БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Size: px
Start display at page:

Download "БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш"

Transcription

1 Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI /kultura S УДК (497.11) (497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ КЕ ВРЕДНО СНЕ НЕ ДО У МИ ЦЕ КУЛ ТУР НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ СР БИ ЈЕ Са же так: На кон раз ја шње ња основ них пој мо ва, рад кре ће у анали зу ре зул та та јед ног од рет ких ем пи риј ских ис тра жи ва ња ко је је јед ним сво јим де лом би ло по све ће но и екс пли цит ним ста во вима гра ђа на Ср би је о кул тур ној по ли ти ци. Ра ди се о ис тра жи ва њу ко је је об у хва ти ло пет окру га ју го и сточ не Ср би је (Ни шав ски, Топлич ки, Пи рот ски, Ја бла нич ки и Пчињ ски), а ре зул та ти су ин ди катив ни за пе ри од на кон де мо крат ских про ме на у Ср би ји, и омо гу ћава ју ком па ра ци ју са на ла зи ма дру гих и бу ду ћих ис тра жи ва ња. Нове окол но сти ста вља ју у пр ви план не ка ва жна кул тур на пи та ња, као што су: ка ко про фи ли са ти кул тур ну по ли ти ку Ср би је; че му би она тре ба ло да те жи; ка ко сто ји ствар са на ци о нал ном култу ром (Ср ба) а ка ко са ко смо по ли ти змом; да ли су гра ђа ни Ср би је упла ше ни од европ ских или аме рич ких вред но сти (и у ко јој ме ри); да ли је у од го во ри ма на прет ход на пи та ња Ср би ја спе ци фич на у од но су на Бал кан; у ко јој ме ри је Ср би ја уну тар се бе по де ље на по тим пи та њи ма - има ју ћи у ви ду стан дард не со цио-де мо граф ске ка рак те ри сти ке сво јих гра ђа на. Кључ не ре чи: кул тур на по ли ти ка, пре фе рен ци је гра ђа на, угроже ност кул ту ре, ко смо по лит ска кул ту ра, на ци о нал на кул ту ра, по зна ва ње кул ту ре 310

2 Основ ни про блем сва ке кул тур не по ли ти ке је,..., про блем ства ра ња но ве ху ма ни стич ке кул ту ре. Ја сно је да пред тим џи нов ским про бле мом сва ко бе жи и ра ди је го во ри о не чем дру гом. (Ед гар Мо рен) Без сум ње, на кон ма ње-ви ше ле тар гич ног со ци ја ли стичког ис ку ства, кул тур не по ли ти ке ве ћи не бал кан ских зе маља, укљу чу ју ћи и Ср би ју, су о чи ле су се са чи та вим ни зом пи та ња ка ко стра те шке та ко и ин стру мен тал не при ро де. У прак тич ном во ђе њу кул тур не по ли ти ке, ни јед но од њих не мо же би ти са свим из бег ну то. 1 Услед де мон та же не ка да шњег дру штве но-по ли тич ког си сте ма, чи та во по ље кул ту ре поста ло је знат но не стал ни је, флу ид ни је, про мен љи ви је. Та кође, услед ши ро ких де мо крат ских про це са, онај ко спро во ди кул тур ну по ли ти ку ви ше не мо же у пот пу но сти да пла ни ра од ре ђе не ре зул та те. Он, на рав но, мо же да се на да не ким жеље ним по сле ди ца ма у кул тур ној сфе ри, али је то не што битно раз ли чи то од не ка да шњег без бед ног оче ки ва ња уна пред утвр ђе них ре зул та та за ко је су уло же на до вољ на ма те ријал на сред ства. Уз ува жа ва ње прет ход ног, ме ђу тим, не сме се смет ну ти с ума да је је дан од нај ва жни јих од ли ка де мократ ске кул тур не по ли ти ке и ње на све сност, на ме ра ва ност, план ско де ло ва ње, а не тр жи шна сти хи ја или пре пу шта ње спон та ном то ку ства ри да до ве де до же ље них ре зул та та. А ти же ље ни ре зул та ти у сво јој укуп но сти, се и да нас, баш као и ју че, (по узо ру на Мо ре но ве на во де из за гла вља овог текста) мо гу на зи ва ти је ди но еле мен ти ма ху ма ни стич ке култу ре ма ко ли ко да смо не за до вољ ни ње ним при су ством у акту ел ној, дру штве ној и кул тур ној ствар но сти Ср би је. У овом тек сту не мо же мо на ши ро ко рас пра вља ти о са мом пој му кул тур на по ли ти ка, о ко ме, раз у ме се, по сто ји обим на ли те ра ту ра. Ве ћи на ау то ра под кул тур ном по ли ти ком под разу ме ва не ка кву су му или то та ли тет на ме ра ва них ак тив ности ко јим се на осно ву не ких оп штих прин ци па усмерава 1 Рад се за сни ва на ре зул та ти ма ис тра жи ва ња ко је је спро ве де но у окви ру про јек та Кул тур ни и ет нич ки од но си на Бал ка ну мо гућ но сти ре ги онал не и европ ске ин те гра ци је ( ), чи ји је но си лац био Ин ститут за со ци о ло ги ју Фи ло зоф ског фа кул те та у Ни шу а фи нан си јер - Мини стар ство за просвету, на у ку и тех но ло шки раз вој Ре пу бли ке Ср би је. Ем пи риј ско ис тра жи ва ње Ква ли тет ме ђу ет нич ких од но са, свест о реги о нал ном иден ти те ту и мо гућ но сти са рад ње и ин те гра ци је на Бал ка ну је спро ве де но на узор ку од 1786 ис пи та ни ка у пет окру га ју го и сточ не Ср би је (Ни шав ски, То плич ки, Пи рот ски, Ја бла нич ки и Пчињ ски), три оп шти не се ве ро за пад не Ма ке до ни је и две обла сти цен трал не и за пад не Бу гар ске. 311

3 култур ни раз вој, али и рас про сти ру кул тур не вре дно сти пре ма свим ње го вим при пад ни ци ма. 2 Јед на има нент на анали за пој ма кул тур не по ли ти ке би сва ка ко ука за ла на не ке ње го ве струк тур не ка рак те ри сти ке, а то су, пре све га си стема тич ност, свр хо ви тост и де мо кра тич ност кул тур них чи но ва уз не за о би ла зни ху ма ни зам као те мељ но вред но сно на че ло. Пре ма не ким је дно став ни јим од ре ђе њи ма, кул тур на по ли ти ка пред ста вља сва ко све сно и си стем ско ме ша ње власти у сфе ри кул ту ре, ко јим се ма ни фе сту је и од ре ђе на визи ја функ ци о ни са ња и раз во ја сек то ра кул ту ре. Да ка ко, непо сто ја ње екс пли цит них до ку мен ата у ве зи са стра те ги јом кул тур не по ли ти ке у не кој зе мљи, не зна чи да у њој уоп ште и не по сто ји не ка ква кул тур на по ли ти ка, јер се ова огле да, пре све га, у соп стве ној ре а ли за ци ји. Су шти на кул тур не поли ти ке је ду го ро чан уплив др жа ве у сфе ру кул ту ре, а ка да се ра ди о де мо крат ским дру штви ма - исто вре ме но и обез бе ђива ње до вољ не дис тан це из ме ђу вла сти и кул ту ре, да би се спре чи ла ње на иде о ло шка ин стру мен та ли за ци ја. На ро чи то су кул тур не по ли ти ке зе ма ља бив шег ре ал ног со ци ја ли зма осе тљи ве на иде о ло ги за ци ју кул ту ре, др же ћи се прин ци па да власт тре ба др жа ти на дис тан ци. 3 У пе ри о ду со ци ја ли зма, у Ср би ји су се пој мо ви кул ту ре, кул тур не по ли ти ке и кул тур ног раз во ја ве зи ва ли за остваре ње Марк со вог (Маrx) ко му ни стич ког - бес кла сног друштва си ту и ра ног у да ле кој бу дућ но сти. Не би тре ба ло забо ра ви ти да су у Марк со вим ра до ви ма пој мо ви ко му ни зам, дру штво, кул ту ра, рад и ху ма ни зам, у су шти ни, тен ди ра ли да пред ста вља ју јед но те исто му ко тр пан пут ка људ ској 2 Та ко на при мер, у не ка да шњем со ци ја ли стич ком ду ху, Т. Мар ти нић култур ну по ли ти ку де фи ни ше као укуп ност пла ни ра них кул тур них ак ци ја на те ме љу гло бал не ви зи је дру штве ног раз вит ка, од ре ђе них кул тур них по тре ба и за те че ног кул тур ног стан дар да (Мар ти нић, Т. (1986) Кул ту ра као са мо о дре ђе ње, За греб: Це ка де, стр. 53). За М. Ран ко ви ћа, кул тур на по ли ти ка је скуп дру штве них ак ци ја и тен ден ци ја ко ји на ор га ни зо ван на чин сти му ли шу и усме ра ва ју раз ви так кул ту ре на ба зи оп штих ху мани стич ких прин ци па у прав цу сло бод ног ства ра ња и кул тур но аде кватног ши ре ња ау тен тич них кул тур них вред но сти у кру гу свих при пад ни ка дру штве не за јед ни це (Ран ко вић, М. (1974) Кул ту ра и не кул ту ра, Бе оград: Вук Ка ра џић, стр. 196). 3 У ве зи са пој мом дис тан це, ње го во зна че ње се да нас екс пли цит но на ла зи у јед ном од три до ми нант на основ на мо де ла кул тур не по ли ти ке. Ра ди се о мо де лу ко ји се на зи ва па ра-др жав ни или мо дел на од сто ја њу (тзв. arm s length prip ci ple) у ко ме др жа ва пре но си сво ју од го вор ност за кул ту ру пара-др жав ним Са ве ти ма за кул ту ру и умет ност. Дру ги мо дел је др жав ни (или ла тин ски или би ро крат ски), у ко ме се све кључ не од лу ке до но се на ни воу др жав не ад ми ни стра ци је. Тре ћи је ли бе рал ни мо дел и под ра зу ме ва из о ста нак би ло ка кве ин тер вен ци је др жа ве у кул ту ри ко ја је у пот пу но сти пре пу ште на тр жи шту, док др жа ва кре ира од го ва ра ју ћу сре ди ну за раз вој кул ту ре. 312

4 еман ци па ци ји кроз осло бо ђе ње ра да и про цват чо ве ко вог ства ра ла штва. На кра ју ве ли ког исто риј ског про це са, ко ји је марк си зам пре тво рио у но вог Бо га 4, на ла зи ла се све стра но раз ви је на лич ност ко ја у се би об је ди њу је и рад ни ка и поли тех ни ча ра и по е ту, реч ју - ра зо ту ђе ни чо век ко ји је из нова при гр лио све сво је про дук те ко је му је кла сна ци ви ли заци ја не пра вед но од у зе ла. У осно ви, ци ље ви со ци ја ли стич ке кул тур не по ли ти ке би ли су ши ро ка ди фу зи ја кул ту ре, култур на еман ци па ци ја ма са, усва ја ње тзв. со ци ја ли стич ког по гле да на свет и кул тур на јед на кост. Ру ко во ђе ње кул турним ин сти ту ци ја ма углав ном се вр ши ло на осно ву по ли тичких ди рек ти ва, док се њи хо во фи нан си ра ње спро во ди ло у фор ми до та ци ја на осно ву пла но ва ко је су оне (ин сти ту ци је) ре дов но до ста вља ле по ли тич ким (ви шим или ни жим) држав ним ор га ни ма. Ко му ни стич кој иде о ло шкој про јек ци ји билa су подређенa го то во сва про ми шља ња кул ту ре, што је ре зул ти ра ло ства ра њем јед не, ма ње-ви ше, ко хе рент не култур не по ли ти ке, али и си сте ма свих дру гих бит них дру штвених вре дно сти и ве ро ва ња и зна че ња. Ка да се, ме ђу тим, тај об је ди ња ва ју ћи над на ци о нал ни про је кат уру шио, а с њим и ши ри со ци ја ли стич ки иден ти тет, на о ко спо ред ни на ци онал ни и ре ли гиј ски иден ти те ти про бу ди ли су се из ду бо ког зим ског сна и по ја ча ли до не слу ће них раз ме ра. Не са мо на про сто ру бив ше Дру ге Ју го сла ви је, већ и у чи та вој пост со ци ја ли стич кој Ис точ ној Eвропи, ет но-на ци о на ли зам се по ја вио да по пу ни из ве стан пра зан про стор ко ји се поја вио на кон што су се ра спр ши ли иде а ли со ци ја ли стич ког ин тер на ци о на ли зма. Тзв. ет нич ки и ре ли гиј ски ре ви вал на бал кан ским про сто ри ма у по след њој де це ни ји 20. ве ка, у кул тур ној по ли ти ци је до вео до пре ва ге кон цеп та ре афир маци је на ци о нал ног кул тур ног иден ти те та. 5 У мно гим сво јим аспек ти ма па и у сфе ри кул ту ре, ср би јанско дру штво још увек ба шти ни ја ке на но се со ци ја ли стич ког 4 Та ко је ок то бар ска ре во лу ци ја би ла - ми то ло шки мо мент par ex cel len ce те исто ри је ко ја је по ста ла ако не за ме на за спа се ње, он да бар ме сто изми ре ња чо ве ка са са мим со бом (Фи ре, Ф. (1996) Про шлост јед не илузи је, Ко му ни зам у два де се том ве ку. Бе о град: Pa i de ia, стр. 96). 5 У слу ча ју бив ше СФРЈ, ка ко ис ти че С. Хан тинг тон (Hun ting ton), Много за јед ни штво је ис па ри ло и сва ка гру па се све ви ше иден ти фи ко ва ла са кул тур ном за јед ни цом и од ре ђи ва ла у ре ли гиј ским пој мо ви ма. Босан ски Ср би по ста ли су екс трем ни срп ски на ци о на ли сти иден ти фи кују ћи се са Ве ли ком Ср би јом, срп ском пра во слав ном цр квом и ши ром пра во слав ном за јед ни цом. Бо сан ски Хр ва ти су би ли нај же шћи хр ват ски на ци о на ли сти, се бе су сма тра ли гра ђа ни ма Хр ват ске, на гла ша ва ли су свој ка то ли ци зам и, за јед но са Хр ва ти ма из Хр ват ске, свој иден ти тет са ка то лич ким За па дом. (Хан тинг тон, С. (2000) Су коб ци ви ли за ци ја и пре о бли ко ва ње свет ског по рет ка, Под го ри ца: ЦИД и Ба ња Лу ка: Ро манов, стр. 298). 313

5 дру штве ног мо де ла. У со ци ја ли стич ким дру штви ма кул турна по ли ти ка је за ви си ла по нај ви ше од два фак то ра: од ка ракте ри сти ка план ске при вре де (у ср би јан ском слу ча ју ко ји је не што спе ци фич ни ји, од тзв. до го во р не еко но ми је ко ја је вр ве ла од во лун та ри зма и не струч но сти) и од функ ци је по литич ке ле ги ти ма ци је ко ју је овим дру штви ма при ба вља ла и кул ту ра. Пр ви фак тор ко ји је еко ном ске при ро де је углав ном де ло вао не га тив но, док је по ли тич ка ле ги ти ма ци ја углав ном до во ди ла до по бољ ша ња фи нан сиј ског ста ња у кул ту ри. 6 Со ци ја ли стич ка план ска про из вод ња има ла је чи тав низ после ди ца по кул ту ру, од ко јих су пре суд не би ле три. Пр во, у не до стат ку ре гу ла ци је по мо ћу тр жи шта, по ну да ни је сле дила ствар ну по тра жњу, што је до во ди ло до по ја ве при вре де не ста ши ца. Дру го, ин тер ак ци је им пер со нал ног ти па ка ракте ри стич не за тр жи шне од но се при вред них су бје ка та, би ле су за ме ње не игром лич них ве за ко ја је про цес пла ни ра ња претвoрила у пра во цењ ка ње о пла ну. Нај зад, са ма при вредна функ ци ја др жа ве би ла је про ти ву реч на: др жа ва је би ла ди рект но од го вор на за функ ци о ни са ње пред у зе ћа, док је с дру ге стра не мо ра ла пре у зе ти и тра ди ци о нал ну уло гу у финан си ра њу јав ног сек то ра, во ђе њу со ци јал не по ли ти ке итд. Тај дво стру ки те рет је ства рао огро ман при ти сак на др жавни бу џет па се не про из вод ни сек тор фи нан си рао оним што је из бу џе та слу чај но пре о ста ја ло као ви шак. Крај њи ре зултат је био да се у прак си план ске при вре де кул ту ра на лази ла у дво стру ко не по вољ ном по ло жа ју: ду го роч но, као део не про из вод ног сек то ра и крат ко роч но, као сфе ра у ко јој до ми ни ра ју јав не уста но ве ко је фи нан си ра др жа ва. Што се ти че функ ци је по ли тич ке ле ги ти ма ци је, она је до не кле побољ ша ва ла ње ну пре го ва рач ку по зи ци ју у бор би за оскуд на бу џет ска сред ства. Ин сти ту ци је кул ту ре су се, та ко ђе, че сто ста вља ле у функ ци ју про мо ви са ња од ре ђе не лич но сти, трага ју ћи за по ли тич ким све ци ма или за штит ни ци ма ко ји би им обез бе ђи ва ли ко ри шће ње бу џет ских ре зер ви, спон зорста ва итд. Реч ју, при кље ште на из ме ђу цењ ка ња о др жав ним фон до ви ма и при стан ка да бу де сред ство за по ли тич ку ле гити ма ци ју, кул ту ра је у со ци ја ли стич ким дру штви ма ре дов но до ла зи ла у ста ње си ро ма штва, за ви сно сти и инер ци је. Да нас, на кон уру ше ња со ци ја ли зма, де мо кра ти за ци је, постмо дер ни за ци је, али и ет нич ког ре ви ва ла, гра ђан ских ра това, ксе но фо би је, стра ног вој ног при су ства, иде о ло ги је људских пра ва, кре та ња у прав цу европ ских и ши рих ин те граци ја, и све га дру гог што ка рак те ри ше но ви ми ле ни јум на Бал ка ну, пр во пи та ње на ко је ва ља од го во ри ти је сте ко је то 6 Мар шал, М. (1988) Про бле ми фи нан си ра ња кул ту ре у при вре ди с центра ли зи ра ним пла ни ра њем: слу чај, стр

6 вредности мо гу би ти од зна ча ја за ак ту ел ну кул тур но-по литич ку прак су. Оно што се на по чет ку за си гур но мо гло ре ћи је да за јед но са марк си стич ки схва ће ним мо дер ни змом, не би тре ба ло од ба ци ти и те мељ на мо дер ни стич ка на че ла. Да се у са вре ме ном све ту не мо же ци ви ли зо ва но жи ве ти без не ких основ них мо дер ни стич ких иде а ла, бол но су по твр дила и дра ма тич на де ша ва ња (не са мо у кул ту ри) на про сто ру бив ше СФР Ју го сла ви је, ко ја су пр вен стве но би ла узро ко вана пре-мо дер ним, ира ци о нал ним стра хом од ра за ра ња на цио нал них кул ту ра и спе ци фич но сти на ци о нал них иден ти тета. У исто вре ме, по ка за ло се у ко јој ме ри кул тур на по ли тика за ви си од укуп них дру штве них про це са, еко ном ске мо ћи дру штва, исто риј ског на сле ђа, по ло жа ја гра ђа на у по ли тичком си сте му и на ро чи то од по ли тич ке кул ту ре. Не би тре ба ло за бо ра ви ти да је Ср би ја по чет ком 20. ве ка била јед на од из ра зи то ру рал них зе ма ља у Евро пи 7, да је ка сно по че ла са ин ду стри ја ли за ци јом и ур ба ни за ци јом, због че га је срп ска кул ту ра ду го оста ја ла у гра ни ца ма пред мо дер ног, не до се жу ћи раз ли ку из ме ђу при ват ног и јав ног, лич ног и оп штег ин те ре са. Ова ко лек ти ви стич ки ори јен ти са на тра дици о на ли стич ка свест, об но ви ла се услед по зна тих до га ђа ја и то ком де ве де се тих го ди на 20. ве ка, су зби ја ју ћи тен ден ци је ка мо дер ном, плу рал ном, отво ре ном и ин ди ви ду а ли зо ва ном дру штву ко је ува жа ва раз ли чи тост, спрем но је на ко му ни каци ју, са рад њу и не на сил но ре ше ње су ко ба. О то ме от куд поме ну ти тра ди ци о на ли зам (и гру би на ци о на ли зам) у свој њего вој си ли ни, не ма са гла сно сти у на уч ним кру го ви ма. Док јед ни сма тра ју да се на ци о нал ни кон флик ти из тог до ба мора ју ту ма чи ти као ре зул та ти не про ме ње не и искон ске историј ске мр жње из ме ђу на ци ја, дру ги у њи ма ви де од го вор на иза зо ве кра ја 20. и по чет ка 21. ве ка, од но сно пост хлад но ратов ског све та. 8 На рав но, ти ме спи сак мо гу ћих од го во ра ни 7 Од укуп но ста нов ни ка на тлу ко је је ка сни је об у хва ти ла држа ва Ју го сла ви ја, у г. 83,8% чи ни ло је по љо при вред но ста нов ништво. На кон 20 го ди на (1910) удео по љо при вред ног још увек је из но сио, 81,0%. С ова квом со ци јал ном струк ту ром у ко јој се за сту пље ност се љака у по је ди ним ре ги о ни ма кре та ла од 76% до 94%, Кра ље ви на Ју го слави ја је би ла јед на од нај се љач ки јих зе ма ља у Евро пи. На кон пр вог светског ра та, г, удео по љо при вред ног у укуп ном ста нов ни штву па да на 78,8%, а г. на 75,1%. Опа да ње уде ла по љо при вред ног ста новни штва у укуп ном ста нов ни штву по сле Дру гог свет ског ра та кре та ло се у сле де ћим вред но сти ма: од 67,2% (1948), на 60,9% (1953), од но сно на 49,6% (1961) и 36,4% го ди не (Ћи рић, Ј. (1979) Осно ви со ци о ло ги је на се ља и со ци о ло ги је се ла, Ниш: Гра ди на, стр ). 8 Или, ка ко у свом за кључ ку ка же је дан до бар по зна ва лац ак ту ел них ет но- кул тур них ги ба ња у Ис точ ној евро пи, К. Ђор да но (Gi or da no) - По што је оду ван тан ки ин тер на ци она ли стич ки вео со ци ја ли зма, мо гли су по но во да се ра ши ре про јек ти иде ни те та ко ји ис кљу чи во по чи ва ју на те ри тори јал но усред сре ђе ним кон струк ци ја ма иден ти те та. Тај те ри то ри јал но 315

7 из бли за ни је ис цр пљен, али то ни је про блем ко јим мо же мо да се ба ви мо у на став ку. Шта год да је од го вор на пре тход но пи та ње, тај но ви на ци о на ли зам, од но сно за те че но кул турно ста ње у ко ме је до ми нан тан кон цепт ре а фир ма ци је наци о нал ног и кул тур ног иден ти те та, уве ли ко се раз ли ку је од кон цеп та са вре ме ног де мо крат ског дру штва и ње го ве култур не по ли ти ке, ко ји по де фи ни ци ји ра чу на ју на раз ли ке и плу ра ли зам, укљу чу ју ћи и онај ет но-кул тур ни. У кул тур ним по ли ти ка ма ко је се пре све га бри ну за очу ва ње на ци о нал ног кул тур ног иден ти те та, ја сно је, пред ност мо же да има са мо ве ћин ска ет нич ка гру па, пре ма ко јој се де фини ше и на ци о нал ни кул тур ни ин те рес и иден ти тет др жа ве. 9 Та кав на ци о нал но-мо ни стич ки при ступ кул ту ри, ме ђу тим, не рет ко по вла чи за со бом и не то ле ран тан од нос пре ма култур ној ра зно ли ко сти уну тар са ме на ци о нал не кул ту ре и избе га ва ње кон та ка та са дру гим кул ту ра ма. Усме ре ност пре ма са мој се би и сво јој про шло сти за тва ра кул ту ру у на ци о налне окви ре и до при но си хо мо ге ни за ци ји на ци је, нај че шће на ба зи на ци о на ли зма као је ди но ис прав не зва нич не иде о ло гије - на ко ји на чин се чи та ва кул ту ра сро за ва на сред ство пу ке по ли тич ке ин док три на ци је и оне мо гу ћа ва сва ко ау то ном но кул тур но де ла ње ко је ни је у слу жби др жав не по ли ти ке. Да на шње срп ско пост со ци ја ли стич ко дру штво, ме ђу тим, уве ли ко пра те: не ма шти на, не ре гу ли са ни еко ном ски од носи, не ста бил ност по ли тич ког си сте ма, а у кул ту ри не критич ко пре пу шта ње тр жи шту и жи ла ви оп ста нак по ли тич ког идо ло по клон ства и иде о ло шко-пар тиј ске цен зу ре. Та ко ђе, др жа ва не из два ја до вољ на сред ства за кул ту ру, ни во култур них по тре ба се сни зио, а умет нич ко ства ра ла штво се не вред ну је као не кад. Под из го во ром да на ро ду да ју оно што он тра жи, на пример, ве ћи на те ле ви зи ја у Ср би ји у ударним тер ми ни ма еми ту је три ви јал не са др жа је на ме ње не заба ви, ти па тзв. ри а ли ти шоу-а. Реч ју, на де лу је по тро шач ко по и ма ње кул ту ре, у ко ме се кул ту ра сво ди на за ба ву и кратко трај ни хе до ни зам чи ја је свр ха да код по тро ша ча ода гна ло ше ми сли у ве зи са не из ве сном и ту роб ном ствар но шћу. уте ме љен ет ни ци тет, као кон стру и сан ком плекс про стор них и ет но-култур них фак то ра иден ти те та, под им пул сом гло ба ли за ци је ко ји у овом де лу кон ти нен та ра ни је ни је био та ко из ра жен, учвр шћу је се да нас као те мељ са да шње иден ти тет ске ар хи тек ту ре цен трал но е вроп ских и источ но е вроп ских на ци о нал них дру шта ва. Ре те ри то ри ја ли за ци ја иден тите та и са њи ма по ве за них кон фли ка та не сме да се ту ма чи као жи ла во тра ја ње јед не за мр зну те те о ри је не го у њој тре ба ви де ти и од го вор на иза зо ве XXI ве ка. (Ђор да но, К. (2001) Огле ди о ин тер кул тур ној ко муни ка ци ји, Бе о град: Би бли о те ка XX век, стр ). 9 Дра ги ће вић Ше шић, М. и Стој ко вић, Б. (2011) Кул ту ра ме наџ мент, ани ма ци ја, мар ке тинг. Бе о град: Клио, стр

8 Ре зул та ти ис тра жи ва ња, ме ђу тим, по ка зу ју да се пре фе ренци је ста нов ни ка на ју гу Ср би је, ка да су у пи та њу ме диј ски про из ве де ни про гра ми, не по ду да ра ју са ова квом епи ку рејско-еска пи стич ком кул тур ном прак сом. Гра фи кон 1 Ср би ја / У ме ди ји ма нај че шће пратим сле де ће са др жа је Фре квен ци је при сут них ме диј ских са др жа ја, по ка зу ју да љу ди, осим за ба ве, има ју по тре бе и за не ким дру гим са држа ји ма ко је ва ља и да ље еми то ва ти и раз ви ја ти. У са мом ис тра жи ва њу, екс пли цит ни за бав ни са др жа ји су при лично ни ско вред но ва ни (4,8%), у тој ме ри да чак ра ђа ју сумњу у ве зи са искре но шћу од го во ра ис пи та ни ка. Ка ко би ло, уко ли ко се за при ло ге из кул ту ре опре де љу је са мо 0,2% а за обра зов не при ло ге све га 0,3% ис пи та ни ка, кул тур на поли ти ка Ср би је ни је и не мо же би ти део не ка квог ве ли ког исто риј ског про це са на чи јем кра ју се на ла зи све стра но раз ви је на лич ност што је као иде ал би ло про јек то ва но у некaдашњој марк си стич ки фун ди ра ној кул тур ној по ли ти ци. Као и све дру ге по ли ти ке, и кул тур на по ли ти ка се не мо же са гле да ва ти ни ти раз ви ја ти ван кре та ња и раз во ја укуп ног дру штва. Она је усло вље на укуп но шћу дру штве них и економ ских од но са, као и оп штом по ли ти ком ко ја кул тур ној по ли ти ци од ре ђу је осно ве за стра те гиј ске ци ље ве и за дат ке. У том сми слу се ис ти че да је сми сао и са др жи на кул тур не по ли ти ке у за ви сно сти од при ро де дру штве ног си сте ма, од кул тур них аспи ра ци ја во де ћих дру штве них сна га, кул тур не тра ди ци је и сл. 10 Су че ља ва ње кул тур не по ли ти ке са кул тур ном ствар но шћу се, ме ђу тим, од ви ја и пу тем оп ште при хва ће них пре ми са, вред но сти и ци ље ва. По сто је ћи мо де ли кул тур них по ли ти ка 10 Пр њат, Б. (1986) Кул тур на по ли ти ка и кул тур ни раз вој, Бе о град: Са време на ад ми ни стра ци ја, стр

9 не пред ста вља ју дру го до ску по ве те о риј ско ак си о ло шких пре ми са ко ји кроз сво ју ор га ни за ци ју ци ље ва и свр ха проте жи ра ју од ре ђе не ти по ве кул тур ног раз во ја. Сто га је оно што пред сто ји Ср би ји плод на спре га по ли ти ке и кул ту ре: на јед ној стра ни ка рак тер и ин тен ци је дру штва а на дру гој ду хов не по тре бе и оче ки ва ња дру штве них гру па и по је дина ца за ко је ви ди мо да ни су у пот пу но сти окре ну ти за бави и ла ким са др жа ји ма. На су прот при мор ди ја ли стич ком кон цеп ту о ко јем је би ло ре чи, про стор са вре ме не кул ту ре за си гур но ни је прост из раз јед ног на ци о нал ног ду ха на одре ђе ној те ри то ри ји, већ и про стор ко му ни ка ци је, по ље у ко јем се раз ме њу ју го то ва кул тур на до бра и ства ра ју но ва. Кул ту ре не ма ју ви ше од де сет про це на та сво јих из вор них еле ме на та, док су сви оста ли из дру гих кул ту ра. 11 Кул тур ни еле мен ти од ко јих се са сто ји сва ка по је ди нач на кул ту ра су пу то ва ли и пу ту ју кроз вре ме и про стор, та ко да се оно што се да нас сма тра на ци о нал ном или не ком дру гом ау тох тоном кул ту ром са мо ма ње или ви ше успе шна ком би на ци ја ових прет ход них. Де мо крат ско дру штво зах те ва кул ту ру као про стор лич не сло бо де и људ ског за јед ни штва, јед ну универ за ли зо ва ну и у исто вре ме ин ди ви ду а ли зо ва ну кул ту ру. То не про тив ре чи сми слу кул тур не по ли ти ке ко ји се са стоји и у очу ва њу и раз во ју кул тур не ба шти не и иден ти те та. Иден ти те ти се не чу ва ју са мо за шти том, већ пре све га - подр шком кул тур не по ли ти ке оп ти мал ном раз во ју ства ра лаштва у јед ној сре ди ни, јер са мо но вим вред но сти ма де ла прет ход них ге не ра ци ја до би ја ју сми сао и зна чај. 12 У ве зи с прет ход ним, ин ди ка тив на је на кло ност ис пи та ни ка да кул тур на по ли ти ка пре све га бу де ори јен ти са на ка светској кул тур ној ба шти ни (28%) и на ци о нал ној кул ту ри (26%), а знат но ма ње ка бал кан ској кул тур ној ба шти ни (8%), док се ло кал на кул ту ра на шла на са мом за че љу (7%). Про из и ла зи да се кул тур на по ли ти ка Ср би је су о ча ва са ва жном ди ле мом ко ја се ти че рав но те же из ме ђу на ци о нал не и ин тер на ци онал не кул ту ре. Ка ко је кул ту ра и на чин на ко ји се из ра жа вају на ци о нал ни, ет нич ки, ре ги о нал ни и дру ги иден ти те ти, не из не на ђу је што ис пи та ни ци ви со ко ран ги ра ју на ци о нал ну кул ту ру. Па ра лел но с тим, ме ђу тим, од го во ри ис пи та ни ка све до че и о до жи вље ном и про жи вље ном плу ра ли зму и мулти кул ту ра ли зму кул ту ра уну тар и из ван Ср би је. Овај дру ги, 11 Ка ле, Е. (1982) Увод у зна ност о кул ту ри, За греб: Школ ска књи га, стр Дра ги ће вић Ше шић, М. Кул тур на по ли ти ка, на ци о на ли зам и европ ске ин те гра ци је, у: Би ти из/ван. Ка ре де фи ни са њу кул тур ног иден ти те та Ср би је, уред ни ци То јић, К. и Си му, М. (2010) Бе о град: Kul tur klam mer, стр

10 ко ји про ис ти че из ме ђу на род них кон та ка та, ни је са мо против те жа из ве сним на ци о на ли стич ким на ме ра ма, већ и јед на од те мељ них чи ње ни ца са вре ме ног све та, за хва ће ног проце сом гло ба ли за ци је. След стве но то ме, кул тур на по ли ти ка Ср би је би тре ба ло да про мо ви ше и вред но сти на ци о нал не кул ту ре и у исто вре ме да бу де отво ре на за уче шће (и утица је) из ино стран ства, да по спе шу је кул тур не ино ва ци је и по шту је оп шти је трен до ве европ ског кул тур ног раз во ја. Реч је о по ли ти ци уте ме ље ној на ува жа ва њу кул тур них и на ци о нал них раз ли чи то сти и на не го ва њу свих из вор них об ли ка мул ти кул тур ног и ин тер кул тур ног жи во та, ко ји ће до при но си ти ства ра њу и ја ча њу ме ђу соб ног по ве ре ња и толе ранције. 13 Гра фи кон бр. 2. Ср би ја / Кул тур на по ли ти ка треба ло би пре вас ход но да бу де ори јен ти са на ка: С об зи ром на мул ти на ци о нал ни са став де ла Ср би је из ко јег су би ли ис пи та ни ци, би ло је зна чај но уви де ти за ко ји мо дел по ли ти ке у кул ту ри се опре де љу ју при пад ни ци по је ди них на ци ја. До ве де мо ли, да кле, у ве зу мо де ле кул тур не по лити ке са на ци о нал ном при пад но шћу ис пи та ни ка, про из и ла зи да ко смо по лит ски мо дел по ли ти ке у кул ту ри нај ви ше за ступа ју при пад ни ци бу гар ске на ци је (42,4% ан ке ти ра них), затим сле де Ал бан ци (32,2%), Ро ми (30,2%) и, на кра ју, Срби 13 Ка да се ра ди о све три зе мље ко је су би ле пред мет ана ли зе, оних ко ји пре фе ри ра ју кул тур ну по ли ти ку усме ре ну пре ма ко смо по ли ти ској култу ри на чи та вом Бал ка ну, нај ви ше је би ло у Ма ке до ни ји (49,8%), за тим у Ср би ји (31,7%) и, на кра ју, Бу гар ској (26,7%) што је би ло из не на ђују ће, с об зи ром на та да шњу офи ци јел ну бу гар ску опре де ље ност да што пре уђе у Европ ску уни ју а уз то је већ би ла и чла ни ца НА ТО са ве за. На дру гом ме сту је из бор на ци о нал ног мо де ла по ли ти ке у кул ту ри, ко ји су у нај ве ћој ме ри по др жа ли ис пи та ни ци из Ср би је (32,1%), а под јед на ко (по 25,9%) ис пи та ни ци из Бу гар ске и Ма ке до ни је. Бал кан ској кул тур ној ба шти ни нај ве ћи зна чај при да је под јед нак број ан ке ти ра них из све три др жа ве (али све га 9%). 319

11 (28,1%). За уз врат, на ци о нал ни мо дел по ли ти ке у кул ту ри нај ви ше при хва та ју Ср би (42,6%), по том Ал бан ци (33,1%), Ро ми (20,8%) а нај ма ње Бу га ри (15,2%). Бал кан ски мо дел по ли ти ке у кул ту ри да ле ко за о ста је, па не пре ла зи мак симал них 16,3% (код Бу га ра), док је ло кал ни мо дел са свим у де фан зи ви, са мак си мал них 9,1% (код Ал ба на ца). Та бе ла бр. 1. Ср би ја/ На ци о нал на при пад ност и из бор кул тур не по ли ти ке Ка светској културној баштини Ка балканској културној баштини Ка националној култури Ка локалној култури Немам став Србин 28,1% 8,0% 42,6% 3,6% 17,7% Ром 30,2% 5,7% 20,8% 3,8% 39,6% Aлбaнaц 32,2% 11,6% 33,1% 9,1% 14,0% Бугaрин 42,4% 16,3% 15,2% 5,4% 20,7% Би ло је за ни мљи во и уо чи ти кул тур ну ори јен ти са ност испи та ни ка у за ви сно сти од школ ске спре ме, ста ро сног до ба и ме ста ста но ва ња (што је при ка за но у сле де ћим та бе ла ма). Што се ти че оних без шко ле, нај ве ћи део њих (41,5%) о овом пи та њу не ма став, а од по је ди нач них усме ре ња кул тур не по ли ти ке и они пре фе ри ра ју ко смо по лит ски мо дел (28,7%). За бал кан ски мо дел кул тур не по ли ти ке, про цен ту ал но најви ше су се из ја сни ли ис пи та ни ци са за вр ше ном основ ном шко лом (14,4%), што је ипак го то во дво стру ко ма ње од проце на та тих истих ис пи та ни ка ко ји би, та ко ђе, ра ди је да ви де кул тур ну по ли ти ку усме ре ну ка свет ској кул тур ној ба шти ни (27,2%). У од но су на све обра зов не гру па ци је, ко смо по литска кул ту ра је нај по жељ ни ја код оних са за вр ше ном ви шом шко лом, фа кул те том или ака де ми јом (35,5%), прем да се ова гру па у по гле ду пре фе ри ра них по је ди нач них усме ре ња култур не по ли ти ке у нај ве ћем про цен ту опре де ли ла за на ци онал ну кул ту ру (36,6%). Та бе ла бр. 2. Ср би ја / Школ ска спре ма и из бор кул тур не по ли ти ке (%) Ка светској културној баштини Ка балканској културној баштини Ка националној култури Ка локалној култури Немам став Без школе 28,3 7,5 17,0 5,7 41,5 Незавршена основна 29,5 3,3 29,5 4,9 32,8 школа Основна школа 27,2 14,4 33,6 5,6 19,2 Трогодишња стручна 33,3 11,1 27,8 5,6 22,2 школа Завршена средња 33,9 7,5 35,5 6,5 16,7 школа Завршена виша школа, 35,5 11,8 36,6 2,2 14,0 факултет или академија 320

12 Пре фе рен ци је мо де ла кул тур не по ли ти ке у од но су на го ди не ста ро сти у Ср би ји, из гле да ју ова ко: од по је ди нач них усмере ња кул тур не по ли ти ке нај ви ше се це ни оно ка свет ској кул тур ној ба шти ни у ра спо ну од 30,2 (они пре ко 60 го дина) до 34,8% (19-29 го ди на), осим у слу ча ју оних из ме ђу го ди на ста ро сти код ко јих је на ци о нал на кул ту ра од не ла пре ва гу (33,8%) у од но су на прет ход ну (26%). Уоп ште узев, глав на кон ку рент ска бит ка се во ди ла из ме ђу на ци о нал ног и ко смо по лит ског мо де ла, што је ви дљи во и у по да ци ма ко ји се од но се на ме сто ста но ва ња ис пи та ни ка. Опре де ље ња за је дан или дру ги мо дел кул тур не по ли ти ке, ре дов но за у зима ју не где око две тре ћи не укуп ног бро ја из ра же них ста вова. Пре о ста ла тре ћи на је при лич но не у јед на че но по пу ње на оним ста во ви ма ко ји се из ја шња ва ју у при лог бал кан ској или ло кал ној кул ту ри, уз зна тан про це нат оних ко ји по овом пи та њу јед но став но не ма ју став. Та бе ла бр. 3. Ср би ја / Ста ро сна доб - Култур на по ли ти ка пре вас ход но тре ба да бу де оријентисана: Прет ход на опре де ље ња за мо де ле по ли ти ке у кул ту ри мо гу се, ма кар де ли мич но, об ја сни ти уко ли ко се до ве ду у не посред ни ју ве зу са по зна ва њем бал кан ске кул тур не ба шти не. Оних ко ји др же да су у пот пу но сти упо зна ти са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да је 14,6%, де ли мич но упо знатих са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да је 59,9%, док про це нат оних ко ји при зна ју да ни су упо зна ти са култур ном историјoм бал кан ских на ро да из но си (знат них) 25,4%. Јед на че твр ти на ис пи та ни ка ко ја ни је упо зна та са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да, упу ћу је на за кљука светској културној баштини ка балканској културној баштини ка националној култури Та бе ла бр. 4. Ср би ја / Ме сто ста но ва ња и из бор кул тур не по ли ти ке (%) 321 ка локалној култури немам став ,8% 6,7% 31,1% 5,2% 22,2% ,3% 13,1% 32,3% 6,9% 15,4% ,1% 11,9% 33,6% 2,2% 20,1% ,0% 7,8% 33,8% 7,8% 24,7% преко 60 30,2% 6,3% 30,2% 5,2% 28,1% Ка светској културној баштини Ка балканској културној баштини Ка националној култури Ка локалној култури Немам став Село 30,3 9,7 36,6 5,5 17,9 Град 31,1 8,2 29,4 5,4 26,0 Приградско насеље 37,8 14,9 36,5 4,1 6,8

13 чак да су програм ски са др жа ји о кул тур ној исто ри ји балкан ских на ро да у обра зов ном си сте му Ср би је, јед но став но, не до вољ но за сту пље ни. 14 За кљу чак ко ји се на ме ће сам по се би, је да не са мо Ср би ји већ и чи та вом Бал ка ну пред сто ји не ка вр ста до го ва ра ња око јед на ке за сту пље но сти кул тур не исто ри је бал кан ских на ро да у на став ним про гра ми ма њи хових обра зов них уста но ва. При том, што је два да је по треб но по ме ну ти, на ро чи ту па жњу ва ља обра ти ти на оне про грамске са др жа је ко ји афир ми шу за јед нич ку кул тур ну осно ву бал кан ских мул ти ет нич ких, мул ти кон фе си о нал них и мулти кул тур них дру шта ва, а све у ци љу при бли жа ва ња, ин тензив ни је са рад ње и раз у ме ва ња бал кан ских на ро да у њи хо вој раз ли чи то сти. 15 Ин те ре сант но је да су са бал кан ским кул тур ним на сле ђем по нај ви ше упо зна ти они нај мла ђи (гра фи кон бр. 3), што против ре чи увре же ном ми шље њу о мла дим љу ди ма као осо бама ко је жи ве ов де и са да и као не зна ли ца ма истори је. Гра фи кон бр. 3. Ср би ја/ста ро сна доб и по знава ње кул тур не исто ри је бал кан ских на ро да (%) Пи та ње је, до ду ше, ко ли ко је то зна ње ре ал но, али би се то исто та кво пи та ње мо гло у још оштри јем об ли ку, по ста ви ти 14 Ин те ре сант но је да је у Бу гар ској чак ви ше од по ло ви не ан ке ти ра них из ја ви ло да ни је упо зна то са кул тур ном исто ри јом бал кан ских на ро да, док је то у Ма ке до ни ји из ја ви ло не што ви ше од јед не пе ти не. 15 У ве зи с тим, охра бру је по да так (на рав но, уко ли ко су ис пи та ни ци би ли са свим ис кре ни у сво јим од го во ри ма) да је го то во две тре ћи не ис пи тани ка у Ср би ји де ли мич но или пот пу но упо зна то са кул тур ном исто ријом бал кан ских на ро да, па сто га још има до дат ну по тре бу да упо зна и свет ско кул тур но на сле ђе. Оно је сва ка ко нео п ход но за укљу чи ва ње балкан ских на ро да у европ ске и пла не тар не ин те гра ци је, у ко ји ма и са ми ис пи та ни ци ви де мо гућ ност бр жег раз во ја Ср би је и бал кан ског ре ги о на у це ли ни. 322

14 и у ве зи са по ме ну тим зна њем ста ри јих ге не ра ци ја. Шта више, на осно ву свих дру гих од го во ра из упит ни ка, оно што се мо же на слу ти ти је за пра во то да је зна ње оних ста ри јих о Бал ка ну не са мо не до вољ но, већ и оп те ре ће но ра зним предра су да ма. Сто га је мо жда и бо ље не ма ти би ло ка кво по зитив но зна ње, не го има ти ис кри вље ну пред ста ву о не че му или не ко ме. Ка да се ра ди о пред ра су да ма или не а де кват ном зна њу о чи та вим на ро ди ма или кул ту ра ма, оне су у про шлости ве о ма че сто има ле за по сле ди цу и дра ма тич не фи зичке об ра чу не ме ђу бал кан ци ма. За то пред ра су де о су сед ним ет нич ким за јед ни ца ма, др жа ва ма и њи хо вим пре ва лент ним вред но сти ма, за бал кан ске на ро де да нас пред ста вља ју та кву вр сту ин те лек ту ал ног и сва ког дру гог лук су за ко је они се би ви ше јед но став но не би сме ли до пу сти ти. Упр кос деј ству прет ход но по ме ну тих фак то ра ко је вр ху не у овом или оном, бла жем или оштри јем об ли ку на ци о на ли зма, ве ћи на ис пи та ни ка у Ср би ји (55%) из ја вљу је да су на ро ди Бал ка на слич ни ји ме ђу соб но, у од но су на дру ге на ро де Европе, 17,9% сма тра да то ни је слу чај, док 27,1% о то ме ни је има ло став. Ми шље ња о слич но сти су, ме ђу тим, при лич но по де ље на по на ци о нал ној осно ви. На при мер, са мо 23% испи та них Ал ба на ца сма тра да су на ро ди на Бал ка ну слич ни, 34% о то ме не ма став, док 42,9% на ово пи та ње од го ва ра са не! На су прот ном по лу је бу гар ска на ци о нал на ма њи на у Ср би ји ко ја се у 75,5% слу ча је ва из ја сни ла за слич ност ме ђу на ро ди ма Бал ка на, за ко јом сле де Ср би (67,3%) и зна чај но ма ње Ро ми (43,5%). 16 Та бе ла бр. 5. Ср би ја: На ци о нал но сти / На ро ди Бал ка на су слич ни ји ме ђу соб но у од но су на дру ге на ро де Евро пе Бугарин 75,5% Србин 67,3% Ром 43,5% Албанац 23,0% За сми ри ва ње ет нич ких на пе то сти у ре ги о ну, то сва ка ко ни је до бар знак. За прет по ста ви ти је да Ал бан ци као израз не слич но сти бал кан ских на ро да у пр вом ре ду узи ма ју са ми се бе, сма тра ју ћи се по не ким сво јим ка рак те ри сти кама раз ли чи тим или из у зет ним. Ве ћи на Ал ба на ца је му слиман ске ве ро и спо ве сти (што их раз ли ку је од пра во слав но- 16 Сиг ни фи кант но је да и у Ма ке до ни ји све га јед на тре ћи на Ал ба на ца (32,1%) сма тра да слич ност по сто ји, за раз ли ку од Ср ба у ис тој др жа ви ко ји чак у 81,4% слу ча је ва твр де да су бал кан ски на ро ди слич ни, као и 77,5% ве ћин ских Ма ке до на ца и 69,7% Ро ма. 323

15 хришћанског окру же ња њи ма су сед них на ро да) као што и нај ве ћи део њих чвр сто ве ру је у сво је ста рин ско илир ско по ре кло. И док оста ле на ци о нал не ма њи не у бал кан ским земља ма из гле да да по ку ша ва ју да на не ки на чин убла же још увек ја ке на ци о на ли стич ке ве тро ве ко ји ду ва ју овим просто ри ма им пли цит ном тврд њом да су ду го трај ном акулту ра ци јом бал кан ски на ро ди по при ми ли не ка за јед нич ка ди стинк тив на обе леж ја, ве ћи на Ал ба на ца у та обе леж ја изгле да да не ве ру је. Оста је да се ви ди ка ко ће у но во на ста лим по ли тич ким окол но сти ма, Ал бан ци ус пе ти да по ми ре сопстве ни на ци о нал ни екс клу зи ви зам и ро ман ти зам са ин те гратив ним про це си ма не са мо на Бал ка ну већ и у европ ским окви ри ма ко ји зах те ва ју за јед ни штво, пар ти ци па ци ју, универ зал не прин ци пе и то ле ран ци ју. Сма тра се да је ме ђу бал кан ским на ро ди ма уко ре ње но и мишље ње да про цес ује ди ње ња са Евро пом мо же да на ру ши иден ти тет и угро зи ет нич ко би ће од ре ђе не дру штве не групе. Не ка од пи та ња из упит ни ка ди рект но су се од но си ла на про ве ру тач но сти ово га убе ђе ња. Јед но од њих је гла си ло: Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европ ских зе ма ља? Одго во ри у све три зе мље су по ка за ли да да нас ве ћи на ис пи тани ка са те ри то ри је Бал ка на не ми сли та ко. Та ко је, на пример, у Ср би ји на ово пи та ње 61,9% ис пи та ни ка од го во ри ло са не, а 38,1% са да. 17 Дру га чи је сто ји ствар са аме ричким вред но сти ма у све три зе мље, по себ но у Ма ке до ни ји, где је страх од аме ри ка ни за ци је (57%), чак од нео пре ва гу над осе ћа јем да је ау тен тич на кул ту ра до ма ћи на за шти ће на (42,7%). У Бу гар ској се, пак, аме ри ка ни за ци је пла ше не што ви ше од евро пе и за ци је, али још увек у ре ла тив но ни ском сте пе ну (35,2% се пла ши, а 64% се не пла ши аме рич ких вред но сти). У Ср би ји се, ме ђу тим, од и гра ва пра ва дра ма око овог пи тања, с об зи ром да је раз ли ка из ме ђу оних ко ји би да чу ва ју ау тох то ну кул ту ру од аме ри ка ни за ци је (47,5%) и оних ко ји се ове по след ње не пла ше (52,5%) ве о ма ма ла тј. из но си свега 5 про це на та. Си ту а ци ја се чи ни још озбиљ ни јом, ка да се упо ре де од го во ри у од но су на на ци о нал ну при пад ност испи та ни ка у Ср би ји, из ко јих про из и ла зи да ве ћин ски Ср би у чак 63% слу ча је ва сма тра ју да је њи хо ва кул ту ра угро же на од аме ри ка ни за ци је. 17 У Бу гар ској је страх од угро жа ва ња иден ти те та евро пе и за ци јом још ма њи, јер је све га 22,6% ис пи та ни ка од го во ри ло са да, а 77,4% са не, док је у Ма ке до ни ји став по овом пи та њу го то во иден ти чан оном у Срби ји (59,2% ис пи та ни ка се не пла ши европ ских вред но сти, а 40,8% се осе ћа угро же ним). 324

16 На кон ана ли зе по да та ка у Ср би ји ко ји се од но се на бо ја зан од евро пе и за ци је, а у ве зи са школ ском спре мом, ме стом ста но ва ња, на ци о нал ном при пад но шћу, ста ро сним до бом и ма те ри јал ним по ло жа јем, до би ли смо ре зул та те ко ји су прика за ни у на ред ним та бе ла ма. Та бе ла бр. 6. Ср би ја - Школ ска спре ма / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европских зе ма ља? (%) Школска спрема Да Не Без школе 42,3 57,7 Незавршена основна школа 40,3 59,7 Основна школа 40,2 59,8 Трогодишња стручна школа 42,6 57,4 Завршена средња школа 34,0 66,0 Завршена виша школа, факултет или академија 36,8 63,2 Та бе ла бр. 7. Ср би ја - Ме сто ста но ва ња / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европских зе ма ља? (%) Место становања Да Не Село 33,6 66,4 Приградско насеље 28,0 72,0 Град 41,7 58,3 Та бе ла бр. 8. Ср би ја Ста ро сна доб / Да ли сматра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европ ских зе ма ља? (%) Године старости Да Не ,5% 64,5% ,8% 57,2% ,5% 71,5% ,9% 55,1% преко 60 43,9% 56,1% Та бе ла бр. 9. Ср би ја Ма те ри јал ни по ло жај / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред ности ко је до ла зе из европ ских зе ма ља? (%) Материјални положај Да Не веома добар 52,4% 47,6% релативно добар 33,0% 67,0% релативно лош 36,1% 63,9% веома лош 45,5% 54,5% неподношљив 64,0% 36,0% 325

17 Та бе ла бр. 10. Ср би ја - На ци о нал но сти / Да ли сма тра те да је Ва ша кул ту ра и тра ди ци ја угро же на про до ром вред но сти ко је до ла зе из европских зе ма ља? (%) Националности Да Не Србин 47,3% 52,7% Албанац 38,4% 61,6% Ром 28,4% 71,6% Бугарин 23,2% 76,8% За оче ки ва ти је би ло да ин те лек ту ал ци бу ду отво ре ни ји према кул тур ним вред но сти ма ко је при сти жу из Евро пе. Резул та ти до би је ни од оних са за вр ше ном основ ном шко лом, ме ђу тим, опо вр га ва ју ми шље ње о њи хо вој ре зер ви са но сти у по гле ду про жи ма ња на ци о нал не и европ ске кул ту ре, и то у по зи тив ном сми слу. На дру гој стра ни, ако су се од го во ри град ских ис пи та ни ка и мо гли при бли жно пред ви де ти, ма ње је би ло оче ки ва но у тој ме ри евро фил ско ми шље ње испи та ни ка са се ла по во дом овог пи та ња. Од бој ност пре ма европ ским вред но сти ма не по ка зу ју ни љу ди из при градских на се ља, иа ко њи хо ви на се ље ни ци уме ју по не кад да бу ду и ис кљу чи ви код ова ко осе тљи вих пи та ња. Кул тур на хо мо ге ни за ци ја је, очи то, из вр ши ла из ве сна со ци јал на поме ра ња и ре ла тив но из ни ве ли са ла не ка да шње из ра же ни је раз ли ке у ста во ви ма по сма тра них ка те го ри ја љу ди. Нај ма ње стра ха у од но су на вред но сти Евро пе, пре ма очеки ва њи ма, на ла зи се ме ђу обра зо ва ни јим, при пад ни ци ма сред ње и мла ђе ге не ра ци је. То су гру пе ко је и ина че по ка зују тен ден ци ју ка усва ја њу ши рих гео-по ли тич ких иден ти тета (иден ти фи ку ју се уче ста ли је са Евро пом и чо ве чан ством од оста лих ка те го ри ја ста нов ни штва). Ме ђу тим, чак и ма ње обра зо ва ни и ста ри ји у ве ћи ни сма тра ју да им од европ ских вред но сти не пре ти опа сност. Сво је вр сни изо ла ци о ни зам, тј. схва та ње да је срп ска кул ту ра угро же на од Евро пе, већин ски за сту па ју са мо они ис пи та ни ци ко ји су свој ма те ријал ни по ло жај ока рак те ри са ли као не под но шљив. Љу ди ма ко ји се на ђу у без из глед ној ег зи стен ци јал ној си ту а ци ји, очито, ма ло то га из гле да при ма мљи во, па ни при че о про спе ритет ној Евро пи ко је (као при че) не мо гу да на пу не сто мак и обез бе де ко ли ко-то ли ко при стој ну бу дућ ност. По стра ни од ове чи ње ни це, од ко је ни ка ко не би смо сме ли од ма хи ва ти гла вом, ова кав њи хов став, по свој при ли ци, од ра жа ва и тради ци о на ли зам, сла бу оба ве ште ност као и при јем чи вост за ре ци ди ве офи ци јел не по пу ли стич ке иде о ло ги је не ка да шњег со ци ја ли стич ког ре жи ма. 326

18 Што се ти че при пад ни ка раз ли чи тих на ци о нал но сти у Срби ји, нај ма њи страх од евро пе и за ци је по ка зу ју Бу га ри и Ро ми (23,2 од но сно 28,4%), за тим сле де Ал бан ци а са свим на за че љу на ла зе се ве ћин ски Ср би, као са свим по де ље на на ци ја по овом пи та њу. Др жи мо да су ова кви ста во ви и код Ал ба на ца и код Ср ба ин ду ко ва ни пр вен стве но по ли тич ком и со ци јал ном си ту а ци јом у ко јој су се ове две на ци је на шле. Још увек жи ви по ли тич ки до га ђа ји, по пут санк ци ја УН-а, НА ТО бом бар до ва ња из год. и ка сни ји раз вој до гађа ја на Ко со ву и Ме то хи ји, ути ца ли су на да љи оп ста нак из ве сног кул тур ног изо ла ци о ни зма код Ср ба и ње му од гова ра ју ћег (али и су де ћи пре ма ре зул та ти ма, у до број ме ри фик тив ног) на ци о нал ног отва ра ња Ал ба на ца пре ма Европи - иа ко су и јед на и дру га на ци ја још увек у знат ној мери оп те ре ће ни тра ди ци о на ли стич ким вред но сти ма и ја ком на ци о нал ном ве за но шћу. Ра ши ре ност изо ла ци о ни зма ме ђу срп ским жи вљем у це ли ни, ме ђу тим, ни у вре ме нај го ре еска ла ци је ме ђу на ци о нал них су ко ба у Дру гој Ју го сла ви ји ни је пре ла зи ла јед ну тре ћи ну, док су спо ра дич ни до га ђа ји (по пут пот пи си ва ња Деј тон ског спо ра зу ма) у ве о ма крат ком ро ку до во ди ли до сни жа ва ња сна ге и ра ши ре но сти срп ског на ци о на ли зма. Ка ко за бе ле же на ви со ка ре зи стент ност Ср ба у од но су на европ ске вред но сти ни је пра ће на и по ве ћа њем оби ма на ци о нал не ис кљу чи во сти у укуп ној по пу ла ци ји, може се прет по ста ви ти да је она пре ре зул тат ак ту ел них по литич ких окол но сти но што је не ка ква трај ни ја срп ска дис пози ци ја или од ли ка не про мен љи вог срп ског мен та ли те та. Да је пак, Ал бан ско оду ше вље ње европ ским вред но сти ма у нај ве ћој ме ри фик тив но, по ка зу ју и не ки дру ги од го во ри ко је смо до би ли од при пад ни ка. На при мер, за ве ћи ну ис пи та них Ал ба на ца оно што пре све га одва ја Бал кан од Евро пе је сте пра во сла вље, бал кан ски на ро ди ме ђу соб но ни су слич ни, као што и три пу та че шће од Ср ба (не кри тич ки) из ја вљу ју да је Бал кан пр ва и пра ва Евро па. Уку пан про це нат ис ка за Ал ба на ца са ју га Ср би је ко ји Бал кан већ си ту и ра ју у Евро пу или га сма тра ју пра вом Евро пом из но си 64,8, за раз ли ку од Ср ба код ко јих он из но си 56,9. На осно ву ових по да та ка тре ба ло би оче ки ва ти да Ал бан ци бу ду не што ре зер ви са ни ји од Ср ба у од но су на евро пе и за ци ју, али они то ни су (раз у ме се, у сво јим ан кет ним ис ка зи ма). Још ма ње су Ал бан ци упла ше ни од аме рич ких вред но сти, јер са мо 18,4% њих сма тра да је њи хо ва кул ту ра угро же на аме ри ка ни за ци јом, док 81% твр ди су прот но. За јед ну ма њеви ше тра ди ци о на ли стич ки од ре ђе ну на ци ју, та кви ста во ви ве ћи не ис пи та них Ал ба на ца пре ма, у осно ви ин ди ви ду али стич ки ори јен ти са ним аме рич ким вред но сти ма, се не би мо гли об ја сни ти без по сре ду ју ћих (си ту а ци о них) фак то ра у 327

19 њи хо вом об ли ко ва њу. Је дан та кав фак тор је, у пр вом ре ду, спољ на по ли ти ка САД на Бал ка ну с кра ја 20. ве ка, а ко ја је у ве ли кој ме ри фа во ри зо ва ла же љу Ал ба на ца за про меном њи хо вог др жав но-прав ног ста ту са у оним бал кан ским зе мља ма у ко ји ма не чи не ет нич ку ве ћи ну. Да је ал бан ска при јем чи вост за аме рич ке вред но сти не што бит но кон традик тор но, по сред но све до че и по да ци о не сра змер ном нижем сте пе ну при хва та ња тих истих вред но сти од стра не оста лих на ци о нал них за јед ни ца на Бал ка ну. Осим Ро ма, ко ји су у не што ве ћем про цен ту (66,7%), али ипак знат но ма ње не го Ал бан ци, из ра зи ли скло ност ка аме рич ким вредно сти ма, при пад ни ци оста ла два на ци о на у Ср би ји (Бу га ри и Ср би), ве ћин ски сма тра ју да је њи хо ва ау тох то на кул ту ра за пра во угро же на аме ри ка ни за ци јом. Ис пи та ни ци из ре дова бу гар ске на ци о нал не ма њи не у Ср би ји др же у нат по лович них 55,9% слу ча је ва да аме рич ке вред но сти угро жа ва ју њи хо ву кул ту ру, што тврди и 63,9% ве ћин ских Ср ба. Могу ће је, да ка ко, да Ал бан ци сма тра ју и да је њи хо ва кул тура у тој ме ри по сто ја на и ко хе рент на да јој ни ка кви упли ви са стра не, укљу чу ју ћи и оне од стра не аме рич ке кул ту ре, не мо гу угро зи ти ње ну кул тур ну око сни цу - ка ко би то ре кли кул ту ро ло зи. Ми смо, ипак, скло ни ји то ме да по ја чану при јем чи вост за аме рич ке кул тур не вред но сти од стра не ал бан ске за јед ни це при пи ше мо ак ту ел ним по ли тич ким деша ва њи ма на тлу Бал ка на из ко јих је она нај ви ше про фи тира ла, а на ко ја су по нај ви ше ути ца ле моћ не си ле са За па да, пре свих Аме ри ка а тек он да, и ујед но знат но ма ње - си ле из Евро пе. За и ста, не ма ни ти јед ног стрикт но кул ту ро ло шког раз ло га да Ал бан ци сма тра ју у 38,4% слу ча је ва да су угроже ни европ ским вред но сти ма, а да то исто, у ве зи са америч ким вред но сти ма, твр ди ви ше од ду пло ма ње љу ди, тј. са мо 16,4%. За прет по ста ви ти је да се раз ли ка у при хва та њу европ ске и аме рич ке кул ту ре на Бал ка ну ба зи ра и на не ким њи хо вим ква ли та тив ним свој стви ма, јер Бу га ри у Ср би ји (пре ма који ма је аме рич ка спољ на по ли ти ка про те клих го ди на би ла са свим ин ди фе рент на) не сма тра ју у ве ћи ни да су угро же ни европ ском, већ - аме рич ком кул ту ром, а и код Ср ба се сте пени угро же но сти од стра не европ ских у од но су на аме рич ке вред но сти знат но раз ли ку ју. То да аме рич ке вред но сти угрожа ва ју срп ску кул ту ру твр ди (ве ћин ских) 63,9 % ис пи та них Ср ба, док је у слу ча ју европ ских вред но сти тај по сто так значај но ни жи и из но си (ма њин ских) 47% У Бу гар ској, сте пен угро же но сти од аме ри ка ни за ци је код свих на ци ја се кре ће од 34,1% до 39,8%, осим код Ту ра ка код ко јих је за јед ну тре ћи ну ни жи (24,8%). 328

20 Гра фи кон бр. 4. Ср би ја/на ци о нал ност Мо ја кул ту ра и тра ди ци ја су угро же ни аме ри ка низаци јом Упо ре ди мо ли прет ход не по дат ке са оним ко ји се од но се на осе ћа ње угро же но сти од европ ских вред но сти, ути сак ко ји се на ме ће са про сто ра све три ис пи ти ва не зе мље је да су, по стра ни од ак ту ел них по ли тич ких сим па ти ја и ан ти па ти ја, а у ве зи са ква ли та тив ним ка рак те ри сти ка ма европ ске и америч ке кул ту ре, бал кан ски на ро ди знат но су здр жа ни ји према аме рич ким вред но сти ма у од но су на европ ске. У Ср би ји се ве ћи на Ср ба (63,9%) осе ћа угро же но од аме ри ка ни за ци је, као што се 52,7% истих не осе ћа угро же ним од евро пе и заци је. У Ма ке до ни ји је страх од аме ри ка ни за ци је од нео прева гу (57%) над осе ћа јем да је ау тен тич на кул ту ра до ма ћи на за шти ће на (42,7%), док је став по пи та њу упли ва европских вред но сти го то во иден ти чан оном у Ср би ји (ве ћи на од 59,2% ис пи та ни ка се не пла ши европ ских вред но сти, а ма њи на од 40,8% се осе ћа угро же ним). У овој зе мљи су од аме ри ка ни за ци је упла ше ни и Ро ми (76,6%) и Ср би (62%) и ве ћин ски Ма ке дон ци (66,7%), да кле сви осим - Ал ба наца ко ји (због већ по ме ну тих, си ту а ци о них раз ло га) у 77,3% слу ча је ва из ја вљу ју да ни су угро же ни аме ри ка ни за ци јом. На са мом кра ју, јед но од пи та ња ко је се ти ца ло на ци о нал ног и ет нич ког иден ти те та, су о чи ло је ди рект но ове прет ход не са про це сом ује ди ње ња Евро пе. Од го ва ра ју ћи на пи та ње да ли по ме ну ти про цес мо же да на ру ши на ци о нал ни и ет нич ки иден ти тет на ро да, нај ве ћи део ис пи та ни ка се сло жио са не утрал ном тврд њом да укљу че ње у Евро пу не зна чи и гу би так на ци о нал ног и ет нич ког иден ти те та (31,%). Иза овог од гово ра по уче ста ло сти сле де од го во ри не мам став и онај по ко ме укљу че ње у Евро пу не зна чи пот пу ни гу би так већ изве сно при ла го ђа ва ње на ци о нал ног и ет нич ког иден ти те та (из ра же ни са по 22% слу ча је ва). Прет ход ни од го во ри све доче о не ма лој збу ње но сти ср би јан ских ис пи та ни ка по овом осе тљи вом пи та њу, јер шта би то при ла го ђа ва ње мо гло да 329

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ

МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ МИ КРО БИ О ЛО ШКИ КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ХРА НУ ПРИ ЛОГ 1 По гла вље 1. Кри те ри ју ми без бед но сти хра не По гла вље 2. Кри те ри ју ми хи ги је не у про це су про из вод ње 2.1. Ме со и про из во ди

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни КЛИ МЕНТ ЏАМ БА ЗОВ СКИ Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни са вет ник у пен зи ји, ро ђен је 8. ок то бра 1919. го ди не у Охриду. Основ ну шко лу за вр шио је у ме сту ро ђе ња, ни же раз ре де гим на

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ

СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ UDC 34(497.11) 12/14 DOI: 10.2298/ZMSDN1238039D Прегледни научни рад Ђорђе Ђекић СРПСКО СРЕДЊОВЕКОВНО ПРАВО: ОД ОСВЕТЕ ДО РЕЗЕРВАТА СУДСКИХ СА ЖЕ ТАК: Прав не нор ме у ста ром срп ском пра ву пре шле су

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Истраживачке базе података у Србији и дистрибуција информација Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Апстракт: Кроз детаљан преглед електронског садржаја

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547033C УДК 316.42:172 172.16:316.324.8 141.7 20 оригиналан научни рад ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Са же так: По јам кри зе ве зу је

More information

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет - Катедра за оријенталистику, Београд DOI 10.5937/kultura1338061M УДК 821.512.161.09:316.32 821.512.161(091) оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ На род ни му зеј За је чар DOI 10.5937/kultura1651088K УДК 640.43:316.722(497.11) 394:640.43(497.11)(091) оригиналан научни рад КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ Са же так: У увод ном де лу овог ра

More information

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1338407R УДК 316.774:316.324.8 316.74:316.42(100) 20 316.774:004.738.5 стручни рад НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 82.0 Да ни је ла ПЕ ТРО ВИЋ* ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ Ап стракт: У кри тич

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652155B УДК 725.945:316.75(497.1-89) 19/20 930.1:316.75(497.1-89) 19/20

More information

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ

КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ СРП СКОЈ ДРА МИ Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Ака де ми ја умет но сти, Но ви Сад DOI 10.5937/kultura1755146M УДК 792.2091(497.11) 2000/... 82.09 оригиналан научни рад КА КО ЈЕ ЛИ ЦЕ ПО СТА ЛО МА СКА У СА ВРЕ МЕ НОЈ

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1341138K УДК 791.3(470) 19 791.091:82(470) 19 оригиналан научни рад ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443103K УДК 821.133.1.09 Ками А. 82.09:1 оригиналан научни рад СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО

More information

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 336.71(497.11)"192/193" Иван М. БЕ ЦИЋ* ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** Ап стракт: Фи нан сиј ско удру жи ва ње хри шћан ског жи вља на вер ској

More information

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет при ме ње них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754093P УДК 727.55(497.11)(091) оригиналан научни рад ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА

More information

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444128P УДК 069.01 069.017:316.7(560)

More information

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754080P УДК 72.071.1 Владисављевић Д. оригиналан научни рад ДО ПРИ НОС АР ХИ ТЕК ТЕ ДА НИ ЛА ВЛА ДИ

More information

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27 POLITICAL REVIEW M A G A Z I N E FO R P O L I T I C A L SC I E N C E COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, 01 2011 ISSN 1451-4281 UDK 1+2+3+32+9 (XXIII)X vol. 27 Драган Суботић ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИРИ

More information

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу TEMA Читалиште 19 (новембар 2011) 7 УДК 028:004.738.5 316.776:004.738.5 004.738.5:159.953 655.3.066.11 655.3.066.11:004.738.5 Прегледни рад Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу Жељко Вучковић Универзитет

More information

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ Број 43 Фебруар јул 2010. Цена 300 дин. 2010. ГОДИНА КЊИГЕ Матица српска Дан Библиотеке града Београда Михајло Пантић Гојко Божовић Библиотека Јагодина Излог нових књига Периодика Задужбинарство у Срба

More information

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1338280G УДК 791.31:316.776 791.31:004 791.31:75 прегледни рад ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ

More information

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 821.163.41.09-94 Цамблак Г. ; 271.222(497.11)-36:929 Се на МИ ХА И ЛО ВИЋ МИ ЛО ШЕ ВИЋ* СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** Ап стракт:

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA УДК: 111.852 Берђајев Н. А. 7.01 14 Берђајев Н. А. Да вор Џал то, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи те та у Ни шу Aстракт: У овом ра ду ус по ста

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Часопис за политикологију, политичку социологију, комуникологију и примењену политику УДК 1 + 2 + 3 + 32 + 9 ISSBN 1452-1741 ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXIII) X, vol=29 Бр. 3 / 2011. ПОЛИТИЧКА

More information

Однос психоанализе и религије

Однос психоанализе и религије УДК: 159.964.2:929 Лоренц Б. 2-1:159.964.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 621 634. Однос психоанализе и религије према Бориславу Лоренцу Олгица

More information

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја Дело :2 МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја ДЕ ЦА ЗИ МЕ РАТ И ТАМНОВАЊЕ ТАМНОВАЊЕ И МИР Уред ни ци ПЕ ТАР БУ ЊАК ОЛ ГА КИ РИ ЛО ВА Ва си лиј Ак сјо нов Мо сков ска са га књи га друга Рат и тамновање С ру ског

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш DOI 10.5937/kultura1650012D УДК 321.17:929 Стефан Немања 321.17:929 Манојло Комнин 821.14 04.09 прегледни рад НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА

More information

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 2. октобар 2013. Број 2744 Цена 40 динара у овом броју: SIRMIUM STEEL, СРПСКИ ГИГАНТ: У друштву најбољих Страна

More information

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754035I УДК 711.559.6(497.11) 18/19 725.181(497.11) оригиналан научни рад ВОЈ СКА

More information

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652183P УДК 316.75:75.052.041.5 12/13 929.52АРПАДОВИЋ кратко или претходно саопштење

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Ми лош М. Да мја но вић 1 УДК: 28--58-788(497.115)(091) Фи ло зоф ски фа кул тет Пре глед ни рад Ко сов ска Ми тро ви ца Да тум при је ма ра да: 4. jul 2017. ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Ре зи

More information

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА Бе о град DOI 10.5937/kultura1754109P УДК 727.3(497.11) 1918/1941 711.57(497.11) 1918/1941 оригиналан научни рад НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА Са же так: Тран сфор ма ци ја

More information

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ ISSN 0038-0091 03 СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА SOCIAL POLICY Часопис за теорију и праксу социјалне политике и социјалног рада УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ УДК 364 год. 49 3/2014. СОЦИЈАЛНА

More information

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754134P УДК 725.84(497.11) 19 796/799:061.2(497.11) 19 оригиналан научни рад СПОРТ

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

Главни и одговорни уредник Живојин Ђурић. Игор Јанев Јасна Милошевић-Ђорђевић. Милош Кнежевић Милан Јовановић. Живојин Ђурић Александар Новаковић

Главни и одговорни уредник Живојин Ђурић. Игор Јанев Јасна Милошевић-Ђорђевић. Милош Кнежевић Милан Јовановић. Живојин Ђурић Александар Новаковић Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 3039-380, 3349-204 Е-mail=ipsbgd@eunet.yu www.ipsbgd.edu.yu ISSN 0354-5989 UDK 32 Broj 3/2009 XVI vol. 25 Главни

More information

НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ФЕ НО МЕН *

НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ФЕ НО МЕН * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 30, 2011 УДК 903.26"634"(497.115) 73.031.1.041"634"(497.115) Рад ми ло ПЕ ТРО ВИЋ Фи ло зоф ски фа кул тет у Ко сов ској Ми тро ви ци НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ ИСТО РИ ЈЕ НИКО ЛА ЈА БЕР ЂА ЈЕ ВА

УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ ИСТО РИ ЈЕ НИКО ЛА ЈА БЕР ЂА ЈЕ ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547258A УДК 14 Берђајев Н. А. 930.1 Берђајев Н. А. оригиналан научни рад УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО

More information

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 14. мај 2014. Број 2776 Цена 40 динара у овом броју: ЗАБРАЊЕН РАД РУМСКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Бебе обилазе срце Срема Страна

More information

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 14. август 2013. Број 2737 Цена 40 динара у овом броју: СЕОСКЕ СЛАВЕ, НЕКАД И САД: Празни рингишпили Страна 3.

More information

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF Број 11 // Београд // Децембар 2011 фебруар 2012 // Година IV // Гласник ЛекарскА комора Србије ISSN 1821-3995 У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та ДОМ ЗДРАВЉА СТАРИ ГРАД НЕКАД

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА ЈА ГО ДИ НЕ **

ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА ЈА ГО ДИ НЕ ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 31, 2011 УДК 94(497.11)"1941"(093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ * Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на / Ле по са вић ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА

More information

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА Др Радмило Кошутић УДК: 2-673.5 ЦЕИР, Центар за емпиријска 26+27+28 истраживања религије, Нови Сад Прегледни научни рад radmilo.kosutic@yahoo.com Примљен: 01.06.2015. РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ

More information

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 8. април 2015. Број 2823 Цена

More information

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац ОСВРТИ ОСВРТИ Ду ша дах бо жан ски Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац (petrovic.srecko@gmail.com) У че твр так, 1. де цем бра 2016. г., у ор га ни за ци ји Све то сав ске омла дин ске за

More information

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Пе да го шки фа кул тет Сом бор Ка те дра за је зик и књи жев ност, Сом бор DOI 10.5937/kultura1755128M УДК 821.163.41.09 Костић Л. 821.163.41:929 Костић Л. оригиналан научни

More information

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3.

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 30. април 2014. Број 2774-2775 Цена 40 динара у овом броју: ЛОКАЛНА ВЛАСТ У ПЕЋИНЦИМА: Др Дубравка Ковачевић Суботички

More information

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 16. новембар 2011. Број 2646 Цена 40 динара у овом броју: Сремци на Сајму локалне самоуправе Страна 2. Ку пус СРЕМСКА

More information

Сва ког да на глу мим да сам здра ва

Сва ког да на глу мим да сам здра ва www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 12. новембар 2014. Број 2802 Цена 50 динара у овом броју: ПРВА ПОМОЋ ЗА ГРКОВИЋЕ ИЗ ОБРЕЖА: Вратили веру у људе

More information

САША МИХАЈЛОВ и БИЉАНА МИШИЋ. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град

САША МИХАЈЛОВ и БИЉАНА МИШИЋ. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754056M УДК 721.171(497.11)(091) оригиналан научни рад ДВОР СКИ КОМ ПЛЕКС НА ТЕ РА ЗИ ЈА МА: ОД ВЛА ДАР СКОГ

More information

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 10. август 2016. Број 2893

More information

Из град ња во до тор ња

Из град ња во до тор ња www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 4. септембар 2013. Број 2740 Цена 40 динара у овом броју: СА СТА НАК У ВЛА ДИ ВОЈ ВО ДИ НЕ: Ири жа ни за са да

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

More information

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 6. фебруар 2013. Број 2710 Цена 40 динара у овом броју: У МИТРОВАЧКОЈ НАРОДНОЈ КУХИЊИ: Пред казаном више од 600

More information

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији Теолошки погледи / Theological Views XLV (3/2012) ским ма те ри ја лом и ан тро по и- да ко ји су де лом љу ди, а де лом не што дру го. Он да ће мо ра ти по но во да се по ста ви пи та ње: Да ли таква

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ ЈИ **

БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ ЈИ ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 31, 2011 УДК 271.222(497.11)-72"10/11" ; 94(497.11)"10/11" Дра га на ЈА ЊИЋ * Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на/ле по са вић БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ

More information

ВИШЕЈЕЗИЧНОСТ БАНАТСКИХ РОМА: РОМСКИ, СРПСКИ И РУМУНСКИ ЈЕЗИК У СВАКОДНЕВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ *

ВИШЕЈЕЗИЧНОСТ БАНАТСКИХ РОМА: РОМСКИ, СРПСКИ И РУМУНСКИ ЈЕЗИК У СВАКОДНЕВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ * 419 ВИШЕЈЕЗИЧНОСТ БАНАТСКИХ РОМА: РОМСКИ, СРПСКИ И РУМУНСКИ ЈЕЗИК У СВАКОДНЕВНОЈ КОМУНИКАЦИЈИ * БИЉАНА СИКИМИЋ Апстракт. За ана ли зу ви ше је зич но сти Ро ма у Ба на ту ода бра на су че ти ри од лом

More information