СЕЋАЊА RA^UNOVODSTVENI BIRO. Сремска Митровица

Transcription

1 KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVII Сремска Митровица Среда 8. новембар Број 2958 Цена 50 динара СЕЋАЊА Новембарски дани у Сремској Митровици почели су полагањем венаца и цвећа крај спомен обележја која чувају сећања на дане ослобођења града у Првом и Другом светском рату. Фото: M. Mилеуснић Страна 12. МESARSKA OPREMA Sremska Mitrovica, Manđeloški put bb 022/ RA^UNOVODSTVENI BIRO Сремска Митровица РЕКЛАМНИ МАТЕРИЈАЛ ЗА ПОКЛОН ВАШИМ ПОСЛОВНИМ ПРИЈАТЕЉИМА: КАЛЕНДАРИ, РОКОВНИЦИ, ОЛОВКЕ, УПАЉАЧИ И ЈОШ МНОГО ТОГА... Ul. Kraqa Petra I 53; Tel: 022/ ; Faks: trg 8; Tel: 022/ ; Mob: 064/ racunovodstvenibiro@gmail.com У средишту душе Страна 32. Jarački put 3, Sremska Mitrovica tel: 022/

2 2 Среда, 8. новембар na{ ОД ЛУ КОМ ПРЕД СЕД НИ ЦЕ НА РОД НЕ СКУП ШТИ НЕ СР БИ ЈЕ Из бо ри у Пе ћин ци ма 24. децембра Пише: Си ни ша Ко ри ца Бауци По не кад ак ту ел не те ме пот пу но иска чу из згло ба Сре ма и одво ду ме у ве ли ки свет. А та мо опет гу жве. Ре ци мо, од но си између Северне и Јужне Кореје. Као и друге односе, немогуће их је об ја сни ти без ула ска у исто ри ју. У исто ри ји пи ше, бар по Хе ге лу, да се она кре та ла са Ис то ка из древ не Ки не и Ин ди је, па пре ко Ме со по та ми је до Евро пе, да би тек са Ко лум бом пре шла пре ко Атлан ти ка и оти шла у Аме ри ку. Излге да да се по но во вратила на свој почетак, на периферију евроазијског континента. Ко ре ја је ду го би ла под ути ца јем и вла шћу Ки не за. Ка да се Ја пан по чео бу ди ти као ин ду стриј ска си ла у 19. ве ку та да је Коре ја усту па ла Ја па ну део по део свог су ве ре ни те та, да би Јапан коначно преузео суверенитет над Корејом. У припремама за рат и у то ку Дру гог свет ског ра та ми ли тант ни Ја пан још жешће притиска Кореју. Забрањује употребу корејског писма, уво ди ја пан ски као оба ве зни у јав не слу жбе, на до ку мен та, леги ти ма ци је. По чи ње на сил ну аси ми ла ци ју ста нов ни штва. По сле сло ма ја пан ске оку па ци је, у се вер ни део ула зе Ру си, а у Ју жни Аме ри кан ци. Да не би до шло до ди рект не кон фрон та ци је сила по бед ни ца у Дру гом свет ском ра ту до ла зи до при вре ме не по де ле Ко ре је на се вер ни и ју жни део на 38 па ра ле ли. Го ди не граница се дефинитивно учвршћује на северни комунистич ки и ју жни ка пи та ли стич ки део Ко ре је. Ким Ил Сунг во ђа Северне Кореје охрабрен стицањем низа различитих околности креће с инвазијом на Јужну Кореју како би коначно ујединио две Ко ре је. У вој ној ин тер вен ци ји има успе ха, али та да на сцену ступају САД и под плаштом интервенције ОУН ступају у рат на стра ни Ју га. По ти ску ју сна ге Се ве ра ско ро до њи хо ве капитулације када се у рат умешала Кина и поново вратила линију фронта на 38 паралелу, на раније подељену Северну и Јужну Ко ре ју. Рат је тра јао 2,5 го ди на. Био је из у зет но су ров. Је дан амерички генерал осамдесетих година написао је своје мемоаре, опис тог ра та, и у њи ма кон ста то вао да су на се ве ру уби ја ли све што се кре ће, ку че, ма че, љу де. Тад је пр ви пут упо тре бљен тер мин те пих бом би. И ово се ћа ње ста нов ни штва се ве ра на аме рич ке тру пе има свог та ла у да на шњим не при ја тељ стви ма између САД и Северне Кореје. После корејског рата путеви развоја севера и југа Кореје бивају потпуно различити. Док на северу влада породица Сунг де да (Ким Ил Сунг), син (Ким Џонг Ил) и унук (Ким Џонг Ун, да нашњи владар) дотле на југу имамо парламентаризам под јаким окри љем САД. Се вер на Ко ре ја има око 25 ми ли о на ста нов ни ка, а Ју жна пре ко 51 ми ли он. Ју жни део Ко ре је је мно го раз ви јенији од северног дела, има неколико пута већи бруто друштвени про из вод по ста нов ни ку од ста нов ни ка се ве ра. Пјон гјанг је глав ни град се ве ра са 2,5 ми ли о на ста нов ни ка, док је Се ул пре сто ни ца Ју га ко ја са ши рим за ле ђем има го то во 25 ми ли о- на становника. Пола становника Јужне Кореје живи у Сеулу. Са безбедносног становишта Сеул има неповољан положај јер се налази на самој демаркационој линији која раздваја север и југ ове зе мље. Де мар ка ци о на ли ни ја је ши ро ка око 4 км и дуж целе границе представља најчвршће брањену границу на свету. Северна Кореја кроз своју комунистичку власт тражила је путеве самодовољности, па је током историје раскидала везе са СССР по сле смр ти Ста љи на, па јед ним де лом и са Ки ном. Посте пе но се са ма за тва ра ла уз стал на кон фрон ти ра ња са Ју гом и САД. Прокламују своју филозофију која се зове Џоџе што је те шко пре во ди во, а услов но би зна чи ло са мо до вољ ност. Страху ју ћи од не пре ста них спољ них опа сно сти ак це нат да је на развој ну кле ар ног про гра ма, као сред ства од вра ћа ња од упо тре бе спољне силе. Програм убрзавају посебно након онога што се десило Гадафију у Либији и Садаму Хусеину у Ираку. Долазе до хидрогенске бомбе чија је јачина око 160 килотона док је јачина бом бе ба че не на Хи ро ши му 15 ки ло то на. Аме ри кан ци (а и Руси) већ има ју бом бе пре ко ки ло то на. За стра шу ју ће. Ов де сви мо ра ју не што да из гу бе и Аме ри кан ци и Ко реј ци ако же ле да очу ва ју свет ски мир. Уоста лом као Ср би ја и Ко со во ако же ле стабилност на Балкану. Нема апсолутног победника, нити поражених. Свет данас функционише по принципу равнотеже страха. Ба ук и да ље кру жи све том. ВЕСТ ЗА ПРИ МЕР Ку пац за ИМТ Министар пољопривреде у Влади Републике Србије Бранислав Недимовић са стао се то ком бо рав ка у Ин ди ји са пред став ницима компанија које су заинтересоване за оживљавање производње трактора у Србији, и том приликом им представио наше потенцијале за улагање у ову грану индустрије. Недимовић је разговарао са представницима три од десет највећих произвођача трактора у свету - "Амалгамејшн" групе, "Махиндре"и "Соналике". Он је на гла сио да ће Ми ни стар ство да ти све од се бе да на ђе купца ка ко би се ре ши ли про блем у овој обла сти ко ји му че Ср би ју већ десет или петнаест година. С. Н. Два пот пу но но ва ауто бу са и де вет посто је ћих ко ји су бре ди ра ни нат пи сом Јав ни пре воз Ин ђи је, на ћи ће се уско ро на путевима у инђијској општини, а најнижу по ну ду на тен де ру да ло је јав но пред у зе ће Ла ста ко је је и прет ход них го ди на пру жало услугу јавног превоза. Према речима првог човека општине Вла ди ми ра Га ка, постиг нут је до го вор да сви усло ви из уго во ра морају бити у потпуности испоштовани, јер у су прот ном ће уго вор би ти рас ки нут. Председник је даље истакао да грађани општине Инђија који користе услуге превоза мо ра ју има ти нај бо ље усло ве за пу то ва ње и да је то је ди но ва жно. - Поменути превозник ће морати да испо шту је до го вор јер се не ће мо ли би ти да га рас ки не мо уко ли ко се не обез бе де до гово ре ни усло ви. Ви ше не ће мо то ле ри са ти не функ ци о ни са ње јав ног пре во за, она ко ка ко је био слу чај прет ход них го ди на - твр ди Гак. Оп шти на Ин ђи ја суб вен ци о ни ше око два ми ли о на ди на ра ме сеч но за јав ни пре воз, док на го ди шњем ни воу тај из нос се кре ће око 24 милиона динара, наводи председник и до да је да је реч о ве ли ким сред стви ма. - Овим нов цем смо мо гли до са да уради ти не ке ва жне про јек те, али са дру ге Председница Народне скупштине Србије Ма ја Гој ко вић до не ла је од лу ку о расписивању избора за одборнике скупштине општина Прешево, Мионица, Неготин и Пећин ци за 24. де цем бар. Одлуку је донела на основу Закона о локалним изборима и Закона о локалној само у пра ви. Одлука о расписивању избора у овим ло кал ним са мо у пра ва ма сту па на сна гу даном објављивања у "Службеном гласнику", када почињу да теку и рокови за обављање Бољи услови за путнике стра не схва та мо по тре бу за функ ци о ниса ње јав ног пре во за. На да мо се да је овај пре во зник озбиљ но схва тио до го во ре ни по сао и да не ће мо има ти до са да шњих про бле ма - ка же Гак. У прет ход ном пе ри о ду је фор ми рана струч на ко ми си ја за пре глед во зи ла и кон ста то ва но је да ће се на ин ђиј ским пу те ви ма на ћи нај бо љи ауто бу си. Во зила су ком плет но спрем на, брен ди ра на и кли ма ти зо ва на и би ће ис по што ва ни сви изборних радњи, наводи се у саопштењу из пар ла мен та. Избори у Прешеву, Мионици, Неготину и Пе ћин ци ма би ће у над ле жно сти ор га на за спровођење избора на основу одредаба Закона о локалним изборима. С. Н. Во зи ла су ком плет но спрем на, брен ди ра на и кли ма ти зо ва на и би ће ис по што ва ни сви усло ви ко је је ло кал на са мо у пра ва зах те ва ла при ли ком рас пи си ва ња тен де ра за јав ни пре воз Сви услови морају бити испуњени усло ви ко је је ло кал на са мо у пра ва зах тева ла при ли ком рас пи си ва ња тен де ра за јав ни пре воз. Ка ко је на кра ју раз го во ра ис та као председник, и ове године биће обезбеђене бесплат не кар те за пен зи о не ре, сту ден те и ђаке а по сто ји ини ци ја ти ва да се ова услу га про ши ри и на дру ге ка те го ри је, као што су корисници материјалне помоћи. М. Ба ла ба но вић За са ђе не сад ни це пла та на На кон не дав не до на ци је во зи ла мар ке Фиат Панда, 2014 годиште, патронажној слу жби рум ског До ма здра вља, Ро та- Постављање садница ри клуб Ру ма је про шле не де ље пред у зео још једну акцију. Овога пута ротаријанци су опле ме ни ли дво ри шни про стор у две средње и две основ не шко ле у гра ду, за са дом 56 мла дих ста ба ла, ма хом из по ро ди це платана. Секретар Ротари клуба Рума, Маријо Кржић, на по ми ње да је ова ак ци ја спро веде на на ни воу це лог ди стрик та и Ин тер национале. - Јед на од иде ја и ак ци ја пла ни ра них за ову го ди ну је би ла да сва ки члан би ло ког Ро та ри клу ба у све ту, по са ди ба рем јед но др во. Не тре ба го во ри ти о зна ча ју др ве ћа и шу ма ко је су плу ћа пла не те и ко ли ко много значи свако ново засађено дрво. Саднице смо за са ди ли у Сред њој по љо при вредно- прехрамбеној школи Стеван Петровић Бри ле, Тех нич кој шко ли Ми лен ко Бр зак Уча, као и у две основ не шко ле, Вељ ко Дугошевић и Душан Јерковић. У средњим школама саднице ће уједно бити и заштита, У дану када је ова акција реализована, дочекати велике пријатеље наше земље, пошто су засађене између пута и школе, а Ро та ри куб у Ру ми по се тио је гу вер нер дистрик та Ср би је и Цр не Го ре, Бра ни слав ци ји Bla zing to Ser bia, ко ји већ 10 го ди на ва тро га сце из Вел са, оку пље не у ор га ни за- део садница је намењен будућој ученичкој ботаничкој башти. Млада стабла у две основе шко ле, за са ди ли смо ду жи ном зи да ко- до са да шњим ак тив но сти ма и ра дом румтим ће 1. децембра прославити годишњицу Рађеловић, ко ји је на кон упо зна ва ња са долазе у Србију са својим донацијама, а зајим је школ ско игра ли ште огра ђе но од улице. Ве дрој ат мос фе ри и пра вом ужи ва њу у из нео сво је по хва ле и оце нио да је Ро та ри ће се на крају године обрадовати малишаских ро та ри ја на ца у ло кал ној за јед ни ци, осни ва ња клу ба. У пла ну су и ак ци је ко ји ма овој ак ци ји, до при не ли су и са ми уче ни ци клуб Ру ма је дан од нај ак тив ни јих клу бо ва ни пригодним новогодишњим пакетићима. ко ји су ак тив но у све му уче ство ва ли, по гото во они нај мла ђи, ка же Кр жић. године, најпре у новембру месецу поновно М. Нин ко у Ср би ји. Ро та ри клуб Ру ма ће до кра ја ове вић

3 Среда, 8. новембар Значајне инвестиције у воћарству Фир ма Јај ла фи лиз за ку пац др жав не зе мље на 30 го ди на на ја вљу је ви ше ми ли он ску ин ве сти ци ју у за са де и пре ра ду ја бу ка, а са мо то ком пр ве три го ди не уло жи ће два ми ли о на евра У Сремску Митровици стиже још један инострани инвеститор, то је турско немачко српска фирма Јајлафи лиз", ко ја је на 30 го ди на за ку пи ла 96 хектара државне земље у катастарској општини Лаћарак. Одлуку о праву пр вен ства за ку па по љо при вред ног земљишта у државној својини ове фир ме усво ји ли су ве ћи ном гла со ва одборници Скупштине града Сремска Митровица. Усвојеном одлуком се Јајлафилиз доо, да је у за куп по љо при вред но земљиште у државној својини укупне површине око 96,6 хектара на дугогодишњи закуп по основу инвестиција. Закупнина ће годишње износити око евра и пла ћа ће се у ди нар ској про тив вред но сти, по чев од агро е коном ске 2018/2019. го ди не, док ће за агроекономску годину 2017/2018. цена бити скоро упола мања. Инвеститор ће се бавити производњом и прерадом ја бу ка и у тај по сао спре ман је да уложи вишемилионску суму евра. - Ова ин ве сти ци ја ће у на ред не три године премашити два милиона евра што се тиче засада јабуке и прерађивач ког по го на на осно ву ког је и доде ље не зе мљи ште у за куп на 30 го дина, по це ни од 207 евра по хек та ру. Ја оче ку јем да ће ни ћи озбиљ ни за са ди јабуке у атарима Лаћарка а касније и Чал ме, што ће би ти до бар пут ка по већању прихода по хектару и повећању бруто друштвеног производа - коментарисао је донету одлуку градоначелник Владимир Санадер, додајући да су права и обавезе закупца уређене уговором, који у име Републике Србије, закључује министар надлежан за по сло ве по љо при вре де на кон из врше не упла те за куп ни не. Судећи по подацима из инвестицио ног пла на фир ме Јај ла фи лиз пла нира свој би знис план ре а ли зу је у три фазе. То ком пр ве две го ди не у око ли ни Сремске Митровице закупци хоће да Гласање о првенству закупа пољопривредног земљишта ин ве сти ра ју у по ди за ње за са да ја бу ка на 90 хек та ра, а ка сни је на још 120 хекта ра. Па ра ле но са тим тра јао би процес набавке опреме и механизације и изградња производне хале и сушаре. Нови инвеститор планира нова запошља ва ња. Током расправе на седници опозиција је запитала колико је озбиљна та тур ска фир ма ко јој се на 30 го ди на да је за куп 96 хек та ра зе мље, а на чел ник за по љо при вре ду Владимир Настовић је од го во рио да је су вла сник ове фирме ком па ни ја ко ја ће об у хва ти ти произ вод њу и пре ра ду во ћа и да се укла па у планове, а донеће само позитивне ефек те. С.Ђ. - М.М. Наставак изградње уз значајне уштеде Ве ли ки је успех што ће мо шко лу за вр ши ти ра ни је и што ће уме сто пројектоване вредности радова од 150 до 160 милиона, она бити око 120 милиона динара, истакао је градоначелник Владимир Санадер Но ва згра да Основ не шко ла Добросав Радосављевић Народ у Ма чван ској Ми тро ви ци би ће са гра ђена за кра ће вре ме и са ма ње нов ца него што је првобитно планирано. То У хо лу но ве згра де је суштина поруке митровачког градона чел ни ка Вла ди ми ра Са на де ра са овог гра ди ли шта пред по че так но ве фа зе по сла ве за ног за уну тра шње радо ве. Гра до на чел ник Срем ске Митро ви це је ка зао и да ће у бу џе ту за на ред ну го ди ну би ти опре де ље на од ре ђе на сред ства за уре ђе ње уређе ње објек та и про сто ра око но вог објек та. - То што ће мо за вр ши ти шко лу и усе ли ти ђа ке за две го ди не, уме сто за три или че ти ри го ди не, ми слим да је за и ста успех, као и чи ње ни ца да смо уме сто про јек то ва не вред но сти ра до ва од 150 до 160 ми ли о на по стигли озбиљ не уште де да по сло ви бу ду за вр ше ни за око 110 до 120 ми ли о на - ре као је Вла ди мир Са на дер. За до во љан оства ре ним ре зул тати ма око ре а ли за ци је овог ка пи талног про јек та Са на дер је об ја снио оче ки ва не уште де. Би ло је пла нира но да се гра ди шко ла три до чети ри го ди не, с об зи ром да је и она фи нан сиј ски до ста зах тев на ин вести ци ја, а да је у гра ду исто вре ме но би ло два ве ли ка про јек та. Ову фа зу уну тра шњих ра до ва ре а ли зо ва ће фир ме Фи ниш дил, а Го ран Стој ковић, њен пред став ник, об ја снио да се ра ди ма хом о за вр шним уну трашњим ра до ви ма на ин ста ла ци ја ма, об ра ди зи до ва и по до ва у учи о ница ма и мо крим чво ро ви ма, као и да ће у објек ту би ти ура ђе но гре ја ње и да ће га при кљу чи ти на во до вод и ка на ли за ци о ну мре жу. За до вољ ство ни је крио ни дирек тор шко ле Сла ђан Па пић, ко ји је ка зао да ће овај део по сла би ти за вр шен до про ле ћа. - Кон ку ри са ли смо за сред ства и за опре ма ње дру гог де ла шко ле и Но ва шко ла у Ма чван ској Ми тро ви ци ми слим да ће нам тра же на сред ства би ти одо бре на. Вред ност ак ту ел них ра до ва је не где око 40 ми ли о на дина ра, а рок за за вр ше так је 120 дана ре као је Па пић Основ ну шко лу До бро сав Радо са вље вић На род у Ма чван ској Ми тро ви ци тре нут но по ха ђа 435 уче ни ка од пр вог до осмог раз реда. На кон за вр шет ка шко ле сле ди укла ња ње ста ре школ ске згра де и из град ња са ле за фи зич ко. С.Ђ. - Сл.Н. За бољи квалитет наставе Донација се састоји од техничих апарата, канцеларијског материјала, лопти и средства за хигијену Пред став ни ци СОС Деч ја се ла Срби ја уру чи ли су про те кле не деље до на ци је за шест основ них школа на те ри то ри ји шид ске оп шти не: Основ ној шко ли "Бран ко Ра ди чевић" у Ши ду, под руч ним оде ље њима шко ла у Би кић До лу и Со ту, као и шко ла ма у Ада шев ци ма, Ва ши ци и Мо ро ви ћу. До на ци ја се са сто ји од тех ни чих апа ра та, кан це ла риј ског ма те ри јала, лоп ти и сред ства за хи ги је ну, а ак ци ја је спо ве де на са ци љем да се по мог ну оне шко ле ко је по ха ђа ју ђа ци ми гран ти, ка ко би се по бољшао ква ли тет из во ђе ња на ста ве. Вред ност ове до на ци је је око ди на ра, а до би је на средства ће умно го ме по мо ћи ка ко настав ни ци ма, та ко и уче ни ци ма ових шко ла. Пре ма ре чи ма Гор да не Ву чи нић, про јект ме на џе ра у СОС Деч ја се ла Ср би је, до ни ра на сред ства ће побољ ша ти не са мо ква ли тет, не го и Уру чи ва ње до на ци је бр зи ну усва ја ња но вог гра ди ва. - СОС Де чи ја се ла Ср би ја сва коднев но пру жа ју по моћ из бе гли ца ма, Ђаци се обрадовали лоптама у окви ру про гра ма Со ли дар ност, у при хват ним цен три ма Ада шев ци и Прин ци по вац, кроз Си гур на ме ста за де цу, Ку так за мај ке и бе бе, Ку так за мла де, ИТ Ку так, пси хо-со ци јалну и ма те ри јал ну по др шку. По ред то га, СОС Де чи ја се ла пру жа ју подр шку не фор мал ном обра зо ва њу изе гли ца кроз ор га ни за ци ју разли чи тих еду ка тив них ра ди о ни ца и оку па ци о них ак тив но сти, као што су ча со ви срп ског и ен гле ског је зика, ра ди о ни це сто лар ства, ши ве ња, штри ка ња, ин фор ма ти ке, ва јар ства, цр та ња и број не дру ге ак тив но сти. Уз по др шку ор га ни за ци је Уни цеф Ср би ја, СОС Де чи ја се ла обез бе дила су и са рад ни ке за прат њу де це у шко лу за ма ли ша не ко ји бо ра ве у при хват ним цен три ма Ада шев ци и Прин ци по вац ре кла је Гор дана Ву чи нић, про јект ме на џер у овој ор га ни за ци ји. С. Ми хај ло вић

4 4 Среда, 8. новембар ПРО ЈЕ КАТ : СРЕМ НО ЈЕ ВА БАР КА ИЗ МЕ ЂУ СА ВЕ И ДУ НА ВА Дом је та мо где је љу бав У по тра зи за бо љим жи во том, пре ви ше од 45 го ди на, из Пољ ске је до шла Аг не за Зе ман. У граду на Сави срела свог супруга Томислава са којим је створила дом, родила децу и дочекала унуке У Ср би ји жи ви ма ла за јед ни ца Пољака и њихових потомака. По доступнм по да ци ма, има их из ме ђу 700 и 1.000, нај ви ше су на се ље ни ве ли ким градовима попут Београд, НовоГ Сада, Врњачке Бање, Краљева, Суботице. Посто је по да ци да је пре бли зу два ве ка у Вој во ди ну дoсељено не ко ли ко по роди ца ру да ра са Ви сле и на ста ни ло се у Ба на ту, а њи хо ви по том ци жи ве у се лу Остојићево. И у Сремској Митровици жи ве ма ло број ни По ља ци и њи хо ви по том ци. Углав ном су се до се ли ли поје ди нач но и у по тра зи за бо љим жи вотом или због при ват них по ро дич них разлога. Међу Пољацима који живе у овом гра ду је и Аг не за Зе ман ро ђе на Маћонг. Ова митровачка пензионерка је у бив шу Ју го сла ви ју из Пољ ске до шла го ди не у го сте код тет ке, уда те у Срем ској Ми тро ви ци. Док је би ла у го сти ма упо зна ла је То ми сла ва Зе ма на за ко га се уда ла и са ким је изродила двоје дете и дочекала шесторо унучади. Пр ва се о ба по ро ди це При ча о жи во ту ове ми тро вач ке По ља ки њеи ње них пре да ка мо гла би бити основа сценарија неког доброг фил ма или уз бу дљи ве књи ге, јер илустру је све осо би не се о ба по је ди на ца у дру ге сре ди не у по тра зи за про спе ритетом, говори о упорности човековој, о бор би за бо љи жи вот али и да љу бав све побеђује. Аг не за је по то мак По ља ка дав но на се ље них у Бо сни ко ји су ту жи ве ли ге не ра ци ја ма, али ко ји су се по сле Другог светског рата вратили у своју отаџбину. - Мо ји пра де да и пра ба ба су дав но до шли из Пољ ске у Бо сну и то на запре жним ко ли ма. Би ли су сто ла ри, а чу ли су да се ту до би ја ло шу ме ко лико год ис кр чиш и да је то све по сле би ло по је ди нач но вла сни штво оног ко је кр чио. То су би ли мо ји ба ка и У Пољ ској де да са та ти не стра не и до шли су у Бо сну из Га ли ци је, а мо ја ма ма је из Укра ји не и так ђе је жи ве ла у Бо сни. Та ти ни су вр ло бр зо до шли до ка пита ла, а ко ли ки је био го во ри по да так да је мој та та остао упам ћен као човек ко ји је кр стио 80 оро де це прича по ро дич ну сто ри ју Аг не за Зе ман ро ђе на Ма ћонг. Док је по ро ди ца жи ве ла у Бо сни роди ли су се Аг не зи на ма ма и та та, она а он је го ди ште. Њен де да је био спо со бан про из во ђач и тр го вац. Своје производе из Прњавора, где су живели, довозио је у Сарајево и тамо их продавао. Познавао је богате послов не љу де са ко ји ма је тр го вао. Изнајм љи ва ли су скла ди ште да ту др жао ро бу ко ју су до ве зли же ле зни цом на про да ју. Аг не зи на ма ма је по сле та ко ђе радила у Сарајеву код једне жидовске породице где је седам година била соба ри ца. По ро ди ца Ма ћонг је тр го ва ла и у дру гим гра до ви ма - За гре бу, Осије ку и Ба ња лу ци, а др жа ли су и пре ко 100 ко шни ца пче ла. То ми слав и Аг не за у свом до му Икона Црне мадоне из чувене Јасне го ре до не та из Пољ ске По вра так у Пољ ску Ка да је до шао Дру ги свет ски рат мно ги По ља ци су оти шли у пар ти за не. У ра ту су би ли и њен отац и стриц и три бра та од стри ца. При ча ка ко се отац ни је ја вљао че ти ри го ди не, по ро ди ца га је већ би ла са хра ни ла и опо ја ла када се вра тио на ра дост свих. Али, он да су сви из одређених разлога одлучили да се вра те у Пољ ску го ди не. Аг не за је ро ђе на две го ди не ка сни је у Пољ ској. - Мо ји су оста ви ли ве ли ко има ње у Бо сни ка да су кре ну ли у Пољ ску. Крену ли су са мо је че ти ри се стре и бра том ко ји су ту ро ђе ни, а ја сам ро ђе на го ди не и би ла сам пр во де те у по роди ци ро ђе но у Пољ ску. Ина че, мно го По ља ка је уче ство ва ло у ра ту, у пар тиза ни ма. При ча ли су ми да ка да су дошли да ре гру ту ју стри ца, мо ја мај ка је сестру Генку послала кроз прозор напо ље да ја ви стри цу да бе жи у шу му. По сле је оти шао у пар ти за не где је био три го ди не са сво ја три си на. По сле је до био бо рач ку пен зи ју из Ју го сла ви је иако се и он вра тио у Пољ ску при ча Аг не за и до да је ка ко су се по сле ње ни ро ди те љи хте ли да по но во вра те у Босну, али ни су мо гли. је уче ство вао на Срем ском фрон ту, до био је ку ћу по сле осло бо ђе ња код са да шњег на се ља Ма ти ја Ху ђи. До шла је код тет ке и те че те го ди не и, не ду го за тим, упо зна ла је То ми сла ва Зе ма на, свог су пру га. На кон вен ча ња је са њим оти шла у Пољ ску, јер је има ла пра во да тражи дозволу од државе да пређе у Ју го сла ви ју. Оти шли су за јед но, би ли су не коли ко пу та на су ду али се то оду жи ло и су пруг се вра тио. Она је оста ла да чека папире. У међвремену им се у Пољ ској ро ди ла ћер ка. Кад је ко нач но до би ла до зво лу, мо ра ла је да на пу сти Пољ ску за 24 са та. - До шла сам у Ми тро ви цу 8. де цембра 1971 го ди не, му жу је 4. де цем бра био ро ђе на дан та ко да сам му да ла најлеп ши по клон на шу ма лу ћер ку. се ћа се Аг не за. За њеног супруга Томислава, сусрет њих дво је у Срем ској Ми тро ви ци је - судбина. - Увек та ко ка жем, јер ка ко би дру гачије могао да објасним себи зашто сам се запутио из Славонске Пожеге давне године у Сремску Митровицу да се за по слим у Ма тро зу, а ни сам отишао у Бе ли шће где би ме обе руч ке доче ка ли. До се лио сам се и ту упо знао Аг не зу са ко јом имам дво је де це и шесто ро уну ча ди - до да је То ми слав родом из Славонске Пожеге у Хрватској. По звао га је не ки дру гар јед но ве че да код Милета Црногорца играју шах. Нећ као се и при стао и кад је до шао више је гле дао ле пу Пoљакињу не го црно бе лу та блу и фи гу ре. Из во дио је на игран ку, у би о скоп, во дио је у По же гу. До па ла се сви ма, бр зо су усле ди ли веренички дани и венчање. Све у сво је вре ме Аг не за Зе ман Аг не за Зе ман је пен зи ју сте кла у ТП Војводина, где је била проглашена и за нај бо љег про дав ца. Она је пре во дилац за пољ ски је зик и суд ски ту мач, свој материњи језик је научила ћерку коja je ро ђе на у Пољскoj, си на и му жа. Ка да је до шла ов де има ла је за вр ше не две го дине факултета, напустила га је без много двоумљења, јер љубав све побеђује. - Кад си млад же лиш не што да створиш, да имаш, да се дру жиш, да на предујеш. Имали смо прилику да живимо и бо ље да се се ли мо да ље где би муж имао ве ће функ ци је на по слу, али нисмо. Има ли смо све што нам је тре ба ло и оста ли смо у Ми тро ви ци. Ка да сам доби ла по сао учи ла сам да пра вил но из гова рам ре чи, нај те же ми је би ло љ па сам уместо људи говорила пуно народа. Кад си млад не осе ћаш но стал ги ју, а са да осе ћам. Али, кад сам ов де во лим да сам та мо, а кад одем та мо у Пољ ску че знем да се вра тим ка же Аг не за Зе ман. У Срем ској Ми тро ви ци, као и ро дите љи, жи ве Земановa ћер ка Кристина и ње на по ро ди цом, а у ино стран ство, у по тра гу за бо љим жи во том, оти шао је Аг не зин и То ми сла вов син Ро берт. Он је са да у Швед ској жи ви са по роди цом. По ро дич на исто ри ја као да се понавља. С. Ђаковић Фо то: С. Ник шић и породична архива Суд би на, па то ти је Али, до шла је она у Ју го сла ви ју. Штеделa jе да би има ла да до пу ту је и ви ди Ју го сла ви ју о ко јој су сви го вори ли у то вре ме каo ми o Aмeрици. Има ла је код ко га до ђе код ро ђа ка са ко ји ма су би ли у ве зи. Је дан од њих Са се стра ма и тек ро ђе ном ћер ком Текст је написан у склопу реализације Пројекта Срем - Нојева барка између Саве и Дунава који се финансира средствима Покрајинског секретаријата за културу, јавно информисање и односе с верским заједницама. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

5 Среда, 8. новембар Поштовани суграђани, Упућујемо вам срдачне честитке поводом 8. новембра, Дана града Сремске Митровице и градске славе Митровдана. ПРЕДСЕДНИК СКУПШТИНЕ ГРАДА Томислав Јанковић ГРАДОНАЧЕЛНИК Владимир Санадер Честитамо Дан града и градску славу

6 6 Среда, 8. новембар КА КО САМ БИ РА ЛА НАЈ БО ЉИ ДЕ ЧИ ЈИ РО МАН ГО ДИ НЕ Са ра до шћу упло ви ла у ову бај ку Као члан Главног жирија за избор дечијег романа године добила је акрадитацију ИК Клет да по кре не чи та лач ке клу бо ве у шко ла ма у Сремској Митровици. Ове године Читалачки клуб ће по кре ну ти у сво јој шко ли, а же ља јој је да их бу де што ви ше и да чи та њем осво је Митровицу Пи ше ко стиг не, уре ђу је ко мо ра Бећар ски би се ри срем ских там бу раша Избор: Златко Зрилић Ја сна Ка ла у зо вић је по образо ва њу ма стер срп ског је зи ка и књижевности, наставница је у Основ ној шко ли Јо ван По по вић у Сремској Митровици, а била је чланица Главног жирија за избор дечијег романа године у организацији Издавачке куће Клет из Бе о гра да. Из бор тог ро ма на годи не је за вр ше на част и зва ње су припали роману Ја Алексија суботичке ауторке Бран ке Трифуновић, а жи ри ра ње ове митровачке професорке повод је за разговор о књигама, читању, писа њу, пла но ви ма... Ка ко су вас иза бра ли за чла на Глав ног жирија конкурса ИК Клет? - Би ла сам кон так ти ра на од уред ни ка Из да вачке куће Клет, попунила обавезујућу документаци ју и то је био пр ви ко рак. За што баш ја, не знам, јер не знам ко ји су би ли кри те ри ју ми за из бор настав ни ка по тен ци јал них чла но ва Глав ног жи ри ја. Ипак, мо гу да прет по ста вим јер сам прет ход них година радила евалуације уџбеничке литературе овог из да ва ча, по све до чи ли су сва ки пут да је прецизно, јасно, конкретно и сврсисходно урађена. Ма мо жда је то раз лог - за што ја. У чему је суштина акције? - Издавачка кућа Клет покренула је акцију Чи та лач ки ма ра тон ко ја ће об у хва ти ти 137 школа у Ср би ји као по др шку срп ским пи сци ма ко ји пи шу за де цу од го ди на, али и као по др шку наставницима да подстакну децу да читају са разумевњем, да их подстакну да дебатују и изађу из оквира традиционалне анализе дела. У мају месецу на кон курс за нео бја вље ни ро ман за де цу стигло је 219 ру ко пи са. Струч ни жи ри је иза брао, по њиховом критеријумима, осам најбољих наслова, а за тим је глав ни жи ри, чи ји сам ја би ла део, ран ги рао ода бра на де ла. Оба ве за је би ла да сваку своју оцену образложимо и напишемо кратку рецензију. До би ла сам осам ро ма на, под ши фром, без наслова и прионула на читање. Романи различитог оби ма, те ма ти ке, сти ла. Који су били критеријуми оцењивања? - Ја сам имала личне критеријуме којима увек оце њу јем књи жев но де ло. Не знам ко су би ли оста ли чла но ви Глав ног жи ри ја, ма ло смо се, видим по ре зул та ти ма, раз и шли, али све је то добро, јер смо има ли не ке по ла зне тач ке ви ђе ња нај бо љег ро ма на за де цу и иза бран је нај бо љи, ма да, мо рам при зна ти ја сам фа во ри зо ва ла не ки други роман. Го то во пред сам по че так 62. Сај ма књи га добили смо резултате гласања укрштањем гласова, на сло ве ро ма на, име на ауто ра и по бед нич ки роман Ја, Алексија ауторке Бранке Трифуновић, професорке српског језика из Суботице. Роман се по ја вио на Сај му књи га, штам пан је у приме ра ка и са да нас че ка дру ги ко рак у овој друштвено - ангажованој акцији Читалачки маратон. Свих осам пр во пла си ра них ро ма на од ли ку је се аутен тич но шћу и аутор ским пе ча том и на слањају се на добру књижевну традицију. Ја сна Ка ла у зо вић Шта се од вас тра жи ло? - Ни је ово пр ви пут да не ког оцењујем. Није ми чак недостајало ни вре ме на, јер сам по ха ђа ла курсеве брзог читања због лектор ског ра да ко јим се ба вим. Лектор сам ИК Вер ба из Бе о гра да и иза се бе имам си гур но пре ко 50 лекторисаних наслова. Овде је ситуација била мало другачија, требало је оценити садржину дела, а ме ни око увек зап не за правописну и стилску грешку коју бих тако радо исправила, али такву интервенцију, нажалост, себи ни сам сме ла при у шти ти. Ни је ни пр ви пут да пишем рецензије, многим својим пријатељима сам дала своје виђење књиге, многим непознатим љу ди ма сам од би ла да, на кон чи та ња, на пи шем ре цен зи ју јер не по зна је мо се, а знам да ће би ти не за до вољ ни. Та ко, књи ге во лим, це лог жи во та сам књи га ма окру же на, имам до бру би бли о те ку у сво јој ку ћи, пре не ли смо су пруг и ја на де цу ту страст и ми смо заиста породица читача. Да ли се чи та ју књи ге кад не кад? - Ка да су мо ји уче ни ци у пи та њу - по у здано твр дим да је чи та ње у мо ди. Не ки уче ни ци из својих породица понесу читалачку културу, а на некима, који је немају, вежбам своју мисију и углав ном је до кра ја осмог раз ре да спро ве дем. Традиционално водим ученике на Сајам књига. То је на ма пра зник. По сма трам те ма ле гла ве и видим већ са да да ће увек чи та ти. Ме ђу уче ни ци ма не постоји криза читања. Постоји криза пласиране им ли те ра ту ре. Не ак ту ел на, не при ме ре на узра сту. Та ко бих гу ми цом, а да се не огре шим, избри са ла не ка де ла из чи тан ки, а да не треп нем. Наравно из различитих разлога. Шта је ученицима интересантно? - Ро ман са чи та ња још ни је са свим из бле де ла. Обично се сматра да претња класичном читању долази углавном из медија. Глагол читати не подноси императив, исти отпор према њему имају и не ки дру ги гла го ли, као во ле ти или са ња ри ти. Време посвећено читању, као и време посвећено љубави, продужава живот. Читање је, баш као и љу бав, је дан на чин по сто ја ња. Да ли је до бро чи та ти све књи ге? - Шта год да чи та ју, бо ље је од то га да не чи та ју ништа. Ако прочитају и нешто неквалитетно, и то је до бро, јер ка ко ће зна ти да оце не да је на ред но де ло ква ли тет но. Оно што је сте ва жно у ова квим причама јесте да о прочитаној литератури имају са го вор ни ка, ко ји ће им отво ри ти пу те ве са знања, по мо ћи да се сна ђу у овим смут ним вре ме нима. Нај ви ше чи та ју не где до 11. го ди не и та да књизи озбиљан конкурент постаје ТВ и компјутерска игри ца. И то је у ре ду, ако је до зи ра но. Ме ђу тим, оно што уно си не мир код нас од ра слих ко ји де цу посматрамо јесте јењавање комуникације. Читају нај ви ше еп ску фан та сти ку и ја им у то ме да јем ве тар у ле ђа...и ја сам, уз њих, и уз соп стве ну де цу, дав но за во ле ла овај жа нр. Е, са да се мо же мо вра ти ти на ак ци ју «Чи та лачки маратон» На промоцији Шта вам још пред сто ји? Као члан Глав ног жи ри ја до би ла сам акра дитацију ИК Клет да покренем читалачке клубове у школама у Митровици. Ове године Читалачки клуб ћу по кре ну ти у сво јој шко ли, а же ља ми је да освојимо Митровицу читањем. План је да одржим пет радионица наредних пет месеци, након чега ће са ми уче ни ци ода бра ти нај бо љи ро ман од пет који су најбоље пласирани на поменутом Конкурсу. На дам се да ће мо тра ја ти го ди на ма, ши ри ти се и добити нове писце и нове читаоце. Победнички ро ман сви уче ни ци, чла но ви Чи та лач ког кли ба добиће на поклон као неопходну литературу за прву радионицу. Шта вам зна чи тај ан га жман? - То нису дела која деци неко препоручује, то је нешто ново, деца ће бити истраживачи, судије. Све оно што сад ни је слу чај. Пре да јем 30 го ди на нешто што су неки ауторитети препоручили, и у ме ни се све бу ни. Са ра до шћу и по све ће но шћу ћу упло ви ти у ову бај ку. Же ља ми је да се чи та не што ново, да ученици не читају механички. Полазећи од свог читалачког искуства, ученици ће имати могућност да активним учешћем вежбају да аргументовано бране свој став, подигну говорничке вештине, израде критички однос према себи и другима и усвоје умеће комуникације и на крају петог читалачког клуба изаберу најбољи роман. Верујем да ће ова акција добити и једну социјалну но ту и омо гу ћи ти дру же ње. Ра до бих кре нула и у дру ге шко ле, али због не до стат ка вре мене, ове го ди не то не мо гу ре кла је про фе сор ка Ја сна Ка ла у зо вић. Раз го ва ра ла : С.Ђаковић ПРОПАСТ Љубио сам и смеђе и плаво, нанесе ме ђаво на гараво. ГАРАВУША Љубио сам и много и доста, ал` гарава на срцу ми оста. ГОЛОГУЗА Гаће немам а сукња од цица, па се кроз њу провиди гузица. СМЕШНА СТРАНА СРЕМА (За)би бе ре но Пише: Бо жи дар Пе шев је шаљу интернетом. бо ље. сти ли су ме ка да сам дао ми то. тиње, јадни криминалци и несрећни богаташи. телевизији и пијем пиво. превеслају. Прескакање препона није спортска, већ животна ди сци пли на. а у кре вет грех. Али, ка да се то до го ди сто је ћи назив потражимо у Кама сутри. без по сла, или сло жи са њи ма, али до бро би раним речима. Кре ће Чи та лач ки ма ра тон

7 Среда, 8. новембар СРЕМСКА МИТРОВИЦА Припрема: С. Ђаковић СЕМИНАРИ Заштита људских права У организацији Покрајинског заштитника грађана омбудсмана одржан је се ми нар Уло га ло кал не са мо у пра ве у заштити и промоцији људских права. По ла зни ци се ми на ра су би ли пред ставни ци свих град ских упра ва, Цен тра за социјални рад Сава, представник кабине та гра до на чел ни ка, скуп шти не гра да и Кан це ла ри је за пру жа ње бес плат не прав не по мо ћи ко ји су упо зна ти са надлежностима и радом овог покрајинског органа. - Ово је би ла при ли ка и да се слу шаоци семинара едукују и сензибилишу за рад са посебним групама, женама, децом, на ци о нал ним ма њи на ма, а све у ци љу боље заштите права грађана и грађанки - ре кла је Снежана Кнежевић, заменица Покрајинског заштитника грађана. На се ми на ру се го во ри ло о род ној равноправности, правима деце, правима националних мањина, додала је заменица гра до на чел ни ка Светлана Ми ло вановић. Она `је ис та кла да је циљ гра да да у наредном периоду отвори канцеларију заштитника права грађана. ПРОГРАМ ЕКСЧЕЈЏ 5 Митровица међу одабранима У Сремској Митровици ће се реализова ти про грам Ескчејнџ 5 и про мо ција тим по во дом одр жа на је про шле не деље у Град ској ку ћи, где је на ја вље но да ће заједничко потписивање меморандума о разумевању свим осам градова и општина учесника, уследити у Београду. Овај про грам об у хва та две ком по нен те ефи ка сно упра вља ње имо ви ном и планско програмско буџетирање, најавио је Александар Мариновић, координатор програма. Пројекта финансира Европска уни ја, но си лац је Ми ни стар ство др жав не управе а за његову имплементацију је задужена Асоцијација градова и општина СКГО. На презентацији је речено да се пета фаза програма Ексчејнџ спроводи у циљу да ље по др шке раз во ју ло кал них са мо у- пра ва. Наш град је про шао на кон курсу за унапређење процеса буџетирања, фи нан сиј ског упра вља ња и кон тро ле у оквиру овог програма. - Ми желимо даље да напредујемо, увели смо програмско буџетирање и већ смо оце ње ни као јед на од ло кал них самоуправа која је најдаље одмакла у тим процесима. Настављамо даље да се усавр ша ва мо и учи мо а Про је кат пред ви ђа да и на ша ис ку ства и зна ња пре но си мо дру гим ло кал ним са мо у пра ва ма - об јаснио је Душко Шарошковић на чел ник Град ске упра ве за бу џет и ло кал ни еко ном ски раз вој. ШОСО РАДИВОЈ ПОПОВИЋ Продајна изложба Шко ла за основ но и сред ње обра зо вање Радивој Поповић и њен Дневни боравак организовали су 1. новембра традиционалну продајну изложбу својих ру ко тво ри на и зим ни це у скло пу Но вембар ских да на. На штан ду ис пред би блио те ке су осим зим ни це би ли и ра зних предмети за украсе куће, јастучићи, ткани пред ме ти, фи гу ре и слич но. У пла ну је да се током новембра организују још три из ло жбе но вем бра, 22. но вембра и 29. но вем бра од 9 до 13 ча со ва у центру града и на зеленој пијаци. СА СЕД НИ ЦЕ СКУП ШТИ НЕ ГРА ДА Бу џет у оче ки ва ним окви ри ма Одборници Скупштине града Сремска Митровица усвојили су извештај о извршењу одлуке о буџету за период првих девет месецу ове године и по коментарима надлежних стање у градској каси је на задовољавајућем ни воу, а до кра ја го ди не ће би ти и у пла ни ра ним окви ри ма. - Пр ва два или три ме се ца у го ди ни увек су ло ши ја ка да је у пи та њу прилив сред ста ва у бу џет и то је оно што ми зна мо и оче ку је мо. Има мо са да и не што сма њен при лив при хо да на име по ре за на имо ви ну, али то је по сле ди ца за кон ске ре гу ла ти ве Градска признања Новембарска награда за годину припашће хуманитарцу Дра га ну Милошевићу из Мачванске Митровице за бројне помоћи које је упутио колективима у овој сре ди ни. Пла ке ту гра да добиће Компанија "Вахали" за велики допринос развоју друштвене заједнице и спортиста Александар Ко ва че вић, члан Оп штин ског удру же ња осо ба са Да у но вим синдро вим, осва јач пре ко 50 ме даља. При зна ња ће би ти уру че на, 8. новембра, на свечаној седници Скупштине града. Промоција илустроване књи ге за де цу под на зивом Сирмијумска авантура аутора Јелене Недић, Горане Лемајић, Срђана Динчића и Ми ла на Кар да ша, са исто и ме ном пред ста вом из ве де на је у по зо ри шту До бри ца Ми лу ти но вић у скло пу Но вем бар ских дана. По ре чи ма Је ле не Недић, За вод за за шти ту споме ни ка кул ту ре по след њих го ди на ра ди на то ме да се кул тур но-исто риј ско на сле ђе промо ви ше су гра ђа ни ма. Об ја вљи ва ње књи ге Сир ми јум ска аван ту ра, као и прет ход не књи ге Сир ми јум кроз Детаљ са седнице и мо гућ но сти да гра ђа ни ко ри сте ре про грам за све оно што су по том основу дужни у претходном периоду, па чак и у те ку ћој го ди ни об ја снио је гра до на чел ник Владимир Санадер разлоге дефицита у посматраном периоду. Иначе, овогодишњи буџет Града Срем ска Ми тро ви ца на кон ре ба лан са износи око 3,3 милијарде динара. Усвојени су одлуке о доношењу планова детаљне регулације целине 2 источ ног де ла гра да и ар хе о ло шког плаца Глац. Усво је на је из ме на про гра ма пословања ЈКП Регионална депонија Срем-Ма чва Ша бац, из ме ни про грама и фи нан сиј ског пла на ПУ Пче ли ца, У ОКВИ РУ НО ВЕМ БАР СКИХ ДА НА Сирмијумска авантура сли ке и ре чи, осми шља ва ње програ ма ко ји има ју об лик пред ста ве за де цу је сте је дан од на чи на да то оства ре. У ВОЗНОМ ПАРКУ ЈКП КОМУНАЛИЈЕ Јавно комунално предузеће Комуналије из Сремске Митровице на ба ви ло је ци стер ну за во ду капацитета литара, која је намењена за сектор Хигијена града, тако ће се користити искључиво за пра ње ули ца. Према речима Та ма ре Мил ковић, ре фе рен та за од но се са јавношћу у Комуналијама, осим тога, цистерна се може користити и за пијаћу воду у случају нестанка воде или у ванредним ситуацијама. - Ули це ће се пра ти три пу та седмично: понедељком, четвртком и не де љом на кон 22 са та уве че. Сматра мо да ће на овај на чин наш град бити много чистији, с обзиром да смо до са да има ли са мо ма лу и вели ку чи сти ли цу, а ку по ви ном цистерне сада ће се смањити количина прашине на улицама. Вредност ци стер не из но си око 11,9 ми ли о на ди на ра, она је ку пље на соп ственим средставима Комуналија - рекла је Тамара Милковић, из митровачких Комуналија. С. М. - М. М. И представа и промоција као и одлука о изменама и допунама одлуке градским управама. Ве ћи ном гла со ва од бор ни ка за вршиоца дужности директора Библиотеке Глигорије Возаровић поново је именован Рајко Секулић, ди пло ми рани економиста из Лаћарка. Професор физичког васпитања Душан Дрча из Кузмина именован за вршиоца дужности директора Установе за неговање културе Срем, а за вршиоца дужности директора Центра за културу Сирмијумат из Сремске Митровице је поново именован Золтан Хегедиш, про фесор физичког васпитања из Сремске Митровице. Драмски текст за представу, по мотивима књиге, написала је Јелена Недић. Представа је осмишљена као промотивна представа за интерактивну едуактивну књигу за малу и велику децу Сирмијумска аванту ра. Сви су се до бро за ба ви ли и мо гли су да кроз бај ко ви ту авантуру покажу своје знање и да на у че не што но во о исто рији на шег гра да. Горанa Лемајић додаје да је ово још јед на при ча при ча о на шам гра ду. Осла ња ју ћи се на истраживачки дух малих читалаца она их води кроз разне авантуре у периоду када су овде живели Римљани. Нова цистерна за прање улица Нова цистерна за воду РЕПЕРТОАР Но вем бар ски да ни 8. но вем бар - Град ска сла ва Митровдан у 9:30 часова света архијерејска литургија у Саборном храму, у 11 ча со ва се че ње слав ског ко лача, у 11:30 часова свечана литија ули ца ма цен тра, у 11:45 ча со ва мо ли тва за град и гра ђа не ис пред ба зи ли ке Св. Ве ли ко му че ни ка Дими три ја сре да, у 13:00 ча со ва свечана седница поводом доделе Новембарске награде и Плакета града, у 20:00 ча со ва кон церт Жељ ка Јоксимовића на Тргу Ћире Милекића 9. но вем бар, од 10:00 до 12:00 часова Здравље, лепота квалитет жи во та на тр гу, у 18 са ти у чи та о- ници представљање књиге Прича о дуђи званој Лена Бојане Чупић 10.новембра од 8 до 11 ча со ва градска акција добровољног давања кр ви, у 10:00 ча со ва при јем малог градоначелника Градска кућа, у 13 часова у бившој Уљарици отварање 45. изложбе ситних животиња Сир ми јум 2017 ко ја тра је до 13. новембра, у Позоришту 20 часова вечерња представа 39 степеника 11.новембра у 13:00 ча со ва колективно венчање у Градској кући 13.новембра у 9 часова изложба разгледница на тему мој град деце пред школ ског уз ра ста у Град ској кући Од 13. до 17. но вем бра у 17 ча сова Фе сти вал ар хе о ло шког фил ма, до 17. новембра изложба слика са Ликовне колоније Видици у Музеју Срема МАТИЧАР ВЕНЧАНИ: Горан Јуришић и Светлана Брашанац, Немања Ресановић и Јелена Маринковић, Ђорђе Павловић и Мирјана Симић, Александар Племић и Савета Весић, Јован Петровић и Натали Ма рин ко вић, Алек сан дар Сто ја новић и Марија Ђапић, Драгољуб Катић и Катарина Катић ДОБИЛИ СИНА: Ми лен ко и Жељ ка Ма лић-ада шев ци, Мар ко и Мир ја на Максимовић-Рума, Славољуб и Сузана Јагмашевић-Ердевик, Живко и Слађана Пекић-Голубинци, Ђура и Јована Ромчевић-Рума, Драган и Љиљана Врањковић-Рума, Петар и Милица Војиновић-Илинци. ДОБИЛИ ЋЕРКУ: Не над и Ва ле ри ја Волотњак Утвић- Рума, Перица и Софија Васић-Мали Радинци, Игор и Жељка Бањац-Адашевци, Петар и Лела Перенчевић-Сремска Митровица, Ђорђе и Би ља на Вол чев ски-бре стач, Пе тар и Гордана Крчић-Вишњићево, Алексан дар и Бран ка Пе че ни ца-ку змин, Ми ро слав и Жа кли на Вре бац-срем ска Ми тро ви ца, Не над и Је ле на Ве зи ровић-шид, Да ли бор и Ани та Сте вић- Сремска Митровица. УМРЛИ: Глигић Видосава рођ.1941., Бла жон Сне жа на рођ.1949., Жалац Иван рођ.1952., Ри стић Ми лан рођ.1933., Вукелић Ковиљка рођ.1950., Клин цов Мар ко рођ.1931., Ви дић Љуба рођ.1934., Ра мљак Иви ца рођ.1949., Станкић Милорад рођ.1957., Радивојевић Радмила рођ.1936., Будалић Аница рођ.1937., Ђа ниш Ђор ђе рођ.1954., Вујановић Момчило рођ.1938., Мари чић На да рођ , Ли чи на Милан рођ.1958., Миљ ко вић Љу бан рођ.1940., Зе че вић Ма ри јан рођ године. ПРИПРЕМИО МАТИЧАР Пројекат Информација ствара живот финансира се из буџета Града Сремска Митровица - Градска управа за културу, спорт и омладину. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

8 8 Среда, 8. новембар У Ра ков цу су у при су ству свих оп штинских струк ту ра и ло кал не са мо у праве, на челу са председником општине Беочин, Митром Милинковићем, представником извођача радова и бројних раковчана, званично отворени радови на из град њи фи скул тур не са ле Основ не шко ле Јо ван Гр чић Ми лен ко Бе о чин, под руч но оде ље ње у Ра ков цу. За непуних годину дана израђен је про је кат, при ку пље на је сва по треб на документација и дозволе, обезбеђена средства за фискултурне сале две учиони це, гре ја ње и ви део над зор. Та ко ће, на радост деце, њихових родитеља, становника ове месне заједнице, свим ученицима би ти обез бе ђен аде ква тан про стор за од ви ја ње ча со ва фи зич ког вас пи тања као и за дру ге кул тур не и спорт ске са др жа је. Беочинска хроника Припрема: С. Михајловић У РАКОВЦУ По че ла из град ња фискултурне сале Из град ња са ле у Ра ков цу Ове године су буџетом општине Бео чин, као ни ка да до са да, опре де ље на зна чај на сред ства пре ма за све ме сне заједнице у општини Беочин и стављена на рас по ла га ње ме сним за јед ни ца ма да они одлуче о приоритетима за инвестирање и ула га ње ка ко би се обез бе ди ли што бољи усло ви за жи вот гра ђа на у свим месним за јед ни ца ма. На ску пу је ис ка за на за хвал ност По кра јин ској Вла ди и Се кре та ри ја ту за спорт и омла ди ну, оп штин ском руко вод ству и пред сед нку оп шти не Бео чин Ми тру Ми лин ко ви ћу јер су овим про јек том и фи нан си ја ма, на кон ду гог вре ме на и број них сме на прет ход них оп штин ских ру ко вод ста ва пре по зна те и по др жа не по тре бе гра ђа на МЗ Ра ковац, а по себ но мла ђе по пу ла ци је ње них ста нов ни ка. ПРО ЈЕ КАТ У ОП ШТИ НИ БЕ О ЧИН Учим+Знам= Вре дим Про је кат Учим+Знам=Вре дим Удру же ња за про мо ци ју друштве не од го вор но сти Но ви Сад, са ци љем под сти ца ња по зи тив них дру штве них вред но сти и охра брива ња нај бо љих мла дих уче ни ка основ них и сред њих шко ла, на и шао је, као и увек ка да су мла ди у пи тању, на ве ли ко раз у ме ва ње и по дршку у оп шти ни од пред сед ни ка општи не Ми тра Ми лин ко ви ћа. Та ко су и уче ни ци са те ри то ри је оп шти не Бе о чин, ко ји су на ме ђу на род ним и ре пу блич ким так ми че њи ма то ком ак ту ел не школ ске го ди не, оства рили нај ве ће успе хе, на осно ву предло га сво јих шко ла и са гла сно сти родитеља, укључени у овај пројекат па су њихови резултати и слике истакнути на бил бор ди ма. Награђени ученици основних школа са територије општине Беочин по овом кон кур су су у обла сти му зич ке уметности: Јелена Савковић, Анђела Савић, Данијела Јелинић, Милица Вељ ко вић, Ема Кри жан и Ка та ри на Пантелић. Представници Удружења за промоцију друштвене одговорности посетили су беочинску општину и у разговору са председником општине Митром Милинковићем, чланицом Општинског већа за образовање Надом Пурић и председником Скупштине општине Зо ра ном Сто ку ћом за кљу чи ли да је про је кат иза звао ве ли ку па жњу и да је овај вид промоција успеха наишао на одобравање суграана.. Председник Општине Митар Милинковић изразио је задовољство што се Бе о чин на шао од ове го ди не у пројекту Удружења за промоцију друштвене одговорности. Бил бор ди са нај су пе шни јим уче ни ци ма -Ме ни је ве ли ка част и за до вољ ство јер је ак ци ја ус пе ла и на за до вољ ство грађана који су видели и препознали ову нашу акцију и оценили је највишом оценом. Наши најмлађи, најталентовани ји и нај вред ни ји су гра ђа ни на шли су се на билбордима на прометним мести ма ка ко би их што ви ше љу ди ви дело и ова ак ци ја је има ла ве о ма по зи тиван од јек - ка зао је Ми лин ко вић. Пројекат Иста смо реч финансира се из средстава буџета Општине Беочин. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства. ШИД Припрема: С. Михајловић ОДР ЖА НА СЕД НИ ЦА СО На днев ном ре ду ка дров ска ре ше ња ДА ТУ МИ И СЕ ЋА ЊА Обе ле же на годишњица гранатирања Од бор ни ци ло кал ног пар ла мента на сед ни ци ко ја је одр жа на у по не де љак усво ји ли су од лу ку о спро во ђе њу ко ма са ци је зе мљи шта у оп шти ни Шид К.О. Мо ро вић, ко ју је обра зло жио Да ли бор Ста ро влас, члан Оп штин ског ве ћа. Пре ма ње говим ре чи ма, про грам ко ма са ци је су сва зе мљи шта у под руч ју об у хва ће на ка та стар ском оп шти ном Мо ро вић по љо при вред на, шум ска, гра ђе винска, а вла сни ци од но сно ко ри сни ци зе мљи шта на под руч ју на ко јем се вр ши ко ма са ци ја мо ра ју до зво ли ти при ступ на сво је зе мљи ште струч њаци ма ге о дет ских, вод них, по љо привред них и дру гих ор га ни за ци ја, ра ди оба вља ња ра до ва у ве зи уре ђе ња земљи шта у по ступ ку ко ма са ци је. Та ко ђе, на сед ни ци су се раз ма трала и ка дров ска ре ше ња у по је ди ним пред у зе ћи ма, чи ји је осни вач Скупшти на оп шти не Шид. На функ ци ју врши о ца ду жно сти ди рек то ра ЈКП Јавна ра све та, услу ге и одр жа ва ње Шид до за вр шет ка јав ног кон кур са за избор ди рек то ра, име но ван је Ду шан Ла стић ко ји је и до са да оба вљао ту функ ци ју, док је за вр ши о ца ду жности ди рек то ра Јав ног пред у зе ћа Завод за ур ба ни зам на пе ри од до го дину да на име но ван до са да шњи ди ректор Ми лан Јан дрић, ко ме је ис те као ман дат. На кон не дав ног за вр ше ног кон кур са на функ ци ју ди рек то ра Уста но ве за фи зич ку кул ту ру и спортску ре кре а ци ју Пар ти зан Шид изабран је Не бој ша Ко ва че вић, уме сто Мла де на Ар се но ви ћа ко ме је ис текао ман дат. На ме сто пред сед ни ка Са ве та за здра вље иза бран је Бо јан Би бић, уме сто Зо ра на Хар ди ја, ко ји је под нео остав ку из лич них раз ло га. Од бор ни ци су до не ли и ре ше ње о из бо ру чла но ва Са ве та за ме ђу наци о нал не од но се Оп шти не Шид. У том Са ве ту на ла зе се: Алек сан дра Жи гић, Де ја на Ма ној ло вић, Ка ти ца Ви јук, Јо сип Па вло вић, Бла жен ка Ђи ер чан и Де јан Бо баљ. На сед ни ци је раз ма тран и усво јен из ве штај о ра ду Пред школ ске устано ве Је ли ца Ста ни ву ко вић Ши ља Шид за рад ну 2016/2017. го ди ну, којег је обра зло жи ла вр ши лац ду жности ди рек то ра Дра га на Сви тли ца. Та ко ђе је усво јен и пред лог од лу ке да се пред сед ни ку Ко ми си је за утврђи ва ње при сут но сти и су зби ја ње генет ски мо ди фи ко ва них ор га ни за ма на те ри то ри ји оп шти не Шид Де ја ну Бу ла то ви ћу по ве ћа на док на да са ди на ра на ди на ра за додат но ан га жо ва ње и ак тив но сти ко је има на по сло ви ма око за тва ра ња Погла вља 27 пре ма Европ ској уни ји. Пригодном комеморативном свечаношћу која је одржана у недељу 5. но вем бра, обе ле же на је 26. го ди шњица бомбардовања Шида у току ратних су ко ба из 90-тих го ди на про шлог ве ка. Тим поводом представници локалне По ла га ње ве на ца на спо мен пло чу са мо у пра ве, СУБ НОР-а, МЗ Шид, Удружења Ратних војних инвалида и породи ца стра да лих по ло жи ли вен це и цвеће на спо мен пло чу на згра ди бив шег ПИК-а и евоцирали успомене на своје суграђане који су тог дана погинули. У ЈАМЕНИ Реконструкција атарског пута У ата ру Ме сне за јед ни це Ја ме на у то ку су ра до ви на из град њи атар ског пу та ко ји за јед нич ки финан си ра ју Јав но пред у зе ће Вој води на шу ме и ло кал на са мо у пра ва. Реч је о атар ском пу ту ду жи не чети ри ки ло ме тра са од вод ним ка нали ма и пре ла зним ћу при ја ма, а радо ве су про те кле не де ље об и шли за ме ник пред сед ни ка оп шти не Шид Зо ран Се ме но вић и ње го ви са радни ци, за јед но са пред став ни ци ма Вој во ди на шу ма. Ово је за јед нич ки про је кат локал не са мо у пра ве и Вој во ди на шуме, чи ји је циљ по ве зи ва ње ло калног ста нов ни штва са шу мом, упра во пре ко тог де ла пу та. Тре нут но је у то ку пр ва фа за ових ра до ва, а за рекон струк ци ју овог де ла пу та предви ђе но је око 160 да на. Пројекат Сазнај и укључи се финансира се из буџета Општине Шид. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

9 Среда, 8. новембар СТАРА ПАЗОВА Припрема: M. Балабановић УКРАТКО Јубилеј школе за труднице Старопазовачки Дом здравља Др Јован Јовановић Змај обележава ових дана јубилеј Школе за труднице, односно десет година рада ове службе. Наиме, како истичу надлежни све заинтересоване труднице имају могућност бесплатне обуке која се одвија у Центру за превенцију у улици Краља Петра број 3. Обука се одвија сваког понедељка и петка у периоду од 9:30 до 10:30 а труднице се могу пријавити лично или позивом на број телефона Распевани Срем Фестивал младих певача словачких народних песама под називом Распевани Срем биће организован 19. новембра 18 годину за редом. Реч је о јединственом фестивалу на којем учешће узимају млади од 15 до 25 година из свих насељених места у Војводини у којима живе Словаци. Циљ ове манифестације јесте очување културног наслеђа Словака који живе на подручју Срема. Организатор 18. Фестивала Распевани Срем су МОМС Стара Пазова и СКУД Херој Јанко Чмелик уз подршку општине Стара Пазова. Књига као улазница Ученици ОШ Симеон Араницки организовали су прошле недеље књижевно вече у њиховој школи на којојсу се представили млади таленти. Сви посетиоци који су желели да уживају у овом програму морали су да донесу по једну књигу, које ће бити уврштене у финд школске библиотеке. Књижевно вече су организовали ученици виших разреда ове основне школе. ПРОГРАМ ЗА НОВЕМБАР ЦЕНТРА ЗА КУЛТУРУ Богат садржај за посетиоце Филмови, позоришне представе, кон цер ти и фе сти вал део су бо гате понуде у оквиру новембарског програ ма Цен тра за кул ту ру. Ка ко су ис такли надлежни и овог месеца потрудили су се да свим посетиоцима понуде ра зно вр стан са др жај. Већ за осми новембар заказана је прослава поводом да на шко ле Бо шко Пал ко вље вић Пинки од 18 ча со ва у По зо ри шној са ли у Старој Пазови. Представа Београдског драмског позоришта Мој деда је аут биће одиграна 10. новембра у 20 часова. Улоге тумаче Борис Комненић, Љу бин ка Кла рић, Сло бо дан Бо да Нинковић, Милорад Дамјановић, Сузана Лу кић и Ср ђан Де дић а це на ула знице из но си 600 ди на ра. За 13. и 14. Новем бар за ка за ни су фил мо ви Happy familiy, Проклети пас, Дружина из џунгле и Слагалица страве са термини ма од 18 и 20 ча со ва. Це на ула зни це за биоскоп износи 250 динара. Поменути филмови биће приказани 16. и 16. новембра у биоскопима у Новој Пазови и Старим Бановцима. Како даље објашњавају из Центра за културу, 17. У оквиру прославе поводом 35 година постојања Центра за социјални рад, прошле недеље је организо ва на Ме ђу на род на кон фе рен ци ја Цен тар за со ци јал ни рад да нас-изазо ви и мо гућ но сти. На кон фе рен цији ко ја је ор га ни зо ва на у Спорт ском цен тру оку пи ло се око 180 струч них рад ни ка из Ср би је, Сло ве ни је, Бо сне и Хер це го ви не, Цр не Го ре и Ма ке дони је. По ред рад ни ка цен та ра ши ром ре ги о на на ску пу су уче ство ва ли и пред став ни ци ре сор ног ми ни старства, По кра јин ског се кре та ри ја та за со ци јал ну по ли ти ку, Ко мо ре со ци јалне за шти те, оп шти не Ста ра Па зо ва и ста ро па зо вач ког цен тра као до ма ћина. Пред сед ник оп шти не Ђор ђе Ради но вић је све ча но отво рио ову конфе рен ци ју ис та кав ши да се из бу џе та оп шти не из два ја 7 од сто за со ци јал ну за шти ту и да по сто ји тен ден ци ја да та сред ства иду ће го ди не бу ду и већа. Над ле жни из Цен тра су по ру чи ли да је око два ми ли о на ди на ра опреде ље но ове го ди не из по кра јин ске ка се за два про јек та ко ја се од но се на сма ње ње на си ља у по ро ди ци. На кон фе рен ци ји су го во ри ли ра зни еми нент ни струч ња ци о те ма ма које се од но се на со ци јал ну по ли ти ку и со ци јал ну за шти ту. но вем бар је пред ви ђен за про мо ци ју књи ге са пра те ћом из ло жбом ве ли ког уметника Бранка Орешчанина, која почи ње у 19 ча со ва. На ред ног да на 18. новембра све посетиоце очекује сјајан концерт градског хора и тамбураша са по чет ком у 20 ча со ва. Ве ли ка му зич ка манифестација Распевани Срем зака за на је за 19. но вем бар са по чет ком од 19 ча со ва. Реч је о фе сти ва ли младих пе ва ча сло вач ких на род них пе сама. Организатор ове манифестације је СКУД Хе рој Јан ко Чме лик уз по др шку Ме сног од бо ра Ма ти це Сло вач ке у Старој Пазови. Након тога 21. новембра, поново биоскопски репертоар, те је у ЦЕНТАР ЗА СОЦИЈАЛНИ РАД ОРГАНИЗОВАО МЕЂУНАРОДНУ КОНФЕРЕНЦИЈУ Стручњаци из региона у Пазови Председник општине Ђорђе Радиновић свечано отворио конференцију За сва ко га по не што 18 ча со ва пред ви ђен филм за де цу а од 20 ча со ва филм Ли га прав де. Ови филмови такође ће бити приказани у Новој Пазови и Старим Бановцима 22. и 23. но вем бра. У хо лу По зо ри шне са ле у Ста рој Па зо ви за 23. ће би ти при ка зан филм Так си ста Мар ти на Скор се зеа у оквиру циклуса Границе културе. Па зо ва би ла до ма ћин ме ђу на род ним струч ња ци ма ИЗ БИБЛИОТЕКЕ ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ Све у знаку набавке књига Октобар месец у Народној библиотеци Доситеј Обрадовић протекао је у знаку припреме за сајам књига у Београду који је организован последње недеље октобра. Према речима директорице библиотеке Драгане Милаш, представници ове установе су посетили сајам и набавка књига је у току. - Планирана средства за обнову књижног фонда ће износити око динара и очекујемо да ћемо у наредном периоду завршити и овај посао. Иначе, наша библиотека је као и многе широм Србије током трајања сајма организовала акцију бесплатног учлањења у библиотеку. Библиотека у свих осам огранака тренутно броји нешто више од чланова. У самом месту Стара Пазова се током бесплатног учлањења уписало 70 одраслих и 11 деце, док смо у Новој У току обнова књижног фонда Пазови имали 82 одраслих и 136 деце наводи директорица и истиче да константно раде на побољшању услова за боравак чланова у свим огранцима. - Током летњих месеци смо имали интензивне радове у нашем огранку у Белегишу где је извршено уређење овог простора. Иначе, простор се годинама налазио у лошем стању и био је небезбедан за рад и боравак корисника те смо хитно морали нешто да предузмемо каже директорица. У огранку библиотеке у Белегишу је промењен кров, замењени олуци, спуштен плафон, санирани су зидови и окречени и замњењене инсталације. Такође је решен проблем прокишњавања просторија у Новој Пазови, где је промењен део крова и постављена нова расвета. - Укупан износ средстава утрошених за реновирање ова два огранка износио je око динара, а средства су обезбеђена из буџета општине. Како на крају истиче директорица остали огранци као и централна библиотека у Старој Пазови су у добром стању, али би требало уредити расвету у свим читаоницама. АКТУЕЛНО Ре грес за пре воз ученика и студената Пријаве на конкурс се подносе Одељењу за друштвене делатности Како су истакли надлежни у Старој Паз ова и от ворен је од пр вог. нове мбра године до п рвог Пазови првог новембра годи не рас пи сан је дру ги јав ни кон курс д ец ембра г одине. П ри јаве за ре гре си ра ње тро шко ва пре воза на к онку рс се по дно се Одељ ењу за уче ни ка и сту де на та за школ ску друшт вене д елатн ос ти, непос редно 2017/2018. го ди ну. Пра во на ре греси на писарниц и Општ инск е управе ра ње тро шко ва пре во за пу тем Стара Пазо ва или пу те м поште-на ад- овог Јав ног кон кур са мо гу оства ри ти ре дов ни уче ни ци и сту ден ти ако испу не сле де ће усло ве: да има ју преби ва ли ште, од но сно бо ра ви ште на те ри то ри ји оп шти не Ста ра Па зо ва и да по ха ђа ју сред њу шко лу или фа култет чи ји је осни вач Ре пу бли ка Ср бија, Ауто ном на по кра ји на Вој во ди на или је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве. Кон курс се об ја вљу је на з ваничној ресу: Општинска управа Стара Пазова, Оде љење за друштв ен е делатно сти, Светосавска 11, Стара Пазова. Прија ва на Конкурс се мо же преузет и сваког радног дана у термину од 07 до 15 часова на инфопулту општине Стара Пазова као и на званичној интернет страници општине Стара Пазова. Непотпуне и неблаговремене пријаве на конкурсу неће се узимати у инт ернет с тра ници општине С тара разматрање. Пројекат Прецизним информисањем до прецизне одлуке финансира се из буџета Oпштине Стара Пазова. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

10 10 Среда, 8. новембар РУМА Припрема: M. Нинковић РАДИОНИЦА О ЗДРАВОЈ ИСХРАНИ У ВР ТИ ЋУ ПО ЛЕ ТА РАЦ Ра зно вр стан је лов ник по укусу малишана ГОДИНА ИНВЕСТИЦИЈА ЗА ЈП ВОДОВОД Квалитетнијa мрежa и боље водоснабдевање Месец октобар је месец здраве хране и тим по во дом је у Пред школској установи Полетарац у Руми, организована едукативна радионица на којој су малишанима о важности правилне и здраве исхране, говориле сарадник за негу и превентивну здравствену заштиту Марина Богдановић и нутрициониста Данијела Беговић из установе Полетарац. Директорица УПВО Полетарац, Драгана Стојшић, ис ти че да од ја сле не групе па до предшколске, малишани има ју до ру чак, ру чак и ужи ну. - Сва ке не де ље за де цу од ја слене па до пред школ ске гру пе у сарад њи са ну три ци о ни стом ме ња мо је лов ни ке, по што же ли мо да храна за на шу де цу бу де ра зно вр сна, ква ли тет на и да се до пад не свим ма ли ша ни ма. Де ца ни су до са да Осмеси у кухињи има ли при мед бе на ме ни, а у вр тићу је пре те жно за сту пље на ку ва на хра на. Обро ци ко ји се при пре ма ју у ку хи њи на ше уста но ве, са др же све по треб не ну три тив не и ка ло риј ске вред но сти и сва ко днев но се контро ли шу од стра не ну три ци о ни сте, ка же ди рек то ри ца Стој шић. Ра зно лик и ра зно вр сан је лов ник је пот пу но у скла ду са ну три тив ним по тре ба ма де це и омо гу ћа ва њихов пра ви лан раст и раз вој. По себна па жња сва ко днев но је усме ре на на хи ги је ну це ло куп ног објек та, посеб но на про стор у ко ме се хра на при пре ма, на све жи ну и ква ли тет на мир ни ца, а у уста но ви ра де и на уса вр ша ва њу за по сле них и ства рању што бо љих усло ва за њи хов рад и бо ра вак де це. РАСПИСАН ЈАВНИ ПОЗИВ ЗА ДОДЕЛУ СТУДЕНТСКИХ СТИПЕНДИЈА По др шка нај бо љим сту ден ти ма Председник општина Рума расписао је Jавни по зив за до де лу 100 студентских стипендија за академску 2017/2018. годину, студентима са територије Општине Рума и то 30 стипендија студентима прве године основних академских студија, 55 стипендија студентима од друге до последње године основних академских студија, и 15 стипендија студентима другог степена дипломских академских студија (мастер сту ди ја). Шеф Оде ле ња за дру штве не делатности Општине Рума, Светислав Дамјанчук, напомиње да је пријава студената почела шестог новембра и да ће тра ја ти 15 да на. - Рок за подношење пријава траје до 21. но вем бра го ди не. Услови за доделу стипендија нису мењани у од но су на про шлу го ди ну. Пра во на доделу студентских стипендија имају студенти који су редовни студенти висо ко школ ских уста но ва чи ји је оснивач Република Србија и Аутономна По кра ји на Вој во ди на, ко ји су упи са ли јед ну од го ди на, од пр ве до по след ње, основних академских студија првог сте пе на или сту ди је дру гог сте пе на - дипломске академске студије (мастер), да се школују на терет буџета Републике Србије и да имају пребивалиште на територији Општине Рума најмање годину дана пре подношења захтева. Право на стипендију имају они студенти који током студија нису губили ниједну годину, а реч је о студентиама од друге до последње године студија првог степена и студија другог степена, да су пре ма на став ном пла ну и програму високошколске установе на којој сту ди ра ју по ло жи ли све ис пи те из претходних година студија и да имају просечну оцену свих положених испита 8,00 и ви ше. Дамјанчук каже да се стипендија додељује за десет месеци током академске године, у износу који је једнак износу републичке студентске стипен ди је, ди на ра ме сеч но, без оба ве зе вра ћа ња, осим у слу ча је ви ма предвиђеним Одлуком. Пријава на овај Јав ни по зив, са свим по треб ним обрасцима, преузима се у Одељењу за друштвене делатности у канцеларији број 8 или преко званичне интернет странице Општине Рума, Пријаве се подносе Комисији за доделу стипендија путем писарнице Општинске управе општине Рума, лично или поштом на адресу, Рума, Орловићева број 5. Годину на измаку у ЈП Водовод у Руми, мо гу ока рак те ри са ти као го ди ну инвестиција. Избушени су и опремљени бу на ри у Јар ку, на Фи ше ро вом са ла шу и у Иригу, урађена је подстаница у Стејанов ци ма ко јом су по бољ ша не ко ли чи не и при ти сак во де и ти ме ре шен про блем снабдевања водом у летњим месецима свих по тро ша ча у овом се лу. Са мо за радове на бунарима, издвојено је према речима директора румског водоводног пред у зе ћа, Сло бо да на Ста ни ћа, око 23 ми ли о на ди на ра. - По др шку и уче шће у овим ин ве стициј ма има ли смо од ло кал не са мо у пра ве и покрајинског секретаријата за пољопривре ду, во до при вре ду и шу мар ство, док је пред у зе ће за опре ма ње бу на ра издво ји ло 10 ми ли о на ди на ра соп стве них сред ста ва. Зна ча јан по мак је учи њен и ти ме што смо хе миј ски тре ти ра ли во довод ну мре жу у Пла ти че ву и осло бо ди ли је ни три та. Ова мре жа је да нас у пот пуно дру га чи јем ста њу од оне ка кву смо за те кли, и све ана ли зе ко је смо до би ли од За во да за Јав но здра вље у Срем ској Ми тро ви ци су за до во ља ва ју ће у свим ули ца ма у Пла ти че ву. За хва љу јем се ме шта ни ма овог се ла на стр пље њу које су има ли, јер смо мо ра ли два ме се ца да ис пи ра мо и хе миј ски тре ти ра мо воду, а да им исто вре ме но не за у ста ви мо во до снаб де ва ње. Под се ти ћу да смо ове го ди не ура ди ли и пот пу но но ву мрежу у Па влов ци ма, у ду жи ни од 1,5 кило ме та ра. На ба ви ли смо део опре ме ко ји нам је на оп хо дан за одр жа ва ње мре же, опре му за де тек то ва ње цу ре ња во де, де лом смо за но ви ли и наш во зни Радови парк, а ура ди ли смо и при кључ ке у де лу гра да у ко ме се по ди жу но ве стам бе не згра де. За до во љан сам са ра дом и ре а- ли за ци јом у овој го ди ни и на дам се да ће се тај тренд фи нансирања и улагања, наставити и у наредној, каже директор Станић. Рад ни ци ЈП Во до вод, тре нут но при во де кра ју ра до ве на из град њи ка на ли за ци о не и во до вод не мре же у ду жи ни од 45 ме та ра, у ули ци Ми ло ша Цр њан ског, а за тим ће се ови ра до ви за вр ши ти и у ули ца ма Ми ше Убо је и Мо ше Пи ја де у Ру ми. У ра до ве на поста вља њу око 160 ме та ра во до вод не и ка на ли за ци о не мре же, Оп шти на Рума је из дво ји ла бли зу ми ли он ди нара, док са око ди на ра, румско во до вод но пред у зе ће уче ству је соп стве ним сред стви ма. У по ме ну тим улицама се интервенише само код изграђених кућа које су се сада при кљу чи ле и има ју усло ве за ста но ва ње и њи ма ће би ти обез бе ђе на и ка на ли за ци о на и во до вод на мре жа. ГЦ СРЕМ БРОЈНИМ САДРЖАЈИМА ОБЕЛЕЖИО МЕСЕЦ СОЛИДАРНОСТИ СА СТАРИЈИМА Ма ли ша ни, најдражи гости Радост сусрета Му зич ко-по ет ске ве че ри, по се те драгих пријатеља, прославе рођендана, одлазак на екскурзију и свакако сусрети са малишанима из румског вр ти ћа, обе ле жи ли су ок то бар ме сец, ме сец со ли дар но сти са ста ри јима у Ге рон то ло шком цен тру Срем у Ру ми. На са мом кра ју ок то бра, баш као што су то учи ни ли и на по чет ку тог ме се ца, већ по тра ди ци ји ко рисни ке су по се ти ли нај мла ђи, предшкол ци УП ВО По ле та рац из објекта Пр во мај ска. Ма ли ша ни су својим до ма ћи ни ма, нај ста ри јим су грађа ни ма, из ве ли ша ро лик про грам, са чи њен од пе сме, по е зи је, игре и глу ме, а до не ли су и по кло не ко је су у вр ти ћу са ми из ра ди ли. По ред то га, ме сец ок то бар су у Ге рон толо шком цен тру обе ле жи ла и стручна еду ка тив на пре да ва ња. Јед но од њих је би ло и пре да ва ње о зна ча ју, упо тре би и ква ли те ти ма ле ко ви те и зачин ске биљ ке кур ку ме, ко је је одр жа ла радни терапеут Установе, наставница би о ло ги је, Снешка Милојевић. КУЛТУРНИ ЦЕНТАР Позоришни програм Субота, 25. новембар Хамлет Југословенско драмско позориште -Београд Реж ја: Алек сан дар По пов ски Игра ју: Не бој ша Гло го вац, Ја сна Ђу ри чић, Вла ста Ве ли са вље вић, Никола Ракочевић, Јована Стојиљковић, Горан Шушљик, Бојан Димитријевић, Милош Самолов, Борис Ми ли во је виć, Ми лан Ма рић Ве ли ка дво ра на Кц 20:00 ча со ва Цена улазнице 800 динара Филм ски про грам Ма ла дво ра на Кц од 20:00 и 22:00 ча са 2-8. Кућа краљевог намесника На те лу и ду ши (До бит ник Злат ног ме две да) Ма тил да Ворки тим и Кул тур ни цен тар Не де ља 12. и 19. но вем бар Ци клус фил мо ва Нор диј ска панорама Крат ки и сред ње ме тра жни филмови из нордијских земаља Ве ли ки хол 20:00 ча со ва Улаз слободан Му зич ки про грам Чај у 8 Сре да, 8. но вем бар Алек сан дар Ду јин ор ке стар и Невена Рељин Сре да, 15. но вем бар Ali ce in Won der band Да и Ре - тело као ин стру мент Ве ли ки хол Кц -20:00 ча со ва Улаз слободан Ве ли ка дво ра на Кц 19:00 ча со ва Ликовни програм Четвртак, 9. новембар Из ло жба сли ка Удружење ликовних уметника Сирмијум -Сремска Митровица Ве ли ки хол Кц 18:00 ча со ва МАТИЧАР УМРЛИ: Душан Марковић, рођ год. Срђан Клевернић, рођ год. Мил ка Ма џа рац, рођ год. Стојанка Орловић, рођ год. Светозар Марковић, рођ год. Је ка Ср дић, рођ год. Ја коб Бер гер, рођ год. Пројекат Информација гради стварност финансира се из средстава буџета Општине Рума. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

11 Среда, 8. новембар ИНЂИЈА Припрема: M. Балабановић УКРАТКО Ва жни те ле фо ни: Си стем ; Ауто бу ска Ла ста ; Же ле знич ка ; Дом здра вља ; Општина ; Полицијска стани ца ; По ли ци ја- 192; Ватрогасци- 193; Хитна помоћ- 194; Центар за социјални рад ; Елек тро вој во ди на ; Во довод и канализација ; Кому на лац ; Ин ђи ја пут ; Ин гас ; ПУ Бо шко Бу ха ; Кул тур ни цен тар ; Би бли о те ка ; Туристичка организација У част Мики Чортану Ма ни фе ста ци ја Пе снич ки дани Ми та Чор тан, у ор га ни зацији Завичајног друштва Ђорђе Војновић, биће одржана 09. и 10. новембра. Програм првог дана манифестације у четвртак почиње у 19 часова у просторијама Пословно образовног центра Инђија. Осми слио га је и во ди ће га Александар Мијалковић Шаца. Други дан манифестације биће одржан у петак, од 19 часова у просторијама Галерије Куће Војновић. У њему ће учествовати првонаграђени уче ни ци пе снич ког кон кур са, песници, певачка група КУД-а Соко и Младен Шкорић. Манифестација посвећена песнику Димитрију Мити Чор та ну (Но ви Кар лов ци Инђија 2014) одржава се другу годину заредом. Покровитељи су оп шти на Ин ђи ја и По слов но образовни центар Инђија.Улаз за све по се ти о це је сло бо дан. ИЗ ЛО ЖБА У КУ ЋИ ВОЈНОВИЋА Класично у са вре ме ном Про шлог пет ка у Га ле ри ји Ку ће Војновића отворена је изложба радо ва про фе со ра Ака де ми је кла сичног сликарства Универзитета Едуконс у Сремској Каменици под називом Кла сич но у са вре ме ном. Из ло жба об у хва та ра до ве три на ест про фе со ра Академије класичног сликарства, међу којима се налазе наши еминентни сли ка ри: Дра ган Мар ти но вић, Ва си лије Доловачки, Миле Кулачић, Жарко Дринчић, графичар Небојша Лазић. Ауто ри чи ја су де ла за сту пље на на изложби Класично у савременом познати су као заговорници идеја класичног сли кар ства, али се код њих, за ви сно од појединачних поетика, та класична компонента различито манифестује. У том смислу, добија се широка палета ра до ва са вре ме них и ак ту ел них по начину приступа уметности и реализацији са ме сли ке, али са ду бо ком по ру ком о неопходности интерпретације класи ке у са вре ме ном ства ра ла штву. Изложба Класично у савременом биће отворена до 15. новембра. Галерија Куће Војновића отворена је за посетиоце рад ним да ни ма од 10 до 19 ча со ва. ПРО ЈЕ КАТ АС ФАЛ ТИ РА ЊА 70 УЛИ ЦА Фор мал ни про бле ми пре ва зи ђе ни Ка ко је на гла сио пред сед ник оп шти не, реч је о обим ном по слу где је у то ку из ра де про јек та дошло до ситуације у којој стање на терену не одговара стању у катастарским књигама Највећи капитални пројекат који се односи на асфалтирање 70 неасфалтираних улица у инђијској општини улази у завршницу када је реч о сређивању катастарских парцела. Како је нагласио председник општине Владимир Гак, реч је о обим ном по слу где је у то ку из ра де про јек та до шло до ситуације у којој стање на терену не одговара стању у катастарским књигама. У многим случајевима појављује се про блем где, по ка та стру, ули ца про лази кроз изграђене стамбене јединице. На састанку свих релевантних институци ја про на ђен је мо дел ка ко би се прева зи шао по сто је ћи про блем ре као је председник и објаснио: - На са стан ку на ко јем су уче ство вали представници катастра, урбанизма, ЈП Ин ђи ја пут и фир ме ко ја ра ди пројек то ва ње са гла си ли смо се да је нео п- ходно што пре пронаћи решење, како КЛИЗАЛИШТЕ ЗА СВЕ ГРАЂАНЕ Сви становници инђијске општине, поготово најмлађи, имаће и ове зиме мо гућ ност да ужи ва ју на град ском клизалишту које ће бити постављено у цен трал ном пар ку ис пред Гим на зи је и Би бли о те ке. У то ку је јав на на бав ка, а према речима надлежних до првих зимских дана клизалиште ће бити у функцији. - Од лу чи ли смо да ове го ди не променимо локацију уместо на тргу испред Поште клизалиште поставимо у градском паркићу код споменика испред Гим на зи је и Би бли о те ке. Кли залиште ће бити нешто већих димензија него прошле године и поставићемо га на вре ме. Про шле го ди не ни је би ло предвиђено буџетом и имали смо одређене потешкоће са финансирањем, али смо за то ове го ди не по сао уради ли на вре ме - ка же Вла ди мир Гак, председник општине и истиче да ће са првим данима зимског распуста клизалиште бити у функцији. Најпознатијее инђијско игралиште, ко је у се би са др жи те рен за ру комет, фуд бал, ко шар ку и те нис, уско ро ће за си ја ти ста рим сја јем јер су за вршени радови на постављању пластичних сто ли ца на бе тон ским три би нама на рукометном игралишту. Како је председник општине Инђија Владимир Гак ре као при ли ком отва ра ња ко шар ка шког те ре на ко ји је до био но ву под ло гу, по став ком нај са време ни је опре ме Ин ђи ја ће у овом би се пре ва зи шли фор мал ни про блеми. Наиме, фактичко стање на терену и оно што се мо же ви де ти у ка та стру Локација клизалишта је промењена како би се се направило поређење у односу на прошлу годину и видело У СЛИ ЦИ И РЕ ЧИ Чувено игралиште добија стари сјај де лу гра да до би ти пот пу но опремље ну спорт ску ин фра струк ту ру под ре ђе ну свим спор ти сти ма, рекреативцима и грађанима Инђије. Одмах на кон ин ста ли ра ња пла стич них сто ли ца, ко је ће би ти у бо ји срп ске заставе, приступиће се реновирању тениског терена, односно, постављања при ла го ђе не под ло ге за те нис. Укуп на вредност инвестиције износи динара а завршетак радова предвиђен је за неколико дана. у генералном урбанистичком плану се не поклапа. Примера ради, улица у Старом Сланкамену која иде поред Ра дост на ле ду и ове зи ме Обиман посао предстоји ба ње тре ба да се на ла зи на сре ди ни Дунава. Такође у многим инђијским улицама према поменутом плану пут про ла зи кроз ку ће. Сви зна мо да ни је та ко, али то су не ке фор мал не ства ри ко је мо ра мо да ре ши мо и ус пе ли смо да на ђе мо мо дел ка ко би смо ово прева зи шли - об ја шња ва Гак. Убр зо на кон то га, ло кал на са мо у- права ће ући у процес проналажења компаније са којом ће склопити јавно приватно партнерство. Према најавама, почетак радова се очекује у току пролећа наредне године. Подсећамо, у општини Инђија постоји 70 неасфалтираних улица укупне дужине 40 километра. Та чињеница јасно показује да је ово је дан из у зет но зах те ван и за грађане Инђије историјски пројекат који ће омогућити једнаке услове за све грађане општине, рекао је први човек општине. Ове године клизалиште у парку у центру града која локација више одговара грађанима. И ове године ће бити организована шко ла кли за ња за све ђа ке из основних шко ла, а ка ко твр де над ле жни у пла ну су и не ки за бав ни са др жа ји. M. Б. Три би на у бо ја ма за ста ве Пројекат Имаш право информиши се, финансира се из буџета Oпштине Инђија. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

12 12 Среда, 8. новембар Не заборавити ослободиоце У организацији градских одбора СУБ НОР-а и ОРВС у Срем ској Митровици у среду 1. новембра свечано је про сла вљен Дан осло бо ђе ња гра да у Другом светском рату, када ју јединице Број не де ле га ци је по ло жи ле вен це НОР-а и Цр ве не Ар ми је у ра ним ју тарњим ча со ви ма пре 73 го ди не ушле у Срем ску Ми тро ви цу и осло бо ди ле је. По ред Спо ме ни ка осло бо ди о цима код Же ле знич ке ста ни це го во рили су пред сед ник Скуп шти не гра да То ми слав Јан ко вић,пред сед ник По кра јин ског СУБ НОР-а Све то мир Ата нац ко вић, исто ри ча ри Ми љан Гар че вић и Бо шко Пи ли по вић и као и пред сед ник ГО СУБ НОР-а, под пред сед ник ПО СУБ НОР-а, члан Ре пу блич ког од бо ра СУБ НОР-а Рада Ко ри ца, а при год ним ре чи ма се обра тио пред став ник УАБА Југ-Загреб Сте фан Ша фран. Вен це су по ло жи ли чла но ви Град ске управе,гар ни зо на вој ске Ср би је,суб- НОР-и мно гих гра до ва, пар тиј ских од бо ра и удру же ња. Срем ска Ми тро ви ца је град ко ји не сме за бо ра ви ти сво је осло бо дио це, ко ји су то ком Дру гог свет ског ра та би ли свр ста ни у пар ти зан ске ко ло не,ан ти фа ши ста, бо ра ца за сло бо ду од ко јих су мно ги оста вили сво је жи во те на бо ји шти ма широм бив ше Ју го сла ви је. Про сла ви осло бо ђе ња гра да је при су ство вао Поздравна реч Томислава Јанковића, председника Скупштине града и 96-го ди шњи Жи ка Стој шић, ге нарал-пу ков ник у пен зи ји ко ман дант 1. вој во ђан ске бри га де, у вре ме осло бо ђе ња пр ви је ушао у осло бође ни град из прав ца Рум ске мал те. С. Г. - М. М. БО РА ЦА НОР-А ЛА ЋАР КА, ДИ ВО ША И МАР ТИ НА ЦА Прослава слободарских празника Дан ослобођења Сремске Митрови це у Пр вом и Дру гом свет ском ра ту за јед но је обе ле жен у ор га ни зацији Месних удружења бораца НОР-а, Ла ћар ка Ди во ша и Мар ти на ца, а у з подршку Града Сремска Митровица и Месне заједнице Лаћарак. У Првом свет ском ра ту град је осло бо ђен 5. новем бра 1918., а у Дру гом свет ском ра ту 1. новембра 1944 године. Светковину је отворио председник Месног удружења бораца НОР-а Лаћарка и учесник На род но о сло бо ди лач ке бор бе, Бо ра Славкић и по здра вио све ње го ве уче сни ке, ис та кав ши по тре бу да се стално подсећамо и ширимо истину о на шој бор би за сло бо ду у Дру гом светском ра ту. Учеснике светковине поздравили су и пред став ни ци Ру ске и Бу гра ске амбасаде у Београду, Константин Никодијевич и Анђелко Петров, ис таквши да су се припадници Црвене армије и бу гра ски вој ни ци, за јед но с бор ци ма Но род но о сло бо ди лач ке вој ске бо ри ли за коначно ослобођење наше земље, ука зав ши та ко ђе на бли скост сло венских, браских и православних народа. Сећања на ослобођење Сремске Митровице и Лаћарка изнео је генерал, Жика Стојшић, који је командовао том операцијом. - Добро памтим да су ослободиоци у Лаћарку ишли путем главне улице по ве зе ним тка ни на ма, ко је су про стрле до ма ћи це овог се ла у њи хо ву част. Ла ћа рак је имао из у зет но зна ча јан допринос у Народноослободилачкој бор би. Дао је ви ше од 700 бо ра ца, готово читаву једну бригаду, истакао је генерал ЈНА у пензији Жика Стојшић. Народни херој Петар Матић-Дуле, на гла сио је да је ов де на род у огром ној ве ћи ни, по себ но срп ски, био уз На родноослободилачки покрет и да никада није капитулирао. У име Града Сремска Митровица учеснике скупа поздравио је заменик начелника Градске управе за омла ди ну, спорт и кул ту ру, Зо ран Мишчевић, на гла сив ши по тре бу сталног се ћа ња на сло бо дар ску про шлост нашег народа. Свечана седница Месних одбора НОР-а Лаћарка, Дивоша и Мар ти на ца одр жа на је у Ла ћар ку. С. Л. - М. М. У ПР ВОМ СВЕТ СКОМ РА ТУ Да се не за бо ра ви По ла га њем цве ћа на гроб ни цу интернираних српских војника на Пра во слав ном гро бљу у Срем ској Митро ви ци, 5. но вем бра обе ле же на је годишњица ослобођења овог града у Пр вом свет ском ра ту. Цве ће је у име ло кал не са мо у пра ве по ло жио Зо ран Мишчевић, за ме ник на чел ни ка Градске упра ве за лул ту ру, спорт и мла де. У овој гроб ни ци са хра ње ни су срп ски ратници након Легетске битке, интернирани у митровачкој казниони, где су масовно умирали због нехуманих усло ва ко ји ма су би ли из ло же ни. - Да нас смо ов де због вре ме на ко ја су про шла, због не ких ства ри ко је се не смеју заборавити, због људи који су дали животе за отаџбину, за добробит свих нас, због љу ди на чи јим при мери ма мо же мо мла ди ма ре ћи шта се де си ло и на осно ву че га се пра ви ла на ша бли жа исто ри ја. Хо ће мо да се Код споменика те чи ње ни це не за бо ра ве, јер су оне хи по те ка про шло сти и наш за лог будућ но сти ре као је Зо ран Ми шче вић го ди шњи ни цу осло бо ђе ња гра да у Првом светском рату. С.Ђ. - Сл.Н. BATIKA VAS GREJE OVE ZIME. Bukva, hrast, cer, grab, bagrem... Sečenje i cepanje po meri, isporuka na kućnu adresu. NAJPOVOLJNIJE CENE Sremska Mitrovica, Planinska 16, 022/ , 022/ , 064/ Да ли треба укинути летње и зимско, рачунање времена? Зве здан Ми ла то вић, Шид - Ме ни не сме та про ме ра ња са та, уоп ште и ни сам обратио пажњу кад се то де си ло, ни ти сам осе тио. Баш за то и не мам никакв разлог за апе ло ва ња на укидање летњег и зимског рачунања времена. Милена Добрић, Ру ма - Померање часовника није потреб но и на дам се да ће не ко коначно одлучити да се са том праксом прекине. Мени те промене времена сметају и те же се на њих адаптирам. Чему то померање сата? Дра го рад Ра до ва но вић, Ма чван ска Ми тр о ви ца - Све јед но ми је ка ко ће се ра чунати време, хоће ли оста ти као до са да или ће мо се враћати на старо мерење. Не бих по др жао да се по томе издвајамо од осталих. Ра да Ма рин ко вић, Инђија - Не мам ни шта против таквог рачунања времена. Си гур но је то неко сми слио због одређеног разлога. У почетку је ма ло не згод но, али се вр ло бр зо навикнемо. Зо ран То ма ше вић, Сремска Митровица - Не знам шта бих ре као... Не сме та ми, али ми слим да је свет ду го жи вео без то га, па ће мо ћи и ако се уки не. Ако већини смета, нека укидају. Свакако имамо у животу доста преокрета.

13 Среда, 8. новембар Из ми ре на сва ду го ва ња Кра јем ок то бра одр жан је са ста нак Из вр шног одбора Општинског Удружења пензионера Рума, на коме је разматран деветомесечни извештај о ра ду. Са стан ку је при су ство вао и пред седник Са ве за пен зи о не ра Вој во ди не, Ми лан Не надић, као и представници Удружења пензионера из Сремске Митровице и Инђије. Председник румског Удружења пензионера, Петар Бабић, ка же да је из ве штај ко ји је са чи ни ла књи го водствена агенција и који је најпре анализирао Надзор ни од бор, по ка зао да је ово удру же ње ра ди ло у складу са законом о материјално финансијском пословању и да је остварен добар резултат. - Извештај је усвојен једногласно. Резултати увек мо гу би ти бо љи, али ми ви ше не ма мо пробле ма у ма те ри јал но-фи нан сиј ском по сло ва њу. Ве о ма је ва жно да смо ус пе ли да вра ти мо све дугове које смо затекли године од претходног руководства. Ти дугови који су нам били велики терет у раду, односили су се највише на неизмире не оба ве зе пре ма ЈП Стам бе но и пре ма многим до ба вља чи ма. Овом јав ном пред у зе ћу смо ис пла ти ли дуг у ви си ни од ди на ра и сада на ше ра чу не за утро ше но гре ја ње ре дов но Састанак ИО из ми ру је мо. Иста је си ту а ци ја и са до ба вља чима и бу квал но ви ше ни ко ме ни шта не ду гу је мо, го во ри Ба бић и ис ти че ве ли ку по моћ и раз у мева ње ло кал не са мо у пра ве ко ја је у овој го ди ни за рад Удру же ња пен зи о не ра, из дво ји ла динара. На сед ни ци је би ло ре чи и о ис по ру ци огре ва чла но ви ма удру же ња. Ис ка за но је за до вољ ство чи ње ни цом, да је рум ско Удру же ње пен зи о нера, у од но су на мно ге дру ге, ус пе ло да у ро ку ис по ру чи све уго во ре не ко ли чи не огрев ног др ве та и угља. - Ко ли чи не од 200 то на угља смо ис по ру чи ли још у ју ну ме се цу, а од 700 куб них ме та ра др ва, оста ло је да се ис по ру чи још са мо 10 куб них мета ра за јед ног чла на ко ји има од ре ђе не зах те ве од нашег добављача. Чланови удружења су дрва отплаћивали у десет месечних рата, а током овог уговорног периода, цена није могла да се мења. По след њих да на ок то бра ме се ца, у ко ме се обележава Међународни дан старих и који је ме сец со ли дар но сти са ста рим осо ба ма, у Удружењу су организовали шаховски турнир који је окупио 24 учесника. У организацији турнира је поред Општинског Удружења пензионера Рума, уче ство вао и Шах клуб Бри ле, а пре ма про по зицијама играло се 10 минута, по систему свако са сваким. Сами учесници су прикупили средства за новчане награде које је добило 10 најуспешнијих шахиста на турниру, а за све учеснике организатори су припремили ручак. Општинско Удуржење пензионера Рума окупља тренутно пензионе ра и оно на че му ће се ра ди ти у на ред ној го дини јесте увећање чланства, обзиром да Општина Рума има око пензионера. М. Нинковић ИНФРАСТРУКТУРУ Адаптација три основ не шко ле Сви суграђанима упућујемо честитке поводом Митровдана - градске славе Обилазак радова у Пинкијевој Улагање у образовање на подручју Сремске Митровице наставља се. У три основне школе у то ку су обим ни ра до ви на адап та ци ји и сана ци ји обје ка та, овај пут уз по моћ и по др шку реосрног покрајинског секретаријата. Наиме, на основу Конкурса који је Секретаријат расписао још по ло ви ном го ди не, Основ на шко ла Јо ван Јовановић Змај добила је 3.3 милиона динара за по ста вља ње изо ла ци је и но ве фа са де у подруч ној шко ли у Јар ку, Основ на шко ла До бро сав Радосављевић Народ из Мачванске Митровице добила је 1.8 милиона динара за уређење крова у под руч ној шко ли у Но ћа ју, док је ОШ Бо шко Палковљевић Пинки добила 1.4 милиона за промену подова у пет учионица у матичној школи у Сремској Митровици. Ка ко је при ли ком оби ла ска ра до ва у Пин кијевој истакла начелница митровачке Управе за образовање Мир ја на Пје вац, након завршетка послова, ученици, наставници и учитељи радиће у мно го бо љим усло ви ма што је од пре суд ног значаја за остварење добрих резултата у процесу образовања. - За до вољ на сам чи ње ни цом да се у три шко ле оба вља ју обим ни по сло ви. Ло кал на са мо у пра ва је током протеклих година, сходно могућностима, та ко ђе по ма га ла об но ву на ших шко ла. Пример за то је упра во Пин ки је ва у ко јој је Град платио уређење подова. Сада то радимо уз помоћ покрајинске администрације са надом да ћемо у народној години имати довољно простра у буџету да поново ми будемо носиоци довршетка за ме не по до ва у свим учи о ни ца ма у овој шко ли, ре кла је на чел ни ца Пје вац. Према плану рада, замена подова у пет учионица у Пинкијевој трајаће до краја новембра, а да ће но ви по до ви зна чи ти и ђа ци ма и учи тељима и настаницима сигуран је и директор ове шко ле Игор До шен ко ји на по ми ње да су ста ри подови постављени давне године. - По ста ли су ри зич ни ка ко по здра вље та ко и безбедност ђака и запослених. Укупно ће новим, најквалитетнијим винил подлогама које се могу на ћи у овом де лу Евро пе би ти по кри ве но 240 квадрата што свакако није мало, истакао је он. С. Л М. М. Историјски архив Срем Сремска Митровица Да ли треба укинути летње и зимско, рачунање времена? Ми ли ца Фи ли по вић, Инђија - Ми слим да треба да се уки не јер је не природно. Таман се навикнеш на нешто, долази до промене и поновног периода адаптацијa који људски организам тешко прихвата. Mиодраг Ми ло ше вић, Сремска Митровица - Ове го ди не сам се пријатно изнена дио. Тр гао сам се из сна и схватио да имам сат времена више да спавам. Истина, током дана све ми је би ло чуд но, али ба рем сам се на спа вао. Радосава Савковић, Шид - Ја бих во ле ла да бу де исто као што је и у Ру си ји, да се уки не зим ско и летње рачунање времена. Смета ми ка да мо рам да уста нем сат времена раније, а та ко ђе ме и оп тере ћу је да раз ми шљам о то ме. Петар Тодоровић, Ру ма - Ни ка квог ефекта ту не ма и тре ба то укинути. Иако промена времена не ути че на мој организам, заиста не видим разлог зашто часовнике годинама померамо лети и зи ми, ни ти ви дим да је то бо ље не го што је би ло ра ни је. Ра да Са вић, Лежимир - Чу ла сам за иде ју да ће се, евентуално, преста ти са по ме рањем часовника због пре ла ска на зимско односно летње рачунање времена. На мене те про ме не не ути чу ни у ком сми слу.

14 14 Среда, 8. новембар ПЕЋИНЦИ Припрема: С. Лапчевић РАД ПРИВРЕМЕНОГ ОРГАНА Одр жа на пр ва сед ни ца - Све оп штин ске слу жбе ће на ста ви ти са ре довним оба вља њем по сло ва из сво је над ле жно сти чиме ћемо обезбедити несметано свакодневно функ ци о ни са ње ло кал не за јед ни це, из ја ви ла је Дубравка Ковачевић Суботички Одлуком Владе Републике Србије у општини Пећинци распуштена је Скупштина општине и образован Привремени орган, који ће до локалних избора обављати све послове из надлежности Скупштине и извршних органа општине Пећинци. На место председника Привременог органа именована је досадашња председница пећиначке општине Дубравка Ковачевић Суботички, а за чла но ве су име но ва ни Зо ран Вој кић, Снежана Гагић, Миленко Ђурђевић и Синиша Ђокић. На првој седници Привременог органа, одржаној 30. октобра, усвојен је Пословник о раду Привременог органа, а за се кре та ра овог те ла иза бра на је Јелена Мићић, досадашњи секретар Скупштине општине Пећинци. - Образовањем Привременог органа обезбеђено је несметано функци о ни са ње пе ћи нач ке ло кал не са моуправе у наредном периоду. Такође, Са седнице желим да нагласим да наши суграђани неће трпети због увођења привремених ме ра и да ће сви ин фра струк тур ни радови који су у току бити приведени кра ју, као и да ће мо на ста ви ти са реализацијом свих започетих пројеката. Све општинске службе ће наставити са редовним обављањем послова из своје надлежности чиме ћемо обезбедити несметано свакодневно функционисање локалне заједнице, изјавила је Ковачевић Суботички. АК ТИВ НО СТИ У ОШ ДУ ШАН ВУ КА СО ВИЋ ДИОГЕН Помажу и чувају традицију Пе ћи нач ка ло кал на са мо у- пра ва, као и број не устано ве, јав на пред у зе ћа, спо ртске организације, удружења гра ђа на и при ват на пред у зе ћа пре две го ди не су се укљу чили у ак ци ју Чеп за хен ди кеп, у оквиру које се средствима од при ку пље них че по ва од ПЕТ амбалаже купују ортопедска по ма га ла за па ра пле ги ча ре. Од не дав но овој ве ли кој хума ној по ро ди ци, при дру жи ла се и Основ на шко ла Ду шан Вукасовић Диоген из Купинова, чији ученици и наставно особље свакодневно доносе при ку пље не че по ве од ПЕТ амбалаже и убацију их у кутије по ста вље не у хо лу шко ле. Та ко ђе, од ове школ ске го ди не Диогенова уводи разне додатне активно сти за сво је уче ни ке, а све у ци љу развијања свести код најмлађих о важности очувања народне традиције. Ученици од првог до четвртог разреда ку пин ске и ашањ ске шко ле, за јед но са својим учитељима, основали су етно Шко лар ци ве ли ког ср ца Чувари традиције тим, а про гра мом су пред ви ђе не раз не активности. Како нам је рекла учитељица Станојка Гавриловић, чланови етно тима су током септембра уредили етно ку так у хо лу шко ле у Ку пи но ву, док су у октобру организовали акцију фото гра фи са ња ста рих Срем ских ку ћа у Купинову. Од израђених фотографија направљен је етно пано ко ји је из ло жен у под руч ној шко ли у Аша њи. - Сва ка ко да нам је циљ да код наших најмлађих развијемо свест о ва жно сти очу ва ња традиције, а увођењем ученика у активности ревитализације традиције, као и непосред ним упо зна ва њем ма теријалног и духовног остатка из да ље и бли же про шло сти, ја сан је при мар ни циљ формирања етно тима очување културне баштине од заборава. Наш мо то је да сва ки цреп има сво ју ду шу, сво ју при чу и да их тре ба са чу ва ти од за борава, рекла је Гавриловић. У ПУ ВЛА ДА ОБ РА ДО ВИЋ КА МЕ НИ Подршка родитељима у одгајању деце Пред школ ска уста но ва Вла да Об радовић Камени из Пећинаца и ове школ ске го ди не на ста вља са ре а ли за цијом ин тер ак тив них ра ди о ни ца са ци љем подршке родитељима са територије пећиначке општине у одгајању и васпитавању деце. Други циклус програма Подршка не перфекција, који реализује пећиначка Пред школ ска уста но ва у са рад њи са Фондацијом Новак Ђоковић, почиње ускоро, а одр жан је и пр ви оп шти ро ди тељ ски са ста нак, то ком ко јег су ро ди те љи би ли у при ли ци да се бли же упо зна ју са пре дава чи ма, али и са мим про гра мом. Испред Фондације Новак Ђоковић Бојана Рангелов је ис та кла зна чај пилот про јек та ко ји је ре а ли зо ван про шле школ ске го ди не, до бре са рад ње са пећи нач ком пред школ ском уста но вом и позитивних резултата, који су довели до ре а ли за ци је дру гог ци клу са у Пе ћин цима и пру жа ња при ли ке још ве ћем бро ју родитеља да се прикључе програму. - С об зи ром да је пр ви ци клус био пилот пројекат, током којег смо ослушкивали родитеље, примедбе и сугестије фацилитатора и васпитача, у други циклус смо уве ли не ке но ви не са ци љем да се сви осе ћа ју при јат ни је. Же ли мо по себ но да водитељи радионица ослушкују себе, да се не др же стро го про гра ма, а да након десете завршне радионице сви извучемо максимум и оснажимо родитеље за одгајање и васпитавање своје деце, истакла је Ран ге лов. KУЛТУРНИ ЦЕН ТАР Око двадесетак полазника Драмске секције пећиначког Културног центра, ју че су би ли у при ли ци да на у че нешто ново, вежбајући на сцени са Аном Вр ба шки и Мар ком Ди ња шки уме ће коришћење свога тела као музичког инстру мен та, то ком ра ди о ни це Те ло као инструмент. Ка ко нам је ре као ди рек тор КЦ Јо ван Де вр ња, иде ја је би ла да се уне су неке новине у драмско извођење, а кроз радионице Тело као инструмент дечје драмско стваралаштво у пећиначкој општини представиће се на један нови, савременији начин. - На радионицама радимо и на музичким спо соб но сти ма по ла зни ка драм ске секције, дакле, бавимо се техником бодy Током родитељског састанка Про грам по др шке је пред ви ђен за родитеље и старатеље деце узраста до шестгодина, а замишљен је као интерактивне и динамичне радионице током којих ће уче сни ци би ти у при ли ци да до бију практичне савете стручњака о знању и вештинама које су потребне за решавање конкретних, свакодневних изазова, а све у циљу квалитетнијег развоја детета и његовог мозга. То ком 10 дво сат них ра ди о ни ца са родитељима ће радити стручњаци, а један од њих је и Данијела Глушац, психолог у ПУ Влада Обрадовић Камени, која нам је ре кла да се ра ду је но вом ци клу су програма. - По ред еду ка тив ног са др жа ја, овим програмом се нуди и прилика за повезивање родитеља и међусобно упознавање, јер иде ја је да ро ди те љи јед ни у другима нађу подршку и да размењују искуства, ре кла је Глу шац и до да ла да уко ли ко родитељи желе да похађају радионице, а немају коме да оставе децу на чување, могу их довести у пећиначки вртић где ће их на ред на два са та, ко ли ко тра је радионица, причувати обучени васпитачи. Во ди те љи (фа ци ли та то ри) ово го дишњих радионица програма Подршка не перфекција прошли су додатну обуку, а по ред Да ни је ле Глу шац, са ро ди те љи ма ће радити и Валентина Шљукић пе дагог у ПУ Влада Обрадовић Камени, Анита Јовановић доктор пећиначког Дома здравља и Биљана Јовичић директорка пећиначког Центра за социјални рад. Радионица за младе глумце перцусионс - тело као инструмент, а такође и певањем, тј. вокалним способности ма. С об зи ром да смо ми из во ђа чи и ба ви мо се сце ном, на да мо се да ће мо да допринесемо да се то и сценски постави, да на ђе сво ју при ме ну и у сле де ћој продукцији дечје сцене Културног центра у Пећинцима, рекла је Ана Врбашки, инструктор радионице.

15 Среда, 8. новембар Жене у сенци великана Пи сац и ви зу ел ни умет ник из Бе о- града Мирјана Мариншек Николић, пред ста ви ла je у Град ској би бли о- теци Атанасије Стојковић у Руми своју књигу Андрић и Крлежа две драмске инсценацијe, и из јед ног дру гог угла осветлилa жи вот два из у зет на пи сца ко ја пред ста вља ју врх ју го сло вен ске књижевности. Ауторка је упознала чита лач ку пу бли ку са две же не ко је су играле важну улогу у животима Андрића и Кр ле же, а ипак су оста ле у сен ци ве ли ка на. За Иву Андрића, ве зу је се Гун Берг ман, преводилац његових дела на швед ски је зик, а у слу ча ју Миросла ва Кр ле же, реч је о Ирини Александер, руско-хрватској књижевници. Књи га је мо гла да се на зо ве и Тај на двеју скрајнутих жена, каже Мирјана Ма рин шек Ни ко лић и на по ми ње да се она не ба ви го ди шњи ца ма смр ти или ро ђе ња књи жев ни ка, што је да нас постало модерно. - У књизи есеја Панонски триптих, пи са ла сам о по ве за но сти и зна ча ју Крлеже, Добровића и Ва за ре ли ја. Чи та ју ћи ча со пис Да нас ко ји је окупљао по ред ова три ства ра о ца и Марка Ри сти ћа, Ми ла на Бог да но ви ћа, на ста ла је дра ма По зо ви Кр ле жу. Та дра ма је до пи са на и у њој от кри вам У МУЗЕЈУ СРЕМА Видици спајају уметнике Из ло жба Му зе ју Сре ма ће до 17. но вем бра У бити изложене слике настале ове и про шле го ди не то ком Срп ско -ру ске ликовне колоније Видици, коју је организовало Удружење српско-руског пријатељства из Шида. Ова изложба у Сремској Митрвици је прва организо ва на из ван Ши да и об у хва та 30 одабраних слика. Мићо Ђукић, председник шидског удружења, истиче да колонија на којој су на ста ле сли ке ни је пу ко са ку пља ње умет нич ких де ла, не го по чи ње да жи ви и то је про па ги ра ње ли ков не умет ности и при ја тељ ског и брат ског од но са из ме ђу срп ског и ру ског на ро да. У раду колоније учествовали су ликовни умет ни ци из Ру си је, не ки од њих жи ве у европ ским др жа ва ма, али и ли ков ни ствараоци из Шида, Сремске Митровице и Но вог Са да. Из ло жбу у Му зе ју Сре ма отво ри ла је Све тла на Су ба шић, ку стос и ис та кла да је из пер спек ти ве уче шћа и до прино са сли ка ра из Ср би је, тач ни је Срема, ова ко ло ни ја од и гра ла зна чај ну уло гу у ви ду мо гућ но сти по ме ра ња умет нич ког те жи шта кроз отва ра ње но вих хо ри зо на та. С. Н. Мирјана Мариншек Николић и Жељко Стојановић жену која је одиграла значајну улогу у делу Крлеже. Ирина Александер, руска емигрантица, како ју је звао и пец као Кр ле жа, ни је би ла еми грант. Напустила је Петроград, али се враћала на зад и ни је у то ме има ла би ло каквих пре пре ка. Жи ве ла је у За гре бу где је имала свој ликовни, културни живот и са су пру гом Алек сан дром је би ла интим ни при ја тељ са Кр ле жом и ње го вом су пру гом Бе лом. Ири на је на пи са ла занимљиву, значајну књигу Сви животи јед не љу ба ви, ко ја обе ло да њу је многе сце не из жи во та Ми ро сла ва и Бе ле и ову драму сам укомпоновала у неко вре ме са да ша ње, го во ри Мир ја на Мариншек Николић. Ка да је реч о Гун Берг ман, дру гој су пру зи јед ног од нај ве ћих свет ских филм ских ре ди те ља Инг ма ра Бергмана, која је била доктор славистике, аутор ка је ре кла да је пре ма Ан дри ћевим списима, открила важну улогу ове же не у ње го вом до би ја њу Но бе ло ве на гра де, ко ја је на шем ве ли ком пи сцу додељена године. - Гун Берг ман је пре ве ла књи гу На Дри ни ћу при ја, као и мно га дру га Андрићева дела и захваљујући њој, Иво Ан дрић је по стао по знат у Швед ској. Гун је то чи ни ла са ве ли ким жа ром и посвећеношћу, иако међу њима није по сто ја ла би ло ка ква емо тив на ве за и чак је Ан дри ћу, ко ји је ина че био у сво јим пре пи ска ма је дан хла дан човек, ди пло ма та, пред ви де ла и на го вести ла го ди ну да на ра ни је, да ће до би ти Но бе ло ву на гра ду за књи жев ност. Као сла ви ста, она је по зна ва ла наш је зик и до ла зи ла је у Хер цег Но ви, кре та ла се у кру гу бо е ма, сли ка ра. Обо жа вала је сун це, мо ре, би ла отво ре на и у мно го че му би ла не ти пич на за же ну из Скан ди на ви је. Остао је вео ми сте ри је за што је те го ди не, не на ја вље но и хитно напустила Херцег Нови. У тој журби ка аеродруму Ћилипи, повезао ју је је дан мла ди ар хи тек та. На жа лост, до го ди ла се стра вич на са о бра ћај на не сре ћа у ко јој је Гун из гу би ла жи вот на ли цу ме ста. Рет ко ко ју је ка сни је поми њао и го то во да ниг де не по сто ји било ка кав за пис, па ни у но ви на ма, би ло швед ским или на шим. Би ло ми је то јако интересантно и то заиста јесте једна дра ма. Кри во ми је што љу ди ко ји се баве делима Иве Андрића, ништа ника да ни су у том прав цу ис тра жи ва ли и она је потпуно скрајнута. Интересантно је и то што је ње но име укло ње но са шпи ца Берг ма но вих фил мо ва, иако је Гун била косценаристкиња, што не личи на чо ве ка ка ли бра као што то је сте Ингмар Бегман. Публика је током књижевне трибине, од гле да ла ин серт из Берг ма но вог фил ма Сед ми пе чат у ко ме је упра во Гун била косценариста, као и кратки филм о де де ли Но бе ло ве на гра де Иви Андрићу. Мирјана Мариншек Николић, ис та кла је да је Иви Ан дри ћу на пр вом ме сту би ла ди пло ма ти ја, а по том касни је пи са ње и да је нај срећ ни ји био за сво јим пи са ћим сто лом док у рад ној ат мос фе ри пи јуц ка из фил џа на сво ју Представљен романа Пре дра га Мар ко ви ћа Роман под називом "Заводник ништавила" Предрага Марковића про за и сте, из да ва ча, бив шег председника Народне скупштине Србије и некадашњег министра културе, представљен је Митровчанима протекле не де ље у Би бли о те ци Гли го ри је Во заровић. Објављен је у издању новосадског Со ла ри са, за ми шљен је и де лом на пи сан то ком и го ди не када је неколико његових поглавља објављено у часопису "Књижевност". Овај ро ман на књи жев ном ни воу је, на во ди аутор Пре драг Мар ко вић, наставак-одговор на причу "Руска црква" из књи ге при по ве да ка "От ме ност ду ше", а на дру штве ном ни воу је "мета фо рич ни од го вор на гра ђан ски рат и рас пад Ју го сла ви је. Нео бич но је да је ро ман ис при чан у жен ском ли цу и пред ста вља би о гра фију Ве ре Клу сов ( ), ла бо рантки ње у Др жав ном за во ду за уз гој експе ри мен тал них жи во ти ња у При пја ту крај Чер но би ла. Ро ман "За вод ник ништавила" је опора прича, која открива искуство инцеста главне јунакиње, њено скри ва но срп ско по ре кло и уче шће у под зем ном ин те лек ту ал ном жи во ту Да ли треба укинути летње и зимско, рачунање времена? тур ску ка фу, а ис пу ња ва ле су га и поподневне шетње Калемегданом. - То је био ње гов жи вот и ван то га му је све дру го би ло не ва жно. Ја ко добар опис Андрићеве личности, дала је Гун Берг ман, опи сав ши га као не ко га ко је не жан као ја си ка. Ан дрић је био пре фи њен чо век, али је Гун на ве ла да је стал но од не га слу ша ла о бо ле сти и бо лест је би ла не што о че му је он стално раз ми шљао. Кр ле жа је био пот пу но различита личност, није марио коме лупа шамаре и у његовом животу, за раз ли ку од Ан дри ћа, би ло је до ста анег до та. Све што сам из те гра ђе мо га да про на ђем, ис ко ри сти ла сам за наста нак ове дра ме. Књи жев ни ца и ви зу ел на умет ни ца, доктор наука, Мирјана Мариншек Николић, пише за најпознатије домаће и иностране часописе из књижевности и умет но сти, а њен књи жев ни опус обухвата есеје, приче, драме, путописе и ро ма не. Де ла су јој пре ве де на на 6 јези ка, а об ја ви ла је и 25 на уч них књи га. Има ла је до са да 15 са мо стал них из ложби и уче ство ва ла је на 45 ко лек тив них из ло жби. Аутор је 68 до ку мен тар них и експерименталних филмова у земљи и ино стран ству. Ре дов ни је члан Удружења књижевника Србије и Удружења ликовних уметника Србије. М. Н. Предраг Марковић на промоцији у Сремској Митровици Мо скве сед ме и осме де це ни је. Промоцију је водила и читала одлом ке из ро ма на Ру жи ца Стан ко вић, би бли о те кар ка. С. Н. Сло бо дан Купрешанин, Сремска Митровица - Ми слим да нисмо ни шта до били променом рачунања времена у зим ско и лет ње ни ти смо не што уштедели од енергије како се то го во ри ло да ће би ти. Миодраг Бабић, Ру ма - Ово померање часовника је потпу но бес по требно и тре ба га укинути. Поремети ми се спа ва ње и некако читав био ри там. Ни ка кву пред ност по мерањем часовника нико не добија. Мирјана Милутиновић, Шид - Ни ко у све ту нема то померање казаљки, јер и не слу жи ни чему, та ко да сам ја за то да се та ква прак са уки не и код нас. Пи там се за што би ми мора ли би ти ми мо осталог света. Иван Пр тић, Сремска Митровица - Ни сам, јер не знам шта то са да не ко ме сме та. Ми смо че сто џангризави, па нам сме та ка да је сун це, ка да је ки ша... Уче ни људи знају зашто је тако урађено, па не ка та ко и оста не. Не мо же се све уређи ва ти пре ма на шем рас по ло же њу. Светлана Родић, Љуково - Не сла жем се са зим ским и летњим рачунањем времена јер не можемо да се навикнемо на промене. Поготово је те шко љу дима ко ји уста ју на по сао пре 5 са ти ујутрo.

16 16 Среда, 8. новембар По др шка за Бо ја ну и Стра хи њу Aкција прикупљања хуманитарне помоћи за Бојану Тарбук у хамбургерији Ја и Кузминац коју је током по след њих ме сец да на во ди ло удружење Родитељ СМ завршена је. У хуманитарној кутији налазило се динара помоћи, а новац је, након пребројавања уплаћен на рачун Николе Тарбука. Као што је по зна то, Бо ја на Тар бук болује од леукемије, а у току је акција за санацију породичног дома Тарбука у Засавици како би девојчица која је успе шно пре бро ди ла ци клус хе мо те ра пи ја мо гла да на ста ви ле че ње и опо ра вак. - Ово је са мо јед на у ни зу ак ци ја ко је смо ор га ни зо ва ли. Ми па ра лел но имамо неколико сличних активности, а након Бојане верујем да ћемо кутију поново ставити за неко друго дете којем је новац потребан. Са Кузминцем радимо већ ду же вре ме и увек је има ло до брог ефек та, па ће мо та ко и на ста ви ти, рекла је Јелена Мијић Василић ис пред Удружења Родитељ СМ која је скупа са Моником Абођи во ди ла ак ци ју у познатој хамбургерији. Тренутно, хуманитарна кутија налази се у кафеу Кафетерија у близини згра де град ске упра ве, па сви они ко ји же ле, мо гу у овом објек ту да по мог ну Бојану. Ри бо лов ци ве ли ког ср ца Након акције за Бојану Тарбук Ма мац за ту ри сте Ви ше од евра је до са да уло же но у са му бу шо ти ну из које ће се снабдевати ова мега грађевина Општина Инђија интензивно ради на проналаску суинвеститора са ко јим ће ући у је дан од нај зна чај ни јих про је ка та икад, а реч је о нај ве ћем и нај са вре ме ни јем аква пар ку у Евро пи ко ји тре ба да бу де из гра ђен по узо ру на аква пар ко ве у Ду ба и ју. Ка ко је нагласио први човек општине Владимир Гак, ви ше од евра је до сада уложено у саму бушотину из које ће се снабдевати ова мега грађевина. - Аква парк ће се на ла зи ти на ло каци ји не по сред но уз Аутлет цен тар и пред ста вља ће јед ну од нај а трактив ни јих де сти на ци ја не са мо за на шу зе мљу већ и за чи тав ре ги он. Оче ку је се да ка да бу де из гра ђен овај аква парк уго сти ту ри сте из Сло ве ни је, Хр ват ске, Бо сне и Херце го ви не, Ма ке до ни је, Ма ђар ске, Ру му ни је и Бу гар ске - ис ти че Гак и Енергија је све(т) У оквиру пројекта "Енергија је све(т) око нас, под покровитељством Покрајинског секретаријата за енергетику, гра ђе ви нар ство и са о бра ћај, Шко ли ца музике "Вивак" је извела четири музичке представе под називом "Вивак је енергија". Де ца су на ду хо вит и за ни мљив на чин својим вршњацима али и млађим другарима приказала свој доживљај о штедњи и коришћењу електричне енергије. Представе су изведене у сеоским шко ла ма Бран ко Ра ди че вил" у Ку зми ну и Бо су ту, као и шко ла ма "Јо ван Јо ва но вић Змај" у Јар ку и Ша шин ци ма. Након представе, деца су изнела своје ми пље ње о штед њи енер ги је као и до живљају саме представе. Шко ли ца му зи ке "Ви вак" је до би ла несебичну подрпку од директора поменутих шко ла Зо ра на Ђу ри ћа и Алек сан дра Уметића, као и васпитача, учитеља, наставника и другара. С. Н. Председник суинвеститора очекује идуће године ка же да ће раз вој ту ри зма до не ти врој не бе не фи те оп шти ни. - То се, пре све га, од но си на ве лики број но вих рад них ме ста ко ја ће би ти отво ре на и по ре за на за ра де у Ин ђи ји као и бо ра ви шне так се за тури сте -ка же пред сед ник и ис ти че да ће отва ра ње аква пар ка све у куп но до при не ти при вред ном раз во ју ове срем ске оп шти не. Ка ко је ра ни је би ло ре чи, отво рени део аква пар ка ће се про сти ра ти на ме та ра ква драт них, док ће за тво ре ни об у хва ти ти по вр ши ну од ква дра та. Аква парк ће об у хвати ти са др жа је од ве ли ких ба зе на са то бо га ни ма, до за тво ре ног ба зе на са пра те ћим са др жа ји ма ка ко би по сети о ци мо гли са ужи ва ју у ком плек су и током зимских месеци. М. Балабановић Детаљ из музичке представе Ве ли ко ср це има ју и Пе ћин ча ни који су про те кле не де ље на је зе ру Сремска оаза у Суботишту одржали такмиче ње у пе ца њу ша ра на на пло вак. Орга ни за то ри так ми че ња су би ли Срп ска на пред на стран ка Пе ћин ци и Удру жење ри бо ло ва ца До њи То вар ник, а сав приход остварен на такмичењу уручен је породици седмогодишњег Стра хиње Максимовића из Пећинаца који болује од тумора на мозгу. Од котизаци је и при ло га при ку пље но је укуп но динара. Прикупљена средства је Страхињиној мај ци Татјани Максимовић уручио повереник Општинског одбора СНС Пећинци Милорад Пантић, ко ји је најавио још оваквих хуманитарних акција. - Же ља нам је да Стра хи њи ној по роди ци олак ша мо фи нан си ра ње ле чења, а да исто вре ме но Стра хи њи пору чи мо да ни је сам у сво јој хра број бор би про тив бо ле сти. За хва љу јем се сви ма ко ји су да нас по ка за ли ху маност и сво јим уче шћем по мо гли у при ку пља њу сред ста ва, и обе ћа вам да ће мо на ред ном периоду организовати још оваквих акција, рекао је први човек пећиначких напредњака. Упркос лошим услови ма ри бо лов ци су да ли све од се бе и на спортском пла ну, а нај крупнијег шарана, тешког 6,7 ки ло гра ма, из ву кла је еки па из Срем ских Михаљеваца, док је награда ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ ЗА ДИСТРИБУЦИЈУ ПРИРОДНОГ ГАСА "СРЕМ-ГАС", СРЕМСКА МИТРОВИЦА Телефони: 022/ , , Факс: 022/ Дежурна служба: 064/ Бесплатна телефонска линија за потрошаче: (радним даном од 8 до 12 часова) office@sremgas.rs Хуманитарни стенд ап У Позоришту Добрица Милутино вић ће 13. но вем бра би ти одржан хуманитарни стенд ап Срђана Динчића. Кар те за овај до га ђај већ су раз де ље не, а на ула зу у позориште биће постављене хумани тар не ку ти је у ко је ће сви ко ји воле Срђана моћи да убаце своје прилоге за Бојану Тарбук. за нај ма њу упе ца ну ри бу при па ла еки пи из Де ча, за ша ра на те шког 3,4 ки ло гра ма. рво место за највећу количину уловљене рибе припало је екипи из Сремских Михаљеваца, друго екипи из Купино ва, а тре ће ме сто је осво ји ла еки па из Сибача. С. Л. Трг Војвођанских бригада 14/I Сремска Митровица Aкција у хамбургерији је завршена

17 Среда, 8. новембар Најсрдачније честитке поводом Митровдана градске славе Социјалистичка партија Србије Градски одбор Сремска Митровица Свим суграђанима срећан Дан Града Сремска Митровица жели ЈКП "Комуналије" Mитровчанима и нашим цењеним гостима најискреније честитке поводом Дана града и градске славе Sremska Mitrovica, Promenada 31, tel:

18 18 Среда, 8. новембар Стоматолошка ординација Др Филиповић Стари шор 48 Сремска Митровица NA NOVOJ ADRESI OČNA KUĆA RADOVANČEVIĆ Sremska Mitrovica Trg Nikole Pašića lok.8 Tel: PIVARSKA 13 Sremska Mitrovica Info Medic ЗДРАВСТВЕНА УСТАНОВА РЕЦЕПТ ЗА ЗДРАВЉЕ Апотека I Kраља Петра I 46, 022/ Апотека II Трг Ћире Милекића 18, 022/ Апотека III Шећер сокак 59, 022/ Апотека IV Краља Петра I 3, 022/ Израда свих магистралних галенских и козметичких препарата Широк асортиман козметике и хране за бебе по најповољнијим ценама НОВО У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ Специjалистичка интернистичка ординациjа Др Невенка Аћимовић - интерниста - кардиолог Pregledi: Kardiološki Endokrinološki Hematološki Reumatološki Gastroenterološki Комплетна ултразвучна диjагностика Тел: , Краља А. Карађорђевића 46 Sremska Mitrovica ПРЕКО ПУТА ХИГИЈЕНСКОГ ЗАВОДА БРЗО, ПОУЗДАНО, КВАЛИТЕТНО Радно време: Телефон: Ул. Кузминска 109, Сремска Митровица 022/ и 066/ MАРКЕТИНГ МА ЛИ ОГЛА СИ Про да јем 75 ари зе мље у Но ћа ју. Тел: 063/ Про да јем ку ћу 130м2 на пла цу од 6 ари у ули ци Ђу ре Да ни чи ћа, це на евра. Тел: 065/ Про да јем ку ћу 160м2 се вер но од Планин ске. Тел: 062/ Продајем старију кућу у Шуљму. Тел: и 069/ Ме њам по ла ку ће 100м2 са ЦГ у ужем центру Београда за кућу у Сремској Митровици. Тел: 060/ и 065/ Продајем кућу у Лаћарку недовршенo поткровље и помоћне згра де и два ју тра и фр таљ зе мље. Тел: 066/ Про да јем две ку ће на истом пла цу по год но за др жа ње ста на ра. По вољ но. Тел: 062/ Про да јем ку ћу 70м2 у бли зи ни Ма тије Ху ђи на пла цу од 2.5 ара це на евра. Тел:065/ Про да јем ку ћу 67м2 на пла цу од 8 ари у близини атлетског стадиона. Тел:065/ Продајем нову комфорну вилу 400м2, улица Десанке Максимовић (Але ја), са шест ста но ва са по себ ним улазима. Могућа и појединачна прода ја као и про да ја на ви ше го ди шњих ра та. Тел: 065/ Из да јем дво со бан стан у цен тру Сремске Митровице са даљинским грејањем. Тел: 064/ Про да јем ма њи стан код Бол ни це, Ста ри шор. Тел:064/ Издајем намештену собу са употребом кухиње и купатила код Палате прав де. Тел: 064/ Про да јем стан 84м2 у на се љу Ста ри мост. Тел: 064/ Из да јем стан 46 ква дра та пре ко пу та I здравствене станице улица доктора Душана Поповића 36. Тел: 064/ и 021/ Издајем двособан намештен стан у насељу Никола Тесла. Тел: 069/ Из да јем стан у Срем ској Ми тро ви ци 100м2 са централним грејањем погодно за студенте, породице, раднике, послодавце. Тел: 065/ Из да јем гар со ње ру у Срем ској Митро ви ци. Тел: 065/ и 022/ Из да јем или про да јем нов стан 136м2 про лаз Зе ле но др во Срем ска Ми трови ца. Тел: 062/ Продајем стан 46м2, улица Доситејева код Гимназије у Сремској Митровици. Тел: 062/ Издајем двособан намештен стан у центру Сремске Митровице. Тел: 063/ Продајем стан 47м2, инвеститор, колпа сан ка да, хра стов пар кет, пар кинг, оста ва, по врат ПДВ. Тел: 063/ Про да јем стан 34м2, под но гре ја ње, туш ка би на, те ра са, но ва гра да ња, поврат ПДВ. 063/ Из да јем на ме штен стан 36м2 код Касар нер. Тел: 063/ Издајем намештену гарсоњеру, парно грејање, паркинг, Улица Војислава Или ћа 7, Пеј тон. Тел: 022/ и 062/ Про да јем дво со бан стан 52м2 ули ца Же ле знич ка 37. Тел: 022/ Продајем или издајем једнособан, полунамештен, укњижен стан 45м2 у насељу Матије Хуђи, високо приземље, затворена тераса. Тел: 063/ Из да јем јед но со бан стан у Ма ти је Ху ђи. Тел: 063/ Продајем пословни простор 200м2 улица Јовице Трајковића. Тел: 063/ Из да је мо ло кал у За на тлиј ској 34 у Сремској Митровици. Тел: Издајем намештен стан за ученике у Сремској Митровици, даљинско грејање, тв, интернет, компјутер. Тел: 063/ и 022/ МАРКЕТИНГ Из да јем, или про да јем нов ло кал 150м2 у центру Сремске Митровице про лаз Зе ле но др во. Тел: 062/ Ку пу јем ауто мо бил до евра стање не бит но. Тел: 069/ Про да јем Ре но 5, плус де ло ви. Тел: 064/ Про да јем Ал фа Ро мео 156 ЈТД ди зел караван, година производње 2001, ли ма ри ја и мо тор од лич но ста ње уз ауто све четири гуме гратис.цена евра.тел: 064/ Нова локација најјефтинијег и најбољег во ћа у гра ду, са да је на пи ја ци у на се љу Ма ти је Ху ђи. Нај бо ље крушке, бре скве, нек та ри не, кај си је, шљи ве и ја бу ке, све вр сте воћ них ра ки ја и мед. Дра ган - Ал ма Мон са. Бо ље код ме не по во ће, не го у апо те ку! Тел: 065/ и 060/ МА ТЕ МА ТИ КА ча со ви за све уз ра сте, до ла зим код вас. Тел: 065/ , 022/ и 022/ Услужно кречење и глетовање попуст за пен зи о не ре 30%. Тел: 061/ Продајем палете, трговачке ваге Бизер ба и са ла мо ре зни це, све вр ло повољ но. Тел: 063/ Tражимо мо ла ре, гип са ре, ке ра мича ре са ис ку ством за рад у Не мач кој. Плата по договору, имаће смештај. По ша љи те свој cv на мејл. senad007mujic@gmail.com -Продајем електрични шпорет. Тел: 065/ Купујем разне електромоторе, ручни и електрични алат, разну грађевинску и пољо опрему, тањираче, прекрупаче, круњаче, шрафштуке, винте, пољопривредну, етно и другу антику, бутан боце и продаја алуминијумске ламперије и лимова за покривање. Тел: 061/ Потребна девојка за рад у продавници меда у Сремској Митровици. Тел: 063/ Чувала би старије особе и спремала по кући. Тел: 064/ Озбиљан господин тражи жену до 65 година за брак да није гојазна. Звати после 20 часова. Тел: и 064/ Novine za savremenu poljoprivredu SREMSKA POLJOPRIVREDA SREMSKA POLJOPRIVREDA - Дипломирани инжињер из Сремске Митровице тражи жену која може да рађа за женидбу. Тел: и 064/ Продајем шљивуу ракију (стару. Тел: 065/

19 HOLDING Среда, 8. новембар Ове године награда за животно дело припала је протојереју Хаџи Ђорђу Воларевићу, док је награду у категорији за младе старости до 30 година добила Вања Стевановић До бит ни ци Ви шњи ће ве на гра де Ово го ди шња ма ни фе ста ци ја Ви шњи ће ви да ни одр жа на је у зна ку ве ли ког ју би ле ја 250 го ди на од ро ђе ња слав ног на род ног песни ка и гу сла ра Фи ли па Ви шњи ћа. Тим по во дом про те клог ви кен да на ње гов спо ме ник у Ви шњи ће ву по ло же ни су вен ци и одр жан је па ра стос. На кон то га чла ни це Удруже ња же на из тог се ла у згра ди ста ре шко ле, а у при су ству број них ме шта на и ло кал них званич ни ка, отво ри ле су спо мен збир ку, са же љом да при ка жу тра ди ци ју и да од за бо ра ва са чу вају пе ри од у ко јем је жи вео сле пи гу слар. Ет но му зеј зва нич но је отво рио пред сед ник СО Шид Ве ли мир Ра ни са вље вић. Том при ли ком он је ис та као да је ово са мо је дан од на чи на на ко ји се ме шта ни, али и ком плет на за јед ни ца се ћају и не гу ју лик и де ло ве ли ка на на ше исто рије. На кон то га одр жан је и про го дан кул тур но умет нич ки про грам исред спо ме ни ка Фи ли пу Ви шњи ћу у цен тру се ла. У окви ру Ви шњи ће вих да на у На род ној библи о те ци Си ме он Пи шче вић у Ши ду одр жан је на уч ни скуп по све ћен Фи ли пу, као и су срет књи жев ни ка, пе снич ко ве че и про мо ци ја специ јал ног из да ња ча со пи са Ши ди на по све ћеног жи во ту и де лу Фи ли па Ви шњи ћа. У не де љу је у са ли Кул тур но обра зов ног центра Шид одр жа на све ча на ака де ми ја на ко јој су до де ље не Ви шњи ће ве на гра де. Ове го ди не на гра да за жи вот но де ло при па ла је про то јере ју Ха џи Ђор ђу Во ла ре ви ћу, док је на гра ду у ка те го ри ји за мла де, ста ро сти до 30 го ди на доби ла Ва ња Сте ва но вић. По след њег да на, у по не де љак, ма ни фе стаци ја је за вр ше на кон цер том Му зич ке шко ле у На род ној би бли о те ци "Си ме он Пи шче вић", када су до де ље не и на гра де за нај у спе шни је на тра ди ци о нал ном ли те рар ном кон кур су ко ји се сва ке го ди не рас пи су је по во дом Ви шњи ће вих да на. У ор га ни за ци ји ове 38. по ре ду ма ни феста ци је уче ство ва ли су: Кул тур но обра зов ни цен тар Шид, На род на би бли о те ка Си ме он Пишче вић Шид, Му зич ка шко ла Фи лип Ви шњић Шид, Ме сна за јед ни ца Ви шњи ће во, Оп шти на Шид и Срп ско про свјет но и кул тур но дру штво Про свје та Би је љи на. С. М. Културно уметнички програм испред споменика у центру села По ла га ње ве на ца на Фи ли пов гроб у Ви шњи ће ву У ЛИКОВНОМ СТВАРАЛАШТВУ Награде Оливери Крстић и Ми ло шу Сви ло ко су У организацији Савеза уметничког стваралаштва аматера Војводине (Покрајинска смо тра), пе тог но вем бра отво ре на је Из ло жба 18. смотре ликовних уметника аматера Војводи не, у Кон гре сном цен тру Ве ли ка Те ра са на Палићу. Са Смотре ликовних стваралаца аматера Срема, у организацији Установе за неговање културе Срем, на Покрајинску смотру, упућено је, од укуп но 27 ра до ва из це лог Сре ма, ода брано том при ли ком, 11 из Срем ске Ми тро ви це. Од 148 ра до ва из це ле Вој во ди не, на гра ђе на су два рада, аутора из Сремске Митровице. Специјалну награду, добили су: Оливера Крстић за свој рад Креативни хаос и Ми лош Сви ло кос за свој рад Космичка рапсодија. С.Н. MITROS Fleischwaren POZIVA NA SARADNJU U PROIZVODNJI TOVNIH SVINJA MITROS OBEZBEĐUJE: Сли ка Оли ве ре Кр стић POSEJDON Bog Panonskog mora Сли ка Ми ло ша Сви ло ко са (vakcinisanih od osnovnih bolesti) PROIZVOĐAČ SE OBAVEZUJE DA: Ribarska obala bb, Sremska Mitrovica Tel: 064/ Menadžer: 064/ posejdonsm@gmail.com Proslavite značajan datum u novo opremljenom restoranu Posejdon koji nudi mogućnost prenoćišta, ukusne hrane i prijatnog ambijenta. Dođite da se opustite i uživate!!! OČEKUJEMO VAS Detaljne informacije na tel: 066/ i 022/

20 20 Среда, 8. новембар МА ЛИ ОГЛА СИ Prodajete ili kupujete nepokretnost? Angažujte posrednika u prometu nepokretnosti (Agenciju za nekretnine) koji poseduje licencu broj SREMSKA POLJOPRIVREDA Rade Frajtović agent za nekretnine 063/ tel/fax 022/ Vojvođanskih brigada bb Sremska Mitrovica nekretninemitrovica.com SREMSKE PORTAL! 11 SREMSKI POTRČKO EKO sm TEAM Čišćenje tepiha, itisona, mebla Kompletnog poslovnog i stambenog prostora Sremska Mitrovica ul. Laćaračka 21 Tel: 022/ mob: 064/ Donosimo - odnosimo - prenosimo - kupujemo Kamionski i kombi prevoz, selidbe, prevoz ogreva, ketering, plaćanje računa, donošenje lekova i drugo Kućna dostava plina Saradnja sa pravnim licima MАЛИ ОГЛАСИ tel: 022/ / / Facebook: sremski potrčko www. sremskipotrcko.com СВАКЕ СРЕДЕ У ВАШЕМ ДОМУ SN (razmak) TEKST OGLASA ПРЕТПЛАТИТЕ СЕ За шест ме се ци 1.550,00 динара, За годину дана 3.100,00 динара, За иностранство динара Тел: 022/ redakcija@sremskenovine.rs SMS na broj Mail: infosm@ptt.rs Dežurna služba SMS MALI OGLASI Pošaljite Vaš mali oglas sms-om na broj 1202 Poruku kucate u formatu SN (razmak) tekst malog oglasa na broj 1202 Cena: VIP - 243,48 dinara, Telenor 243,60 dinara, MTS 243,60 dinara

21 Среда, 8. новембар Свим суграђанима, корисницима наших услуга и пословним сарадницима упућујемо честитке поводом Митровдана Дана града Градско становање Сремска Митровица Честитамо Дан града и градску славу Дом ученика Сремска Митровица ХИДРОГРАЂЕВИНАР Сремска Митровица Честитамо Дан града и градску славу Građanima Sremske Mitrovice i cenjenim gostima našeg restorana čestitamo novembarske praznike SREMSKA MITROVICA, STARI MOST BB

22 22 Среда, 8. новембар Недељни хороскоп Кувар Ован Фи нан сиј ска си ту а ци ја је по вољ на. Про бле ме ко је сте имали у прошлости решавате брже него што мислите. Можете да очекујете веома позитивну ситуацију на овом плану. Бик Уко ли ко се ба ви те при ват ним по слом, са да ће те успети да остварите нешто стабилније стање на овом по љу. Оче ку ју вас по зи тив не окол но сти у ко ји ма можете профитирати. Бли зан ци Имаћете много пословних обавеза. Без обзира на то, пуни сте енергије и веома мотивисани да све завршите. Желите да докажете своје способности на овом пла ну. Рак Током наступајућег периода можете да имате неки мањи добитак. Фактор среће ће вас послужити у више различитих ситуација. Можете да очекујете по вољ не окол но сти. Лав Очекује вас повећање зараде. Посвећени сте свом по слу и ва жно вам је да на овом по љу по стиг не те успех. Не ће те ста ти док не за вр ши те све оно што вам је ва жно. Де ви ца Нећете успети ако брзо одустанете од својих идеја. Важно је да порадите на томе да будете истрајнији и упорнији. Потрудите се да изградите веће самопо у зда ње на овом по љу. Ва га Мо гу ће је да ће вам при ја ти ма ло ду жа па у за на по слу или би чак би ло до бро да уз ме те сло бо дан дан. Нећете пропустити нека важна дешавања, у сваком случају. Шкорпија Могуће је да нисте сасвим задовољни ситуацијом у којој се налазите. Планирате промену радног места. Оче ку ју вас но ве по вољ не при ли ке у да ни ма који долазе. Стрелац Послушајте савете и предлоге које ваши надређени имају за вас. Немојте да будете претерано тврдоглави. Ако будете прихватили туђе мишљење, више ћете постићи. Јарац Долази вам пословна понуда везана за неки други град или др жа ву. Мо гу ће је да ће те уско ро остварити врло повољну сарадњу и да ћете проширити свој по сао. Во до ли ја Долазите до значајног побољшања на пољу финанси ја. Оства ри ли сте ста бил ност и до бро се осе ћа те због то га. Кад је у пи та њу по сао, ни кад вам ни је бо ље ишло. Рибе Оче ку је вас при ли ка да за бли ста те. Мо же те да очекујете позитиван период у којем ћете направити важне потезе у каријери. Месец новембар вам доноси позитивне промене. Салама од чоколаде Састојци: 200 гра ма чо ко ла де, 200 гра ма мле ве них ора ха, 1 це ло ја је, 1 ва нилин шећер, 50 грама кандираног лимуна и поморанџе (микс који се купује у продавницама здраве хране), 50 грама сецканог бадема, 1-2 кашике рума Начин припреме: Отопити чоколаду и додавати орахе, јаје, ванилин шећер, кандирано воће, бадем и рум. На фолију ставити кристал шећер, изручити масу, формирати саламу и до служења држати у фрижидеру. СКАНДИНАВКА УКРШТЕНИЦА АУТОР: ВЛАДИМИР ШАРИЋ ЛУКА, ПРИСТАН ПРЕДСТАВ ЉЕНОСТ НА РЕПРЕ- ЗЕНТ НИВОУ ВЕЛИКА БРИТАНИ- ЈА ЈАПАНСКИ СЛИКАР. ТАТСУО ПОЗОРИШ НИ КОМАД ПИСЦА СА СЛИКЕ ШАМПИОН, АС КОСТ ГРУДНОГ КОША ИЗДАВАЧ- КО ПРЕДУЗЕ- ЋЕ ПРИПАД- НИК ЕВРОПС- КОГ НАРОДА ПОЧЕТАК АЗБУКЕ СТАРАЊЕ О НЕКОМ КОСТА РУВАРАЦ КАТРАН КИСЕОНИК ЛОЗНИЦА ПОЛИТИЧ- КО УТОЧИШТЕ (МН.) МУШКО ИМЕ ЈЕДИНА, ОСТАЛА ИНИЦИЈА- ЛИ ГЛУМИЦЕ ТЕМПЛ МРАЧАН МЕТАР ОЗНАКА МАЂАРС- КИХ. ЖЕ- ЛЕЗНИЦА МУЗИЧАР КЛЕПТОН СПРАВА ЗА МЕРЕЊЕ ПРИТИСКА ЛИКОВНИ УМЕТНИК ЖУРНАЛИ СТ (МН.) ИНТЕРНА РАДИО СТАНИЦА ТРАГ ДИВЉАЧИ (МН.) ЛЕСКОВАЦ МАНАСТИР И ПЛАНИНА У БУГАР- СКОЈ ОСТРВО НА ЈАДРАНУ ЈЕДИН. ЗА ЕЛ. РАД САСТАВНИ ВЕЗНИК ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА МЕРА ЗА ДУЖИНУ (МН.) РОДНО МЕСТО ПИСЦА МЕСТО У МАКЕД. С ВОДОРАВНО: 1. Гомила света, 7. Мужевљев отац, 13. Екстремно понашање, 14. Хемијски знак за угљеник, 15. Слика светаца, 16. Име глумице Жирадо, 17. Ставити у окове, 20. Прво слово глагољице, 21. Аутоознака за Ваљево, 23. Брзи извиђачки брод, авизер, 25. Вртларство, грана привреде, 29. Слово грчког алфабета, 31. Пустиња у Индији, 32. Осамнаесто и тринаесто слово азбуке, 33. Име глумице, Ержишник, 35. Наша најбоља рукометашица свих времена, Светлана, 37. Скраћеница за а виста, 38. Житељи Ирана, 40. Радиоактивни хемијски елемент, 42. Прочишћавање (грч.), 43. Житељи Срема. УСПРАВНО: 1. Чо век ко ји не што сла ви, 2. Ов чи је кр зно, 3. Име глум ца Кон стан тин, 4. Лич на заменица, 5. Идентификовани летећи објекат, 6. Рожнати део прстију, 7. Ознака за секунду, 8. Вр ста је сти вог уља, 9. Ста ри фран цу ски сре бре њак, 10. Упит на реч, 11. Име Ка ре њи не, 12. Силом отворити, 14. Бојати се, стрепети, 18. Повити завојем, 19. Популарни назив за италијанску репрезентацију, 22. Без одеће, 24. Аутоознака за Вуковар, 25. Уже за везивање чамца (тур.), 26. Сло во грћ ког ал фа бе та, 27. Хе миј ски знак за ти тан, 28. Биљ на ште то чи на, 30. Зе мља (лат.), 34. Име пе ва чи це, Ок са, 35. Аме рич ка поп пе ва чи ца, Али ша, 36. Ко рист (турц.), 37. Озна ка за ат мос фе ра, 39. Хе миј ски знак за хром, 41. По врат на реч, 43. Сим бол сум по ра. ВРСТА АЛКОХО- ЛА, ШПИ- РИТУС ОСТРВО НА ЈАДРАНУ ЈУНИОР СА СТА ВИО: То ми слав Зе ман ПОД БИВШИ ДИПЛОМА- ТА У СФРЈ СУДОКУ ПЉЕВЉА ДЕО РАДИО ИЛИ ТВ УРЕЂАЈА ВРСТА КОЛАЧА ПРЕДЛОГ, К ПИСАЦ СА СЛИКЕ НАРОД У СТАРОМ РИМУ ЛИЧНА ЗАМЕНИЦА БИЉКА- ПЕЊАЧИ- ЦА ГЛУМАЦ НОВАРО АУСТРИЈА РЕКА У ПОРТУГА- ЛИЈИ ПОКАЗНА ЗАМЕНИЦА ИЗРАЗ У НАРОДУ ЗА ОСТРВО УЛИЦА ВИЦ Куме, много ти леп овај сако. - Фала ти, куме, купио сам на попуст. - Па како на попуст? - Попустила пажња продавачици! Пита Суљо Мују док чекају концерт У2 у Сарајеву: - Јел, Мујо, матере ти, кад почиње тај концерт? Мујо: Па у 2, коњу, зар не видиш да пише на сваком плакату. Дошла Фата у банку и тражи јој радник личне податке: Где си рођена? - Ооо, где си, рођени?!

23 Среда, 8. новембар Ме де ња ци са мо ти ви ма фол кло ра Слат ки ши за чи ње ни љу ба вљу Сва ки ко лач се осли ка ва руч но и укра ша ва се по је ди нач но, та ко да ни ка да ни је дан не бу де исти ка же Дра ги ца Ши ка нић из Ши да Ка да је пре се дам го ди на ње на ку ма за мо ли ла да јој по мог не при прављењу колача, Шиђанка Дра ги ца Шиканић ни је ни слу ти ла да ће јој упра во медењаци за које је добила рецепт поста ти хо би и ве ли ка љу бав. Пр вих не ко ли ко го ди на пра ви ла је медењаке искључиво за своју породицу, при ја те ље и ку мо ве, али је на њихов на го вор пре две го ди не по че ла да их пра ви и по на руџ би ни. - Пријатељица моје маме је видела слике медењака и пошто држи тезгу на пи ја ци пи та ла ме је да ли бих хте ла да јој направим десетак комада за Ускрс, да их има у по ну ди за сво је му ште ри је. Допало јој се што су колачићи шарени и на око атрак тив ни, па сам јој ја напра ви ла не ке са ус кр шњим мо ти ви ма. Сви ко ји су тог да на до шли да не што па за ре код ње, ку пи ли су и ме де њак, а посебно су била одушевљена деца. Про да ва ло се на ко мад, а ја ни сам могла сти ћи да их на пра вим то ли ко колико су били тражени. Нисам уопште очекивала такво интересовање и то ми је да ло ве тар у ле ђа. На кон то га сам правила медењаке за Шидско културно ле то, где сам из ла га ла на штан ду у оквиру етно дана. Одлучила сам да се за ту прилику својим суграђанима представим са сремачким кућицама од медењака и разним шидским мотивима. После ле та сам до би ла иде ју да пра вим медењаке у облику јесењих мотива: јабука, крушака, лишћа, а сада већ креће сезона сла ва па ће и ко ла чи ћи би ти у том ду ху кроз осмех при ча Дра ги ца. За по ла зак у пр ви раз ред Драгица Шиканић из Шида Малој Јањи за крштење Каже да се од прављења медењака не мо же мно го за ра ди ти, али да њој но вац и ни је мо тив, по што се ти ме бави искључиво из љубави. Највише воли да их укра ша ва у ноћ ним са ти ма, ка да сви спа ва ју, па има мир и ти ши ну да се пре пу сти свом хо би ју. - Највећа имспирација ми је када неко поручи медењаке и каже изненади ме, односно каже да мени препушта избор у погледу украшавања и боја. Тада моја креативност највише дође до из ра жа ја, иде је са ме из ви ру и раз вија ју се то ком укра ша ва ња, по себ но ако до бро по зна јем ту осо бу за ко ју правим ко ла че. Та ко сам, ре ци мо, јед ном мом ку на пра ви ла ме де ња ке за ње гов 18. ро ђен дан са мо ти ви ма фол кло ра и на род них но шњи, по што је то ње гов хо би јер игра у фол кло ру. Сви су би ли одушевљени и медењаци су се одмах раз гра би ли, што увек и бу де слу чај на свим про сла ва ма. Упра во из тог разлога направим увек још понеки комад Морски мотиви само за слављеника или слављеницу, да им оста не са успо ме ну об ја шња ва Драгица. На њеним медењацима је све јести во, пра ве се од бра шна, ја ја, ме да и зачина: цимета, мускатног ораха и ђум би ра. Те сто мо ра да од сто ји сат два у фри жи де ру, а он да се пе ку. На кон пече ња по треб но је да пре но ће и та да сле ди укра ша ва ње. За то се ко ри сти беланце, шећер у праху, мало густина и ли му нов сок. Од тих са сто ја ка направе се две смесе различите густине, гу шћа је за цр та ње ли ни ја, а ре ђа се користи за бојење. Готови медењаци могу да стоје неколико дана све док укра ша ње не бу де скроз го то во, јер је за то, ка же Дра ги ца, по треб но мно го ви ше вре ме на не го за са мо пра вље ње теста и додаје: - Сва ки ко лач се осли ка ва руч но и укра ша ва се по је ди нач но, та ко да ника да ни је дан не бу де исти. Че сто ме же не пи та ју за ре цепт и тра же да им об ја сним ка ко се то ра ди, али од мах сви од у ста ну од же ље да пра ве ка да им ка жем да је осим кре а тив но сти и талента за ове медењаке потребно имати и до ста стр пље ња и мир ну ру ку. Ме ни је тај мој хо би по стао пра ви лек про тив стре са, то ме сми ру је и од ма ра, та ко да и када немам наруџбу правим медења ке за сво је де те, јер за и ста ужи вам у томе. Најважнији зачин у медењацима је љу бав пре ма то ме што ра дим, а што и је сте нај ва жни је за сва ки по сао или хо би ко јим се чо век ба ви. Ко ла чиће не продајем нигде званично пошто ми се то не би ис пла ти ло, али све што на пра вим сли кам и по ста вим на Фејсбук страницу Медењаци Шид, па ми они ко ји ма се сви ди мој рад та ко и пору че оно што же ле да им на пра вим. А да је за и ста реч о ори ги нал ним и атрактивним колачићима, који су уз нео би чан из глед још и ве о ма уку сни, све до чи о то ме и чи ње ни ца да су до сада отпутовали у бројне европске земље, углав ном као по клон. Це на ме дења ка за ви си од ве ли чи не и мо ти ва и кре ће се од 50 до 100 ди на ра, а па кова ни су и про да ју се по је ди нач но. С. Михајловић Фо то: М. Милеуснић и лична архива Прве три награде иду у Ру си ју Првонаграђена фотографија Олга Мендоса из Мо скве по бедник је овогодишњег дванаестог по ре ду кон кур са Пра во сла вље на интернету. Фотографију за другу награду сни ми ла је Мар га ри та Тол ма че ва такође из Москве, док је трећа награда припала Андреју Расанову из ру ског града Кирова. Нај бо љу ко лек ци ју фо то гра фи ја послао је Зо ран Ива нов ски из Ско пља (Македонија). Другу награду за колекцију освојио је Александер Хромев из Ма ри о по ља (Укра ји на), а тре ћу Инга Цвијановић из До бо ја (Бо сна и Хер цеговина). Жи ри Фо то ки но и ви део са ве за Вој во ди не, у са ста ву Душан Живкић и Синиша Бубњевић, по хва лио је радове аутора у обе конкуренције. За фотографију су истакли радове Сергеја Машонкина из Усть-Каменогорск (Казахстан), Ива не Лу кић из Ве ли ке Хоче, Чедомира Милосављевића из Панчева, Романа Ђурића из Београда и Са ше Ла ли ћа из Сом бо ра. За ко лекцију фотографија похвале су заслужили: Мартин Митов из Со фи је (Бу гарска), Оља Симовић из Ра шке, Мирко Јовић из Вр шца и Саша Савовић из Гор њег Ми ла нов ца. Награда Сава Драгојловић, коју додељује жири организатора изложбе за најуспешнију фотографију домаћег аутора, биће уручена Снежани Лерх из Новог Сада. На овогодишњу конкурс при спео је ре кор дан број фо тогра фи ја (411) од стра не 97 ауто ра из 12 зе ма ља: Ру си је, Ма ке до ни ја, Бу гар ске, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Пољске, Украјине, Аустралије, Немачке, Финске, Казахстана и 27 места Србије. Жири је прихватио 229 фотографија 87 аутора. Свечано отварање 12. Међународне изложбе фотографија Православље на ин тер не ту, на ко јем ће би ти додељена признања награђеним ауторима, одржаће се у суботу, 11. новембра го ди не у хо лу До ма кул ту ре у Беочину у 19,00 часова. Поставка од 104 фотографије биће изложена до 22. новембра године. С. Н.

24 24 Среда, 8. новембар СЕЋАЊЕ На нашег драгог, вољеног и никад прежаљеног САШУ БУРМАЗЕВИЋА из Мачванске Митровице Узеле су те 90. године... Отишао си без поздрава. 24 године са поносом те спомињемо и са тугом живимо. Нека те у тишини вечног мира прати наша љубав јача од времена и заборава. Твоји најмилији: мама Дана, тата Милић и сестра Тања Мијајловић са породицом Дана навршило се пет година од како није са нама Дана навршило се пет година од како није са нама Дана навршава се три године како није са нама наш драги отац и супруг Дана 5. новембра навршила се година како није са нама наша драга РУЖА ЛУКИЋ Заувек ћеш остати у нашим срцима. Ћерке Вера и Злата са породицама. Дана навршило се шест месеци од смрти МИЛОШ ЖИВАНИЋ Постоји нешто што никад не умире, то су љубав и сећање на тебе. Супруга Вера, кћерка Александра, син Златко са породицом МИЛОШ ЖИВАНИЋ Драги наш Милоше, прошло је пет година од како ниси са нама. Памтићемо те по доброти, у срцу те носимо, од заборава чувамо. Твоји тетка Владица, сестра Снежана и зет Бранко ПЛЕМИЋ БУДИМИР БУДА Зоран и Марица ТРЕНЧАНИН СТЈЕПАНА Нека те у тишини вечног мира прати наша љубав јача од заборава. Твоји Маца, Пера, Наташа, Ивана, Небојша, Драган, Ана, Тамара и Ена Дана навршава се 15 година од када нас је напустио супруг, отац и дека Дана 12. новембра навршава се годину дана како није са нама наш драги Десетогодишњи помен БОЖА МОШИЋ Време пролази, а ти нам све више недостајеш. Твоја супруга и кћерке са породицама. ПЕТАР ЗДЕЛАР Заувек ћеш остати у нашим срцима. Твоји најмилији ПЕЈАНОВИЋ ЗОРКА С љубављу и поштовањем, ожалошћени: син Милан, кћерке Мирославка, Марија и снаја Ружа са породицама.

25 Среда, 8. новембар Последњи поздрав Дана године је шест болних и тешких месеци без нашег предоброг тате Сећање НИКОЛА ЗРИЛИЋ Дана 9. новембра навршава се пуних 17 година како није са нама наша ћерка и сестра СОЛАРЕВИЋ МИЛАНА - СОЛАРА Дана године је две тужне године без наше премиле мајке Трговац у пензији Много је лепих успомена да те вечно памтимо, да о теби с поносом причамо и да те никад не заборавимо. Супруга Оливера, деца, унуци и праунуци. ГОРИЦА ГОЦА ХОКУЛИЋ Године пролазе, а туга остаје заувек. Твоји најмилији НАДИ МАРИЋ Вечно ћеш остати у нашим мислима и срцу. Памтићемо Те по лепим успоменама, племенитости и храбрости. Била си и остала наш узор и понос. Хвала Ти за љубав и доброту коју си нам пружила. С љубављу и тугом њени најмилији супруг Никола, ћерка Ружица, зет Анђелко, сестра Вера са породицом, остала родбина и пријатељи СОЛАРЕВИЋ ЂУРЂИЈЕ - ЂУЂЕ Најбољи наш тајо и премила мајчице, вољени родитељи, време које пролази није јаче од вечне љубави према вама. Ви сте заувек спона која нас веже, део нашег срца и душе, наших препрека и успеха у животу. Једини тата, требају нам твоји савети и реч као ослонац и заштита. Мајчице једина наша, недостају нам твоји осмеси, загрљаји и подршка. Никада вас нећемо пустити из наших срца. Заувек вољени, никад заборављени. Захвални деца Драгомир и Снежана ТОДОРОВИЋ ЈОВИЦА Недостајеш нам. Твоје Андреа и Весна. Драги куме ЈОВАН ТЕОДОРОВИЋ Нисмо те заборавили ни после двадесет година. Кумови Живановићи Дана навршава се три године од када је преминула наша драга ЂУРЂИЦА ЂУРИЧИЋ Дана навршило се годину дана од смрти драгог и вољеног суруга, оца и деде ИВАНА ЧАЈА Тужно сећање ЖИВАНОВИЋ Недостајеш, твоја љубав, подршка, ослонац. Твој осмех, пољубац, загрљај. Вечно захвални за живот и љубав који си нам поклонила. Кћерка Јованка и син Живко са породицом Година прође пуна бола и туге, осташе сећања која не бледе и доброта и љубав која се памти. Твоји супруга Стана, ћерке Весна, Јелена и Ивана, зетови Љубиша и Зоран, унука Мила, унуци Филип и Стефан и сестра Анђа МИРЈАНА РАДОСЛАВ С пуно љубави и неизмерном тугом носимо Вас у нашим срцима. Вечно ожалошћени синови Сава и Зоран са породицама Петнаест година није са нама наш вољени и никад заборављени Р ЕП УБЛ ИКА С РБ ИЈА, АП ВО ЈВ ОД ИНА СКУПШТИНА ОПШТИНЕ ШИД Комисија за доделу стипендија СЛОБОДАН ЈОЦИЋ Живиш у успоменама и срцу твојих намилијих. Дана 8. новембра 2017 навршава се осам година од смрти драгог супруга и оца. ДОБРИВОЈ ГАЏУРИЋ Осам година ниси са нама, а ми те још више волимо, у срцу носимо и не заборављамо. Супруга Бранка и син Златко Број: 67-6/II Д ана, г од ине Ш И Д РЕПУБЛИКА СРБИЈА АУТОНОМНА ПОКРАЈИНА ВОЈВОДИНА ГРАД СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА ГРАД СКА УПРА ВА ЗА УР БА НИ ЗАМ, ПРО СТОР НО ПЛА НИ РА ЊЕ И ИЗ ГРАД ЊУ ОБЈЕ КА ТА Број: / 2017 VI Да на: год. СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА Градска управа за урбанизам, просторно планирање и изградњу објеката Гра да Срем ска Ми тро ви ца у скла ду са чла ном 45а За ко на о пла ни ра њу и изград њи ("Слу жбе ни гла сник РС", број: 72/2009 и 81/2009 ис прав ка, 64/2010 УС, 24/2011, 121/2012, 42/2013-УС, 50/2013-УС, 98/2013-УС, 132/2014 и 145/2014), и чла ном 36 Пра вил ни ка о са др жи ни, на чи ну и по ступ ку из ра де до ку ме на та просторног и урбанистичког планирања ("Службени гласник РС", број 64/2015), излаже на На осн ову о дре дбе чл ана 17. О дл уке о н ач ину оств ар ив ања пр ава на м ат ер ија лне п ом оћи д еци, уч ен иц има и ст уде нт има са т ер ит ор ије о пшт ине Шид ("Сл ужб ени лист о пшт ине Шид", бр. 6/2015, 16/2015 и 16/2016), К ом ис ија за д од елу ст ипендија Скупштине општине Шид, дана године, донела је Одлуку о расписивању I Ра сп ис ује се Ко нкурс за д од елу стипе нд ија за шко лску 2017/2018. годину. II Право на доделу стипендије имају: 1. редовни студенти високошколских установа које су акредитоване од стране Министарства просвете РС, као и в ис ок ошко лских уст ан ова к оје се н ал азе у ин остра нству, под истим услов има као за ст уде нте к оји се шк ол ују у Р. Србији, 2. су уп ис али је дну од г од ина (од п рве до п осле дње) ст уд ија п рвог ст епена, ст уд ија др угог ст еп ена или ст уд ија трећег степена, 3. су з ап оч ели ст уд ир ање с амо на је дној в ис ок ошко лској уст ан ови, 4. им ају пр еб ив ал иште на т ер ит орији О пшт ине Шид, 5. током студија нису обнављали ни једну годину (студенти од друге до п осле дње г од ине ст уд ија п рвог ст епена, студија другог степена и студија трећег степена), 6. им ају пр осе чну оц ену свих п ол ожених и сп ита од 8,00 и в ише, о дн осно од 4,50 и в ише 7. н ису ст ар ији од 26 г од ина, осим за студије трећег степена - докторске академске студије, где је старосна граница 30 година, 8. н ису у ра дном о дн осу и 9. н ем ају ст атус а псо лве нта. К О Н К У Р С А ЗА ДОДЕЛУ СТИПЕНДИЈА ЗА ШКОЛСКУ 2017/2018. ГОДИНУ III Редослед кандидата за доделу стипендије утврђује се на основу: 1. постигнутог успеха у студирању, о дн осно у сре дњој шк оли; 2. уп ис ане г од ине ст уд ија. Под п ости гн утим р езу лт ат има, за студенте прве године, подразумева се просек постигнут током четворогодишњег школовања, за студенте друге и сваке наредне године факултета подразумева се просек постигнут током студија и да током студија није губио годину. IV П оред пр иј аве на ко нкурс, по дн осе се и следећа документа: 1.ув ер ење о уп ис аној г од ини ст удија (ук ол ико ст уд ира у ин остра нству прил аже се ов ерен пр евод ув ер ења), 2. ув ер ење о в ис ини пр осе чне оцене т оком ст уд ија (ук ол ико ст уд ира у ин остра нству пр ил аже се ов ерен превод ув ер ења), о дн осно п отв рда шк оле о постигнутом успеху током средње шк оле или пр оста ф от ок оп ија св едоча нст ава за све 4 г од ине и ф от ок оп ија д ипл оме, 3. уверење да током студија није обнављао годину студија (уколико студира у ин остра нству пр ил аже се ов ерен превод уверења), 4. ф от ок оп ију ст уден тске књ иж ице индекса, 5. оч ит ану ли чну ка рту или ув ер ење о пр еб ив ал ишту, 6.и зј аву под кр иви чном и м ат ер ијалном одговорношћу да до сада није био корисник општинске стипендије, 7. и зј аву под кр иви чном и м ат ер ијалном о дг ово рн ошћу да н ије з асн овао ра дни о днос н ити се н ал ази на стручном осп ос обљ ав ању или др угом в иду ра дног а нг аж ов ања уз н акн аду, V Пр иј аве на Ко нкурс се пр ед ају у Општинској управи Општине Шид у Услужном це нтру: ул. Ц ара Л аз ара бр.7, Шид. VI Непотпуне и неблаговремене пријаве на Конкурс неће се разматрати. VII Oдлука о додели стипендија биће о бј ављ ена на огл асној т абли О пшт ине Шид. VIII Ко нкурс је и ста кнут и о бј ављен на огл асној т абли о пшт ине Шид на дан г од ине и тр аје 15 д ана од д ана о бј ављ ив ања на огл асној т абли О пшт ине Шид и на са јту о пшт ине Шид. ПРЕДСЕДНИК Снежана Момирски ср. РАНИ ЈАВНИ УВИД МАТЕРИЈАЛ ЗА ИЗРАДУ ПЛА НА ДЕ ТАЉ НЕ РЕ ГУ ЛА ЦИ ЈЕ ДЕЛА ПРИОБАЉА РЕКЕ САВЕ У ГРАДУ СРЕМСКА МИТРОВИЦА 1. РА НИ ЈАВ НИ УВИД ће се оба вља ти у хо лу згра де Град ске ку ће Гра да Сремска Митровица, у Сремској Митровици, улица Светог Димитрија број 13 и тра ја ће 15 да на и то: од 08. но вем бра до 23. но вем бра го ди не. У току трајања ра ног јав ног уви да заинтересована правна и физичка лица имају право упознавања са општим циљевима и сврхом израде плана, могућим ре ше њи ма за раз вој про стор не це ли не, мо гу ћим ре ше њи ма за ур ба ну об но ву и ефек ти ма пла ни ра ња. Оба ве шта ва ју се и по зи ва ју ор га ни, ор га ни за ци је и јав на пред у зе ћа ко ји су овлашћени да утврђују услове за заштиту и уређење простора и изградњу објека та да да ју ми шље ње у по гле ду усло ва и нео п ход ног оби ма и сте пе на ути ца ја на животну средину. Заинтересована правна и физичка лица могу доставити примедбе и сугестије у пи са ном об ли ку на Град ску упра ву за ур ба ни зам, про стор но пла ни ра ње и изградњу објеката Града Сремска Митровица, улица Светог Димитрија, број 13. у Сремској Митровици. НА ЧЕЛ НИК, Ве сна Ву ја но вић, дипл. прав ник

26 26 Среда, 8. новембар Свим потрошачима и грађанима Сремске Митровице честитамо Дан града Митровдан. Желимо вам пословни успех и личну срећу, са жељом да и у наредном периоду заједнички градимо још бољу Сремску Митровицу. ЈП Срем-гас Суграђанима, корисницима наших услуга и пословним сарадницима упућујемо честитку поводом Митровдана градске славе ЈКП Регионална депонија Срем - Мачва

27 Среда, 8. новембар Трагање за лучом која побеђује грех Испод гламура ренесансне Србије, испод пурпурне тоге украшене златним двоглавим орловима и круне саковане од смутње и наде, крила се трагична судбина пораженог и жеља да се покајањем дође до искупљења Са вр ха ува ле у ко јој смо се об ре ли ди жу се твр де зи ди не. Ка мен је бео па се услед од сја ја вар љи вог ју тар њег ок то бар ског сун ца чи ни као да при лази мо Ар ту ро вом Ка ме ло ту. Кре ће мо се лагано. Са страхопоштовањем према Де спо ту и ди вље њем пре ма гра ђе ви ни ко јом је Сте фан Ви со ки раз ве јао мрак. По ди жем очи, али мој по глед ви ше не до пи ре до по след њег ре да глат ког бе лог ка ме на. Сти гли смо. За ста је мо на крат ко и кре ће мо ка отво ре ној ка пи ји Де спо то вог утвр ђе ња. Ту, на ула зу, обарам гла ву. Кр стим се и по глед упи рем ка Ре са ви. Зи ди не су са мо спо ља шња опла та ко ја вас во ди до ср ца. Не у- гаслног, веч но жи ву ћег чи ји брон за ни откуцаји већ вековима буде Браничево и зо ву га да се из но ва и из но ва врати на извориште живота. Син У средишту дворишта чека нас Мана стир Све те Тро ји це. Ма на си ја, задужбина и најсјајнији драгуљ у круни Светог Деспота Стефана Лазаревића. Све зи ди не, њи хо ва ле по та и ве ли чина не вреде колико манастирска црква у ко јој је Де спот про во дио сво је да не тра га ју ћи за лу чом ко ја ће ње га и његов на род раз би јен на Ко со ву годи не кроз тур ску тму шу, пре ко Гол го те довести до спасења. Већ по осни ва њу, ма на стир са чи јих зи ди на и да ље гле да ју Све ти Рат ни ци и прате очи Архангела заштитника, постао је цен тар срп ске кул ту ре. У ње му су се преписивале књиге, крај њега се са би ра ли нај бо љи европ ски ви те зо ви на ве ли чан стве ним тур ни ри ма ка кве Евро па Сте фа но вог до ба ни је ви ше ниг де ви де ла, све у инат по ра зу и малодушности која после Газиместана ви ше ни је мо гла да са гле да пу те ве спасења и избављења. Градећи своју Манасију, слажући ка мен по ка мен свог ста на за ћу та ње, ка ко је о на ме ра ма Сте фа на Ви со ког пи сао Кон ста нин Фи ло зоф, тра гич ни ју нак са Ан го ре, бра ни лац им пе ри је ко ја га је увла чи ла у ноћ, ока ја вао је свој и грехе своје породице и народа. Испод гламура ренесансне Србије, испод пурпурне тоге украшене златним дво гла вим ор ло ви ма и кру не са ко ва не од смут ње и на де, кри ла се тра гич на суд би на по ра же ног и же ља да се по кајањем дође до искупљења. Под све тлом све ћа, украј Не дре маног ока, Де спот Сте фан на шао је од говор. Исти ко ји је га на вео да са гра ди и Ма на стир Ко по рин, те рао га да упор но иде про тив ра зу ма и ло ги ке по ра женог, на во дио да у слу жби оних ко ји кажња ва ју са учи ње но тра жи соп стве ни спас. Ту, пред очи ма Ар хан ге ла од чије хладноће и будности су страховали чак и Тур ци, Све ти Де спот је са знао да су грех и бор ба са њим је ди на ме ра наших де ла. Оних ко је чи ни мо и оних којих се кло ни мо. Ра за пет из ме ђу ро ђења и смр ти, чи тав жи вот ста је у ту ме ру. Све до васкрсења. Схва тив ши ту по след њу исти ну, Стефан Ви со ки, по кри вен бе лом пло чом у јужном делу Манасије, могао је да поста не онај ко ји је мрак на у чио да си ја. Ка ко је пла ме ном упи сао на хлад но сечиво свога мача. Отац Сво ју бор бу, у зе ле ни лу Ку чај ских пла ни на во дио је и Сте фа нов отац. Унутар зидина малене Раванице, косовски Му че ник и По бед ник ра то вао је са својим гресима. Са међусобним ратовима, Ша ке Све тог Кне за Ла за ра Испред Манасије отимањима и сабирањима, са господаром и витезом Николом Алтомановићем, са на пу шта њем Ца ра Уро ша го ди не и повлачењeм пред на је здом Мр њав че ви ћа са истог по ља на ко јем ће две де це ни је ка сни је сво ју гла ву окрунити трновим венцем. Сво јим де лом и име ном, кнез крај чи јих сам мо шти ју, по кри вен по дневним све тлом за тра жио по моћ у бор би ко ју сам во дим, на род ни цар и је дан од најпоштованијих православних светите ља, по шао је ста зом свог име ња ка. Оног ко ји је во љом Исти не устао из мр твих. У рас ко ра ку од Ла за ра из Вита ни је, бли зу Је ру са ли ма, до Ла за ра са ка ме ног При леп ца од ви ја ју се на ши животи и наша историја. Са Раваницом, Лазар је постао Стефан, титулар и господар земљи српској. Вла дар ко ји је са би ра ју ћи отимао, обнављајући разарао, никада до вољ но ути ца јан да око свог скип тра окупи рашку властелу. Са повратком у Раваницу из Приштине Стефан је по но во по стао је ди но што је мо гао бити Лазар. Васкрсли мученик који је тек у смр ти за се бе ве зао свет и по чео да га ме ња. Ма на стир у ко јем су ми по дрх та ва ле ноге постао је стециште народне уметности, а Светитељ чија је близина код мене изазивала благу вртоглавицу постао је централна тачка народне епике ко јом су у мрак и там ни це за тво ре ни војници одагнавали од себе малодушност и кло ну ће. У тој бор би, Ра ва ни ца је као ма ло који српски манастир страдавала од Ту ра ка, па су ње ни мо на си, се ле ћи се на се вер, мо шти Све тог Кне за ко начно сме сти ли у бли зи ни Бу дим пе ште, у Сент Ан дре ју ко ја је упра во за хваљујући Лазару, а не Стефану постала центар окупљања Срба. Оних које је попут Мојсија, на Излазак из Египта свога доба повео Патријарх Арсеније Чарнојевић. Коначно, из Сент Андреје, Раванички монаси долазе на границу Србије. На Фрушку гору, у запуштени врднички ма на стир. Об на вља ју га, у ње га пре носе мошти Светитеља и тако посвећују срем ску зе мљу, ко ја нас хра ни, са које уста је мо и у ко ју се вра ћа мо. Као и Раваница ниже Београда, и Сремска Раваница постаје стециште народних умет ни ка, па оту да ни не чу ди што је управо овде Вук Стефановић Караџић за пи сао не ке од нај леп ших и нај зна чајни јих на род них пе са ма. За раз ли ку од си на, отац је спо знату истину посведочио мучеништвом и та ко ис ку пио свој грех, по ста вља ју ћи у исто вре ме ви со ку ме ту и на ро ду ко ји је у да ни ма тур ског роп ства остао без др жа ве и сло бо де. Свест да Бог мо же све ако чо век же ли и ве ру је, би ла је глав на кри ла ти ца ла во ва у ра та ре претво ре не, ка ко је пи сао лов ћен ски тајновидац. У тој све сти, цен трал ну тач ку предста вља Све ти Кнез Ла зар, вла дар, грешник, чо век и му че ник ко ји је сво јим избором на Косову поништио све претходне. Унуци Притиснут вечерњим одливом сунца по за га си том не бу и муч ним осе ћајем те шког зло чи на, са ви јам гла ву и улазим у малену брвнару. Чињеница да сам у хра му не сма њу је осе ћај те скобе због муч ког уби ства ко је је отво рило још јед но ка ја ње и још је дан грех. У мра ку без др жа вља и тур ског господарења Србијом, кроз борбе за слободу, рођен је велики број различитих ко ман да на та, го спо да ра и на род них старешина које су неретко своје позици је за у зи ма ле не за хва ља ју ћи бор бом про тив осва ја ча, већ и оти ма њем, крађом и до дво ра ва њем они ма про тив Унутар Покајнице ко јих се ра то ва ло. Је дан од та квих био је и војвода Вујица Вулићевић, каснији Кнез Сме де рев ске на хи је ко ји је у Радовањском лугу године организо вао уби ство свог ку ма Ђор ђа Пе тровића Карађорђа. Годину дана касније у не по сред ној бли зи ни ме ста на ко јем је Отац Ср би је про лио свој крв, на проплан ку на ко јем је ку ма мо лио да се из Србије склони, Вулићевић је саградио цр кву брв на ру по све тив ши је пре но су моштију Светог Николе. Малу, муком притиснуту Покајницу у којој, када су ме у њу са би ли мрак и жур ба за пу том, за разлику од Раванице, Манасије и Ко по ри на ни сам про на шао спо кој већ тескобу. Свети ратници Ту под сводовима малене цркве сагра ђе не од де ба ла из обли жње шу ме, почела је Вујицина борба. Са грехом, са тежном злочина. Са крвавом торбицом из ко је је до пи рао глас уби је ног Ка рађор ђа. Са са мим со бом. У кле че ћем положају, истом којим је до Дечана, у да ни ма сво је нај ве ће сла ве са стра хом хо дио Цар Ду шан, Ву ји ца је по чео да се ми ри са Бо гом. За раз ли ку од Ма на си је, Ко по ри на и Раванице, Покајница не даје јамество да је Ви ји ца про на шао свој мир. Њена те ско ба и мрак ко ји су је око ва ли ка да сам не дав но са гру пом вер ни ка оку пље них око Хра ма Све тог Ки ри ла и Методија и протојереја-ставрофора Сав а Ра ки те пошао на пут ка Браничеву, све до че да ми ре ње још увек тра је. Вујицино, моје, ваше. Свачије. Нема муч ни јег ра та од ра та са Бо гом. Грех је његов најтежи траг. С. Лапчевић Оснивач и из да вач НИПД "Срем ске но ви не" д.о.о. Срем ска Ми тро ви ца, Трг вој во ђан ских бри га да 14/II, ДИ РЕК ТОР Дра ган Ђорђевић, ГЛАВ НИ И ОД ГО ВОР НИ УРЕД НИ К Живан Неговановић, РЕ ДАК ЦИ ЈА: Све тла на Ђа ко вић, Са ња Ми хај ло вић,марија Балабановић, Мирослав Нинковић, Стево Лапчевић, Ми лан Ми ле у снић (фо то ре пор тер), ТЕХ НИЧ КИ УРЕД НИК Марко Зрилић, Те ле фо ни: (цен тра ла и телефакс), (маркетинг) Те ку ћи ра чун: Banca Intesa Штам па "AПМ Принт", Нови Београд. ПРЕТ ПЛА ТА: за шест ме се ци 1.550,00 ди на ра, за го ди ну да на 3.100,00 ди на ра, за ино стран ство тро стру ко. Регистарски број НВ CIP - Ka ta logi za ci ja u pu bli ka ci ji Bi bli ot eka Ma ti ce srp ske, No vi Sad ( ) SREM SKE no vi ne / glav ni i od go vo ri ured nik Живан Неговановић. - God. 1, br. 1 (1961) -. - Srem ska Mi tro vi ca : Srem ske no vi ne, Ilu str. ; 45 cm Ne deq no. ISSN CO BISS.SR-ID

28 28 Среда, 8. новембар КК Пар ти зан НИС во ди у међусобном скору (6:2) Мега Бемакс чека Партизан KOШАРКА KOШАРКА Мега чека Партизан На ред ног ви кен да у спорт ском ме сто) до че ку је еки пу КК Пар ти зан цен тру Пин ки у Срем ској Митро ви ци еки па КК Ме га Бемаx (9. ме сто) у окви ру осмог ко ла АБА ЛИ- НИС из Бе о гра да ко ја за у зи ма (3. ГЕ ( се зо на 2017/18). Су бо та го ди не са почет ком у 19:00 ча со ва. УЛА ЗНИ ЦЕ се мо гу ку пи ти у кафеу Пин ки од осам до 22 ча са, а на дан утак ми це од 16 ча со ва на благај ни ПСЦ Пин ки по це ни од: триби не 400,00 ди на ра и ВИП 1000,00 ди на ра. Про да ја ула зни ца по чи ње да нас. У се зо ни 2016/17 АБА Ли ге кошар ка ши КК Ме га Бемаx за вр ши ли су на по зи ци ји број 6 са 37 бо до ва (11-по бе да, 15 по ра за у 26 ко ла), уз кош раз ли ку -7 (2138 да тих ко ше ва, 2145 при мље них ко ше ва), ко шар каши КК Пар ти зан НИС из Бе о гра да завр ши ли су на по зи ци ји број 3 са 45 бо до ва (19-по бе да, 7-по ра за у 26 кола), уз кош раз ли ку +133 (2081 да тих ко ше ва, 1948 при мље них ко ше ва). Ова два клу ба су се до са да саста ја ла осам пу та у окви ру АБА Ли ге и Ја дран ске ли ге. КК Пар ти зан НИС во ди у ме ђу соб ном ско ру (6:2). Срем јачи од Сирмијум баскета С. Н. ФУДБАЛ Је сен без из гу бље ног бо да Дуги низ година, ветерани шимановачког Хајдука 1932 такмичили су се, с при лич ним успе хом, у ли ги са вршња ци ма из Сре ма и Ма чве. Ме ђу тим, овај ранг и конкуренцију, фудбалери Хај ду ка 1932 по мно го че му су пре вази шли и од се зо не 2016/2017. так ми че се у конкуренцији клубова, под окриљем Фуд бал ског са ве за Бе о гра да. Већ у пр вој се зо ни, ви де ло се да ће у у новој лиги Хајдук 1932 играти запажену улогу. Прва полусезона је послужила за уигравање екипе и привикавање на конкуренцији, те и не чуде понеки порази. Међутим, у пролећном делу се зо не го ди не ушло се у не веро ват ну се ри ју: 12 по бе да и са мо једна нерешен резултат, те је првенство окончано на другом месту. - Иза нас је ве о ма успе шна по лу сезо на ка же Зо ран Сто ја но вић, играч и је дан од глав них ор га ни за то ра активности ветерана Хајдука 1932 У свим утак ми ца ма смо иза шли као побед ни ци, та ко да има мо мак си мал ни учи нак од 39 бо до ва, уз гол раз ли ку 76:11. Успех је ве ћи, ако се зна да смо се са гостовања главним конкурентима, Ум ки и Срем чи ци, вра ти ли као победници. Тренутна предност је поприлич на и ве ру је мо да ће мо је на про леће и уве ћа ти. За ове сјај не ре зул та те, за слу жни су сле де ћи игра чи: Дмитар Матић, Горан Медић, Зоран Деврња, Ветерани Хајдука 1932 Ми ло ван Ва сић, Алек сан дар Ка танић, Драган Трајковић, Срђан Радосављевић, Милутин Глумчевић, Пре драг Без бра ди ца, Ми лан Кне жевић, Мирослав Игњатовић, Момир Ра ди во је вић, Мил ко Ле ко вић, Зо ран Стојановић, Бојан Живанић, Драган Крстовић, Драгутин Честић, Милорад Јаковљевић, Зоран Радојчић, Влада Наић, Предраг Арсеновић, Јован Ре љић, Ми ро слав Ве се ли но вић, То ми слав Ћир ко вић, Зо ран Ђу ка новић, Ђорђе Марковић, Саво Ђурица, Вла ди мир Ђер ма но вић и Вељ ко Тришић. Колико су шимановачки фудбалски ве те ра ни би ли над моћ ни, нај бо ље показују резултати из првог дела сезоне: прво коло, Хајдук 1932 Посавина 7:0; друго коло, Сремчица Хајдук :2; тре ће ко ло, Хај дук 1932 Ру шањ 7:0; че твр то ко ло, Стре лац Хај дук :2; пе то ко ло, Хај дук 1932 Крајишник 9:2; шесто коло, Републички ор га ни Хај дук :9; сед мо ко ло, Хај дук 1932 Обре но вац 4:1; осмо коло, Ум ка Хај дук :4; де ве то ко ло, Хај дук 1932 Ла ви ринт 4:0; де се то коло, Ве те ра ни 78 Хај дук :3; је дананесто коло, Хајдук 1932 Локомотива 1:4; два на е сто ко ло, Бе љи на Хај дук :11; тринаесто коло, Хајдук 1932 БУСК :1. Ж. Радивојевић Екипа Срема " " У четвртом колу кадетске лиге Војводине група Срем, кошаркашице ЖКК Срем по бе ди ле су на го сто вању у ОШ Све ти Са ва еки пу Сир ми јум баскет резултатом 55:52 (22:22). Сјајне и борбене играчице Срема игра ле су до бро и так тич ки зре ло до самог краја. Утакмица је била веома занимљива и са много преокрета. До велике по бе де, еки пу Сре ма, са клу пе је од лично во дио тре нер Никола Милошевић. Нај е фи ка сни ја у по бед нич кој еки пи и на ме чу би ла је Анастасија Нићифоровић са 20 по е на, Иконија Борић 16п, Маја Илић 10п, Тамара Тешић 5п, Вла ди сла ва Ра да ко вић 2п, Јелена Јанковић 2п, Те о до ра Сми ља нић, Ма ри ја на Ани чић, Ми ли ца Ди вљак, Николина Мишков, Бојана Дринић, Светлана Костић. Нај е фи ка сни ја у по ра же ној еки пи би ла је Анђела Риђошић са 18 по е на, Рад а Ву ке лић 16п, Ирина Васић 6п, Теодора Благојевић 4п, Ана Ни колић 4п, Да ни је ла Зо рић 2п, Ми ли ца Трбојевић 2п, Те о до ра Ва сић, Ми ла Николић, Вања Димитријевић, Сара Ђурић, Милица Петковић. ЖКК Срем тре нут но за у зи ма пр во ме сто на та бе ли. У сле де ћем ко лу Срем дочекује екипу ЖКК Железничар из Инђије. С. Н. Sremska Mitrovica KУГЛАЊЕ Не ре ше но и по ред два обо ре на ре кор да КК Срем - КК Спар так /Де бе ља ча/. Ре зул тат: 4:4. Судија Лукач Богдан са судијама на стазама, Тешевкић Марјан и Радаковић Аница. Гледалаца 30. У деветом колу Прве Војвођанске куглашке лиге екипа Срема дочакала је у ку гла ни ха ле "Пин ки" пр во пла сирану екипу на табели "Спартак". Иако су гости важили за изразитог фаворита на овом мечу, на стазама се по ка за ло са свим дру га чи је. Сјај но су одиграли своје мечеви играчи Срема па су се го сти са мо за "дла ку" из ву кли и осво ји ли бод. Срем је екип но обо рио ста ри и поставио нови рекорд куглане у обореним чу ње ви ма (3464) док је Ко ва чић Пре драг по ста вио но ви ре корд ку глане са оборених 656 чуњева. Резултат је остао нерешен због нерешених мечева оста лих игра ча у по је ди нач ној конкуренцији играч против играча. СРЕМ: Кличарић Анђелко 548, Ко ва чић Пре драг 656, Ка дар Бо јан 545, Па влић Рат ко 604, Ру жец ки Марио 572, Бачевић Бранислав 549. С. Н. Цене смештаја Услуга Ноћење са доручком Дневни боравак Једнокреветна соба Двокреветна соба Трокреветна соба Фрушкогорска бб, 022/ Апартман 2.000, , , , , ,00

29 Среда, 8. новембар СПОРТ 29 БОВЛИНГ ФУДБАЛ ФУДБАЛ ОДБОЈКА ПРВА ЛИГА (друго коло) Шимановчани коловође Резултати 2 кола: Металац (Шимановци) - Раванград (Сомбор) 12:4, Боwлинг сто нес (Сом бор) - Кру па ри (Бачко Душаново) 15:1, Фортуна (Нови Сад) - Тим софт (Бе о град) 14:2, Ба буљ Кендy (Бе о град) - Инел (Бе о град) 10:6, а Земун (Београд) - Жабац (Београд) одложено. Одложена утакмица првог ко ла: Тим софт - Жа бац 13:3. Та бе ла: Ме та лац (8745), Фор ту на (8496) и Бабуљ Кендy (8016) по 4, Тим софт (8464), Боwлинг сто нес (8316) и Зе мун (меч ма ње, 4392) по 2, Ра ван град (8262), Инел (8140), Кру па ри (7358) и Жа бац (меч ма ње, 4188) Ме та лац - Ра ван град 12:4 (4362:4198) ПРВИ СЕТ: 2:0 (712:620); Ђу ро Перић - Го ран Ви де ка нић 208:166, Дан ко Пе рић - Ка ти ца Ја њић 207:189, Ду шан Ђурић - Александар Пеић 148:144 и Здрав ко Пе рић - Дра ган Ве љо вић 149:121. ДРУГИ СЕТ: 2:0 (746:668); Ду шан Ђурић - Дра ган Ве љо вић 172:158, Здравко Пе рић - Алек сан дар Пе ић 201:174, Ђуро Перић - Катица Јањић 208:157 и Данко Перић - Горан Видеканић 165:179. Укуп но: 4:0 (1458:1288). ТРЕЋИ СЕТ: 1:1 (731:726); Здрав ко Пе рић - Ка ти ца Ја њић 148:202, Ду шан Ђурић - Горан Видеканић 221:199, Данко Пе рић - Дра ган Ве љо вић 166:170 ФУДБАЛ Стрел ци: 1:0 Мр ка јић у 6. ми ну ту, 1:1 Пет ко вић у 75. ми ну ту, 2:1 В. Ни нић у 88. минуту. Доњи Товарник: Игралиште Слободе. Гледалаца: 100. Судија: Благоје Радић (Ириг) 7. СЛОБОДА: Радосављевић, Мајсто ро вић 6 (од 70. Ча вић), В. Ни нић 7,5, Ар се но вић 6 (од 55. ми ну та Наић), Кне же ви 7, Ашће рић 7, Ра до шевић 7, Тр бо вић 7, Мр ка јић 8, Но вић 7, Перишић 6,5. СЛО ВЕН: Дер 7,5, Јо ва но вић 6, Вулић 6, Ла зић 7, Ба тањ ски 6, Ра кић 7 (од 75 Цве ти ча нин), Ста нић 6, До станић 6,5 (од 46. Пет ко вић 7), Осто јић 6, Вој ча нин 6, Кља јић 6 (од 46. Стојаковић). Играч утакмице: Немања Мркајић. Коментар утакмице у Доњем Товар ни ку мо гао би се све сти на не колико речи: од готовог, скоро вересија! Металац и Раванград и Ђу ро Пе рић - Алек сан дар Пе ић 196:155. Укуп но: 5:1 (2189:2014). ЧЕТВРТИ СЕТ: 1:1 (725:703); Дан ко Пе рић - Алек сан дар Пе ић 179:143, Ђуро Пе рић - Дра ган Ве љо вић 199:214, Здравко Перић - Горан Видеканић 161:181 и Ду шан Ђу рић - Ка ти ца Ја њић 186:165. Укуп но: 6:2 (2914:2717). ПЕТИ СЕТ: 1:1 (726:756); пр ви дубл, 345:397 (Дан ко Пе рић 176, Бо шко Дражић Дра ган Ве љо вић 225, Алекан дар Пе ић 172); дру ги дубл, 381:359 (Здрав ко Пе рић 201, Ду шан Ђу рић Горан Видеканић 179, Катица Јањић 180). Укуп но: 7:3 (3640:3473). ШЕСТИ СЕТ: 1:1 (722:725); пр ви дубл, 370:375 (Дан ко Пе рић 181, Бо шко Дражић Го ран Ви де ка нић 201, Ка ти ца Ја њић 174); дру ги дубл, 352:350 (Ду шан Ђу рић 196, Здрав ко Пе рић Драган Вељовић 190, Александар Пеић 160). Укуп но: 8:4 (4362:4198). По е ни на пинове: Металац 4, Раванград 0. Коначан ре зул тат: 12:4 (4362:4198). МЕ ТА ЛАЦ 4362 ( про сек 181,75): Ђу ро Пе рић 811 (202,75), Дан ко Перић 1074 (179), Ду шан Ђу рић 1103 (183,833), Здрав ко Пе рић 1016 (169,33), Бо шко Дра жић 358 (179). РА ВАН ГРАД 4198 (174,916): Драган Ве љо вић 1078 (179,66), Але кандар Пе ић 948 (158), Ка ти ца Ја њић 1067 (177,833) и Го ран Ви де ка нић 1105 (184,166). Ж. Радивојевић Слобода Словен 2:1 (1:0) Уоста лом, та ко би и мо гла би ти ка рактеристика игре Слободе, Најпре су гости из Ру ме, у 5. ми ну ту, пре ко Ста ни ћа про пу сти ли сјај ну при ли ку. Већ у контранападу, Мркајић је поново доказао да се све ви ше вра ћа у пра ву фор му: на нај бо љи на чин је ма те ри ја ли зо вао напад Слободе. Ређале су се, потом, шансе домаћина. И у јеку њихове пуне иницијативе, Петковић користи несигурност домаће одбране и поравнава резултат. Стихијским нападима доњетоварнич ки срем ско ли гаш је по ку ша вао да ура ди не што ви ше. А то не што ви ше де си ло се у 88. ми ну ту: на уба че ну лопту Радошевића пред гол Словена, најбо ље је ре а го вао Вла дан Ни нић, ко ји лоп ту с ша ље иза ле ђа Де ра. Ж. Радивојевић ПРВА ЛИГА РЕЗУЛТАТИ 12. КОЛА: БАЧ КА ТО ПО ЛА: ТСЦ Металац 0:2, ЧЕЛАРЕВО: ЧСК Пивара Будућнпост 2:2, ЈАГОИНА: Јагодина Динамо 0:0, БЕОГРАД: Синђелић Бежанија, играно 6. новембра, НОВИ ПАЗАР: Нови Пазар Пролетер 1:1, КРАГУЈЕВАЦ: Рад нич ки 1923 Рад нич ки (П) 0:0, ЗЕ МУН: Те ле оптик Тем нић :0, ИН ЂИ ЈА: Ин ђи ја Сло бо да 2:0. 1. Динамо : Пролетер : Металац : Раднички : Синђелић : ТСЦ : Но ви Па зар : Слобода : Будућност : ЧСК Пи ва ра : Тем нић : Бежанија : Телеоптик : Јагодина : Раднички (П) :20 8 СЛЕДЕЋЕ КОЛО: УЖИ ЦЕ: Сло бо да ТСЦ, ВАР ВА- РИН: Тем нић 1924 Ин ђи ја, ПИ РОТ: Рад нич ки Те ле оп тик, НО ВИ САД: Про ле тер Рад нич ки 1923, БЕЖАНИЈА: Бежанија Нови Пазар, ВРАЊЕ: Динамо Синђелић, ДОБАНОВЦИ: Будућност Јагодина, ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ: Металац ЧСК Пивара. Ж. Р. СРПСКА ЛИГА, ВОЈВОДИНА Резултати утакмица 12. кола: Пригревица: Братство 1946 Железничар 2:0, С. Митровица: Рад нич ки Ду нав 1:1, Су бо ти ца: Бач ка 1901 Раднички /Ш/ 5:1, Зрењанин: Раднички Раднички / НП/ 2:1, Н. Ба нов ци: Омла ди нац Бо рац 1:1, Бео чин: Це мент Мла дост 0:1, Оџа ци: ОФК Оџа ци Цр ве на Зве зда 1:0, Бе чеј: Бе чеј 1918 Ди на мо :2. 1. Бе чеј : Динамо : Бо рац : Брат ство : Омла ди нац : Це мент : Раднички /З/ : Раднички /НП/ : ОФК Оџа ци /-3/ : Мла дост : Же ле зни чар : Цр ве на Зве зда : Ду нав : Бач ка : Раднички /Ш/ : Раднички /СМ/ :22 2 Следеће коло: Пан че во: Ди на мо 1945 Брат ство 1946, Но ви Сад: Цр ве на Зве зда Бе чеј 1918, Б. Ја рак: Мла дост ОФК Оџа ци, Са ку ле: Бо рац Цемент, Н. Па зо ва: Рад нич ки Омла ди нац, Шид: Раднич ки Рад нич ки /З/, Ст. Ба нов ци: Ду нав Бач ка 1901, Пан че во: Же ле зни чар Рад нич ки /СМ/. Д. Б. ВОЈВОЂАНСКА ЛИГА ЈУГ Резултати утакмица 12. Кола: Ди вош: Хај дук Хај дук /Б/ 2:1, Но ви Сад: Ка бел Је дин ство 2:2, Нови Сад: Славија Купиново 0:0, Белегиш: Подуна вац Сло га /Т/ 0:2, Чу руг: Хај дук Сре мац 2:0, Каћ: Ју го вић Бо рац /НС/ 1:1, Ла ћа рак: ЛСК Слога /Е/ 1:3, Шај каш: Бо рац Ин декс 2:2. 1. Сло га /Е/ : Је дин ство : Бо рац /Ш/ : Хај дук /Д/ : Хај дук /Ч/ : Сло га /Т/ : Подунавац : Бо рац /НС/ : Ка бел : Ин декс : Сре мац : Југовић : ЛСК : Хај дук /Б/ : Славија : Купиново :26 3 Следеће коло: Но ви Сад: Ин декс Хај дук /Д/, Ерде вик: Сло га Бо рац /Ш/, Но ви Сад: Бо рац ЛСК, Војка: Сремац Југовић, Темерин: Слога Хајдук /Ч/, Купиново: Купиново Подунавац, Ст. Пазова: Је дин ство Сла ви ја, Бе шка: Хај дук - Ка бел. Д. Б. СРЕМСКА ЛИГА Резултати утакмица 12. кола: Мар тин ци: Борац Ја дран 1:2, Врд ник: Ру дар Бу дућ ност 2:1, Путинци: ПСК Подриње 4:1, Д. Товарник: Слобо да Сло вен 2:1, Ру ма: Пр ви Мај Пар ти зан 6:0, По пин ци: На пре дак Љу ко во 1:2, Кленак: Борац Же ле зни чар 0:0, Адашевци: Граничар 1923 Хртковци 2:1. 1. Подриње : Граничар : Слобода : Пр ви Мај : Же ле зни чар : П С К : Бо рац /К/ : Ру дар : Будућност : На пре дак : Бо рац /М/ : Љуково : Партизан /-3/ : Ја дран : Хртковци : Сло вен :28 6 Следеће коло: Хртковци: Хртковци Борац /М/, Ин ђи ја: Же ле зни чар Гра ни чар 1923, Љу ко во: Љуково Борац /К/, Витојевци: Партизан Напре дак, Ру ма: Сло вен Пр ви Мај, М. Ми тро ви ца: Подриње Слобода, С. Ноћајски: Будућност ПСК, Голубинци: Јадран - Рудар. Д. Б. МЕЂУОПШТИНСКА ЛИГА СРЕМ Резултати утакмица 12. кола: Ман ђе лос: Фрушко го рац ОФК Бре стач 3:0, Н. Кар лов ци: По лет Мла дост 4:0, Би кић До: Би кић До Сло бо да 6:0, Обреж: Гра ни чар Фру шка Го ра 2:1, Д. Пе тров ци: До њи Пе тров ци До њи Срем :2, Жар ко вац: На пре дак Зе ка Бу љу ба ша 9:1, Чал ма: Сло га Хај дук 0:0, Ку змин: Гра ни чар Ми трос 0:1. 1. На пре дак : Д. Пе тров ци : Фрушкогорац : По лет : Граничар /О/ : Мла дост : Хај дук : Сло га : Ми трос : ОФК Бре стач : Би кић До : Фру шка Го ра : До њи Срем : Зе ка Бу љу ба ша : Слобода : Граничар /К/ :32 3 Следеће коло: С. Ми тро ви ца: Ми трос Фрушкогорац, Вишњићево: Хајдук Граничар /К/, Рав ње: Зе ка Бу љу ба ша Сло га, Пе ћин ци: До њи Срем 2015 На пре дак, Ру ма: Фру шка Го ра Доњи Петровци, Шашинци: Слобода Граничар /О/, Буђановци: Младост Бикић До, Брестач: ОФК Бре стач - По лет. Д. Б. ОПШТИНСКА ЛИГА ШИД РЕЗУЛТАТИ ОДЛОЖЕНИХ УТАКМИЦА: КУКУЈЕВ- ЦИ: Оби лић 1993 Ер де вик :2, БИН ГУ ЛА: ОФК Бин гу ла ОФК Ба чин ци 1:4, МО ЛО ВИН: Омла ди нац Гра ни чар 4:0. 1. На пре дак : Оби лић : Ердевик : ОФК Ба чин ци : Је дин ство (М) : Сре мац : Јед но та : Омла ди нац : Синђелић : ОФК Бин гу ла : Граничар : Је дин ство (Љ) :44 1 ОФЛ РУ МА ИРИГ Ж. Р. РЕЗУЛТАТИ 11. КОЛА: РУ МА: Је дин ство 27. ок то бар 3:0, ДО БРИН ЦИ: Сре мац По лет 3:1, ГРА- БОВЦИ: Граничар Фрушкогорац 2:3, НЕРАДИН: Вој во ди на Је дин ство (П) 0:6, СТЕ ЈА НОВ ЦИ: Борац Мла дост 2:1, КРА ЉЕВ ЦИ: Је дин ство Сло га 1:1. 1. Је дин ство (Р) : Сло га : По лет : Сре мац : Је дин ство (К) : Фрушкогорац : Је дин ство (П) : Бо рац : Граничар : Мла дост : ок то бар : Вој во ди на :24 3 ОДБОЈКА СУПЕРЛИГА (Ж) Ж. Р. Резултати утакмица 4. Кола: Клек: Клек МД Зрењанин Црвена Звезда 0:3, Рума: Визура Дина мо 3:0, Лај ко вац: Же ле зни чар Је дин ство 0:3, Обреновац: ТЕНТ Срем 3:0, Београд: Партизан Спар так 2:3. 1. Цр ве на Зве зда : Же ле зни чар : Визура : Је дин ство : ТЕНТ : Спар так : Партизан : Клек МД Зре ња нин : Срем : Динамо :12 0 Следеће коло: Су бо ти ца: Спар так Клек МД Зрењанин, С. Митровица: Срем Партизан, Ст. Пазова: Јединство ТЕНТ, Панчево: Динамо Желе зни чар, Бе о град: Цр ве на Зве зда - Ви зу ра. СУПЕРЛИГА СРБИЈЕ (М) Д. Б. Резултати утакмица 4. кола: Ст. Па зо ва: Јединство Млади радник 0:3, Суботица: Спартак Риб ни ца 3:1, Бе о град: Цр ве на Зве зда Но ви Пазар /одложено/, Крагујевац: Раднички Спартак /Љ/ 3:0, Ниш: Ниш Вој во ди на НС Се ме 0:3. 1. Вој во ди на НС Се ме : Мла ди рад ник : Ниш : Но ви Па зар : Спар так /С/ : Раднички : Је дин ство : Цр ве на Зве зда : Рибница : Спар так /Љ/ :12 1 Следеће коло: Н. Сад: Вој во ди на НС Се ме Једин ство, Љиг: Спар так Ниш, Но ви Па зар: Но ви Пазар Раднички, Краљево: Рибница Црвена Зве зда, По жа ре вац: Мла ди рад ник Спар так /С/. Д. Б. ПРВА ЛИГА СРБИЈЕ (Ж) Резултати утакмица 4. кола: Фу тог: Фу тог Омла ди нац 0:3, Ужи це: Је дин ство Ро да 2:3, Врање: Вра ње ФОК /сре да/, Г. Ми ла но вац: Та ко во ЗХ Уб 0:3, Смедерево: Смедерево Београд 0:3, Ваљево: Ваљево Гимназијалац 3:1. 1. Београд : Уб : Ф О К : Смедерево : Ваљево : Вра ње : Ро да : Омла ди нац : Таково ЗХ : Је дин ство : Гимназијалац : Фу тог :12 0 Следеће коло: Краљево: Гимназијалац Футог, Београд: Београд Ваљево, Уб: Уб Смедерево, Но ви Сад: ФОК Та ко во ЗХ, Бе о град: Ро да Врање, Н. Ба нов ци: Омла ди нац - Је дин ство. КОШАРКА КОШАРКАШКА ЛИГА СРБИЈЕ (М) Д. Б. Резултати утакмица 4. кола: Но ви Сад: Вој во дина Вр шац 95:100, Крагујевац: Раднички Младост Адмирал 78:96, Београд: Динамик Дунав 97:71, Ваљево: Металац Беовук 72 96:85, Суботи ца: Спар так Та миш 75:71, Ча чак: Бо рац Сло га 102:70, Бе о град: ОКК Бе о град Зла ти бор 83: Вр шац : Спар так : Бо рац : Металац : Динамик : Зла ти бор : Младост Адмирал : Беовук : Ду нав : Та миш : ОКК Бе о град : Вој во ди на : Раднички : Сло га :383 4 Следеће коло: Ча је ти на: Зла ти бор Вој во ди на, Краљево: Слога ОКК Београд, Панчево: Тамиш Борац, Београд: Беовук 72 Спартак, Ст. Пазова: Дунав Металац, Земун: Младост Адмирал Динамик, Вршац: Вршац - Раднички. ПРВА РЕГИОНАЛНА ЛИГА СЕВЕР (М) Д. Б. Резултати утакмица 6. кола: Н. Бе чеј: Је дин ство Хај дук 69:90, Вр бас: Вр бас Крис Крос 92:76, Апа тин: Ду нав 2014 Рад нич ки 76:54, Б. То по ла: Топола Свети Ђорђе 71:77, Ру ма: Сло вен Младост Ветерник 79:76, Футог: Футог Тупањац МД Омла ди нац 74:80, С. Ми тро ви ца: Срем Но ва Пазова 74: Хај дук : Вр бас : Нова Пазова : Срем : Омла ди нац : Младост Ветерник : Све ти Ђор ђе : Сло вен : Футог Тупањац МД : Је дин ство : Ду нав : Раднички : Крис Крос : То по ла :461 7 Следеће коло: Н. Па зо ва: Но ва Па зо ва Је динство, Н. Ба нов ци: Омла ди нац Срем, Ве тер ник: Младост Ветерник Футог Тупањац МД, Житиште: Свети Ђорђе Словен, Ковин: Раднички Топола, Пан че во: Крис Крос Ду нав 2014, Ку ла: Хај дук - Врбас. Д. Б. ФУДБАЛ СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: ИЗ СТРУЧНЕ СТРУКОВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ СУДИЈА Шко ла за фудбалске судије Стручна струковна организација суди ја Фуд бал ског са ве за гра да Сремска Митровица обавештава јавност да по чи ње са ра дом шко ла за фуд бал ске су ди је. Уко ли ко сте мла ди, во ли те фудбал, амбициозна и одговорна особа, жељна напредовања и врхунског друже ња, по зи ва мо Вас да нам се при дружите. Можда баш Ви постанете неки нови Мажић, најсветлија тачка српског фудбала већ годинама. Кроз про цес уче ња во ди ће Вас судија инструктор највишег ранга, Петровић Драган. Контакт: Петровић Драган 060/ и Ран ко вић Не ма ња 064/ С. Н.

30 30 СПОРТ Среда, 8. новембар УЛИЧНЕ ТРКЕ Дејан Антуновић победник меморијалне трке Протекле недеље Сремска Митровица би ла је, уз по моћ Атлет ског клу ба Срем до ма ћин још јед них улич них тр ка ко ји ма су и спор ти сти да ли свој до принос Новембарским данима, односно обележавању градске Славе Светог Димитрија. Упркос лошем времену учествовао је не ма ли број так ми ча ра ко ји су се надметали у више категорија. Победник у ме мо ри јал ној тр ци Ми ло ван Ла за ревић Ћа за био је Дејан Антуновић, а постигнути су следећи резултати: ПРЕДШКОЛЦИ (девојчице) 1. Исидора Максимовић "Зве зди ца"; 2. Уна Умићевић "Зве зди ца"; 3. Лена Дакић "Лептирић". ПРЕДШКОЛЦИ (дечаци): 1. Вук Белинчевић "Лептирић"; 2. Де јан Мој син "Пче ли ца"; 3. Теодор Стојковић "Зве здица". ШО СО "РА ДИ ВОЈ ПО ПО ВИЋ" (де војчице): 1. Ка ти ца Па вло вић; 2. Маја Бајрић; 3. Нина Ченић. ШО СО "РА ДИ ВОЈ ПО ПО ВИЋ" (де чаци): 1. Борис Хокулић; 2. Милан Савић; 3. Елвис Бајрић. ОСНОВНЕ ШКОЛЕИ-други разред (девојчице): 1. Ка та ри на Шко рић "С.Б.Паја"; 2. Софија Стојшић "Ј.Ј.Змај": 3. Теодора Милошевић "Ј.Ј.Змај". Први и други разред (дечаци): 1. Вељ ко Јо вић "Ј.Ј.Змај"; 2. Сте фан Лончаревић "Све ти Са ва"; 3. Ми лош Ба њац "Јован Поповић". Трећи и четврти разред (девојчице): 1. Теодора Чонић "Д.Р.На род"; 2. КА РА ТЕ Одлични резултати Срема Овог ви кен да у спорт ском цен тру Мла дост у Чач ку у ор га ни за ци ји Ка ра те Фе де ра ци је Ср би је одр жан је Куп Ср би је за по ле тар це пи о ни ре и наде а пр во на сту па има ли су са мо пласи ра ни так ми ча ри са ку па Вој во ди не. На овом јед ном од на ја чих та ки чења на ни воу др жа ве уче шће су узе ли и пла си ра ни ка ра ти сти ка ра те клу ба Срем из Срем ске Ми тро ви це пред вођени тренером Ивом Вин ко вић вишеструком освајачицом европских и свет ских ме да ља. На так ми че њу учешће је узе ло 122 клу ба и 970 так ми чара а ка ра ти сти Сре ма на сту пи ли су са 13 так ми ча ра и осво ји ли не ве ро ват них 12 ме да ља. Осво ји ли су шест зла за три сре бра и три брон зе што их свр ста ва ме дју сам врх на ни воу др жа ве. Зла то су осво јили Му рић Ми о на две злат не ме да ље у кат го ри ји по ле тар ки и у ап со лутном ни воу, за тим Мал ба шић Хе лена, Ни на Гру би ша у категорији нада; Драгојловић Нина у катама, Миа Фоx у категорији наде. Сре бро је при па ло Ени Лаћарац, Хани Милосављевић, Јани Бјелић а брон зу су осво ји ли Нина Драгојловић у бор ба ма до 32кг, Елена Милошевић Дејан Антуновић победник меморијала Теодора Јоксимовић "Све ти Са ва"; 3. Лена Божовић "Б.П.Пин ки". Трећи и четврти разред (дечаци): 1. Сте фан Ђо нић "Ј.Ј.Змај"; 2. Алек сан дар Јефтић "Јо ван По по вић"; 3. Ми лен ко Илић "Ј.Ј.Змај". Пети и шести разред (девојчице): 1. Милана Симић "С.Б.Па ја", 2. Ва ња Милановић "Све ти Са ва", 3. Та ма ра Пре кајац "Ј.Ј.Змај". Пети и шести разред (дечаци):1. Вук Маринковић "Ј.Ј.Змај"; 2. Борис Страбић "Ј.Ј.Змај"; 3. Марко Куриџа "Ј.Ј.Змај". Седми и осми разред (девојчице): 1. Мила Маринковић "Ј.Ј.Змај"; 2. Сара Бер ток "Све ти Са ва"; 3. Ивона Лајић "Ј.Ј.Змај". Велики број учесника и Аничић Андреа у ап со лут ној ка тего ри ји. у бор би за ме да љу ис па ли су Мар ко Ра до ва но вић, Са ра Стар чевић и Ми лан Ива но вић. Овај из у зе тан број осво је них ме да ља по ка зу је да је карате клуб Срем све припремљенији и успе шни ји из се зо не у се зо ну. На ред ног ви кен да у Но вом Са ду одр жа ва ју се Пр ве Школ ске Бал кан ске Сед ми и осми раз ред (де ча ци): 1. Вук Шу ман "Б.П.Пин ки", 2. Андреј Јоксимовић "Све ти Са ва", 3. Мирослав Гргић "Д.Р.Народ". СРЕД ЊЕ ШКО ЛЕ, пр ви и дру ги разред (девојчице): 1. Николина Шуман - МШ "Дра ги ња Ник шић"; 2. Ва ња Бу гаџија - Митровачка Гимназија; 3. Марија Љаховић - Митровачка Гимназија. Први и други разред (дечаци): 1. Мир ко Ма у на - СТШ "Ни ко ла Те сла"; 2. Урош Ла зић - Ми тро вач ка Гим на зи ја; 3. Бра ни слав Не дић - МШ "Дра ги ња Ник шић". Трећи и четврти разред (девојчице): 1. Ива на Та дић - Митровачка Гимназија; 2. Ма ја Др ља ча - Митровачка Гимназија; 3. Марија Милановић - Еко номска шко ла "9. мај". Трећи и четврти разред (дечаци): 1. Дејан Антуновић - СТШ "Ни ко ла Те сла"; 2. Срђан Драгојевић - Еко ном ска школа "9.мај"; 3. Алек сан дар Се ку лић - СТШ "Никола Тесла". ВОЈСКА, ПОЛИЦИЈА и ВАТРОГАСЦИ (жене): 1. Александра Костадиновић КПЗ; 2. Ми ре ла Ма ле ше вић КПЗ; 3. Сања Кузмановић - ПУ СМ. ВОЈСКА, ПОЛИЦИЈА и ВАТРОГАСЦИ (мушкарци): 1. Ми лан Пу ђа - Сек тор за ванредне ситуације; 2. Владимир Цвијетић КПЗ; 3. Марко Илић - ПУ СМ. РЕКРЕАТИВКЕ: 1. Мир ја на Ми ло вановић; 2. Бран ка Ка ра кла јић; 3. Не да Толић; 3. Јелена Глигорић. РЕКРЕАТИВЦИ: 1. Александар Прокић; 2. Ненад Вуколић; 3. Ненад Моцоња. ЕКИПНО ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (девојчице): 1. "Јован Јовановић Змај" - 11 бодова; 2. "Слободан Бајић Паја" - 10 бодова; 3. "Свети Сава" - 9 бодова. ОСНОВНЕ ШКОЛЕ (дечаци): 1. "Јован Јо ва но вић Змај" - 20 бо до ва; 2. "Све ти Сава" - 6 бодова; 3. "Бошко Палковљевић Пин ки" - 5 бо до ва. СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (девојчице): 1. Митровачка гимназија - 12 бодова; 2. Медицин ска шко ла "Дра ги ња Ник шић" - 5 бодо ва; 3. Еко ном ска шко ла "9. мај" - 1 бод. СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (дечаци): 1. Тех ничка шко ла "Ни ко ла Те сла" - 11 бо до ва; 2. Митровачка гимназија - 3 бода; 3. Економ ска шко ла "9. мај" - 3 бо да. С. Ник шић Oдлични каратисти Срема Игре, а наш ка ра те клуб Срем пред ставља ће Му рић Ми о на и Ани чић Ан дреа у ка те го ри ји по ле тар ке - пр ви и дру ги раз ред основ них шко ла. Пре ма прогнозама тренера Иве Винковић која са њи ма ра ди сва ко днев но, ове две ма ле по ле тар ке се са пу ним пра вом на да ју осва ја њу јед не од ме да ља. С. Н. KAJAK СРЕМ СКА МИ ТРО ВИ ЦА: ПОСЛЕ ЈЕДНОМЕСЕЧНЕ ПАУЗЕ Вал кре нуо са при пре ма ма У протеклој такмичарској сезони, Митровчани на међународнм плану остварили резул та те без прем ца, не са мо на град ском ни воу, већ и у срем ском спор ту у це ли ни Др жав ним пр вен ством за све уз расне категорије у Београду, завршена је овогодишња такмичарска сезона у кајаку, а такмичарима митровачког Ва ла ко ју су по но во би ли ве о ма успешни у до ма ћој кон ку рен ци ји, а по себно на међународном плану, одређен је заслужени одмор. На домаћим такмичењима Сремци су по ка за ли да су, за јед но с Па лан ча нима и Шап ча ни ма у са мом вр ху срп ског кај ка, по себ но ка да је реч о мла ђим узра сним ка те го ри ја ма. Ме ђу тим, на такмичењима међународног карактера оства ри ли су ре зул та те без прем ца, не са мо на град сом ни воу, већ и у сремском спор ту у це ли ни. О то ме нај бо ље све до чи по да так да су на свет ским и европ ским шам пи о на ти ма осво ји ли чак шест ме да ља. При зна ња нај вишег ни воа у се ни ор ској кон ку рен цији припала су Марко Томићевићу, а у јуниорској, Бојану Зделару и Марији Достанић. Они су и на ше ве ли ке уздани це за Оли пиј ске игре у То ки ју. Но, вре ме пре да ха је уве ли ко про текло и при пре ме так ми ча ра свих уз раста све више добијају на замаху. Ради Кајакаши Вала се у две гру пе, а вре ме ка ја ка ши ма иде на ру ку. Пр ви део при пре ма по све ћен је сти ца њу кон ди ци је и оба вља се у добро опре мље ној те ре та ни у клуп ским про сто ри ја ма. Али, се већ по че ло и са изласцима на воду. Но ва се зо на кре ће у апри лу, а ка да су питању међународна такмичења, по но во ће у пр вом пла ну би ти свет ска и европ ска пр вен ства у се ни ор ској и ју ни ор ској кон ку рен ци ји. За пер спектив не ју ни о ре, сва ка ко ће би ти ва жни и тра ди ци о нал ни тур ни ри оли пиј ских нада. - По ред ра да код ку ће, где са да имамо не у по ре ди во бо ље усло ве, на кон ре кон струк ци је До ма спор то ва на води, у јануару и фебруару наши најбољи так ми ча ри као и ра ни јих се зо на, има ће у посебне репрезентативне припреме на мору. Но, детаљнији програм још ни је по знат, с об зи ром да се оче ку је да Кај ка шки са вез Ср би је уско ро до не се детаљан Каландар такмичења и припре ма нај бо љих ка ја ка ша, ис ти че тренер Ва ла Ненад Косјер. С. Ло.

31 Среда, 8. новембар ФУДБАЛ Фуд ба ле ри ЛСК-а по ра же ни од Слоге из Ердевика ФУДБАЛ Ва жна по бе да Ми тро са у Кузмину Митрос надјачао Кузминце ФК ЛСК Ла ћа рак - ФК СЛО ГА Ер девик 1:3/1:3/. Ста ди он ФК ЛСК у Лаћар ку. Гле да ла ца 100. Глав ни су ди ја: Илић Дејан из Нове Пазове. Помоћне су ди је: Бо жо ки Да ни ел из Ко ви ља и Росић Марко из Инђије. Делегат: Радиновић Саша из Беочина. У 12. ко лу Вој во ђан ске фуд бал ске ли ге гру па "Југ", у Ла ћар ку су се са ста ли дом ћи ФК "ЛСК" и го сту ју ћа еки па ФК "Слога" из Ердевика. Утакмица је играна по ле пом и сун ча ном вре ме ну те су усло ви за игру би ли иде ал ни. Од са мог стар та ме ча обе еки пе кренуле су нападачки. Први су се радовали фудбалери ЛСК-а који су већ у 3. минуту повели са 1:0 голом капитена Лађевац Ратка из пенала. Славље зе ле но-бе лих ни је ду го тра ја ло јер је у 7. минуту сусрета Цви јић Сте фан пости гао гол за еки пу Сло ге и по рав нао резултат на 1:1. После бурног почетка утакмице усле ди ла је мир ни ја игра, углав ном на сре ди ни те ре на. "Хла дан туш" за до маће фуд ба ле ре до ла зи у 30. ми ну ту, ка да фудбалер Слоге Докић Радоје постиже KOШАРКА гол и до во ди сво ју еки пу у вођ ство од 2:1. Недуго затим гости из Ердевика пости жу и тре ћи по го дак у 38. ми ну ту, а стрелац је био Симеуновић Миленко. На од мор се оти шло са два го ла предности гостујућих фудбалера. У наставку сусрета изабраници тренера Гавриловића покушавали су свим сна га ма да сма ње пред ност Сло ге. Домаћи фубалери имали су неколико добрих шанси али до завршетка утакми це ни су ус пе ли да са вла да ју гол ма на го сти ју. Утак ми ца је за вр ше на по бе дом Слоге резултатом 3:1, тако да бодови од ла зе у Ер де вик. ФК ЛСК тре нут но зау зи ма 13. ме сто на та бе ли, са 11 осво јених бодова. У игру код еки пе ФК ЛСК ушли су Босан чић Ми ло ван, Бе рић Иван и Јо шић Бо ри слав. Са клу пе код еки пе ФК Слога у игру су ушли: Бо ја нић Бра ни слав, Пендо Ђорђе и Ковачевић Милан. У домаћој екипи жуте картоне добио је Милошевић Срђан. Жуте картоне у гостујућој екипи добили су: Цвијић Стефан, Докнић Радоје, Џибрић Милош и Ву ко вић Сте фан. ЛСК поражен на домаћем терену У сле де ћем ко лу ФК ЛСК го сту је у Но вом Са ду еки пи ФК Бо рац. ФК ЛСК Ла ћа рак: Алек сић Дар ко, Вуколић Милош, Вулетић Марко, Лађевац Ратко (кап), Радуловић Милош, Станивуковић Деспот, Шћурк Иван, Виукотић Славко, Савић Милош, Милошевић Срђан, Стојчић Марко. За ме ни ци игра ча: Ва си ље вић Ни ко ла, Ђи лас Сте фан, Бо сан чић Ми ло ван, Бе рић Иван, Јо шић Бо рислав, Си мић Бо јан. Тренер: Гавриловић Дарко. ФК СЛО ГА Ер де вик: Илић Ми рослав, Џи брић Ми лош, Ма тић Ни кола, Ха ли ло вић Ален, Ми кић Јо ви ца, Грковић Александар, Цвијић Стефан, Симеуновић Миленко (кап), Вуко вић Сте фан, Док нић Ра до је, По важан Дар ко. Заменици играча: Јокић Милорад, Бојанић Бранислав, Пендо Ђор ђе, Ко ва че вић Ми лан, По ва жан Борис, Тешић Будимир, Бошковић Не ма ња. Тренер: Раичевић Момчило. С. Н. Срем поражен од Нове Пазове ОДБОЈКА ФК ГРА НИ ЧАР Ку змин - ФК МИ ТРОС Срем ска Ми тро ви ца 0:1/0:1/. Стадион ФК "Граничар" у Кузмину. Гледалаца 100. Главни судија: Дујић Саша из Срем ске Ми тро ви це. По моћ не су ди је: Илић Де јан из Срем ске Ми тро ви це и Пејић Влада из Лаћарка. Делегат: Драгичевић Марко из Руме. У 12. колу Међуопштинске лиге, у Кузмину су се састали домаћи ФК Грани чар и ФК Ми трос из Срем ске Ми трови це. Вре мен ски усло ви за игру би ли су од лич ни. Оба ри ва ла ушла су силно мотивисана да тријумфују на овој утак ми ци. До ма ћи су тра жи ли слам ку спа са, а го сти да се учвр сте на сре ди ни та бе ле. Утак ми ца је би ла ве о ма твр да и бор бе на са мно го за ла га ња игра ча и малим бројем шанси. Фудбалери Митро са има ли су две сто по стот не шан се у првих 45 минута Преко Стевана Симја нов ског. Пр ву шан су Си мја нов ски ни је ус пео да ре ал зу је али је у дру гој био пре ци зни ји па је сво јим го лом у 33. ми ну ту до вео Ми трос у вођ ство од 1:0. На од мор се оти шло са ми ни мал ном предношћу гостију. У пр вих 15 ми ну та дру гог по лу времена фудбалери Граничара имали су две при ли ке ко је ни су ус пе ли да ис кори сте и то је би ло све од до ма ће еки пе. Изабраници тренера Спасоја Тубића у на став ку ме ча пре у зи ма ју ини ци јативу и са пар неискоришћених шанси рутински приводе утакмицу крају и бе ле же ве о ма ва жну по бе ду у го сти ма резултатом 1:0. У игру код еки пе ФК Гра ни чар ушли су: Стефановић Славиша, Симић Алексан дар и Бе лић Де јан. Са клу пе код еки пе ФК Ми трос у игру су ушли: Аћимовић Бојан, Марковић Немања и Вукотић Немања. У домаћој екипи жуте картоне добили су Томшић Дејан и Обрадовић Петар. Жуте картоне у гостујућој екипи добили су: Симјановски Стеван, Церовац Бо јан, Па нић Не над и Мар ко вић Немања. Дру ги жу ти кар тон и ауто мат ски црве ни кар тон у еки пи ФК "Гра ни чар" добио је Шо јић Дра ган у 89. ми ну ту. У сле де ћем ко лу ФК Ми трос до чекује у Сремској Митровици екипу ФК Фру шко го рац из Ман ђе ло са. ФК ГРАНИЧАР Кузмин: Милинковић Милан, Обрадовић Петар, Ба рић Мар ко, Том шић Де јан, Пе ченица Дејан (кап), Гомбар Борислав, Печеница Дарко, Коњевић Борис, Зе че вић Ми лан, Шо јић Дра ган, Симић Мла ден. Заменици играча: Владисављевић Бранимир, Владисављевић Влади мир, Сте фа но вић Сла ви ша, Бе лић Дејан, Симић Александар. Тре нер: Ва си лић Вла дан. ФК МИТРОС: Сремска Митровица: Стај чић Алек сан дар, Ја ко вљевић Марко, Бабић Милан, Сантовац Ми лан, Па нић Не над (кап), Би лић Драгољуб, Макитановић Марко, Це ро вац Бо јан, Ка ро лић Вла ди мир, Си мја нов ски Сте ван, Ни ко лић Небој ша. Заменици играча: Мршић игор, Владисављевић Милош, Аћимовић Бојан, Вукотић Немања, Станишић Милан, Марковић Немања, Петрковић Ду шко. Тренер: Тубић Спасоје. С. Н. Срем поражен у Обреновцу КК Срем - КК Но ва Па зо ва (Но ва Па зо ва) 74:79 (20:20) (25:22) (19:18) (10:19) Ха ла: ПСЦ "Пин ки" у Срем ској Митро ви ци. Гле да ла ца 150. У ше стом ко лу Пр ве му шке ре ги о нал не ли ге група "Север", кошаркаши Срема доче ка ли су у дер би ју Но ву Па зо ву. Срем је до бро отво рио утак ми цу и во дио у већем делу меча. Домаћи играчи били су бољи ривал у првом полувремену па се на од мор оти шло са три по е на пред но сти за Срем. У на став ку су и го сти за и гра љи боље и по ла ко су сти за ли пред ност домаћих. Кошаркаши Срема нису имали сре ће у за вр шни ца ма на па да у по следњој че твр ти ни, а го сти су то ус пе ли да казне и преокренули резултат у своју ко рист и на не су пр ви по раз Сре му у овој сезони. У гостујућој екипи незаустављив је био капитен Милановић који је био нај е фи ка сни ји на ме чу са 25 по е на. Срем има скор од пет по бе да и јед ног по ра за. Пу бли ка је на кра ју ме ча апла у- зом на гра ди ла ко шар ка ше Сре ма ко ји су на овој утак ми ци има ли и по др шку младих кошаркашица ЖКК "Срем". У сле де ћем ко лу КК "Срем" госту је у Но вим Ба нов ци ма еки пи КК "Омла ди нац НБ". КК СРЕМ Срем ска Ми тро ви ца: За го рац, Кне же вић 12п, Ђу рак 9п, Да бић 4п, Икић, Мар ко вић, Не шић 15п, Сте вић, Ан дрић, Ђорђић (кап) 10п, Цун дра 8п, Ива но вић 16п. Тре нер: Ла зар Са вић. Са ме ча у Пин ки ју КК НО ВА ПА ЗО ВА Но ва Па зо ва: Николић, Гајић, Ђошем, Доменовић, Ми шић 17п, Ми ла но вић (кап) 25п, Ранђеловић 2п, Живковић 13п, Кали нић 6п, Ми хај ло вић 10п, Га шић 6п, Зо рић. Тре нер: Га јић. С. Н. ТЕНТ - Срем 3:0 (25:18; 25:16; 25:15) Ха ла СКЦ Обре но вац, гле да ла ца 200; судије Зеленовић и Вуковић, делегат Герасимовић Тим Сре ма се ни је про сла вио на гостовању у Обреновцу. Сасвим заслуже но од ње га је би ла бо ља еки па ТЕНТ из Обреновца. Тренер Рађеновић се у овој утак ми ци опре де лио за са став Лукић, Милићевић, Здјелар, Михајловић, Марјановић, Исидора Убавић и Тадић. Од са мом стар та при јем сер ви са се пока зао као нај ве ћи про блем. 12 ас по е- на Тен та и 21 гре шка су и су ви ше мно го да би се мо гло на док на ди ти. Ван овог сег мен та игра чи це Сре ма су показивале да могу знатно више. Од лич ну игру је пру жи ла Ми хај ло вић а Срем пре тр пео још је дан по раз веома солидну Исидора Убавић. Очито да ће ГЖОК Срем мо ра ти мно го то га да про ме ни ако же ли да по стиг не не што више од часних пораза у такмичењу Су пер ли ге. ГЖОК СРЕМ: Лу кић, Ран ко вић, Милићевић, Здјелар, Симић, Убавић Иси до ра, Уба вић Ни на, Ми хај ло вић, Марјановић, Делић, Тадић, Копрић, тренер Рађеновић, помоћни тренер Каприц, статистичар Петрењ. ЖОК ТЕНТ: Ашће рић, Ашко вић, Ћеранић, Марковић, Ђурић, Радмило вић, Јак шић, Ро га но вић, Бје лић, Јековић, Компировић, Лазић, Сретовић, тренер Маријана Боричић, пом. тре нер Ду шан Ко ва че вић. С. Н.

32 32 Среда, 8. новембар Као путовање у средиште душе Реч јо га зна чи је дин ство и по ти че од сан скрит ске ре ци yуј, што зна чи ујединити. То практично значи да је јога начин балансирања тела, ума и емо ци ја Балансирања тела, ума и емоција Не ка је љу бав у на ма и склад са око ли ном ре чи су ко је де лу ју као мелем на ду шу, а из го ва ра их сво јим полазницама на почетку сваког јога часа Невена Ђукановић, сертификовани тренер Јога Савеза Србије. У Јога центру у Ин ђи ји учи се, пре све га, ди са ње, за тим опу шта ње те ла и ума и на кра ју све ре зул ти ра јед ним ве ли ким осмехом ко ји је нај ва жни ја са тис фак ци ја и при зна ње да је час ус пео. Осно ва Хат ха јоге, коју она практикује неколико годи на, је сте по сти за ње ба лан са-пси хичког и фи зич ког, а нај ва жни је је ка ко каже пратити споствене границе пријатности и током времена их померати... У пријатном амбијенту, специјално декори са ном за из у ча ва ње древ не тех ни ке, према Невениним речима спознаћете пут у сре ди ште се бе и по же ле ти да ово путовање траје заувек.. - Моје интересовање за јогу датира из сред њо школ ских да на и оног момен та ка да сам схва ти ла да у сре ди ни у којој живим нема инструктора јоге, од лу чи ла сам да се опро бам у овом послу по слу. Има ла сам ве ли ку сре ћу да одмах дођем до најкомпетентније школе, односно Јога Савеза Србије и да ми учи тељ бу де, ни ма ње ни ви ше, не го председник савеза професор доктор Предраг Никић, највећи мајстор јоге у Србији - почиње причу 35-годишња Не ве на и ис ти че да се љу бав пре ма јоги од мах ја ви ла. Невена је убрзо кренула на предавања и практичну наставу, постала серификовани тренер и покренула јогу у Инђији. - По че ли смо у јед ном ма лом про стору пре шест го ди на, али је ин те ре со вање по ла зни ца сва ким да ном ра сло, те смо морали да нађемо већи локал. Јога цен тар Ин ђи ја да нас оку пља ве ли ки број же на, а мо рам да на по ме нем да је неколико њих током ових шест година за вр ши ло обу ку за ин струк то ра, на чега сам ве о ма по но сна - ка же она. - Јо га је, у сва ком сми слу, стил жи вота, а љу ди су све ви ше по че ли да освешћују здраве стилове живота. Управо за то се пот пу но раз ли ку је од дру гих Велико интересовање видова рекреације. Практикујући јогу, љу ди по чи њу да ме ња ју по глед на свет, осве шћу ју сво је те ло кроз техни ке ди са ња а упо ре до са тим до ла зи по тре ба за здра ви јом ис хра ном. Ве о ма сам срећ на ка да ви дим да љу ди практикују у свакодневном животу оно што са вла да ју на ча су, а мо жда то га ни су ни све сни. Ва жно је да на у че да правил но ди шу и да се уми ре ка да на и ђе нека стресна ситуација, а свако их има. За јо гу мо же мо ре ћи да је си стем ко ји их учи ка ко да се уми ре и опу сте - објашњава она. Јога је древна наука здравог живље ња, и као та ква, осми шље на је да буде уклопљена у свакодневни живот. Представља скуп највиших знања на све ту, ску пље них на јед ном ме сту. Реч јо га зна чи је дин ство и по ти че од санскрит ске ре ци yуј, што зна ци ује ди нити. То прак тич но зна чи да је јо га на чин балансирања тела, ума и емоција. - Јо га са вез Ср би је је осми слио серијал по којем радимо часове који је са чи њен пре све га од тех ни ка ди са ња са ко ји ма по чи ње мо, по том сле ди загре ва ње те ла и ула зак у аса не. Реч је о положајима тела и оне представљају са мо је дан део јо ге и ни су кључ не. Ту су и тех ни ке ди са ња од но сно пра на ја ме као методе којима управљамо нашим да хом а са мим тим и на шом енер гијом-такозваном праном. Од количине пране у телу зависи колико ми имамо енергије у току дана - истиче Невена. За јо гу ни ка да ни је ка сно и мо же сва ко да је прак ти ку је без об зи ра на старосну доб. Према њеним речима, че сто се де ша ва да же не у зре ли јим годинама могу много боље да ураде одређену асану, те да не важи правило да млађи људи морају бити успешнији на ча су. - Тре ба вре ме на за све, јер јо га је путовање кроз које константно упознајемо се бе. Ми не стре ми мо одређеном циљу већ путујемо и упознајемо себе. Свако на ча су тре ба да ра ди у гра ни ца ма сво јих при јат но сти и ми слим да је то нај ва жније спо зна ти на по чет ку. Јога центар Инђија Ка сни је се те гра ни це по ме ра ју ка ко се ви ше упо зна је мо са јо гом и практи ку је мо је. Су штин ски гле да но, јо га нас не ограничава ни у чему, напротив по ма же нам, не са мо на фи зич ком ни воу већ и на пси хич ком - твр ди она и на во ди: - Учи мо ка ко да се усре сре ди мо унутар нас, ка ко да осве сти мо уну тра шњи по глед и ка ко да ис пра ти мо шта је то што се у нама налази. Практикујући ову древну вештину сусрећемо се са ра зним бло ка да ма ко је су се де си ле и ко је су има ле ве ли ки ути цај на фи зич ке те го бе. Јо га ће нам по мо ћи да ис тег немо мишиће како би постали прокрвљени, освежиће их, добићемо могућност да нам по кре ти бу ду мек ши и би ће мо лага ни ји, а све ово ће нам по мо ћи да у то ку дана лакше обављамо наше обавезе. Она утиче на органе трбушне дупље, убрзава метаболизам, доводи до хормонског балан са, ути че на ко сти и згло бо ве и до носи многе друге бенефите. У суштини крутост је ста рост, а јо га ово не до зво ља ва и одржава дечију еластичност. Када је реч о психичком бољитку, ми се повезујемо са сво јим те лом кроз нај јед но став ни ју ствар, а то је ди са ње об ја шња ва она и ка же да ће од ре ђе не аса не да ти ја сан сиг нал где се на ше бло ка де на ла зе и на тај на чин ће мо се ослободити напетости и страхова. Јо га у це ли ни помаже сваком човеку каже она. Прак ти ку јући ову древ ну Невена Ђукановић вештину Невена је како наводи упозна ла пре див не љу де, на у чи ла да се сује та и его мо гу са вла да ти и из над све га научила да ослушкује своје унутрашње би ће и пру жи љу бав. - За и ста сам срећ на јер сам кроз јогу сте кла див не при ја те ље, на у чи ла да ужи вам у раз ме ни енер ги је и схвати ла да ме ова ве шти на ис пу ња ва. На рав но, осмех љу ди на кра ју ча са је не што што ми да је до дат ну енер ги ју и мо ти ва ци ју да бу дем још бо ља и то је не про це њи во. Јога центар Инђија је четири године учествовао на Међународном фестива лу јо ге и по сти гли су за па же не насту пе. Ина че, са Јо га са ве зом Ср би је Не ве на је об и шла мно ге др жа ве, а у фе бру а ру иду ће го ди не пу ту је на семи нар на Ка нар ска остр ва. Оту да у Јо га цен тру ве ли ки број за хвал ни ца и сер ти фи ка та, јер ка ко ка же уче ње се ни ка да не за вр ша ва. Не пла ни ра но је спо ји ла љу бав и по сао, али се др жи тога да јој он не постане оптерећење. Верује да ће дуго остати на путовању званом јога и уживати у новим учењима и искуствима.. М. Балабановић Хатха јога " Учи мо ка ко да се усресредимо унутар нас, како да освестимо унутрашњи поглед и ка ко да ис пра ти мо шта је то што се у на ма на ла зи. Прак ти ку ју ћи ову древну вештину сусрећемо се са ра зним бло ка да ма ко је су се де силе и ко је су има ле ве ли ки ути цај на физичке тегобе