Нови Логос. Поштоване наставницe и наставници,

Transcription

1

2 Нови Логос Поштоване наставницe и наставници, желимо да вам представимо каталог уџбеника биологије издавачке куће Нови Логос из Београда за школску 2011/12. годину. Још једна година је пред нама, као и одлука које ћете уџбенике користити у настави. Будући да је и уџбеник важан део квалитетног наставно-образовног процеса, на припреми издања Новог Логоса радили су пажљиво одабрани ауторски тимови, у сарадњи са највећим ауторитетима из сваке области. Срећни смо што можемо да вас обавестимо да смо добили трајна одобрења Министарства просвете за коришћење у настави уџбеника из биологије за 6. и 8. разред. Уџбеник за 5. и 7. разред је у поступку одобравања. Уџбеници су припремљени у складу са прописаним Планом и програмом РС, при чему је, уз квалитетан методолошки приступ градиву, текст уџбеника писан на ученицима разумљив и једноставан начин, примерен узрасту коме је намењен. У уџбеницима је посебна пажња посвећена избору квалитетних илустрација и фотографија које смислено прате и надопуњују текст и доприносе његовом бољем разумевању. Посебну пажњу обратили смо на припрему и квалитет Приручника за наставнике са ЦД-ом и пропратног материјала уз приручник. У овом приручнику дати су глобални и оперативни наставни планови, изглед табле, као и детаљне припреме и ток часа. Кроз креативан процес учења, ученици ће учити о свету око себе, научиће да опажају, критички размишљају и закључују, те стичу трајна и употребљива знања. Циљ нам је да вам, коришћење наших уџбеника, олакша рад на часу и тако допринесе успешном раду и добрим резултатима. Желимо да се још боље упознате са нашим радом на предстојећим семинарима и радионицама Новог Логоса, на које ћете бити позвани. Издавачка кућа Нови Логос, на основу решења Министарства Просвете РС, добила је Лиценцу за издавање уџбеника за основну и средњу школу. Са задовољством радимо, пишемо и учимо са вама и за вас. С поштовањем, Нада Осмајић директорка издавачке куће Нови Логос

3 НАШ ЦИЉ ЗАДОВОЉАН НАСТАВНИК, УЧЕНИК И РОДИТЕЉ У ШКОЛСКОЈ 2011/12. ГОДИНИ НОВИ ЛОГОС ВАМ ПРЕДСТАВЉА: савремене уџбенике и уџбеничке комплете са додатним материјалима и ЦД-овима који ће обогатити и олакшати ваш рад, квалитетне приручнике за наставнике са дневним припремама и ЦД-овима. НОВИ ЛОГОС ВАМ ПРУЖА: квалитетан методолошки приступ настави, нове идеје, додатна средства за лакшу презентацију градива. НОВИ ЛОГОС ОМОГУЋАВА УЧЕНИЦИМА: креативан процес учења, илустроване примере из свакодневног живота који ће им приближити градиво, лако стицање трајних и употребљивих знања. НОВИ ЛОГОС САРАЂУЈЕ СА ВАМА: слушајући ваше савете и потребе, чинећи наставу квалитетнијом, успешнијом и занимљивијом. Садржај: Биологија Биологија Биологија Биологија Приручник за наставнике

4 Билогија 5 Аутори Др Гордана Субаков-Симић Др Милан Вељић Уредник Др Славиша Станковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Рецензенти Др Јелена Кнежевић-Вукчевић, редовни професор на Биолошком факултету у Београду Др Петар Марин, редовни професор на Биолошком факултету у Београду Зорица Лазић, професор биологије у ОШ Филип Кљајић Фића у Београду Уџбеник је пажљиво припреман, са жељом да ученици још више заволе и поштују природу и да им се омогући лако и брзо разумевање градива биологије. У кратком водичу кроз уџбеник представљамо вам предност и квалитет концепта нашег уџбеника биологије, разложеног по свим битним сегментима који га карактеришу и прожимају се кроз цео уџбеника. Наслов лекције Увод у лекцију Подсетник о раније обрађеним темама. Најважнији појмови посебно су истакнути. Илустрације и фотографије прате текст и омогућавају лакше усвајање новог градива. 2

5 Др Гордана Субаков-Симић, Др Милан Вељић Свако поглавље уџбеника почиње уводом У овом поглављу ћеш сазнати, којим се најављује кратак садржај наставних јединица датог поглавља. Почетак прве наставне јединице сваког поглавља садржи низ пажљиво одабраних питања којим се ученици подстичу да испоље стечена знања из биологије и уводе у нове садржаје. градиво и бројним функционалним фотографијама, илустрацијама и шемама лекција помажу ученицима да боље разумеју унутрашњу грађу живих бића и процесе који се одвијају у њима. Наставне јединице уређене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују На слов лек ци је Илустрације и фотографије Прате текст и омогућавају лакше усвајање градива Најава градива које следи Назив поглавља У уџбенику има пет поглавља. 3

6 Билогија 5 У визуелно истакнутом делу Запамти истичу се кључни појмови које ученик треба да усвоји. Сваку наставну јединицу прати и део Из ризнице природе, кога чине кратки и занимљиви садржаји. За ученике који желе да сазнају више о живом свету и оне који воле природу осмишљени су атрактивни додатни садржаји. Питања на крају сваке лекције дају ученицима могућност да провере знање, а Практичне вежбе у радним листићима уводе их у примену обрађеног градива, што представља најбољи начин за стицање трајног знања. Шема лекције једноставно и систематизовано приказује односе међу наученим појмовима и истовремено представља модел за Запамти Кратки преглед нових појмова из лекције издвојен је ради лакшег уочавања и понављања. Из ризнице природе Необавезни али занимљиви садржаји за ученике који желе да знају више. Шема лекције Графички или табеларни приказ лекције ради лакшег памћења градива. Провери своје знање из поглавља Занимљива питања за проверу знања. 4

7 Др Гордана Субаков Симић, Др Милан Вељић прављење доброг резимеа лекције или поглавља. Она помаже бржем учењу и дужем памђењу, а научено ученици могу проверити у занимљивим тест питањима која се налазе на крају сваког поглавља. Кратак преглед градива из поглавља олакшава ученику утврђивање више наставних јединица. Тај сажетак представља минимално знање које ученик треба да понесе из биологије у петом разреду. Појмовник је део уџбеника у коме су дати сви појмови по азбучном реду са кратким јасним објашњењима. Сва решења задатака и одговори на питања из лекција дати су на крају уџбеника. Појмовник Речник појмова из уџбеника са објашњењима Кратак преглед појмова из лекције Сажето градиво из целог поглавља. 5. Више о приручницима биологије можете сазнати на странама

8 Билогија 6 ОДОБРЕНО Аутори Др Драгана Миличић Др Имре Кризманић Уредник Др Славиша Станковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Рецензенти Др Предраг Симоновић, ванредни професор на Биолошком факултету, Универзитет у Београду Др Александар Остојић, доцент Природно-математичког факултета у Крагујевцу Ана Ђокић-Остојић, професор биологије у ОШ Свети Сава у Крагујевцу Овај уџбеник припремљен је са жељом да ученицима омогући боље разумевање јединства и разноврсности живог света, да их подстакне да заволе природу и упознају неке њене законитости. У кратком водичу кроз уџбеник представљамо вам предности и квалитет концепта који смо осмислили за наш уџбеник биологије за шести разред основне школе. Наслов лекције Функционална илустрација прати текст лекције. Осим квалитетних фотографија, уџбеник садржи и цртеже на којима је представљена грађа различитих организама. 6

9 Др Драгана Миличић, Др Имре Кризманић Главни циљеви уџбеника биологије за шести разред јесу формирање научног погледа ученика на живи свет, подстицање логичког расуђивања и критичког мишљења и буђење свести за очувањем живог света. Уџбеник уводи ученике у свет хетеротрофних организама, једноћелијских (у оквиру царства праживотиња) и вишећелијских (у оквиру царства животиња) и упознаје их са њиховим особинама. Свако поглавље садржи комплементарне и препознатљиве микроцелине које се протежу кроз цео уџбеник и чине га прегледним. Уводни део сваког поглавља својим садржајем најављује основне карактеристике поглавља а сегмент У овом поглављу ћеш сазнати представља ученику садржаје који ће бити обрађени у лекцијама, док их део Подсети се кратко подсећа на раније стечена знања из биологије. Потсети се усмеравање на већ стечена знања која подстичу лакше усвајање новог градива У овом поглављу ћеш сазнати Кратак преглед основних садржаја који се обрађују у оквиру тематске целине. Илустрације и фотографије прате и омогућавају лакше усвајање градива 7

10 Билогија 6 ОДОБРЕНО Обрада нових појмова у основном тексту прати јединствену шему, од упознавања опште грађе на одабраном примеру у лекцији до представљања опште слике разноврсности, значаја и угрожености појединих група живог света. Сваку наставну јединицу прати део Из ризнице природе, који пружа кратке и занимљиве садржаје намењене ученицима који желе да сазнају нешто више и онима који воле природу. Упознавање опште грађе животиња дате на одабраном примеру Представљање опште слике разноврсности, значаја и угрожености појединих група Из ризнице природе Различите занимљивости везане за тематску јединицу, подстичу додатно занимање и мотивацију за истраживање нових садржаја. 8

11 Др Драгана Миличић, Др Имре Кризманић Одељак Запамти на крају сваке тематске целине представља мали подстеник на најважније научне, морфолошке и функционалне појмове из лекције које ученик треба да усвоји. Kратак преглед градива представља синтезу сваке наставне целине, кроз листи јасно наведених најважнијих чињеница које би требало да представљају основно знање сваког ученика. На крају сваке наставне јединице налазе се Питања за проверу знања која ученицима могу помоћи да самостално процене колико су научили. Ради лакшег сналажења, обрађене области прати и Шема поглавља, која представља својеврсну мапу ума тј. визуелну презентацију градива. Појмовник је део уџбеника у коме су дати појмови по азбучном реду. Запамти Истицање најзначајнијих чињеница обрађених у поглављу. Шема поглавља је приказ логичких целина и њихове међусобне повезаности. Kратак преглед градива пресек главних чињеница датих у наставној јединици. 6. Више о приручницима биологије можете сазнати на странама

12 Билогија 6 ОДОБРЕНО Аутори Др Драгана Миличић Др Имре Кризманић Уредник Др Славиша Станковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Рецензенти Проф. др Предраг Симоновић, Биолошки факултет Универзитетa у Београду Доц. др Александар Остојић, Природноматематички факултет Универзитета у Крагујевцу Ана Ђокић-Остојић, професор биологије у ОШ Свети Сава у Крагујевцу Радна свеска по садржају прати све тематске целине уџбеника Биологија 6. Садржаји у оквиру Радне свеске, осим провере знања на класичан начин, путем решавања објективних тестова знања кроз сегмент Потруди се, предвиђају и друге модуле, Забави се учећи, као и различите практичне активности у природи и затвореном простору уз помоћ вежби и сегмента Буди и ти истраживач. Наслов поглавља Фотографије које прате задатке 10

13 Др Драгана Миличић, Др Имре Кризманић Задаци за вежбање и обнављање градива конципирани су тако да воде ученике до аутономног закључивања и формирања сопственог мишљења путем самосталаног рада, запажања, повезивања и примене стеченог знања. У овом сегменту постоји обиље слика и функционалних илустрација које прати одговарајући радни простор у коме ученици записују одговоре на питања, уносе своја запажања, или илуструју одређену биолошку појаву. Визуелизација као основни метод у оквиру ове Радне свеске, поред метода поступности, повезивања и осмишљавања градива, треба да допринесе актуелности и занимљивости наставне литературе и да ученицима олакша утврђивање и учење градива. Упутства за самостални истраживачки рад. 11

14 Билогија 7 Аутори Др Имре Кризманић Зорица Лазић Албина Холод Уредник Др Славиша Станковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Рецензенти Др Лидија Раденовић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у Београду Др Предраг Симоновић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у Београду Јелена Андрејевић Маркварт, дипломирани биолог, наставник ОШ Стеван Сремац Београд Уџбеник је oсмишљен да на једноставан и занимљив начин ученицима прикаже порекло, грађу и фунционисање човечјег организма, као и да подстакне развијање свести о здравом начину живота, примењујући знање стечено на часовима биологије. На уводној страни поглавља налази се фотографија или илустација система органа који се изучава и у функцији је визуелног Наслов лекције Цен трал ни нер вни си стем Нер ви пре но се нер вне им пул се са по вр ши не и из уну тра шњости те ла и спро во де на ре ђе ња ор га ни ма шта да ра де. Чи тавог жи во та осе ћа мо, учи мо, пам ти мо, раз ми шља мо. Сви ови сло же ни про це си од ви ја ју се у цен трал ном нер вном си сте му. Цен трал ни нер вни си стем гра де мо зак и кич ме на мо жди на. Мо зак и кич ме на мо жди на упра вља ју ра дом це лог ор га ни зма и свих ње го вих де ло ва, али и њи хов рад за ви си од дру гих ор гана. Нео п ход на им је хра на, раз ме на га со ва и за шти та. Мишићни систем Ако ми ши ћи чи не 40% ма се људ ског те ла из ра чу нај коли ку ма су има ју тво ји ми ши ћи. Ми шић на ма са му шкарца је у про се ку 15% ве ћа не го код же на. Да ли знаш да ка да се на сме је мо по кре не мо 12 ми ши ћа а кад се на мр го ди мо 11. Ми ши ћа у на шем те лу има 639. За ду же ни су за по кре тање те ла за јед но са ко сти ма, омо гу ћа ва ју рад не ких унутра шњих ор га на и оба вља ју још мно го то га. Про чи тај лек ци ју и са зна ћеш Шематски приказ попречног пресека сл Уздужни пресек мозга човека Пред њи (ве ли ки) мо зак Ме ђу мо зак Мо зак Мо зак је нај сло же ни ји ор ган људ ског те ла. Део је цен трал ног нер вног си сте ма, до бро за шти ћен ко сти ма ло ба ње и оба ви јен са три оп не ко је се пру жа ју и око кич ме не мо жди не. Из ме ђу оп ни и у по себ ним шу пљи на ма се на ла зи мо жда но-мо ждин ска течност. То је је дин стве на теч ност ко ја без пре ки да цир ку ли ше и у мо згу и у кич ме ној мо жди ни. Оп не и теч ност шти те мо зак (и кич ме ну мо жди ну) од по тре са, по вре да и ми кро ор га ни за ма. Сред њи мо зак Зад њи (ма ли) мо зак Про ду же на мо жди на У на шем те лу има ви ше од 600 ми ши ћа. Сви они за јед но чи не те ле сну му ску ла ту ру. На ла зе се у ко жи (ми шић по ди зач длаке), ис под ко же (ми ши ћи на ру ка ма, ли цу) и у уну тра шњим ор га ни ма (же лу дац, цре ва...). Ми ши ћи су из гра ђе ни од специ фич них ће ли ја ко је има ју спо соб ност да хе миј ску енер гију тран сфор ми шу у ме ха нич ки рад. То им да је енер ги ју и способ ност да ме ња ју сво ју ду жи ну. На тај на чин ми шић не ће лије, ми шић но тки во и ми ши ћи раз ви ја ју си лу нео п ход ну за покре та ње те ла и ње го вих де ло ва, про ме ну ве ли чи не и об ли ка ор га на и одр жа ва ње свих ви тал них функ ци ја ор га ни зма. Контро ла по кре та ми ши ћа је под ути ца јем нер вног си сте ма. Неки од тих по кре та се изводе свесно под утицајем цен трал ног нер вног си сте ма (по кре та ње ру ке, пр сти ју), а не ки без утицаја воље и контролисани ауто ном ним/ве ге та тив ним нер вним систе мом (рад ср ца, цре ва). Ми шић не ће ли је. Ми шић но тки во Осно ва гра ђе сва ког ми ши ћа је ми шић на ће ли ја. Раз ли ку је мо три ти па ми шић них ће ли ја: глат ке, по преч но-пру га сте и ср ча не Кратак мотивациони текст Пратећа илустрација 12

15 Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод приказа кључних делова датог система органа. Увод у поглавље започиње сегментом У овом поглављу ћеш сазнати који садржи питања и појмове чији се одговори и објашњења налазе у тексту који следи. На почетку сваког поглавља пре прве лекције је кратак мотивациони текст који ученика уводи у градиво осврћући се на знања која треба да повеже и прошири уз помоћ градива које следи. Лекције су написане јасаним и једноставаним језиком а текст је прожет илустрацијама, фотографијама и пропратним табелама ради лакшег усвајања градива. Битни појмови у лекцији истакнути су болдом а то су нови битни појмови које смо издвојили на крају лекције у део под називом Кључне речи. Свака лекција има и два издвојена дела: Тајне нашег тела је додатни садржај лекције, необавезан и занимљив текст о нашем телу. Знаш ли... чињенице које се односе на одређене особине, појаве или процесе у нашем телу, које је ученик сигурно опазио или чуо понешто о њима али није знао како и зашто се дешавају. По ло жа ј ми ши ћа са ви је не руке трак тил но сти (спо соб но сти ме ња ња ду жи не кон трак ци је) и на дра жљи во сти (спо соб но сти да ре а гу ју на дра жи из околи не), ми ши ћи мо гу да оба вља ју раз ли чи те по кре те. За прави лан рад ми ши ћи ма је нео п ход на енер ги ја и ки се о ник. Услед ра да, у ми ши ћи ма се на го ми ла ва ју штет ни про дук ти као што су угљен-ди ок сид и млеч на ки се ли на, ко ји се пу тем кр ви уклања ју (упа ла ми ши ћа по сле ин тен зив не ак тив но сти). Ако миши ће пре оп те ре ти мо ра дом, за мо ри ће мо их и у њи ма ће се наго ми ла ти штет ни про дук ти. Ово зо ве мо упа лом ми ши ћа ко ја је пра ће на бо лом. Упа ла пре ста је по сле из ве сног вре ме на, када се ми шић од мо ри и осло бо ди штет них про ду ка та. Кре та ње Мо гућ ност кре та ња је свој ство ско ро свих жи вих би ћа. Ко ја жи ва би ћа не ма ју спо соб ност кре та ња и за што? По ве за ност жле зда са уну тра шњим лу че њем и нер вног си сте ма Јед на од нај зна чај ни јих жле зда са уну тра шњим лу че њем која се ја вља код свих кич ме ња ка је хи по фи за. Она пред ста вља цен трал ни ор ган си сте ма жле зда са уну тра шњим лу че њем. Хи по фи за лу чи мно го број не и ра зно вр сне хор мо не ко ји утичу на мно ге ор га не и де ло ве те ла у ор га ни зму и ре гу ли шу њихо ве функ ци је. По ред то га, хор мо ни хи по фи зе кон тро ли шу и упра вља ју ра дом дру гих жле зда са уну тра шњим лу че њем у ор га ни зму. Хи по фи за је жле зда од жи вот не ва жно сти у те лу сва ког ор гани зма. Хи по фи за се на ла зи у мо згу, што нам до дат но го во ри о ње ном зна ча ју, али и о по ве за но сти нер вног си сте ма и си стема жле зда са уну тра шњим лу че њем. По вре да или укла ња ње ове жле зде иза зи ва смрт је дин ке. Знаш ли... Нај ви ши љу ди су Тут си, племе из Ру ан де у Афри ци, а најни жи Мбу ти, пиг ме ји ко ји жи ве у цен трал ној Афри ци. Знаш ли... Занимљиви текстови о нашем телу По ло жа ј ми ши ћа испружене руке По сто је раз ли чи ти обли ци кре та ња о ко ји ма си ви ше учио на ча сови ма фи зи ке. Кључне речи Глат ка ми шић на ће ли ја По преч но-пру га ста ми шић на ће ли ја Ср ча на ми шић на ће ли ја Те ти ве Осе тљи вост и надра жљи вост Ела стич ност Кон трак тил ност Чо век се кре ће за хва љу ју ћи ускла ђе ним де ло ва њем два си стема ске лет ног и ми шић ног, ко ји су под кон тро лом нер вног си сте ма. Кре та ње се вр ши ан та го ни стич ким (су прот ним) покре ти ма ми ши ћа. То зна чи да се у за ви сно сти од по кре та ко ји ми ши ћи оба вља ју ак ти ви ра ју два или ви ше ми ши ћа ко ји делу ју су прот но је дан дру гом. Та ко, на при мер, ми ши ћи са ви јачи са ви ја ју згло бо ве док их опру жа чи опру жа ју; ми ши ћи одми ца чи по ме ра ју удо ве у стра ну, док их при ми ца чи вра ћа ју у пр во бит ни по ло жај. Кре та ње чо ве ку омо гу ћа ва пре све га оп ста нак у да тим усло ви ма жи вот не сре ди не, али и оба вља ње ве о ма раз ли чи тих по кре та. Тај не на шег те ла Ка да хо да мо, ко ри сти мо ви ше од 200 ми ши ћа, кад се сме је мо 12, а кад се на мр го ди мо 11 ми ши ћа. При ра ду, ми ши ћи се за гре ва ју и ства ра ју око че ти ри пе ти не те ле сне то пло те. Нај ду жи ми шић у на шем те лу се про те же од кар ли це до ис под ко лена, нај ве ћи је ве ли ки се дал ни ми шић, а нај ма њи ми шић се на ла зи у сред њем уху и по кре ће узен ги ју. сл Хипофиза Тај не на шег те ла сл Хипоталамус Ка да на ше те ло поч не да се хла ди, штит на жле зда, на при мер, да је узбу ну. Ша ље по ру ку оста лим де ло ви ма те ла та ко што осло ба ђа у крви ве ли ку ко ли чи ну хор мо на од ко јих је нај ва жни ји ти рок син, ко ји се пре но си до свих ор га на, али са мо не ки ре а гу ју. То је слу чај са је тром и ми ши ћи ма ко ји по чи њу да осло ба ђа ју енер ги ју у ви ду то пло те, што за гре ва те ло. Кључне речи жле зде са уну трашњим лу че њем хор мо ни хи по фи за штит на жле зда ти рок син над бу бре жне жле зде адре на лин гу ште ра ча те сто сте рон про ге сте рон естро ген хи по та ла мус Фотографије које функционално прате и допуњују текст лекције Kорелације са другим предметима Тајне нашег тела Занимљив додатни садржај лекције Кључне речи нови појмови које учиници усвајају 13

16 Билогија 7 На крају сваке лекције налази се део Провери своје знање који садржи неколико питања за проверу усвојеног градива из лекције (2-5 питања) и Кратак преглед градива који представља сажетак лекције са најважнијим појмовима које ученици треба да знају и која представљају минимум знања. На крају сваког поглавља ради лакшег усвајања градива је Шема поглавља која садржи шематски приказ основних делова датог поглавља тј. система органа човека. На крају уџбеника налази се Речник појмова кратка објашњења појмова поређана по азбучном реду. За разлику од других уџбеника Биологије за 7. разред на крају овог уџбеника налази се табеларни приказ свих система органа, Кратак преглед градива По не кад се у ор га ни зму на ру ши ди на ми ка из лу чи ва ња не ког хор мо на. Жле зда по чи ње да лу чи пре ма ло или пре ви ше хор мо на. Та ко на ста ју лак ши или те жи поре ме ћа ји у те лу. Џи нов ски раст, па ту ља сти раст, Ба зе до вље ва бо лест, гу ша вост, ше ћер на бо лест су не ке од по ре ме ћа ја ра да жле зда са уну тра шњим лу че њем. Ве жба 4: по сма тра ње ми шић ног тки ва на трај ном ми кро скоп ском пре па ра ту Питања за проверу знања Провери своје знање 1. Какве последице изазива недостатак хормона штитне жлезде? 2. Које су последице поремећаја лучења хормона раста? 3. Шта је шећерна болест? За да так: Уочи ти основ ну гра ђу глат ког, по преч но-пру га стог и ср ча ног м иши ћног тк ива. При бор и ма те ри јал: Ми кро скоп Трај ни ми кро скоп ски пре па рат глат ког, по преч но-пру га стог и ср ча ног тки ва. Шема поглавља Обољења повреде Кост са спољашњим лучењем са унутрашњим лучењем Упут ство за рад: По ста ви ми кро скоп и про на ђи вид но по ље. По ста ви ми кро скоп ски пре па рат. По сма трај пре па рат тки ва под ма лим уве ли ча њем, по де ша ва ју ћи оштри ну помо ћу ве ли ког за врт ња. Пре ба ци на ве ли ко уве ли ча ње и по сма трај пре па рат, по де ша ва ју ћи оштри ну по мо ћу ма лог за врт ња. У сво јој све сци на цр тај и обе ле жи по сма тра ни пре па рат. На по ме на: По сту пак по но ви ти за пре о ста ла два пре па ра та. Упо ре ди оно што ви диш под микро ско пом са сли ка ма у уџ бе ни ку. хипофиза надбубрежна жлезда панкреас полне жлезде Шематски приказ основних делова датог поглавља Вежба 14

17 Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод њихових основних делова и улога који ученицима пружају могућност да усвојено градиво лакше систематизују и запамте. Поред ове табеле на крају уџбеника, приложили смо ученицима три постера: штетни утицаји алкохола, штетни утицаји дрога, штетни утицаји дувана, којима смо желели да ученицима пробудимо и подигнемо свест о штетном деловању алкохола, дрога и дувана на људско здравље. На маргинама уџбеника у неким поглављима налазе се посебно издвојене корелације са другим предметима (физика, хемија, географија...) које ученике подстичу да постојећа знања из биологије успешно повежу са знањима које стичу на часовима из других предмета. Шема лекција Нервна ћелија грађа особине тело нервне ћелије кратки наставци и дуги наставак надражљивост проводљивост Кра так пре глед гра ди ва Нер вни си стем ус кл ађу је рад свих ор га на, омо гу ћа ва функ ци о ни са ње ор га низма као це ли не и ње гов од нос са спо ља шњом сре ди ном. Основ ни де ло ви нер вног си сте ма чо ве ка су цен трал ни нер вни си стем (кич ме на мо жди на и мо зак) и пе ри фер ни нер вни си стем (нер ви и ган гли је). По се бан део пе ри фер ног си сте ма је ауто ном ни нер вни си стем. Нер вна ће ли ја (не у рон) је основ на је ди ни ца гра ђе нер вног тки ва ко је гра ди нер вни си стем. Основ ни де ло ви не у ро на су те ло ће ли је са је дром, ве ћи број крат ких на ста ва ка и је дан ду ги на ста вак ко ји мо же би ти оба ви јен по себ ном оп ном ми је лин ским омо та чем. Нер вна ће ли ја има две основ не осо би не: на дра жљи вост и про во дљи вост. Нер вно влак но мо же би ти осе ћај но (при ма на дра жа је и спро во ди их до нервних цен та ра) и по кре тач ко (пре но си нер вне им пул се од нер вних цен та ра до ор га на и тки ва ко је вр ше рад). Ви ше нер вних вла ка на оба ви је них за јед нич ком оп ном гра де нерв. Нер ви мо гу би ти осе ћај ни, по кре тач ки и ме шо ви ти. Систематизација градива кључни појмови кратко и јасно издвојени Нерви Нервни систем Про ве ри сво је зна ње 1. Шта је нер вна ће ли ја и ка ко је гра ђе на? 2. Од че га је гра ђе на бе ла ма са, а од че га си ва ма са нер вног тки ва? 3. Ко је су основ не осо би не нер вне ће ли је? 4. Ка ко се пре но си нер вни им пулс? 5. Шта је раз ли ка из ме ђу осе ћај них и по кре тач ких не ра ва? Питања за проверу знања кичмена мождина централни мозак нерви периферни ганглије симпатички аутономни парасимпатички Више о приручницима биологије можете сазнати на странама

18 Билогија 7 Аутори Др Имре Кризманић Зорица Лазић Албина Холод Уредник Др Славиша Станковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Рецензенти Др Лидија Раденовић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у Београду Др Предраг Симоновић, ванредни професор, Биолошки факултет Универзитет у Београду Јелена Андрејевић Маркварт, дипломирани биолог, наставник ОШ Стеван Сремац Београд Назив поглавља Задатак са пратећом илустрацијом за проверу стеченог знања Нервни систем Наслов 6Насл човека 1. Погледај слику и поред линија упиши одговарајуће појмове. На линији испод упиши шта ова слика представља. Објашњење:. 2. На овој слици пресека мозга обележи основне делове. Забави се и научи 1. Пред тобом је део теста из биологије. Пажљиво га прочитај, пронађи и подвуци погрешно уписане речи. Затим на линијама испод текста препиши цео текст са правилно исписаним речима. Нервозно ткиво граде нервозне ћелије неурозони. Основни делови ове ћелије су: глава ћелије и наставци истих дужина. Основне особине ових ћелија (и овог ткива) су раздражљивост (осетљивост) и изолација. Преношење импулса с једне на другу ћелију се врши преко везе која се назива синусоида. Овај систем има два основна, нераздвојиво повезана дела. То су централизовани део у који спадају мозак и кичменаста мождина и други део који називамо провинцијални нервни систем. У другом делу система налазе се главињасти нерви, нерви кичменасте мождине и посебна група мотономних нерава који раде без утицаја наше воље.. 2. Упиши појмове у водоравне редове. Ако си правилно попунио редове, у истакнутој вертикалној колони ћеш добити назив дела централног нервног система. 5 1 Водоравно: НеРВНИ СИСТеМ ЧОВеКА Назив за електрични сигнал којима се информације преносе у нервном систему. 2. Стручни назив за нервне ћелије које граде нервно ткиво. 3. Део мозга који је средиште органа за равнотежу, контролу вољних и усклађивање рефлексних покрета. 4. Преношење импулса с једне на другу нервну ћелију се врши преко везе која се назива Део аутономног нервног система који изазива ширење зеница, убрзавање рада срца, појачавање лучења адреналина Забави се и научи део са интересантним и забавним задацима за утврђивање градива

19 Др Имре Кризманић, Зорица Лазић, Албина Холод Радна свеска по садржају прати све тематске целине уџбеника Биологија 7. Садржаји у оквиру Радне свеске, осим провере знања на класичан начин решавањем тестова, укључују низ креативних начина усвајања наставних садржаја као и различите практичне активности. Задаци за вежбање и обнављање градива конципирани су тако да воде ученике до аутономног закључивања и формирања сопственог мишљења путем самосталног рада, запажања, повезивања и примене стеченог знања. У овом сегменту постоји обиље фотографија и илустрација које прати одговарајући радни простор у коме ученици записују одговоре на питања, уносе своја запажања. Уз ове задатке ученици се усмеравају да самостално решавају проблеме и примене стечена знања а у деловима радне свеске, Забави се и научи уз опуштајуће задатке могу и да се забаве учећи. Кожни систем човека Наслов 31. На слици су линијама обележени поједини делови и органи коже човека. Њихове називе упиши поред одговарајућих линија око слике. Ћелија Потруди се 1. На слици су линијама обележени поједини делови ћелије човека. Њихове називе упиши поред одговарајућих линија око слике. Радни лист Линије за уписивање тачних одговора 2. Прочитај следеће тврдње. Заокружи Т ако је тачно или Н ако је нетачно: а) Цитоплазма је контролни центар ћелије Т Н б) једро је контролни центар ћелије Т Н в) Митоза је деоба којом настају телесне ћелије Т Н г) Мејоза је деоба којом настају полне ћелије Т Н д) хромозоми се налазе у цитоплазми Т Н ђ) У полним ћелијама човека се налази 46 хромозома Т Н 2. Прочитај следеће тврдње. Заокружи (Т) ако је тачно или (Н) ако је нетачно: а) Кожа се састоји из четири слоја. Т Н б) Површински слој коже се назива крзно. Т Н в) Најдубљи слој коже се назива поткожноо ткиво. Т Н г) Испод крзна се налази покожица. Т Н 1. Распоред фаза митозе је неправилан. Испод сваке слике упиши назив поједине фазе и њен редни број. д) Знојне жлезде учествују у одржавању сталне телесне температуре. Т Н ђ) У кожи се налазе чулне ћелије за топло и хладно. Т Н е) Површински слојеви коже се повремено одбацују. Т Н ж) Површински делови коже су грађени од живих ћелија. Т Н Поља за уписивање тачних одговора 17

20 Билогија 8 ОДОБРЕНО Аутор Др Гордана Субаков-Симић Уредник Др Славиша Станковић, Биолошки факултет, Универзитет у Београду Рецензенти Др Бранка Стевановић, редовни професор на Биолошком факултету Универзитета у Београду Др Владимир Ранђеловић, вандредни професор Природно-математички факултету Универзитета у Нишу Зорица Лазић, професор биологије у ОШ Филип Кљајић Фића у Београду Уџбеник је пажљиво приремљен да на једноставан и занимљив начин ученицима приближи и омогући разумевање еколошких појмова и процеса предвиђених наставним планом и програмом. У кратком водичу кроз уџбеник представљамо вам предност и квалитет концепта нашег уџбеника биологије за 8. разред. Уџбеник има шест поглавља и Појмовник. Назив поглавља У уџбенику има шест поглавља. Провери своје знање из поглавља У овом поглављу ћеш сазнати Најава градива које следи у поглављу. 18

21 Др Гордана Субаков Симић, Свако поглавље уџбеника почиње уводом У овом поглављу ћеш сазнати, којим се највaљује садржај нових наставних јединица. Наставне јединице започињу уводом који садржи кратак подсетник раније обрађених појмова којима се ученици подстичу да испоље стечено знање и уводе их у наставне садржаје. Наставне јединице урађене су тако да на сликовит и једноставан начин обрађују наставно градиво и бројним фотографијама, илустрацијама, графиконима и шемама помажу ученицима да боље разумеју еколошке процесе и појаве. У визуелно истакнутом делу Запамти издвајају се кључни појмови које ученик треба да усвоји и запамти. Најважнији појмови посебно су истакнути у тексту. На крају сваког поглавља налазе се занимљива питања и задаци за проверу знања обележни према нивоима знања: основни ниво, средњи ниво, напредни ниво. Увод у лекцију Подсетник о раније обрађеним темама. Запамти издвојени кључни појмови. Наслов лекције Илустрације и фотографије прате текст и омогућавају лакше усвајање новог градива. 19

22 Билогија 8 ОДОБРЕНО На крају сваке наставне јединице, у посебном делу Провери научено налазе се занимљива питања за проверу усвојеног градива. У одељку Примени научено налазе се занимљиви задаци којима се подсиче примена усвојеног знања и негује логичко повезивање. Шема лекције систематизовано, графички или табеларно приказује односе међу наученим појмовима и истовремено предтавља модел за прављење доброг резимеа лекције. Она помаже бржем учењу и дужем памћењу градива. Сваку наставну јединицу прати Откривалица која садржи необавезан али занимљиве садржаје за ученике који желе да знају више. Провери научено Питања којима се проверава усвојено градиво из лекције. Про ве ри на у че но 1. Шта је жи вот на сре ди на? 2. Шта су еко ло шки фак то ри? 3. На ве ди жи вот не сре ди не на Зе мљи. 4. По че му се раз ли ку ју во де на и коп не на жи вот на сре ди на? Ше ма лек ци је Физички При ме ни на у че но Зна ком >, < или = упо ре ди на ве де не еко ло шке фак то ре на при ме ри ма во де не и коп не не жи вот не сре ди не. светлост у је зе ру вода у је зе ру >, < или = светлост на ли ва ди вода на ли ва ди кисеоник у је зе ру кисеоник на ли ва ди Еколошки фактори Хемијски Биотички От кри ва ли ца Животна средина Водена Копнена Из не на ђу ју ће је ко ли ко раз ли чи тих ор га ни за ма мо же мо сре сти на ве ли ким оке анским ду би на ма, где вла да пот пу ни мрак. Сун ђе ри, мор ски кра став ци и зве зде, чланко ви ти цр ви, ра чи ћи и ри бе су са мо не ки од ових нео бич них жи во ти ња. Оне су се при ла го ди ле ви со ком при ти ску, а не до ста так хра не и ни ске тем пе ра ту ре во де услови ле су да жи во ти ње ве ли ких ду би на ра сту ве о ма спо ро. Оне пре жи вља ва ју на рачун биљ них и жи во тињ ских оста та ка ко ји па да ју са гор њих сло је ва воденог басена. Не ки од ових ор га ни за ма се хра не уги ну лим ри ба ма, кор ња ча ма или ки то ви ма који по то ну на дно оке а на Примени научено Задаци којима се подстиче примена усвојеног знања и негује логичко повезивање. Откривалица Необавезни али занимљиви садржаји за ученике који желе да знају више. 20

23 Др Гордана Субаков Симић Активност, пројекат, дебата упућује ученике на начин како да се реализује одређена активност, пројекат или дебата који су предвиђени наставним планом и програмом. Кратак преглед градива из поглавља налази се иза сваког поглавља и олакшава ученику утврђивање градива из више наставних јединица. Тај сажетак представља минимално знање које ученим треба да усвоји из биологије у осмом разреду. Појмовник је део уџбеника у коме су дати сви непознати и нови појмови по азбучном реду. Сва решења задатака и одговори на питања из уџбеника дати су на крају уџбеника. Ак тив ност: По се та јед ном за шти ће ном при род ном до бру У на шој зе мљи по сто ји ве ли ки број за шти ће них при род них до ба ра. У то ку го ди не по се ти те јед но. Пре по се те са ку пи те по дат ке о за шти ће ном до бру (где се на ла зи, ка да је про гла ше но за шти ће ним при род ним до бром, ко ји сте пен за шти те, ко ли ку по вр ши ну за у зи ма, за што је про гла ше но при род ним до бром...). Ове по дат ке мо жете про на ћи у бро шу ра ма, на ин тер не ту, у књи га ма или ен ци кло пе ди ја ма, ТВ емиси ја ма, итд. Уоби ча је но је да се при ор га ни зо ва ним по се та ма по де ле бро шу ре ко је вам пру жа ју основ не по дат ке о за шти ће ном под руч ју. Ка да кре не те у по се ту при род ном до бру, тре ба ло би по не ти кар ту, све ску, олов ку и фо то а па рат. То ком оби ла ска при род ног до бра од во ди ча или на став ни ка се ин фор ми ши те, за беле жи те и сли кај те вр сте ко је су: за шти ће не рет ке угро же не као и осо бе но сти при род ног до бра По по врат ку на пи ши те кра так есеј (из ве штај) о по се ти. При ло жи те фо то гра фи је. Раз ме ни те сво ја ис ку ства са дру гим уче ни ци ма. Кра так пре глед гра ди ва из по гла вља У про шло сти су на пла не ти по сто ја ли са мо при род ни еко си сте ми (еко си сте ми који на ста ју и раз ви ја ју се без ути ца ја чо ве ка). Из ме ње ни при род ни еко си сте ми наста ли под ути ца јем чо ве ка на зи ва ју се ан тро по ге ни. У на шој зе мљи по сто је раз личи ти ти по ви при род них еко си сте ма чи је је при су ство усло вље но ра зно вр сним климат ским при ли ка ма. Од при род них во де них еко си сте ма у Ср би ји су нај за сту пљени ји по то ци и ре ке. Од коп не них еко си сте ма у на шој зе мљи раз ли ку је мо шум ске и трав не еко си сте ме. Во де не по вр ши не ко је се про сти ру на коп ну на зи ва ју се коп не не во де. Пре ма свом по ло жа ју мо гу би ти под зем не и по вр шин ске. У од но су на на чин и бр зи ну кре та ња раз ли ку је мо ста ја ће и те ку ће во де. Је зе ра, ба ре и мо чва ре се раз ли ку ју по ко личи ни во де, ду би ни и по са ста ву биљ ног и жи во тињ ског све та. Те ку ће во де мо гу би ти по то ци и ре ке. Ве ћи на коп не них во да по хе миј ском са ста ву спа да у слат ке во де. Жи вот не за јед ни це коп не них во да су ве о ма ра зно вр сне. У коп не ним во да ма, про изво ђа чи су увек ал ге и во де не ва ску лар не биљ ке. Ми кро скоп ске ал ге ко је на се ља вају по вр шин ски слој сло бод не во де чи не фи то планк тон. Мир ко скоп ски ор га ни зми ко ји се хра не фи то планк то ном, а на се ља ва ју по вр шин ски слој во де на зи ва ју се зо о планк тон. Биљ ни ор га ни зми дна во де них еко си сте ма чи не фи то бен тос, а жи во тиње зо о бен тос. Раз ла га че у во де ним еко си сте ми ма чи не бак те ри је и гљи ве. Коп не не во де мо гу би ти ди рект но и ин ди рект но за га ђе не. Ако за га ђе ње до ла зи из ин ду стриј ских по стро је ња, на ста ју ин ду стриј ске от пад не во де, а из до ма ћин ства су то ко му нал не от пад не во де. Ин ди рект но за га ђе ње коп не них во да под ра зу ме ва унос штет них суп стан ци ко је су по ре клом из дру гих еко си сте ма. Оке а ни и мо ра чи не је дин стве ну по ве за ну це ли ну, та ко зва но Свет ско мо ре, у оквиру ко га раз ли ку је мо че ти ри оке а на: Ти хи (Па ци фик), Атлан ски, Ин диј ски и Се верни ле де ни оке ан. Основ на осо би на мор ске во де је сла ност. У Свет ском мо ру во да се стал но кре ће: под ути ца јем ве тра на ста ју та ла си, под ути ца јем си ле при вла чења Ме се ца пли ма и осе ка, и услед раз ли ке у тем пе ра ту ри мор ске стру је. Живи свет је при су тан у обал ској зо ни мо ра и оке а на ( ли то рал ), на мор ском дну ( бентос ), на ду би на ма до ко јих не до пи ре Сун че ва све тлост и у зо ни сло бод не во де ( пела ги јал ). Планк тон ски ор га ни зми леб де у во ди, а нек тон чи не ор га ни зми ко ји су до бри пли ва чи, ри бе и мор ски си са ри. За га ђе ње мо ра и оке а на мо же би ти про у зроко ва но ди рек тно ули ва њем ин ду стриј ских или ко му нал них от пад них во да у море, или ин ди рект но уно сом штет них суп стан ци ре ка ма ко је се ули ва ју у мо ре, пада ви на ма из за га ђе не ат мос фе ре или спи ра њем са мор ских оба ла. Пре ко мер ни рибо лов мор ских ор га ни за ма има не са гле ди ве по сле ди це у по ре ме ћа ју ла на ца ис хра не и оси ро ма ше њу мор ских еко си сте ма. Ре ша ва ње про бле ма за га ђе ња мо ра и оке а на под ра зу ме ва огра ни ча ва ње, кон тро лу или спре ча ва ње свих ак тив но сти ко је угрожа ва ју жи ви свет. Кратак преглед поглавља сажето градиво из целог поглавља. Бо та нич ка ба шта Јевремовац Универзитета у Београду Активност, пројекат, дебата Предлози и упутства за реализацију активности, пројекта и дебате. 8. Више о приручницима биологије можете сазнати на странама

24 Приручници за наставнике биологије Приручници за наставнике биологије прате уџбенике биологије за пети, шести, седми и осми разред основне школе. Hаписани су да би наставницима олакшали припрему и извођење наставе биологије. Први део приручника посвећен је припремању и планирању наставе. У њему је дат преглед основних дидктичко-методичких појмова као кратак подсетник и увод у процес припремања наставе. Такође су дати и изводи из правилника о оцењивању ученика основне школе и извод из плана и програма који се односи на основна знања и умења ученика на крају осмог разреда. На крају овог дела приручника проложени су и образовни стандарди за крај обавезног осмогодишњег образовања. У другом делу приручника налазе се предлози наставних планова. Дат је предлог годишњег план рада наставника, садржаји програма, садржај програма по одговарајућим темама, предлози месечних (оперативних) планова. Трећи део приручника су предлози припрема за извођење појединачних часова. Четврти део приручника односи се на додатне материјале. Сваки приручник прати и ЦД, са електронским материјалом приручника у PDF и DOC формату. Овим је омогућено да предложене пгодишње и оперативне планове и припреме за извођење часова сваки наставник може да прилагоди свом начину извођења наставе и направи своју јединствену припрему за час. На пратећем ЦД-у налази се и додатни материјали, као што су контролни задаци, тестови за проверу знања и други мултимедијални материјали који се могу користити при извођењу наставе. 22

25 Приручник за наставнике биологије за 5. разред са ЦД-ом Аутор: Др Гордана Субаков Симић, Зорица Лазић Предметни уредник: Др Славиша Станковић Приручник за наставнике биологије за 6. разред са ЦД-ом Аутори: Ана Ћокић-Остојић, др Имре Кризманић Предметни уредник: Др Славиша Станковић Приручник за наставнике биологије за 7. разред са ЦД-ом Аутори: Албина Холод, Зорица Лазић, др Имре Кризманић Предметни уредник: Др Славиша Станковић Приручник за наставнике биологије за 8. разред са ЦД-ом Аутори: Др Гордана Субаков Симић, Зорица Лазић Предметни уредник: Др Славиша Станковић 23

26 Поштовани, Уз наручене уџбенике за цео разред наставник добија бесплатни уџбеник и приручник за наставнике са дневним припремама у регистратору и на ЦД-у. Свим наставницима који се определе за Логосове уџбенике спремили смо и предметни поклон који има за циљ да на креативан начин олакша рад у настави. Очекује вас посебан поклон уколико се определите за серију уџбеника биологије од 5. до 8. разреда. Нашем продајном тиму биће драго да вам пружи све детаљне информације у вези са наручивањем уџбеника и условима продаје. Школе остварују 15% попуста за сваку наруџбину. Трошкови доставе урачунати су у цену. Сигуран пут до знања! КОНТАКТИ НОВОГ ЛОГОСА Издавачка кућа НОВИ ЛОГОС Цара Душана 48, Београд Телефон: 011/ , Факс: 011/ ПРОМОЦИЈЕ И СЕМИНАРИ ШКОЛСКИХ ИЗДАЊА Александра Борисављевић 060/ Јелена Рајковић 060/ ПРОДАЈА И НАРУЏБИНЕ ШКОЛСКИХ ИЗДАЊА Јованка Савчић 060/

27 Поштоване наставнице и наставници, уколико желите исто што и ми, верујете да се многе ствари могу побољшати и имате идеје како да то постигнемо, јавите нам се и постаните део нашег тима. Желим да сарађујем са издавачком кућом Нови Логос на неки од следећих начина*: као аутор, коаутор; на изради дневних припрема за часове; као рецензент; на процени квалитета урађених материјала; као предавач на семинарима; да водим радионице; да својим колегама представљам уџбенике; као сарадник на продаји за своју школу или регион; да учествујем у анкетама; да дам свој оригинални предлог за сарадњу, а све са жељом да креирамо што бољи уџбеник! *Можете означити једну или више могућности. Молимо вас да попуните и следеће податке: Име и презиме: Школа у којој радите: Предмет који предајете: Контакт адреса: Контакт телефон, фиксни и мобилни: Имејл: Молимо вас да нам уз попуњену пријаву приложите своју кратку биографију.

28