О датовању и интерпретацији

Transcription

1 УДК: 930.2: (497.11)"12/13" 091=163.41"12/13" Јелена, српска краљица Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVI Број / Is sue 3/2013, стр. / pp О датовању и интерпретацији писма заклетве краљице Јелене дубровачком архиепископу, кнезу и општини Мирослав М. Поповић* Библиотека Филозофског факултета Универзитета у Београду Апстракт: Циљ ра да је да пред ста ви мо гућности датовања писма заклетве краљице Јелене Дубровчанима и различите интерпретације садржине документа, које та датовања доносе, а односе се на карактер делатности краљице Јелене у вре ме кра ље ва Сте фа на Уро ша I ( ) и њених синова Стефана Драгутина ( ) и Стефана Уроша II Милутина ( ). Кључне речи: краљица Јелена, Дубровник, Стефан Урош I, Сте фан Дра гу тин, Сте фан Урош II Милутин. Личност краљице Јелене (Анжујске?) у историографији је дуго времена остала у сенци српских владара друге половине 13. века њеног супруга, краља Стефана Уроша I ( ), и синова, краљева Стефана Драгутина ( ) и Стефана Уроша II Милутина ( ). Њен жи вот у Ср би ји об у хва та пе ри од од сре ди не 13. ве ка (око 1250) до године. Ову епоху карактерише полет српске средњовековне државе, њено територијално ширење, активна политика према суседним државама, унутрашња организација и изграђивање. Краљица Јелена је активно учествовала у догађањима свог времена, показала велике дипломатске и управљачке способности. После смрти свога супруга Уроша I године, управљала је Зетом, Требињем, крајевима око Плава и Горњег Ибра у периоду од следећих тридесет година. Подизала је римокатоличке манастире у Приморју и обнављала приморске градове, сарађивала са Српском Православном Црквом, изградила православ- * miroslav.popovic@f.bg.ac.rs. 915

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) ну задужбину, манастир Градац. Посебно је занимљива њена сарадња са Римокатоличком црквом, која се огледала у преписци са папама, помагању фрањевачког реда у Приморју и њеној активној улози у преговорима око преласка Србије у римокатоличанство (у више наврата 1291, 1303, и го ди не). Циљ овог ра да је да пред ста ви да то вање и интерпретацију у нашој историографији једног важног документа краљице Јелене, који нам говори о односима краљице према Дубровнику, њеном супругу, краљу Урошу I, и сину, краљу Драгутину. Ради расветљавања проблема везаних за овај документ, потребно је освр ну ти се на од но се кра ља Уро ша са Ду бров ни ком. Краљ је имао више сукоба са Дубровником после године. Они су избијали због локалних питања, али и намере краља да град потчини својој власти, попут Котора или Бара. Могуће је да су га придобили Ђеновљани, који су од водили рат са Млетачком републиком, заштитником Дубровника. 1 Но ви рат Ду бров ни ка и Уро ша I во дио се го дине. Ношен мишљу да освоји град, покушао је дипломатијом да наговори Дубровчане да збаце млетачку врховну власт, а прихвате српску. До овога није дошло, мада су Дубровчани били у сукобу са млетачким кнезом у Дубровнику године. Повод рату било је спорно погранич но зе мљи ште, а ме ђу оста лим узро ци ма би ло је то што је Ду бровник примао бегунце из Урошеве државе; такође, биле су ту и несугласице Уроша и Млечана. Краљ је опљачкао неке млетачке трговце, био савезник Михаила VIII Палеолога ( ), који је сарађивао са Ђеновљанима. 2 Урош и овај пут ни је ди рект но на пао град, већ се ограничио на пограничне сукобе. Године дошло је до мира. Дубровник се оба ве зао да срп ском кра љу пла ћа 2000 пер пе ра го ди шње, што је почетак светодмитарског дохотка. Овим споразумом су Дубровчани обезбедили слободну трговину по Србији и сигурност граница. 3 Са чу ва но је пи смо за кле тва кра љи це Је ле не ар хи е пи ско пу Алеар ду и кне зу Ива ну Стор ла ту. У ње му се она за кли ње пред ду бро вачким по сла ни ци ма, дво ји цом фра ње ва ца, Ни ко лом и Фран чи ском, и дво ји цом вла сте ли на, Ми хо и лом Бен чу ли ћем и Пе тром Бог да ни ћем, да ће би ти при ја тељ гра ду, шти ти ти тр гов це, чак и без кра ље ве до зволе; да ће, ако краљ из ло ших на ме ра пре ма Ду бров ни ку бу де опре мао вој ску и пљач ка шке че те, нај бр же што мо же, оба ве сти ти град о то ме. Ори ги нал до ку мен та чу ва се у Ду бро вач ком ар хи ву, на пи сан је на пер га мен ту ши ри не 493, ду жи не 48 mm, цр ним из бле де лим ма сти- 1 К. Јиречек, Историја Срба I, Бе о град, 1980, V. Foretić, Povijest Dubrovnika do I, Za greb, 1980, F. Miklošič, Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vindobonae, 1858,

3 Мирослав М. Поповић, О датовању и интерпретацији писма заклетве краљице Јелене... лом, устав ним пи смом са по лу у став ним еле мен ти ма у се дам ре до ва укљу чу ју ћи и пот пис. Цр ве ним ма сти лом ис пи са ни су кр сто ви на почет ку, пре пот пи са и пот пис. Са чу ван је ви се ћи во шта ни пе чат не правил ног об ли ка, преч ни ка 40 mm, са не ја сном фи гу ром на пре сто лу и оште ће ном ле ген дом: Је ле на кра љи ца бла го че сти ва... На по ле ђи ни је бе ле шка: Do mi ne Re gi ne. До ку мент је из дат у Бр ња ци ма, на дан Св. Си ме о на. Ве о ма за ни мљи ва са др жи на и ње не им пли ка ци је, по ве за ни су са нео бич ним из гле дом пи сма за кле тве кра љи це Је ле не. 4 Франц Миклошић је настанак писма сместио у време између и године, после смрти краља Уроша. Ово датовање је прихватио само Сима Ћирковић, а затим се исправио. Љубомир Стојановић је документ датовао у годину, наводећи као потпору да је тада дубровачки кнез био Иван Сторлат, што су и други истраживачи преузели као сигурно. 5 Вре ме у ко јем су Иван Стор лат и ар хи е пи скоп Алеард били на челу световне и духовне власти у Дубровнику узима се према датовању које је одредио Константин Јиречек. 6 У но ви је вре ме Оли ве ра Кан дић и Бра ни слав То дић за сту па ју дру га чи је ми шље ње. О. Кан дић сум ња да је Је ле на мо гла да има свој пе чат и двор у ко јем је при ми ла стра не иза сла ни ке (пи смо је из да то у Бр ња ци ма, где се на ла зио кра љи чин двор) без зна ња кра ља и обећа ла по моћ Ду бров ча ни ма. Пре ма О. Кан дић, Урош је цен тра ли зо вао власт и на сто јао да је сву има у сво јим ру ка ма. Кра љи ца Је ле на је наве де не при ви ле ги је мо гла да има тек по што је до би ла на упра ву део кра љев ства од Дра гу ти на, на кон што је овај свр гао оца са пре сто ла. Сма тра ма ло ве ро ват ним да је Урош на пра вио усту пак за сво ју су пругу, оста вља ју ћи про стор да је Је ле на мо жда пре у зе ла не ке вла дар ске при ви ле ги је док је њен су пруг био у угар ском за ро бље ни штву го ди не. 7 Б. То дић ис ти че да је Је ле на би ла у ло шим од но си ма са Драгу ти ном, че му иде у при лог чи ње ни ца да је до би ла сво ју др жа ву од си на, обла сти ко ји ма је прак тич но са ма вла да ла, као и пи смо кра љи- 4 Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I, Београд Сремски Карловци, 1929, 28 29; Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубров ни ка, књ. I , приредили В. Мошин, С. Ћирковић, Д. Синдик, Београд, 2011, ; К. Ји ре чек, Историја Срба I, 185; V. Fo re tić, Povijest Dubrovnika I, Најновије издање у коме је прихваћено ово датовање Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. I , F. Miklošič, Monumenta Serbica, 69; Историја Црне Горе 2/1, Ти то град, (С. Ћирковић), 52; Историја српског народа I, Бе о град, 1994 (С. Ћир ко вић), 356; Љ. Сто јановић, Старе српске повеље и писма I, 28 29; К. Ји ре чек, Историја Срба I, 185, напомена 127; О. Кан дић, Градац: историја и архитектура манастира, Бе о град, 2005, О. Кан дић, Градац: историја и архитектура манастира, 56; М. Ди нић, О угарском роп ству кра ља Уро ша I, Историјски часопис 1 (1948),

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) це Је ле не Ду бров ча ни ма, пред мет овог ра да, ко је сме шта у пе ри од по сле зба ци ва ња кра ља Уро ша са пре сто ла. 8 У случају првог датирања, писмо заклетва краљице Јелене Дубровчанима било би од значаја као једино сведочанство о делатности краљице у време владавине њеног супруга. Говорило би о отвореном неслагању са мужевљевом политиком и Јелениној самосталној акцији без његовог знања, усмереној против њега, а у корист Дубровника. Дубровник је град са јаким везама са римокатоличким Западом, Ју жном Ита ли јом и са мим Ри мом, у ко ме је сме ште но јед но од његових црквених седишта. За њих је Јелена била везана својим родбинским везама и девојачком вером и често се јавља као посредник у остваривању њихових интереса. Политика краља Уроша била је везана за јачање утицаја у Приморју, пре свега у римокатоличкој средини приморских градова и њиховој црквеној политици. Урош је у више наврата, као што је речено, испољио нетрпељивост према Дубровнику, на ко ји је же лео да про ши ри сво ју власт, као и пре ма пред став ни ци ма Римокатоличке цркве. Све се свело на пустошење околине града, без већих по сле ди ца и скла па ње ми ра. На то је, по на шем ми шље њу, мо жда утицала краљица Јелена, која се противила оваквој мужевљевој полити ци. По ве за на са Ју жном Ита ли јом, те на тај на чин бли ска и угар ској владарској породици, 9 са ко јом је бра ком био ве зан и њен ста ри ји син Драгутин, постоји могућност да је поново испољила своје неслагање са мужевљевом политиком и године, стајући на страну сина и угарског краља (који су победили Уроша код Гацка). Драгутин је постао краљ, а мај ка до би ла на упра ву део срп ске зе мље. 10 За Драгутина и његов положај у држави веома је важно било држање мајке краљице Јелене. 11 Он ју је при мио са ве ли ком ча шћу и сла вом и одели јој неки део државе своје за пребивање њезино. 12 Јелена је сину дала благослов, добивши на управу Зету или њен велики део, Требиње 8 Б. Тодић, Сопоћани и Градац: узајамност фунерарних програма две цркве, Зограф 31 ( ), Управо у време зближавања Србије и Угарске, кћи угарског краља Стефана V Марија удала се за напуљског краља Карла II Хромог Анжујског и тако постала родоначелница владарске куће угарских Анжујаца, која је наступила после изумирања Арпадовића. Сестра Карла II Изабела удала се за Стефановог сина Ладислава, чиме су об но вље не ве зе Угар ске и За пад не Евро пе. П. Ро каи, З. Ђе ре, А. Ка саш, Историја Мађара, Бе о град, 2002, М. Поповић, Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља, Београд, 2010, Исто, Данило, Животи краљева и архиепископа српских, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига шеста, Бе о град, 1988,

5 Мирослав М. Поповић, О датовању и интерпретацији писма заклетве краљице Јелене... и крајеве око Плава и Горњег Ибра. О овим територијама Данило не го во ри ни шта, али се за њих зна на осно ву ма ло број них са вре ме них докумената. 13 Овим областима Јелена је управљала више од три деценије. Није јасно да ли је иницијатива за Драгутинов сукоб са оцем потекла од ње га или је во ђе на са стра не. Ва жно би би ло зна ти став вла сте ле, а нарочито Драгутинове мајке Јелене, јер је она, као што смо видели, играла важну улогу у политичком животу Србије, као и млађег брата Милутина. Може се претпоставити, ако се узме за исправно Јеленино супротстављање Урошевој политици према Дубровнику , да је Јелена у суко бу Дра гу ти на и Уро ша I би ла на стра ни си на. Бли ска са угар ским двором по вери и родбинским везама, можда је подржавала сина Драгутина ожењеног Каталином, угарском принцезом. Он је био подложан утицају мај ке, до чи јег ми шље ња му је би ло ве о ма ста ло, што се ви ди из Да ни ловог исказа. Касније ће и сам папа ставити државу краља Драгутина и краљицу и њене земље под заштиту папске курије, 14 што све до чи да је Дра гу тин био склон пре го во ри ма са Ри мом и играо уло гу у њи ма. На такву политику утицала је Јелена, а тако је можда било у случају Драгутиновог насилног ступања на власт. Тада га је угарски краљ војском по мо гао, јер му је од го ва ра ло да има се стру и шу ра ка на срп ском престо лу и кра љи цу Је ле ну у по за ди ни као чврст осло нац. Она је и ра ни је показивала своје неслагање са мужевљевом политиком, која није одговарала ширењу утицаја Рима у Приморју, већ је тежила учвршћењу српске власти у градовима уз подршку Бару против Дубровника. Победом Бара, према Ст. Станојевићу, немањићка држава би добила самосталну независну католичку организацију. 15 Мо гу ће је да су Урош I и Срп ска Православна Црква заузели чврст став против Лионске уније године и тиме се успротивили интересима Рима. Све ово указује да је Јелена можда била незадовољна ситуацијом у време Уроша I и да се залагала за другу опцију, којој је усмерила сина Драгутина, уз помоћ угарског краља Вла ди сла ва. По сле Гац ка она је до би ла део зе мље на упра ву, а мо жда и мла ђи Дра гу ти нов брат Ми лу тин. То је би ло у скла ду са угар ским утицајем институције младих краљева, а сведочи и о захвалности краља Драгутина због мајчиног држања и жељи да се одрже добри односи са бра том Ми лу ти ном. Све ово оста је на ни воу прет по став ке, јер се из ис каза биографије Данила II не могу донети коначни закључци Исто, 56 57, Историја Црне Горе 2/1, 47 (С. Ћир ко вић). 14 «Sub beati Petri et nostra protectione suscipimus», А. Theiner, Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia I, Ro mae, 1859, Ст. Станојевић, Борба за самосталност Католичке цркве у немањићкој држави, Београд, 1912, М. Поповић, Српска краљица Јелена...,

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) У случају другог датирања Јелениног писма Дубровнику, не би постојало ниједно сведочанство о Јелениној делатности из времена краља Уроша, тако да се никако не би могао реконструисати њен однос према политици супруга, нити према Српској и Римокатоличкој цркви то га вре ме на. Ова прет по став ка се за сни ва на то ме да су кнез Иван Сторлат и архиепископ Алеард могли и касније бити на власти, после г., пошто још увек није сигурно утврђена хронологија представника дубровачке световне и духовне власти. Ту је и исказ Данила II о лошим односима Јелене и Драгутина до тренутка њиховог помирења, те и прет по став ке да је мај ка Дра гу ти на про кле ла што се окре нуо против оца, јер се, пре ма Да ни лу II, при си ла ску са пре сто ла го ди не пла шио да ће га сти ћи мај чи не ре чи. 17 Треба узети у обзир и чињеницу да су Дубровчани били у добрим односима са Драгутином током читаве његове владавине. Драгутин је скло пио уго вор са Ду бров ча ни ма 1276, кад је зба цио оца са вла сти, и обновио га после пет година, године. Издао им је недатирану привилегију према којој су могли слободно трговати по Србији, а једино им је за трговину вином и медом одредио трг у Брскову. 18 Ако би се су коб са Дубровником, током којег је настало спорно Јеленино писмо, пренео у Драгутиново време, могао би се сместити у годину, пре склапања уговора. До следећег сукоба са Дубровником дошло је године, у доба краља Стефана Уроша II Милутина. На зачетку првих преговора у овом сукобу, јавља се у Дубровнику Petrus Mauro, изасланик краљице Јелене, коме су дубровачке власти доделиле поклон 24. јула године. Касније, 5. октобра исте године, дубровачке власти су гарантовале безбедан долазак и боравак у своме граду становницима Поповог Поља, суседне српске области. Ово је могло бити резултат раније успостављених контаката и добрих односа краљице Јелене са Дубровником, јер је њена апанажа обухватала и област Поповог Поља. У преговоре је у једном тренутку био укључен и дубровачки архиепископ Бонавентура. 19 Милутин је, после преговора који су од великог значаја за историју српске средњовековне дипломатије, издао Дубровчанима мировну повељу у Врхлабу 14. септембра године. 20 Aко бисмо узели у разматрање могућност да је писмо краљице Јелене настало у време овог сукоба Милутина са Дубровником, морамо узети у обзир да се не подударају личности које су биле на челу Дубровачке архиепископије. 17 Б. То дић, Сопоћани и Градац: узајамност фунерарних програма две цркве, V. Foretić, Povijest Dubrovnika do I, N. Porčić, Peace Negotiations Between Serbia and Dubrovnik in : A Case Study in Medieval Diplomacy, Inicijal 1 (2013), Љ. Стојановић, Старе српске повеље и писма I,

7 Мирослав М. Поповић, О датовању и интерпретацији писма заклетве краљице Јелене... Као и многа друга питања, везана за живот и делатност краљице Јелене, и ово је нејасно, оставља простора за претпоставке, разматрања и евентуалну појаву нових извора, који би омогућили поузданији суд. Наша жеља је била да изнесемо све могућности и претпоставке, до којих је дошла историографија, о једном сведочанству из Јеленине делатности, који је вишеструко занимљив, јер различита решења датовања нуде различите путоказе тумачења у ком правцу се кретала политика српске краљице у једном од преломних периода српске историје 13. века. Библиографија: Извори: Да ни ло II (ар хи е пи скоп срп ски) (1988), Жи во ти кра ље ва и ар хие пи ско па срп ских, Ста ра срп ска књи жев ност у 24 књи ге, књи га ше ста, Бе о град. Мо шин, В., Ћир ко вић, С., Син дик, Д. (2011), Зборник средњовековних ћириличких повеља и писама Србије, Босне и Дубровника, књ. I , Београд. Miklošič, F. (1858), Monumenta Serbica spectantia historiam Serbiae, Bosnae, Ragusii, Vindobonae. Стојановић, Љ. (1929), Старе српске повеље и писма I, Београд Сремски Карловци. Theiner, А. (1859), Vetera monumenta historica Hungariam sacram illustrantia I, Romae,. Литература: Ди нић, М. (1948), О угар ском роп ству кра ља Уро ша I, Историјски часопис 1, Сре јо вић, Д.... [и др.] (1994), Историја српског народа I, Српска књижевна задруга : Београд. Ћир ко вић, С.... [и др.] (1970), Историја Црне Горе 2/1, Редакција за историју Црне Горе : Титоград. Јиречек, К. (1980), Историја Срба I, Београд. Кан дић, О. (2005), Гра дац: исто ри ја и ар хи тек ту ра ма на сти ра, Бе о град. Поповић, М. (2010), Српска краљица Јелена између римокатоличанства и православља, Београд. Por čić, N. (2013), Pe a ce Ne go ti a ti ons Bet we en Ser bia and Dubrov nik in : A Ca se Study in Me di e val Di plo macy, Ini ci jal 1,

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVI (3/2013) Ро каи, П., Ђе ре, З., Ка саш, А. (2002), Историја Мађара, Београд. Станојевић, Ст. (1912), Борба за самосталност Католичке цркве у немањићкој држави, Београд. Тодић, Б. ( ), Сопоћани и Градац: узајамност фунерарних програма две цркве, Зограф 31, Foretić, V. (1980), Povijest Dubrovnika do I, Zagreb. При мље но: Исправљено: Одо бре но: Abo ut the Da ting of Qu e en Je le na s Let ter Oath to Du brov nik s Ar chbis hop, Prin ce and Com mu nity Miroslav M. Popović The Li brary of Fa culty of Phi lo sophy University of Belgrade Summary: Qu e en Je le na is one of the most in te re sting personalities of Serbian Middle Age. She lived in Serbia from abo ut 1250 to 1314, and to ok pro mi nent ro le in Serbian foreign and internal affairs during the rule of Serbian kings Step han Uroš I ( ), Step han Dra gu tin ( and Step han Uroš II Mi lu tin ( ). Jelena participated in the creation of Serbian politics towards West and Ro man Cat ho lic Church and ru led her own territories at Zeta, Trebinje, areas around Plav and Upper Ibar af ter The most in te re sting is her own clo se co o peration with both Serbian Orthodox and Roman Catholic Church. This pa per con si ders two pos si ble da tings of her let ter-oath to Du brov nik one in , and the other, af ter Dif fe rent da tings of the let ter lead us to different interpretations of queen Jelena s stands towards po li tics of her hus band, king Uroš, and son, king Dra gu tin. Key words: Queen Jelena, Dubrovnik, King Stephan Uroš I, King Step han Dra gu tin, King Step han Uroš II Mi lu tin.