ДВА ДЕ СЕТ ШЕ СТА СЕД НИ ЦА УПРАВ НОГ ОД БО РА ПРЕД У ЗЕ ЋА УСВО ЈЕН РЕ БА ЛАНС ПО СЛО ВА ЊА 3 4

Transcription

1

2 ИЗ САДРЖАЈА ДВА ДЕ СЕТ ШЕ СТА СЕД НИ ЦА УПРАВ НОГ ОД БО РА ПРЕД У ЗЕ ЋА УСВО ЈЕН РЕ БА ЛАНС ПО СЛО ВА ЊА 3 4 Ме ђу нај ва жни јим став ка ма овог до ку мен та је знатно пове ћа ње ка пи тал них ула га ња у ин фра струк ту ру по штан ске мре же и ка па ци те те, али и из два ја ње до дат них сред ста ва за ин фор ма тич ку и ка блов ско ди стри бу тив ну мре жу и опрему, као и за елек трон ско по сло ва ње ДО БРИ ПО СЛОВ НИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ ПО ШТЕ У БЕ О ГРАД СКОЈ ПА ЛА ТИ ПРАВ ДЕ СУД СКЕ ТАК СЕ ПУ НЕ ЏЕП 5 Про сеч на ме сеч на про дук тив ност од око 130 по сто умногоме је ути ца ла да по сло вод ство Пред у зе ћа по чет ком ма ја ову по шту из пе тога свр ста у дру ги ред ПТТ ГЛАСНИК, стручно-информативни лист ЈП ПТТ саобраћаја Србија покренут је 31. јануара године као Поштанско-телеграфски весник, службено гласило Српске поште и телеграфа ОТВО РЕН ИС ТУ РЕ НИ ШАЛ ТЕР ПО ШТЕ У БОР ЧИ ЗА БО ЉИ КВА ЛИ ТЕТ ЖИ ВО ТА 5 Ис ту ре ни шал тер на ла зи се од 4. ма ја у про сто ри ја ма МЗ Ста ра Бор ча, Ива на Ми лу ти но ви ћа 12г КА КО РА ДЕ ВЕ ЛИ КЕ ПО ШТЕ НЕ ГО ТИН ФА БРИ КА РЕ КЛАМ НИХ ПО ШИ ЉА КА 6 7 Не го тин ска Глав на по шта налази се у ужем град ском језгру и 11 по шта ра кр ста ре до ко ри сни ка на осам ре јо на ПРО ЛЕЋ НЕ ПО ПЛА ВЕ УГРО ЗИ ЛЕ ВИ ШЕ ОБЈЕ КА ТА ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ ОД БРА ЊЕ НА ПО ШТА У ГРОЦ КОЈ 8 Ни во во до ста ја Гро чи це опа сно је за пре тио згра ди по ште у Гроц кој, до шав ши на све га три де се так сан ти ме та ра од теме ља згра де РЈ ПТТ СА О БРА ЋА ЈА ЈА ГО ДИ НА УШТЕ ДА МА ДО ДО БРИХ РЕ ЗУЛ ТА ТА 9 Рад на је ди ни ца ПТТ са о бра ћа ја Ја го ди на на ла зи се у централ ном де лу Ср би је на под руч ју По мо рав ског окру га По мо ра вље, Ре са ва и Ле вач, на по вр ши ни 2613 км 2 ПО ШТЕ НА НЕО БИЧ НИМ МЕ СТИ МА БЕ О ГРАД 16 У ПО ШТУ КАО КОД БЛИ ЖЊЕГА СВО Г 10 Као и у сва кој по шти, и ов де се тра же услу ге ис пла те- -уплате, тра же се вир ту ел ни ва у че ри, пре по ру че не пошиљке, а до бро иде и ко ми си о на про да ја РАЗ ГО ВОР С ПО ВО ДОМ КО РИСТ ЗА СВЕ 11 Ре а ли за ци јом по слов не са рад ње са Не кер ма ном и Кве леом По шта оства ру је знат но ве ћи обим услу га, а са мим тим и ве ћи при ход и за Пред у зе ће и за др жа ву, ис ти че Дра гослав Ра ши нац, ди рек тор Ди рек ци је за по штан ске услу ге ПО ПЛА ВЕ ПО ГО ДИ ЛЕ И ПО ШТАН СКЕ ОБЈЕК ТЕ У ВОЈ ВО ДИ НИ ИЗ ЧАМ ЦА У ПО ШТУ 13 Згра да у ко јој је по шта на ла зи се на са мој оба ли Ду на ва и во да је у вре ме нај ви шег во до ста ја до шла до дру гог степе ни ка ЕЛЕК ТРОН СКО КР СТА РЕ ЊЕ И ПЛО ВИД БА НА ТА ЛА СИ МА ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ О НИХ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА CEPP-A МО ДЕР НО И ЗА НИ МЉИ ВО 16 На Пут ни ко вом бро ду Си ро на, Цен тар за елек трон ско по сло ва ње По ште ор га ни зо вао је пре зен та ци ју сво јих услу га за по слов не парт не ре и бу ду ће ко ри сни ке БОР БА ЗА ТЕ О ДО РУ ДИР ЉИ ВА СНА ГА ВЕ РЕ 23 Те о до ра је пре вре ме но до шла на свет у Же ле знич кој болни ци, уз вр ло те жак по ра ђај, ко ји се, го то во по пра ви лу, од ви јао у са деј ству са не ха том ГОДИНА XVII, МАЈ БРОЈ 290 Излази једном месечно Тираж: примерака Владан Ђаковачки, Главни и одговорни уредник Бранко Стојановић, лектор Јосиф Богдановић, технички уредник Предраг Кнежевић, рачунарска припрема Новинари: Илинка Вуковић, Александар Деспотовић, Нада Маринковић, Ненад Новичић, Милан Цвјетичанин Вук Бранковић, фоторепортер Стални дописници: Зденка Каспер (Нови Сад), Братислав Нешић (Ниш) Сарадници: Милорад Јовановић, Раша Петровић, Драган Деспотовић Редакција ПТТ гласника: Београд, Косовска 47 Телефон: Главни и одговорни уредник: , Факс: vdjakovacki@jp.ptt.yu Лектор: Техничка редакција: , Редакција: ; ; ; ; Факс: ; Штампа: РЈ за издавачку делатност, Прилазни пут Ади хуји 11 За ПТТ штампарију: Драгиша Вујовић, директор

3 Актуелности ДВА ДЕ СЕТ ШЕ СТА СЕД НИ ЦА УПРАВ НОГ ОД БО РА ПРЕД У ЗЕ ЋА Усво јен ре ба ланс по сло ва ња Ме ђу нај ва жни јим став ка ма овог до ку мен та је знатно по ве ћа ње ка пи тал них ула га ња у инфра струк ту ру по штан ске мре же и ка па ци те те, али и из два ја ње до дат них сред ста ва за информатичку и кабловскодистрибутивну мрежу и опрему, као и за електронско пословање Цен трал на те ма на 26. сед ни ци Управног од бо ра Пред у зе ћа, одр жа ној 26. апри ла, био је Пред лог ре ба лан са Про грама по сло ва ња ЈП ПТТ са о бра ћа ја Ср бија, ко ји је јед но гла сно усво јен и упу ћен на са гла сност ре пу блич кој вла ди. Ме ђу нај ва жни јим став ка ма овог доку мен та је знатно по ве ћа ње ка пи тал них ула га ња у ин фра струк ту ру по штан ске мре же и ка па ци те те, али и из два ја ње додат них сред ста ва за ин фор ма тич ку и каблов ско ди стри бу тив ну мре жу и опре му, као и за елек трон ско по сло ва ње. Од Моб те ла пр вих 43 ми ли о на евра Милашин Милановић, Драган Ковачевић и Љубомир Белошевић Владан Жарковић, заменик директора Дирекције за економске послове, истакао је да су на ребаланс највише утицала најновија решења о правном и економско-фи- Владан Жарковић нансијском статусу Мобтела : Први пут од оснивања Мобтела имали смо наплату дивиденде из пословања тог предузећа, у вред но сти од 2,1 ми ли јар де ди на ра, која се одразила на приливе Предузећа. Међутим, истовремено је тај износ пренет као до на ци ја бу џе ту, па је сход но томе по ве ћан и од лив сред ста ва у од но су на првобитне величине. Подсетио бих вас и да је Преузеће преузело дуг Мобтела од кредитора у вредности 91,3 милиона евра. У том из но су су код две бан ке узети де ви зни кре ди ти, што ће ути ца ти на веће обавезе које ће Предузеће имати током по осно ву ка ма та и курс них разлика. Такође, постали смо и повериоци Мобтела и тиме преузели на себе средства обезбеђења. Из тога је проистекао ло гич ни ко рак да се из вр ши пре нос опреме са Моб те ла на ЈП ПТТ Ср би ја а, па ралел но с тим, пре нос те опре ме на на шег оснивача, односно на Владу. Осно ва но је но во пред у зе ће ко је пружа услу ге мре же 063, чи ја се при ва тиза ци ја оче ку је још то ком ове го ди не, а Вла да се оба ве за ла да ће По шти на докна ди ти из оства ре них при ва ти за ци о них при хо да сред ства у ви си ни кре ди та ко је смо пре у зе ли, од че га је дан део, 43 ми лио на евра у ди нар ској про тив вред но сти, оче ку је мо то ком го ди не, ре као је Жар ко вић. До на ци ја Вла де Ср би је Жар ко вић је до дао и да је на ре ба ланс, на осно ву ко нач них ре зул та та по сло ва ња Те ле ко ма у 2005, ути цао и ускла ђен износ ди ви ден де, ко ји тре ба да се на пла ти од овог пред у зе ћа, а вре дан је 5,1 ми лијар ду ди на ра. Та ко ђе, пр во бит ним пла ном по слова ња ни је би ла пред ви ђе на ни до на ци ја Вла де Ср би је од осам ми ли о на евра у динар ској про тив вред но сти Фон ду до бровољ ног пен зи о ног оси гу ра ња за за по сле не у ПТТ-у. Ова до на ци ја тре ба да по крије тро шко ве за пр вих де вет ме се ци, док Пред у зе ће пре у зи ма оба ве зу да из дво ји до дат них 158,4 ми ли о на ди на ра за ове на ме не у по след њем квар та лу. Ре ба ланс про гра ма ин ве сти ци ја 2,7 ми ли јар ди ди на ра та кве је струк ту ре да је пре све га усме рен на основ ну поштан ску де лат ност, али зна ча јан по раст сред ста ва пла ни ран је и за раз вој осталих де лат но сти. Дра ган Ко ва че вић, ге нерал ни ди рек тор Пред у зе ћа, до дао је да Сти му ла тив ни од ла зак на је сен У пла ну по сло ва ња нашао се и стиму ла тив ни од ла зак још једне групе запо сле них из Пред у зе ћа у по след њем квар та лу го ди не, че му ће се на ме ни ти 700 ми ли о на ди на ра. Ре ба лан сом је об у хва ће на и ис пла ће на април ске позај ми ца, а де фи ни са на је и за ра да из до би ти, ко ја из но си 630 ми ли о на ди нара и тре ба да се ис пла ти у сеп тем бру. Пред ви ђе на су и сред ства за кре ди тира ње стам бе них по тре ба за по сле них пр во бит них око 177 ми ли о на ре балан си ра но је за до дат них 430. је пла ном ин ве сти ци ја об у хва ће но око 200 обје ка та, а чак 600 пла ном ин ве стици о ног одр жа ва ња, на осно ву одо бре ња над ле жних ми ни стар ста ва да се ове годи не ам би ци о зни је при сту пи одр жа ва њу по штан ских обје ка та и на ро чи то шал тер- број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 3

4 Актуелности ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај салâ. Ин ве сти ци о но одр жа ва ње оба вљаће рад не је ди ни це, те су сход но то ме и њи хо ви бу џе ти по ве ћа ни, а чи тав по ступак, од пла ни ра ња до ре а ли за ци је, пове рен је ди рек то ри ма РЈ и за ви си ће од њи хо вих спо соб но сти и тру да. Ка ко је оце нио проф. др Ми ла шин Ми ла но вић, пред сед ник УО, ово је при ли ка за По шту да ура ди и уре ди гро рад них и ко ри сничких про сто ри ја, што де це ни ја ма ни је било из во дљи во. Ку по ви на, про да ја, за куп... УО је до нео од лу ку о отва ра њу две но ве је ди ни це по штан ске мре же у РЈ Бе о град ски ве нац. Реч је о шалтер ској по шти Ла за ре вац, ко ја ће ра ди ти у но во и згра ђе ном објек ту Тре ће ме сне за јед ни це у ул. Ду ша на Пе тро ви ћа Ша не та бб. и о по штан ском пунк ту ЈПМ Бе о град 136, ко ји ће по сло ва ти у згра ди оп шти не Ра ко вица и ме сеч но услу жи ва ти око ко ри сни ка у про се ку. За обе по ште ула га ња Пред у зе ћа све де на су на опрема ње нео п ход ним ин вен та ром. Управ ни од бор до нео је од лу ку о прода ји не по крет ност у Вр њач кој Ба њи (39 ари и 85 м 2, по по чет ној це ни од око 32 ми ли о на) и да се тај но вац усме ри за стиму ли са ње за по сле них за од ла зак у пен зију или из Пред у зе ћа. За трај но ре ше ње по тре ба по ште у Вла су (РЈ Вра ње ), ко ја оп слу жу је до ма ћин ст ва раз у ђена у 22 се ла, до не та је од лу ка о ку по ви ни 38 м 2 по слов ног про сто ра од Ин вест банке за ди на ра. На зах тев МЗ Ба чи на, По шта ће на две године, без накнаде, уступити око 20 м 2 простора за измештање сеоске библиотеке. Такође, одлучено је да се Републичкој агенцији за телекомуникације, на неодређено време, изда пословни простор у Палмотићевој 2 (канцеларије на трећем и че твр том спра ту). Око 10 м 2 ужич ке поште, у Ули ци Ужич ке ре пу бли ке 3, да то је у за куп вла сни ку би роа Оме га. Истовре ме но је до не та и од лу ка о при ба вљању непокретности заједничком изградњом грађевинског објекта на месту срушене поште и у цен тру Ужи ца. Ра ди ду го роч ног реше ња сме шта ја по ште у Ба њи Ко ви ља чи, донета је одлука о размени пословног и помоћног простора старе поште (вредности од око осам ми ли о на ди на ра) за око 200 м 2 простора у пословно стамбеном објекту који је изградила Дирекција за упра вља ње и раз вој Ба ње Ко ви ља че (вредност око 10,5 милиона динара). На сед ни ци УО до не те су и од лу ке о пре но су од ре ђе них основ них сред ста ва Ви шој шко ли за ин фор ма ци о не и ко му ни- Но ве по ште ка ци о не тех но ло ги је, Сред њој тех нич кој ПТТ шко ли, ОШ Све ти Са ва и Ни коли Жи ва но ви ћу из За је ча ра. Стам бе на про бле ма ти ка На овој сед ни ци УО од лу че но је и да два слу жбе на ста на у Вр њач кој Ба њи и у Срем ској Ка ме ни ци по ста ну ста нови оп ште на ме не. Мир ја на Јак шић, председ ник Стам бе не ко ми си је Пред у зе ћа, упо зна ла је чла но ве УО са пред ло гом изме ње них осно ва и ме ри ла за ре ша ва ње стам бе них по тре ба за по сле них, по том усво је них, по себ но обра зло жив ши начи на убла жа ва ња ра спо на бо до ва ња на осно ву зна ча ја рад ног ме ста и на основу оце не успе шно сти и ре зул та та ра да за по сле но га ко ју да је не по сред ни ру ко води лац. Уме сто Вој ке Тре ска ви це, ко јој је пре стао рад ни од нос у Пред у зе ћу, за новог за ме ни ка чла на Стам бе не ко ми си је име но ва на је Све тла на Ми ха и ло вић из Ди рек ци је за еко ном ске по сло ве. Ми ха и ло Мар ко вић, из вр шни ди ректор за по штан ски са о бра ћај, ис та као је раз ло ге за усва ја ње из ме ње не од лу ке о ви си ни ко мер ци јал них по пу ста за ко ришће ње услу га у уну тра шњем по штан ском Мр Бо го љуб По по вић са о бра ћа ју, пре ци зи ра ју ћи да је реч о попу сту за до ста ву ра чу на ко му нал них преду зе ћа. УО је до нео од лу ку о по пу сту за не ко вер ти ра не фак ту ре, нај ви ше до 50 по сто од ва же ће це не, под усло вом да ко му нал не уста но ве пре да ју По шти најма ње ра чу на ме сеч но, ко ји гла се за до став но под руч је по ште на те ри тори ји оп шти не. О Уго сти тељ ству и Ште ди о ни ци На пред лог мр Бо го љу ба По по ви ћа, раз го ва ра ло се о про бле ми ма за по слених у ПД Уго сти тељ ство и о ак ту ел ности ма у По штан ској ште ди о ни ци. При вред но дру штво Уго сти тељ ство, чи ји је но ви вла сник Вла да Ср би је, све те же из ми ру је фик сне оба ве зе по ре за и за ра да (ка сни ла је ис пла та мар тов ске за ра де, а не из ве сна је и акон та ци ја за април), а и ду го ви пре ма до ба вља чи ма се го ми ла ју, ре као је Љу бо мир Бе ло шевић, за ме ник ге не рал ног ди рек то ра, ис такав ши да је По шта за ове љу де учи ни ла све што је мо гла јер је за кон ски пот пу но огра ни че на. Дра ган Ко ва че вић, ге не рални ди рек тор, по ру чио је пред став ни ци- Славко Топалов ма син ди ка та да ис ко ри сте свој ути цај на пла ну за шти те за по сле них, а по словод ство ће их по др жа ти. Да рад ни ци не сме ју оста ти не збри ну ти, на гла сио је и пр о ф. д р Ми л а шин Мил ан ов ић, пред седник УО, пред ло жив ши син ди ка ти ма да по ну де кон крет на ре ше ња о уну тра шњем ре струк ту ри ра њу Уго сти тељ ства. Александар Павловић, председник Синдиката ПТТ радника, апеловао је на УО и његове чланове да личним ауторитетом захтевају од надлежних државних и политичких структура што брже прецизирање стратегије за Угоститељство и заштиту 360 радника јер подједнако су горући проблеми и премошћење садашње ситуације и решење стратешког питања. О ак ту ел но сти ма у ПШ ди ску то ва ли су Ми ла шин Ми ла но вић и Слав ко То палов, а до дат не ин фор ма ци је пру жа ли су Љу бо мир Бе ло ше вић и Вла дан Жар ковић. Шта По шта оче ку је од на ја вље не вла снич ке тран сфор ма ци је ове фи нан сијске ку ће, ре зи ми рао је Дра ган Ко ва че вић: Наш ин те рес је да за по сле ни на шал те рима не сме ју да из гу бе ни је дан по сао ко ји су до са да ра ди ли за ПШ; шта ви ше, циљ нам је да бу де још ви ше по сла, и да на ша упра вљач ка пра ва бу ду та ква да мо же мо да за шти ти мо тај ин те рес, тј. да оста немо ве ћин ски вла сни ци са да шњих 79,32 по сто и до кра ја збри не мо сво је вла сништво. Бо го љуб По по вић је пред ло жио да се исто ве тан за кљу чак УО упу ти Аген цији за оси гу ра ње де по зи та. Сед ни ца је окон ча на у спорт ском ду ху јав ном че стит ком чла ни ца ма и упра ви ОК По штар 064, по во дом осва ја ња ду пле кру не на на шој од бој ка шкој сце ни. На да Ма рин ко вић Вла дан Ђа ко вач ки

5 Савремена пошта ДО БРИ ПО СЛОВ НИ РЕ ЗУЛ ТА ТИ ПО ШТЕ У БЕ О ГРАД СКОЈ ПА ЛА ТИ ПРАВ ДЕ Суд ске так се пу не џеп Просечна месечна продуктивност од око 130 посто умногоме је утицала да пословодство Предузећа почетком маја ову пошту из петога свр ста у дру ги ред Ко год да је не ким по слом био у београдској Палати правде, у којој су смештена два општинска суда, један окружни суд и ту жи ла штва, си гур но се ко ристио услу га ма по ште, ко ја се на ла зи на почетку уласка у велику шалтер салу ове институције. Гужве испред ње су редовна појава, јер за сваку оверу купопродајног уговора, пуномоћја и др. потребно је пла ти ти суд ску так су, а ова по шта је најближа (Српска банка удаљена је 150 метара од Палате правде). Просечна месечна продуктивност од око 130 посто умно го ме је ути ца ла да по сло вод ство Предузећа почетком маја ову пошту из пе тог свр ста у дру ги ред. Ова по шта око 80 по сто укуп ног прихода остварује од уплата судских такси, ОТВО РЕН ИС ТУ РЕ НИ ШАЛ ТЕР ПО ШТЕ У БОР ЧИ За бо љи ква ли тет жи во та Ис ту ре ни шал тер по ште у Бор чи, на ко јем ће се гра ђа ни ма пру жа ти услу ге ис пла те и упла те, пла ћа ња ра чу на, слања нов ца, на ла зи се од 4. ма ја у просто ри ја ма МЗ Ста ра Бор ча, Ива на Ми лу ти но ви ћа 12г. Данило Башић, пред сед ник СО Пали лу ла, ис та као је на при год ној све чано сти да је Бор ча јед но од нај ве ћих на се ља у овој бе о град ској оп шти ни, али да је по ма ло за по ста вље но, та ко да је отва ра ње још јед ног ме ста на којем гра ђа ни мо гу да до би ју по штан ске услу ге при ли ка за по бољ ша ње ква лите та сва ко днев ног жи во та. Пре ма ње го вим ре чи ма, у овом де лу Бор че на пра вљен је ми ни ад ми ни стратив ни цен тар, у ко ме се са да на ла зе МУП, згра да ме сне за јед ни це, дом здравља, ма ти чар и дру ге слу жбе. Славко Милетић, ди рек тор РЈ Бео град цен тар, из ра зио је за до вољ ство што ће на овај на чин По шта Ср би је изаћи у су срет мно го број ним зах те ви ма жите ља овог ве ли ког при град ског на се ља за ква ли тет ни је по штан ске услу ге. Сла ви ца Ђу ро вић, управ ник по ште у Бор чи, ре кла нам је да ће рад но време по ште би ти рад ним да ном од осам до 15 ча со ва и да ће се шал тер ски радник Гор да на Са ле вић по тру ди ти да кори сни ци ма омо гу ћи бр зо и ква ли тет но пру жа ње свих по треб них услу га. В. Ђ. истиче Драгана Манојловић, управ ник, контролор и благајник, додајући да, иако са ко ри сни ци ма ра ди од осам до 14 часова (што је прилагођено радном времену Суда), пошта дневно прими од до до кумената, од чега је око 900 на ло га за упла ту судских так си. То јој омо гу ћа ва да днев но ин ка си ра од Снимио: Н. Новичић За слу жи ли смо ова кво ранги ра ње: Дра га на Манојло вић до динара гото вин ског прихода. Осим тога, днев но се у овој по шти при ми од до пошиљака од фактурисаног прихо да и ис по ру чи од 700 до 900 ова квих пошиљака. За ове послове резервисана су два са та (по сат пре и по сат по сле ра да са ко ри сни ци ма). Са мо у мар ту ове године, Пошта је од фактурисаних услуга оства ри ла око 2,4 ми ли о на ди на ра при хо да, што је око пет пу та ви ше од готовинског прихода за тај месец, који је из но сио око ди на ра. Ми, у овој по шти, по ред не ких специфичних послова који су везани за рад Су да, оба вља мо и све дру ге по сло ве, од платног промета до пријема поштанских пошиљака других корисника. Многи наши ко ри сни ци при упла ти суд ских так си изврше и друге уплате (плаћање телефонских ра чу на, Ин фо ста на, ЕДБ, и др.) и подижу или уплаћују готовину на текуће рачуне ПШ, каже Манојловићева. При ход од при је ма по штан ских поши ља ка дру гих ко ри сни ка у мар ту је из но сио око ди на ра; у истом пери о ду из вр ше не су упла те те ле фонских ра чу на, уплата за Ин фо ста н и уплата за ЕДБ. Мар тов ских испла та по те ку ћим ра чу ни ма ПШ би ло је 3.655, као и 102 упла те. Н. Но ви чић Снимио: Н. Новичић број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 5

6 Савремена пошта КА КО РА ДЕ ВЕ ЛИ КЕ ПО ШТЕ НЕ ГО ТИН Фа бри ка ре клам них по ши љ ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај Ка да је у Не го ти ну го ди не отворе на пр ва по шта (тзв. мен зу ла на), по шиљ ке су пре но ше не ко њи ма. По брзи ни ка са и то по ту гла сни ка од го не та ла се ва жност ве сти. У вре ме ну да на шњем, кла сич не по шиљ ке за ме њу ју се ре кламним. Тре нут но је и у по шти у овом древном гра ду на тро ме ђи са Бу гар ском и Ру му ни јом нај ви ше по ши ља ка са реклам ним са др жа јем. Због про шло сти, Хај дук Вељ ка и Мо крањ ца, овом гра ду не би би ла по треб на ни ка ква ре кла ма. Али мно го је во де про те кло Ђер дапском кли су ром, тр гов ци по ста ју пр ви љу ди и про па ганд не по шиљ ке до но се при ход по шти. Дру га по при хо ду Не го тин ска Глав на по шта налази се у ужем град ском је згру и 11 по шта ра кр ста ре до ко ри сни ка на осам ре јо на. За ста нов ни ка број по шта ра је до во љан, иако је при град ски ре јон разу ђен и про сти ре се на се ла Чу бра, Ср бово, Са ма ри но вац, Ми ло ше во, Ви дро вац, Бу ко во, Бад ње во, Рас то ка итд. Мла дост, во ља и зна ње свих 35 рад ни ка до при носе склад ном ра ду, па на рад ове по ште и не ма при медa бa. А ка да не ки гра ђа нин и свра ти до управ ни це Еми ли је Ми ло са вље вић, дипло ми ра ног са о бра ћај ног ин же ње ра, би ва из не на ђен ње ном мла да лач ком по ја вом и по зи тив ним зра че њем. Црве но ко са управ ни ца из гле дом ви ше под се ћа на ро кер ку, али рад ним еланом и спо соб но шћу над гле да и управља свим про це си ма ра да у по шти, ко ја је дру га по при хо ду у РЈ За је чар. Управ ни ко ва ње ни је не ка при ви ле го вана по зи ци ја, то је рад и са мо рад, ка же Еми ли ја ко ја ис ти че и све оста ле ко леге по вред но ћи. По шта у Не го ти ну на ла зи се у им позант ној згра ди, бив шој бол ни ци, у Улици Ср бе Јо ва но ви ћа 1. У објек ту има ви шка про сто ра, па се део из најм љу је при ват ним аген ци ја ма, апо те ци, бан ци и сл. Ме сеч но се од из да ва ња про сто рија за ра ди око ди на ра. Ова су ма пред ста вља си гу ран део укуп ног просеч ног ме сеч ног при хо да од ми ли он и по хи ља да ди на ра. Све по штан ске услуге пру жа ју се на се дам шал те ра ко ји су ко ри сни ци ма до ступ ни сва ко днев но, осим не де љом и др жав ним пра зни цима. У по шти је и пет ка би на, а ту су Емилија Милосављевић, управник поште у Неготину 104 фа ха, на ме ње на ве ли ким ко ри сници ма, ко јих одав но не ма јер су се, као сву да у тран зи ци ји, по ме ри ле вред но сти па су ги ган ти из дах ну ли, а ма ле при ватне фир ме тек се за хук та ва ју. Још увек у ве ли ке спа да ју Оп штин ски суд, Упра ва при хо да, Те ле ком, Елек тро ди стри бу ција, Ђер дап 2 и др. У гра ду, ко ји је не ка да имао ве ли ку хе миј ску ин ду стри ју Пра хо во и нај већу хи дро цен тра лу на Ђер да пу, по слу ју ма ле фир ме, ко је се нај ви ше огла ша ва ју сво јим ре клам ним ма те ри ја лом. По је дан уго вор ни шал тер отво рен је у Ауто-кући Јо ва но вић, фир ми Фер шпед у близи ни бу гар ске гра ни це, Ми ле ни ју му и Ле ру. У ова пред у зе ћа до ла зи ве ли ки број ко ри сни ка. Па ке ти... па ке ти У по шти Не го тин у по ра сту је број по ши ља ка из Не кер ма на и Кве леа и па кет ска слу жба је из у зет но оп те ре ће на, због око хи ља ду на руџ би на ме сеч но. Приход од па ке та у уну тра шњем са о бра ћа ју у апри лу је из но сио ди на ра. Знатан је при ход и од пост-екс пре са око ди на ра ме сеч но за 400 по ши ља ка у по ла зу и око 800 у до ла зу. У гра ду има око пен зи о не ра ко ји ма се пен зи је до ста вља ју на ку ћу, док њих 700 при ма пен зи је пре ко теку ћих ра чу на. У овом кра ју мно ги станов ни ци су пен зи је сте кли ра де ћи у ино стран ству. Та квих де ви зних пен зи о- не ра је око 60 и њи ма се про сеч но ме сечно ис пла ти око евра. Али је за то девизних штедиша једва тридесетак. И поред то га што је де сет посто радног становни штва у ино странству, ти љу ди ов де не ште де. Ме сеч но се ов де ис пла ти око 70 до зна ка пре ко Вестерн уни о на, у изно су од евра. Та ко ђе, до ста ви се и на пла ти и око те ле фон ских ра чу на за фи зич ка ли ца и од Пост нет уплатни ца оства ри се зара да од сто хи ља да ди на ра. По да ци о остваре ним услу га ма, прихо ду и про дук тив но сти го во ре све о ра ду на ше по ште. По ред про да је вирту ел них ва у че ра и оста лих по штан ских услу га, ми смо пре пла вље ни ре клам ним и про па ганд ним пи сми ма ко ја су по стала тренд. Ре кла ми ра ју се сви про из во ди и ро ба, ша љу се ка та ло зи, про спек ти, наград не игре и сл. Чак су и ме сне за једни це уки ну ле ку ри ре па је на ша по шта пре у зе ла до ста ву свих суд ских и дру гих пи са ма. Све то го во ри о из ме ње ној структу ри и по тре ба ма на ших ко ри сни ка. У прет ход ном пе ри о ду има ли смо сто тине па ке та са ХТЗ опре мом за рад ни ке Град ске чи сто ће. Па ке ти са гу ме ним Грађани Неготина задовољни су

7 Савремена пошта а ка чи зма ма го то во су нас за гу ши ли. Љу ди на ру чу ју пост-експре сом ра зну робу, од бра ни ка за ауто мо би ле до гене ра то ра, мо то ра, па све до ди ске та. Ра зно ли ке су же ље и зах те ви ко ри сника. Ми се тру ди мо да сви ма иза ђе мо у су срет, ка же управни ца Еми ли ја. Љу ба зност пре све га Према Емилијиним речима, структура ко ри сни ка је та ква да су то углав ном људи са социјалним примањима, они који примају инвалиднине, дечје додатке и социјалну помоћ. Богатији корисници одла зе у бан ке: Ко ри сни ци не зна ју све наше могућности, нити широку лепезу услу га, има и оних ко ји ма не мо же мо да удовољимо, који траже нешто што ми не можемо. Ми таквима понудимо нешто друго, објаснимо им уз осмех, љубазно, да то тре нут но ни смо у ста њу, али да може мо то да им пру жи мо у дру га чи јем виду. Стрпљење нам посебно треба када су дани исплата, када је већа гужва и када љу ди по ста ју нер во зни. Наш успех је ако остављамо утисак самопоузданости и ако Пошта Неготин ПИРОТ ношћу, не отерамо ниједног корисника. Од рад ни ка због то га зах те вам ис кљу чиво љу ба зност, ка же управница, ко ја је за само шест година рада постала поуздан сарадник Зорану Вучељићу, директору РЈ поштанског саобраћаја Зајечар. Управ ни ко ва ње је ста лан рад и стално по ла га ње ра чу на за дру ге рад ни ке. Об је ди њу јем рад свих 35 љу ди, њи хо ве про пу сте при мам као да су мо ји, а успехом свих нас се по но сим. Стал но учим, не са мо из про пи са већ и од љу ди, и то је она леп ша стра на по сла. Оно на личје, ко је је те же, и ко је вас ло ми, ми мо је мо јих мо ћи јер нпр. опре ма и на бав ка ма те ри ја ла за рад не за ви се ис кљу чи во од ме не, на гла ша ва ова Не го тин ка ко ја се по сле сту ди ра ња вра ти ла сво ме родном гра ду не са мо да уна пре ђу је сво ју стру ку већ и да до при не се оп штем препо ро ду оних ко ји су га учи ни ли ве ликим. Она је нај бо ља ре кла ма. Ил. Г. Ву ко вић их убе ди мо да опет до ђу. Мо ра мо да се боримо за зараду и да, незаинтересоваквалитетом поштанских услуга Но ва по шта за Но ву ма лу При ли ком отва ра ња по ште у Ти гровом на се љу кра јем фе бру а ра, Пи ро ћанци ма је обе ћа но да ће им ускоро би ти на услу зи још јед на је ди ни ца по штан ске мре же. Ре че но је и ис пу ње но 4. ма ја, ка да је у при су ству ве ћег бро ја за ин тере со ва них ко ри сни ка и пред став ни ка ме ди ја, све ча но пу ште на у рад по шта у Хај дук Вељ ко вој ули ци. Пр ви по сао за ПТТ слу жбе ни цу Нелу Бо шко вић био је при јем те ле гра ма ко ји је пре дао Дра ган Јо ва но вић, за ме ник дирек то ра Ди рек ци је за ло ги сти ку, а упућен је Дра га ну Ко ва че ви ћу, ге не рал ном ди рек то ру Пред у зе ћа, као оба ве ште ње да је око гра ђа на на се ља Но ва ма ла до би ло но ву по шту, у ствари један ауто ма ти зо вани шал тер за све поштан ске и нов ча не услу ге. Мр Бо го љуб По по вић, ди рек тор РЈ Пи рот, ре као је да је и овај по слов ни по тез део ре а ли за ци је про гра ма трансфор ма ци је не рен та бил них по шта у рента бил не и до каз на сто ја ња Преду зе ћа да по шту је за кон, на ро чи то у по бољ ша њу до ступ но сти сво јих услу га и сер ви са. О стал ном ула га њу у скра ће ње дис тан це из ме ђу По ште и ко ри сни ка го во рио је и Дра ган Јо ва но вић и на ја вио при преме за ве ли ки ин ве сти ци о ни ци клус, значај ни је на бав ке ра чу на ра и во зи ла, као и уво ђе ње пост шо по ва по во дом Да на ПТТ рад ни ка. На но вој по шти су гра ђа ни ма је чести тао а по шта ри ма за хва лио за гест бри ге о ко ри сни ци ма и Милан Поповић, пред сед ник СО Пи рот. Н. М. број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 7

8 Актуелности ПРО ЛЕЋ НЕ ПО ПЛА ВЕ УГРО ЗИ ЛЕ ВИ ШЕ ОБЈЕ КА ТА ПО ШТЕ СР БИ ЈЕ ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај Сви на истом за дат ку Од бра ње на по шта у Гроц кој Ви со ки во до ста ји ре ка то ком про лећа по ште но су на му чи ли све гра ђа не ко ји жи ве или ра де у њи хо вој бли зи ни. Бе о град ски са јам, од но сно Бу ле вар војво де Ми ши ћа, ду го је био прак тич но не про хо дан због во де, а по сле ди це попла ве још увек се са ни ра ју. И по шта на Глав ној же ле знич кој стани ци у Бе о гра ду, у Сав ској ули ци, до шла је под удар во де при ла зни део са улице био је ско ро пот пу но под во дом, косни ци из овог де ла гра да у нај ве ћој пошти у Бе о гра ду мо гу да у сво ју по шту уђу су вих ци пе ла. Но, ни је са мо ова по шта би ла по плављена. У опасност је дошла и јединица поштанске мреже у Гроцкој. Како и са ма сли ка ка же, ни во во до ста ја Гро чи це опасно је запретио згради поште у Гроцкој, дошавши на свега тридесетак сантиметара од темеља зграде. Ситуација није била нимало наивна, а за то што материјалне ште те ни је би ло и што је спре че но продирање воде у просторије поште, заслужни су Горан Игњатовић, Не бој ша Пе рић, Јо ван По д у н а вац, Иван Гр чић, Бра нислав Ми тро вић, Предраг Поповић, и Марко Лазаревић. Осим њих, пуно су по мо гли и Александар Јованов ски, Милош Ранковић и Ивица Илић, вој ни ци по уговору у грочанској пошти, који су комплетну технику која се налази у згради по ште од мах по ди гли на па ле те, превентиве ради. Тродневна борба са водом: Вредне колеге из грочанске поште ја је про др ла и у по друм ске про сто ри је. Успе шна ин тер вен ци ја за по сле них, пумпе за во ду и ма ло им про ви за ци је са др ве ним па ле та ма по мо гли су да ко ри- Услед по пла ва изазва них по ра стом ни воа Са ве у Бе о гра ду, из ли вањем под зем них во да у по друм ским про сто рија ма објек та се ди шта РЈ Глав ни по штан ски цен тар Бе о град и ЈПМ Бе о град 6 у Сав ској 2 пот пу но су по то пље ни ко тло ви у ко тлар ни ци на ве де ног објек та. Ви сина во де у ни жој про стори ји би ла је пре ко два и по ме тра, што је пре ти ло по та па њем елек тро ин ста ла ци ја и пум пи под ста нице и скла ди шта угља, при че му би до шло и до из ли ва ња на ули цу, ре као нам је Ми лан Лу ко вић из Сектора за управљање ризиком. Пре ма ње го вим ре чи ма, да би се пред у пре ди ле не же ље не по сле ди це, за после ни у Слу жби за ло ги сти ку ГПЦ-а, у са рад њи са Сек то ром за упра вља ње ризи ком и уз по моћ До бро вољ ног ва тро га сног дру штва По штар и за по сле них на обез бе ђе њу из Те лу са (пр вен стве но чла но ва по ме ну тог дру штва), по ста вили су и укљу чи ли мо тор ну ва тро га сну пум пу за ис пум па ва ње во де, чи ме су успе ли да одр же ни во во де и не до зво ле на но ше ње ве ће ште те. Река пуна ђубрета: Вода је споро отицала због отпада Ка ко нам је ре кла управ ни ца по ште Гроцка Љубинка Станић, и ко ле ге из седи шта РЈ Бе о град цен тар (ко јој по шта у Гроц кој при па да) Рат ко Ива но вић, Горан Ни ко лић и Драгољуб То машевић, који је био и ини ци ја тор и ор га ни за тор це ле ак ци је, да ли су ве ли ки до при нос до шав ши бр зо на ли це ме ста са нај лоном, вре ћа ма и ка на пом. Бор ба са во дом тра ја ла је чи та ва три да на, по ки ши ко ја је не пре ста но ли ла. Оте жа ва ју ћа окол ност би ла је и чи њени ца да је ре ка Гро чи ца пу на ђу бре та ко је се на го ми ла ло ис под мо ста у не посред ној бли зи ни згра де по ште и спреча ва ло да во да оти че. Упр кос све му, пла стич ни џа ко ви ко је су до не ле ко леге из Бе о гра да, за хва љу ју ћи не се бич ном тру ду и за ла га њу свих, очас по сла пу њени су пе ском, па је во да Гро чи це оста ла у свом ко ри ту а по шта је, за хва љу ју ћи вред ним ко ле га ма и вој ни ци ма по угово ру оста ла су ва. Ина че, то ком три да на бор бе са во дом, по шту у Гроц кој об и шли су и ди рек тор РЈ Бе о град цен тар С л ав ко Ми л е тић, ко ји је и сâм ак тив но уче ство вао у одбра ни згра де од во де, као и ге не рал ни ди рек тор Дра ган Ко ва че вић и из вр шни ди рек тор за по штан ски са о бра ћај Миха и ло Мар ко вић. Ге не рал ни ди рек тор из ра зио је ве ли ко за до вољ ство што је, упра во за хва љу ју ћи не се бич ном по жртво ва њу рад ни ка, спре чен про дор воде у про сто ри је по ште. А. Де спо то вић

9 Кроз радне јединице РЈ ПТТ СА О БРА ЋА ЈА ЈА ГО ДИ НА Уште да ма до до брих ре зул та та Рад на је ди ни ца ПТТ са о бра ћа ја Јаго ди на на ла зи се у цен трал ном де лу Ср би је на под руч ју По мо рав ског окру га По мо ра вље, Ре са ва и Ле вач, на по вр ши ни 2613 км 2. Гра ни чи се са рад ним је ди ни ца ма По жа ре вац, Бор, Кру ше вац, Кра ље во, Крагу је вац и Сме де ре во. Под руч је РЈ Ја го ди на чи не оп шти не Ја го ди на, Ћу при ја, Па ра ћин, Сви лај нац, Деспо то вац и Ре ко вац Са мо го ди ну да на по сле отва ра ња првих по шта у Бе о гра ду и Кра гу јев цу (1840. го ди не) у По мо рав ском окру гу су отво ре не пр ве по стек спе ди ци је, и то у Ћу при ји, Ја го ди ни, Па ра ћи ну и Сви лајнцу. По че так пру жа ња по штан ских услу га за Ја го ди ну се зва нич но ве зу је за го ди ну ка да је по че ла да ра ди мен зу лана, док су у оста лим ме сти ма и да ље ради ле по стек спе ди ци је. Са да шња РЈ ПТТ са о бра ћа ја Ја го дина пру жа се на шест оп шти на и, са 59 је ди ни ца по штан ске мре же, по кри ва 191 на се ље но ме сто. Управ ни ци над ле жни ме на џе ри Спе ци фич ност ор га ни за ци је у Рад ној је ди ни ци огле да се у функ ци о ни са њу надле жних по шта ко је се на ла зе у се ди шти ма оп шти на и ор га ни за ци о но им при па да ју по ште ко је се на ла зе на под руч ју оп штине. Управ ни ци у над ле жним по шта ма су и све стра ни ме на џе ри ко ји се ба ве техно ло шким, ор га ни за ци о ним и свим другим ло ги стич ким про бле ми ма. Оптимизација броја запослених остваре на је до бром ор га ни за ци јом по штан ске мре же, та ко да од 59 по шта 31 ра ди са ком би но ва ним рад ним вре ме ном: по ла рад ног вре ме на рад ник ра ди у по шти на шал те ру као управ ник, а дру гу по ло ви ну је на до ста ви. Ра ци о на ли за ци ја бро ја запо сле них ни је из вр ше на на уштрб ко рисни ка, чак смо ра ди ве ће до ступ но сти отво ри ли и два из дво је на шал те ра у Ја годи ни, и то у СУП-у и на Зе ле ној пи ја ци, ка же Милан Поповић, ди рек тор Рад не једи ни це и до да је: Из вр ши ли смо и трансфор ма ци ју по шта ко је су на гра ни ци рен та бил но сти, та ко да са да функ ци о- ни ше се дам уго вор них по шта, а у то ку је обу ка за ступ ни ка за још две по ште у се ли ма Су бо ти ца и Кру шар. У пла ну је отва ра ње и још две уго вор не по ште у сели ма Бу си ло вац и Сту би ца. РЈ ПТТ Ја го ди на је у го ди ни реализовала услуга. Остварено је услу га нов ча ног по сло вања, услуга пријема поштанских пошиљака и услуга уручења поштанских пошиљака. Тенденција раста физичког обима услуга наставила се и у го ди ни, а што се ти че ве ли ких корисника, закључена су и 153 уговора о преносу поштанских пошиљака. Штед ња и ен ту зи ја зам Приоритет у претходном пери о ду је би ло уре ђе ње рад ног про сто ра. Усло ви за рад су на ви со ком ни воу а обез бе ђе ни су пре све га ан га жо ва њем самих рад ни ка, чи ме је оства ре на ве ли ка уште да Пред у зе ћу, док су тро шко ви ре дов ног одр жава ња сма ње ни за хва љу ју ћи добро вољ ном ра ду и не се бич ном за ла га њу свих за по сле них. У то ку го ди не оче ку је се по че так адап та ци је две оп штин ске по ште у Па ра ћи ну и Де спотов цу. Упо ре до се ра ди и на ауто ма ти заци ји по шта, 15 је у Пост не ту, а до кра ја го ди не ауто ма ти зо ва ће се и по ште у Риба ри ма и Ве ли ком По по ви ћу. По се бан фонд со ли дар но сти Синдикална организација поште Јагодина организована је у шест општинских по дру жни ца, а оно што их из два ја од осталих јесте посебан Фонд солидарности за потребе 388 запослених радника у Радној јединици. Према речима председника Борислава Филиповића, те жи ште је на за шти ти пра ва рад ни ка, док се спорт ске и кул тур не активности, екскурзије и излети редовно организују разним поводима. За овогодишња спорт ска так ми че ња за по сле них влада велико интересовање, а највеће наде се полажу у кошаркашку екипу. На и вац и ка ра ти ста Дра ган Гли го ри је вић, рад ник обез бе ђе ња и тран спор та нов ца, ба ви се ка ра те ом, вла сник је цр ног по ја са и тре нер у клу бу, што му и при ста је уз ње го во основ но за ни ма ње, ко јим се ба ви већ три го ди не. Међу тим, Дра ган се већ десет го ди на ба ви на ив ним сли кар ством. Сли ка на ста клу. Мо ти ви су свакодневни живот овда шњих љу ди, пеј зажи и ико не. До са да је ура дио пре ко 200 сли ка ко је кра се многе до мо ве и из ло жбене про сто ре не са мо у Ср би ји и Евро пи већ и у Аме ри ци, Кана ди и у Аустра ли ји. Б.Не шић број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 9

10 Савремена пошта ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај ПО ШТЕ НА НЕО БИЧ НИМ МЕ СТИ МА БЕ О ГРАД 16 У по шту као код бли жњега сво г Ши ро ки про мет ни бу ле вар, ко ји се од Ву ко вог спо ме ни ка про те же све до Ка ра бур ме, но си име Ми је Ко ваче ви ћа. Ту, на по чет ку ули це, пре триде се так го ди на, по диг нут је сту дент ски дом. На рав но, сту ден ти су у до му имали све, са мо им је не до ста ја ла по шта. У при зе мљу згра де у пе де се так ква дра та сме ште на је ми ни-по шта са три шал тера и че ти ри те ле фон ске ка би не. Већ не ко ли ко го ди на оп шир на писма са ис црп ним опи си ма по ну ђе не робе пу не ков че жи ће. По ште су по ста ле ма ле бан ке, по ди же се но вац, пла ћа ју се ра чу ни. Све се ма ње раз го ва ра из те лефон ских го вор ни ца, мо бил ни те ле фо ни огла ша ва ју се чуд ним зву ци ма. Да би се под ста кло пи са ње пи са ма, об ја вљу ју се кон кур си. О вре ме на, о оби ча ји! До ме, слат ки до ме По шта Бе о град 16 при па да тери то ри јал но РЈ Бе о град цен тар. Не ка да Нада Балтић и Горана Шкеровић су ње ни нај че шћи ко ри сни ци би ли млади ћи и де вој ке, сту ден ти раз ли чи тих фа кул те та, од ме ди ци не до бо го сло вије. Да нас у по шту до ла зе и ста нов ни ци ово га кра ја, тзв. Ста ре Ка ра бур ме и студен ти из дру гих до мо ва. Као и у сва кој по шти, и ов де се траже услу ге ис пла те-упла те, тра же се вирту ел ни ва у че ри, пре по ру че не по шиљ ке, а до бро иде и ко ми си о на про да ја. У про се ку у ову по шту днев но до ђе око 500 гра ђа на. Мла ди љу ди плаћа ју при ја ве испи та, шко ла ри ну, по ди жу сту дентске кре ди те, ку пу ју по штан ске вред носни це, до пу не и сл. А старије становништво код нас по диже со ци јал на при ма ња, пен зи је, упла ћу је сво је оба ве зе. Пра ви ла на ше слу жбе нала жу нам да бу де мо љу ба зни, пред у сретљи ви. На рав но да је леп ше ра ди ти са млади ма, јер су пу ни ве ре и оп ти ми зма, али ми наше кориснике не дели мо, сви су нам једна ки, при ча Горица Јелачић, управ ни ца и кон тро лор, а ка да затре ба и шал тер ски рад ник. Ова по шта је испо руч на, пе тог ре да. По ред сту де на та, овде до ла зе и њи хо ви про фе со ри, рад ни ци ко ји ра де у окол ним пред у зе ћи ма, као што су Град ска чи стоћа, Ко некс, Вој нотех нич ки ин сти тут, Бе о град-пут, ва трога сно дру штво и др. У згра ди се на ла зе и про дав ни це, фо то копир ни ца, ам бу лан та, ки о сци. Сви за по слени у овим објек ти ма окре ну ти су по шти. Како задржати кориснике Сва ко га да на, од осам до 15 са ти у овој по шти у про се ку се оба ви од 400 до 800 тран сак ци ја. Удар ним да ни ма, ка да су ис пла те, тај број се кре ће око хи ља ду. Од пру жања услу га по шта оствари ме сеч но пре ко ди на ра. Значај на је за ра да од пре по ру че них поши ља ка, ко јих Управница Горица Јелачић је ме сеч но око 3000, док је око сто тину пи са ма са от куп ни ном. Сма њен је промет па ке та у одно су на ра ни ји пе ри од ка да су студенти добијали по шиљ ке од ку ће. У про се ку, број па ке та не пре лази три де се так ме сеч но. Не до ста так фи скал них ка са ума њио је про да ју по штан ске ро бе, али са мо закрат ко. Ко ри сни ци у ову по шту до ла зе као код бли жњега свог. Иако су се гене ра ци је ме ња ле, сту ден ти по ста ја ли зре ли по ро дич ни љу ди, оста ја ло је узајам но по што ва ње. За 23 го ди не ко ли ко ра дим у по шти, про шла сам све рад не про це се. Ка да и са ма уђем у не ку про дав ни цу или дођем пред не ки шал тер, иза ђем ако људи ни су љу ба зни. Сма трам да ће и на ма у по шти ко ри сни ци то исто да ура де, оти ћи ће из по ште ако им не ука же мо по што ва ње и не по да ри мо осмех. Све је те же ра ди ти у по шти, мо ра ју се пошто ва ти про пи си, а гра ђа ни зах те ва ју све ви ше. И са мо јим са рад ни ца ма Надом Бал тић и Го ра ном Шке ро вић, ко је ра де на од ре ђе но вре ме, увек раз го варам о то ме. Ка ко за др жа ти ко ри сни ке, ка ко би ти уч тив и пред у сре тљив у ситу а ци ји, ка да смо и ко ри сни ци и ми врло скром них ма те ри јал них мо гућ но сти. Мо жда нас ве зу је то што де ли мо за једнич ке бри ге. И ми има мо де цу ко ја се шко лу ју, ко ја уче, и зна мо ка ко по сту пати са мла ди ма. А да ни је та ко, зар би на вра ћа ли бив ши сту ден ти да нас обиђу, да нам се по хва ле, да ка жу где су и шта ра де. Ма ле па жње у жи во ту значе и на ма у по шти и на шим ко ри сници ма, ма ко они би ли, сту ден ти или пен зи о не ри, ка же на кра ју раз го во ра Го ри ца Је ла чић. Ил. Г. Ву ко вић

11 Актуелности РАЗ ГО ВОР С ПО ВО ДОМ Ко рист за све Ре а ли за ци јом по слов не са рад ње са Не кер ма ном и Кве ле ом По шта оства ру је знат но већи обим услу га, а са мим тим и ве ћи при ход и за Пред у зе ће и за др жа ву, ис ти че Дра го слав Ра ши нац, ди рек тор Ди рек ци је за по штан ске услу ге eckermann и Qu el le д. о. о. Ва- ждин су стра те шки парт не ри Nра По ште Ср би је и до бар при мер успе шне и обо стра но ис пла ти ве са рад ње, ис ти че Драгослав Рашинац, ди рек тор Ди рек ци је за услу ге, ре а гу ју ћи на не дав не на пи се у по је ди ним днев ним но ви на ма да због лоших уго во ра из ме ђу По ште и ових компа ни ја тр пи др жав на ка са. У нај ма њу ру ку, те ин фор ма ци је су про из вољ не и не тач не. Ми смо Ми нистар ству за ка пи тал не ин ве сти ци је Вла де Ре пу бли ке Ср би је упу ти ли све о бу хватно пи са но оба ве ште ње о по слов ном одно су са овим ре но ми ра ним ку ћа ма из све та ка та ло шке про да је, за ин те ре со ваним за пла сман про из во да на срп ском тр жи шту. Ме ђу на шим гра ђа ни ма је вели ка по тра жња за ро бом ко ја се про даје на ова кав на чин, те ове пи смо но сне и па кет ске услу ге бе ле же стал ни тренд раста. Са мо у про шлој го ди ни ви ше од 50 по сто од укуп ног бро ја па ке та у на шим по штан ским то ко ви ма би ло је за Не керман и Кве ле, на во ди Ра ши нац. Услу га груп ног ру ко ва ња Ка ко су ак ти ма Свет ског по штанског са ве за пред ви ђе на два на чи на би ла те рал не са рад ње из ме ђу по штанских упра ва чла ни ца Са ве за, уго вор о услу зи груп ног ру ко ва ња (Con signment) и уго вор о ди рект ном присту пу, По шта Ср би је пре го ва ра са По штом Хр ват ске о овој дру гој опци ји за све пи смо но сне по шиљ ке тешке до 20 гра ма. Ра ши нац нагла ша ва да то, уко ли ко се по стиг не до го вор, зна чи да ће се по шта ри на за ову врсту услу га за ра чу на ва ти по це на ма ко је ва же у уну тра шњем са о бра ћа ју ис кљу чу ју ћи ме ђу на род ни об ра чун, од но сно тзв. тер ми нал не тро шко ве. У за вр шној фа зи су пре го во ри и потпи си ва ње уго во ра о груп ном ру ко вању и са Ма ке дон ском по штом. Пре ма ње го вим ре чи ма, По шта је овим ком па ни ја ма одо бри ла ми ни мал не ко мер ци јал не по пу сте, ко ји су у од но су на ва же ћи це нов ник ис под пет по сто. По- Пре го во ри са Хр в ат им а и Ма ке дон ци ма сло ва ње са оба вља се уз ува жа ва ње аката Свет ског по штан ског са ве за и свих за кон ских про пи са Ре пу бли ке Ср би је и уко ли ко бу де из ме на у до ме ну ца рин ских про пи са или За ко на о по ре зу на до да ту вред ност, По шта ће их ис по што ва ти. Осим то га, ре а ли за ци јом по слов не са радње са Не кер ма ном и Кве ле ом, По шта оства ру је знат но ве ћи обим услу га, а самим тим и ве ћи при ход, ка ко за Пред у- зе ће та ко и за др жа ву. Са рад ња са овим фир ма ма је за снова на на од ред ба ма Кон вен ци је Свет ског по штан ског са ве за (СПС), ко ју је ра ти фико ва ла Са ве зна скуп шти на СР Ју го сла ви је го ди не. Овим ак том СПС-a де фини са но је да се по штан ске упра ве мо гу спо ра зу ме ти о уче шћу у услу зи груп ног ру ко ва ња Con sig nment, за по шиљ ке групи са не са мо од јед ног по ши ља о ца а упуће не у ино стран ство. По је ди но сти услу ге утвр ђу ју се би ла те рал но, из ме ђу упра ва по ре кла и од ре ди шта, на осно ву од ре даба СПС-а, ко ји и пре по ру чу је услу гу групног ру ко ва ња због сти му ли са ња раз во ја по штан ског са о бра ћа ја из ме ђу по штанских упра ва чла ни ца Са ве за. Ин те гри са на услу га За јед ни ца ЈПТТ је го ди не са Хрват ском по штом за кљу чи ла уго вор о Consig nment услу зи. Та ко је услу га груп ног ру ко ва ња за жи ве ла на те ри то ри ји Ре публи ке Ср би је, нај пре за кљу чива њем угово ра о по слов ној са рад њи из ме ђу ЈП ПТТ Ср би ја и Nec ker man -а ка та лошка про да ја, д. о. о. Ва ра ждин, а по том, и са Qu el le -ом д. о. о. Вара ждин. Пред мет уго во ре не сарад ње је сте ка та ло шка про да ја, при че му вред ност са др жа ја поје ди нач не по шиљ ке ни је ве ћи од сто ти ну евра у ди нар ској про тиввред но сти, а на осно ву ту ма че ња и одо бре ња ко је је По шта до била од Ми ни стар ства фи нан си ја и Упра ве ца ри на. Oвим ви дом по слов не са радње ко ри сни ци ма се пру жа ин тегри са на услу га ини ци ра на је сла њем ка та ло га а крај њи ре зултат је по руџ би на, од но сно прода ја ро бе. Па ке ти и вред но сна пи сма са по ру че ним про из во дима у Con sig nment за кључ ци ма при спе вају на ца ри ну и по за вр ше ном ца рин ском пре гле ду, ре дов ним по штан ским то ко вима, уру чу ју се на кућ не адре се ко ри сни ка. От куп ни из но си, ко је По шта на пла ћу је од при ма о ца, пре но се се по сред ством ПШ на не ре зи дент не ра чу не Не кер ма на и Кве леа. На по чет ку по слов не са рад ње све ко ли чи не по ши ља ка из Ва ра жди на до пре ма не су у ГПЦ Бе о град. На зах тев По ште, због по ве ћа ног оби ма по сла и немо гућ ност да се све пре ра де у Бе о гра ду, по шиљ ке се до пре ма ју и у по штан ске центре Но ви Сад и Ниш, ко ји има ју над лежне по ште ца ри ње ња. Не знат но од сту па ње од це нов ни ка Ва жно је и об ја шње ње о фор ми ра њу це на за услу ге Не кер ма на и Кве леа : као осно ва за фор ми ра ње це на за ове пошиљ ке ко ри шћен је та риф ни став услу га по по себ ним уго во ри ма, с из ве сним одсту па њем због спе ци фич но сти ко ри сника, вр ста и ко ли чи на по ши ља ка. На тај на чин, до кра ја по слов не го ди не оствари ће се ве ћи ди нар ски при ход за По шту не го што би се по сти гао стро гом при меном ва же ћег це нов ни ка. Ра ши нац на во ди да је да ова кав вид са рад ње од ве ли ког зна ча ја за раз вој поштан ског саoбра ћа ја. До каз то ме је и што га већ ду жи пе ри од има ју по штанске упра ве из окру же ња Хр ват ска, Слове ни ја, Бо сна и Хер це го ви на, Ре пу бли ка Српска. Н. Ма рин ко вић број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 11

12 Ниш ИЗ СЛУ ЖБЕ ЗА ОДР ЖА ВА ЊЕ Адап та ци ја по ште Ниш 5 Више места за кориснике: Хол поште Ниш Пре ма пла ну ин ве сти ци ја за го ди ну, ра ди ће се ком плет на адап та ција по ште Ниш 5. У пла ну је да се на ра чун сма ње ња бро ја те ле фон ских каби на и шал те ра (са де вет на се дам) по већа хол за ко ри сни ке и евен ту ал но на ђе ме сто за отва ра ње ин тер нет клу ба. За ову ин ве сти ци ју на по шти Ниш 5 предви ђе на су сред ства од евра. Што се ти че ин ве сти ци о ног одр жа ва ња, плани ра ни бу џет је евра, а на списку су Глав на по шта Ниш, Ниш, Со ко ба ња, Но во Се ло и још 12 по штан ских обје ка та. АУТО МА ТИ ЗА ЦИ ЈА ПО ШТАН СКЕ МРЕЖЕ Пост нет у још седам пошта У то ку ле та РЈ по штан ског са о бра ћаја Ниш ауто ма ти зо ва ће шал те ре у још се дам по шта. У пла ну је да се у Постнет мре жу укљу че по ште Гор њи Ма те је вац, Гор ња То по ни ца, Је ла шни ца, Мал ча, Алек синач ки Руд ник, До њи Ду шник и по шта Тру па ле. Пре ма ре чи ма Сло бо да на Иг ња то ви ћа, по моћ ни ка дирек то ра за по штан ски са о бра ћај, обезбе ђе ни су тех нич ки усло ви, оче ку је се опре ма, а од мах ће се кре ну ти и са обуком рад ни ка. Оче ку је се да се ауто ма тиза ци јом по ве ћа при ход ових по шта у се о ским на се љи ма, ко је и у са да шњим усло ви ма има ју до бру про дук тив ност и со ли дан при ход. ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај ИЗ СЛУ ЖБЕ ЗА МРЕ ЖУ По шта у оп шти ни Па ли лу ла По сле отва ра ња по ште у град ској оп шти ни Цр ве ни крст још јед на пошта ће се на ћи под окри љем оп штине. У то ку ју на ће се за вр ши ти ла ка адап та ци ја про сто ри ја у згра ди општи не Па ли лу ла за но ву по шту и то ће би ти и по че так ра да из дво је ног шал те ра по ште Ниш. С об зиром на то да у овом де лу гра да одавно по сто ји по тре ба за по штан ским Освојили и Златибор: Нишки кошаркаши у пришлогодишњем финалу на Златибору услу га ма, оче ку је се и вр ло бр за трансфор ма ци ја из дво је ног шал те ра у стаци о нар ну по шту. На рав но, у пла ну је и да се ауто ма ти зу је шал тер ски рад, та ко да ће се услу га ма по ште, осим за по сле них у оп шти ни и њи хо вих стра на ка, ко ри сти ти и гра ђа ни овог де ла Ни ша, као и обли жњи Фа култет за шти те на ра ду, гим на зи ја и друге уста но ве и фир ме. Постнет и у селима: Пошта Трупале СПОРТ СКА ТАК МИ ЧЕ ЊА ПТТ РАД НИ КА Ни шки фа во ри ти половично Уоби ча је на спорт ска так ми че ња ПТТ рад ни ка и ове го ди не се одр жа вају у то ку апри ла и ма ја, а за вр шни ца је пла ни ра на на Зла ти бо ру од 2. до 4. ју на. Из бор на так ми че ња на пр вом ни воу за вр ше на су у свим рад ним је дини ца ма Че твр те ре ги је и РЈ При шти на. Так ми че ње Ре ги је 4 одр жа но је 20. ма ја у Алек син цу у ор га ни за ци ји РЈ Ниш. На ви ше спорт ских те ре на алек си нач ких шко ла и ка сар ни у са мо једном да ну оку пи ло се око 400 уче сни ка из осам рад них је ди ни ца. Ор га ни заци о ни од бор са мр Ми ро сла вом Ја ној ли ћем на че лу обез бе дио је мак си мал не усло ве за спорт ска так ми че ња. Од Ни шли ја, уче шће на за вр шни ци обез бе ди ли су у по је ди нач ној кон курен ци ји Стан ко Јо ва но вић (но ше ње вре ћа) и Ми лош Рон до вић (бр зо хо да ње). У екип ној кон ку рен ци ји фуд ба ле ри су обез бе ди ли по лу фи на ле са Ре ги јом 1 (Ниш Вра ње 4 : 1), док су зва нич ни пр ва ци, ко шар ка ши, по кле кли у узбу дљи вом и не из ве сном фи на лу са Бо ром (36 : 38). Од бој ка ши и ша хи сти ни су ус пе ли у фи на лу, би ли су сла би ји од Вра ња (0 : 2) од но сно За је ча ра (0 : 3). Све у све му, био је то за ни мљив спорт ски дан, ко ји се за вр шио друже њем и по здра вом: Ви де ће мо се и дого ди не! При пре мио: Бра ти слав Не шић

13 Нови Сад ПО ПЛА ВЕ ПО ГО ДИ ЛЕ И ПО ШТАН СКЕ ОБЈЕК ТЕ У ВОЈ ВО ДИ НИ Из чам ца у по шту У РЈ по штан ског са о бра ћа ја Но ви Сад на ци вил ном слу же њу вој ног ро ка на ла зи се 38 мла ди ћа. Они ко ји су рас по- ЦИ ВИЛ НО СЛУ ЖЕ ЊЕ ВОЈ НОГ РО КА И У РЈ НО ВИ САД Вој ни ци а по шта ри Брана пред поплавом: Војници на цивилном служењу војног рока ре ђе ни у Но ви Сад ан га жо ва ни су на посло ви ма до ста ве, на уто ва ру и ис то ва ру у По штан ском цен тру и у слу жба ма Радне је ди ни це. Они у Бач кој Па лан ци, Бечеју, Врбасу, Беочину Челареву, Футо гу и Ба чу ра де са мо на по сло вима до ста ве. Сви вој ни ци су углавном задовољни, а не ки су се већ изјаснили да би се након одслужења војног рока радо запослили у Пошти. У РЈ по штан ског Ју нак на ше при че је Дра ган Ке ча, управник, шал тер ски рад ник и до ста вљач поште Ба но штор, ко ји је са мо де се так ки ло ме та ра уда љен од Бе о чи на. Дра ган већ пет го ди на сва ко днев но пу ту је из Бе о чи на на по сао. Шта је ту нео бич но? И не би би ло да Бе о чин, Че ре вић, Ба ноштор, Су сек и оста ла при о бал на ме ста са срем ске стра не Ду на ва ви ше од две не де ље у то ку апри ла, не ка ма ње, не ка ви ше, ни су би ла по пла вље на. Сти ца јем окол но сти, је ди но је по шта Ба но штор би ла окру же на во дом, али не и по плавље на јер се на ла зи на спра ту. Згра да у ко јој је по шта на ла зи се на са мој оба ли Ду на ва и во да је у време нај ви шег во до ста ја до шла до дру гог сте пе ни ка. У по шту се мо гло са мо чамцем или гу ме ним чи зма ма. Ипак, по шта је би ла за тво ре на са мо је дан дан и тај дан сам ра дио у Су се ку. По шту смо поно во отво ри ли на зах тев ко ри сни ка, нарав но при ла го ђа ва ју ћи се из ме ње ним усло ви ма. Ста ну јем у Бе о чи ну и до посла сва ки дан пре ђем 12 км. У вре ме попла ве тре ба ло је пу то ва ти 60 км пре ко Фру шке го ре и не ко ли ко во де них препре ка. Из тог раз ло га сам се пре се лио у уја ко ву ви кен ди цу у Ко ру шкој, а ку ћи сам ишао са мо ви кен дом. Ни ту, као ни у Ба но штру, тих да на ни је би ло стру је, ни пит ке во де, ни но ви на, ни ТВ, отежа но је би ло снаб де ва ње хра ном и хлебом све је би ла чи ста им про ви за ци ја. У по шти је ра дио те ле фон, али ни је било стру је. Од РЈ сам до био ди ги трон и гу ме не чи зме и све вре ме су ме зва ли да ме пи та ју да ли ми не што тре ба. Пошто на до ста ву обич но идем мо то циклом, уме сто пет ми ну та, тре ба ло ми је два са та да уру чим не ку по шиљ ку. И то окол ним пу те ви ма, пре ко по пла вљених де ло ва чам цем, пе шке пре ко џа ко ва са пе ском, кроз по то ке и бла то, пу тељци ма и кроз ба ште. Љу ди би се об ра дова ли кад би ме ви де ли и чу ди ли се ка ко по штар сти же до њих а ле ка ри ни су могли. Мно ги ма сам ус пут чи нио и сит не услу ге. Они чи је ку ће ни су би ле по плавље не ну ди ли су ми да ста ну јем код њих у се лу. Со ли дар ност је у це лом по пла вљеном под руч ју тих да на би ла на ви со ком ни воу, ка же Дра ган. Ве ли ких про бле ма је тих да на би ло и при ли ком раз ме не. Од Бе о чи на је орга ни зо ва на тзв. обо стра на раз ме на која се вр ши ла са мо ују тру, по прин ци пу кад стиг не. Во зи ло је из Бе о чи на крета ло пре ма Че ре ви ћу. На ула ску у ме сто че ка ло се на ис пум па ва ње во де из кори до ра, ко ји се на кон про ла ска во зи ла опет за тва рао. На кон из вр ше не раз мене у Чe ре ви ћу (по шта ни је би ла по плавље на) вра ћа ло се истим пу тем и пре ула ска у Бе о чин скре та ло cе на Пар тизан ски пут, ко ји иде пре ко Фру шке го- Вода дошла до степеништа: Драган Кеча ре и дуг је око 40 км. Код Сви ло ша би во зи ло пр во скре та ло ле во пре ма Ба ноштру. Во зач би мо бил ним те ле фо ном оба ве стио Дра га на да че ка на кра ју непо пла вље ног де ла пу та. Дра ган би чамцем до шао на раз ме ну и вра ћао се са вре ћом и па ке ти ма у по шту, не пре кид но стра ху ју ћи да не за вр ше у во ди. Во зи ло би за тим из вр ши ло раз ме ну у Су се ку, Лу гу и Не шти ну и вра ћа ло се истим путем на зад. У Бе о чи ну по са да ли ни је чека да по шта Бе о чин за вр ши са ра дом и из вр ши ре дов ну по по днев ну раз мену. У по шти Бе о чин је тих да на био ин ста ли ран и цен тар за унос ка ко би се по да ци из по шта са угро же ног подруч ја об ра ди ли на вре ме. саобраћаја Нови Сад немају притужби на рад вој ника. Њи хов до при нос у по слу ни је ма ли и свакако је добродошао, поготово што је на пословима доставе и у Поштанском центру потребан већи број радника. Вој ни ци на ци вил ном од слу же њу војног ро ка у РЈ по штан ског са о бра ћа ја Нови Сад у нај кри тич ни јим да ни ма у то ку апри ла би ли су ан га жо ва ни и у од бра ни од по пла ве на Ду на ву и Ти си. Њих триде се так би ли су ан га жо ва ни у Лу ци Нови Сад на уто ва ру и но ше њу џа ко ве са пе ском на но во сад ском ке ју, а два вој ника, ко ји ци вил ни вој ни рок слу же у Врба су, по ма га ли су у од бра ни Жа бља од из ли ва ња Ти се. По себ не по хва ле за служио је Горан Ванчик, ко ји ци вил ни војни рок слу жи у по шти Бе о чин. Он је од 10. до 24. апри ла не пре кид но био ан гажо ван у од бра ни од по пла ве Че ре ви ћа, ме ста у ко јем је ро ђен и где жи ви. Припремила: Зденка Каспер број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 13

14 Са свих страна ПРО МО ЦИ ЈА КА ДРО ВА Зна ње за уна пре ђи ва ње по сла ПО ПЛА ВЉЕ НО ОКО ПЕТ ХИ ЉА ДА Стра да ју ка бло ТТ ок на по ред Са ве и Ду на ва у Бе о граду и по сле ме сец да на од пла вље ња су скоро пу на, та ко да је оне мо гу ћен сва ки рад на от кла ња њу смет њи, по себ но на пу пи низи ра ним ка бло ви ма спој них пу те ва (укупног ка па ци те та око па ри ца). Иако еки пе ТТ мон те ра Из вр шне је ди ни це Бео град 1 Те ле ко ма Ср би је сва ко днев но поку ша ва ју да цр пу во ду из ока на, у ко ји ма су смет ње на ТТ ка бло ви ма, она се це вима пре ли ва из дру гих ока на и оне мо гу ћа ва еки пе да отво ре ТТ ка бло ве и кон ста ту ју сте пе не оште ће ња на њи ма, ко ја ће, ка ко твр де З ор ан Б аћ ан ов ић и Ми лић Ко ва че вић, над зор ни ци у рад ним цен три ма Се њак Гу бе ре вац и Цен тар би ти ве ли ка, јер је во да нај ве ро ват ни је про др ла у пу пин ке и ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај Да ви со ка струч на зна ња по ста ну доступ на свим за ин те ре со ва ним ко ле га ма, био је циљ Ди рек ци је за ка дро ве при осмишља ва њу про јек та про мо ци је ка дро ва. ПТТ рад ни ци ко ји по ста ну док то ри на у ка или окон ча ју ма ги стар ске и спе ција ли стич ке сту ди је о тро шку Пред у зе ћа има ће оба ве зу да јав но из ло же су штинске по став ке сво јих за вр шних ра до ва и зна чај не но ви не до ко јих су до шли, а које би мо гле да бу ду ко ри сне као иде је и пред ло зи за уна пре ђи ва ње по сла. Пре зента ци је тог ти па ор га ни зо ва ће Ди рек ци ја ПО ВО ДОМ 7. ЈУ НА ДА НА ПТТ РАД НИ КА Ју би лар не на гра де По во дом Да на ПТТ рад ни ка, за после ни ма и ове го ди не сле ду ју ју би ларне на гра де за ло јал ност и по све ће ност Пред у зе ћу. Од ре ђе ни нов ча ни из нос и за хвал ни це до би ће сви они ко ји су то пра во сте кли из ме ђу про шло го ди шњег и ово го ди шњег поштaнског пра зни ка. Нај ка сни је до 7. ју на, рад ни ка По ште би ће об ра до ва но упла том на теку ћи ра чун: 621 ко ле га за де сет го ди на слу жбе до би ја на гра ду у вред но сти од де сет по сто про сеч не ме сеч не за ра де у Пред у зе ћу ис пла ће не у ма ју; јед ну и по за ра ду до би ја 521 рад ник за на вр ше них 20 го ди на ста жа; две за ра де сле ду ју за 30 го ди на ра да, и то за 237 за по сле них; из нос у ви си ни дво и по ме сеч не за ра де за 35 го ди на вер но сти ПТТ-у до би ће 24 ко ле ги ни це, од но сно дво ји ца ко лега за 40 го ди на вер но сти. Н. М. за ка дро ве, квар та ла но, во де ћи ра чу на о те мат ској по ве за но сти про у ча ва не пробле ма ти ке. Пр ва про мо ци ја ка дро ва одр жа на је у апри лу, а пред ста вље на су три ра да из обла сти елек трон ског по сло ва ња. Ма гистри Дра га на Гра о вац и Да ни је ла Ми тровић из Ди рек ци је за поштaнску мре жу го во ри ле су о при ме ни ин фор ма ци о ноко му ни ка ци о них тех но ло ги ја у елек тронском по сло ва њу, осло ње ној на по штан ску прак су, а Јо ван Зе че вић из РЈ CePP о елек трон ским сер ти фи ка ти ма По ште, као цен трал ној те ми свог спе цијaли стичког ра да. Н. M. ИЗ ЛО ЖБА СЛИ КА ДО БРИ ЛЕ КУ КАВ ЧИЋ У ТК ЦЕН ТРУ Ле по та пре де ла TТ мон тер Цен тра пре ве зу је на ста вак По пла вље Су мор но под не 10. ма ја у ТК цен тру у Бе о гра ду осве жи ли су ве дри ко ло ри ти Добри ле Ку кав чић, ње ни им пре си о ни стич ки пеј за жи, раз бук та ли а усну ли вр ба ци, дубо ке а мир не ре ке, рас цве та ли воћ ња ци с тај ном, зла том обре ме ње не њи ве, ста рински ку ћер ци пр ко сни, зда ња град ска, мудра и за гле да на...

15 Са свих страна ПА РИ ЦА У БЕ О ГРА ДУ ви и пу пин ке у ра спо не ТТ ка бло ва. Ка ко пу пин ки, које су угра ђе не ше зде се тих и се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, ви ше не ма на тр жишту, њи хо ва по прав ка би ће под ве ли ким зна ком пи та ња, док ће по је ди ни ра спо ни ТТ ка бло ва си гур но из и ски ва ти за ме ну због то га што ће би ти не мо гу ће ису ши ти во ду из њих. Оно што је за ко ри сни ке услуга Те ле ко ма Ср би је нај ва жни је је сте да су сви спој ни во до ви на оште ће ним ка бло вима пре ба че ни на ал тер на тив не прав це, тако да је оте жа но те ле фо ни ра ње жи те ља Чу ка ри це тра ја ло са мо два да на. Ве ли ки про блем еки па ма ТТ мон те ра у бор би са во дом пред став ља и не до ста так до вод них цре ва за црп не пум пе. Н. Но ви чић АК ТИВ НО СТИ ПЕН ЗИ О НИ СА НИХ ПТТ РАД НИ КА Син ди кал но тре ће до ба О то ме да од ла зак у пен зи ју не мо ра ну жно да зна чи и пре кид свих (ду го го дишњих) ак тив но сти, ових да на нам по нај боље све до че ак тив но сти на ших ко ле га ко ји су свој рад ни век про ве ли у пред у зе ћи ма ПТТ си сте ма, а пен зи о нер ске да не про воде у син ди кал ним ак тив но сти ма. Син ди кат смо осно ва ли кра јем прошле го ди не, као дру штве но-ху ма ни тар ну ор га ни за ци ју за све пен зи о ни са не рад ни ке пред у зе ћâ ПТТ си сте ма од но сно чла но ве њи хо вих по ро ди ца, ужи ва о це по ро дичних пен зи ја. Члан ство у ор га ни за ци ји је до бро вољ но, а основ ни раз лог фор ми рања овог син ди ка та сва ка ко је оства ри вање пра ва на до би ја ње бес плат них ак ци ја у пред сто је ћим про це си ма тран сфор ма ције пред у зе ћâ ПТТ си сте ма, ка же пред седник Син ди ка та Бранислав Беседић. Но, по ред тог ве ли ког за дат ка ко ји је пред Син ди ка том ПТТ пен зи о не ра, на днев ном ре ду сва ко днев них ак тив но сти на ла зе се и уоби ча је ни по сло ви на побољ ша њу и за шти ти со ци јал ног ста ту са члан ства. А пен зи о не ри су, тре ба ли то уоп ште и по ми ња ти, јед на од со ци јал но нај у гро же ни јих ка те го ри ја у Ср би ји. Оту да и чи тав спек тар раз ли чи тих ви до ва по моћи и бе не фи ци ја за чла но ве овог син дика та од ле то ва ња, бо ра ва ка у ба ња ма и ту ри стич ких пу то ва ња, пре ко сто ма то лошких услу га па све до фи нан сиј ске по моћи чла но ви ма по ро ди це у слу ча ју смр ти чла на син ди ка та. Адре са за све за ин те ре со ва не ПТТ пен зи о не ре Ули ца Ра ди во ја Ко ра ћа бр. 4/I у Бе о гра ду, где сва ког че тврт ка од 10 до 14 ча со ва де жу ра ју син ди кал ни ак тиви сти. Ин фор ма ци је о учла ње њу у син дикат и ак тив но сти ма син ди ка ла ца мо гу се до би ти и на те ле фон 011/ А. Д. на ТТ ок на код Београдског сај ма Снимио: Н. Новичић ЗА ВР ШЕ НА КО ШАР КА ШКА ПТТ ЛИ ГА Ди рек ци ја по но во шам пи он Иако су јој сли ке кра си ле и свет ске гале ри је, увек их с но вом сен ти мен тал но шћу да ру је зи до ви ма ку ће у ко јој је про ве ла радни век, јер би ла јој је лу ка и пот по ра да рас кри ли и не гу је свој та ле нат. До бри ла је је да на ест го ди на у за слу же ној пен зи ји те легра фи сте, али не и умет ни ка, јер са истим ела ном при ла зи сва ком но вом плат ну, и ноћу сли ка ју ћи ве се ле бо је да на. Пре ма ре чи ма умет ни це, из ло же на платна пред ста вља ју но ву, пла во-зе ле ну фа зу. По став ку је ода брао проф. До бри Сто ја новић, ака дем ски сли кар. На дах ну то го во рећи о оп ти ми стич ким сли ка ма, као пе сма ма од хи ља ду ре чи, из ло жбу је отво ри ла Радми ла Арам ба шић, пред сед ник Клу ба ПТТ књи жев ни ка. Ова про дај на из ло жба, ор га ни зо ва на уз по моћ До бри ли них при ја те ља, а по себ но Ми ли це Илић, би ће на рас по ла га њу љу бите љи ма ли ков ног из ра за до 10. ју на. Н. М. Тре ћу го ди ну за ре дом ко шар ка шка еки па Ди рек ци је осво ји ла је на зив шампи о на ПТТ ли ге и до би ла у трај но власни штво ве ли ки сре бр ни пе хар. По за вр шет ку ли га шког де ла так миче ња, од и гра не су утак ми це плеј-офа које су да ле че ти ри нај у спе шни је еки пе за фи нал ни тур нир. У ве о ма за ни мљи вим утак ми ца ма по лу фи на ла, у ко ји ма су о по бед ни ку од лу чи ва ле бу квал но послед ње се кун де, Су бо ти ца је по бе дила еки пу Бе о град ског вен ца, а еки па Ди рек ци је Ја го ди ну. У фи на лу, ко је је од и гра но у спортској ха ли Ви зу ра у Зе му ну, на кон слаби јег по чет ка, еки па Ди рек ци је смо гла је сна ге да на док на ди за о ста так од де сет по е на и да про тив нич ки тим на кра ју савла да са 67 : 55. А. Пи ли по вић број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 15

16 Трака ЕЛЕК ТРОН СКО КР СТА РЕ ЊЕ И ПЛО ВИД БА НА ТА ЛА СИ МА ТЕ ЛЕ КО МУ НИ КА ЦИ О НИХ ТЕХ НО ЛО ГИ ЈА CEPP-A Мо дер но и за ни мљи во На Пут ни ко вом бро ду Си ро на, 19. ма ја ове го ди не, Цен тар за електрон ско по сло ва ње По ште ор га ни зо вао је пре зен та ци ју сво јих услу га за по словне парт не ре и бу ду ће ко ри сни ке. Пр во ово го ди шње кр ста ре ње Ду навом би ло је, пре ма ре чи ма по се ти ла ца, пун по го дак. Ефект ну и за ни мљи ву презен та ци ју тех но ло шких мо гућ но сти, капа ци те та и ак ту ел них сер ви са CePP-a са ве ли ком па жњом ис пра ти ли су пред ставни ци ме наџ мен та По ште Ср би је пред вође ни ге не рал ним ди рек то ром Драганом Ко ва че ви ћем и ње го вим за ме ни ком Љубо ми ром Бе ло ше ви ћем, за тим са да шњи, али и бу ду ћи ко ри сни ци услу га Цен тра за елек трон ско по сло ва ње. У више него пријатном амбијенту брода Сирона, током четворочасовног крстарења Дунавом, љубазни домаћини из CePP-a, директор Мирослав Величковић и његови сарадници Војислав Кецман, Ђорђе Бајић, Марко Малбаша, Тамара Тороман и Сандра Стефановић, на кон презентације, одговарали су на многобројна пи та ња зва ни ца. А ме ђу њи ма су би ли представници компаније Сага, Државне лутрије Србије, Телекома, Министарства за капиталне инвестиције, Министарства за науку и животну средину, Агенције за привредне регистре, Градске управе Крагујевца, Ерсте банке, да поменемо само неке. Сви они били су фасцинирани начином презентације, која је замишљена и реализована тако да подсећа на упутства које стјуардесе авио-компанија дају путницима уочи полетања авиона. Милица Раденовић, директор Сектора за маркетиншке комуникације, оценила је да је Дирекција за стратегију, развој и маркетинг по други пут сопственим ресурсима организовала неуобичајену и атрактивну промоцију, која је добила неподељене симпатије. Креативних идеја нам не недостаје и докле год буде потребно, наставићемо са таквом праксом, рекла је она. Елек трон ско кр ста ре ње Цен тра за елек трон ско по сло ва ње По ште Ср би је и пло вид ба на та ла си ма те ле ко му ни ка цио них тех но ло ги ја, упот пу ње ни пра вим кр ста ре њем Ду на вом и не фор мал ним дру же њем го сти ју и љу ба зних до ма ћина, још јед ном су по ка за ли да успе шно ре а ли зо ва на про мо тив на иде ја мо же да до ве де до знат ног по ра ста ин те ре со ва ња за услу ге По ште Ср би је. Кон крет ни резул та ти, од но сно но ви ко ри сни ци услуга CePP-a оче ку ју се уско ро. А. Деспотовић ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај РЕ НО ВИ РА НА ПО ШТА НА БЕ О ГРАД СКОМ САЈ МУ Ам би ци о зан план адап та ци ја По сле тро ме сеч не па у зе због ре нови ра ња, при јем на по шта Бе о град 46, у са ста ву РЈ Бе о град ски ве нац, која се на ла зи на Бе о град ском сај му, поче ла је са ра дом 12. ма ја. По за вр шет ку по сло ва на адап та цији и ре но ви ра њу за ку пље ног про сто ра од 35 ква драт них ме та ра у ко јем се на ла зи ова је ди ни ца по штан ске мреже, ко ри сни ци ма су са да на услу зи два шал те ра плат ног про ме та у Постнет ре жи му, од ко јих је је дан шал тер уни вер за лан. Рад но вре ме по ште би ће рад ним да ном од осам до 14 ча со ва, а у време одржавања сајамских манифестаци ја од осам до 18 ча со ва рад ним даном и су бо том. Директор РЈ Београдски венац Јован Кепчија истакао је добру пословну сарадњу пословодстава ПТТ-а и Београдског сајма, захваљујући којој ће корисници сада моћи да добију квалитетнију услугу, а Драгослав Рашинац, директор Дирекције за поштанске услуге, најавио је овогодишњи амбициозан план адаптације објеката и изразио задовољство због добрих пословних резултата у првом тромесечју. В. Ђ.

17 Здравство ПРИ МЕ НА НО ВОГ ЗА КО НА О ЗДРАВ СТВЕ НОМ ОСИ ГУ РА ЊУ У ПТТ ДИС ПАН ЗЕ РУ Ле че ње без пре те ри ва ња Од ред бе но вог За ко на о здравстве ном оси гу ра њу већ су по че ле да се при ме њу ју. Иако су мно ги кри тич ки оце њи ва ли но ви до ку мент, он је, чи ни се, с об зиром на на шу еко ном ску моћ морао да се при ла го ди са да шњим усло ви ма и мо гућ но сти ма друштва. Ре пу блич ки ми ни стар здравља не дав но је ис та као да ми из оба ве зног здрав стве ног оси гу рања има мо 157 евра по ста нов нику, док Ма ђар ска има то ли ко са мо за ле ко ве. О овој ве о ма ва жној те ми разго ва ра ли смо са при ма ри ју сом др Све тла ном Кон тић, на челни ком Здрав стве не ста ни це ПТТ, ко ја је го во ри ла о нај бит ни јим из ме на ма зако на и пр во ис та кла оно што нај ви ше ко шта на ше дру штво и све нас са мо до бро до зи ран лек де лу је и до во ди до из ле че ња. На ма ко ји смо на ви кли да ства ра мо кућ не апо те ке, да ра си па мо, ра ци о нал но по на ша ње у здрав ству тешко па да. Бо ло ва ња Сма ње на су пра ва, пре све га за боло ва ња. Пра во на бо ло ва ње ће се од 1. ју на оства ри ва ти по пре ци зни јим кри тери ју ми ма. То зна чи, и кон крет ни јим. Не по сто ји ни јед на зе мља ко ја је то ли ко широ ке ру ке код да ва ња бо ло ва ња као што смо ми. Ме ђу тим, про блем бо ло ва ња треба са гле да ти и са со ци о ло шко-еко номског аспек та зе мље у тран зи ци ји, јер се мно ги дру штве ни про бле ми пре ла ма ју и пре ба цу ју на те рен здрав ства, на гла шава при ма ри јус Све тла на Кон тић. Партиципације за прегледе се не наплаћу ју за по је ди не ка те го ри је оси гу ра ни ка, осим за од ре ђе на ди јаг но стич ка ис пи тива ња, док сви оси гу ра ни ци пла ћа ју парти ци па ци ју за ле ко ве или про цен ту ал но уче шће у це ни ле ка у апо те ка ма. Мо гу са пу ном од го вор но шћу да ка жем да на ши па ци јен ти ни су из ло жени ду гом че ка њу за пре глед, иако смо при ти сну ти оба ве зом во ђе ња до дат них еви ден ци ја, ко је нам знат но успо ра ва ју по сао. Ко рект ност и љу ба зност у ко муни ка ци ји осо бља са на шим па ци јен ти ма оно је по че му смо од у век по зна ти. Ми слим да ко ри сни ци на ших услу га, рад ни ци и пен зи о не ри ПТТ, по не кад ни су ни све сни ко ли ко ла ко и јед но ставно оба ве пре гле де, ис ти че на чел ни ца Др Светлана Контић, начелник Здравствене станице и до да је да ће у скло пу ре ор га ни за ци је здрав стве ног си сте ма до ћи до пре гру писа ва ња слу жби и ка дро ва. Та ко ђе ће се при ме ни ти ин сти ту ци ја из бо ра ле ка ра (тзв. по ро дич ни ле кар) и нор ма тив но ће се ре гу ли са ти од нос услу га и вр сте по пу ла ци је ко ју ће мо ћи да оп слу жу је ме ди ци на ра да. Код зу ба ра ре дов но У то ку ове го ди не по че ло је и реструк ту и ра ње сто ма то ло шке слу жбе. За здра ве зу бе од го вор ност, поред па ци је на та, сно се и мно ги дру ги фак то ри, пра вил на ис храна, здра ва во да, хи ги је на зу ба и сл. Има ју ћи све то у ви ду, гра ђани ма се чи ни као да су нај ви ше сма ње на пра ва у сто ма то ло ги ји. Због то га је из вр ше но од ре ђи вање бро ја и вр сте услу га, ни во пла ћа ња и уче шћа гра ђа на у стома то ло шким услу га ма. По зна то је да су ма те ри ја ли ко ји се ко ристе у ра ду сто ма то ло га из у зет но ску пи. Али, од ре ђе не су при хватљи ве це не за сва ку услу гу по једи нач но. На ше па ци јен те у Здрав ственој ста ни ци си гур но ин те ре су је и да ли се но вим За ко ном о здрав стве ном оси гура њу ме ња по ло жај хро ни ча ра. Тре ба да зна ју да ми и да ље уред но во ди мо карто те ку хро ни ча ра и ак тив но уче ству јемо у из бо ру ре ха би ли та ци о них цен та ра. Уго во ри за ре ха би ли та ци ју скла па ју се ис кљу чи во пре ма вр сти хро нич не боле сти и то се у го ди шњим кар то ни ма хро ни ча ра уред но ажу ри ра, ка же на челни ца Здрав стве не ста ни це ПТТ др Светла на Кон тић. Ил. Г. Ву ко вић У СЛИЦИ И РЕЧИ Летеће поштоноше Ква ли фи ка ци о на так ми че ња за по слених у РЈ Кра ље во за рад но-спорт ска так ми че ња вр ло ори ги нал но су отворе на 7. ма ја у Ра шки. На и ме, ко ле ге из Сје ни це су на ра шко над ме та ње доне ли осам го лу бо ва пи смо но ша. После обра ћа ња Не н а д а Ми л аши н ов ић а, ди рек то ра РЈ Кра ље во, на отва ра њу так ми че ња, по ле те ли су го лу бо ви с пошиљ ком чи ји је са др жај био по здрав на реч, упу ће на ко ле га ма спор ти сти ма пре по чет ка над ме та ња, на рав но, с пот писом по ши ља о ца. А сје нич ки ви со ко ле та чи, иако је тог да на про ве ја вао снег из над Го ли је, успешно су до ле те ли до од ре ди шта, до ма свог вла сни ка Иза Би хо ра ца, по зна тог од га ји ва ча ква ли тет них го лу бо ва, на грађи ва них на мно гим так ми че њи ма. Како су Изо ви љу бим ци су то ли ко пу та на шли ку ћу, по ле тев ши чак из Су бо тице, Бе о гра да или Кра гу јев ца, то им ника кав про блем ни је пред ста вља ла ни знат но бли жа Ра шка. По шту ју ћи прави ла по штан ске слу жбе, Изо, при ма лац не бе ске по ште, пот пи сом је по твр дио при спе ће оче ки ва не по шиљ ке. Овај гест је, под ра зу ме ва се, про праћен ве ли ким сим па ти ја ма при сут них ко ле га по шта ра, а и ру ко во ди о ци ма су си ну ле не ке иде је око Ре да пре во за. Све у све му и го лу бо ви су по ка за ли екс пе дитив ност, баш што и по шта ри чи не свако днев но. И, на рав но, ни ка ко им ни су кон ку рен ци ја, већ вре дан сим бол. Н. М. број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 17

18 Синдикати СИН ДИ КАТ НЕ ЗА ВИ СНОСТ НА КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈИ ПО ШТА РА ЈУ ГО И СТОЧ НЕ ЕВРО ПЕ Про бле ми сву да слич ни Син ди кат Не за ви сност ПТТ Ср бије, као члан ме ђу на род не син ди калне ор га ни за ци је UNI, уче ство вао је у ра ду кон фе рен ци је по шта ра зе ма ља југо и сточ не Евро пе, одр жа не у Пра гу од 24. до 26 апри ла. Осим син ди кал не де лега ци је из Ср би је, на овом ску пу су би ли и пред став ни ци за по сле них у по шта ма Не мач ке, Аустри је, Ма ђар ске, Сло вач ке, Че шке и Хр ват ске. ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај Ди ле ме ко је и на ма пред сто је Пре ма ре чи ма Сне жа не Мар ко вић, пред сед ни ка Син ди ка та ПТТ рад ни ка Не за ви сност и во ђе на ше де ле га ци је, на кон фе рен ци ји су раз ме ње на раз личи та ис ку ства из раз во ја ових по штанских упра ва и раз ма тра ни про бле ми с ко ји ма се су о ча ва ју син ди ка ти. Представ ни ци Не за ви сно сти пре зен то ва ли су основ не по слов не по ка за те ље, по тенци ја ле, услу ге и сер ви се По ште Ср би је, али су го во ри ли и о ста ту су и стан дарду за по сле них, по себ но се за др жав ши на мо де лу про гра ма до бро вољ ног на пушта ња Пред у зе ћа. Би ло је за ни мљи во чу ти ак ту ел но сти о по штан ским си стеми ма ових зе ма ља, а по себ но шта све мучи на ше ко ле ге и ка ко из ла зе на крај са сво јим по сло дав ци ма, ка же Мар ко ви ћева, на ро чи то што мно ге од тих ди ле ма и на ма пред сто је. Она ис ти че при мер на по ра аустријских по шта ра у при ва ти за ци о ним про цеси ма. Пла ни ра но је да се 47 по сто по ште при ва ти зу је, од че га др жа ва оче ку је приход око евра. Став син ди ка та је да по шта ни је спрем на за од ла зак на берзу, да у ЕУ не по сто је ја сне ре гу ла ти ве о уни вер зал ном сер ви су и да Аустриј ска пошта не ма пре ци зну стра те ги ју на прет ка. У раз го во ри ма са ге не рал ним ди рек то ром и ми ни стром фи нан си ја син ди ка ти су доби ли по твр ду да ће ве ћин ски па кет би ти у др жав ним ру ка ма и да ће се на пра вити со ци јал ни про грам за све ко ји оста ну без по сла (за ви сно од го ди на ста ро сти и ста жа, има ће на док на де до 42 ме сеч на при ма ња). За по сле ни мо гу да уче ству ју и у ку по ви ни ак ци ја, нај ви ше у вред но сти до евра, а на сва ких ин ве сти ра них евра до би ја ју још то ли ко. Не мач ки по шта ри тра же по ви ши цу Та ри фа ма за нај ви ше па жње по све ћу ју за по сле ни у Не мач кој по шти. Занимљиво архитектонско решење поште у Прагу: Шалтери као вагони који не путују На и ме, уго во ри о ра ду им ис ти чу кра јем апри ла и по треб но их је об но ви ти на 12 ме се ци. Син ди ка ти тра же и по ве ћа ње зара да за 4,5 по сто, јер го ди на ма их ни су ме ња ли (стал но за по сле ни за ра ђу ју 9,27 евра на сат, а они ко ји ра де на од ре ђе но вре ме 5,11). По што је ку пи ла BHW концерн за фи нан си је у обла сти из град ње, Не мач ка по шта је оспо со би ла радни ка за про да ва ње тих услу га. Ма ђа ри су пред ста ви ли вр ло за нимљив про је кат по штан ске ка се со ли дарно сти. Она тре ти ра раз не услу ге ко је не пру жа со ци јал но оси гу ра ње (не га бо лесни ка и тран спорт, до да ци за здрав ствено оси гу ра ње и за ле ко ве, фи нан си ра ње бањ ског и ле че ња у ино стран ству, ра зних по ма га ла, зу бар ских и оф тал мо ло шких услу га, за тим спорт ских ак тив но сти и др.). Члан ство у ка си се на сле ђу је. Сме на због пен зи ја Но вост у Хр ват ској по шти је сме на ге не рал ног ди рек то ра. Вла да је тај потез обра зло жи ла нео р га ни зо ва ном испла том пен зи ја пред ус кр шње пра зни ке, а син ди ка ти твр де да је по за ди на омета ње пре го во ра око пот пи си ва ња КУ, јер син ди ка ти тра же по ве ћа ње пла та ко је ни су ко ри го ва не три го ди не. Са да су за бри ну ти и због спро во ђе ња но ве стра те ги је но вог ме наџ мен та, што ре ално зна чи да се у на ред них шест ме се ци ни шта не ће де ша ва ти а кон ку рен ци ја је не ми ло срд на. По шту зе мље до ма ћи на пред ста вио је њи хов ге не рал ни ди рек тор. Да нас Чешка има по шта, од но сно јед на до лази на ста нов ни ка, што је и нај ве ћи про сек у Евро пи. Про блем је обез бе дити по сао за та ко ве ли ки број из вр шних је ди ни ца, а и за за по сле них. Током сма њен је број рад ни ка, али ни су ре ду ко ва ни ре до ви за по сле них у до ста ви, на шал те ри ма и у тран спор ту по ши ља ка (у ад ми ни стра ци ји је упо слено осам по сто за по сле них, 21 на шал теру, 32 у до ста ви, де вет у тран спор ту). У про шлој го ди ни по шта у Че шкој има ла је до бит од 30 ми ли о на евра и це ло купни из нос мо же да уло жи у раз вој. Ме наџмент Че шке по ште за ла же се за стал но уса вр ша ва ње шал тер ских слу жби, те се па жња по кла ња ра зним обра зов ним проце си ма, као и кур се ви ма о стр пље њу и љу ба зно сти, јер се, при ме ра ра ди, чак 80 раз ли чи тих про из во да сва ко днев но прода је на шал те ри ма. До ма ћин сле де ћег сусре та по шта ра ју го и сточ не Евро пе би ће Бе о град, ис ти че Сне жа на Мар ко вић. Н. Ма рин ко вић

19 Синдикати СТРУЧ ЊАК ВЕ ЋА СИН ДИ КА ТА СЛО ВЕ НИ ЈЕ У ПО СЕ ТИ СИН ДИ КА ТУ ПТТ СР БИ ЈЕ Без мо ти ва ци је не ма ре зул та та Бра не Ми шич: Ако у об зир узме мо кри те ри ју ме за ме ре ње про дук тив но сти, ка кви су код вас уоби ча је ни, до ћи ће мо до не дво сми сле ног за кључ ка да је Си зиф нај про дук тив ни ји чо век у исто ри ји. А ка кав му је ре зул тат? Ни ка кав! Јер, циљ ни је ис пу нио. За то, ци ље ви пред у зе ћа тре ба да бу ду при мар ни и њих тре ба те сно ве за ти са ко лек тив ним уго во ром по се ти Син ди ка ту ПТТ Ср би је 13. У апри ла био је Бра не Ми шич, еминент ни струч њак из Ве ћа син ди ка та Слове ни је, ко ји је у пу ној ма лој са ли До ма син ди ка та одр жао пре да ва ња: Со ци јал ни ди ја лог из ме ђу син ди ка та, пред став ни ка по сло да ва ца и вла де, Ко лек тив но пре гова ра ње и Син ди кат у тран зи ци ји. Циљ пре да ва ња је био оспо со бља вање син ди кал них ак ти ви ста за син ди кал ни рад, а гост из Сло ве ни је је ве о ма ин спира тив но го во рио о уоби ча је ним рад ничким про бле ми ма са ко ји ма се, то се из ње го ве при че ве о ма ја сно ви ди, су о ча вају за по сле ни у свим европ ским зе мља ма. Раз ли ка је, то је очи глед но, у на чи ни ма њи хо вог ре ша ва ња. А про бле ми су, пре ма ње го вим ре чи ма, пи та ња за ра да, на кнада за ми ну ли рад, ме ре ње про дук тив ности, мо ти ва ци ја за по сле них... Основ ни кључ раз во ја при вре де је про из вод ња, а ње но пра во ме ри ло про дук тив ност ко ја се ме ри ис кљу чи во бру то до хот ком по за по сле но ме. Ако Де мо кра ти ја са фе ле ром Од го ва ра ју ћи на пи та ња син ди калних ак ти ви ста, гост из Сло ве ни је је из нео и јед ну ве о ма за ни мљи ву опсер ва ци ју о де мо кра ти ји: Без ја сно по ста вље них ци ље ва и пра ви ла игре, де мо кра ти ја има ве ли ки фе лер глас ге ни ја и глас бу да ле вре ди исто. у об зир узме мо кри те ри ју ме за ме ре ње про дук тив но сти, ка кви су код вас уобича је ни, до ћи ће мо до не дво сми сле ног за кључ ка да је Си зиф нај про дук тив нији чо век у исто ри ји. А ка кав му је резул тат? Ни ка кав! Јер, циљ ни је ис пу нио. За то, ци ље ви пред у зе ћа тре ба да бу ду при мар ни и њих тре ба те сно ве за ти са ко лек тив ним уго во ром, ис та као је Мишич и до дао да, уко ли ко не ма аде кватне мо ти ва ци је, пре све га ма те ри јал не, не ће би ти ни ре зул та та. За то мо ти ва ција и је сте је дан од бит них фак то ра ко ји ути че на про дук тив ност. Че сто ми за ме ра ју да при чам као по сло да вац, а ја од го ва рам еко но мија је са мо јед на иста и за по сло дав ца и за за по сле но га, а њен циљ је ве о ма јасан про фит и на пре дак, об ја снио је гост из Сло ве ни је. За то нај ве ћа ве шти на у син ди кал ним ак тив но сти ма и је сте про на ћи пра ву меру из ме ђу син ди кал них зах те ва и ре ално оства ри вих ци ље ва. То је она пра ва тех ни ка пре го ва ра ња ко ја је би тан фактор успе ха у од но си ма из ме ђу по сло дава ца и син ди ка та. У пре го во ре тре ба, са ве ту је Бра не Ми шич, увек ићи пот пуно при пре мљен. Зах те ви ко ји се по ставља ју по сло дав цу тре ба да бу ду ре ал но оства ри ви. На рав но, увек тре ба ра чуна ти и са фак то ром твр ђе ња па за ра, на род ским је зи ком ре че но: цен ка њем, али не тре ба би ти не у ме рен у зах те вима. Јер, што су зах те ви ве ћи, те же их је оства ри ти. Гост из Сло ве ни је сма тра да је ре зул тат оно што се ра чу на, а да начин на ко ји се до ње га до ђе и ни је од кључ ног зна ча ја. У пре го во ри ма са посло дав цем увек се тру дим да га убе дим ка ко је он тај ко ји је на кра ју три јум фовао. Ни је ми бит но ако дру га стра на поми сли да је бо ље про шла и би ла ве шти ја, све док ја успе вам да оства рим сво је, реал но за цр та не ци ље ве. Но, без об зи ра на све тех ни ке преговарања и односе између синдиката и послодавца, лични допринос сваког запосленога просперитету компаније кључ је и осно ви ца на прет ка. И за фир му, и за појединца у њој. Зато свако од нас, парафразира речи Кенедија гост из Словеније, тре ба да се за пи та ко ли ко је он лич но допринео просперитету компаније и зајед нич ком до бру, а не са мо да ис по ставља зах те ве и ку ка на свој по ло жај. Ви сте ја ко чу дан на род. Све мо же те да напра ви те са ми, али увек че ка те не ког другог, да он зов не не ког дру гог, да овај зо ве трећег... Тако скидате сваку одговорност са се бе, а у слу ча ју не у спе ха ни ко ни је крив. Мо ра те ства ри узе ти у сво је ру ке и ста ја ти иза сво јих од лу ка. Учи те и слушај те од свих и сва ко га, али, од лу чуј те по своме, јер само ви сносите одговорност. По мо зи сам се би, па ће ти и бог помоћи, рекао је гост из Словеније. А. Де спо то вић број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 19

20 Телекомуникације ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај НО ВИ МО ДЕ ЛИ МО БИЛ НИХ ТЕ ЛЕ ФО НА У ПОСТ ПЕЈД ПА КЕ ТИ МА МО БИЛ НЕ ТЕ ЛЕ ФО НИ ЈЕ СР БИ ЈЕ Пот пис на две го ди не свим по слов ни ца ма Мо бил не теле фо ни је Ср би је у то ку су про мо- У тив не ак ци је у ко ји ма је ко ри сни ци ма омо гу ће но да, уз пот пи си ва ње постпејд уго во ра, ку пе но ве мо де ле мо билних те ле фо на нај пре сти жни јих свет ских брен до ва. Пот пи си ва њем уго во ра на 24 ме сеца, или про ду же њем по сто је ћег постпејд уго во ра, уко ли ко ко ри сник за др жи ста ри или ку пи но ви 064/065 број, уз тари фу бел 400 или бел 1000, омо гу ћена је ку по ви на апа ра та сам сунг D600. Овај телефон уз тарифу бел 400 кошта ди нара, а уз бел ди на ра (ни је ура чу нат П ДВ ). Два моде ла самсунга Ме сеч на прет пла та за та ри фу бел 400 износ и динара и она са држи 400 ми ну та бес плат но г раз го во ра (320 ми ну та унутар 064 /065 мреже и 80 ми нута ван те м ре же), као и 400 б есплат ни х SMS п орука. Осим тога, кори сници ов е тари фе ми нут разгово ра плаћај у четири (унут ар 064/065 мреж е) од но сно де вет ди на ра, а це на SMS по ру ке ј е 1,7 ди нара (до ма ће дести на ци је) и 5,5 ди на ра (иностране дестинације). Ко се определ и за б ел 1000 та риф ни пр оф ил ме сечну прет пла ту пла ћа ће ди нара (урачуна то ми ну та бесплат ног разго во ра и 200 бес плат них SMS по ру ка), а ми нут разго во ра се дам ди на ра. Це на сла ња SMS по ру ке је 1,7 и 5,5 ди на ра, док је сла ње MMS-а д ес ет динара. У по ну ди је још је дан модел сам сунга X660, који та ко ђе иде у па ке ту са бел та ри фа ма. У слу чају да се ко рис ник опре де ли за б ел 150, те лефон ће пла ти ти ди на ра, а уз бел 200 це на апа ра та је динара. Ко се опре де ли за бел 400 та риф ни профил те ле фон ће пла ти ти ди на ра, а ко пот пи ше дво го диш њу оба ве зу уз бел 1000 та ри фу, за ова ј мо дел самсун га ће издво ји ти 6 00 ди на ра (це не с у б ез ПДВ-а). Сони е ри ксон уз уговор Они ко ји ви ше во ле мо де ле мо бил них те ле фо на ком па ни је Со ни Ерик сон, могу да ку пе мо дел К700i уз би ра ње јед не од че ти ри та ри фе: бел 150, бел 200, бел 400 или бел Апа рат уз та рифу бел 150 ко шта ди на ра, уз бел ди на ра, уз бел дина ра, док ће они ко ји се опре де ле за та- Мон до за пу то ва ња Пост пејд ко ри сни ци Мо бил не теле фо ни је Ср би је ко ји овог ле та од луче да пу ту ју по Евро пи, мо гу да пре ко Мон до WAP пор та ла са зна ју све неоп ход не ин фор ма ци је о зе мљи и гра ду у ко ме се на ла зе по дат ке о хо те лима, пре во зу, ту ри стич ким атрак ци јама, из ла сци ма, курс ној ли сти, као и ин фор ма ци је о ва жним ад ми ни стратив ним објек ти ма. За ко ри шће ње ове услу ге по треб но је да се на Мон ду про на ђе линк Мон до ро минг. риф ни про фил бел 1000 плати ти те ле фон 700 ди на ра (це не су без ПДВ-а). Та риф ни про фил бел 150 под ра зуме ва ме сеч ну прет пла ту од 750 ди на ра, а у њу је ура чуна то 120 ми нута бес плат ног разговора унутар 064/065 мре же и 30 ми ну та ван те мре же, као и 150 бесплат них SMS по ру ка. Це на ми ну та разго во ра је 6,5 ди на ра (уну тар мре же) и де вет ди на ра (ван 064/065 мре же, у уну тра шњем са о бра ћа ју), це на SMS пору ке је 1,7 и 5,5 ди на ра, а MMS-а десет ди на ра. Ко иза бе ре бел 200 та ри фу, претпла ту ће пла ћа ти 900 ди на ра ме сечно, а у њу ће му би ти ура чу на то ми ну та бес плат ног раз го во ра и 200 бес плат них SMS по ру ка. Ми нут раз го во ра пла ћа ће пет од но сно девет ди на ра, а це не SMS и MMS по рука су исте као и у та риф ном па ке ту бел 150. ПР ВА МЕ ЂУ НА РОД НА CRM & CALL CEN TERS КОН ФЕ РЕН ЦИ ЈА У БЕ О ГРА ДУ Ко ри сни ци су нај ва жни ји Пр ва ме ђу на род на CRM & Call Cen ters кон фе рен ци ја, у ор га ни за цији ком па ни је ITe am, одр жа на је 26. апри ла у хо те лу Бе о град-ин тер кон тинен тал, уз уче шће око 200 по слов них љу ди из Ср би је, Цр не Го ре и су седних зе ма ља. Скра ће ни ца CRM озна ча ва по јам Cu sto mer Re la ti on ship Ma na ge ment, ко ји је по стао нео п хо дан и ин те гралан део стра те ги је сва ке фир ме ко ја пре тен ду је да се по ста ви као кон курент на и успе шна, да за др жи ста ре и при ву че но ве кли јен те или по тро шаче, чу ло се на пре да ва њи ма ко ја су др жа ли Џо Кри сти на из PRISM Consul ting Mal ta, Еле на По но ма ре ва, потпред сед ник CRM асо ци ја ци је, Јожек Грушковњак, ме на џер Ци ско си сте ма, и мно ги дру ги, док је пред се да ва ју ћи био др Ми о драг Ив ко вић, про фе сор на Но во сад ском уни вер зи те ту и мена џер про да је и мар ке тин га у Те ле кому Ср би ја. На кон фе рен ци ји су пред ста вље на и ЦРМ ре ше ња ко ји ма сво је по сло вање уна пре ђу ју Ми кро софт, Ци ско системи, Ал го тех, Три зма, Пек сим, Са га и Те ле ком Ср би је. Текстови: В. Ђаковачки

21 Информационе технологије ПРЕД СТА ВЉА ЊЕ КОМ ПА НИ ЈЕ МИ КРО СОФТ Ди на мич но до ко ри сни ка ЗНА ЧАЈ НА НА ГРА ДА КОМ ПА НИ ЈИ PE XIM SO LU TI ONS Нај бо љи у ре ги о ну Ком па ни ја Pe xim So lu ti ons до би ла је на гра ду то ком ма ни фе ста ци је Ci sco Part ner Sum mit 2006 одр жа не у Сан Ди је гу у Ка ли фор ни ји. То је при зна ње овој ком па ни ји за из ван ред не ре зул тате у го ди ни као So lu ti ons парт не ру у ре ги о ну цен трал не и ис точ не Евро пе, Са же љом да по мог не до ма ћим фир ма ма да по ста ну про дуктив ни је, ефи ка сни је и да оства ре ве ћи про фит, ком па ни ја Ми крософт одр жа ла је 18. апри ла у Ате љеу 212 Ди на мич ни дан, на ко ме је про мо ви са ла Mic ro soft Dyna mics NAV (не ка да Mic ro soft Business Solutions Navision) Enter pri se Re so ur ce Plan ning па кет. Реч је о софт ве ру уз чију помоћ ме на џе ри упра вља ју свим ресур си ма и по слов ним про це си ма у јед ној ком па ни ји, а ко ји је пот пу но лока ли зо ван, при ла го ђен на чи ну по сло ва ња у на шој зе мљи и тре нут но га при ме њу је пре ко 40 ком па ни ја у Ср би ји, ис та као је Ни ко ла Мир чић, ди рек тор про да је у канце ла ри ји Ми кро соф та у Бе о гра ду. Mic ro soft Dyna mics NAV по ма же ко ри сни ци ма да пре ва зи ђу про бле ме у свом по сло ва њу: ква ли тет но ана ли зи рање, упра вља ње и ин те гра ци ја по слов них про це са, при ме на свет ских и ло кал них стан дар да у обла сти ин фор ма ци о них систе ма и ра чу но вод ства, сма ње ње мо гућих гре ша ка и тро шко ва (рад не сна ге, ИТ тро шко ва итд.), по ве ћа ње про дук тивно сти и ква ли те та, брз увид у тач не инфор ма ци је у сва ком тре нут ку. В. Ђ. ис так ну то је на кон фе рен ци ји за штам пу одр жа ној 18. апри ла у гале ри ји Озон. Поменуто признање додељује се компанији која иде даље од других у комбинацији сопствених јединствених потенцијала са оним садржаним у решењу Cisco Systems Intelligent Information Network (IIN), објаснио је Милош Ђурковић, директор београдског представништва Циска. Пре ма ре чи ма Ми о драга Мир че тића, ди рек то ра Пек си ма, ова ком па ни ја је иден ти фи ко ва ла и раз ви ла стра те ги је за по ну ду ино ва тив них услу га, во де ћих у сво јој де лат но сти, као и ре ше ња и апли ка ци ја ко је из ла зе у су срет по словним иза зо ви ма кли је на та. ОДР ЖАН TEC HNO BANK 2006 Раз вој кар ти чар ства у Ср би ји У ор га ни за ци ји Асо ци ја ци је за ра чунар ство, ин фор ма ти ку, те ле ко му ни ка ци је и но ве ме ди је Ср би је, а под по кро ви тељством На род не бан ке Ср би је и Бан ке Ин те за, 10. и 11. ма ја у хо те лу Ин теркон ти нен тал у Бе о гра ду одр жан је VI Tec hno bank и So uth East Euro pean Card Fo rum & Ex po У ра ду Кон фе рен ци је уче ство ва ли су нај зна чај ни је свет ске и до ма ће компа ни је из обла сти кар тич них тех но ло гија и ИТ-а, као и пред став ни ци свет ског кар тич ног си сте ма Ма стер кард. Ску пу је при су ство ва ло пре ко 300 уче сни ка, пред став ни ка 34 ком па ни је из 14 зе маља, а глав на пре да ва ња има ли су Стефан Кле стил, пот пред сед ник фир ме First Da ta In ter na ti o nal за цен трал ну и ис точ ну Евро пу, и Де јан Цвет ко вић, ДВА ДЕ СЕТ ПР ВИ ИН ФО ТЕХ У ВР ЊАЧ КОЈ БА ЊИ О при ме ни нај но ви јих тех но ло ги ја Два де сет пр ви на уч но-струч ни скуп Ин фо тех 2006 у ор га ни за ци ји Асо ци ја ци ја за ра чу нар ство, ин форма ти ку, те ле ко му ни ка ци је, ауто мати за ци ју и ме наџ мент СЦГ, а под по кро ви тељ ством Ми ни стар ства нау ке и за шти те жи вот не сре ди не и Ми ни стар ства тр го ви не, ту ри зма и услу га Ре пу бли ке Ср би је, На род не бан ке Ср би је и При вред не ко мо ре Ср би је, за јед но са зна чај ним до маћим и стра ним фир ма ма и ICT кори сни ци ма, одр жа ће се од 13. до 16. ју на у Кон гре сном цен тру Зве зда у Вр њач кој Ба њи. Ин фо тех ће по себ ну па жњу по све ти ти при ме ни нај но ви јих инфор ма тич ких тех но ло ги ја у раз во ју те ле ко му ни ка ци о не ин фра струк туре и сер ви са, бан кар ском по сло вању, по ре ској упра ви, при ме ни ICT по сло ва ња ма лих и сред њих пред у- зе ћа, ра ци о на ли за ци ји у обла сти произ вод ње, пре ра де и про ме та наф те и га са, по сло ва њу елек тро при вре де, обра зо ва њу, здрав ству, си сте ми ма за шти те ин фор ма ци ја, ра ду др жавних ор га на и ин сти ту ци ја, ин фор маци о ном си сте му оп шти не, тр го ва њу хар ти ја ма од вред но сти и фи нан сијским де ри ва ти ма. Та ко ђе, би ће одр жа ни са стан ци ICT гру па ци је При вред не ко мо ре Срби је, ICT гру па ци је из обла сти нафте и га са YUNG ин фо, као и са ста нак Ре пу блич ке аген ци је за раз вој ма лих и сред њих пред у зе ћа. В. Ђ. ге не рал ни ди рек тор Ми кро соф та Бе о град. На гра де из обла сти кар ти чар ства Оскард за ову го ди ну до би ли су Момчи ло Пе шић из По штан ске ште ди о ни це, Дејан Тешић из Бан ке Ин те за, Ја сна Терзић из Ер сте бан ке, Љ иљ ан а Тод ор ов ић из Со си је те же не рал бан ке и Са ша Дамја но вић из Рај фај зен бан ке. З. П. број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 21

22 Култура ЗБИР КА МО ЛИ ТВА ТЕ ТО ВИ РА НОГ СР ЦА Пр ви део за ми шље не три ло ги је Ми лан Б. По по вић, рад ник Ди рек ци је за ра чу нарску тех но ло ги ју, ово го ди шњи Ус крс упам ти ће за цео жи вот јер му је уочи овог ве ли ког пра зни ка из штам пе иза шла пр ва књи га Мо ли тва те то вира ног ср ца. Ми лан се већ ду го ба ви писа њем, и ова књи га по е зи је је пр ва од за ми шље не три ло ги је Бо љи од свог жи во та. Соп стве ним из бо ром при ко ван за вечи ту гра ни цу цр ве ног и цр ног, ме сто на ко ме олу је ни ка да не пре ста ју, а за кло ни не по сто је, аутор је иза брао на чин ко муни ка ци је са све том ко ји га исто вре мено при бли жа ва том све ту и уда ља ва од ње га, ис тра жу ју ћи не ке од мо гу ћих инди ви ду ал них пу те ва ка вр ху спи рал ног сте пе ни шта. Сва ки за вој кри је но ву неиз ве сност и мо жда раз лог за од у ста ја ње, не ма ни ка кве га ран ци је да крај сте пе ништа мо же би ти до стиг нут, па чак ни да по сто ји, али, кад јед ном на чи ни те из бор, по ву че те по тез и ко рак не те на пред и увис, већ са ма тежња ка вр ху чи ни га освоји вим. Овај део из ре цен зи је Алек сан дра Жи ки ћа су штина је По по ви ће ве по е ти ке из ра же не већ пр вом књи гом, за ко ју овај кри ти чар каже да је озбиљ на, на дах ну та, ам би ци о зна збир ка. Ова кве оце не кри ти ча ра нај бо ље су пре по ру ке за ауто ра ко ји кре ће пе сничким ста за ма и за ко га је жи ве ти за уметност, са чу ва ти ве ру, се бе и ми сли ти са мо на до бре љу де, сми сао од есен ци јал ног зна ча ја. Књи га ће об ра до ва ти све љу би те- ПРИ ЗНА ЊЕ НА ШОЈ СЛИ КАР КИ Сли ке у На род ном му зе ју ље по е зи је јер По по вић пе ва о сми слу и бесми слу, прија тељ ству, исти ни, љуба ви, ве ри, и све му што овог мла ди ћа до ти че и тишти у овом и ова квом време ну. Пр ву књигу Ми ла на Б. По по ви ћа ли ков но је опре мио Јак ша Вла хо вић а из да вач је На род на књига / Ал фа. Ви ше по да та ка о збир ци чи та о ци могу на ћи на елек трон ској адре си ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај Је ле на Бад ње вац-ри стић, ду го го дишњи члан ли ков не сек ци је, при ре ди ла је у апри лу не за бо рав ну из ло жбу сли ка у На род ном му зе ју у Пан че ву, свом родном гра ду. На 30 сли ка она је ове ко ве чи ла ули це ово га гра да, цр кве, оба ле Та ми ша, мо сто ве и дру ге зна чај не објек те у свим го ди шњим до би ма и из за ни мљи вих углова. Сли кар ка ис тан ча них за па жа ња годи на ма сли ка ули це и со ка ке, уса мље не чам це, за ве ја не со је ни це, жит на по ља, сун цо кре те. Вој во ђан ску рав ни цу она дожи вља ва као плод ну бо га ту тр пе зу ко ја оно га ко уме да гле да окре пљу је и хра ни ле по том и здра вљем. Она уме да у сли ци на мах пре до чи це ли ну, сли ка је при јем чи ва и ра за сти ре се у оп ти ци јед ног по гле да, са дис кретном су мом ефе ка та илу зи је и све тло сти, ва лер ских гра да ци ја и кон тра ста, али је и про же та ши ром ма те ри јом ге сто ва, финих де та ља, ко ји до пу ња ва ју сце но гра фију при зо ра. Рад на отво ре ном раз ви ја ла је у де се ти на ма ко ло ни ја у Вој во ди ни и ју жној Ср би ји, где је та тра ди ци ја жи ва нај ма ње по ла ве ка. Оно што пред ста вља трај ни ре пер то ар ње них ре а ли за ци ја, махом уља на плат ну, то је ју жни Ба нат, али не као до ку мен тар на про за, већ као префи ње ни, не за бо рав ни сли кар ски ис каз, пун то пли не и естет ске са др жај но сти, ис та као је Душан Ђокић, сли кар и ликов ни кри ти чар, у ка та ло гу по во дом Јеле ни не из ло жбе. У Га ле ри ји На род ног му зе ја у Пан че ву из ло жбу је отво ри ла исто ри чар ка умет ности Иво на Ра ја чић-ба ран дов ски, ку стос га ле ри је СУ ЛУЈ. Је ле на је има ла 22 са мо стал не и пре ко сто груп них из ло жби у зе мљи и ино странству. Уче ство ва ла је на мно гим ли ков ним колонијама, од којих су многе биле хуманитарне. Њене слике се налазе у многим колекцијама и приватним збиркама. По занимању је дипломирани економиста и ради у Телекому у Панчеву. Сликарством се ба ви ви ше од че тврт ве ка и члан је Ликовне секције КУД-а Ђока Павловић од оснивања. Приређивањем изложбе у Народ ном му зе ју ука за на јој је ве ли ка част и при зна ње, а до бра по се та љу би те ља умет но сти то је и по твр ди ла. Текстови: И. Г. В.

23 Солидарност БОР БА ЗА ТЕ О ДО РУ Дир љи ва сна га ве ре сусрету са још једном животном причом, којој би тако пристајала реч иди- У ла, намеће се и мисао како је судбина увек корак испред човекових планова. Србољуб Станковић, шалтерски радник поште Бео град 6 и Светлана, контролор доставе, упознали су се на послу, заволели и препустили чарима брачне заједнице. После седам година крунисана је њихова љубав 26. марта постали су родитељи. Теодора је превремено дошла на свет у Же ле знич кој болни ци, уз вр ло те жак по ра ђај, који се, готово по правилу, одвијао у садејству са нехатом. Због недовољно развијених плућа пребачена је у Завод за недоношчад. Након два месеца сти гла је пред огром ни со литер новобеоградских блокова и убрзо испунила топли родитељски дом најлепшом музиком света, дечијим смехом. После сваког њеног пла ча ма ма и та та су па ко ва ли тор бу и хи та ли де жур ном ле ка ру, као и сви родитељи са својим првенцима. Дакле, све је би ло пот пу но при род но... Осим... Док би је купали, примећивали су да јој покрети ножица некако нису уједначени... Ово га пу та страх ни је био нео сно ван. Доктори су потврдили да њихова девојчи ца бо лу је од три па ре зе, бла жег об ли ка церебралне парализе. Код ње се највише испољила на функцију ногу и одразила на мало успореније, скоро префињене покрете рукама. Од тада су Србољуб и Светла на чи ни ли су све што мо гли, тра жи ли лек где год су чу ли, ве ру ју ћи у моћ и класичне и алтернативне медицине. Де вој чи ца рас ко шног та лен та Данас је Теодора ученица шестог разреда ОШ Јован Стерија Поповић. Када је упо зна те ако сте се икад пи та ли ка ко из гле да ан ђео ја сно вам је да је пред вама. Њене дивне плаве очи, светла пут са одсјајем седефа и премио израз лица просто вас нагоне да застанете, насмешите се, одговорите благошћу. Из ње избија она тешко достижна тишина духа, која ублажу је гнев и бур на осе ћа ња и чи ни да се чо век одво ји од сво је ни же при ро де. Те о до ра обо жа ва књи жев ност, јер још су је од де тињ ства на по чи нак пра тиле та ти не из ми шље не при че о на стан ку ства ри и оба ве зне ма ми не бај ке. Кад је нау чи ла да чи та, књи ге су јој по ста ле нај боље дру штво, а убр зо је и са ма пре та ка ла сво ју ма шту у сти хо ве. Мно ге ли те рар не на гра де и ра до ви об ја вље ни у збор ни цима де чи јег ства ра ла штва све до ци су њеног да ра. Ипак, оми ље ни пред мет јој је би о ло ги ја. Ка ко ка же, за то што во ли живо ти ње, чак би во лон тер ски бри ну ла о ста нов ни ци ма зоо-вр та, и што је фа сцини ра укр шта ње биљ них вр ста. Ина че, ђач ка књи жи ца ове ма ле-ве лике де вој чи це ис пу ње на је ис кљу чи во пе тица ма. По ред то га, до дат но учи ен гле ски је зик, два пу та не дељ но по пре по ру ци лека ра оба ве зно иде на пли ва ње, а по ха ђа и ча со ве му зи ке. У Мо кра њац се упи сала да би шко ло ва ла свој ан ђе о ски глас за УС ПЕ ЛА ПР ВА ОПЕ РА ЦИ ЈА ОСМО ГО ДИ ШЊЕГ НИ КО ЛЕ За хра брост ком пју тер У јед ном од прет ход них бро је ва ПТТ гла сни ка упо зна ли смо вас са ма лим Нико лом, сме лим де ча ком ко ји кад по ра сте же ли да по ста не ко смо на ут, за то што он ле ти и не мо ра да се му чи да ко ра ча. На и ме, син на шег ко ле ге Дра га на Жива но ви ћа, бо лу је од це ре брал не па ра ли зе, оте жа но хо да, ума ње на му је функ ци ја раме ног по ја са и ру ку, с на по ром кон тро лише не вољ не по кре те и из го ва ра по је ди не гла со ве. На ду за убла жа ва ње по сле ди ца и оспо со бља ва ње овог де ча ка за ко лико-то ли ко са мо ста лан жи вот по ну ди ли су ру ски хи рур зи. По шта је иза шла у су срет по ро ди ци свог по што но ше из За је ча ра и обез бе ди ла сред ства за пр ву опе ра ци ју. Ин тер вен ција на ра ме ном де лу успе шно је из ве де на и Ни ко ла се до бро осе ћа, а за не ко лико ме се ци тре ба ло би да усле ди и но ва опе ра ци ја. За по ка за ну хра брост и нај бо ље же ље за да љи на пре дак у ле че њу, на ини ци ја тиву Син ди ка та Не за ви сност, Пред у зе ће ет но пе ва ње, а он да је од лу чи ла да на у чи да сви ра на јед ном ин стру менту. По ма ло из не на ђу ју ће, ода бра ла је фру лу. И По шта ће по мо ћи Јед ном реч ју, ова љуп ка де вој чи ца као да при па да не ком дру гом вре ме ну, по свему бо љем и та на ни јем. Те о до ра је ве о ма осе тљи ва, али пот пу но све сна осе тљи вости сво јих но гу. Ме ђу тим, не ма раз ло га ни за ка кву не ла го ду, јер вр шња ци је не из два ја ју, има ју раз у ме ва ња да је са че кају, да јој по мог ну да са вла да сте пе ни це... Из да на у дан пси хич ки се при пре ма за 3. јун, ка да је оче ку је опе ра ци ја ко ју ће из ве сти гру па ле ка ра из Ру си је. Стан ко ви ћи су у бор би са суд би ном ус пе ли да са чу ва ју сво је де те, сво ју љу бав и свој ра зум. Обра ти ли су Слу жби за соци јал ну за шти ту и по тра жи ли по моћ. На ини ци ја ти ву Син ди ка та ПТТ Ср би је, трошко ве овог за хва та (72 хи ља де ди на ра и аме рич ких до ла ра) сно си ће Пред у зеће. Са да им пред сто ји са мо стр пљи вост, је ди на оде ћа ко ју је отац Адам оста вио сво јој го лој де ци. Исти на, лак ше је што се у сна жној ве ри не осе ћа ју уса мље но. Уз њих су сви по шта ри! Нада Ма рин ко вић је овом ђа ку пр ва ку нат про сеч не ин тели ген ци је по кло ни ло ком пју тер и штампач. Пре ма ре чи ма мај ке Су за не, Ни ко ла је оду ше вљен да ром и не одва ја се од њега. Са да се са мо стал но игра и лак ше усваја но ва зна ња. Н. М. број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 23

24 Наше чувене колеге (4) ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај БРА НИ СЛАВ НУ ШИЋ Осмог ок то бра го ди не, у глав ној бе о град ској чар ши ји (да на шњој Улици кра ља Пе тра 1) ро ђен је ма ли Ал киби јад, Ал ко, и ве о ма је об ра до вао сво је ро ди те ље, мај ку Љу би цу и оца Ге ор ги ја Ну шу. Ме ђу тим, ра дост је крат ко тра јала јер је имућ ни тр го вац Ге ор ги је (Цинца рин, по ре клом из да на шње Ал ба ни је) бан кро ти рао, те је мо рао да се исе ли из Бе о гра да и пре ђе у Сме де ре во. У Сме де ре ву је ма ли Ал ко по шао у основ ну шко лу. При ча се да је ов де, у углу дво ри шта по ро дич не ку ће, при кази вао сво је пр ве по зо ри шне пред ста ве. Пре сва ке пред ста ве Ал ко би раз гр нуо ћи ли ме, по ста вље не на би ни као за ве се, и пу бли ци би украт ко ис при чао о че му се у пред ста ви ра ди, ка ко су то чи ни ли и управ ни ци пу ту ју ћих по зо ри шних трупа, ко је је он гле дао у сме де рев ским кафа на ма или у ша тра ма по ста вље ним ис пред Ђур ђе вог гра да. Ве ро ват но су те по зо ри шне пред ставе, ко је су че сто при ка зи ва ле до га ђа је из на ци о нал не исто ри је, као и жи вот у по след њој срп ској сред ње ве ков ној престо ни ци, до при не ли да Ал ки би јад Ну ша по ср би сво је име и пре зи ме и по ста не Бра ни слав Ну шић. Бу ду ћи да се ње гов отац опо ра вио од по сле ди ца бан крот ства, Ну шић је у Бе о гра ду по ха ђао ре ал ну гимна зи ју (од до 1882), а за тим је студи рао пра ва у Гра цу и Бе о гра ду. У то вре ме је по чео и да пи ше кратке при че, по зо ри шна де ла, али и са тирич не освр те на он да шњи ре жим кра ља Ми ла на. Сам Ну шић ка же да је Два раба би ла по след ња пе сма ко ју је на пи сао. У овој пе сми је опи сао ка ко се та да шња власт од но си ла пре ма сво јим рат ним херо ји ма. До го ди ло се да је истог да на сахра њен офи цир Ка та нић, чу вен по сво јој хра бро сти у ра ту, и мај ка ге не ра ла Франа со ви ћа. Сви углед ни ци су се на шли на овој дру гој са хра ни, же ле ћи да се удворе двор ском ми ље ни ку Фра на со ви ћу. Ну ши ћев ко мен тар је гла сио: Срп ска де цо, што чи та ти зна те, Из ово га по у ку има те; У Ср би ји при ли ке су та ке Ба бе сла ве, пре зи ру ју на ке, С то га и ви не муч те се џа бе: Срп ска де цо, по ста ни те ба бе. Про ра дио је ефи ка сни суд ски си стем та да шњег ре жи ма, те је Ну шић оте ран на ро би ју у По жа ре вац. На ро би ји је провео око го ди ну да на, а он да је рас по ређен на слу жбу ван Ср би је. Ра дио је при По штан ски ко ме сар срп ском кон зу ла ту у При штини, а за тим и у Ско пљу. Оштри на ре жи ма од ра зила се и на дру ге књи жев нике. По чет ком го ди не на ули ци су се на шли: Драго мир Бр зак (на рас по ло жењу), Ми ло ван Ђ. Гли шић (пен зи о ни сан), Јанко Веселино вић (от пу штен), Милорад Митровић (от пу штен), Милош Цве тић (пен зи о ни сан), Ми ло ван Ми ло ва но вић (отпу штен), Си мо Ма та вуљ (отпу штен), Ми ло рад Па вло вић Крпа (от пу штен), Радоје Домано вић (от пу штен)... У ме ђу вре ме ну се у Ср би ји про ме нио ре жим и на власт је дошао краљ Александар Обрено вић. Ње го ва су пру га, Дра га Ма шин, још као двор ска дама кра љи це На та ли је, ба ви ла се књи жев ним ра дом, пи са ла је кра ће при че, а са фран цуског је пре ве ла ро ман Мач је око Кса ви је ра де Мо те пе на. Же ле ћи да око дво ра при вуку књи жев ни ке и умет ни ке, Алек сан дар и Дра га по чи њу да их по ма жу, фи нан си ра њем ли сто ва, апа на жа ма или за по шља ва њем у др жавним уста но ва ма. Бра ни слав Ну шић го ди не поста је управ ник На род ног по зо ри шта, фор ми ра књи жев но-умет нич ки од бор у ко ји ула зе Бр зак, Гли шић, Ве се ли но вић и Сре мац. Ме ђу тим, из гле да да Ну шић ни је мо гао да тр пи ме ша ње у ор га ни заци ју и ре пер то ар по зо ри шта, те је после јед не од лу ке, на мет ну те од вла сти, за тра жио да га пен зи о ни шу. Пен зи ја, ко ја се за сни ва ла на крат котрај ној др жав ној слу жби, би ла је сва како ма ла, те Ну шић ни је мо гао да жи ви ла год но, иако је имао до дат не при ходе од об ја вље них тек сто ва у но ви на ма или од из ве де них по зо ри шних пред става. По но во је по же лео да сту пи у др жавну слу жбу, али у том тре нут ку је би ло сло бод но са мо ме сто по штан ског ко меса ра. По сао ко ме са ра је, у ства ри, био ин спек ци ја по шта и те ле гра фа. Ево шта је о то ме пи сао Ну шић: За ми сли те ме не као ко ме са ра свију по шта и те ле гра фа, бу ди бог сна ма! Али, та ко је мо ра ло би ти. Ми то вама да је мо да би сте има ли слу жбу, а ни ко од вас не тра жи да иде те на дужност, ре као ми је ми ни стар ко ји ми је био на кло њен, али је ма ло ме се ци затим до шао за ми ни стра чо век ко ји ми ни је био на кло њен, и он ми је про сто ре као: Из вол те на ду жност! Ама, зар ја на ду жност! Шта, ваљ да да пе чатим ка се по шта ри ма чи ја ће же на и деца пла ка ти у дру гој со би док се у пр вој вр ши пре глед. За тај по сао не тре ба имати са мо струч ну спре му већ и струч но ср це. Ја га не мам, и то за ту ђу не во љу ви ше но за сво ју... Ипак, ја бих био сме шан све ту, оним чи нов ни ци ма; и, што је нај глав ни је, смешан сам се би! Ја не знам ни ко ли ку марку тре ба при ле пи ти на про стом пи сму ко је се ша ље у Пан че во, а ка мо ли шта дру го. И та ко, све ми слио на јед но смислио. Под нео сам мол бу за пен зи ју која је гла си ла: Го спо ди ну Ми ни стру гра ђе ви на, Осе ћа ју ћи се пот пу но не спо соб ним за слу жбу у ко јој сам, част ми је за моли ти вас, го спо ди не ми ни стре, да ме из во ли те пен зи о ни са ти. Понизни Бранислав Нушић Ми ло рад Јо ва но вић

25 Филателија НО ВЕ МАР КЕ Свет ско пр вен ство у фуд ба лу, европ ске ин те гра ци је Нај ва жни ја спо ред на ствар на све ту фудбал, за пра во пр вен ство пла не те у овој атрак тивној игри, одр жа ва се овога ле та у гра до ви ма ши ром Не мач ке. Ка ко је већ уобича је но, За јед ни ца ЈПТТ је и ово га пу та обе ле жи ла ову свет ску ма ни фе ста ци ју, и то са две при год не мар ке у вред но сти ма од 33 и 46 ди на ра, од но сно 0,40 и 0,50 евра, ко је су пу ште не у про да ју 12. апри ла. До датак се ри ји је и при го дан спо мен-блок вред но сти 92 ди на ра (1,00 евро), сти лизо ван та ко да пер фо ра ци јом по сре ди ни пред ста вља две по штан ске мар ке у вредно сти ма по 46 ди на ра, од но сно 0,50 евра сва ка. Јак ша Влахо вић, аутор ликов них ре ше ња ових ма ра ка, искористио је детаље фуд бал ских ак ци ја, и то на пр вој мар ки ду ел фуд ба ле ра, док је на дру гој мар ки сти ли зо ва на па ра да голма на ко ји из ла зи из окви ра фуд бал ског ста ди о на. Мар ке су штам па не у та ба чи ћима по осам ко ма да са цен трал ном ви њетом; на пр вом та ба чи ћу је то фуд бал ска лоп та са не мач ком тро бој ком, а на дру гој си лу е та фуд ба ле ра при шу ту, та ко ђе са заставом Немачке. Овај та ба чић је ну ме ри сан. На ран до ви ма оба та ба чи ћа је одго ва ра ју ћи приго дан текст на срп ском, ен глеском, не мач ком и фран цу ском јези ку, као и го ди на из да ња. Сâм блок мо ти вом ви зу ел но до ча рава фуд бал ски те рен и Бран ден бур шку капи ју у Бер ли ну, а не мач ка за ста ва као по зо ри шна за ве са на ја вљу је ма ни феста ци ју и зе мљу до ма ћи на. И на бло ку је при го дан текст, али са мо на срп ском (ћи ри ли ца и ла ти ни ца), као и зва нич ни ло го овог так ми че ња. Мар ке је тех ни ком ви ше бој ног оф сета и зуп ча њем 13¾ ре а ли зо ва ла но во садска штам па ри ја Фо рум, у ти ра жу од се ри ја, а Ју го мар ка је све то про пра ти ла сва два при годна, од но сно два ко вер та са ознаком пр вога дана. Уоби ча је но при год но из да ње Европа, ове године пуштено у оптицај 4. ма ја, за те му има ин те гра ци ју ими гра на та. Оп ште по зна та је чи ње ни ца да су стан дар ди за до би ја ње рад них или бо ра ви шних до зво ла у зе мља ма Европске уни је го то во не до сти жни за огро ман број по тен ци јал них ими гра на та. По ставља њем ви со ких кри те ри ју ма, чел ни ци ЕУ пла ни ра ли су да за у ста ве на ва лу имигра на та из си ро ма шних зе ма ља. Уме сто то га, раз ви је на Евро па су о чи ла се са по- пла вом иле гал них ими гра на та, гра ђа на дру гог ре да, ко је вла сти тре ти ра ју као кри ми нал це. А то су, у ве ли кој ве ћи ни, са мо обич ни љу ди жељ ни шан се да поште но ра де и жи ве у скла ду са за ко нима ЕУ. Они не же ле да жи ве одво је но, већ да се ин те гри шу, али и да за др же свој иден ти тет. ЕУ упра во ра ди на из ради за јед нич ке плат фор ме и про це ду ре за ин те гра ци ју ими гра на та ко је би треба ло да об у хва те не са мо њих, ими гранте, већ и све оста ле гра ђа не. Иако по ма ло па ра док сал но, у да нима ка да су пре го во ри Ср би је и ЕУ на ле ду, По шта се при дру жи ла овој ини- ци ја ти ви ре а ли за ци јом ово го ди шњег при год ног из да ња Евро па. По себ ну за ни мљи вост овог из да ња ма ра ка предста вља чи ње ни ца да су ли ков на ре ше ња за мар ке у ства ри де чи ји цр те жи, јер де ца, по зна то је, ова квим про бле ми ма при сту па ју на де чи ји бе за злен, ди ректан на чин, без вер ских, ра сних, по литич ких и дру гих пред ра су да. Сá мо из да ње има две мар ке, но мина ла 46 и 73 ди на ра (0,50 и 0,80 евра). Цр теж на мар ки но ми на ле 46 ди на ра за јед нич ки је рад Је ле не Сто ја но вић и Александре Барјактаревић, уче ни ца VI -II раз ре да ОШ Дрин ка Па вло вић из Бе о- гра да, док је цр теж за мар ку но ми на ле 73 ди на ра на сли ка ла Ма ја Сте ше вић, уче ни ца VI раз ре да ОШ Бо ри слав Пекић, та ко ђе из Бе о гра да. Као мо тив на ви ње ти ис ко ри шћен је цр теж Не вен ке Осто јић, уче ни це пе тог раз ре да ОШ Ра де Дра и нац из Бор че, а за мар ке у бло ку узе ти су цр те жи Ва лен ти не Тошић из сед мог раз ре да ОШ Ра де Дра и нац из Бор че (мар ка но мина ле 46 ди на ра) и Ан то ни је Луковац из ОШ Иван Гун ду лић са Но вог Бе о гра да (мар ка но ми на ле 73 ди на ра). Све ове цр те же гра фич ки је об ра ди ла На де жда Ско ча јић, дипло ми ра ни гра фич ки ди зај нер из Бе о гра да, кре а тор ма ра ка ДП Ју го марка, штам пао их је но во сад ски Фо рум тех ни ком ви ше бој ног оф се та, зуп ча ње че шља сто, 13¾, у ти ра жу од сери ја за мар ке, од но сно за блок. Мар ке су штам па не у шал тер ским та баци ма од по осам ко ма да плус ви ње та, са ну ме ри са ним та ба ци ма за но ми на лу од 73 ди на ра. На ран до ви ма та ба ка на ла зи се на зив и го ди на из да ња, као и че творо је зич но (срп ски, ен гле ски, не мач ки и фран цу ски) ис пи сан текст Ин те гра ци ја ими гра на та. Из да ње пра те и два при годна ко вер та са жи гом пр во га да на. А. Де спо то вић број 290 мај ПТТ ГЛАСНИК 25

26 Спорт ВЕ ЛИ КИ УСПЕХ ОК ПО ШТАР 064 Осво је на ду пла кру на ПТТ ША ХИ СТИ МЕ ЂУ ОСАМ НАЈ БО ЉИХ У СЦГ Бли зу вр ха Ти ту ли по бед ни ка ку па СЦГ, другој у исто ри ји клу ба, од бој ка ши це Пошта ра 064 до да ле су и пр ву ти ту лу шам пи о на др жа ве. Ма ри ји Па вло вић, ка пи те ну еки пе, по бед нич ки пе хар за се зо ну 2005/2006. уру чи ла је Ана Аврамо вић, члан пред сед ни штва Удру же ња од бој ка шких клу бо ва са ве зних ли га. Пр ва по ста ва по штар ки оки ће на је и од лич ји ма за веч ност пре ле пим по злаће ним ме да ља ма. По сле пр ве две утак ми це фи на ла плеј-офа, од и гра не на те ре ну Је динства из Ужи ца, шан се ста рих ри вал ки би ле су под јед на ке јер су обе еки пе зара ди ле по јед ну по бе ду. Ме ђу тим, после тре ћег ме ча, по штар ке су по ве ле у по бе да ма са вла дав ши Је дин ство са 3 : 2. Тре ћа сре ћа и тре ћа по бе да од и- гра ла се у Бе о гра ду у ус кр шње пред вечер је, ка да су од бој ка ши це По шта ра ди вов ском бор бом над и гра ле сво је против ни це и по бе ди ле са мак си мал них 3 : 0 (25 : 14, 25 : 14 и 25 : 20). Осим из у зет не по жр тво ва но сти на пар ке ту, пам ти ће се и ат мос фе ра у двора ни Спорт Еко, за ко ју се по ста ра ла пу бли ка и осо бље овог спорт ског центра. Ср ча но скан ди ра ње око гледа ла ца, би ло је укра ше но спе ци јал ним на ви јач ким ко ре о гра фи ја ма и са безброј жу то-пла вих ба ло на с обе леж ји ма Те ле ко ма и По ште. По уза вре ло сти на Ствар но нај бо љи Гла со ви ма од бој ка шких тре не ра у ан ке ти спорт ског ли ста Спорт, Јо вана Бра ко че вић из ОК По шта ра 064, иза бра на је за нај бо љу игра чи цу првен ства а Дар ко За коч, фронт мен поштар ки, за нај бо љег тре не ра. По себ на част за Клуб је што ће чак три ње го ве од бој ка ши це игра ти за ре пре зен та ци ју Јо ва на Бра ко чевић, Ја сна Мај сто ри вић и Ма ри ја Павло вић. ПТТ ГЛАСНИК број 290 мај Еки па ПТТ ша хи ста ушла је дру штво осам нај бо љих ти мо ва Ср би је и Цр не Го ре и по сти гла нај ве ћи успех у сво јој исто ри ји. По сле ква ли фи ка ци о них над мета ња за Куп Бе о гра да, так ми ча ри ШК ПТТ, по од у ста ја њу јед не еки пе, као пр ва ре зер ва оства ри ли су пра во уче шћа у фи на лу Ку па СЦГ. На овом над ме та њу одр жа ном по чет ком ма ја у Вр њач кој Ба њи, у кон ку рен ци ји деветнаест најбољих професионалних екипа из читаве државе, поштари су поделили пла сман од пе тог до осмог ме ста. Ти ме се Клуб ПТТ ша хи ста, ко ји ина че игра у Ква литет ној ли ги Ср би је, ди рект но пла си рао у фи на ле на ред ног др жав ног ку па. те ре ну и три би на ма, све је ли чи ло на бра зил ске спорт ске су сре те. На рав но, шам пи он ка ма то и при па да! По себ но је по но сна Јасмина Стамен ко вић, ди рек тор Клу ба: Ср це ми је пре пу но. Ово је наш нај ве ћи успех до са да. Че сти там свим де вој ка ма и стручном шта бу на ду плој кру ни. Ве ли ка захвал ност Те ле ко му, на шем ге не рал ном спон зо ру и По шти, на шем до на то ру. Посе бан до при нос дао је Љу бо мир Бе ло шевић на че лу УО По шта ра 064. Све у све му осе ћај сре ће и за до вољ ства просто је не ве ро ва тан. Емо ци је се још ни су сти ша ле, че ститке при сти жу са свих стра на, као и пригод не пре ми је од ма тич них пред у зе ћа. И док су од бој ка ши це на за слу же ном одмо ру, упра ва вред но ра ди на на ред ном за дат ку раз ми шља о по ја ча њи ма за сле де ћу се зо ну, ка да ће По штар 064 иза ћи и на европ ску сце ну. Текстови: Н. Маринковић

27 БЕЛЕШКЕ С РУБА ЗВАЊА И ЗАНИМАЊА (2) про шлом бро ју би ло је ре чи о зва њи ма и У занимањима које обављају жене и предлогу ко ле га са РТВ Б92 да, од 8. мар та ове го дине, уведу као обавезно коришћење женских облика за називе занимања или функција које оба вља ју же не, чи ме ће, ка ко су на пи са ли, бити корак испред других медија и институција. У међувремену је Институт за српски језик САНУ, на деветој седници, одржаној 18. априла ове године, новинарима поделио и Списе Одбора за стандардизацију српског језика (VIII, Београд 2005), у којима је, између осталога, прештампано и реаговање проф. др Милоша Ковачевића поводом закључака бањолучког округлог стола Дискриминација жена у језику (објављено у Гласу српском ). У јед ном од основ них за кљу чака ба њо луч ког окру глог сто ла ка же се да би српски језик требало да уведе називе за занимања и титуле жена, јер би сваки други облик обраћања био расна дискриминација. (Зар ни је пол на?) Сва ко ко пи ше на срп ском језику, морао би, пише у закључку, да занимања и титуле доследно пише у женском роду, та мо где је мо гу ће. Таквом се закључку не ма шта при го во ри ти, али то је оно због че га је и ре а го вао професор Ми лош Ко ва чевић јер упра во то и је сте основ ни је зич ки проблем целог питања. Фор му ла ци ја та мо где је мо гу ће под разу ме ва да има слу ча је ва и за што је (не)могу ће. Про фе сор Ко ва че вић под се ћа да су при пад ни ци Пра шке шко ле по ка за ли да је му шки род у од но су на жен ски, бар што се ти че лек се ма за зва ње и за ни ма ње, не марки ран (нео бе ле жен) јер он кон тек сту ал но мо же по кри ти оба по ла (нпр. Јо ван је наш ми ни стар. Јо ва на је наш ми ни стар), док је ж. р. мар ки ран јер се не мо же упо тре би ти за осо бе му шког по ла (нпр. мо гу ће је са мо Јова на је на ша ми ни стар ка, али не и: Јо ван је на ша ми ни стар ка). Оп ште лин гви стич ки статус ро до ва, пре ма Ко ва че ви ће вим ре чи ма, те шко да ико мо же про ме ни ти све сно иг нори шу ћи ње го ву (очи то исто риј ски усло вљену) си стем ску има нент ност. Професор Ковачевић наводи још један пример, питајући се како, на пример, постићи равноправност мушког и женског рода при конгруенцији (слагању у роду и броју) предика та са ви ше су бје ка та ако се зна да у срп скоме језику предикат у женскоме роду једино ако су сви су бјек ти жен ско га ро да (нпр. Мајка и кћерка су разговарале. У сваком другом слу ча ју (ако су су бјек ти му шког ро да, ако су родови измешани, па чак и ако та измешаност подразумева женски и средњи род, или пак кад су сви су бјек ти сред њег ро да), слага ње је је ди но у му шком ро ду: Отац и мај ка УКРШТЕНЕ Е РЕЧИ ПТТ ГЛАСНИК ВРСТА ЕКСПЛО- ЗИВА ВРСТА ПТИЦЕ МОЧВА- РИЦЕ ПОСТАТИ ЗРЕО СРДИТО, НАПРА- СИТО ЖИВАХНИ ИРСКИ ПЛЕС ГРАД У БЕОТИЈИ ОБЛАСТИ У ГРЧКОЈ ВАТЕРПОЛО ИГРАЧИ У НАПАДУ ПАРА (скр.) АНТИЧКИ ГРАД У ИРАКУ Шарена Суткиња и боркиња ипак неравноправне ВРСТА ПОШТАН- СКЕ ПОШИЉКЕ су разговарали; Мај ка и де те су разговарали; По ље и је зе ро су велики. Ов де, очи глед но, никако није могуће постићи равноправност родо ва и ту ни ка кви за кључ ци не по ма жу јер су у супротности са нормом. Од лингвистичких критеријума системности, проширености у употреби и сврсисходности никако не могу бити изузете ни форме лексема женског рода за звање и занимање. Да нас су у срп ско ме је зи ку пот пу но обич не лексеме: министарка, па чак и посланица за же ну ми ни стра и же ну по сла ни ка јер су оне постале системски вишезначне (полисемич не) па не зна че ви ше са мо же на ко ја је удата за министра, односно писмена порука, писмо (обично већем броју особа), односно службена порука владара народу или законодавном телу или порука црквених поглавара свештенству и пастви, односно писмо у стихови ма као вр ста књи жев ног де ла или, на крају, апо стол ско пи смо у Но вом за ве ту. Али, за то, у срп ско ме је зи ку ни су обичне сут ки ња, бор ки ња и њи ма срод не лексе ме, упр кос то ме што је ба њо луч ки пе сник Дра ган Сту ден го ди не об ја вио књи гу пе са ма Бор ки ње. Иако се нор ма срп ско га јези ка од ли ку је ела стич ном ста бил но шћу, лексе ме бор ки ња и сут ки ња (и њи ма срод не) за сад ће оста ти не рав но прав не. Б. Сто ја но вић ШУМСКИ ОБРАЗОВНИ УКРАСИТИ ЦЕНТАР ШАРАМА (скр.) 14. И 22. СЛОВО ПОВРЕ- МЕНИ МАСОВНИ РАД (мн.) ДЕЛОВИ ЧЕОНЕ КОСТИ РЕМЕТИТИ, НАРУША- ВАТИ ДОПИ- СНИЦА СА СЛИКОМ ГЛАВНИ ГРАД ГАНЕ ФИЛМ КОСТЕ ГАВРАСА СТРАНА СВЕТА ГРАНА С ГРОЖЂЕМ СТРОН- ЦИЈУМ СЕЛО КОД ШАПЦА БИВШИ (лат.) ТИХИ ГОВОР ОЗНАКА ЗА ТОНУ ПОШТО- НОША НИ У КОЈЕ ВРЕМЕ БИЉКЕ ЗА ПРЕСА- ЂИВАЊЕ ПЕРУ ВРСТА ШТУКЕ СТРАНО ЖЕН. ИМЕ МЕСНИ КОМИТЕТ УБИЦА ИЗ ЗАСЕДЕ ЈЕДНО- ЦИФРЕН БРОЈ ОСЕЋАТИ СТИД АУТОР: Р. Б. С. РЕШЕЊЕ: ЕКСПРЕС ПОШИЉКА, КВАРИТИ, ПОШТАР, РАЗГЛЕДНИЦА, МК, АКРА, ОРИД, РАПА, З, ЕВЕНАК, РАСАД, ИСТОК, ШАПУТАЊЕ, ТРИ, СТИДЕТИ СЕ.

28