ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Size: px
Start display at page:

Download "ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА"

Transcription

1 Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град DOI /kultura C УДК : : оригиналан научни рад ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Са же так: По јам кри зе ве зу је се пре све га за еко ном ску кри зу па та ко у пр ви план про би ја пи та ње о од но су ка пи та ли зма и кри за. Да ли је кри за не што што спо ља на ру ша ва нор мал но функ ци о ниса ње си сте ма и прет по ста вља крат ко тра ја ње, че му сле ди ус поста вља ње рав но те же и вра ћа ње у нор ма лан про цес тр жи шног ре гу ли са ња и по де ша ва ња? Или је кри за су штин ска и не про ме њива од ли ка ка пи та ли стич ког на чи на про из вод ње из че га сле ди да се ка пи та ли зам исто риј ски ис по ста вља као не пре кид но кре та ње из јед не кри зе у дру гу што ука зу је на пер ма нент ну кри зу као главно обе леж је по зног ка пи та ли зма и са да шњег тре нут ка? Ко је су консе квен це ула ска у пер ма нент ну кри зу? Кључ не ре чи: кри за, ка пи та ли зам, ху ма ни зам, пост ху ма ни зам, би о по ли ти ка, би о ма са Ако се о да на шњој кри зи раз ми шља као о тач ки пре о крета од ко је за по чи ње про ме на, он да са мо ло ци ра ње ове тачке прет по ста вља не ко од ре ђе ње при ро де тог до га ђа ја као и мо гу ће ли ни је ко је се да ље из ње га раз ви ја ју. Ове ли ни је оцрта ва ју вир ту ел не че сти це до га ђа ја ко је се, у за ви сно сти од окол но сти, мо гу ак ту е ли зо ва ти у не ком бу ду ћем ста њу ства ри и та ко ре кон фи гу ри са ти ста би ли зо ва не кон тек сте и њи хов сми сао уну тар до ми нант не ре ал но сти си сте ма. Запра во, пре би се мо гло го во ри ти о про ме ни гло бал ног контек ста чи ји се ефек ти, уну тар раз ли чи тих ло кал них контекста, пре ла ма ју на без број на чи на. У овом тре нут ку мо гу ће је ука за ти ба рем на три ли ни је чи је су по чет не тач ке раз ли чи то по зи ци о ни ра не на стре ли време на, али ко је се на до пу њу ју фор ми ра ју ћи оно што би се мо гло на зва ти пер ма нент ном кри зом. Пр ву од ових ли ни ја оцр та ва Сло тер дајк по ка зу ју ћи да је са по ја вом ма сов них ме ди ја и ма сов не кул ту ре ко ег зи стен ци ја љу ди по ста вљена на но ве осно ве. Та ко је исто вре ме но ху ма ни стич ки модел при пи то мља ва ња вар вар ских им пул са из гу био сво ју 33

2 ве ковну ексклузив ност, чи ме су се ство ри ли усло ви да се кон тро ла бе сти јал них и вар вар ских си ла из ме сти у ра ван генет ског ин жи ње рин га. Дру гу, у сво јим ана ли за ма би о по лити ке, го то во ус пут, по ми ње Фу ко од ре ђу ју ћи је као ви шак био-мо ћи. Та ли ни ја оцр та ва по тен ци ја ле чи ја би ак ту е лиза ци ја пре ма ши ла сва ку људ ску су ве ре ност, што им пли ци ра мо гућ ност ства ра ња не-људ ских ен ти те та ко ји из ми чу људској кон тро ли. Нај зад, тре ћа ли ни ја за по чи ње са оним што се на зи ва хи по те зом о ве ли ком убр за њу и ти че се, пре свега, чо ве ко вог ути ца ја на зе мљин си стем, ма да се у умет ности, по себ но на фил му, ефек ти овог убр за ња већ оцр та ва ју уну тар оно га што је Де лез на звао кри зом де лат не сли ке. Мно га раз ма тра ња ове тач ке пре о кре та, или кри зе ху ма нистич ког мо де ла, гра ви ти ра ју око по ја ве тех нич ке ре про дукци је, као оног то по са од ко јег за по чи ње ра ди кал на про мена од но са си ла. Ова про ме на за по чи ње упра во у тре нут ку ка да је ху ма ни стич ки мо дел, ко ји свој за мах до би ја Гу тенбер го вом тех нич ком ре во лу ци јом, до сти гао свој вр ху нац и оства рио го то во ап со лут ну хе ге мо ни ју. У есе ју о тех нич кој ре про дук ци ји из године Бе ња мин ће ефек те по ја ве нове тех ни ке ре про ду ко ва ња упо ре ди ти са екс пло зи јом ко ја је ста ри, ока ме ње ни свет ди гла у ва здух и ство ри ла усло ве, ка ко за кре та ње или лу та ње из ме ђу тих раз ба ца них фраг мена та, та ко и за дру га чи је не-ли не ар но по ве зи ва ње нај ра зличи ти јих фраг ме на та. Сам ће Бе ња мин на по ме ну ти да ефек ти ове про ме не да ле ко пре ва зи ла зе ис пра зну рас пра ву о то ме да ли су фо то гра фи ја и филм умет ност. Oно што је из мица ло свим уче сни ци ма у овој ди ску си ји је упра во то да ова про ме на до во ди у пи та ње, не са мо до ми на ци ју ху ма ни стичког мо де ла, већ и са мо функ ци о ни са ње тог мо де ла у но вој исто риј ској кон сте ла ци ји. Та ко се teh ne са да по ја вљу је као опа сност ко ја, не са мо што ра за ра ху ма ни стич ки мо дел, већ, по ми шље њу мно гих ау то ра, не ну ди ни ка кав дру ги мо дел ко ји би на до ме стио прет ход ни. Уто ли ко би се мо гло ре ћи да су Хај де ге ро ви спи си о тех ни ци као и ње го во раз ма тра ње ху ма ни зма и умет но сти ком па ти бил ни у свом на сто ја њу да на но ве осно ве по ста ве пи та ње од но са teh ne и hu ma ni tas. Сло тер дај ков од го вор на Хај де ге ро во Пи смо о ху ма ни зму, мо гао је у вре ме свог на стан ка 1 иза зва ти бур не ре ак ци је, због ра ди кал ног пре и спи ти ва ња ва же ћег мо де ла ху ма ни зма, а по том и због нео че ки ва ног отва ра ња епо хал ног пи та ња о пост ху ма ном. Да нас се овај текст пре мо же чи та ти као поку шај да се ло ци ра тач ка пре о кре та на стре ли вре ме на од ко је за по чи ње про ме на: да кле, онај тре ну так ка да по сто је ћи 1 Die Zeit, ( ) Nr

3 ху ма ни стич ки мо дел ко ег зи стен ци је љу ди у мо дер ним масов ним дру штви ма, ни је ви ше то ли ко де ла тан, а у ско ри јој бу дућ но сти, ве ли ка је ве ро ват но ћа, да ви ше не ће ни ва жи ти. Ка ко Сло тер дајк оцр та ва основ ну ма три цу овог мо де ла? По ње го вом су ду пре ћут на прет по став ка од ко је по ла зи структу ри ра ње ху ма ни стич ког мо де ла је да љу де ви со ке кул ту ре об ли ку ју две си ле: јед на ко ја отва ра про стор оном вар варском, жи во тињ ском и бе сти јал ном и дру га ко ја тај про стор за тва ра, огра ни ча ва, од но сно, при пи то мљу је ове вар вар ске им пул се. Та ко се ла тент на те ма чи та вог ху ма ни зма мо же све сти на пи та ње ка ко чо ве ка об у зи ма ди вља штво, док се ње го ва ла тент на те за, на ко јој се и за сни ва ма три ца ху ма нистич ког мо де ла, сво ди на по став ку да пра ва лек ти ра при пито мљу је. Ов де се ни че ан ски мо ме нат при пи то мља ва ња испо ста вља као учи нак дре су ре и се лек ци је: учи нак оно га што Ни че на зи ва кул ту ром као до ми на ци ју ре ак тив них си ла. Чи та ва се до са да шња кул ту ра мо же раз у ме ти као титан ска бор ба из ме ђу им пул са при пи то мља ва ња и бе сти ја ли зо ва ња пре све га пре ко њи хо вих ме ди ја чи ји су основ ни мо де ли лите рар ни клуб и рим ска гла ди ја тор ска аре на. Ако су књи ге би ле де бе ла пи сма при ја те љи ма, он да је чи тав ху ма ни зам мо гу ће од ре ди ти као те ле ко му ни ка ци ју у ме ди ју пи сма, ону ко ја ства ра при ја тељ ства. То по ло ги ја те мре же пи са ма, у вре ме ну и про сто ру, оцр та ва обри се ху ма ни стичког мо де ла, као до ми нант ног уну тар чи та ве до са да шње култу ре пи сма. За јед нич ки фан та зам свег ху ма ни зма сво ди се та ко на мо дел ли те рар ног дру штва у чи јем ср цу је фан та зи ја сек те или клу ба, за пра во, со ли да р ност оних ко ји су ода брани да бу ду пи сме ни. Та ко се се лек ци ја вр ши пре ко умре жава ња оних ода бра них, а дре су ра од ре ђи ва њем кор пу са канон ске лек ти ре и за јед нич кој љу ба ви пре ма ин спи ра тив ном по ши ља о цу. Али, као што је то слу чај са мно гим сек та ма, и ху ма нистич ки је про је кат за до био екс пан зи о ни стич ке и уни верза ли стич ке пре тен зи је. Та ко се мо дел ли те рар ног дру штва, у 19. и 20. ве ку, као праг ма ти чан и про грам ски, про ши рио на нор ме по ли тич ког дру штва. Раз ло ге за то што је епо ха ху ма ни зма не по врат но про шла тре ба тра жи ти пре све га у то ме што ве шти на пи са ња пи са ма ви ше ни је би ла до вољ на за ус по ста вља ње те ле ко му ни ка циј ских ве за ме ђу ста новни ци ма мо дер ног ма сов ног дру штва. Са по ја вом тех нич ке ре про дук ци је, ка да ма са по ста је ма три ца, на ста је ма сов на кул ту ра и кул тур на ин ду стри ја чи ме се ко ег зи стен ци ја љу ди у да на шњим дру штви ма по ста вља на но ве осно ве. Упра во то ус по ста вља ње но вих осно ва за Сло тер дај ка је тач ка окрета, по че так не за у ста вљи ве про ме не, чи ја је основ на од лика 35

4 да је ра ди кал но пост ли те рал на, по сте пи сто ло граф ска, па самим тим и пост ху ма ни стич ка. Ако оно што се на зи ва пост-ху ма ним тре ба раз у ме ти као сла бље ње хе ге мо ни је ове сек те, или клу ба ху ма ни ста, као основ не ма три це до са да шње кул ту ре пи сма, са мим тим и пре фикс пост у но вој кон сте ла ци ји пре вас ход но ука зу је на не за у ста вљи ве про це се мар ги на ли за ци је. У мо дер ним друштви ма, од по ја ве ма сов них ме ди ја, про дук ци ја по ли тич ке и кул тур не син те зе, пу тем ме ди ја ли те ра ту ре, пи сма и ху мани зма, у пот пу но сти је мар ги на ли зо ва на. Сру ши ла се она илу зи ја да се ве ли ке по ли тич ке и еко ном ске струк ту ре мо гу ор га ни зо ва ти пре ма мо де лу ли те рар ног дру штва што импли ци ра да ће на ред ни пе ри од чо ве чан ства, же ле ли то или не, би ти до ба од лу ка о по ли ти ци људ ског ро да. Са отва ра њем пр ве ли ни је пре ћут но се прет по ста вља да је са мо пи та ње вре ме на ка да ће функ ци ју ху ма ни стич ког припи то мља ва ња пре у зе ти ге нет ски ин же ње ринг што ће на дуги рок до ве сти до ге нет ске ре фор ме осо би на људ ског рода. Чи ни се да ће ан тро по тех но ло ги ја бу дућ но сти до спе ти до екс пли цит ног пла ни ра ња људ ских свој ста ва, и ба рем из два раз ло га: пр ви је уну тра шњи и ти че се ху ма ни стич ког при пи то мља ва ња дру гим сред стви ма; дру ги је спо ља шњи и за сни ва се на са мом оп стан ку људ ске вр сте у по тен ци јал но ра ди кал но про ме ње ном си сте му зе мље. Са овом про ме ном са мо teh ne, или тач ни је мо дер на тех ни ка, ус по ста вља се као но ва и не по зна та ма три ца, те је уто ли ко Хај де ге ров спис, не са мо о ху ма ни зму већ и онај о тех ници по стао не за о би ла зним шти вом за раз у ме ва ње про ме не. Но, упра во се не по зна ва ње по тен ци јал них ефе ка та ове но ве тех но-ма три це мо же исто та ко сма тра ти и раз ло гом рас ту ће опа сно сти, јер не са мо што ра за ра основ ну ма три цу око које се струк ту ри ра ла до са да шња кул ту ра, већ прет по ста вља бит но дру га чи ји од нос из ме ђу при пи то мља ва ња и бе стија ли зо ва ња. Чи тав се пост ху ма ни зам, са свим по јед но ставље но, мо же раз у ме ти као за му ћи ва ње гра ни ца, пре све га оне из ме ђу чо ве ка, као ани мал ra ti o na le и teh ne. При пи томља ва ње ви ше ни је са мо ствар кул ту ре у оном ни че ан ском сми слу дре су ре и се лек ци је, већ ће у ско ра шњој бу дућ но сти исто та ко по ста ти и ствар teh ne, не ке био-teh ne као ге нет ског ин жи ње рин га или не ког бу ду ћег ког ни тив ног ин жи ње ринга и сл. То не зна чи да ће teh ne у пот пу но сти ис кљу чи ти hu ma ni tas као мо дел при пи то мља ва ња дре су ре и се лек ци је. На про тив, ве ћа је ве ро ват но ћа да ће се они пре пли та ти и надопуња ва ти. 36

5 Уто ли ко по ста ју ја сни ји раз ло зи због ко јих се Хај де гер у свом Пи сму о ху ма ни зму, су прот ста вља упра во де фи ниса њу чо ве ка као ani mal ra ti o na le јер се чо век раз у ме ва као ani ma li tas про ши рен ду хов ним и ра ци о нал ним до да ци ма. Хај де ге ров се ан ти ви та ли стич ки став за сни ва на по став ци да се чо век од жи во ти ње раз ли ку је по он то ло шкој ра зли ци, па се та ко он не сме по сма тра ти као жи во ти ња са кул тур ним или ме та фи зич ким до дат ком. Чо век је пре све га би ће је зи ка ( Је зик је ку ћа Бит ка, у ње му пре би ва ју ћи чо век ег зи сти ра та ко што при па да исти ни Би ћа чу ва ју ћи је. ). Је зик у оваквом при сту пу не функ ци о ни ше као ме диј спо ра зу ме ва ња па са мим тим и при пи то мља ва ња, као што је то слу чај са ху ма ни змом. Да кле, са ру ше њем ове ху ма ни стич ке илу зи је на ме ће се потре ба ар ти ку ли са ња епо хал ног пи та ња: ако је ху ма ни зам као шко ла при пи то мља ва ња чо ве ка про пао, шта он да још при пи то мљу је чо ве ка? Шта при пи то мљу је чо ве ка уко лико су ње го ви до са да шњи на по ри да сам се бе при пи то ми, у ства ри, до ве ли са мо до то га да он осво ји моћ над свим бив ству ју ћим? Шта при пи то мљу је чо ве ка ако је по сле свих до са да шњих екс пе ри ме на та са вас пи та њем људ ског ро да оста ло не ја сно ко га или шта вас пи тач вас пи та ва, и због чега? Или се пи та ње од га ји ва ња и фо р ми ра ња чо ве ка на компе тен тан на чин ви ше и не мо же по ста ви ти са мо у окви ру те о ри је при пи то мља ва ња и вас пи та ња? 2 Дру га ли ни ја Ова ко фо р му ли са на пи та ња, по себ но онај сег мент ко ји се ти че осва ја ња мо ћи над свим бив ству ју ћим, у ве ли кој мери ко ре спон ди ра са Фу ко о вим ана ли за ма пре ла ска из дисци пли не у би о по ли ти ку, где се фо кус мо ћи са по је ди начних по слу шних те ла пре ме шта на по пу ла ци ју. Али, овај пре ла зак не зна чи да на ста нак био-мо ћи ис кљу чу је ди сципли на р ну моћ. На про тив, то прет по ста вља не пре кид но надо пу ња ва ње два ни за: низ, те ло ор га ни зам ди сци пли на уста но ве, укла па се са ни зом, по пу ла ци ја би о ло шки проце си ре гу ла ци о ни ме ха ни зми др жа ва. Са би о по ли ти ком власт је у 19. ве ку при сво ји ла жи вот или пре у зе ла бри гу над жи во том. За хва љу ју ћи дво стру кој игри тех но ло ги је, ди сципли не и тех ни ка ре гу ла ци је, она је ус пе ла да пре кри је чи таву по вр ши ну: од ор ган ског до би о ло шког, од те ла до по пула ци је. Власт је та ко пре у зе ла бри гу над жи во том уоп ште, где је на јед ној стра ни те ло, а на дру гој по пу ла ци ја. Упра во 2 Сло тер дајк, П. (2001) У истом чам цу, Бе о град: Бе о град ски круг, стр

6 због тога што се тех но ло ги ја ди сци пли не и тех но ло ги ја регу ла ци је на до пу ња ва ју или укр шта ју у раз ли чи тим дис по зити ви ма, оне су кон сти ту тив ни мо мен ти ху ма ни стич ког припи то мља ва ња ва р вар ских им пул са. На тај на чин овај но ви склоп ди сци пли не и ре гу ла ци је ко ји је у осно ви чи та ве биопо ли ти ке, оста је уну тар гра ни ца ху ма ни стич ког мо де ла. На крај њим тач ка ма вр ше ња био-вла сти, ме ђу тим, по ја вљују се и ње ни па ра док си. На јед ној стра ни као пр ви екс трем, на ла зи се атом ска власт, а на дру гој оно што Фу ко на зива ви шком био-вла сти. Са мо гућ но шћу упо тре бе атом ског оруж ја, у слу ча ју атом ске вла сти има мо упо тре бу вла сти су ве ре ни те та ко ја уби ја и чак мо же да уби је и сам жи вот. У том слу ча ју се по ја вљу је ви шак су ве ре ног пра ва та ко да власт не мо же да бу де био-власт, ка ква је од по чет ка 19. ве ка, да кле, она ко ја га ран ту је жи вот. На су прот то ме, дру ги екстрем се по ја вљу је као ви шак био-вла сти у од но су на су вере но пра во. Ви шак био вла сти се по ја вљу је ка да је чо ве ку тех нич ки и по ли тич ки да та мо гућ ност не са мо да уре ђу је жи вот, већ да иза зо ве умно жа ва ње жи во та, да про из во ди жи вот, да про из во ди чу до ви шта, да у крај њем слу ча ју про из во ди ви ру се ко је је не мо гу ће кон тро ли са ти и ко ји ће би ти уни вер зал на про паст. То је стра хо ви то ши ре ње биовла сти ко ја ће, (на су прот атом ској вла сти), пре ва зи ћи сва ки људ ски су ве ре ни тет. 3 Са отва ра њем ове дру ге ли ни је то стра хо ви то ши ре ње биовла сти, не са мо што про би ја гра ни це ху ма ни стич ког мо де ла, већ пре ти да из мак не сва кој људ ској кон тро ли. Оно што би у овом слу ча ју би ла тач ка окре та је ства ра ње по ли тич ких и тех но ло шких усло ва за ус по ста вља ње тог ви шка биовласти као до ми нант ног на чи на ка пи та ли стич ке про дук ције. У по ли тич ком сми слу то је оно што се на зи ва но вим ду хом ка пи та ли зма, нео-ли бе рал ним ка пи та ли змом или већ, али би се мо гло оцр та ти као: до ми нант ни ути цај финан сиј ског ка пи та ла (ко ло ни за ци ја бу дућ но сти), при ва ти заци ја јав них до ба ра (во да, енер ги ја, јав ни сер ви си), из вла чење ви шка вред но сти из го то во свих со ци јал них ак тив но сти, сво ђе ње свих аспе ка та жи во та на функ ци ју тр жи шта, ре дефи ни са ње људ ског би ћа као вла сни ка свог људ ског ка пита ла, та ко да он по ста је пред у зи мач се бе са мог. У тех но ло шком сми слу то је оно што се на зи ва тех но ло гијом 21. ве ка на чи је је по тен ци јал не опа сно сти, али и ради кал ну раз ли ку у од но су на тех но ло ги ју 20. ве ка, ме ђу пр ви ма ука зао Би ли Џој (Bily Joy), по ла зе ћи од пи та ња: да 3 Фу ко, M. (1998) Тре ба бра ни ти дру штво, Но ви Сад: Све то ви (Пре да вање на Ко леж де Фран су из го ди не), стр

7 ли ће бу дућност уоп ште тре ба ти нас. У том кон тек сту филм Tran scen den ce (Wally Pfi ster, 2014) за ни мљив је ба рем из два раз ло га: пр ви је ре ак ци ја де ла на уч не за јед ни це, а дру ги насто ја ње да се учи ни ви дљи вим ак ту е ли за ци ја вир ту ел них по тен ци ја ла но вих тех но ло ги ја 21. ве ка ко је кон вер ги ра ју у ен ти те ту ко ји се на зи ва Tran scen den ce (ве штач ка ин те ли генци ја). Овај филм не спа да у оне ко ји ће се пам ти ти по сво јим умет нич ким ква ли те ти ма кри ти ка га је на са мом старту от пи са ла. Мо жда у то ме про би ја пред ра су да кри ти ча ра, с об зи ром на то да је филм ре жи рао ди рек тор фо то гра фи је у по зна тим хо ли вуд ским блок ба сте ри ма (The Dark Knight Rises, In cep tion, The Dark Knight, Bat man Be gins, In som nia итд.) па оту да при мед бе о не из гра ђе ним ли ко ви ма, раз би је ном на ра ти ву и сл. Оно што ће ве ро ват но оста ти за пам ће но је ре ак ци ја Сти ве на Хо кин га на филм у ви ду опо ме не да тре ба до бро раз ми сли ти пре не го што се упу сти мо у да љи раз вој ве штач ке ин те ли ген ци је (AI). 4 Ова се опа ска на до ве зу је на, да нас већ по ма ло за бо ра вље ни, текст Би ли Џо ја у ча со пи су Wi red из го ди не, у ко јем је ука зао на мо гу ће по сле дице не кон тро ли са ног раз во ја тех но ло ги је 21. ве ка. 5 Он, пре све га, скре ће па жњу на озбиљ не и не са гле ди ве им пли ка ци је ства ра ња са мо про гра ми ра ју ћих и са мо ре пли ци ра ју ћих маши на, али и на то да се но ва тех но ло ги ја раз ви ја из ван би ло ка кве др жав не кон тро ле уну тар кор по ра ци ја или чак ма лих старт-апо ва. На из ве стан на чин, ре ак ци је оба на уч ни ка потвр ђу ју ону Фу ко о ву опа ску да са ви шком био-мо ћи техно ло ги ја 21. ве ка мо же из ма ћи сва кој људ ској кон тро ли. Но, мо гло би се по ћи од то га да упра во тај не до ста так уметнич ког у фил му до при но си ефек ту (бу ду ће) ре ал но сти ко ји не же ли мо да ви ди мо. Филм чи ни ви дљи вим ре цент на на учна пред ви ђа ња ско ра шње бу дућ но сти па са мим тим и истину о јед ном не у мит ном кре та њу тех но ло ги је о чи јим ефекти ма смо мо жда пре ка сно по че ли да раз ми шља мо. У овом слу ча ју би мо гли пре о кре ну ти ону Ни че о ву опа ску, па би се уто ли ко мо гло ре ћи, да умет ност ви ше ни је у мо гућ но сти да нас за шти ти од исти не, што је у са да шњем тре нут ку је дан од кон сти ту тив них мо ме на та ње не мар ги на ли за ци је. Филм као 4 Step hen Haw king: Tran scen den ce lo oks at the im pli ca ti ons of ar ti fi cial intel li gen ce but are we ta king AI se ri o usly eno ugh?... One can ima gi ne such tec hno logy out smar ting fi nan cial mar kets, out-in ven ting hu man re se ar chers, out-ma ni pu la ting hu man le a ders, and de ve lo ping we a pons we can not even un der stand. Whe re as the short-term im pact of AI de pends on who con trols it, the long-term im pact de pends on whet her it can be con trol led at all. www. in de pen dent.co.uk (при сту пље но ) 5 Џој, Б. За што ни смо по треб ни бу дућ но сти, Вра та па ни ке. Те ло, друштво и умет ност у мре жи тех но ло шке де ре а ли за ци је, при ре дио Копицл, В. (2005), Но ви Сад: Транс, стр

8 да то по твр ђу је јер би се чи та ва при ча мо гла све сти на јед но го то во три ви јал но пи та ње: шта за пра во чо ве чан ство же ли? Са мим тим и ко је су то од лу ке ко је се мо ра ју до не ти ка ко би се та же ља оства ри ла. Филм по чи ње про мо ци јом про јек та на ко јој брач ни пар ис тра жи ва ча на сто ји да при ву че но ве до на то ре та ко што са свим по јед но ста вље но об ја шња ва шта је то син гу лар ност или тран сцен ден ци ја ка ко је ге ни јал ни на уч ник на зи ва. Пре ма њи хо вом об ја шње њу ве штач ка инте ли ген ци ја (AI) по сти же ефек те го то во ма гиј ских чу да те уто ли ко де лу је ло гич но пи та ње из пу бли ке да ли они за право же ле да до сег ну бо га. Пред крај фил ма, ме ђу тим, гле далац по чи ње да схва та да је то пи та ње ире ле вант но јер чо вечан ство ула зи у до ба ка да се пред њим по ста вља ју мно го сло же ни ја, упра во она Сло тер дај ко ва пи та ња о бу дућ но сти људ ског ро да. Ова бу дућ ност осци ли ра из ме ђу два екс тре ма. На јед ној стра ни ако, у ду ху са да шњих тен ден ци ја ка пи та листич ке про дук ци је, тех но ло ги ја 21. ве ка оста не ис кљу чи во уну тар бе сми сле не цир ку ла ци је ка пи та ла, он да се, сле де ћи ње го ву ло ги ку про фи та, ства ра ју усло ви да она из мак не свакој људ ској кон тро ли. То прет по ста вља пост-ху ма ну бу дућност у ко јој је чо век мар ги на ли зо ван у од но су на ма ши не. На дру гој стра ни, уко ли ко се да љи раз вој но вих тех но ло ги ја за у ста ви, сце на рио бу дућ но сти бли жи је оном из се ри ја ла Mad Max у ко јем је го ли оп ста нак уну тар рушeвина до са дашње ци ви ли за ци је је ди на свр ха по сто ја ња. Овај сце на рио се чи ни ве о ма мо гу ћим из про стог раз ло га што је већ да нас ја сно да ста ра тех но ло ги ја 20. ве ка ви ше ни је у мо гућ но сти да уну тар по сто је ћих ре сур са за до во љи основ не по тре бе по пу ла ци је до сре ди не 21. ве ка. Но, чи ни се да ово пи та ње шта чо ве чан ство же ли ма ски ра дру го, ва жни је пи та ње: ни је ли тех но ло ги ја 21. ве ка по чела да оцр та ва уну тра шње гра ни це ка пи та ли зма ка квог данас по зна је мо? Са но вим ду хом ка пи та ли зма чо ве чан ство се при бли жа ва спо зна ји да ни је са свим си гур но да зна шта же ли, тач ни је да се са уну тра шњим гра ни ца ма ка пи та ли зма оцр та ва ју и уну тра шње гра ни це на ших же ља, па са мим тим и мо гућ но сти од лу чи ва ња о вла сти тој бу дућ но сти. Са свим по јед но ста вље но: про блем ни је у пре бр зом раз во ју тех ноло ги је већ у не мо гућ но сти ми шље ња (има ги на ци је) про мене ка пи та ли стич ког си сте ма ко ји је у сво јој са да шњој фази чак и же ље оне ма њи не, онај ул тра при ви ле го ва ни 1%, свео на пу ки кли ше, а оних дру гих 99% на го ли жи вот или пу ки оп ста нак. Но, упра во та не мо гућ ност да за ми сли мо крај ка пи та ли зма, ка ко је то при ме тио Фре де рик Џеј мсон, нео сет но ус по ста вља јед ну кул ту ру стра ха у ко јој је страх од но ве тех но ло ги је не са мо ко ла те рал ни ефе кат, већ и 40

9 конститутивни мо ме нат те не мо гућ но сти ми шље ња бу ду ће по ли ти ке људског ро да. Уну тар ове ли ни је до ла зи до по ме ра ња на ко је у сво јим анали за ма би о по ли ти ке ука зу је Агам бен ка да по ка зу је ка ко се са bi os (по ли тич ки схва ће ног жи во та) те жи ште пре ме шта на zoe (го ли жи вот). Ако по ли ти ка ди сци пли не прет по ста вља bi os, он да би о по ли ти ка са ви шком био-мо ћи, прет по ста вља zoe као стал но отво ре ну мо гућ ност да се уну тар јед ног дела по пу ла ци је мо же при ме ни ти не ка од био-тех ни ка у свр хе ху ма ни стич ког при пи то мља ва ња. Zoe као го ли жи вот, оно што ни је ни на ко ји на чин за шти ће но, и ло гор као мо дел рете ри то ри ја ли за ци је би ло ког де ла по пу ла ци је, та ко по ста ју два кон сти ту тив на мо мен та за мо гу ћу при ме ну не ке био-techne као сле де ћег ко ра ка био-по ли ти ке ко ја на до пу ња ва ону пр ву ли ни ју ху ма ни стич ког при пи то мља ва ња. Та ко се сва ка ре те ри то ри ја ли за ци ја у нео-ли бе рал ној ма ши ни мо же трансфор ми са ти у ло гор, а уну тар ње сва ки bi os у zoe, го ли живот отво рен за нај ра зли чи ти је ге нет ске ин тер вен ци је си стема. Те но ве ре те ри то ри ја ли за ци је ни су фик сне ни про стор но ни вре мен ски већ по кре тљи ве и при вре ме не. Пер ма нент на кри за Уо би ча је но зна че ње кри зе је пре су да, про це на, ре зул тат суђе ња, тач ка пре о кре та, се лек ци ја, од лу ка, али исто та ко и рас пра ва, сва ђа, спор. Мо же би ти и стан дард из ко га из влачи мо ме ри ло (кри те ри јум), на чин су ђе ња, не што кру ци јално, од лу чу ју ће, пре суд но, али и не што што се ти че умет ности про су ђи ва ња. У ме ди цин ском сми слу то је пре крет ни ца, тач ка пре о кре та у то ку бо ле сти, ка да на сту па ва жна про мена ко ја ука зу је би ло на опо ра вак или на смрт. На стре ли време на то је тре ну так или вре ме ин тен зив них те шко ћа, не прили ка или опа сно сти, вре ме ка да се те шке или ва жне од луке мо ра ју до не ти, кри зне тач ке исто ри је. Уну тар ак ту ел ног ста ту са ста ња ства ри прет по ста вља се да је не ка си ту а ци ја до спе ла у кри зу, до шла до кри тич ке тач ке или пре крет ни це, рас кр шћа, мо мен та исти не, нул тог ча са, тач ке без по врат ка, Ру би ко на, суд њег да на и сл. Да нас се по јам кри зе ве зу је пре све га за еко ном ску кри зу па та ко у пр ви план про би ја пи та ње о од но су ка пи та ли зма и кри за. Кла сич ни ори јен ти са ни еко но ми сти не при хва та ју да је кри за ин хе рент на со ци јал ној фор ми ка пи та ли стич ке продук ци је. Њи хо ве еко ном ске те о ри је по ла зе од пре ми се да је ка пи та ли зам са мо ре гу ла тор ни си стем, те је уто ли ко по требно иден ти фи ко ва ти ми ни мал не усло ве ко ји ће омо гу ћи ти одр жа ва ње ове са мо ре гу ла ци је. Та ко се сва ки квар или дефект уну тар си сте ма иден ти фи ку је као из ним на де вијација 41

10 у од но су на нор му, па су уто ли ко кри зе кон ти гент ни фе номе ни. Нор мал но функ ци о ни са ње си сте ма обез бе ђу је рав ноте жу, што им пли ци ра да се кри зе по ја вљу ју као ре зул тат или не ког спо ља шњег уда ра (рат или при род на ка та стро фа) или уну тра шњих по ре ме ћа ја (ин тер вен ци ја др жа ве) чи ме се повре ме но на ру ши рав но те жа си сте ма. Узрок кри зе је не што спо ља шње у од но су на са мо ре гу ла ци ју си сте ма и прет поста вља се да ће рав но те жа убр зо би ти ус по ста вље на за хваљу ју ћи нор мал ном про це су тр жи шног ре гу ли са ња и по деша ва ња. На дру гој стра ни, за марк си стич ки ори јен ти са не те о ре ти ча ре кри зе ни су не што спо ља шње и кон ти гент но у од но су на си стем већ су ин хе рент не со ци јал ној фор ми капи та ли стич ке про дук ци је. Уко ли ко су кри зе су штин ска и не про ме њи ва од ли ка ка пи та ли стич ког на чи на про из вод ње, он да оне оцр та ва ју објек тив не гра ни це ка пи та ли зма, али и нео п ход ност про ме не си сте ма. Као из раз ин хе рент но контра дик тор не фор ме ка пи та ли стич ке про дук ци је, кри зе чине ви дљи вом ону ли ни ју из ме ђу ре фор ме и ре во лу ци је, из ме ђу со ци јал не де мо кра ти је ко ја уну тар ка пи та ли стич ког си сте ма тра жи ин сти ту ци о нал не ре фор ме и ре во лу ци о нарних тра га ња за фун да мен тал но раз ли чи тим дру штве ним систе мом. Чи ни се да је две вр сте до га ђа ја мо гу ће под ве сти под концепт кри зе: пр ви су по бољ ша ња (up da te-events) ко ји су унутар си сте ма и по бољ ша ва ју ва же ћа пра ви ла игре. Дру ги тип до га ђа ја је спо ља шњи уто ли ко што ме ња пра ви ла игре (ga me-chan ger event) и њи хо во по тен ци јал но раз ви ја ње може да има не са гле ди ве, не пред ви ди ве и не про ра чун љи ве по сле ди це за сам си стем. У од ре ђе ним исто риј ским околно сти ма ови до га ђа ји мо гу да до ве ду до ре во лу ци ја у разли чи тим ре ги стри ма и мо гу, ма да не ну жно, да се про ши ре на чи тав си стем. Ако се ка пи та ли зам исто риј ски ис по ста вља као не пре кид но кре та ње из јед не кри зе у дру гу, он да је сва ку кри зу мо гуће раз у ме ти као је дан од ова два ти па до га ђа ја ко ји на не ки на чин ме ња ста тус ак ту ел ног ста ња ства ри. У пр вом случа ју, кри зе у ка пи та ли зму су по бољ ша ња (up da te) си сте ма, за кр пе (patch) ко ји кр пе ру пе уну тар си сте ма, не до во де ћи у пи та ње сам си стем од но сно пра ви ла игре ко ја су му инхе рент на. Та кве се кри зе мо гу по ја вљи ва ти у раз ли чи тим де ло ви ма си сте ма а да не угро жа ва ју ње го ве дру ге де ло ве. Си стем, за пра во, ни ка да не ра ди пер фект но, на про тив, он се не пре кид но ква ри и ба гу је, та ко да су кри зе као по бољ ша ња или за кр пе, до га ђа ји раз ли чи тог ин тен зи те та и тра ја ња ко ји про би ја ју на кри тич ним ме сти ма уну тар то по ло ги је чи та вог по ља. У дру гом слу ча ју, као до га ђа ји ко ји ме ња ју пра ви ла 42

11 игре (ga me-chan ger event), кри зе не функ ци о ни шу по пут закр пе или по бољ ша ња си сте ма, ма да не мо ра ју ну жно да дово де сам си стем у пи та ње, оне пре све га ме ња ју ње гов правац, бр зи ну кре та ња, ри там и сл. па са мим тим и то по ло ги ју чи та вог по ља. Та ко се кри зе, од сре ди не 20. ве ка, у пе ри о ду ко ји се на зи ва ве ли ким убр за њем, пре мо гу раз у ме ти као до га ђа ји ко ји ме ња ју пра ви ла игре, не го до га ђа ји ко ји кр пе или по бољ ша ва ју си стем. Овај тип до га ђа ја је ве о ма те шко де тек то ва ти јер њи хо ви симп то ми и зна ко ви не ли не ар но и кон тин гент но про би ја ју у раз ли чи тим ре ги стри ма уну тар си сте ма. Они се раз ви ја ју раз ли чи тим бр зи на ма јер су инте грал ни део кла сте ра мре жа ком плек сног си сте ма. Нај зад, они нај че шће из ми чу до ми нант ним ин тер пре та тив ним алати ма, што прет по ста вља на ста ја ње се ман тич ке пра знине, пра зан ход и ре ду дан цу, што до во ди до упо тре бе зом би појмо ва. Тре ћа ли ни ја На ста ја ње кла сте ра че сти ца до га ђа ја ко ји ме ња ју пра ви ла игре и њи хо во пре пли та ње оцр та ва оно што се на зи ва вели ким убр за њем. Оно би се мо гло узе ти као тре ћа ли нија, ко ја је кон сти ту тив ни мо ме нат у на ста ја њу пер ма нент не кри зе. Бит на од ли ка до га ђа ја ко ји ме ња ју пра ви ла игре је да су отво ре ни за упад вир ту ел них че сти ца до га ђа ја па та ко и за ак ту е ли за ци ју раз ли чи тих по тен ци ја ла уну тар не ког стања ства ри. Пре не го што се ак ту е ли зу ју ови до га ђа ји, најпре, де ста би ли зу ју и до во де у пи та ње за те че ни ста тус стања ства ри, ме ђу тим ка да се ак ту е ли зу ју они ме ња ју ста тус ста ња ства ри. Као кон сти ту тив ни мо мен ти јед ног кла сте ра до га ђа ја ко ји по ве зу је хе те ро ге не че сти це до га ђа ја, ови дога ђа ји че сто оста ју нео па же ни уну тар са мо јед ног ре ги стра си сте ма и ње го ве до ми нант не ре ал но сти. Чи ни се да је вели ко убр за ње мо гу ће раз у ме ти као по че так бри са ња грани це из ме ђу пла не тар ног си сте ма и со цио-еко ном ског систе ма, при ро де и ци ви ли за ци је, као ефе кат не кон тро ли са ног пре ла же ња пра го ва уну тар оба чи је су по сле ди це не са гледи ве и не про ра чун љи ве. Ве ли ко убр за ње је за по че ло као по сле ди ца људ ских ак тив но сти, а ин ди ка то ри има их 24 ко ји се узи ма ју су ка ко со цио-еко ном ски (еко ном ски раст, по пу ла ци ја, ди рект на ино стра на ула га ња, по тро шња енерги је, те ле ко му ни ка ци је, тран спорт, упо тре ба во де и сл.), тако и они ко ји се ти чу си сте ма зе мље (по раст кар бон ди ок сида или ме та на, ки се лост оке а на, по вр шин ска тем пе ра ту ра, гу би так троп ских шу ма и сл.). Ови ин ди ка то ри ука зу ју на по тен ци јал но ра ди кал не про ме не чи та вог гло бал ног кон текста ко је би на ста ле са пре ла ском оно га што на уч ни ци нази ва ју пла не тар ним гра ни ца ма и пра го ви ма си сте ма зе мље. 43

12 По че так ве ли ког убр за ња ис тра жи ва чи ло ци ра ју око го ди не ка да по ста је очи глед но да су ве ли ке про ме не у систе му зе мље у ве зи са гло бал ним еко ном ским си сте мом. Та ко се пр ва де то на ци ја атом ске бом бе по не де љак 16. јули у пу сти њи Но вог Мек си ка мо же узе ти као та чан да тум за по чи ња ња ве ли ког убр за ња и про ме на ко је наста ју са њим. Са ве ли ким убр за њем по ста ло је очи глед но да људ ски ути цај на си стем зе мље не де лу је у одво је ним, јед но став ним узрок-по сле ди ца ре ак ци ја ма. Тај ути цај више ни је мо гу ће све сти на не ку ре ла тив но за тво ре ну сцену про из вод ње ко ја је одво је на од дру гих сце на у при ро ди. Је дан тип про ме на ко је иза зи ва чо век узро ку је ве ли ки број ре ак ци ја у си сте му зе мље, ко је про ла зе кроз си стем че сто се ста па ју ћи са обра сци ма при род них ва ри ја би ла. Ове ре акци је рет ко сле де ли не ар не лан це, већ мно го че шће уза јам но де лу ју јед не на дру ге, не ка да ума њу ју ћи ефек те људ ског дело ва ња, а не ка да их по ја ча ва ју ћи. Ре ак ци је по ста ју по врат не спре ге (fe ed back), ко ји пак мо гу до ве сти до да љих ути ца ја ко ји су пот пу но стра ни функ ци о ни са њу си сте ма за мље. 6 Тач ку окре та уну тар дру штве не ма ши не ко ја ко рен спон ди ра са ве ли ким убр за њем, де тек ту је и Де лез на кра ју пр вог тома књи ге о фил му, ка да на во ди не ке од раз ло га (со ци јал ни, по ли тич ки, еко ном ски или умет нич ки), ко ји су до ве ли до кри зе кла сич ног фил ма. 7 Тре ну так ка да за по чи ње ова криза де лат не сли ке он ло ци ра упра во на кон Дру гог свет ског ра та. Као раз ло зи за ову кри зу на во де се рат са ње го вим после ди ца ма, ко ле ба ње аме рич ког сна, про бу ђе на свест мањи на, ин фла ци ја сли ка ка ко у све ту та ко и у гла ва ма љу ди, ли те рар ни екс пе ри мен ти, кри за Хо ли ву да и сл. Ко ји су то ин ди ка то ри или зна ци из ко јих на ста је но ва вр ста сли ке која не дво сми сле но упу ћу је на пр ве ефек те ве ли ког убр за ња? Пре све га, кла сич на сли ка ко ја гу би сво ју до ми нант ну уло гу јер по ста је све ма ње увер љи ва у свом на сто ја њу да што преци зни је оцр та не ко ста ње ства ри и ње гов хо ри зонт до га ђа ја. Она ви ше не упу ћу је на ста ње ства ри ко је би би ло све о бухват но или син те тич ко, са ја сно по ста вље ним гра ни ца ма, већ је пре у пи та њу дис пер зив на си ту а ци ја ко ја је отво рена за кон ти гент не упа де спо ља. Са ма ре ал ност ра си па све лич но сти и оне по ста ју мно го стру ке са сла бим ме ђу соб ним ути ца ји ма и по ве зи ва њи ма, по ста ју ћи час глав не, час се кундар не. Исто вре ме но ме ња се ло ги ка гра да и го ми ле, јер се са вер ти ка ле те жи ште пре ме шта на хо ри зон та лу, а ур ба на ма са 6 bal chan ge/gre a tac ce le ra tion 7 Де лез, Ж. (1998) По крет не сли ке, Срем ски Кар лов ци Но ви Сад: Из давач ка њи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа, стр

13 су бје ка та за хва ће на бра у нов ским кре та њем, пре ра ста у мноштво син гу лар но сти где сва ко иде сво јим по слом. Са мим тим ли ни ја уни вер зу ма, да кле, она ли не ар ност где су се до га ђа ји ни за ли јед ни за дру гим, по ста је из ло мље на. У та ко не пот пу ној и дис пер зив ној ре ал но сти, слу чај ност по ста је је ди на нит во ди ља, док су спо је ви и ве зе на мер но сла би. До га ђа ји или ка сне или до ла зе пре ра но, у сва ком случа ју, они се на ме ћу спо ља и не при па да ју они ма ко ји ма се де ша ва ју; то су пра зни до га ђа ји ко ји не успе ва ју да се ве жу за оне ко ји их иза зи ва ју или под но се. Раз лог за то ле жи у то ме што до га ђа ји на ста ју у тач ка ма пре се ка тих бра у новски оцр та них пу та ња од ко јих је сва ка раз ли чи тих бр зи на и ин тен зи те та. Шет ња, скит ња и не пре кид но бра у нов ско кре та ње та моам о на до ме шта ју сен зо-мо тор ну си ту а ци ју, гу бе ћи сва ки аспект ини ци ја ци је и осло ба ђа ју ћи се сва ке ак тив не и афектив не струк ту ре ко ја јој је да ва ла ма кар и нео д ре ђе ну усмере ност. Док кла сич ни ре а ли зам сме шта ак ци је у од ре ђе не просторно-вре мен ске це ли не, до тле се мо дер на скит ња оди гра ва у рас тво ре ним и не ка рак те ри стич ним про сто ри ма. Гу би так ве ре у свет на ста је као ефе кат те не мо гућ но сти кла сич не сли ке да об у хва ти од ре ђе не про стор но-вре мен ске це ли не и да их уоп ште кон сти ту и ше у не ко ста ње ства ри. Упра во та не мо гућ ност ста би ли зо ва ња ма ши на ви дљи во сти и ре жи ма ис ка зи во сти, као кон сти ту тив них мо ме на та не ког ста ту са ста ња ства ри, чи ни кла сич не сли ке све ма ње уверљи вим. Лу та ла штво и ту ма ра ње из ме ђу раз ли чи тих фраг мена та и њи хо во на су мич но по ве зи ва ње ус по ста вља ју ур ба ног но ма да, на след ни ка бе ња ми нов ског фла не ра, као фи гу ру син гу лар но сти ко ја ће, у за ви сно сти од си ту а ци је, раз ви ја ти сво је мо ду се ег зи стен ци је као стра те ги је оп стан ка, од ју на ка фил ма Го ли у се длу (Easy Ri der, 1969) до ју на ка из Ве ли ког Ле бов ског (Big Le bowsky, 1998) бра ће Ко ен. По ста вља се пи та ње шта у том све ту без то та ли те та и пове за но сти одр жа ва це ли ну. Де ле зов од го вор је јед но ста ван: кли шеи и ни шта ви ше, са мо и сву да кли шеи. 8 У тој не пот пу ној и дис пер зив ној ре ал но сти оп шти кли шеи једне епо хе или јед ног тре нут ка су ти ко ји све то учвр шћу ју. Исто вре ме но, те нео д ре ђе не сли ке и ано ним ни кли шеи ко ји су у оп ти ца ју у спо ља шњем све ту про ди ру у сва чи ју свест и обра зу ју ње гов уну тра шњи свет. Та ко су бјект по ста је кли ше ме ђу оста лим кли ше и ма у све ту ко ји га окру жу је, јер свако ми сли и осе ћа, ми сли о се би и осе ћа се бе, по мо ћу психич ких кли шеа. Спо ља шњи (фи зич ки, оп тич ки и звуч ни) и 8 Исто. 45

14 уну тра шњи (пси хич ки) кли шеи се ме ђу соб но пот хра њу ју и на до пу њу ју у јед ној гло бал ној ор га ни за ци ји бе де. Да би се до шло до ове ор га ни за ци је, нео п ход но је да бе да про дре у уну тра шњост све сти и да до ђе до из јед на ча ва ња уну трашњо сти и спо ља шњо сти ка ко би љу ди уоп ште мо гли да се под но се и да под но се свет. Упра во ова ор га ни за ци ја и дистри бу ци ја бе де упу ћу је на ве ли ку и моћ ну за ве ру ко ја је на шла на чин да пу сти у оп ти цај кли шее, ка ко од спо ља шњег ка уну тра шњем, та ко и од уну тра шњег ка спо ља шњем. Обзи ром да у том дис пер зив ном све ту ви ше не по сто ји не ки за ве ре нич ки цен тар, он да се зло чи нач ка за ве ра, као ор га низа ци ја Вла сти, ко ја се ко ри сти тех нич ком ре про дук ци јом, из јед на ча ва сво јим пре све га ме диј ским ефек ти ма. Оно што се оцр та ва из ових сли ка и зна ко ва про ме не је распа да ње до ми нант ног мо де ла сце не или па ноп тич ких мо дли, за ко је су све тлост и по глед, још од Па ри ске ко му не би ли кон сти ту тив ни мо мен ти јед ног до ба ко је је Хај де гер од редио као до ба сли ке све та. За хва љу ју ћи овом мо де лу свет је био по зор ни ца, или скуп раз ли чи тих сце на, на ко јој су се од и гра ва ли до га ђа ји чи ји су се ак те ри (глум ци и ре жи се ри) сме њи ва ли у за ви сно сти од исто риј ских окол но сти. Ако је до по чет ка ве ли ког убр за ња још по сто ја ла не ка илу зи ја о одво је но сти при ро де и ци ви ли за ци је са њим ова гра ни ца почи ње да бле ди, а ефе кат овог про це са је про ме на све та ко ји се ви ше не са гле да ва као по зор ни ца, већ као мре жа. Уто ли ко по ста је ја сно да чо ве ков ути цај ни је ви ше не што што се од игра ва на не кој ма ње или ви ше изо ло ва ној сце ни у јед ном или ви ше ре ги ста ра, већ је тај ути цај пре се ри ја кри зних до га ђаја ко ји се не-ли не ар но ши ре фор ми ра ју ћи мре же кла сте ра у го то во свим ре ги стри ма. Ни смо ви ше у грч ком ам фи те а тру, као што исто та ко ни смо ви ше ни у па ноп тич кој ма ши ни и ње ним за тво ре ним мо дла ма, већ у све ту-мре жи са без број мо ду ла ци ја раз ли чи тог ин тен зи те та о чи јој ком плек сно сти још не зна мо до вољ но. Уну тар сва ке од ове три ли ни је по је ди нач но, али и уну тар њи хо вих без број них пре пли та ња, две вр сте кри зних до гађа ја мо гу би ти раз ли чи тог ин тен зи те та и тра ја ња, од ин циден та ве о ма ви со ког ин тен зи те та, до до га ђа ја ко ји се ду го од ви ја ју (slow mo tion events) та ко да из ми чу уо би ча је ној детек ци ји. Осим то га, ова два ти па до га ђа ја мо гу пре ла зи ти један у дру ги, та ко да не што што се чи ни ло го то во ру тин ским (up da te event) пре ра сте у ga me-chan ger event и обр ну то: да оно за шта се ве ро ва ло да мо же про ме ни ти пра ви ла игре завр ши у до га ђа ју ко ји по бољ ша ва или кр пи ру пе уну тар систе ма. Мо жда је упра во у тре нут ку у ко ме се од лу чу је о буду ћој по ли ти ци људ ског ро да, ка ко би то ре као Сло тердајк, 46

15 нео п ход но да ре тро ак тив но ре кон стру и ше мо не ке кри зне до га ђа је ка ко би ви де ли ко јој кла си до га ђа ја при па да ју, ко ји ин тен зи тет и тра ја ње има ју и да ли смо уоп ште у мо гућ ности да ути че мо на њих. Да нас би се мо гло ре ћи да су, са прела ском у Ан тро по це не, ова два си сте ма за пра во два ле је ра јед ног све та и да се кри зни до га ђа ји ко ји на ста ју на њи ма ши ре уну тар оба. Чи ње ни ца да се до га ђа ји ко ји ме ња ју пра ви ла игре по ве зу ју у кла сте ре нај бли жа је оно ме што мно ги те о ре ти ча ри на зива ју пер ма нент ном кри зом, бес крај ном кри зом и сл. Та ко ће у јед ном ин тер вју (Frank fur ter All ge me i ne Ze i tung), Агам бен кон ста то ва ти ка ко је по јам кри за по стао по шта па ли ца модер не по ли ти ке и већ одав но се у свим сег мен ти ма дру штвеног жи во та одо ма ћио као не што нор мал но. Под се ћа ју ћи да се реч кри за са сто ји од два се ман тич ка ко ре на: ме ди цин ског ко ји озна ча ва ток бо ле сти и те о ло шког ко ји се од но си на судњи дан, он ис ти че да оба зна че ња да нас про ла зе кроз трансфор ма ци ју ко ја их ли ша ва исто риј ског кон тек ста. Да нас је кри за по ста ла трај но ста ње па са мим тим и ин стру мент мо ћи, ко ја слу жи ле ги ти ми за ци ји по ли тич ких и еко ном ских од лу ка, ко је прак тич но обес пра вљу ју гра ђа не и од у зи ма ју им би ло ка кву мо гућ ност од лу чи ва ња. Ва жно је схва ти ти да је бес ко нач на кри за, по пут ван ред ног ста ња, не спо ји ва са де мо кра ти јом. Та ко је по Агам бе но вом су ду нео п ход но да ре чи кри за вра ти мо ње но пр во бит но зна че ње: тре нут на про це на и из бор. Про блем са ова квим зах те вом је пре све га у то ме што нас су о ча ва са на шим раз у ме ва њем ста ња пер манент не кри зе. Уко ли ко је ста ње ко је на зи ва мо пер ма нент ном кри зом кла стер до га ђа ја ко ји ме ња ју пра ви ла игре, тач ни је то по ло ги ју чи та вог дру штве ног по ља, то прет по ста вља поја ву но вих си ла ко је ак ту ел ним ста њи ма ства ри и вир ту елним че сти ца ма до га ђа ја ко је их пре ле ћу, до де љу ју но ви смисао. У том слу ча ју по вра так на из вор но зна че ње пој ма кри зе про ма шу је упра во сто га што не узи ма у об зир ову про ме ну чи та вог по ља на ста лу пре пли та њем ове три ли ни је. У сре ди шту про ме не чи та ве то по ло ги је по ља на ла зи се један про цес одва ја ња ко ји мно ги те о ре ти ча ри на зи ва ју разво дом. Та ко је раз вод за Ба у ма на одва ја ње мо ћи и по лити ке, за Жи же ка одва ја ње ка пи та ли зма и де мо кра ти је, док је за Бер нар да Сти гле ра то раз вод из ме ђу тех нич ких си сте ма и со ци јал них ор га ни за ци ја. У сва ком слу ча ју по ја ва овог проце са у раз ли чи тим ре ги стри ма као ефе кат има пер ма нентну кри зу и дез о ри јен та ци ју. У том сми слу се мо же раз у ме ти Стиглерoва опа ска да се да нас основ на ори јен та ци ја по казу је не до вољ ном и да па ти мо од дез о ри јен та ци је као та кве. Ова дез о ри јен та ци ја на ста је као ефе кат бр зи не тех нич ког 47

16 раз во ја ко ја од ин ду стриј ске ре во лу ци је на ста вља да убр зава. Та ко до ла зи до дра ма тич ног по ве ћа ња раз да љи не из ме ђу тех нич ких си сте ма и со ци јал них ор га ни за ци ја као та квих, па се уто ли ко уса гла ша ва ње или пре го ва ра ње из ме ђу њих чи ни не мо гу ћим, а са мим тим се и њи хов ко нач ни раз вод чи ни не из бе жним. 9 Ба у ман пре ци зи ра да је ре зул тат овог раз во да од су ство де лова ња ко је би би ло спо соб но да учи ни оно што сва ка кри за по де фи ни ци ји зах те ва: иза бра ти пут ко јим да ље тре ба ићи и при ме ни ти те ра пи ју ко ја од го ва ра том из бо ру. Ово од суство де ло ва ња, чи ни се да ће на ста ви ти да па ра ли ше тра гање за ва ља ном со лу ци јом, све до тле док се моћ и по ли ти ка, са да у ста њу раз во да, по но во не вен ча ју 10. Но, по нов но венча ње раз ве де ног па ра је при лич но ре дак до га ђај, та ко да би у овом слу ча ју че ка ње да до то га до ђе мо гло да пре ра сте у ло шу бес ко нач ност. Нај зад, по ја ва ових одва ја ња има још један ефе кат по пут оног ко ји је Лео Маркс на звао се ман тичком пра зни ном (se man tic void). То је си ту а ци ја ка да се посто је ћи је зик ис по ста вља не а де кват ним за но ве исто риј ске усло ве, због то га што исто риј ске про ме не пре ва зи ла зе лингви стич ке ре сур се ко је би мо гле да их из ра зе и ана ли зи ра ју. Та ква пра зни на се по ја ви ла кра јем 19. ве ка и мо гу ће је да се она по но во по ја вљу је на по чет ку 21. ве ка. Та ко се ман тич ка пра зни на мо же би ти раз лог кон фу зи је у од ре ђе њу ко јем од ова два ти па до га ђа ја не ка кри за при па да, али исто та ко и за што по је ди не до га ђа је ко ји ме ња ју пра ви ла игре не пре позна је мо као кри зе или их уоп ште не де тек ту је мо. Она исто та ко мо же би ти раз лог што пре фикс пост све ви ше за до би ја зна че ње кра ја, па се он да го во ри о кра ју исто ри је, умет ности, ху ма ни зма, те о ри је и сл. пре ви ђа ју ћи ону Сло тер дај кову опа ску да се пост у но вој кон сте ла ци ји мо же за ме ни ти са мар ги на ли за ци јом. У пр вом слу ча ју, ко је би од го ва ра ло не ком ра ни јем ста њу ства ри, крај за до би ја оно зна че ње ко је би од го ва ра ло мо гу ћем раз ре ше њу кри зе у ње ном из вор ном зна че њу. У дру гом слу ча ју, ко је прет по ста вља про ме ње ну то по ло ги ју чи та вог по ља и но ву кон сте ла ци ју ста ња ства ри, не ра ди се о кра ју, већ о из ме шта њу на мар ги ну. У но во наста лој кон сте ла ци ји та ко се пре мо же го во ри ти о мар ги нали за ци ји умет но сти, ху ма ни сти ке и слично, не го о њи хо вом кра ју. 9 Sti e gler, B. (2008) Tec hnics and Ti me, 2: Di so ri en ta tion (Me ri dian: Cros sing Aest he tics), Stan ford Uni ver sity Press, р Ba u man, Z. and Bor do ni, C. (2014) Sta te of Cri sis, Po lity, p

17 С оне стра не Оно што се са Сло тер дај ко вим и Фу ко о вим ана ли за ма као и са ин ди ка то ри ма ве ли ког убр за ња, де тек ту је као за јед ничка тач ка окре та од ко је за по чи њу да се од ви ја ју три ли ни је, за пра во је ства ра ње усло ва за на ста ја ње кла сте ра до га ђа ја ко ји ме ња ју пра ви ла игре, а чи ји ефе кат је про ме на од носа си ла па са мим тим и то по ло ги је чи та вог по ља. Нај зад, мо жда је по ја ва се ман тич ке пра зни не симп том јед ног фун да мен тал ног рас це па из ме ђу ка пи та ли стич ког си сте ма и све та где се свет по чи ње ме ња ти от кри ва ју ћи уну тра шње гра ни це са мог си сте ма. Та ко би се из овог угла пре мо гло го во ри ти о про ме ни све та, где је по зни ка пи та ли зам, са инфла ци јом тех но-сли ка тек вр ху нац све та-сли ка, ко ји по чи ње да се рас па да и пре ла зи у свет-мре жу. Да кле оно што зо вемо пер ма нент ном кри зом мо жда је пре све га ста ње тран зици је из јед ног у дру ги свет. Кла сте ри до га ђа ја ко ји ме ња ју пра ви ла игре прет по ста вља ју ства ра ње но вих и дру га чијих по ли тич ких и тех но ло шких усло ва за отва ра ње јед ног про сто ра с оне стра не. Али по ста вља се пи та ње с оне стра не че га? Пре све га, до са да ва же ћих гра ни ца и пра го ва си сте ма, да кле, ка ко уну тар по ли ти ке, та ко и тех но ло ги је, којe су, као две стра не истог нов чи ћа, нео дво ји ви мо мен ти у про мишља њу ових кла сте ра. Мо гло би се ре ћи да се ман тич ка пра зни на има још је дан ко ла те рал ни ефе кат ко ји се пре по зна је као не до ста так и истро ше ност иде ја ка ко би но ви свет тре ба ло да из гле да. Хума ни зам је кон сти ту тив ни мо ме нат на стан ка све та-сли ке у ко ме се, са мим тим, чо ве ку до де љу је ме сто свих по ве зи ва ња на јед ној по зор ни ци све та на ко ју је ба чен. Ме ђу тим, уко лико се пре фикс пост из пост-ху ма ни зма схва ти у оном Слотер дај ко вом кљу чу као мар ги на ли за ци ја и де цен три ра ње чо ве ка, ја сно је да се обри си тог но вог све та већ са да ра дикал но раз ли ку ју од оног пре ђа шњег. Оно што се на ја вљу је са но вим све том је про ме на ста ња ства ри у ко јем чо век више ни је тач ка свих по ве зи ва ња, већ са мо јед но од мо гу ћих чво ри шта уну тар мно го ком плек сни јих мре жа хе те ро ге них ен ти те та. По ста вља се пи та ње да ли је не ки но ви ху ма ни зам уоп ште мо гућ, ако исто вре ме но укљу чи и овај мо ме нат марги на ли за ци је чо ве ка, као су о ча ва ње са јед ним ап со лут ним хо ри зон том мно штва, на су прот ре ла тив ном хо ри зон ту до сада шњег ху ма ни зма? Оно што се да нас на зи ва пер ма нент ном кри зом пре ра ста у ста ње у ко ме је про ме на је ди на кон стан та, при че му се та сто па про ме не све ви ше по ве ћа ва. То прет по ста вља да уко ли ко се да на шња пер ма нент на кри за схва ти као симп том 49

18 тран зи ци је из јед ног у дру ги свет, да би оно што се у том про це су мар ги на ли зу је (умет ност, ху ма ни сти ка и сл.) треба ло по ста ти кон сти ту тив ним мо мен том у ства ра њу и осмишља ва њу но вог све та. Исто вре ме но, то би зна чи ло да ако је ху ма ни зам за сни вао на уни вер за ли стич ким пре тен зи ја ма клу ба или сек те пи сме них, не ки но ви ху ма ни зам, уко ли ко је уоп ште мо гу ће ви ше и го во ри ти о ху ма ни зму, прет поста вљао би гло бал не мре же ко је кон сти ту и шу јед ну ин тели ген ци ју ро ја (swarm in te le gen ce) ко ја се ши ри по чи та вом дру штве ном те лу тран сфор ми шу ћи га у свет умре же ног мноштва с оне стра не ка пи та ли зма. ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Ba u man, Z. and Bor do ni, C. (2014) Sta te of Cri sis, Po lity. Де лез, Ж. (1998) По крет не сли ке, Срем ски Кар лов ци Но ви Сад: Из да вач ка њи жар ни ца Зо ра на Сто ја но ви ћа. Фу ко, M. (1998) Тре ба бра ни ти дру штво, Но ви Сад: Све то ви. Сло тер дајк, П. (2001) У истом чам цу, Бе о град: Бе о град ски круг. Sti e gler, B. (2008) Tec hnics and Ti me, 2: Di so ri en ta tion (Me ri dian: Cros sing Aest he tics), Stan ford Uni ver sity Press. Џој, Б. За што ни смо по треб ни бу дућ но сти, Вра та па ни ке. Тело, дру штво и умет ност у мре жи тех но ло шке де ре а ли за ци је, прирeдио Ко пицл, В. (2005), Но ви Сад: Транс. Ве бо гра фи ја: bal chan ge/gre a tac ce le ra tion de pen dent.co.uk 50

19 Jovan Čekić Faculty of Media and Communications, Belgrade PERMANENT CRISIS Abstract The term crisis is primarily associated with the world economic crisis and thus the question of relationship between capitalism and crisis comes to the fore. Is a crisis something that disrupts normal functioning of the system from the outside and assumes short duration followed by restoration of balance and return to the normal process of market regulation and setting? Or is it an essential and immutable characteristic of the capitalist mode of production, which leads to conclusion that capitalism is historically presented as a continuous movement from one crisis to another, indicating permanent crisis as the main feature of late capitalism and the present moment? What are the consequences of entering into a permanent crisis? Key words: crisis, capitalism, humanism, post-humanism, biopolitics, biomass Катарина Илишковић, Money Creates Taste (After Jenny Holzer), 1-3, фото-манипулација,

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1338407R УДК 316.774:316.324.8 316.74:316.42(100) 20 316.774:004.738.5 стручни рад НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

More information

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 82.0 Да ни је ла ПЕ ТРО ВИЋ* ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ Ап стракт: У кри тич

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ

ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1341138K УДК 791.3(470) 19 791.091:82(470) 19 оригиналан научни рад ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1338280G УДК 791.31:316.776 791.31:004 791.31:75 прегледни рад ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443103K УДК 821.133.1.09 Ками А. 82.09:1 оригиналан научни рад СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО

More information

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет - Катедра за оријенталистику, Београд DOI 10.5937/kultura1338061M УДК 821.512.161.09:316.32 821.512.161(091) оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

More information

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA УДК: 111.852 Берђајев Н. А. 7.01 14 Берђајев Н. А. Да вор Џал то, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи те та у Ни шу Aстракт: У овом ра ду ус по ста

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ На род ни му зеј За је чар DOI 10.5937/kultura1651088K УДК 640.43:316.722(497.11) 394:640.43(497.11)(091) оригиналан научни рад КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ Са же так: У увод ном де лу овог ра

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444128P УДК 069.01 069.017:316.7(560)

More information

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ Број 43 Фебруар јул 2010. Цена 300 дин. 2010. ГОДИНА КЊИГЕ Матица српска Дан Библиотеке града Београда Михајло Пантић Гојко Божовић Библиотека Јагодина Излог нових књига Периодика Задужбинарство у Срба

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 336.71(497.11)"192/193" Иван М. БЕ ЦИЋ* ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** Ап стракт: Фи нан сиј ско удру жи ва ње хри шћан ског жи вља на вер ској

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754080P УДК 72.071.1 Владисављевић Д. оригиналан научни рад ДО ПРИ НОС АР ХИ ТЕК ТЕ ДА НИ ЛА ВЛА ДИ

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ ИСТО РИ ЈЕ НИКО ЛА ЈА БЕР ЂА ЈЕ ВА

УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ ИСТО РИ ЈЕ НИКО ЛА ЈА БЕР ЂА ЈЕ ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547258A УДК 14 Берђајев Н. А. 930.1 Берђајев Н. А. оригиналан научни рад УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО

More information

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27 POLITICAL REVIEW M A G A Z I N E FO R P O L I T I C A L SC I E N C E COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, 01 2011 ISSN 1451-4281 UDK 1+2+3+32+9 (XXIII)X vol. 27 Драган Суботић ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИРИ

More information

Главни и одговорни уредник Живојин Ђурић. Игор Јанев Јасна Милошевић-Ђорђевић. Милош Кнежевић Милан Јовановић. Живојин Ђурић Александар Новаковић

Главни и одговорни уредник Живојин Ђурић. Игор Јанев Јасна Милошевић-Ђорђевић. Милош Кнежевић Милан Јовановић. Живојин Ђурић Александар Новаковић Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 3039-380, 3349-204 Е-mail=ipsbgd@eunet.yu www.ipsbgd.edu.yu ISSN 0354-5989 UDK 32 Broj 3/2009 XVI vol. 25 Главни

More information

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 821.163.41.09-94 Цамблак Г. ; 271.222(497.11)-36:929 Се на МИ ХА И ЛО ВИЋ МИ ЛО ШЕ ВИЋ* СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** Ап стракт:

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА Бе о град DOI 10.5937/kultura1754109P УДК 727.3(497.11) 1918/1941 711.57(497.11) 1918/1941 оригиналан научни рад НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА Са же так: Тран сфор ма ци ја

More information

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 14. август 2013. Број 2737 Цена 40 динара у овом броју: СЕОСКЕ СЛАВЕ, НЕКАД И САД: Празни рингишпили Страна 3.

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754035I УДК 711.559.6(497.11) 18/19 725.181(497.11) оригиналан научни рад ВОЈ СКА

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754134P УДК 725.84(497.11) 19 796/799:061.2(497.11) 19 оригиналан научни рад СПОРТ

More information

Кључ не ре чи: Те ро ри зам, Ин тер нет, сај бер те ро ризам, ин фор ма тич ки те ро ри зам, сај бер-на па ди, кључни ин фра струк тур ни си сте ми.

Кључ не ре чи: Те ро ри зам, Ин тер нет, сај бер те ро ризам, ин фор ма тич ки те ро ри зам, сај бер-на па ди, кључни ин фра струк тур ни си сте ми. УДК: 323.28:004.738.5 Примљено: 13. фебруара 2009. Прихваћено: 18. фебруара 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=19 Бр. 1 / 2009. стр. 237-254. Ива на Дам

More information

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Пе да го шки фа кул тет Сом бор Ка те дра за је зик и књи жев ност, Сом бор DOI 10.5937/kultura1755128M УДК 821.163.41.09 Костић Л. 821.163.41:929 Костић Л. оригиналан научни

More information

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652183P УДК 316.75:75.052.041.5 12/13 929.52АРПАДОВИЋ кратко или претходно саопштење

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет при ме ње них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754093P УДК 727.55(497.11)(091) оригиналан научни рад ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА

More information

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред УДК: 272-788:929 Бруно из Келна, свети УДК: 272-36:929 Бруно из Келна, свети 272-789.24"10" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 2/2016, стр. / pp. 291 300. Све ти Бру

More information

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА Др Радмило Кошутић УДК: 2-673.5 ЦЕИР, Центар за емпиријска 26+27+28 истраживања религије, Нови Сад Прегледни научни рад radmilo.kosutic@yahoo.com Примљен: 01.06.2015. РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ

More information

Сликар и његов двојник у стваралаштву Катарине Радојловић

Сликар и његов двојник у стваралаштву Катарине Радојловић Срђан Марковић Факултет уметности Универзитета у Нишу magelen@open.telekom.rs Небојша Милићевић Филозофски факултет Универзитета у Нишу nesa2206@gmail.com POZNAŃSKIE STUDIA SLAWISTYCZNE PSS NR 13/2017

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де

ЈЕД НА СА СВИМ НЕО БИЧ НА ЉУ БАВ Во ле ти псе, зна чи во ле ти љу де www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 6. фебруар 2013. Број 2710 Цена 40 динара у овом броју: У МИТРОВАЧКОЈ НАРОДНОЈ КУХИЊИ: Пред казаном више од 600

More information

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 14. мај 2014. Број 2776 Цена 40 динара у овом броју: ЗАБРАЊЕН РАД РУМСКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Бебе обилазе срце Срема Страна

More information

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш DOI 10.5937/kultura1650012D УДК 321.17:929 Стефан Немања 321.17:929 Манојло Комнин 821.14 04.09 прегледни рад НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА

More information

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3.

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 30. април 2014. Број 2774-2775 Цена 40 динара у овом броју: ЛОКАЛНА ВЛАСТ У ПЕЋИНЦИМА: Др Дубравка Ковачевић Суботички

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији Теолошки погледи / Theological Views XLV (3/2012) ским ма те ри ја лом и ан тро по и- да ко ји су де лом љу ди, а де лом не што дру го. Он да ће мо ра ти по но во да се по ста ви пи та ње: Да ли таква

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ:

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 1. јун 2016. Број 2883 Цена

More information

ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ У ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈИ И ИН ТЕР ПРЕ ТА ЦИ ЈИ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА

ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ У ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈИ И ИН ТЕР ПРЕ ТА ЦИ ЈИ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444038B УДК 069.01 069.532 оригиналан научни рад ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ

More information

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац ОСВРТИ ОСВРТИ Ду ша дах бо жан ски Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац (petrovic.srecko@gmail.com) У че твр так, 1. де цем бра 2016. г., у ор га ни за ци ји Све то сав ске омла дин ске за

More information

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Часопис за политикологију, политичку социологију, комуникологију и примењену политику УДК 1 + 2 + 3 + 32 + 9 ISSBN 1452-1741 ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXIII) X, vol=29 Бр. 3 / 2011. ПОЛИТИЧКА

More information

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF Број 11 // Београд // Децембар 2011 фебруар 2012 // Година IV // Гласник ЛекарскА комора Србије ISSN 1821-3995 У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та ДОМ ЗДРАВЉА СТАРИ ГРАД НЕКАД

More information

Анђелин корак од срца Стра нa 22. Ми ни стар по љо при вре де и за штите. Индонежани уложили 11 милиона евра

Анђелин корак од срца Стра нa 22. Ми ни стар по љо при вре де и за штите. Индонежани уложили 11 милиона евра www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 7. септембар 2016. Број 2897

More information

Воља јача од мишића. Иако је крај њи рок за за ме ну летњих. Школовање за посао Стра на 6. У дому љубави, деца су срећна Стра на 24.

Воља јача од мишића. Иако је крај њи рок за за ме ну летњих. Школовање за посао Стра на 6. У дому љубави, деца су срећна Стра на 24. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 2. новембар 2016. Број 2905

More information

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA

само пара нема Гра до на чел ник Срем ске Ми тро вице Гради се Путинова црква? Од блога до задовољног путника МESARSKA OPREMA www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 10. август 2016. Број 2893

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

Сва ког да на глу мим да сам здра ва

Сва ког да на глу мим да сам здра ва www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 12. новембар 2014. Број 2802 Цена 50 динара у овом броју: ПРВА ПОМОЋ ЗА ГРКОВИЋЕ ИЗ ОБРЕЖА: Вратили веру у људе

More information

НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ФЕ НО МЕН *

НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ФЕ НО МЕН * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 30, 2011 УДК 903.26"634"(497.115) 73.031.1.041"634"(497.115) Рад ми ло ПЕ ТРО ВИЋ Фи ло зоф ски фа кул тет у Ко сов ској Ми тро ви ци НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ

More information

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 16. новембар 2011. Број 2646 Цена 40 динара у овом броју: Сремци на Сајму локалне самоуправе Страна 2. Ку пус СРЕМСКА

More information

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ ISSN 0038-0091 03 СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА SOCIAL POLICY Часопис за теорију и праксу социјалне политике и социјалног рада УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ УДК 364 год. 49 3/2014. СОЦИЈАЛНА

More information

Та ле нат и ква ли тет

Та ле нат и ква ли тет www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 20. март 2013. Број 2716 Цена 40 динара у овом броју: У МИТРОВАЧКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Услови за здраво потомство Страна

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

More information

20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС

20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 19. децембар 2012. Број 2703 Цена 40 динара 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС у овом броју:

More information

ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ

ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки Фа кул тет, док тор ске ака дем ске сту ди је Кул ту ре, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650289S УДК 73/77.049(4) 17/18 904:72.031.2(=821.173) прегледни рад ЦИ

More information

ВЕСНА ПЕРИЋ. РТС Ра дио Бе о град, Београд

ВЕСНА ПЕРИЋ. РТС Ра дио Бе о град, Београд РТС Ра дио Бе о град, Београд DOI 10.5937/kultura1755192P УДК 791.071.1 Вилнев Д. оригиналан научни рад СТРА ТЕ ГИ ЈЕ ФИЛМ СКОГ МИ НИ МА ЛИ ЗМА И ТРАН СЦЕН ДЕН ТАЛ НО У НА УЧ НО ФАН ТА СТИЧ НОМ ФИЛ МУ

More information

Ус пе шни. Марија Вученовић трећа на свету. ПРОФ. ДР ЗОРАН СТОЈИЉКОВИЋ: Следе велике промене Стране 2.-3.

Ус пе шни. Марија Вученовић трећа на свету. ПРОФ. ДР ЗОРАН СТОЈИЉКОВИЋ: Следе велике промене Стране 2.-3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 18. јул 2012. Број 2681 Цена 40 динара Ус пе шни у овом броју: ПРОФ. ДР ЗОРАН СТОЈИЉКОВИЋ: Следе велике промене

More information

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3.

Кар ло вач ка ви на. Цар ска па ла та је ове не де ље уго сти ла по зна те. Опасно клизиште у Черевићу. Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 23. март 2011. Број 2612 Цена 40 динара у овом броју: Пензионери траже бенефицирани превоз Страна 3. Кар ло вач ка

More information

САША МИХАЈЛОВ и БИЉАНА МИШИЋ. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град

САША МИХАЈЛОВ и БИЉАНА МИШИЋ. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754056M УДК 721.171(497.11)(091) оригиналан научни рад ДВОР СКИ КОМ ПЛЕКС НА ТЕ РА ЗИ ЈА МА: ОД ВЛА ДАР СКОГ

More information

Губе само велепоседници? Стране

Губе само велепоседници? Стране www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LV Сремска Митровица Среда 28. јануар 2015. Број 2813 Цена 50 динара у овом броју: НАГРАДА ЗА СТАНИЈУ РОГУЉА: Hаука је признаје, држава не Страна

More information

ISSN UDK 32 година XXI vol /2014.

ISSN UDK 32 година XXI vol /2014. 01 ПОЛИТИЧКО-ЕКОНОМСКИ РАЗВОЈ И КОРУПЦИЈА Сања М. Данковић Степановић, Зоран Милошевић, Данило Б. Шуковић ДРЖАВНО-ПРАВНА ТРАДИЦИЈА Жика Бујуклић, Драгана Коларић, Дејан Љ. Миленковић, Милош М. Петровић,

More information

Срећни ускршњи празници! Нова фабрика на ква драта Страна 3. Плесни спектакл Страна 27. Про те кле су бо те, Срп ска пра вослав

Срећни ускршњи празници! Нова фабрика на ква драта Страна 3. Плесни спектакл Страна 27. Про те кле су бо те, Срп ска пра вослав www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 16. април 2014. Број 2772 Цена 40 динара у овом броју: ДР ЕТКЕР У ШИМАНОВЦИМА: Нова фабрика на 7.800 ква драта Страна

More information

БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ ЈИ **

БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ ЈИ ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 31, 2011 УДК 271.222(497.11)-72"10/11" ; 94(497.11)"10/11" Дра га на ЈА ЊИЋ * Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на/ле по са вић БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ

More information

Лечење инфантилне тибије варе осамнаестогодишње клиничко праћење: приказ болесника

Лечење инфантилне тибије варе осамнаестогодишње клиничко праћење: приказ болесника 390 Srp Arh Celok Lek. 2013 May-Jun;141(5-6):390-394 DOI: 10.2298/SARH1306390V ПРИКАЗ БОЛЕСНИКА / CASE REPORT UDC: 616.718.5/.6-007.2-089 Лечење инфантилне тибије варе осамнаестогодишње клиничко праћење:

More information

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет

ЈЕЛЕНА ФИЛИПОВИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет Уни вер зи тет у Бе о гра ду Фи ло ло шки фа кул тет DOI 10.5937/kultura1650026F УДК 821.111.09-31 Мекол Смит А. оригиналан научни рад ЛАЖ, ПРЕ ВА РА, ФИ ЛО ЗО ФИ ЈА МО РА ЛА И НА РА ТИВ НА МРЕ ЖА МА ЛИХ

More information

ПО СЛЕ ХЛАД НО РА ТОВ СКИ СВЕТ ИЗ МЕ ЂУ ИДЕ О ЛО ГИЈЕ И ПО ЛИ ТИ КЕ СИ ЛЕ

ПО СЛЕ ХЛАД НО РА ТОВ СКИ СВЕТ ИЗ МЕ ЂУ ИДЕ О ЛО ГИЈЕ И ПО ЛИ ТИ КЕ СИ ЛЕ УДК 327:321.7 1990/2012 Прегледни рад Српска политичка мисао број 2/2013. год. 20. vol. 40. стр. 187-204. Ми лош Јо ва но вић Прав ни фа кул тет, Уни вер зи те т у Бе о гра ду ПО СЛЕ ХЛАД НО РА ТОВ СКИ

More information