УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА

Transcription

1 Цен тар за прав на и фи нан сиј ска ис тра жи ва ња, Бе о град DOI /kultura H УДК :316.7 прегледни рад УТИ ЦАЈ КУЛ ТУ РЕ И СВЕТСКА ЕКО НОМ СКА КРИ ЗА Са же так: Еко ном ске кри зе би ле су број не у ка пи та ли зму у пе ри оду ње го вог на стан ка и у свим ета па ма ње го вог раз во ја. Тр жи шна при вре да по сво јој при ро ди је ри зич на, та ко да је ри зик има нентан тр жи шној при вре ди и ње но дру го име. У пр вим ре а го ва њи ма на Свет ску еко ном ску кри зу углав ном се го во ри ло о не до ста ци ма ли бе рал ног тр жи шта а не о не до ста ци ма др жа ве и ње ној уло зи у кон тро ли тр жи шта. Ме ђу тим, тр жи ште ни је та ко ли бе рал но ка ко се, ка да је из би ла кри за о то ме рас пра вља ло и ни је глав ни узрок кри зе, јер др жа ва не са мо ре гу ла ти вом, већ и еко ном ским ме ра ма ути че на тр жи шне то ко ве. Има ју ћи у ви ду да и у кул тури де лу је тр жи шни ме ха ни зам до шло је до ре ла ти ви за ци је пој ма кул ту ра, до по и сто ве ћивања све та кул ту ре са све том по тро шње и до еко ном ског по и ма ња вред но сти у кул ту ри. Кул ту ра као из раз чо ве ко вог ства ра ла штва у свом раз во ју ни је ишла у прав цу да мења свет, већ да се про фи ти ра, као и у свим де лат но сти ма. Овај рад се ба ви про у ча ва њем од но са из ме ђу еко ном ске кри зе и кул ту ре, и њи хо ве за ви сно сти. Раз у ме ва ње од но са из ме ђу еко но ми је и култу ре мо же по мо ћи у до но ше њу од лу ке ко ја би има ла ути цај у овој обла сти. Кључ не ре чи: еко ном ска кри за, кул ту ра, тр жи ште, обра зо ва ње, еко ном ски опо ра вак Еко ном ска кри за је те жак, не же ље ни, де струк тив ни фак тор це лог дру штва. Она угро жа ва све ин сти ту ци је у дру штву, би ло да су фи нан сиј ске или обра зов не, што се лан ча но прено си на све де лат но сти, а сва ка ко и на кул ту ру. Овај рад се по ред про у ча ва ња по ре кла Свет ске еко ном ске кри зе ба ви и пи та њем ути ца ја кул ту ре гле да но кроз при зму на стан ка кризе. За кри зе је ва жно да се ана ли зи ра ју, да се оце ни да ли су мо гле да се из бег ну, да се ума њи њи хо во деј ство и да се делу је пре вен тив но, да се што је мо гу ће ма ње ис по ља ва ју због 336

2 њихо вог ка та стро фал ног еко ном ског деј ства. 1 Еко ном ске кри зе би ле су пред мет мно гих сту ди ја и ана ли за од стра не ра зних ау то ра и ме ђу на род них ор га ни за ци ја. Свр ха свих тих ра до ва би ла је да се са гле да ју узро ци кри за ка ко би се у будућ но сти из бе гли. За ко ни тр жи шта, ин кор по ри ра ни у свет кул ту ре, до при не ли су из ве сном по ни шта ва њу кул ту ре, јер је и у кул ту ри за влада ло на че ло сти ца ња што ве ћег про фи та. Да кле, пр вен ствено се те жи пре ма ма те ри јал ним до бри ма, бо гат ству и нов цу, та ко да је у иде ји но вог кул тур ног мо де ла из ве стан пад култу ре. Сво ђе њем зна че ња кул ту ре у тр жи шне окви ре и марги на ли за ци јом ње не вред но сне ком по нен те, по твр ђу је се и кри за и очи глед но је да по сто ји кон траст из ме ђу кул ту ре и ци ви ли за ци је. Тр жи шна иде о ло ги ја ство ри ла је по тро шачки мен та ли тет у ко јем је вред ност све де на на оно што се у сми слу до би ти мо же оства ри ти. При то ме се за бо ра вља да де мо кра ти ја по чи ва на раз во ју кул ту ре, та ко да de facto да нас су штин ски де мо кра ти ја по сто ји са мо фор мал но и де кла ра тив но, јер без су штин ског ути ца ја кул ту ре не ма ни де мо кра ти је. Ути цај Свет ске еко ном ске кри зе на кул ту ру Еко ном ска кри за је не при ја тељ кул ту ре јер се у усло ви ма кри зе из два ја ју да ле ко ма ња сред ства за рад кул тур них инсти ту ци ја, по пут по зо ри шта и му зе ја, ор ке ста ра, та ко да ни је не по зна то да се у усло ви ма кри зе не ке кул тур не инсти ту ци је и за тва ра ју. Еко ном ска кри за на ру ша ва си стем инфра струк ту ре у кул ту ри не са мо сма ње њем бро ја кул тур них ин сти ту ци ја и опре мље но сти у кул ту ри, већ ути че и на обим кул тур них услу га и ак тив но сти. Све до ци смо из у зет но лошег ути ца ја свет ске еко ном ске кри зе на кул ту ру. У усло ви ма кри зе др жа ва на пр вом ме сту ума њу је рас хо де за кул ту ру, од но сно бу џет ска сред ства ко ја се из два ја ју за кул ту ру. Соци о ло зи и еко но ми сти упра во су ис та кли да се јак ефе кат Свет ске еко ном ске кри зе нај пре од ра жа ва на кул тур ни систем кроз сла бо фи нан си ра ње. Не до ста так ин ве сти ци ја је у свим ком по нен та ма кул тур ног ства ра ла штва: кре а ци ји, продук ци ји, ди стри бу ци ји, про мо ци ји, тр жи шту кул ту ре. Све ком по нен те и функ ци је кул тур ног жи во та су по го ђе не: од ин фра струк ту ре и функ ци о ни са ња кул тур них ин сти ту ција и нео п ход не опре мље но сти до фи нан си ра ња кул тур них ин сти ту ци ја, од при сту па кул тур ним до бри ма и услу га ма до мен та ли те та и по на ша ња у упра вља њу у обла сти кул ту ре, 1 World Eco no mic and Fi nan cial Sur veys, Cri sis and Re co very (April 2009), Was hing ton: IMF, p

3 укљу чу ју ћи и рад оних у кре а тив ној ин ду стри ји, еду ка тивни по тен ци јал, кул тур не кре а ци је, људ ске ре сур се кул турног си сте ма и струк ту ру кул тур них рад ни ка. 2 Ма да се по тен ци јал но тр жи ште кул ту ре не мо же ни ка да иден ти фи ко ва ти са це лом по пу ла ци јом на јед ном про сто ру, оно је у усло ви ма еко ном ске кри зе још ма ње. Сва ка за једни ца има по је дин це без кул тур ног ка пи та ла (на при мер, без обра зо ва ња, ин фор ма ци ја, спо соб но сти да при ми или пре по зна кул тур ну по ру ку), ко ја их ис кљу чу је из по тен цијал них ко ри сни ка кул тур них до ба ра, а њи ма тре ба до да ти и сег мент по пу ла ци је ко ји се из фи нан сиј ских или дру гих разло га од ри чу кул тур них до ба ра или услу га ко је су пре кри зе ко ри сти ли. По ре кло и на ста нак еко ном ских кри за Све кри зе у тр жи шној еко но ми ји на ста ју и по чи њу због недо стат ка нов ца, од но сно не ли квид но сти. У но вој еко номској исто ри ји, од на стан ка ка пи та ли зма и тр жи шне при вреде еко ном ске кри зе по ста ју њи хов са став ни део, због то га што је тр жи шна при вре да по сво јој при ро ди ри зич на. Тр жиште ни је са вр ше но и има сво је не до стат ке, ко ји, као и пре узи ма ње де ла тр жи шта од стра не др жа ве, во де ка кри за ма, и за то би мо ра ло да бу де ефи ка сно ре гу ли са но. Кри за, би ло да је иза зва на не до ста ци ма тр жи шта или др жа ве, за бри ња ва јуће ути че на све еко ном ске и фи нан сиј ске па ра ме тре и на све су бјек те тр жи шног и јав ног сек то ра, од но сно на све гра ђане у зе мљи. Кри за успо ра ва и сма њу је про из вод њу, про да ју и ин ве сти ци је, до во ди до от пу шта ња за по сле них и по ра ста не за по сле но сти, сма њу је бру то дру штве ни про из вод (БДП), стан дард и ква ли тет жи во та. Ка ко на ста ју кри зе? Тра га ње за оства ре њем што ве ћег профи та во ди ло је ши ро ком де ло ва њу бер зан ских и тр жи шних шпе ку ла ци ја. Ко ји је био про блем? Вр ло јед но ста ван. Допу шта њем да се от ка чи спи ра ла за ду жи ва ња по кре нут је про цес не мо гућ но сти на пла те ду го ва. Еко ном ске те о ри је ко је су има ле од лу чу ју ћи ути цај на савре ме не при вред не си сте ме и ре ша ва ње кри за су кен зи јанска и нео ли бе рал на те о ри ја. Кључ на раз ли ка из ме ђу ове две те о ри је је сте раз ли ка у зна ча ју и уло зи фи скал не и мо нетар не по ли ти ке. 3 Ана ли зи ра ју ћи узро ке кри зе и не до стат ке 2 Mol do ve a nu, М. and Ioan-Franc, V. (2011), The Im pact of The Eco no mic Cri sis on Cul tu re, Re vi ew of 18 Ge ne ral Ma na ge ment, Vo lu me 14, Is sue 2, p Оста ле те о ри је раз ви ја ју се у прав цу кеј нзи ја ни зма или се др же прав ца нео ли бе ра ла, а ме ђу њи ма има и оних ко ји по ку ша ва ју да по ми ре ова 338

4 тр жи шта, и ка ко да се от кло не, исто вре ме но, и кеј нзи јан ци и нео ли бе ра ли по ка за ли су ка ко кри за мо же и да се иза зо ве. Ка да је ли бе рал ни ка пи та ли зам за пао у те шко ће и на ста ла Ве ли ка еко ном ска кри за го ди не на ста ла је кеј нзијан ска те о ри ја или док три на фи скал не екс пан зи је, на зва на по ње ном твор цу, еко но ми сти Џо ну Мај нар ду Кеј нзу (John Maynard Keynes), ко ји је по ме рио клат но при вред ног си стема ка ве ћој уло зи др жа ве у при вре ди, и остао упам ћен по изја ви: Дуг рок не по сто ји. На ду ги рок сви смо мр тви. Кејнз се за ла гао за раз вој јав них по тре ба ра ди оства ри ва ња економ ски ста бил ног дру штва и раз во ја, што иде у прав цу соци јал де мо кра ти је. Тр жи шни ка пи та ли зам, по на ла зи ма Кејнза ни је у ста њу да обез бе ди одр жив раз вој и по тре бан ни во ин ве сти ци ја за пу ну за по сле ност. За то је нео п ход на ин тервен ци ја др жа ве да би се обез бе ди ла тра жња на од го ва ра јућем ни воу за јед но са при ват ним сек то ром, ко ји то сам не мо же. Кејнз не не ги ра тр жи ште и уло гу тр жи шних сна га у раз во ју при вре де али оспо ра ва ау то ма ти зам у њи хо вом дејству и уво ди ко рек тив не фак то ре у тр жи шни си стем, а то је ин тер вен ци ја др жа ве. Ти ме др жа ва по ста је део тр жи шта или си стем ко ји мо ра да му се стал но при ла го ђа ва и да га не пре ста но усме ра ва и кон тро ли ше. По кеј нзи јан ци ма узрок Ве ли ке еко ном ске кри зе го ди не ни је не до ста так тра жње, већ не до ста так нов ца или ли квид но сти. На кон Дру гог свет ског ра да, на ро чи то у раз ви је ним ка пита ли стич ким др жа ва ма, ин тер вен ци јом др жа ве до ла зи до по ра ста бу џе та и бу џет ског де фи ци та, по ра ста јав них зајмо ва, а сред ста ва при ват ног сек то ра за ин ве сти ра ње су мања. По се бан про блем би ла је ин фла ци ја и по ве ћа ње уче шћа јав не по тро шње у БДП што се прав да ло по ве ћа њем јав них рас хо да. Стал ни раст јав них рас хо да и ин фла ци ја уно си ли су тр жи шне по ре ме ћа је и ума њи ва ли ефи ка сност при вре де. 4 У ме ри у ко јој про из во ди, др жа ва, ме ша ју ћи се у при вредне за ко ни то сти, оп те ре ћи ва ла је ка пи та ли стич ки свет све до го ди на про шлог ве ка ка да се у ре ша ва њу про бле ма ин фла ци је по чи њу при ме њи ва ти ме ре нео ли бе рал не те о ри је Чи ка шке шко ле пред во ђе не Мил то ном Фрид ма ном (Mil ton Fri ed man), ко је по но во клат но при вред ног си сте ма по ме ра ју ка тр жи шту, од но сно за ла жу се за ма њу уло гу др жа ве. Проблем ин фла ци је од ко јег је па ти ла свет ска еко но ми ја по сле Ве ли ке еко ном ске кри зе ре шен је при ме ном нео ли бе рал не те о ри је или те о ри је мо не та ри ста. два глав на те о риј ска кон цеп та, или су то спе ци фич не еко ном ске те о ри је, ау тох то не, за сно ва не на пси хо ло шким и дру гим кри те ри ју ми ма. 4 Фрид ман, М. (1973) Те о ри ја нов ца и мо не тар на по ли ти ка, Бе о град: Рад, стр

5 Ка пи та ли зам је уте ме љен на те о ри ји ли бе рал ног ка пи тали зма а све ка сни је те о ри је су ње го ва на до град ња ко је су по ну ди ле ре ше ња за не до стат ке ко ји се ја вља ју у де ло ва њу др жа ве или тр жи шта и ре ше ња на но ве иза зо ве ко је ка пита ли зам мо ра да ре ша ва. Кејнз ни је од ба цио по став ке либе рал ног ка пи та ли зма, као што ни Мил тон Фрид ман ни је од ба цио кеј нзи ја ни зам. Све ове те о ри је угра ђе не су у зда ње са вре ме ног ка пи та ли зма. Оно око че га се спо ре ове те о ри је је уло га др жа ве у при вре ди, од но сно ко ји је оп ти ма лан однос из ме ђу др жа ве и тр жи шта да би при вред ни си стем обезбе дио одр жив и ста би лан еко ном ски раз вој без кри за. Овај спор ни је за вр шен и до шао је до из ра жа ја и да нас у Свет ској еко ном ској кри зи. Нео ли бе ра ли шти те за ко не тр жи шта, сма тра ју да је сва ка ин тер вен ци ја др жа ве у при вре ди, осим ре гу ла тив не, штетна. Они се исто вре ме но за ла жу за јеф ти ну и ра ци о нал ну др жа ву, за чвр сто бу џет ско фи нан си ра ње и си стем ско усмера ва ње пре ма ин те ре си ма ка пи та ла. Пре ма Фрид ма ну, моне тар на по ли ти ка је пре суд ни ја од фи скал не, јер до по већа ња при вред них ак тив но сти мо же да до ђе и штам па њем нов ца ко јим се под сти че тра жња. Мо не тар на по ли ти ка, чи ји је глав ни циљ ста бил ност це на и сма ње ње уло ге др жа ве би тре ба ло да обез бе ди про стор за ве ће де ло ва ње тр жи шта и сма ње ње ин фла ци је. У пр вим ре а го ва њи ма на Свет ску еко ном ску кри зу, на ста лу го ди не, углав ном се го во ри ло о не до ста ци ма ли бе ралног тр жи шта а не о не до ста ци ма др жа ве у ње ној уло зи у ре гу ла ти ви и кон тро ли тр жи шта. Тр жи ште ни је та ко ли берал но ка ко се, ка да је из би ла кри за, о то ме рас пра вља ло и не мо же да бу де глав ни узрок кри зе. Др жа ва не са мо ре гула ти вом, већ и еко ном ско-фи нан сиј ским ме ра ма ути че на тржи шне то ко ве. Цен трал не бан ке вр ше мо не тар ну кон тролу, рас по ла жу ин стру мен ти ма кон тро ле ри зи ка, кон тро ли шу ко ли чи ну нов ца а ти ме и ли квид ност. Др жа ва је од тр жи шта пре у зе ла и до бар део упра вља ња ка ма том пре ко ре фе рентне ка мат не сто пе, ко ју ко ри сти као фак тор ути ца ја на по нуду и тра жњу нов ца и ка пи та ла на фи нан сиј ском тр жи шту и као фак тор под сти ца ја ин ве сти ци ја и за по сле но сти. Пре ма то ме, др жа ва је има ла мо гућ но сти да кри зу спре чи али то ни је учи ни ла. Пре ма ми шље њу но бе лов ца за еко но ми ју, Џозе фа Шти гли ца (Jo seph Sti glitz), про фе со ра аме рич ког универ зи те та Ко лум би ја, узрок кри зе ле жи у бес при зор ној приме ни нео ли бе рал не еко ном ске по ли ти ке. Шти глиц ука зу је да свет ни је са здан на по сту ла ту да се тр жи ште ре гу ли ше са мо по се би, ка ко твр де при ста ли це нео ли бе рал не еко номске по ли ти ке. Тр жи ште нас ни је при пре ми ло на сна жан раст 340

6 цена наф те и хра не, ко ји ни су при мер сло бод ног тр жи шта, а је су део про бле ма. 5 Обра зац на стан ка кри за и узро ци Свет ске еко ном ске кри зе Не ко ли ко фи нан сиј ских кри за из вр ши ле су удар на светску еко но ми ју од 1990-тих го ди на до са да шње кри зе. Мањег оби ма кри зе ко је су прет хо ди ле Свет ској еко ном ској кри зи, на ста лој го ди не, има ле су иден ти чан обра зац на стан ка с тим да су то би ле и оста ле ло кал не или ре ги о налне, по што су за хва та ле јед ну или ма њи број др жа ва и ни су се про ши ри ле на оста ли део све та, што да нас ни је слу чај. Свет ска еко ном ска кри за, на ста ла у САД, по ста ла је свет ска јер се бр зо пре не ла на оста так све та јер је аме рич ка привре да нај ве ћа у све ту и уско је по ве за на са свим свет ским тр жи шти ма. Уче шће САД у свет ској тр го ви ни је 15,2 од сто, а у свет ском бру то дру штве ном про из во ду (БДП) је 22,3 одсто, та ко да је ду бо ка гло ба ли за ци ја фи нан си ја и тр го ви не про у зро ко ва ла да се кри за ра ши ри бр же не го у про шло сти. Упо ре ђу ју ћи те прет ход не кри зе од 1990-тих го ди на са са дашњом свет ском еко ном ском кри зом, раз ли ка је сте у по гледу оби ма кри зе и ве ли чи не зе мље, али обра зац на стан ка је иден ти чан и у осно ви по чи ње од ста ња при вред ног успо на бу ма а за вр ша ва се са сло мом, од но сно па дом при вред них ак тив но сти. 6 При вред ни про спе ри тет обич но је по чи њао са екс пан зив ном мо не тар ном по ли ти ком, ни ским ка мат ним сто па ма и ра пид ним ра стом кре ди та, што је по го до ва ло привред ном ра сту. По ве ћа ње кре ди та у бан ка ма ка на ли са ло се у тр жи шну имо ви ну, на ро чи то у не по крет но сти и хар ти је од вред но сти. Ме ђу тим, услед ра ста тр жи шних це на не по кретно сти до ла зи ло је до за сто ја у от пла ти кре ди та што је био пр ви знак упо зо ре ња, те је на кон ви со ког ра ста при вред них ак тив но сти по чи ња ло успо ра ва ње. Си ту а ци ја на тр жи шту се ме ња ла та ко што је по сле оп ти ми зма у при вред ном бу му на сту пи ла не ли квид ност. Ка мат не сто пе по че ле су на гло да ра сту, вред ност не по крет но сти да па да. Гу би ци су ути ца ли на сма ње ње по тро шње и ин ве сти ци ја уз по ве ћа ње не за после но сти, док су јав на по тро шња и бу џет ски де фи цит драма тич но ра сли. При вре да је у да тим окол но сти ма па да ла у ду бо ку де пре си ју. У тој ета пи, вла да је убри зга ва ла ка пи тал 5 Ви де ти: Ken nedy, S. and Be nja min, M. (2009) Banks to re sist push for casting spo tlight on fi nan ce systems, When it co mes to tran spa rency, the world s ban kers won t sur ren der wit ho ut a fight, Blo om berg News, In ternet, at tle ti mes.nwso ur ce.com/html/bu si nes stec hno logy, 6 Jo nung, L. (2009) The fi nan cial cri sis of to day: a re run of the past?, Eu ropean Eco nomy News, Ja nu ary N 12, Ma ga zi ne of the Di rec to ra te-ge ne ral for Eco no mic and Fi nan cial Af fa irs, Brus sels: Eu ro pean Com mis sion, p

7 у бан ке и пред у зи ма ла дру ге ме ре да са чу ва фи нан сиј ски сек тор. 7 Исти обра зац на стан ка кри зе од 1990-тих го ди на па на да ље, по но вио се у нео че ки ва ном оби му у САД. За Ве ли ку економ ску кри зу го ди не, као и за Свет ску еко ном ску кри зу на ста лу го ди не, ка рак те ри стич но је да су јој прет хо ди ле ре це си ја и бер зан ске шпе ку ла ци је. Ин тен зи тет обе кри зе био је сна жан а на ја чи ну кри зног уда ра ути цало је што је кри за из би ла у САД ко ја је нај ве ћа еко ном ска си ла све та, са ко јом су ви ше или ма ње по ве за не све зе мље све та. Екс пан зи ја по зајм љи ва ња ство ре на је у сек то ру стамбе не из град ње. До бит је би ла пре те ра на услед ра ста кре ди та и огром не за ду же но сти, што је ко нач но и до ве ло до ин солвент но сти и па ни ке ка да су це не не по крет но сти пре ста ле да ра сту и мо дел, за сно ван на ре фи нан си ра њу, сло мљен го ди не. При вред ни про цват пре о кре нуо се са кон трак цијом кре ди та у крах и ра пид но се про ши рио на оста так све та го ди не. Те шко ће у от пла ти огром ног бро ја кре ди та про у зро ко ва ле су не ли квид ност фи нан сиј ског сек то ра у САД у ле то го ди не, што је иза зва ло не до ста так го то вог нов ца и ко лапс ин ве сти ци ја на фи нан сиј ском тр жи шту. Фи нан сиј ска криза у САД до сти гла је свет ске раз ме ре. Фи нан сиј ски си стем био је ра њив услед ви со ке за ду же но сти, а на ро чи то услед ве ли ких про бле ма у ве зи са хи по те кар ним кре ди ти ма са ниским ка мат ним сто па ма што је под сти ца ло за ду жи ва ње те се че сто на во ди као глав ни узрок кри зе. Тр жи шна еко но ми ја ну жно под ра зу ме ва ци клич ност, а на ре гу ла тор ним и надзор ним ор га ни ма је да је пра те и кон тро ли шу. Пре ма то ме, др жа ва је има ла мо гућ но сти да кри зу спре чи али то ни је учи ни ла. Аме рич ка упра ва фе де рал них ре зерви (ФЕД) рас по ла же из ван ред ном ин фор ма тич ком тех ноло ги јом та ко да је бла го вре ме но има ла на рас по ла га њу све ин фор ма ци је, укљу чу ју ћи и бу ду ће про це не, о то ме шта се де ша ва на бер за ма. Очи глед но је да се ра ди о не до ста ци ма у до ме ну мо не тар не кон тро ле др жа ве а не тр жи шта. За то је за на ста лу кри зу го ди не од го во ран ФЕД, с тим што оста је отво ре но пи та ње да ли је кри за на ста ла за то што је еми то ва на не до вољ на ко ли чи на нов ца у до ла ри ма или је недо вољ на ко ли чи на нов ца на ста ла за то што је но вац не где 7 Опи са ни сце на рио био је обра зац не ко ли ко кри за од го ди не: у Швед ској, Нор ве шкој и Фин ској (1991), Мек си ку и Бра зи лу (1994), Ја пану, Тај лан ду, Ин до не зи ји и Ју жној Ко ре ји (1997), Ру си ји (1998), Тур ској (2000), Ар ген ти ни (2001), и фи нан сиј ске кри зе, на ста ле у САД годи не ко ја је до би ла свет ске раз ме ре године. 342

8 не стао, што би мо гло да се по ве же са ве ли ким бу џет ским де фи ци том у САД и из да ци ма за рат у Ира ку. Гло бал но фи нан сиј ско тр жи ште то ли ко је ис пре пле та но и ин те гри са но да се кри за пу тем тр го вин ских и фи нан сиј ских ка на ла бр зо пре не ла на дру ге кон ти нен те, пр вен стве но на Евро пу. 8 На ја чи ну кри зног уда ра си гур но је ути ца ло и то што је кри за из би ла у др жа ви ко ја је нај ве ћа еко ном ска си ла све та са ко јом су ви ше или ма ње по ве за не све зе мље све та. Мно ге фи нан сиј ске ин сти ту ци је у све ту, укљу чу ју ћи и ве лике европ ске бан ке, ра ди сти ца ња до брих за ра да, ула га ле су но вац у аме рич ко хи по те кар но тр жи ште. Нај ве ће европ ске бан ке би ле су при ну ђе не да от пи шу нов ча не из но се у ми лијар да ма због не мо гућ но сти на пла те одо бре них хи по те кар них кре ди та. Кри за је по че ла у фи нан сиј ском сек то ру, али се кре дитни шок бр зо пре нео и у сек тор ре ал не еко но ми је и у све сегменте дру штва. 9 Успо ра ва ње гло бал ног еко ном ског ра ста на ста вље но је и тра је и да нас. Др жав на ин тер вен ци ја у ре ша ва њу Свет ске еко ном ске кри зе Ја ка и сна жна ин тер вен ци ја др жа ве по вра ти ла је ли квидност фи нан сиј ских тр жи шта и de fac to успе шно огра ни чи ла па ни ку, али је би ло по треб но да фи нан сиј ске ин сти ту ци је функ ци о ни шу са ма њим за ду же њем и да ис пра ве њи хо ве би лан сне не до стат ке због не по кри ве но сти из во ра сред става. То је зах те ва ло до ка пи та ли за ци ју фи нан сиј ских ин ститу ци ја од стра не др жа ве, тј. ди рект но укљу чи ва ње др жав ног ка пи та ла или да ва ње зај ма нај у гро же ни јим ин сти ту ци ја ма или от куп про бле ма тич не имо ви не. У не ким зе мља ма дока пи та ли за ци ја фи нан сиј ских ин сти ту ци ја под ра зу ме вала је на ци о на ли за ци ју ба на ка (Ве ли ка Бри та ни ја, Не мачка, Ау стри ја, Ита ли ја, Хо лан ди ја, Исланд, Швај ца р ска, и др.). 10 Обез бе ђе ње ли квид но сти крат ко роч но је убла жи ло кри зу али ни је ути ца ло на еко ном ски опо ра вак те се кри за 8 We hin ger, G. (2008) Les sons from the Fi nan cial Mar ket Tur moil: Chal lenges ahead for the Fi nan cial In du stry and Po licy Ma kers, Fi nan cial Mar ket Trends, Pa ris: OECD, p Schmidt-Heb bel, K. (2009) OECD Glo bal Eco no mic Ou tlo ok for 2009, World Tra de Ma ga zi ne, Fe bru ary 2, p На при мер, у Ве ли кој Бри та ни ји де ли мич на на ци о на ли за ци ја из вр ше на је у осам нај ве ћих ба на ка (Ab bey, Bar clays, HBOS, HSBC, Lloyds TSB, Na ti on wi de Bu il ding So ci ety, Royal Bank of Sco tland, Stan dard Char te red), у: Re scue plan for UK banks un ve i led (2008), BBC News, 8 Oc to ber 2008, In ter net, si ness/ st m; Rescue package approved (10/20/2008). 343

9 продужи ла, и од фи нан сиј ске пре ра сла у еко ном ску, од носно у дру штве ну за хва та ју ћи све сег мен те дру штва. По ку ша ји да се кри за ре ши са ма од се бе и да се пре пу сти тржи шном ме ха ни зму, би ли би ка та стро фал ни. Ка ко моне тар не ме ре ни су би ле до вољ не да за у ста ве кри зу, другог из бо ра и ни је би ло, та ко да је др жав на ин тер вен ци ја у ре ша ва њу кри зе има ла до ми нант ну уло гу. Је ди но је др жава има ла ка па ци те те да ин тер ве ни ше са оби мом сред ста ва нео п ход ним у са вла ђи ва њу кри зе, јер при ват ни сек тор ни је био у ста њу да у крат ком ро ку де лу је са за до во ља ва ју ћим ефек том. У пла но ви ма опо рав ка ве ћи не зе ма ља до ми ни ра ле су фискал не ме ре ко је сти му ли шу тра жњу, за по сле ност и еко номски раст, по пут ин ве сти ци ја у ин фра струк ту ру, и да ва ња зај мо ва за раз вој ма лих и сред њих пред у зе ћа, одо бра ва ња ин ве сти ци о них олак ши ца, да ва ња по тр о шач ких кре ди та гра ђа ни ма и кре ди та пред у зе ћи ма, по ве ћа ња со ци јал них на кна да за од ре ђе не ка те го ри је ста нов ни ка, фи нан сиј ске по мо ћи за не за по сле не и си ро ма шна до ма ћин ства. Осим то га, ту су и из два ја ња сред ста ва за ис тра жи ва ња, тех но лошке про јек те и обра зо ва ње, ко ји у су шти ни од ре ђу ју прав це бу ду ћег раз во ја. Кул ту ра и тр жи ште За да так са вре ме не кул тур не по ли ти ке увек је био да, пре свега, обез бе ди фи нан сиј ску по др шку ин сти ту ци ја ма као што су му зе ји, га ле ри је, по зо ри шта, и др., да бри не о умет ности и о кул тур ној ба шти ни с тим што је основ ни пред у слов за успе шно во ђе ње кул тур не по ли ти ке по ста ло под јед на ко ва жно по зна ва ње и еко но ми је и кул тур них вред но сти. 11 Наро чи то је у про шлом ве ку до шло до по ра ста ин те ре со ва ња за кре а тив не ин ду стри је због њи хо вог ути ца ја на еко ном ску ди на мич ност, што је ути ца ло и на уло гу кул тур не по ли ти ке. Кул ту ра је та ко ђе по ста ла део тр жи шног ме ха ни зма де лова ња та ко да је до шло до ре ла ти ви за ци је и рас те гљи во сти пој ма кул ту ра, до из ве сног по и сто ве ћивања све та кул ту ре са све том по тро шње. Gros so mo do, тр жи шни ме ха ни зам дело ва ња, ин кор по ри ран у кул ту ри до вео је до еко ном ског пои ма ња вред но сти у кул ту ри. У кул ту ри се да нас увек по мињу но вац, бу џе ти, фон до ви, сред ства, за ра де, ис пла ти вост про је ка та, ин ве сти ци је, фи нан сиј ска са мо о др жи вост и сл. Тр жи шна иде о ло ги ја ство ри ла је по тро шач ки мен та ли тет, а вред ност је све де на на оно што се мо же у сми слу до бити 11 Ви де ти: Tro zbi, D. (2012) Eko no mi ka kul tur ne po li ti ke, Be o grad: Clio. 344

10 оства ри ти. Кул ту ра као из раз чо ве ко вог ства ра ла штва у свом раз во ју ни је ишла у прав цу да ме ња свет, већ да профи ти ра, као, уо ста лом, и све дру ге де лат но сти. Схва та ња о кул ту ри и ње ној уло зи у дру штву су раз ли чи та, по ла зе ћи од из јед на ча ва ња кул ту ре са раз во јем ци ви ли за ције, до схва та ња пој ма кул ту ре у при зна ва њу и пре по зна вању кул тур ног ди вер зи те та, да не по сто ји јед на већ мно штво кул ту ра, ко је се из ра жа ва ју у је зи ци ма, тра ди ци ја ма и обича ји ма раз ли чи тих за јед ни ца. Но, без об зи ра на раз ли ке у схва та њу пој ма кул ту ре и ње ној уло зи, да нас се још увек за пад ни кул тур ни мо дел пред ста вља не са мо као је дан од по сто је ћих кул тур них мо де ла, већ као до ми нан тан. За ко ни тр жи шта у кул ту ри до при не ли су из ве сном по ништа ва њу кул ту ре. По хле па за сти ца њем што ве ћег про фи та озна ча ва жеђ за све ве ћим по се до ва њем, уз без об зир ност пре ма дру ги ма, па чак и на њи хо ву ште ту. Да кле, пр вен ствено се те жи пре ма ма те ри јал ним до бри ма, бо гат ству и новцу, та ко да је у иде ји но вог кул тур ног мо де ла ви дљив пад кул ту ре. 12 С дру ге стра не, не сум њи во је да је кул ту ра јед на од нај бит ни јих ка рак те ри сти ка људ ског де ло ва ња и дру штва уоп ште. Основ ни сми сао кул ту ре са сто ји се у то ме да олакша одр жа ње, про ду же ње и на пре дак људ ског дру штва. Међу тим, у ери ма сов не по тро шње, ма сов не ко му ни ка ци је и кул ту ре, обе ле же ној опа да њем или не стан ком ве ли ких иде ја и иде о ло ги ја, де сио се гу би так вред но сне и оп ште чо ве чанске ди мен зи је кул ту ре. 13 Јо зеф Ра цин гер (Jo seph Rat zin ger - Be ne dikt XVI) у књи зи Кр шћан ство и кри за кул ту ра ис ти че су коб ци ви ли за ци ја и кул ту ра, и да се у Евро пи и уоп ште на За па ду раз ви ла култу ра ко ја је ра ди кал на кон тра дик ци ја не са мо хри шћан ству, не го уоп ште ре ли гиј ским тра ди ци ја ма чо ве чан ства. 14 Сво ђе њем зна че ња кул ту ре у тр жи шне окви ре и мар ги на лиза ци јом ње не вред но сне ком по нен те, по твр ђу је се и кри за и очи глед но је да по сто ји кон траст из ме ђу раз во ја кул ту ре и ци ви ли за ци је. 15 У ча су по ра ста ра зних екс тре ми за ма, вар 12 Ни ко лић, Ч. В. (2011) Кул тур ни иден ти тет и по ли тич ка стра те ги ја: Књижев ност у до ба кри зе, у збор ни ку: Дру штве не кри зе и (срп ска) књи жевност и кул ту ра, уред. Бо шко вић, Д. и Ан ђел ко вић, М., Кра гу је вац: Фило ло шко-умет нич ки фа кул тет, стр Ми ли во је вић, Т. (2012) Кул ту ра и сре ћа, Кул ту ра, бр. 137, Бе о град: За вод за проучавање културног развитка, стр. 5-10, Ви де ти: Rat zin ger, J. (2008) Krš ćan stvo i kri za kul tu ra, Bi bli o te ka FI DES 38, Split: Ver bum. 15 Ric hard, V. (2002) The Ten sion in the Be a u ti ful: On Cul tu re and Ci vi li za tion in: Ro us se au and Ger man Phi lo soph, Be ing af ter Ro us se au: Phi lo sophy and 345

11 вар ста ва, ра то ва, ди вља ња круп ног ка пи та ла, ја за из ме ђу пау пе ри зо ва не ве ћи не и нео д го вор не ма њи не ул тра бо га та ша, уни шта ва ња еко си сте ма, за бо ра вља се да де мо кра ти ја по чива на раз во ју кул ту ре, да без кул ту ре не ма ни де мо кра ти је, та ко да de fac to да нас, су штин ски, де мо кра ти ја по сто ји са мо фор мал но и де кла ра тив но. За то ни је ни чу до што су еко номска, со ци јал на и кул тур на пра ва си сте мат ски за не ма ри ва на, пре све га јер се сма тра ло да она ствар но не мо гу ни шта значај но по ну ди ти све ту, ис пу ње ном ве ли ким си ро ма штвом и не јед на ко шћу. Има ју ћи у ви ду по себ но пра во на хра ну, дом и здрав стве ну за шти ту, по да ци де лу ју до и ста за стра шу ју ће. Да нас је у све ту го то во ми ли ја р ду љу ди на иви ци гла ди, а сва ке го ди не де сет ми ли о на љу ди уми ре због гла ди. У земља ма у раз во ју, не ис хра ње ност и бо ле сти због гла ди сва ке су го ди не узрок смр ти шест ми ли о на де це. У тим зе мља ма око ми ли ја р ду љу ди не ма при ступ до си гур не и здра ве во де. Про цје њу је се да би тро шко ви ко ји би оси гу ра ли чи сту питку во ду сви ма на све ту из но си ли око 10 ми ли јар ди до ла ра, а ели ми на ци ја гла ди око 19 ми ли јар ди. На спрам тих чи њени ца су по да ци да 500 нај бо га ти јих љу ди на све ту има ју већи при ход за јед но не го ли 500 ми ли о на љу ди. Са мо у САД на лук су зна кр ста ре ња по тро ши се го ди шње 14 ми ли јар ди до ла ра, а на ma ke-up око 18 ми ли јар ди. 16 Мно ге ста ти стике ви ше не го пла стич но опи су ју ра спо не у жи во ту у ко јем јед ни је два пре жи вља ва ју, док дру ги ужи ва ју бес при мер ни лук суз. За то еко ном ске кри зе дис кре ди ту ју за пад ну кул ту ру и мо рал ни су по раз за пад не ци ви ли за ци је. 17 Да ли је кри за до каз пре суд ног кри тич ног пе ри о да у жи воту за пад не ци ви ли за ци је, крај ере ли бе рал ног ка пи та ли зма? Пи та ње је ка ко ће кул ту ра са свим ње ним вред но сним утица ји ма пре жи ве ти у овом пре ла зном пе ри о ду и да ли култу ра има би ло ка кву уло гу у овим исто риј ским тран сфор маци ја ма ако се кул ту ра раз у ме као исто риј ска и ди на мич ка, да кле, раз вој на ка те го ри ја ко ја тре ба да се из у ча ва с об зиром на вре мен ске и про стор не про ме не. Уко ли ко се из пој ма кул ту ре ис кљу чу ју сви они про це си и тво ре ви не ко ји не ма ју за циљ или не до при но се да се ис ти че уло га све сног ра да за кул тур ни раз вој чо ве чан ства и ства ра ње по вољ ни јих услова за жи вот, то пи та ње се не ти че са мо ста ња у кри зи, већ Cul tu re in Qu e sti on, The Uni ver sity of Chi ca go Press, p Ви де ти: Bil chitz, D (2007) Po verty and Fun da men tal Rights The Ju sti fi cation and En for ce ment of So cio-eco no mic rights, Ox ford Uni ver sity Press. 17 Ар се ни је вић, Ј. Н. О вар ва ри ма у до ба (пост)ко ло ни ја ли зма, у збор ни ку: Дру штве не кри зе и (срп ска) књи жев ност и кул ту ра, уред. Бо шко вић, Д. и Ан ђел ко вић, М. (2011) Кра гу је вац: Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тет, стр

12 и бу ду ћих трен до ва. Ка кве про ме не ће би ти и шта ће би ти де фи ни тив но из ме ње но у кул ту ри: у ње ној уло зи и ма нифе ста ци ји? Ко је су им пли ка ци је у при о ри те ти ма кул тур не по ли ти ке, и у ин ди ви ду ал ним де ло ва њи ма у кул тур ном живо ту? Шта осна жи ти а шта за бо ра ви ти, шта из ме ни ти у култур ним ак тив но сти ма? За шта и про тив ко јих вред но сти се рас пра вља мо? Ко ји ар гу мен ти гу бе зна чај и чи ме ће би ти за ме ње ни? 18 О уло зи кул ту ре про блем је сте у кул ту ри Еко ном ске кри зе су са став ни део ка пи та ли стич ког по рет ка јер про из и ла зе из са ме ло ги ке си сте ма, од но сно из не равно те же из ме ђу по ну де и по тра жње. Упра во у овом кон тексту, Жан Пјер Де ру (Jеan-Pi er re De ru) ис ти че да кул тур ни рад ни ци не мо гу би ти по сма тра чи јер и они има ју од го ворност у на стан ку кри зе. 19 Као што су дру штве ни по кре ти широм све та про кла мо ва ли иде а ле со ли дар но сти, јед на ко сти и ди рект не де мо кра ти је, Де ру по зи ва на удру жи ва ње, ко лабо ра ци ју у кул ту ри и ин тер ак тив ну пар ти ци па ци ју. Де ру је за го вор ник кул тур не де мо кра ти је, под ко јом не под ра зу мева са мо при сту пач ни ју кул ту ру ни ти ње ну про мо ци ју ме ђу ши ро ком пу бли ком, већ на че ло ин тер ак тив не пар ти ци па ције. Љу ди ни су и не тре ба да бу ду па сив ни кон зу мен ти кул туре. За ко о пе ра ци ју и ин тер ак тив ну пар ти ци па ци ју по треб не су нам ве шти не но вог, пер спек тив ног и ком плек сног ме наџмен та у кул ту ри, али, пре све га, свест о дру гом и дру га чи јем и мен тал на флек си бил ност. По след њих го ди на је на под руч ју Евро пе пре по знат ве ли ки до при нос кул ту ре у укуп ном еко ном ском раз во ју. Кул турни про из во ди и услу ге има ју свој удео у БДП, а кре а тивни сек тор ства ра рад на ме ста. Де ру скре ће па жњу на опасно сти од ин стру мен та ли за ци је кул ту ре, јер, ка ко на во ди, кул ту ра не слу жи са мо еко ном ском раз во ју, већ до при но си це ло куп ном дру штву. Кључ ни про бле ми у до ме ну кул ту ре ве за ни су за ак ту ел не кул тур не по ли ти ке. Мен та ли тет култур них рад ни ка под ра зу ме ва стал но не го до ва ње и мо ље ње 18 In kei, P. (2010) The ef fects of the eco no mic cri sis on cul tu re, The Bu da pest Ob ser va tory, Cul tu re Watch Eu ro pe con fe ren ce он 6-7 Sep tem ber 2010: Cultu re and the Po li ci es of Chan ge, Brus sels: EESC He a dqu ar ters, Co un cil of Eu ro pe. 19 Асо ци ја ци ја Мар сел Хик тер iz Бри се ла (The As so ci a tion Mar cel Hic ter) је у ор га ни за ци ји кан це ла ри је Тач ка кул тур ног кон так та у Бе о гра ду одржа ла 25. ок то бра го ди не пре да ва ње на те му: Уло га кул ту ре у до ба кри зе, ви де ти: Ми ло је вић, М. (2012) О уло зи кул ту ре и мо гућ но сти ма пре ва зи ла же ња кри зе, Цен тар за ис тра жи ва ње кре а тив не еко но ми је, 29. ок то бар Ин тер нет: marx.rs/ /o-ulo zi-kultu re-i-mo guc no sti ma-pre va zi la ze nja-kri ze. 347

13 за бу џет, уме сто да се за по сле ни у кул ту ри окре ну из на лаже њу креатив них ре ше ња. За то је еко ном ска кри за при ли ка за по сту ли ра ње но ве ло ги ке у обла сти кул ту ре, а пред у слов за то је сте афир ми са ње са рад ње у кул ту ри. Де ру ве ру је у ло ги ку по ве зи ва ња, умре жа ва ња, би ло на ни воу фор ми ра ња ре ги о нал них, на ци о нал них, ло кал них плат фо р ми, или кроз органи зо ва ње се ми на ра, тре нин га и слич но. Кул ту ре су јед на ко пред о дре ђе не за про ме ну као и за от пор пре ма њој. Кул ту ро ло шка про ме на мо же би ти узро ко ва на око ли ном, ино ва ци ја ма и дру гим уну тра шњим ути ца ји ма, те до ди ри ва њем са дру гим кул ту ра ма. Не ка от кри ћа ко ја су ути ца ла на за пад ну кул ту ру у 20. ве ку укљу чи ва ла су пи лулу за кон тро лу ра ђа ња, те ле ви зи ју и ин тер нет. Исто ри ја по ка зу је да се с вре ме ном увек по ја вљу је де мо крати ја и на ше чи та во по и ма ње дру штва за пра во пред ста вља кре та ње на пред пре ма де мо кра ти ји ко ја је крај њи дру штвени циљ. Про блем ни је тех но ло шке при ро де, то ни су ве ли ке ко ли чи не угљен-ди ок си да, гло бал но за гре ва ње, от пад, то су све симп то ми про бле ма. Про блем је у на шем на чи ну раз мишља ња. У су шти ни, про блем је сте у кул ту ри. Стра те ги ја из ла за из кри зе и бу ду ћи иза зо ви Ме ре за об на вља ње еко ном ског ра ста су есен ци јал не, по што је су од го вор на пи та ње шта је за пра во бу ду ћи циљ раз воја, да ли су то ци ље ви еко ном ског бла го ста ња љу ди, за после ност, за шти та жи вот не сре ди не и по бољ ша ње обра зов не струк ту ре ста нов ни штва у су сре ту са но вим тех но ло шким иза зо ви ма. За то у при вред но раз ви је ним зе мља ма, по пут САД, Ве ли ке Бри та ни је и Не мач ке, пла но ви опо рав ка од кри зе су in cor po re струк тур не ре фор ме ко је во де ка привред ном ра сту. Ин ве сти ра ње у ис тра жи ва ња, пред у зет ништво и обра зо ва ње, ин фра струк ту р не про јек те и енер ге ти ку има ју ви ше стру ки по зи ти ван ефе кат на одр жа ње и ја ча ње кон ку рент но сти. Кон ку рент ску пред ност у бу ду ћем еко ном ском раз во ју од ређи ва ће пр вен стве но зна ње и тех но ло шки на пре дак. Не прила го ђе не зе мље у усло ви ма гло ба ли за ци је ће би ти оне ко је раз вој но и тех но ло шки за о ста ју или ко је не ма ју стра те ги ју раз во ја и со ци јал ну ко хе зи ју, по го то во оне ко је не до вољ но ула жу у обра зо ва ње и кул ту ру. Пре ма то ме, из ла зак из кри зе ни је са мо ре ша ва ње пи та ња не ли квид но сти, не го је и ства ра ње усло ва за одр жив бу ду ћи раз вој. За то ме ре ко је др жа ве пред у зи ма ју ка ко би ути цале на убла жа ва ње ефе ка та Свет ске еко ном ске кри зе има ју 348

14 исто риј ски ка рак тер, из раз ло га што стра те ги ја ре ша ва ња кри зе озна ча ва пут бу ду ћег свет ског дру штве ног си сте ма. 20 Раз у ме ва ње узро ка кри зе био је пред у слов за пред у зи ма ње ефек тив них ме ра кроз пла но ве опо рав ка у мно гим зе мљама. Свет се да нас су о ча ва са крат ко роч ним и ду го роч ним иза зо ви ма, а вр ста стра те ги је из ла за из кри зе опре де љу је да ље прав це раз во ја. Бр зи на и обим др жав не ин тер вен ци је под ути ца јем је по ли тич ког фак то ра, а сва ка зе мља је кроз пла но ве опо рав ка иден ти фи ко ва ла сег мен те ко је шти ти. Ка кве успе хе или не у спе хе ће има ти по је ди не др жа ве у наред ним де це ни ја ма за ви си од са др жи не пла но ва опо рав ка од кри зе. За то ме ре ко је др жа ве пред у зи ма ју у са вла да ва њу и опо рав ку од кри зе има ју исто риј ски ка рак тер, јер страте ги ја ре ша ва ња ове кри зе озна ча ва пут са вре ме ног светског дру штве ног си сте ма, бу ду ћу кон ку рен ци ју на свет ском тр жи шту, пре ра спо де лу еко ном ске, а ти ме и по ли тич ке моћи. Но ва еко ном ска кар та све та по ка зу је ди фе рен ци ра не по тенци ја ле ра ста. С јед не стра не, љу ди су ме ђу соб но све бли жи у про сто ру и вре ме ну, а, с дру ге стра не, све ви ше уда ље ни са да љим ра стом не јед на ко сти. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ар се ни је вић, Н. Ј. О вар ва ри ма у до ба (пост)ко ло ни ја ли зма, у збор ни ку: Дру штве не кри зе и (срп ска) књи жев ност и кул ту ра, уред. Бо шко вић, Д. и Ан ђел ко вић, М. (2011) Кра гу је вац: Фи ло лошко-умет нич ки фа кул тет, стр Ken nedy, S. and Be nja min M. (2009) Banks to re sist push for casting spo tlight on fi nan ce systems, When it co mes to tran spa rency, the world s ban kers won t sur ren der wit ho ut a fight, Blo om berg News, In ter net, at tle ti mes.nwso ur ce.com/html/bu si nesstec hno logy, Bil chitz, D. (2007) Po verty and Fun da men tal Rights The Ju sti fi cation and En for ce ment of So cio-eco no mic rights, Ox ford Uni ver sity Press. Eco no mic storms, We at he ring the cre dit crunch (2009) Eu ro pean Eco nomy News, Ja nu ary N 12. Ma ga zi ne of the Di rec to ra te-ge ne ral for Eco no mic and Fi nan cial Af fa irs, Brus sels: Eu ro pean Com mis sion. Фрид ман, М. (1973) Те о ри ја нов ца и мо не тар на по ли ти ка, Бе о град: Рад. 20 Хру стић, Х. (2009) Свет ска фи нан сиј ска кри за и др жав на ин тер вен ци ја у ода бра ним зе мља ма, Бе о град: Ин сти тут за ме ђу на род ну по ли ти ку и при вре ду, стр

15 Фред ман, М. (1997) Ка пи та ли зам и сло бо да, Бе о град: Global book. Hart mann, T. (2011) Prag- kri za za pad ne kul tu re, Ča ko vec: Dvo stru ka du ga d.o.o. Хру стић, Х. (2009) Свет ска фи нан сиј ска кри за и др жав на ин тервен ци ја у ода бра ним зе мља ма, Бе о град: Ин сти тут за ме ђу на род ну по ли ти ку и при вре ду. In kei, P. (2010) The ef fects of the eco no mic cri sis on cul tu re, The Bu da pest Ob ser va tory, Cul tu re Watch Eu ro pe con fe ren ce оn 6-7 Septem ber 2010: Cul tu re and the Po li ci es of Chan ge, Brus sels: EESC He a dqu ar ters, Co un cil of Eu ro pe. Jo nung, L. (2009) The fi nan cial cri sis of to day: a re run of the past?, Eu ro pean Eco nomy News, Ja nu ary N 12, Ma ga zi ne of the Di rec tora te-ge ne ral for Eco no mic and Fi nan cial Af fa irs, Brus sels: Eu ro pean Com mis sion. Ми ло је вић, М. (2012) О уло зи кул ту ре и мо гућ но сти ма пре ва зила же ња кри зе, Бе о град: Цен тар за ис тра жи ва ње кре а тив не еко номи је, 29. ок то бра Асо ци ја ци ја Мар сел Хик тер за кул тур ну де мо кра ти ју је у ор га ни за ци ји кан це ла ри је Тач ка кул тур ног контак та у Бе о гра ду, одр жа ла 25. ок то бра го ди не пре да ва ња на те му: Уло га кул ту ре у до ба кри зе. Ин тер нет: marx. rs/ /o-ulo zi-kul tu re-i-mo guc no sti ma-pre va zi la ze nja-kri ze Ми ли во је вић, Т. (2012) Кул ту ра и сре ћа, Кул ту ра, бр. 137, Бе оград: За вод зa проучавање културног развитка, стр. 5-10, Mol do ve a nu, M. and Ioan-Franc, V. (2011) The Im pact of The Eco nomic Cri sis on Cul tu re, Re vi ew of 18 Ge ne ral Ma na ge ment, Vo lu me 14, Is sue 2, p Ни ко лић, В. Ч. Кул тур ни иден ти тет и по ли тич ка стра те ги ја: Књижев ност у до ба кри зе, у збор ни ку: Дру штве не кри зе и (срп ска) књи жев ност и кул ту ра, уред. Бо шко вић, Д. и Ан ђел ко вић, М. (2011), Кра гу је вац: Фи ло ло шко-умет нич ки фа кул тет, стр Rat zin ger, J. (2008) Krš ćan stvo i kri za kul tu ra, Bi bli o te ka FI DES 38., Split: Ver bum. Re scue pac ka ges: what go vern ments ha ve of fe red, Fol lo wing are the la test me a su res ta ken by go vern ments to li mit da ma ge from the glo bal fi nan cial cri sis. Fol lo wing are the la test me a su res ta ken by go vernments to li mit da ma ge from the glo bal fi nan cial cri sis, Te le graph, 22.02,2009. In ter net: le graph.co.uk /fi nan ce/ /re scue-pac ka ges-whatgo vern ments-ha ve-of fe red -fi nan cial- cri sis.html Re scue plan for UK banks un ve i led, BBC News, 8 Oc to ber 2008, In ter net, si ness/ st m; Rescue package approved (10/20/2008). 350

16 Schmidt-Heb bel, K. (2009) OECD Glo bal Eco no mic Ou tlo ok for 2009, World Tra de Ma ga zi ne, Fe bru ary 2, 2009, In ter net: worldtra de mag.com/cda/ar tic les/co lumn/bn P_GUID_9-5- Tro zbi, D. (2012) Eko no mi ka kul tur ne po li ti ke, Be o grad: Clio. Vel kley, R. (2002) The Ten sion in the Be a u ti ful: On Cul tu re and Ci vili za tion in Ro us se au and Ger man Phi lo sophy. Be ing af ter Ro us se au: Phi lo sophy and Cul tu re in Qu e sti on, The Uni ver sity of Chi ca go Press. We hin ger, G. (2008) Les sons from the Fi nan cial Mar ket Tur moil: Chal len ges ahead for the Fi nan cial In du stry and Po licy Ma kers, Fi nan cial Mar ket Trends, Pa ris: OECD, p. 4. World Eco no mic and Fi nan cial Sur veys, Cri sis and Re co very (2009), Sum mary ver sion, Was hing ton: IMF. Hasiba Hrustić The Center for Law and Financial Research, Belgrade IMPACTS OF CULTURE AND WORLD ECONOMIC CRISIS Abstract There have been numerous economic crises in capitalism, both in the period of its rise and in all stages its development. Market economy is a risk per se, so that the risk is immanent to market economy and is in fact its middle name. The first responses to the global economic crisis mainly dealt with the failings of the liberal market, not with the state flaws and its role in market control. However, the market was not so liberal as it was debated during the birth of the crisis and certainly not the main cause of the crisis, since the state influence on the market reflects not only in regulations, but also in economic measures. Since market mechanisms also operate in culture, the concept of culture was relativized, the world of culture was identified with the consumer world, and the economic values gained importance in culture. As an expression of human creativity, culture has not taken a course in its development to change the world, but rather to profit just as any other field of human activity. This paper studies the relationship between economic crisis and culture and their interdependence. Understanding of the relationship between economy and culture may assist in the fashioning of decisions that may be of influence in these areas. Key words: economic crisis, culture, market, education, economic growth 351