НАГРАДЕ. Поводом шестог децембра, Дана ослобођења и Дана општине Шид, RA^UNOVODSTVENI BIRO Сремска Митровица

Size: px
Start display at page:

Download "НАГРАДЕ. Поводом шестог децембра, Дана ослобођења и Дана општине Шид, RA^UNOVODSTVENI BIRO Сремска Митровица"

Transcription

1 KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVII Сремска Митровица Среда 13. децембар Број 2963 Цена 50 динара НАГРАДЕ Поводом шестог децембра, Дана ослобођења и Дана општине Шид, председник Општине Предраг Вуковић уручио је традиционалне Децембарске награде, највише општинско признање. Ово признање добили су Станислав Ступавски, новинар, писац и спортски радник и Радован Грчић, уметнички руководилац фолклорног ансамбла Српског КУД-а Свети Сава Шид. Страна 3. Фото: M. Mилеуснић МESARSKA OPREMA Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/ RA^UNOVODSTVENI BIRO Сремска Митровица РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ПОКЛОН ВАШИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА: КАЛЕНДАРИ, РОКОВНИЦИ, ОЛОВКЕ, УПАЉАЧИ И ЈОШ МНОГО ТОГА Година постојања Ul. Kraqa Petra I 53; Tel: 022/ ; Faks: trg 8; Tel: 022/ ; Mob: 064/ racunovodstvenibiro@gmail.com ДРЖАВА ЈОШ НЕМА СТАВ О РАЗВОЈУ СЕЛА Имаћемо територију без народа! Страна 6. Jarački put 3, Sremska Mitrovica tel: 022/

2 2 Среда, 13. децембар na{ Кре ће ИПАРД, пр ви по зив за тракторе 20. децембра Пише: Си ни ша Ко ри ца Јед на ки(ји) Тема ове колумне је вишепартијност. Како она изгледа данас? Све до ци смо сва ки дан и о то ме не бих пи сао. По не кад ли чи на Скерлићево странчарење у Србији почетком двадесетог века. Ме ђу тим, ма ло се зна да је ви ше пар тиј ност по сто ја ла и у једнопартијском систему, у бившој социјалистичкој Југославији. На другачији начин су се интереси испољавали, а онда и усаглашавали. Уместо партија заставицу сопствених интереса носиле републике и покрајине. Како је то изгледало, навешћу само један пример. Обично је крајем године Савезна влада излазила пред Скупштину са нацртом Резолуције о развоју за идућу годину (ци ље ви и за да ци) за јед но са пред ло гом бу џе та. Тад би по чео процес усаглашавања, а често и свађа, делегација република и покрајина у Савезној скупштини. Усаглашавање је трајало данима, свака република и покрајина грчевито је бранила своје интересе и сопствене позиције у буџету. На виталним интересима се тешко попуштало и још теже правили компромиси. Био сам све док и уче сник ове вр сте ви ше пар тиј ског де ло ва ња у ондашњој СФРЈ. Ово је увод за коментар о начину вишепартијског деловања у са вре ме ној ЕУ. При ча се по на вља, са мо с дру гим ак те ри ма и другачијим поводима. И тамо усаглашавање перманентно траје међу земљама чланицама. Од пет официјелних институција ЕУ, Савету министара припада знајачна, малтене централна улога. У њему су министри свих земаља чланица. Они су доносиоци директива, регулатива или појединачних одлука. Интересантан је на чин гла са ња. Си стем по зна је јед но гла сност, ква ли фи ко вану већину, просту већину и могућност блокаде доношења неке одлуке. Како се ЕУ развијала и проширивала тако се мењао систем гласања. У њему је централно место било број гласова које припада земљама чланицама. Требало је наћи формулу која ће из ра зи ти ЕУ као уни ју зе ма ља чла ни ца, али и уни ју ње них грађана. Како постићи једнакост земаља и грађана када једна Не мач ка има 215 пу та ви ше ста нов ни ка од Мал те, а обе су равноправне чланице клуба од 27 земаља. Број гласова се мењао ка ко се ЕУ про ши ри ва ла. Нај пре је би ло пон де ри са ње чла ни ца са бро јем ста нов ни ка, па се од то га од сту па ло, да би се по том договорно давала различита тежина појединим земљама (броју гласова): мале, велике, старе, нове чланице. Али се временом и од тога одустало, тако да данас егзистира једна земља један глас али уз прин цип по ко ме се не ка од лу ка из гла са ва та ко да за њу мо рају гласати најмање 55 одсто земаља чланица и обезбедити заступљеност 65 процената становништва ЕУ. Процедура доношења одлука де факто учинила велике једнакијима од једнаких. Про цес уса гла ша ва ња тра је с тим што су се вре ме ном из дифе рен ци ра ли об ли ци гла са ња: јед но гла сно сти, про ста ве ћи на и ква ли фи ко ва на ве ћи на. До го во ре но је да се јед но гла сност остварује на веома уском броју тема, међу којима су пријем нових земаља што је за Србију од изузетне важности, потом на те ми спољ не по ли ти ке, без бед но сти и слич но. Вре ме ном се схва ти ло да пре гла са ва ње мо же да угро зи ста бил ност ЕУ, па се све ви ше пре ла зи ло на те же об ли ке уса гла ша ва ња ко је воде компромисима и консензусу. Поука је извучена још из тзв. Луксембуршког компромиса када је Де Гол због неслагања око до на ци ја и суб вен ци ја у по љо при вре ди по ву као свог ми ни стра из Са ве та, зва ло се то Пра зна сто ли ца (Француске) у Савету. Да би се те ситуације избегле тражена је форма консензуса и ком про ми са. Мо же се, тек, са мо за ми сли ти ка ко то из гле да ка да се траже решења међу 27 чланица по низу питања у којима се прелама различити ниво развоја, стандарда, обичаја, наслеђа. Нај че шће те ме ко је су на днев ном ре ду Са ве та и из ко јих произ и ла зе од лу ке о ди рек ти ва ма и ре гу ла ти ва ма су: жи вот на среди на, по љо при вре да, ри бар ство, по ре зи, пра во су ђе и без бедност. Економски гледано, прича се ломи између нето давалаца и нето прималаца помоћи из ЕУ. Са малим закашњењем одлуке ЕУ, њи хо ви стан дар ди, ди рек ти ве сти жу и до Ср би је. Ми их пре пи су је мо и угра ђу је мо у сво је за ко не. О на чи ну на ко ји то ра ди мо сле ди при ча из ко лум не ко ја ће би ти об ја вље на у на ред ној сре ди. Ви ше пар тиј ност је уса гла ша ва ње ин те ре са ко ји се јед ном зо ву пар тиј ски, дру ги пут ре пу блич ко - по крајин ски тре ћи пут ин те ре си уну тар ЕУ. ВЕСТ ЗА ПРИМЕР Већи буџет Покрајинска влада усвојила је Предлог покрајинске скупштинске одлуке о буџету АП Војводине за годину, којом је обим буџета планиран у износу од 68,6 милијарди динара. Планирани покрајински буџет за годину већи је за готово пет милијарди динара у односу на почетни буџет донет за годину. Између осталог, субвенције су планиране у износу од 9,2 милијарде динара, највише у области пољопривреде, водопривреде, за развој предузетништва, запошљавање, за изградњу нове зграде РТВ, за информисање, пре свега, на језицима националних мањина. Ми ни стар по љо при вре де Бра ни слав Недимовић је на ја вио да ће пр ви позив за по љо при вред ни ке у окви ру ИПАРД програма бити објављен 20. децембра - за набавку трактора и механизације. - После осам година ћемо покренути тај процес - рекао је Недимовић у Народној скупштини током расправе о предлогу буџета. Тако ће почети реализација дуго очекиваних предприступних средстава ЕУ - ИПАРД на ме ње них по љо при вре ди у из носу од 175 ми ли о на евра, ко ја су пред ви ђе на бесповратно за период до године. Ср би ја је за го ди ну из ИПАРД програ ма до би ла бес по врат них 15 ми ли о на евра ко ја мо ра да ис ко ри сти до кра ја године. Средства су намењена унапређењу кон ку рент но сти по љо при вред них и пре рађивачих капацитета и унапређењу безбедно сти хра не у Ср би ји, а све у ци љу уса глаша ва ња по љо при вре де Ср би је са стан дардима ЕУ. Говорећи о новцу опредељеном за помоћ по љо при вред ни ци ма и па о ри ма ко ји су претпели штету због непогода, Недимо вић ка же да је бу џе том за Ми нистар ству по љо при вре де опре де ље но 44,1 ми ли јар ди ди на ра, од че га је за суб вен ци је укупно намењено 34,3 милијарде што је, каже, 2,4 ми ли ја дре ди на ра ви ше не го У ова сред ства не ула зе сред ства ко ја ће мо по ву ћи из ИПАРД-а и сред ста ва за системе наводњавања - рекао је Недимовић и навео да је за повећање конкурентности Ви со ка при вред но-по ли рич ка де ле га ција из Ки не, пред во ђе на Маом Сјаопингом, изаслаником градоначелника Нантон га из про вин ци је Ђанг су, бо ра ви ла је у петак, 8. децембра у посети Општини Рума и том при ли ком је у Град ској ку ћи има ла радни састанак са председником Општине Рума Слађаном Манчићем и чел ним људима локалне самоуправе. Представници овог ки не ског гра да, ко ји се на ла зи у јед ној од три најразвијеније кинеске покрајине, заинтересовани су за унапређење сарадње између кинеских и српских градова у готово свим областима. Председник Општине Рума, Слађан Манчић је наком довчасовног са стан ка из ја вио да је за до во љан во ђе ним разговором и да му је изузетно драго што је по ред Бе о гра да и Но вог Са да и Ру ма изабра на за је дан од гра до ва ко ју је ки не ска делегација посетила у Републици Србији. Кинеској делегацији је представљен сав економски потенцијал и ресурси којима располаже Општина Рума, а гости су упозна ти и са до са да шњим ки не ским ин ве стицијама на територији румске општине. - Чла но ви ки не ске де ле га ци је из не ли су Ми ни стар Бра ни слав Не ди мо вић пољопривреде у предвиђено 10 пута више средстава. Ми ни стар је го во рио и шта је све ура ђено да се по мог не по љо при вред ни ци ма због штете на усевима од непогода, наводећи да је ку пље на то на мер ка тил ног ку куру за по це ни од 23 ди на ра за ки ло грам. То је, до дао је, знат но ви ша це на не го на тржишту. Уз то, ка же ми ни стар, про ду жен је и рок за да ва ње суб вен ци ни са них кре ди та пољо при вред ни ци ма по по себ ним ка мат ним сто па ма од је дан и три од сто, док је др жава пла ти ла раз ли ку до се дам и осам од сто камате. Да та је, до да је, и пре по ру ка ло кал ним са мо у пра ва у ве зи са по ре зом на по љо привредно земљиште и одлагање накнаде за наводњавање. Недимовић је рекао и да ће субвенције пољопривредницима по хектару земљишта би ти иден тич не као и ове го ди не. С. Н. ПРИВРЕДНО-ПОЛИТИЧКОМ ДЕЛЕГАЦИЈОМ Почетaк сарадње са градом Нантонгом Задовољство након одржаног састанка низ ле пих оце на о на шој зе мљи и са рад њи која се одвија између два пријатељска наро да, али и о Ру ми, јер су о ра ду на ше локалне смаоуправе добили информације од привредника који овде послују, првенствено мислим на компанију HealtCare Europe. По ку ша ли смо да то ком овог пр вог са станка одговоримо на сва њихова питања која се односе на евентуална будућа улагања и да се представимо у најбољем светлу. Поред израженог интереса за све сегменте живота, од привреде преко образовања, здравства, културе, спорта, два елемента су била посебно интересантна за кинеску делегацију. Обзиром да је град Нантонг познат по текстилној индустрији и њеној дугој традицији, посебно интересовање су исказали упра во за ову при вред ну гра ну, као и за могућност инвестирања у грађевинарство. Пру жио сам га ран ци је ки не ским при вредницима да наша локална администрација од го вор но и ефик са но ре ша ва све по је диности које се односе на сваку инвестицију и да по броју инвестиција и сигурности оних који улажу свој капитал, Општина Рума пред ња чи у на шој зе мљи. Та ко ђе смо на вели низ при ме ра ко ји го во ре о то ме да на ша држава субвенционише све оне квалитетне и добре пројекте и да је Република Србија погодно тло за инвестирање. Пред сед ник Ман чић је ре као да су обе стра не из ра зи ле сво је за до вољ ство на кон овог пр вог су сре та и да је са ста нак са мо по твр дио из у зет но до бре од но се ко ји постоје између двеју држава и да локална са му о пра ва у Ру ми же ли да у том прав цу са мо на ста ви и још ви ше по бољ ша нај пре еко ном ску, а по том и сва ку дру гу са рад њу са ки не ским парт не ри ма. До го во ре но је да у фе бру а ру на ред не го ди не пред став ни ци Општине Рума бораве у радној посети граду Нантонгу, који има 7,2 милиона становника. Поред представника Општине Рума, састанку су присуствовали републички и покрајински званичници, представници покрајинског секретаријата за привреду и ту ри зам, Са ве та за са рад њу са Ру си јом и Кином, као и представници Асоцијације кинеских при вред ни ка Ср би је и Вој во ди не, ко ју је предводио њен председник Зоу Јон веи. М. Нинковић

3 Среда, 13. децембар Поносни на остварене резултате У Галерији слика Сава Шумановић председник Скупштине општине Шид Велимир Ранисављевић отворио је свечану седницу СО, а председник Општине Предраг Вуковић уручио је традиционалну Децембарску награду, највише општинско признање Са свечане седнице СО у Галерији Сава Шумановић Свечаном седницом СУБНОР-а Шид, ко ја је одр жа на у са ли СО, по че ло је обе ле жа ва ње 6. де цем бра, Да на осло бо ђе ња и Да на оп шти не Шид. Председ ник бо рач ке ор га ни за ци је Оп шти не Шид Јовица Степанић го во рио је о знача ју тог исто риј ског да ту ма и ис та као да је до бро што има све ви ше мла дих ко ји поштују традицију НОБ-а и који не дозвоља ва ју да се за бо ра ве зна чај ни да ту ми. Оку пље не бор це по здра вио је и је дан од најстаријих учесника Другог светског рата и почасни председник шидског СУБ- НОР-а Гаврило Винчић из Ши да, а у име ло кал не са мо у пра ве оку пље ним борци ма и њи хо вим го сти ма из бо рач ких организација Богатића, Руме, Инђије и Лаћарка, обратио се председник СО Шид Ве ли мир Ра ни са вље вић. - Овај да тум мно го зна чи за на шу општи ну, јер су на ули ца ма Ши да године приликом ослобођења гинула наши ме шта ни и на ша омла ди на. Оп шти на Шид је увек при сут на у ова квим де ша ва њи ма, а та ко ће би ти и у бу ду ће. Шид ни ка да не ће за бо ра ви ти осло бо ди о це и на овај начин поручујемо да и у годинама које до ла зе мо ра мо да по шту је мо жр тве ко је су па ле за сло бо ду ре као је пред сед ник СО Шид Ве ли мир Ра ни са вље вић. При го дан сцен ски при каз за ту прилику припремили су ученици ОШ Вук Караџић из Адашеваца, док су стихове го во ри ли пе сни ци Ђу ри ца Еде лин ски и Видак Петровић. Након тога делегације су по ло жи ле вен це и цве ће на спо ме ник па лим бор ци ма на град ском гро бљу, као и на спо мен пло чу на згра ди Кул тур но образовног центра Шид. У Галерији слика Сава Шумановић председник Скупштине општине Шид Ве ли мир Ра ни са вље вић отво рио је свечану седницу СО, а председник Општине Предраг Вуковић уручио је традиционалну Децембарску награду, највише општин ско при зна ње. Ове го ди не на јав ни позив за Децембарску награду стигло је 11 пред ло га, а ово при зна ње до би ли су Станислав Ступавски, но ви нар, пи сац и спортски радник и Радован Грчић, уметнич ки ру ко во ди лац фол клор ног ан самбла Српског културно уметничког друштва Свети Сава Шид. - Ка да се у осмој де це ни ји жи во та доби је ова кво при зна ње он да је то до каз да сам свој жи вот ипак у не што угра дио, да га ни сам про тра ћио и да је ве ро ват но нешто иза ме не и оста ло што ће оста ти за успо ме ну бу ду ћим ге не ра ци ја ма. Ја сам нај по но сни ји на свој рад у Ме сној зајед ни ци Шид, где сам 24 го ди не био секре тар. Ка да сам по чео да ра дим, Ме сна за јед ни ца је та да има ла све га пет асвалти ра них ули ца, а ка да сам оти шао са тог рад ног ме ста све ули це у Ши ду су би ле асвал ти ра не. Ме сна за јед ни ца ни је имала ниједног метра канализације, а ја сам оти шао ка да је Шид имао ка на ли за ци ју у До бит ни ци пла ке те Оп шти не Шид свим улицама. Такође сам поносан и на свој рад у Кул тур но умет нич ком дру штву Јед но та где сам по чео да ра дим још дав не го ди не, а ра дим још и да нас, као и на свој књи жев ни рад. На пи сао сам шест књи га мо но граф ског ти па и у њима сам оста вио до ку мен те ве за не за сужи вот сло вач ке на ци о нал не ма њи не на про сто ри ма ове оп шти не, јер сам пи сао о Сло ва ци ма у Ши ду, Бин гу ли и Ви шњиће ву ре као је Ста ни слав Сту пав ски, до бит ник Де цем бар ске на гра де Оп штине Шид. Добитник Децембарске награде Радован Гр чић је ре као да је по но сан на ово при зна ње, да му оно пред ста вља подстрек у да љем ра ду и до дао: - Током 30 година мог досадашњег ра да кроз фол клор ни ан самбл ко јим руко во дим је про шло на хи ља де де це и сва она су за слу жна за овој крај њи пе чат у мо јим до са да шњим при зна њи ма. Не ћу престати да радим, наставићу и даље да им игром пре но сим сво је зна ње. Добитници захвалнице општине Шид за го ди ну су: Удру же ње же на Филип Вишњић из Вишњићева, Удружење же на "Мо ро ви ћан ке" Мо ро вић, Живка Комленац, пе да гог у Пред школ ској уста но ви Је ли ца Ста ни ву ко вић Ши ља, Основ на шко ла "Бран ко Ра ди че вић" Шид, Одред извиђача "Лазар Бибић" из Шида, Дејан Бобаљ, председник Савета МЗ Би кић До и Ве се лин Вељ ко Вуч ко вић, књи жев ник из Ши да. До бит ни ци пла ке те оп шти не Шид су: Скуп шти на АП Вој во дине, покрајинска влада, покрајински Секретаријат за пољопривреду, водопривреду и шумарство, Управа за капитална ула га ња АП Вој во ди не, Ми ни стар ство Полагање венаца на споменик петокрака без порт фе ља за ду же но за де мо гра фи ју и популациону политику и организација УСАИД. Свечаној академији поводом Дана оп шти не Шид при су ство ва ли су и представ ни ци по кра јин ских и ре пу блич ких институција: Снежана Седлар, пот председ ни ца Скуп шти не АП Вој во ди не, Небојша Дракулић, помоћник покрајинског секретара за регионални развој, ме ђу ре ги о нал ну са рад њу и ло кал ну самоуправу, Са ша Сте ва но вић, помоћник по кра јин ског се кре та ра за по љо при вреду, водопривреду и шумарство, Гојко Тркуља по моћ ник ми ни стра без портфеља, председници сремских општина и општина Ражањ и Деспотовац. Пред сед ник Оп шти не Шид Пре драг Ву ко вић, ис та као је да је по но сан на резул та те ко ји су оства ре ни у овој го ди ни, а нај ви ше на про је кат ин ду стриј ске зо не који је скоро у потпуности завршен. - Много капиталних пројеката смо урадили током ове године, међу њима су и комплетна реконструкција Основне шко ле Срем ски фронт и за вр ше так изградње водовода у Соту. Надам се да ће мо у го ди не ура ди ти још и ви ше и да ће Шид ко нач но да кре не на пред рекао је председник Општине Шид Шредраг Вуковић. У све ча ној ака де ми ји уче ство вали су глум ци Ама тер ског по зо ри шта "Бра ни слав Ну шић" из Ши да. Они су кроз текст Ср ђа на Ма ле ше ви ћа ка зива ли о ју на штву и стра да њу Ши ђа на, а у му зич ком де лу про гра ма на сту пио је Гу дач ки квар тет "Crystal Strings" из Бе о гра да. По ла га њем ве на ца и ода ва њем по ште по стра да лим осло бо ди о ци ма и жр тва ма фа ши стич ког те ро ра про те кле не де ље обележене су и годишњице ослобођења у Ердевику, Бикић Долу, Соту, Моловину и При ви ној Гла ви. А по во дом Да на ослобо ђе ња гра да Ши да и Да на оп шти не Шид, у сали Културно просветног друштва "Ђура Киш" отво ре на је са мо стал на из ло жба сли кар ке Ол ге Чи змар из Ши да. С. Михајловић Фо то: М. Милеуснић Добитници захвалнице Општине Шид Све ча на сед ни ца СУБ НОР-а

4 4 Среда, 13. децембар За ква ли тет ни ји жи вот у стамбеним зградама Кроз субвеционисане радове Митровчани решили неке од горућих проблема у својим зградама. Заједничким ангажовањем, од септембра године до краја године извршена је комплетна или делимична замена кровног покривача са пра те ћим ра до ви ма на 11 згра да Ми лош Ко вач, ди рек тор Сремскомитровачко Градско стано ва ње доо је у го ди ни наста ви ло ре дов но, те ку ће одр жа ва ње и хитне интервенције по захтевима скупштине станара, као и инвестиционе радове из сопствених средстава стамбених зграда и субвенционисане радове од стране Града Сремска Митровица како би се подигао квалитет живота суграђана у колективном становању. - Нај ве ћи про блем стам бе них зграда, свакако је дотрајалост кровног покри ва ча, би ло да је у пи та њу ко си кров по кри вен цре пом и са ло нит пло ча ма или ра ван кров са оште ће ном хи др о и- золацијом. Увидевши озбиљност овог про бле ма, али и чи ње ни це да са ми не могу да финансирају ове радове, етажни власници су доносили одлуке да се уради замена кровног покривача и изврши позајмица од Друштва за разли ку нов ца ко ји не до ста је. За јед ничким ангажовањем, од септембра године до краја 2017.године извршена је комплетна или делимична замена кров ног по кри ва ча са пра те ћим радо ви ма на згра да ма осам згра да у насе љу Ста ри мост, у на се љу Ма ти ја Хуђи згра да број 21, згра да у ули ци 28. Мар та број 15 и Фру шко гор ска број 48 и до кра ја го ди не у пла ну је и згра да у улици Светог Димитрија број 38. Укупна вред но сти ра до ва је ,00 ди на ра, од че га су сред ства одо брена на име по зај ми це ди на ра истакао је Ми лош Ко вач, директор Градског становања доо. Изведени радови текућег одржавања и хитних интервенција односили су се на низ по сло ва: ре до ван,ме сеч ни сервис лифта, шестомесечни сервис противпожарних апарата, поправке интерфона,брава, степенишне расвете, чишћење оџака, замена полупаног стакла на улазним вратима и прозорима за јед нич ких про сто ри ја, ма ње поправке кровова због прокишњавања, одр жа ва ње хи ги је не у за јед нич ким просторијама, замене вентила на водоводним вертикалама, дезинсекција, дезинфекција и дератизација зграда, чишћење олука, санирање кровних светларника и других елемената крова на кон олуј ног ве тра у сеп тем бру као и одгушење канализационих вертикала и прикључних шахтова. Укупна вредност ових радова износи преко динара. Кроз субвенционисане радове, скупштине станара решиле су неке од битних проблема у својим зградама. Пре све га, па жња је би ла усме ре на на по бољ ша ње ене р гет ске ефи ка сно сти и смањење утрошка енергије заменом класачних сијалица лед расветом што је учинило 29 зграда, заменом дотрајалих улазних врата алуминијумском Стамбене зграде у насељу Стари мост сто ла ри јом у 16 згра да. Мно ге зграде ставиле су акценат на обезбеђење објеката постављањем видео надзора, увођењем интерфона, инсталирањем бесконтактног читача тагова, али и набавком пп апа ра та и оспо со бљава њем хи дрант ске мре же у згра ди. На при мер, 13 згра да је за ме ни ло дотра ја ле и ис ки да не по штан ске сан дучи ће но вим, у 11 згра да по сле ви ше де це ни ја из ве де ни су мо лер ско-фарбар ски ра до ви. Згра да у ули ци Краља Пе тра Пр вог број 45 до би ла је нову фа са ду на де лу објек та до ули це. Укуп на вред ност суб вен ци о ни са них ра до ва је ,33 ди на ра, од носно укуп на вред ност по ме ну тих радо ва из но си ,66 ди на ра. С.Ђ. Несебично давање за јед ни ци Радионицом у Културном центру Брана Црнчевић, коју је организовала Канцеларије за младе Општине Рума, обележен је Међународни дан волонтера, 5. децембар. На скупу је истакнут значај и улога волонтера који, без материјалне надокнаде, несебично да ју свој ве ли ки до при нос це ло купном друштву.током радионице волонтери румског Црвеног крста одржали су презентацију на тему ХИВ-а, а представници Удружења Ириг-Мој град представили су примере добре праксе у раду Канцеларије за младе Општине Ириг. Александра Стојсављевић координаторка Канцеларије за младе Општине Рума, изјавила је да захваљујући пројектној сарадњи између Покрајинског секретаријат за омладину и спорт и ло кал не са мо у пра ве, Кан це ла ри ја за младе поново функционише. - Поред представљања наше Канцеларије и пројекта који реализујемо, циљ овог ску па био је да оку пи мо што ве ћи број мла дих љу ди из на ше оп штине, ка ко би за јед но кроз про јек те, креативан рад и заједничке идеје, оснажили положај младих у општини Рума, али и ути ца ли на то да мла ди на мно го квалитетнији начин користе своје слобод но вре ме, ка же Алек сан дра. Ра ди о ни ца во лон те ра Волонтерка Црвеног крста Рума, Зорана Лазаревић, ре кла је да скуп има за циљ да у пр ви план из не се у јав ност још једном чињеницу о важности и значају рада волонтера и њиховом доприносу заједници у било ком делу света. - Во лон те ри за свој ан га жман не тра же ни шта осим мо рал не и дру штвене са тис фак ци је. У ра зним ван ред ним ситуацијама, невољама и несрећама, волонтери су први на терену и много пута до сада су показали висок степен емпатије, солидарности, хуманости, хра бро сти. То ком мај ских по пла ва у нашој земљи године, волонтери су би ли ан га жо ва ни пре ко 936 са ти. У овој при чи ме одр жа ва ср це и то је оно са чим сам кре ну ла. Још у сед мом раз ре ду сам пре ко шко ле уче ство вала у програму Превенција болести зави сно сти и та ко сам до шла у Цр ве ни крст Ру ма и ту се за др жа ла ско ро 13 година. Наша мисија у Црвеном крсту је да стално подижемо свест код младих љу ди. Зо ра на је ис та кла да је ва жно зна ти да Цр ве ни крст ра ди и на здрав ственом просвећивању деце, младих и омла ди не и да је и ова ак тив ност била део презентације Црвеног крста на скупу волонтера у Руми. М. Н. Ме ди ја ци ја за бр же решење спора Оно што свакако грађани треба да знају је да је медијација у поређењу са редовним судским поступком много неформалнија, за њу треба добровољни пристанак, спор се решава на другачији начин него у спору, а по трошковима је јефтинија од 35 до 60 одсто, што зависи од врсте спора Грађани и странке који имају одређене судске спорове могу их решити на ал тер на ти ван на чин, а то ће им донети многе предности У При вред ном су ду у Срем ској Митровици одскора ради Инфо служба као подршка алтернативном начину решавања спорова. Посебна служба за то фор ми ра на је, 23. ок то бра одлуком председница Привредног суда Љи ља не Ком шић, за ру ко во ди ла ца те службе је одређена судија Гина Тешановић, док под ње ним над зо ром ра ди судијски помоћник Ве ра Ко ва че вић. - При вред ни суд у Срем ској Ми трови ци, као и сви су до ви у Ср би ји, има ју задатак да покушају да објасне грађанима и странкама који имају одређене судске спорове да их могу решити на ал тер на ти ван на чин, а не са мо пу тем спо ро ва. Јер суд ски по ступ ци су че сто дуги због поштовања процесних закона, а ме ди ја ци ја то мо же да ре ши лакше и бр зе ре кла је уз оста ло Љу ља на Kомшић.. Тим по во дом из При вред ног су да у Сремској Митровици обавештавају да је отво рен и Ин фо - пулт ра ди тога да на једном месту заинтересовани за медијацију добију важна и корисна обавештења о овом алтернативном начину решавања спорова и оном што је по треб но да се у том прав цу учи ни. Ин фо - слу жба је од ре ди ла тер ми не и место за пружање информација, оне су доступне и на огласној таблу суда, на сај ту су да Мо гу се добити и телефоном на број 069/633- Судијски помоћник Вера Ковачевић, председнца Привредног суда Љиљана Комшић и судија Драгица Гачић Петковић 161, као и пу тем елек трон ске по ште: medijacija@sm.pr.sud.rs. Пријем странака везано за медијацију је сваке среде од 9 до15 часова у канцеларији 205 на другом спрату Палате правде у Сремској Митровици. Оно што свакако грађани треба да знају је да је медијација у поређењу са редовним судским поступком много неформалнија, за њу треба добровољни пристанак, спор се решава на другачији начин него у спору, а по трошковима је јефтинија од 35 до 60 одсто, што зависи од врсте спора. Медијација је алтернативни начин решавања спорова, у којем треће, потпуно независно, неутрално и непристрасно лице као посредник, односно медијатор, помаже странама у спору да дођу до узајамно прихватљивих решења. Медијацији се може приступити пре или у току судског поступка као и у току поступка по правним лековима или утоку извршног поступка. Специфичнојст медијације као добровољног, неформалног и изузетно брзог и јефтиног поступка је у томе што у току поступка стране задржавају потпуну контролу и у њему нико уместо њих самих не може донети одлуку о начину решавања њиховог спора. Споразум путем медијације може имати снагу извршне исправе, а медијатор и пуномоћници страна могу учествовати у његовој писаној изради. С.Ђаковић М.Милеуснић

5 Среда, 13. децембар ОТВА РА СЕ НО ВИ ПО ГОН Салата из Добринаца за Евро пу Бо ља здрав стве на заштита Радови на изградњи фабрике почели прошлог новембра Председник Општине Рума, Сла ђан Ман чић Према најави председника Општине Рума, Слађана Манчића, фабрика за прераду и паковање поврћа, претежно салате, италијанске компаније Ла Линеа Верде, чија је изградња започе ла у но вем бру про шле го ди не у Добринцима, свечано ће бити отворена кра јем овог ме се ца. Реч је о грин филд ин ве сти ци ји ко ја је вред на 8 ми ли о на евра, а фа бри ка се про сти ре на метара квадратних. Планирано је да се у овом погону запосли 150 радника, док ће мно ги ло кал ни по љо при вредни произвођачи имати могућност да постану кооперанти овог италијанског инвеститора. У погону у Добринцима ће се про из во ди ти оброк са ла те, пако ва ће се и опра на са ла та, спрем на за конзумирање, а фабрика ће се бавити и откупом поврћа. У производњи ће се користити савремена технологија и поштовати сви ЕУ стандарди. Ово је ше ста фа бри ка ове ита ли јанске компаније, а прва која је изграђена у Србији. Компанија Ла Линеа Верде по слу је са ве ли ким лан ци ма у ЕУ, а њихов са да шњи ка па ци тет је ми ли он паковања дневно. Ова инвестиција подржана је од Министарства привреде и Министарства пољопривреде Републике Србије. М. Н. Радови на реконструкцији зграде амбу лан те у Ве ли ким Ра дин ци ма су у току, а стартовали су седмог децембра. Вред ност ра до ва из но си не што ма ло изнад три милиона динара, а средства су обезбеђена од стране Канцеларије за јавна улагања АП Војводине, док је израду самог пројекта реконструкције и поједине припреме радове финансирао Град Сремска Митровица. Како је поводом почекта радова истакао ресорни начелник Војислав Мирнић, рок за за вр ше так ра до ва је рад них 60 да на, на кон ко јих ће ме шта ни Ве ликих Радинаца добити амбуланту достојну вре ме на и се ла у ко јем жи ве. Он је до дао да је за ра до ве за ду жена фир ма из Шап ца ко ја је ода бра на путем јавне набавке, те да очекује да ће посао бити квалитетно одрађен. - Све је про шло ка ко тре ба. Јав на на бав ка, уго вор је пот пи сан и из во ђач са да тре ба да оба ви свој део по сла. Радови обухватају комплетну реконструкцију објекта, од крова, преко изолације, фасаде, електоро и водоводних инсталација, па до кречења и свих осталиих моларских радова, а биће заме њен и део сто ла ри је, ре као је ел ник Град ске упра ве за здрав стве ну и со цијалну заштиту Војислав Мирнић. Директорка Дома здравља Сремска Митровица Ми ро сла ва Ше во се том при ли ком за хва ли ла ло кал ној са мо у- прави и Канцеларији за јавна улагања напомињући да ће реконструкцијом амбуланте становништво добити боље усло ве ле че ња, а рад ни ци бо ље услове за рад. - Па ци јен ти из Ве ли ких Ра ди на ца ће за вре ме тра ја ња ра до ва мо ћи да се ле че у здрав стве ној ам бу лан ти у Начелник Војислав Мирнић Зграда амбуланте у Великим Радинцима Бе ше но ву, ре кла је Ше во уз на по мену да ће ни во здрав стве не услу ге у овом фру шко гор ском се лу би ти знатно уна пре ђен и на ви шем ни воу. Пр ви чо век Ме сне за јед ни це Вели ки Рад ни ци, Ми лан Ма рин ко вић, за до во љан је чи ње ни цом да је рекон струк ци ја ко нач но по че ла, па се и он на да да ће Ра дин ци, као централ но фру шко гор ско се ло, до би ти и ква ли тет ну здрав стве ну услу гу што ће, сма тра, би ти раз лог ви ше да се на се лу и оста не. - Ако има ју све што им је по требно за сва ко днев но фук нци о ни са ње, ме шта ни се ла не ће има ти по тре бу да бе же у гра до ве ни ти ће мно го обраћа ти па жњу на њих. Наш циљ је да за др жи мо Ра дин ча не у Ра дин ци ма и ово је сва ка ко под стрек и за нас и за њих, на гла сио је Ма рин ко вић. С. Л С. Ни. Са на дом у бо ље су тра Од четврте године живота Милица болује од дијабетеса, а касније је добила још три бо ле сти ко је јој за да ју мно го му ке. За то је по ро ди ца Кон чар од лу чи ла да учи ни све што тре ба ка ко би спас свом де те ту по ку ша ла да обез бе ди опе ра ци јом матичним ћелијама Нај ва жни је нам је да смо на вре ме са ку пи ли за нас не за ми сли вих евра да би на ша Ми ли ца могла да бу де на ли сти за трет ман матич ним ће ли ја ма. За то без гра нич но хва ла сви ма ко ји су нам у то ме помо гли, зна ни ма и не зна ни ма, јер се у по след ња три да на пред сам рок за упла ту до го ди ло не што че му се нисмо на да ли, али уз по др шку шко ле, ро ди те ља, уче ни ка, при вред ни ка, Срем ских но ви на и дру гих ху маних љу ди, ми смо те па ре обез бе дил. Иза нас су ма кар при вре ме но оста ле стреп ње и не пр о спа ва не но ћи и са да са на дом у бо ље су тра че ка мо по зив из Ита ли је на пре глед. Овако говори Наталија Кончар, из Лаћарка, мајка 13-годишње девојчице Милице Кончар, ученице Основне шко ле Три ва Ви та со вић Ле бар ник, након хумане акције која је успешно спроевдена и која је за неколико дана резултирала обезбеђењем евра ко ли ки је аванс за трет ман ма тич ним ће ли ја ма у јед ној ми лан ској бол ни ци. Ако бу де сре ће, Ми ли ца ће уско ро у Ита ли ју, на пре глед, а по сле сле ди заказивање третмана матичним ћелија ма ко је сви у по ро ди ци јед на че ка ју, јер је то на да да ма ла Ми ли ца не ће бити бо ле сна. Јер, она бо лу је од че ти ри бо ле сти - ди ја те те са, Кро но ве бо ле сти, осте о по ро зе и епи леп си је. Наталија Кончар Мај ка На та ли ја вра ћа се ћа ње у прошлост ка да је ње на ћер ка има ла че тири го ди не и би ла здра ва. Једног дана приметили смо да она има одређене здравствене проблеме, а на њих је упу ћи ва ло че сто мо кре ње и повраћање детета. Одвели смо је код на шег ле ка ра, ле кар је по слао упут за лабораторију где су добили неке прешаране резулате. Наиме, резултати нису одговарали резултатима детета од четири године и упућивали су на дијабетес. - Ишли смо ви ше пу та на ана ли зе док ни смо до би ли пра ве, а ка да смо их од не ли ле ка ру, са зна ли смо да мала на ша ћер ка има ше ћер ну бо лест. То је би ла ве ли ка тра у ма за све нас у поро ди ци. Би ли смо у бол ни ци у Но вом Саду, почела је да прима инсулин, прво јед ну до зу днев но па ви ше, а са да инсулин добија четири пута дневно. Ка да смо ту бо лест при хва ти ли и ка да је дете прихватило, мислили смо да је му ци крај. Она зна свој ре жим жи вота, при хва та га, али се од пре две године њено стање погоршава. Падала је у ко ме, по вра ћа ла је, по сле то га јој скочи шећер... То није уобичајено код дијабетичара, па смо опет завршили у Новом Саду у болници. Милица је пала на 26 ки ло гра ма, а има ла је та да 11 година. Девет месеци смо тражили раз ло ге шта је са њом и ка да смо доби ли ре зул та те ре кли су да је у пи та њу Кро но ва бо лест, па се две и по го ди не и са тим бо ри на ста вља ис по вест Наталија Кончар. Сви ле ко ви оста вља ју по сле ди це, каже она, Кронова болест и дијабетес не иду заједно, то су аутоимуне болести, оно што Ми ли ца мо же да је де као ди ја бе ти чар не сме да је де као бо лесник од Кро но ве бо ле сти. По ро ди ца Кон чар је оста ви ла ма тич не ће ли је у бан ку ће ли ја ка да се ро ди ла дру га ћерка ко јој је са да 7 го ди на. Ће ли је се чува ју у јед ној бан ци те вр сте у Грч кој. - Преко интернета смо ступили у кон такт са јед ном клин ком у Ми ла ну ко ја ра ди те трет мане. Комуницирамо са њима интернетом, ја италијански не знам, али гугл је чу до, па све што тре ба на пи шем преведем преко прево ди о ца по шља ем, онда чекам одговор па опет ко ри стим преводиоца за српски. Све у свему успели смо да успоставимо контакт да закажемо пре глед да уз по моћ до брих љу ди ко ји ма се без гра нич но за хва љу јем, обезбедимо новац за аванс истиче Наталија и поручује када се све заврши онда ће народ упутити да користи тај метод лечења јер матичне ћелије лече 40 бо ле сти. Све у све му, обез бе ђен је но вац за преглед Милице Кончар у Милану. На основу тог прегледа ће родитељи чути ка да ће на трет ман и шта се мо же очеки ва ти. По сле то га сле ди за ка зи ва ње опе ра ци је ма тич ним ће ли ја ма. У по ро ди ци Кон чар тај дан са нестр пље њем оче ку ју отац, мај ка, Мили ца и ње на мла ђа се стра, као и сви ро ђа ци и знан ци. Не стр пљи ви су да тај дан што пре до ђе јер он до но си бо ље сутра једној девојчици и мање бриге њеним родитељима С.Ђаковић Апел Ми ли ца Кон чар И да ље се са ку пља ју сред ства за помоћ лечењу Милице Кончар, ученице седмог разреда ОШ Трива Витасовић Лебарник из Лаћар ка, ко ја већ ду же вре ме бо лу је од четири болести: дијабетес типа један од године, Кронове боле сти од 2015., епи леп си је и остеопорозе од 2015.године као последице лекова за Кронову болест. Прималац је Наталија Кончар, Желе знич ка 16, Ла ћа рак, а мо гу се упла ти ти на жи ро ра чун: Поштанска штедионица или на де ви зни ра чун: Сбер бан ка РС

6 6 Среда, 13. децембар Хер це гов ци чу ва ју тра ди ци ју - Очу ва ња тра ди ци је не ма без гу са ла и то ва жи за чи тав срп ски на род, без об зи ра да ли по ти че са про сто ра на ко јем су гу сле слу ша ју че сто или не. Ра ди се о ин стру мен ту ко ји о нама пева и приповеда на најбољи начин, о инструменту који је део наше националне историје и у крајњем инструменту који је запамтио и за наша поколења сачувао оно што се услед ро бо ва ња из гу би ло из књи га и за пи са хро ни ча ра, ис ти че Дра ган Па ро вић Протеклог викенда у Ресторану Посејдон у народни гуслари Милош Паровић и Никола Бошковић Драган Паровић који је, струменту преноси се у нашој кући са колена на за по слио се у Ма тро зу и као гу слар био ак ти ван Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Избор: Златко Зрилић ПАЖЊА Кад се будеш мислио женити, пази добро шта ћеш доводити. ОПРЕЗ Немој ону што се пуно смије, свако знаде да поштена није. ПРЕПОРУКА Узми ону испуцали` пета, та је добра к`о недеља света. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА Пи ше: Ду шан Ран ков Лон чар Дра ган Па ро вић говце и оне који то нису, али у гуслама уживају кује људима традиције и Србима свесним својих бу ри це, али сам се ипак од ва жио и ми слим да смо инструмент, оне имају национални карактер, па при су тан и па три от ски. Не тре ба за бо ра ви ти да је што нам је наш пр ви Про све ти тељ за ве штао, ми ни та и кр шна, мо жда је ма те ри јал но си ро ма шна, ни цу да је сво је вре ме но у сво ја не дра при ми ла настира испеване неке од најлепших гусларских пред свет из но си све бо је и тај не срп ске ду ше. ка Срп ска, Ср би ја и Цр на Го ра. Све те по ро ди це при ла го ди ле но вој сре ди ни, али су за јед ни штво, ри по ку ша ли да опле ме ни мо кул тур ни жи вот Срем ске Ми тро ви це, са на дом да ће мо на то ме ји мо жда и ни су на ви кли на гу сле по ка за ли да им овај ин стру мент при па да, оно ли ко ко ли ко ју ћи на род ним гу сла ри ма, за пам тио и за на ша На род ни гу сла ри Ми лош Па ро вић и Ни ко ла Бо шко вић упи са не у ге нет ски код срп ског на ро да и онај ло ка да се око гу са ла увек оку пља ју при ја те љи и љу ди ко ји има ју јед нак осе ћај за тра ди ци ју и национални идентитет. творине, као и рецитали неких од најпознатијих де ла срп ске по е зи је. Гу сла ло се о роп ству под ра то ви ма у ко ји ма су Ср би, по но во уз гу сле, са вером, победе и слободу. Па ро вић је дан је од на ших нај бо љих гу сла ра, био Републике Српске и вицепрвак српских земаља. Станислав Раковић С. Лапчевић С. Ник шић СЕР-БИА ДРУГА-ЧИЈА? Ни су зна ли шта хо ће. Немају где. Колико је људи призивају. Шта диктатор хоће. ност. Сва ко је сва ко ме ра дио о гла ви. Пр во се опло ди па се ро ди. Ка ко не тре ба ра ди ти. За си ћу су се бо ри ли рад ни ци. Капитализам нису. Са гу слар ске ве че ри

7 Среда, 13. децембар СРЕМСКА МИТРОВИЦА Припрема: С. Ђаковић СКУП ШТИ НА ГРА ДА О буџету и кадровском плану На по след њој сед ни ци Скуп шти не гра да у овој го ди ни, за ка за ној за 20. де цем бар, од бор ни ци ће од лу чива ти о пред ло гу од лу ке о бу џе та за наред ну го ди ну. Пре ма пред ло гу, бу џет ће из но си ти 3, 031 ми ли јар ду ди на ра, од че га су пла ни ра ни при хо ди пројек то ва ни на 2,9 ми ли јар ди, пла ни ра ни рас хо ди на око 2,8 ми ли јар ди, а ту је и су фи цит од 97,8 ми ли о на ди на ра. На пред сто је ћој сед ни ци раз ма тра ће се пред ло зи ка дров ског пла на за ор гане гра да за го ди ну, из ме не од лука о мак си мал ном бро ју за по сле них на нео д ре ђе но вре ме у ор га ни за ци о ним об ли ци ма ко ји чи не си стем јав ног секто ра гра да за го ди ну, о јав ним пар ки ра ли шти ма, о ло кал ним ко мунал ним так са ма, ван те ле сној оплодњи, обез бе ђе њу ка дров ских усло ва за бо љу до ступ ност и при сту пач ност у кори шће њу здрав стве не за шти те и дру га пи та ња. МУЗИЧКА ШКОЛА Хуманитарни концерт У Позоришту Добрица Милутиновић 13. де цем бра, са по чет ком у 19,30 ча со ва, уче ни ци Сред ње му зич ке шко ле Петар Кранчевић одржаће новогодишњи ху ма ни тар ни кон церт. Уче ни ци ће сво јим ин тер пре та ци ја ма, по ред пу блике, обрадовати и малишане, тако што су дошли на идеју да најмлађим суграђанима, ко ји ни су у мо гућ но сти да се ра ду ју новогодишњим поклонима приреде изне на ђе ње. Јер, ово је при ли ка да сва ки грађанин дође на концерт и понесе слаткиш, играч ку и слич но и да на тај на чин да свој допринос хуманој акцији. У холу позоришта биће постављене кутије у коју ће сви по се ти о ци мо ћи да оста ве сво је поклоне. О НО ВОЈ КЊИ ЗИ Из ме ђу два не сна Промоција збирке песама Између два несна песникиње Јелице Црногорчевић из Београда одржана је у Би бли о те ци Гли го ри је Во за ро вић. На представљању књиге ове песникиње рођење у Сремској Митровици поред аутор ке го во ри ли су проф. др Сла ђа на Миленковић, песник и књижевни критичар, Моравка Тодић, библиотекар, поезију су читали Јелена Вучковић, Биљана Ми ла но вић и Ања Зец, а у му зич ком де лу скупа наступила је Светлана Митровић, мецосопран. ИЗ ЛО ЖБА Ана Франк исто ри ја за са да шњост Је дин стве на из ло жба Ана Франк истрија за садашњост представљена у Би бли о те ци Гли го ри је Во за ро вић. Организатори ове путујуће изложбе су Отворена комуникација и Зона младих ми тро вач ке би бли о те ке. Едукативна изложба о Ани Франк, наме ње на је пре вас ход но уче ни ци ма средњих шко ла, а по став ку чи не 32 па ноа ко ја потписује Кућа Ане Франк у Амстердаму. Путујућа изложба Ана Франк историја за са да шњост мо же да се ви ди у би бли о- те ци до 22. де цем бра. УЗ КАМ ПА ЊУ 16 ДА НА АК ТИ ВИ ЗМА Економско оснаживање жена У склопу кампање 16 дана активизма про тив на си ља над же на ма про то ко ле о са рад њи са Фон дом Б 92 у Београду потписали су представници три гра да и исто то ли ко цен та ра за со ци јал ни рад, а ме ђу њи ма је и Град Сремска Митровица. Протокол је у име ло кал не са мо у пра ве пот пи са ла заменица градоначелника Светлана Ми ло ва но вић, а у име Цен тра за социјални рад Сава директор Бра нислав Вук мир. Протокол је потписан поводом новог ци клу са про јек та ОНА сна жи ва ње који је усмерен на економско јачање же на ко је су пре жи ве ле на си ље и же на које припадају угроженим категоријама становништва, сазнајемо од заменице градоначелника Светлане Миловановић. Но ви ци клус про јек та је по чео ове године, а сервис економског оснаживања биће успостављен и на територи ја ма Срем ске Ми тро ви це, Пан чева по мо де лу ко ји се већ ре а ли зу је у КОНЦЕРТ У ПОЗОРИШТУ Ма е стре за но ву концертну салу Му зич ки квар тет Ма е стре ко ји чине Је ле на Вла о вић (фла у та), Милда Кузминац (клавир), Зорица Опачић (тамбура) и Душанка Гавриловић (клавир) одржао је велики доброчинствени концерт у сали Позоришта Добрица Милутиновић. Овај концерт организован је под покровитељством Ротари клуба Сремска Митровица, а сав приход од продаје улазница намењен је опре ма њу кон церт не са ле Му зич ке школе Петар Кранчевић. Зимска служба Јавног комуналног предузећа Комуналије је у потпуности опремљена за сезону, током које ће де жу ра ти 24 са та. На сце ни АКТУЕЛНО ИЗ КОМУНАЛИЈА Спремни за зимску сезону Са пот пи си ва ња про то ко ла ( Фо то : Б 92) Сомбору. То подразумева оснивање со ци јал них пред у зе ћа, ко ја кроз акумулацију средстава континуирано финансирају образовање жена, а оне тако уз од ре ђе не суб вен ци је до при но се сопственом економском оснаживању. Зимска служба Наша механизација се састоји од шест трак то ра са ра ли ца ма, два ма ла и јед ног ве ли ког раз ба ци ва ча со ли. У надлежности ЈКП Комуналије је чишћење снега и леда са тротоара, трго ва, пар кинг ме ста и при ла за јав ним установама, подсећају из овог јавног ко му нал ног пред у зе ћа. РЕПЕРТОАР Галерија У току изложба слика и цртежа Лазара Возаревића Музеј Срема Изложба Корени радови малог формата словачких уметника Позориште 13. де цем бра, са по чет ком у 19,30 часова, концерт ученика Средње музичке школе Петар Кранчевић МАТИЧАР СКЛО ПИ ЛИ БРАК: Фо ро Или ја и Илић Сла ђа на. ДОБИЛИ СИНА :Слободан и Јасмина Кличарић-Дивош, Ђурђе и Душанка Чулић-Прхово, Мирослав Мак си мо вић и Мир ја на Зоркић-Сремска Митровица, Марко и Да ни је ла Миљ ко вић-срем ска Ми тро ви ца, Ђу ри ца и Ду шан ка Андрић-Огар, Де јан и На та ша Жу љевић-го лу бин ци, Бра ни слав и Та ња Ли ча нин-ви шњи ће во, Алек сан дар и Рад ми ла То мић-љу ко во, Урош Кре ме но вић и Ми ре ла Са на дер- Кре ме но вић-врд ник. ДОБИЛИ ЋЕРКУ : Де јан и Зо ри ца Мусовић-Шид, Александар и Ивана Ба но вач ки-по пин ци, Де јан и Је лена Наградић-Сремска Митровица, Мар ко и Сла ђа на Ја дран ски-ла ћарак, Во ји слав и Да ни је ла Те му новић-бешка, Бранислав и Наташа Нонковић-Шид, Дамир и Јована Јок сић-ру ма, Ми лош и Да ри ја Томић-Ша шин ци, Вла ди мир и Биља на Кр стић-мар тин ци, Дар ко Фа би ан и Бран ки ца Пат ко вић-фабиан-инђија. УМРЛИ : Харамбашић Ђорђе рођ.1948., Др ља ча Ни ко ла рођ.1947., Сарафијановић Миладин рођ.1941., При ље ва Бо ри слав рођ.1948., Крч мар Гој ко рођ.1954., Лукић Косана рођ.1948., Давидо вић Гој ко рођ.1984., Моц ко Зузана рођ.1934., Ракић Славица рођ.1939., Ристић Љубица рођ.1936., Јовановић Томанија рођ.1946., Јосиповић Милица рођ.1941., Грбић Злата рођ.1954., Шумаревић Луца рођ.1942., Мојсиловић Јован рођ.1950., Крстановић Драго рођ.1945., Чи змић Јо ва рођ.1949., Чубра Ђуро рођ.1940., Марковић Ми лан рођ.1975., Ми ша Бу заш рођ године. ПРИПРЕМИО МАТИЧАР ЕКО ПА ТРОЛ Акција озе ле ња ва ња Еко ло шки по крет Еко Па трол РС је орга ни зо вао ак ци ју озе ле ња ва ња двори шта пред школ ских обје ка та и шко ла у којој су учествовали чланови покрета и уче ни ци шко ла. На овај на чин удру же ње до при но си очу ва њу зе ле ни ла у на шој средини. Садња је обухватила дворишта објек та пред школ ске уста но ве у Ка мења ру и објек та Ви со ке стру ков не шко ле. - Ове го ди не ак ци ји су се при дру жиле шко ле Све ти Са ва и 9. мај, ре као је председник Еколошког покрета Еко Патрол РС Драган Перић, најављујући да ће на ред не го ди не уз сад ни це за ак ци ју обезбедити у руже. Пројекат Информација ствара живот финансира се из буџета Града Сремска Митровица - Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

8 8 Среда, 13. децембар Беочинска хроника Припрема: С. Михајловић ОДР ЖА НА СЕД НИ ЦА ОП ШТИН СКОГ ВЕ ЋА Усвојен предлог одлуке о буџету У ОО СНС БЕ О ЧИН Правни савети и помоћ грађанима У низу протеклих догађања у Општинском одбору СНС Бе о чин, по ред ре дов них са ста на ка Општинског и месних од бо ра на ко јима су кра јем го ди не сумирани резултати и вршене анализе рада и постављени на ред ни за да ци, обеле же ни су на при годан на чин и зна чај ни да ту ми: Свет ски Дан борбе против сиде и Дан осо ба са ин ва ли ди те том, а одр жане су и активности страначких савета и Уније жена у виду трибина и предавања. Такође, подржани су и добровољни бес плат ни ле кар ски пре гле ди До ма здравља у селима општине и сличне врсте помоћи, попут едукација и других сличних видова изласка у сусрет зах те ви ма и по тре ба ма гра ђа на. Та ко се и ове го ди не ОО СНС Бе о- чин, хуманитарном акцијом на челу са председником Митром Милинковићем, по ста рао да сво јим чла но ви ма и гра ђа ни ма, ко ји ма је то нај по треб ни је, Правни савети грађанима и уз по моћ љу ди до брог ср ца, ко ји ма је стран ка не из мер но за хвал на, обезбеди неопходан огрев за предстојећу зиму. Свему томе несумњиво велики допри нос да је и Са вет за прав на пи тања ОО СНС Бе о чин. Сва ког че тврт ка у стра нач ким про сто ри ја ма у бло ку Кра ља Пе тра I у Бе о чи ну, Са вет је на услу зи чла но ви ма и свим гра ђа ни ма у вре ме ну од 17 до 19 ча со ва у пру жа њу бес плат не прав не по мо ћи, прав них савета и других информација из области његовог рада и деловања. Бу џет за го ди ну пла ни ран је у из но су од 610 ми ли о на ди на ра Седница Општинског већа На седници Општинског већа одржаној у понедељак, 11. децембра, којом је председавао председник Већа и Општине Беочин Митар Милинковић, у при су ству свих чла но ва Ве ћа и представника осталих структура локалне самоуправе, разматрано је 11 тачака дневног реда чијим је усвајањем донето низ нових одредаба у циљу унапређења рада и бољег функционисања локалне заједнице у наредном периоду. Сва ка ко нај ва жни ја тач ка би ла је предлог Одлуке о буџету општине Бео чин за го ди ну ко ји је пла ни ран у из но су од 610 ми ли о на ди на ра. На дневном реду разматране су, донете и усво је не још и сле де ће од лу ке и решења: предлог одлуке о изменама и допунама одлуке о општинским ад ми ни стра тив ним так са ма, пред лог Кодекса понашања службеника и намештеника општине Беочин, предлог Кадровског плана Општинске управе Чланови Већа Општине Беочин и Правобранилаштва општине Беочин за го ди ну, пред лог ре ше ња о дава њу прет ход не са гла сно сти на предлог Правила о раду дистрибутивног си сте ма Јав ног пред у зе ћа То пла на Бе о чин, пред лог ре ше ња о раз ре ше њу и име но ва њу чла но ва Управ ног од бора Центра за културу, спорт и туризам општине Беочин испред локалне само у пра ве и из ре да за по сле них, предлог решења о разрешењу и именовању чла на Над зор ног од бо ра Цен тра за културу, спорт и туризам општине Бе о чин из ре да за по сле них, пред лог решења о разрешењу и постављењу чланова Општинског штаба за ванредне ситуације, предлог решења о давању са гла сно сти на од лу ку Над зор ног од бо ра ЈП То пла на Бе о чин о усва јању предлога начина формирања цена топлотне енергије и утврђивању цена то плот не енер ги је. Сед ни ца је за вр ше на ре дов ним раз ма тра њем при сти глих пи та ња, пред ло га и зах те ва. Пројекат Иста смо реч финансира се из средстава буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. ШИД У ТО КУ РА ДО ВИ У КОЦ-У Сала добија нови изглед Доделом захвалница дугого ди шњим во лон те ри ма Општинска организација Црве ног кр ста Шид обе ле жи ла је 5. децембар, Међународни дан во лон те ра. Би ла је то ујед но при ли ка и да се најуспешнијим ђацима и пред школ ци ма ко ји су учествовали у ликовном и литерарном конкурсу Моја бака и мој дека доделе награде и поклони за њихове радове. Ка ко је ре кла Ду ши ца Полетан, секретар Црвеног крста Шид, на овај на чин су же ле ли да ис ка жу захвалност волонтерима из програма Брига о старима, волонтерима из Пред школ ске уста но ве Је ли ца Ста нивуковић Шиља, као и омладинским во лон те ри ма. -Да нас смо ор га ни зо ва ли при јем за све њих, ка ко би им на је дан скроман на чин за хва ли ли за све што чи не за нас, од но сно за сво оно вре ме ко је су бесплатно и без надокнаде уступили организацији Црвеног крста, за све оне активности које ми реализујемо то ком го ди не. Ка да је реч о кон кур су Припрема: С. Михајловић У ЦРВЕНОМ КРСТУ ШИД Обе ле жен Свет ски дан во лон те ра Уру чи ва ње за хвал ни ца во лон те ри ма Мо ја ба ка и мој де ка, сти гло је 310 ли ков них и ви ше од 30 ли те рар них радо ва Осим пред шко ла ца и осно ва ца, учествовала су, такође, и деца миграната из прихватних центара Адашевци и Принциповац рекла је секретар Црвеног крста Шид Душица Полетан. У просторијама Црвеног крста на све ча но сти оку пи ло се ви ше од 60 волонтера, а дугогодишњи волонтер и радионичар Душанка Пестелек одржала је пре да ва ње о улози волонтера у дру штву. Након што је завршена реконструкција позорнице, ових дана реализује се завршни део пројекта санације сале Културно образовног центра Шид. Ка ко нам је ре као Ср ђан Ма ле шевић, ди рек тор КОЦ-а, са ла је би ла у ве о ма ло шем ста њу и са да се ра ди на њеној реконструкцији. - Пројекат подразумева комплетну про ме ну из гле да са ле. Укло ње не су ста ре сто ли це ко је се ви ше не ће ко ристити и оне ће бити замењене новим са вре ме ни јим и ква ли тет ни јим сто лица ма. Са ни ра ли смо пла фон, а предстоји нам постављање нове расвете. Осим тога, биће направљена и кабина одакле ће се командовати звуком и ра све том. По ста ви ће мо но ве по до ве, ити со не, окре чи ће мо и осве жи ће мо лам пе ри ју ко ја се на ла зи на зи дови ма са стра не. У са ли ће би ти монти ра но и 30 до 40 но вих по зо ри шних Реконструкција сале рефлектора на покретној рампи, што ће омогућити да радимо и најзахтевније светлосне ефекте у представама. Такође смо предвидели и четири места за особе са инвалидитетом на која ће мо ћи да се ста не са ко ли ци ма, као и при лаз за њих ова ко при ча о бу дућем из гле ду са ле Кул тур но обра зов ног центра директор Срђан Малешевић и до да је да ће и аку сти ка це лог про стора бити значајно побољшана. С об зи ром да је са ла ве ли ка и ни је прикладна за догађаје који окупљају мањи број учесника, новим пројектом је предвиђено да се направи покретна пре гра да ка ко би се про стор пре градио на два де ла. За про је кат ре но ви ра ња са ле, без санирања позорнице, Министарство кул ту ре из дво ји ло је 19 ми ли о на ди нара, од но сно, што зна чи да, ка да се одбије порез, у радове ће бити уложено 15,5 ми ли о на ди на ра. Ср ђан Ма ле ше вић, ди рек тор -Према нашем првобитном пројекту вред ност ра до ва је из но си ла 29 ми лио на ди на ра, јер смо же ле ли да има мо сопствени биоскоп, да урадимо климатизацију објекта и противпожарну за шти ту, али од то га смо мо ра ли да одустанемо, с обзиром да нисмо добили тра же ни из нос. То не зна чи да смо од то га од у ста ли са свим, не го са мо да ћемо за те по сло ве апли ци ра ти на ред не године на покрајинске и републичке кон кур се об ја шња ва Ср ђан Ма ле шевић, директор КОЦ-а. Подсетимо, током протекле две године у зграду Културно образовног центра уложено је 5,5 милиона динара за по бољ ша ње енер гет ске ефи ка сности, на кон то га шест ми ли о на ди на ра за санирање позорнице, а сада и 15,5 ми ли о на ди на ра за са лу. Рок за за вршетак комплетних радова је 60 радних дана. Пројекат Сазнај и укључи се финансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

9 Среда, 13. децембар СТАРА ПАЗОВА Припрема: M. Балабановић УКРАТКО Из ло жба У Галерији Центра за културу у Старој Пазови отворена је колективна из ло жба ста ро па зо вач ких академских уметника, а посетиоци ће до 8. јануара имати прилику да погле да ју око два де се так умет нич ких дела међу којима и две скулптуре и један мозаик. Ова изложба организована скоро деценију и по након осни ва ња Га ле ри је у Ста рој Па зо ви на ко јој су се пр ви пут оку пи ли старопазовачки академски сликари окупила је 11 уметника међу којима су представници млађе, средње, али и старије генерације, као и дела Мире Брт ке ко ја је пре ми ну ла годи не, а ко ја је сво је зна ње уса вр шавала на Академији лепих уметности у Риму. Посетиоци током наредних ме сец да на мо гу по гле да ти и уметничка дела Јана Агарског, Ксеније Јовишевић, Јана Ступавског, Миросла ва Ха ври ло ва, Мар ти не Ка ра вла Хло да, Па ве ла По па, Зо ра на Ка ча ревића, Јозефа Клаћика, Драгане Олуић и Марјана Каравле. Одлични резултати Првог викенда у децембру заванично је завршена овогодишња Ли га осо ба са ин ва ли ди те том Србије серијском ваздушном пушком. Удру же ње па ра пле ги ча ра Фру шка го ра Срем из Ста ре Па зо ве за бе лежи ло је из ван ред не ре зул та те: Ан гели на Јо сић осво ји ла је пр во ме сто у конкуренцији жена а у мушкој конкуренцији представници Удружења Милан Гаћеша и Горан Рајковић заузе ли су че твр то и осмо ме сто. Сети се наше љубави У Народној библиотеци Доситеј Обрадовић у Старој Пазови прошле не де ље је го сто ва ла Ве сна Де дић, но ви нар и пи сац и том при ли ком ред ста ви ла је свој нај но ви ји ро ман Се ти се на ше љу ба ви. Реч је о ро ману ко ји у осно ви има јед ну љу бав ну при чу, али ујед но го во ри о по ло жа ју же не у дру штву и тру ди се да ука же на то, да љу ди вр ло че сто не пре позна ју сво ју сре ћу и ро бу ју оно ме што са ми се би на мет ну. Ка ко је ова по пуларна ауторка љубавних романа наја ви ла, уско ро по чи ње са пи са њем свог десетог романа. МАНИФЕСТАЦИЈА Меморијал Ђуре Ондрика Извођењем представе Ђаво у брачном рају Словачког аматерског позо ри шта ВХВ, у Ста рој Па зо ви је про теклог ви кен да одр жан 24. Ме мо ри јал Ђуре Он дри ка. Ма ни фе ста ци ја по све ће на културном прегаоцу, глумцу, редитељу, певачу, а на манифестацији је приказана представа Птице у кући аматерског позоришта из Бачког Петровца. У суботу је организован фолклорно - сценски програм културних стваралаца из Ковачице. Ме мо ри јал Ђу ре Он дри ка је за вр шен у не де љу, ка да је у Сло вач кој еван ге лич кој цркви у Старој Пазови одржан екуменко хуманитарни концерт, на коме је поред старопазовачког хора Тилија наступио хор Све та Це ци ли ја из Зе му на и Цр кве ни хор Свети Владика Николај Српски из Нове Пазове. РЕПЕРТОАР ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ Распевани децембар Друга половина децембра биће испу њен бо га тим про гра мом на мењеним за све узрасте поручују надлежни из Цен тра за кул ту ру. Са др жај је ра зно лик, а и овог ме се ца на ја вље не су по зо ри шне пред ста ве, хит фил мо ви и велики број концерата. - Но во го ди шња пред ста ва Предшкол ске уста но ве По ле та рац на мењена најмлађима заказана је за среду 13. де цем бра са по чет ком у 10 ча со ва. На ред ног да на 14. де цем бра у хо лу Позо ри шне са ле на сту пи ће гу дач ки квартет Rocher, а концерт почиње у 20 часова. Након овог концерта 15.децембра поново имамо програм намењен нај мла ђи ма, а реч је о но во го ди шњем дечијем програму Зимске ча ро ли је ко је ће водити чувени Миња Субота са почетком од 17 ча со ва - ка же Драгана Стевић из ста ропазовачког Центра за културу и наводи да истог да на од 20 ча со ва има ју ве ли ку го ди шњу изложбу радова Удружења ликовних уметника Старе Пазове. Пр вог да на ви кенда 16.де цем бра го сту је ба лет ски студио Степ из Ба тај ни це са но во го дишњом пред ста вом са по чет ком у 17 ча со ва. Со ци јал но-еко ном ски са вет општи не Ста ра Па зо ва у са рад њи са Ми ни стар ством за рад, за по шљава ње, бо рач ка и со ци јал на пи тања Ре пу бли ке Ср би је организoвао је окру гли сто на те му: "Со ци јал ни ди ја лог из ме ђу син ди ка та и по слода ва ца и мир но ре ша ва ње рад них спо ро ва". До га ђај је ор га ни зо ван у ци љу уна пре ђе ња со ци јал ног ди јало га на ло кал ном ни воу и ус по ставља ња и раз во ја три па тит ног со цијал ног ди ја ло га на ни воу ло кал не зајед ни це, и ука зи ва ња на мо гућ ност мир ног ре ша ва ња рад них спо ро ва. На окру глом сто лу су по ред со цијал них парт не ра, чла ни ца Со ци јално - еко ном ског са ве та оп шти не Ста ра Па зо ва - Са ве за са мо стал них син ди ка та оп шти не Ста ра Па зо ва, Уни је по сло да ва ца Ста ра Па зо ва и Ло кал не са мо у пра ве оп шти не Ста ра Па зо ва, би ли по зва ни и пред ставни ци Уни је по сло да ва ца Вој во дине, Са ве за са мо стал них син ди ка та ЗАЈЕДНИЧКА АКЦИЈА И Дра га на Сте вић, Центар за културу старопазовачки Црвени крст у са рад њи са Пред школ ском установом укључио се у хуманитарну акци ју Је дан па ке тић, мно го љу ба ви са ци љем да се за де цу из со ци јал но СА СЕДНИЦЕ СОЦИЈАЛНО-ЕКОНОМСКОГ САВЕТА Вој во ди не, Срем ске при вред не комо ре, Ре пу блич ког и По кра јин ског СЕС-а, При вред ног Са ве та оп шти не - У не де љу је пла ни ран ве ли ки го ди шњи концерт ХКПД То ми слав из Го лу би на ца ко ји по чи ње у 19 ча со ва. У по не де љак 18.де цем бра на би о скопском ре пер то а ру има мо два фил ма, Де да мраз од 18 ча со ва и Зве зда ни ра то ви од 20 ча со ва. Цена ула зни це за би о скоп из но си 250 ди на ра - ка же она и под се ћа да ће се ови фил мо ви при ка зи ва ти 20. де цем бра у Но вој Па зо ви и 21. у Ста рим Ба нов ци ма. - Ка да је реч о кон цер ти ма, за 21. децембар заказан је концерт истуреног оде ље ња основ не му зич ке шко ле Те о- дор Тоша Андрејевић. Наредног дана 22.децембра биће одиграна представа Ве че ра бу да ла у ре жи ји Алек сан дра Ба ка у 20 ча со ва. У Но вој Па зо ви истог дана имамо у Галерији колективну изложбу уметника из Нове Пазове. Велики годишњи концерт поводом јубилеја, од но сно 45 го ди на КУД-а Бран ко Ра дичевић биће организован 23.децембра са по чет ком од 20 ча со ва. Истог да на у По зо ри шној са ли у Но вој Па зо ви наступиће КУД Ћирило и Методије који има ју го ди шњи кон церт. Пред крај месеца 26.децембра заказан је Божићни Мирно решавање спорова Ста ра Па зо ва, Са ве за са мо стал ник син ди ка та оп шти не Ста ра Па зо ва и Уни је по сло да ва ца Ста ре Па зо ве, Је дан па ке тић, мно го љу ба ви угрожених породица и слабијег материјалног стања обезбеде новогодишњи поклони. До Нове године остало је још не пу них ме сец да на, а нај мла ђи ста ро па зов ча ни за јед но са сво јим родитељима и васпитачима у вртићу одлу чи ли су да улеп ша ју ове пра зни ке и деци из поменутих категорија којих у Ста рој Па зо ви има пре ко 150 и ти ме покажу хуманост на делу. У Црвеном Богат програм током децембра концерт Словачког културно-уметничког дру штва Јан ко Чме лик. На ред ног дана 27.децембра на репертоару су фил мо ви од 18 ча со ва Фер ди нанд и од 20 ча со ва Зве зда ни ра то ви, ко ји ће би ти при ка за ни 26. у Но вој Па зо ви и 28. у Ста рим Ба нов ци ма у До му културе. Такође 28.децембра у Старој Пазови наступиће хит представа Шта ме сна ђе са Ан ђел ком Пр пић у глав ној уло зи, а пред ста ва по чи ње у 20 ча со ва. Све информације наши посетиоци могу до би ти са зва нич ном сај ту Цен тра за кул ту ру а кар те се мо гу ку пи ти на благај ни од 10 до 19 ча со ва - ка же Дра га на Стевић. Заговарају дијалог између синдиката и послодаваца Оп штин ског ве ћа оп шти не Ста ра Па зо ва и оп штин ске упра ве оп штине Ста ра Па зо ва. кр сту у Ста рој Па зо ви оче ку ју да ће се акцији, као и претходних година, прикључити и привредници са територије ове оп шти не и ти ме сле ди ти при мер најмлађих. Пројекат Прецизним информисањем до прецизне одлуке финансира се из буџета Oпштине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

10 10 Среда, 13. децембар РУМА Припрема: M. Нинковић УЧЕ НИЧ КА МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА ДАН ПО СНЕ ХРА НЕ Бо га та по сна тр пе за за сва чу ла И ове го ди не су уче ни ци Сред ње струч не шко ле Бранко Радичевић из Руме, зајед но са сво јим на став ни ци ма, организовали манифестацију Дан по сне хра не, ко ја је пре расла у традиционалну и одржава се већ 12 го ди на за ре дом. На бога тој тр пе зи уочи Бо жић ног поста, по но во су се на шла број на и ра зно ли ка по сна је ла, ко ја су сво јим уку сом али и де ко ратив ним из гле дом, про сто мами ла да се про ба ју. Ди рек тор ове шко ле, Мир ко Зр нић, сматра да је ма ни фе ста ци ја јед на ле па про мо ци ја шко ле, а по себно ученика угоститељског смера, кувар-конобар. - По но сан сам на на ше ђа ке ко ји су се по тру ди ли да при преме ова ко бо га ту тр пе зу. Уједно је ово и нај бо ља прак тична обу ка уче ни ка, ко ја се од ви ја уз кон тро лу и аси стен ци ју на став ни ка и сва ка ко да ква ли тет и кре а тив ност ко ју ђа ци по ка жу и на овој ма ни фе стацији, утиче касније и на формирање крај ње оце не и њи хов по стиг нут успех у школ ској го ди ни. Из буџета Општине Рума за го ди ну, за програме и активности традиционалних цркава и вер ских за јед ни ца које делују на територији Општине Рума, римокатоличка црква Узвишења све тог Кри жа у Руми, до би ла је из нос од динара за обнову централног крижа који се на ла зи по ред ка пе лице Светог Флоријана на Град ском гро бљу у Ру ми. Овим средствима су, према речима Марка Мијића, чла на Па сто рал ног већа цркве Узвишења светог Крижа, та ко ђе по ста вље ни ре флек то ри на цр кви, ура ђе на је на стре шни ца над сакристијом и капелици Светог Флоријана и обележена 14. септембра слава ове цр кве. - Пре ма до го во ру са жуп ни ком проф. др Ивицом Чатићем, ко ји се и овога пута захваљује локалној самоуправи и истиче врло коректну досадашњу сарадњу, говори Мијић, одлучили смо да об но ви мо цен тра ли криж ко ји је био у ја ко ло шем ста њу, до тра јао је и го то во да се ни је сру шио. Тај криж је дав не го ди не, по ди гла Те ре за Сер ва ци. По чев од на ше цр кве, капе ли це Све тог Фло ри ја на, ка пе ли це Жа ло сне Го спе, ко ју мно ги Ру мљани на зи ва ју кал ва ри ја што она ни је, а са гра ди ли су је Јо зеф и Маг да ле на Фриц, као и Кри жни пут ко ји је са грађен го ди не, све су то по ди гли и са гра ди ли бо га ти љу ди. Са да је оста ло За богатом посном трпезом Трпеза која је мамила сва чула, пред ста вља ла је ко би на ци ју је ла традиционалне српске кухиње, али и јела ко ја су за сту пље на у ку хи ња ма дру гих народа. Наставник куварства у ССШ Бранко Радичевић, Борислав Димковић, ка же да из ло же на по сна је ла РИ МО КА ТО ЛИЧ КОЈ ЦР КВИ УЗ ВИ ШЕ ЊА СВЕ ТОГ КРИ ЖА У РУ МИ ДИ НА РА Чување споменика вере и културе Некада и сада на на ма да у ова те шка вре ме на, ка да је нов ца увек ма ло, да те спо ме ни ке ве ре и кул ту ре об на вља мо и са чу вамо. Оста ло нам је још и да об но ви мо крст ко ји се на ла зи на Па вло вач ком пу ту, али ту нај пре тре ба да се обрати мо За во ду за за шти ту спо ме ни ка и да се утвр ди на чи јем се зе мљи шту овај крст на ла зи. Ве о ма нам је драго што је и се стрин ска пра во слав на цр ква об но ви ла крст ко ји се на ла зи у Ве ли ком пар ку, по ред ко јег у на шем гра ду по сто је још три пра во слав на крста. Ина че, на те ри то ри ји Ру ме по сто ји укуп но 10 кр сто ва и 2 по сто ља на ко јима су некада такође стајали крстови. Ми јић на по ми ње да је ло кал на само у пра ва до са да увек по ка зи ва ла до бру во љу и има ла слу ха за њи хо ве по тре бе, а да цр ква са дру ге стра не ника да ни је тра жи ла не ке ве ли ке из но се и да се тру де да по сте пе но из во де радо ве ка ко на за шти ти и ре кон струк цији хра ма, та ко и на очу ва њу вер ских спо ме ни ка и обе леж ја. својим изгледом подсећају на јела у којима има намирница животињског порекла. - Та кав ути сак се сти че упра во због ве шти не ко јом су је ла при пре ми ли уче ни ци, ко ји су кроз ова је ла из рази ли сво ју кре а тив ност, али и сте чено зна ње о пра вил ном на чи ну ра да. Ко ри шће не су на мир ни це као што су печурке, соја, махунарке и слично. На тр пе зи се на ла зе је ла из сег мен та пекарства, куварства и посластичарства. Уз традиционално кољиво, припре мље не су раз не пи те, по сан бу рек са пе чур ка ма, па при каш од пе чу ра ка, ко ла чи ћи на ба зи ко ко са, ки ки ри ки ја, али и по сна пи ца. Све је вр ло уку сно и по ка зу је јед ну ве шти ну и професионализам који поседују на ши уче ни ци, го во ри на ставник Дим ко вић. Мно га од при пре мље них је ла сва ка ко ће про ши ри ти не баш оби ман по сни ме ни, а је дан од рецепата, припрему посне баклаве, несебично открива ученица друге године смера куварство, Ма ри ца Жи вић. - По треб ни су по сна чо кола да, од но сно чо ко ла да за ку ва ње, ора си и ле шни ци. Коли чи на на рав но за ви си од тога за ко ли ко се осо ба ба кла ве при пре ма ју, а за ма њу ко ли чину сам упо тре би ла 200 гра ма ора ха и исто то ли ко чо ко ла де и ле шни ка. Ка да се ле шни ци ис пе ку, са ме љу се за јед но са ора си ма, а за тим се све по меша са по сном пла змом. Та сме са се ста вља на ко ру и фор ми ра се об лик ба кла ве, ко ја се по том пре ли је са ма ло уља да се не би пре ви ше запе кла. Вре ме ко је је по треб но да се ба кла ве ис пе ку, је од 10 до 15 ми нута. Вр ло су уку сне и пре по ру чу јем их на шим до ма ћи ца ма, уз осмех је овај ре цепт са оп шти ла Ма ри ца. Свима који посте и славе посне славе, ма ни фе ста ци ја Дан по сне хра не, зна ње, уме ће и ве шти на уче ни ка Средње струч не шко ле Бран ко Ра ди че вић, свакако може помоћи да обогате посни ме ни и про ба ју укус не ких но вих је ла на сво јој тр пе зи. ИЗ ЛО ЖБА СЛИ КА СИ НИ ШЕ ПО ПО ВА У ЗАВИЧАЈНОМ МУЗЕЈУ Ширина тематских кругова Изложба слика Си ни ше По по ва из Старе Пазове, отворена је прошлог уторка у Завичајном музеју Рума. То је ујед но и пр ва са мо стал на из ложба овог сли ка ра у За ви чај ном му зеју, са чи јим ра дом се рум ска ли ков на публика упознала пре 14 година, када је из ла гао у рум ском Кул тур ном центру. Аутор је из ло жио 35 сли ка на сталих тех ни ком уља на плат ну, на ко ји ма преовладавају пејсажи, мртва природа и портрети. - То су мо ти ви ко ји ме оку пи ра ју. У по след ње вре ме по чео је да ме привлачи портрет и намеравам да се ускоро ликовној јавности представим са једном изложбом искључиво портрета. Цр там и сли кам обич не љу де, мо је суграђане, комшије и пријатеље. Пошто имам и око 150 пор тре та на ста лих у цр те жу, пла ни рам да и њих пред ставим као јед ну за себ ну из ло жбу, на јављује Попов. У каталогу који прети ову изложбу, вајар Здравко Вучинић, на пи сао је да се опус Си ни ше По по ва мо же до ве сти у ве зу са то ко ви ма до ма ће тра ди ци је, ко ја је из не дри ла бе о град ску шко лу сли ка ња. Ње ни след бе ни ци во ди ли су ра чу на о ле по ти фор ме и об ли ка, као основ ним пре ми са ма до ко јих су Отва ра ње из ло жбе др жа ли. Тим иде а ли ма се, за ма шним, ко ли ко вред ни сним по стиг ну ћем, при дру жу је опус Си ни ше По по ва, чиме се сме шта у за па жа не ства ра о це на ше но ви је прак се, бе ле жи у ка та логу Ву чи нић. Сли кар и ли ков ни пе дагог, Си ни ша По пов, уче сник је ве ћег бро ја ли ков них ко ло ни ја, а ства рао је и у окви ру ко ло ни је Бор ко вац у Ру ми, го ди не. Члан је СУ ЛУВ-а од ове го ди не. За свој рад је ви ше пу та награ ђи ван. Из ло жба сли ка у За ви чај ном му зе ју Ру ма, мо ћи ће да се по гле да до 5. јануара године. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Позоришни програм Понедељак, 18. децембар Народно позориште Београд Жан Ануј Женски оркестар - комедија претворена у драму Режија: Југ Радивојевић Играју: Бојана Стефановић, Вук Костић, Не ла Ми ха и ло вић, Да ни е ла Кузмановић Павловић, Калина Ковачевић... Ве ли ка дво ра на КЦ- 20:00 ча со ва Филм ски про грам Ма ла дво ра на КЦ од 19:00 и 21:00 час По след њи по сао Бам зи и град ло по ва -19: откуцаја у минути 21:00 Му зич ки про грам Петак, 15. децембар Кон церт - Срп ско пе вач ко дру штво у Ру ми Гост концерта ГТО Бранко Радичевић Ру ма Ве ли ки хол Кц 19:00 ча со ва Улаз слободан Субота, 16. децембар ВТО ХКПД Ма ти ја Гу бец Ру ма Концерт поводом Дана друштва Гост концерта је Фолклорни ансамбл Бу ње вач ко ко ло Су бо ти ца Ве ли ка дво ра на Кц 19:30 ча со ва Улаз слободан Ликовни програм Из ло жба сли ка - Дра ган Де биш Из ло жба тра је до 17. де цем бра Ве ли ки хол КЦ Петак, 29. децембар Рум ски ли ков ни са лон Ве ли ки хол КЦ 19:00 ча со ва Улаз слободан КОН КУРС ЗА РУМ СКИ ЛИ КОВ НИ СА ЛОН Слобода форме, мотива и израза Културни центар Брана Црнчевић, рас пи сао је кон курс за Рум ски ликов ни са лон. Пра во уче ство ва ња има ју сви уметници који доставе своје радове (до два ра да нај ви ше) у про сто ри је Културног центра, Вељка Дугошевића 102 Ру ма, нај ка сни је до 22. де цем бра године. Радови у којима моу бити заступље ни сви ли ков ни ме ди ји (сли ка, скулптура, графика, цртеж, дигитална графика, фо то гра фи ја, ви део, ин ста ла ци ја, стрип, костим...) могу се доставити сваког радног да на од 8 до 15 ча со ва, а за све ин фомације контакт телефон је 069/ Отва ра ње Рум ског ли ков ног са ло на одржа ће се у пе так, 29. де цем бра го дине, у Галерији Културног центра Брана Црнчевић. МАТИЧАР Умрли: Милош Драгишић, рођ год Зора Радивојевић, рођ год Далибор Зујић, рођ год. Станислава Плавшић, рођ год. Мирко Батножић, рођ год. Небојша Цикота, рођ год. Данило Бузаџић, рођ год. Пројекат Информација гради стварност финансира се из средстава буџета Општине Рума. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

11 Среда, 13. децембар ИНЂИЈА Припрема: M. Балабановић О РЕШАВАЊУ ПРОБЛЕМА ДИВЉИХ ДЕПОНИЈА Камере као једино решење Наша идеја јесте да на критичне локације поставимо стубове са видео надзором а сви подаци ће бити доступни инспекцијској служби Како би се у потпуности решио проблем дивљих депонија на неколико локација у општини, у наредном периоду ће бити постављен видео над зор ка ко би ин спек ци ја мо гла да евидентира оне који одлажу отпад на не до зво ље ним ме сти ма. Пре ма ре чима првог човека општине Вла ди ми ра Гака, буџетом су предвиђена средства за ви део над зор, а на ре ша ва њу овог про бле ма се ин тен зив но ра ди ло у послед њих не ко ли ко ме се ци. - Са проблемом дивљих депонија се суочавамо свакодневно и упркос чињеници да ЈКП Комуналац редовно чисти све локације, изнова се дешавају си ту а ци је где не са ве сни по је дин ци одлажу отпад на тим местима. Наша идеја јесте да на критичне локације постави мо сту бо ве са ви део над зо ром а сви подаци ће бити доступни инспекцијској слу жби, ко ја ће мо ћи да пре гледа снимке и очита регистарске ознаке ауто мо би ла ко ји оста вља ју от пад - каже Гак и на гла ша ва да ће ин спек ци ја након тога моћи да подноси пријаве про тив по чи ни ла ца. Дивље депоније стварају ружну слику о општини и загађују животну среди ну ка же пред сед ник и до да је да се чишћењем дивљих депонија стварају додат ни тро шко ви, а та сред ства би мо гла бити искоришћена у друге сврхе. - Поред одржавања града, уређења зе ле ни ла и гро ба ља, на ше ко му нал но пред у зе ће кон стант но мо ра да чи сти дивље депоније, а тај посао кошта. Надам се да ће мо овим не та ко по пу ларним мерама успети да смањимо број дивљих депонија и покажемо нашу општи ну у јед ном леп шем све тлу, ка ко и заслужује - поручује председник. Решење проблема видео надзором ПО БОЉ ША ЊЕ ЕНЕ Р ГЕТ СКЕ ЕФИ КА СНО СТИ По узо ру на европске градове Оп шти на Ин ђи ја је јед на од 29 општи на у Ср би ји ко ја је са представ ни ци ма Про гра ма Ује ди ње них на ци ја за раз вој пот пи са ла Ме мо рандум о разумевању како би побољшала ене р гет ску ефи ка сност и ис ко ри сти ла по тен ци јал би о ма се у ло кал ној за једници. Инђија је изабрана на основу јавног позива објављеног у августу ове године а добијена средства ће се ис ко ри сти ти за уво ђе ње си сте ма енергетског менаџмента и коришћење локалне биомасе за производњу енергије. Председник општине Владимир Гак је том при ли ком ис та као да је оп шти на АКТУЕЛНО ИЗ ЈП ИНГАС за претходну грејну сезону само за гас пла ти ла око 19 ми ли о на ди на ра за све уста но ве и јав на пред у зе ћа и да се из тог раз ло га већ ушло у про цес ус по стављања енергетског менаџмента. - У то ку сле де ће го ди не има ће мо увид у сва ки ра чун сва ке уста но ве за коју општина издваја средства, а УНДП ће нам по мо ћи са са ве ти ма и струч ним сарадницима да средства која смо издвајали за енергенте умањимо у наред не две го ди не и до 40 од сто - ре као је Гак и до дао да, ка да би ве ли ке из датке сма њи ли, би ло би ви ше нов ца и за шко ле, вр ти ће, бол ни це. Репрограми дуговања Осим при вла че ња ин ве сти ци ја и тежњи за што већом запосленошћу становништва, општини је циљ да постане - Грађани који су искључени а желе да измире дуговања могу потписати протокол и пла ти ти дуг на ви ше ра та, али та да их не укљу чу је мо. Да би их укљу чи ли од мах дуг се мо же по де ли ти у нај ви ше две ра те, тек та да их мо же мо укљу чи ти Како наводе надлежни из ЈП Ингас у претходном периоду потписано је 12 Про то ко ла са по тр о ша чи ма којима се омогућава репрограм дуга, а реч је о из но су од 4,7 ми ли о на ди на ра. Према речима директора овог јавног пред у зе ћа Гојка Кнежевића, највећи број ре про гра ма, укуп но осам, се односи на произвођаче дувана који дугују око четири милиона динара. - Ду ван џи је су не дав но за вр ши ле се зо ну бра ња и су ше ња ду ва на тако да су оста ла њи хо ва ду го ва ња за утро ше ни гас и ми смо им да ли могућ ност да пла те на ра те. Има ју ћи у ви ду чи ње ни цу да су они ве ли ки по тр о ша чи, по ку ша ће мо да овај проблем пре ва зи ђе мо што пре - ре као је ди рек тор и до дао: - Гра ђа ни ко ји су ис кљу че ни а желе да из ми ре ду го ва ња мо гу пот писа ти про то кол и пла ти ти дуг на ви ше ра та, али та да их не укљу чу је мо. Да би их укљу чи ли од мах дуг се мо же по де ли ти у нај ви ше две ра те, тек та да их мо же мо укљу чи ти. Под се ћа мо, на те ри то ри ји ин ђијске оп шти не има око по тр о шача, а са ди стри бу тив не мре же је искљу че но око Мо рам да ис так нем да гра ђа ни ре дов но то ком греј не се зо не из миру ју сво је оба ве зе и пла ћа ју гас. Већ на кон Но ве го ди не, на пла та иде слаби је, али се тру ди мо да на пла ти мо ко ли ко мо же мо и да их не ис кљу чу је у зим ским ме се ци ма - твр ди он. ЈП Ин гас је од ју ла до ок то бра имаo ак ци ју при кљу че ња на га сну мре жу са по пу стом од 25 по сто, а пре ма ре чи ма Кне же ви ћа ре зул та ти су ви ше не го до бри. Циљ да општина постане енергетски ефикасна ене р гет ски ефи ка сна као и сви раз вијени европски градови. M. Б. Гој ко Кне же вић, ди рек тор - То ком ак ци је смо ус пе ли да закљу чи мо 183 но ва уго во ра и од ра димо 174 тех нич ка при је ма. Ве о ма смо за до вољ ни ка ко је про те кла ак ци ја јер има мо но ве ко ри сни ке - ка же он и на кра ју по ру чу је да не ма на ја ве за по ску пље ње га са. УКРАТКО Важни те ле фо ни: Си стем ; Ауто бу ска Ла ста ; Же ле знич ка ; Дом здра вља ; Општина ; Полицијска стани ца ; По ли ци ја- 192; Ватрогасци- 193; Хитна помоћ- 194; Центар за социјални рад ; Елек тро вој во ди на ; Во довод и канализација ; Кому на лац ; Ин ђи ја пут ; Ин гас ; ПУ Бо шко Бу ха ; Кул тур ни цен тар ; Би бли о те ка ; Туристичка организација Премијера Хар ле ки на Познати инђијски алт-рок бенд Хар ле кин одр жао је про шле суботе у Културном центру промоцију новог албума Торник. Реч је о бенду који је концертно активан од дру ге по ло ви не го ди не. Свирали су на Концерту године, Хил суп фе сти ва лу, Ги та ри ја ди Војводине, Дев9т фестивалу, са бендо ви ма као што су ЗАА, Ортходоx Целтс, ККН, Чо век вук, Ур бан&4, Бје со ви, Ван Гог, Кер бер и Ди вље Јагоде. У септембру појавио се пр ви ал бум бен да под на зи вом Торник, у издању Take it or leave it Records,доступан као физичко и ди ги тал но из да ње. Не по средно пред из да ва ње ал бу ма, поја вио се пр ви спот бен да, за песму Ца ри на. На кон цер ту, ко ји je реализoван у са рад њи са Full Production публика је имала прилику да чује све песме са албума Тор ник, као и још не ко ли ко за сад нео бја вље них пе са ма. Пројекат Имаш право информиши се, финансира се из буџета Oпштине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

12 12 Среда, 13. децембар Ново лице школске зграде Пре ма ре чи ма ди рек то ра Јо ве Дре зге, овај по сао ура ђен је за хва љу ју ћи сред стви ма По кра јин ског се кре та ри ја та за обра зо ва ње, у из но су од че ти ри ми ли о на ди на ра Се ма фор ко ји су на пра ви ли уче ни ци на прак си Јо во Дре зга, ди рек тор Тех нич ке шко ле Никола Тесла Шид Протеклих дана завршени су радо ви на Тех нич кој шко ли Ни ко ла Тесла у Шиду, којима су решени дотадашњи проблеми на крову зграде, замењени сви олуци, стављени снегобрани, урађена комплетна фасада како у дво ри шном та ко и у спо ља шњем делу, сређена унутрашњост школе и сала за физичко. Према речима директора Јове Дрезге, овај по сао ура ђен је за хва љу ју ћи средствима Покрајинског секретаријата за образовање, у износу од четири ми ли о на ди на ра. -Имали смо већ спремљену конкурсну документацију, тако да је Покрајински секретаријат препознао про бле ме шко ле и одо брио наш пројекат. Радове на крову и фасади искори сти ли смо да на врх згра де по стави мо ре флек то ре ко ји са да оба сја ва ју зграду што побољшава безбедност на ших уче ни ка, с об зи ром да се шко ла налази у парку. У наредном периоду у плану имамо да направимо нови кабинет елек тро тех ни ке, за шта смо та кође кон ку ри са ли код По кра ји не. На ша шко ла ко ју по ха ђа 380 уче ни ка је на високом нивоу и испуњава стандарде и много развијених градова него што је то Шид. Ми смо јед на од рет ких школа у Вој во ди ни ко ја има ком плет ну лед расвету у целој згради, што је изузетно ва жно због утро шка енер ги је, у свим учионицама су спуштени плафони и ста вље на је изо ла ци ја, на про зо ри ма се налазе тракасте завесе, а све учионице имају телевизоре који могу да се повежу са лаптопом. Такође имамо и технички најјачи интернет, који постоји у свим учи о ни ца ма, а чи ји сиг нал шаље мо на три ки ло ме тра око се бе. Осим то га, ми смо пр ва шко ла у Вој во ди ни ко ја је има ла елек трон ске та бле. Оне се налазе у кабинетима информатике који имају опрему донирану од Европске уни је. Осим те опре ме до би ли смо и фотокопир апарат и десетак лаптопова ко ји се ко ри сте у на ста ви, а има мо и шест ви део би мо ва при ча о опре мљености школе директор Јово Дрезга и дода је да им је у пла ну да сле де ће го ди не ураде нове подове у целој згради. Ина че, ова Тех нич ка шко ла у Ши ду је на да ле ко по зна та по сво јој из у зет но лепо опремљеној радионици у којој ћа ци за јед но са про фе со ри ма пра ве намештај за своју школу. -Све сто ли це и сто ло ве у овој згра ди су на пра ви ли уче ни ци на ше шко ле, а у школ ској ра ди о ни ци су такође правили контејнере и металне корпе за смеће које је шидско комунал но пред у зе ће Стан дард по стави ло у град ском пар ку. Ми наш рад не на пла ћу је мо, јер је то са став ни део ученичке праксе. Правимо такође и се ма фо ре за са ле за фи зич ко, а је дан од њих се на ла зи и у на шој сали ка же ди рек тор Јо во Дре зга. Шид ска Тех нич ка шко ла Ни ко ла Те сла је ме шо ви та шко ла и обра зује децу на смеровима електротехни чар ра чу на ра, по љо при вред ни техничар, машински техничар за ком пју тер ско кон стру и са ње, аутомеханичар-бравар и трговац. С. Михајловић Фо то: М. Милеуснић Оде ље ње по љо при вред них тех ни ча ра Сала за физичко током адаптације ОДЕЉЕЊУ ОПШТЕ БОЛНИЦЕ Поклони за малишане На Дечијем одељењу Представници Месне заједнице Блок Б и Удру же ња Кра ље ви на Србија у Сремској Митровици посети ли су Де чи је оде ље ње ми тро вач ке Бол ни це и том при ли ком уру чи ли пакетиће за малишане и њихове родитеље који се тренутно лече и опорављају на овом оде ље њу. Па ке ти ћи су сла ног и слат ког са држа ја и дар су Ме сне за јед ни це и Фонда ци је Ње ног Кра љев ског Ве ли чан ства Принцезе Катарине Карађорђевић. Како је у име дародаваца истакао Драган Божић, ово је са мо јед на у низу активности Удружења и Месне заједнице. Сличне акције трајаће и током на ред ног пе ри о да, све са ци љем да се малишани обрадују и скрене пажња на по тре бу да ри ва ња они ма на ко ји ма свет оста је. С. Л. Пре вен ци ја зло у по тре бе алкохола и дроге У оквиру превентивног рада са децом и мла ди ма, у ОШ "Сло бо дан Бајић Паја" у Пећинцима, Ми лин ко Митровић, криминалистички инспектор Полицијске станице у Пећинцима, одр жао је пре да ва ње "Пре вен ци ја злоу по тре бе ал ко хо ла и дро ге", за уче ни ке ше стог раз ре да ове шко ле. Пре да ва ње је део пројекта "Основи безбедности де це" ко ји, од по чет ка ове школ ске године заједно реализју Министарство унутрашњих послова и Министарство просвете, науке и технолошког развоја. - Циљ ових пре да ва ња је сти ца ње нових и унапређење постојећих знања у области безбедносне културе ученика четвртог и шестог разреда, којима је овај Про је кат и на ме њен, ка же Саша Газибарић, на чел ник По ли циј ске станице у Пећинцима. - Превенција је основ све га. Што ви ше пре вен ци је, то ма ње ре пре си је. Циљ нам је да деци предочимо какви све безбедносни ри зи ци и про бле ми по сто је у њи хо вом окружењу, како да их препознају и избег ну и ко ме да их при ја ве. У овом послу нисмо сами, пре свега, рачунамо на родитеље који су најпозванији да својој деци говоре о опасностима злоу по тре бе ал ко хо ла, дро ге, дру штве них мрежа, трговине људима, како да препо зна ју и при ја ве на си ље, ка ко да се Пре да ва ње за пе ћи нач ке основ це заштите од пожара, безбедно учествују у саобраћају и тако даље. Безбедност де це је бри га и по сао свих су бје ка та ло кал не за јед ни це - шко ла, по ли ци је, ло кал не са мо у пра ве. - Пре да ва ња су при ла го ђе на уз расту деце која активно учествују у њима и веома су заинтересована за овакве, животне ствари. Едукације се спроводе једном месечно, на часовима оде љен ског ста ре ши не, та ко да де ца нису оптерећена додатним часовима. Про јек том су об у хва ће не све шко ле и под руч на оде ље ња у Сре му, иса кла је Жељ ка Аврић, порт па рол ка По ли цијске управе у Сремској Митровици. Ди рек тор шко ле Златко Максимовић, посебно је истакао добру сарадњу Шко ле са По ли циј ском ста ни цом у Пећинцима и нагласио да се пројектом "Основи безбедности деце" даје драгоцени допринос борби против свих безбедносних ризика са којима се деца сусрећу у свом одрастању. С. Н. Ко ли ко по зна је мо Срем да ли сте ма кар про шли кроз све срем ске оп шти не? Стево Косијер, Ердевик - За 70 го ди на свог живота не по сто ји ни јед но ме сто у Сре му у ко јем ни сам био, од Аша ње до Но вог Са да. У доста места сам био за јед но са чла но ви ма бо рач ке ор га ни за ци је ко јој припадам. Душанка Атанасовски, Сремска Митровица - Ако бих ре кла да познајем неки део Сре ма он да је то До њи Срем. Ту сам ро ђе на и у јед ном се лу сам жи ве ла све до уда је. Знам сва села у пећиначкој оп шти ни и око ли ни. Јовица Грцић, Ру ма - Је ди ни део Сре ма који не познајем нај бо ље, je у правцу Ши да. Ни сам обишао села која тамо гравитирају, као што су Ги ба рац и дру га и тај део према Дунаву слабије познајем. Није ме жи вот но сио на ту стра ну. Сте фан Чор даш, Инђија - Об и шао сам све општине у сремском региону из у зев до њег Сре ма. Во лео бих да ви дим Обедску ба ру и окол на ме ста јер ми се чи ни да има ју занимљиву туристичку понуду. Mилош Јовановић, Сремска Митровица - На рав но да посто је оне оп штине у ко ји ма ни сам био: Па зо ва и Инђи ја. Ни сам та мо имао по сла, а пут ме не во ди ту да. Ми слим да је то нор мал на ствар.

13 Среда, 13. децембар Ре ба ланс због за те че них ду го ва О чи стој тех но ло ги ји у по љо при вре ди Ми мо ра мо да оста ви мо пре ко 100 ми ли о на ди на ра за из вр ше ња ко ја не зна мо ка да ће нам сти ћи. Са да ви ше ни је реч са мо о про јек ти ма ко је смо ста ви ли у бу џет, већ о ис пла та ма ста рих оба ве за, ка же пред сед ник Гак Вла ди мир Гак Због до спе лих ду го ва ња из претход ног пе ри о да би ло је нео п ход но извршити још један ребаланс буџета по ру чио је пред сед ник оп шти не Ин ђија Вла ди мир Гак на кон по след ње седни це Оп штин ског ве ћа. Он је из ра зио незадовољство извршењем буџета за текућу годину, уз подсећање да су затечена дуговања била разлог томе. Са друге стране, председник је изразио уве ре ње да ће бу џет за на ред ну годину бити далеко реалнији управо због но вих ин ве сти ци ја у се ве ро и сточној рад ној зо ни, ко ја је ин фра струк турно спрем на. - Има ли смо мно го про бле ма са реба лан сом, од но сно би ће про бле ма са процентом извршења буџета. Ми смо све ка пи тал не ства ри ко је ни смо ус пели да ура ди мо, пре ба ци ли за иду ћу годи ну, али има мо дру ги про блем а то је на го ми ла не оба ве зе ко је се ме ре стоти на ма ми ли о на ди на ра ко је смо мора ли да увр сти мо у бу џет - ка же Гак и до да је да се то у нај ве ћој ме ри од но си на Дом здра вља. - Ус пе ли смо да ис пла ти мо до са да 180 ми ли о на ди на ра, на во ди он. Ка ко ка же пр ви чо век оп шти не посто је про јек ти ко ји су ути ца ли на из врше ње бу џе та, али ко ји се не од но се на изворне приходе општине. - Та кав је дан про је кат је пут Банстол-Нор цев, ин ве сти ци ја вред на 305 ми ли о на ди на ра ко ји је увр штен у наш бу џет, иако ми не да је мо на ша средства. И ов де ће мо има ти јед ну ма лу ко рек ци ју, јер да би смо рас пи са ли јавну набавку, морамо имати обезбеђена сред ства за цео про је кат. Мо ра ће мо је дан ма њи из нос обез бе ди ти и из наших из вор них при хо да, а сред ства у из но су од 295 ми ли о на су нам обе беђе на из Упра ве за ка пи тал на ула га ња - каже председник. Пред сед ник об ја шња ва да су ре баланс мо ра ли ура ди ти у скла ду са ве ликим наслеђеним дуговима. - Ми мо ра мо да оста ви мо пре ко 100 ми ли о на ди на ра за из вр ше ња која не зна мо ка да ће нам сти ћи. Са да ви ше ни је реч са мо о про јек ти ма ко је смо ста ви ли у бу џет, већ о ис пла та ма ста рих оба ве за. Нај пре мо ра мо фармацеутским кућама исплатити око 20 милиона динара до краја године и око 80 милиона динара за спортску халу, као и за не ке про јек те ко ји су ура ђе ни претходних година, а нису плаћени. Када је реч о великим пројектима председник подсећа да су завршени ра до ви у ин ду стриј ској зо ни на ло каци ји 15, ко ји су 50 по сто фи на ни сра ни из буџета Управе за капитална улагања, а половином из општинске касе. - Морам да напоменем једну битну ствар, а то је да се ни смо кре дит но заду жи ли, иако смо мо гли. У про це су смо оту ђе ња зе мљи шта за пет но вих ин вести ци ја, јер да смо то ус пе ли про це нат из вр ше ња бу џе та би био ве ћи. Уве рен сам да ће бу џет за го ди ну би ти да ле ко ре ал ни ји и ви ше из вр шен - каже Гак. - Ова го ди на је би ла по све ћа на ствара њу усло ва за но ве ин ве сти ци је и са друге стране враћању дугова како бисмо ство ри ли ре а ли зо ва ли ве ли ке про јек те ко је пла ни ра мо. М. Балабановић Три би на у Пла ти че ву На кон одр жа не три би не у но вем бру ме сцу у рум ском Кул тур ном центру, ка да је те ма би ла Ка ко из ле чи ти и нај те же бо ле сти на бес пла тан на чин, Оп штин ски од бор Зле не стран ке Ру ма, ор га ни зо вао је још јед ну три би ну ко ја је 7. де цем бра го ди не одр жа на у Пла ти че ву. На те му При ме на чи стих тех но ло ги ја у по љо при вре ди, пре давач је био Ма то Зу бац, члан Срп ске ака де ми је из у ми те ља и на уч ни ка из Но вог Са да. ОО Зе ле не стран ке Ру ма, за хва лио се мештанима Платичева на добром одази ву и го сто прим ству, као и ко ле га ма из Ста ре Па зо ве и Но вог Са да ко ји су при су ства ли три би ни. Ис так ну то је још јед ном да се Зе ле на стран ка за ла же за здра вље пла не те и свих жи вих би ћа и по др жа ва об но вљи ве из во ре енер ги је, здра ву по љо при вред ну про из вод њу и ино ва ци је и зна ње на ших струч ња ка и на уч ни ка, као ва жан ре сурс за са да шње и будуће генерације. М. Нин ко вић Неусловне амбуланте по ста ју про шлост Оби ла зак ра до ва Ре но ви ра ње школ ских обје ка та Начелник Општинске управе Општине Пећинци Жељко Трбовић об и шао је Бре стач и Огар, где су поче ли ра до ви на ре но ви ра њу обје ка та основ них шко ла. Он је том при ли ком под се тио да је са да шње оп штин ско руководство када је ступило на дужност затекло образовне установе на територији пећиначке општине у изузетно запу ште ном ста њу, јер у њих де це ни ја ма није значајније улагано. - Школ ски објек ти су би ли нео кречени, на многима су прокишњавали кро во ви, фи скул тур не са ле су би ле пот пу но не у слов не, а у ве ћи ни шко ла су још увек у та о а ле ти ма би ли чу чавци. У протекле четири године смо, упркос то ме што је оп штин ски бу џет био оптерећен наслеђеним дуговањима, ула га ли у шко ле ко ли ко год смо могли из ја вио је Тр бо вић и до дао да је за четири године реновирано девет школ ских обје ка та За вр ше на је изград ња но вог кри ла основ не шко ле у Обре жу, а шко ла је опре мље на но вим наставним средствима. Реновирана је згра да основ не шко ле у Пр хо ву. У потпуности је реконструисан објекат основ не шко ле у Ши ма нов ци ма, где је угра ђен и но ви га сни ко тао за цен трално грејање. Реконструисан је објекат основ не шко ле у До њем То вар ни ку, где је уград њом изо ла ци је уна пре ђена енер гет ска ефи ка сност згра де, а угра ђен је и но ви ко тао за цен трал но грејање. Реновиране су фискултурне са ле у шко ла ма у Бре ста чу, Пе ћинцима и Шимановцима. делимично је ре но ви ра на згра да основ не шко ле у Кар лов чи ћу. За ме ње на је ком плет на кровна конструкција на згради основне шко ле у Срем ским Ми ха љев ци ма. Основ на шко ла у Де чу је у пот пу ности ре но ви ра на из ну тра и угра ђен је ви део над зор. Ра ди ли смо ко ли ко год смо мо гли и ка да су ви де ли ко ли ко се ло кал на са мо у пра ва тру ди по че ли су да се ја вља ју до на то ри, а сти гла нам је по моћ и од Ре пу бли ке, По кра ји не и ро ди те ља уче ни ка и то је ја сан по каза тељ да ка да Оп шти на, при вре да и ло кал на за јед ни ца ра де сло жно ни један циљ ни је не до сти жан. А циљ пе ћи нач ке ло кал не са мо у- пра ве је, по ре чи ма Жељ ка Тр бо ви ћа, да се де ци обез бе де што бо љи усло ви за уче ње, а на став ни ци ма што бо љи усло ви за рад. - И за то не спа ва мо на ло во ри ка ма, већ покрећемо нови инвестициони циклус. Већ се до гра ђу је но во кри ло технич ке шко ле у Пе ћин ци ма, а до кра ја године биће реализоване инвестиције у седам школа. Током децембра биће реновирани тоалети и замењена дотра ја ла сто ла ри ја но вом ПВЦ сто ла ријом у шко ла ма у Бре ста чу, Ога ру, Пр хову и Си ба чу. Већ су у то ку и ра до ви на уређењу кабинета за техничко образова ње у основ ној шко ли у Пе ћин ци ма, а за који дан почињу радови на уређењу сте пе ни шта на ула зи ма у основ ној школи у До њем То вар ни ку и уград ња но ве ка пи је на игра ли шту за ма ле спо то ве у дво ри шту основ не шко ле у Срем ским Михаљевцима каже Трбовић и за наредну годину најављује комплетну ре кон струк ци ју основ них шко ла у Карловчићу и Купинову. У пратњи начелника Трбовића била је и Снежана Гагић, чла ни ца Привременог органа Општине Пећинци, а у Бре ста чу и Ога ру до че ка ли су их наставници и представници савета месних за јед ни ца и ло кал не за јед ни це. С. Н. Девет амбуланти на територији пећинач ке оп шти не, као и Дом здра вља Др Дра ган Фун дук у Пе ћин ци ма уско ро до би ја ју са свим но во ли це, а ра до ве ко ји су за по че ли на ре кон струк ци ји ам бу ланти у Де чу и Су бо ти шту је об и шла председ ни ца При вре ме ног ор га на оп шти не Пећинци Ду брав ка Ко ва че вић Су ботички у пратњи заменице директора пећиначког Дома здравља Александре Гавранчић Симић, и том при ли ком се упознала са темпом и квалитетом рада. Неусловна амбуланта у Дечу годинама ни је ре но ви ра на, те ће за ме на сто ларије, комплетно кречење унутрашњости, као и реконструкција тоалета омогућити пацијентима и здравственим радници мно го бо ље усло ве за рад, а ка ко нам је ре кла пред сед ни ца Ду брав ка Ко ва че вић Су бо тич ки, крај њи циљ ре кон струк ци је је, осим бо љих усло ва за рад и енер гетска ефи ка сност. - Је дан од ци ље ва пе ћи нач ке ло кал не са мо у пра ве упра во је по бољ ша ње квалитета здравствених услуга, с обзиром да у неке амбуланте није годинама улага но и да су по је ди не би ле пот пу но неусловне за рад. Желимо да обезбедимо сваком становнику наше општине квалитетну здравствену услугу, а нашем меди цин ском осо бљу знат но бо ље усло ве за рад, истакла је Ковачевић Суботички, и до да ла да ових да на тре ба да за поч ну радови на реновирању амбуланти у Ашањи и По пин ци ма, а до кра ја го ди не би ће ре но ви ра не и ме сне ам бу лан те у Кар ловчићу, Обрежу, Огару, Купинову и Доњем Товарнику, као и унутрашњост пећиначког До ма здра вља. Током обиласка радова у Дечу, председница Дубравка Ковачевић Суботички, ис ко ри сти ла је при ли ку да по раз го ва ра са мештанима овог насеља. На кон Де ча, пред сед ни ца је об и шла и радове на реконструкцији амбуланте у Су бо ти шту, где се та ко ђе пот пу но ре новира унутрашњост просторија и тоалети, чиме ће и ова амбуланта бити потпуно опремљена за квалитетну здравствену услугу, а постављени су и рукохвати на степеништу на улазу, што ће омогућити слабије покретним грађанима да се сами попну до уласка у амбуланту. С. Н. Ко ли ко по зна је мо Срем да ли сте ма кар про шли кроз све срем ске оп шти не? Петар Урошевић, Сремска Митровица - Обич но су то општине ка Београду. У Ин ђи ји сам био у аутле ту, али не мо гу ре ћи да сам баш био у самом насељеном ме сту. Ко ли ко тре ба - то ли ко знам. Не мо гу ре ћи да заиста познајем ни све делове града. Драган Ракић, Ру ма - Ро ђен сам у Сре му, цео свој жи вот сам у ње му и до бро га познајем. Обишао сам сва ме ста, све манастире, а како сам се ба вио и музиком, готово да не ма гра да, ме ста или се ла у ко јем ни сам био. Владимир Петровић, Бе шка - Ни сам баш об и- шао Фру шку го ру и се ла ко ја се налазе у подножју. Та ко ђе ни сам био у Пећинцима, а на дам се да ћу има ти при ли ке јер сам чуо да тамо имају нека интересантна места. Јова Бибић, Шид - Још у мла до сти обишао сам цео Срем уз дуж и попре ко. Не ма ни једног се ла ко јег не по зна јем и у ко ме ни сам био. Не ка да ме во дио по сао, а не ка да сам ишао и приватно. Сада ређе идем, јер сам већ у го ди на ма. Драган Мајкић, Сремска Митровица - Ја сам ли мар и пче лар па су ми ти послови помогли да упо зна мо мно ге сре ди не, а о Сре му да и не го во рим. Био сам у свим оп штинским центрима а и у мно гим се ли ма.

14 14 Среда, 13. децембар ПЕЋИНЦИ Припрема: С. Лапчевић РАЗГОВОРИ СА ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА За пољопривреду повраћај сред ста ва од 50 до 70 од сто У пећиначкој општини су шестог децембра организоване три триби не за по љо при вред ни ке, у Пе ћин цима, По пин ци ма и Си ба чу, на ко ји ма је поред представника Општине Пећинци учествовао директор Покрајинског фон да за раз вој по љо при вре де Алексан дар Бог да но вић, ко ји је при сут не по љо при вред ни ке упо знао са свим мерама Покрајинске владе и Покрајинског секретаријата за пољопривреду на су фи нан си ра њу по љо при вред ни ка путем субвенционисаних кредита, као и са суб вен ци ја ма ко је По кра ји на сваке године обезбеђује. - Обез бе ди ли смо сред ства за из у- зетно повољне кредите на пет година, са ка ма том од са мо је дан од сто, за ко је Фонд не наплаћује документацију, за Са састанка са пољопривредницима које нема трошкова обраде кредита и у ко ји ма не ма скри ве них тро шко ва, што је за по љо ри вред ни ке мно го повољније од задуживања код пословних ба на ка. По ред кре ди та, по сто је и субвенције за куповину система за на вод ња ва ње, пла сте ни ка и ста клени ка и про тив град них мре жа, као и за куповину нове погонске и прикључне ме ха ни за ци је, где се то ком ове го ди не проценат субвенционисања кретао од 50 до 70 про це на та од вред но сти ин вести ци је, што зна чи да уко ли ко је не ки по љо при вред ник уло жио евра, По кра ји на му је вра ти ла евра у ди нар ској про тив вред но сти. Мо гу слобод но да ка жем да су ско ро сви ко ји су ове године аплицирали за средства Покрајинске владе за системе за навод ња ва ње и за по ди за ње пла сте ни ка и стакленика та средства и добили. У наредних неколико дана обићи ћемо свих 15 на се ља у оп шти ни Пе ћин ци и упо зна ти по љо при вред ни ке на ко је све ме ре по др шке има ју пра во, ка ко би већ почетком следеће године могли да аплицирају за средства изјавио је Бог да но вић, ко ји је по љо при вред нике упо знао и са ме ра ма Ре пу блич ке владе, Министарства пољопривреде и Упра ве за аграр на пла ћа ња. Трибинама су присуствовали и председница Привременог органа општине Пећинци Ду брав ка Ко ва че вић Суботички и на чел ник пе ћи нач ке Општинске управе Жељко Трбовић, који је нагласио да пећиначка локална самоуправа већ годинама пружа пуну ло ги стич ку по др шку по љо при вредницима у прикупљању документације нео п ход не за апли ци ра ње за средства. - За нас је из у зет но зна чај но да наши по љо при вред ни ци бу ду упо зна ти са мо гућ но сти ма ко је има ју ка да су у питању субвенције и због тога планира мо да их пре ко Удру же ња по љо привред ни ка умре жи мо и омо гу ћи мо им да ин фор ма ци је о свим рас пи са ним кон кур си ма до би ја ју на мејл, а на ша администрација ће им пружити пуну подршку у прикупљању неопходне документације, најавио је Трбовић. Трибине за пољопривреднике биће одр жа не у свих 15 на се ља пе ћи нач ке општине. У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ Про јек ци ја фил ма о спре ча ва њу трговине људима СА СТА НАК ДИ РЕК ТО РА ЦЕН ТА РА ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД Разменом искуства до квалитетније услуге До го вор за бо ље услу ге Председница Привременог органа оп шти не Пе ћин ци Ду брав ка Ковачевић Суботички при ми ла је у свом кабинету директоре Центара за социјални рад из Руме, Сремске Митровице, Ирига, Старе Пазове, Инђије, Ши да, као и Пе ћи на ца, и том при ли ком се упо зна ла са ра дом и услу га ма со цијалне заштите у овим општинама. Током разговора, председница Ковачевић Суботички истакла је значај услуга које пружају Центри за социјални рад сво јим ко ри сни ци ма, као и да је за ефикасност услуга социјалне заштите неопходна подршка и добра сарадња са ло кал ном са мо у пра вом. Ра ни је је одр жан са ста нак ди ректора свих седам Центара за социјални рад у згра ди Оп шти не Пе ћин ци, а ка ко нам је ре кла Биљана Јовичић, ди ректорка пећиначког Центра, састанак је имао за циљ да се раз ме не ис ку ства услуга социјалне заштите, проблеми са ко ји ма се су сре ћу у сво јим сре ди на ма и евентуално проналажење решења. - Оно што је ве о ма ва жно и што желим да ис так нем је да мо ра да по сто ји добра интеракција Центра са локалном са мо у пра вом, јер без те по др шке не би смо могли остварити квалитетне услуге. Наш Центар за социјални рад, захваљујући управо подршци и помоћи Општине Пећинци, труди се да пружи што квалитетније услуге својим корисницима, а дугогодишње услуге које пружамо старима путем пројекта Осло нац и услу ге По моћ у ку ћи, као и услуге корисницима Дневног боравка за де цу и мла де са смет ња ма у раз во ју у Суботишту управо су резултат те добре сарадње, истакла је Јовичић, и додала да је на састанку, између осталог, иницирано оснивање евентуалног прихватилиштау Сре му, јер се број ли ца ко је је потребно збринути повећава током зиме, као и да су најближа прихватилишта у Београду и Новом Саду пребукирана. Трећи састанак директора Центара за социјални рад Сремског региона про те као је у кон спи ра ти вом раз го вору на тему пружања услуга социјалне за шти те, а раз ме ње на су и ис ку ства веза на за на си ље у по ро ди ци и вр шњачко на си ље у Сре му. Пре ма ре чи ма Сил ва не Ла ћа рац, ди рек тор ке Цен тра за со ци јал ни рад из Ири га, ова кви са стан ци су се по каза ли ве о ма ко ри сним, јер сва ка оп штина на раз ли чит на чин пру жа услу ге соци јал не за шти те, што за ви си од ло ка ла, од по тре ба ста нов ни штва на тој те рито ри ји и од бу џе та те оп шти не, као и да се тру де да при чом и раз ме ном ис куства до ђу до ре ше ња. Да о тр го ви ни љу ди ма тре ба го вори ти по го то во у ма њим сре ди на ма по твр ди ли су мла ди ак ти ви сти из Срема који су током претходних месеци ра ди ли на при ре ми пр вог еду ка тив ног фил ма у Сре му на те му спре ча ва ња трговине људима који је премијерно приказан друге децембарске вечери у Културном центру Пећинци. Двадесетак младих активиста из Срема током протекла три месеца путем едукативних радионица пред ка ме ра ма гла сно су го во ри ли о проблему трговине људима, а њихов труд на гра ђен је апла у зом ви ше од 250-оро посетилаца на свечаној премијери. Рад ња еду ка тив ног фил ма ко ји сим болич но но си на зив И те бе се ти че прати суд би не три мла да чо ве ка ко ји су се са свим слу чај но на шли у лан цу тр го вине људима. Филм је сни ман у окви ру про јек та Мла ди ак ти ви сти у бор би про тив трго ви не љу ди ма кроз про грам Мла ди су закон, а спроводи га пећиначко Удру же ње мла дих ак ти ви ста са ци љем указивања на здраве и безбедне стилове живота међу младима подсетио је аутор фил ма Сло бо дан Стан ко вић по сле пр ми је ре фил ма. - Тр го ви на љу ди ма је је дан од горућих проблема који погађају младе, док се у ма њим сре ди на ма о овој негативног појави готово и не говори, јер Ре а ли за то ри фил ма они сма тра ју да се то њи ма не мо же догодити. То је био један од главних разлога због којих смо се одлучили да ове године окупимо младе Сремце и про го во ри мо о овом про бле му. Мислим да смо ус пе ли да овим еду ка тивним филмом пошаљемо јасну поруку: излаз из сваке ситуације увек постоји, са мо је ва жно да зна мо с ким ће мо да пу ту је мо на том пу ту ка том из ла зу истакао је представник УМАП-а. Овај омладински пројекат трећи је про је кат је ди не омла дин ске ор га ни заци је у Оп шти ни Пе ћин ци ре а ли зо ван уз по др шку ло кал не са мо у пра ве и Министарства омладине и спорта Републи ке Ср би је. УЛАГАЊЕ У КОМУНАЛНУ ИНФРАСТРУКТУРУ Боља осветљеност за већу безбедност Ових дана приводи се крају ревитализација улич не ра све те у свих 15 насеља општине Пећинци, а исто вре ме но са ревитализацијом, ради се и на продужетку електричне мреже у деловима насеља пећиначке општине која до са да ни су има ла улич ну ра све ту. Ка ко нам је ре као Милан Сте па но вић, за меник ди рек то ра Јав ног пред у зе ћа Гра ђе вин ско зе мљи ште, про јек то ва ње и пу те ви оп шти не Пећин ци, би ће за ме ње но око 600 натри ју мо вих си ја ли ца на те ри то ри ји пе ћи нач ке оп шти не. - Же лим да на гла сим да не ће би ти замењене само сијалице, већ ће поправ ка улич не ра све те би ти из вр ше на у пот пу но сти. Не где је до ква ра до шло због неисправног грла или пригушнице а не си ја ли це, та ко да смо овај пут ре ши ли да за ме ни мо све, ка ко би смањи ли мо гућ ност ква ра. С об зи ром да до ла зе кра ћи зим ски да ни од из у зетног је зна ча ја до бро осве тље но на сеље, пре све га због де це ко ја се зи ми вра ћа ју ку ћи из шко ле ка сно по сле под не, као и због ве ће без бед но сти на ших су гра ђа на и њи хо ве имо ви не, истакао је Степановић.

15 Среда, 13. децембар Радови на заштити Гомолаве Након више деценија надања и очеки ва ња, по че ла је из град ња обалоутврде корита реке Саве код Хртковаца којим ће се најзад заштитити светски вредан локалитет Гомолава. Упоредо са израдом обалоутврде, у току су и заштитна ископавања на значајним локалитетима код Хртковаца. Директор Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица Љубиша Шулаја истиче задовољство што је дошло до реализације овог пројекта којим ће се заштитити непокретно култур но на сле ђа об зи ром да се нa том Балкану и има непроцењив значај за Сре му, већ од Кар па та па и о чи та вом простору налази много тога што је од проучавање тог дела историје. Ту се из у зет ног зна ча ја - са ма Го мо ла ва као налази континуитет живљења од неоли та до сред њег ве ка, па је ло ка ли тет праисторијски локалитет и део који се односи на касноантичку некрополу и изузетног значаја.- истиче Љубиша Шулаја и подсећа да се двадесетак година Ви лу Ур ба на у не по сред ној бли зи ни. - Сада се раде заштитна археолошка упозорава да Сава односи део овог локалитета. ис тра жи ва ња у зо ни ко ја је об у хва ћена радовима на обалоутврди, а реч је о - Радови на обалоутврди су значајни јер ми добијамо стопостотну зашти- ве ли кој по вр ши ни уз са му оба лу ре ке Саве која је била угрожена ерозијом ту ових локалитета. Они ће опстати, ка же Шу ла ја. - Ка да је реч о ан тич ком ре ка их ви ше не ће од но си ти, а то се ло ка ли те ту то је из у зет но зна ча јан локалитет, а то су показала истраживања калитет светског значаја који ће кроз пре све га од но си на Го мо ла ву као ло- рађена шездесетих и седамдесетих годи на про шлог ве ка. го то га. Наш циљ и је сте да га са чу ва- будућа истраживања расветлити мно- Ка да је реч о при сто риј ском ло кали те ту Го мо ла ва, сви зна ју да је реч о ко је тре ба да до ђу до но вих са зна ња о мо за будуће генерације истраживача локалитету светског значаја. животу на овим просторима и развоју - То је ло ка ли тет ко ји го во ри о живо ту на овим про сто ри ма, не са мо у Динамика заштитних цивилизације каже Шулаја. истраживања МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈУ Митровица у ритму Европе Екс по на ти са Го мо ла ве у Завичајном музеју Рума (Фото: rumskizapisi.wordpress.com) прати динамику израде обалоутврде. У делу локалитета некрополе уз саму обалу који је Сава већ откидала, истражи ва ња ће би ти за вр ше на за два де сетак дана. Ова истраживања не угрожавају нити успоравају радове на изради обалоутврде. Археолошка заштитна ископавања финансира инвеститор, односно Воде Вој во ди не ко је су про јек те за из ра ду обалоутврде урадиле по условима добијеним од сремскомитровачког Завода за заштиту споменика културе. Како је реч о значајним истраживањи ма, у њих су укљу че ни струч ња ци Му зе ја Вој во ди не, За ви чај ног му зе ја из Руме, Археолошко института и Републич ког за во да за за шти ту спо ме ни ка културе. Носилац истраживања је регионални Завод за заштиту споменика културе у Сремској Митровици. Ж. Н. На аудицији у Сремској Митровици Више десетина деце из седам сремскомитровачких основних и једне сред ње шко ле уче ство ва ли су на аудицији за познати дечији музички програм Ср би ја у рит му Евро пе. Они су пред представницима организатора показали шта знају да певају и играју, а нај бо љи ће пред ста вља ти град у за вршни ци ко ја сле ди сре ди ном го ди не у Нишу, победнику претходног циклуса надметања. - Циљ про гра ма је да де ца пе ва ју на је зи ци ма Евро пе, све то пре но си те леви зи ја, так ми че се у пле су и пе ва њу и то је уживо део телевизијског преноса. Има мо са да де цу из 23 гра да и оп штине у Ср би ји ко ји пе ва ју за зе мље Европе, победник путује у неку европску зе мљу, а град из ко га је по бед ник до бија домаћинство следеће године каже о пропозицијама Игор Ка ра да ре вић, представник организатора програма. Ово је највеће дечије музичко такмичење на овим просторима, реализу је се по истим прин ци пи ма као у земљама окружења и осталима у Европи у којима се реализује овај програм. Сарадња са Сремској Митровицом се од ви ја на нај бо љи мо гу ћи на чин, град да је ве тар у ле ђа ак ци ји и так миче њу. Не дав но је пот пи сан уго вор о даљој са рад њу ор га ни за то ра са гра дом Сремска Митровица, а то је учинила заменица градоначелника Светлана Ми ло ва но вић. Она је из не ла по да так о ве ли кој за ин те ре со ва но сти шко ла и деце за надметање и пожелела да иду да ље са мо нај бо љи. Програм Србија у ритму Европе" на стао је го ди не с ци љем на подстицање, развијање, препознавање и очување младих талената у Србији, промоцију интеркултуралности, толе ран ци је, рав но прав но сти по ло ва, поштовање људских права, различитости, сарадње и доживотног учења. Програм "Србија у ритму Европе", оку пља де цу основ ног и сред њо школског уз ра ста, ко ја су та лен то ва на за пева ње и плес. По оце ни жи ри ја, у пле су то је у Срем ској Ми тро ви ци Марина Љубишић, уче ни ца Зма је ве шко ле, а аудиција за певаче биће одржана наредне седмице. С.Ђ. - М. М. И МОРОВИЋАНКЕ Радионицa са мигранткињама У парт нер ству са Удру же њем же на Бикићанке и Удружењем жена "Моровићанке" недавно је у Бикић Долу одржана радионица са мигранткињама из Прихватног центра Принциповац. Ово је још јед на у ни зу ак тив но сти у оквиру пројекта "Локалне женске организације као актерке одговора на мигрантску кризу", који финансира Фонд за отворено дру штво. Као го шће Ку ће род них зна ња и по ли ти ка би ле су и ак ти вист ки ње из Цр вени крст Шид. IN MEMORIAM Богдан Танкосић ( ) Дру же ње са ми грант ки ња ма Радионица је протекла у виду лепог друже ња, где су же не из удру же ња при ча ле чи ме се ба ве и ка ква су њи хо ва ис ку ства, док су же не из При хват ног цен тра при ча ле о оби ча ји ма из сво је зе мље и ка кав је био њи хов пут до Ср би је. Реализатори радионице биле су: Јадранка Брчкаловић и Ду ши ца По ле тан, а њима су помагале волонтерке: Да ни ца Вукадиновић, Илијана Орешчанин и Наташа Колар. С. М. ог дан Тан ко сић је ро ђен пр вог ју ла Б1927. го ди не у Су се ку, та да шњи срез Илок. Отац Ми лан био је срп ски до бро вољац у Пр вом свет ском ра ту, a це ла по ро дица је би ла уче сник НОБ-а. Основ ну шко лу са пет раз ре да за вр шио је у Су се ку. Сред њу гра ђан ску шко лу, I и II раз ред по ха ђао је у Бач кој Па лан ци го ди не, ка да је пре ки нуо због рат ног стања. После рата, непрекидајући радни од нос, ван ред но, за вр ша ва III и IV раз ред са ма ту ром осмо го ди шњу г. у Зе муну. Учитељску школу завршио је у Сомбору г. такође по скраћеном поступку. Филозофски факултет, историјску групу завр шио је г. По ли тич ку шко лу ЦКСК похађао је у Београду. Школа је рангирана у образовни систем као виша шко ла. У НОБ-у је уче ство вао за јед но са по роди цом од го ди не, у СКОЈ при мљен го ди не, а у члан ство КПЈ мар та г. Рад ни век про вео је као дру штве но-политички радник на разним функцијама. Пензи о ни сан је са 49 го ди на рад ног ста жа го ди не у 63. го ди ни жи во та. Пен зи о ни сао се као председник Одбора за народну одбрану Савезног већа Скупштине СФРЈ. У КПЈ (СКВ) оба љао је сле де ђе функ ци је: члан би роа СК КПЈ-у за сре зо ве Илок, Сремска Митровица, Шид и Стара Пазова, организациони секретар и вршилац душности политичког секретара СК КПЈ-у за Земун. Ви ше пу та је би ран у ПК СКВ, чла на председништва ПК СКВ и председника комисије ПК за по ли тич ки си стем, чла на из вр шног комитета председништва ПК СКВ и секрета ра у пред сед ни штву ПК СКВ. За тим чла на ЦК СКС и пред сед ни ка ко ми си је ЦК СКС за идеолошку и организациону изградњу СК, чла на ко ми си је за по ли тич ки си стем ЦК СКЈ и ЦК СКС, чла на ко ми си је ЦК СКЈ за општенародну одбрану и руководиоца радне групе ЦК СКЈ за припрему резолуције X конгре са СКЈ. Функције у органима власти обављао је као: делегат у скупштини СРС, делегат у Савезном Већу скупштине СФРЈ, председник Одбора Савезног већа скупштине СФРЈ за народну одбрану, члан кадровске комисије и одбора за међународне односе скупшти не СФРЈ. Исто вре ме но је био иза бран за председника дисциплинске комисије Скупштине СФРЈ. За вре ме свог рад ног ве ка оба вљао је и многе друштвене функције: члан Савета ен ци кло пе ди је СФРЈ, име но ван као де ле гат скупштине СФРЈ, председник Савета Завода за школство Војводине, председник Савета ли ста Бор ба за Вој во ди ну и ре дак циј ског Савета Борбе, председник Савета листа Дневник, председник Савеза радничких и на род них уни вер зи те та Вој во ди не и Ју гославије, секретар Извршног одбора за изград њу спо мен обе леж ја Срем ски фронт, члана универзитетског савета у Новом Саду и члана председништва КПЗ Војводине. У друштвено-политичким организацијама налазио се на дужностима: председник пред сед ни штва ПК СРНЈ за Вој во ди ну, члан председништва савезне и републичке конференције СРНЈ, секретара Покрајинског већа синдиката Војводине, председник Универзитетског одбора Савеза студената Војводине и члана председништва Савеза студената Југославије. За свој рад Бог дан Тан ко сић је до био више признања и одликовања. Дејан Уметић Ко ли ко по зна је мо Срем да ли сте ма кар про шли кроз све срем ске оп шти не? Борислав Божић, Ердевик - Био сам у свим местима Срема. Нај пре сам их посећивао као момак, а са да че сто по окол ним се лима и градовима идем као де ле гат борачке организације чији сам дугогоди шњи члан. Јован Станковић, Сремска Митровица - Био сам на свим нашим странама. Не ка да смо ишли организовано, у почетку са школом, а по сле са родитељима. Чо век не мо же тврдити да нешто зна, док не ви ди соп стве ним очи ма. Ана Кећ, Инђија - У су шти ни сам об и шла све крајеве наше земље, али све не ка ко у про ла зу. Ни сам се ниг де ду го задржавала да бих ви де ла зна ме нито сти и оно по чему су поједина места позната. Све то зар Ор ло вић, Ру ма - Сву да сам по Срему био и це лог сам га про шао и об и- шао. Не ве ру јем да постоји део Срема који не познајем. Руму највише волим, а Ин ђи ја је у по след ње вре ме постало привлачно ме сто за жи вот. Мирјана Тедоровић, Сремска Митровица - Про шла сам готово све општинске центре у Сре му, а и мно га се ла због по сла ко јим се ба вим. То је ње го ва добра стра на, има шта да се ви ди у селима.

16 16 Среда, 13. децембар Имаћемо територију без народа! При род но је да се не ка пла нин ска се ла уга се, то је, уоста лом, тренд и у европ ским зе мља ма. Др жа ва не ма стра те ги ју за раз вој се ла иако јој половина становништва живи у овим насељима. За де це ни ју и по са ма пе ће не ста ти на се ља! Пише: Бра ни слав Гу лан До ста је би ло пла ка ња над суд бином на пу ште них се ла, јер је са свим логично да нека морају да одумру. Од насеља, колико их данас има у Србији, на путу нестанка се налази њих 1.200! Не ста ће се ма пе за де цени ју и по! Они ко ји ку ка ју ка ко су нам пла нин ска се ла опу сте ла, углав ном мало зна ју о исто ри ји и чи ње ни ци да су такве насеобине прављене далеко од путева и извора, дакле, од потенцијал них не при ја те ља у про шло сти, јер је основна одлика њихове изградње би ла си гур ност (та квих се ла да нас у Ср би ји има 500). Да нас ви ше ни је та ко. Али, они и да ље не ма ју ас фалт ни пут ни ве зу са све том. У 400 та вих се ла нема ни продавнице. Житељи морају на пут да ку пе хра ну. Про блем у Ср би ји је у то ме што држа ва још не ма став о раз во ју се ла и што ни је де фи ни са ла на ци о нал ни ин те рес, Скоројевићи Они који једном напусте село, тешко се у њега враћају. Будући да су же не пре те жно би ле те ко је су ин си сти ра ле да се у град крене, оне су и те ко је нај ви ше бране по вра так. То ни је чуд но, јер је положај жене на селу одувек био најтежи. Скоројевићи су углавном се о ска де ца ко ја су се не дав но домо гла гра да. Они се нај лак ше одричу села, али и најтеже враћају. До ду ше, мно ги би хте ли али и он да их пра ти зао глас да су,,про па ли у граду''. Сељаци су сурови и,,праштају'' једино пензинерима који се враћају кад окончају радни век. иако половина становништва живи у селима. А, колико смо водили рачуна о се ли ма нај бо ље ука зу је чи ње ни ца да о њи ма бри гу во ди ви ше од 30 ин сти туци ја у зе мљи, а да оно стал но про па да и да ће за де це ни ју и по не ста ти сва ко четврто насеље! У градовима данас више нема посла, нема шта да се ради. Истовремено у преосталим насељима - селима нам ко да ра ди. Пре ма по след њем по пи су у Србији има око напуштених кућа, ко је су не ка да има ле усло ве за живот. Оне чак не ма ју ни вла сни ке. По ред тога, тренутно постоји и око кућа у којима тренутно нико не живи, али зна ју им се вла сни ци. Не ма тач них статистичких података о необрађеним воћњацима и непокошеним ливадама, али се зна да су ре сур си огром ни и да их др жва не ко ри сти. Реч је о за пу штеним поседима који се налазе на до хектара. Према последњем по пи су Ср би ја има 5,1 ми ли о на хек тара њи ва. Од то га је 4,1 ми ли о на хек тара обрадиво земљиште, док се тренутно об ра ђу је око 3,35 ми ли о на хек та ра. Др жа ва мо ра да од ре ди ко ја се ла и како тре ба ожи вља ва ти. Пи о нир ски корак је сад кретање у реализацију идеје,,500 за дру га у 500 се ла'' ко ју, во ди министар задужен за регионални развој Милан Кркобабић. Кре ну ло се у пет округа на југу Србије, где има највише празних села у којима нема више живота. У години, према подацима За дру жног са ве за Ср би је осно ва но је око 180 за дру га. Ср би ја је до пре не коли ко го ди на би ла зе мља у ко јој је го дишње нестајало 100 задруга. Та акција тре ба да за у ста ви и не га ти ван при раштај. Јер, у Ср би ји го ди шње ви ше умре не го што се ро ди чак љу ди. Неста не је дан Не го тин или Бач ка Па ланка. За неколико деценија на овај начин изгубићено још једно Косово! Имаћемо територију без народа! Најбољи доказ та кве чи ње ни це је да се у Ср би ји у го ди ни ро ди ло око бе ба. То је ма ње не го у го ди ни ка да је по чео Пр ви свет ски рат! Да нас у 86 Село избрисано из Уста ва Иг но ри са ње се ла ни је са мо комунистичка тековина, то је тако већ сто ти ну го ди на. Реч,,се ло'' не постоји ни у постојећем Уставу Срби је. Та реч је прог на на и из ста тисти ка, јер се го во ри о град ским и оста лим на се љи ма, иако код нас по сто ји око 300 град ских, за једно са се ли ма не ка да. Пре две и по де це ни је, је би ло на сеља. Је ди на ин сти ти ту ци ја у земљи ко ја у свом име ну има реч се ло - је За вод за со ци о ло ги ју и развој села у Београду. Према последњем попису у Србији има око напуштених кућа одсто насеља у Србији опада број становника. Анализе показују да нека села мо ра ју да од у мру и да не ма по тре бе да се на си лу одр жа ва ју. Јер, у њих да живи, неће се нико вратити. У понека се враћају они некада, млади, који су их напустили пре пет деценија, отишли у град и сад се као стар ци вра ћа ју да у њима проведу остатак живота. Зато тре ба ак ти ви ра ти мо дер на се ла, ко ја има ју шан су за оп ста нак, и уз по моћ др жа ве, уз оба ве зно уче шће ло кал них за јед ни ца, осни ва ти но ве за дру ге, ко је тре ба да вра те жи вот срп ском се лу. Сад је по че ла да се ме ња за дру жна мапа Србије. Али, оснивачи задруга тра же и да им се вра ти нео прав да но од у зе та имо ви на у про те клих по ла века. О то ме се не го во ри због то га што др жа ва не ма но ва ца за то, а по треб но де се так ми ли јар ди евра, да би се вратиле одузете њиве, зграде, механизација... Тако је досадашњом акцијом задру га ма вра ћен дух, али не и пот пу на вера у задругарство Србије. Иначе, у свету постоји 800 милиона задругара организованих у задруга. Проце њу је се да је око три ми ли јар де љу ди по ве за но, на раз не на чи не, са ра дом задруга. Задруге обезбеђују више од 100 милиона послова широм света, што је за 20 од сто ви ше од мул ти на цио нал них ком па ни ја. У Ср би ји сад постоји тек нешто више од земљорадничких задруга, задругара и око коопераната. Повратак производњи хране је више не го по тре бан. Јер, у зе мљи има мо произвођача - газдинстава и у њи ма око 1,4 ми ли о на љу ди ко ји жи ве од про из вод ње хра не. Циљ је да они постану робни произвођачи. Производ ња хра не и жи вот од тог по сла је шан са и за мно ге љу де из град ског становништва, посебно код оних који су оста ли без по сла јер је уоче на по ја ва да се зна ча јан део њих ба ви по љо привредом, поготово у местима која се налазе на ободима великих градова и у варошицама у централнм делу земље. Та ко су они јед ном но гом у ци пе ли, а дру гом у опан ку. И по ред то га, мо же се очекивати мали повратак на село, али не ка оним ме сти ма из ко јих су љу ди по те кли, већ ка они ма где мо гу да ра де и зараде. (Аутор је члан Академијског одбора за се ло СА НУ) У плану и проширење се о ског гро бља За по че ли су ра до ви на за ме ни де ла крова на згради сеоског Дома култу ре и објек ту у ко ме се на ла зе про сторије месне заједнице и месне канцелари је у Ма лим Ра дин ци ма. Кров је оштећен током великог олујног невремена које је у септембру ове године погодило општину Рума. Уместо старих плоча, са да се по ста вља кров ни фил ца ни лим и постављају се нови олуци. Председник Ме сне за јед ни це Ма ли Ра дин ци, Живко Стојковић, за хва лио се локал ној са мо у пра ви ко ја је обез бе ди ла сред ства да се овај по сао ура ди. - Оп шти на Ру ма је за ове ра до ве издво ји ла ди на ра. Уме сто ста рих и дотрајалих лесонит и азбестних плоча, са да се по ста вља кров ни фил ца ни ре бра сти лим и но ви олу ци, чи ме ће и зграда Дома културе добити много при стој ни ји и леп ши из глед. Ове го дине ни смо има ли не ке ве ће ра до ве у селу, али смо пршле године захваљујући разумевању локалне самоуправе, комплетно окречили и адаптирали сеоску амбуланту, просторије Савета месне за јед ни це и све ча не са ле ко ја се ко ристи за по тре бе се ла, а по ста вље на је и нова ограда на фудбалском игралишту, каже Стојковић. За на ред ну го ди ну у пла ну је проши ре ње се о ског гро бља и за ове ра дове добијена је подршка локалне самоупра ве, па ће и по треб на сред ства би ти Радови на замени крова планирана у буџету за годину. Како је реч о ве ли ком про јек ту, до не та је одлука да се посао изводи у фазама и за вр ши у на ред не две до три го ди не. М. Н. ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС", СРЕМСКА МИТРОВИЦА Телефони: 022/ , , Факс: 022/ Дежурна служба: 064/ Бесплатна телефонска линија за потрошаче: (радним даном од 8 до 12 часова) office@sremgas.rs Трг Војвођанских бригада 14/I Сремска Митровица

17 Среда, 13. децембар И НЕВЕНКА КЕЛАВА ПРАВЕ НЕОБИЧНЕ ЧЕСТИТКЕ Од сла ме, а сја је као зла то Сламарство је врста наивне уметности која захтева посебну склоност према уметничким рукотворинама или, како то многи данас говоре, љубав према старом начину израде ексклузивних фотографија од јечмене сламе АКЦИЈА РОТАРИ КЛУБА Обезбеђена средства за пакетиће Сли ке Ане Ме ла чић Иако је пра во вре ме сла вља и време честитања, ретко ко од нас до би је че стит ку на кућ ну адре су у пи са ној фор ми у ко вер ти од по шта ра. То је из гле да по ста ло нетипично за савремене људе, који сма тра ју да је то на ви ка из давно про шлих вре ме ма. Јер, при мат у све му, па и у ко му ни ци ра њу, пре у зли су те ле фон, ин тер нет и друга средства комуникације. Док се со ци о ло зи и дру ги стручњаци баве питањем зашто је та ко, има и оних по је ди на ца ко ји са ра до шћу у овом 21. ве ку че кају по шта ра да им уру чи че стит ку. Има и оних ко ји пра ве че стит ке на несвакидашњи занимљива начин и од интересантних материјала, а ме ђу њи ма су Ана Ме ла чић - Се ка и Невен ка Ке ла ва - Не на из Срем ске Ми тро ви це. Њих две се об ра ду ју до би је ним че стит ка ма, а ра ду ју се и док их са ме из ра ђу ју од сла ме. Иако мно го ви ше и ду же ра де сли ке од сла ме, ра де и ми ни ја ту ре у ви ду че стит ки и раз глед ни ца. Такве ства ри, ка жу оне, од у зи ма ју им мно го ма ње вре ме на од из ра де сли ке, али тра же исту па жњу и стр пље ње као и из ра да ли ко ва ве ћег фор ма та. - Већ ду го ра дим сли ке од сла ме, па сам до шла на иде ју да из ра ђу јем че стит ке. При пре ми ла сам не ко ли ко вр ста и мо ти ва, аде кват не су за че стита ња свих срећ них до га ђа ја, без об зи ра ра ди ло се о пра зни ку, ро ђен да ну, свад би или слич ној при ли ци. Сва ка од њих је ма ло умет нич ко де ло од сла ме - ка же Ана Ме ла чић. Њој је сла ма хо би 12 го ди на, а Не вен ки Нени, то је хо би већ се дам го ди на и о све му што зна, Ана је на у чи ла Не ну. Та ко са да бив ша учите љи ца сла мар ства и ње на бив ша уче ни ца раде не кад за јед но, не кад сва ка код сво је ку ће. Че стит ка као го блен од сла ме Ана Мелачић и Невенка Келава са својим честиткама Кад има ју во ље за тим, на ра во, би ло да је ве че, би ло да је пре под не. Али, да би сво је иде је реа ли зо ва ле, оне пр во тре ба да на ба ве ква ли тетну јеч ме ну сла му. На ла зе је на њи ва ма, са ме је са ку пља ју или им у то ме по ма жу дру ги, али је сла ме све ма ње, а тра же на је за ове по сло ве због ле пе бо је, са ви тљи во сти, па се та ква након пе гла ња мо же и да пле те. - Мо жда ни сте при ме ти ли да јеч ме на сла ма има ни јан се бе ле, жу те, сме ђе, ро зе и бо је као да је од зла та. Код ку ће сец ка мо, пле те мо, тај по сао нам је и до бар лек јер сми ру је жив це. Док сецкам, раз ми шљам о то ме ка ко ће сли ка да из гледа, шта да до дам, шта да оду змем, на цр там и ту ми про ла зи вре ме - при ча о сво јим кре а ци ја ма Не вен ка. Ана је уметност сламарства научила у Таванку ту, на ра ди о ни ца ма, ишла је на ко ло ни је сламар ки, на ко је иде и са да сва ке го ди не. Ко ли ко је у то ме ус пе ла го во ри по да так да је ове го ди не јед на ње на сли ка од сла ме би ла ме ђу пред ставницима Сремске Митровице на Покрајинкој смотри ликовних стваралаца у Палићу. Своје знање она пре но си дру ги ма и пре но си ће сва ком, ве ли, кога интересује. Није проблем показати неком ка ко се то ра ди, али је ва жно да тај хо ће да учи и да во ли то што ра ди. - Чу вам сво ју пр ву сли ку од сла ме. Иако са да ра дим дру га чи је, она ми је дра га. По ред сли ка, Невен ка и ја ра ди мо и раз глед ни це и че стит ке. Ни је ништа тешко, треба само имати концентрацију, до бре жив це, оштре ма ка зи це. Кад осми слим мотив, сец кам пр во де ло ве сла ме, па их он да ле пим об ја шња ва Ана на чин ра да и на ста вља ка ко је њој сла ма по пут зла та. Осво ји ла је као ма те ри јал, а до кле ће је то за ни ма ње др жа ти не зна. У својим домовима ове две Митровчанке имају мно го сли ка од сла ме, мно ге су по кло ни ле, многе из ло жи ле, али са мо по не ку су има ле при ли ку и да про да ју. То и ни је ва жно ко ли ко ужи ва ње ко је им рад са сла мом до но си. А што се ти че че сти тики од сла ме, по сла ће их при ја те љи ма и ро ђа ци ма да им предстојећи празници буду још лепши. С.Ђа ко вић Сл. Ник шић Традиционално такмичење у прављењу домаћих ко ба си ца чла но ва ро та ри клу бо ва и њи хових пријатеља из Србије, Словеније, Македоније и зе ма ља ре ги о на, одр жа но је про шле су бо те на локалитету Баре Засавице. Ни снег који је тог дана па дао, ни је по ква рио рас по ло же ње ви ше од стотину присутних који су се одазвали хуманитар ној ак ци ји ми тро вач ких ро та ри ја на ца. Так ми чи ло се три на ест еки па, а нај леп ше дома ће ко ба си це на пра ви ле су еки пе ро та ри клубова; Сава - Београд, Скадарлија Београд - Панче во, за јед нич ка еки па, и Но ви Сад. Пред сед ник Ротари клуба Сремска Митровица Ђорђе Фаор је ре као да ра ду је ова кав од зив на ма ни фе ста цији ко ја је ре дов на и тра ди ци о нал на и да су обезбеђена средства за куповину поклон-пакетића за де цу без ро ди тељ ског ста ра ња у Срем ској Митро ви ци и Ши ду. Про шле го ди не је за ове на ме не обезбеђен 61 пакетић. С. Н.

18 18 Среда, 13. децембар Стоматолошка ординација Др Филиповић Стари шор 48 Сремска Митровица NA NOVOJ ADRESI OČNA KUĆA RADOVANČEVIĆ Sremska Mitrovica Trg Nikole Pašića lok.8 Tel: PIVARSKA 13 Sremska Mitrovica Info Medic ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ Апотека I Kраља Петра I 46, 022/ Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/ Апотека III Шећер сокак 59, 022/ Апотека IV Краља Петра I 3, 022/ Израда свих магистралних галенских и козметичких препарата Широк асортиман козметике и хране за бебе по најповољнијим ценама НОВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Специjалистичка интернистичка ординациjа Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог Pregledi: Kardiološki Endokrinološki Hematološki Reumatološki Gastroenterološki Комплетна ултразвучна диjагностика Тел: , Краља А. Карађорђевића 46 Sremska Mitrovica ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНО Радно време: Телефон: Ул. Кузминска 109, Сремска Митровица 022/ и 066/ MАРКЕТИНГ МА ЛИ ОГЛА СИ Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/ Про да јем ку ћу 160м2 се вер но од Планин ске. Тел: 062/ Продајем старију кућу у Шуљму. Тел: и 069/ Про да јем ку ћу 70м2 у бли зи ни Ма тије Хуђи све реновирано, цена евра. Тел:065/ Ку пу јем 5 х зе мље у ко ма ду 2. или 3. дуж од асфалта, класа земље небитна, да се на ла зи у преч ни ку де сет ки лометара од Сремске Митровице. Тел: 063/ Продајем недовршену викендицу 50м2 на Фру шкој го ри из над Ди во ша плац 43 ара. Тел: 069/ Млад брач ни пар тра жи на ме ште ну ку ћу или стан. Тел: 065/ Про да јем две ку ће на пла цу од 4 ара, насеље Никола Тесла, цена евра. Тел: 065/ Из да јем дво со бан стан на се ље Спортски центар Сремска Митровица.Тел:; 060/ Про да јем ма њи стан код Бол ни це, Ста ри шор. Тел:064/ Издајем намештену собу са употребом кухиње и купатила код Палате прав де. Тел: 064/ Про да јем стан 84м2 у на се љу Ста ри мост. Тел: 064/ Издајем намештену гарсоњеру у Сремској Митровици. Тел: 065/ и 022/ Про да јем или из да јем јед но со бан, полу на ме штен, укњи жен стан 45м2 у насе љу Ма ти је Ху ђи, ви со ко при зе мље, за тво ре на те ра са. Тел: 063/ Из да јем стан 46м2 пре ко пу та I здравствене станице, улица Др Душана Попо ви ћа 36. Тел: 064/ / Из да јем апарт ма не на Зла ти бо ру близу је зе ра. Тел: 062/ Из да јем дво ри шни стан по лу на мештен на се ље Орао. Тел: 061/ Издајем намештену гарсоњеру, парно грејање, паркинг, Улица Војислава Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 022/ и 062/ Из да јем на ме штен јед но со бан стан 36м2, улица Стевана Мокрањца 43. Тел: 063/ Про да јем стан 34м2, под но гре ја ње, туш ка би на, те ра са, но ва град њас, поврат ПДВ. Тел: 063/ Из да јем јед но со бан стан код спортске ха ле на ме штен, ЦГ дру ги спра ат. Тел: , 064/ Про да јем дво со бан стан 66м2 у Новом Са ду на Но вом на се љу код вр ти ћа и шко ле. Тел: 063/ Из да јем на ме штен стан на Са ви. Тел: 065/ Издајем двособан стан, ненамештен, ЦГ, кли ма, Ста ри мост на ду жи пе ри од. Тел: 064/ Из да јем на ме штен стан на Са ви. Тел: 065/ Про да јем јед но со бан стан 37м2 на првом спрату у насељу Никола Тесла це на евра. Тел: 065/ Про да јем нов тро со бан стан 70м2 лифт, цг, це на евра. Тел: Про да јем дво со бан стан у на се љу Мати је Ху ђи. Тел: Издајем намештену собу за ученице са упо тре бом ку хи ње и ку па ти ла, са грејањем, близина болнице. Тел: 063/ Из да јем стан у Срем ској Ми тро ви ци 100м2 са централним грејањем погодно за студенте, породице, раднике и послодавце. Тел: 065/ Из да јем на ме штен стан јед но со бан, Променада 15/2/17. Тел: Продајем двособан стан први спрат, улица Железничка 37. Сремска Митрови ца. Тел: 022/ Продајем пословни простор 200м2 улица Јовице Трајковића. Тел: 063/ Про да јем ло кал 17,5м2 на ула зу у Зелену пијацу. Тел: 064/ Из да јем ло кал 24м2 Кра ља Пе тра про лаз Зе ле но др во. Тел. 063/ Из да јем ло кал Ста ри шор 40, Срем ска Митровица. Тел: 065/ Ку пу јем ауто мо бил до евра стање не бит но. Тел: 069/ Про да јем Ре но 5, плус де ло ви. Тел: 064/ Про да јем Ал фа Ро мео 156 ЈТД ди зел караван, година производње 2001, ли ма ри ја и мо тор од лич но ста ње уз ауто све че ти ри лет ње гу ме гра тис. Тел: 064/ Продајем Фиат Дукато Макси комби, годиште, регистрован до 17. марта го ди не. У пер фект ном ста њу. Це на евра. Тел: 064/ МАРКЕТИНГ Про да јем ауто Форд КА. Тел: 064/ и 022/ Про да јем Ford Fi e sta Ghia 1,4 ди зел, РУ та бле, ре ги стро ван у ха ва ри са ном ста њу (пред њи део). Тел: 064/ Про да јем За ста ву Ска лу 55, са плином, година производње Тел: 063/ Нова локација најјефтинијег и најбољег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/ и 060/ Услужно кречење и глетовање попуст за пензионере 30%. Тел: 061/ Продајем палете, трговачке ваге Бизер ба и са ла мо ре зни це, све вр ло повољ но. Тел: 063/ Продајем електрични шпорет. Тел: 065/ Про да јем про зор Ве лукс ком плет димен зи је 66х118, ве о ма по вољ но. Тел: 022/ Ди пло ми ра ни ин жи њер из Сремске Митровице тражи жену која може да ра ђа за же нид бу. Тел: и 064/ Про да јем пећ на чвр сто го ри во це на 5000 ди на ра. Зва ти по сле 15 са ти. Тел: 060/ Про да јем ТА пе ћи, Елинд 3,5 ки ло ва ти и Маг но трон Кра ље во 6 ки ло ва ти. Тел: 063/ Израда поклона за Нову годину, акваре ли, ди на ра. Тел: Про да јем кр ма чу и брав ца за кла ње. Тел: 064/ Неговала би старије особе и спрема ла по ку ћи. Тел: 064/ и 061/ Продајем чекићар и круњач Оџачки. Тел: 064/ NA KIOSCIMA JE NOVI BROJ SREMSKE POLJOPRIVREDE

19 HOLDING Среда, 13. децембар Не гу ју тра ди ци је сво јих пре да ка Сти хом и му зи ком Ру си ни су ис при ча ли при чу о до се ље њу сво јих пре да ка из Га ли ци је на ове про сто ре, а то је би ло пре око 270 го ди на Под покровитељством Завода за културу војво ђан ских Ру си на, Под руч на кан це ла ри ја Националног савета русинске националне мањине у Сремској Митровици је организовала 8. децембра, свечани концерт Мајци Русинки. Овим концертом обележена је годишњица досељења Русина у Сремску Митровицу и околину. Такву причу су, у сали Музеја Срема, испричали митровач ки Ру си ни и њи хо ви го сти, су на род ни ци из Би кић До ла. Био је то про грам у ко ме су на сту пили песници, музичари, мешовита певачка група "Ру син ски зра ци", ор ке стар и дру ги. По речима Ја сне Ар ба нас, песникиње, ово тра ди ци о нал но ве че по све ће но је мај ци Ру син ки и зна чај но је за све љу де ко ји се бе ви де као Ру сине, зна чај но је за по том ке љу ди ко ји су ру син ске националне мањине и који презентују обичаје свог народа. - Пре ма рас по ло жи вим по да ци ма, Ру си ни су овде дошли године из Галиције, тадашње Угар ске, прак тич но су та да на се ли ли ове де ло ве те државе. У Споменци парохијској митровачке цр кве Ваз не се ња Го спод њег пи ше да су Ру ди ни до ла зи ли по је ди нач но. До би ло је 300 Русина у Сремској Митровици, али су долазили и ка сни је па се њи хов број по ве ћа вао. Ру си ни заједно живе са већинским народом и другим народ но сти ма и та ко де ле ле пе и оне ма ње ле пе да не - ре кла нам је Ја сна Ар ба нас. Јед на од ко ор ди на тор ки Под руч не кан це лари је На ци о нал ног ве ћа Ру си на Моника Абођи, додаје да је циљ свечаног концерта подсећање на досељавање Русина, а то је испричано кроз програм пригодним стиховима, песмама и музиком. Душанка Костић, такође координаторка Под руч не кан це ла ри је На ци о нал ног ве ћа Ру сина, до да је је има ју низ сек ци ја, а ме ђу њи ма је мешовита певачка група Русинци зраци оформље на го ди не, ко ја сле де ће го ди не бе ле жи пет го ди на ра да. Иако су разнх уз ра ста чла но ви хо ра на ста вља ју истим жа ром са не го ва њем русин ских пе са ма. Према расположивим подацима, на територи ји Ср би је Ру си ни жи вео око ви ше 270 го ди на. До се ли ли су се из се ве ро и сточ них жу па ни ја тадашње Угарске, које се данас налазе у источној Сло вач кој, За кар пат ској Укра ји ни и Ма ђар ској. Исто риј ски по да ци об ја вље ни на веб стра ни ци Завода за културу војвођанских Русина говоре да је го ди не ру син ска за јед ни ца бро ја ла је ду ша, да су жи ве ли у Ру ском Кр сту ру, Ку цури, Новом Саду, Шиду, Беркасову, Старом Врбасу, Бачинцима, Петровцима и Миклушевцима - садашња Ре пу бли ка Хр ват ска. Ка сни је се број Ру си на у Ђурђеву и Госпођинцима повећавао, па настају и русинске колоније у Бикић Долу, Сремској Митровици, Новом Орахову и Суботици... Што се тиче сремскомитровачких Русина они су за јед ни ца ко ја вред но не гу је сво је оби ча је. Бећ 17. јануару обележиће на пригодан начин свој на ци о на ни пра зник Дан Ру си на у Ср би ји За тај дан се вред но при пре ма ју. С.Ђаковић - М.Милеуснић Нови дани На све ча ном кон цер ту Централно место у програму свечаног концерта имала је поема Хелене Гафич Стојков Мај ци Ру син ки ко ју су на ру син ском и српском је зи ку го во ри ле чла ни це ре ци та тор ске секције: Ка та ри на Бе ре жни, Мир ја на Крнић, Ива на Бо гић и Милена Костић. Програм је аутор ском пе смом Но ви да ни отво ри ла, а о досељењу Русина и моментима из њихове историје деловима Споменице публику упознала Јасна Арбанас. Учествовали су Мила Ђугумовић и Ми лош Ма љик, рецитатори старије групе који факултативно уче русински је зи ки у шко ли Јо ван По по вић код про фе сорке Мо ни ке Або ђи. Тијана Бережни је уз ги тарску прат њу из ве ла сво ју аутор ску ком по зи ци ју на енглеском језику. Дует Слађана Адамовић и Да ни је ла Хор њак су пе смом, за чи ју ин терпретацију су у септембру прошле године награ ђе не на фе сти ва лу Ме ло ди је Ру ског дво ра у Шиду, више пута измамиле аплаузе публике. Део традиционалних сватовских обичаја кроз песму Кад је голубица летела дочарале су чла ни це мла ђе пе вач ке гру пе. На сту и ла је мешовита певачка група Русински зраци под уметничким руководством музичког педагога Да ни је ле Хор њак. Пе ва че и пе вач ку гру пу, као и на свим на сту пи ма пра тио је на род ни ор ке стар Хо до ба и при ја те љи у про ши реном са ста ву. Гост ве че ри је био ма стер профе сор ру син ског је зи ка и пе сник из Би кић До ла, Зден ко Ла зор, ко ји је сво јим из ра жајним го во ре њем соп стве них сти хо ва о мај ци при до био сим па ти је пу бли ке. Д. Ко стић Русински зраци MITROS Fleischwaren POZIVA NA SARADNJU U PROIZVODNJI TOVNIH SVINJA MITROS OBEZBEĐUJE: Јасна Арбанас рецитује ауторску песму POSEJDON Bog Panonskog mora (vakcinisanih od osnovnih bolesti) PROIZVOĐAČ SE OBAVEZUJE DA: Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica Tel: 064/ Menadžer: 064/ posejdonsm@gmail.com Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu Posejdon koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!! OČEKUJEMO VAS Detaljne informacije na tel: 066/ i 022/

20 20 Среда, 13. децембар МА ЛИ ОГЛА СИ Prodajete ili kupujete nepokretnost? Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine) koji poseduje licencu broj 849 Rade Frajtović agent za nekretnine 063/ tel/fax 022/ Vojvođanskih brigada bb Sremska Mitrovica nekretninemitrovica.com 11 SREMSKI POTRČKO EKO sm TEAM Čišćenje tepiha, itisona, mebla Kompletnog poslovnog i stambenog prostora Sremska Mitrovica ul. Laćaračka 21 Tel: 022/ mob: 064/ Donosimo - odnosimo - prenosimo - kupujemo Kamionski i kombi prevoz, selidbe, prevoz ogreva, ketering, plaćanje računa, donošenje lekova i drugo Kućna dostava plina Saradnja sa pravnim licima MАЛИ ОГЛАСИ tel: 022/ / / Facebook: sremski potrčko www. sremskipotrcko.com СВАКЕ СРЕДЕ У ВАШЕМ ДОМУ SN (razmak) TEKST OGLASA ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ За шест ме се ци 1.550,00 динара, За годину дана 3.100,00 динара, За иностранство динара Тел: 022/ redakcija@sremskenovine.rs SMS na broj Mail: infosm@ptt.rs Dežurna služba SMS MALI OGLASI Pošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj 1202 Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202 Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

21 Среда, 13. децембар Но во го ди шња по клон пред ста ва На из ма ку го ди не у рум ском Кул турном центру Брана Црнчевић, суми ра ју се и са гле да ва ју број ни са др жа ји ко ји су, у окви ру по зо ри шног, му зич ког, филм ског и ли ков ног про гра ма у години, били представљени публици. Уред ник по зо ри шног про гра ма у овој установи, Јован Јеремић, задовољан је квалитетом овогодишњег репертоара, као и на став ком до бре са рад ње са реномираним позоришним кућама. Разлог за за до вољ ства ле жи и у чи ње ни ци да су готово све представе одигране пред пуном Ве ли ком дво ра ном чи ји је ка па ци тет 700 ме ста и да су на пред ста ве у Кул турни центар у Руми, долазили и љубитељи те а тра из окол них ме ста. - Ми слим да смо по сти гли наш циљ ко ји се са сто јао у то ме да на ша пу блика по гле да ак ту ел не и ра зно вр сне позо ри шне пред ста ве ко је су на ре перто а ру на ших нај бо љих по зо ри шних ку ћа. Та ко су на на шој сце ни игра не пред ста ве Ате љеа 212, Ју го сло вен ског драм ског по зо ри шта, На род ног по зори шта, Зве зда ра те а тра, а од и гра на је и јед на пред ста ва те а тра Бо шко Бу ха, са ко јим смо до го во ри ли да љу са рад њу. На ме ра ва мо да у на ред ним се зо на ма Новогодишње поклон представе омо гу ћи мо пу бли ци у Ру ми, да по сматра и игру ан сам бла Срп ског на род ног по зо ри шта из Но вог Са да, ко ји та ко ђе има за ни мљи ве и до бре пред ста ве. Пу бли ка је мо гла да по гле да и јед ну пред пре ми је ру, ко мад Мо ја ти, Атељеа 212, ко ји је и про шле го ди не сво ју пред ста ву Мре шће ње ша ра на од и- грао нај пре у Ру ми, ка же Је ре мић. То ком го ди не ор га ни зо ва не су и две пред ста ве за ма ли ша не од че га је јед на би ла опер ска пред ста ва за де цу, а друга пред ста ва је би ла из про дук ци је студи ја На да, ко ји во ди Ру мљан ка Са не ла Ми ло ше вић. Реч је о пред ста ви ко ја је има ла пан то мим ски ка рак тер, што је за мно ге ма ли ша ни био и пр ви су срет са та квим на чи ном глу мач ке игре. По ред то га за пред школ це и основ це, био је упри ли чен и рок кон церт ко ји је пред стављао пра ви му зич ки вре ме плов пре ко ко га су се де ца упо зна ла са нај ва жни јим свет ским и до ма ћим поп и рок ства ра о- ци ма и ауто ри ма. Је ре мић нај ва љу је да ће сту дио На да из Но вог Са да у јед ној до број про дук ци ји го сто ва ти и на редне го ди не и то са пред ста вом Шек спир за де цу, чи ја ће се пре ми је ра одр жа ти на про ле ће. Оно што на ра дост по зори шне пу бли ке већ по ста је тра ди ци ја Кул тур ног цен тра на кра ју го ди не, је сте но во го ди шња по клон пред ста ва, па ће та ко по це ни ула зни це за је дан ко мад, пу бли ка мо ћи да по гле да две пред ставе. Би ће то нај пре пред ста ва На род ног по зо ри шта из Бе о гра да, Жен ски ор кестар, ко ме ди ја пре тво ре на у дра му коју пот пи су је ре ди тељ Југ Ра ди во је вић, ко ја ће се игра ти 18 де цем бра. Са мо пет да на ка сни је, 23. де цем бра, на сцени Ве ли ке дво ра не Кул тур ног цен тра, на сту пи ће глум ци На род ног по зо ришта из Ки кин де, ко ји ће игра ти ко мад под на зи вом Ка у бо ји. Ову ве стерн коме ди ју на ба нат ски на чин, ре жи рао је Ко кан Мла де но вић. Це на ула зни це је у ду ху на до ла зе ћих пра зни ка, па ће пу бли ка за 800 ди на ра мо ћи да по гле да обе пред ста ве. М. Нинковић Линија лепоте и снаге Већ тре ћу го ди ну за ре дом рум ски сликар Драган Петровић Дебиш, у децембру месецу приређује своје изложбе и су сре ће се са ли ков ном пу бли ком у граду. Ово га пу та је то учи нио из ло жбом под називом Цртежи и привиђења, која је отво ре на у пе так, 8. де цем бра, у Кул турном центру Брана Црнчевић. Говорећи о овој поставци и Дебишевом стваралаштву, ака дем ска ва јар ка и члан умет ничког Савета Галерије Културног центра, Љи ља на Вој во дић, ис та кла је да је реч о уметнику изразитог стваралачког темперамента који своја трагања започиње линијом. Лепота жене - Линија је полазиште, али и исходиште његове ликовности. На овим делима доминирају само два мо ти ва, лик же не ко је на зива прин це зе2, сим бол не жно сти и ле по те и мо тив ко ња, сим бол снаге, покрета и интелигенције. Изложба цртежа открива Дебишев уметнички пут на којем је сачувана де ти ња ра дост и за то ла ко и бр зо про нал зи пут до на шег ср ца. То је магија уметности, рекла је отврајући изложбу Љиљана Војводић. Упо ре до са ра дом на сли ка ма ко је је пу бли ка у Ру ми мо гла да по гле да у де цем бру про шле годи не у За ви чај ном му зе ју Ру ма, Ко њи и прин це зе, на ста ла је и ова се ри ја цр те жа ко ји су, ка ко умет ник ка же, на ста ли као скица за не ке сли ке или су ства ра не па ра лел но. - По и грао сам се ма ло са неким техникама, јер долази понекад и до за мо ра и же лео сам да уне сем и неке промене. Интересантан ми је био тај про цес ра да раз ли ва ња бо ја или ту ша на папир, нако чега уцртавам ликове и добијам неке интересантне приче за које ве ру јем да ће оне би ти исто то ли ко за нимљиве и публици. Нагомилао се број тих цр те жа у ате љеу и про сто сам по же лео да их по де лим са ли ков ном пу бли ком у гра ду. Исто вре ме но је цр теж не што што је за ме не на пр вом ме сту и од че га сам и сам у свом ства ра ла штву по чео. У цр те жу не ма ла жи ни ти при кри ва ња и он је увек осно ва за до бру сли ку и ства ра ње до бре композиције дела, каже Дебиш. Љи ља на Вој во дић и Дра ган Пе тро вић Де биш Драган Петровић Дебиш, рођен је го ди не у Ру ми. За вр шио је сред њу шко лу за при ме ње ну умет ност у Но вом Саду, графички одсек. Сликарством се активно бави више од двадесет година. Ово му је четврта самостална изложаба, а уче сник је мно го број них груп них и умет нич ких ко ло ни ја код нас и у иностранству. Добитник је више награда и при зна ња за свој рад. Из ло жба Цр те жи и при ви ђе ња, мо ћи ће да се по гле да до 17. децембра године. М. Нинковић Нека куца срце мога Срема У Би бли о те ци Гли го ри је Во за ро вић одржано је документарно вече Нека ку ца ср це мо га Сре ма. Под истим именом је својевремено постојала емисија ко ја је еми то ва на пу них 13 го ди на на не ка да шњем Ра ди ју М, а при пре мао је и во дио мр Жив ко По пов, ко ји се обра тио оку пље ни ма на овој до ку ментарној вечери. - За ви чај но оде ље ње Би бли о те ке Глигорије Возаровић је ове године покренуло акцију прикупљања све врсте грађе за за ви чај ну збир ку и као плод те са радње су и аудио за пи си ко је смо до би ла од про фе со ра По по ва ко ји је био и гост ве че ри Не ка ку ца ср це мо га Сре ма рекла је Моравка Тодић, би бли о те кар ка. У музичком делу програма учествовао је Тамбурашки састав Срем под уметничким руководством Зорице Опачић, стихове је говорио глумац Алек сан дар Крстајић а про грам во ди ла би бли о текарка Моравка Тодић. С.Н. У би бли о те ци

22 22 Среда, 13. децембар Недељни хороскоп Ован Немојте да одустајете од циљева које сте себи зацртали на пословном плану. Имате велику жељу да будете са особом која вам се допада и урадићете све што мо же те ка ко би сте јој се при бли жи ли. Бик Могуће је да ћете успети да решите мање проблеме у комуникацији са пословним окружењем. На по љу љу ба ви вас оче ку је за ни мљи во по знан ство с не ким ко вас под се ћа на осо бу из про шло сти. Бли зан ци Можете да очекујете да ћете током наступајућег периода успети да дођете до значајног помака на пољу посла. Прижељкујете промене када је у питању љу бав, уско ро вам до ла зи шан са за но ву ве зу. Рак Можете да очекујете солидну атмосферу када је у питању пословно окружење, немате веће проблеме. Пред вама је генерално опуштен период током ког ће те има ти до бар од нос с парт не ром. Лав Стање на пословном плану ће вам бити генерално мирно. Важно је да будете сасвим отворени према вољеној особи ако желите да превазиђете кочнице које имате. Де ви ца Можете да очекујете прилику да потврдите неке своје пословне одлуке које сте донели раније. У од но су са во ље ном осо бом по ла ко до ла зи те до решавања проблема који вас је мучио. Ва га Има те до ста оба ве за, али успе ва те да све до бро организујете, па нисте забринути ни због чега. Могу ћа је ве за са осо бом ко ју ће те сре сти не где бли зу ва шег по сла или у слич ном окру же њу. Шкорпија Важно је да у пословној комуникацији будете довољ но так тич ни и ди пло ма тич ни. Са свим нео чекивано долази до новог љубавног познанства које вам може променити живот. Стрелац Потрудите се да будете довољно опрезни и промишље ни ако пла ни ра те не ке но ве про ме не. Во ље на осо ба има по тре бу да вам се отво ри и да вам ука же на то да сте јој по треб ни ји не го пре. Јарац Могуће је да ћете морати да мењате пословну стратегију како бисте могли да дођете до успеха. Вероватно ћете сазнати неке нове информације о осо би ко ја вам се до па да. Во до ли ја По во љан је пе ри од за по слов ну са рад њу са особама које су рођене у ватреном знаку, а поготово са Стрел цем. Осе ћа те фа тал ну при влач ност пре ма особи коју срећете скоро сваки дан. Рибе Могућ је неки изненадан добитак. Очекује вас веома по зи ти ван сплет окол но сти. Оче ку је вас ве о ма по во љан пе ри од за љу бав. Мо же те да се на да те романтичним дешавањима и лепим тренуцима. Кувар Нутела линцери Састојци: Тесто: 200 грама млевених препржених лешника, 40 грама је сти вог ку ку ру зног скро ба (гу сне ла), пр сто хват со ли, 2 ја ја, 50 гра ма нутелла Фил: 100 гра ма ну те ле, 100 гра ма мар ме ла де од ма ре ли ца или јагода Начин припреме: Препржити лешнике у рерни загрејаној на 120 степени (око 15 минута). Охладити, па их самлети у процесору заједно са гуснелом и сољу. Додати јаја и нутелу, па добро измешати како би се са стој ци сје ди ни ли. Уро ла ти те сто и умо та ти га у пла стич ну фо ли ју, па хладити у фрижидеру око сат времена. Загрејати рерну на 160 степени. Охлађено тесто развити на дебљину око 5 милиметара. Резачем изреза ти 12 кру го ва и још 12 кру го ва са ру пом у сре ди ни. По ре ђа ти на ве ћи плех са раз ма ком око 2 цм из ме ђу ко ла чи ћа. Пе ћи 8 до 10 ми ну та. Охлађене бисквите без рупе премазати кашичицом нутеле и кашичицом мармеладе од јагода (ово се може и изоставити). Поклопити колачићем са рупом. По жељи, посути шећером у праху. СКАНДИНАВКА АУТОР: ЈОВАН ВУКОВИЋ МЕСТО У МЕТОХИЈИ РУМСКИ ПЕСНИК И НОВИНАР СА СЛИКЕ СПАЈАТИ, САСТАВ- ЉАТИ ПРМОРАТИ СЕБЕ ВРСТА ПО- СТУПКA ПРИ БОЈЕЊУ ТКАНИНА ПУТАЊА КОЈОМ ЛЕТЕ АВИ- ОНИ (МН.) УКРШТЕНИЦА ПРИЛИЧНО ЈАКО КРЕТАЊЕ ВАЗДУХА ОБИЧАЈИ (ТУР.) НАУЧНО- ИСТРАЖИ ВАЧКИ РАД ДИНАР ВОЛУМЕН КОЈЕ ЈЕ ПОПУТ ИНЈА ЦИГАРЕТ ПАПИР (АРХА- ИЗАМ) ОИВИЧА- ВАТИ, ГРАНИЧИ- ТИ ТАНАСИЈЕ ОДМИЛА РАСТЕРЕ- ЋИВАТИ ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА ИСТОК ВИОЛИНА (ТУР.) ГЛАВНИ ГРАД УЗБЕКИ- СТАНА ИЗЈАВА НА СУДУ (МН.) ОЗНАКА РАНИЈЕ ШПАНСКЕ ПЕЗЕТЕ АРХИТЕК- ТА, ФРЕНК ЛОЈД ОБЛИК, УЗОР УБИТИ СЕ ВЕШАЊЕМ РУСКИ ГЕНЕРАЛ ГУЉАЈЕВ ОНАЈ КОЈИ ОПИСУЈЕ ПРЕВИД РАЗРЕД ВРСТА ТРАВЕ СТАНОВНИ ЦИ АЗИЈЕ (ПЕЈ.) УДРУЖЕ- ЊЕ РЕЗЕР. ОФИЦИРА УМЕТАЊЕ СЛОВА УДАРАТИ СЕ АФРИЧКИ КУП НАЦИЈА РЕД ВРСТА ЦВЕЋА, (МН.) АНКЕТНИ ОДБОР АТОМСКА ТЕЖИНА КОЈИ ЈЕ ВЕЛИКИХ ОЧИЈУ ТРЕЋИ ВОКАЛ АЛПИНИС- ТИКА ОМОТ СЕВЕР ОРГАНИЗ. ЈЕДИНИЦА РАСТАВНИ ВЕЗНИК АРГОН КОЈА СЕ ОДНОСИ НА АВИОНЕ ТУРСКИ ВОЈСКОВО ЂА, ОМЕР ПАША СУМПОР ТЕМПО САСТАВНИ ВЕЗНИК КОЊ (ТУР.) ОБАВИТИ ПРИЧЕСТ ВОДОРАВНО: 1. Део тела, абдомен, 7. Болесни нагон за паљењем, 14. Гентолошки наследник, 16. Врста папагаја са ћубом, 17. Натеклина, отеклина, 18. Слободни зидари, 20. Избочина копна у мо ре, 21. Нај ве ћи не мач ки при по ве дач, То мас, 22. Кр во лич на ри ба, 23. Ло вач ки пас, 24. Шпан ски гра ма тич ки члан, 25. Лук су зно зда ње, 26. Кне зо ви (ети оп.), 27. Рим ски знак за 900, 28. Вр ста по врћа, 29. Планина која раздваја Црвено од Средоземног мора, 30. Ирански номадски народ, 32. Име Хе мин гве ја, 34. Пр ви во кал, 35. Злат ни но вац у Ин ди ји, 37. Тво рац (мн.), 39. Озна ка за то на, 40. Инди јан ски ча мац, 42. Ле ва ру ка, 44. Ре ка у Цр ној Го ри, 46. Уче сни ци не ког до га ђа ја, 48. Кра ће име за Едуард, 49. Бојни поклич, 50. Предмети, 51. Перуанска певачица, Сумак. УСПРАВНО: 1. Све ска успо ме на, 2. У филм ском жар го ну гро план, 3. Име пе сни ка Жу пан чи ћа, 4. Међународни Олимпијски коминтет (скр.), 5. Хемијски знак за америцијум, 6. Пустињска животиња, 7. Озна ка за пе ша ка у ша ху, 8. Сли ка све ца, 9. По вре да од ра ња ва ња, 10. Ја пан ско остр во, 11. Ознака за милиампер, 12. Подаци о становању, 13. Крупни глодар скупоценог крзна,. 15. Борилачки спорт, 19. Ме сар ска се ки ра, 22. Ба ти на, мо чу га (мн.), 23. Му зич ки жа нр у Аме ри ци, 25. Збр ка, ме теж, 26. Звер из породице мачака (мн.), 28. Дршка од кишобрана (турц.), 29. Дугодлаки ловачки пси, 31. Не мач ки цр кве ни ре фор ма тор, Мар тин, 33. Вр ста фи ног бра шна, 36. Па пин го ди шњи при ход, 38. Међународни комитет за међународну интеграцију (скр.), 41. Ултра кратки валови (скр.), 43. Речно остр во, 44. Де ве то и 24. сло во азбу ке, 45. Скра ће ни ца за та ра, 47. Хе миј ски знак за тан тал, 50. Ознака за се кун ду, 51. Озна ка за им пулс. СА СТА ВИО: То ми слав Зе ман СУДОКУ ВИЦ Пе ри ца се упи сао на тренинг у пли ва њу. Први дан тренинга каже Перица тренеру: - Мо же те ли ме ис пи са ти са тренинга? Упита тренер: - За што? Одговори Перица: Па ни сам ви ше же дан. Ти ја на: Тач но сам ко пе пе љуга,са мо ку вам,пе рем,пе глам. Мар ко: Е кад си се уда ла за ме не фи но сам ти ре као да ћеш жи ве ти као у бај ци.

23 Среда, 13. децембар Први мурал посвећен Румском вашару На ме ра ва ју да оро ну ле фа са де у гра ду и дру ге јав не по вр ши не осли ка ју му ра ли ма на ко ји ма ће као те ме доминирати препознатљиви мотиви града, као и портрети неких знаменитих Румљана Ових да на је на јед ној од три згра де у са мом центру града, које Румљани називају Беле куле, на углу Орловићеве и улице Вељка Дугошевића, освануо мурал који је на симболичан на чин пред ста вио чу ве ни Рум ски ва шар. По ред Удру же ња под на зи вом Про ак тив фа ми ли ја, која је до сада осликала више јавних површина у граду, махом са мотивима који су се односили на важне догађаје из историје српског народа, појави ла се и но ва гру па улич них цр та ча, чи ји је пр ви рад упра во овај му рал. Гру пу чи не Ленка Крстић, Љу би ша Бу ба ло, Иван Јо ва но вић, Владимир Ми ло ва но вић и Бранислав Аћимовић, ко ји каже да је ово око сни ца јед ног ти ма ко ји је отво рен за све оне ко ји же ле да им се при дру же и укљу че у њи хов рад. Мурал Тим Укрштај Поезије и Прозе - На ме ра нам је да оро ну ле фа са де у на шем граду и друге јавне површине осликамо муралима на којима ће као теме доминирати препознатљиви мотиви града, као и портрети неких знаменитих Румљана. Овај мурал је наш прилог обе ле жа ва њу ју би ле ја 270. го ди на Рум ског вашара. Након урађене скице, обратили смо се за потребну дозволу коју смо добили од председника Скуп шти не ста на ра згра де, као и од над ле жне службе локалне самоуправе. За израду мурала би ло нам је по треб но два да на, од че га смо је дан дан ис ко ри сти ли за пре кре ча ва ње зи да згра де, а дру гог да на смо на кон 8 са ти ра да и утро ше них 10 литара боје, осликали мурал, каже Аћимовић. Група ових зидних цртача, већ припрема скице за на ред на осли ка ва ња. Реч је о јед ној се ри ји радова и већ постоји договор за израду 14 мурала, па ће се та ко на по је ди ним објек ти ма у гра ду по јавити осликани грб Руме, портрети Милеве Марић Ајншатјн, Бране Црнчевића и других истакнутих и важних личности који су везани за Руму. - Же ли мо да улеп ша мо јав ни про стор, да пока же мо да су ови му ра ли мно го бо љи на чин на који се млади могу ликовно изразити, него што је то ша ра ње и шкраб ње по це лом гра ду не ка квих бесмислених графита. Исто тако, ми показујемо да се мно го то га мо же ура ди ти из чи стог ен ту зија зма и љу ба ви и да се по ред свих оба ве за мо же издвојити време за неке ствари које ће бити лепе и на до бро бит сви ма. Уско ро ће се по ја ви ти и зва ни чан сајт ове нове гру пе зид них цр та ча, пре ко ко га ће се не са мо добијати све информације о њиховом раду, него ће он би ти и ве за са сви ма ко ји же ле да по ста ну део овог ти ма, или су вољ ни да им у ра ду по мог ну својом донацијом боја и неког другог потрошног материјала. М. Нинковић Митровачка песникиња Жељка Аврић и Лау ра Бар на, пи сац из Бе о гра да, укр сти ле су своје Поетике на књижевној вечери у Удружењу књижевника Србије. Кроз причу о Поезији и Прози, њиховим додирним тачкама и различитостима, две књижевнице су говориле о надахнућу, посвећености, тематици и мотивима њихових де ла, књи жев ним тех ни ка ма, је зич кој и стил ској Поезија и проза: Жељка Аврић и Лаура Барна виртуозности, о Трагизму и Лепоти. Разговор су пратиле поетске илустрације из Жељкиних збирки Је сам и Вре ме ник и од лом ци из Ла у ри них ро ма на Мо ја по след ња гла во бо ља и Пад клавира. Модератор вечери био је Ми љур ко Ву ка диновић, књи жев ник и уред ник три би на у Удру жењу књижевника Србије. С. Н. Промоција књиге о Милунки Савић Промоција књиге о најодликованијој Српки њи, срп ској Јо ван ки Ор ле ан ки Ми лун ки Са вић, би ће одр жа на 15. де цем бра од 19 са ти у сали Парохијског дома у Сремској Митровици. У програму ће, уз аутора књиге Милунка Савић ор де ње и ожиљ ци Милана Богојевића учествовати и Бранко Станковић, аутор и во ди тељ емисије "Квадратура круга", а модератор ће бити књижевник Ми ки ца Илић. Промоцију организују Удружење за неговање тра ди ци ја осло бо ди лач ких ра то ва И ми тро вач ки од бор Удру же ња Кра ље ви на Ср би ја. У програму ће наступити и хор Ирида. С. Н.

24 24 Среда, 13. децембар Сећање на наше драге КОКАР Последњи поздрав једином брату и ујаци Дана навршава се 22 године од кад нас је напустио наш вољени отац и деда ВЛАДИМИР БРАНИСЛАВ ОЛИВЕРА Заувек ћете остати у нашим срцима и мислима. Ваши брат Златко са породицом и сестричина Снежана РАДОВАНУ БАКИЋУ из Попинаца Његови Чубрилови сестра Лела, зет Бели, сестрић Дејан са Душицом, Аном и Маријом и Гојковићи сестра Нада, сестричине Јелена и Тијана ГОЈКО ЉУБИШИЋ Успомену на Тебе чувамо у срцима, с љубављу и поштовањем. Твоја ћерка Јелена и унука Сандра са породицом 10. ГОДИШЊИ ПОМЕН Тужно сећање Данас, 13. децембра године навршава се шест месеци како није са нама наша вољена супруга, ћерка и сестра Дана навршава се осам година од како није са нама наш драги Годишњи помен МАРИЈА ШТЕТИНА Њени Сандра, Лана, Стева и супруг Златко Сећање на нашег драгог оца и деду МИРОСЛАВ АДАМОВИЋ ДРАГАНА ВУЧЕНОВИЋ Заувек са тугом у срцу. Твоји најмилији ВЕСНА РАЦ Бол и туга до неба, љубав и сећања до вечности. Твоја звезда и даље сија пуним сјајем. Воле те супруг, мама, тата и сестра наставник математике Драги тата, све више нам недостајеш. Твоја блага нарав, твој увек прави савет и лепа реч, шаљиви тренуци баш фале. Част је било имати те за оца, деку и супруга! Твоји: Мирка, Јоца, Аљоша, Гоца, Млађа и Лила. БОРУ ЂУРИЋА Његови Зоран и Тања Сећање Дана навршава се седам тужних година од смрти нашег драгог. СЛОБОДАН БЈЕЛОБРК С љубављу и поштровањем, син Бранислав СИМО МИРНИЋ Оче, мој велики оче... Хвала ти за све. Много недостајеш. Твоји: син Војислав и супруга Драгица БЛАГОЈЕ КЉАЈИЋ Године су прошле, бол и празнина су остали. Твоја Зора са децом и унуцима ЈАНИЦКИ ДЕЈАН ЏАНА Дана навршава се осам тужних година како није са нама наш вољени ЗВОНКО ЗАБЛАЋАНСКИ Тужно сећање СТОЈШИЋ СЕЋАЊЕ Речима се не може описати наш губитак, бол и туга када је твоје срце престало да куца. Нека ти је лака црна земља и вечни покој у царству небеском. Заувек ћеш остати у нашим срцима. Екипа ТНТ. Никада те нећемо прежалити јер си ти део нас. Твоји неутешни мајка, ћерка, супруга и брат са породицом САРА ВОЈА Из Јарка С пуно љубави и неизмерном тугом носимо Вас у нашим срцима. Вечно ожалошћени син Бане и кћи Милица са породицама. ЖИВКО БУКОРАЦ Време пролази али сећања не бледе. Заувек ћеш бити у нашим срцима. Породица Букорац Сећање на нашу кеку Дана у 94. години живота преминуо је наш драги Сећање ВЕРА МАЊКО рођ. Бадањац Много је лепих успомена да те вечно памтимо и да о теби с љубављу и поносом говоримо. Твоје сестричине Жанка и Мирјана и братичине Ђурђица, Светлана и Јелица ВАСИЛИЈЕ ЈОВИЋ Ожалошћени ћерка Милица, син Јовица, снаха Биљана, унука Јована, унуци Милош и Урош ЈЕЛА АНДРИЋ Четрнаест година ниси са нама али си вечно у нашим срцима. Са великом љубављу и поштовањем радо ћемо те се сећати. Твоја сестра Миланка са породицом

25 Среда, 13. децембар РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД СРЕМСКА МИТРОВИЦА ГРАДСКА УПРАВА ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ И ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ СРЕМСКА МИТРОВИЦА Градска управа за пољопривреду и заштиту животне средине Града Сремска Митровица на основу члана 10. Закона о процени утицаја на животну средину ("Службени гласник РС" број 135/04 i 36/09 ) објављује, О Б А В Е Ш Т Е Њ Е О ПОДНЕТОМ ЗАХТЕВУ ЗА ОДЛУЧИВАЊЕ О ПОТРЕБИ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА ПРОЈЕКТА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Обавештава се јавност да је носилац пројекта, ЕSO TRON d.o.o., из Руменке, улица Нова Друга бр.6, поднео захтев за одлучивање о потреби процене утицаја на животну средину, Пројекта: складиште неопасног отпада, на катастарској парцели бр.1790/3 к.о. Лаћарак, у улици Сремска 158 у Лаћарку. На предметној парцели планира се складиштење неопасног отпада, отпадних гума, отпадног текстила и остатака коже од израде обуће. Увид у податке и документацију из захтева носиоца пројекта, може се извршити у просторијама Градске управе за пољопривреду и заштиту животне средине ( соба број 53), у Сремској Митровици, Светог Димитрија бр.13, у периоду од године до године, у времену од 10 до14 часова. Сви заинтересовани могу у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења доставити своје мишљење у писаној форми Градској управи за пољопривреду и заштиту животне средине, Града Сремска Митровица, Светог Димитрија број 13. Овај орган ће у року од 15 дана од дана истека рока из става 3. овог обавештења донети одлуку о томе да ли је за предложени пројекат потребна процена утицаја на животну средину. РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИРИГ ОПШТИНСКА УПРАВА Служба за имовинско-правне послове и урбанизам Служба за имовинско-правне послове и урбанизам Општинске управе Општине Ириг у складу са чланом 63. Став 2 Закона о планирању и изградњи ("Службени гласних РС", број 72/2009, 81/2009 испр., 64/2010-одлука УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013 одлука УС, 50/2013-одлука УС, 98/2013-одлука УС, 132/2014 и 145/2014) чланa 83. став 2. Правилника о садржини, начину и поступку израде докумената просторног и урбанистичког планирања ("Службени гласник РС", број 64/2015) и члана 12. Одлуке о општинској управи ( Сл. лист општина Срема, бр. 38/08, 29/09, 6/10 и 8/17), објављује Ј А В Н И П О З И В ЗА ПРЕЗЕНТАЦИЈУ УРБАНИСТИЧКОГ ПРОЈЕКТА ЗА УРБАНИСТИЧКО-АРХИТЕКТОНСКУ РАЗРАДУ ЛОКАЦИЈЕ ЗА ИЗГРАДЊУ ДОМА ЗА СТАРА ЛИЦА НА К.П. БР. 3738/1 К.О. ВРДНИК 1. Јавна презентација организује се за Урбанистички пројекат за урбанистичко-архитектонску разраду локације за изградњу дома за стара лица на к.п. бр. 3738/1 К.О. Врдник (у даљем тексту: Урбанистички пројекат) 2. Подносилац захтева је Чубрило Лазар из Руме, улица Главна бр Број: /2017 Дана: године И Р И Г, Војводе Путника 1 Тел. 022/ ; факс: Позивају се сва заинтересована правна и физичка лица да изврше увид у Урбанистички пројекат, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и сугестије у писаном облику Служби за имовинско-правне послове и урбанизам Општинске управе Општине Ириг. 4. Лице овлашћено од стране Службе за имовинско-правне послове и урбанизам за давање обавештења о садржају јавне презентације је Рушпај Ивана (конт.тел. 022/ ) 5. Јавна презентација Урбанистичког пројекта одржаће се у Иригу у згради Општине Ириг, у трајању од 7 (седам) дана, почев од године. 6. Урбанистички пројекат ће бити изложен на јавни увид сваког радног дана од 8-14 часова у згради Општине Ириг (у централном холу зграде), у Иригу, ул. Војводе Путника бр. 1. ШЕФ СЛУЖБЕ, Јекнић Радојица, с.р. На основу одлуке Управног одбора ПСЦ Пинки Сремска Митровица број 2069 од дана Установа ПСЦ Пинки Сремска Митровица објављује: РЕПУБЛИКА СРБИЈА АП ВОЈВОДИНА ОПШТИНА ИНЂИЈА Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Број: /2017-IV-02 Дана: године Инђија Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Општинске управе општине Инђија, у складу са чланом 20. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 135/04 и 36/09), чланом 2. и 3. Правилника о поступку јавног увида, презентацији и јавној распарави о студији о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 69/05) и чланом 109. Закона о општем управном поступку (''Службени гласник РС'', број 18/16) даје следеће: О Б А В Е Ш Т Е Њ Е Обавештавамо вас да је поднет захтев за давање сагласности на студију о процени утицаја на животну средину за пројекат изградње објекта за производњу бетона у североисточној радној зони на катастарској парцели број 7057/3 КО Инђија, на територији општине Инђија, од стране носиоца пројекта ''ГУМАПЛАСТ '' Д.о.о., из Инђије, Војводе Путника број 77. Сагласно члану 20. став 1. и 2. Закона о процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', број 135/04 и 36/09), овај орган обезбедиће ЈАВНИ УВИД у предметну студију о процени утицаја у просторијама Одељења за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине, Цара Душана број 1, у периоду од године до године. Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину наведене студије и достави своја мишљења за време трајања јавног увида у писменом облику надлежном органу. ЈАВНА ПРЕЗЕНТАЦИЈА И ЈАВНА РАСПРАВА о поднетој студији о процени утицаја биће одржана у конференцијској сали Скупштине општине Инђија, Инђија, Цара Душана број 1, дана године, са почетком у часова. У јавној презентацији и јавној расправи о предметној студији о процени утицаја, сагласно члану 20. став 4. Закона о процени утицаја, учествоваће носилац пројекта и обрађивач студије. Одељење за урбанизам, комунално стамбене послове и заштиту животне средине Ј А В Н И П О З И В Заинтересованим спортским клубовима, удружењима, синдикатима, фирмама и појединцима са територије Града Сремска Митровица за закуп комерцијалних термина на Градском базену Пинки. У закуп се може узети само цео простор базена који обухвата велики базен (25х13м), мали базен са додатком хидромасажне каде (7х18).Појединачан термин траје 1ч.Понуђени термини су радним даном од 11 до 12ч и суботом и недељом од 10 до 11ч и од 11-12ч. (ПСЦ Пинки Сремска Митровица задржава права промене термина).цена закупа за све кориснике је иста (по ценовнику ПСЦ Пинки Сремска Митровица), а износи 6000 дин са ПДВ-ом по термину. Уговор се закључује на одређено време на период до 3 месеца.заинтересована лица подносе захтев за доделу комерцијалних термина на Градском базену Пинки у затвореној коверти лично или путем поште на адресу ПСЦ Пинки Сремска Митровица, Светог Димитрија 36, са назнаком Захтев за доделу комерцијалних термина на Градском базену Пинки. Рок за подношење захтева је до године до 12 часова. Захтев се подноси у слободној форми и мора да садржи: 1.Податке о подносиоцу захтева, 2. број тражених термина у току недеље, 3. у које сврхе ће се користити базен, 4. спортски клубови прилажу доказ да су чланови Спортског савеза Града Сремска Митровица (што значи да испуњавају све законске нормативе за обављање делатности). Доказ је Потврда о чланству и испуњености услова за обављање спортске делатности издата од стране Спортског савеза Града Сремска Митровица не старија од 30 дана од дана објављивања јавног позива. (Спортски клубови са седиштем ван територије Града Сремска Митровица морају да испуне исте услове и да приложе тражену потврду од припадајућег спортског савеза.) 5. Име, презиме и контакт телефон представника подносиоца захтева. Распоред се прави у складу са бројем правилно поднетих захтева, а на основу следећих критеријума и приоритета: 1. Пливачки и ватерполо клубови; 2. Спортски клубови чија је основна активност непосредно везана за воду: кајак, триатлон, роњење, веслање, једриличарство; 3. Остали спортски клубови (олимпијски спортови); 4. Остали спортски клубови (неолимпијски спортови); 5. Спорт за све и школе спорта; 6. Синдикати; 7. Остала Правна лица. 8. Правна и физичка лица ван територије Града Сремска Митровица. Распоред закупљених термина биће објављен до на огласној табли Градског базена Пинки и на сајту ПСЦ Пинки ( а коришћење истих омогућено од 03. јануара године.заинтересована лица која буду одбијена из разлога недовољног капацитета базена биће на листи чекања и биће позвана од стране ПСЦ Пинки Сремска Митровица, уколико се појаве слободни термини, да се изјасне да ли су и даље заинтересовани за закуп истих. Јавни позив ће бити објављен на огласној табли Градског базена Пинки, сајту ПСЦ Пинки ( Сремским Новинама и М новинама. За додатне информације заинтересована лица се могу јавити на број телефона 022/

26 26 Среда, 13. децембар Најгори је лажни мир! - Циљ је да се социјално угроженим породицама неретко и отуђеним од остатка друштва омогуће услови да живе и да поштено издржавају своју по ро ди цу од свог ра да у бу дућ но сти, ис ти че Бу ба ло Већ годинама, улини цртач и хуманитарац Љу би ша Бу ба ло из Ру ме ак тив но са ра ђу је са ху ма ни тар ном ор га ни за ци јом Ср би за Ср бе, а након успе шно ор га ни зо ва них ак ци ја у род ној Ру ми, Љу би ша је по стао и део ти ма ко ји ши ром Ср би је, ре гио на и све та ре а ли зу је спорт ско-хуманитарни турнир у шутирању тројки Трој ка из бло ка. Бавити се хуманитарним радом, исти че у раз го во ру за Срем ске Бу ба ло, ни је ла ко, али га са зна ње да се дру гима пру жа по моћ чи ни ле пим. Осим задо во ље ња по тре ба сво је ду ше, ис ти че Љубиша, друге користи од рада за другог не ма и то тре ба да бу де на па ме ти сва ком ко соп стве ним за ла га њем же ли да доприносе заједници чији је део. По ма га ње дру ги ма у не во љи, ка же Буба ло, је вр ли на и ду жност сва ко ме ко се сматра Хришћанином. Ре ци нам не што о ор га ни за ци ји Ср би за Ср бе чи ји си део'. У по се ти Ђи ки ћи ма - Организација постоји од годи не и упра во ове го ди не обе ле жа ва 12 година непрестаног рада, борбе и развоја. Идеја, циљеви и начин рада ста ли су у са мо име ор га ни за ци је: Ср би ко ји има ју за Ср бе ко ји не ма ју, Ср би из ди ја спо ре за Ср бе у ма ти ци, Срби којима не недостаје ништа за Србе којима недостаје много. За 12 година ак тив ног ра да по ста ли смо јед на од најактивнијих српских хуманитарних организација. Регистрована у девет земаља широм света постала је светска хуманитарна организација посвећена помагању социјално угрожених вишедетних српских породица широм Балкана. Организација делује широм Македоније, Крајине, Федерације Б и Х, на Косову и Метохији и у остатку Србије. Сву да где жи ве Ср би ко ји ма је на ша помоћ по треб на. За 12 го ди на ор га ни за ци ја чи ји сте са рад ник при ку пи ла је пре ко 2,1 ми ли о на евра, по моћ је до било пре ко по ро ди ца ко је броје ви ше од де це. У че му је кључ успе ха? - Ге не рал но, успех је у мак си малној транспарентности. Сваки донатор мо же да ви ди на сај ту где и за ко га су усмерена средства, скенирају се рачуни и јав но об ја вљу ју, па та ко у сва ком мо мен ту мо же да се ви ди и про ве ри све. Циљ је да се со ци јал но угро женим породицама неретко и отуђеним од остатка друштва омогуће услови да живе и да поштено издржавају своју породицу од свог рада у будућности. Да им да мо ве тар у ле ђа. Усме ра ва њем по мо ћи ути че се на њи хо во оса мо стаљивање и индиректно на повећање наталитета Сама помоћ се не састоји у давању новца већ се помаже тако што им се превасходно омогућава да раде, (ве ћи на по ро ди ца је са се ла и они имају мо гућ но сти да ра де али не ма ју средства.) Да ти ро ди те љи мо гу да хра не децу, да се тим родитељима купи нека по љо при вред на ма ши на, сто ка. Та кође, на ба вља се огрев за зи му, кре ве ти за децу која их немају, радни столови, веш ма ши не, фри жи де ри или дру га бела тех ни ка ко ја је пре ко по треб на. Донатор Срба може бити свако од нас, не ко ће упла ти ти 100 ди на ра не ко 1000 а не ко 100 евра. А по сто ји и ху мани тар ни СМС број 7763 це на је 100 дина ра за све мре же. Рума је одличним турнирима Трој ка из бло ка до спе ла на ма пу Ср би је као град са ве ли ким ср цем. Колико приватници и, уопште јавност, жели да помогне угроженима? - Мо гу да ка жем кон крет но да је у Ру ми био до бар од зив за Трој ку. У пи та њу је спорт ско-ху ма ни тар ни до га ђај ко ји за циљ има при ку пљање сред ста ва за по тре бе со ци јал но угро же них ви ше дет них по ро ди ца. Про је кат се спро во ди кроз спортске ма ни фе ста ци је бр зог шу ти ра ња трој ки у Ср би ји, Ре пу бли ци Срп ској, Цр ној Го ри и ши ром све та на ко јима се оку пља ју мла ди љу ди, по зна те лич но сти из све та спор та, кул ту ре и му зи ке, као и ве ли ки број спон зо ра и до бро тво ра ко ји фи нан сиј ски подр жа ва ју ре а ли за ци ју пред ви ђе них ци ље ва. Љу ди схва та ју да је до бра ствар у пи та њу, има ју по ве ре ње у рад ор га ни за ци је што мо же мо ви де ти на при ме ру Трој ке у Ру ми ове го ди не, ор га ни зо ва не за по ро ди цу Ђи кић на ко јој смо има ли до ста спон зо ра. Део њих био је спон зор и про шле го ди не за по ро ди цу Је ре мић, што зна чи да су се уве ри ли у ис прав ност на шег рада и же љу да по мог не мо. Не дав но, на ра чун ор га ни за ци је, сти гла је и уплата од до ла ра из САД од до нато ра ко ји је хтео да оста не ано ни ман, што је још је дан до каз огром ног пове ре ња у ор га ни за ци ју. По твом мишљењу, да изузмемо Ср бе ко ли ко су љу ди да нас осетљи ви на про бле ме сво јих бли жњих и ко ли ко су вољ ни да по кре ну ак цију за ре ше ње про бле ма сво јих суграђана? - Вре ме је те шко, љу ди су пре за у зети сво јим про бле ми ма, си стем је та кав ка кав је и не оста вља мно го про сто ра, али сма трам да сва ко мо же да ура ди бар по не што, ма кар ма ло. Још је бо ље ако се нас мно го удру жи и сви ура ди мо не што, мо жда и ма ло али кон крет но. Та да ће ре зул тат сам до ћи, а ка да не ко са стра не то ви ди да и он он да же ли да се прикључи борби. Најгоре је седети и по сма тра ти са стра не. То у чо ве ку ства ра не ки ла жни мир ко јем у на шем времену нема места. Уместо тога, треба ра ди ти и има ти на уму да су де ца на ша бу дућ ност. Ако ми не бри не мо о њи ма, ко ће? Та бри га је нај ма ње што можемо да учинимо. С. Лапчевић Ђи ки ћи ма уру че на вред на по моћ - Породицу Ђикић из Путинаца, за коју смо ове године организовали Тројку чине отац Бујан и мај ка Весна који подижу четворо деце, две кће ри и два си на: Јелена (16), Слађана (13), Ла зар (7) и Благоје (5). Отац ради у Житопромету и то су једина си гур на при ма ња у овој ку ћи. Ђи кићи су има ли мно го же ља, а ми смо им, удружени са донаторима из читавог света, испунили неке од њих. Уведено је цен трал но гре ја ње па зи ма ко ја стиже Ђикићима неће моћи ништа! Ру ма има мно го раз ло га да бу де поно сна ор га ни зо ва ли смо убе дљи во нај бо љу Трој ку у Ср би ји и по ка зали на де ли ма да смо ши ро ког ср ца! Дру ги део по мо ћи за Ђи ки ће био је опремање дечије собе за најмлађе чла но ве по ро ди це. Укуп на вред ност обезбеђене помоћи Ђикићима износи ди на ра и та су ма нај бо ље показује да можемо све када смо сложни, ка же Љу би ша Бу ба ло. Са тур ни ра у Ру ми

27 Среда, 13. децембар АПО ТЕ КА СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА БРОЈ: 995 ДА НА: СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА На основу Одлука Управног одбора Апотеке Сремска Митровица, број: 878/5, број 878/6 и 878/7 од год. и За кључ ка о са гла сно сти за про да ју основ них сред ста ва Апо те ке, Град ског ве ћа гра да Срем ска Ми трови ца, број: /2017- III, од год., и бр /2017-III од год. в.д. ди рек тор-а Апо те ке Срем ска Ми тро ви ца ОГЛАШАВА ПРОДАЈУ ОСНОВНИХ СРЕДСТАВА ЈАВНИМ НАДМЕТАЊЕМ ЛИЦИТАЦИЈОМ Ста вља ју се на про да ју основ на сред ства из сле де ћих за тво ре них огранака Апотеке Сремска Митровица: 1. На ме штај Апо те ке I у гра ду, Трг Ћи ре Ми ле ки ћа 10, Срем ска Ми тро вица, у укуп ној вред но сти од: ,67 ди на ра 2. На ме штај Апо те ке V у гра ду, Ра ди нач ки пут бб, Срем ска Ми тро вица у укуп ној вред но сти од: ,21 ди нар, 3. Намештај Апотеке Кузмин, Николе Радојчића бр.1, Кузмин у укупној вред но сти: ,35 ди на ра 4. На ме штај Апо те ке III у гра ду, Фру шко гор ска 41, Срем ска Ми тро ви ца, у укуп ној вред но сти од: ,00 Право учешћа имају правна и физичка лица са територије Републике Србије, која до почетка јавне лицитације која ће се одржати дана: године, упла те де по зит у ви си ни од 10% од утвр ђе не по чет не це не, на рачун: , прималац депозита Апотека Сремска Митровица, са назнаком уплата депозита за јавну лицитацију. Потенцијални купци могу видети предметни намештај у апотекама на наве де ним адре са ма. Основ на сред ства на ме штај, се про да је у ви ђе ном и за те че ном ста њу, без пра ва на ре кла ма ци ју. Апотека Сремска Митровица има право да одустане од одржавања јавне лицитације у року од 5 дана од датума одржавања лицитације. По ну де за уче шће у по ступ ку јав не ли ци та ци је при ма ју се од године, до године до 12:00 ча со ва, ка да ће се у про сто ри ја ма Централне апотеке, Светог Димитрија 42/А, одржати лицитација. По ну да се под но си у пи са ној фор ми на адре су : Апо те ка Срем ска Ми трови ца, Све тог Ди ми три ја 42/А, са на по ме ном при ја ва за јав ну ли ци та ци ју. По ну да фи зич ких ли ца тре ба да са др жи: име и пре зи ме, пре би ва ли ште, ЈМБГ, број личне карте, контакт телефон и понуђену цену. По ну да прав них ли ца тре ба да са др жи: на зив и се ди ште прав ног ли ца, ПИБ, ма тич ни број, овла шће ње од го вор ног ли ца, број те ле фо на, име и презиме особе за контакт и понуђену цену. Да би ли це уче ство ва ло у по ступ ку јав не ли ци та ци је, нео п ход но је да зајед но са по ну дом до ста ви и до каз о упла ти де по зи та. Предмет продаје доделиће се оном учеснику лицитације који понуди највишу цену. Уче сни ку ко ји је по ну дио нај ви шу це ну, упла ће ни де по зит се ура чу на ва у купопродајну цену. Раз ли ку из ме ђу де по но ва ног из но са и ку по про дај не це не, ку пац ће уплати ти на ра чун Апо те ке, а у са гла сно сти са од ред ба ма уго во ра о ку по про да ји ко ји бу де за кљу чен по окон ча ној ли ци та ци ји. У слу ча ју од у ста ја ња од пот пи си ва ња уго во ра о ку по про да ји де по зит се задржава, тј. уплаћени депозит се не враћа. Уче сни ци ма јав не ли ци та ци је ко ји не бу ду иза бра ни као куп ци, вра ћа се уплаћени депозит у року од 30 дана од дана завршетка лицитације. Ку пље на основ на сред ства, ку пац је ду жан да ис пла ти у це ло сти, у року од 8 да на од да на пот пи си ва ња ку по про дај ног уго во ра. Тро шко ве ПДВ-а сноси купац. Де таљ ни је ин фор ма ци је, као и спе ци фи ка ци је на ме шта ја, мо гу се до би ти на те ле фон 022/ кон такт осо ба Ве сна Ру ка ви на, дипл.прав ник. В.д. ДИ РЕК ТОР-а АПО ТЕ КЕ: Гордана Ћуић Цвијановић, спец.фарм. Ред. број Инвентарни број Назив средстава јед. мере Кол. год. произ. почетна цена без ПДВ - а напомена Аутобус необус тип 402 П ком ,00 неисправан Путнички aуто Да циа Ло ган Ла у ре а те 1.6 ком ,00 неисправан Путнички aуто Дациа Логан 1.6 ком ,00 неисправан Приколица ЗМАЈ 7Т ком ,00 неисправан Камион кипер ФАП 2626 ком ,00 неисправан Теретно возило Ривал путарац ком ,00 неисправан Трак тор ИМТ 577 ДВ ком ,00 не ис пра ван Трактор ИМТ 577 ДВ ком ,00 неисправан Трактор ИМТ 577 ком ,00 неисправан Трак тор STEYR 9145 ком ,00 не ис пра ван Пнеуматска сејалица ма ја 4 ре да ком ,00 неисправан Forwarder Timberjack Б ком ,00 неисправан Ауто Да циа Ло ган 1.5 ка ра ван ком ,00 не ис пра ван 14 МЕ-1439 Ба гер гу се ни чар БГХ-610 Ц ком ,00 не ис пра ван 15 МЕ-1620 Трактор МТЗ 820 ком ,00 неисправан Ка ми он ФАП 2634 шти цар ком ,00 не ис пра ван Ауто бус икар бус IK 401 ком ,00 не ис пра ван Цистерна за осоку 3000 лит. ком ,00 неисправан Путнички ауто Да циа Сан де ро 1.5 ком ,00 неисправан Ауто Шко да су пер Б еле ган це 2.5 ком ,00 неисправан Трак тор ИМТ 539 без ка би не ком ,00 не ис пра ван Трак тор ИМТ 539 без ка би не ком ,00 не ис пра ван Трак тор ИМТ 539 без ка би не ком ,00 не ис пра ван Трактор ИМТ 577 д.в. ком ,00 неисправан Трактор МТЗ-820 ком ,00 неисправан Трактор ИМТ-577 д.в. ком ,00 неисправан Трактор МТЗ-820 ком ,00 неисправан Харвестер JOHN DEERE 1470 D ком ,00 неисправан Превртач сена лира-4 ком ,00 неисправан Тешка тањирача МБВ ком ,00 неисправан Сред ња та њи ра ча ком ,00 не ис пра ван Ци стер на од 5000 л за воду метална ком ,00 неисправан 33 Мо тор на те сте ра МС ком , ,00 не ис пра ван 34 Мо тор не ко се и кре са чи гра на ком , ,00 не ис пра ван Кре ве ти др ве ни на Вра ња ку ком ,00 по ко ма ду Сред ства се налазе у Вишњићеву Сто ли це Ла на II ком ,00 по ко ма ду Сред ства се налазе у Вишњићеву Сто ли це Ла на II ком ,00 по ко ма ду Сред ства се налазе у Вишњићеву Мотор Yамаха 15 КС ком ,00 неисправан Перач под притиском ком ,00 неисправан 40 Метални отпадни материјал тоне Око 20 т 17,00 по кг Ли ци та ци ја ће се одр жа ти да на го ди не (су бо та) у 10 ча со ва у Р.Ј. Шум ска ме ха ни за ци ја Мо ро вић. Средства за продају могу се видети сваким радним даном у машинском парку Шумске механизације Моровић, Шидска ББ од ча со ва. Пра во уче шћа има ју сва прав на и фи зич ка ли ца. Оба ве за уче сни ка је да упла те 10% од про це ње не вред но сти сред ста ва за ко је су за ин те ре со ва ни, пре по чет ка лици та ци је или на жи ро ра чун бан ка НЛБ. У цену није урачунат ПДВ. За све ин фор ма ци је ја ви ти се на те ле фон: 022/ и 022/ ЈП Војводинашуме Петроварадин Шумско газдинство Сремска Митровица ОГЛАШАВА Продају јавном лицитацијом За ступ ник огран ка де ла пред у зе ћа Дра ган Ву лин, дипл.инж.шум. Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић,марија Балабановић, Мирослав Нинковић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) redakcija@sremskenovine.co.rs, Те ку ћи ра чун: Banca Intesa Штам па "AПМ Принт", Нови Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. Регистарски број НВ CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

28 28 Среда, 13. децембар КУ ГЛА ЊЕ Злато за Митровчанина Бојана Кличарића OДБОЈКА Први Темпо јесењи првак Ку гла шки ју ни ор ски ре пре зен та тивац Цр ве не зве зде, Mитровчанин Бо јан Кли ча рић и пр во тим ка Зрења нин ског Кри ста ла Дра га на До рожан осво ји ли су Се ни ор ске шам пион ске ти ту ле у ка те го ри ји спринт у се зо ни Ин те ре сант но да су Дра га на До ро жан и Бо јан Кли чарић три јум фо ва ли и на ре ги о нал ним пр вен стви ма, ква ли фи ка ци о ним за Шам пи о нат Ср би је. Кли ча рић, ко ме је ово че твр та ме да ља у сприн ту у ка ри је ри (злато 2017, брон за 2015, сре бро и брон за 2013) са вла дао је у фи на лу на ку гла ни на Ба њи ци у Бе о гра ду та ко ђе ју ни ор ског ре пре зен та тив ца Да ви да Ла ин шча ка (Рад нич ки, Но ви Сад) са 2:0 у се то ви ма (108:101, 109:88). Две брон зе при па ле су Да ми ру До ји ћу (Рад нич ки Но ви Сад) и Ми ло ра ду Бо си ћу (Апа тин). У Но вом Са ду одр жа но је По је динач но пр вен ство Ср би је за ју ни о ре - пр ви на ступ у ку гла ни Али мен те у Бојан Кличарић Но вом Са ду. Пр вен ство је оку пи ло пре ко 40. так ми ча ра у му шкој и жен ској кон курен ци ји. У му шкој кон ку рен ци ји Бо јан Клича рић из Срем ске Ми тро ви це освојио је Пр во ме сто са обо ре них 666 чу ње ва и пла си рао се на за вр шно так ми че ње нај бо љих Ју ни о ра ко је ће се одр жа ти 17. де цем бра у Ба њи Јуна ко вић. На за вр шном так ми че њу оку пи ће се осам нај бо љих ку гла ша и ку глаши ца у Ју ни ор ској кон ку рен ци ји и у ди рект ном над ме та њу од лу чи ће ко је нај бо љи у Ср би ји у го ди ни. Бо јан Кли ча рић је сво је пр ве кугла шке ко ра ке на пра вио у ку гла ни у спорт ском цен тру "Пин ки" а са да са ве ли ким успе хом бра ни бо је Кугла шког клу ба Цр ве на Зве зда ка ко у екип ној та ко и у по је ди нач ној кон курен ци ји и члан је Ју ни ор ске ку гла шке ре пре зен та ци је Ср би је. С. Н. По след ње ко ло је се њег де ла Пр ве Вој во ђан ске ли ге из ме ђу еки па Штран двол леy и Пр ви Тем по из Сремске Митровице одиграно је протеклог утор ка. Утак ми ца је од и гра на у са ли ОШ Жар ко Зре ња нин у Но вом Са ду а тријумфовале су Митровчанке максималним резултатом 0-3 (23:25,19:25,21:25) У са ли основ не шко ле пред пре пуним трибинама одбојкашице Првог Темпа су демонстрирале сву лепоту одбојкашког спорта. Снажан сервис, разноврстан напад и пожртвована одбрана красиле су сјајне митровачке одбојкашице. У првом сету бројна Новосадска публи ка још је га ји ла на де за сво ју еки пу да могу да направе изнанађење и победе митровачког фаворита али већ у на кон пр вог се та све је би ло ја сно ко ће би ти по бед ник у овом ме чу, јер су првотемпашице искусно контролисале ток утак ми це. На те ре ну се чи ни ло да по сто ји са мо јед на еки па (ми тровач ка) јер је све за ви си ло од њих а противник је играо онолико колико му је дозвољено. Након завршетка јесењег дела лиге еки па ОК Пр ви Тем по за у зе ла је пр во ме сто на та бе ли. Пут за ула зак у ви ши ранг так ми че ња им је отво рен. - У току протеклог дела сезоне имали смо ве ли ки про блем јер нам пр ви техничар и организатор игре Наташа Бабић није три месеца тренирала због болести. Међутим девојке су њен Први темпо недостатак надокнадиле усавршавањем оста лих еле ме на та игре. Она је по че ла про шле не де ље да тре ни ра и у наредном периоду очекујем још боље из да ње мо је еки пе. Пред на ма су два ипо ме се ца на пор ног ра да у ко ме ћемо се припремати да одиграмо још бо ље про лећ ни део ли ге и на рав но да се спремимо за виши ранг такмичења. Данас су популарне изјаве тренера да је циљ да се оста не у ли ги,ме ђу тим моја тре нер ска фи ло зо фи ја је дру га чија. Ако од игра ча тра жи мо да оста ну у ли ги то зна чи да не мо ра ју да на преду ју, ка кав је то под сти цај за игра че. Ја од мо јих игра чи ца зах те вам да бу ду нај бо ље без об зи ра на про тив ни ка и то је су шти на на шег успе ха. Увек ићи на пред и стал но ра ди ти ви ше и ја че и успех је загарантован. Честитам мојим девојкама на постигнутом успеху, љубитеље одбојке позивам да дођу на наше утакмице и да уживају у чарима добре одбојке а спортским пријатељима поручујем дођите и будите наши спон зо ри а ми ће мо њи хо во име но сити по но сно кроз све по бе де, ка же тренер Срђан Божић. ПРВИ ТЕМПО: Бабић Наташа, Сми ља нић Ма те ја, Ана ма ри ја Ми лошевић, Костић Милена, Бранка Тица, Ше во Ка та ри на, Ра до је вић Анастасија, Краник Анђела, Трзин Драга на, Штр бач ки Ми ли ца, Ми ле кић Анастасија и Трзин Мануела(просек година играча 15,8). С. Н. " " Sremska Mitrovica Цене смештаја Услуга Једнокреветна соба Двокреветна соба Трокреветна соба Апартман Ноћење са доручком Дневни боравак 2.000, , , , , ,00 Фрушкогорска бб, 022/

29 Среда, 13. децембар СПОРТ 29 OMЛАДИНСКИ СПОРТ Мла дост и раз дра га ност Протеклог викенда у фискултурној са ли Основ не шко ле Ду шан Јерковић Уча у Шимановцима одржана Деч ја олим пи ја да, у ор га ни за ци ји Спорт ског са ве за Раз вој спор то ва а под покровитељством пећиначке локалне самоуправе. На полигону спретности, најмлађи становници пећиначке оп шти не, уз ра ста од 4 до 10 го ди на, уз осмех и так ми чар ски дух по ка за ли су сво ју спрет ност и уме ће. Ка ко нам је ре кла Снежана Гагић, члан Привременог органа општине Пећинци, спортска манифестација Дечја ФУТСАЛ По бе да Де у са олимпијада, започета пре неколико година, постала је већ традиција. - Дра го ми је да ви дим сву ову де цу како се такмиче између себе са осмехом на ли цу. То са мо го во ри да труд Развоја спортова и пећиначке локалне самоуправе да деци од малих ногу развију спортски дух, почиње да даје резултате. Драго ми је да смо окупили и мало старију децу, али нажалост због ве ли чи не ове са ле ни смо мо гли при мити све пријављене. Завршну Олимпијаду, са много више учесника, организоваћемо 23. децембра у Спортској хали ГКМФ "Де ус фут сал" --- КМФ "Са мо пра во" (Бе о град) 9:8 (4:4) Је да на е сто ко ло Пр ве Фут сал лиге Србије донело је нове бодове за еки пу Де у са. Све оно што кра си ову бр зу и атрак тив ни игру ви ђе но је на паркету у хали "Пинки". Састале су се две по квалитету подједнаке екипе па су само нијансе на терену одлучивале о по бед ни ку. Сме њи ва ли су се у вођ ству све до три ми ну та пред крај утак ми це ка да Де ус по ве де са два го ла раз ли ке. Два минута пре краја гости постижу погодак и сма њу ју раз ли ку на је дан гол. Сви гле да о ци на но га ма пра те и на ви ја ју за домаће да издрже до краја. Последњи минут меча донео је навероватан спортски адреналин, како на терену тако и код гледалаца. Играчи Деуса јуришају на гол гостију, ређају се напад за нападом, погађају два пута стативу и једном пречку али не постижу погодак. Тридесет секунди пре краја меча судије свирају пенал за госте. Феноменалном одбраном голмана и капитена Ђокића, Деус је сачувао резултат и побе дио на овој ута ка ми ци. "Деус футсал": Ален Ђо кић, Бо рислав Живковић, Горан Јовановић, Ненад Симић, Урош Сладојевић, Ненад Крстић, Горан Миражић, Душан Грабаић, Станко Мацановић, Душан Тодић и Бранислав Живановић. Тренер Рат ко Гра бић, по моћ ни тре нер Бу ди мир Ми тро вић. Са Де чи је олим пи ја де у Доњем Товарнику, рекла је Гагић. Деч ја олим пи ја да у Ши ма нов ци ма, ни је се раз ли ко ва ла од би ло ко је друге, јер су и сва де ца по бед ни ци. Ме даље малим учесницима, по завршетку так ми че ња, уру чи ли су Сне жа на Га гић, Синиша Ђокић, председник Спортског са ве за Раз вој спор то ва, Томислав Ћирковић, директор Јавне установе Спортски центар и Снежана Станковић, директор шимановачке основ не шко ле. С. Н. Детаљ са утакмице "Само право": Вла ди мир Авра мовић, Ду шан Мај сто ро вић, Мар ко Марковић, Урош Јовановић, Милош Љујић, Урош Томић, Илија Петковић, Ненад Радосављевић, Велимир Ратковић, Милан Јевтовић и Лука Мартиновић. Тренер Милош Петровић. Д. С. ОДБОЈКА СУПЕРЛИГА (Ж) Резултати утакмица деветог кола: Ст. Пазова: Је дин ство Клек МД Зре ња нин 3:0, Пан че во: Дина мо Срем 3:2, Бе о град: Цр ве на Зве зда Спартак 3:0, Ру ма: Ви зу ра Пар ти зан 3:0, Лај ко вац: Же ле зни чар ТЕНТ 3:1. 1. Визура : Је дин ство : Цр ве на Зве зда : Же ле зни чар : Спар так : ТЕНТ : Партизан : Клек МД Зре ња нин : Динамо : Срем :26 4 Следеће коло: Клек: Клек МД Зре ња нин ТЕНТ, Лај ко вац: Же ле зни чар Пар ти зан, Ру ма: Ви зу ра Спар так, Бе о град: Цр ве на Зве зда Срем, Пан чево: Ди на мо Је дин ство. СУПЕРЛИГА (М) Д. Б. Резултати утакмица деветог кола: Н. Па зар: Но ви Па зар Је дин ство 3:0, Кра ље во: Риб ни ца Спар так /Љ/ 1:3, По жа ре вац: Мла ди рад ник Војво ди на НС Се ме 1:3, Су бо ти ца: Спар так Ниш 3:2, Бе о град: Цр ве на Зве зда Рад нич ки 2:3. 1. Но ви Па зар : Вој во ди на НС Се ме : Раднички : Спар так /С/ : Мла ди рад ник : Ниш : Је дин ство : Цр ве на Зве зда : Спар так /Љ/ : Рибница :26 3 Следеће коло: Ст. Па зо ва: Је дин ство Рад нич ки, Бе о град: Цр ве на Зве зда Ниш, Су бо ти ца: Спар так Вој во ди на НС Се ме, По жа ре вац: Мла ди рад ник Спар так /Љ/, Кра ље во: Риб ни ца Но ви Па зар. ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж) Д. Б. Резултати утакмица деветог кола: Уб: Уб Футог 3:0, Но ви Сад: ФОК Бе о град 3:1, Бе о град: Ро да Гим на зи ја лац 3:1, Н. Ба нов ци: Омла ди нац Ваљево 3:2, Ужице: Јединство Смедерево 3:0, Вра ње: Вра ње - Та ко во ЗХ 2:3. 1. Ф О К : Београд : Уб : Вра ње : Смедерево : Таково ЗХ : Омла ди нац : Ваљево : Ро да : Је дин ство : Гимназијалац : Фу тог :27 0 Следеће коло: Фу тог: Фу тог Та ко во ЗХ, Сме дерево: Смедерево Врање, Ваљево: Ваљево Једин ство, Кра ље во: Гим на зи ја лац Омла ди нац, Бе о град: Бе о град Ро да, Уб: Уб - ФОК. ФУДБАЛ Д. Б. КОШАРКА КОШАРКАШКА ЛИГА СРБИЈЕ Резултати утакмица 11. кола: Београд: Беовук 72 Вој во ди на 91:92, Ст. Па зо ва: Ду нав Та миш 80:90, Земун: Младост Адмирал Слога 74:64, Вр шац: Вр шац Зла ти бор 102:74, Крагујевац: Раднички - ОКК Београд 76:75, Београд: Динамик Бо рац 73:69, Ваљево: Металац Спартак 95: Динамик : Металац : Спар так : Та миш : Бо рац : Вр шац : Зла ти бор : ОКК Бе о град : Вој во ди на : Беовук : Младост Адмирал : Ду нав : Раднички : Сло га : Следеће коло: Но ви Сад: Вој во ди на Спар так, Чачак: Борац Металац, Београд: ОКК Београд Динамик, Чајетина: Златибор Раднички, Краље во: Сло га Вр шац, Пан че во: Та миш Мла дост Адмирал, Београд: Беовук 72 - Дунав. ПРВА РЕГИОНАЛНА ЛИГА СВЕВЕР (М) Д. Б. Резултати утакмица 11. кола: Ветерник: Младост Ветерник Јединство 130:96, Житиште: Све ти Ђор ђе Омла ди нац 71:69, Ковин: Раднички Нова Пазова 66:74, Пан че во: Крис Крос Срем 69:76, Ку ла: Хај дук Фу тог Ту па њац МД 72:85, Вр бас: Вр бас Сло вен 99:68, Апатин: Дунав 2014 То по ла 81: Вр бас : Младост Ветерник : Нова Пазова : Срем : Сло вен : Хај дук : Све ти Ђор ђе : Омла ди нац : Футог Тупањац МД : Је дин ство : Ду нав : То по ла : Крис Крос : Раднички : Следеће коло: Н. Бе чеј: Је дин ство То по ла, Ру ма: Сло вен Ду нав 2014, Фу тог: Фу тог Ту па њац МД Вр бас, С. Ми тро ви ца: Срем Хај дук, Н. Па зо ва: Но ва Па зо ва Крис Крос, Н. Ба нов ци: Омла ди нац Раднички, Ветерник: Младост Ветерник Свети Ђорђе. ЈЕДИНСТВА Перишић нови тренер Д. Б. КОШАРКА КВА ЛИ ТЕТ НА ЛИ ГА ВОЈ ВО ДИНЕ ПИ О НИР КЕ Важни бодови на старту У првом колу Квалитетне лиге Војводине за пионирке, у ПСЦ "Пинки" кошаркашице ЖКК "Срем" савлада ле еки пу ЖКК "Је дин ство" из Но вог Бечеја резултатом 58:51 (31:31). Утак ми ца је од са мог стар та била напета. Током првог полувремена екипе су се константно смењивале у вођ ству али се на од мор ипак оти шло нерешеним резултатом. Тренер Срема Ни ко ла Ми ло ше вић ус пео је у па у зи да мотивише своје изабранице па је у на став ку утак ми це усле ди ла мно го боља игра ко шар ка ши ца Сре ма. Ве ли ком борбеношћу и пожртвовањем на терену играчице у жуто-црним дресовима повећавале су разлику. Нај е фи ка сни ја у по бед нич кој еки пи била је Иконија Борић 30 поена, Анастасија Нићифоровић 16, Владислава Радаковић 4, Тамара Тешић 4, Јелена Окановић 2, Милица Савић 2, Јелена Јанковић, Милица Дивљак, Николина Мишков, Светлана Костић, Вања Лотоц ки. Нај ра спо ло же ни ја игра чи ца у еки пи Је дин ства би ла је Ра дић Н. са 17 постигнутих поена. У сле де ћем ко лу ЖКК "Срем" го сту је у Пан че ву еки пи ЖКК "Та миш". С. Н. Дра ган Пе ри шић Фудбалски тренер из Београда Драган Перишић је но ви шеф стручног штаба Јединства из Старе Пазове. Перишић у Јединство долази са места по моћ ног тре нер ИМТ-еа, а пре то га је ра дио као тре нер Рад нич ког са Но вог Београда. Но ви тре нер ће зва нич но са ра дом у Јединству почети половином јануара када крену припреме за пролећни део пр вен ства, а на клу пи је за ме нио Милана Вујасина ко ји је по сле че ти ри и по године напустио екипу. Поред новог тре не ра Је дин ство је још пре кра ја јесењег дела сезоне добио и прво појачање. Немања Вуковић некадашњи фудбалер Дунава из Старих Бановаца у пролећном делу првенства браниће бо је ли де ра Вој во ђан ске ли ге гру па Југ. Јединство је јесењи део првенства у Вој во ђан ској ли ги гру па Југ за вр ши ло на пр вом ме сту са 35 бо до ва, са де сет по бе да и пет ре ми ја, без по ра за. Д. Б.

30 30 СПОРТ Среда, 13. децембар ФУДБАЛ Одиграо готово хи ља ду утак ми ца На те ре ну про вео две де це ни је - Играо на свим ме сти ма у ти му, па чак је јед ном био и гол ман КА РА ТЕ ЗА ИВУ ВИН КО ВИЋ Митровчанка, национални тренер Ива Вин ко вић На опроштајној утакмици у дресу Граничара (стоји први лево) Ку змин ски Гра ни чар, ко ји се у сво јој богатој историји такмичио углавном у лигама на нивоу сремског региона, из не дрио је и ви ше вр сних фуд ба лера, ко ји су ка сни је на ста ви ли ка ри је ру у клубовима вишег ранга. Тој плејади мај сто ра фуд бал ске игре, ко ји су просла ви ли Гра ни чар, сва ка ко, при па да и Драгољуб-Драга Јовелић, рођени Кузми нац, ко ји је бо је овог клу ба бра нио пу них 17 се зо на, а за тим је три го ди не играо за митровачки Раднички. Према сопственом казивању, идеални тим Граничара у коме је он наступао изгледао би ова ко: Ми лић, Бу ди шић, Ра кић, Богић, Москаљ, Богосављевић, Ј.Адамовић, Дрезгић, Шојић, Д. Јовелић, П. Живановић. Дра га је у сво јој ду гој и успе шној кари је ри био је дан од нај бо љих фуд ба лара у региону. О томе сведочи и чињеница да је го ди не играо за ре пре зентацију Сремске лиге. Ро ђен је 1952., а за Гра ни чар је ре гисторван године. Први тренер му је био Па вле Бо гић. Де би то вао је за први тим го ди ну да на ка сни је, док је пр ву утак ми цу од и грао про тив Же ле зни ча ра из Ин ђи је, у Мар тин ци ма, јер је та да терен у Ку зми ну био у ре но ви ра њу. Остао је стандардни првотимац и ускоро прави вођа и капитен екипе до краја актив ног игра ња. Јер, ни ка да ни је ушао у игру с клу пе за ре зер вне игра че. Био је по знат пре све га као вр сни везни играч. Но, играо је на свим ме сти ма ИЗБОР СПОРТИСТЕ ГОДИНЕ И у ти му, па чак је јед ном и бра нио. У сваку утакмицу улазио је физички одлично припремљен. Захваљујући томе лако се кре тао и без про бле ма пре ла зио с јед не на другу половину терена. Био је прави ди ри гент игре свог ти ма, из у зет но ср чан и борбен, до последњег атома снаге. У ду е ли ма с про тив нич ким игра чи ма био је го то во не са вла див. Игром и по на шањем пред ста вљао је узор са и гра чи ма, и то не са мо на те ре ну, већ и ван ње га. Имао је велико поверење стручног штаба и руководства клуба, а међу навијачи ма био је из у зет но оми љен. По себ но се се ћа чел них љу ди клу ба, Бра ни слава Габошца-Беље, Миленка Жеравић и Бранка Марића, као и секретара, Мише Ко ва че ви ћа. За ње га ка же да је био из у- зет но пе дан тан и да је имао бес пре корну еви ден ци ју игра ча не са мо овог, не го и противничких клубова. Део летњег одмора најчешће је прово дио на мо ру с по ро ди цом, где је и тре ни рао. Ка да би се вра тио ку ћи он је већ био спре ман за но ву се зо ну, док је не мали број његових суиграча још испијао хладно пиво по сеоским биртијама и ис пред ду ћа на. Био је и актер најпосећеније фудбалске утакмице у историји Граничара, ка да се овај клуб у Ку зми ну са стао с истоименом екипом из Адашеваца, која је одлучивала ко ће се пласирати у виши ранг такмичења. Адашевчанима је био довољан и нерешен резултат, а Кузминци су морали да победе. Утакмица ове године, најтиражнији и најста ри ји срем ски не дељ ник по зива све срем ске спор ти сте да се укљу че у анкету избора најбољих спортиста, спортских колектива и од ове, односно на ред не го ди не, нај бо љих тре не ра. Из бор се вр ши 56. пут али са јед ним ци љем, да се нај бо љи на гра де, да им се пру жи под стрек да у свом ра ду ис тра ју, али и да се они ма ко ји тек ула зе у свет спорта укаже на светионике и помогне да ста ну на пра ве ста зе, ра да, тру да, фер-пле ја и успе ха. До са да, ти ту лу нај бо љих спор ти ста Сре ма по не ли су ве ли ка ни по пут Станислава Радмановића, Дра га не То машевић, Сузане Ћирић, Марка Томићевића који је понео титулу најбољег про шле го ди не и мно ги дру ги. Уз њих ту су и наши фудбалери, одбојкаши, каратисти, џудисти, кајакаши, бициклисти, атле ти ча ри, ко ји увек и на сва ком ме сту бра не бо је свог клу ба и Сре ма. Као и обич но, и ове го ди не све ваше пред ло ге за спор ти сту го ди не у категоријама јуниора, сениора, спортских ко лек ти ва и од ове го ди не тренера, можете слати на адресу: НИПД Срем ске но ви не Трг Вој во ђан ских бри га да 14/ Срем ска Ми трови ца са на зна ком За спор ти сту годи не, као и пу тем ин тер нет адре се redakcija@sremskenovine.co.rs са истом назнакокм. С. Н. је завршена резултатом 0:0. За ту утакмицу продато је данас незамисливих 2100 ула зни ца, а про це њу је се да је меч пратило готово три хиљаде љубитеља фудбала. Ма да пр вен стве но и играч ма не вра, Дра га је је био и вр стан гол ге тер, а инте ре сант но је да је до ста го ло ва, ма да је онижег раста, дао главом, захваљујући изврсном одразу који је поседовао. Знао је да се на цен тар шут у ше сна е- стер цу, па и ис пред ње га, ба ци и гла вом на маестралан начин погоди мрежу. Имао је по ну де да игра и за клу бо ве у квалитетнијим лигама, али је он фудбал другачије схватао, пре свега као игру, витешко надметање, дружење и здрав жи вот. Та ко ка да је сту ди рао на Ви шој по љо при вред ној шко ли у Винковцима тада моћни друголигаш Динамо по ну дио аран жман, али га он ни је прихватио. Поред две деценијје актвног играња, готово исто толико Драга се и рекреативно бавио фудбалом. Одиграо је готово хиљаду утакмица, а посебно му је био оми љен ма ли фуд бал у че му је та ко ђе био пра ви мај стор. Успе шно је играо и сто ни те нис и шах, а у про те кле три де це ни је ба ви се те ни сом у оквиру Тениског клуба Сирмиум.. Посебно је ус пе шен у ду блу и у сво јој ка те го ри ји ве те ра на је ме ђу бо љи ма у Вој во ди ни. За достигнућа у области спорта награђен је Новембарском наградом митровачке СОФК-е. Са ва Лов ча нин Предлози до десетог јануара Од ове године бирамо и најбољег тренера! Марко Томићевић Пр ву при ли ку да се по ка же на но вој функ ци ји, Ива ће има ти кра јем ме се ца ка да се на Та ри одр жа ва ју припреме Ива Вин ко вић, про сла вље ни митро вач ки ка ра ти ста, по ста ла је на ци о нал ни тре нер ка де та, ју ни о ра и мла ђих се ни о ра. Та ко је на сво јој седни ци одр жа ној по чет ком де цем бра ре шио Управ ни од бор Ка ра те фе дера ци је Ср би је. Вин ко ви ће ва, ко ја је би ла по крајин ски тре нер, ра до је при хва ти ла по зив и на да се да ће, уз та ко ђе но вои за бра не на ци о нал не тре не ре Ивана Ку нев ског и Не ма њу Гли ши ћа, оправ да ти ука за но по ве ре ње. Пр ву при ли ку да се по ка же на но вој функци ји, Ива ће има ти кра јем ме се ца када се на Та ри одр жа ва ју при пре ме. - Ус пе си мог клу ба Сре ма по сведо чи ли су ко ли ко сам до бра и као тре нер. За две так ми чар ске го ди не, има мо три др жав на пр ва ка, а на Ку пу Ср би је за нај мла ђе ка те го ри је има ли смо шест зла та и та ко смо осво ји ли укуп но тре ће ме сто од 122 клу ба наше на ци о нал не Фе де ра ци је. Ја сам про шле го ди не за вр ши ла так ми чарску ка ри је ру и са да кре ће мо са подмла ђи ва њем ка ко так ми ча ра та ко и тре не ра. У ско ри је вре ме че ка ме у Ума гу у Хр ват скoj свет ски камп на ко јем ћу по ла га ти свет ску тре нер ску ли цен цу, ка же Ива Вин ко вић. С. Л.

31 Среда, 13. децембар СПОРТ OДБОЈКА Представљање Партизана ШАХ Младост поново друголигаш Но во па зов ча ни убе дљи во осво ји ли пр во ме сто у Вој во ђан ској ли ги-срем, по став ши та ко по два де се ти пут члан Дру ге ша хов ске ли ге дбојкашки клуб Партизан из Београ- организовао је деветог децембра у Ода спортској хали у Доњем Товарнику својеврсно представљање. Под надзором тренера, пи о нир ке Пар ти за на по ка за ле су за ин те ресованим, међу којима је био и представник ло кал не са мо у пра ве Томислав Ћирковић (ди рек тор ЈУ Спорт ски цен тар) ка ко из гледа је дан тре нинг. - Кре ће мо са ши ре њем на шег клу ба и ван Бе о гра да ка же Сте фан Ка тић, је дан од тре не ра ОК Пар ти зан Циљ нам је да што ви ше де це укљу чи мо у овај спорт, ка ко би био још ма сов ни ји. На рав но, ПАНЧЕВО: Сала О.Ш. Јован Јовановић Змај : Судије Митић и Новаковић, делегат Чо лић, гле да ла ца 50. На го сто ва ње у Пан че во еки па КК Срем је оти шла као фа во рит. Ток ме ча је по казао да су те прог но зе би ле оправ да не. Без ве ћих про бле ма Срем је оства рио по бе ду у ко јој су уче ство ва ли го то во сви игра чи у тиму. До ма ћин је одо ле вао Сре му са мо то ком прве четвртине да би се потом Митровчани одлепили на разлику која је износила и више од десет кошева успешно је задржававши до пред сам крај утак ми це. Нај ви ше су у утак мици пружили Ивановић и Ђурак чији су погоци донели Срему одлучујућу предност. Овом по бе дом Срем се учвр стио на четвртом месту Прве републичке лиге Србије и ухва тио при кљу чак са во де ћим еки па ма. Да ли мо же и ви ше од то га ви де ће мо у наред ном ко лу у ко ме се као до ма ћин са ста је са еки пом Хај ду ка из Ку ле. КК СРЕМ: Ива но вић 27, Ђор ђић 11, Ђу рак 19, Не шић 7, Цун дра 4, Сте вић 2, За го рац 3, Ан дрић 3, Кне же вић, Да бић, Марковић, тренер Савић. С. Н. езултати шестог кола: Металац (Ши- нов ци) - Фор ту на (Но ви Сад) 12:4 Рма (4691:4284) Ба буљ Кендy (Бе о град) - Жа бац (Бе о град) 12:4 (4341:4185), Кру па ри (Бач ко Ду ша но во) - Зе мун 5:11 (4060:4166), Тим софт (Бе о град) - Инел (Бе о град) 10:6 (4066:4048) и Боwлинг сто нес (Сом бор) - Ра ван град (Сом бор) 12:4 (4100:3956). Та бе ла: Ме талац (про сек 183,722), Тим софт (180,819) и Зе мун (179,993) по 10, Фор ту на (180,145) 8, Боwлинг сто нес (171,229) 7, Ра ван град ( ) и Ба буљ Кендy (172,083) по 6, Крупа ри (164,618) 2, Жа бац (168,541) бод и Инел (168,555) без бо до ва. Металац - Фортуна 12:4 (4691:4284) KOШАРКА Срем надјачао домаћина КК Крис крос : КК Срем 69:76 БОВЛИНГ Металац најубедљивији ПРВИ СЕТ: 2:0 (769:702); Ђу ро Пе рић - Вин ко Илић 179:148, Дан ко Пе рић - Ми лан Ци ме ша 153:166, Ду шан Ђу рић - Мар ко Циме ша 223:206 и Здрав ко Пе рић - Игор Гра о- вац 214:182. ДРУГИ СЕТ: 0:2 (736:722); Ду шан Ђу рић - Игор Гра о вац 212:171, Здрав ко Пе рић - Мар ко Ци ме ша 178:185, Ђу ро Пе рић - Милан Ци ме ша 187:189 и Дан ко Пе рић - Вин ко Илић 159:177. Укуп но: 2:2 (1505:1424). ТРЕЋИ СЕТ: 2:0 (826:723); Здрав ко Перић - Ми лан Ци ме ша 192:175, Ду шан Ђу рић - Вин ко Илић 202:125, Дан ко Пе рић - Игор Гра о вац и Ђу ро Пе рић - Мар ко Циме ша 233:213. Укуп но: 4:2 (2331:2147). ЧЕТВРТИ СЕТ: 1:1 (771:740); Дан ко Пе рић - Мар ко Ци ме ша 199:201, Ђу ро Пе рић - Игор Граовац 176:148, Здравко Перић - Маринко Кор да 217:201 и Ду шан Ђу рић - Ми лан Циме ша 179:190. Укуп но: 5:3 (3102:2887). ПЕТИ СЕТ: 1:1 (769:694); пр ви дубл, 360:383 (Бо шко Дра жић 177, Ђу ро Пе рић Мар ко Ци ме ша 232, Ма рин ко Кор да 151); дру ги дубл, 409:311 (Дан ко Пе рић 214, ОК Партизан Београд та лен те би сла ли у град, у јед не од на ших се лек ци ја. Ак це нат је на нај мла ђим гру пица ма, на де ци уз ра ста од пр вог до че твр тог раз ре да, одн. на њи хо вом пра вил ном разво ју, све уз дру же ње, уче ње, раст и раз вој. Сви смо ми ди пло ми ра ни од бој ка шки тренери, који раде по недељном, месечном и годишњем плану рада, по којем, уосталом, раде наши најпознатији одбојкашки стручња ци. Већ смо на гла си ли шта су при о рите ти у ра ду с нај мла ђим гру па ма. Они стари ји по чи њу са озбиљ ни јим ра дом, одн. са одбојкашком техником и тактиком. Временом би се пра ви ле и пр ве се лек ци је. У овом тре нут ку, по знат је и план ра да са де цом у Доњем Товарнику. Тренинзи су четвртком ( ), су бо том ( ) и неде љом ( ). У пла ну су и до датне активности. Овим путем желимо да се захвалимо општини Пећинци, што нам је омогућила све услове да се представимо у но вој сре ди ни. Млади из пећиначке општине су добили могућност да ускоће у црно-бели свет, што је јед на од во ди ља Од бој ка шког клу ба Партизан. Ж. Р. КК Срем Здрав ко Пе рић Игор Гра о вац 158, Милан Ци ме ша 153). Укуп но: 6:4 (3871:3581). ШЕСТИ СЕТ: 2:0 (820:703); пр ви дубл, 434:344 (Бо шко Дра жић 245, Ђу ро Пе рић Вин ко Илић 176, Ми лан Ци ме ша 168); други дубл, 386:359 (Дан ко Пе рић 207, Здрав ко Пе рић Мар ко Ци ме ша 168, Ма рин ко Кор да 191). Укуп но: 8:4 (4691:4284). По е ни на пи но ве: Ме та лац 4, Фор ту на 0. Ко на чан резултат: 12:4 (4691:4284). МЕ ТА ЛАЦ 4691 (про сек 195,458): Ђу ро Пе рић 1147 (191,166), Дан ко Пе рић 1131 (188,5), Ду шан Ђу рић 816 (204), Здрав ко Пе рић 1175 (195,833) и Бо шко Дра жић 422 (211). ФОР ТУ НА 4284 (178,5): Игор Гра о- вац 869 (173,8), Мар ко Ци ме ша 1205 (200,833), Ми лан Ци ме ша 1041 (173,5), Вин ко Илић 626 (156,5) и Ма рин ко Кор да 543 (181). Ж. Р. о па зо вач ка Мла дост је убе дљи во Носво ји ла пр во ме сто у ша хов ској Војво ђан ској ли ги-срем за го ди ну са 40,5 по е на и 25 бо до ва, шест ви ше од дру го пласиране екипе Бановци Дунав. Тако је Младост на нај леп ши на чин обе ле жи ла свој 62. ро ђен дан. Овај успех оства рен је са игра чима по ни клим у клу бу, а то су: Вукашин Грчић (осво јио 8,5 по е на), Живојин Гаврић (8), Милан Чечарић (6,5), Србислав Суботић (5,5), Иван Зо бе ни ца (5,5), Иг њат Костић (2,5), Зо ран Јо ва но вић (2), Јо ван Вуковић (1,5) и Горан Грчић по ла по е на. Ша хов ски клуб Мла дост је је дан од најпознатијих клубова у Срему. Клуб је основала група ученика и студената 17. новембра године, међутим званично је регистрован при ШС Војводине 25. јануара По че ло се са успе шним так ми че њем у Срему, али због не ких не су гла си ца са ШСВ, клуб је приступио Шаховском одбору Београда.. У окви ру овог са ве за Мла дост се успе шно так ми чи ла од до го ди не, игра јући ви ше го ди на у Срп ској ли ги, а по том се вра ћа под окри ље ШСВ. Већ Мла дост је пр вак Сре ма и пр ви пут се пла си ра у ква ли тет ну ли гу Вој во дине. Од та да ско ро 20 го ди на но во па зо вач ки клуб је члан Пр ве вој во ђан ске или Дру ге саве зне ли ге Ју го сла ви је. Сво је вре ме но је Мла дост би ла је дан од најмасовнијих шаховских клубова у Срби ји и Ју го сла ви ји са ско ро 500 чла но ва. Пионирска екипа Младости је била пр вак Ср би је, а жен ска еки па пр вак Вој во ди не. На бр зо по те зним пр вен стви ма Бе о гра да и Вој во ди не Мла дост је за у зи ма ла ФУДБАЛ е тврт фи на ле Ку па Ср би је на под руч ју ЧФуд ба ског са ве за Сре ма, због не повољ них вре мен ских при ли ка, од и гра но је некомплетно. Тачније, играна је само једна утакмица. У Дивошу су се састале екипе које се над ме ћу у Вој во ђан ској ли ги-гру па Југ, до ма ћи Хај дук и ер де вич ка Сло га. У по следњем ко лу пр вен ства Ди во ша ни су као го сти са вла да ли Сло гу с 1:0 и та ко оне мо гу ћи ли шампионску промоцију Ердевичана. Готво сви су већ ви де ли Сло гу као је се њег шампиона, али су се Ердевичани морали задовољити другим местом. Истина, имају исти број бодова као и пазовачко Јединство, али сла би ју гол раз ли ку. На про ле ће се оче ку је да ће те две еки пе во ди ти глав ну реч у борби за ти ту лу. У Куп утак ми ци ви ђе на је пра ва ки ша голо ва. Јер, у ре гу лар ном то ку су срет је за вршен ре зул та том 3:3, али су Ди во ша ни би ли успе шни ји при ли ком из во ђе ња пе на ла. У ко нач ном ско ру утак ми ца је за вр ше на резул та том 8:6. Та ко су Ди во ша ни по ста ли први полуфиналисти Купа Србије на подручју Срема. Ова го ди на јед на је од нај у спе шни јих у висока места. Чланови Младости Никола Гагић 1978., Дра ган Ко ва че вић 1982., и Ни ко ла Елез и го ди не би ли су омла дински,прваци Војводине, а Александар Инђић Србије. Осно ву но во па зо вач ке еки пе чи ни ли су игра чи оформ ље ни у клу бу, у ко ме су по никли ИМ Сло бо дан Мир ко вић (два пу та допи сни пр вак Ју го сла ви је), и ФИ ДЕ мај сто ри Драган Ковачевић и Милан Скоко. Када су амбиције клуба порасле, а финансијске могућ но сти то до зво ли ле, за Мла дост су не ко вре ме игра ли ве ле мај стор Бо ра Ив ков, ИМ из Бугарске Лубен Попов, првак Војводине Јосип Буљовчић, првакиња Југославије Амалија Пихајлић, ИМ Душан Инђић, Жика Сто кић(пред сед ник ШО Бе о гра да) и дру ги. На кра ју игра ју ћи за Мла дост од омла динских да на Алек сан дар Ин ђић раз вио се до вишеструког кадетслког првака Војводине и Србије, омладинског првака Србије као и сениорског првака Србије, поставши као члан Мла до сти ве ле мај стор и др жав ни репрезентативац. За дугогодишњи успешан рад на развоју и по пу ла ри за ци ји ша ха, Мла дост и ви ше ње них чла но ва су до би ли по хва ле и призна ња од оп шти не Ста ра Па зо ве, Вој во ди не, Ср би је и ШС Ју го сла ви је. - И да ље ће мо се осла ња ти на соп ствени играч ки ка дар. Све су те жи усло ви за шаховске клубове, мање је интересовање младих, али трудићемо се да одржимо овај клуб и ње гов углед у Но вој Па зо ви и ша ховском све ту.ка же играч и до ско ра шњи председник клуба Милан Чечарић. Ј. Вуковић КУП СР БИ ЈЕ НА ПОД РУЧ ЈУ СРЕМ СКОГ СА ВЕ ЗА Дивошани први полуфиналисти Еки па Мла до сти бо га тој исто ри ји Хај ду ка, клу ба са тра дицијом дужом од девет деценија. Дивошани су у протеклом првенству доминирали у Срем ској ли ги и за слу же но им је при па ла титула. Захваљујући освојеном првом месту пла си ра ли су се у Вој во ђан ску ли гу-група Југ, са же љом да и у том ран гу так ми че ња играју значајну улогу, што се и потврдило. Хајдук је са 27 освојених бодова остварио пла сман у гор њем де лу та бе ле, с на ме ром да на ста ви да ни же успе хе и у на став ку шампи о на та. Остале утакмице четвртфинала одиграће се у резревном теримуну, тачније 18. фебруара, с почетком у 13 часова. У До њем То вар ни ку са ста ће се Сло бо да и па зо вач ко Је дин ство. Под ри ње на свом терену дочекује Подунавца из Белегиша, док у Но вим Ба нов ци ма Омла ди нац ће игра ти против Дунава из Старих Бановаца. Полуфинале је на програму 25 фебруара. Финале ће се играти четвртог марта, са почетом у 14 часова, највероватније на стадиону Куће фудбала у Старој Пазови. С. Ло.

32 32 Среда, 13. децембар Стејановаци - Кејптаун - Минеаполис - Рума Ре шио сам да про ме ним ци ље ве у жи во ту и ни је ми ви ше би ло до то га да ју рим не ка кву ка ри је ру у Аме ри ци, где се отво ри ло то ли ко про сто ра да сам за и ста мо гао да ра дим где год то хо ћу. Што сам ви ше за ра ђи вао, ја сам ви ше тро шио и ни сам ште део да бих ов де пра вио не ке ку ле и гра до ве Иде ја о све ту као гло бал ном се лу, ко ју је изнео почетком 60-их година прошлог ве ка ка над ски со ци о лог кул ту ре Мар шал Ма клу ан, на не ки на чин је одредила животни пут Зла та на Иван чи ћа (52). Но шен на та ла су тех но ло шког напретка и развоја рачунарских технологија, Златан је из свог села Стејановаца, хра бро кре нуо у свет и ус пео да сво јим знањем, које је стекао на Електротехничком фа кул те ту у Но вом Са ду, смер рачунарска техника, од Кејптауна у Јужној Афри ци и Ми не а по ли са, др жа ва Ми несо та у Аме ри ци, бу де, као вр стан про грамер, при знат и по знат у стру ци и да га и та мо љу ди зна ју и пре по зна ју, као што га зна ју и ме шта ни у свом се лу сме ште ном на па ди на ма Фру шке го ре. Срем ци во ле да ка жу да је Срем кон ти нент, а Зла тан је попут неког конквистадора кренуо са тог континента и успео да наоружан знањем и ја ком во љом, по ко ри и аме рич ки и афрички континент. - Ди пло ми рао сам у пе ри о ду ка да су се рачунари тек појавили. Мој први рачунар је био 386 са 4 ме га бај та ме мо ри је, а данас говоримо о гигабајтима. За технику ме је заинтересовала једна ТВ емисија, на ко јој сам гле дао и слу шао из ла га ње јед ног ин же ње ра елек тро тех ни ке, ко ји је оста вио на ме не ути сак сна жног чо ве ка који суверено влада том материјом, који зна шта же ли и хо ће и про сто сам по желео да се и сам овом на у ком ба вим. Био сам до бар ђак, упи сао фа кул тет и за вршио га, иако ми про гра ми ра ње на пр вој го ди ни сту ди ја и ни је баш ишло. На трећој години са купио рачунар, књиге и решио да инвестирам у програмирање и та да сам по чео да пра вим не ке сво је прве програме. Компјутери су у то време још увек би ли пре ску пи и ма ли број домаћинстава их је поседовао. За димплом ски рад сам до био рок да га ура дим за три ме се ца. За вр шио сам га у том ро ку, али је то ме ни све из гле да ло не ка ко ја ко про сто и ни сам же лео да за вр шим фа култет са осе ћа њем да не мам до вољ но усвоје ног зна ња. На ста вио сам да ди плом ски ра дим ви ше од го ди ну да на и све што сам из књиге о програмирању пронашао, применио сам у том програму. Професор је био го то во и за бо ра вио на ме не и мој ди плом ски рад (смех) и за и ста је тај мој рад по стао у то вре ме пра ви хит на факул те ту. Од ла зак у свет Хаотичне и ратне 90-те године, жеља да са вла да ен гле ски је зик и на ме ра да зара ди то ли ко да мо же да ку пи се би је дан при сто јан стан, ути ца ли су на Зла та но ву одлуку да се спакује, напусти посао на фа кул те ту у Но вом Са ду и кре не у свет. - Ни сам ја имао не ке ве ли ке и пре амби ци о зне ци ље ве. Оти шао сам за Јо ханес бург са јед ним ко фе ром и два те лефон ска бро ја, са на ме ром да на ђем по сао као про гра мер, код љу ди ко је уоп ште не познајем. Живео сам у Преторији два месе ца у хо те лу. Ни је ми би ло баш све јед но, јер Ју жна Афри ка ни је ни ма ло без бед на зе мља, по го то ву ме ни ко ји сам од ра стао у пот пу но дру гој кул ту ри и био де те са се ла. По сао ми је та мо обе ћан у мар ту, а разговор сам водио у септембру. Мислио сам да од то га не ма ни шта и же лео сам још да оби ђем Кејп та ун и да се на кон то га вратим кући. Путовање за Кејптаун памтим по комбију који смо наизменично вози ли је дан Рус ко га сам упо знао и ја, по љу ди ма ко ји су нам уз пут стал но ма ха ли и по здра вља ли нас и по то ме што нам се на ула зу у град ком би за па лио (смех). Је два сам спа сао сво је два ко фе ра у ко ји ма ми је та да био сав име так и сва гар де ро ба. На та ко ва трен на чин, Зла тан је успео да у уђе у Кејптаун, да преко агенције про на ђе по сао у сво јој стру ци и да га после назову и из Јоханесбурга и понуде му да ра ди на оном по слу за ко ји је пр ви пут водио разговоре. Амерички сан - Вр ло бр зо сам до био ве о ма до бру пла ту, ку пио сам ауто мо бил, жи вео сам у ја ко ле пом ста ну, из ла зио сам по лук сузним ресторанима и све ми је изгладало као да жи вим у не ком бо га том, рас кошном фил му. Мо жда је чуд но, али већ после две го ди не, мно го то га је по че ло да ми смета, почевши од криминала па до локалних обичаја. Након 4 године рада у Афри ци, за пу тио сам се за Аме ри ку, јер је тада програмирање кренуло у свој незадра жив раз вој. По ја ви ли су се и по ста ли јако популарни персонални рачунари и кренула је масовна израда програма за њи хов рад. Би ло је то вре ме ка да је и интер нет по чео да се мно го ви ше упо требља ва и ко ри сти. Оти шао сам и остао у Америци 13 година. Све се догађало као у сну. По ну ђен ми је ја ко до бар па кет, плаћен хотел за два месеца, консултант који ће ми набавити аутомобил, намештај, обезбеђено ми је социјално осигура ње, отво рен ра чун у бан ци. До био сам по сао и по што сам већ ра ни је по зна вао Ја ва про грам, на ко ји је та да пре ла зи ла бан ка за ко ју сам ра дио, вр ло бр зо сам на пре до вао и за 6 ме се ци сам до шао на јед ну ви со ку пла ту. Златан је постигао пословне резултате који су му омогућавали да путује бизнис кла сом, да га во зе ду гач ким ве ликим ли му зи на ма, и да жи ви оно што се зо ве аме рич ки сан. У Аме ри ци су му се ро ди ле две ћер ке, по зи ви су сти за ли од најпознатијих светских компанија и банака. Па ипак, Зла тан је го ди не од лучио да се вра ти ку ћи. - Ра дим ја и да ље за аме рич ког посло да в ца, али то чи ним одав де од ку ће, онлајн. Једноставно, живети и радити у Аме ри ци је при лич но стре сно. Ни ко вас та мо не ће до бро пла ти ти, а да ви као што је то че сто слу чај код нас, ис пи ја те ка фу, шетате, обављате приватне послове. Тога тамо нема. Начин живота је другачији, људи су много затворенији и упућени су на се бе. Ма да, ка да сам на кон до ста времена ипак успео да некако отворим многе Мексиканце, Шпанце, Јапанце, Русе, Немце и људе других националности, схва тио сам да су сви љу ди у су штини исти. Сви има ју го то во исте про бле ме, страхове, бриге, надања. Једино што се та мо вр ло те шко до љу ди до пи ре, за разли ку од оно га ка ко је то код нас, у на шој зе мљи. Ре шио сам да про ме ним ци ље ве у жи во ту и ни је ми ви ше би ло до то га да јурим некакву каријеру у Америци, где се отво ри ло то ли ко про стра да сам за и- ста мо гао да ра дим где год то хо ћу. Што сам ви ше за ра ђи вао, ја сам ви ше тро шио и ни сам ште део да бих ов де пра вио не ке куле и градове. Дру га љу бав Отва ра ју ћи рок клуб у Ру ми, Зла тан је ко нач но пру жио при ли ку ге не рацији средњих година који воле рок му зи ку, блуз, да има ју сво је ме сто на ко је мо гу да иза ђу и до бро се проведу По ред ста ре ро ди тељ ске ку ће, у Стеја нов ци ма је са гра дио но ву ку ћу, а у Глав ној ули ци је ку пио ку ћу у ко јој живи. У тој ку ћи не дав но је у Ру ми отво рио пр ви пра ви рок ка фе под на зи вом Blue rock caf fe. На тај на чин је Зла тан за дово љио сво ју дру гу страст и љу бав, а то је рок му зи ка. - Као сту дент сам сви рао ги та ру, онако за сво ју ду шу, ни шта озбиљ но. Пе ри од про ве ден у Афри ци је био пот пу но без гитаре и тек одласком у Америку, када сам већ сте као сво је име и ре пу та ци ју, купио сам једну добру гитару, Ибанез РГ За до ла ра сам на пра вио ма ли сту дио и сни мио два ал бу ма, са оним песма ма ко је сам хтео да са чу вам из пе рио да ка да сам био кли нац. Та да сам по чео да раз ми шљам да би му зи ка мо гла да буде но во по ље ко јим ћу се та ко ђе ба ви ти, а да мо гу да се вра тим ку ћи и ис пу ним жељу и својим родитељима који су већ оста ри ли и би ли са ми. Хтео сам нај пре да отво рим сту дио и дао сам при лич но новца за набавку опреме. Уствари, више сам ја ку по вао ги та ре и дру ге ства ри из раз ло га што то во лим, не го што је за и ста било потребно (смех). Имам тренутно 8 ги та ра. У Аме ри ци сам био у при ли ци да оства рим кли нач ки сан и ку пим и про бам све најбоље гитаре о којима сам маштао. Тек та да сам схва тио да то што је нај скупље, не мо ра да зна чи и да ће да зву чи нај бо ље. Отва ра ју ћи рок клуб у Ру ми, Зла тан је ко нач но пру жио при ли ку ге не ра ци ји сред њих го ди на ко ји во ле рок му зи ку, Зла тан Иван чић блуз, да има ју сво је ме сто на ко је мо гу да изађу и добро се проведу. Истовреме но је то по ста ло ме сто на ко је до ла зе и мла ди ко ји тек ула зе у свет ста ре до бре рок му зи ке. Уло жио је но вац и по ста вио на бину најквалитетнију, светску опрему, озвучење, инструменте и понудио свим бендовима који код њега наступају, да у сви р ци јед но став но ужи ва ју. - Се ћам се ка ко сам ја не ка да ишао на свирке, вукао опрему, товарио са друговима разглас на приколицу и када стиг не мо до ме ста где сви ра мо, све буде прљаво и прашњаво. Искористио сам мо гућ ност да у мом клу бу обез бе дим бендовима све потребне услове и да се не му че са не ким ка бло ви ма ко ји пре кидају, лошим озвучењем и слично. Ништа не тре ба да ву ку и но се, са мо да се поп ну на бину и свирају. Ентеријер клуба је урађен та ко да уз ком би на ци ју ка ме на, др вета и бо је, сви ма ко ји до ђу по ну ди јед ну то пли ну и осе ћај при јат но сти. Клу бу сам дао име по исто и ме ном клу бу у Ју жној Афри ци. Дра го ми је што су ре ак ци је свих посетилаца и бендова који воле да свирају су позитивне и већа статисфакција ми и не тре ба. И тако, након путешествија по свету, Зла тан се из свет ског се ла вра тио у своје село Стејановце и Руму и пронашао тај преко потребни балнас између посла и за до вољ ства и са да ужи ва. Ту је на оном ме сту ко ме при па да, где му је дом и поро ди ца. Уз по сао ко ји и да ље ра ди, са да мо же да се пот пу но опу сти и ужи ва у амбијенту свог клуба, пријатеља, музичара, па и да се поп не на би ну и за сви ра ги та ру за душу која се тада испуни најлепшим то но ви ма. А то се не да и не мо же, ни за какве новце програмирати, нити купити. Long li ve Rock n roll. М. Нинковић

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА

КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА Мир ја на Ма рин шек Ни ко лић КАДА БИ ЈЕ ДАН ЗА ДАНОМ СТРПЉИВО ЦРТАЛА О Џо зе фи ни Беј кер и Ми ле ни Ба ри ли у Бе о гра ду, 1929. Хо ћу да вас на тре ну так вра тим ерот ском мо ти ву: у јед ној им

More information

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ UDC 34(497.11) 12/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1238039D Прегледни научни рад Ђорђе Ђекић СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ СА ЖЕ ТАК: Прав не нор ме у ста ром срп ском пра ву пре шле су

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни КЛИ МЕНТ ЏАМ БА ЗОВ СКИ Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни са вет ник у пен зи ји, ро ђен је 8. ок то бра 1919. го ди не у Охриду. Основ ну шко лу за вр шио је у ме сту ро ђе ња, ни же раз ре де гим на

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО

ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО Академик др Владета Јеротић 1 Српска академија наука и уметности Београд ПРЕДАВАЊА МИЛАНСКИ ЕДИКТ ИЗАЗОВ СВАКОМ ЧОВЕКУ, ХРИШЋАНИНУ И ХРИШЋАНСТВУ НАРОЧИТО До зво ли те ми да нај пре на ве дем оне нео бич

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња

Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Прин ци пи и ве ли ке иде је на уч ног обра зо ва ња Уред ник: Вин Хар лен (Wynn Har len) Ауто ри при ло га: Де рек Бел (De rek Bell), Ро за Де вес (Ro sa Devés), Хју берт Дај си (Hu bert Dyasi), Ги љер

More information

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године

Питер Браун: Успон хришћанства на Западу : тријумф и разноликост године знавање руске појачке и хорске традиције, али и нека драгоцена искуства која је стекао радећи са богословима и студентима Богословског факултета у Београду. Истовремено Предраг Миодраг скре ће па жњу да

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ

КОН ТЕКСТ МЕ ДИЈ СКОГ СПЕК ТА КЛА У УСЛО ВИ МА ДРУ ШТВЕ НЕ КРИ ЗЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул те та драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549244K УДК 061.75:316.773(497.1) 1987 061.75:316.75(497.1) 1987 394.49:316.773/.776(497.1) 1987 категорија

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1

КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА РУ СОА *1 БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Мир ја на БА ЗИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић КОМ ПА РА ТИВ НА АНА ЛИ ЗА КОН ЦЕП ЦИ ЈА ИН ТЕ ЛЕК ТУ АЛ НОГ ВАС ПИ ТА ЊА ЏО НА ЛО КА И ЖАН-ЖА КА

More information

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС

Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? CLDS ЦЛДС Борис Беговић Владимир Павић Шта је то конкуренција и како се штити? Борис Беговић и Владимир Павић Издавач Центар за либерално-демократске

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ

НА ЧЕ ЛО ЈЕД НА КО СТИ У РАД НОМ ПРА ВУ Ори ги нал ни на уч ни рад 349.2 doi:10.5937/zrpfns52-17549 Др Пре драг П. Јо ва но вић, ре дов ни про фе сор Уни вер зи тет у Но вом Са ду Прав ни фа кул тет у Но вом Са ду P.Jo va no vic@pf.un s.ac.rs

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2

РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО ВО РА ИЗ МА СТРИх ТА ДО УГО ВО РА ИЗ ЛИ СА БО НА **2 UDC 341.217(4) 339.923:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135069L Прегледни научни рад И в о н а Л а ђ е в а ц Д р а г а н Ђ у к а н о в и ћ *1 РАЗ ВОЈ НА ЧЕ ЛА СУП СИ ДИ ЈАР НО СТИ У ЕВРОП СКОЈ УНИ ЈИ ОД УГО

More information

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки

More information

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Истраживачке базе података у Србији и дистрибуција информација Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Апстракт: Кроз детаљан преглед електронског садржаја

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји

П РА В И Л Н И К. о на став ном пла ну и про гра му за об да ре не уче ни ке у Фи ло ло шкој гим на зи ји 10. јануар 2017. ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК Број 1 Страна 11 Веб сај то ви: Свет ска фе де ра ци ја глу вих http://wfde af.org/ Европ ска Уни ја глу вих http://www.eud.eu/ Са вез глу вих и на глу вих Ср би је и

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ

ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1756133C УДК 7.01:[911.3:94(497.16) 7.01 Брајовић С. прегледни рад ГЕ О ГРА ФИ ЈА И УМЕТ НОСТ СТУ ДИ ЈА О МЕ ТО ДИ У

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност

Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност TEMA Читалиште 21 (новембар 2012) 49 УДК 351.852 33:008 02:33 Прегледни рад Јавне набавке у култури с посебним освртом на библиотечку делатност Борисав Кнежевић Управа за јавне набавке, Београд borisavknezevic@gmail.com

More information

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 336.71(497.11)"192/193" Иван М. БЕ ЦИЋ* ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** Ап стракт: Фи нан сиј ско удру жи ва ње хри шћан ског жи вља на вер ској

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата

Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог светског рата 842 Srp Arh Celok Lek. 2013 Nov-Dec;141(11-12):842-847 ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / History of Medicine UDC: 615(497.11)"18/19" Развој апотекарства у лесковачком крају у периоду од ослобођења од Турака до Другог

More information

Аустријанци хоће Митрос

Аустријанци хоће Митрос www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 26. новембар 2014. Број 2804 Цена 50 динара у овом броју: ПОЗНАТА КЛАНИЦА ДОБИЈА ВЛАСНИКА: Аустријанци хоће Митрос

More information

СВЕ ЧА НО СТИ У СРЕМ СКОЈ МИ ТО ВИ ЦИ. На ци о нал ни пра зник Ру си на

СВЕ ЧА НО СТИ У СРЕМ СКОЈ МИ ТО ВИ ЦИ. На ци о нал ни пра зник Ру си на www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 23. јануар 2013. Број 2708 Цена 40 динара j у овом броју: КАД СТАРОСТ ЗАКУЦА НА ВРАТА: Алцхајмерова болест тиха

More information

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК

СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за ЕВРОП СКИ ГРА ЂАН СКИ ЗА КО НИК UDC 341.9:061.1EU DOI: 10.2298/ZMSDN1135079P Оригинални научни рад Н и н а П л а н о ј е в и ћ * СТИ ЦА ЊЕ СВО ЈИ НЕ од НЕ ВЛА СНИ КА у НА ЦР ТУ ЗА ЈЕД НИЧ КОГ ПОЈ МОВ НОГ ОКВИ РА СТУ ДИЈ СКЕ ГРУ ПЕ за

More information

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1755146M УДК 792.2091(497.11) 2000/... 82.09 оригиналан научни рад КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ

More information

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ**

ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 323.1(=163.41)(497.115)"1968" ; 32:929 Ћосић Д. ; 323(497.1)"195/196" Пе тар РИ СТА НО ВИЋ* ДО БРИ ЦА ЋО СИЋ И ОТВА РА ЊЕ КО СОВ СКОГ ПИ ТА ЊА 1968. ГО ДИ

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 82.0 Да ни је ла ПЕ ТРО ВИЋ* ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ Ап стракт: У кри тич

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754134P УДК 725.84(497.11) 19 796/799:061.2(497.11) 19 оригиналан научни рад СПОРТ

More information

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2

СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО СВЕ ТОГ ПИ СМА 2 Ивана Ж. Петковић Ива на Ж. Пет ко вић 1 Уни вер зи тет у Ни шу Фи ло зоф ски фа кул тет Департман за филозофију Претходно саопштење УДК 27-277.2 Примљено 14. 10. 2011. СКРИ ВЕ НИ И ОТ КРИ ВЕ НИ СМИ САО

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 821.163.41.09-94 Цамблак Г. ; 271.222(497.11)-36:929 Се на МИ ХА И ЛО ВИЋ МИ ЛО ШЕ ВИЋ* СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** Ап стракт:

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

је ко ји су бра ни ли Хилан дар од по жа ра, би ло је и де вет ва тро га са ца - спа си ла ца из Сре ма. Срп ски ва тро га сци су

је ко ји су бра ни ли Хилан дар од по жа ра, би ло је и де вет ва тро га са ца - спа си ла ца из Сре ма. Срп ски ва тро га сци су www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 22. август 2012. Број 2686 Цена 40 динара ХЕРОЈИ у овом броју: ПРИЧЕ СА "БЕЛОГ БРЕГА": Под својим кровом, на туђој

More information

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 6. фебруар 2013. Број 2710 Цена 40 динара у овом броју: У МИТРОВАЧКОЈ НАРОДНОЈ КУХИЊИ: Пред казаном више од 600

More information

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије 214 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):214-218 DOI: 10.2298/SARH1304214K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 657.478:616-083(497.11) Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему

More information

НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ ГОДИНЕ

НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ ГОДИНЕ ЧЛАНЦИ И РАСПРАВЕ / ARTICLES AND TREATISES UDC 342:929 Milojković R. 321.727(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1238001S Оригинални научни рад Мирјана Стефановски НАЦРТ УСТАВА РАДИВОЈА МИЛОЈКОВИЋА ИЗ 1867. ГОДИНЕ

More information

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3.

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 23. март 2011. Број 2612 Цена 40 динара у овом броју: Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. Кар ло вач ка

More information

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА УЗ ПО ЧЕ ТАК ЈЕ СЕ ЊЕ БЕР БЕ. Су ша на њивама и у нов ча ни ци ма

СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА УЗ ПО ЧЕ ТАК ЈЕ СЕ ЊЕ БЕР БЕ. Су ша на њивама и у нов ча ни ци ма www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 18. септембар 2013. Број 2742 Цена 40 динара у овом броју: 17 ВЕКОВА МИ ЛАН СКОГ ЕДИК ТА: Ве ли чан стве но за

More information

Сва ког да на глу мим да сам здра ва

Сва ког да на глу мим да сам здра ва www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 12. новембар 2014. Број 2802 Цена 50 динара у овом броју: ПРВА ПОМОЋ ЗА ГРКОВИЋЕ ИЗ ОБРЕЖА: Вратили веру у људе

More information

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања

Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Снежана Цветковић удк 904:725.96 652 (497.11) 725.96(497.11) Античка пластика Смедеревске тврђаве преглед досадашњих истраживања Нај бо ље очу ва ни оста ци јед ног срп ског сред њо ве ков ног утвр ђе

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754035I УДК 711.559.6(497.11) 18/19 725.181(497.11) оригиналан научни рад ВОЈ СКА

More information

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА

УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Цен тар за прав на и фи нан сиј ска ис тра жи ва ња, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443336H УДК 338.121.4:316.7 прегледни рад УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Са же так: Еко ном ске кри зе

More information

Из град ња во до тор ња

Из град ња во до тор ња www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 4. септембар 2013. Број 2740 Цена 40 динара у овом броју: СА СТА НАК У ВЛА ДИ ВОЈ ВО ДИ НЕ: Ири жа ни за са да

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

Долазе тешка времена. Кућа од срца и љубави. Кућа културе и спорта. Радови почињу крајем јануара. у овом броју:

Долазе тешка времена. Кућа од срца и љубави. Кућа културе и спорта. Радови почињу крајем јануара. у овом броју: Година LV Сремска Митровица Број 2859 TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Цена 50 динара у овом броју: СЛАВИША ГРУЈИЋ, ПОКРАЈИНСКИ СЕКРЕТАР ЗА КУЛТУРУ И ИНФОРМИСАЊЕ: Долазе тешка времена

More information

Под кро вом до но вем бра Стра на 3.

Под кро вом до но вем бра Стра на 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 29. јун 2016. Број 2887 Цена

More information

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007.

Издавач. За издавача. Рецензенти. Штампа. Тираж 2007. Издавач За издавача Главни и одговорни уредник Изложбена поставка Аутор каталога и приређивач изложбе Рецензенти Коректура и лектура Превод на енглески Технички уредници Штампа ИСТОРИЈСКИ АРХИВ ПОЖАРЕВАЦ

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ:

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 1. јун 2016. Број 2883 Цена

More information

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ *

ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * UDC 811.163.41 373.72:811.163.3 373.72 DOI: 10.2298/ZMSDN1239173D Оригинални научни рад Јадранка Ђорђевић Ц рнобрња ЈЕЗИК И УКЉУЧИВАЊЕ ДОСЕЉЕНИКА У ВЕЋИНСКУ ЗАЈЕДНИЦУ: СРБИ У ЉУБЉАНИ * СА Ж Е ТА К: У ра

More information

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 14. мај 2014. Број 2776 Цена 40 динара у овом броју: ЗАБРАЊЕН РАД РУМСКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Бебе обилазе срце Срема Страна

More information

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754080P УДК 72.071.1 Владисављевић Д. оригиналан научни рад ДО ПРИ НОС АР ХИ ТЕК ТЕ ДА НИ ЛА ВЛА ДИ

More information

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 2. октобар 2013. Број 2744 Цена 40 динара у овом броју: SIRMIUM STEEL, СРПСКИ ГИГАНТ: У друштву најбољих Страна

More information

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА

КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ ВИ ТЕ ТА Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет драм ских умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754414R УДК 316.73(497.11) 351.85(497.11) оригиналан научни рад КА НО ВИМ ВИ ДО ВИ МА КО ЛЕК ТИ

More information

Пе сма "Ја на", ко ју је от пе ва ла. Ни зом при год них ђач ких ак тив но сти, из ло жбом ли ков них. Закрпама крпе закрпе!

Пе сма Ја на, ко ју је от пе ва ла. Ни зом при год них ђач ких ак тив но сти, из ло жбом ли ков них. Закрпама крпе закрпе! www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 17. април 2013. Број 2720 Цена 40 динара у овом броју: ПРОБЛЕМИ СА РЕГИОНАЛНОМ ДЕПОНИЈОМ: Шабац игнорише вољу Митровчана

More information

Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских

Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских Ар хе о ло ги Ја у Бал кан ском ин сти ту ту Про у ча ва ње Бал ка на и ње го вих кул тур них и исто риј ских осо бе но сти ни је мо гу ће без ја сног уви да у ду бо ке кул тур не сло је ве ко ји се жу

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС

20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 19. децембар 2012. Број 2703 Цена 40 динара 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС у овом броју:

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 10. август 2016. Број 2893

More information

Воља јача од мишића. Иако је крај њи рок за за ме ну летњих. Школовање за посао Стра на 6. У дому љубави, деца су срећна Стра на 24.

Воља јача од мишића. Иако је крај њи рок за за ме ну летњих. Школовање за посао Стра на 6. У дому љубави, деца су срећна Стра на 24. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 2. новембар 2016. Број 2905

More information

Развој судске психијатрије у Србији

Развој судске психијатрије у Србији ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / History of Medicine UDC: 340.63(497.11) 415 Развој судске психијатрије у Србији Срђан Миловановић 1,2, Александар Јовановић 1,2, Мирослава Јашовић-Гашић 1, Никола Иланковић 1,2, Душан

More information

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 16. новембар 2011. Број 2646 Цена 40 динара у овом броју: Сремци на Сајму локалне самоуправе Страна 2. Ку пус СРЕМСКА

More information

" " Пут за 100 дана. Повратак коренима. Празник магарица и Дан отворених врата. Пре ми јер Ср би је Алек сан дар МESARSKA OPREMA.

  Пут за 100 дана. Повратак коренима. Празник магарица и Дан отворених врата. Пре ми јер Ср би је Алек сан дар МESARSKA OPREMA. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 20. април 2016. Број 2877 Цена

More information

АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет - Одељење за историју уметности, Београд

АЛЕКСАНДАР КАДИЈЕВИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет - Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет - Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754011K УДК 711.432(497.11) 18/20 оригиналан научни рад ТИПОЛОГИЈА АР ХИ ТЕК ТОН СКИХ И УР БА НИ

More information

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652155B УДК 725.945:316.75(497.1-89) 19/20 930.1:316.75(497.1-89) 19/20

More information