ГЛАСОВИ ТАЈНА ЉУБАВ ШАРЛ-ЕДУАРА ЖАНРЕА 1. Александра Мокрањац

Transcription

1 ГЛАСОВИ Александра Мокрањац ТАЈНА ЉУБАВ ШАРЛ-ЕДУАРА ЖАНРЕА 1 To create, one must first question everything. 2 Eileen Gray Сви људи остављају утисак несавршености, као да нису до краја створени. Салман Ружди, Тло под њеним ногама Писак принтера и горостасни хропац плотера, а у бритким међуставовима снисходљиво тугаљива баријера дигиталних сигнала, преслабa да заиста пригуши жамор једвице контролисаног растројства... Хаос на по мо лу пре се цан по мам ном зво ња вом телефона уз успаничено-неразумљиве изливе колега ето музичке по за ди не што је за собом оставља десетак креативно ужурбаних арихтеката. Ипак, сва та испрекидана, константно иритирајућа јека раствара се, и чак волшебно губи у јединственом, пространом поткровљу центра Београда. Беспрекорно оркестриран простор, у свему авангардан укупним децентним утиском достојан њујоршких пословних лофтова 3 зналачки је и изведен. Па ни уградња апсорбера вишка децибела није, ето, изостала. Ретки најређи, привилеговани да ту раде сматрају се за непојамне срећнике. Они пак од јутра до мрака подморнички уроњени у атмосферу максималне концентрације и сваковрсне напетости, сред тог необичног декора нису само пројектанти. Већ и несвесни протагонисти специфичног натур-театра... Едукативног... што чак и случајно залуталим посетиоцима гарантује спознају но вог проклетства модерних времена. Преимућство да открију чари сопствене ка стин ске припадности. Емпиријски, дакако. У тај свој по сед, ме ђу сво је кулисе и поданике уше та ла су ко нач но, ра но по под не, три јум фал но два дру га ра-су вла сни ка тог и још по не ког град ског хи пе рен те ри је ра. Ишчекивани уназад данима, кад им се те недеље мало ко више уопште надао бануше, напокон... И њихово појављивање, у незнатном размаку од неколико минута, али и мно го то га бит ни јег што би и не по гле дав ши се спро во ди ли као по до го во ру... све у вези с њима одисало је устаљеном, перфектном синхронизацијом. 1 Charles-Éduard Jeanneret-Gris ( ), познатији као Le Corbusier. 2 Да би креирао, појединац прво мора све да преиспита, Илејн Греј. 3 Лофт је од основног значења поткровља попримио одлике статусног симбола, с ауром ванстан дард ног, нео бич но ор га ни зо ва ног и ку ба ту ром за ма шног про сто ра. 57

2 Ето и тог пу та, ма да при сти гли с раз ли чи тих кра је ва све та, фи но су, го то во истоветно препланулог тена. Један је спортски елегантан. Други упадљиво небрижно одевен по најсвежијој teenage моди. Међутим, у свему (пре)осталом озбиљни људи. Главнокомандујући... Овладали су поодавно паралелном техником мрштења, колутања очима и дошаптавања најефикаснијом ме то дом ми ни ра ња све га што им не би би ло по во љи. А не сви де ше им се сад баш никако пријатни трагови атмосфере недавног славља... Па тако, и не утихнувши још сасвим, прво неусиљено радно новогодишње честитање свих сви ма, поприми већ тугаљиво-бајат укус. Да оконча ујдурму, Јован, трећи партнер, блед и видно исцрпљен расположеним ортацима понавља своју добродошлицу. Бра во! Свра ти ли сте ипак! Усту пам вам навигацију! Ви ди мо се кра јем оне та мо недеље, или почетком наредне... Па... про ве ди се и за нас, Јо ва не... сна ђе се Сте ва (елегантни), коме је камуфлажа запрепашћења одувек јача страна. Срећом, напоредо са Јовановим иступом... Бобан жустро погура стаклену клизну пано-преграду, уобичајен сигнал колегама из ван упра вљач ког кру га. Знак да их не тре ба прекидати... Бобан тиме испуни, ако не и премаши свој бонус сналажљивости. Јер, неупоредиво више од изненадних пословних момената лежале су му нове дестинације разоно де. Чу дио се Сте ви ној упор но сти про во ђе ња ле та на Кор зи ци, и зи ма у Аспе ну... А у тој праведној глобтротер расподели, допала је Јовану некако спонтано, она најбоља домаћинска рола. Виспрени сениори сматрали су га природно имуним на пуцање водоводних и канализационих цеви, па и на озбиљније хаварије, празничне поготову... Свих сезона, без из ним ке. Али сад, кад се тек тако по звао на ту, од њи хо вог осни ва ња, да кле, читавих седам година уназад гарантовану опцију десетак својих слободних дана, двотрећинска управна структура оста затечена. Забезекнута. У преводу на свима разумљив сленг, зна чи ло је то оп шти рас пуст би роа до Јо ва но вог повратка, што харизмом добре вести поста намах јасно и с друге стране преграде. Међутим, све потенцијалне планове у сусрет новоискрслим варијацијама на тему слободе, Бобан обесхрабри у старту. Простом рачуницом. Предстојала им је без замајца-јована јануарска редукција прихода. Нуспојава, ни у чијем интересу, а услед слављима нагомиланих цехова нарочито непожељна за бонвиване-повратнике... Наста негодовање, али је Јован већ био на вратима, недокучиво-недодирљивог израза лица. Упркос свом хитром кораку, низ цело степениште стрепео је да његова домишљата братија не по те ра не ког од нај на ив ни јих ста жи ста у трк за њим. А већ у ко ли ма, свестан да је извојевао једну од својих значајнијих победа заборавља на све њих... Донедавно, сматрао је то искуство немогућим. Али ето, почетак године, уверава се Јован, може да донесе затишје. Попуштање стега кабастог, безмало средњовековног оклопа који иначе стрпљиво подноси. Откуд та тескоба, као да није у питању лични избор...? Ех, опредељујући се према таленту-склоности-љубави, и не слутимо потоњи амби јент уце не! Ка ко ли је тек они ма ко ји ни су (би ли) те сре ће да о свом жи вот ном по зи ву од лу че са ми, пи тао се не рет ко, не мо гав ши то уисти ну ни да за ми сли. Но пи та ња сми сла као да гу бе сми сао кад се Смисао по ја ви сâм од се бе... 58

3 Коинциденција, или је Миленин улазак у његов живот покренуо нешто давно блинди ра но? И дах по ти сну тог, нор мал ног по че нео сет но да стру ји, рас те ру ју ћи бак сузлу ке. Милена, смисао по себи. Милена, контратег баналности. Ми ле ни но ле ко ви то, оно смо што ра ди мо... По го то во он да кад нас ни ко не гле да. * * * Сувише нагло осло бо ђен, да би то тек тако амор ти зо вао, Јо ван из но ва при ме ћу је сва она до ба да на ко ја ина че са мо про ју ре крај ње га. Уди ше пи то мост ју тра... ина че, рогобатно-неумољивог трена радног времена, што се подразумевано истеже обавезно до, али и до бро по сле по но ћи. Ју тром, ина че, кад има сре ће, уме сто у бла ту до ко ле на оближњег градилишта, рве се ушан чен у ров свог радног стола. Одолева паљби ескалирајуће хистерије између две ватре унезверених пројектаната-инсталатера с једне стране, и још радикалнијих колега-извођача, с друге... Ах, ти хорови смарача, предвидљиви до танчина... Преопширни... Заклети да не попусте... Најтежа константа струке, пец као их је... Фа ле им хро нич но подаци ови и они, а у неупотребљивост цртежа А. Г. фа зе (ње гов сек тор) ку ну се одавде до вечности... Чак и кад им на њима покаже уочљиво обележене/уоквирене недостајуће & испуштене параметре. Цар ство Не пре су шних Жа ло пој ки, јед ном реч ју. А на отвореним ранама пословних, клијале су дакако особ(е)не. Нису имали кад да тумаче његове смицалице!; пре пун је жи вот правих проблема (уследило би јадиковичасто на бра ја ње)... Но, ако би се, а кат кад и би, стигло до закључка не вр ти се свет око ње го ве Архитек туре, интервенисали би Стева или Бобан. Пригодно. Вазда поузданим, карактерно суптилним, док плаћамо богами ће да се вр ти!... Шта ли би он без сво ја два ан ђе ла равнотеже? * * * Изузет из жрвња рутине, враћа се Јован својој правој природи. Интроспективној... Другачији ритам активности спонтано успоставља нове приоритете. Годинама успешан, што је својеврсна симулација живота, никако суштина, болно увиђа колико дуго функционише чистим одбрамбеним рефлексом. Путовање није испланирао. Никад довољно времена/енергије још и за то... Пре о ста је му да кле, су жен спек тар мо гућ но сти. Да се на пи је, че му, и да је склон пре под не на ро чи то не по го ду је. Да се за љу би, што је већ предузео... И оно тре ће, Јовану најприродније. Меланхолију најприсније дели са Карузом. Енриков диск пре вен тив но је, го то во увек већ у пле је ру. Emi из да ње из скинуто је са 78-обртајних снимака... На омоту стоји, Милано,

4 Понет музиком која се око њега уздиже као тамјан, Јован открива колико му прија изо ла ци ја. Прох те ли му се мо же да оста не цео дан у пи џа ми... И да чи та... Народски рече но да не ра ди ни шта... Још ма ло, па као док је био кли нац и сма трао да иона ко ма ло шта за ви си од ње га. Чист ћар, све стан је, сву ту му дрост до сти ћи из но ва. И то чак и без инфаркта. У славу изостанка опомене (било жутим, било црвеним картоном...), наставља где је не дав но стао с монографијама, без реда издвојеним са полица. На су мич ност, по зна то је глав но оруж је под све сти. Или, пре ци зни је њен метод? Стога вероватно, никако да се отресе уклете 1985, напречац хотимице ис плутале. При пре ма чај, да скре не ми сли с те суд бо но сне го ди не... Али чак и оми ље на аро ма Orange pekoe вра ћа га са мо ду бље, у вре ме сту ди ја. Ни је то тек пу ко при се ћа ње... Издајничким маневром смештен је живо у тај већ помно заборављен кадар. А Карузовом емотивношћу поринут још даље. Безумније и од Доницетијевог Љубавног напитка. Јер, уз уводне тонове Una furtiva lagrima 4 на при ват ном је ча су бе то на. Тај, унеколико, образовни вишак, посећивао је прилично редовно. Због колегинице. (Ах, како типично...) Крајње оригиналан лик држао је часове за групице од по неколико сту де на та. Не се ћа му се Јо ван пра вог име на... Ни та да га ни је знао. Зва ли су га, јер се сâм тако представљао Жика Механика. Духовит, врцаве интелигенције, вазда полетан, гледао је на све, по чев од мар ке бе то на увек ша љи во. Чи ни ло се бар та ко... Но, јед ном, чуд но промењеним гласом, изјави: Ис пит ни је ва жан. Про ћи ће... сад или дру ги пут. Ва жно је то што се догађа између нас. Осе тив ши се про зва ним, Јо ван се с олак ша њем уве ри да оста ли, приковани несавладивим задацима опаску тешко да су и регистровали. Ни предавачев изненада сетан израз није имао никакве везе с његовом тајном. С њему толико неугодном опчињеношћу Љубицом......E lucevan le stelle... 5 надовезује се Карузо. Али по пи та њу Љу би це, тач ни ја је она скривена суза. За звездама, Леонкавалови Pagliacci трг ну Joвaнa. За ри ју га на пре чац у оно ва жни је, право збивање између учесника, окупљених каквим год формалним поводом. Постаје полако свестан значења, које умало заувек да му промакне. Но, ничег необичног у томе. Интегрално разматране, архитектонска теорија и пракса пружају спектар не само мајсторско-занатских, већ заиста универзалних знања. Пневматских, 6 штавише. Док листа најдражу брошуру, којом донекле визуелно парира потресним Енриковим нумерама, већ по обичају привуче му пажњу наоко неугледна фотографија. Као и много пута дотад, црно-бела репродукција илустрација која то и јесте и није, готово га паралише. Из но ва хип но ти сан, зу ри у је два при ме тан, ма е стра лан траг упли ва стру ке... Да не што до те ме ре све де но мо же да од и гра та ко ва жну уло гу у ка ри је ри, чак и он ко ји је ово ис ку сио је два ако би мо гао иком да по ве ри... 4 Скривена суза, Доницети, Љу бав ни На пи так. 5 Небом звезде су сјале, Пу чи ни, То ска. 6 Пнев ма (грч,) дах, ду ша. 60

5 Накратко прекинут Карузовом исповешћу унутарњим шапатом, тугованку Mi par d udir ancor, 7 испрати Јован затворених очију. Тек замукли Бизеови Ловци на бисере врате га глатким страницама... а онда се понови то непојмљиво... да дужим посматрањем, фотоси штуро пропраћени текстом отпочињу своју повест... Постају више него речити. Ни тајне бо је као да им не не до ста је. У за ве си окол ног, ско ро око ми тог зе ле ни ла над ме ди те ран ском пла ве ти, по ред историјског места у развоју мо дер не, ненаметљиво поетичан, издужен паралелопипед за Јо ва на има и оно тангентно, лич но зна че ње. Ех, та узгредна биографска цртица његовог идола!, Корбија... И ето Јо ва на сред реконструкције ка квој ар хи тек ти нај ма ње те же. Он ме ђу тим не мо же ни ти же ли да се от ме ути ску ка ко се све упра во та ко збило. [Што ве ћи ну збу њу је не де лу је та ко и на ње га... Про стор увек оста је оно што не кад бе ше, ма да одав но или упра во сад више није. И тај непрекидан увир простора у се бе са мог, не при ме тан или ско ко вит, да се па ра докс ка ко год ума њи љу ди на зивају вре ме(ном)...]...за те чен гран ди о зним по гле дом или најпре сублимно поетизованом чежњом копна за морем Велики маг от ку пио је упра во тај пункт на хри ди ни. Ви лу рав ног кро ва и јах ту у јед ном... Ула зи се у њу као на брод. Ода тле се до след но, свом ду жи ном те ра се, по пут ти пич не за шти те од ве тра/ки ше/сун ца про те же и она ње на ше рет ска огра да, пер де за шни ра но за ру ко хват... А као на сва ком узор ном пло ви лу, ис так нут је вид но и ко лут за спа са ва ње... Ту ар хи тек тон ску бра ву ру у све му су здр жа не рас ко ши осми сли ла је за се бе, изград њу за по че ла 1926, а три го ди не ка сни је и за вр ши ла mo re than mi ste ri o us, Eileen Gray. Дизајнер по образовању и вокацији, и у том наредном за њу неминовном кораку Илејн Греј као ар хи тект сле ди ин ту и тив ни при ступ. Па и свом зда њу пр вен цу да је упрошћен, готово каталошки номен, Е Што за ло ка ци ју из сно ва, на Азур ној оба ли недалеко од Монте Карла, остаје назив поприлично несхватљив. Смиреношћу унутрашњих, редукованих а мисаоно немањкавих форми, кубус сав одише ауторкиним credom. Божанском сажетошћу... Антипод скучености, уједно је и подсмех недоречености. Благодашћу непретенциозности, Е-1027, без муке достиже статус ремек-делâ. Исконско ванвремених... Тим више чуди и узнемирава чињеница да уводни склад очевидних колегијалних подударности између делатних мистика, Корбизјеа и Греј, пре ра ста у сво ју су прот ност. За невољу и драстичну и недоличну. Па све заједно постаје пародија идеје уљудности... 7 Чи ни ми се да још чу јем, Бизе, Лов ци на би се ре. 61

6 Дакако, превелико приближавање вазда доноси ризик открића/искрсавања незамисливих раз ли ка. Оних за ко је је ти тан ски труд по тре бан да бу ду уоче не... По том и по бро ја не. Но, ако уопште опроштене, никад у потпуности. Јер, ма какве заправо нијансе посреди, изаћи ће масивне. Непремостиве. Дуговека историја неспоразума удвоје, с неретко невеселим расплетом, чудесна је по жр тва ма ко је за со бом оста вља. Чак и ка да то дво је не фи гу ри ра ниг де као ре а лан пар. Истина у начелу није пријатна служи отрежњењу......исти на да бој но по ље ду ше не огра ни ча ва ју ни ка кви па ра ме три ка у за ли те та, оп се да Корбизјеа, нарочито од тренутка када се настањује у Е Љубав, љубомора, професионална суревњивост... као у правом животу, ни шта не из ми че про жди ру ћим пра ви ли ма игре. Не ми ло срд не игре у ко јој три јумф го то во да доноси пехар ра стан ка од здра ве па ме ти. Корбија, до те немиле епизоде стожерног практичног хуманисту градитељства, почетно ни по че му зло ко бан от клон усу да не ка ко ипак успе ва да гур не пре ко иви це. Тај чија свака слободна мисао беше усмерена на јасан циљ, да јефтином производњом стамбене јединице збрине бескућнике тако да се спотакне! Али авај! Изненада несмотреним, импулсивним чином присвајања, аскет најдубљег морала, сусреће у себи управо оне елементе којих се толико гнушао. Ситнопоседничке. Довољно (му) је неколико непроспаваних ноћи у том простору којим једнако вибри ра Илејн. Од сут на при су ством... (Још) При сутн(иј)а од су ством... Утва ра, без ма ло. Сви тврде пазар. Купили би, али немају довољно, одјекују њене мисли његовим слепооч ни ца ма. А као да већ то ни је пре ви ше кубатура из себе истискује заслепљујући наставак. Отровну безочност купопродајног чина. Ком приступи ономад и (о)лако и драге воље... Фасцинантан дневни боравак, са поентом изван себе пре пла вио га је тад осе ћај леб де ња над плавети... За и ста, про јек тант ски гениј Грејеве далековидо испред свог времена. Али у празнини глувог доба, подмукло церење оне проклете мисли. Потпуно ретроградан став! Разметљивост!!! не у де та љу, чак не ни у ко ли чи ни утро ше ног нов ца... Да њу, кад се Корби упу сти у пра ву ана ли зу, све по ста је још го ре. Лук суз!, вриште распомамљени окрајци његове савести... Луксуз из категорије недопустивог. Концептуални луксуз... Неискорењиви елитизам, порив бриге за конфор појединца! Ох, класа власника... Имућни, ми мо ка квих год лич них обе леж ја бесловесно с друге стране проблема већине становника глобуса. (У)тајен, никад експлицитно изречен систем вредности, јер положај саме струке то не допушта, Корбизјеов прави идентитет одлази у парампарчад... Макар како иначе одсечан и бескомпромисан уловљен је! И то у ситнобуржујској клопци, најглупљем пакту с ђаволом. На пу ту је да за вр ши припитомљен у сведено-отменом, истина најпрозрачнијем... неодољивом, али ипак саркофагу! 62

7 * * * Најдебљи крај из ву че онај (она, оно...) ко га за во ли мо про тив но раз ло зи ма. Грешком, стре са се Јо ван. Као из Љу би чи ног угла, у њи хо вом слу ча ју. У покушају да се спасе, враћа музику на почетак. Преслушан небројено пута, интензитет Риковог 8 гла са на нај ти ше пу штен као да исписује линију хоризонта чујности... Потире столетну даљину... Сваку даљину. И скоро сваку муку... Не поричући тренутке гушења под налетом емоција. Ства ра ње све та, до се ћа се Јо ван мо ра да се зби ло пу но ћом Ти ши не од ко је је откинут Карузов волумен. Celesta Aïda, 9 упија Јован малочас пропуштену арију, а заправо фоноастралан портретни запис Каруза, бића које је измислило грамофонску плочу, учинивши равну а крхку новотарију смисленим супститутом душе. Ретко пожртвована душа, Luna fedel 10 настоји да сачува сваког од амбиса узалудне жеље, у који Јован управо безбрижно срља. Начас, вибрације дивоте за које би без винила по ко ле ња, с њи ма и он сâм остао ускраћен постижу циљ. Али... не задуго. Репертоар тече даље. O dolce incanto, 11 Ма сне о ва ума ло успа ван ка... Па Франкети, Ah vieni qui Збиља, Љубице, издахне Јован признање свог давнашњег пораза (мада су порази заједнички, много више него успеси...)...шта је ових да на с то бом? Ућуткају га Giunto sul passo estremo 13 и Apri la tua fi ne stra. 14 Те шко је ре ћи шта је од свега, њему ближе, а њој да ље. Па до бро, он да, Amor ti vieta, 15 Ђордано. Cielo e mar, 16 Понкјели. Сигурно и не може боље за ђачки растанак. Ни је пред ви ђе но....non t amo più, 17 уз Дензину помоћ, Карузо би да га ура зу ми. Али разум и осећајност, contradictio in adiecto... Тримархи стаје на Јованову страну, Un bacio ancora. 18 Али, до још јед ног по љуп ца, ван ред но рет ко за и ста и до ђе. Нај ре ђе. Грешком... дакле, пеку (те) речи двадесетак година касније. Јо ван би да се вра ти Ар хи тек ту ри као таквој. Њеним утешно-неутралним компонентама. Но, пра ва уро та је у то ку. Јер онамо, у Рокбрину, Кап Мартен, на дивотној Азурној... 8 Енрико (Карузо) одмила. 9 Небеска Аида, Верди, Аида. 10 Верна Луна, Зардо. 11 Нежна чаролијо, Масне, Ма нон. 12 Дођи овамо, Франкети, Гер ма ни ја. 13 Пред неповратним кораком, Боито, Ме фи сто фе ле. 14 Отвори свој прозор, Маскањи, Ирис. 15 Забрањена ти љубав, Ђордано, Фе дра. 16 Небо и море, Пон кје ли, Ђо кон да. 17 Не во лим те ви ше, Денца. 18 Још један пољубац, Три мар хи. 63

8 ...Потакнут Корбизјеовом рачунском грешком, као незаустављив талас проузрокован земљотресом поступак брисања носи све пред собом. Заборав, неизводљив учтивим путем, прелази у ампутацију. Уништење свега блиског, најпре... императивно и неизбежно у би ти је људ ске (?) при ро де. Под (равним) кровом неправде какву је најмање заслужио, а заваран празноверицом да је у по зним го ди на ма мно го то га, ако ве ће не све допуштено, уместо самооптужбе за велеиздају, Корбизје, апостол чистог потеза свој праведан бес искаљује посредно. Да поништи изворно рафинирану креацију ауторке, ускоро, сву унутрашњост новог поседа на брзину премолује муралима. Сопственим, а безличним. Према моди тог времена, а ла Пикасо. Па не у ким оком по сма тра но, све оста је у до ме ну уку са. Тј. не чег о че му се и не расправља. Но, чак ни па кост тог ма лог ру га ња, Корбију ни је до вољ на. Бар не за ду го. Илејнино завештање поколењима он препродаје хитро неком предузетнику-водоинсталатеру. Па уортачивши се с њим, здушно деградира велелепно конципиран фантазам куће. Крчми је, огољује и садржајно пустоши. Банализује чак и пренаменом до нивоа таверне. Том пригодом, унаказује Корби потпуно првотно маестралну реализацију. Маскирамасакрира даскама... премеће у бараку, да би уз њу, до-склепао своју колибицу. 19 А тиме, упркос бројним племенитим поступцима што му прибавише адекватне хвалоспеве, Le C. постаје иноватор-претеча и монструозне праксе прегради-надгради-нагрди. Брутални, неумољиви барјактар Нео-вандализма. За чуд на је пер фид ност тог ди вља штва, ко јим се за бу дућ ност, ма да, на да ти се ипак не и заувек онемогућава рестаурација пуристичке чаролије Грејеве. Ах, антологијска Е-1027! од чи је пра ве ар хи тек ту ре, сре ћом оста ху бар вер не фото гра фи је, сво је руч не Илеј ни не сту ди је, цр те жи... пла но ви. Одвећ авангардна Е Пецкала је превише директно Ле Корбизјеа, подобро већ око шта лог у свет ској сла ви... Под се ћа ла га да је у нај ве ћој ме ри њом ин спи ри сан и пројектовао Вилу Савој у Поасију. Приметио би то, временом још понеко. Надвила би се и неповратно утаборила сенка над његовом самосвојношћу. А то није смео да дозволи... Никако. На си ље се, ме ђу тим, као и увек вра ти ло. Прозван 20 својим првим именом, Шарл-Едуар Жанре, преселио се у вечност купајући се подно првобитне Илејнине куће. По глед из во де на Е-1027, постаје тиме и метафора Шарл-Едуарове Капија Раја......У часу опраштања од свега овдашњег, оног не про ла зног што чуд но нас се ти че. Нас најпролазнијих..., могуће да је и зажалио због почињеног скрнављења. У ту последњу милост пред ишчезнуће, зар не полажемо сви наду? 19...потом познату le ca ba non ав гу ста