го ди не а игу ман Те о фил Ра ду ло вић са 34 ка лу ђе ра пре ла зи у ма настир Са ви на код Хер цег Но вог, ко ји је био под мле тач ком вла шћу.

Transcription

1 Ма на стир Твр дош На оба ли ри је ке Тре би шњ и це, пет ки ло ме та ра низ вод но од Тре би ња, на ла зи се ма на стир Твр дош, по све ћен Ус пе њу пресве те Бо го ро ди це. По на род ном пре да њу, ко је је за пи са но у твр до шком По ме ни ку (XVII ви јек), ма на стир је по диг нут у IV ви је ку и за ду жби на је ца ра Кон стан ти на и њего ве мај ке Је ле не а об но ва ма на сти ра се ве же за кра ља Ми лу ти на ( ). При ли ком ар хе о ло шких ис тра жи ва ња ко ја је во дио ар хе о лог Ђор ђе Јан ко вић ( ) у ма на стир ској цр кви су от кри вени оста ци те ме ља ра ни је бо го мо ље ко ја је исто риј ски ло ци рана у пе ри од од IV доvi ви је ка. Те ме љи ове ра но хри шћан ске бого мо ље су ви дљи ви и да нас кроз ста кле не пло че у по ду цр кве. Пр ви пи са ни по да так о ма на сти ру Твр дош, тј. о Тре би њ ском ма на сти ру, на ла зи мо у Ок то и ху из го ди не. Ову књ и гу је пре пи сао Мар ко Тре би њ ац, по на ло гу епи ско па Ви са ри о на при ар хи е пи ско пу Јо ва ну (ми ле шев ском), ко ји се по ми њу и као обно ви те љи ма на сти ра. О ма на сти ру го во ре и два са чу ва на уго во ра из Ду бро вач ког архи ва. Је дан од тих уго во ра је из го ди не, ка да је Мар ко Тре би њ ац оти шао на уче ње сли ка ња код сли ка ра Мат ка Ми ло ви ћа у Ду бровник. До та да су гра ђе вин ски ра до ви на об но ви цр кве би ли за вр ше ни. Дру ги је из го ди не, ка да је уго во ре но са Ви цом Ло вро вим из Ду бров ни ка да жи во пи ше цр кву. Ре зул тат тих уго во ра су фре ске у хра му ма на сти ра Твр дош. У жи во пи са њу цр кве из го ди не сигур но је уче ство вао и је ро мо нах Мар ко Тре би њ ац, ко ји је око го ди не на сли је дио ми тро по ли та Ви са ри о на. Ова об но ва ма на стира је усли је ди ла нај вје ро ват ни је на кон тур ског за у зи ма ња Тре би ња го ди не, ка да је ма на стир стра дао. За у зи ма њ ем Хер цег Но вог го ди не ци је ла Хер це го ви на је па ла под осман лиј ску оку па ци ју. Јо ван Ми ле ше вац је го ди не пре пи сао је дан Ми неј у Тре би њ ском ма на сти ру, а го ди не је ро мо нах Си ме он је ма на сти ру при ло жио књ и гу. Го ди ну да на ка сни је је ро мо нах Си ме он је у Ми ле ше ви пре пи сао књ и гу ко ју је дао на уве зи вање је ро мо на ху Те о фи лу а по том при ло жио тре би њ ском ма насти ру. Си ме он је (1577. го ди не) да ро вао ма на сти ру и Че тве роје ван ђе ље, око ва но сре бром. По чет ком XVII ви је ка ма на стир Твр дош је имао ве ли ко има ње. Хер це го вач ки ми тро по лит Сил ве стер је го ди не да ро вао ма на сти ру је дан За ко ник а го ди не је на ба вљен сре бр ни ки вот у об ли ку хра ма са три ве ли ке ку по ле. Го ди не хи лан дар ски игу ман Ила ри он је по кло нио ма на сти ру књ и гу Ле стви ца. Ма на стир је, го ди не, да ро ван сре бр ним кр стом. Тих го ди на ( ) у ма на сти ру Твр дош се за мона шио Сто јан Јо ва но вић и до био мо на шко име Ва си ли је. То је наш све ти Ва си ли је Твр до шки и Остро шки Чу до тво рац. Не коли ко го ди на ка сни је, го ди не, Ва си ли је је по стао епи скоп тре би њ ски. Хер це го вач ки кнез Лу ка Вла ди сла вић, отац гро фа Са ве Вла ди сла ви ћа, го ди не да ро вао је мла дом епи ско пу Ва си ли ју Ле то пис Јо ва на Зо на ре. Од го ди не ма на стир је по чео да до би ја стал ну по моћ угро вла шког вој во де Јо ва на Ба са ра бе, ко ји је ма на сти ру годи не по кло нио Је ван ђе ље. У Бе о гра ду је го ди не за ма на стир из ра ђе на јед на ве о ма ли је па пла шта ни ца. Ма на стир Твр дош је оште ћен при ли ком ве ли ког зе мљо тре са ко ји је за де сио Ду бров ник и око ли ну 6. апри ла го ди не. Тада је оште ће на ку по ла на цр кви и ма на стир ске згра де. Из те жње за сло бо дом, ма на стир ско брат ство се, у ври је ме ра то ва ња Све тог са ве за про тив Тур ске ( ), ак тив но укљу чи ло у бор бу на стра ни Мле та ка. Раз дра же ни овим, Тур ци за у зи ма ју Твр дош

2 го ди не а игу ман Те о фил Ра ду ло вић са 34 ка лу ђе ра пре ла зи у ма настир Са ви на код Хер цег Но вог, ко ји је био под мле тач ком вла шћу. Та да су у ма на стир Са ви на пре не се не дра го цје но сти ма насти ра Твр дош (цар ске две ри, ико не, ру ко пи сне књ и ге, ки вот тре би њ ски, пла шта ни ца...). Је дан број мо на ха се скло нио у Дужи, ме тох ма на сти ра Твр дош, гдје су уско ро по ди гли ма на стир. На ред не го ди не Мле ча ни су бор бом пре о те ли ма на стир од Тура ка али не за ду го, јер те исте го ди не (1694) мо ра ли су га напу сти ти. Ма на стир, ко ји је био до бра утвр да, Мле ча ни су у повла че њу пот пу но уни шти ли ка ко се не би Тур ци у њему по но во утвр ди ли. Твр дош је пре тво рен у ру ше ви ну. О том стра да њу мана сти ра Твр дош по сто ји и на род на пје сма Ра за ра ње ма на сти ра Твр дош. Је дан број мо на ха се го ди не, из Ду жи, вра тио у ма на стир Твр дош. Ма на стир je пот пу но опу стио го ди не. По чет ком XVI II ви је ка би ло је по ку ша ја да се ма на стир об нови. Та ко је ми тро по лит хер це го вач ки Нек та ри је Зо то вић (1701) до био пре по ру ку од сла вон ског епи ско па Сте фа на Љу би бра ти ћа да мо же при ку пља ти по моћ за об но ву ма на сти ра у Хр ват ској и Угар ској. По пре по ру ци сла вон ског епи ско па, ра ди при ку пља ња по мо ћи и при ло га, ми тро по лит Нек та ри је је ишао у Бу ку решт, код вој во де Јо на Кон стан ти на Ба са ра бе. При ло зи при ку пље ни на овим пу то ва њ и ма ни су би ли до вољ ни за об но ву ма на сти ра. Тре би њ ски ка лу ђе ри су об но ви ли ма лу цр кву а го дине за по че ли из гра дњу ве ли ке цр кве, у ма на сти ру Са ви на, ко ја је по све ће на Ус пе њу Бо го ро ди це као што је и твр до шка. Твр дош је био у ру ше ви на ма ви ше од два ви је ка. Ни ко ла Ру њ е вац, имућни Тре би њ ац, об но вио је цр кву и ста ри ко нак ( ). Твр дош је од сре ди не XX ви је ка био на пу штен до го дине, ка да из ма на сти ра Острог до ла зи мо нах Ге ор ги је (Мир ко вић) с на мје ром да об но ви мо на шки жи вот. У ма на сти ру Твр дош се 4

3 упо ко јио го ди не. По чет ком гра ђан ског ра та у Бо сни и Херце го ви ни ( ), сје ди ште епи ско па за хум ско-хер це го вачког и при мор ског је пре не се но из Мо ста ра у ма на стир Твр дош. До ла ском епи ско па Ата на си ја (Јев ти ћа) по че ла је об но ва ма насти ра, ко ја тра је до да нас. Об но вље на је цр ква, из гра ђе ни но ви ко на ци, за са ђе ни ви но гра ди... Од епи скоп за хум ско-херце го вач ки и при мор ски је епи скоп Гри го ри је (Ду рић). У ма на стир ској цр кви се на ла зи дио мо шти ју (ру ка) не по знатог све ти те ља. Мо шти су, прет по ста вља се, Је ле не Ан жуј ске ( ), мај ке кра ља Ми лу ти на. Пре ма јед ном за пи су ко ји се чу ва у ма на сти ру Са ви на, ова ру ка се ра ни је на ла зи ла у ма на сти ру Твр дош а пре не се на је го ди не из ма на сти ра Ду жи. По ред ру ке, у цр кви се на ла зе и ди је ло ви мо шти ју му че ни ка са Пре вла ке и дио мо шти ју све тог Јо а са фа, осни ва ча ма на сти ра Ве ли ки Ме те о ри у Грч кој. Живо пис у цр кви је но ви јег да ту ма, ра ђен и го ди не. Ол тар и на ос су осли ка ла дво ји ца мла дих ико но пи са ца из Бе о гра да ко ји су у то ври је ме би ли сту ден ти Ака де ми је за умјет ност и кон зер ва ци ју Срп ске пра во слав не цр кве у Бе о гра ду: Алек сан дар Жи ва ди но вић и Даркo Ми ло је вић. При пра ту је осли као ђа кон Ни ко ла Лу бар дић. Ико но стас у цр кви је по клон Грч ке Пра во слав не Цр кве. Мо на си ма на сти ра са игу ма ном је ро мо на хом Са вом (Ми ри ћем) пре у зе ли су бри гу о ста рим ви но гра ди ма и уз по моћ при ло га поса ди ли но ве за са де аутох то ним хер це го вач ким сор та ма. Твр до шко цр но или вра нац, чу ван у хра сто вим ба чва ма ста рог ма на стир ског по дру ма (XVI ви јек), јед но је од нај бо љих, у кла си вр хун ских цр них ви на, на овим про сто ри ма. У ма на сти ру се, по ред ви на, пра ви и мед. Три пу та го ди шње из ла зи са бор ник епар хи је за хум ско-хер це го вачке и при мор ске Ви до слов, ко ји је го ди не по кре нуо епи скоп Ата на си је. Ма на стир Твр дош да нас пред ста вља ду хов ни цен тар древ не Све то сав ске епар хи је Хум ске, ко ја по сто ји од го ди не. 6

4

5

6

7

8

9

10 ВАЗНЕСЕЊЕ ГОСПОДЊЕ / ASCENSION OF CHRIST АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ / AKATHIST TO THE MOST HOLY THEOTOKOS ОРНАМЕНТ / ORNAMENT СВЕТИ ВУКАШИН КЛЕПАЧКИ SAINT VUKAŠIN KLEPAČKI СВЕТА МИЛИЦА SAINT MILICA 36 37

11 АКАТИСТ ПРЕСВЕТОЈ БОГОРОДИЦИ, ДЕТАЉ AKATHIST TO THE MOST HOLY THEOTOKOS, A DETAIL БЈЕКСТВО У ЕГИПАТ ESCAPE TO EGYPT 38 39

12 The Tvrdoš Monastery The Tvrdoš monastery lies on the bank of the Trebišnjica river, five kilometers downstream from Trebinje. It is dedicated to the Dormition of the Most Holy Theotokos *, According to legends recorded in The Pomenik of Tvrdoš ** (from the 17 th century), it was founded in the 4 th century by King Constantine and his mother Helena. It was allegedly reconstructed by King Milutin ( ). During the archeological excavations led by Đorđe Janković ( ), the foundations of an early-christian place of worship (from the period between the 4 th and 6 th centuries) were found in the monastic church. They can be seen through the glass floor in the church. The first written record about Tvrdoš, i.e. the monastery of Trebinje, is in the Octoechos from 1509 transcribed by Marko Trebinjac at the request of Bishop Visarion and under the supervision of Archbishop Jovan (from monastery the of Mileševo); the latter two are mentioned as the organizers of monastery reconstruction. The monastery is also mentioned in two existing contracts kept in the Archives of Dubrovnik. One of them dates from 1501, when Marko Trebinjac went to study painting from master Matko Milović in Dubrovnik. The church reconstruction had ended by then. The other contract dates from 1510, when Vice Lovrov from Dubrovnik was hired to paint the church. That was when frescoes in the Tvrdoš church were executed. Hieromonk Marko Trebinjac certainly took part in the painting process; around 1525 he succeeded Metropolitan Visarion. * Theotokos is a Greek term which means God-bearer. It seems to be the preferred term when translating Orthodox texts to English, because it subtly stresses the difference between the Catholic term Virgin (Mary) and the Orthodox Mother of God, or Theotokos. ** Pomenik is a reference to the names of those for whom monks or priests pray. 43

13 The monastery reconstruction was probably carried out after the Turks had devastated it during the occupation of Trebinje in When Herceg Novi was occupied, too, the whole of Herzegovina fell under the Ottoman rule. In 1524 Jovan Mileševac transcribed a Menaion at the monastery in Trebinje, and in 1562 hieromonk Simeon donated a book. A year later, hieromonk Simeon transcribed a book in Mileševa, had it bound by hieromonk Teofil and finally donated it to the monastery in Trebinje. In 1577 Simeon donated a silver - plated Tetraevangelion to the monastery. In the early 17 th century Tvrdoš had a large property. The Metropolitan of Herzegovina Silvester donated a Nomocanon to the monastery in 1602, and in 1615 a silver reliquary in the shape of the church with three big domes was obtained. In 1622 the hegumen of Chilandar Ilarion presented the monastery with the book Lestvica (Ladder). In 1634 a silver cross was obtained as a gift, too. In that period (between 1630 and 1635) Stojan Jovanović entered the monastic order at Tvrdoš and got the monastic name of Vasilije (Basil). He was later known as Saint Vasilije the Wonderworker of Tvrdoš and Ostrog. Several years later, in 1638, Vasilije became the Bishop of Trebinje. In 1639 the Duke of Herzegovina Luka Vladislavić (the father of Count Sava Vladislavić) presented young Bishop Vasilije with a Chronicle of Jovan Zonara. From 1646 the monastery received regular financial assistance from the Hungaro-Vlach Duke Jovan Basaraba, who donated a Gospel to the monastery in In 1659 a beautiful epitaphios was made in Belgrade for the monastery. The Tvrdoš monastery was damaged in the great earthquake in the region of Dubrovnik on April 6, The church dome and other monastic buildings were damaged. Seeking freedom, the monastic order actively joined the Venetians during the war between the Holy Alliance and Turkey ( ). Enraged, the Turks occupied Tvrdoš in 1693 and hegumen Teofil Radulović and 34 monks moved to the Savina monastery near Herceg Novi, which was under the rule of Venice. That was when the valuables from Tvrdoš were transferred to Savina (the Royal Door, icons, handwritten books, the reliquary of Trebinje, the epitaphios, etc.) Some monks took shelter in Duži, the metochion of Tvrdoš, where they soon built a monastery. The following year, Venetians fought for the monastery and took it over from the Turks, but not for long, because they had to flee in the same year (1694). The monastery served as a good fortress, and the Venetians utterly destroyed it during the withdrawal so that the Turks could not use it again. Tvrdoš was a ruin. There is even a folk song which bears witness to The Destruction of the Tvrdoš Monastery. Several monks from Duži went back to Tvrdoš in 1696, but it was completely deserted in In the early 18 th century there were several attempts to rebuild it. Thus, in 1701 the Metropolitan of Herzegovina Nektarije Zotović collected donations for the reconstruction of monasteries in Croatia and Hungary with a recommendation from the Bishop of Slavonia Stefan Ljubibratić. Therefore, Metropolitan Nektarije went to seek help and donations from Duke Jon Constantin Basaraba in Bucharest. However, his financial assistance was not enough. Monks from Trebinje renewed the small church and in 1777 they commenced the construction of a bigger one at the Savina monastery, dedicated to the Dormition of the Theotokos, in imitation of the church at Tvrdoš. Tvrdoš remained in ruins for more than two centuries. Nikola Runjevac, a wealthy man from Trebinje, rebuilt the church and the old refectory between 1924 and Tvrdoš was deserted from the mid-20 th century to 1989, when monk Georgije (Mirković) moved to it from the Ostrog monastery with the intention of rekindling the 44 45

14 monastic life. That was where he died in At the beginning of the civil war in Bosnia and Herzegovina ( ) the seat of the Bishop of Zahum-Herzegovina and the Coastlands was transferred from Mostar to Tvrdoš. The monastery has been reconstructed since the arrival of Bishop Atanasije (Jevtić). The church has been renewed, refectories built, and vineyards planted. Since 1999 the Bishop of Zahum-Herzegovina and the Coastlands has been Grigorije (Durić). The relics (a hand) of an unknown saint are treasured in the monastic church. They are attributed to Helen d Anjou ( ), King Milutin s mother. A record kept at the Savina monastery claims that the hand was returned to Tvrdoš from the Duži monastery. Besides the hand, there are relics of Martyr Prevlaka and relics of Saint Joasaf, the founder of the Great Meteori monastery in Greece. The church paintings are of a later date they were executed between 1999 and The sanctuary and the nave were painted by two young iconographers from Belgrade Aleksandar Živadinović and Darko Milojević who at the time studied at the Academy for Art Conservation at the Serbian Orthodox Church in Belgrade. The narthex was painted by deacon Nikola Lubardić, and the iconostasis was donated by the Greek Orthodox Church. The monastic order and hegumen (hieromonk) Savo (Mirić) have taken care of old vineyards and planted new sorts autochthonous to Herzegovina with the help of donations. The red wine from Tvrdoš, also called Vranac, which is kept in oak barrels in the old monastic basement (from the 16 th century) is a first-class red wine, one of the best in the region. Apart from the wine, the monks also make honey. Furthermore, three times a year they issue Vidoslov, the synodicon of the Diocese of Zahum-Herzegovina and the Coastlands), founded by Bishop Atanasije in Today, Tvrdoš is the ecclesiastical center of the ancient Diocese of Hum founded by Saint Sava, which has existed since ВИНСКИ ПОДРУМ / WINE CELLAR 46 47