ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Size: px
Start display at page:

Download "ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ"

Transcription

1 Универзитет уметности у Београду, Факултет драмских уметности, Београд DOI /kultura K УДК 791.3(470) :82(470) 19 оригиналан научни рад ФИЛМ СКА КУЛ ТУ РА И РУ СКА ЕСТЕ ТИ КА ЕКРА НИ ЗА ЦИ ЈЕ Са же так: У ра ду се ис тра жу ју мо гућ но сти ру ске есте ти ке екрани за ци је у по ку ша ју од ре ђи ва ња при ро де фил ма као умет но сти и ме ди ја, као и ње на по ве за ност са пој мом филм ске кул ту ре. Иа ко је од нос фил ма и књи жев но сти ра но уо чен као пи та ње од ве ли ког не са мо те о риј ског не го и кул тур ног зна ча ја, ов де се за па жа пове за ност тра ди ци је ру ске есте ти ке екра ни за ци је са спе ци фич ним схва та њем пој ма филм ске кул ту ре при сут ним у кон тек сту ру ске и со вјет ске кул ту ре два де се тог ве ка. Кључ не ре чи: есте ти ка екра ни за ци је, филм ска кул ту ра, књижев ност, умет ност, фи ло зо фи ја Од нос фил ма и књи жев но сти, ра но уо чен као пи та ње од вели ког, не са мо те о риј ског не го и кул тур ног зна ча ја, од са мог је по чет ка био у фо ку су свих по ку ша ја да се утвр ди при рода фил ма као но ве умет но сти. Са гле да ван на из ме нич но као син те за умет но сти, или син те тич ка умет ност, и ау то ном на умет ност, уз па ра лел но не ги ра ње ње го ве умет нич ке при роде због за ви сно сти од тех ни ке и тех но ло ги је и по пу ли стичке на стро је но сти, филм је по и сто ве ћи ван или кон тра стиран на ро чи то са по зо ри штем, сли кар ством, фо то гра фи јом, му зи ком и књи жев но шћу. Филм је поистовећиван са по зори штем, услед ње го ве из во ђач ке при ро де, са сли кар ством услед ви зу ел но сти, са фо то гра фи јом због ре про дук тив не при ро де фо то граф ског ме ди ја, са му зи ком због рит ма, а са књи жев но шћу, чи ни се, због све га оста лог, од си жеј но сти све до су штин ских пи та ња сми сла. Као да је упра во у одно су са књи жев но шћу филм у нај ве ћој ме ри по твр ђи вао свој иден ти тет и до сто јан ство на спрам дру гих умет но сти, што за пра во не би тре ба ло да чу ди ка да се има на уму статус умет но сти ре чи у на шој кул ту ри: Јед на је од раз ли ка 138

2 изме ђу књи жев но сти и оста лих умјет но сти што књи жевност има моћ мно го ви ше не го ма ко ја дру га умјет ност да чо вје ку зна чи ви ше, да чо вје ку зна чи до ста дру гих ства ри по ред оне ко ју му као умјет ност мо же зна чи ти 1. С дру ге стра не, филм упра во у по ку ша ју осло ба ђа ња од ли те рарно сти, као да сти че соп стве ни на ду мет нич ки ста тус, оно пра во на по ку шај осло ба ђа ња од је зи ка као око ва сми сла, пре ва зи ла же ња зна ков ног по рет ка ка оном пр во бит ном, не из ре ци вом, ма шта то би ло. Од нос ове две умет но сти, као и про блем филм ске адап таци је, од но сно екра ни за ци је књи жев ног де ла по стао је, због свог зна ча ја за по ку шај утвр ђи ва ња при ро де фил ма на спрам дру гих умет но сти, ме ди ја и об ли ка људ ског ства ра ла штва и де ло ва ња у це ли ни, при ви ле го ван пред мет те о ри је филма, као и она квог при сту па фил му ко ји би смо мо гли на зва ти есте тич ким или фи ло зоф ским. Есте ти ка фил ма се, при то ме, обич но по и ма као 1) си но ним за те о ри ју фил ма, 2) као део те о ри је фил ма, ко ји се а) осла ња на есте тич ки при ступ, од но сно про у ча ва ње фил ма као умет но сти, и про у ча ва ње фил мо ва у сми слу умет нич ких по ру ка 2 или б) об у хвата про у ча ва ње филм ског из ра за као спе ку ла тив ну ана ли зу ме ди ја и ње го ве есте тич ке ор га ни за ци је, са се ми о ло шког, струк ту ра ли стич ког, на ра то ло шког ста но ви шта 3, и, нај зад, 3) као део оп ште есте ти ке, као фи ло зоф ске ди сци пли не, усме ре не на по себ ну умет ност фил ма. Фи ло зо фи ја фил ма је још те же од ре див по јам, ко ји у сва ком слу ча ју об у хва та разли чи те об ли ке пре пли та ња фил ма као умет но сти и ме ди ја, с јед не, и фи ло зо фи је у че сто вр ло ши ро ком зна че њу, с дру ге стра не, од но сно упли та ње фил ма у те ме и објек те про у чава ња фи ло зо фи је, од но сно фи ло зо фи је у те о ри ју фил ма. 4 У окви ру есте ти ке као фи ло зоф ске ди сци пли не, про блем од но са фил ма и књи жев но сти мо гао би се свр ста ти у по ље 1 Пе тро вић, С. (2009) На у ка о књи жев но сти, Бе о град: Слу жбе ни гла сник, стр Омон, Ж. (и сар.) (2006) Есте ти ка фил ма, Бе о град: Clio, стр Да ко вић, Н. (2006) Пој мов ник Те о ри је фил ма, у: Есте ти ка фил ма (Ж. Омон и сар.), Бе о град: Clio, стр Да ко вић, Н. (2011) Пој мов ник Те о ри је фил ма IV, Филм и фи ло зо фи ја, Ша то Д., Бе о град: Clio, стр Раз ли чи ти ау то ри, уо ста лом, са свим раз ли чи то са гле да ва ју овај по јам, од но сно овај од нос (филм-фи ло зо фија), че сто и у за ви сно сти од тра ди ци је (сре ди не) ко јој при па да ју (упоре ди ти на при мер књи ге Ша тоа и Ку ре но ја не ве де не у Ли те ра ту ри). О пој му фил мо зо фи ја, ко ји та ко ђе тре ба по ме ну ти, ви де ти Фремп то на и Пу ри о ла, та ко ђе на ве де не на спи ску ли те ра ту ре. Фи ло зо фи ја фил ма би се мо гла раз ма тра ти и у скло пу фи ло зо фи је ме ди ја, ко ју на кри тич ким и спе ку ла тив ним те ме љи ма, не за ви сно од Ха бер ма со вог (Ha ber mas) појма Me di enp hi lo sop hie, за сни ва Див на Вук са но вић. 139

3 ком па ра тив не есте ти ке, ко ја про у ча ва од но се ме ђу уметно сти ма, њи хо ве ме ђу соб не ути ца је и ве зе, да би от кри ла због че га раз ли чи те умет нич ке вр сте чи не умет ност уоп ште, утвр ди ла уну тра шње за ко ни то сти ор ган ске це ли не умет ности, про др ла у су шти ну ди ја лек тич ког од но са ње не је динстве но сти у раз ли ка ма и раз ли чи то сти у је дин ству 5, и по свом од ре ђе њу нај ду бље је по ве за на са те мељ ним он то лошким пи та њи ма о пој му умет но сти, од но сно пи та њем Шта је умет ност? 6, као и тра ди циј ски уте ме ље ним про бле мом кла си фи ка ци је умет но сти, чи ји је исто риј ски из да нак. Ов де ће мо, ипак, есте ти ку по и ма ју ћи пр вен стве но као фи ло зофску ди сци пли ну, као есте тич ким озна чи ти 1) она кав при ступ фил му ко ји, на спрам ана ли тич ко-ем пи риј ске ори јен та ци је, те ма ти зу је ре цеп ци ју, од но сно до жи вљај фил ма 7 (ре цеп цијски при ступ), и 2) при ступ ко ји филм као умет ност и ме диј са гле да ва у од но су пре ма дру гим умет но сти ма, ме ди ји ма и обла сти ма људ ског ства ра ла штва и де ла ња, ра ди про мишља ња те мељ них пи та ња при ро де фил ма као умет но сти и ме ди ја, од но сно она квих ср жних пи та ња ка ква су шта је филм-као-филм?, од но сно шта филм чи ни фил мом? (рела ци о ни при ступ). До ми нант на про ми шља ња о од но су из ме ђу умет но сти, у ра спо ну од Ари сто те ла, пре ко Ле син га (Lessing), до Су ријоа (Souriau) и, на при мер, Су за не Лан гер (Langer), до не кле ти пич на за глав ни ток кул ту ре За па да, по ве зу је не ко ли ко основ них иде ја, ко је мо же мо на ве сти на сле де ћи на чин: посто ји из ве стан об лик бит не људ ске ства ра лач ке де лат но сти ко ји на зи ва мо умет ност, и ко ји се у ве ћој или ма њој ме ри раз ли ку је од дру гих об ли ка људ ске ства ра лач ке де лат но сти, али и од при ро де; умет ност ус по ста вља из ве сне од но се са дру гим об ли ци ма људ ске ства ра лач ке де лат но сти, као и са ка те го ри ја ма ствар но сти; по ред оп штег пој ма умет но сти мо же мо го во ри ти и о по себ ним умет но сти ма, од ко јих свака по се ду је соп стве на из ра жај на сред ства, ко јом се она разли ку је од дру гих по себ них умет но сти; по себ не умет но сти мо гу сту па ти у ме ђу соб не од но се, и ти од но си се мо гу тео риј ски про ми шља ти; сва ка по себ на умет ност и ње на по једи нач на оства ре ња мо гу ко ри сти ти из ве сна сред ства дру ге умет но сти и мо гу се ко ри сти ти сред стви ма дру ге умет ности у соп стве ном про це су на стан ка, раз во ја или об ли ко вања; мо же се го во ри ти о гра нич ним и пре ла зним об ли ци ма 5 Ран ко вић, М. (1973) Ком па ра тив на есте ти ка, Бе о град: Умет нич ка акаде ми ја, стр Focht, I. (1972) Uvod u este ti ku, Sa ra je vo: Za vod za iz da va nje udž be ni ka, str Tu r ko vić, H. (2012) Te o ri ja fil ma, Za greb: Me an da r Me dia, str

4 између по себ них умет но сти, са раз ли чи тим вред но сним пред зна ком. Филм је од са мог по чет ка био до жи вља ван као син те тич ка умет ност, или као умет ност на ста ла на фо ну дру гих уметно сти, али и дру гих об ли ка људ ског ства ра ла штва: тех ни ке, тех но ло ги је и на у ке, пре све га, ка сни је чак и фи ло зо фи је, од ре ђу ју ћи филм као по се бан об лик ми шље ња, или јед ну иде а ци о ну струк ту ру ко ја пре ва зи ла зи пред мет но ис ку ство. Глав ни про бле ми у про у ча ва њу фил ма на ста ју упра во у суо ча ва њу са дру гим умет но сти ма и дру гим об ли ци ма људске ства ра лач ке де лат но сти: фо то граф ско по ре кло филм ске сли ке уво ди пи та ње о ре про дук тив ној, да кле де он то ло гизо ва ној при ро ди фил ма, ко ја озбиљ но и априори до во ди у пи та ње ње го ву мо де ли за циј ску моћ, 8 од но сно умет нич ки иден ти тет; бли скост сли кар ству под вла чи ви зу ел ну при ро ду филм ског ме ди ја, што ће би ти по себ но на гла ше но у кри зи (са мо пре и спи ти ва њу) фил ма као умет но сти и ме ди ја ко ја ће на сту пи ти по ја вом зву ка и сли ке, али и но вих ме ди ја сва ко пр о бле ма ти зо ва ње пој ма сли ке та ко ће се не ми нов но тица ти и фил ма; по ре ђе ње са му зи ком не ми нов но ће во ди ти ка па то су чи сте умет но сти и до аван гард них екс пе ри ме на та, усме ре них при мар но на оспо ра ва ње ли те рар ног, од но сно на ра циј ског ис ку ства фил ма, али и сли ков но-те а тар ску пози ци ју пред ста вља ња ; па ра ле ли зам са те а тром отво риће пи та ња ко ли ко о спе ци фич но сти филм ских из ра жај них сред ста ва, то ли ко и о при ро ди филм ског про сто ра и вре мена; чак и су че ља ва ње са ар хи тек ту ром има ће сво је ме сто у ви ђе њу и пре и спи ти ва њу фил ма као умет но сти си му ла ци је, мак си мал не двој нич ке илу зи је, чак и не за ви сно од пи та ња тр о ди мен зи о нал не про јек ци је, про ши ре них екра на и вирту ал но сти но вих ме ди ја. Пре су дан уплив тех ни ке и тех ноло ги је у сам на ста нак, раз вој и иден ти тет фил ма пре све га као ме ди ја, не ми нов но ће са му при ро ду фил ма ста вља ти под лу пу сва ке кри ти ке тех ни ке и тех но ло ги је, умет но сти у до ба ин ду стриј ског дру штва, ма сов не умет но сти и кул туре, мо дер но сти, објек ти ви за ци је, чи та вог спле та фе но ме на ве за них за ин ду стриј ско-ме диј ско-ин фор ма ци о но дру штво ко је по след њих де це ни ја и по след њих ве ко ва до ми ни ра За па дом. Сто га ће се и мно ге до ми нант ни је и ра ди кал није ан ти ре пре зен та циј ске па ра диг ме, ма хом са аван гард ним и кри тич ким пред зна ком, са по себ ном па жњом усме ри ти упра во на кри ти ку фил ма. Филм је у не ку ру ку и жр тва 8 Од но си се на се ми о тич ки по јам мо де ли за ци је, од но сно мо де ло ва ња света. О то ме ви де ти: Ко ла рић, В. (2010) Мо де ли за ци ја све та у Ари сто тело вој по е ти ци и у струк ту рал ној се ми о ти ци Ју ри ја Лот ма на, у: Збо р ник Ма ти це срп ске за сла ви сти ку, бр. 78, стр

5 са вре ме них на уч них ис тра жи ва ња, ко ји при мат да ју ме дији ма за сно ва ним на си мул та но сти, мул ти пер спек тив но сти и си нер ги зму, ко ји пре пре сли ка ва ју сли ку све та ре цент не енер гет ско-ин фор ма ци о не на уч не па ра диг ме, 9 не го за старе ли, екран ски, ме диј фил ма. Нај пре до жи вља ван као тех нич ко от кри ће и ва шар ска за ба ва, фил му тек при бли жа ва ње књи жев но сти и по зо ри шту, кроз адап та ци ју књи жев них и по зо ри шних де ла (као и упо требу по зо ри шних глу ма ца), до но си из ве стан пре стиж у круго ви ма гра ђан ске ели те, са мим тим и из ве стан гра ђан ски, од но сно умет нич ки, иден ти тет. Аван гар да, с дру ге стра не, у свом ан ти гра ђан ском за но су и сво јој ан ти гра ђан ској ре то рици, филм про гла ша ва сли ва њем, син те зом свих умет но сти, чак ап со лут ним мо де лом свих ви до ва умет но сти 10, па и пре вла да ва њем умет но сти као та кве ка не ким но вим ви дови ма људ ског ства ра ла штва и људ ског по сто ја ња. Ако су фил мо ви у пр вој де це ни ји свог раз во ја би ли вр сте из во ђач ког спек та кла или атрак ци је, чи ја је функ ци ја пре би ла да по ка же не го да пред ста ви, да при ка же пре не го да при по ве да 11, раз вој и пре по зна ва ње фил ма као умет нич ке вр сте, од но сно ње го вог умет нич ког по тен ци ја ла, по кла па се са уво ђе њем и пре вла шћу на ра ци је, као што ће се трага ња за чи стим филм ским из ра зом и ау тен тич ном приро дом фил ма, у дру гој и тре ћој де це ни ји, за сни ва ти упра во на кри ти ци на ра ци је, као ли те рар ног и не чи стог тра га оног вре ме на кад филм још ни је био умет ност. Па и да нас, кри ти ка ма ни пу ла тив не и екс пло а та тор ске мо ћи филмског ме ди ја, усме ра ва се нај пре на на ра ци ју, као и на она тех нич ка сред ства (при мар но мон та жна) ко ја је у нај ве ћој ме ри по др жа ва ју. По ред на ра ци је, као дру га зна чај на коп ча фил ма са књижев но шћу до жи вља ван је го вор, им пли цит но при су тан и у не мом фил му, али где се упра во на осло бо ђе њу од го во ра, од ве р бал ног је зи ка, и са гле да ва ла не за ви сност и ау то номност фил ма као умет но сти, пре све га у од но су на по зо риште и на ли те ра ту ру. Пи та ње нат пи са и зву ка јед но је од 9 Пре ма ова квим ту ма че њи ма, по сле енер гет ске и ин фор ма ци о не, прису ству је мо ра ђа њу енер гет ско-ин фор ма ци о не ре во лу ци је на мо ле кулар ном ни воу, где се ин фор ма ци о ни са др жај от кри ва у сва ком за ко ну при ро де (в. Ко ру га, Ђ. (2002) Ин фор ма ци о на фи зи ка и свест, На у ка-рели ги ја-дру штво, прир. Је ро тић, В., Ко ру га, Ђ. и Ра ко вић, Д. Бе о град: Бого слов ски фа кул тет СПЦ, Ми ни стар ство ве ра Вла де Ре пу бли ке Ср би је, стр Мильдон, В. (2007) Дру гой Ла о ко он, или О гра ни цах ки но и ли те ратуры, Мо сква: Рос сийска я по ли ти че ская энци кло пе дия, с Кук, Д. А. (2005) Исто ри ја фил ма I, Бе о град: Clio, стр

6 кључ них про бле ма у од но су фил ма и књи жев но сти, као и у са мо и ден ти фи ка ци ји фил ма као умет но сти, с тим што се не сме за бо ра ви ти да за ми сао о про из вод њи по крет них сли ка ни је ни кад по сто ја ла одво је но од иде је о за пи си ва њу зву ка и да је на ме ра од са мог по чет ка би ла да фил мо ви го во ре, па пре ма то ме у не ку ру ку не ми филм пред ста вља три де се того ди шње од сту па ње од при род не тен ден ци је овог ме ди ја ка пот пу ном пред ста вља њу ре ал но сти 12. Ова кво гле ди ште не до во ди у пи та ње са мо из јед на ча ва ње не мог фил ма са филмом као та квим, не го про бле ма ти зу је и пра во по ре кло и при ро ду фил ма: ако филм ни је на стао као умет ност, али ни као је зик, ње гов на ста нак сва ка ко ни је не за ви сан од фе номе на илу зи је. То филм и књи жев ност по ве зу је на оном нај суп тил ни јем по љу, на пла ну раз ли ко ва ња уну тра шње и спо ља шње сли ке, на пла ну од ре ђе ња пра ве при ро де (чак у он то ло шком сми слу) људ ске има ги на ци је, али (кроз ди јалек ти ку сли ке и ре чи) и људ ског ми шље ња. На рав но, по себ но пи та ње од но са књи жев но сти и фил ма у филм ској те о ри ји и прак си пред ста вља пи та ње филм ског сце на ри ја, чи ји је гра нич ни иден ти тет из ме ђу ове две уметно сти, као и ње гов он то ло шки ста тус, до да нас про блем тизо ван, и бли ско је ве зан са пи та њем филм ског ау тор ства. Иако је књи жев ни ( по ет ски ) ка рак тер сце на ри ја по тен ци ран од по ја ве ди ја ло шког фил ма, фе но мен ли те ра р но сти, чак им пе ра ти ва ли те ра р но сти сце на ри ја по сто јао је и ра ни је. 13 Упра во се кра јем два де се тих, са по ја вом звуч ног фил ма, и раз во јем филм ске дра ма тур ги је и ње не те о ре ти за ци је, по јављу је и пи та ње адап та ци је и екра ни за ци је као по се бан те ориј ски про блем, као и ши ра те о риј ско-есте тич ка пр о бле мати за ци ја од но са фил ма и књи жев но сти. 14 Ипак, то пи та ње им пли ци ра но је од са мог по чет ка раз ми шља ња и пи са ња о фил му, и у нај ду бљој ве зи је са по ку ша јем од ре ђе ња са ме ње го ве при ро де. За раз ли ку од на ан гло сак сон ском под руч ју до ми нант ног тер ми на те о ри ја адап та ци је, у ру ској те о ри ји, ка да је реч о од но су књи жев но сти и фил ма, пре о вла да ва тер мин естети ка екра ни за ци је, са не што ве ћим на гла ском на пи та ња син те зе и ме ђу соб ног деј ства умет но сти. Те о риј ске осно ве 12 Исто, стр Ви де ти, на при мер, о фе но ме ну тзв. емо тив ног или из ра жај ног сце нари ја, у Има ми, П. (прир.) (1978) Филм ски сце на рио у те о ри ји и прак си, Бе о град: Уни вер зи тет умет но сти, стр. 111 и да ље. 14 Пр ви ком плет ни ји рад о од но су фил ма и књи жев но сти на вод но је студи ја Ан дре Бер жеа (Ber ge) из го ди не (в. Ми лин ко вић, Д. (1999) Ро ман у ју го сло вен ском фил му , Бе о град: Ин сти тут за филм, стр. 15). 143

7 ак ту ел них ис тра жи ва ња ма хом по чи ва ју на се ми о ти ци тар ту ско-мо сков ске шко ле, али са све ве ћим ути ца јем францу ских и ан гло сак сон ских (Стам/Stam, Хит/He ath) ау то ра, на из ра же ну свест о бо га том на сле ђу ру ског фор ма ли зма и филм ске аван га р де, пре све га Еј зен штеј на. По ред Бах ти на, про блем екра ни за ци је са гле да ва се и у Ја коб со но вим ка те гори ја ма пре во ђе ња и тран сла ци је, ко је се че сто под вр га ва ју кри ти ци, 15 сма тра ју ћи да су ге ри шу дру го сте пе ност фил ма у од но су на књи жев ност, али се и да ље раз ра ђу ју и про дубљу ју. Ру ска ис тра жи ва ња из обла сти есте ти ке екра ни за ци је од ви ја ју се у кон тек сту све сти о сна жном ли те ра ту ро центри зму ру ске кул ту ре, ко ја им да је фи ло соф ски на бој, али и о ве ли ком до при но су ру ских те о ре ти ча ра иде ји о фил му као ау то ном ној и чак пр во сте пе ној умет но сти епо хе, у ра спо ну од ру ских фо р ма ли ста и Еј зен штеј на, пре ко ма рк си стич ких те о ре ти ча ра (под стак ну тих Ле њи ном и Лу на чар ским), до са вре ме них се ми о ти ча ра, али и број них есте ти ча ра и те о рети ча ра умет но сти ко ји фил му да ју зна чај но ме сто у сво јим ис тра жи ва њи ма. У спе ци фич ној уло зи ко ја есте ти ка екра ни за ци је игра у ру ској те о ри ји и есте ти ци фил ма ве ли ки зна чај има по јам филм ске кул ту ре. Ве ли ки те о ре ти чар Бе ла Ба лаж (Balázs), је дан од ау то ра ко ји су на пре су дан на чин ути ца ли на схвата ње фил ма и дру штве не уло ге фил ма у Со вјет ском Са ве зу и Ру си ји, сво јим ин си сти ра њем на пој му филм ске кул ту ре дао је зна ча јан под сти цај ка ко пре и спи ти ва њу увре же ног ли та ра ту ро цен три зма ру ске кул ту ре, та ко и фор му ли са њу из ве сних аспе ка та но ве, со вјет ске кул ту ре ко ји би мо гли да до при не су ства ра њу јед ног но вог и ау тен тич ног дру штвеног по рет ка, и нај зад но вог чо ве ка. Ба лаж, на и ме, сва ку по себ ну умет ност ви ди као из раз спе ци фич ног од но са и укљу чи ва ња чо ве ка у свет, а филм као у це ли ни но ву умет ност, и ти ме но во от кро ве ње и при каз чо ве ка. 16 Са њим, као но вом умет но шћу, ра ђа се и но ви чо век, ко ји распо ла же но вом осе ћај но шћу, но вим спо соб но сти ма и но вом кул ту ром, 17 па је за то филм ску кул ту ру по треб но по зна ва ти упра во ра ди по зна ва ња чо ве ка. Филм ска кул ту ра та ко није уки да ње кул ту ре ра ни јих вре ме на, па ни књи жев не култу ре, већ је дан син те тич ки и ди ја лек тич ки про цес, што је 15 Ви де ти на при мер: Арутюнян, С. (2003) Экра ни за ция ли те ра турных про из ве де ний как спе ци фи че ский тип вза и мо действия ис кусств, , < ser cat.com /con tent/ekra ni zat siya-li te ra turnykh -pro izve de nii-kak -spet si fic he skii-tip-vza i mo de i stviya-is kusstv> 16 Ба лаж, Б. (1948) Филм ска кул ту ра, Бе о град: Филм ска би бли о те ка, стр Исто, стр

8 иде ја ко ја је на и шла на до бар при јем у усло ви ма спе ци фичне со вјет ске кул ту ре соц ре а ли зма, као сво је вр стан мо дел за ди ја лек тич ки про цес пре ва зи ла же ња и син те зе кул тур ног на сле ђа ра ни јих епо ха као и тра же ње кул тур них мо де ла за епо ху из ме ње не ствар но сти. Ово ни је са мо пи та ње соц реа ли зма и ње го ве иде о ло шке осно ве у кон тек сту со вјет ских три де се тих и че тр де се тих го ди на два де се тог ве ка (ка да је та мо де ло вао и Ба лаж), 18 већ и спе ци фич но сти ру ске култу ре усме ре не ка ства ра лач ком пре вла да ва њу европ ског насле ђа и тра га њу за по не кад ком пли ко ва ним и син те тич ним кул тур ним као и дру штве ним мо де ли ма ко ји би до при не ли про на ла же њу и тра си ра њу спе ци фич ног ру ског кул тур ног и ци ви ли за циј ског пу та. Не ка од ка рак те ри стич них ста но ви шта на чи јем те ме љу се раз ви ја ла са вре ме на ру ска ми сао о фил му, ути цај ни совјет ски те о ре ти чар Р. Со бо љев (Со бо л ев) из ра жа ва ова ко: Филм се ро дио као син те тич ка умет ност, то јест упио је у се бе ис ку ство дру гих умет но сти и књи жев но сти. Ме ђу тим, иа ко син те за сли кар ства, књи жев но сти, по зо ри шта, ар хитек ту ре, му зи ке, он ипак ни је по стао на ду мет ност. Филм ни шта ни је уки нуо, он је са мо до пу нио тра ди ци о нал ни систем умет но сти 19. А што се ти че спе ци фич но сти филм ске умет но сти, упра во са обо га ћи ва њем спе ци фич них филмских из ра жај них сред ста ва от кри ва ле су се и умет нич ке могућ но сти фил ма 20. Ипак, пре ма Не ча ју и Рат ни ко ву (Не чай и Рат ни ков), исто ри ја фил ма ни је по че ла умет нич ким трага њи ма, већ ин тер на ци о на ли за ци јом ка пи та ла, а филм је из да нак на уч но-тех нич ког про гре са, ко ји, от кри ћем фо тогра фи је и по крет не фо то гра фи је, у нај ве ћој ме ри ис пу њава те жњу чо ве чан ства ка мак си мал но вер ном при ка зи ва њу све та у ње го вим про стор но вре мен ским од но си ма, па је та ко фо то граф ска при ро да фил ма по ста ла осно ва ње гове ма те ри јал не ег зи стен ци је 21. Филм та ко отва ра про стор јед ној но вој, ау ди о ви зу ел ној и син те тич кој кул ту ри, ко ја ства ра и јед но дру га чи је по и ма ње умет но сти. Син те тич ко по и ма ње фил ма има сво је им пли ка ци је на те о ри ју, али делом и те о риј ско по ре кло, с об зи ром да се до иде је фил ма као 18 Ма да до бар при јем ова квих иде ја од стра не соц ре а ли стич ке ели те са мо по твр ђу је те зу Б, Грој са ка ко Ста љи но ва епо ха ни је ство ри ла ни ка кав из ра зит ла ко пре по зна тљив вла сти ти стил, већ ће пре би ти да је она ко ри сти ла нај ра зли чи ти је сти ло ве ка ко би од њих ств о ри ла је дин стве но, то тал но умет нич ко де ло, ка кво је би ла са ма со вјет ска ствар ност (Гројс, Б. (2011) Умет ност уто пи је, Бе о град: Пла ви круг-ло гос, стр. 6). 19 Со бо лев, Р. (1975) Как ки но ста ло ис кус ством, Ки ев: Ми сте цво, с Исто, стр Не чай, О. и Рат ни ков, Г. (1985) Основы ки но и скус ства, Минск: Вышэйшая шко ла, с

9 син те зе умет но сти, од но сно син те тич ке умет но сти, до шло при ме ном по сто је ћих умет нич ких те о ри ја на но ву умет ност, чи ја је спе ци фич ност пре по зна та у све о бу хват ној спо собно сти адап та ци је [прилагођавања] и об је ди ња ва ња об лика дру гих умет но сти 22. Са мо стал ност у из у ча ва њу фил ма сто га је нај пре тра же на на те ре ну ем пи ри је, од но сно ем пириј ских ис тра жи ва ња, чи ме је ми сао о фил му тре ба ло да се осло бо ди пре те ра ног ути ца ја дру гих умет нич ких те о ри ја. Та тен ден ци ја до ве ла је до уо ча ва ња и пре ци зи ра ња спе цифич но сти фил ма као умет но сти и ме ди ја, па и де ли мич ном ус по ста вља њу спе ци фич но филм ског тер ми но ло шког речни ка, али је во ди ла и не ги ра њу си стем но сти, ин тер ди сципли нар не отво ре но сти, па и са мог ау тен тич но те о риј ског ка рак те ра ми сли о фил му. Мо же мо ре ћи да су ру ски ау то ри још вр ло ра но на гла ша ва ли и не го ва ли ка ко спе ци фич ност фил ма та ко и ње го ву син те тич ност и те сну ве зу са дру гим умет но сти ма, ка ко ем пи риј ску ме то до ло ги ју у при сту пу новој умет но сти та ко и нај сме ли ја те о риј ска уоп шта ва ња. Не ки од оп ште е сте тич ких и умет нич ко те о риј ских пра ваца и ау то ра ко ји су ути ца ли на ру ску филм ску те о ри ју и на есте ти ку екра ни за ци је су сва ка ко ру ски фор ма ли зам, не уроп си хо ло шка и не у ро лин гви стич ка ис тра жи ва ња три де сетих го ди на два де се тог ве ка, лин гви сти ка и фи ло ло ги ја ко ја је као спој за пад них ути ца ја и ау тен тич но ру ског до при но са свој вр ху нац на шла у Ја коб со ну (Якоб сон) и пра шкој школи, марк си стич ка те о ри ја од ра за и иде ја чо ве ко вог овла дава ња све том, раз вој струк ту рал не се ми о ти ке, уз об но вљен до при нос не ких пред ре во лу ци о нар них ру ских ау то ра ка кав је отац Па вле Фло рен ски (Фло рен ский), и у но ви је вре ме си нер ге ти ка, 23 као по јам ко ји об је ди ња ва не ке од зна чај нијих аспе ка та та ко зва не нај но ви је на уч не па ра диг ме. Ако се огра ни чи мо на филм ске ау то ре и фе но ме не, нај ве ћи ути цај на ру ску те о ри ју фил ма и есте ти ку екра ни за ци је из вр ши ла су екс пе ри мен тал на ис тра жи ва ња со вјет ске мон та жне школе, за тим по себ но син те тич ке иде је Еј зен штеј на, ана ли за аме рич ког филм ског ис ку ства, на ро чи то на пла ну ства рања филм ске фор ме и филм ског на ра ти ва, са на гла ском на де лу Д. В. Гри фи та (Grif fith). Затим је утицај извршила нена док на ди ва де лат ност Бе ле Ба ла жа у Со вјет ском Са ве зу, као и де ла не ких стра них ау то ра пре во ђе них на ру ски, какви су Спо ти свуд (Spot ti swo o de), Ло сон (Lawson), Кра ка уер, 22 Со ко лов, В. (2010) Ки но ве де ние как на у ка, Мо сква, Ка нон +, с О си нер ге ти ци и ње ном ути ца ју на са вре ме ну ру ску на у ку, као и у приме ни на умет ност, и по себ но филм, ви де ти Ле сков, Л. (2006) Си нер гизм: фи ло соф ская па ра диг ма XXI ве ка, Мо сква: Эко но ми ка и Евин, И. (2009) Ис кус ство и си нер ге ти ка, Мо сква: ЛИ БРО КОМ. 146

10 касније у ве ли кој ме ри К. Мез, а у но ви је вре ме (од осамде се тих го ди на два де сетог века) С. Хит, Р. Стам или но ви ји фран цу ски ау то ри, као Омон (Aumont) или Бе лур (Bel lo ur). 24 Што се ти че оп ште е стет ског раз ма тра ња про бле ма од носа ме ђу умет но сти ма, као кон тек ста за есте тич ки при ступ од но су фил ма и књи жев но сти, ути цај ни ру ски и со вјет ски есте ти чар Ју риј Бор јев (Бо рев), на при мер, сма тра да сва ка вр ста умет но сти нај пот пу ни је от кри ва јед ну стра ну оп ште су шти не и при ро де умет но сти. Пра вац у умет но сти инва ри јан та је умет нич ке кон цеп ци је све та и лич но сти 25, где умет ност на ду хов но-прак тич ном, а есте ти ка на те о риј ском пла ну усред сре ђу је па жњу на оп ште људ ско 26. Есте тич ка де лат ност је уни вер зал на то је чо ве ко ва де лат ност у свом оп ште људ ском зна ча ју, а кру на есте тич ке де лат но сти је умет ност 27. Сва ки умет нич ки пра вац ства ра свој тип уметнич ког де ла са сво јим мо де лом све та, ко ји из ра жа ва уметнич ку кон цеп ци ју кроз раз ли чи те зна чењ ске сло је ве. У сваком од њих за пе ча ћен је је дан од ти по ва ин тер ак ци је чо ве ка са раз ли чи тим уну тра шњим и спо ља шњим сре ди на ма, па је узрок по де ле умет но сти на вр сте ра зно вр сност ти по ва умет нич ког осва ја ња [овладавања] све та, ко је се осла ња на естет ску ра зно вр сност ствар но сти, на умет ни ко во ду ховно бо гат ство и на бо гат ство кул тур них тра ди ци ја 28. Филм је, пре ма Бор је ву, по сво јој при ро ди син те тич ка уметност, ко ја се не по сред но осла ња на мо гућ но сти тех нике, и у ње го вој осно ви ле же до стиг ну ћа тра ди ци о нал них умет но сти 29. Са вре ме ни фи ло зоф Ни ко лај Хре нов (Хре нов) кон крет није за сни ва пи та ње ме ђу соб ног од но са умет но сти и по себно од но са фил ма и књи жев но сти. Он раз вој умет нич ких об ли ка по сма тра кроз су че ља ва ње прин ци па си жеј но сти, ка рак те ри стич ног за ли те ра ту ро цен трич ну епо ху, и принци па про грам но сти (про грам мност), ка рак те ри стич ног за пред ста вљач ке (зре лищные) струк ту ре, где про грам ност не тре ба схва ти ти као по тпу но од су ство ор га ни за ци је, већ 24 Је дан од во де ћих ру ских те о ре ти ча ра фил ма, Ки рил Раз ло гов (Раз ло гов), филм, па и ње гов од нос пре ма књи жев но сти, у сво јим но ви јим ра до вима са гле да ва са ста но ви шта пој мо ва умет ност екра на и је зик екрана, укљу чу ју ћи, да кле, у сво ја ис тра жи ва ња и ис ку ство но вих ме ди ја (в. Раз ло гов, К. (2010) Ис кус ство экра на: От си не ма то гра фа до Интер не та, Мо сква: Рос сийска я по ли ти че ская энци кло пе дия). 25 Бор јев, Ј. (2009) Есте ти ка, Но ви Сад: Про ме теј, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

11 тип ор гани за ци је 30. Филм та ко ни је ви ђен као са мо сталан или књи жев но сти пот чи њен об лик умет но сти, не го у контину и те ту са чи та вом тра ди ци јом од ре ђе ног есте тичког си сте ма си сте ма при ка зи ва ња [показ] 31. Ова кве те зе о за сни ва њу фил ма на при ка зи вач ким прин ци пи ма ба ла га на, од но сно цир ку са, сва ка ко мно го ду гу је тра ди ци ји ко ја се, уну тар ру ске те о ри је, у нај ве ћој ме ри осла ња на де ла Ејзен штеј на и Бах ти на, у це ли ни из у зет но ути цај них на ру ску тео ри ју фил ма и на есте ти ку екра ни за ци је. Ути цај ни со вјет ски те о ре ти чар фил ма Се мјон Фрој лих (Фрейлих) сма тра да зна чај те о ри је ра сте у кри зним момен ти ма раз во ја умет но сти, док се у пе ри о ди ма успо на умет ност ства ра сло бод но, не про из вољ но, она са ма се бе об ја шња ва и де мон стри ра сво ју не за ви сност од жи во та и од есте тич ких кон це па та 32. Пред мет те о ри је умет но сти је иде ја умет но сти, а умет ност под ра зу ме ва услов ност, и то је оно што је раз ли ку је од жи во та и ствар но сти и да је јој сми сао у људ ском жи во ту, у исто ри ји и дру штву. Условност је за пра во је дин ство фор ме и са др жа ја и њен ка рактер је од ре ђен жа нр ом, ко ји је про сто тип услов но сти 33. Услов ност осло ба ђа умет ни ка од нео п ход но сти да ко пи ра пред мет, чи не ћи га спо соб ним да от кри је су шти ну, скриве ну иза крин ке пред ме та. Жа нр на не ки на чин ре гу ли ше услов ност. Жа нр омо гу ћа ва да се по ја ви су шти на, ко ја се сва ка ко не по ду да ра са фор мом. Услов ност жан ра је, мо гло би се ре ћи, нео п ход на ка ко би се из ра зи ла без у слов на објектив ност са др жа ја, или, у крај њој ме ри, без у слов но осе ћа ње истог 34. Жа нр је по ја ва сти ла, ко ји се од ре ђу је као лични из раз вре ме на и ни је про сто укуп ност по сту па ка, ко ја ор ган ски из ра жа ва умет нич ку за ми сао, већ у се би но си иде ју умет нич ког, па за стил мо же мо ре ћи да је кри те ријум умет нич ког 35. По ред сти ла, и рад ња (действие) омо гућа ва да се го во ри о по ве за но сти раз ли чи тих умет но сти, а у слу ча ју фил ма, чи ја су те мељ на свој ства до ку мен тар ност и по крет 36, ми на екра ну не ви ди мо са му рад њу, већ ње ну пред ста ву [из ображение] и упра во та пред ста ва мо же да буде схва ће на као рад ња, од но сно са ма пред ста ва на екра ну 30 Хре нов, Н. (2006) Ки но ре а би ли та ция ар хе ти пи че ской ре ально сти, Мо сква: Aграф, с Исто, стр Фрейлих, С. (2007) Те о рия ки но: От Эйзенштэйна до Тар ков ско го, Москва: Ака де ми че ский Про ект Мир, с Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

12 је рад ња. Умет но сти бли ске фил му, та ко се, пре ма кри тери ју му рад ње, де фи ни шу на сле де ћи на чин: По зо ри ште је рад ња, књи жев ност опи си ва ње рад ње, а филм за ми шља ње [воображение] рад ње 37. Ка да је есте ти ка екра ни за ци је у пи та њу, де таљ ни је ће мо се освр ну ти на де ла три че сто ци ти ра на и у кон тек сту ру ске ми сли о од но су фил ма и књи жев но сти ка рак те ри стич на ауто ра: Гу раљ ни ка, Ма не ви ча и Миљ до на, али и ве ли ког совјет ског филм ског ре ди те ља М. Ро ма. У овом ра ду не ће мо из ла га ти мо гућ но сти ко је ну ди се ми о тич ки при ступ овој про бле ма ти ци, пре све га, има ју ћи у ви ду тар ту ско-мо сковску шко лу струк ту рал не се ми о ти ке, с об зи ром да он, пре по ку ша ја ау то ра овог ра да, и по ред сво јих ве ли ких по тенци ја ла, до са да ни је био си сте мат ски из ло жен. С тим у вези, ов де та ко ђе не ће мо по све ћи ва ти не по сред ну па жњу ни до при но су ру ских фор ма ли ста овим пи та њи ма, ко ји је све са мо не за не мар љив. 38 Уран Абра мо вич Гу раљ ник (Гу ральни к) сво ја ис тра жи ва ња усме ра ва на екра ни за ци је де ла кла сич не ру ске књи жев ности. За ње га се, са по ја вом фил ма, по ја вио но ви чи та лац, док екра ни за ци ју де фи ни ше као сва ки онaј филм ко ји је надах нут књи жев но шћу, без об зи ра на сте пен ње не бли ско сти (фор мал не или су штин ске) из вор ни ку. Књи жев ност је знатно ути ца ла на фор ми ра ње фил ма као умет но сти и ме ђу собни од нос фил ма и књи жев но сти, као из во ра иде ја, ли ко ва, ана ло ги ја, ства ра лач ких им пул са, из у зет но је сло жен 39. Гураљ ник од ба цу је ре ста у ра тор ство и бу ква ли зам као ме тод пре во ђе ња с је зи ка књи ге на је зик екра на, и екра ни за ци ја је за ње га ства ра лач ки про цес, од ин те ре са и за филм и за књи жев ност, па се екра ни за ци ја мо же де фи ни са ти и као јед на од фор ми не по сред ног ме ђу деј ства и ме ђу оп ште ња 37 Исто, стр По во дом из ла га ња мо гућ но сти се ми о тич ког при сту па есте ти ци екрани за ци је ви де ти Ко ла рић, В. Се ми о тич ко за сни ва ње про бле ма од носа фи о ма и књи жев но сти и филм ске адап та ци је књи жев ног де ла, у: У тра га њу за умет нич ком фор мом, при ре ди ли Ус пен ски, Е. и Ко ла рић, В. (2012) Бе о град: Фа кул тет драм ских умет но сти, стр и Ко ла рић, В. (2013) Филм и књи жев ност: тран сфор ма ци ја књи жев ног тек ста Ф. М. До сто јев ског у фил мо ви ма Жи во ји на Па вло ви ћа, док тор ска ди сер таци ја, Уни вер зи тет умет но сти, Фа кул тет драм ских умет но сти,, Бе о град, а по во дом до при но са ру ских фор ма ли ста овој про бле ма ти ци као узо р не при ме ре ви де ти Шклов ский, В. (1923) Ли те ра ту ра и ки не ма то граф, Бер лин: Рус. уни верс. изд-во; Тынянов, Ю. (1977) Поэти ка. Ис то рия ли те ра туры. Ки но, Мо сква: На у ка и Иоф фе, И. (2006) Из бран ное: е гг, Санкт-Пе тер бург: Пе тро по лис. 39 Гу ральни к, У. (1968) Рус ская ли та ра ту ра и со вет ское ки но, Мо сква: На у ка, с

13 [комуникације] књи жев но сти и фил ма 40. Екра ни за ци ја није па сив но и ме ха нич ко пре но ше ње из јед ног у дру ги медиј што би, по се би, би ло не мо гу ће, већ ди на мич ки про цес, од но сно ра зно вр сност про це са пре тва ра ња [превођења, преображавања], ства ра лач ког пре са зда ња про из во да књижев не умет но сти пре ма за ко ни ма дру гих умет но сти, од носно фил ма и те ле ви зи је. Гу раљ ник у сво јим ис тра жи ва њи ма по ла зи са по зи ци је те о ри је књи жев но сти, и за ње га пи тања од но са књи жев но сти са дру гим умет но сти ма, а по себно фил мом, има ју пре све га прак тич ни зна чај и по ве за на су са ак ту ел ним за да ци ма естет ског осва ја ња [овладавања] ствар но сти 41. Сва ка екра ни за ци ја, из ње го ве по зи ци је тео ре ти ча ра књи жев но сти, пред ста вља, у ма њој или ве ћој ме ри, но во чи та ње књи жев ног де ла, ма кар то зна чи ло и да, док се екра ни за тор по све ћу је тра га њу за сред стви ма екви ва лент ног пре во да идеј но-сли ков ног си сте ма књи жевног из во ра на је зик фил ма, он не из бе жно и по пра ви лу врши при прем ну ис тра жи вач ку де лат ност 42. Међу тим, и сам филм у ње го вом ко нач ном об ли ку пред ста вља ту ма че ње, и то ту ма че ње ко је ни је без зна ча ја за књи жев ност, већ са мим тим што до бра књи га не ис цр пљу је у се би скри ве на богат ства. У умет нич ком де лу, као у је дру ато ма, скри ве на је огром на уну тра шња енер ги ја, и у том сми слу екра ни за ци ја, вер на ду ху де ла, а ма кар и раз ли чи та у свом ма те ри јал ном ова пло ће њу, осло ба ђа део те енер ги је спо со бне да створи но ви ор га ни зам но во де ло 43. Ипак, сва ка екра ни заци ја, ко ли ко год успе шна би ла, но си пе чат свог вре ме на и због то га су увек по треб не но ве екра ни за ци је, као но ва чита ња кла сич них де ла, од но сно њи хо во раз ма тра ње из но ве идеј но-књи жев не пер спек ти ве 44. Због то га је, пре ма ауто ру, зна чај но очу ва ње чвр сте филм ске дра ма тур ги је, чи је ру ше ње у са вре ме ном фил му сла би идеј ну и емо ци о нал ну моћ фил ма 45. Екра ни за ци ја, та ко ђе, ни је дра ма ти за ци ја, одно сно екра ни за ци ја про зе се не сво ди на на ла же ње ње ног драм ског екви ва лен та, с об зи ром на те сан од нос драм ског и при по ве дач ког у фил му, као уо ста лом и у про зи и ро ма ну. Ана ли зи и вред но ва њу екра ни за ци је не мо же се при сту пи ти без од но са пре ма ње ном књи жев ном из во ру, та кво ту ма чење би ло би на сил но и јед но стра но. Та те сна ве за про изво да екра ни за ци је и књи жев ног из во ра огле да се, пре све га, 40 Исто, стр Исто. стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

14 на пла ну сти ла, где је сти ли сти ка књи жев ног де ла оно што пред ста вља објек тив ну ре ал ност, на коју се ослања ау тор екра ни за ци је тра гајући за сти лом фил ма-екра ни за ци је, при че му сти ли сти ка умет нич ког де ла ни ка ко ни је скуп формал них по сту па ка, већ пред ста вља функ ци о нал ну све укуп ност не рас ки ди во по ве за ну с ин тер пре та ци јом основног драм ског су ко ба 46. Филм ска из ра жај ност мо ра има ти осно ву у струк ту ри са мог књи жев ног из во ра. Од но се ћи се са до стој ним ува жа ва њем ка спе ци фич но сти фил ма, ово је за нас не про мен љив за кон. Сми сао књи жев но те о риј ског истра жи ва ња екра ни за ци је за кљу чу је се кон крет ним про у чава њем деј ства овог за ко на 47. За Јо си фа Ми хај ло ви ча Ма не ви ча (Ма не вич), ко ји екра низа ци ји при сту па из на гла ше ни јег филм ско те о риј ског угла, филм ска умет ност, син те ти зу ју ћи из ра жај на сред ства других умет но сти, ни је то чи ни ла ме ха нич ки не го ди ја лек тички, ства ра ју ћи осо бен умет нич ки је зик. За хва љу ју ћи ово ме, два де се ти век не мо же би ти по сма тран као век уни ште ња умет но сти, већ ин тен зив ног уза јам ног од но са ме ђу уметно сти ма. Филм за то ни је ни ан ти у мет ност ни на ду метност, он је про из вод ве ков ног раз во ја умет но сти и по тре ба за њим од у век је упи са на у пси хо фи зич ки склоп чо ве ка. Раз вој и огра ни че ња тра ди ци о нал них умет но сти на ја вљу ју људ ску по тре бу за фил мом: Исто ри ја књи жев но сти од вија ла се у стал ној бор би за сли ко ви тост ре чи, за ви зу ел ност књи жев не сли ке. Исто ри ја по зо ри шта пред ста вља за право те шку бор бу са огра ни че њи ма сце не 48, док као основне осо бе но сти спе ци фич ног филм ског је зи ка те о ре ти ча ри фил ма углав ном на во де ка те го ри је син те тич но сти, по крет не сли ке и мон та же. Из у зет но ме сто књи жев но сти у људ ској кул ту ри, ау тор ве зу је за сло бо ду, по кре тљи вост и ду би ну књи жев ног из ра за, где ве ли ки пи сац у сво је ства ра ла штво укљу чу је огром ну област жи во та, про ди ре у ду хов ну култу ру на ро да, по ста ју ћи учи тељ чи та вих по ко ле ња 49. Ве лико књи жев но де ло да ру је огром ну ства ра лач ку енер ги ју жи во ту, ње на огром на сна га де ло ва ња на жи вот и на љу де омо гу ће на је упра во ње ном ду бо ко син те тич ном при родом. Син те тич ко свој ство књи жев но сти је у то ме што ре чи по ко ра ва ју и вре ме и про стор, и она мо же да пре не се и боје, об лик и му зи ку 50. Упра во је у тој син те тич но сти нај ве ћа бли скост књи жев но сти и фил ма, као и зна чај књи жев но сти 46 Исто, стр Исто, стр Ма не вич, И. (1966) Ки но и ли те ра ту ра, Мо сква: Ис кус ство, с Исто, стр Исто, стр

15 за филм: Књи жев ност је жи ва во да филм ске умет но сти. Тек про ни кав ши у њу, филм до би ја дар жи во та, где већ ли те рар на осно ва фил ма сце на рио, по хра њу је све син тетич ке мо гућ но сти фил ма. Филм је у про це су свог на станка и фор ми ра ња усво јио искон ска свој ства књи жев но сти, при хва та ју ћи ње ну спо соб ност ства ра ња син те тич ке сли ке жи во та. У књи жев но сти он је про на шао и дру га ва жна својства: мон та жу, кре та ње по вре ме ну и про сто ру 51. Екран је, по сво јој при ро ди, бли жи књи зи не го сце ни, и филм, конкре ти зу ју ћи са вре ме ну књи жев ност уве ћа ва сна гу емо тивног на бо ја књи ге. Екран је мо ћан тран сфор ма тор књи жевно сти, ко ји мно го стру ко уве ћа ва ти раж књи ге, њен од јек. Филм је кон ден зо ва на књи жев ност, и вред ност фил ма за ве ћи ну гле да ла ца ни је у ње ној вер но сти при по вет ци или ро ма ну, већ у ње го вој исти ни то сти 52. Иа ко дру го сте пе на, екра ни за ци ја та ко ни је оба ве зно и дру го ра зред на, и не треба пот це њи ва ти ка ко ње но ко лек тив но по ре кло (и ко лек тивно по ре кло фил ма уоп ште), та ко ни њен ко лек тив ни од јек. Екра ни за ци ја је, за Ма не ви ча, је дан од об ли ка ме ђу соб не по ве за но сти фил ма и књи жев но сти, а сце на рио већ пу ноправ на вр ста књи жев но сти. Екра ни за ци ја је мно го ви ше од па сив ног и ме ха нич ког пре но ше ња кон крет ног књи жев ног де ла на филм, она је ги гант ска ла бо ра то ри ја про у ча ва ња ве ков ног ис ку ства му дро сти и уме ћа. Филм пре ко књи жевно сти оства ру је до дир са нај ду бљим осно ва ма људ ске култу ре и људ ског зна ња. Ма не вич та ко ђе уви ђа да су по е тике Ари сто те ла и Ле син га већ у нај ве ћој ме ри фор ми ра ле ли те ра ту ру за екран, од но сно ути ца ле на ства ра ње и развој филм ског сце на ри ја, док је уме сто ро ма на, за филм ску адап та ци ју нај по год ни ја фор ма крат ког ро ма на (по весть). Без књи жев но сти, филм оста је ли шен дру штве ног зна ча ја и естет ске вред но сти, као што је, уо ста лом, и сва ка уметност ли ше на са др жа ја. [ ] Без књи жев но сти филм се ла ко пре тва ра у пу ку де мон стра ци ју по сту па ка и пла стич ну из ражај ност свог спо ља шњег ли ка 53. Ва ле риј Иљич Миљ дон (Мильдон) сво ја ис тра жи ва ња засни ва ди рект но на Ле син гу, на звав ши сво ју књи гу о есте тици екра ни за ци је Дру ги Ла о ко он. Он нај пре на гла ша ва ка ко је про блем екра ни за ци је го то во вр шњак са мог фил ма, пошто су пр ви ко ра ци фил ма пра ће ни ин тен зив ним ко ри шћењем књи жев ног и по зо ри шног ма те ри ја ла 54. Та ква прак са 51 Исто, стр Исто, стр Исто, стр Мильдон, В. (2007) Дру гой Ла о ко он, или О гра ни цах ки но и ли те ратуры, Мо сква: Рос сийска я по ли ти че ская энци кло пе дия, с

16 бр зо је по твр ди ла да у књи жев ним де ли ма де лу ју естет ски за ко ни, ко ји гу бе сна гу пре но ше њем на екран, та ко да гото во књи жев но де ло ни је по год но за екра ни за ци ју, од но сно да је нео п ход на из ве сна при прем на опе ра ци ја у прав цу њего вог при ла го ђа ва ња за ко ни ма фил ма, да кле ну жан је сце нарио. Та ко је екра ни за ци ја нај пре схва ће на као пре во ђе ње с јед ног естет ског си сте ма на је зик дру гог, од но сно на нови умет нич ки је зик. Ипак, ова кво схва та ње екра ни за ци је и ње не прак се, отво ри ло је мно ге про бле ме: Тран сфор ма ци ја нор ми вер бал не умет но сти (књи жев но сти) у нор ме ви зу елне умет но сти (фил ма) во ди ли су из об ли ча ва њу и јед них и дру гих 55. Мо гу ће ре ше ње је сред стви ма екра на (је дан језик) про на ћи у књи жев ном де лу (дру ги је зик) не што што ни је чи тљи во уз по моћ дру гих по сту па ка. У том слу ча ју може мо ре ћи да на ста је не што што мо же мо на зва ти тре ћим је зи ком 56. Дру гим ре чи ма, екра ни за ци ју мо же мо сма тра ти успе шном уко ли ко јој је филм ским сред стви ма ус пе ло да из ра зи не из ра зи во сред стви ма књи жев но сти, не што што је услед не за вр ше но сти и отво ре но сти сва ког вред ног књижев ног де ла, мо гло да про мак не оста лим на чи ни ма чи та ња, па и са мом ау то ру. Ка ко је основ на спе ци фич ност књи жевно сти и ње на пред ност у не фи зич кој при ро ди ре чи ко ја је спо соб на да иза зо ве осе ћај фи зич ког при су ства, иза зов екра ни за ци је је у то ме да чу ва ју ћи фи зич ку кон крет ност ко ја је у при ро ди фил ма, из јед на чи са ре чи у ње ној не фи зичкој мно го знач но сти 57. Тек та да екра ни за ци ја не ће из не вери ти ни филм ни књи жев ност. Да кле, сми сао екра ни за ци је оста је у ма ње или ви ше успе шном ис тра жи ва њу књи жевног тек ста филм ским сред стви ма, да кле, срод но Гу раљ нику, чи та ње тек ста, где је чи та ње схва ће но не као ме ха ничко и па сив но по на вља ње фик си ра ног и до вр ше ног тек ста, већ као по тра га за умет нич ким сми слом 58. На умет нич ки успех екра ни за ци је, та ко, мо же мо ра чу на ти ако екра ни зу јемо не де ло не го ње го ве мо ти ве, од но сно дух, или, ко ри стећи се ре чи ма Ти ња но ва, ње гов си же (ве зе и од но се у њи ховој ди на ми ци) а не фа бу лу (ста тич ни низ од но са) 59. Ве ли ки со вјет ски ре ди тељ Ми ха ил Ром (Ромм) филм не посма тра при мар но као син те тич ну умет ност, он је сво је уметнич ке по ступ ке, као све дру ге умет но сти, раз ви јао по степе но, од ра жа ва ју ћи ре ал ност. Ром од нос фил ма и књи жевно сти по сма тра нај пре кроз про блем филм ског сце на ри ја, 55 Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр Исто, стр

17 ко ји за ње га ни по што ни је пу ка си ро ви на, већ пу но пра ван књи жев ни и умет нич ки об лик, што прет по ста вља и од го вара ју ћи од нос сце на ри сте пре ма свом по слу, али и ре ди теља фил ма пре ма сце на ри ју. Јед на од основ них осо бе но сти фил ма је ње го ва ма сов ност, ко ја је нај ду бље по ве за на са њего вом ве ли ком спо соб но шћу уоп шта ва ња, ти пи за ци је живот них по ја ва. По ред ма сов но сти, ау то ри и ту ма чи фил ма не би тре ба ло да се бо је и дру гих ње го вих свој ста ва, ка кви су кон крет ност и си ро вост. Го во ре ћи о си ро во сти имам у ви ду ла пи дар ност за ми сли, раз го вет но и бр зо од ви ја ње приче, ја сно и не дво сми сле но из ла га ње основ не иде је, ње но ре љеф но из ра жа ва ње кроз де лат ност ли ко ва. Филм мо же би ти из у зет но суп ти лан и пре фи њен у од ре ђе ним епи зо дама, у раз ра ди сва ког по себ но узе тог де та ља, али са мо он да, ка да је основ ни раз вој фил ма из гра ђен са ја сном и, по нављам, си ро вом пре ци зно шћу 60. Сце на рио је у том скло пу опис бу ду ћег фил ма, с ја сном све шћу о то ме да је филм пре све га и ви ше од све га пред ста вља ње и умет ност рад ње. Уме ће филм ског дра ма тур га се, ипак, и по ред неспор не осо бе но сти филм ске умет но сти, не осла ња са мо на спе ци фич не зах те ве фил ма, већ и на ве ли ку књи жев ну тради ци ју, и то на са мо у сми слу ин спи ра ци је или те мат ске се лек ци је, већ и у сми слу кон крет них по сту па ка, с об зи ром да, на при мер, мон та жно ми шље ње ле жи у осно ви ве ли ке књи жев но сти 61. Раз у ме се, филм ско пи смо ни ка да у чистом ви ду не ће те на ћи у књи жев ним из во ри ма из про шлости оно је спе ци фич но и са мо свој но. Ме ђу тим, еле мен ти филм ског ви ђе ња све та на ла зе се сву да у књи жев но сти, и за на ту филм ског дра ма тур га не мо ра се и не тре ба се учи ти са мо на осно ву фил мо ва и филм ских сце на ри ја 62. У за кључ ку, у тра ди ци ји ру ске есте ти ке екра ни за ци је мо жемо уо чи ти не ко ли ко те мељ них про бле ма и ста во ва: 1) Ли те ра ту ро цен три зам: екра ни за ци ја је ту ма че ње књижев ног де ла и не мо же се по сма тра ти не за ви сно од ње га; књи жев ност је зна чај но ути ца ла на раз вој и фор ми ра ње филм ске умет но сти; 2) Спе ци фич ност филм ског је зи ка, од но сно из ра жај них сред ста ва фил ма; ова спе ци фич ност успе шно се са гле дава у од но су пре ма књи жев но сти и у про це су екра ни за ци је књижев ног де ла; 60 Ромм, М. (1954) Ли те ра ту ра и ки но, в: Ис кус ство ки но (3), с Исто, стр Исто, стр

18 3) И филм и књи жев ност су син те тич ке умет но сти; и јед но и дру го су по себ не умет но сти; сва ка по себ на умет ност има сво ј по се бан је зик, од но сно по себ на из ра жај на сред ства; 4) О екра ни за ци ји се го во ри у тер ми ни ма пре во ђе ња, трансла ци је, пре о бра жа ва ња, тран сфор ма ци је, пре са зда ња, прено ше ња, пре тва ра ња, ди ја ло га, при че му су у за ви сно сти од при сту па, сви ови пој мо ви под ло жни пр о бле ма ти за ци ји; 5) Екра ни за ци ја је ства ра лач ки чин (на рав но, под од ре ђеним усло ви ма); 6) Екра ни за ци ја има оба ве зу и пре ма књи жев но сти и према фил му, пре ма спе ци фич но сти филм ског је зи ка, од но сно осо бе ној при ро ди фил ма, та ко и пре ма књи жев ном из во ру; 7) Филм ска дра ма тур ги ја је умет нич ка ди сци пли на под ложна те о риј ском про у ча ва њу; филм ски сце на рио је по себ на књи жев на вр ста; 8) Екра ни за ци ја ни је дра ма ти за ци ја; 9) Про блем екра ни за ци је са гле да ва се у исто риј ској перспек ти ви и у пер спек ти ви кул тур ног пам ће ња; 10) Екра ни за ци ја, по пут књи жев но сти и фил ма уоп ште, задр жа ва од нос пре ма ка те го ри ја ма ре ал но сти, од но сно, у том по гле ду ни је дру го сте пе на у од но су на филм ре а ли зо ван пре ма ори ги нал ном сце на ри ју. Ре ла ци о ни есте тич ки при ступ фил му у окви ру ру ске естети ке екра ни за ци је да је зна чај не при ло ге ис тра жи ва њу приро де (physis, је ста ство) фил ма, без по ку ша ја сво ђе ња свог исто риј ског (раз вој ног) и кон цеп ту ал ног (идеј ног) бо гат ства ове умет но сти и ме ди ја на апри о ри зо ва ни ра ци о на ли стич ки кон структ. Та ко ђе, ње го ва уло га у фор му ли са њу спе ци фичног пој ма филм ске кул ту ре ни да нас ни је без из ве сног знача ја. Иа ко да нас не спор но за ста рео, по јам филм ске кул ту ре за ме њен је пој мом ме диј ске кул ту ре, чи ја кул тур но-исто ријска ди ја лек ти ка у од но су пре ма дру гим об ли ци ма људ ског ства ра ла штва и де ла ња и пре ма кул тур ном на сле ђу, па и ње на уло га у фор ми ра њу но ве кул тур не и дру штве не стварно сти, ни ка ко ни је ли ше на струк ту рал них ана ло ги ја па и кон крет ни је кул тур но-со ци јал не и кул тур но-исто риј ске пове за но сти са ди на ми ком фор ми ра ња филм ске кул ту ре, као кул ту ре јед ног но вог вре ме на, у усло ви ма спе ци фич не руске ствар но сти со вјет ске епо хе. Епо ха ме диј ске кул ту ре још тра је, а шта ће нам она до не ти, у Ру си ји или ван ње, оста је да се ви ди. 155

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни

Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни КЛИ МЕНТ ЏАМ БА ЗОВ СКИ Кли мент Џам ба зов ски, на уч ни са вет ник у пен зи ји, ро ђен је 8. ок то бра 1919. го ди не у Охриду. Основ ну шко лу за вр шио је у ме сту ро ђе ња, ни же раз ре де гим на

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ

ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 82.0 Да ни је ла ПЕ ТРО ВИЋ* ЈЕ ДАН АСПЕКТ КРИ ТИЧ КЕ ДЕ ЛАТ НО СТИ РО ЛА НА БАР ТА: ПУТ ОД СТРУК ТУ РА ЛИ ЗМА КА ПОСТСТРУК ТУ РА ЛИ ЗМУ Ап стракт: У кри тич

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА *

ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Пре драг ЈА ШО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић ПО ЈАМ КО СОВ СКИХ МО ТИ ВА * Ап стракт: Циљ овог ра да је са гле да ва ње по ла ри за ци је оног

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град

ИРЕНА ЂУКИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о град DOI 10.5937/kultura1549193D УДК 821.163.41.09-31 Пекић Б. прегледни рад ВРЕ МЕ КРИ ЗА Са же так: Ро ман Вре ме чу да Бо ри сла ва Пе ки

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77

С А Д Р Ж А Ј. П р ед с ед н и к Ре п убл и ке. В л а д а. М и н и с т а р с т в а. Београд, 9. септембар Година LXXI број 77 ISSN 0353-8389 COBISS.SR-ID 17264898 Београд, 9. септембар 2015. Година LXXI број 77 Цена овог броја је 401 динар Годишња претплата је 36.147 динара С А Д Р Ж А Ј П р ед с ед н и к Ре п убл и ке Указ о

More information

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ

СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО СТИ: КА МИ ЈЕВ НА ГО ВОР НА ПО МИ РЕ ЊЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Ин сти тут за фи ло зо фи ју и друштве ну те о ри ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1443103K УДК 821.133.1.09 Ками А. 82.09:1 оригиналан научни рад СВЕТ И ИСТИ НА КЊИ ЖЕВ НО

More information

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ**

СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 821.163.41.09-94 Цамблак Г. ; 271.222(497.11)-36:929 Се на МИ ХА И ЛО ВИЋ МИ ЛО ШЕ ВИЋ* СТЕ ФАН ДЕ ЧАН СКИ У ЦАМ БЛА КО ВОМ ЖИ ТИ ЈУ И СЛУ ЖБИ** Ап стракт:

More information

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет - Катедра за оријенталистику, Београд DOI 10.5937/kultura1338061M УДК 821.512.161.09:316.32 821.512.161(091) оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ На род ни му зеј За је чар DOI 10.5937/kultura1651088K УДК 640.43:316.722(497.11) 394:640.43(497.11)(091) оригиналан научни рад КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ Са же так: У увод ном де лу овог ра

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652155B УДК 725.945:316.75(497.1-89) 19/20 930.1:316.75(497.1-89) 19/20

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ**

НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као ПО СЛЕ ДИ ЦИ ЕТ НИЧ КИХ СУ КО БА КРА ЈЕМ ГО ДИ НЕ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 32, 2012 УДК 94(497.11) 1941 (093.3) ; 341.322.5(=163.41)(497.11) 1941 (093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ* НЕ КО ЛИ КО ДО КУ МЕ НА ТА о СТРА ДА ЊУ СР БА у НО ВОМ ПА ЗА РУ као

More information

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1338280G УДК 791.31:316.776 791.31:004 791.31:75 прегледни рад ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ

More information

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА

ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547033C УДК 316.42:172 172.16:316.324.8 141.7 20 оригиналан научни рад ПЕР МА НЕНТ НА КРИ ЗА Са же так: По јам кри зе ве зу је

More information

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27

POLITICAL REVIEW COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, ISSN UDK (XXIII)X vol. 27 POLITICAL REVIEW M A G A Z I N E FO R P O L I T I C A L SC I E N C E COMMUNICATIONS AND APPLIED POLITICS, 01 2011 ISSN 1451-4281 UDK 1+2+3+32+9 (XXIII)X vol. 27 Драган Суботић ТЕОРИЈСКО-МЕТОДОЛОШКИ ОКВИРИ

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA УДК: 111.852 Берђајев Н. А. 7.01 14 Берђајев Н. А. Да вор Џал то, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи те та у Ни шу Aстракт: У овом ра ду ус по ста

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1338407R УДК 316.774:316.324.8 316.74:316.42(100) 20 316.774:004.738.5 стручни рад НОВИ МЕДИЈИ: ИДЕНТИТЕТ И ГЛОБАЛНИ КУЛТУРНИ ЕНТИТЕТ

More information

УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ ИСТО РИ ЈЕ НИКО ЛА ЈА БЕР ЂА ЈЕ ВА

УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО ФИ ЈИ ИСТО РИ ЈЕ НИКО ЛА ЈА БЕР ЂА ЈЕ ВА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фа кул тет по ли тич ких на у ка, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547258A УДК 14 Берђајев Н. А. 930.1 Берђајев Н. А. оригиналан научни рад УЛО ГА СТВА РА ЛА ШТВА У ФИ ЛО ЗО

More information

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754080P УДК 72.071.1 Владисављевић Д. оригиналан научни рад ДО ПРИ НОС АР ХИ ТЕК ТЕ ДА НИ ЛА ВЛА ДИ

More information

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444128P УДК 069.01 069.017:316.7(560)

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА

ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Ра дио те ле ви зи ја Ср би је, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339299B УДК 316.774/.776(4) 200 659.3/.4(4) 200 стручни рад ОД НО СИ СА ЈАВ НО ШЋУ ЈАВ НИХ МЕ ДИЈ СКИХ СЕР ВИ СА Са же так: Фон до ви јав них

More information

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ

ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА И УМЕТ НО СТИ И ЈАВ НИ ПРО СТОР КНЕЗ МИ ХА И ЛО ВЕ УЛИ ЦЕ Уни вер зи тет умет но сти у Бе о гра ду, Фа кул тет при ме ње них умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754093P УДК 727.55(497.11)(091) оригиналан научни рад ПА ЛА ТА СРП СКЕ АКА ДЕ МИ ЈЕ НА У КА

More information

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ**

ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 33, 2012 УДК 336.71(497.11)"192/193" Иван М. БЕ ЦИЋ* ПРИ ВАТ НИ НОВ ЧА НИ ЗА ВО ДИ У УРО ШЕВ ЦУ** Ап стракт: Фи нан сиј ско удру жи ва ње хри шћан ског жи вља на вер ској

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ

УМЕТ НОСТ И ПО ЛИ ТИ КА, ПОР ТРЕ ТИ ДВЕ ПРИН ЦЕ ЗЕ ИЗ ДИ НА СТИ ЈЕ АР ПА ДО ВИЋ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652183P УДК 316.75:75.052.041.5 12/13 929.52АРПАДОВИЋ кратко или претходно саопштење

More information

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ Број 43 Фебруар јул 2010. Цена 300 дин. 2010. ГОДИНА КЊИГЕ Матица српска Дан Библиотеке града Београда Михајло Пантић Гојко Божовић Библиотека Јагодина Излог нових књига Периодика Задужбинарство у Срба

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

Однос психоанализе и религије

Однос психоанализе и религије УДК: 159.964.2:929 Лоренц Б. 2-1:159.964.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 621 634. Однос психоанализе и религије према Бориславу Лоренцу Олгица

More information

Оснивање Земунске болнице

Оснивање Земунске болнице Srp Arh Celok Lek. 2014 Jul-Aug;142(7-8):505-510 DOI: 10.2298/SARH1408505M ИСТОРИЈА МЕДИЦИНЕ / HISTORY OF MEDICINE UDC: 616(091)(497.11)"1758/2014" 505 Оснивање Земунске болнице Јасмина Милановић 1, Сања

More information

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА

НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА Бе о град DOI 10.5937/kultura1754109P УДК 727.3(497.11) 1918/1941 711.57(497.11) 1918/1941 оригиналан научни рад НО ВИ УНИ ВЕР ЗИ ТЕТ СКИ ЦЕН ТАР МЕ ЂУ РАТ НОГ БЕ О ГРА ДА Са же так: Тран сфор ма ци ја

More information

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА

ЛИ ЦЕ ИЛИ МА СКА У ЖИ ВО ТУ И ДЕ ЛУ ЛА ЗЕ КО СТИ ЋА Уни вер зи тет у Но вом Са ду, Пе да го шки фа кул тет Сом бор Ка те дра за је зик и књи жев ност, Сом бор DOI 10.5937/kultura1755128M УДК 821.163.41.09 Костић Л. 821.163.41:929 Костић Л. оригиналан научни

More information

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА

НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА ЖНО НА БЛИ ЖЊЕ ГА СВО ГА Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет Де парт ман исто ри ја, Ниш DOI 10.5937/kultura1650012D УДК 321.17:929 Стефан Немања 321.17:929 Манојло Комнин 821.14 04.09 прегледни рад НЕ СВЕ ДО ЧИ ЛА

More information

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW

ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Часопис за политикологију, политичку социологију, комуникологију и примењену политику УДК 1 + 2 + 3 + 32 + 9 ISSBN 1452-1741 ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXIII) X, vol=29 Бр. 3 / 2011. ПОЛИТИЧКА

More information

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

ВЛАДАНА ПУТНИК ПРИЦА. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754134P УДК 725.84(497.11) 19 796/799:061.2(497.11) 19 оригиналан научни рад СПОРТ

More information

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град

БОЈАНА ИЛИЋ. Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754035I УДК 711.559.6(497.11) 18/19 725.181(497.11) оригиналан научни рад ВОЈ СКА

More information

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја Дело :2 МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја ДЕ ЦА ЗИ МЕ РАТ И ТАМНОВАЊЕ ТАМНОВАЊЕ И МИР Уред ни ци ПЕ ТАР БУ ЊАК ОЛ ГА КИ РИ ЛО ВА Ва си лиј Ак сјо нов Мо сков ска са га књи га друга Рат и тамновање С ру ског

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4

С А Д Р Ж А Ј. Председник Републике Укази о до де ли од ли ко ва ња 3 и 4 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 4. мај 2017. Година LXX број 42 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Председник Републике Укази о до де ли од ли

More information

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред УДК: 272-788:929 Бруно из Келна, свети УДК: 272-36:929 Бруно из Келна, свети 272-789.24"10" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 2/2016, стр. / pp. 291 300. Све ти Бру

More information

ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ

ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Ми лош М. Да мја но вић 1 УДК: 28--58-788(497.115)(091) Фи ло зоф ски фа кул тет Пре глед ни рад Ко сов ска Ми тро ви ца Да тум при је ма ра да: 4. jul 2017. ДЕР ВИ ШИ У КО СОВ СКОЈ МИ ТРО ВИ ЦИ Ре зи

More information

ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ

ЦИ ВИ ЛИ ЗА ЦИ ЈА МА ЈА У АР ХИ ТЕК ТУ РИ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло ло шки Фа кул тет, док тор ске ака дем ске сту ди је Кул ту ре, Бе о град DOI 10.5937/kultura1650289S УДК 73/77.049(4) 17/18 904:72.031.2(=821.173) прегледни рад ЦИ

More information

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 2. октобар 2013. Број 2744 Цена 40 динара у овом броју: SIRMIUM STEEL, СРПСКИ ГИГАНТ: У друштву најбољих Страна

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

Сликар и његов двојник у стваралаштву Катарине Радојловић

Сликар и његов двојник у стваралаштву Катарине Радојловић Срђан Марковић Факултет уметности Универзитета у Нишу magelen@open.telekom.rs Небојша Милићевић Филозофски факултет Универзитета у Нишу nesa2206@gmail.com POZNAŃSKIE STUDIA SLAWISTYCZNE PSS NR 13/2017

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ФЕ НО МЕН *

НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ КУЛ ТУ РО ЛО ШКИ ФЕ НО МЕН * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 30, 2011 УДК 903.26"634"(497.115) 73.031.1.041"634"(497.115) Рад ми ло ПЕ ТРО ВИЋ Фи ло зоф ски фа кул тет у Ко сов ској Ми тро ви ци НЕО ЛИТ КО СО ВА КАО СВО ЈЕ ВР СНИ

More information

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Емили. и леиа вила. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Емили и леиа вила Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Emily and the Beautiful Fairy Text Vivian French 2005 Illustrations

More information

Главни и одговорни уредник Живојин Ђурић. Игор Јанев Јасна Милошевић-Ђорђевић. Милош Кнежевић Милан Јовановић. Живојин Ђурић Александар Новаковић

Главни и одговорни уредник Живојин Ђурић. Игор Јанев Јасна Милошевић-Ђорђевић. Милош Кнежевић Милан Јовановић. Живојин Ђурић Александар Новаковић Издавач: Институт за политичке студије Адреса: Светозара Марковића 36, Београд Телефон: 3039-380, 3349-204 Е-mail=ipsbgd@eunet.yu www.ipsbgd.edu.yu ISSN 0354-5989 UDK 32 Broj 3/2009 XVI vol. 25 Главни

More information

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији

Белешке о. иконографији Крштења Господњег у Византији и древној Русији Теолошки погледи / Theological Views XLV (3/2012) ским ма те ри ја лом и ан тро по и- да ко ји су де лом љу ди, а де лом не што дру го. Он да ће мо ра ти по но во да се по ста ви пи та ње: Да ли таква

More information

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ МАТИЦА СРПСКА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ З Б О Р Н И К МАТИЦЕ СРПСКЕ ЗА ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ MATICA SRPSKA DEPARTMENT OF SOCIAL SCIENCES SOCIAL SCIENCES QUARTERLY Покренут 1950. године До 10. свеске (1955)

More information

ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА ЈА ГО ДИ НЕ **

ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА ЈА ГО ДИ НЕ ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 31, 2011 УДК 94(497.11)"1941"(093.2) Ми лу тин ЖИВ КО ВИћ * Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на / Ле по са вић ДЕ ША ВА ЊА у САН џа КУ од ЈУЛ СКОГ УСТАН КА до КРА

More information

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 14. август 2013. Број 2737 Цена 40 динара у овом броју: СЕОСКЕ СЛАВЕ, НЕКАД И САД: Празни рингишпили Страна 3.

More information

САША МИХАЈЛОВ и БИЉАНА МИШИЋ. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град

САША МИХАЈЛОВ и БИЉАНА МИШИЋ. За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град За вод за за шти ту спо ме ни ка кул ту ре гра да Бе о гра да, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754056M УДК 721.171(497.11)(091) оригиналан научни рад ДВОР СКИ КОМ ПЛЕКС НА ТЕ РА ЗИ ЈА МА: ОД ВЛА ДАР СКОГ

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ:

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 1. јун 2016. Број 2883 Цена

More information

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА Др Радмило Кошутић УДК: 2-673.5 ЦЕИР, Центар за емпиријска 26+27+28 истраживања религије, Нови Сад Прегледни научни рад radmilo.kosutic@yahoo.com Примљен: 01.06.2015. РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ

More information

Воља јача од мишића. Иако је крај њи рок за за ме ну летњих. Школовање за посао Стра на 6. У дому љубави, деца су срећна Стра на 24.

Воља јача од мишића. Иако је крај њи рок за за ме ну летњих. Школовање за посао Стра на 6. У дому љубави, деца су срећна Стра на 24. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 2. новембар 2016. Број 2905

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац ОСВРТИ ОСВРТИ Ду ша дах бо жан ски Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац (petrovic.srecko@gmail.com) У че твр так, 1. де цем бра 2016. г., у ор га ни за ци ји Све то сав ске омла дин ске за

More information

20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС

20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 19. децембар 2012. Број 2703 Цена 40 динара 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС 20% ГРАТИС у овом броју:

More information

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви

пра вља ње зим ни це завр ша ва се обич но то ком но вем бра, ка да се на вели ко ку пу је ку пус. На тра жени ји је, на рав но, онај пра ви www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LI Сремска Митровица Среда 16. новембар 2011. Број 2646 Цена 40 динара у овом броју: Сремци на Сајму локалне самоуправе Страна 2. Ку пус СРЕМСКА

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

УЛО ГА, ОБ ЛИ КО ВА ЊЕ И ПРЕ О БРА ЖАЈ СПОРТ СКИХ ОБЈЕ КА ТА У БЕ О ГРА ДУ У XIX И XX ВЕ КУ У ОД НО СУ НА ПО ТРЕ БЕ ГРА ДА МАРИЈА ПАВЛОВИЋ

УЛО ГА, ОБ ЛИ КО ВА ЊЕ И ПРЕ О БРА ЖАЈ СПОРТ СКИХ ОБЈЕ КА ТА У БЕ О ГРА ДУ У XIX И XX ВЕ КУ У ОД НО СУ НА ПО ТРЕ БЕ ГРА ДА МАРИЈА ПАВЛОВИЋ Умет нич ко-про дук циј ска гру па Ноћ му зе ја, Бе о град DOI 10.5937/kultura1754190P УДК 725.8(497.11) 18/19 796/799(497.11)(091) оригиналан научни рад УЛО ГА, ОБ ЛИ КО ВА ЊЕ И ПРЕ О БРА ЖАЈ СПОРТ СКИХ

More information

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3.

Нема разлога за славље Стране Под по кро ви тељ ством Цен тра за. Др Дубравка Ковачевић Суботички председница општине Страна 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 30. април 2014. Број 2774-2775 Цена 40 динара у овом броју: ЛОКАЛНА ВЛАСТ У ПЕЋИНЦИМА: Др Дубравка Ковачевић Суботички

More information

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић

Прин це за Алиса. и чаробно оgледало. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паj ван чић Прин це за Алиса и чаробно оgледало Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паj ван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Alice and the Magical Mirror Text Vivian French 2005

More information

Сва ког да на глу мим да сам здра ва

Сва ког да на глу мим да сам здра ва www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 12. новембар 2014. Број 2802 Цена 50 динара у овом броју: ПРВА ПОМОЋ ЗА ГРКОВИЋЕ ИЗ ОБРЕЖА: Вратили веру у људе

More information

ВЕСНА ПЕРИЋ. РТС Ра дио Бе о град, Београд

ВЕСНА ПЕРИЋ. РТС Ра дио Бе о град, Београд РТС Ра дио Бе о град, Београд DOI 10.5937/kultura1755192P УДК 791.071.1 Вилнев Д. оригиналан научни рад СТРА ТЕ ГИ ЈЕ ФИЛМ СКОГ МИ НИ МА ЛИ ЗМА И ТРАН СЦЕН ДЕН ТАЛ НО У НА УЧ НО ФАН ТА СТИЧ НОМ ФИЛ МУ

More information

Кључ не ре чи: Те ро ри зам, Ин тер нет, сај бер те ро ризам, ин фор ма тич ки те ро ри зам, сај бер-на па ди, кључни ин фра струк тур ни си сте ми.

Кључ не ре чи: Те ро ри зам, Ин тер нет, сај бер те ро ризам, ин фор ма тич ки те ро ри зам, сај бер-на па ди, кључни ин фра струк тур ни си сте ми. УДК: 323.28:004.738.5 Примљено: 13. фебруара 2009. Прихваћено: 18. фебруара 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=19 Бр. 1 / 2009. стр. 237-254. Ива на Дам

More information

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 8. април 2015. Број 2823 Цена

More information

БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ ЈИ **

БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ ЈИ ** БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 31, 2011 УДК 271.222(497.11)-72"10/11" ; 94(497.11)"10/11" Дра га на ЈА ЊИЋ * Ин сти тут за срп ску кул ту ру При шти на/ле по са вић БЕ ЛЕ ШКЕ о ДА БАР СКОЈ ЕПИ СКО ПИ

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије 214 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):214-218 DOI: 10.2298/SARH1304214K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 657.478:616-083(497.11) Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему

More information

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ

ISSN SOCIAL POLICY УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ ISSN 0038-0091 03 СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА SOCIAL POLICY Часопис за теорију и праксу социјалне политике и социјалног рада УДРУЖЕЊЕ СТРУЧНИХ РАДНИКА СОЦИЈАЛНЕ ЗАШТИТЕ СРБИЈЕ УДК 364 год. 49 3/2014. СОЦИЈАЛНА

More information

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF

Гласник. У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та. ЛКС У сеп тем бру до ма ћин тре ћег ме ђу на род ног Кон гре са SE EMF Број 11 // Београд // Децембар 2011 фебруар 2012 // Година IV // Гласник ЛекарскА комора Србије ISSN 1821-3995 У су срет Кон фе рен ци ји о етич ким аспек ти ма кра ја жи во та ДОМ ЗДРАВЉА СТАРИ ГРАД НЕКАД

More information