ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ

Transcription

1 Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI /kultura K УДК 791.3(470) :82(470) 19 оригиналан научни рад ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ Са же так: У ра ду се ис тра жу ју мо гућ но сти ру ске есте ти ке екрани за ци је у по ку ша ју од ре ђи ва ња при ро де фил ма као умет но сти и ме ди ја, као и ње на по ве за ност са пој мом филм ске кул ту ре. Иа ко је од нос фил ма и књи жев но сти ра но уо чен као пи та ње од ве ли ког не са мо те о риј ског не го и кул тур ног зна ча ја, ов де се за па жа пове за ност тра ди ци је ру ске есте ти ке екра ни за ци је са спе ци фич ним схва та њем пој ма филм ске кул ту ре при сут ним у кон тек сту ру ске и со вјет ске кул ту ре два де се тог ве ка. Кључ не ре чи: есте ти ка екра ни за ци је, филм ска кул ту ра, књижев ност, умет ност, фи ло зо фи ја Од нос фил ма и књи жев но сти, ра но уо чен као пи та ње од вели ког, не са мо те о риј ског не го и кул тур ног зна ча ја, од са мог је по чет ка био у фо ку су свих по ку ша ја да се утвр ди при рода фил ма као но ве умет но сти. Са гле да ван на из ме нич но као син те за умет но сти, или син те тич ка умет ност, и ау то ном на умет ност, уз па ра лел но не ги ра ње ње го ве умет нич ке при роде због за ви сно сти од тех ни ке и тех но ло ги је и по пу ли стичке на стро је но сти, филм је по и сто ве ћи ван или кон тра стиран на ро чи то са по зо ри штем, сли кар ством, фо то гра фи јом, му зи ком и књи жев но шћу. Филм је поистовећиван са по зори штем, услед ње го ве из во ђач ке при ро де, са сли кар ством услед ви зу ел но сти, са фо то гра фи јом због ре про дук тив не при ро де фо то граф ског ме ди ја, са му зи ком због рит ма, а са књи жев но шћу, чи ни се, због све га оста лог, од си жеј но сти све до су штин ских пи та ња сми сла. Као да је упра во у одно су са књи жев но шћу филм у нај ве ћој ме ри по твр ђи вао свој иден ти тет и до сто јан ство на спрам дру гих умет но сти, што за пра во не би тре ба ло да чу ди ка да се има на уму статус умет но сти ре чи у на шој кул ту ри: Јед на је од раз ли ка 138

2 изме ђу књи жев но сти и оста лих умјет но сти што књи жевност има моћ мно го ви ше не го ма ко ја дру га умјет ност да чо вје ку зна чи ви ше, да чо вје ку зна чи до ста дру гих ства ри по ред оне ко ју му као умјет ност мо же зна чи ти 1. С дру ге стра не, филм упра во у по ку ша ју осло ба ђа ња од ли те рарно сти, као да сти че соп стве ни на ду мет нич ки ста тус, оно пра во на по ку шај осло ба ђа ња од је зи ка као око ва сми сла, пре ва зи ла же ња зна ков ног по рет ка ка оном пр во бит ном, не из ре ци вом, ма шта то би ло. Од нос ове две умет но сти, као и про блем филм ске адап таци је, од но сно екра ни за ци је књи жев ног де ла по стао је, због свог зна ча ја за по ку шај утвр ђи ва ња при ро де фил ма на спрам дру гих умет но сти, ме ди ја и об ли ка људ ског ства ра ла штва и де ло ва ња у це ли ни, при ви ле го ван пред мет те о ри је филма, као и она квог при сту па фил му ко ји би смо мо гли на зва ти есте тич ким или фи ло зоф ским. Есте ти ка фил ма се, при то ме, обич но по и ма као 1) си но ним за те о ри ју фил ма, 2) као део те о ри је фил ма, ко ји се а) осла ња на есте тич ки при ступ, од но сно про у ча ва ње фил ма као умет но сти, и про у ча ва ње фил мо ва у сми слу умет нич ких по ру ка 2 или б) об у хвата про у ча ва ње филм ског из ра за као спе ку ла тив ну ана ли зу ме ди ја и ње го ве есте тич ке ор га ни за ци је, са се ми о ло шког, струк ту ра ли стич ког, на ра то ло шког ста но ви шта 3, и, нај зад, 3) као део оп ште есте ти ке, као фи ло зоф ске ди сци пли не, усме ре не на по себ ну умет ност фил ма. Фи ло зо фи ја фил ма је још те же од ре див по јам, ко ји у сва ком слу ча ју об у хва та разли чи те об ли ке пре пли та ња фил ма као умет но сти и ме ди ја, с јед не, и фи ло зо фи је у че сто вр ло ши ро ком зна че њу, с дру ге стра не, од но сно упли та ње фил ма у те ме и објек те про у чава ња фи ло зо фи је, од но сно фи ло зо фи је у те о ри ју фил ма. 4 У окви ру есте ти ке као фи ло зоф ске ди сци пли не, про блем од но са фил ма и књи жев но сти мо гао би се свр ста ти у по ље 1 Пе тро вић, С. (2009) На у ка о књи жев но сти, Бе о град: Слу жбе ни гла сник, стр Омон, Ж. (и сар.) (2006) Есте ти ка фил ма, Бе о град: Clio, стр Да ко вић, Н. (2006) Пој мов ник Те о ри је фил ма, у: Есте ти ка фил ма (Ж. Омон и сар.), Бе о град: Clio, стр Да ко вић, Н. (2011) Пој мов ник Те о ри је фил ма IV, Филм и фи ло зо фи ја, Ша то Д., Бе о град: Clio, стр Раз ли чи ти ау то ри, уо ста лом, са свим раз ли чи то са гле да ва ју овај по јам, од но сно овај од нос (филм-фи ло зо фија), че сто и у за ви сно сти од тра ди ци је (сре ди не) ко јој при па да ју (упоре ди ти на при мер књи ге Ша тоа и Ку ре но ја не ве де не у Ли те ра ту ри). О пој му фил мо зо фи ја, ко ји та ко ђе тре ба по ме ну ти, ви де ти Фремп то на и Пу ри о ла, та ко ђе на ве де не на спи ску ли те ра ту ре. Фи ло зо фи ја фил ма би се мо гла раз ма тра ти и у скло пу фи ло зо фи је ме ди ја, ко ју на кри тич ким и спе ку ла тив ним те ме љи ма, не за ви сно од Ха бер ма со вог (Ha ber mas) појма Me di enp hi lo sop hie, за сни ва Див на Вук са но вић. 139

3 ком па ра тив не есте ти ке, ко ја про у ча ва од но се ме ђу уметно сти ма, њи хо ве ме ђу соб не ути ца је и ве зе, да би от кри ла због че га раз ли чи те умет нич ке вр сте чи не умет ност уоп ште, утвр ди ла уну тра шње за ко ни то сти ор ган ске це ли не умет ности, про др ла у су шти ну ди ја лек тич ког од но са ње не је динстве но сти у раз ли ка ма и раз ли чи то сти у је дин ству 5, и по свом од ре ђе њу нај ду бље је по ве за на са те мељ ним он то лошким пи та њи ма о пој му умет но сти, од но сно пи та њем Шта је умет ност? 6, као и тра ди циј ски уте ме ље ним про бле мом кла си фи ка ци је умет но сти, чи ји је исто риј ски из да нак. Ов де ће мо, ипак, есте ти ку по и ма ју ћи пр вен стве но као фи ло зофску ди сци пли ну, као есте тич ким озна чи ти 1) она кав при ступ фил му ко ји, на спрам ана ли тич ко-ем пи риј ске ори јен та ци је, те ма ти зу је ре цеп ци ју, од но сно до жи вљај фил ма 7 (ре цеп цијски при ступ), и 2) при ступ ко ји филм као умет ност и ме диј са гле да ва у од но су пре ма дру гим умет но сти ма, ме ди ји ма и обла сти ма људ ског ства ра ла штва и де ла ња, ра ди про мишља ња те мељ них пи та ња при ро де фил ма као умет но сти и ме ди ја, од но сно она квих ср жних пи та ња ка ква су шта је филм-као-филм?, од но сно шта филм чи ни фил мом? (рела ци о ни при ступ). До ми нант на про ми шља ња о од но су из ме ђу умет но сти, у ра спо ну од Ари сто те ла, пре ко Ле син га (Lessing), до Су ријоа (Souriau) и, на при мер, Су за не Лан гер (Langer), до не кле ти пич на за глав ни ток кул ту ре За па да, по ве зу је не ко ли ко основ них иде ја, ко је мо же мо на ве сти на сле де ћи на чин: посто ји из ве стан об лик бит не људ ске ства ра лач ке де лат но сти ко ји на зи ва мо умет ност, и ко ји се у ве ћој или ма њој ме ри раз ли ку је од дру гих об ли ка људ ске ства ра лач ке де лат но сти, али и од при ро де; умет ност ус по ста вља из ве сне од но се са дру гим об ли ци ма људ ске ства ра лач ке де лат но сти, као и са ка те го ри ја ма ствар но сти; по ред оп штег пој ма умет но сти мо же мо го во ри ти и о по себ ним умет но сти ма, од ко јих свака по се ду је соп стве на из ра жај на сред ства, ко јом се она разли ку је од дру гих по себ них умет но сти; по себ не умет но сти мо гу сту па ти у ме ђу соб не од но се, и ти од но си се мо гу тео риј ски про ми шља ти; сва ка по себ на умет ност и ње на по једи нач на оства ре ња мо гу ко ри сти ти из ве сна сред ства дру ге умет но сти и мо гу се ко ри сти ти сред стви ма дру ге умет ности у соп стве ном про це су на стан ка, раз во ја или об ли ко вања; мо же се го во ри ти о гра нич ним и пре ла зним об ли ци ма 5 Ран ко вић, М. (1973) Ком па ра тив на есте ти ка, Бе о град: Умет нич ка акаде ми ја, стр Focht, I. (1972) Uvod u este ti ku, Sa ra je vo: Za vod za iz da va nje udž be ni ka, str Tu r ko vić, H. (2012) Te o ri ja fil ma, Za greb: Me an da r Me dia, str

4 између по себ них умет но сти, са раз ли чи тим вред но сним пред зна ком. Филм је од са мог по чет ка био до жи вља ван као син те тич ка умет ност, или као умет ност на ста ла на фо ну дру гих уметно сти, али и дру гих об ли ка људ ског ства ра ла штва: тех ни ке, тех но ло ги је и на у ке, пре све га, ка сни је чак и фи ло зо фи је, од ре ђу ју ћи филм као по се бан об лик ми шље ња, или јед ну иде а ци о ну струк ту ру ко ја пре ва зи ла зи пред мет но ис ку ство. Глав ни про бле ми у про у ча ва њу фил ма на ста ју упра во у суо ча ва њу са дру гим умет но сти ма и дру гим об ли ци ма људске ства ра лач ке де лат но сти: фо то граф ско по ре кло филм ске сли ке уво ди пи та ње о ре про дук тив ној, да кле де он то ло гизо ва ној при ро ди фил ма, ко ја озбиљ но и априори до во ди у пи та ње ње го ву мо де ли за циј ску моћ, 8 од но сно умет нич ки иден ти тет; бли скост сли кар ству под вла чи ви зу ел ну при ро ду филм ског ме ди ја, што ће би ти по себ но на гла ше но у кри зи (са мо пре и спи ти ва њу) фил ма као умет но сти и ме ди ја ко ја ће на сту пи ти по ја вом зву ка и сли ке, али и но вих ме ди ја сва ко пр о бле ма ти зо ва ње пој ма сли ке та ко ће се не ми нов но тица ти и фил ма; по ре ђе ње са му зи ком не ми нов но ће во ди ти ка па то су чи сте умет но сти и до аван гард них екс пе ри ме на та, усме ре них при мар но на оспо ра ва ње ли те рар ног, од но сно на ра циј ског ис ку ства фил ма, али и сли ков но-те а тар ску пози ци ју пред ста вља ња ; па ра ле ли зам са те а тром отво риће пи та ња ко ли ко о спе ци фич но сти филм ских из ра жај них сред ста ва, то ли ко и о при ро ди филм ског про сто ра и вре мена; чак и су че ља ва ње са ар хи тек ту ром има ће сво је ме сто у ви ђе њу и пре и спи ти ва њу фил ма као умет но сти си му ла ци је, мак си мал не двој нич ке илу зи је, чак и не за ви сно од пи та ња тр о ди мен зи о нал не про јек ци је, про ши ре них екра на и вирту ал но сти но вих ме ди ја. Пре су дан уплив тех ни ке и тех ноло ги је у сам на ста нак, раз вој и иден ти тет фил ма пре све га као ме ди ја, не ми нов но ће са му при ро ду фил ма ста вља ти под лу пу сва ке кри ти ке тех ни ке и тех но ло ги је, умет но сти у до ба ин ду стриј ског дру штва, ма сов не умет но сти и кул туре, мо дер но сти, објек ти ви за ци је, чи та вог спле та фе но ме на ве за них за ин ду стриј ско-ме диј ско-ин фор ма ци о но дру штво ко је по след њих де це ни ја и по след њих ве ко ва до ми ни ра За па дом. Сто га ће се и мно ге до ми нант ни је и ра ди кал није ан ти ре пре зен та циј ске па ра диг ме, ма хом са аван гард ним и кри тич ким пред зна ком, са по себ ном па жњом усме ри ти упра во на кри ти ку фил ма. Филм је у не ку ру ку и жр тва 8 Од но си се на се ми о тич ки по јам мо де ли за ци је, од но сно мо де ло ва ња света. О то ме ви де ти: Ко ла рић, В. (2010) Мо де ли за ци ја све та у Ари сто тело вој по е ти ци и у струк ту рал ној се ми о ти ци Ју ри ја Лот ма на, у: Збо р ник Ма ти це срп ске за сла ви сти ку, бр. 78, стр

5 са вре ме них на уч них ис тра жи ва ња, ко ји при мат да ју ме дији ма за сно ва ним на си мул та но сти, мул ти пер спек тив но сти и си нер ги зму, ко ји пре пре сли ка ва ју сли ку све та ре цент не енер гет ско-ин фор ма ци о не на уч не па ра диг ме, 9 не го за старе ли, екран ски, ме диј фил ма. Нај пре до жи вља ван као тех нич ко от кри ће и ва шар ска за ба ва, фил му тек при бли жа ва ње књи жев но сти и по зо ри шту, кроз адап та ци ју књи жев них и по зо ри шних де ла (као и упо требу по зо ри шних глу ма ца), до но си из ве стан пре стиж у круго ви ма гра ђан ске ели те, са мим тим и из ве стан гра ђан ски, од но сно умет нич ки, иден ти тет. Аван гар да, с дру ге стра не, у свом ан ти гра ђан ском за но су и сво јој ан ти гра ђан ској ре то рици, филм про гла ша ва сли ва њем, син те зом свих умет но сти, чак ап со лут ним мо де лом свих ви до ва умет но сти 10, па и пре вла да ва њем умет но сти као та кве ка не ким но вим ви дови ма људ ског ства ра ла штва и људ ског по сто ја ња. Ако су фил мо ви у пр вој де це ни ји свог раз во ја би ли вр сте из во ђач ког спек та кла или атрак ци је, чи ја је функ ци ја пре би ла да по ка же не го да пред ста ви, да при ка же пре не го да при по ве да 11, раз вој и пре по зна ва ње фил ма као умет нич ке вр сте, од но сно ње го вог умет нич ког по тен ци ја ла, по кла па се са уво ђе њем и пре вла шћу на ра ци је, као што ће се трага ња за чи стим филм ским из ра зом и ау тен тич ном приро дом фил ма, у дру гој и тре ћој де це ни ји, за сни ва ти упра во на кри ти ци на ра ци је, као ли те рар ног и не чи стог тра га оног вре ме на кад филм још ни је био умет ност. Па и да нас, кри ти ка ма ни пу ла тив не и екс пло а та тор ске мо ћи филмског ме ди ја, усме ра ва се нај пре на на ра ци ју, као и на она тех нич ка сред ства (при мар но мон та жна) ко ја је у нај ве ћој ме ри по др жа ва ју. По ред на ра ци је, као дру га зна чај на коп ча фил ма са књижев но шћу до жи вља ван је го вор, им пли цит но при су тан и у не мом фил му, али где се упра во на осло бо ђе њу од го во ра, од ве р бал ног је зи ка, и са гле да ва ла не за ви сност и ау то номност фил ма као умет но сти, пре све га у од но су на по зо риште и на ли те ра ту ру. Пи та ње нат пи са и зву ка јед но је од 9 Пре ма ова квим ту ма че њи ма, по сле енер гет ске и ин фор ма ци о не, прису ству је мо ра ђа њу енер гет ско-ин фор ма ци о не ре во лу ци је на мо ле кулар ном ни воу, где се ин фор ма ци о ни са др жај от кри ва у сва ком за ко ну при ро де (в. Ко ру га, Ђ. (2002) Ин фор ма ци о на фи зи ка и свест, На у ка-рели ги ја-дру штво, прир. Је ро тић, В., Ко ру га, Ђ. и Ра ко вић, Д. Бе о град: Бого слов ски фа кул тет СПЦ, Ми ни стар ство ве ра Вла де Ре пу бли ке Ср би је, стр Мильдон, В. (2007) Дру гой Ла о ко он, или О гра ни цах ки но и ли те ратуры, Мо сква: Рос сийска я по ли ти че ская энци кло пе дия, с Кук, Д. А. (2005) Исто ри ја фил ма I, Бе о град: Clio, стр

6 кључ них про бле ма у од но су фил ма и књи жев но сти, као и у са мо и ден ти фи ка ци ји фил ма као умет но сти, с тим што се не сме за бо ра ви ти да за ми сао о про из вод њи по крет них сли ка ни је ни кад по сто ја ла одво је но од иде је о за пи си ва њу зву ка и да је на ме ра од са мог по чет ка би ла да фил мо ви го во ре, па пре ма то ме у не ку ру ку не ми филм пред ста вља три де се того ди шње од сту па ње од при род не тен ден ци је овог ме ди ја ка пот пу ном пред ста вља њу ре ал но сти 12. Ова кво гле ди ште не до во ди у пи та ње са мо из јед на ча ва ње не мог фил ма са филмом као та квим, не го про бле ма ти зу је и пра во по ре кло и при ро ду фил ма: ако филм ни је на стао као умет ност, али ни као је зик, ње гов на ста нак сва ка ко ни је не за ви сан од фе номе на илу зи је. То филм и књи жев ност по ве зу је на оном нај суп тил ни јем по љу, на пла ну раз ли ко ва ња уну тра шње и спо ља шње сли ке, на пла ну од ре ђе ња пра ве при ро де (чак у он то ло шком сми слу) људ ске има ги на ци је, али (кроз ди јалек ти ку сли ке и ре чи) и људ ског ми шље ња. На рав но, по себ но пи та ње од но са књи жев но сти и фил ма у филм ској те о ри ји и прак си пред ста вља пи та ње филм ског сце на ри ја, чи ји је гра нич ни иден ти тет из ме ђу ове две уметно сти, као и ње гов он то ло шки ста тус, до да нас про блем тизо ван, и бли ско је ве зан са пи та њем филм ског ау тор ства. Иако је књи жев ни ( по ет ски ) ка рак тер сце на ри ја по тен ци ран од по ја ве ди ја ло шког фил ма, фе но мен ли те ра р но сти, чак им пе ра ти ва ли те ра р но сти сце на ри ја по сто јао је и ра ни је. 13 Упра во се кра јем два де се тих, са по ја вом звуч ног фил ма, и раз во јем филм ске дра ма тур ги је и ње не те о ре ти за ци је, по јављу је и пи та ње адап та ци је и екра ни за ци је као по се бан те ориј ски про блем, као и ши ра те о риј ско-есте тич ка пр о бле мати за ци ја од но са фил ма и књи жев но сти. 14 Ипак, то пи та ње им пли ци ра но је од са мог по чет ка раз ми шља ња и пи са ња о фил му, и у нај ду бљој ве зи је са по ку ша јем од ре ђе ња са ме ње го ве при ро де. За раз ли ку од на ан гло сак сон ском под руч ју до ми нант ног тер ми на те о ри ја адап та ци је, у ру ској те о ри ји, ка да је реч о од но су књи жев но сти и фил ма, пре о вла да ва тер мин естети ка екра ни за ци је, са не што ве ћим на гла ском на пи та ња син те зе и ме ђу соб ног деј ства умет но сти. Те о риј ске осно ве 12 Исто, стр Ви де ти, на при мер, о фе но ме ну тзв. емо тив ног или из ра жај ног сце нари ја, у Има ми, П. (прир.) (1978) Филм ски сце на рио у те о ри ји и прак си, Бе о град: Уни вер зи тет умет но сти, стр. 111 и да ље. 14 Пр ви ком плет ни ји рад о од но су фил ма и књи жев но сти на вод но је студи ја Ан дре Бер жеа (Ber ge) из го ди не (в. Ми лин ко вић, Д. (1999) Ро ман у ју го сло вен ском фил му , Бе о град: Ин сти тут за филм, стр. 15). 143

7 ак ту ел них ис тра жи ва ња ма хом по чи ва ју на се ми о ти ци тар ту ско-мо сков ске шко ле, али са све ве ћим ути ца јем францу ских и ан гло сак сон ских (Стам/Stam, Хит/He ath) ау то ра, на из ра же ну свест о бо га том на сле ђу ру ског фор ма ли зма и филм ске аван га р де, пре све га Еј зен штеј на. По ред Бах ти на, про блем екра ни за ци је са гле да ва се и у Ја коб со но вим ка те гори ја ма пре во ђе ња и тран сла ци је, ко је се че сто под вр га ва ју кри ти ци, 15 сма тра ју ћи да су ге ри шу дру го сте пе ност фил ма у од но су на књи жев ност, али се и да ље раз ра ђу ју и про дубљу ју. Ру ска ис тра жи ва ња из обла сти есте ти ке екра ни за ци је од ви ја ју се у кон тек сту све сти о сна жном ли те ра ту ро центри зму ру ске кул ту ре, ко ја им да је фи ло соф ски на бој, али и о ве ли ком до при но су ру ских те о ре ти ча ра иде ји о фил му као ау то ном ној и чак пр во сте пе ној умет но сти епо хе, у ра спо ну од ру ских фо р ма ли ста и Еј зен штеј на, пре ко ма рк си стич ких те о ре ти ча ра (под стак ну тих Ле њи ном и Лу на чар ским), до са вре ме них се ми о ти ча ра, али и број них есте ти ча ра и те о рети ча ра умет но сти ко ји фил му да ју зна чај но ме сто у сво јим ис тра жи ва њи ма. У спе ци фич ној уло зи ко ја есте ти ка екра ни за ци је игра у ру ској те о ри ји и есте ти ци фил ма ве ли ки зна чај има по јам филм ске кул ту ре. Ве ли ки те о ре ти чар Бе ла Ба лаж (Balázs), је дан од ау то ра ко ји су на пре су дан на чин ути ца ли на схвата ње фил ма и дру штве не уло ге фил ма у Со вјет ском Са ве зу и Ру си ји, сво јим ин си сти ра њем на пој му филм ске кул ту ре дао је зна ча јан под сти цај ка ко пре и спи ти ва њу увре же ног ли та ра ту ро цен три зма ру ске кул ту ре, та ко и фор му ли са њу из ве сних аспе ка та но ве, со вјет ске кул ту ре ко ји би мо гли да до при не су ства ра њу јед ног но вог и ау тен тич ног дру штвеног по рет ка, и нај зад но вог чо ве ка. Ба лаж, на и ме, сва ку по себ ну умет ност ви ди као из раз спе ци фич ног од но са и укљу чи ва ња чо ве ка у свет, а филм као у це ли ни но ву умет ност, и ти ме но во от кро ве ње и при каз чо ве ка. 16 Са њим, као но вом умет но шћу, ра ђа се и но ви чо век, ко ји распо ла же но вом осе ћај но шћу, но вим спо соб но сти ма и но вом кул ту ром, 17 па је за то филм ску кул ту ру по треб но по зна ва ти упра во ра ди по зна ва ња чо ве ка. Филм ска кул ту ра та ко није уки да ње кул ту ре ра ни јих вре ме на, па ни књи жев не култу ре, већ је дан син те тич ки и ди ја лек тич ки про цес, што је 15 Ви де ти на при мер: Арутюнян, С. (2003) Экра ни за ция ли те ра турных про из ве де ний как спе ци фи че ский тип вза и мо действия ис кусств, , < ser cat.com /con tent/ekra ni zat siya-li te ra turnykh -pro izve de nii-kak -spet si fic he skii-tip-vza i mo de i stviya-is kusstv> 16 Ба лаж, Б. (1948) Филм ска кул ту ра, Бе о град: Филм ска би бли о те ка, стр Исто, стр

8 иде ја ко ја је на и шла на до бар при јем у усло ви ма спе ци фичне со вјет ске кул ту ре соц ре а ли зма, као сво је вр стан мо дел за ди ја лек тич ки про цес пре ва зи ла же ња и син те зе кул тур ног на сле ђа ра ни јих епо ха као и тра же ње кул тур них мо де ла за епо ху из ме ње не ствар но сти. Ово ни је са мо пи та ње соц реа ли зма и ње го ве иде о ло шке осно ве у кон тек сту со вјет ских три де се тих и че тр де се тих го ди на два де се тог ве ка (ка да је та мо де ло вао и Ба лаж), 18 већ и спе ци фич но сти ру ске култу ре усме ре не ка ства ра лач ком пре вла да ва њу европ ског насле ђа и тра га њу за по не кад ком пли ко ва ним и син те тич ним кул тур ним као и дру штве ним мо де ли ма ко ји би до при не ли про на ла же њу и тра си ра њу спе ци фич ног ру ског кул тур ног и ци ви ли за циј ског пу та. Не ка од ка рак те ри стич них ста но ви шта на чи јем те ме љу се раз ви ја ла са вре ме на ру ска ми сао о фил му, ути цај ни совјет ски те о ре ти чар Р. Со бо љев (Со бо л ев) из ра жа ва ова ко: Филм се ро дио као син те тич ка умет ност, то јест упио је у се бе ис ку ство дру гих умет но сти и књи жев но сти. Ме ђу тим, иа ко син те за сли кар ства, књи жев но сти, по зо ри шта, ар хитек ту ре, му зи ке, он ипак ни је по стао на ду мет ност. Филм ни шта ни је уки нуо, он је са мо до пу нио тра ди ци о нал ни систем умет но сти 19. А што се ти че спе ци фич но сти филм ске умет но сти, упра во са обо га ћи ва њем спе ци фич них филмских из ра жај них сред ста ва от кри ва ле су се и умет нич ке могућ но сти фил ма 20. Ипак, пре ма Не ча ју и Рат ни ко ву (Не чай и Рат ни ков), исто ри ја фил ма ни је по че ла умет нич ким трага њи ма, већ ин тер на ци о на ли за ци јом ка пи та ла, а филм је из да нак на уч но-тех нич ког про гре са, ко ји, от кри ћем фо тогра фи је и по крет не фо то гра фи је, у нај ве ћој ме ри ис пу њава те жњу чо ве чан ства ка мак си мал но вер ном при ка зи ва њу све та у ње го вим про стор но вре мен ским од но си ма, па је та ко фо то граф ска при ро да фил ма по ста ла осно ва ње гове ма те ри јал не ег зи стен ци је 21. Филм та ко отва ра про стор јед ној но вој, ау ди о ви зу ел ној и син те тич кој кул ту ри, ко ја ства ра и јед но дру га чи је по и ма ње умет но сти. Син те тич ко по и ма ње фил ма има сво је им пли ка ци је на те о ри ју, али делом и те о риј ско по ре кло, с об зи ром да се до иде је фил ма као 18 Ма да до бар при јем ова квих иде ја од стра не соц ре а ли стич ке ели те са мо по твр ђу је те зу Б, Грој са ка ко Ста љи но ва епо ха ни је ство ри ла ни ка кав из ра зит ла ко пре по зна тљив вла сти ти стил, већ ће пре би ти да је она ко ри сти ла нај ра зли чи ти је сти ло ве ка ко би од њих ств о ри ла је дин стве но, то тал но умет нич ко де ло, ка кво је би ла са ма со вјет ска ствар ност (Гројс, Б. (2011) Умет ност уто пи је, Бе о град: Пла ви круг-ло гос, стр. 6). 19 Со бо лев, Р. (1975) Как ки но ста ло ис кус ством, Ки ев: Ми сте цво, с Исто, стр Не чай, О. и Рат ни ков, Г. (1985) Основы ки но и скус ства, Минск: Вышэйшая шко ла, с

9 син те зе умет но сти, од но сно син те тич ке умет но сти, до шло при ме ном по сто је ћих умет нич ких те о ри ја на но ву умет ност, чи ја је спе ци фич ност пре по зна та у све о бу хват ној спо собно сти адап та ци је [прилагођавања] и об је ди ња ва ња об лика дру гих умет но сти 22. Са мо стал ност у из у ча ва њу фил ма сто га је нај пре тра же на на те ре ну ем пи ри је, од но сно ем пириј ских ис тра жи ва ња, чи ме је ми сао о фил му тре ба ло да се осло бо ди пре те ра ног ути ца ја дру гих умет нич ких те о ри ја. Та тен ден ци ја до ве ла је до уо ча ва ња и пре ци зи ра ња спе цифич но сти фил ма као умет но сти и ме ди ја, па и де ли мич ном ус по ста вља њу спе ци фич но филм ског тер ми но ло шког речни ка, али је во ди ла и не ги ра њу си стем но сти, ин тер ди сципли нар не отво ре но сти, па и са мог ау тен тич но те о риј ског ка рак те ра ми сли о фил му. Мо же мо ре ћи да су ру ски ау то ри још вр ло ра но на гла ша ва ли и не го ва ли ка ко спе ци фич ност фил ма та ко и ње го ву син те тич ност и те сну ве зу са дру гим умет но сти ма, ка ко ем пи риј ску ме то до ло ги ју у при сту пу новој умет но сти та ко и нај сме ли ја те о риј ска уоп шта ва ња. Не ки од оп ште е сте тич ких и умет нич ко те о риј ских пра ваца и ау то ра ко ји су ути ца ли на ру ску филм ску те о ри ју и на есте ти ку екра ни за ци је су сва ка ко ру ски фор ма ли зам, не уроп си хо ло шка и не у ро лин гви стич ка ис тра жи ва ња три де сетих го ди на два де се тог ве ка, лин гви сти ка и фи ло ло ги ја ко ја је као спој за пад них ути ца ја и ау тен тич но ру ског до при но са свој вр ху нац на шла у Ја коб со ну (Якоб сон) и пра шкој школи, марк си стич ка те о ри ја од ра за и иде ја чо ве ко вог овла дава ња све том, раз вој струк ту рал не се ми о ти ке, уз об но вљен до при нос не ких пред ре во лу ци о нар них ру ских ау то ра ка кав је отац Па вле Фло рен ски (Фло рен ский), и у но ви је вре ме си нер ге ти ка, 23 као по јам ко ји об је ди ња ва не ке од зна чај нијих аспе ка та та ко зва не нај но ви је на уч не па ра диг ме. Ако се огра ни чи мо на филм ске ау то ре и фе но ме не, нај ве ћи ути цај на ру ску те о ри ју фил ма и есте ти ку екра ни за ци је из вр ши ла су екс пе ри мен тал на ис тра жи ва ња со вјет ске мон та жне школе, за тим по себ но син те тич ке иде је Еј зен штеј на, ана ли за аме рич ког филм ског ис ку ства, на ро чи то на пла ну ства рања филм ске фор ме и филм ског на ра ти ва, са на гла ском на де лу Д. В. Гри фи та (Grif fith). Затим је утицај извршила нена док на ди ва де лат ност Бе ле Ба ла жа у Со вјет ском Са ве зу, као и де ла не ких стра них ау то ра пре во ђе них на ру ски, какви су Спо ти свуд (Spot ti swo o de), Ло сон (Lawson), Кра ка уер, 22 Со ко лов, В. (2010) Ки но ве де ние как на у ка, Мо сква, Ка нон +, с О си нер ге ти ци и ње ном ути ца ју на са вре ме ну ру ску на у ку, као и у приме ни на умет ност, и по себ но филм, ви де ти Ле сков, Л. (2006) Си нер гизм: фи ло соф ская па ра диг ма XXI ве ка, Мо сква: Эко но ми ка и Евин, И. (2009) Ис кус ство и си нер ге ти ка, Мо сква: ЛИ БРО КОМ. 146

10 касније у ве ли кој ме ри К. Мез, а у но ви је вре ме (од осамде се тих го ди на два де сетог века) С. Хит, Р. Стам или но ви ји фран цу ски ау то ри, као Омон (Aumont) или Бе лур (Bel lo ur). 24 Што се ти че оп ште е стет ског раз ма тра ња про бле ма од носа ме ђу умет но сти ма, као кон тек ста за есте тич ки при ступ од но су фил ма и књи жев но сти, ути цај ни ру ски и со вјет ски есте ти чар Ју риј Бор јев (Бо рев), на при мер, сма тра да сва ка вр ста умет но сти нај пот пу ни је от кри ва јед ну стра ну оп ште су шти не и при ро де умет но сти. Пра вац у умет но сти инва ри јан та је умет нич ке кон цеп ци је све та и лич но сти 25, где умет ност на ду хов но-прак тич ном, а есте ти ка на те о риј ском пла ну усред сре ђу је па жњу на оп ште људ ско 26. Есте тич ка де лат ност је уни вер зал на то је чо ве ко ва де лат ност у свом оп ште људ ском зна ча ју, а кру на есте тич ке де лат но сти је умет ност 27. Сва ки умет нич ки пра вац ства ра свој тип уметнич ког де ла са сво јим мо де лом све та, ко ји из ра жа ва уметнич ку кон цеп ци ју кроз раз ли чи те зна чењ ске сло је ве. У сваком од њих за пе ча ћен је је дан од ти по ва ин тер ак ци је чо ве ка са раз ли чи тим уну тра шњим и спо ља шњим сре ди на ма, па је узрок по де ле умет но сти на вр сте ра зно вр сност ти по ва умет нич ког осва ја ња [овладавања] све та, ко је се осла ња на естет ску ра зно вр сност ствар но сти, на умет ни ко во ду ховно бо гат ство и на бо гат ство кул тур них тра ди ци ја 28. Филм је, пре ма Бор је ву, по сво јој при ро ди син те тич ка уметност, ко ја се не по сред но осла ња на мо гућ но сти тех нике, и у ње го вој осно ви ле же до стиг ну ћа тра ди ци о нал них умет но сти 29. Са вре ме ни фи ло зоф Ни ко лај Хре нов (Хре нов) кон крет није за сни ва пи та ње ме ђу соб ног од но са умет но сти и по себно од но са фил ма и књи жев но сти. Он раз вој умет нич ких об ли ка по сма тра кроз су че ља ва ње прин ци па си жеј но сти, ка рак те ри стич ног за ли те ра ту ро цен трич ну епо ху, и принци па про грам но сти (про грам мност), ка рак те ри стич ног за пред ста вљач ке (зре лищные) струк ту ре, где про грам ност не тре ба схва ти ти као по тпу но од су ство ор га ни за ци је, већ 24 Је дан од во де ћих ру ских те о ре ти ча ра фил ма, Ки рил Раз ло гов (Раз ло гов), филм, па и ње гов од нос пре ма књи жев но сти, у сво јим но ви јим ра до вима са гле да ва са ста но ви шта пој мо ва умет ност екра на и је зик екрана, укљу чу ју ћи, да кле, у сво ја ис тра жи ва ња и ис ку ство но вих ме ди ја (в. Раз ло гов, К. (2010) Ис кус ство экра на: От си не ма то гра фа до Интер не та, Мо сква: Рос сийска я по ли ти че ская энци кло пе дия). 25 Бор јев, Ј. (2009) Есте ти ка, Но ви Сад: Про ме теј, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

11 тип ор гани за ци је 30. Филм та ко ни је ви ђен као са мо сталан или књи жев но сти пот чи њен об лик умет но сти, не го у контину и те ту са чи та вом тра ди ци јом од ре ђе ног есте тичког си сте ма си сте ма при ка зи ва ња [показ] 31. Ова кве те зе о за сни ва њу фил ма на при ка зи вач ким прин ци пи ма ба ла га на, од но сно цир ку са, сва ка ко мно го ду гу је тра ди ци ји ко ја се, уну тар ру ске те о ри је, у нај ве ћој ме ри осла ња на де ла Ејзен штеј на и Бах ти на, у це ли ни из у зет но ути цај них на ру ску тео ри ју фил ма и на есте ти ку екра ни за ци је. Ути цај ни со вјет ски те о ре ти чар фил ма Се мјон Фрој лих (Фрейлих) сма тра да зна чај те о ри је ра сте у кри зним момен ти ма раз во ја умет но сти, док се у пе ри о ди ма успо на умет ност ства ра сло бод но, не про из вољ но, она са ма се бе об ја шња ва и де мон стри ра сво ју не за ви сност од жи во та и од есте тич ких кон це па та 32. Пред мет те о ри је умет но сти је иде ја умет но сти, а умет ност под ра зу ме ва услов ност, и то је оно што је раз ли ку је од жи во та и ствар но сти и да је јој сми сао у људ ском жи во ту, у исто ри ји и дру штву. Условност је за пра во је дин ство фор ме и са др жа ја и њен ка рактер је од ре ђен жа нр ом, ко ји је про сто тип услов но сти 33. Услов ност осло ба ђа умет ни ка од нео п ход но сти да ко пи ра пред мет, чи не ћи га спо соб ним да от кри је су шти ну, скриве ну иза крин ке пред ме та. Жа нр на не ки на чин ре гу ли ше услов ност. Жа нр омо гу ћа ва да се по ја ви су шти на, ко ја се сва ка ко не по ду да ра са фор мом. Услов ност жан ра је, мо гло би се ре ћи, нео п ход на ка ко би се из ра зи ла без у слов на објектив ност са др жа ја, или, у крај њој ме ри, без у слов но осе ћа ње истог 34. Жа нр је по ја ва сти ла, ко ји се од ре ђу је као лични из раз вре ме на и ни је про сто укуп ност по сту па ка, ко ја ор ган ски из ра жа ва умет нич ку за ми сао, већ у се би но си иде ју умет нич ког, па за стил мо же мо ре ћи да је кри те ријум умет нич ког 35. По ред сти ла, и рад ња (действие) омо гућа ва да се го во ри о по ве за но сти раз ли чи тих умет но сти, а у слу ча ју фил ма, чи ја су те мељ на свој ства до ку мен тар ност и по крет 36, ми на екра ну не ви ди мо са му рад њу, већ ње ну пред ста ву [из ображение] и упра во та пред ста ва мо же да буде схва ће на као рад ња, од но сно са ма пред ста ва на екра ну 30 Хре нов, Н. (2006) Ки но ре а би ли та ция ар хе ти пи че ской ре ально сти, Мо сква: Aграф, с Исто, стр Фрейлих, С. (2007) Те о рия ки но: От Эйзенштэйна до Тар ков ско го, Москва: Ака де ми че ский Про ект Мир, с Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

12 је рад ња. Умет но сти бли ске фил му, та ко се, пре ма кри тери ју му рад ње, де фи ни шу на сле де ћи на чин: По зо ри ште је рад ња, књи жев ност опи си ва ње рад ње, а филм за ми шља ње [воображение] рад ње 37. Ка да је есте ти ка екра ни за ци је у пи та њу, де таљ ни је ће мо се освр ну ти на де ла три че сто ци ти ра на и у кон тек сту ру ске ми сли о од но су фил ма и књи жев но сти ка рак те ри стич на ауто ра: Гу раљ ни ка, Ма не ви ча и Миљ до на, али и ве ли ког совјет ског филм ског ре ди те ља М. Ро ма. У овом ра ду не ће мо из ла га ти мо гућ но сти ко је ну ди се ми о тич ки при ступ овој про бле ма ти ци, пре све га, има ју ћи у ви ду тар ту ско-мо сковску шко лу струк ту рал не се ми о ти ке, с об зи ром да он, пре по ку ша ја ау то ра овог ра да, и по ред сво јих ве ли ких по тенци ја ла, до са да ни је био си сте мат ски из ло жен. С тим у вези, ов де та ко ђе не ће мо по све ћи ва ти не по сред ну па жњу ни до при но су ру ских фор ма ли ста овим пи та њи ма, ко ји је све са мо не за не мар љив. 38 Уран Абра мо вич Гу раљ ник (Гу ральни к) сво ја ис тра жи ва ња усме ра ва на екра ни за ци је де ла кла сич не ру ске књи жев ности. За ње га се, са по ја вом фил ма, по ја вио но ви чи та лац, док екра ни за ци ју де фи ни ше као сва ки онaј филм ко ји је надах нут књи жев но шћу, без об зи ра на сте пен ње не бли ско сти (фор мал не или су штин ске) из вор ни ку. Књи жев ност је знатно ути ца ла на фор ми ра ње фил ма као умет но сти и ме ђу собни од нос фил ма и књи жев но сти, као из во ра иде ја, ли ко ва, ана ло ги ја, ства ра лач ких им пул са, из у зет но је сло жен 39. Гураљ ник од ба цу је ре ста у ра тор ство и бу ква ли зам као ме тод пре во ђе ња с је зи ка књи ге на је зик екра на, и екра ни за ци ја је за ње га ства ра лач ки про цес, од ин те ре са и за филм и за књи жев ност, па се екра ни за ци ја мо же де фи ни са ти и као јед на од фор ми не по сред ног ме ђу деј ства и ме ђу оп ште ња 37 Исто, стр По во дом из ла га ња мо гућ но сти се ми о тич ког при сту па есте ти ци екрани за ци је ви де ти Ко ла рић, В. Се ми о тич ко за сни ва ње про бле ма од носа фи о ма и књи жев но сти и филм ске адап та ци је књи жев ног де ла, у: У тра га њу за умет нич ком фор мом, при ре ди ли Ус пен ски, Е. и Ко ла рић, В. (2012) Бе о град: Фа кул тет драм ских умет но сти, стр и Ко ла рић, В. (2013) Филм и књи жев ност: тран сфор ма ци ја књи жев ног тек ста Ф. М. До сто јев ског у фил мо ви ма Жи во ји на Па вло ви ћа, док тор ска ди сер таци ја, Уни вер зи тет умет но сти, Фа кул тет драм ских умет но сти,, Бе о град, а по во дом до при но са ру ских фор ма ли ста овој про бле ма ти ци као узо р не при ме ре ви де ти Шклов ский, В. (1923) Ли те ра ту ра и ки не ма то граф, Бер лин: Рус. уни верс. изд-во; Тынянов, Ю. (1977) Поэти ка. Ис то рия ли те ра туры. Ки но, Мо сква: На у ка и Иоф фе, И. (2006) Из бран ное: е гг, Санкт-Пе тер бург: Пе тро по лис. 39 Гу ральни к, У. (1968) Рус ская ли та ра ту ра и со вет ское ки но, Мо сква: На у ка, с

13 [комуникације] књи жев но сти и фил ма 40. Екра ни за ци ја није па сив но и ме ха нич ко пре но ше ње из јед ног у дру ги медиј што би, по се би, би ло не мо гу ће, већ ди на мич ки про цес, од но сно ра зно вр сност про це са пре тва ра ња [превођења, преображавања], ства ра лач ког пре са зда ња про из во да књижев не умет но сти пре ма за ко ни ма дру гих умет но сти, од носно фил ма и те ле ви зи је. Гу раљ ник у сво јим ис тра жи ва њи ма по ла зи са по зи ци је те о ри је књи жев но сти, и за ње га пи тања од но са књи жев но сти са дру гим умет но сти ма, а по себно фил мом, има ју пре све га прак тич ни зна чај и по ве за на су са ак ту ел ним за да ци ма естет ског осва ја ња [овладавања] ствар но сти 41. Сва ка екра ни за ци ја, из ње го ве по зи ци је тео ре ти ча ра књи жев но сти, пред ста вља, у ма њој или ве ћој ме ри, но во чи та ње књи жев ног де ла, ма кар то зна чи ло и да, док се екра ни за тор по све ћу је тра га њу за сред стви ма екви ва лент ног пре во да идеј но-сли ков ног си сте ма књи жевног из во ра на је зик фил ма, он не из бе жно и по пра ви лу врши при прем ну ис тра жи вач ку де лат ност 42. Међу тим, и сам филм у ње го вом ко нач ном об ли ку пред ста вља ту ма че ње, и то ту ма че ње ко је ни је без зна ча ја за књи жев ност, већ са мим тим што до бра књи га не ис цр пљу је у се би скри ве на богат ства. У умет нич ком де лу, као у је дру ато ма, скри ве на је огром на уну тра шња енер ги ја, и у том сми слу екра ни за ци ја, вер на ду ху де ла, а ма кар и раз ли чи та у свом ма те ри јал ном ова пло ће њу, осло ба ђа део те енер ги је спо со бне да створи но ви ор га ни зам но во де ло 43. Ипак, сва ка екра ни заци ја, ко ли ко год успе шна би ла, но си пе чат свог вре ме на и због то га су увек по треб не но ве екра ни за ци је, као но ва чита ња кла сич них де ла, од но сно њи хо во раз ма тра ње из но ве идеј но-књи жев не пер спек ти ве 44. Због то га је, пре ма ауто ру, зна чај но очу ва ње чвр сте филм ске дра ма тур ги је, чи је ру ше ње у са вре ме ном фил му сла би идеј ну и емо ци о нал ну моћ фил ма 45. Екра ни за ци ја, та ко ђе, ни је дра ма ти за ци ја, одно сно екра ни за ци ја про зе се не сво ди на на ла же ње ње ног драм ског екви ва лен та, с об зи ром на те сан од нос драм ског и при по ве дач ког у фил му, као уо ста лом и у про зи и ро ма ну. Ана ли зи и вред но ва њу екра ни за ци је не мо же се при сту пи ти без од но са пре ма ње ном књи жев ном из во ру, та кво ту ма чење би ло би на сил но и јед но стра но. Та те сна ве за про изво да екра ни за ци је и књи жев ног из во ра огле да се, пре све га, 40 Исто, стр Исто. стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

14 на пла ну сти ла, где је сти ли сти ка књи жев ног де ла оно што пред ста вља објек тив ну ре ал ност, на коју се ослања ау тор екра ни за ци је тра гајући за сти лом фил ма-екра ни за ци је, при че му сти ли сти ка умет нич ког де ла ни ка ко ни је скуп формал них по сту па ка, већ пред ста вља функ ци о нал ну све укуп ност не рас ки ди во по ве за ну с ин тер пре та ци јом основног драм ског су ко ба 46. Филм ска из ра жај ност мо ра има ти осно ву у струк ту ри са мог књи жев ног из во ра. Од но се ћи се са до стој ним ува жа ва њем ка спе ци фич но сти фил ма, ово је за нас не про мен љив за кон. Сми сао књи жев но те о риј ског истра жи ва ња екра ни за ци је за кљу чу је се кон крет ним про у чава њем деј ства овог за ко на 47. За Јо си фа Ми хај ло ви ча Ма не ви ча (Ма не вич), ко ји екра низа ци ји при сту па из на гла ше ни јег филм ско те о риј ског угла, филм ска умет ност, син те ти зу ју ћи из ра жај на сред ства других умет но сти, ни је то чи ни ла ме ха нич ки не го ди ја лек тички, ства ра ју ћи осо бен умет нич ки је зик. За хва љу ју ћи ово ме, два де се ти век не мо же би ти по сма тран као век уни ште ња умет но сти, већ ин тен зив ног уза јам ног од но са ме ђу уметно сти ма. Филм за то ни је ни ан ти у мет ност ни на ду метност, он је про из вод ве ков ног раз во ја умет но сти и по тре ба за њим од у век је упи са на у пси хо фи зич ки склоп чо ве ка. Раз вој и огра ни че ња тра ди ци о нал них умет но сти на ја вљу ју људ ску по тре бу за фил мом: Исто ри ја књи жев но сти од вија ла се у стал ној бор би за сли ко ви тост ре чи, за ви зу ел ност књи жев не сли ке. Исто ри ја по зо ри шта пред ста вља за право те шку бор бу са огра ни че њи ма сце не 48, док као основне осо бе но сти спе ци фич ног филм ског је зи ка те о ре ти ча ри фил ма углав ном на во де ка те го ри је син те тич но сти, по крет не сли ке и мон та же. Из у зет но ме сто књи жев но сти у људ ској кул ту ри, ау тор ве зу је за сло бо ду, по кре тљи вост и ду би ну књи жев ног из ра за, где ве ли ки пи сац у сво је ства ра ла штво укљу чу је огром ну област жи во та, про ди ре у ду хов ну култу ру на ро да, по ста ју ћи учи тељ чи та вих по ко ле ња 49. Ве лико књи жев но де ло да ру је огром ну ства ра лач ку енер ги ју жи во ту, ње на огром на сна га де ло ва ња на жи вот и на љу де омо гу ће на је упра во ње ном ду бо ко син те тич ном при родом. Син те тич ко свој ство књи жев но сти је у то ме што ре чи по ко ра ва ју и вре ме и про стор, и она мо же да пре не се и боје, об лик и му зи ку 50. Упра во је у тој син те тич но сти нај ве ћа бли скост књи жев но сти и фил ма, као и зна чај књи жев но сти 46 Исто, стр Исто, стр Ма не вич, И. (1966) Ки но и ли те ра ту ра, Мо сква: Ис кус ство, с Исто, стр Исто, стр

15 за филм: Књи жев ност је жи ва во да филм ске умет но сти. Тек про ни кав ши у њу, филм до би ја дар жи во та, где већ ли те рар на осно ва фил ма сце на рио, по хра њу је све син тетич ке мо гућ но сти фил ма. Филм је у про це су свог на станка и фор ми ра ња усво јио искон ска свој ства књи жев но сти, при хва та ју ћи ње ну спо соб ност ства ра ња син те тич ке сли ке жи во та. У књи жев но сти он је про на шао и дру га ва жна својства: мон та жу, кре та ње по вре ме ну и про сто ру 51. Екран је, по сво јој при ро ди, бли жи књи зи не го сце ни, и филм, конкре ти зу ју ћи са вре ме ну књи жев ност уве ћа ва сна гу емо тивног на бо ја књи ге. Екран је мо ћан тран сфор ма тор књи жевно сти, ко ји мно го стру ко уве ћа ва ти раж књи ге, њен од јек. Филм је кон ден зо ва на књи жев ност, и вред ност фил ма за ве ћи ну гле да ла ца ни је у ње ној вер но сти при по вет ци или ро ма ну, већ у ње го вој исти ни то сти 52. Иа ко дру го сте пе на, екра ни за ци ја та ко ни је оба ве зно и дру го ра зред на, и не треба пот це њи ва ти ка ко ње но ко лек тив но по ре кло (и ко лек тивно по ре кло фил ма уоп ште), та ко ни њен ко лек тив ни од јек. Екра ни за ци ја је, за Ма не ви ча, је дан од об ли ка ме ђу соб не по ве за но сти фил ма и књи жев но сти, а сце на рио већ пу ноправ на вр ста књи жев но сти. Екра ни за ци ја је мно го ви ше од па сив ног и ме ха нич ког пре но ше ња кон крет ног књи жев ног де ла на филм, она је ги гант ска ла бо ра то ри ја про у ча ва ња ве ков ног ис ку ства му дро сти и уме ћа. Филм пре ко књи жевно сти оства ру је до дир са нај ду бљим осно ва ма људ ске култу ре и људ ског зна ња. Ма не вич та ко ђе уви ђа да су по е тике Ари сто те ла и Ле син га већ у нај ве ћој ме ри фор ми ра ле ли те ра ту ру за екран, од но сно ути ца ле на ства ра ње и развој филм ског сце на ри ја, док је уме сто ро ма на, за филм ску адап та ци ју нај по год ни ја фор ма крат ког ро ма на (по весть). Без књи жев но сти, филм оста је ли шен дру штве ног зна ча ја и естет ске вред но сти, као што је, уо ста лом, и сва ка уметност ли ше на са др жа ја. [ ] Без књи жев но сти филм се ла ко пре тва ра у пу ку де мон стра ци ју по сту па ка и пла стич ну из ражај ност свог спо ља шњег ли ка 53. Ва ле риј Иљич Миљ дон (Мильдон) сво ја ис тра жи ва ња засни ва ди рект но на Ле син гу, на звав ши сво ју књи гу о есте тици екра ни за ци је Дру ги Ла о ко он. Он нај пре на гла ша ва ка ко је про блем екра ни за ци је го то во вр шњак са мог фил ма, пошто су пр ви ко ра ци фил ма пра ће ни ин тен зив ним ко ри шћењем књи жев ног и по зо ри шног ма те ри ја ла 54. Та ква прак са 51 Исто, стр Исто, стр Исто, стр Мильдон, В. (2007) Дру гой Ла о ко он, или О гра ни цах ки но и ли те ратуры, Мо сква: Рос сийска я по ли ти че ская энци кло пе дия, с

16 бр зо је по твр ди ла да у књи жев ним де ли ма де лу ју естет ски за ко ни, ко ји гу бе сна гу пре но ше њем на екран, та ко да гото во књи жев но де ло ни је по год но за екра ни за ци ју, од но сно да је нео п ход на из ве сна при прем на опе ра ци ја у прав цу њего вог при ла го ђа ва ња за ко ни ма фил ма, да кле ну жан је сце нарио. Та ко је екра ни за ци ја нај пре схва ће на као пре во ђе ње с јед ног естет ског си сте ма на је зик дру гог, од но сно на нови умет нич ки је зик. Ипак, ова кво схва та ње екра ни за ци је и ње не прак се, отво ри ло је мно ге про бле ме: Тран сфор ма ци ја нор ми вер бал не умет но сти (књи жев но сти) у нор ме ви зу елне умет но сти (фил ма) во ди ли су из об ли ча ва њу и јед них и дру гих 55. Мо гу ће ре ше ње је сред стви ма екра на (је дан језик) про на ћи у књи жев ном де лу (дру ги је зик) не што што ни је чи тљи во уз по моћ дру гих по сту па ка. У том слу ча ју може мо ре ћи да на ста је не што што мо же мо на зва ти тре ћим је зи ком 56. Дру гим ре чи ма, екра ни за ци ју мо же мо сма тра ти успе шном уко ли ко јој је филм ским сред стви ма ус пе ло да из ра зи не из ра зи во сред стви ма књи жев но сти, не што што је услед не за вр ше но сти и отво ре но сти сва ког вред ног књижев ног де ла, мо гло да про мак не оста лим на чи ни ма чи та ња, па и са мом ау то ру. Ка ко је основ на спе ци фич ност књи жевно сти и ње на пред ност у не фи зич кој при ро ди ре чи ко ја је спо соб на да иза зо ве осе ћај фи зич ког при су ства, иза зов екра ни за ци је је у то ме да чу ва ју ћи фи зич ку кон крет ност ко ја је у при ро ди фил ма, из јед на чи са ре чи у ње ној не фи зичкој мно го знач но сти 57. Тек та да екра ни за ци ја не ће из не вери ти ни филм ни књи жев ност. Да кле, сми сао екра ни за ци је оста је у ма ње или ви ше успе шном ис тра жи ва њу књи жевног тек ста филм ским сред стви ма, да кле, срод но Гу раљ нику, чи та ње тек ста, где је чи та ње схва ће но не као ме ха ничко и па сив но по на вља ње фик си ра ног и до вр ше ног тек ста, већ као по тра га за умет нич ким сми слом 58. На умет нич ки успех екра ни за ци је, та ко, мо же мо ра чу на ти ако екра ни зу јемо не де ло не го ње го ве мо ти ве, од но сно дух, или, ко ри стећи се ре чи ма Ти ња но ва, ње гов си же (ве зе и од но се у њи ховој ди на ми ци) а не фа бу лу (ста тич ни низ од но са) 59. Ве ли ки со вјет ски ре ди тељ Ми ха ил Ром (Ромм) филм не посма тра при мар но као син те тич ну умет ност, он је сво је уметнич ке по ступ ке, као све дру ге умет но сти, раз ви јао по степе но, од ра жа ва ју ћи ре ал ност. Ром од нос фил ма и књи жевно сти по сма тра нај пре кроз про блем филм ског сце на ри ја, 55 Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

17 ко ји за ње га ни по што ни је пу ка си ро ви на, већ пу но пра ван књи жев ни и умет нич ки об лик, што прет по ста вља и од го вара ју ћи од нос сце на ри сте пре ма свом по слу, али и ре ди теља фил ма пре ма сце на ри ју. Јед на од основ них осо бе но сти фил ма је ње го ва ма сов ност, ко ја је нај ду бље по ве за на са њего вом ве ли ком спо соб но шћу уоп шта ва ња, ти пи за ци је живот них по ја ва. По ред ма сов но сти, ау то ри и ту ма чи фил ма не би тре ба ло да се бо је и дру гих ње го вих свој ста ва, ка кви су кон крет ност и си ро вост. Го во ре ћи о си ро во сти имам у ви ду ла пи дар ност за ми сли, раз го вет но и бр зо од ви ја ње приче, ја сно и не дво сми сле но из ла га ње основ не иде је, ње но ре љеф но из ра жа ва ње кроз де лат ност ли ко ва. Филм мо же би ти из у зет но суп ти лан и пре фи њен у од ре ђе ним епи зо дама, у раз ра ди сва ког по себ но узе тог де та ља, али са мо он да, ка да је основ ни раз вој фил ма из гра ђен са ја сном и, по нављам, си ро вом пре ци зно шћу 60. Сце на рио је у том скло пу опис бу ду ћег фил ма, с ја сном све шћу о то ме да је филм пре све га и ви ше од све га пред ста вља ње и умет ност рад ње. Уме ће филм ског дра ма тур га се, ипак, и по ред неспор не осо бе но сти филм ске умет но сти, не осла ња са мо на спе ци фич не зах те ве фил ма, већ и на ве ли ку књи жев ну тради ци ју, и то на са мо у сми слу ин спи ра ци је или те мат ске се лек ци је, већ и у сми слу кон крет них по сту па ка, с об зи ром да, на при мер, мон та жно ми шље ње ле жи у осно ви ве ли ке књи жев но сти 61. Раз у ме се, филм ско пи смо ни ка да у чистом ви ду не ће те на ћи у књи жев ним из во ри ма из про шлости оно је спе ци фич но и са мо свој но. Ме ђу тим, еле мен ти филм ског ви ђе ња све та на ла зе се сву да у књи жев но сти, и за на ту филм ског дра ма тур га не мо ра се и не тре ба се учи ти са мо на осно ву фил мо ва и филм ских сце на ри ја 62. У за кључ ку, у тра ди ци ји ру ске есте ти ке екра ни за ци је мо жемо уо чи ти не ко ли ко те мељ них про бле ма и ста во ва: 1) Ли те ра ту ро цен три зам: екра ни за ци ја је ту ма че ње књижев ног де ла и не мо же се по сма тра ти не за ви сно од ње га; књи жев ност је зна чај но ути ца ла на раз вој и фор ми ра ње филм ске умет но сти; 2) Спе ци фич ност филм ског је зи ка, од но сно из ра жај них сред ста ва фил ма; ова спе ци фич ност успе шно се са гле дава у од но су пре ма књи жев но сти и у про це су екра ни за ци је књижев ног де ла; 60 Ромм, М. (1954) Ли те ра ту ра и ки но, в: Ис кус ство ки но (3), с Исто, стр Исто, стр

18 3) И филм и књи жев ност су син те тич ке умет но сти; и јед но и дру го су по себ не умет но сти; сва ка по себ на умет ност има сво ј по се бан је зик, од но сно по себ на из ра жај на сред ства; 4) О екра ни за ци ји се го во ри у тер ми ни ма пре во ђе ња, трансла ци је, пре о бра жа ва ња, тран сфор ма ци је, пре са зда ња, прено ше ња, пре тва ра ња, ди ја ло га, при че му су у за ви сно сти од при сту па, сви ови пој мо ви под ло жни пр о бле ма ти за ци ји; 5) Екра ни за ци ја је ства ра лач ки чин (на рав но, под од ре ђеним усло ви ма); 6) Екра ни за ци ја има оба ве зу и пре ма књи жев но сти и према фил му, пре ма спе ци фич но сти филм ског је зи ка, од но сно осо бе ној при ро ди фил ма, та ко и пре ма књи жев ном из во ру; 7) Филм ска дра ма тур ги ја је умет нич ка ди сци пли на под ложна те о риј ском про у ча ва њу; филм ски сце на рио је по себ на књи жев на вр ста; 8) Екра ни за ци ја ни је дра ма ти за ци ја; 9) Про блем екра ни за ци је са гле да ва се у исто риј ској перспек ти ви и у пер спек ти ви кул тур ног пам ће ња; 10) Екра ни за ци ја, по пут књи жев но сти и фил ма уоп ште, задр жа ва од нос пре ма ка те го ри ја ма ре ал но сти, од но сно, у том по гле ду ни је дру го сте пе на у од но су на филм ре а ли зо ван пре ма ори ги нал ном сце на ри ју. Ре ла ци о ни есте тич ки при ступ фил му у окви ру ру ске естети ке екра ни за ци је да је зна чај не при ло ге ис тра жи ва њу приро де (physis, је ста ство) фил ма, без по ку ша ја сво ђе ња свог исто риј ског (раз вој ног) и кон цеп ту ал ног (идеј ног) бо гат ства ове умет но сти и ме ди ја на апри о ри зо ва ни ра ци о на ли стич ки кон структ. Та ко ђе, ње го ва уло га у фор му ли са њу спе ци фичног пој ма филм ске кул ту ре ни да нас ни је без из ве сног знача ја. Иа ко да нас не спор но за ста рео, по јам филм ске кул ту ре за ме њен је пој мом ме диј ске кул ту ре, чи ја кул тур но-исто ријска ди ја лек ти ка у од но су пре ма дру гим об ли ци ма људ ског ства ра ла штва и де ла ња и пре ма кул тур ном на сле ђу, па и ње на уло га у фор ми ра њу но ве кул тур не и дру штве не стварно сти, ни ка ко ни је ли ше на струк ту рал них ана ло ги ја па и кон крет ни је кул тур но-со ци јал не и кул тур но-исто риј ске пове за но сти са ди на ми ком фор ми ра ња филм ске кул ту ре, као кул ту ре јед ног но вог вре ме на, у усло ви ма спе ци фич не руске ствар но сти со вјет ске епо хе. Епо ха ме диј ске кул ту ре још тра је, а шта ће нам она до не ти, у Ру си ји или ван ње, оста је да се ви ди. 155