МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

Transcription

1 Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI /kultura P УДК Владисављевић Д. оригиналан научни рад ДО ПРИ НОС АР ХИ ТЕК ТЕ ДА НИ ЛА ВЛА ДИ СА ВЉЕ ВИ ЋА У ТРАН СФОР МА ЦИ ЈИ ЈАВ НИХ ПРО СТО РА БЕ О ГРА ДА КРА ЈЕМ XIX И ПО ЧЕТ КОМ XX ВЕ КА Са же так: Да ни ло Вла ди са вље вић при па да ге не ра ци ји ар хи те ка та ко ји су на пре ла зу XIX у XX век, оста ви ли зна ча јан пе чат у српској ар хи тек ту ри. Ис так нут до при нос у тран сфор ма ци ји јав ног про сто ра у Бе о гра ду, ар хи тек та Вла ди са вље вић је пру жио кроз пи о нир ски, ур ба ни стич ки по ду хват у ви ду ком плек са Вој не бол нице на Вра ча ру, а по себ но кроз пло до твор ну са рад њу са ин же њером Ми ло шем Сав чи ћем при ли ком из град ње ком плек са бе о град ске кла ни це, на ко је ће овом при ли ком би ти ста вљен по се бан ак ценат. По треб но је спо ме ну ти и да је ар хи тек та Вла ди са вље вић са ин же ње ром Сав чи ћем ре а ли зо вао и ви ше спрат не по слов ни це Про мет ну, Из во зну бан ку и Вра чар ску ште ди о ни цу, а кад је реч о оста лим гра ђе ви на ма јав не на ме не још и са рад њу ар хи текте Вла ди са вље ви ћа са ар хи тек том Све то за рем Јо ва но ви ћем на 80

2 изградњи Официр ске за дру ге, као и са мо стал ну ре а ли за ци ју хотела Сплен дид и Уни он. Ар хи тек та Да ни ло Вла ди са вље вић је својим стил ским плу ра ли змом зна чај но до при нео ре пре зен та тив ности град ског је згра, ко је је кра јем XIX и по чет ком XX ве ка све ви ше по при ма ло од ли ке ве ли ких европ ских цен та ра. Кључ не ре чи: ар хи тек ту ра на по чет ку два де се тог ве ка, Вој на бол ни ца, Бе о град ска кла ни ца Увод Да ни ло Вла ди са вље вић 1 при па да ар хи тек ти ма ко ји су на пре ла зу из XIX у XX век у Ср би ји ус пе ли да у свој рад инкор по ри ра ју раз не европ ске сти ло ве, и да за у зму зна чај но ме сто у срп ској ар хи тек ту ри, ко ја је у то вре ме би ла на ве ликој стил ској пре крет ни ци. Опус ар хи тек те Вла ди са вље ви ћа под ра зу ме ва под јед на ко ко ри шће ње еле ме на та ака де ми зма 2, се це си је 3 и ро ман ти зма 4, што је био ути цај За пад не Европе у ко јој је шко ло ван. Ка ко жи во ту и ства ра ла штву Да ни ла Вла ди са вље ви ћа, до сада, у ар хи тек тон ској исто ри о гра фи ји ни је по кла ња но пре ви ше па жње, за по че так ће крат ко би ти ре чи о ње го вом жи вот ном пу ту, а по том о два ур ба ни стич ка про јек та, ко ја су зна чај но ути ца ли на тран сфор ма ци ју јав ног про сто ра Бе о гра да, а реч је о ком плек су бе о град ке кла ни це и ком плек су Вој не бол ни це. Крат ка би о гра фи ја ар хи тек те Да ни ла Вла ди са вље ви ћа По ро ди ца Вла ди са вље вић во ди по ре кло са остр ва По реч на Ду на ву, где је Да ни ло Вла ди са вље вић за вр шио основ ну шко лу, од то га два раз ре да у Пан че ву, док је Ре ал ку за вр шио 1 Не сто ро вић, Н. (1937) Гра ђе ви не и ар хи тек ти у Бе о гра ду про шлог столе ћа, Бе о град Удру же ње ју гословенских ин же ње ра и ар хи те ка та Клуб ар хи те ка та; Ne sto ro vić, B. (1966) Vla di sa vlje vić Da ni lo, En ci klo pe di ja li kov nih umet no sti br. 4, Za greb: Ju go slo ven ski lek si ko graf ski za vod; Gordić, G. (1972) Bi o gra fi je, Srp ska ar hi tek tu ra , Be o grad: MSU; Тр гов че вић, Љ. (2003) Пла ни ра на ели та: о сту ден ти ма из Ср би је на евр оп ским уни вер зи те ти ма у 19. ве ку, Бе о град: Исто риј ски ин сти тут; Bo gu no vić, S. (2005) Ar hi tek ton ska en ci klo pe di ja Be o gra da XIX i XX ve ka br. 2, Be o grad: Be o grad ska knji ga; Ма не вић, З. (2008) Лек си кон не и ма ра, Бе о град: Гра ђе вин ска књи га; Ђу рић-за мо ло, Д. (2011) Гра ди те љи Бе о гра да , Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да. 2 Ка ди је вић, А. (2005) Есте ти ка ар хи тек ту ре ака де ми зма, Бе о град: Грађе вин ска књи га. 3 Шка ла ме ра, Ж. (1985) Се це си ја у срп ској ар хи тек ту ри, Збор ник На родног му зе ја 12-2, Бе о град: На род ни му зеј, стр. 10; Ка ди је вић, А. (2004) Два то ка срп ског ар хи тек тон ског Ар-Ну воа: Ин тер на ци о нал ни и на ци онал ни, На сле ђе бр. 5, стр ; 4 Кља је вић, Ј. (2015) Про фа на и са крал на ар хи тек ту ра ро ман ти зма у Ср би ји, Ма стер рад, Фи ло зоф ски фа кул тет Уни вер зи те та у Бе о гра ду. 81

3 у Бе о гра ду го ди не. 5 По том од ла зи у Мин хен, 6 где се 1889/90. го ди не упи сао на оде ље ње из град ње, и за кључ но са лет њим се ме стром, го ди не био је сту дент Тех ничког уни вер зи те та. 7 По по врат ку у Бе о град, за по чи ње сво ју са рад њу са ин же ње ром Ми ло шем Сав чи ћем, а се запо шља ва као ин же њер у Ми ни стар ству вој ном. Исте го дине по ста је члан Удру же ња срп ских умет ни ка, 8 а већ го ди не је од ли ко ван Ор де ном Све тог Са ве пе тог ре да. 9 Био је члан До ма удру же ња ју го сло вен ских ин же ње ра и ар хи тека та, пре да вач на Ве ли кој шко ли 10 и је дан од уче сни ка Четвр те умет нич ке из ло жбе, ор га ни зо ва не у Бе о гра ду го ди не, где је пред ста вио про је кат Но ве вој не бол ни це у Бео гра ду, ски цу јед не ка сар не и про је кат Хи рур шког па ви љона. 11 На кон пре жи вље не гол го те пре ла ска пре ко Ал ба ни је, при дру жу је се по ро ди ци и про во ди вре ме у Со лу ну, по том на Кр фу, Ни ци и у Па ри зу 12, а го ди не, пен зи о ни сан је из Ми ни стар ства вој ног. 13 Да ни ло Вла ди са вље вић је пре минуо у сво јој пе де сет и тре ћој го ди ни го ди не 14, оста вив ши иза се бе ве ли ки број јав них и при ват них обје ка та ка ко у Бе о гра ду та ко и у дру гим гра до ви ма Ср би је. Са рад ња са ин же ње ром Ми ло шем Сав чи ћем ( ) Са рад ња Да ни ла Вла ди са вље ви ћа и Ми ло ша Сав чи ћа се у по чет ку од ви ја ла под окри љем Ин же њер ско-ар хи тек тон ске кан це ла ри је Ми ло ша Сав чи ћа, осно ва не где су по ред Вла ди са вље ви ћа, ко ји је у овом би роу био до 1898.го ди не, 5 Му зеј гра да Бе о гра да, Ур _ Ђу рић-за мо ло, Д. нав. де ло, стр. 83; Ма не вић, З. нав. де ло, стр Пре ма на во ди ма Ос га ни ан Ва не се (Os ga nian Va nes sa) из ар хи ва Тех ничког уни вер зи те та у Мин хе ну. 8 Ано ним, (01. XII 1898) Удру же ње срп ских умет ни ка, Про свет ни гласник, стр Ано ним, (22. II 1902) На шим Ор де ном Светога Са ве пе тим ре дом, Службе ни вој ни лист, стр Mal di ni, S. Ar hi tek tu ra Sr bi je u XX ve ku - Ar chi tec tu re in Ser bia in XX c, 10. Де цем бар 2007, 25. Maj 2016., di nis.blog spot.rs/2007/12/ar hitek tu ra-sr bi je-u-xx -ve ku.html. 11 Пет ко вић, В. (1912) Че твр та Ју го сло вен ска из ло жба, Де ло- лист за на у ку, књи жев ност и дру штве ни жи вот бр. 63, Бе о град: Пар на ра ди кал на штам па ри ја, стр Му зеј гра да Бе о гра да, Ур _ Ано ним (19. III1921) Ми ни стар ство вој но, Слу жбе ни вој ни лист, стр Ано ним (20. I 1923) Чи ту ља, По ли ти ка, стр. 5; Пре ма са оп ште њу истори ча ра умет но сти на Но вом гро бљу у Бе о гра ду, Ви о ле те Обре но вић. 82

4 ра ди ли мно ги ис так ну ти ар хи тек ти. 15 Кад је реч о де лат ности ма кан це ла ри је, Сав чић је имао ту тен ден ци ју да при ступа на бав ци што јеф ти ни јег ма те ри ја ла за из град њу. 16 Инова ци ја ко ја се ве зу је за Сав чи ће ву кан це ла ри ју је сте употре ба Хербст си сте ма од ар ми ра ног бе то на, 17 пре ма ком су мно ги ин же ње ри тог вре ме на би ли скеп тич ни јер су сумња ли у ње го ву из др жљи вост. Рад Ин же њер ске кан це ла ри је при па да пе ри о ду пре Пр вог свет ског ра та, по сле ко га је њен ар хив го то во пот пу но уни штен. 18 Је дан од пр вих и нај значај ни јих пред рат них по ду хва та Сав чи ћа и Вла ди са вље ви ћа је сте из град ња ком плек са бе о град ске кла ни це, ко ји да нас пред ста вља зна ча јан део ин ду стриј ског на сле ђа Бе о гра да, 19 и ко јим је из вр ше но пре и на ча ва ње до та да пра зног про сто ра на де сној оба ли Ду на ва. Бе о град ска кла ни ца (1898) Ср би ја је кра јем XIX ве ка би ла при мо ра на да из во зи ро бу у Ау стро-угар ску, ко ја јој је че сто упу ћи ва ла оп ту жбе да изво зи за ра же ну сто ку. Да би се из бе гла про паст до ма ће еконо ми је,у Ср би ји се по кре ће пи та ње о из во зу за кла не сто ке. Кад је го ди не обра зо ва но Срп ско ак ци о нар ско друштво за кла ње и пре ра ду сто ке, 20 пи та ње по ди за ња јед не мо дер не кла ни це у Бе о гра ду до шло је у пр ви план. Ин жењер ска кан це ла ри ја Ми ло ша Сав чи ћа је иза бра на за са ставља ње про гра ма о ве ли чи ни и ка па ци те ту објек та. Про блем про сто ра за из град њу је та ко ђе био раз ма тран, а по себ но се атрак тив ном чи ни ла де сна оба ла Ду на ва, ко ја об у хва та дело ве Ду нав ске па ди не, део Па ли лу ле, Ви ли не во де и Ка рабур ме, и ко ја је све до кра ја XIX ве ка би ла пра зан те рен. 15 Ка ди је вић,a. (2016) Па ла та Ми ло ша Сав чи ћа ( ) не ти пич на бе о град ска уга о на згра да, На сле ђе бр.17, Бе о град: За во д за за шти ту споме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр Ано ним (1940) 50 го ди на ра да ин же ње ра Ми ло ша Сав чи ћа , Бе о град: Ми нер ва, стр. 18; Ка ди је вић, A. нав. де ло, стр Хербст си стем под ра зу ме ва бе тон ске но са че у об ли ку кра ћих или ду жих пљо сна тих гре да ко је се до но се го то ве на гра ђе ви ну, а пре ко њих се бето ни ра ју, јед но о бра зно и кон ти ну и ра но, бе тон ски сво ди ћи на опла ти од ли ме них та бли ца. 18 Ано ним (1940) 50 го ди на ра да ин же ње ра Ми ло ша Сав чи ћа , Бе о град: Ми нер ва, стр Ку ле но вић, Р. ( ) Ин ду стриј ско на сле ђе Бе о гра да, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр , Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр Дру штво за кла ње и пре ра ду сто ке, од но сно Кла нич ко дру штво или Бео град ска кла ни ца, ка ко је би ла по зна ти ја у све сти Бе о гра ђа на, осно ва но је и по диг ну то го ди не. Та да је осно ва но и Срп ско ак ци онар ско дру штво за сточ ни трг са се ди штем у Бе о гра ду (Ви де ти у: Михај лов, С. (2011) На ста нак и раз вој ин ду стриј ске зо не на де сној оба ли Ду на ва у Бе о гра ду, На сле ђе бр.12, Бе о град: За во д за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр. 96). 83

5 Атрак тивност овог про сто ра за сни ва ла се на по вољ ним са обра ћај ним ко му ни ка ци ја ма, и усло ви ма за снаб де ва ње ве ликим ко ли чи на ма во де, на мо гућ но сти ис пу шта ња от пад них во да на не из гра ђе ним те ре ни ма, као и на бли зи ни оп штинске елек трич не цен тра ле, по диг ну те го ди не у за ле ђу Ду на ва. 21 На кон Сав чи ће вог про у ча ва ња мо дер них кла ни ца у Не мач кој и Ау стри ји 22, го ди не по чи ње из град ња бео град ске кла ни це. Рас по ред згра да ко ји је Сав чић иза брао, на ла зио се из ме ђу па ви љон ског си сте ма ра да и ма ни пу лаци је кон цен три са не у јед ној згра ди. Пред ра чун од 1, ди на ра за по ди за ње кла ни це, пред ви ђао је ве ли ки ком плекс са свим ма ши на ма, ко ји би под ра зу ме вао: згра де за бер зу, по шту, те ле граф, кан це ла ри је, рад нич ке ста но ве, пу шни цу, обо ре и шу пе, ка на ли за ци ју, во до вод, кал др ми са ње, хлад њачу, рам пе, са пун џи ни це и оста ле по треб не про сто ри је ко је за до во ља ва ју по тре бе мо дер не кла ни це то га вре ме на. 23 Посао из град ње успе шно је за вр шен го ди не. Упо ре до са из град њом Кла ни це, на зах тев Кла нич ког дру штва за по че ла је и из град ња же ле знич ке пру ге, ко ја је по ве зи ва ла Кла ни цу са Глав ном же ле знич ком ста ни цом. 24 У ком плек су ра ди ло је око 130 рад ни ка, за ко је је, уз огра ду, на ис точ ном кра ју кланич ког ком плек са, из гра ђе на стам бе на згра да ма њих ка паци те та, ко ја је чи ни ла це ли ну са кан це ла риј ским згра да ма, хо те лом са два на ест со ба, ка фа ном и ма њим ма га ци ном. 25 Ми лош Сав чић ве ро ват но ни је уче ство вао у раз ра ди фа сада, ни ти у де таљ ној раз ра ди осно ва, већ је да вао по чет ну ски цу и био идеј ни тво рац про јек та. Ве ли ка ве ро ват но ћа је да су из глед сво јих фа са да, као и раз ра ду осно ва, згра де бе оград ске кла ни це ду го ва ле Да ни лу Вла ди са вље ви ћу. Реч је о згра да ма раз ли чи тих га ба ри та и по вр ши на осно ве, код ко јих је об ра ди фа са да по све ће на ве ли ка па жња. Улич не фа са де, Вла ди са вље вић је углав ном ре ша вао си ме трич но, са на глаше ним сред њим де лом уз по моћ тим па но на у ви си ни кро ва, док је по је ди не еле мен те, као што су јед но став ни пи ла стри, ко ји се про те жу дуж при зе мља и спра та, по де о не вен це, окви ре око про зо ра и вра та, на гла ша вао бо јом. Чи тав склоп је оди сао склад но шћу и ака дем ском про пор ци о нал но шћу Ми хај лов, С. нав. де ло, стр Ђу рић-за мо ло, Д. нав. де ло, стр. 290; Ано ним, нав. де ло, стр.25; Ми хајлов, С. нав. де ло, стр Ано ним, нав. де ло, стр Гру ђин ски, А. В. (1984) При ло зи за исто ри ју бе о град ског же ле знич ког чво ра, Бе о град: Слу жба за ин фор ми са ње рад ни ка ОО УР СТД, стр Вук са но вић-ма цу ра, З. (2011) Со ци јал ни ста но ви Бе о гра да у пр вој поло ви ни 20. ве ка, На сле ђе бр.12, Бе о град: За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр Ђу рић-за мо ло, Д. на в. де ло, стр

6 У Пр вом свет ском ра ту, то ком бом бар до ва ња гра да, Кла ница је знат но оште ће на, по го то во шта ле, дру штве ни хо тел, стам бе не згра де, ве ли ки ам ба ри и кро во ви свих обје ка та, а це ло куп на ар хив ска до ку мен та ци ја Кла нич ког дру штва је уни ште на. Од мах на кон ра та при сту пи ло се об но ви уз помоћ кре ди та Ми ни стар ства фи нан си ја, па је кла ни ца по но во от по че ла рад већ го ди не. 27 На кон Дру гог свет ског рата, кла ни ца је као та ква пре ста ла да по сто ји. Ка ко се ин дустриј ској ар хи тек ту ри у Ср би ји че сто оспо ра ва умет нич ка ком по нен та, и са ста но ви шта за шти те јој се ума њу је вредност, по треб но је кроз зна чај ни је исто ри о граф ске освр те утвр ди ти ква ли тет ин ду стриј ских ком плек са у Ср би ји, и по том при сту пи ти озбиљ ни јој ва ло ри за ци ји. 28 Кад је реч о ком плек су бе о град ске кла ни це, два очу ва на објек та у њеном пр во бит ном је згру, ви ше спрат на глав на кла нич ка зграда и кан це ла риј ска згра да ори јен ти са на ка Бу ле ва ру де спо та Сте фа на, ма те ри јал но су све до чан ство ње ног по сто ја ња, и ужи ва ју ста тус до бра са прет ход ном за шти том. 29 Да нас су ови објек ти пре у ре ђе ни у ма га ци не и не са др же ни је дан за се бан про стор ко ји ука зу је на ње ну прет ход ну на ме ну. 30 Ра ди очу ва ња це ло ви то сти ком плек са по треб но је при ступи ти про це су ре ви та ли за ци је, јер сви ови објек ти пред ставља ју све до чан ство ин ду стриј ског по ле та у Бе о гра ду кра јем 19. и по чет ком 20. ве ка, али и зна чајан део ин ду стриј ског архитек тон ског на сле ђа Бе о гра да. Вој на бол ни ца Кад је реч о објек ти ма ре ли зо ва ним под по кро ви тељ стом Ми ни стра ства вој ног, Да ни ло Вла ди са вље вић је ин спи раци ју тра жио у епо хи ро ман ти зма. За гле да ност у про шлост и угле да ње на сред ње ве ков не спо ме ни ке, обе ле жи ло је следе ћи зна чај ни про је кат ко јим је Да ни ло Вла ди са вље вић до при нео тран сфор ма ци ји јед ног де ла Бе о гра да. Реч је о ком плек су Вој не бол ни це на За пад ном Вра ча ру. Ре гу ла ци ју про сто ра За пад ног Вра ча ра започeо је још Кнез Ми лош прили ком осни ва ња но вих ва ро ши, же ле ћи да спро ве де мо дерни за ци ју и ур ба ни за ци ју по угле ду на ва ро ши у Ау стри ји Ву чо, Н. (1974) При вред ни раз вој гра да од до године, Истори ја Бе о гра да бр. 3, Бе о град: Про све та, стр Вук са но вић-ма цура, З. нав. де ло, стр. 85; Ми хај лов, С. на в. де ло, стр Ка ди је вић, А. (2012) Ин ду стриј ска ар хи тек ту ра Бе о гра да и Ср би је: Пробле ми ис тра жи ва ња и ту ма че ња, Го ди шњаг Гра да Бе о гра да бр. 59, Бе оград: Му зеј гра да Бе о гра да, стр Ми хај лов, С. нав. де ло, стр Ку ле но вић, Р. нав. де ло, стр Ста но је вић, В. (1960) Нај ста ри је бол ни це у Бе о гра ду, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 7, Бе о град:му зеј гра да Бе о гра да, стр. 192; Mak si mo vić, B. 85

7 Ме ђу тим тај про цес је то ком це лог XIX ве ка био успо ра ван че стим ра то ви ма. У вре ме кне за Алек сан дра I Ка ра ђор ђеви ћа и Уста во бра ни те ља, до ла зи до зна чај них по ли тич ких про ме на, дру штве них ре фор ми и еко ном ског на прет ка, што је усло вље но фи нан сиј ским ја ча њем др жа ве. До нет је низ уред би на по љу здрав ства, ка ко би се пре ва зи шле че сте поја ве епи де ми ја за ра зних бо ле сти. И по ред то га из гра ђен је ма ли број др жав них здрав стве них уста но ва. Усло ви за поди за ње но вих згра да за ква ли тет ни је ле че ње и сме штај вој них бо ле сни ка по бољ ша ли су се са фи нан сиј ском си туа ци јом у др жа ви 1903.го ди не, што је омо гу ћи ло по ди за ње Глав не вој не бол ни це на За пад ном Вра ча ру, из ме ђу и го ди не. 32 Пре ма пла но ви ма Да ни ла Вла ди са вље ви ћа, ком плекс болни це за у зи ма по вр ши ну од око осам хек та ра и пред ста вља пр ви мо де ран бол нич ки ком плекс у Ср би ји, струк ту и ран по па ви љон ском си сте му, по пут гра ђе ви на исте на ме не у ве ћим европ ским гра до ви ма. Свих два на ест згра да ком плек са су јед но спрат ни це ко је су се са сто ја ле од по дру ма, при зе мља и пр вог спра та, окру же не зе ле ни лом, што је до при но си ло и про ме ни ми кро кли ме овог про сто ра. 33 По се бан ак це нат је био на пет згра да ори јен ти са них ка Ре сав ској ули ци, ко је фор ми ра ју урав но те же ну си ме трич ну ак си јал ну ком по зици ју. Глав ни улаз са управ ном згра дом на ла зи се са стране ули це Све то за ра Мар ко ви ћа, а цен трал на ку ла управ не згра де чи ни зна ча јан ре пер овог де ла гра да. 34 Пра во у га о ни ком плекс пар це ле са ори јен та ци јом ко ор ди на та у прав ци ма ју го и сток-се ве ро за пад и ју го за пад-се ве ро и сток, усло вља вао је и ори јен та ци ју бол нич ких згра да са ши ро ким ме ђу собним ра сто ја њи ма, што је до при но си ло бо љем про ве тра ва њу про сто ри ја. Та да шње схва та ње о бол ни ца ма по па ви љонском си сте му, упу ћи ва ло је ар хи тек ту на план ски раз ме штај ви ше по себ них обје ка та ко ји ће ста ја ти у ме ђу соб но складном про стор ном од но су. Бол нич ки па ви љо ни су раз ли чи тих (1976) Isto ri ja ur ba ni zma-no vi vek, Be o grad: Iz da vač ko-in for ma tiv ni cen tar stu de na ta, str Ro ter-bla go je vić, M. (2014) Na sta nak pr vih zdrav stve nih kom plek sa i zgrada u Be o gra du u XIX i po čet kom XX ve ka, Ac ta hi sto ri ae me di ci nae, stoma to lo gi ae, phar ma ci ae, me di ci nae ve te ri na ri ae br. 33, Be o grad: Na uč no druš tvo za isto ri ju zdrav stve ne kul tu re, str Ђу рић-за мо ло, Д. нав. де ло, стр. 84; Ро тер-бла го је вић, М. (2006) Стамбе на ар хи тек ту ра Бе о гра да у 19. и по чет ком 20. ве ка, Бе о град: Ори он Арт,стр. 89; Не сто ро вић, Б. (1954) Раз вој ар хи тек ту ре Бе о гра да: од кнеза Ми ло ша до Пр вог свет ског ра та ( ) Го ди шњак гра да Бе о града бр. 1, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр Мак си мо вић, Б. (1967) Есте тич ка схва та ња ком по зи и је град ских це ната ра Бе о гра да по чет ком 20. ве ка, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр.14, Бе оград: Му зеј гра да Бе о гра да, ст р

8 га ба ри та и об ли ка, од ком пакт них по ду жних са на гла ше ним цен трал ним или боч ним ри за ли ти ма, до сло же ни јих, раз вије них га ба ри та са из ба че ним цен трал ним ула зним де ло вима и боч ним кри ли ма. Ко ри сте ћи че ти ри раз ли чи та об ли ка га ба ри та и две ме ђу соб но ор то го нал не ори јен та ци је згра да, ау тор је оства рио и ви зу ел ну уо кви ре ност сло бод них просто ра, уз рит мич ко сме њи ва ње ду жих и кра ћих ар хи тек тонских те ла па ви љо на. Кад је реч о фа са да ма, нај ре пре зента тив ни ји мо тив ком по зи ци је је сам при лаз ком плек су, са тро дел ном ула зном ка пи јом, флан ки ра ном са две при зем не пор тир ни це, укра ше не еле мен ти ма у ви ду плит ких уга оних ле зе на, по ве за них фри зом сле пих ар ка ди ца и зуп ча стом кров ном ати ком са ку ли ца ма. Ка рак те ри стич на је и упо треба сег мент них лу ко ва на про зор ским отво ри ма, нео го тич ких про фи ли са них окви ра и над про зор них ве на ца. 35 Пре ма копи ји тек ста по ве ље ста вље не у те мељ, ко ја се чу ва у Му зе ју гра да Бе о гра да, ка мен те ме љац за из град њу Вој не бол ни це осве ћен је 15. ав гу ста 1904.го ди не. 36 Кра јем и то ком го ди не, у то ку ра та, бол ни ца је збри ња ва ла ве ли ки број срп ских али и за ро бље них ра ње ни ка и бо ле сни ка за раже них пе га вим ти фу сом ко ји је у то вре ме вла дао. Бол ни ца је за др жа ла сво ју функ ци ју, пр во као стал на вој на бол ница пр ве Ар миј ске обла сти од до го ди не, а он да до ла зи под упра ву са ни тет ског оде ље ња Ми ни стар ства војске, и до би ја на зив Глав на вој на бол ни ца. Пред Дру ги светски рат има ла је два ин тер на, два хи рур шка оде ље ња, као и оде ље ња за за ра зне, нер вне, ду шев не бо ле сти, бо ле сти ока, ренд ге но ло ги ју, фи зи кал ну те ра пи ју, вој но-хи ги јен ски завод, бол нич ку и ђач ку че ту. 37 Да нас ком плекс вој не бол ни це ува жа ва ранг Ме ди цин ског фа кул те та. На фа са ди управ не згра де на ла зи и Спо мен пло ча ле ка ри ма, фар ма це у ти ма и сту ден ти ма ме ди ци не и фар ма ци је, па лим у на род но о слобо ди лач кој бор би од до године. Згра де су у прилич но ло шем ста њу, а ка ко је ком плекс под за шти том за ко на као кул тур но до бро, тре ба ло би спро ве сти про цес ре ви та лиза ци је и ре ста у ра ци је, пре све га кад је реч о фа са да ма. Комплекс Вој не бол ни це је имао ве ли ки зна чај у мо дер ни за ци ји гра да пре ма европ ским стан дар ди ма. Та ко ђе, Вој на бол ни ца као ин сти ту ци ја од и гра ла је зна чај ну уло гу у раз во ју ме дицин ске стру ке у Ср би ји, а пре све га у рат ним го ди на ма кад је Бе о град пре жи вео нај го ре гу бит ке. 35 Ro ter-bla go je vić, M. nav. de lo, str. 89; Мак си мо вић, Б. нав. де ло, стр Мак си мо вић, Б. нав. де ло, стр Ti ra ni-žu žul (1975) Voj no me di cin ska aka de mi ja, Voj na en ci klo pe di ja br. 10, Be o grad: Voj no i zda vač ki za vod Be o grad, str

9 За кљу чак Да ни ло Вла ди са вље вић при па да стру ји ар хи те ка та ко ји су на пре ла зу из XIX у XX век сво јим де лом до при не ли европе и за ци ји Бе о гра да али и мо дер ни за ци ји дру гих гра до ва у Ср би ји. Опус овог ар хи тек те од ли ку је из ра зит плу ра ли зам, ка ко у по гле ду сти ло ва та ко и у по гле ду на ме не гра ђе вина. Ар хив ска гра ђа ве за на за жи вот и ства ра ла штво Да ни ла Вла ди са вље ви ћа ни је до вољ но ис тра же на, а ве ли ки део је из гу бљен или уни штен. У ци љу до пу не, нео п ход но је за поче так ис тра жи ти до ку мен та ци ју ве за ну за ње го ве сту дентске да не, ко ја би тре ба ло да се на ла зи у Мин хе ну и Ахе ну. По том је по треб но при ку пи ти сву про јект ну до ку мен та ци ју, ар хи ва ли је, фо то теч ку и хе ме ро теч ку гра ђу и осно ва ти посе бан фонд ве зан за ар хи тек ту Да ни ла Вла ди са вље ви ћа. На тај на чин би ис тра жи ва чи ма био омо гу ћен нео ме тан увид у по дат ке ко ји су зна чај ни да би се из не дри ли при ло зи про уча ва њу жи во та и де ла овог ар хи тек те. Као је дан од ар хи тека та ко ји је на пре ла зу из XIX у XX век у Ср би ји, ус пео да у свој рад ин кор по ри ра раз не европ ске сти ло ве, од нео кла сици зма, нео ре не се ан се, нео ба ро ка пре ко се це си је до нео роман ти зма, и да за у зме зна чај но ме сто у срп ској ар хи тек тури, ко ја је у то вре ме би ла на ве ли кој стил ској пре крет ни ци, Да ни ло Вла ди са вље вић за слу жу је да се кроз мо но граф ски при ступ ње го во ства ра ла што кон тек сту а ли зу је а на тај начин ак ту а ли зу је у срп ској ар хи тек тон ској исто ри о гра фи ји. На тај на чин би се про бу ди ла свест о зна ча ју ва ло ри за ци је ње го вих де ла, пре све га као вред них исто риј ско-умет ничких оства ре ња, и сход но то ме, се про бу ди ла свест о зна ча ју њи хо ве за шти те. Иа ко су на ве де ни ком плек си згра да ко је је про јек то вао Да ни ло Вла ди са вље вић зна чај но ути ца ли на тран сфор ма ци ју јав них про сто ра Бе о гра да, пре свегa јер је реч о пи о нир ским про јек ти ма, ко ји су у ис пу ња ва ли потре бе та да шњег дру штва, и иа ко су оба ком плек са под зашти том за ко на, са ста но ви шта за шти те ни је им по кло ње но до вољ но па жње. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ано ним, (01. XII 1898) Удру же ње срп ских умет ни ка, Про свет ни гла сник. Ано ним, (22. II 1902) На шим Ор де ном Светога Са ве пе тим ре дом, Слу жбе ни вој ни лист. Ано ним (19. III 1921) Ми ни стар ство вој но, Слу жбе ни вој ни лист. Ано ним (20. I 1923) Чи ту ља, По ли ти ка. Ано ним (1940), 50 го ди на ра да ин же ње ра Ми ло ша Сав чи ћа , Бе о град: Ми нер ва. 88

10 Bo gu no vić, S. (2005) Ar hi tek ton ska en ci klo pe di ja Be o gra da XIX i XX ve ka br. 2, Be o grad: Be o grad ska knji ga, str Вук са но вић-ма цу ра, З. (2011) Со ци јал ни ста но ви Бе о гра да у првој по ло ви ни 20. ве ка, На сле ђе бр. 12, Бе о град: За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр Ву чо, Н. (1974) При вред ни раз вој гра да од до 1941, Истори ја Бе о гра да бр.3, Бе о град: Про све та. Gor dić, G. (1972) Bi o gra fi je, Srp ska ar hi tek tu ra , Be o grad: MSU. Гру ђин ски, А. В. (1984) При ло зи за исто ри ју бе о град ског же лезнич ког чво ра, Бе о град: Слу жба за ин фор ми са ње рад ни ка ОО УР СТД. Ђу рић-за мо ло, Д. (2011) Гра ди те љи Бе о гра да , Бе оград: Му зеј гра да Бе о гра да. Ка ди је вић, А. (2004) Два то ка срп ског ар хи тек тон ског Ар-Ну воа: Ин тер на ци о нал ни и на ци о нал ни, На сле ђе бр. 5, стр Ка ди је вић, А. (2005) Есте ти ка ар хи тек ту ре ака де ми зма, Бе о град: Гра ђе вин ска књи га. Ка ди је вић, А. (2012) Ин ду стриј ска ар хи тек ту ра Бе о гра да и Ср бије: Про бле ми ис тра жи ва ња и ту ма че ња, Го ди шњак Гра да Бе о гра да бр.59, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр Ка ди је вић, A. (2016) Па ла та Ми ло ша Сав чи ћа ( ) не типич на бе о град ска уга о на згра да, На сле ђе бр. 17, Бе о град: За во д за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр Кља је вић, Ј. (2015) Про фа на и са крал на ар хи тек ту ра ро ман тизма у Ср би ји, Ма стер рад, Фи ло зоф ски фа кул тет Уни вер зи те та у Бе о гра ду. Ку ле но вић, Р. ( ) Ин ду стриј ско на сле ђе Бе о гра да, Го дишњак гра да Бе о гра да бр , Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, стр Mak si mo vić, B. (1976) Isto ri ja ur ba ni zma-no vi vek, Be o grad: Iz davač ko-in for ma tiv ni cen tar stu de na ta. Мак си мо вић, Б. (1967) Есте тич ка схва та ња ком по зи и је град ских це н та ра Бе о гра да по чет ком 20. ве ка, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 14, Бе о град:му зеј гра да Бе о гра да, ст р Ма не вић, З. (2008) Лек си кон не и ма ра, Бе о град: Гра ђе вин ска књига. Ми хај лов, С. (2011) На ста нак и раз вој ин ду стриј ске зо не на десној оба ли Ду на ва у Бе о гра ду, На сле ђе бр. 12, Бе о град: За во д за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, стр Не сто ро вић, Н. (1937) Гра ђе ви не и ар хи тек ти у Бе о гра ду прошлог сто ле ћа, Бе о град: Удру же ње ју гословенских ин же ње ра и ар хи те ка та Клуб ар хи те ка та. 89

11 Не сто ро вић, Б. (1954) Раз вој ар хи тек ту ре Бе о гра да: од кне за Мило ша до Пр вог свет ског ра та ( ), Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 1, Бе о град: Му зеј гра да Бе о гра да, ст р Ne sto ro vić, B. (1966) Vla di sa vlje vić Da ni lo, En ci klo pe di ja li kov nih umetnosti br. 4, Za greb: Ju go slo ven ski lek si ko graf ski za vod. Пет ко вић, В. (1912) Че твр та Ју го сло вен ска из ло жба, Де ло лист за на у ку, књи жев ност и дру штве ни жи вот бр. 63, Бе о град: Парна ра ди кал на штам па ри ја. Ро тер-бла го је вић, М. (2006) Стам бе на ар хи тек ту ра Бе о гра да у 19. и по чет ком 20. ве ка, Бе о град: Ори он Арт. Ro ter-bla go je vić, M. (2014) Na sta nak pr vih zdrav stve nih kom plek sa i zgra da u Be o gra du u XIX i po čet kom XX ve ka, Ac ta hi sto ri ae me dici nae, sto ma to lo gi ae, phar ma ci ae, me di ci nae ve te ri na ri ae br. 33, Be ograd: Na uč no druš tvo za isto ri ju zdrav stve ne kul tu re, str Ста но је вић, В. (1960) Нај ста ри је бол ни це у Бе о гра ду, Го ди шњак гра да Бе о гра да бр. 7, Бе о град:му зеј гра да Бе о гра да, стр Ti ra ni-žu žul (1975) Voj no me di cin ska aka de mi ja, Voj na en ci klo pe di ja бр. 10, Be o grad: Voj no i zda vač ki za vod. Тр гов че вић, Љ. (2003) Пла ни ра на ели та: о сту ден ти ма из Ср бије на европ ским уни вер зи те ти ма у 19. ве ку, Бе о град: Исто риј ски ин сти тут. Шка ла ме ра, Ж. (1985) Се це си ја у срп ској ар хи тек ту ри, Збор ник На род ног му зе ја 12-2, Бе о град: На род ни му зеј, стр Ин тер нет стра ни це: Mal di ni, S. Ar hi tek tu ra Sr bi je u XX ve ku Ar chi tec tu re in Ser bia in XX c, 10.Де цем бар 2007, 25. Maj 2016., di nis.blog spot. rs/2007/12/ar hi tek tu ra-sr bi je-u-xx -ve ku.html. Му зе ји: Му зеј гра да Бе о гра да, Ур_

12 Marija Pokrajac University in Belgrade, Faculty of Philosophy Department of Art History, Belgrade CONTRIBUTION OF ARCHITECT DANILO VLADISAVLJEVIĆ TO THE TRANSFORMATION OF THE PUBLIC SPACE OF BELGRADE IN THE LATE NINETEENTH AND EARLY TWENTIETH CENTURY Abstract Architect Danilo Vladisavljević belongs to the generation of architects who, at the turn of the XIX century, left a significant mark in the Serbian architecture. His public buildings in Belgrade, which were mainly designed in cooperation with other architects, contributed to the representativeness of the city, which, at that time, began to intensively take on the characteristics of major European centres. The main feature of his work was a pluralist style, which involved evoking romanticism, use of academic postulates and art nouveau facades. He built various residential buildings for influential citizens and implemented pioneering urban projects on the territory of Belgrade, Military Hospital Complex in Vračar. He also built facilities for military purposes such as the military barracks in Niš, Valjevo and Smederevska Palanka and two hotels in a prestigious location at the very centre of Belgrade the Splendid and the Union. Especially fruitful was his collaboration with the engineer Miloš Savčić on multi-storey outlet buildings such as The Trade and Export Bank, Vračar Savings Bank and the industrial complex of the Belgrade Slaughterhouse. During this cooperation, Danilo Vladisavljević was responsible for the facades and for further development of Miloš Savčić s designs. His collaboration with architect Svetozar Jovanović on the Officers Cooperative Building produced one of the most representative examples of secession architecture in Belgrade. In the process of transforming public spaces in Belgrade, architect Vladisavljević particularly gave important contribution through cooperation with Milo Savčić in realization of the complex of the Belgrade Slaughterhouse, as well as the pioneering urban complex of the Military Hospital in Belgrade. As an important architect from the turn of the XIX century, Danilo Vladisavljević deserves contextualization and actualization in Serbian architectural historiography, and his structures should be treated as an important part of the Serbian architectural heritage. Key words: early 20th century architecture, Military hospital, Belgrade Slaughterhouse 91

13 Слика 2 Скица плана имања Кланичког Друштва у Београду; Ђурић-Замоло, Д. нав. дело. Слика 1 Фотографија Данила Владисављевића; Ђурић-Замоло, Д. (2011) Градитељи Београда , Београд: Музеј града Београда Слика Зграде Београдске кланице; Ђурић-Замоло, Д. нав. дело. Слика 4 Данашњи изглед Београдске кланице (лична колекција) Слика 5 Управна зграда Војне Болнице ( лична колекција) Слика 6 Цртеж габарита Војне болнице ( skyscrapercity.com/showthread. php?t=406398&page=112) Слика 7 Данашње стање фасадe Војне болнице (лична колекција) 92