~ Београд, април 2002.

Transcription

1

2

3 АРХИТЕКТУР А И УРБАНИЗАМ Часпис за прстрн планирање, урбанизам и архитектуру Редакцини дбр прф. др Дбривје Тшквиli, научни саветник (председник) прф. др Милутин Љешевиli, редвни прфеср прф. Предраг Цагиli, редвни прфеср др Владимир Мацура, научни саветник др Михајл Чанак, научни саветник прф. др Милнца Јванвиli,Ппвиli, ванредни прфеср прф. др Брислав Стјкв, редвни прфеср др Недељк Брвница, виши научни сарадник др Зран Маневиli, виши научни сарадник др Нада Милашин, виши научни сарадник арх. Бранк Бјвиli, стручни саветник ИАУС др Мидраг Вујшевиli, научни сарадник мр Игр Мариli, пмhник директра арх. Инес Уршевиli Маричиli Академик Владимир Никлајевич Белусв (Мсква) др Влатк Крбар (Скпље) арх. Евангелија Хаl,lИТРИфРС (Слун) прф. Јухани Паласма (Хелсинки) Редакција др Мила Пуцар, виши научни сарадник др Зран Маневиli, виши научни сарадник др Бжидар Стјанвиli, научни саветник др Брислав Стјкв, редвни прфеср др Мидраг Вујшевиli, научни сарадник мр Игр Мариli, пмhник директра др Нада Милашин, виши научни сарадник Главни и дгврни уредник др Мила Пуцар Секретар редакције Бшк Јсимвиli, Д.П.п. Дизајн часписа арх. Марија Бербеља Кмпјутерски прелм Љиљана Васјевиli Издавач Институт за архитектуру и урбанизам Србнје За издавача др Ненад СпасиJi, директр ИАУС - а ::; '" :: \D cl. >- cl. ~ ф '" > х cl. се Адреса редакције Тираж Штампа Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам Беград, Булевар краља Александра 73/11 Телефни: , , факс e - тајј: iaus@eunet.yu, iaus@tehnicom.net Часпис излази перидичн Вињете су дел аутра арх. Александра Станјлвиliа 1000 примерака Графнин ~ Беград, април ЧАСПИС СЕ РАЗМЕЊУЈЕ СА ВЕЋИМ БРЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНСТРАНИМ ЗЕМЉАМА У фина н сирању часписа учеств вала је Минисгарспю за науку и технлгију Републике Србије

4 САДРЖАЈ 5 Увдник М ила Пуца р Прстрн планирање 7 Еф и каснст за шт ите п рстра у Е ~ р п ским земљ а ма и Срб и iи МаР и i а М и ћић Макс ин Урбаниэам 17 Д ез и нте г р аци iа г ра да ка п сл едиц а др у штв ене д е г ра дациi е. М гућ н ст р еви та ли з ациi е и кнслидациi е. Приме р Зему н а.... Ур ш Л а лицки 42 гл е д зас н и ва њу држив г г р а д а Д рка Р а д вић Архитектура 55 Н а г раде и з б л аст и ар хитектуре и у р банизма Гдиш ња наг ра д а а р х ит ектуре И г р Марић Истрија архитектуре 61 К питаре ва г ра д и н а - нас та вак Љиљан а Мил е тић Аб р ама вић 66 Спас ић еве за дужб и не н п ад Р У чi У Кнез Михаи л ве улиц е т иi а н а Барић Хрника Научни и стручни скупви 83 Научни ску п-п алић-закључ ц и 84 Н ауч н и ску п З л а ти бар -З акљу чци 86 Прикаэ диплмских радва студената кји су дбили rдиwњу HarpaAy ИАУС-а Нве књиrе 91 "С ВЕД ЦИ И СТ РИ ЈЕ " - Ар х итект н с к наслеђе Аустругарск г п ери д а у Бс н и и Хер ц егвини, аутра Јелене Б жић.... дбрив i е Т ш кв и ћ 97 Фарман

5 У!вдник

6 УВДНИК Упретхднм брју најављене су извесне прмене у кнцепцији и развју часписа. Прмене уређивачке плитике захтевају време, дгвре, брјне кнтакте, финансијска средства, так да не не мгу бити радикалне, ни брзе. и у претхднм брју. ни Неке прмене десиле су се У светлу ти х прмена, редакција жели да часпис више приближи стучнј јавнсти, а да радви из бласти научних истраживања буду бјављивани у часпису Spatium, кји такђе издаје ИАУс. Следећа тема кју см најавили била је бјављивање радва наших стручњака кји ширм света. У вм брју т је рад Дарка Радвића, кји Мелбурну. ради на Универзитету у Как привући "не кiи длазе", пре свега студенте и пследиплмце? дгври на раде питања увек су најбљи ак се пнуде решења. Так у вм брју бјављујем два рада студената Архитектуре, днсн Истрије уметнсти: Урша Лалицкг и Т ијане Брић. ИАУС ј е бнви једну лепу традицију, а т је ддела награда најбљим диплмским радвима у пртеклј гдини, студентима Архитектнскг факултета, Бжидару Манићу и Геграфскг факултета, смер Прстрн планирање, Никли Крунићу. Приказ награђених радва дат је у вм брју. д следећег брја најављујем прширење редакције часписа и значајна имена ка шт су Миленија и Дарк Марушић, Милица Бајић Брквић и Ружица Бгданвић при х ватили су пзив да пстану чланви редакције и да на тај начин пмгну даљем пбљшању квалитета часписа. Мила Пуцар EDTORAL The previous пumьег аппuпсеd certain changes јп the concept and trend of development of this Journal. Changes јп editorial policy take time, discussions numerous contacts, financial means. Непсе, they could not possiby Ье either radical г fast. Some changes took place already јп the previous issue. n the realm of these changes, the Editorial Board wishes to approach а broad professional circle as much as possibe. Scientific papers аге planned for the јиrnаl Spatium, which is also pubished Ьу the AUS. The next attempt, which we announced, is to pubish work of иг experts from aгound the world. n this issue this is the рарег of Darko Radovic, who works at the University of Melbourne (Australia). How to attract "the coming ones", primaгily regulaг and post-graduate students? The best answers to questions аге always obtained if they аге јп the form of solutions. Тhus, јп this issue we аге presenting two papers of the students of Architecture and the History of Arts : Urosh Lalicki and Тјјапа Вгјс respectively. AUS revived а пјсе tradition of giving awards for the best diploma-thesis јп the past уеаг Ьу granting the awaгd to students of aгchitecture and geography-the division of regional planning. This time those were Bozidaг Мапјс and Nikola Кгипјс resp. А review of their works is presented iп this issue. From the next issue the Editorial Board will Ье expanded incorporating wel l known personalities јп иг professional circle as аге Milenija and Daгko Maгusic. Milica Bajic-Brkovic and Ruzica Bogdanovic also accepted th e invitation to Ьесте members of the Board and, thus, help further improving the quality of the Journal. Mi/a Рuсаг "" r c::t '" >- o

7 П!РСТРН L _ ПЛАНИРАЊЕ

8 Др Марија Максин-Мићић* ЕФИКАСНСТ ЗАШТИТЕ ПРСТРА У ЕВРПСКИМ ЗЕМЉАМА И СРБИЈИ 5 PAТlAL SAFEGUARDNG EFFCENCY N EUROPEAN COUNTRES AND SERBA Абстракт у раду се даје кратак прика з ефикаснсти заштите прстра у еврпс к им земљама и у СрБИји. Даје се сврт на мере и разних плитика и кјима се безбеђује инструм енте пдршке, ефикаснст спрвђења нрмативне (закнске и планске) заштите и резервисања прстра у еврпским земљама. За разлику д еврпских земаља, у Србији је изражен велики раскрак између нрмативне и стварне заштите и резервисања прстра. Анализирају се снвни узрци неефикаснсти заштите прстра, међу кјима се издвајају неразвијене и неадекватне плитике (псебн земљишна, фискална и екнмска), прграмске пдршке, инфрмацини, мнитринг и кнтрлни системи. Плазећи Abstract д анализираних прблема, указује се на мгуће правце пбљшања ефикаснсти заштите и резервисања прстра у Србији. Кључне речи: ефикаснст, плитике, The short review of the space protection efficiency јп European countries and јп Serbia has Ьееп given. The role of instru -, ments and measures of land policy and corresponding combinations of stimulative and destimulative instruments of есптјс an d fi scal policy, with provision of ргgramming and other support јп efficient space protection and reservation јп European countries has Ьееп investigated. The great imbalance between the bases and scopes of normative protection and ењсјепсу of the actual protection and reservation of space јп Serbia as the тајп reason for lagging far behind the practice јп the European countries has Ьееп singled. out. Among crucial probems the undeveloped and imbalanced measures and instruments of various policies (and, есптјс and fiscal policy јп the first place), absence of programming, information and monitoring systems support, inadequate and extensive control system have Ьееп pointed out. Possibe directions of improvement of the practice јп our country јп order to achieve greater ењсјепсу јп space protection have Ьееп proposed. Кеу words: етсје псу, space protection, policies, programming suppoгt, information and monitoring systems, control system. заштита прстра, прграмска пдршка, инфрм ацини и мнитринг систем, кнтрлни систем. УВД Ефикаснст и успешнст прстрнг, днсн планирања у целини, зависи у мнгме д стварне решенсти друштвене заједнице и државе, к а репрезента интереса те заједнице, да циљеве, длуке и плитике кришћења прстра спрведе дгварајућим (расплживим) средствима и пдршкама, ка и д решавања неких д кључни х друштва: прблема савременг начина решавања кнфликата, неравнтеже у распдели екнмске и плитичке мћи и система плитичкг длучивања, кји мже да пмири јавне и легитимне парцијалне интересе. Планирање у Србији изгубил је пређашњи, а није стекл нви легитимитет. Систем планирања је недефинисан, јер није јасна његва улга у управљању развјем, механизме. псебн у днсу на друге управљачке Накн дншења Прстрнг плана Републике Србије гдине, дшл је д застја у изради планских (стратешких и ре~лацини~ снва, ка инструмента регулације развја, заштите и резервисања пр стра и кнсензуса различитих интереса. Претпставка је да следе радикалније прмене у нашем планскм систему, а у тим квирима и прстрнг планирања, ка механизма ре ~лације, пмћу кјег се безбеђује пдршка плитичким, екнмским и сцијалним прменама. Как се плански систем у Србији мже, у днсу на планске системе еврпски х земаља, сврстати у некмплетне и неефикасне, т је непхдн истражити узрке његве неефи к аснсти, псебн када је реч заштити и резервисању прстра. <lj :f Q. с::; с Q. tj Q. С

9 Ефикаснст заштите и резервисања прстра дређују : реалнст бима заштите и резервисања прстра, успстављенг закнским и планским снвама ; днс нрмативних и реализваних режима и мера заштите п рстра ; мере и инструменти разних плитика за реализацију заштите и резервисања прстра; и разне пдршке - институциналн-рганизацина, и-нфр матичка, истраживачка и др. У вм раду пажња је усмерена на мере и инструменте различитих плитика и пдршке за реализацију нрмативне (закнске и планске) заштите и резервисања прстра. СВРТ НА ЕФИКАСНСТ ЗАШТИТЕ ПРСТРА У ЕВРПСКИМ ЗЕМЉАМА Ефикаснст заштите прстра у еврпским земљама приближава се нрмативнј када су у питању прирдн наслеђе и вдни ресурси, нешт је мања у случају туристичких пдручја и шума, дк је у већј мери удаљена д нрмативне кд заштите пљпривреднг земљи шта (д пренамене у грађевинск и других блика деградације, згађивања и губитка квалитета и квантитета земљишта). С пвећањем бима пдручја прирднг и културнг наслеђа, заштићенг нациналнм и ЕУ регулативм или међунардним кнвенцијама и прграмима, јавља се питање мгућнсти држава, пре свега материјалних, да безбеде ефикаснст заш т ите прстра. Плазећи д пзитивне праксе пјединих еврпских земаља с развијеним и сфистициран им системм планирања (Хландија, Данска, скандинавске и друге земље), тенденција је да се кључни прблеми мањег или већег раскрака између нрмативне и стварне ефикаснсти заштите прстра решавају, између сталг, безбеђењем мултисектрскг приступа - применм "паке та" (кмбинације) мера и инструмената разних плитика према тематским бластима заштите (наслеђа, вда, тврених прстра, туристичких пдручја и др.), а у зависнсти д структуре и блика заштите (и резервисања) прстра и прблема кји се решавају. Мултисектрски "пакети" фрмирају најразличитије кмбинације Q) ::1'.. :r: <:; с :r:.. tj.. С стимулативних и дестимулативних мера и инструмената сектрских плитика, уз пдршку инструмената земљишне, екнмске и фискалне плитике. (The EU compendium of spatial planning systems and policies,1997) ве пдршке испљавају се у виду: (а) фрмирања земљишних банака у јавнм (државнм) власништву; (б) инструмената земљишне плитике, кјима се утиче на структуру власнищтва над земљиштем, нарчит приватнг; и (в) инструмената екнмске и фискалне плитике. Држава фрмира земљишне банке ради: (а) заштите стратешких ресурса и прирднг наслеђа, када земљиште стаје трајн у јав нм власништву; (б) имплементације планиране намене резервисаних прстра, када земљиште мже да стане у јавнм власништву и да се, псле сервисирања, да у закуп, рентира или стави на тржиште; и (в) спречавања шпекулације земљиштем. Учешће јавнг власништва над земљиштем знатн варира између земаља д

10 89,3% у Канади, прек 39,6% у САД, д 8,8% у В. Британији. (Mather, 1986) На нациналнм и региналнм ниву, у земљиш ним банкама је дминантн заступљен шумск и земљиште заштићених бала и прирднг наслеђа, а мање и пљпривредн земљиште. На лкалнм ниву дминантн је учешће грађевинскг земљишта, а мање пљпривреднг, шумскг и земљишта заштићенг прирднг наслеђа. У Хландији градске управе безбеђују к 80% земљи шта резервисанг за планирани развј, так да је непзната шпекулација земљиштем. (Faludi, 1994) снвни инструменти земљишне плитике, кје кристе сви ниви управљања, за фрмирање земљишних банака су: (а) аквизиција п дгвру, (б) експрпријација или принудна купвина, и (в) прав прече купвине. За разлику д аквизиције, друга два инструмента заснивају се на ва ж ећј трж ишнј цени, али без укључивања пвећане вреднсти земљишта. Експрпријација, или принудна купвина, к ристе се у случајевима када: (а) у прет х днм пступку није пстигнута аквизиција п дгвру, а власник није у мгућнсти, или нема интереса, да у предвиђенм рку приведе земљиште планиранј намени; и (б) власник не к ристи земљиште на планирани начин, или не реализује бавезе кје је преузе п аранжману заштити прстра с државм. У већини земаља се експрпријација и прав прече купвине све ређе кристе, ка временски дугтрајни и плитич к и сензитивни прцеси. (Тhe EU сmрепdium of spatial рlаппiпg systems and policies,1997) Пдршка инструмената финансиiске плитике безбеђује се на релацији виши-нижи нив управе и јавни - приватни сектр. Државе безбеђују псебне фндве, кјима се средства дистрибуирају: (а) директн за финансирање и инвестиције у заштиту прстра, прек псебних нациналних и региналних агенција и рганизација; и (б) индиректн, према принципу "пделе тршква", дтацијама и кредитирањем лкалних управа за инвестиције у заштиту и резервисање прстра. У Хландији, ради з аштите тврених прстра и усмеравања стамбене изградње у насеља предвиђена за развј, држава бе з беђује лкалним управама "лкацине субвенције", кјима пкрива разлику у цени између скупљег, урбанг и јефтинијег, пљпривр еднг земљишта. (Faludi, 1994) На релацији јавни-приватни сектр сви ниви управљања кмбинују и гарантују кришћење кмпензација за штете, дтација, субвенција цена, премија и пвљних кредита за инвестиције у заштиту прстра власницима земљи шта у заштићеним пдручјима, пд у слвм да се земљиште кристи у с кладу са планиранм наменм и да се примењују предвиђене мере заштите. За заштићене прстре се, п псебним прграмима управљања, примењују угврни и/или дгврни аранжмани између државе и приватних власника или закупрца. Аранжмани су вишегдишњи и стимулишући за кперативне (гдишње премије), днсн дестимулишући за некперативне власни к е (принудни ткуп земљишта). ви инструменти су бље при х ваћени д власника у маргинализваним пдручјима, дк у туристичким И пери-урбаним знама власници имају знатн веће захтеве и траже ддатне гаранције д државе (прблем јавнг приступа приватнм пседу). (Dаvidsп, Wibberley, 1977) Већа ефикаснст заштите прстра пстиже се кмбинациiм финансиiских и фискалних инструмената : Раширена је примена такса/накнада за кришћење прирдни х ресурса (у првм реду вда), ф :f. с:::; r::. t::;. С

11 прирде или предела, кје су диференцира не према тршквима заштите ресурса/прирде, те су д знатнг утицаја на прмену днса крисника према њихвј заштити. Преференцијалним преским инструментима безбеђује се: (а) слбађање д преза на наслеђе, ак се кришћењем земљишта чувају прирдне вреднсти или ресурси; и (б) умањење преза (на прихд и дбит) и преске снвице за улагања у заштиту прстра. (Pubic policies for the Protection of Soil Resources, 1994; Davidson, Wibberley, 1977) Инфрмацини, мнитринr и кнтрлни системи к ришћења и заштите прстра успстављени су и ' развијају се у функцији прцеса прстрнг планирања, Без бзира на испљене разлике, услед специфичнсти управљачких система, развијени су врл сфистицирани и кхерентни инфрмацини, мнитринг и кнтрлни системи. Пдршке вим системима, дгварајућим институциналн-рганизациним аранжманима, инструментима и алатима, тврене су за дградњу и мдификацију захтевима брзих и сталних прмена (технлшких, екнмских и др.) у кришћењу прстра. Значај и улга система мнитринга расте с развјем планских приступа, кји су заснвани на разуђенј и све бгатијј структури планских прпзиција, ширењем кмуникацијск-интеракцијских садржаја планскг прцеса и успстављањем сталне ре-евалуације стваривања планских длука, вим системм безбеђује се: (а) утврђивање степена спрвђења планских длука/плитика (тзв. мнитринг примене и имплементације); (б) цењивање пстизања планских циљева стваривањем плитика (тзв. мнитринг импакта); и (в) цењивање валиднсти планских циљева са станвишта Q) :е.. <::; с.. t;.. С стратешких интереса и кнтрлисања неизвеснсти, днсн непхднсти њихве ревизије (тзв. стратешки мнитринг). Мнитринг се фрмира д самг пчетка прцеса припремања планских длука, ка пступак кјим се безбеђује стална пвратна спрега за дбијање и интеграцију инфрмација. У тку имплементације планских длука усредсређује се на праћење и цену прмена пзиција снвних циљних група, днсн актера. (Вујшевић, 1996) Кнтрла примене стратешких и имплементације регулациних планских снва, прмене намене и изградње заштићених и резервисаних прстра у свим земљама ЕУ бавља се дминантн на лкалнм ниву, уз супервизију виших нива управљања (региналнг и нациналнг) и, у дређеним случајевима, уз судску и плицијску пдршку. Кнтрлни системи заснвани су на примени пакета инструмената и резервних мћи утврђених закнским снвама, у кмбинацији с кришћењем дискрецинг права у длучивању. У в се укључују и псебне прцедуре учешћа јавнсти у пступку кнтрле прмена у кришћењу прстра. Системи кнтрле имплементације закнских и планских снва и правила у кришћењу и изградњи заштићених и резервисаних прстра ефикасни су и стабилни, услед успстављене равнтеже између правне сигурнсти (ригиднсти) и дискрецинг длучивања (флексибилнсти), ширке пдршке д стране плитичара, инвеститра и грађанства и вишедеценијске изградње и дпуњавања система у квиру прверених сцијалних и плитичких бразаца и рутинских административних пступака. (Тhe EU compendium of spatial planning systems and policies,1997)

12 ЕФИКАСНСТ ЗАШТИТЕ ПРСТРА У СРБИЈИ _ Прценти су изведени н снв у пдт ка из Пл нске и аналитичк-дкументцине с н ве Пр ст рн г план Р епу бл ик е Србиiе (1996.: 21, 49,68). Уде iobhor власништв н ад гр ађев и н ск и м земљ иштем мањ и ie у днсу на наведе ни х 8% уку пн г гр ађевинск г земљишта. Кључни прблеми ефикаснсти заштите и резервисања прстра у Србији испљавају се у виду : недвљне и неажурне пкривенсти заштићених и заштитних прстра планским снвама; дсуства п р гра мске пдрш ке; неразвијених и не у склађених мера и инструмената разних плитика ; неаде к ватне и екстензивне институциналн-рганизацине пдршке; и за пстављања и недгварајућег инфрмисања, пдстицања партиципације и рганизвања кперације лкални х заједница и приватн г сектра. За спрвђење заш тите и резервисања прстра недстаје прграмска пдршка. дгварајућа пргра мска пдршка пдразумева дефинисање и рчавање активнсти и средстава (мера, ин струм ената и финансијских средстава), разграничење надлежнсти и адресирање бавеза и дгврнсти, устанвљавање механизама крдинације акција актера и аранжмана к перације јавнг и приватнг сектра и партиципације лкалне заједнице (станвништв, интересни х и дбрвљних гр у па) у спрвђењу заштите и резе рвисања прстра. У днсу на праксу развијених еврпски х земаља, кд нас је запстављен развј ве врсте пдршке. Сведена је сам на пргра ме уређивања грађевинскг земљишта (углавнм з а у рбан насеља) и заштите и развја прирднг наслеђа и т ка ф рм алн у, а не и адекватну и спрвди ву пдрш ку. У власништву државе налази се скр 35% теритрије Србије, и т : 14,7% п љ пр ивред нг, 13,5% шумскг и скр 8% грађевинск г земљишта. У приватнм власништву је највећи де пљпривреднг (77,3%), плвина шумскг (50,8%) и већи де грађевинск г земљи ш та у приград ским и руралним насељима. 1 Са станвишта бима и структуре државнг власништва над земљиште м, за спрвђење заш тите и резервисања пр стра безбеђени су пвљнији усл ви нег у неким развијеним еврпским др жавама (нпр. у В. Британији). вак пвљну структуру и бим државнг власништва није пратила целвита земљишна плитика на нациналнм, пследичн ни на лкалнм ниву. Фактички, земљи шна плитика се спрвдила фрагментарн, али (релативн) ефикасн у днсу на циљеве заштите и пвећања бима др у штвенг блика свјине. Псле извршене нацинализације земљи шта и бјеката, већ скр пла века у примени су мере и инструменти земљишне плитике, кји се генер алн м гу сврстати у: дестимулативне - граничења/забране трајне прмене (прмета) блика свјине над земљиштем, прирдним и ствреним ресурсима д јавнг/пштег интереса кја су у др жав нм и др у штвенм власништву; и стимулативне - искључив у функцији јавнг/пштег интереса, днсн др жавнг и друштвенг блика свјине над земљиштем и бјектима (експрпријација непкретнсти и фискалне лакшице). Устанвљена су сам два инструмента земљишне плитике: експрпријација и прав прече купв ине. Аквизиција п дгвру није устан вљена, нити немгућена, ка да је реч земљи шту и бјектима Q) ::е.. t::; с.. t:;.. 1:

13 у приватнм власништву. И пред тга, нема примера да је у пртеклих пла века кришћена д стране некг нива управљања. У спрвђењу заштите прстра не примењује се de facto ни је дан устанвљен или нефрмализван инструмент земљишне плити ке, дк се за резервисање прстра кристи сам експрпријација. Как је прцедура експрпријције временски, а у услвима екнмске кризе, и финансијски захтевн, т се вај инструмент не примењује за рганизван и благвремен (средњрчн), већ за хит н и неблагвремен (краткрчн) резервисање прстра, непсредн пре (некад и у тку) реализације планиране намене. У ситуацији непсредне реализације инвестиције, извеснсти експрпријације земљишта и бјеката и реалн ствариве (судским путем) наплате "правичне накнаде" у висини тржишне вреднсти непкретнсти, све је раширенија пјава шпекулације земљиштем и бесправне изградње бјеката на резервисаним пвршинама. Примена инструмента експрпријације пстаје и кд нас плитички "сетљива", збг сци - екнмских (висине и динамике исплате "правичне накнаде", расељавања станвништв, итд.) и импликација на правну сигурнст власништва. Први знаци "сетљивсти" јавили Q) ::Е Q. с::; <= Q. t:; Q. С су се срединм деведесетих, с граничавањем примене експрпријаци је за птребе клективне стамбене и изградње привредних бјеката. Недвљан степен "сетљивсти" и прилагђавања прменама испљен је неуспстављањем инструмента аквизиције п дгвру, с дгварајућм пдршкм инструмената екнмске и фискалне плитике лкалнм ниву управљања и приватнм сектру. Изстал је и успстављање стамбене и плитика развја призвдних активнсти и кмерцијалних услуга. Збг тга, не би требал да чуди шт су ве функције и активнсти, с највећим интензитетм изградње и учешћем приватнг сектра, пследњи х гдина дминантн заступљене у структури бесправне изградње. Стимулативни и дестимулативни инструменти екнмске (субвенције, премије, кмпензације, кредити и сл.) и фискалне плитике (преске лакшице, слбађања и сл.) у функцији спрвђења заштите и резервисања прстра нису устанвљени на нациналнм, нити на лкалнм ниву. Инструменти фискалне плитике нису дведени у везу с планираним кришћењем и заштитм прстра ни у бласти пљпривредне призвдње. Умест за катастарску класу, преске бавезе, стимулације и дестимулације требал би да буду дведене у везу с пљпривреднм рејнизацијм Србије (када се на буде утврдила). Једине преске лакшице, у непсреднј вези с кришћењем и заштитм прстра, су слбађања д преза п снву при х да д пљпривредн е призвдње и шумарства у заштићенм прстру прирднг и културнг наслеђа и заштитнм прстру, намењенм за заштиту д вда (дбрана д пплава, антиерзина заштита и сл.). Прфисклни инструменти, кји су у директнј или индиректнј вези с кришћењем прстра, су накнаде и таксе з а кришћење прирдни х ресурса, прирднг наслеђа, грађевинс к г з емљишта и пјединих инфраструктурни х система (путева и вдпривредни х система). Једин је накнада за прмен у намене пљпривреднг земљишта замишљена ка дестимулативна. Мали брј накнада се кристи за безбеђење финансијске пдршке спрвђењу заштите прстра, ка шт су накнаде за кришћење прирдних дбара и вда. стале накнаде и таксе нису стављене у функцију безбеђења

14 пдршке спрвђењу заштите прстра. снвни недстатак система накнада и такса је да није заснван на стварним инвестициним и тршквима експлатације и заштите прирдних и стврених ресурса и наслеђа. Услед тга, прикупљеним средствима д накнада мже се пкрити сам ма ли де стварних тршква експлатације (нпр. вдпривредних система), так да скр ништа не престаје за финансирање мера заштите прстра. Ист се днси и на цене кмуналних услуга, кје нису екнмске, већ депресиране, так да не стварују ни индиректан утицај на рациналн кришћење и заштиту прстра. У целини узевши, за спрвђење заш тите и резервисања прстра изстала је у птпунсти значај на пдршка мера и инструмената земљишне, екнмске и фискалне плитике. У дужем периду испљава ни су захтеви и устанвљене закнске дредбе за ус пстављ ање инфрмацинr система прстру. Бил је мнг п куша ја ве врсте, а први је учињен на пчетку израде Прстрнг плана Републике Србије пре 30 гдина. Сви су заврши л и на тезама и кнцептима, без практичне реализације. Нешт успешнији били су пкушаји п једи ни х градских управа, у првм реду Нвг Сада, кје су фрмирале, развијале и државале инфрмацини систем прстру града. П кушаја за успстављање прстрнг мнитринга није бил, дк је за пједине елементе живтне (вду, ваздух) и урбане средине (пример Панчева) успстављен систем еклшкг мнитринга. снвни разлзи неуспеха ус пстављања инфрмацинг система прстру Србије (ИСПС) леже у: претенцизнсти и нереалнсти пла зних те за и кнцепата у днсу на реалне материја лн е, техничке, кадрвске и друге мгућнсти; некритичкм преузимању ис кустава земаља с развијеним инфрмациним и сис темима пр стр нг мнитри нга; дсуству интереса и напра да се учини први крак на нациналнм и лкалнм ниву у прављања за фрмирање снвне би била заснвана на неклик "кључних" индикатра: бухваћена пвршина, снвни режими за штите и кришћења прстра и сл. Сваки улазак у даљи развј инфрмацинг система прстру пр етп ставља пстјање вакве базе; и недефинисанм институциналн-рганизацинм аранжману за развј и држаfjање инфрмацинг система прстру, без адресираних снвних бавеза п сектрима и нивима управљања и дефинисаних начина и пступака њихве међусбне кмуникације и крди нациј е у развју и државању система, ка и мгућнсти и граничења за кришћење пдатака д стране сталих актера (крисника). Сваки кнце пт ваквг система мра да буде јасн дређен пр ема другим пстјећим инфрмациним системима (статистиl:км, гедетскм и др.). Први, снвни крак за фрмирање инфрмацинг система прстру је успстављање система индикатра, кјим ће се безбедити : (а) с н ве за у једначавање приступа и метда израде и упредивсти планских снва; (б) праћење и цена стања уређенсти и кришћења прстра ' И пвећање ефикаснсти кнтрле примене и имплементације планских снва; (в) праћење ефеката планских прп зиција на стање. квалитета живта и живтне средине; (г) мерила за дншење длука, стратегија и плитика, кје мгу Q) f Q. :r: с::; с:: :r: Q. t:j Q. С

15 имати прстрни импакт и снве за прцену правдансти инвестициних захвата и њихвих укупних ефеката на развј пдручја, заштиту прстра и квалитет живта; и (д) скраћење времена и смањење тршква израде планских снва. у дсуству ИСПС и елементарних евиденција, с снвним (индикатрима) инфрмацијама важећим планским снвама на наци налнм и лкалнм ниву, не мже се имати представа степену и квалитету (ус клађенсти и уптребљивсти) планске пкривенсти прстра. Ак нема двљн инфрмација шта је урађен, днсн кје и какве планске длуке су днете, јасн је да се не мгу има ти ни инфрмације как се не спрвде. Т значи да није безбе ђен један д снвних предуслва за стабилан и ефикасан кнтр лни систем имплементације планских длука заштити прстра. Кнтрлни систем расплаже недвљн развијеним инструментима, кји нису прилагђавани и мдификвани птребама праксе у услвима недвљне и неажурне пкривенсти прстра планским снвама, с једне стране, и прменама изазваним пстепеним увђењем тржишнг система привређивања (захтеви за пвећањем правне сигурнсти власника/крисника и за праћењем брзих прмена птреба за кришћењем прстра), с друге стране. Недвљн и неадекватн развијени инструменти и дсуств флек сибилнсти, дискрецинг права длучивања и резервних мћи у њихвј примени дпринси неефикаснсти кнтрлнг система. Резултат је њихв прикривен кришћење за плитичк длучивање (пример привремених урбанистичких и грађевинских дзвла). Как је учешће јавнсти у кнтрлнм систему редукван на фрмализ вану прцедуру јавних кнсултација (тзв. "јавни увид"), без стварних мћи да утиче на планска решења и спри планске длуке (п субстантивнм снву), т изстаје пдршка те исте јавнсти и инвеститра планскј кнтрли заштићених и резервисаних прстра. МГVћИ ПРАВЦИ ПБЉШАЊА ЕФИКАСНСТИ ЗАШТИТЕ ПРСТРА V СРБИЈИ ф :f'.. с::; с:.. tj.. С Дк је нрмативна (закнска и планска) заштита и резервисање прстра у Србији релатив н блиска пракси развијених еврпских земаља, дтле ефикаснст далек застаје. Изражен је велики раскрак између нрмативне и стварне заwтите и резервисања прстра у Србији, шт за пследицу има екстензитет и низак нив ефикаснсти. снвни узрци неразвијенсти и неефикаснсти, уједн су и кључни прблеми рганизације и спрвђења заштите и резервисања прстра. Испљавају се у виду: (а) неразвијених и неусклађених мера и инструмената разних плитика; (б) дсуства или неадекватне прграмске пдршке; (в) неразвијенг инфрмацинг и мнитринг система за праћење и цену стварива ња планских циљева, длука и плитика; и др. Напре би требал усмерити на пбљшање крдинације прстрнг и сектрскг планирања, развј запстављених плитика (земљишне, кредитне и др.) и безбеђење пдршке фискалне и екнмске плитике спрвђењу заштите и резервисања прстра. Други правац акција требал би да буде безбеђење мултисектрскг приступа за успстављање пгдне кмбинације ("пакета'; мера и инструмената разних плитика према тематским бластима заштите прстра (прирднг и културнг наслеђа, вда и др.). Реалн је чекивати да ће расти притисци приватнг сектра и лкалних заједница, с граниченим прирдним ресурсима и исцрпљеним резервама слбднг грађевинскг земљишта (у државнј свјини), за успстављање нвих инструмената и мера земљиwне плитике. У првм реду, т се днси на: (а) аквизицију земљи шта п дгвру; и (б) утврђивање бавезе замене земљишта, ка блика накнаде, за ' све криснике експрпријаци је. Са станвишта ефикасније заштите и

16 резервисања прстра, значајн је и питање приватизације грађевинскг, пљпривреднг и ш умскг земљишта. Предуслв за пчетак приватизације земљишта су прмене уставнг квира. За пстизање веће ефикаснсти заштите прстра непхдн је успстављање дгварајуће кмбинације стимулативних и дести мулативних инструмената екнмске (субвенције, лакшице, премије, пвљни кредити и сл. ) и фискалне плитике (преске лакшице, слбађања и сл.), кје би се примењивале у зависнсти д кпера тивнсти, днсн некперативнсти актера у спрвђењу режима и мера за штите прстра. Предстји преиспитивање пстјећи х парафискалних инструмената - накнада и такса за кришћење прирдних ресурса (вда, пљпривреднг земљи шта и минералних сирвина), прирднг наслеђа, грађевинскг земљи шта и пјединих инфраструктурних система и цена кму нални х усл уга. Утврђивањем система накнада и такса заснванг на екнмскј цени, кјм се п крива ј у сви тршкви заштите и експлатације ресурса и наслеђа, безбедила би се финансијска пдршка изради и примени планских снва и спрвђењу режима и мера заштите прстра. безбеђење nporpamcke пдршке захтева развј прграма прилагђен их блику и режиму заштите и резервисања прстра и прблемима развја лкалних заједница на бухваћеним пдручјима. Јавиће се птреба за устанвљавањем више врста (дугрчних и средњрчних) прграма: примене стратешких планских снва, управљања заштићеним прстрима (прирднг наслеђа и сливва изври шта вдснабдевања) и развја резервисаних прстра (лигнитских басена, магистралних инфраструктурних кридра и сл.). ви прграми кмбинваће се са (или инкрприрати) тематс ким прграмима: пресељења станвништв, уређења и заштите грађевинскг, пљпривреднг и шум ск г _ земљи шта, развја приритетних активнсти,... Др Маrија Максин - Мићић, Д.И.а. Аутар ј е дцент на Ш умарскм факултету Универзи тета у Беграду Литература преквалификације и бразвања станвништв, инфрмисања и едукације крисника заштићених пр стра и др. За ефикаснст и твренст прцеса прстрнг планирања заштићених и резервисаних прстра значајн је успстављање инфрмациних и мнитринr система прстру и живтнј средини. Как см у пгледу фрмирања вих система за целину прстра Србије на нултј тачци, први крак би требал да буде утврђивање снвнг сета/система критеријума и индикатра за израду, усклађивање, праћење и цену стваривања планских циљева, длука и плитика. Када је реч заштити прстра, први крак би требал да буде фрмирање и државање снвне базе пдатака планс ким снвама и кришћењу заштићених и ре- зервисаних прстра, заснваних на сету кључних индикатра. Вујwевић М. (1996), Улга прстрнг плнирања у днсу на друге инструменте развја, Дктрска дисертација, Успстављањем снва инфрмацинг система прстру, знатн би се упрсти тех нички де израде плана, днсн мгућила једн ставнија примена расплживих метда генерисања и евалуације планских пција и решења. Т ежиште у прцесу прстрнг планирања би се, с изра де планскг дкумента, пмерил к развју сцикратскг приступа и унапређењу праксе планске имплементације заштите и резервисања прстра. Кнтрла при ме не и имплементације планских снва, прмене намене и изградње заштићених и Беград, Геграфски факултет Davidson Ј., Wibberley G. (1977), Planning and the Rural Environment, Oxford, Urban and Regional Planning Series, Vol. 18, Pergamon Press European Commission (1997), The EU compendium of spatial planning systems and policies, Regional development studies, Regional policy and cohesion, Luxembourg Максин-Мићић М. (2000), 3аштита и резервисње прстра - нрмативнст и пракса, Беград, Геграфски факултет Mather A.S. (1986), Land Use, Essex, Longman Scientific & Technical OECD (1994), Pubic policies {г the Protection of Soil Resources, Paris, Епујroпmental Monographs, No. 89 Прстрни план Републике Србије (1996), Планска и анлитичк-дкументацина снава, Б еград, Службени гласник РС Псебн издање, књ. 2. Faludi А. (1994), Coalition Building and Planning for Dutch Growth Management: The Role of the Randstad Concept, UгЬап Studies, Vol. 31, No. 3, резервисаних прстра требал би да се бавља дминантн на лкалнм, уз су первизију виших нива управљања. За већу ефикаснст и стабилизацију кнтрлнг система, требал би, пстепен, успставити равнтежу између правне сигурнсти (ригиднсти) и дискрецинг длучивања (флексибилнсти), уз безбеђење ширке пдршке свих актера у кришћењу и заштити прстра. Пред интензивнијег кришћења расплживих, непхдн је устанвити и прилагђавати нве инструменте (директиве, наредбе, дзвле у антиципацији плана и др.) и резервне мћи (изузеће д правила, преузимање надлежнсти и др.). (Максин-Мићић, 2000) Q) :f.. t:; с.. t:;.. а:::

17 У!РБАНИ3АМ L

18 Урш Лалицки' Дезинтеграција града ка пследица друштвене деградације МГVЋ1НСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ И ~ ! КНСЛИДАЦИЈЕ! п ример Земуна ~ Апстракт СНВНИ ЦИЉ ВГ РАДА је да укаже на прблеме кје Земун, ка град и ка де Desintegration of the city as а consequence of social degradation POSSBLTES OF REVTALSATON AND CONSOLDATON Example of the town of Zemun Псебан је нагласак стављен на ретк складан и уравнтежен склп свих вих чинилаца, шт је једна д Беграда, има у урбанистичкм смислу, да их препзна, класификује и дубље истражи, анализирајући развјнистријски кнтекст кји је две д њих. Најпгднијим се пказа метд анализе птенцијала и граничења урбане целине, у ширкм кнтинуалнм псегу д гефизичких д друштвен-културлшких параметара. Птенцијали и граничења Земуна су разматрани и у светлу шире друштвене патлгије, свјствене српскм друштву деведесетих гдина хх века, так да је извршена јасна дистинкција између них кји представљају свјств града ка таквг и них кји пристичу из сцијалнг квира кји је у пртеклм периду би изразит непвљан за држање урбансти упште. у анализи птенцијала, иден тификвана су мнга развјн значајна упришта кја би Земун у свм будућем развју мга да има, а кја су снвана как на пвљнсти гефизичких услва, так и на истријскј утемељенсти вг града. Abstrad Т НЕ МA N GOAl OF THS WORK is 10 idenlify, clossify ond research he probems which delermine he exislence of Zemun from he urbonislic рјп! of view, Ьу onolysing he focls јп hisloric спlехl of ils developmenl which were relevonl for рroducing he presenl siluolion. The melhod which could provide he mosl useful resulls wos he onolysis of polenliols ond 'јт ilolions of he Zemun's urban ге, considering he wide ronge of paromelres - from geophysiсl 10 sociol ond cullurol ones. Anolher focl conslonlly kepl јп mind, wos he polhologicol. frome surrounding 0 11 ospecls of he sociollife јп Serbio of the 1990s, so јl wos possibe 10 clear ' у dislinguish he paromelres typicol far Zemun os he urbon ге from he ones which resull from he гесепl sociol circumslonces, exlremely unfovourobe for susloining urbonily n polenliols onolysis, he тјп nodol poinls of possibe fulure developmenl of Zemun were idenlified. They аге bosed п he hisloricol јпlеgrily of he lown of Zemun, os well os п he quolily of he geophysicol condilions. Slress wos loid п he focl hol he slruclure of 011 of hese poromelres сп rorely Ье seen јп such а suilobe ond bolonced composilion os јп he cose of Zemun. Тhe limilolions onolysis showed hol, јп lerms of consequences of desinlegrolion processes јп Serbion society, he ехlепl of devoslolion of he urbon lissue of Zemun, which сп Ье noliced јп тпу ospecls, is exceeding he simple sum of porticular probems. 1 is olso obvious hol heir bosic сттп feo lure is ossociolion 10 violo,јп ond obuse, os well os 10 гы l ггу, јпст plele and/or lendenlious јпlерге l lјп of he legol regulolions concerning building ond тп oging urbon spoce. Aport from poinling oul he evider:11 lock of underslonding of he orchilecturol, есптјсl ond legol background, which аге 011 essenliol for he funclioning of а сјlу, а тге deloiled view of he menlioned li milolions gives he ideo најзначајнијих специфичнсти Земуна. Анализа граничења пказала је, у делу пследицама дезинтеграциних прцеса у српскм друштву, да размере девастације урбанг ткива Земуна, учљиве п мнгим снвама, превазилазе прст збир пјединачних прблема, а сустичу се на пљу прекршаја и злуптреба, ка и призвљних, нептпуних и/или тенденцизних тумачења регулативе кја дефинише изградњу и управљање градским прстрм. сим евидентнг неразумевања архитектнске, екнмске и правне пдлге, кја је нужан предуслв за здрав функцинисање града, пдрбнији увид у ву класу граничења даје слику и дубљим, дугрчним узрцима кји су стврили снв за н шт се граду дгдил у пследњих десет гдина. На снву извршених анализа, а п изншењу циљева рада, препручују се дређена средства и активнсти за њихв :::;: '" :r \ Q. >

19 стваривање. Решења су тражена у правн мгућим квирима, уз уважавање реалнг стања и врл слженг система чињеница кје граничавају псег мгућег делвања. Наравн, вим радм ни изблиза не мже бити исцрпљен как списак прблема, так ни решења, али н ни нема такве претензије. Намера је да класификација и предлзи вде изнети, дају снв за дубљу анализу партикуларних случајева, а, са друге стране, иствремен мгуће obout deeper ond long-term reosons which сгеoted the loundotion lor the processes which took ploce јп the town during the lost јеп years. п the bosis 01 the conducted onolyses, ond ofter determining the тјп oims, this work olso recommends the instruments ond octivities песessory Ј occomplish them. The solutions were sought јп the boundaries 01 the legol regulotions, current situotion ond focts limiting the possibe ronge 01 с Јјп. This work is пј, 01 course, срые 01 processing 011 the probems thot, speoking 01 сјју plonning, building ond monogement, exi st јп the town 01 Zemun, ond јј is п! the gool Ј do thot. The јпјепјјп is Ј moke possibe the use 01 clossilicotions ond suggestions presented within this work os loundotion lor тге detoiled onolysis 01 рг ticular coses, ond, п the other hond, ј епые тге comprehensive look! this ге 01 interest, which is often п! possibe os герегcussion 01 stote bureoucrocy ond overlopping 01 the outhorities ond interests omong relevont institutions. Keywords: city, urbonity, hisloricol developmenl, building, city monogemenl, city economics, geophysicol poramelres, sociol ond cul/urol р rome/res, polenliols, limilolions, sociol {гте, low, 101, pubic spoce, cullurol heriloge, susloinobility. целвитије сагледавање прблематике кја се, услед тга шт је у смислу ингеренција пдељена међу мнгбрјним институцијама, чест не перцепира двљн интегралн. Кључне речи: град, урбанитет, истриiски развi, изградња, управљање градм, екнмиiа града, гефизички утицаiи, сцикултурни утицаiи, птенциiали, граничења, друштвени квир, прав, парцела, iавни прстр, културн дбр, држивст. ::;; м r \ Q > Увд ВАЈ РАД РАЗМАТРА прблематику узрчн-пследичних веза међу друштвеним пјавама кје су, у дужем периду, са кулминацијм у пследњих десет гдина, двеле д стања у кјем се Земун, ка град и ка де Беграда, данас налази. У жижи интересвања се налази градски де Земуна, али ће, у мери у кјј је птребн, у разматрање бити узет и статак теритрије земунске пшти не. Земун сам дабра за пручавање јер је мј живт у великј мери везан за њега, па се, ка сведк прцеса кји су мењали његву физинмију у пследњих десет гдина, сматрам пзваним да њима расуђујем. бјективни разлг за избр Земуна је његва неспрна истријск-амбијентална вреднст, најчешће недвљн фрмалн валризвана. Земунски Дњи град, днсн његв истријск језгр, данас је заштићен ка прстрна културнистријска целина и, п снву длуке бјављене у Службенм гласнику СРС 14/79, представља културн дбр д великг значаја. Пред тга, више партикуларних бјеката, как у Дњем, так и у Г рњем граду, ужива статус спменика културе или спменика културе д великг значаја' (сл. 1). На бављење Земунм свакак ме је навела и изразита специфичнст прирдних карактеристика његве лкације (гемрфлшка свјства, снажна ријентација према реци), кја га чини ддатн интересантним за истраживање са архитектнск-урбанистичкг станвишта. Текст вг рада наста је претежн у августу гдине, - так да је на вм месту непхдн дати дређена бјашњења, уважавајући крупне друштвене прмене кје су се дгдиле у међувремену. У тренутку писања првбитне верзије текста, мнги данас

20 пзнати и јавнсти дступни пдаци нису били нешт чему се са сигурншћу мгл гврити. Закључци биму и ниву злуптребе лкалне власти и размерама девастације града мгли су се Сл. 1 Прстрна распдеnа бјеката, репера и пјава кје детерминиwу урбани развј Земуна извдити сам на снву личнг расуђивања, усмених спекулација или, у најбљем случају, вест и и прилга бјављиваних у медијима. Псле прмена у ктбру гдине, на пвршину је испливал мнштв чињеница к је су, врл чест, дале птврду ранијим претпставкама, али се такђе пказал да не к и д прцеса к ји су се дешавали имају дубљи или разгранатији крен нег шт се т првбитн сматрал. За птребе вг рада прикупљен је мнштв релевантне грађе кја птврђује писе и закључке изнете у тексту. Међутим, и пред великг напра кји је улжен да се та грађа систематизује и класификује, ка и да се смести у исправан кнтекст, јш увек се не мже са сигурншћу сматрати да је анализа девастације урбанг т к ива Земуна, чак и у најгрубљим цртама, завршена. Мнги њени аспекти ће се, на ж алст, верватн тек пјављивати и сећати, дугрчн тежавајући сређивање стања за кје је мал рећи да је хатичн. Усталм, рад вг бима не м ж е ни п ка з и вати претензије да у себи бух вати све прблеме пристекле из так слжен е кнстелације днса, каква је у нашем друштву владала у пследњих десет гдина, па и мнг дуже. У интерпретацији њему дступних чињеница, аутр је настја да заузме став кји би искључи утицаје дневне плитике и личне симпатије и так безбеди задвљавајући степен непристрасн сти и аналитичнсти. Ипак, т је у неким сегментима бил вема теш к, имајући у виду начин и меру у кјј је плитика детерминисала живт у Србији у раздбљу кје је _ за нама. Амбиције аутра биће, стга, задвљене укли к вај текст буде уптребљив макар ка скрмни пдсетник и пкушај стварања пла з не тачке у слженм прцесу реституције урбанг дигнитета Земуна и његвг градскг ареала Н а ас на в у Закана а културним дабрима и з децембра ка пел а и зему нска гр бља. бјекти бележени знакм * гадин е (Закан а култу рним дабрима, Службени лист Републике Србиiе 71/94, стр ), стар је згр Земуна Г рњи град, аднсн некадашња предграђа Јзефштат и представљај у културна дбра д великг значаја. Када је је културн дбр д великг значаја, а п аје ди начн и Францтал, у питању, пд заш ти тм се, ка спменици кул спме ници културе у старм језгру су Царинарница, Ичкава кућа*, ка н тумацке капеле Св. Архан гела и Св. Рака, куће Афрадите Би ала, пар адица Карамта*, Маркавић, Спирта, туре, налазе куће градск г физикуса др Саве Н едељквића, инжењера Хрвата, црква Св. Т рајице, шк ла краљ е вића Андре ј е при Т рј ицк ј цркви, ш кл краљ ице Марије ( с н а кућа са сунчаним часавникм, кућа у кјј се рди вана ка немачка Пучка ш кла, дан ас Ш "Петар Качић") Ди митр иј е Давидвић *, кућа у Главнј бр. 7, Ливница Панте и дечији дам краљице Марије. Јаш неклик бјеката лић*, Магистра т, Ни ка лај евска црква, Б агрд ичина тренут н ј е у статусу претхдне заштите, а хће ли бити црква, Гимна з ија и П шта. вј целини мгу се придружити и бјекти на Г ардшу, кји не птпада пд стар језгр, али са њим чини јединствен у цели ну: кућа Буравца, Харишева стављени пд тра јну заштиту тек тр еба да буде длучен. Љ убаз н шћ у Завда за заштиту спменика културе града Беграда. ~ '" : :r: \ >-

21 АНАЛИЗА ПСТЈЕЋЕГ СТАЊА ПТЕНЦИЈАЛИ За пчетак, биће размтрене мгућнсти и граничења Koia пристичу из прстра, времена и клнсти у кiима се Земун налази. С бзирм на слженст прблематике функцинисања града, у разматрање ie непхдн укључити в и ше аспеката, пре свега архитектнске, екнмске, плитичке, физичке, еклшке, правне, културне и метанастазичке чинице., OBai град ка урбана целина пказуiе БРiне квалитете, кiи су, пiединачн псматран, присутни и у другим срединама, али их ie тешк срести у вак пгднм склпу. Град се развиiа пстепе ним ширењем д iезгра на Дунаву према унутрашњсти сремске равнице, а успстављању и данас сетне дистинкциiе између центра и перифериiе знатн ie пгдвала кнфигурациiа терена, двевши д лгичне пделе на Дњу и Г рњу варш 2 Средиште урбане аглмерациiе земунскг Дњег града чини стар iезгр Земуна. Пд вим noimom пдразумева се де Дњег града кiи се налази унутар градских дбрамбених зидина (премда та утврђења нису сачувана, изузев фрагмената)з (сл. 1). Развi уличнг растера старг iезгра Земуна у блику у каквм га данас пзнаiем запче ie гдине, пшт ie, псле неклик перипетиiа, град припа ХабсбУРшкi мнархиiи 4 АУСТРиiанци су га затекли у девастиранм стању, пшт су Турци за сбм уништили гтв све непкретнсти. Цел ку пан архитектнск-грађевински фнд старг iезгра кiи данас пстiи, изузев статака средњевеквнг утврђења на врху Г ардша 5, наста ie псле 1717, са псебним нагласкм на другу плвину XV и це XX ве к, када ie развi града би наiинтензивниiи 6 (сл. 2 и 3). Ипак, има индициiа да би пстiећа улична мрежа, или барем њени главни елементи, нарчит у северистчнм делу старг iезгра, мгла бити наслеђена и из стариiих урбанистички х диспзициiа, мада за т нема непсредни х дказа? ::ii м :: \.. > Сл. 20 План Земуна И rдине (Шкаламера " стр. 8) Сл. 2б План Земуна И rдине (Шкаламера " стр. 11) Илиli, Н. Земунска гарња варщ стр Вртларскј улици и де бедема лретваре н у граду грбља З гдине је, на сн в у аустр-угрске нагдбе и з на Г ардшу. П рема: Шкаламера, Ж. Стар iезгр гдине, дшл д развјачењ Вјн е гр ниц е. Земун, Земуна 1, стр кји ј е д тада би слбдни вјни кмунитет са Магист ра- 4 Самарџиli, Р. ИстРиiа српскг нарда V" стр тм, п ста ј е краљевски слбдни гр ад, а Маги - 5 сим вих ста так а, из времена пре птич е и зграда стрт је замење н градским п аглавар ствам, шта ј е граду некадашње кафане Бели медвед. Истријски изври пмињу днел реалну самуправу. П сле тих пр мена, пстајање ву кућу ка места на кајем је управ гдине дсе дбрамбених бјеката пстал је и зл ишн и ни су сам Евгеније Савјски, из чега пристиче да ј е м рал а бити паспутавали даљи развј града, намећући пр стрна и дигнута раније, а на шт указују и њене стилске длике. функцинална аграничења. Прв а је, 1876, срушен ј угаис- Према: Шкаламера, Ж. CTap~ ј езгра Зему на 11; стр. 37. тачн и - бе гр адски дбрамбени зид, а птм су, пстепен, 6 Шкаламера, Ж. Стар iезгра Земуна 1; стр рушен и и стали. Дана с су сачува ни фрагмен ти бедема у 7 Шкаламера, Ж. Стар iезгр Земуна 1; стр. 7. Сл. 2 б

22 Сл. За С бзирм на некадашњи пгранични плжај те вјн-стратешки и екнмски значај, не чуди шт се Земун, у урбанистичкм смислу, у пунј мери слања на Дунав. Са прменама плитичких клнсти У Аустр-Угарскј, срединм XX века, вјни значај Земуна ка пграничнг града на великј и важнј реци пстепен је слаби, а увђење железнице и парбрда у XX веку релативизвал је његву важну привредну улгу царинскг града и транзитнг чвра између Истка и Запада 8 Међутим, једнм трасиран, развј града и даље се заснива на чврстј везансти за реку, так да и данас, када вај ' град давн више не пседује некадашњи статус, а плитичке прилике су птпун другачије, река и даље заузима кључн мест у његвм живту и идентификацији са самим сбм. ~;:;;::;:;;::~~:;:~d:==5~~~~~=1s~~~i~~~::;] Везе са рекм функцинишу на више нива, пчевши д личнг, индивидуалнг, па д урбанистичкг, так да се крз читав низ генерација мже пратити настјање да се развј града, његва улична мрежа и урбана матрица шт више приближе Сл. Зб Сл. За - План Земуна из rадине (Wкаламера 1, стр. 23) Сл. Зб - Схема теритријалнr реци и вежу за њу. Захваљујући истријскм кнтексту у км се развија, ка и чињеници да у гтв трвеквнм раздбљу није претрпе масвнија разарања, шт је реткст на вим прстрима, Земун је стека приличн кмпактну и хмгену изграђену структуру. Тек псле 11 светскг рата запче је перид значајнијих захвата усмерених ка прмени типа изграђенсти. Такђе, с бзирм на т да је Дњи град рганизван на равнм терену непсредн уз а реку, Г рњи на заравнима лесних дсе ка Г ардша и Ћуквца, ка и на првбитну претежн аграрну привредну ријентациј у 9, лгичн је шт средњееврпски тип насеља паннске варијанте, уз извесне мдификације, чини типлшку развја Земуна у XV веку. Ткм OBor века фрмирана је урбан снву на KOlol пчива развј земунскг градскг ареала ка _ аматрица cтapar језrра у блику у целине, али и пјединачних бјеката у њемi (сл. 4). Премда гекм и данас еrзистира. (Wкаламера 1, стр. 17)... 8 Wкаламера, Ж. Стар iезгр Земуна /; стр. 18, Према снвнј намени, архи т ектнск-грађевински фнд 9 Нарчит у гарњаварашким предграђима Јазефштату и се мже пделити на стамбене и јавне бјекте. Стамбени Францталу, Јзефш т ат је аснаван крајем XV века, а Францтал гдине, п ри чему је птњи би дефин исан ка насеље изричита пљпривреднг каракт ера. Према: Wкаламера, Ж. Стар iезгр Земуна /; стр Прцес бразвања прстрнг квира старг језгра Земуна, мреже улица и знске пделе града, закружен је већ крајем XV века, дк су птње прмене биле махм квалитативне прирде (чест са задржавањем ист е функције на дтадашњј лкацији). Пстјећи архи т ектнск-грађевински фнд вердстјн приказује углавнм све развјне фазе грађења у Земуну д краја XV века п д данас, и т как у пгледу пјединачних бјеката, так и у пгледу урбанистичке целине старг језгра. бјеката д првих деценија па д самдесе т их гдина XV века, према дсадашњим налазима, има свега неклика, а најзначај:,ије су Никлајевска црква и кућа парадице Карамата, абе лциране у северистчнм делу језгра,' бухватају три типа кућа : мдификвану сеску паннску, малградску и градску кућу (д П+ 1), дк су јавне зграде, у суш т ини, развијене прстрн - функцинал н им услжњавањем мдела малградске и градске куће. Ткм хх века, дшл ј е и д пјаве вишеспратних зграда (д П+4), али је њихв брј мали у днсу на целину фнда. Једнставнији типви кућа претежн се дликују слабијим (набј и бндрук са испунм), а слженији слиднијим ма т еријалима (пека у блатнм, кре ч нм или цементнм малтеру; д пче т ка хх века, бетн и армирани бетан), мада ва аналгија није увек присутна. у пгледу. унутрашње рганизације, превлађују једнтрактне и двтрактне шеме диспзиције прстрија, дк се слженија решења, заснвана на њихвј прстрнј мдулацији, јављају тек пчетк(')м хх века. Према: Wкаламера, Ж. Стар iезгр Земуна / и //. ~ м \D Q. >

23 мрфлшки услви мгућују ле ж ернији днс према ис кристивм земљишту, стрг и и уравнтежени аустријски дух, у кме је Земун пди з ан, налага је рациналн расплагање прстрм и м атеријал м. Стга су куће рганизване так да се њихва унутрашњст ис кристи на птималан начин. УрбанизаЦИја и парцелација су вршене у истм маниру, а с Сл. 40 бзирм на јаку традициналнст з емунске Сл.4а,4 6,4в Куће nahohckor, малrрадскr и rpaackor (једнспратна) типа, респективн. (Шкаламера 11, стр. 28, 29,13) :Е (УЈ \ Q. >- средине, дминантна шема уж их, издуж ени х парцела чувала се све д данас, без бзира на јачање е к нмске мћи станвништа у XX веку11 (Сл. 5). Прстрни кмфр је, дакле, умерен, али се м же рећи да је дн с величи не куће и парцеле такав да мгућује удбан ж ивт. Т се нарчит днси на Г рњ и град, чија је првбитна рурална првинијенција услвила мању густину градње и кмфрнију парцелацију. вакв рациналн, али не и шкрт расплагање прстрм, утемељен у пршлсти, представља праву инспирацију з а размишљање уптребнј вреднсти прстра, па се м ж е с х ватити и ка један д развјни х птенцијала Земуна. Сл. 46 И пред тга шт је пкренул ни з прблематични х прцеса и сасвим другачијим пимањем снвни х урбани сти ч к и х детерминанти (примена мдернистич к е, лекрбизијев ск е урбанистич к е д к трине, кја је у сна ж нј кнфрнтацији са традициналним пимањем изградње свјственим Земуну)1 2 унел несклад у д тада кнзистентан урбани растер, виuiепр дичн станвањ е спратнсти веће д П+ 1 (кје је пстал масвније тек п сл е гдине - пре 11 светскг рата су, у вј категрији, грађене с а м рентијерске куће, спратнсти д П+ 1 д П+2) успешн је апсрбван и клик-тлик интегрисан у целину града 1 З (сл. 1). Мже се, ча к, рећи да и у вим делвима Земуна станвање пседује дређене уптребне и развјне преднсти и елементе кмфра инач е несвјствене вм типу станвања, благдарећи кмпративним пр е д нстима Земуна ка целине. Инфраструктура је, за беградске у слве, развијена (сви делви градскг Земуна имају вду, еле ктричну ен е ргиј у, телефн ску мрежу, углавнм и канализацију, дк даљинск грејање ма х м имају сам бјекти вишепрдичнг станвања). снвна сабраћајна мре ж а је чврст дефинисана и гради изванредан скелет за супртстављање ентрпијск и м прце с има свјственим градскм ткиву. дређени недстаци пристичу из непдуда _ рања капацитета кјима су улице биле намењене у време урбанизације града и данашњи х за хтева, али дбра рганизација мре ж е днекле неутралише вај прблем - к нципирана је ка пдужни С л. 5 Сл. 4 в Типичан земунски блк. Приметна је дминантн пдужна рrанизација куће и парцеле. (План 3емуна И3 ак rадине, детаљ; Шкаламера 1, стр. 29) i Шкаламера, Ж. Стара iезгра З ем ун а '; ст р. 12, 25. з н тна маса вниi е и и зраз и т иi е ( у гла в н м с ли те ри). Т е 12 С е грег циi ф у нкциi, з нир ање, сл 060д н ст ећ и 06ieK- ц ел и не, умнгме су, прате ћи тада а ктуе л не т ренд в е у ти, кл ек тивн а св iин, дсуств п рце Л циi е... ур6 0 Н И ЗМУ; и зме нил е град ску к нце п циiу Земун а, к ка с 1 З П р и су ств в и ш е п р дич н и х 06 i e K oтa сп р ат н ст и в еће д п п ула ци н г ( нагл пве ћ ање 6poia ст а н вни ка и гу ст ин е П+2 у ст а рм i езг р у гранич е на ie н а с вега не к л и к стан вања; п рме н а ст руктуре ста н вниш тв ), та к и с 06 i ekoтa чиi а сп р тн ст не пр е л аз и П+4, тка д н е 06 ли к в н -фу н кцина лн г ста нв ишт а, залзећи, п ре д реме т и к ара кт е р ве ц е ли не, а ли ie у пр ав ци ма прем а цен тралнм Б е граду и Бежаниiи и у д ел в им а Г рње г град а пр акт и ч ни х, и у пи та њ а и д е н т ит ета и п р е п з н атљи вст и града.

24 систем паралелних улица у правцу NW - SE, кје су спрегнуте честим ппречним везама (Сл. 1). Слжена кнфигурација терена није дпустила дследну ртгналнст 14, кја је ипак присутна у мери двљнј да се мгући глбална перцепција градске матрице ка ртгналне, шт лакшава пимање градскг прстра и ријентацију у њему. Пред бјективних, у прцени квалитета прстра станвања важну улгу играју и субјективни параметри, кји пдразумевају читав склп перцептивних, кгнитивних и емтивних чинилаца. На равн, с бзирм да су изузетн слжени и најчешће апстрактни, није их све мгуће псматрати ка мерљиве категрије, шт ипак не значи да њихв утврђивање и класификација нису извдљиви (анкета, интервју и сл). Генералн, за ве параметре везан је правил да дејств пчиње да им длази д изражаја чим су задвљене снвне (егзистенцијалне) птребе. Дакле, чак и у сирмашним друштвима ппут нашег, ни имају велики утицај на пјединачни дживљај и евалуацију прстра живљења. вде спадају сви чиници кји У пажајнм смислу чине идентитет града, а нарчит препзнатљиви прстри, места и бјекти, кји представљају репере, кључне тачке у урбанј Сл. 6 Панрама земунскr Дњеr rpaaa(nocмcrrpaho са Ћуквца) матрици, а тиме и ксницу индивидуалне "кгнитивне мапе" свакг станв ника или псетица града. Земун је, у тм смислу, бгат град, шт пказује и развијена тпнимија, у кјј чак и вема мале урбане целине имају свја псебна имена и специфичан си м блички садржај, шт дражава слјевитст истрије града и вишезначнст његве, наизглед једнставне, структуре (Сл. 6). Да резимирам : птенцијали Земуна ка града генералн се мгу сматрати виским п свим релевантним параметрима (физичким, инфраструктурним, функциналним, перцептивним, естетским и сцијалним) и већ на снву вак сведенг увида јасн је да тварају низ развјних мгућнсти д вга oayaopaiy улице на падини Г ардша према средишту старг iезгра, Koie нису рганизване у ртгнални систем, већ граде склп медиевалнг типа, услед велике пкренутсти терена на вм д е лу теритриiе Земуна, Koia ie, ка iедину мгућнст за успстављање уличне мреже, стављала праћење изхипси. Сем њих, ни данашња Карама т ина улица ниiе у ртгналнi шеми - noctoie нагвештаiи да ie њен плжаi трасиран пре гдине. Према: Шкаламера, Ж. Стар језгр Земуна /; стр. 11. ГРАНИЧЕЊА у анализи граничења мра се успставити јасна граница између них кја се мгу сматрати свјствм самг места, бил са физичкг, бил са сци-културнг или урбанистичкг станвишта те них кја су пследица дуггдишњих, кнтинуалних и граду свјствених прцеса (ентрпија и нрмални прцеси замра материјала и замене д трајалих елемената структуре нвим) са једне, и збиљних недстатака и премећаја функцинисања кји су пристекли из ширег патлшкг квира, кји је днедавн бујмљива цел српск друштв, а чије рецидиве ћем верватн јш дуг трпети, са друге стране. Када је у питању прва група граничења, мже се рећи да је Земун у тм смислу приличн специфичан, шт призилази из сбенсти његвг развја. Врл су чест на иста свјства кја су, са једне стране, пспешивалg дређене аспекте његвг развја, са друге стране била главна препрека развју неких других аспеката, услвивши да вај град, у дређеним дменима, буде врл граничен, па и притешњен. ~ м \. >

25 Ак гврим физичким услвима, пажњу на првм месту привлачи кнфигурација терена, кја је ткм развја града била клик пдстицајан, тлик и граничавајући фактр, тежавајући ширење града у правцу данашње Бежанијске ксе, днсн успст ављање равнтеже између његве дужине и ширине. Збг тга је градска матрица дбила изразит пдужни карактер, шт је услжил дефинисање градскг центра и лцирање свих функција кје н пдразумева. Кнфигурација терена уме, псебн при екстремним атмсферским приликама, знатн да тежа и живт града, кретање људи и снабдевање. сим тга, пстји и практичн нерешив прблем неклик уских грла у склпу улица кје се налазе на п дужнм правцу (Цара Душана, Угринвачка, Јакуба Кубурвића) и т на месту где пчиње земунска лесна зара ван, днсн брегви Г ардш, Ћуквац и Калварија - пстјећи усеци улица су исувише уски, а њихв прширивање није мгуће збг амбијенталне вреднсти и препзнатљивсти кјм се дликују (Сл. 1). У хладнијим перидима гдине близина реке чини кретање градским улицама, псебн ним управним на Дунав, изразит непријатним. Ни микр климатски утицаји реке нису занемариви, а у Земуну пстје прблеми и са пдземним вдама и слабм нсившћу земљишта услед непвљнг састава. Клик су плавнст терена и пдземне вде представљали збиљан прблем станвницима Земуна такм разв ја града, сведче већ најстарији сачувани планви 15 (Сл. 7), на кјима је јасн назначен плавн пдручје на југистчнј страни града, кје је дуг представљал и препреку ширењу града на ту страну. Са решавањем вг прблема запчел се јш , али је н текл спр и у етапама. Шт се друштвених и антрп ~ м \D.. > гених аспеката тиче, свакак треба истаћи да су, првенствен пзитивне, извесна кнзервативнст и усмеренст Земуна традицији, умеле пвремен да дају и негативне резултате, будући сувише крутим квирм кји није увек мга да апсрбује растуће птребе града. в се запажа как на ниву физичке структуре, так и на ниву прјектантскг и урбанистичкг приступа архитектнским прблемима града. Псебн је блан би пслератни перид, у км су неки делви града, а нар чит центар, пршли бље, у смислу да се у њихв изглед и структуру није мнг задирал, али на рачун "спредних", "мање важних" квартва, чији је урбанитет збиљн деградиран низм нер азумљивих длука и неправданих урбанистичких експеримената 17. Ипак, мже се кнстатвати да је Земун, у целини, прша далек бље д српскг прсека, с бзирм да је градск језгр стал чуван, кмпактн и суштински неизмењен, шт важи и за структуру целг града, уклик се не удубљујем у пјединсти. Са вим прблемм креспндира и Дтрајалст елемената градске инфраструктуре, шт је питање кје мучи све градве у СрБИји, а у неп среднј је вези са селективним приступм развју градва у некадашњј држави, кјим су нвизграђени делви градва развјн фавризвани у днсу на старије градске средине, ка и са данашњм пштм екнмскм и плитичкм ситуацијм, кја Сл. 7 Пnан Земуна са јасн назначеним пnавним пдручјем на јуrистчнј страни rpaaa (nundation). (Шкаnамера 1, стр. 6) _ Шкаnамера, Ж. Стар ;езгр Земуна 1; стр Шкаnамера, Ж. Стар ;езгр Земуна 1; ст р. 14, 17, Ппут насеља Сава Квачевић или сли тера н Кеју.

26 Јш пртеривањем грађана немачкг пр е кл а и кл низацијама нвг станвниш т ва псл е 1945, зна т ан уд е у уку п нј земун скј ппулацији припа ј е ст а н вницима и з руралних, па сивни х динарских предела. Умест интеграције у нву с редину, ви су људи ч ешће били предмет манипулације н вих власти, с п рвђене са жељм да се не утралишу друш т вени днси са кренима у претхднм претку. немгућава кмплетну и систематску кнслидацију градске инфраструктуре. Велике прблеме српским градвима, па и Земуну, у пслератнм периду задале су и прмене у власничкј структури стамбенг и фнда пслвнг прстра, настале фундаменталним изменама закндавства у бласти свјинских днса, јер је већинским власникм бјеката у граду, увђењем пјма "друштвене свјине", пстал друштв. Тиме су мнги ранији власници лишени свјих легитимних права и евентуалнг друштвенг утицаја, а држава се, пре ншењем власништва на недефинисанг титулара, слбдила дгврнсти за старање грмнм фнду стамбенг и пслвнг прстра. Брига зградама је пстјала de iure, а de facto сам у мери у кјј је бил непхдн за чување сцијалнг мира и функцинисања града. Правих инвестиција у државање и бнављање није бил. Међутим, сва ва граничења, па чак и насртаји на интегритет града, ипак су били далек испд нечега шт би се услвн мгл назвати "спсбншћу асимилације", кја пристиче из грмне снаге кју Земун црпе из свје истријске и цивилизацијске утемељенсти, а кја је мгућавала да се превазиђу прблеми кји искрсну и да град ипак настави да бивству је на себи свјствен начин. н шт би и мнг већи градви тешк претрпели без пследи ца пчел је да се стварује са распадм СФРЈ и свим прцесима кји су га пратили. Дшл је д птпуне дезинтеграције друштва и распада система вреднсти, са чим су паралелн текли и прцеси нвг друштвенг и финансијскг раслјавања. Пригушени дезинтеграциним прцесима, ратм и безакњем, тешк, али ипак незаустављив, упред су тпчели и прцеси изграђивања нвг гра ђанскг и демкратскг друштва и пвезивања педесет гдина раније пкиданих нити. У Србији је пче какав - такав вишестраначки живт кји је уша и у пре лкалне самуправе. С бзирм да земунска пштина, пред града, бухвата и сва клна села (а у тежњама тих двеју средина пстје збиљна размимилажења, нарчит с бзирм на мнгбрјне прблеме кји су се, гдинама нерешавани, нагмилавали), земунска ситуација би у нвнасталим клнстима била кмпликвана и без распада земље. Међутим, са ратвима на теритрији некадашње СФР Ј, д шл је и д великих миграција, а пштина Земун је била једна д најпгђенијих вим дгађајима, с бзирм да је брј избеглих кје је прихватила умнгме превазилази њене мгућнсти. Тим миграцијама је пнв знатн измењена структура ппулације, кја је у пслератнм периду већ била битн и систематски нарушавана 18 у атмсфери сећаја нациналне и егзистенцијалне угрженсти, етничке нетрпељивсти и праста примитивизма, на лкалним избрима гдине, у Земуну је пбедила Српска радикална странка, чији је мандат ста упамћен пре свега п слбднм и арбитрарнм тумачењу регулативе везане за грађење и управљање гра дм (исти приступ касније ће бити испљен и на ниву државе, врл ригиналним виђењем начина на кје треба уредити бласти ппут инфрмисања, вискг бразвања и сл). Нва пштинска админие:трација је убрз п свм кнституисању пчела са прменама у начину управљања. Издат је велики брј дзвла за пстављање привремених тргвинских бјеката (услед хаса кји је у пштинскј администрацији ста псле њихвг ::f м \ D- >

27 мандата, јавнст ни д данас није упзната са њихвим дефинитивним брјем). Изнајмљен је гтв сваки слбдан квадратни метар јавнг прстра, укључујући и делве тртара, шеталишта (земунски Кеј, д тада верватн најуређеније шеталиште у граду, данас је птпун закрчен), паркве (најдрастичнији је пример парка у Херцегвачкј улици на Францталу, кји је птпун неста, а "изградње" није пштеђен ни земунски Градски парк, заснван јш 1885), зелене пвршине И неизграђене парцеле (Сл. 8, 9, 1 и 11). Сл. 8 3емунски Кеј, септембар д рестарана Шаран па све да иза хтеnа Јуrocnавија, некадаwњи травњак пред wетаnиwта данас је претврен у птпун изrрађену зну. Навдн привремени бјекти СУ yrnabhom темељени и зидани. С бзирм да се ради уrститељским бјектима, веli на снву изrnеда и прјектантске рrанизације вих бјеката, намеliе се питање испуњавању техничких и хиrијенских успва. Мнrи ад вих бјеката СУ на rpaacke инфраструктурне мреже прикључени HeneranHo, так да је и кваnитет изведених радва важна детерминанта техничке и хиrијенске пдбнсти за рад. Сл. 9 Некадаwњи парк у Херцеrвачкј уnици на Францтаnу (Грњи rpaa). Данас СУ на вм месту, а без perynapho спрведене парцеnације, пдиrнути трајни приватни бјекти, yrnabhom занатскпризвдне намене, уз т непримерени rабаритима, висинм и пnжајем у днсу на изrрађену структуру ~ '" \D Q. > Сл. 10 "Изrрадња" није забиwnа ни земунски Градски парк. вај бјекат пдиrнут је rдине, а наnази се у непсреднј бnизини Гимназије и цркве Св. ApxaHrena Сл. 11 Уrститељски бјекат на ynry &анатске и Скпљанске уnице (Грњи rpaa). Изrpађен је на јавнј пврwини, "С?тпун реметеliи препзнатљиви ритам ппречнr пресека аустр-уrарских насеља pypanhor типа. чиrnедан пример фрмаnистичкr третирања пјма jabhor прстра и насиља над традицинаnним преткм ствари кји није саставни де прписа, аnи у вј средини пстји и пштује се веli 200 rдина

28 Сл. 12 Јавни пэив эа эавршетак "мањих мнтажних бјеката" у Првмајскј улици. На пратећј слици се јасн види да су "мањи мнтажни бјекти" эаправ темељене и эидане куће. Правни снв за ве пступке прнађен је, пнајвише, у тада важећим длукама Скупштине града Беграда 19, кјима су били регулисани услви и начин пстављања привремених бјеката. Призвљн и селективн тумачећи ва акта, те кристећи недреченсти у фрмула цији, а верватн и неке старије планве пстављања привремених бјеката (не базирући се на њихву застарелст и превазиђенст), пштинска администрација је расписала низ кнкурса за пстављање и/или изнајмљивање привремених бјеката. Пред тга шт је већ прцедура п кјј су расписивани кнкурси и ддељивана дбрења прекривена сенкм сумње у регуларнст, изазване превасхдн недреченшћу и непрецизншћу саме регулативе днете д стране града 2, али и чињеницм да је пштина у неким сегментима прцеса узурпирала влашћења градских управних ргана, и сам њихв спрвђење у дел еклатантан је пример вишеструкг кршења днсних аката, пшт бјекти кји су на снву њих "пстављани" врл чест нису привременг карактера, как је предвиђен, већ су умест тга темељени и изграђени д трајнг материјала 21, дакле "зидани" (Сл. 12 и 13). сим тга, у вим бјектима се гтв никад не прдаје сам рба убичајена за киске, већ су снабдевени и ширким асртиманм прехрамбених, хигијенских и других артикала за чије скла диштење чест не пседују ни минималне техничке и хигијенске Сл.13 Са исте лкације. Армиран-бетнски серклажи, блквска ис пуна и бетнске темељне стпе (све видљив на вј слици) двде у питање "мнтажни" карактер вих бјеката услве. ваквм применм регулативе кја се днси на пстављање и кришћење привремених бјеката (дбрења се издају у фрми решења кје садржи мест и пвршину бјекта, тип, величину, намену, време кришћења и рк у кјем је крисник дужан да тпчне са кришћењем)22, на теритрији пштине је стврена инфраструктурна мрежа за пласман рбе из канала "сиве" екнмије, чиме је знатнм брју незапсленг, сцијалн угрженг станвништва мгућена егзистенција крз стваривање у суштини незакнитих прихда 2З. Наравн, нису све привремене бјекте пстављали или кристили најугрженији слјеви ппулације, так да има снва и за размишљања крупцији приликм расписивања и спрвђења кнкурса, ка и евентуалнј грмнј финансијскј дбити кја је тим путем мгла бити стварена. Не мали брј "привремених" бјеката јесу и разне врсте угститељских радњи, кд кјих, пред закнитсти самих дзвла за пстављање бјекта и рад, пуну тежину дбија и питање _ длука услвим и нчину пстављања привремених бјеката н јавним П врши н ама у Беграду, Службени лист града Беграда 23/94, стр у релевантним длукма грда нигде се не спмиње д привремени бјекти не мгу бити фундирани, мада је та једна д кључних каракт ерист ик привреме н сти. 21 Да се заиста радил мим прписа кји дефи н ишу ву прблематику сведчи и случај два привремена бјекта кји су уклњени ткм на углу парка на Тр гу ЈНА испуњавања елементарних хигијенских и техничких услва (Сл. 8). и на углу Вртларске и Бежанијске. с н ва н је претпставити да ј е бил јш бјеката анал г них вим, али ј е изстала финансијска птпра и сарадња МУП-. 22 длука услвима и начину пстављања привремених бјекат н а ј авним пвршинама у Бе г раду, Службени лист град- Беграда 23/94, , чл. Ј 5, ст Надаље, верватн се ради и пкушају манипулације плитичкм вљм крисника дзвла, с бзирм да су имали снва да страху ј у д тга да би, са прменм лкалне админист рације, и ни мгли да стану лишени стече н их права. ::Е м \. >

29 ::;: '" \.. > Ка шт је већ речен, изградњм вих бјеката угржене су мнге градске фу.нкције. Пре свега, неза книт је узурпиран јавни прстр кји припада свим грађанима пштине. Пменути градски акти предвиђају, наравн, да се привремени бјекти пстављају на јавним пвр шинама (изграђенм градскм грађевинскм земљишту у пштј уптреби)2 4, али такђе предвиђају и да се пстављање спрвди плански, так да не угржава зелене пвршине, нити сабраћај и стале градске функције. Не мжем рећи да ли је пштина Земун фрмалн испунила ве критеријуме, пшт не расплажем пла нвима пстављања бјеката кјима су се ни руквдили, али је чињеничн стање на терену такв, да се са птпунм сигурншћу мже устврдити да је на мнгим лкацијама угржен нрмалн функцинисање пешачкг сабраћаја (тртари пнегде сужени и на мање д плвине), а чест је, битним смањењем прегледнсти, угржена и безбеднст клскг сабраћаја (чак и на критичним местима ппут раскрсница, кретница и сл) (Сл. 11 и 14). Пред тга, град је збиљн угржен у архитектнскм смислу, с бзирм да бјекти кји су били "пстављани", премда је предвиђена прцедура фрмалн задвљена, нису прлазили никакву архитектнску кнтрлу, ни у естетскм, ни у функциналнм смислу, нити је пстја бил какав блик бавезујуће типизације (у градскј длуци се пмиње категрија "типски", али се њен значење нигде не бјашњава, нити се предвиђају бил какве пследице за не бјекте кји не пседују т свјств) (Сл. 14). Мнги градски прстри изгубили су так свј препзнатљив изглед, а нестале су и неклике зелене пвршине. вакав приступ целј прблематици привремених бјеката представља је исмевање напра да се град дведе у ред крз генерални урбанистички план и регулацине планве, а указује на елементарн непзнавање принципа на кјима пчивају град и његва екнмија и у маниру је синг днса какав је тада актуелна пштинска администрација испљавала пре ма грађанима, надређеним структурама лкалне и државне адми нистрације и институту правне државе упште. Шире псматран, ваквим приступм умнгме је пдстакнут и стварање анархичне атмсфере у кјј су и бесправна градња на парцели (нарчит с бзирм на псебне услве грађења какви важе у заштићенј зни ппут старг језгра Земуна), ка и мнги други преступи везани за градитељств, стекли неку врсту јавнг легитимитета. С бзирм на дсуств релевантнм регулативм предвиђених санкција, ви прекршај и су пчели да се третирају ка сцијалн прихватљив пут ка решавању дређених прблема кји су се, услед биркратизванг система управљања градм, гдинама гмилали, па стга не чуди шт су се разни блици нерегуларне градње тели кнтрли и дбили неслућене димензије са несагледивим пследицама п град (Сл. 15). мгућавањем фрмирања густе, засићене дистрибутивне мреже "сиве" екнмије, угржен је и тржишни пстанак власника Сл. 14 Привремени бјекти знатн метају преrледнст на вј раскрсници. сим Tora, заузимају некадаwње зелене пврwине кје су кристили станвници зrрада у дpyrom плану. (Насеље "Сава Квачевиli") _ длука услвима и нчину пстављања привремених бјеката на јавним пвршинама у Беграду, Службени лист град!? Беграда 23/94, , чл ви бјекти спадају у ре т ке кје је нва пштинска администрација, п св м устанвљењу гдин е, уклнил.

30 легалн регистрваних радњи и лкала кји су, у неравнправнј брби, сучени са вишеструк већим тршквима д них кје пднсе крисници привремених бје Сл. 15 чиrnедан пример птпуне биркратизације и бесмиwљавања реrynативе везане за rрађење. бјекат са епике је, премда представља д карикатуре бесмиwљен семантички третман једне препзнатљиве архитектнске фрме, nomyho neranah и са npabhor станвиwта "исправан". (Yrao HOBorpaAcKe и Цара Душана) ката, пкушавали да закнитим пслвањем себи безбеде егзистенцију. Тиме је нанета дугрчна штета приватнм сектру, прцесима транзиције и приватизације и кмпрмитвана је идеја приватнг бизниса упште. Вема је важн спменути да су привремени бјекти у Земуну, пред сталг, изменм физинмије и лшим утицајем на функцинисање града, псредн утицали и на барање уптребне, па и тржишне вреднсти некретнина. Как је приватна свјина ињен интегритет једн д нетуђивих људских права, вај аргумент мга би представљати и значајан слнац у брби за привђење јавних прстра Земуна првбитнј намени и стању. Сл. 16 Ппnчање на Tpry пбеде Изградњм "привремених" бјеката најугрженији су Кеј слбђења, Пијаца, Трг пбеде, Главна и Првмајска улица, али не застају мнг ни други делви града. Пример Трга пбеде псебн је занимљив. Ради се аутентичнј архитектнскј и урбанј целини у самм срцу Земуна, кја представља речит сведчанств културнм, плитичкм, екнмскм и свекликм напретку вг града. Мнга здања кја се налазе на вм тргу или у његвј непсреднј близини птичу јш из XV или првих деценија XX века и ка таква, не сам да завређују пштвање јер су сведчанства истрије града, присуства тада актуелних еврпских стилва у вј средини и свести важнсти и збиљнсти градитељскг псла, већ представљају и дказе ширке и темељне ерудиције, знања, умешнсти, рациналнсти и дмеренг укуса земунских зидара, тесара, дунђера и мајстра нг времена. Истини за вљу, Трг пбеде је, већ дуже времена, би излжен спнтанм прпадању, услед неспсбнсти читавг низа генерација да препзнају вреднст и интегритет вг прстра, али је нив девастације кја га је задесила у раздбљу д д гдине гтв несхватљив, пказујући дсуств елементарнг пштвања према нме шт су генерације стварале и шт се етаблирал ка недвсмислена друштвена вреднст и драгценст. Трг је пплчан неадекватним уличним застрм - предвиђени вид пплчања за Земун је, према препрукама Завда за заштиту спменика, тамнсиви камен дилатиран, за аустр - угарске градве типичним, жутим клинкерм, дк садашње решење, у виду бетнских ::Е м \. > плча, клристички непримерен и на недпустив нискм ступњу реализације, представља стварење кје је, у смислу фактуре, квалитета и визуелне атрактивнсти, далек испд нга шт Трг пбеде завређује, са птпуним дсуствм извђачкг рафинмана и сећаја за детаљ (Сл. 16). Кд крста на пчетку трга би је изграђен кмплекс угститељских бјеката 25, а нивелација терена је изведена так да се с правм мже сумњати у бил какв суделвање архитектнске струке у

31 ::'i '" \ Q. > планирању и извђењу радва. Прмене истг типа приметне су и у Г спдскј улици, кја тангира Трг пбеде. на је, мим важећи х урбанистичких пл а нва и без дбрења надлежни х градских инстанци, претврена у пешачку зн у и пплчана на исти начин ка и Трг пбеде (кји је раније такђе би прхдан за взила). Пред тга шт вај птез сведчи птпунм неразумевању идентитета и карактера Г спдске ули це, н гври и несхватању екнмије града и разнликсти параметара кји би мрали да фигуришу у длуци увђењу пешачке з не, а самим тим и непзнавању пјмва града и урбанг упште 2 6 Кнкретн, вакав приступ се, п питању сабраћаја у вм делу града, пказа акцидентним, пшт не пстји прјекат нвг сабраћај нг решења кје би испратил увђење пешачке улице - станарима з града у Г спдскј улици И ближј клини гтв је немгућен клски приступ, није мгуће непсредн снабдевање мнгбрјних прдавница и лкала, а сабраћајни хас је пренет и на клне ули це, пшт су, збг малг ппречнг прфила, не углавнм биле једнсмерне и пвезане у систем, кји је сада нарушен. У склпу исте интервенције, спрведене у периду , рестаурисане су фасаде мнгих бјеката у Г лавнј и Г спдскј улици, ка и на Тргу пбеде. пштина је, без кнсултација са Г радским завдм за заштиту спменика, надлежним да дбри радве и прпише услве за њихв извђење, дабрала извђача и налжила тпчињање радва. Није се вдил рачуна препрукама Завда кје се тичу утицаја стила у кјем је грађен бјекат на избр фасаднг клрита, зидарски радви су изведени врл груб (и згубље ни су мнги фини детаљи и прфила ције, чак и на так важним здањима ка шт су Магистрат и Спиртина кућа) а те к када су радви били при кра ј у, п ш тина се братила Завду, кји ј е так стављен пред свршен чин. Наравн, пред тга шт вај пример мгућује извђење дређених закључака карактеру и начину рада тада актуелне пштинске у праве, н ј е индикативан и када је у питању флексибилнст службе заштите и држивст њенг кнце пта у днсу на изазв кји чине нви екнмски днси у српскм друштву. Свакак је интересантан и при мер саме зграде Магистрата и њенг двришта. ва зграда, пдигнута гдине (у з дградњу севернг крила 1836) п нацртима Ј зефа Фелбера, представља један д најчистијих примера класицизма у Земуну, а иствремен је и материјалн сведчанств развја земунске лкалне у праве. Пред тга, ради се најстаријј згради управе на теритрији Беграда. Радви спрведени бављени- су и на њј. Фасада је рестаурисана груб, без сећаја за префињенст класичнг бликвања, так да су дређени елементи прфилације и декрациј е пр етрпели видне прмене (Сл. 17 и 18). Сл. 17 3rpaAa Маrистрата некада (Wкаламера 11, стр. 62) Сл. 18 Главни ризалит фасаде Маrистрата псле радва изведених братити пажњу на пластифициране прзре са рефлектују1iим стаклима и дсуств дрвене капије. Увид са мање раздаљине пказује и rрубст у бради фасадне прфилације _ С бз ирм да у Земуну, услед близине Б е г>рада, не пстји дгварајућа кнцентрац иј а капи тала нити крисника за фрмирање з на ппут Кнез Михаилве ул ице.

32 Сл. 19 Српски светсавски дм из rдине. риrинална стла рија је на спрату такђе замењена пластифициранм (са рефлектујућим стакnима), дк је у приземнј зни (пшт су власници различити) задржа на изврна. Интеrритет obor изузетнr архитектнскr стварења је так, птпун незаслужен, дведен у питање. ригинална дрвена стла рија замењена је пластифициранм (иста стларија пстављена је и на све земунске с нвне шкле, у кључ у ј ући и Светсавски српски дм при Бгрдичин ј цркви, с аграђен гдине - сл. 19) кја, пред тга шт су штински не задвљава у слве заштите (према члану 7 Закна културним дбрима из 1994, културн м дбру се, без сагласнсти ргана заштит е, не мже мењати изглед, свјств и намена 27 ), и свјим з анатским квалитетм представља стварење кје је далек, испд критеријума кје здање Магистрата налаже. Как пменути члан 7 налаже и чување намене где гд је т мгуће, а с бзирм да устанва Магистрата више не пстји, Градски завд за заштиту спменика је за ту зграду предвиде репрезентативну намену и садржаје кји би били везани за истрију и развј Земуна 28 Умест тга, зграда је ддељена на кришћење једнј плитичкј странци. Са ње је уклњена и ригинална дрвена капија, израђена такђе у класицистичкм маниру, к ја је имала ва ж н у улгу у државању кмпа ктнсти уличнг фрнта. Са друге стране, у двришту Магистрата, кје заузима већи де унутрашњсти једнг д најстаријих и највреднијих блква Дњег града (у вм блку с у, пред Магистрата, и кућа Г ине Вулк из гдине и кућа прдице Марквић кја датира јш из XV века), а на снву угвра склпљенг са пштинским Јавним предузећем Земунски инфрмацин пслвни систем, кјим је била предвиђена изградња бјеката привременг карактера (Сл. 20), изграђен је п слвни центар састављен д темељени х и з иданих јединица, а статак твренг прстра двришта је Сл. 20 Кнкурс за уступање права rрадње у двришту Маrистрата (3емунске нвине, 1999). пплчан. Нви крисник прстра, кји је прав на склапање угвра стека јавнм лицитацијм 29, брати се Градскм завду за заштиту спменика културе, са з а хтевм да се дзвли изградња тржнг центра. Завд је вај захтев дби, аргументујући свју длуку великм архитектнскм, урбанистичкм и амбијенталнм вредншћу блка, али и птребм да се чува интегритет урбане матрице кја, у гтв непрмењенм блику, пстјава јш д XV века. У бразлжењу решења Завда такђе се навди и да су старм језгру Земуна свјствени затврени, кмпактни улични фрн тви И блкви, шт се сматра вредншћу кју треба чувати и даље спрвдити, так да би тварањем једнг д најстаријих градских блква према улици и активирањем његве унутрашњсти увђењем птпун нве намене би нарушен карактер прстра (у смислу днса грађевинске и регулацине линије, индекса изграђенсти и третмана унутрашњсти блка), а самим тим и девалвирана целина старг језгра. Пред тга, кнстатван је да би наставак радва на изградњи тржнг центра мга трајн да штети статке античкг насеља Т аурунума, чији се знатан де ~ м \ а.. > _ Зак н културн и м д бри м а, Службен и гласник Републике 29 На кн адн им п регледм ( з а п и с ни к Ф ина н с иј с к е п л и ци је, Србиiе 71/94,2423, чл. 7. с е птембар 2001), утвр ђе н j ~ да је навдн лици ти р ан и 28 П ст ј ала је идеја да се вде смест и бгати ф н д земунс к е изнс заправ би у пла ћ ен на ра ч ун п м енутг ј авнг Б ибл ите ке, једне д најста р иј их на теритр иј и Србије, ка преду з ећ а ве ћ д ва месе ца р а ниј е. и да земунск и З а вича јни музе ј дби ј е св ј е прши р е њ е.

33 ::;; '" : \ D- > налази испд двришта Магистрата, а такђе су пд заштитм Завда, ка архелшк налазиште. Случај Магистрата и припадајућег двришта није усамљен, а вде је изнет ка вердстјна илустрација днса тада актуелне пштинске управе према културнм наслеђу и друштвен признатим вреднстима упште З Нарчит пглавље у управљању пштинм у периду представљал је и дугрчн изнајмљивање бјеката и дба ра у јавнм власништву, чиме је јавна имвина врл чест практичн туђивана, пд нерегуларним услвима, некад чак и без јавних кнкурса или на начин пртиван пстјећим прписима З1 Флагрантну злуптребу лкалне власти представљала је и узурпација плднг брадивг земљи шта на теритрији пштине. Земљиште кје је д на снву Закна аграрнј рефрми и клнизацији дузима н сељацима, а касније ддељиван на уптребу Пљпривреднм кмбинату Беград, у периду је распрдаван, а најчешћи купци биле су мање и средње приватне кмпаније. Према дступним пдацима, за теритрију дуж леве стране Батајничкг пута (из правца Земуна) је заиста пстја план парцелације днет пре гдине З 2, так да је пштинска управа имала фрмални снв за спрвђење парцелације у дел и распрдају парцела. Међутим, с бзирм да нису урађени регулацини планви, а да детаљни урбанистички план пстји сам парцијалн за дређене птезе дуж Батајничкг пута, ка и да нвизграђена инфраструктура нема птребну урбанистичку и техничку дкументацију, шт значи да није у градскм систему те се мже сматрати акцидентнм за живтну средину, јасн је да нису пст јали непхдни предуслви да на вм птезу запчне изградња привредних, призвдних и тргвинских бјеката, кја данас увелик траје. Пред тга, пштина је врл дубк ушла и у пса прдаје парцела за изградњу прдичних кућа у нвфрмиранм насељу "Плви хризнт" кје, заједн са пстјећим насељем Алтина, данас чини скр кнтинуалан изграђени прстр д насеља Земун Пље д Нвг града у Земуну. Прецизни пдаци нису дступни, а верватн би кначан брј парцела и бим градње мгли бити утврђени једин аерфтграметријм ЗЗ (Сл. 23). рб н кућ и McDonald's. Ту ie била предвиђе н а изградња интерплациiм стр - нв. Умест тг, iш пре гдине, зпчета је изгрдња импрвизванаг трг и пратећих бiекта, спрведена на снву дзвле з пствљање привремених бiеката. Псле тга, ткм и гдине, саграђен ie и стамбен- п слвни бiекат с пр ат н сти П+2, без птребних дзвла, услва и сагласнст и. З 1 У вм кнтексту наiчешће се спми њ у зграда Нар д нг п з ришта у Земуну, плажа Лид на Великм ратнм ст рву, али и п рдаiа тванскаг прстра на те ритриiи пш т ине (власништв Дирекције за имвину Републике Србиiе). Пда ци везани за зграду Нарднг пзришта и прдаiу тванскг Сл. 22 Двриwте Маrистрата и куне Гиие Вулк данас. Нва пwтинска администрација је, и пред изричитr пртивљења Завда за заwтиту спменика, rдине длучила да пкрене пступак леrализације привремених бјеката са слике, чиме Не и дефинитивн бити униwтена свака MOry1iHOCТ за евентуалн истраживање архелwкr налазиwта на истм месту. Сл. 23 rлас из Земунских нвина (1999), са ди сп ЗИ цијм "Плавr хризнта" у днсу на Земун. Сл. 24 Кнкурс за уступање права rрађења у "Плавм ХРИЗ0НТУ", бјављен у "Великј Србији". План парцелације је задвљавајy1iи у правнм смислу, али у урбанистичкм представља чисту бесмислицу (нептребн издужени блкви на птпун нвм, д тада неизrрађенм земљиwту; нептребн уске и издужене парцеле,... ). прстра изнсе се у запи с нику Финансиiске плициiе кн- Према пдацима кји су д септембра предчени јавнсти, има _ дста разлга да се снван сумња Сличн је пступљен И у случју блка у км се налазе т рли пслвања Јавнг предузећа Земунски инфрма ц инпслв н и систе м д септембра 2001, дк ie случаi изнаiмљивања плаже Лид би предмет брјних с п екулациiа, али за сада нису изне т и дкази кiи би тврдње нерегуларнсти т рансакциiе учинили вердстiним. 32 И важећим Генералним урбанистичким планм ie лева страна Батiни ч кг пута, идући д Земуна ка Батаiници, била предвиђена за ин дустриiу, зана т ств, грђевинарст в и складиш т а. 33 Тренутн пштина расплаже пдацима к трансакциiа Koie се тичу парце ла, за стамбену изгрдњу н теритриiама нвфрмираних насеља " Плави хризн т", БУсиi е, Г рмвац и на северистчнм бду Батаiнице (пре ма винградима). ви пдаци, међутим, нису кначни.

34 Сл. 25 Мапи де насеља ""па ви хризнт'. Видљив је да неке д вих кyfia немају чак ни армиран-бетнске серкnаже, ве'" су у цеnини rрађене д бnка, кји није cnperhyт ни на кји начин. у исправнст прцеса прдаје парцела. Пстји фрмални план уличне мреже, али њиме предвиђена регулација није у складу са прфесиналним пстулатима кји се пштују у вј сфери (Сл. 24), так да се мже сматрати да ва насеља, практичн, немају регулацију, кја је непхдна претпставка њихвг нрмалнг функцинисања, уређивања свих имвинск-правних питања и функциналне интеграције са статкм града. Куће не прлазе никакву Сл. 26 Низ кyfia уз транзитни пут, у бnизини насеља ""nави хризнт'. Сл. 27 Нарушавање реrynацине nиније и интеrритета јавних пврwина деnвима приватних бјеката. (Њеrwева уnица) архитектнск-инжењерску кнтрлу, а мнге су изведене мим минималних статичких и сеизмичких стандарда и прписа кји важе ~ у нашј земљи. Детаљнијим,:; увидм у изглед и начин грађеj ња вих кућа длази се д закључка да се најчешће ради птпунј импрвизацији без икаквг учешћа праксе, архитектнске шт, пред чигледнг дсуства естетскг и функциналнг прмишљања и дугрчних сцијалних пследица таквг приступа, представља и директн угржавање безбеднсти крисника вих бјеката у инжењерскм смислу (Сл. 25 и 26). Насеља ппут "Плавг хризнта" и бјекти дуж Батајничкг пута нису у складу са важећим урбанистичким планвима кји се примењују за ву теритрију и представљају пример искривљенг тумачења, злуптребе, а у неким случајевима и кршења днсне регулативе и влашћења д стране тада актуелне пштинске управе. Преступ јш тежим чини т шт се ради, у неким случајевима непвратн изгубљеним, хектарима плдне земље. С бзирм да ви пслвни и стамбени бјекти нису грађени плански, велики прблем представљал је и увђење вде и електричне енергије, кје је изведен претежн саминицијативн и без учестввања надлежних јавних градских и државних предузећа. Садашња "плудивља" решења су, збг хаса кји призвде у снабдевању града вдм и струјм, ка и великих губитака у прцесу експлатације (услед нис кг квалитета извђења и технлшке инферирнсти), практичн недржива ка трајн стање. Изградња канализације, кја је једна д хигијенских претпставки нрмалнг живта у свакм мдернм граду, верватн, збг цене, али и непстјања дгварајуће регулације, неће бити мгућа јш гдинама. Следећим збиљним урбанистичким прблемм Земуна мже се сматрати и нарушавање уличне регулацvtје (Сл. 27). вај прблем је на теритрији пштине вема присутан, а пстаје јасн клик је ::;: м '" \ CL >

35 ::;: м \ Q. >- н збиљан ак се има у виду да је придржавање регулацине и грађевинске линије (предње и задње), днсн чување препзнатљивг уличнг фрнта, предуслв за јасн разграничење приватне свјине д јавне, те једна д снвних претпставки за држање пстјансти уличне мреже и реда у градскм ткиву. Пштвањем регулациних линија безбеђује се нрмалн функцинисање клскг и пешачкг сабраћаја, ка и безбеднст свих учесника у сабраћају и крисника јавнг прстра. Улична регулација и днс регулацине и грађевинске линије у знама једнпрдичнг станвања представљају битан кхезини чинилац, визуелн и функциналн бједињујући и у габаритима уједначавајући куће кје мгу бити различите гтв п свим бликвним И стилским елементима. сим тга, днс грађевинске и регулацине линије је и важан еклшки чинилац на датј микрлкацији, с бзирм да, у спрези са спратншћу, днсн индексм изграђенсти, утиче на њену сунчанст и прветренст. Псебан прблем, у кји се сада неће улазити, али је птребн указати на њега, јесте нарушавање специфичнг днса грађевинске и регулацине линије у знама са предбаштм дградњм предњих приземних анекса у бласти између те две линије. ва пјава је, пред свих наведених разлга, вема прблематична и са естетскг и етичкг станвишта, с бзирм да се чест ради бјектима кји су стари више д једнг века, а мнги д њих представљају ретке и вредне примере старих занатских решења или техника грађења. На сцијалнм плану, пред пследица кје ће град трпети псредн, услед неразумевања слженсти и каузалнсти параметара кји утичу на његв функцинисање, шт је кулминирал у периду д д 2000~ гдине, велика штета друштвенј стабилнсти у граду нанета је и непсредн, брачунм кји су, пд велм имвинских спрва, тадашње пштинске власти спрвеле са пјединим припадницима етничких мањина и удружењима грађана. Нерасветљени напади на лкална удружења грађана и физички насртаји на плитичке неистмишљенике и припаднике етничких мањина били су гледал репресивне власти кја је и на тај начин демнстрирала свја истинска предељења. вим је збиљн пткпана д тада пстјана и смирена атмсфера међуљудских, међуетничких и друштвених днса у Земуну. Наравн, навђењем претхдних примера ни издалека није исцрпљен списак архитектнских, урбанистичких, правних и плитичких бесмислица кје је, у раздбљу д д 2000, пштинска администрација Земуна, кристећи пшту друштвену нестабилнст и извршну немћ у градским, пштинским или прфесиналним службама и телима надлежним за пслве урбанизма и управљања изградњм и кришћењем грађевинскг фнда, дпустила, пдстакла или призвела, а кје су се или већ блн и приметн дразиле на физичку структуру града и његв функцини- ' сање, или ће тек давати свје грке плдве у гдинама кје длазе. Граду је нанета дугрчна штета кја п свм биму превазилази "прст збир" пјединачних прблема, с бзирм да у свакм урбанм насе љу, ка слженм систему, делују разгранате узрчн-пследичне везе и пвратне спреге, па се прпусти у једнј бласти скуп плаћају и у мнгим другим. длукама кје је днсила, акцијама кје је предузимала или дпуштала и делвањем ван свје закнске надлежнсти, пшти на је, непсредн или псредн, пвредила и/или злуптребила Закнбакне лтурним дбрима, експрпријацији, пљпривреднм земљишту, заштити живтне средине, уређивању и планирању прстра и лкалнј самуправи. Такђе, глушивала се препруке и бавезујуће длуке градских и државних власти, ка и надлежних државних устанва (нпр. Републички и Градски завд за заштиту спменика културе, Градски завд за урбанизам,... ). дбијала је сарадњу са градским властима п гтв свим питањима, а настјања тадашње градске управе да на теритрији ве градске пштине бавља пслве из свје надлежнсти везане за урбанизам успешн је немгућавала, уз прећутну пдршку МУП-а. сим тга, пренебрегнути су специфични квалитети прирдне и изграђене средине у Земуну, занемарене су пстјеће вреднсти и развјне и инфраструктурне птребе, збиљн су нарушени друштвени днси и угржен је нрмалн и здрав функцинисање града. Градскм делу Земуна, али и целј пштини, нанета је дугрчна штета чије решавање захтева мнг више д једнг четвргдишњег мандата, па стга мра бити предмет длучне, систематичне и дугрчне акције, кнципиране независн д плитичких сукба и прмена. С бзирм да се решавањем вих прблема залази у сетљив питање свјинских днса, пред архитектнске, кључн је и ангажвање (Јравне струке, как би се избегле бил какве нејаснће и недреченсти у кнкретизацији решењ6.

36 МГУЋНСТИ РЕВИТАЛИЗАЦИЈЕ И КНСЛИДАЦИЈЕ ЦИЉЕВИ Свр х а вг рада је да се, на снву увида у птенцијале и граничења затечена у Земуну, клас иф ик ацијм најакутниј и х урбанлшких прблема, дају дређене смернице и иде је крисне за дабир најделтврнији х бли ка акције ради заустављања и сузбијања насталг хаса и пнвнг увђења реда, у з пун слањање на истријски к нтинуитет и утемељенст Земуна, али и уз свест нвј друштв е нј и екн м с к ј кли м и јавних интереса. вај задатак није једнставан, али је извдљив и чини једну д непхдних кмпненти стабили з ациј е стања как у Зе муну, так и у српскм друштву У целини, јер су и прцеси кји су се дешавали у Земуну сам драз пште хипкризије и друштвене патлгије, шт су били неки д снвних именитеља вг друштва у пследњј деценији '/у.. века, па и дуж е пре тга. Друга група циљева је к мпликванија и ту спакја је наступила. дају циљеви кји су у дмену етике, естети ке, пер- Пшт се нека д граничења насталих ка цептивних и вреднсни х судва. У вј бласти би пследица акција пштинске администрације у требал успставити друштвени кнсензус пспериду мгу сматрати непсред- тјећим твреним питањима (д лкалнг д наним кршењем или тенденци з нии з ним ЂаЗањ еn циналнг нива), а предуслв за т је пстјање дређени х з акна и других а к ата, дк су друга истинскг јавнг мњења, шт је мгуће сам у првенствен призвд неуважавања с бенсти услвима слбднг и демкратскг друштва. Таурбанг и истријс к г кнтекста, и циљеви дел- кђе је неп хдн и ваплтити систем вреднсти вања мгу се разврстати у две снвне групе. кји ће дстјн третирати питање уважавања Прву групу чинили би ни з а чије је ствари- пршлсти, идентитета и призвда духвне и мавање птребн да се пстјеће стање дведе у теријалне културе. Т је једини пут да се спречи да сагласнст са релевантним прпи с има кји су ва жили у време када је престу п и з вршен. ва гр у па циљева је, у правн м смисл у, једнставна за спрвђење, пшт не за хтева ништа више д механизама правне државе, за чије се функцинисање најзад стичу услви. Међутим, пред правне, ви напри изискују и финансијску птпрi 4 У ту сврху, неп х дн је стврити климу у кјј ће свест птреби пштвања реда и друштвен или институциналн етаблирани х вреднсти крелирати са свешћу заједнич к м интересу, днсн у кјј ће пст ј ати пимање п кјем се д стваривања спствени х права длази пштвањем права другга и уважавањем меркантилистички пглед на стварнст пстане једин мерил правдансти и сврсисхднсти предузимања дређени х птеза, как у изграђенј средини, так и у друштву упште. Држава и хијерархијски нижи (али не и мање важни, как се д сад практиквал) ргани власти и вде, наравн, мгу да дају дређени регулативн-нрмативни дпринс, али је фкус на самим грађанима, днсн њи х вј вљи да се, зарад заједничкг дбра, птруде да шт бље дреде свје птребе, циљеве и начине њихвг стварења. Т је иствремен пут да све длуке сте к ну прави легитимитет, а држава се слбди непријатне, нептребне и, најчешће, неуспешне интервенцинистичке улге. _ Више Дма ћи х а ут ра п ис а л ie градс Koi р е н т и к а наiважниi ем и з в р у п ри хда з а гр а д. Ра з влашћ е н е п шт и не и град ви дна с н и су У мгућн ст и да аст в а PYiY при хде д усту п њ пра в а к ришћ ењ гра дск г гр а ђ е винс к г земљиш т а, Koie ie У суш тини на iвр е д н иiи р есу рс к iим гр а д ра с п лаже. У д е лима Бранка Бi вића и прф. Гаврила Ми хаљ евића р ефе р е нцир ан им у с пи с ку литературе, д етаљн ie 06 iашње на и ан а л из иран а градск а ре нта и њ е н з на ч аi. СРЕДСТВА И АКТИВНСТИ ЗА СТВАРИВАЊЕ ЦИЉЕВА у пгледу ревитализације и кнслидације града, приритет би требал дати ним птезима кјима би се исправиле неправде нанете граду и његвим станвницима, а кје су у непсреднј клизији са релевантним закндавствм важе ћим у време њихвг чињења. Пстје егзактне метде да се утврди степен и бим вих нарушавања, злуптреба, нептпуних или тенденцизних тумачења регулативе кја се тиче прблематике града, грађења и ' планирања (аерфтграметрија, увид у пштински катастар и архиву, ::f s '" \ - >-

37 утврђивање закнитсти длука кје су ргани лкалне самуправе днсили, правдансти угвра кје су склапали и сл) и т је, у првм реду, задатак надлежних државних устанва, али би бил пжељн да се, ради његвг шт птпунијег и темељнијег бављања, ангажују и стручна удружења, рганизације и независни стручњаци из релеватних прфесија. На вај начин би се стври снв за исправљање свих преступа учињених на јавним прстрима, шт бухвата градњу без непхдних дзвла, сагласнсти и услва, непштвање регулациних и грађевинских линија и других урбанистичких параметара (висинска регулација, индекс' изграђенсти, степен искришћенсти, сунчанст, прветренст и сл), изградњу мим генералнг урбанистичкг плана или важећих регулациних и детаљних урбанистичких планва, незакнит расплагање туђм имвинм (туђивање прстра у јавнм власништву, изнајмљивање прстра у јавнм власништву пртивн јавнм интересу, прдаја прстра над кјима се вди имвински спр, них кји су стали и.". ничиlи У насилн заустављеним прцесима транзициlе или на снву пртивуставних закна и пдзакнских аката ппут аграрне рефрме из гдине, ка и небрађиванг земљишта у приватнм власништву), угржавање сабраћајне и других блика безбеднсти грађана нвизграђеним бјектима, нарушавање интегритета бјеката и амбијената пд непсреднм заштитм државе, грађење на снву незакнитих или правн ништавних длука и дзвла или, пак, призвљнг, једнстранг или тенденцизнг тумачења пстјеће регулативе, прекрачења влашћења и замене теза у тумачењу (нпр. грађење трајних бјеката на снву дзвла за пстављање привремених бјеката) и сл. Све в мгл би се испунити истг тренутка када пчне да функцинише правна држава у свим свјим сегментима, днсн чим длуке виших инстанци лкалне самуправе (нпр. град у днсу на пштину) и судва стекну реалну извршну снагу (шт се свди на безбеђивање за т птребних средстава и сарадњу плиције), с бзирм да се ради ::;: '" s :r: \ а.. > евидентним и махм релативн лак дказивим нарушавањима или злуптребама закна и других прписа кји уређују бласт грађења и планирања. Наравн, претпставка да се све т дгди јесте и пменут нарастање друштвене свести непхднсти ун 0- шења реда у све бласти јавнг живта и друштвених днса. Ист так, треба бити свестан и чињенице да су се у прцесима, чест безбзирне, акумулације капитала, кји вде јш увек трају или се плак привде крају, у урбанм ткиву Земуна дгдиле и дређене непвратне прмене кје ће, макар у извеснј мери, мрати бити прихваћене и интегрисане у пстјећу градску матрицу, јер су пследица неумитнг утицаја екнмије и финансијске мћи на развј града. сим тга, т је једини начин да се над њихвим даљим ткм стекне кнтрла, спречи ддатн растакање препзнатљивг градскг растера и у птималну, динамичку сразмеру дведу птребе чувања културнг наслеђа и идентитета града, са једне, и савременг живта и пслвања у услвима слбдне тржишне екнмије, са друге стране. Други, знатн сетљивији и суптилнији де псла днси се на бнављање препзнатљивсти и идентитета града у смислу њеювих перцептивних и сција~них сбенсти. С бзирм да се превасхдн ради апстрактним категријама кје нису бјективн измериве, ни закн нити надлежне институције, п правилу, не расплажу

38 Ш т пдразумева материјална улага њ а, кја ј е, пак, мгуће стварити уклик се и у кнце п т система з аштите ун е су параметри ек н мс ке држив ст и, к ји с ада нису присутни. Пжељн ј е и д а с е финансиј с ки м ћним друштв е ним су бјектима пружи представа тме да ј е ч ува ње културн г ид е нтитета пр ев асхд н и наци н ални и јавни интерес, кји се, дугр чн, пзи т ивн д ражава на св е.бласти друштв е н г живта, па и пслвања. механизмм кјим би штитили град у вј бласти. У друштвима са дугм грађанскм традицијм, прблеми ве врсте решавају се на етичкм, естетскм и културнм ниву, за шта бичн пстји нека врста пстјанг друштвенг кнсензуса. Имајући у виду да је Земун такђе средина са дугм и израженм традицијм урбанг живта, прблеми ве врсте мгли би се решити или ублажити едукацијм станвништва, радм на пјачавању грађанске свести, те укази вањем на чињеницу да се успстављањем, пштвањем и заштитм заједничких вреднсти, штите и личне вреднсти и интереси. Држава би на вм пљу мгла да да свј дпринс так шт би устанве заштите растеретила садашњег баласта бављења биркратским издавањем разних дзвла кје се, збг грмнг брја, издају птпун рутински, шт дузима пун времена кје би се мгл уптребити делтврније. Т ребалби систем заштите учинити ефикаснијим, динамичнијим, усредсређенијим и флексибилнијим З 5, града ци ју културних дбара суптилнијм (так да категрије заштите не буду биркратске, већ живтне и примерене реалним птребама), а службу заштите властити да, у случајевима када пстји правдана птреба, ддатн пштри услве нвг грађења у изграђенј средини, дајући јј, крз извршне ргане управе, апарат пмћу кг мже да перацинализује и ствари свје длуке. С бзирм да је нви Закн културним дбрима тренутн у прцедури дншења, убрз ће бити јасн да ли ће на вм пљу бити неких пмака. Екнмски параметри би, наравн, мрали да играју једну д кључних улга у вреднвању свакг урбанг прстра, али псматрани интегралн, днсн уз имајући у бзир и дугрчне аспекте и реперкусије дређених птеза у кнкретнј изграђенј средини (нпр. уклик нва изградња у већ изграђен ј средини наруши уптребну или тржишну вреднст пстјећих бјеката, њихви власници мра ј у бити у мгућнсти да заштите свја легитимна права и чувају вреднст свг пседа наквм каквм су је стекли). У случајевима у кјима је већ угржен интегритет бјеката и целина пд заштитм државе, требал би учинити све шт је мгуће да се ни врате у претхдн стање. У вм прцесу би, збг бимнсти, пред Завда за заштиту спменика, верватн требал ангажвати и експерте са виским прфесиналним угледм, стручне асцијације и удружења (у птрази за најцелисхднијим начинима рестаурације, евентуалне рекнструкције и ревитализације), а непхдн је да му претхди јавна расправа у кјј би се саслушали ставви заинтересваних страна, кји би птм мгли бити уптребљени у убличавању кначнг приступа. Ткм самг спрвђења прцеса мрала би пстјати јавна кнтрла и птпуна твренст за медије и јавнст. Учешће стручних удружења и прфесиналаца вискг угледа бил би д непрцењиве вреднсти, пшт би на тај начин мга бити стављен п страни меркантилизам свакдневнг живта, а дстјан значај дат другим чиницима не мање битним д екнмских. Не треба имати илу з иiа да ће вај прцес бити безблан и трајати кратк. Ипак, н је друштвена неминвнст, с бзирм да вакв стање у каквм је Земун данас и нив девастације његве структуре не мгу представљати квир за здрав и несметан функцинисање града, а једин је неизвесн кјм ће се брзинм пменуте прмене двиiати, шт зависи д интензитета ширих прцеса у друштву. Пред две наведене, пстји јш једна ' бласт у кјј је дшл д збиљнг нарушавања структурнг интегритета града. Ради се ~ 01 \.. >

39 грађевинск-архитектнским пр пустима на индивидуалним парцелама, кји пристичу из елементарнг недстатка сећаја за кнтекст и затечени систем вреднсти (Сл. 15, 28 и 29). ви прпусти мгу се класификвати у више категрија (естетски, бликвни, кнструктивни, функцинални,... ), а најчешће се, услед кмплексне прирде архитектуре, првлаче крз све њих. Прблем кји тежава њихв решавање и исправљање јесте т шт ни, стрг узевши, нису предмет јавнг интереса, већ су везани за снв на људска права - прав на дм, на имвину и слбдн расплагање њме (тј. кућм и парцелм), те прав на приватнст и непвредивст стана, изузев у малм брју случајева када се ради директ нм угржавању безбеднсти (нпр. статички или сеизмички прпусти) или пвређивању туђих или јавних интереса (угржавање суседа, непштвање уличне регулације и сл). На вм пљу је непхдн слжен и синхрнизван делвање институција државе (прширивање правне снве за н шт се сматра јавним интересм птпунијим сагледавањем прблематике станвања у урбанј средини, уз иствремен настјање да се тиме шт мање дузима д личних слбда) и друштва, велики рад на пдизању друштвене и грађанске свести, културе међусбнг пхђења и изградњи друштвен прихваћенг става тме да складни днси унутар друштва свј снв немају сам у закнима, већ и у дбрвљнм прихватању низа граничења кја нису правн дреди ва, нег устанвљена системм вреднсти кнкретне средине и друштва у целини. Рад у вј бласти ће, свакак, бити најтежи, а резултати најнеизвеснији и сасвим је сигурн да ће блне пследице девастације друштва и великих турбуленција у вм дмену јш дуг бити видљиве и утицати на днсе у урбаним срединама, али и на днс према грађењу и градитељству упште. Међутим, тај напр је непхдн учинити как би се и граду и грађанима вратили пгажен дстјанств и Сл. 28 Кућа у рач кј улици у Земуну. Пrлед са Ћуквца јасн пказује клик се приметнм кршењу висинске реryлације ради. Сл. 29 Кућа rpaackor физикуса Саве Недељквића на уrлу HOBorpaAcKe и Цара Душана, у некадашњем Јзефwтату. вај бјекат је пд заwтитм ка спменик културе, а данас су видљива чак три различита третмана на сеrментима њеrве фасаде (пшт је кућа издељена у смислу власниwтва), при чему је на yraohom делу птпун премећен ритам и материјализација твра на фасади, а дwл је и д великr упршћавања и измена секундарне :Е м s: \ Q.. > пљуљани интегритет, так насушни за њихв живт и напредак. плаcrике. 3АКЉУЧНА РА3МАТРАЊА ~ Премда је вај рад би усмерен на т да се крз идентификацију пстјећег стања и фрмулацију неке врсте стратешкг квира за његв пбљшање дђе д представе мгућим правцима развја Земуна и, шт је јш важније, д сазнања начинима њихвг стваривања, сасвим је јасн да је фенмен града исувише.збиљан и слжен да би се његва будућнст мгла са сигурншћу предвидети. ва неизвеснст мра, стга, бити прихваћена ка један д неизбежних параметара у прмишљању будућнсти града. Без

40 граде те врсте, сваки предлг везан за развј града би би сучен са ризикм д неуспеха. Уклик се тај ризик, међутим, укључи у разматрање ка један д параметара кји бликују приступ пменутј прблематици, твара се прстр за размишљање алтернативама и мгућује се благвремен забилажење непредвиђених прблема. Т, наравн, не значи да неизвеснст, премда неминвна кмпнента развјнг тка свакг града, треба и сме да буде та кја га кључн детерминише. Уклик би бил так, сваки напр везан за планирање и регулацију градскг прстра би би бесмислен. Си туација је, у ствари, брнута: циљ вих напра је управ да се, крз шт шире и бухватније псматрање ситуације и праћење развјних трендва, нив неизвеснсти сведе на најмању мгућу меру. У тм смислу, птребн је да дам завршни сврт на реалистичнст кнцепта изнетг у пглављу мгућнстима ревитал изације и кнслидације. Успешан пстанак града ткм истријскг развја, кји је билва слженим и птенцијалн деструктивним епиздама, сведчанств је урбанистичке лгичнсти Земуна и заснвансти његвг кнцепта, па се мже сматрати да су граничења, кја су свјств његве лкације или нераскидиви де развјнг тка града, са успехм пренебрегнута или ублажена у птребнј мери. Стга је пажња превасхдн била усредсређен а на премећаје функцинисања града пристекле из нестабилнсти ширег друштвенг кнтекста. Њихвим даљим разврставањем (на не кји се заснивају на кршењу или тенденцизнм тумачењу днсне регулативе са једне, и на не кји су драз неуважавања сбенсти урбанг и истријскг кнтекста са друге стране), нагвештен је да и путеви за њихв превазилажење нису увек исти. Схдн тме, мже се претпаставити и да стваривст није иста за сваки циљ везан за градски прстр, већ управ зависи д прирде граничења кје мтивише његв фрмулисање. граничења кја су п свјј прирди кнкретна, бјективна и измерива лакше се превазилазе д них кја су неизмерива, днекле апстрактна и укључују субјективне параметре или личне вред нсне судве. У случају Земуна пстје дређени нужни услви кји су заједнички метдама за превазилажење гтв свих граничења, без бзира на њихву прирду: праст друштвене свести зајед ничким вреднстима и дбрима, јавнст и транспарентнст рада јавних устанва, већа екнмска држивст мдела управљања градм, динамичнији приступ планирању те ефикаснији и флексибилнији систем заштите културних дбара. Мже се кнстатвати и да стручна јавнст тренутн није укључена у ве прцесе на начин и у биму у км би т бил задвљавајуће. Трајн и темељн испу њење вих услва мгуће је сам на системскм ниву, шт пд разумева ангажман државе и институција кје делују на нациналнм ниву. Сп сбнст држ аве да стври квалитетнији квир за њихв спрвђење у дел биће д пресуднг значаја за брзину и ква литет кјим ће се прблеми у урбанистичкј сфери решавати. Премда је у вм раду велики акценат стављен на лкалну иницијативу и свест свакг грађанина тме да мже и има прав да утиче на прстр у кјем живи, сасвим је јасн да тме мра претхдити фрмирање дгварајућег правнг и институциналнг амбијента. Садашње устрјств институција надлежн\.1х за управљање градм и његвим архитектнс к -грађевинским фндм испљил је, ткм ::; м \.. >-

41 дуггдишње праксе, велику трмст и спрст, шт верватн зах тева не сам рефрму, већ и рекнструкцију. Суштина прмена м ра бити усмерена на безбеђивање веће извршне снаге на ниву лкалне управе. Услв за т је екнмски држив управљање градвима и лкалним срединама упште, кје пчива на рациналнм расплагању прстрним и материјалним ресурсима. Преншењем већих влашћења на структуре кје су на нижем месту у хијерархији управнг апарата, држава би чигледн и недвсмислен пказ ала да верује грађанима и да их сматра спсбним и плитички зрелим. Државни ргани били би слбђени грмнг биркратскг баласта кји их спутава и немгућава им да се делтврн псвете ним питањима у кјима је њихва партиципација незамен љива. Лкални прблеми би се, пак, решавали брже, непсредније, траспарентније и ефикасније, а хијерархијским " при ближавањем" места длучивања самим грађанима би би пвећан степен легитимитета длука кје се тичу лкалне средине. Кнцепт система заштите културних дбара је на примеру Земуна, ка ретк где, испљи свју упштенст, недвљну практичну разрађенст, спрст и, надасве, извршну немћ. Нви Закн културним дбрима, кји се налази у прцедури усвајања, предвиђа дређене нвине и пмаке у приступу, ка шт су детаљнија категризација културних дбара, јаснија пдела надлежнсти међу институцијама, једнставније прцедуре, већа влашћења устанва заштите и ригрзније и кнкретније санкције за прекршице Закна. Међутим, његва ефикаснст тек треба да буде птврђена крз примену у пракси и зависиће д спремнсти целг друштва, а псебн надлежних устанва, да га прихвате ка инструмент кји не штит и сам културна дбра, већ и јавни интерес у целини. Са друге стране, решење прблема кји нису у дмену закндавства, а тичу се препзнатљивих градских амбијената и репера и њихвг симбличкг птенцијала, стаје мање предвидив. н ће зависити д мтивације и вље кју друштв, а псебн ни кји су екнмски везани за дтичне прстре, испље у правцу уважавања и реафирмације њихвг значаја и истријскг кнтинуитета. Тај прцес није мгуће квалитетн стварити без учешћа стручне јавнсти, кја мра пказати већи ангажман и интересвање нег д са да, как би успела да и ширке слјеве јавнсти упути у значај чувања идентитета и препзнатљивсти градских прстра. Истријски кнтинуитет артефакта, как пкретнг, так и непкретнг, представља већ вреднст п себи, а у случају градских бјеката и амби јената представља и свјеврсну птврду квалитета кнцепта и та ::;;: м \.. > ~ чињеница мра наићи на веће признање и дбравање как у српскм друштву у целини, так и у кнкретним лкалним срединама. На крају, как вај рад није писан сам ка теријск разматрање дезинтеграциних прцеса на примеру Земуна, већ и ка пкушај активнг укључивања у заустављање девастације његве структуре и рекнструкцију друштвенг система вреднвања урбанг прстра, аутр је дпусти себи да, и пред великг брја прблема и граничења, превагу да умеренм птимизму у пгледу даљег развја, заснивајући свј став на брјним пзитивним свјствима и птенцијалима вг града. Цивилизацијска заснванст и сушт~нска градскст Земуна дају реалнг снва за наду у његв правак и бнављање градивних кмпненти његве препзнатљивсти.

42 СПИСАК ЛИТЕРАТУРЕ 1. Бјвић, Б. (1998.), Перспективе држивг развја метрплскг пдручја Беграда, Кришћење ресурса, држиви развј и уређење прстра 4, ; 2. Група аутра (1968.), Мала енциклпедија Прсвета 7 А - Љ, Беград, Прсвета, 1-11; 3. Илић, Н. (2000.), Земунска грња варш, Беград, Мстарт ; 4. Михаљевић, Г. (1992.), Екнмија и град, Беград - Т иглен, Архитектнски факултет Универзитета у Беграду, ; 5. Најхлд, Б. (1986), Земун - дани давни, дани садашњи 7, Беград, Нардна књига, 36-37; 6. Самарџић, Р., Ј. Милићевић, Р. Веселинвић, С. Гаврилвић, А. Фришквић, Н. Ра к чевић (1986.), Истрија српскг нарда V 7, Беград, Српска књижевна задруга, ; 7. Шкаламера, ж. (1966.), Стар језгр Земуна - Истријски развј, Беград, Завд за заштиту спменика културе града Беграда; 8. Шкаламера, Ж. (1966.), Стар језгр Земуна 11 - Архитектнск наслеђе, Б е град, Завд за заштиту спменика културе града Беграда. КНСУЛТВАНИ ПРАВНИ ИЗВРИ 1. (1994.) Закн културним дбрима, Службени гласник Републике Србије 71/94, Беград, ЈП Службени гласник, ; 2. (1994) длука услвима и начину пстављања привремених бјеката на јавним пвршинама у Беграду, Службени лист града Беграда, 23/94, Беград, ЈП Службени гласник, ; 3. (1998) Правилник пштим правилима урбанистичке регулације и парцелације, Службени гласник Републике Србије 37/98, Беград, ЈП Службени гласник, Пред ве грађе, кришћен је већи брј нвинских гласа, бјављених путем часписа Велика Србија и Земунске нвине, ткм перида , кјим се глашавају кнкурси и пнуде кје се тичу пстављања или кришћења привремених бјеката, изда ва ња стамбенг и пслвнг прстра, прдаје права кришћења парцела за стамбену изградњу и других пслва у вези са изградњм и расплагањем прстрм на теритрији С Земун. _..... * Аутр: Урш Ллицки, студент Архитектнскг факултета Универзитета у Беграду Љубазншћу Завда за заштиту спменика културе града Беграда дбијен је ажуран ппис свих културних дбара на теритри ји С Земун, ка и увид у дкументацију релевантну за случај зграде земунскг Магистрата. ЗАХВАЛНСТ Аутр дугује псебну захвалнст за искрену и несебичну пмћ, сарадњу, савете, сугестије, критике, пдршку, прфесиналан днс те за дбрнамеран и кнструктиван став сбама чија имена следе: гђа Ксенија Петвар, г Бранк Бјвић, г Јжеф Штанглицки, гђа Александра Дабижић, г Вјислав и гђица Катарина Милванвић, г Владимир Нвицки, гђица Тијана брадвић, гђа Мила Пуцар, гђа Снежана Милићевић t гђица Т ања Влајинић, гг Т др и Владислав Т. Лалицки. :Е м : \ Q. >- ф

43 Др Дарк Радвић* ГЛЕД 03АСНИВАЊV ДРЖИВГ ГРАДА ~ :Ј: \.. > Апстракт држиви развј пдразумијева еклшку и сцијалн-културалну дгврнст за све људске дјелатнсти. У урбанизму и архитектури најнвија Дстигнућа из бласти држивг развја мрају да се тестирају на реалним прјектима. Питање прјактантск-истраживачких метдлгија је д суштинскг значаја за интегрисање бичн раздвјених пља - прјектвања, ка "креативнг" и ка "аналитичкг" или истраживања, FOUNDNG ТНЕ SUSTANABLE CТY Abstгact Sustainabe development encompasses both ecologically and socio-culturally responsibe and responsive practices. n urban design and aгchitecture the results of cutting-edge research have to Ье tested п геаl projects. ssue of appropriate design-reseaгch methodologies thus Ьесmes key to integration of usually separated disciplines of research (as "analytical" г "scientific") and design (as "creative"). Тhe рарег presents а project for the new city based п ideas of sustainabe urban development. The focus is п key aspects of urban design proposal, applied designresearch methods and effoгts to translate critical sustainability-related urbanistic regulations and guidelines into responsibe, high-quality architecture. The key issues аге discussed throughout the рарег and some open-ended conclusi ons put forward for fuгther development. "научнг" прцеса. вај есеј презентира кнкурсни прјекат за урбанистичк и архитектнск рјешење нвг града бази ран на идеји држивм развју. Фкус је на урбанистичкм рјешењу, примјењеним прјектантск-истраживачким метдима и предлженј урбанистицкј регулацији и упутствима за прјектвање дгврне архитектуре вискг квалитета. У есеју су дискутване кључне теме прјекта, а неки д тврених закључака пнуђени за даљу разраду. ДРЖИВИ РАЗВЈ Један д кључних изазва пред чвјечанствм је стварење идеје држивм развју, задвљењу цивилизацијске птребе за растм - али без угржавања спственг пстанка, пстанка будућих генерација и свијета какав знам. Урбани развј има грман значај у стваривању тг идеала. Улга еклшке држивсти градских средина глбални је прблем д првразреднг значаја. Еклшка држивст, чување живтне средине је услв за пстанак, не сам за нашу, већ за све живе врсте. Ткм пследње деценије двадесетг вијека, идеја држивм развју пстала је пштеприхваћена. У мнгим дијелвима свијета стварују се идеје инспирисане и детерминисане еклшким императивм. Упред с тим, д скра је све израженија и свијест непхднсти ширег приступа, разумијевања држивг развја чвјечанства не сам ка еклшке дгврнсти, већ и ка квалитативн бгатијег живљења. Пјам држивсти на тај начин укључује све сфере д значаја за чвјека, дакле, не сам билшк - еклшке аспекте пстанка већ и сцијалн-културалне сфере људске надградње. Све чешће се гври кнтинууму еклшке и сцијлн-културлне држивсти ка предуслву здравг, кмплетнг развја. Нви филзфски трендви се заснивају на уважавању другг, рзличитг - шт је темељ идеје држивг развја. Так, кажу загврници тезе еклшки исправнм развју, прирда није више нешт стран, екстернализван, мјерљиви ресурс. днс према прирди мра да буде дгвран, етичан, днс према другм чвјеку. ка Ист так друга култура, друга вјера, раса није туђа, већ различита. Сам њен пстјање јесте дпринс не сам пштем, већ и нашем спственм дживљају кмплекснсти свијета. Да би се филзфске идеје кнкретизвале непхдни су кнкретни прјекти. д псебнг значаја за истраживање и прдубљивање идеје

44 држивсти урбане културе су ситуације кје кмбинују еклшке изазве са културалнм кмплексншћу. не нам мгућавају да бље схватим кључну тему држивсти - дијалектику глбалнг и лкалнг, тему д фундаменталнг значаја за све пвез -анији и међузависнији свијет двадесет и првг вијека. Крз кнкретне прјекте, дслиједн базиране и разрађене на савременим дметима мисли еклшки и култруралн држивм развју мгуће је запчети прцес стварања држивг града, држиве урбане културе и на тај начин дати пзитиван дпринс да нашњим цивилизацијским трендвима. вај рад приказује снвне идеје и пуке једнг таквг прјекта. НВИ УНИВЕРЗИТЕТСКИ КАМПУС КА НВИ ГРАД Пршле гдине сам, на пзив Архитектнскг и урбанистичкг универзитета из к инескг града Shепuапgа фрмира тим за израду кнкурснг рјешења за њи хв нви универзитетски кампус. Аустралијски архитектнски факултети немају традицију учестввања на кнкурсима, немају институте у кјима би запслени радили на прјектима. Академски пзив вде пдразумијева псвећенст истраживању и настави. Мј пзитиван дгвр на ласкави пзив би је, дакле, приличн небичан за лкалне прилике. Разлга за такав дгвр има сам на претек. Прв, стари ЦЕПва Ц је увијек "гладан" кнкурса. Затим, жели сам да кнкурс буде рађен у прстријама нашег нвг пстдиплмскг курса из урбанистичкг прјектвања (снванг 1996.), как би садашњи студенти, а и птенцијални кандидати сјетили креативни набј кнкурсне атмсфере. т рећи разлг била је пдршка прмцији извјесних аспеката прјектвања ка вриједнг истраживачкг метда (кнцепт design research). Реалн најважнији разлг била је, међутим, прилика да на кнкретнм прјекту испрбам идеје држивм граду, тестирам савремена Дстигнућа и пкушам да их прдубим нвим сазнањима. Shепuапg је град пребгате истрије. Зачеци су му вема давни, а к а значајан регинални стчарски тргвачки центар пјави се "тек" за вријеме династије Song ( ). Првинција Лианинг цвјетала је са успнм псљедње кинеске династије Qing ( ) манuуријскг пријекла. У граду и клини јш увијек (и пред грмнг "труда" некад Маиста а данас пбрника "слбднг тржишта", да се раскрсти са наслијеђем), има значајних истријских бјеката (Империјална палата Gugong, царски грбви), али најснажнији драз некадашње престнице представља ртгнална матрица градскг центра, заснвана на стриктним правилима старих градградитељских кдекса Chou lј, или Chou kuan. Лкација за нви кампус се налази неки х 3-4 килметра јужн д данашњег Shenuanga, на пиринчаним пљима уз пругу и Г енералним планм тек назначене сабраћајнице. Вема штур распис кнкурса бави се углавнм функциналним писм тражених садржаја и врл детаљним прстрним захтјевима. Без улажења у нептребне детаље вде вриједи рећи сам да је у питању би кампус са десет факултетских зграда, великм централнм лабратријм, управним бјектм, заједничкм зградм са амфитеатрима и кмплетним спртским ц~нтpom. Требал је безбиједити и смјештај за студената са свим пратећим садржајима. ::;: '" :s;: :r: \ Q. >

45 СНВНА ПРЕДЈЕЉЕЊА И ПРИСТУП Наше снвн предјелење је бил да прблему кмпус приступим к а прјекту нвг града. Так је д самг пчетка Универзитет, the University за нас пста the Univer-City - универ зални град учења, знања, будућнсти. University пстаје UniverCity, Универзални-Град. Превд на кинески је, наравн, мра да буде индиректан. Пкушај да се ствари сличан у купни ефекат резултира је мандаринским daxue, шт би дслвн преведен значил велик знање, ви с ке сту дије, и шт дгвара значењу ригиналнг идеграма за Универзитет. На тај начин см и у кинескј верзији у задвљавајућј мјери дразили ригиналну замиса урбанм карактеру Кампуса XX вијека. (Превд нелгизма UniverCity са енглескг на наш језик изгуби би снагу кју је игра ријечима ддала идеји.) Приступ Кампусу ка граду мгући је да испрбам идеје за к ј е вјерујем да треба да значе града градитељства двадесет и првг вијека - идеје еклшки и културалн држивм граду и архитектури. Кмпзиција кнкурснг тима је дслиједн рефлектвала жељени прцес. Уж и тим (Q. Guo, д. Радвић и S. Whitford) је к нципира снвне идеје и претври их у дста дискутван урбанистичк рјешење. нда су пзвани архитекти (дванаест клега различитг искуства, пријекла, идеала)l да пједине прјекте разраде д расписм з а хтјеван г нива. Шири тим је би ангажван д самг пчетка и би састављен д студената, махм пстдиплмаца и недавних диплмаца 2 Пред централнг система идеја везаних за држиви развј, чланви тима су храбривани да у прје к ат унесу, и крз његв ра з вј ригрзн испрбају, свја лична и стра ж ивачка питања и, х иптезе. Так је, на примј е р, за мене кнкурс би прили к а да прдубим дис кусију мгућнсти, или немгућнсти, дгврнг планирања и прјектвања у заједницама и за заједнице кје недвљн пзнајем. Неки чланви тима су се бавили сличн ширким питањима, дк су други испрбавали уже, чест вема кнкретне прблеме урбанистичке и архитектнске рганизације и материјализације прстра. У вм тексту акценат ће бити на једнм аспекту прјекта за Shenuang - генези урбанистичкг рјешења и п кушају да се, крз систем захтјева и упутстава, његва суштина пренесе прјектантима ар х итектнских бјеката. У тм кнтексту д псебнг значаја биле су теме држивсти. рганички уграђене у урбанистичк рјешење те дреднице су презентиране архитектима, а на крају прјекта извршена је валризација пјединачни х прјеката са аспе кта пстигнутг еклшкг к валитета и сцијалн-културалне релевантнсти и на тај начин цијењен степен успјешнсти кмуникације урбанист - архитект. ИДЕЈА "СЛЈЕВИМА" КА МЕТДУ ЗА РАЗУМИЈЕВАЊЕ И ПРЈЕКТВАЊЕ ГРАДСКИХ ПРСТРА ::;;: '" \.. >- Плазећи д Lefebvreove трипартитне дефини ције града прјекат, је универзитетски Кампус виде ка симултану прјекцију мнгих визија идеалнг свијета - свијета учења, свијета науке, свијета сазнања. смишљен за кнкретну лкацију на бду шест-милинскг Shenuanga, прјекат пкушава да запчне прцес кнтекстуализације универзалне идеје учења, прцес живљена п принципима еклшке и кутуралне дгвр нсти. Мјест за кје је рађен Кампусу даје вишеслјне геграфск-прстрне и културалне квире кји се мрају пштвати - ширке квире Азије, Кине, првинције Dongbei, истријскг Shenuanga династије Ching, савременг Shenuanga, прибалне зне Liапiпg. Идеја вишеслiнсти пстала је кључна у прцесу прјектантскг истраживања будућег _ Пр јектантс ки тим : Магјап Cehovin, Catherine Dј х п, Grant Duggan, Richard Foster, Maggie Меј- Кеј Hui, Kayoko Kubo, Charles Lee, Greg Missingham, David 'Вгјеп, Darko Radovic, Alex Selenitsch, Keith Streames, Steve Whitford 2 у изр а ди кнкурса учестввал q је виш е ад педесет студената, п стиriлмаца и архитеката, д кји х ј е дваде сетак бил ангаж ван на свим фа з ама прј ек та, а ст а ли м а хм на пр ез ентацији рјешења.

46 _... з Та хетергенст је била нмјерн ли и дражава мулти културални миље академскг Мелбурна - тим су сачињавали клегинице и клеге из Аустралије, Хнг Кнга, Јапана, Кине, Клумбије, Мале зије, Нвг Зеланда, Немачке, Сингапура, Тајвана, Тајланда, Сједињених америчких држава и -.Југславије. града - универзитета. Анализирајући истријски и пстјећи Shenuang и његв кнтекст ткривали см слјеве кји су нам пмагали да се приближим разумијевању суштине прблема и мјеста. Планерск-прјектантска интервенција захтјевала је браду пјединих "слјева", стварање нвих - све са циљем пстизања и пказивања културалне кнтекстуалнсти и смисла предлжених рјешења. Уз т, трудили см се и да не негирам критичну чињеницу да см ми ипак странци. Тим је би вема хетерген З, неки д чланва су истакнути стручњаци п разним питањима градва и архитектуре Кине и Далекг истка, али свијест непхднсти (и немгућнсти) апслутнг превда идеја била је увијек присутна у нашим дебатама. Изабрани приступ је равнмјерн базиран на бгатј кнфуџијанскј традицији и на западнј, данас практичн универзалнј, идеји Universitos-o. Птврду глбалне идеје урбанитета тражили см крз референце на кинеске аутхтне градградитељске пступке, првенствен км плексне дредбе градњи идеалнг града. Суштина нашег приступа критичн се слањала на кмплекс идеја еклшке и културалне држивсти - не запстављајући императив екнмске реалнсти. Ди расписа кнкурса врл је стриктн прецизира буџет унутар кјег је требал прнаћи рјешење. Прјектм је истражена тежња да се примјерен дрази пршлст, бгатств лкалне културе и њен традициналн пштвање прирде. Иствремен, циљ је би да се прјекат тври ка изазвима будућнсти - неизвјеснстима глбализације и нвим трендвима кји захтјевају дгврнст према кружењу. Аналитичким пступкм идентификације пјединих функциналних, фрмалних, тплшких, тпграфских, истријских - рјечју свих релевантних и дступних нам фенмена кји чине савремени Shenuang издвјили см не слјеве његвг урбанитета кји нсе урбгенетски ' птенцијал за нас UniverCity. Интервенисали см, прјектвали и препрјектвали пједине слјеве тек да бисм их вратили натраг, у кнтекст лкације, сагледали крз призму сталих утицаја кји је сачињавају, прцјењивали и дискутвали пстигнуте ефекте, псљедице предлженг п садашње и будуће, бавили се тим псљедицама. Сам прцес прјектвања слјева разви се у фасцинантан прјекат унутар прјекта (кјим см, и п предаји рада за Shenuang, наставили да се бавим). Ткм рада слјеви су иствремен третирани ка дијаграми и ка кнкретна прстрна рјешења (слике 1-15). Увијек су се днсили на кнкретна мјеста, бавили кнкретним брјевима али без улажења у нептребне детаље. Шта је птребн а шта не, дискутван је првенствен са аспекта јавнг интереса, једне д главних дредница урбанг и урбанитета. Све финија резлуција слјева вдила је ка твренј урбанистичкј матрици, кја је нда пслужила за дефиницију параметара, нрми и препрука. Кад су те препруке и нрме сапштене архитектима, из разлга диктираних схватањем прјекта ка истраживања, ужи тим се скнцентриса сам на праћење архитектнске разраде. Идеја је била да се сигура да CB1 урбанистички параметри буду испштвани - не улазећи у стале аспекте кји су били у дмену архитектнске интерпретације захтјеванг. Хтјели см да пкажем да ће и зграде, без бзира на њихв кначни архитектнски израз, ак :Е '" \. >

47 задвље све критеријуме захтјеване урбанистичким рјешењем, бити задвљавајуће. Псебан труд је улжен да се избјегне бил каква арбитрарн кнтрла фрме или бил кјег др угг естетскг критеријума, изузев у случајевима гдје је т директн везан за фундаментална кнцептуална предјељења тј. ак се није тврен супртстављал идејама држивг развја. КА р ЈЕШЕЊУ - ГЕМЕТРИЈЕ, АКТИВНСТИ И ЗНАЧЕЊА МЈЕСТА вде ћу презентирати сам неке д слјева кји су значајн детерминисали рјешење, више у функцији илустрације прцеса и садржаја нег са амбицијм да пкажем к н кретн урбанистичк рјешење. При казан и слјеву спадају у три главне категрије: 1. геметрије мјеста, 2. активнсти и значења, и 3. држивст. Пстје1iе rеметрије Распис к нкурса је су гериса да је у питањ у празна л ка ција, без истрије и физичких структура. Идеја држивсти, међутим, не признаје кнцепт tabula rasa. За нас, лкација је била палимпсест исписан бгатим цивилизацијским и прирдним сл је вима п у ним з начења и п те нци~ ја ла. На вм слiу - дијаграму при казани су сам најчигледнији физички елементи пстјеће геметрије прстра, ни кји су зхтиiевли изузетн дгвран и базрив третман. Пиринчана пља и сески бунари изванредан су пчетак за приступ кји уважава к нтин уите т егзистенцијалнг аспекта лкације. Сл. 1 Сески пут, пстјећи бунари, пиринчана пља Кнтекст - мјест :;; '" \.. > Пред физичких артефаката, реалне лкације, већ д самг "сусрета" са мјестм прјектант сјећа днсе, линије сила у прстру кји се дају забиљежити, нацртати, превести у кнцепт. За нас, у к нцептуа лн м смислу, в мјест ј е гврил пв е зансти (с ески пут, кји је распи см би негиран!), л ги цним мјестима за приступ и улаз, унутрашњ ј прстрнј лгици. Утабана земља између бунара је, свјм рудиментарншћу, указивала на кнтинуитет и егзи- Сл. 2 Кнцептуална лкација, бунари, стазе кје пвезују бунаре, сески пут

48 стенцијалну снагу вг мјеста. Прстрни и естетски птенцијал пиринчани х пља је прстрн, физички тек назначен, али ипак изазива снажан ефекат. Ритам пиринчаних пља, утабане стазе, трагви вјеквних скрмних, свакдневних активнсти су наслијеђе. вриједн кнтинуитета, или бар д ст јнг сјећања. Мјеста не мрају да имају истрију, да би имала мемрију. На једнм рациналнијем ниву, сва сазнања прс - Сл. З Скривена љепта рижиних пља Сл. 4 Апстрактни Сл. 5 Апстрактни елементи - пврwине и запремине Кмерцијални садржаји, настава, станвање, стаза nokpethor центра, зна сусрета наставних и стамбених прстра, западна капија Сл. 6 ријентисани прстр; симблика улаза са jyra; биклиматска ријентација прстра епементи - жиже и линије Реryлацине линије, пкретни центар, сјеверна капија, будуl1а истчна јужна капија тру се претварај у у идеје његвј будућнсти; сјећање мгућава планирање. Тензије препзнатг пчеле су да стварају неке апстрактне (или тек - апстрактније) елементе и генерализације свјствене градградитељству. Мјест са птенцијалм да мгући приступ пстаје ка пија, а већ сам чин именвања га на специфичан начин и чини капијм. Мјест кје мири тензије пстаје мгући центар (а зна се шта је центар); у насељу кје ће расти и центар ће пратити лгику развја, пмјерати тежиште. Регулацине линије јш "не знају" шта регулишу, али пстје, реалне су клик и физичке трасе зацртане у тлу. На исти начин анализа прграмм захтјеваних пвршина, капацитета, густина, на њима заснване шпекулације расту, уз све дубља сазнавања пршлм, указују на мјеста кј има неки аспект будућнсти једнставн припада. Louis Каhп се пита шта извјесн мјест хће да буде. Нека мјеста унутар будућег Кампуса јас н су нминвала свје квалитете за дређене финкција, нека су тражила кнкретне влумене, фрме, визуре. _ Ј-,~...; (. ~ -i~ : '. : ' ' - јј-...i.i'...:...""'_ -- i ::~;f ' -i8!.,8] -~::..,_ "_. ~,./ --, 18 _. ==-.. _ -:.:' _ ' , -~ ~.~~ 8Ј --,...-_. -"'1_'_'" -.._....Jl.1 Ј:::=:=.;'::"',:: :.-.'... -._-. '., ".... '._"1'8 _ 11 _ '0 _.... 1" 11'- Кнтекст - култура Кина је земља изузетн слјевитг симблизма. Хиљаде гдина трајања једне културе, јединствене државе, хиљаде гдина ::;: '" \ Q. >

49 невјерватне стабилнсти прстрнг и архитектнскиг израза дају специфичан кнтекст и захтјевају псебну врсту дгврнсти планера и прјектанта кји вјерује у држиви развј. У смислу фрме, фун к ције, начина на к је се ради, тлик тга у тм бгатм кнтексту једнставн већ пстји. Неке д тих кнстанти заснване су на прирдним принципима. Кад се лети д Пе ки нга на сјевер, ка Shепuапgu мже да се прати прмјена типлгије стамбене зграде. Пекиншке и клне сеске атријумске куће правилнг, скр ква дратнг централнг двришта се са растм геграфске ширине издужују у правцу истк-запад, да би на сјеверу, к Shепuапgа, ппримиле блик скр у птпун с ти диктиран захтјевима инслације. Традициналн, у кинеску кућу, Императрву или сељакву, улазил се с југа. У нашем кнкурснм тиму д пчетка см знали да ће све куће кампуса бити биклиматски издужене у правцу истк-запад, да ће се у све улазити са јужне стране. Јер - т је Кина. у вм те ксту нећу се бавити изузетн важним слјем, или тачније системм сл;ева к ји је усмјери мнга д наши х прстрн-функциналних рјешења. Т је кинеска идеја идеалнг града, први пут кдификвана јш ткм династије Chou (X в.п.н.е г.п.н.е ). На снвним дредницама тг класичнг урбанистичкг текста, фрмирали см главну су UпivегСity-а, и усагласили је са ксмичкм см Империјалнг Shenuanga. Град је грађен, а снвна пдјела на парцеле дражавала је свијест дредбама Chou li правила. Земља искпана да би се фрмирал вјештачк језер и спусти нив пдземних вда, искриштена је са изградњу симбличне "план.,. нине, четрдесет метара вискг прпланка КИ на CleBepHOM KpalY се дминира Кампусм (слике 17 и 18). Пзиција језера такђе је пажљив испитивана. Дслиједн су пштвани принципи или бар прављене референце на градгради тељске аспекте Feng Shui-a, сви прила з и бјектима усклађени са тквима ксмичке енергије chi. Међутим, све т стаје ван квира вг рада. вде сам сам жели да укажем на један д вазних аспеката културалне кнтекстуализације прјекта за шангајски Кампус. ::;; '" \.. > Истријски, Shenuang је најпзнатији ка центар манџуријске ди настије Ching, настале уједињавањем и јачавањем нмадских племена дк кначн нису завладала цијелим Царствм. Њи х в Забрањени град у Shenuangu изванредн је снажна урбана фрма, заснвана на матрици кја пдједнак дсликава сирву снагу нмадске заједнице и шатра трансфрмисаних у зграде и сфистициране кинеске идеје идеалнг града. у тј матрици идеалан, квадратни блик града, пресјечен је са п двије улице у правцу истк-запад, сјевер-југ и так испарцелисан у девет пља. сам бдних била су пља пједини х кланва а главни, централни, сјеверни квадрант дмен најјачег међу њима - Императра. Такав је Shenuang. Такав је, у суштини, мра да буде и његв изданак ка XX вијеку, идеални град науке. Сл. 7 Истрија.:. матрица cтapor Shenuanga и њеrвих сам "6арјака" Манџуријски rpaa ка мдел различитr

50 Активни елементи/елементи активнсти Сл. 8 Мреже и ритмви унутраwњих кретања; уравнтежени, дбр пвезани прстри Три идеалне циркулације - стазе, канали, путеви Кмплекснст преклпљених слјева д кјих сам неке вде пказу јем, сугерисала је, и мгућавала, даље краке. Л гична је била пдршка пјешачким кретањима, бициклима, јавнм превзу, а аутмбилу - кад и клик се мра. Да би се снизи нив пдземних вда фрмиран је језер. бале су дефинисане пстјећим буна рима и стазама утабаним хиљадугдишњим свакдневним крацима сељака. У језер вде дренажни - уз т лијепи и функцинални - канали и сви путеви и стазе нве матрице. Уз језер, пменути градски центар кји хће да увијек кинцидира са лкацијм нај кмплексније активнсти наша је свје мјест на дијагнали кја пресјеца све значајније садржаје, и на тај начин их купља. Ка фрагмент прирде у стамбенј зни (на сјеверистку) н прелази језер, прлази испд "планине", крз сам функцинални центар Универзитета, да би "крену" прек трав њака крз прдуктивне пејсаже урбане пљпривреде, стакленике и заврши у "шуми" југистчнг угла Кампуса. Сл. 10 Факултети, зrрада Универзитета, стамбена зна, Сл. 9 Пкретни центар - свитак прирде, парквска маса спртски центар На дијаграму, прграмм захтјеване намјене се пјављују ка "мрље" или тачније, трдимензинални "мјехурви". Све су тачних влумена, пзиција, међусбних днса - и чекају да крз интеракције са сталим слјевима, а нда крз архитектнску елабрацију, пстану "зграде", улице, стазе, баште. Активнсти и значења Сл.11 Екстра и интра-муралне "инвазије" У функциналнм смислу, иак п захтјевима кнкурса и кинеске традиције симбличн грађен, Кампус се интегрише са клинм. н не негира (расписм дведен у питање!) ближње сел, већ му јача кмерцијалну снву за пстанак. Не грађује се каменим зидм, већ знм напље ријентисаних садржаја, а иствремен прима мнге утицаје кружја. Сам пјам "инвазија" пмга нам је да пјединачне функције видим ка динамичне ентитете, да увијек пставим питање њихвј будућнсти, валерима нечег другг, друкчијег кје мже да пмгне њихву дефиницију; нагвјештајима трендва - укратк, немгућнст мнфункцинлнг. ::Е '" \ D- >

51 Сл. 12 Интра мураnне "инвазије" Сл. 13 Сл. 14 Non-finito приступ Схема интерних ур6анизму; крисници ка кмуникација и прјектанти језер Ист се, наравн, дешава и унутар кмплекса. Ка у свакм граду, разне намјене се сусрећу, су прстављај у, дла зе и у к нфликт, стављају прстр за ра с т, за прмјену, за непредвиђен. - градградња се никад не завршава, јер град расте на мнге начине, не сам физички. Раст UПivегCity-а је неминван, али н не смије да у грзи минимум самдвљнсти кји је уграђен у суштину кнцепта. У питању је р аст кји некад смјењује, некад сам бгаћује, некад и руши и адаптира али ни к ад сам не увећава. Прје ка т се бави разним сценаријима ра з вја, али свјесн, без дефиниције пжељнг; акценат је увијек на флексибилн сти, и немгућавању Сл. 15 Центри и центрапне активнсти непжељнг. Даљм разрадм, флуидне фрме дијаграма ппримиле су дефинитивне брисе урбанистичкг рјешења (Сл. 14, 15), у чији пис вде нећем улазити. УРБАНИСТИЧКИ КДЕКС ::Е '" : \. > Так кнципиран урбанистичк рјешење је безбиједил "инфраструктуру" идеја и параметара за даљу разраду. Фку с је би на пстављању градградитељских фундамента, неке врсте урбанистичкг кдекса пнашања при изградњи и кришћењу Кампуса. снвне идеје кдекса су, как је т у дбрм градградитељсту увијек случај, једнставне: Градви се никад не граде дједнм ни се снивају И нда живе Градви не прате ригидне, детерминистичке прјектантс ке идеје Градви су већи д бил какве пјединачне идеје Г радви су мјеста гдје се идеје рађају. нда ти идеали кегзистирају, сударају се или траже хармничан израз.

52 Кнцептуалн, урбанистички прјекат за UniverCity дјелује на два нераздвјива нива: 1 т ехничк-практичнм - к ји даје неп хдне физичке параметре, те х ничку инфраструктуру, принципе рганизације - д прстра д сабраћаја, и 2 Културалнм - кји се бави идејм држивсти, темама квалитета живтне средине, градскг реда, сцијалне и истријске кнтестуализације-све д икнграфске артикулације и кмпзиције. Кључни принципи ДРЖИВСТИ Кључни принципи држивсти уграђени су у урбанистичк рјешење (Сл. 16 и 17) и прек њега у урбанистичке нрмативе и упутства за прјектанте. (Еклшка држивст и сцијалн-културални аспекти су у мнгим д дле пбрјаних теза вјештачки раздвјени, за птребе вг пр јекта и његве презентације. ни, наравн, у стварнсти увијек дјелују у дијале ктичкм јединству. ) fклшка држивст (Релативна ва ж нст пјединих тема у ви јек зависи д кнкретнг мјеста и ситуације) уграђена енергија (embodied energy) газдвање вдм; мгуће ску пљање и кришћење кишнице пажљива у птреба дрвета и материјала на бази дрвета ефективна у птреба прирдних енергија Сл. 16 Макета, језер и ' центар ::Е м \.- > Сл. 17 Макета, nornea из стамбене зне

53 кришћење вегетације и тла виск термички, акустички, визуелни квалитет кружења виск квалитет ваздуха ефикасн управљање бјектм ткм његвг цијелг вијека интеграција зеленила максималн криштење прирдне вентила ције смањене тплтних губитака и нежељенг захвата тплте кришћење система виске ефикаснсти уптреба трајних и рециклабилних материјала уптреба материјала кји нису штетни п прирду уптреба здравих материјала уптреба лкалних материјала максималн кришћење дневнг свјетљења трагање за естетским изразм еклшке држивсти Неке д вих тема имају већи, неке мањи, а неке никакав утицај на архитектнски израз. Истраживање тг аспекта би је значајан ди вг пр јекта. Пшт см сматрали да еклшки исправна архитектура треба пнсн да искаже тај нви квалитет, тражили см теме кје у кнтексту Sheпuапgа имају максимални птецијал. Пказал се да су т: 1. Пасивни сларни принципи 2. Пасивн гријање/хлађење прстра З. Прирдн свјетљење 4. Лкални материјали 5. Дугтрајнст грађенг 6. Интеграција зеленила (нарчит зелењавање крвва) 7. Акценат на једнставнсти државања Културална Држивст: (Релативна важнст пјединих тема и вде за виси д кнкретнг мјеста и ситуације, али уз већи степен аутрске арбитрарнсти нег кад су у питању еклшке теме) Естетика - кинеска и "страна" Аналгија Хас "кинески карактер" (недгварајући превд ширк усвјенг и теретисанг пјма Chineseness) не сам у дискусијама урбанистичкм и архитектнскм изразу културе кмплекснст кегзистенција различитст апстракција равнправнст заједништв слбда нва читања пршлсти референце ка традициналнм ризматске структуре уравнтежени, мирни (smooth) прстри идеје узвишенм и лијепм Кључне теме из ве категрије кје нсе псебан експресивни (фрмални, функцинални, прстрни) 1. Естетика 2. Аналгија птенцијал су: З. Кмплекснст 4. Различитст 5. Кегзистенција 6. Референце ка традициналнм 7. Уравнтеженст (smoothness) прстра 8. Идеје узвишенм и лијепм КА ДГВРНЈ АРХИТЕКТУРИ :;: '" :: \ а.. > Све т је пставил јасне снве за архитектнску разраду прјекта. Без улажења у прблематику архитектуре UпivегCity-а, стајући у пстављеним квирима вг рада, рећи ћем сам да је тражен да буде, как Baudrillard каже, "... не н шт ппуњава празнине у прстру, већ н шт генерише прстр." Сви прјектанти су дбили кнтекстуална упутства и теме д значаја за еклшку држивст кје је требал узети у бзир. Так су, на примјер, кнтекстуалне дредбе за главну наставну зграду садржале детаљна упутства хризнталнј И вертикалнј регулацији (са акцентм на пштвању влумена "планине"), функциналне захтјеве д важнсти за јавни интерес и сигурнст

54 (на примјер, прстрима за кмуникацију у бјекту планиранм за грман брј студената), кљу чне би климатске за х т ј еве (ка шт је третман с јеверне и ј ужне фасаде), у путства интеграцији приземља у јавне прстре Кампуса (функциналн и кристећи кнтинуитет зелених прстра), стри ктне захтјеве за пстизањем традицинални х кинески х начина улажења у бјекат, и так даље. За Главну наставну зграду, да пе т узмем тај примјер 4, упутства су укључивала листу тема д значаја за е к лш к и квалитет средине : захтјев да централни атриј ум б уде велики стакленик са кључн м улгм у гријању дн с н вентила цији главнг заједничкг прстра, препруку да се кристе фиксна сјенила кја не захтјевај у интензивн и ск у п државање, да се истражи мгућнст примјене ТromЬе Michell зидва, да с е са гр м не УМЈЕСТ ЗАКЉУЧКА The UniverCity (Сл. 18) је пружи занимљив искуств свим чланвима тима, и пстига већину циљева. мгући нам је да у услвима кнкретнг прграма, мјеста, будџета и низа других реалних граничења, истражим дмете идеје еклшки и културалн држивг града. Мнги резултати вг прјекта пстали су снва и дали материјал за нве истраживачке, прјекте. Истражене су идеје "превдивсти" прстрних идеја и кдва из једне културе у другу, динамици глбалнг и лкалнг у архитектури и урбанизму, крелацији традициналних градградитељских пступака и савремених урбанистичких метда, сазнања различитим крвне пвршине скупља кишница и кристи у талетима, и так даље. Циљ је би у сагласнсти са Baudrillardovim птимистичким увјерењем да п... ми мжем да BlepYleMo да у le у архитектури... мгуће прнаћи нве стра-.. " и тегиlе, друге драматургиlе,да мжем да вјерујем да, је насупрт универзалнм клнирању људских бића, мјеста и грађевина, насупрт ирупцији универзалне виртуалне реалнсти, мгуће утицати на н шт ћу назвати петскм трансференциiм ситуациiе, или петскм ситуациiм трансференциiе - да се ријентишем ка петичнј архитектури, драматичнј архитектури, литерарнј, бразванј архитектури, радикалнј архитектури -... " KaKBol, наравн, сви Ш УВИlек сањам... Прпзиција вг кнкурснг рјешења, дакле, није била да се дпадне свима, већ да пнуди јасн дефинсан квалитет. Пришавши кампусу ка граду циљ је би да му се мгући да тај пстане центар инвација, сусрета, различитсти - шт сваки успјешан град и сваки успјешан универзитет п дефиницији јесу - и т пчевши д фазе прјектвања његве архитектуре. _ Гла в ну з граду, један а д на јк амплекснијих абјеката Кампу с а, пр је ктва је д р уги Југ слвен у ти му, архит ект Магјап Cehovin. 5 Прв у наг раду с вји ј е Shenzhen Stud io ки нес к г у ни в е р зит ет а Chongqing Jianzhu, а другу ха мбу рс к ф и рм а Уп Gerka n, Marg and Pa rtners. * Тhe University 01 Melbourne Faculty 01 Architecture, Building апd Рlаппiпg Parkville 301, Austra lia d.radovic@unimelb.edu.au Сл. 18 Наслвна страна KOHкypcHor елабрата аспектима рганизације и материјализације прстра са пзиција еклшке, сцијалне и културалне дгврнсти. пште је мишљење да је у урбанистичкм дијелу прјекта примијењени метд планирања и прјектвања слјева кји репрезентују пједи начне фенмене би занимљив дпринс схватању прјектвања ка истраживања. Чланви ужег тима, са филзфски вема различитих пзиција - пзиција еклшк-културалне држивсти, пстклнијалне и пстстуктуралистичке терије - настављају истраживање предлженг метда. Интеграција студената и кандидата за пстдиплмске студије у прјектантски тим пказала се ка успјешан педагшки и маркетиншки птез. Разни аспекти прјекта се бјављују и на тај начин се врши дисеминација резултата и тварају занимљиве стручне дискусије. На крају, ни трећа награда на KOHKypci чији су кључни захтјеви били дефинисани вема стргим тржишним параметрима није била велик разчарење. Т ржишни тест би је један д мнгих спредних тества предлжене идеје, али резултат је храбрујући, с бзирм на убичајену предрасуду да еклшки Vlсправан приступ мра да резултира скупљим рјешењем. ::;: '" s: \D Q. >-

55 А!РХИТЕКТУРА ~

56 НАГРАДЕ ИЗ БЛАСТИ АРХИТЕКТУРЕ И УРБАНИЗМА Игр Марић вгдишња Велик награда Свеза архитеката Србије (САС) је пказала да је птребн дста времена, у вм случају шест гдин, да једна наград заживи. Везн за уске стручне кругве архитекат и јш недвљн прфилисана није бил пзнат ширј јавнсти к и мнге друге нагрде. Прблем ве награде је у тме шт су врл разнрзни бјекти у кнкуренцији те их је тешк мерити истим критеријумима. Ддела признања, пред главне гдишње награде је у неку руку замена за више разнрдних награда. Мгуће је кнстатвати и да је пследњих пар гдина реализација квалитетних бјеката кји мгу да кнкуришу мала али већ ва гдина са десетак кнкурената је предзнак да ће у будућнсти брј бити већи. Небавезн, д саме прблематике награда, мже се кнстатвати да вгдишња кнкуренција заслужује пажњу разнврсншћу и квалитетм а у мнгме су учињени пмаци у ппуларизацији. тварање излжбе и дделу награда је свечан уприличил Друштв архитеката Ниша, затим је излжба била у Беграду у Вршцу а псетиће и друге градве. Какве су нам награде птребне и клик, била је пвремена тема међу архитектама и урбанистима, али д сада није целвит сагледан значај и прблематика вакве врсте признања за птстицање рада у струци и њене ппуларизације. Већина садашњих награда нема шири дјек у јавнсти, мал бље су медијски прмвисане Брбина наград и Награда Сална архитектуре у Беграду, али т није у рангу књижевних, нарчит филмских и награда за друге уметничке делатнсти. Укинуте су АВНЈ-ева, 7 - јулска и ктбарска награда кје су имале велики публицитет и ддељиване су за више бласти из дмена стваралаштва. Архитекти су пнекад изстајали са списка награђених али су били у прилици да на архитектнским и урбанистичким кнкурсима дбијају награде, у квиру задате теме, те су на дређени начин кмпезирали афирмацију и ппуларнст. Чест награде на кнкурсима јавнст није двљн примећивала шт збг неразумевања шт збг тга шт дела нису реализвана. Мжда је у вм тренутку значајније питање клик нагреде мгу да афирмишу струку д питања клик их имам, међутим не мжем да се тмем утиску да јавн признање изстаје. САС ддељује Г дишњу награду за дела у пртеклј гдини и Велику Награду САС-а за изузетна стварења и прегалачки дпринс у бласти архитектуре или краће речен за живтн дел. Друштв архитеката Нви Сад ддељује Г дишњу награду и награду Сална, архитектуре Нвг Сада ка и Т абаквићеву награду за живтн дел. Музеј примењене уметнсти, ддељује Награду Сална архитектуре, д ве гдине GRAND PRX Сална и награде и признања п тематским бластима. Удружење урбаниста Србије ддељује награде: Велику награду "Емилијан Јсимвић" за закружен живтн дел на теретскм, практичнм и едукативнм раду; награда "Михаил Радванвић" за теријски и метдлшки рад; награду "Милутин Г лавички" за практични рад у струци; награде и признања гдишњег Урбанистичкг Сална, Златну значку за вишегдишње ангажвање у струци и признања. Пвремен је Архитектнски Факултет са САС-м и ДАБ-м рганизва студентске кнкурсе. д недавн и Друштв архитеката Ниша рганизује Салн архитектуре и ддељује награде Сална. т реба пменути и награду УЛУПУДС-а за секцију архитектуре ка и награду часписа "Кућа Стил". Институт за архитектуру и урбанизам Србије је бнви награду за најбље диплмске радве студената архитектуре и студената тсека за прстрн планирање на Геграфскм факултету. д свих награда сам су четири везане за име некг д великих стваралаца из бласти архитектуре и урбанизма. давн се пмињу награде ка шт би биле: Дбрвићева, Злквићева, Кјићева, Брашванва... Мгуће је направити и прфил сваке награде ка шт су: за студентски рад, затим за мања и атипична дела младих архитеката д 40 гдина, затим за писан или научн дел, а и нека д пстјећих награда би мгла да се перснализују. У свету кји пстаје, и пред неверватних размена инфрмација, дста анниман, приступ давања личнг печата дређеним наградама буди наду да ће креативн и уметничк надвладати сивил неке мгуће сутрашњице. У времену падања пштвања аутритета днекле би се вратипа свест забрављеним трајним вреднстима а у јавнсти би се бље приказапа архитектура. Претпставка је да би и дела п кјима се награда зве ка и дел них кји дбију ту награду била бље препзна вана ка и бље чувана и заштићена. чекујући да ћем клик ве гдине стварити Кмру архитеката кја ће расплагати спственим средствима, треба претпставити да је мгуће да сим признања награде дбијају и свј материјални де, кји је у вм тренутку мање битан, д укупнг уређења струке, чиме би и награде дбиле на свм значају.

57 ГДИШЊА НАГРАДА САВЕЗА П риказ npoiekata са бразл)l(ењем )l(ириiа у хармничнм дијалгу са експресивним брдск-планинским пределима Равне гре бјекат Дма емитује једну аутентичну пруку савременг ликвнг сензибилитета чија Спасје КруниJi ДМ НА Р упришта налазим у традициналним градитељским вреднстима пднебља. Сугестивн једнставнст и архитипска. сведенст влуметријске слике бјекта, визуелн снага архитектнскг израза и аутхтни материјали д кјих је саздан, чине вај бјекат изузетн вредним дгађајем на нвијј архитектнскј сцени Србије.

58 АРХИТЕКАТА СРБИЈЕ за 2000/2001. гдину ПРИЗНАЊЕ ЖИРИЈА Ппут традициналних узра, склп бјекта је зналачки кмпнван и разлжен п дубини парцеле на уличн и двришн крил. У кнтакту са улицм склп бјекта се прјектује у уличнм фрнту БРАНИСЛАВ МИТРВИЋ ст ЭГР~ виск естетизваним фасадним ликм градске куће. у типичнј, данас изразит актуелнј градскј теми интерпла ције, ликвни квалитети стамбенг бјекта у Куманвскј улици у Беграду дсежу дмете репернг значаја и белега у градскј архитектури станвања. Куманвска ул Беград Каутр ентеријера арх. Јасна Павлвић

59 ПЕТАР АРСИЋ ЦЕНТАР "MLLENNUM" ВРШАЦ.. ~ ф > х.. <с Кмплексан прграм Спртскг центра "Миленијум" у Вршцу прстрн је интерпретиран вема успелм урбанистичкархитектнскм кмпзицијм. Највиши квалитативни дмети стварени су у бликвању унутрашњсти спртске хале кја свјм ликвнм, рганизацинм и кнструктивнм кхерентншћу и атмсферм амбијента представља драгцен дпринс вј врсти спртских бјеката. Кнструкција Прф. Др. Милрад Ристић, Д.И.а. Инг. Љубмир Вјвдић Крдинатр и нсилац псла Хемфарм кнцерн АД Председник Инг. Мидраг Бабић Главни извђач Хемфарм инжењеринг Директр Инг. Драгиша Вучинић

60 бјекат Завда за кукуруз у Римским шанчевима кд Ченеја надмак Нвг Сада, кнципиран ПРИЗНАЉЕ ЖИРИЈА МИЛАН МАРИЋ ЗАВД ЗА КУКУРУЗ РИМСКИ ШАНЧЕВИ КД ЧЕНЕЈА је на идејама критичкг регинализма кји се у савременим кретањима архитектнске мисли супрставља идејама немдернизма и глбализације. Прирдне и културлшке дреднице кнтекста читам кд вг вреднг стварења у АЈЛА СЕЛЕНИЋ спртски БЈЕКАТ.... КAPYLA" надахнутј и креативнј интерпретацији блика, прстрне рганизације и материјала традициналне 11 салашке 11 архитектуре паннске равнице. ХЕЛСИНКИ, ФИНСКА ПЛАКЕТА САС - а Спртски бјекат у Хелсинкију је репрезент актуелних тенденција у светскј архитектури. Савремена технлгија је и средств и снвни архитектнски језик и израз. Виск умеће сфистициранг бликвања кје је упечатљив демнстриран на вм бјекту дстјн је страница најугледнијих светских Q r ф f х Q c:t архитектнских часписа. _ К мпјуте р ска б ра д а ф ат гр а ф ија: К нт раг р у па, Н иш

61 И~СТРИЈА L

62 КПИТАРЕВА ГРАДИНА 11 КУЋАИ БАШТА - Мр Љиљана Милетић-Абрамвић* ЈВАНА ЦВИЈИЋА НА КПИТАРЕВЈ ГРАДИНИ Апстракт Кућа Јвана Цвијића, једнг д првих мдерних српских научника, збг прграмске и стилске специфичнсти свга ентеријера представља сбену пјаву у српскј архитектури 'fj.. века. Прстрн и бликвн решење ве куће интерпретира и бједињује различите перцепције - научника Ј. Цвијића и уметника Д. Инкистрија - у јединствену филзфију живљења и станвања. ба пгледа су утемељена на пручавању и пзнавању градитељске и флклрне баштине станвништва Балкана. Сем тга примењени декративни стил Abstract Тhe house of Jovan Cvijic, пе of the first mdегп Serbian scientists, is ап unique phenomenon јп Serbian 20. century architecture, because of it's specific programmme and stylistic inteгјг. This house's spatial and formal design interpretes and combines vaгious perceptions of the scientist Ј. Civic and the artist. nkiostrija into ап exceptional living and housing philosophy. Both views аге built upon the reseaгch and knowledge of the building and folklore heritage of the Balkans' population. Besides, the applied decorative style indicates to the spirit of Secession, which reings the arts at the turn of the last century.. Although original, the nkiostri's decorative system with its basic scheme is founded п а free expressiveness of Secession, then а great new world style, which will lead to the lт modегп architecture. упућује и на дух сецесије кји влада у уметнсти на прелазу ХХ у 'fj.. век. Иак ригиналан Инкистријев декративни систем свјм снвнм пставкм заснива се на слбднј изражајнсти сецесије, тада нвг великг светскг стила кји ће нагвестити пјаву мдерне архитектуре. Предrвр Други наставак Кпитаревј градини ка амбијенталнј целини Беграда псвећен је Кући Јвана Цвијића, бјекту значајнм са истријскг, културнг, архитектнскг и уметничкг аспекта. Кнцепција рада бухвата три снвна сегмента: Прв приказује архитектуру куће ка пример типичне архитектуре градске гспдске куће на пчетку 'fj.. века у Беграду. Затим се представља ентеријер у светлу уметничкг прграма аутра Драгутина Инкистрија, пинира примењене уметнсти у Србији. На крају се псматра башта кја прераста у синним свих фрагментарн сачуваних башти Кпитареве гради не. Кућа Јвана Цвијића Кућа Јвана Цвијића 1, једнг д првих мдерних српских научника, свјим решењем дтиче антрплшку дубину фенмена станвања исказану у искнскј људскј птреби да стври себи станиште дгварајуће фрме и функције. У тм смислу длучујућу улгу у настајању и премању куће има је сам власник, Јван Цвијић. Прстрни и декративни кнцепт у птпунсти дсликава суштину његвих пгледа на живт и станвање у духу тезе бједињавању радне и прдичне средине. Решење куће ткрива Цвијићеву намеру да се успстави прирдна лгика днса спљашњег и унутрашњег прстра, архитектуре и ентеријера. Реализацију ваквих захтева Цвијић је пвери свм пријатељу и великм уметнику Драгутину Инкистрију. Ка први п- б рник стварања " нациналнг стила " у примењенј уметнсти Инкистри је разви ригинални стил уређења ентеријера у кме је дстига 2 виску уметничку вреднст и снажни лични израз. Башта дсликава филзфију живљења заснвану на вишезначнм смислу днса чвека и прирде. Кућа је лептм и небичншћу ентеријера већ ткм насатајања а псебн када је биз ла завршена изазивала дивљење савременика. длукм Музеја града Беграда бјекат је претврен у Мемријални музеј Јвана Цвијића Q) - ~ ~ х.~ t;

63 ф Сл. 1 Куliа Јвана Цвијиliа, rрадитељ Сретен Стјанвиli (1906). А рхитектура куће Зграда је настала у периду првбитне урбанизације и изградње Кпитареве градине пчеткм двадесетг века. Прстрана приземн кућа пвршине д 120 квадратних метара има спљашњи изглед кји се бликвн налази на линији класицистичке стилске варијанте присутне у брјним примерима беградске архитектуре тга дба (Сл. 1) где је скрмна архитектнск фрма бгаћена декративнм пластикм к прзрских твра. Г рдитељ куће, граћевинар Сретен Стјанвић већ пмињан у претхднм наставку, је личнст кја је најдиректније дпринела фрмирању, изградњи и урбанизацији Кпитареве градине пчеткм пршлг века. 5 Сл. З Детаљ сликане зидне декрације у Цвијиliа, Улазнм хлу у куliи Јвана аутр Драryтин Инкистри (1908). Сл. 4 Предсбље у куliи Јвана Цвијиliа, детаљ таванице с пластичнм декрацијм и алеrријскм представм све ка симбла науке, аутр Драryтин Инкистри (1908)... ~ ф > ><...Q.... g S Сл. 2 Улазни хл у куliи Јвана Цвијиliа, детаљ ентеријера, аутр Драryтин Инкистри (1908). Е нтеријер Ентеријер куће у птпунсти дражава аутрски пступак Драгитина Инкистрија заснван на транспнвању мтива флклрне уметнсти са жељм да се стври савремени нацинални стил у примењенј уметнсти и Дубк разумевање традициналне архитектуре, градитељству културе и нарднг духа Балкана, свјствен как Цвијићу так и Инкистрију, утицал је да се на релацији власник - уметник ствари савршена пдударнст у ставвима к избра идејнг квира за ентеријер. На ширем идејнм плану ва наст- Сл. 4

64 јања се уклапају у владајући тренд сецесије кја је уређење ентеријера слбдила д истријских стилва. Инкистри, захваљујући птпунј аутрскј слбди кју је дби д свг пријатеља Цвијића, кнсеквентн је спрве изабрани кнцепт у свим елементима д сликане декрације, прек пластике и преме, д израде намештаја. Пвршине зидва слика је рнаментима изведеним из мтива флре и фауне. Стилизација флралних мтива нси асцијацију и везу са чувенм Цвијићевм баштм али је инспирисана и вијугавм линијм рнамената сецесије. (Сл. 2, 3). сим тга флрални мтиви имају прекл и у рнаментима веза из Бсне, Херцегвине и Шумадије. Пластични украси бликм и изразм прате исту декративну линију. Значај и прфесија Дмаћина наглашени су фигуралнм алегријскм представм рла и све (Сл. 4). ба симбла представљају Цвијића ка научника и истраживача. Радна сба Сл. 5 Сл. 6 Сл. 5 Радна сба у кући Јвана Цвијића, детаљ сликане зидне декрације с мативм лептира, аутр Драгутин Инкистри (1908). Сл. 6 Радна сба у кући Јвана Цвијића, уrани мтив сликан на таваници, аутр Драгутин Инкистри (1908). Сл. 7 nустер с мтивм лептира у раднј сби у кући Јвана Цвијића, аутр Драгутин Инкистри (1908). Сл. 7 Главна прстрија у кући јесте Цвијићева радна сба кја са сликаним зидвима и таваницм представља врхунск дел Инкистријевг декративнг метда. Инспирацију за мтиве ве прстрије наша је у рнаментици веза, ткања и дубреза са пдручја Равних Ктара. Зидви су пдељени равнмерн сликаним пљима у виду трака. Свјм лептм истичу се представе лептира и цвећа кје су натуралистички штр сликане прек главнг рнамента (Сл. 5). Превладавју сиви смирујући тнви шт је дгварајуће намени радне сбе. т аваница радне сбе где су дминантни сиви и жути тнви има п свјј лепти изузетн мест у целкупнм ентеријеру куће (Сл. 6). Лустери, у раднј сби ка и у другим прстријама, изведени су из мтива декрације зидва и таванице (Сл. 7). Ка специфична тема пјављује се камин. Пстављен у предсбљу класичнг, п6ралелпипеднг блика, изведен је д белих прцеланских плчица на чијј једнставнј ф.. >- t< ф... х.. 's.. Ь

65 Сл. 9 Сл. 8 Камин у предсбљу куliе Јавана Цвијиliа, аутр Драгутин Инкистри (1908). Сл. 9 Сфа у улазнм хлу куliе Јвана Цвијиliа, аутр Драгутин инкистри (1908). Сл.10 Плица за карттеку И3 радне сбе Јвана Цвијиliа, аутр Драгутин Инкистри (1908). Q) Q. ~ Q) f х Q. 's Q. t:j s белини кнтрастн се истиче рнамент снажне геметрије и клрита (Сл. 8). Намештај такђе представља плдн пље рада Инкистрија. У кући Јвана Цвијића сачуван је сам намештај сална и јш неклик кмада из других прстрија (Сл. 9, 1 ). Ентеријер Цвијићеве куће у птпунсти дсликава снвн начел сецесије синтези архитектуре и уметничких заната, скулптуре и декрације. Запажен и хваљен д савременика, вај несвакидашњи амбијент и данас плени псетице свјм изузетнм пријатншћу и лептм ка свјеврсна аза мира и спкјства. ригинална декрација сликаних зидва, елементи пластике ка и фрагменти намештаја (клупа, лустери, камини) сачувани су у Улазу, Хлу и Цвијићевј раднј сби. чуван је и првбитни намештај у ба сална. стали делви куће уређени су п музелшким принципима (с витринама и панима) где су представљени личнст и дел Јвана Цвијића. Сл. 10 _ * Мр Љиљан а Милет ић-абрамавић, истричар архит е ктур е бе г рад, Јве Илића 99 vlm@eunet.yu Аутр фтгр а фија : М и лш.јур и ши ћ

66 &ште Сл.11 МТИВ И3 баwте куће Јвана Цвијића. у истрији Беградске архитектуре тема врта и баште врл ретк је интерпретирана у складу са еврпским узрима парквских ансамбала у чијим се решењима гледа слжени днс чвека и прирде где је чвек демиург прирде. Присутнији је утицај ријенталнг пимања баште ка врта уживања, интимне и заклњене стамбене сфере, шт препзнајем и у рганизацији башта на Кпитаревј градини. У тм кнтексту и башта к куће Јвана Цвијића, једна д ретких сачуваних у вм прстру, мже се тумачити са аспекта универзалне и симбличке представе ази _ ~ Јван Цвијић ( ) ка један ад првих српских мдерних научника, сматра се утемељитељем тектнске гел гије ге графи ј е, етнлгије, геграфије, етнлгије и етн психлгије. снва је Ге г рафски завд ка седиште научн - истраживачкг рада из бласти гегр афск их наука (1894) и Српск гегра фск друштв (191 ). Бави се педа гшким радм ка један д првих наставника на тек снванм Универзитету у Бе граду (1905). Пстаје редвни члан Српске краљевске академије (1900) и њен председник (1921). Ка свестран и плдан науч н ик стави је изузетна б гат пус. Свја дуггдишња ист ра живања рељефа Балканск г плустрва синтетизва је у фундаменталнм раду "Г емрфлгија" (бјављен у два тма и 1926), бгат илустрва нм скицама, картама, дија грам има и панрамским снимцима (дел картграф Антнија Лазића). Резулта те дуггдишњих п ручавања нарда, антр пгеграфија је друг велик пдручје Цвијић евг науч нг рада из кга је бјави низ студија: "Антр пге графски прблеми Балканскг плустрва", 1902; "Балканск плустрв и јужнслвенске земље" (1922); "Себе и етнички прцеси у нашем нарду" (1927) и др. Ка експерт у дељењу за "етнграфс ке границе" учествва у мирвнј делегацији на кнфере н цији за мир у Паризу (1919). 2 Драryтин Инкистри Медењак ( ), пинир при мењене уметнсти у Србиј и. Студира у Фиренци у приватнј шкли прфесра Филаделфа Симија (1892). На Инкистрије в развј длучујући утицај има је сусрет са архитектм и теаретичарем уметнсти Алфредм Меланијем, заступникм удбнг начина живта у Беграду пчеткм хх века. У време свг настанка башта Цвијићеве куће издвајала се лептм и ретким флралним врстама. на јш увек, упркс свм скрмнм садашњем садржају - држа се један јапански багрем, асцира раскш и разнврснст првбитнг растиња (Сл. 11). Ка јединствена архитектнск уметничка и мемријална целина Цвијићева кућа и башта успешн пренсе и исијавају тајнвити и интимни стамбени амбијент Кпитареве гради не и дух пртеклих времена..... Раскинвих теза умет н сти ка нациналнм и зразу, кји га је храбри у истраж ива њу етнграфскг материјала јужнслве н ских нарда. Ка декративни сликар ради у Хрватскј све д преласка у Србију Мтиве у нарднм ст илу први пут ј е примени у декрацији, улаз и предсблје, куће Бек у Карлвцу (1900). Сабразн сецесији ка влада јућем духу времена настја је да стври нац ина лни декрат ивни стил на снвама на рдне тради ц ије и градитељств а. Бави се педагшким и теријским радм. Свје теријске пгледе бјави је у ви ше радва: снивању српскг ст ила, Самуправа, Беград ; На ша архитектура, Беград 1907; Препрђај српске уметнс ти, Беград 1907; Мја те ри ја нвј декративнј уметнсти, Беград Дела: Улазни хл Министарства прсв ете на Те разијама (1906, зидна декрација); дељење Бе градске пштине на Балк анскј излажби у Л ндну (1907); Кућа Јвана Цвијића (1908, уређење целкупнг е нтерије ра); Кућа Саве Вујића у Нвм Саду (1927, зидна декрација). Види - С. Вулешевић, Инкистри Драгутин Медењак, каталг излжбе, МПУ, Беград Инкистр Цвијићу, Тргвински гласник, Беград, ; Уметнст др Цвијићеве куће, Србија, Беград, Ре ше ње праглашењу за спменик културе дне је Завд за заштиту спменика културе града Беграда Цвијићева кућа-спмен музеј, Беград се кружује знаменитим људима, Брба 7, ' 5 Сретен Стја н вић је парцелу купи д беградске пштине, касније је издели на мање целине кје је прдава. ф - ј::- '" ф 1- х.q. tj

67 3АдУЖБИНЕНИКЛЕСПАСИЋА И ЊЕГВГ ФНДА У КНЕЗ - МИХАИЛВЈ УЛИЦИ Тијана Барић* Апстракт Никла Спасић ( ), пзнати тргвац и српски дбртвр, да је велики дпринс развитку градитељства наше скрије пршлсти. Пдручје Кнез Михаилве улице чува четири велелепне грађевине кје је Никла Спасић стави у наслеђе српскм нарду, а т су: прдична Спасићева кућа, Дм Српскг инвалидскг фнда Свети Ђрђе, палата Слга и пасаж. ва здања Г ранд прјектвали су наши највећи градитељи у изразит скудним и тешким временима. т име су Спасићеве задужбине пстале значајн сведчанств фрмирања урбанг ткива српске престнице. Изградња савременг града, некритички дбјан став према фундусу спменика епхе академизма и недвљна изученст вг дела наше архитектнске пршлсти, двели су д тга да мнге вредне грађевине ткм времена прпадају и физички нестају. Захваљујући немару и небавештенсти, Спасићеве задужбине пале су у забрав и д нас дспеле у приличн запуштенм и измењенм блику. у данашње време стручне архитектнске ревизије улге пршлсти, спзнаја месту и вреднстима ваквих значајних спменика ТНЕ ENDOWMENT EDFCES OF NKOLA SPASC END HS FUND N KNEZ-MHALOVA STREET Abstract Nikola Spasic ( ), famous merchant and serbian benefactor, gave а tremendous contribution to the architectural development of our recent past. Тhe агеа of Knez-Mihailova street рге serves four magnificent edifices that Nikola Spasic bequeathed to the Serbian people, and those buildings аге: Spasic' s family house, the House of Serbian National nvalid Fund Saint George, Sloga palace and Grand passage. The plans for these buildings were drawn up Ьу the most notabe Serbian architects during the times of extreme scarcity and difficulties. Тherefore, Spasic' s endowment edifices represent important testiтпу of the genesis of Serbian capital. urban tissue. Тhe creation of modern city and ап uncritical hostile attitude toward the monuments of the epoch of academism, as well as the insufficiently researched field of our recent architectural past, have altogether made that тапу of valuabe buildings have Ьееп destroyed г lost уег the time. Because of carelessness and ignorance, Spasic's endowment edifices sank into Ыјујп, and reached us as neglected and of changed form. Nowadays, when the professional architectural revision of the role of the past is undertaken, the researches of these important monuments, their evaluation and quality, спtribute to the creation of the рroрег critical judgment about our architecture. Кеу words: Х/Х century, academism, endowment, Niko/a Spasic дпринси фрмирању исправнг критичкг суда нашем градитељству. Кључне речи: Х/Х век, академизам, задужбинарств, Никла Спасић УВД П слбђењу д турске власти, у Беграду су предузете крените друштвене и пдразумевале и културне рефрме, кје су радикалан пребражај његве архитектнск-урбанистичке структуре. д ријенталне варши, Беград је за кратк време у пследњј четвртини XX века трансфрмисан у мдеран град. Али тај развј није тека правлинијски, без птреса и тешкћа. Бурна истрија СрБИје, карактеристична п унутрашњим плитичким кризама И спљним притисцима, услвила је да и нвстврена престничка архитектура изгуби кнтинуитет развја и јединств стила. Т је имал за пследицу изразиту несређенст изграђенг фнда, кја се и данас запажа на лику српске престнице. у пследњј четврти ни XX века, српска грађанска класа је предузела велике напре как би сустигла развијену Еврпу. Пјава младе генерације талентваних Дмаћих архитеката, усавршаваних

68 _... п ла нирању и ф а рми ра њ у гр адс к г ј ез гр вид ети: Б. Мк с им вић, Ид е ј е и стварн ст урбанизм Б е град , Б егр д 1983, 13 33; В. Мцур, Чршија и грд ски ц ен тр, Н и ш / Крг у ј е в ц 1984, ; Ж. Шк л аме р, С р пск а у р бан и ст и чк р е кн ст р укциј пдру ч ј а Кн ез -Ми х аил ве улице д д п четк а хх в е ка, у "Кн ез -Ми ха илв а у ли ц - за ш т и та на сл е ђа и у р еђ ење пр стра", Б е гр ад 1975, у инстранству, убрзала је трансфрмацију архитектнске физинмије Беграда. У тм периду стварен је велики брј значајни х јавни х и приватни х бјеката чиме је н стека репутацију савремене метрпле. Плетна изградња престнице најупадљивије се гледа на прстру Кнез-Михаилве улице. Иак чува трагве античке цивилизације, та улица је мдерни изглед ппримила заслугм инжењера и првг српс к г урбанисте Емилијана Јсимвића, кји ј у је трасира регулациним планм гдине, ка најкраћу везу и з међу тврђаве и вар ши. 1 Брз изграђивана, Кнез-Ми х аилва је пстала културни симбл предузимљиве грађанске класе, синним њенг пслвнг и тргвачкг успна. д када је фрмљена, ра з вијала се ка најатра ктивнија и најрепрезентативнија зна центра града. в м иљен градск шеталиште, препун различити х к мерцијални х и културни х садр ж аја, материјалн је сведчанств еврпеизације Беграда, његвих успна, али и пвремених цивилизацијски х з астја. Уп з навање са Беградм з а хтева прницање у срж његве у рбане стр ук тур е. Предуслв за т јесте адекватн представљање дпринса личнсти кје су несебичн пмгле његв културни ра з витак. Никла Спасић, један д најзаслужнијих днатра наше нвије градитељ с ке пршл сти, има је з начајну улгу у арх итектн с к м убличавању Кнез - Ми х аилве улице. Упркс тме, његве велелепне з адужбине, изграђене у тј улици, нису биле предмет псебних истриграфских сврта. вга пута желим да укажем на њихву истрију, архитектуру и амбијенталну улгу у прстру на кме су саграђене. Задужбинарств, ка специфичан вид културнг делвања, честа је пјава у српскј истрији. н има вишевеквну традицију, дк је кд других нарда мање изражен. Крени српскг задужбинарства вез у ју се за утем ељиваче српс к е средњвеквне државе и њихве следбенике. За време рпства пд Турцима, задужбинарств је з амрл, да би с е бнвил тек у XX веку. Српски тргвци су несебичн пмагали културни развј бнвљене државе, ставивши свм нарду муктрпн стечен бгатств. Највећи днатри бнвљенг градитељства били су ма хм плуписмени или недвљн бразвани људи, преклм из застали х крајева. Ти скрмни и вредни пјединци, пнети патритским зансм, имали су свест значају културнг и прсветнг уздизања нарда [Сфрнијевић (1995)]. из таквг миљеа птека је и беградски веjlетргвац и дбртвр Никла Спасић. НИКЛА СПАСИЋ - КРАТКА БИГРАФИЈА Ни к ла Спасић рђен је 2. нвембра гдине у Беграду, ка првенац пзнатг, али не и претеран имућнг тргвца Спасе Стјанвића. Јш увек тешке материјалне прилике, тих четрдесетих гдина пршлг века, примрале су Никлу да већ псле завршенг првг разреда гимназије сту пи на занат. Пшавши з а чигледним примерм свга ца, Никла је најпре изучи мумџијски (вскарс к и) з анат, а затим и лицитарски. Будући да је би кр х к г здравља, тац Спаса се ипак длучи да га препусти стрицу Т аси Стјанвићу, кји је држа бакалницу на Сави. датле је,.у брз, преша у кжарску радњу п з натг тргвца Радвана Барлвца, где изучава панчарф Q. >- ~ ф 1- х Q. 's Q. t::; S

69 ски занат. Кжарски пслви су текли изразит успешн, будући да је у т време не сам сеск, већ и градск станвништв нсил панке. 30- хваљујући вреднм и приљежнм раду, Никла Спасић је псле петнаест гдина шегртвања длучи да се самстали. Уштеђевина кју је има није била двљна, па се тм приликм и, как пишу његви биграфи, једини пут у живту, брати за пзајмицу Ђрђу Јванвићу, брату његве прве жене Лепсаве, бившем пверенику капетана Мише Анастасијевића. Гдине 1865., у Васинј улици, Никла Спасић тври је спствену кжарску радњу. Квалитетна панчарска рба дличн се прдавала и пса је све више напредва. Птпун предан пслу, јужњачки презан и штедљив, Никла Спасић је свјим радм стека мнг. Ткм свг живта Никла се жени три пута, али ни у једнм д три брака није има деце. Прва супруга, Лепсава Јванвић, кјм се жени гдине (пред сам пчетак самсталнг рада), била му је највећи слнац и десна рука у вђењу пслва. Псле свега шест гдина заједничкг живта, на је умрла. Иак му је њена смрт тешк пала, Никла се, збг куће и радње, мра да жени п други пут. Бил је т гдине са Станкм-Цајм Милјквић, ћеркм Лазара Милјквића, угледнг абаџије из Беграда. С њм је Никла стека грмн бгатств, и уз њену пмћ пче да развија смиса за естетику. Псле тридесет гдина заједничкг живта, п други пут стаје удвац. Случај је хте да у бањи ' Мехадији упзна Анастасију - Наку Лујанвић, ћерку велетргвца и пчаснг кнзула у ршави, кја пстаје трећа и пследња супруга Никле Спасића. Изузетн бразвана и надасве хумана, Анастасија је извршила и пресудан утицај да се Никла Спасић псвети једнм културнијем и кмфрмнијем живту, и пре свега, да пстане један д највећих српских бртвра. 2 Сл. 1 Пртрет Никле С. Спасића Сл. 2 Плжај Спасићевих задуж6ина на плану Кнез-Михаилве улице t ф ф Q. > х Q..;;::- Q. tj s: 1i'~"~"~fA' i... Щ~ DO>JEHH.>$fAL,!>"'е><>., Si!Ci'Jii"ј.,.Щ~Щ,,,~..џ ф iщ. -.~8it~'i :.wј.~' :_.Јt~~Щ(FN~ '.- Мti!Q8щm ~OGion ffl)$i(e!i;~ Щ.ЩЦ Ji,:;tA!f tщ - ' S:~(~ ј~' ~:Щ~ЏRЕ : ' - :GR~ 'e~ : otc..~.. ::...,_

70 Јш д када је гдине преста да се бави трroвачким пслвима, Никла Спасић је пче да размишља трајнј заставштини свје имвине српскм нарду. Крхка, али и плетн српска држава, имала је већ неклик великих дбртвра, ка шт су капетан Миша Анастасијевић, Никла Чупић, Илија Милсављевић Кларац, Милан Кујунџић Абердар. Никла Спасић је длучи да крене њихвим стпама. Пдугачка је листа дбрчинстава кја је ткм свг живта учини Никла Спасић. Псле Балканскг рата, ткупи је де српскг инстранг дуга, затим је снва неклик друштава дечијих склништа и прве Дмаћичке шкле, дарива је ђачке стипендије, снабдева пмћне блнице, пмага Српскм Црвенм крсту. Пврх свих учињених дбрчинстава, Никла Спасић је умнгме дприне стварању изгледа нвг тргвачкг центра Беграда, Кнез-Михаилве улице. Спасићев траг у Кнез-Михаилвј улици прати се на четири мнументална здања: пчевши д зграде Г ранд пасажа, прек прди чне Спасићеве куће и Дма Српскг нарднг инвалидскг фнда Свети Ђрђе, па све д палате Слга. Т естаментм д 9. фебруара гдине, Никла Спасић је завешта свме нарду целкупну имвину зарад унапређења пште српске привреде. Гдине 1921., пет гдина накн његве смрти, на снву указа Краља Александра, Првстепени суд за град Беград дбри је снивање Задужбине Никле Спасића, па је на и званичн тпчела са радм [Архив Србије]. Међу непкретним имањима нашле су се и четири Спасићеве куће. Другим речима, сам на прстру главне градске улице, Никла Спасић је стави у наслеђе српству ексклузивних две хиљаде метара квадратних стамбенг и седам хиљада метара квадратних пслвнг прстра [Квачевић (1998)]. Здања у Кнез-Михаилвј улици била су изври прихда кји је птм даље улаган у хуманитарне сврхе, и наравн, у даље пслве кји су днсили нве кличине нвца. Међутим, сим ве утилитарне функције, кључн бележје свих грађевина кје је сазида и Србима завешта Никла Спасић је у тме шт су у питању дела д изванреднг културн-истријскг значаја, кја и данас плене свјм архитектурм. Настале у времену када се грађење, а пгтв украшавање зграда, сматрал за луксуз, из руку највећих градитеља те епхе, Спасићеве задужбине представљају значајн дела наше нвије архитектуре. _... 2 личнсти и делтнсти Никле Спасића видети: М. Сфрнијевић, Даривапи су свме течеству, Беград 1995, ; Анним, Спменица Никле Спасића, Беград ПРДИЧНА КУЋА НИКЛЕ СПАСИЋА Кнез-Михаилва брј 33 Пзнаваци живта и рада Никле Спасића бележе да је јш д ране младсти тежи ка тме да сачини себи крв над главм. И заиста, д прве веће суме нвца кју је уштеде, сазида је кућу у Дбрачинј улици, али се на тме није и заустави [Сфрнијевић (1995)]. Не задуг, Спасић ју је прда и длучи се да сазида свј дм на најпрметнијем месту у Беграду. У т дба, када се српска грађанска класа уздизала, Кнез-Михаилва улица је, захваљући свм дличнм плжају пстала нви тргвачки центар Беграда (некадашње средиште била је Дубрвачка, данас Улица Краља Петра). Нва главна чаршија пседвалq је дбар прмет и тварала низ мгућнсти за даље бгаћење, так да није случајн да се ф Q. ~ Ф,... х Q..~ Q. U s

71 Сл. 6 (]).. ~ (]) > х...~.. g S у њенј ужј клини насељавају најзначајније личнсти привреднг живта, углавнм бгати тргвци. Так је и Никла Спасић за свју прдичну кућу дабра плац на углу улица Кнеза Михаила и Јакшићеве. 3 Избр архитекте па је на Кнстантина Јванвића. Т алентвани ђак чувенг Гтфрида Земпера (Gotfried Semper), и син Анастаса Јванвића, првг српскг фтграфа, пјави се у Беграду срединм самдесетих гдина XX века. Његв први изведени прјекат у Беграду била је кућа угледнг адвката, Марка Стјанвића, изграђена гдине на углу Кнез - Михаилве и Париске улице. 4 вим бјектм Кнстантин Јванвић је стека велики углед и управ в здање му је тврил пут ка нвим наруџбинама. Так је, између сталг, п његвм прјекту, пникла Спасићева прдична кућа, једна д првих двспратница тргвачк-стамбене намене. Сл. 7 Сл. 8 Сл. З - 6 Детаљи екстеријера Спасићеве прди чне куће Сл. 7 снва Спасићеве прдичне куће Сл. 8 Фасада Спасићеве прдичне куће

72 Сл. 9-1 Детаљи ентеријера Спасиliеве прди чне куliе _... з Ник ла Спсић је уствари ткупи две парцеле, бр.2з и бр. 2S, н кјима су пстјале три мле зграде, дубк пвучене иза линије граде, и један бунар. Рушењем пстјећих бјеката ка и граде између вих парцела дбијен је чист терен за градњу и двљан прстр за развијање габрита у дубину, висину и п ширини. 4 личнсти и делу арх. Кнстантина А Јванвића видети: Љ. Бабић, Живт и рад архитекте Кнстантина А. Јванви ћа, Збрник архитектнскг факултета V/2, Беград 1961; Љ. Никић, из ар х итектнске делатнсти Кнстантина Јванвића у Беграду, ГГБ XX, Беград 1976, На старим фтграфијама и разгледницама из тг времена јасн се учава степен изграђенсти бјеката у најужј клини Спасићевгплаца. Непсредну клину будуће Спасићеве куће сачињавале су неугледне једнспратнице, уџерице и неизграђени плацеви. 5 На вај начин архитекти Јванвићу би је умнгме лакшан пса да удвљи жељи свга наручица и начини мнументални бјекат репрезентативнг карактера. Свјим плжајем, Спасићев прдични дм марки ра је раскршће Кнез-Михаилве и Јакшићеве и пста упечатљив ријентир, тач к а на кјј се кнцентришу далеке визуре. Кнстантин Јванвић је снву вг здања разви у виду ћириличнг слва П. Главн крил кје гравитира ка Кнез-Михаилвј улици садржи два пдужна тракта, и са два бчна крила захвата између себе четвртаст двриште. Прстрије се ређају једна д друге, уз дугачке хднике или балкне са унутрашње стране. Бчна крила, фрмирана к вертикалних кмуникација, чине са пмћним прстријама издвјену функциналну групу. Крил према Јакшићевј улици сече ширки клски прлаз за двриште. Улаз из Кнез-Михаилве улице, кга затварају масивна двкрилна врата, прстраним хд никм вди д двришта, а бчн се грана на два мања хдника кји вде д степеништа за спрат. Хдник је артикулисан плитким пиластрима китњастих капитела, између кјих су распређени пејзажи и медаљни са женским бистама [Шкаламера, Јаквљевић (1964), Максић (1992)Ј. Зграду сачињавају пдрум, партер, два спрата и виск пткрвље. Приземље је, заједн са пдрумским прстријама, бил искришћен за више различитих прдавница, дк су спратви искључив намењени станвању. ба спрата садрже сам један велики стан. ви станви су п свм слженм садржају и прстрансти спадали међу највеће и најразвијеније станве Беграда [Нестрвић (1955)Ј. На првм спрату живели су Спасићи, дк је други, как т изври птврђују, увек би изнајмљен некме д виђенијих људи града Беграда. ба стана садрже раскшн уређене салне, кабинете, свечана предсбља и трпезарије. Целкупан ентеријер има репрезентативна брађене зидве, таванице, паркете, врата, прзре. Намештај и материјали за израду ентеријера су били днети из Беча. Здање је начињен у масивнј градњи, д пеке и кречнг малтера, как је т стандардни кнструктивни склп XX века и предвиђа. Међутим, Кнстантин Јванвић је припада нј врсти еклектичара кји су изразит ценили техничка Дстигнућа свга времена, увдећи их, ддуше јш увек врл презн, у свје бјекте [Бабић (1961 )Ј. Так су пред убичајених пуних зидва у кнструкцији вг здања уптребљене гвздене траверзе, а међуспратне пвршине фрмирају се на свдвима кји се на те траверзе слањају. Степеништа су д прирднг камена, двкрка и тркрака, са градама д ливенг гвжђа, на кјима први и пследњи стубићи прерастају у фигуре змајева. Пткрвна кнструкција је дрвена, сачињена д слженг система вешаљки пвезанг са субструкцијама кубета [Шкаламера, Јаквљевић (1964)]. Кмпзиција и спљашња брада Спасићеве задужбине у Кнез Михаилвј бр. 33 представља најуспешније решење неренесансне академизване архитектуре у Беграду. Т ипичн за арх. Јва- Q).. ~ ~ х.. 's.. g S

73 нвића, на главнм прчељу примењена је јасна пдела фасадних пјасева. П устаљенм академскм правилу градитељства, главна фасада је најпре рашчлањена п хризнтали на рустичну, перф рирану и декративну зну. У зни рустике дша је д изражаја специфичан Јванвићев приступ у примени нвих кнцепција, тиме шт је у тргвачк - пслвни приземни де зграде смел тври великим застакљеним пвршинама. Зидн платн спратних пвршина перфриран је низм прзрских твра уједначенг ритма. Прзри првг спрата истакнути су труганим тимпаннима. Линеарна стргст твра другг спрата ублажена је к артушима натпрзрника и деликатним влутама и кнзлицама птпрзрника. Ј.. ~ ~ ~.~.. t:; : Чврст систем вертикала стварен је прек два симетричн пстављена бчна ризалита, и централнг, кји дминира. Три бгат декрисана, карактеристична кубета квадратне снве наглашавају ризалите главне фасаде и дследн је уравнтежују. Ризалити су јш истакнути и балкан има у висини првг спрата, бгатије декрисаним прзрима изнад балкна, ка и рустичн брађеним ивицама, кје евцирају примену усвјенг семпервскг архитектнскг израза типа палате пенхајм (Oppenheim) у Дрездену. Специфичне су и неубичајен ретке за Кнстантина Јванвића би фре бчних ризалита [Бабић (1961 ј]. Фасада Спасићеве прдичне куће небичан је спј двају архитектнских израза. Мирни и складни блици италијанске ренесансе зналачки су бгаћени декративним крвм француске ренесансе кји даје псебн бележје целкупнм амбијенту Кнез-Михаилве улице. Пред стандардне декративне пластике у виду кнзла, картуша, фестна, венаца, крв вг здања бгаћен је и антрпмрфнм пластикм. Изнад централнг дела зграде, а испред кубета, пстављене су две фигуре д вештачкг камена непзнатг аутра, рађене п узру на античку скулптуру. Са леве стране бгат декрисане едикуле налази се фигура жене са венцем, а са десне стране фигура мушкарца са снпм и ралицм [Сикимић (1965)]. Зграда је д свјих пчетака па д данашњег дана задржала свју првбитну функцију, мада је у њенм кришћењу дшл и д извесних прмена. Крисници вг спменика културе не днсе се исправн према њему, шт је призвд кнтрадикције између захтева савременг живљења и склпа ве истријске грађевине, кји тим захтевима не мже у птпунсти да удвљи. Дк је раније це спрат представља један стан, данас је н пдељен на више стамбених јединица, у кјима сваки станар брине за свј де, без међусбне кнсултације. Станари су у више наврата вршили преправке здања, али се тм приликм нису држали његвг аутентичнг изгледа. Так је дшл и д неких измена на фасади, па је Служба заштите спменика културе реагвала и хитнм интервенцијм у тку и гдине фасада је рестаурирана и враћена у свје првбитн стање [Јаквљевић (1974)]. Иак нестручнм изменм делва бјекта крисници нису изменили снву пстрјења, трагви непштвања спменичких вреднсти видљиви су из двришта. Лкацијски истакнута, ва зграда има јш и прблем велике фреквенције странака, ка и њихве пште културе, шт намеће питање активније заштите ве вредне и репрезентативне грађанске куће.

74 ПАНЂЕЛИНА КУЋА ДМ СРПСКГ НАРДНГ ИНВАЛИДСКГ ФНДА СВЕТИ ЂРЂЕ Кнез-Михилв брј 37 Прдаје се у КUШ(.1' }3ТШХ 1lга!:lда Сл. 11 Снимак из rдине са изrледм Панђелине куliе накн rенералне преправке, прјекат '5. 6ајалвиliа Сл. 12 Снимак из rдине са изrледм Панђелине куliе накн прве дrрадње, прјекат К. А. Јванвиliа _ живту и делатнсти арх. Бугарскг в идети: Љ. Ни кић, Из рх ит ектнске де латнсти Александра Б угарскг, Урба низам Б еграда 46, ктбар 1978, 63-74; д. Ђурић - Замл, Г ра ди тељ и Бегра да , Бег рад 1981, (с старијм л итер а турам); Лексикн српск и х архи теката 19. и 20. века, Б егр ад 1999, Хрнл ш ки друга п реду Спасићева кућа у Кнез-Михаилвј улици, налази се на плацу брј 37, днсн на углу са улицм Вука Караџића. Првбитн је припадала Јвану Панђели, чувенм месару, Цинцарину к ји је са свјм браћм пседва низ касапница у Беграду. Снабдевајући месм вјску, прв турску, а птм и српску, браћа Панђела су се брз бгатила, а свј капитал ул жили су у имања и куће. Јван, пд чијим се именм вди цел куп ни пса, купи је се дамдесетих гдина XX века плац на у глу улица Вука Караџића и Кнез-Михаилве [Кстић (1994)]. Нешт пре гдин е, према прје кту архитекте Александра Б угарск г, сази дана је на вме месту прстрана једнспратна кућа [Истријски архив Беграда]. Александар Бугарски је би један д најплднијих градитеља Беграда, чији је бимни пус јш недвљн истражен. У Србији се пјави крајем 60-и х гдина XX века ка већ фрмирани архитекта са искуствм стеченим у Мађарскј. Славу Александра Бугар скг прнела су з дања Нарднг п зри шта и Старг двра, кјима је стека пверење наручилаца за прек сттину различитих бјеката, лцирани х на пдручју старг дела града. Дел арх. Бугар ск г на тл у Кнез-Михаилве ули це н ес прн је њме дминирал и давал јј снажа н печат. Његва здања дликвала су се препзнатљивим архитектнским кнцепцијама у квирима академских правила градитељства, при чему се Бугарски сваки пут прилагђава финансијским мгућнстима наручица и др у гачијим услвима терена. 6 t ф ф cl f- х cl 's cl t:;

75 Сл. 13 Снимак И rдине са првбитним изrnедм Панђеnине куће, прјекат А. Буrарскr Сл. 14 Б) Данаwњи изrnед Спасићеве задужбинеу Кнез-Михаиnвј бр.з7 Ј.. ~ Ј > х.. 's.. t:; Приликм прјектвања Панђелине куће, збг плаца неправилнг блика, снва је решена рмбидн, и затвара у себе такђе рмбидн двриште, д кјег се длазил ширким прлазм из улице Вука Караџића. д вг прлаза су се бчн пртезала два хдника према степеницама кје су вдиле д спратних, стамбених пр стрија. П академским правилима, решење снве пдлеже закну симетрије, али се вде, збг специфичнг блика габарита, прстрије развијају правилн у днсу на велику симетралу. Кућа је кмпнвана ка угани бјекат са акцентваним мтивм затупљенг угла, ка свинм кмпзиције, д кга се према двема улицама развијају две идентичн третиране фасаде. Декрација вих фасада била је изведена у стилски јасн предељенм неренесанснм духу. Здање се дликвал хармнијм твра и пуних маса, убичајенм хризнталнм пделм крднским венацима и финм декративнм плас тикм кја није спутавала архитектнску кмпзицију да дђе д изражаја. Приземље је бил брађен у виду фугваних квадера са п шест лучних твра. Изнад пденг венца би је фриз декрисан фестнима. Прзри су били јасн издвјени д масе зиднг платна путем истакнутих труганих тимпанна и стубаца двратника. тври ризалита били су шири и виши д сталих. Масивна, али не и претенцизна атика, имала је блик пунг зида рашчлањенг плитким пиластрима са четири декративне вазе на врху. брађених ивица, Јван Панђела пстави је брнзану гвеђу главу ка спмен на начин как је стека свје бгатств [Тдрвић (1997)]. Псле смрти Јвана Панђеле, кућа је припала наследницима кји су је гдине прдали Ни кли Спасићу. Ткм или гдине дзидан је други спрат [Никић (1978)]. Не пстје пуздани пдаци тме к је би аутр ве дградње. Међутим, има претпставки да би т мга бити Кнстантин Јванвић [Никић (1978)]. снвни аргументи за птврду ве хиптезе јесу тачнст и прецизнст израде, а пнајвише зналач к пвећање спратнсти и т на начин п кме се при дградњи задржала архитектнска складнст и стилска сбенст нижег спрат чему сведче и сачуване фтграфије из тг времена. 8 Здању су у ниву првг спрата ддат три бал кна: један на засеченм углу, други на бчнм ризалиту ка Кнез-Михаилвј улици, а трећи над главним улазм из Вука Караџића. Врата кја су излазила на балкн су дбила декрацију ппут не на прзрским тврима ризалит, мада не так јак наглашени х пиластара [Максић (1992)]. Надграђени спрат перфриран је низм правуганих прзра истакнути х птпрзрника и архитравних гредица. Прзри кји су припадали ризалитима, изузев прзра над балкнм уганг ризалита, акцентвани су залмљеним сегментним тимпаннима. Пнвн пстављена ати ка, вга пута у виду балустраде и већег брја декративних ваза, дбила је у средишњем делу Пстављена на уганм делу куће, изнад истуренг крвнг венца на кнзлама, дбр је марки узвишење са декративн брађенм едикулм, _ правуганг пља, надвишенм сегментним рала раскршће улица. 7 Изнад улаза, рустичн тимпаннм Изглед првбитне грђевин е сачуван ј е на фтграфи - 8 вме треб ддати и чињеницу д је Ни кла Спасић јама И. Б. Грмана из г дин е, а налази се у псебн цени арх. Јвнвића. У писмим кја ј е збирци фтграфија Беграда и Србије "Взгљади сла свјј супрузи, дк је би на Крфу, Спасић са ве- Сербији" у Музеју града Бегр а да. ликим уважавањем пише а авм ГfJадитељу, изражавајући жељу да управа Канстантин Јаванавић буде аутр и буд ући х његвих здања.

76 Сл. 15 Приказ деваларизације Спасићеве заду.бине У Кнез-Михаилвј бр. 37 накн rрадитељскr захвата из rдине Пчеткм Првг светскг рата, Никла Спасић је на предлг свје супруге Анастасије, реши да пмгне мнгбрјним унесрећеним вјницима и пклни в здање Српскм нарднм инвалидскм фнду Свети Ђрђе [Сфрнијевић (1995)]. Указм д 14. септембра гдине, регент Александар је у дгвру са Државним саветм дбри снивање Дма Српскг нарднг инвалидскг фнда Свети Ђрђе - Задужбине Никле Спасића [Архив Србије]. Управа вг фнда била је независна д управе Задужбине Никле Спасића, а из њене касе редвн је исплаћивана финансијска пмћ ратним инвалидима и њихвим прдицама. Фндација је функцинисала и у најтежим временима, у тку Првг и Другг светскг рата, све д гдине, када ју је Министарств сцијалне плитике Србије предал на управу Нарднм инвалидскм фнду. Тм приликм претхдна управа је разрешена дужнсти и фнд је пста државни [Сфрнијевић (1995), Ммчилвић (1996)]. Зграда је генералн преправљена гдине према прјекту архитекте Ђуре Бајалвића [Истријски архив Беграда]. Тада је измењена фасада приземља, а делимичн и фасада првг спрата. Шест лучних твра приземља на свакј д фасада замењени су са п три већа правугана. На првм спрату уганг дела, умест балкна д ливенг гвжђа начињен је нви балкн д вештачкг камена, а прзр изнад њега уступи је мест уганј ниши у кју је пстављена брнзана биста Никле Спасића, рад аутра Ђрђа Јванвића. Спасићев лик урађен је без редукције детаља и схематизације, убичајеним за скулптуру излжену пгледу издалека [Анић (1992)]. Ткм гдине, Државни сигуравајући завд кји је тада већ пста власник вг здања, затражи је и дби дзвлу д Министарства грађевина за надзиђивање јш два спрата [Архив Србије]. Мада је угвр прецизира да нвизграђени де мра бити у сагласнсти са раније изграђеним крпусм, непзнати аутр је гдине надзида два спрата без стилске везе са пстјећим пстрјењем. Тм приликм су скинути балкни са бчних ризалита, а врата кја су излазила на балкн уганг ризалита су зази дана и претврена у нишу. Неуспела прјектантска реализација надградње гледа се у непштвању снвних бележја пречишћене стилске и кмпзицине лгике првбитне структуре, ка и у неприрднм насађивању дграђенг дела, без уважавања естетских принципа претх днг аутра. Нвфрмљена два спрата лишена су декративне браде зиднг платна, чиме је нарушен ритмичн степенвање п вертикали и прпрција спратних пјаса. На ниву ширег амбијенталнг склпа, дшл је д премећаја складнсти стилски бликване целине раскршћа. Наредни грађевински захват спрведен је у тку гдине. Збг пдизања нвг бјекта у блку Ускчка-Делијска-Вука Караџића, прушени су крајеви ба крила грађевине па је на тај начин нарушен стари амбијент двришта [Јаквљевић (1978)]. вим је зграда дефинитивн архитектнски безвређена, так да се њеним стилским карактеристикама не мже гврити. Завд за заштиту спменика културе предузе је гдине мере делимичне санације, при чему је де приземља адаптиран за излжбени прстр. д тада се на вм месту налази Галерија УЛУС-а. На севернм кал кану зграде, гдине, сликар Иван Рабузин изве је мурал са балн има пастелних тнва кји се дбр уклапа у клни амбијент [Вујвић (1994)]. Детаљнији пдаци садашњем стању вг здања нису дступни. ф.. ~ ф f х...~.. g S

77 (ј) ПАЛАТА СЛГА Кнез-Михаилва брј 47 > >- '" (ј) > х 's tj Највеће з дање у Кнез-Ми х аилвј улици, палата Слга, налази се у блку кји ва улица фрмира са улица ма Краља Петра и Н и кле Спасића. Купвинм вг прстранг плаца, Ни кла Спасић је ствари жељу јш из дба први х у штеда. Првбитн је на вм месту стајала једнспратна к ућа кју је, на крају свје баште, у Г лавнј чаршији (Краља Петра брј 18), пдига Кнез Александар Карађрђевић негд е к гдине [Анним (1931 Ј]. Зграду је Кнез птм пклни свме зету Ни кла јевићу. Псле Александрвг пргнства, цел имање је кнфискван да би, убрз затим, бил прдат Акцинарскм друштву "Слга" п кме је згра да и дбила име. У згради се нала зи ла чувена Грађан ска касина у кјј су се приређивали пријеми, предавања и забаве, на кјима се купља тадашњи крем дру штва. Баш у т време, Спасић је премести дућан у Главну чаршију, прек пута "Слге". У неклик наврата Ни кла Спасић је нуди да ткупи в имање, али се Акцинарскм др уш тв у зграда није прдавала. Па ипак, пред Балкански рат гдине, Друштв Слга прдал је целкупн имање и кућу у Краља Петра 18 Никли Спасићу [Анним (1931)]. Приличн је нејасан истријат дградње здања кје је првбитн стајал на вме месту. к гдине, пред избијање рата са Турскм, извршен је прва адаптација и дградња дела кренутг Кнез-Михаилвј улици. Зна се да је прјектант r ,,., вг дела би архитекта Александар Бугарски [Никић (1978)]. Де кји гравитира ка улици Никле Спасића (некадашњј Тргвачкј), изведен је п завршетку Српск-турских ратва ( ), најверватније к гдине. Име архитекте кји је изве прјекат друге дградње није п знат. вим д град њама, кје су извршене у истј спратнј висини (партер плус један спрат ), дбијена је јединствена архитектнск целина кја је заузимала це кварт у три улице [Никић (1978)]. Пследњим ставм свга тестамента, Никла Спасић дреди је да се на здању Слга пдигне јш један спрат. Из писама Никле Спасића свјј супрузи Анастасији, сазна је се да је његва жеља била да прјекат начини Кнстантин Јванвић [Архив Србије]. С бзирм да је н гдине умр, ва се жеља није мгла спрвести у дел. Баш у вј згради била је сме штена и задужбинска канцеларија, па је изградња ддатнг спрата палате Слга имала приритетни карактер у грађевинс к ј делатнсти за дужбине. Финансијски закн за 1924/1925. гдину и Грађевински зак н за град Беград дредили су да се на пдручју Кнез-Михаилве улице не мгу пди зати грађевине ниже д три спрата, не рачунајући при земље. С тим у вези, управа је мрала да дступи д жеље изражене у тестаменту и днела је длуку да се на палати Слга дзидају јш два спрата [Влајинац (1937)]. Сл. 16 Изrлед палате Слrа из Улице Никле Спаси1iа Сл. 17 Изrлед палате Cnora из Улице Краља Петра Сл. 170 Детаљ палате Слrа Ф тграфија: Милш Јуришић _ жи в ту и делатнсти арх. Јсифа Н а ј м ан а в иде ти: д. Ђ ур ић-з ама л а, Архитект Ј с иф Најман, Збрник је вреј СКГ, истаријскаг музеја 1, Беград 1992, ; А. Кад и ј еви ћ, Арх ит ект Ј сиф Н а ј м а н, Ммен т 18, март - јул 1990, ; Л екс ик н

78 Архитекта Ђрђе Мијвић направи је гдине прјекат надзиђивања, али и птпуне измене фасаде, чиме би Беград дби мнументалну палату у српск-византијскм стилу [Истријски архив Беграда]. У време када је требал приступити дређивању предрачуна за дзиђивање спратва, пјавил се мишљење извесних стручних лица да би преправка ве зграде, п већ припремљеним и прихваћеним планвима, била скр немгућа. Сматрал се да би надградња кштала Задужбину грмних нвчаних средстава и да првбитн пстрјење, према статичким пррачунима, не би издржал нвизграђени де. Пвдм ваквих мишљења, Управни дбр Спасићеве задужбине пзва је 29. нвембра гдине архитекте Андру Стеванвића, Петра Ппвића и Драгутина Маслаћа да изврше генерални преглед ве зграде и да нађенм стању дају стручни суд. Према њихвј цени, зграду је требал птпун прушити и пдићи нву, независну д старг пстрјења. 28. децембра гдине Управа је днела длуку да се пстјеће здање сруши и да се на његвм месту, п нвм прјекту, пдигне друг [Влајинац (1937)]. Израда свих птребних планва и пррачуна за нву зграду пверена је младм архитекти Јсифу Најману, кји се гдину дана пре тга врати из Париза са специјализације и тпче да вди самсталан прјектантски бир. вај прјекат му је мгући прбј међу приватним наручицима. 9 Надзр пслва врши је члан Управе, инжењер Милш Савчић, а грађевинске радве извди је Технички бир инжењера Лазара Д. Кстића и Милана К. Антића. Зидање нве палате Слга тпчел је 30. јуна гдине, а завршен је 10. нвембра гдине. Два месеца касније, пшт је кмисија за пријем зграде пднела прткл клаудвања, сви за купци станва и дућана тпчели су њен кришћење [Архив Србије, Истријски архив Беграда]. Нв здање пдигнут је у виду велелепне тргвачк-стамбене четврспратнице, бликване у еклектичнм духу францускг ренесанса. Т је свакак била највећа клективна стамбена зграда у Беграду д Другг светскг рата [Ђурић-Замл (1992)]. Максималн искришћен прстр парцеле (к 80%) типична је длика грађевина насталих између два светска рата. Г а барит кмплексн разуђенг блика фрмира унутрашње двриште кје је пплчан бетнским патсм. Кнструкција зграде је начињена д армиранг бетна. Зграду сачињавају пдрум, приземље и четири спрата. Крил из двришта, кје гравитира ка улици Никле Спасића, нема четврти спрат. У приземљу зграде смештен је 14 дућана. На прва два спрата налазе се канцеларијски прстри, дк су трећи и четврти намење ни станвању. Двкрак степениште кје пвезује сп ратве начињен је д армиранг бетна пплчанг прирдним каменм. Да би се безбедил удбн станвање, на здању су примењена нвремена најнвија техничка Дстигнућа. Сваки стан пседује централн грејање и тплу вду, а станарима су на расплагању четири сбна и девет теретних лифтва [Ђурић-Замл (1992)]. Главни улаз је на средини фасаде ка Кнез-Михаилвј. Њега затварају масивна, двкрилна, гвздена врата, бгат декративн брађена. Улазни хдник је засведен касетираним плубличастим свдм. С бзирм на величину здања, пстје јш два спредна улаза из улица Никле Спасића и Краља Петра. У складу са репрезентативним карактерм здања, чена фасада је дбила дгварајућу браду, мада, збг немгућнсти да се у целини сагледа не длази у птпунсти д изражаја. Декрација фасаде изведена је платама д вештачкг камена у белм цементу. Ппут Спасићеве прдичне куће, и вај бјекат задржава трделну академску пделу п хризнтали и п вертикали. Рустична зна приземља и вг пута је "разбијена" великим застакљеним пвршинама излга дућана. Декративне елементе бсажа сачињавају лепезаст пстављени камени блкви изнад твра. Средишње зидн платн кје чине прва три спрата, перфриран је правилним редвима прзра. тври првг спрата декрисани су балустрадицама, прзри другг гвзденим градама са влутним елементима, дк је кд прзра трећег спрата декрација сведена на гтв неприметне кнзлице кје пдупиру птпрзрнике. Међуспратне пвршине између прзрских редва другг и трећег спрата дгварају свјим безрнаменталним правуганим пљима ка пртивтежа међуспратнм прстру прва два спрата, кји је декрисан пљима фестна. Услед неједнаких спратних висина, прзри се уситњавају идући д приземља ка мансарди. Здање је п вертикали рашчлањен средишњим и бчним плитким ризалитима. Ризалити су наглашени декративнијим тврима, балкнима у ниву првг спрата и лучним тимпаннима у ниву пткрвља. Изнад трећег спрата налази се јак истакнути завршни венац кји најављује маштвит решен пткрвље. Четврти спрат делује ппут мансарде на кју се наставља виски крв, у чијем су склпу купле на углвима и на средини главне фасаде. тври атичкг спрата наизменичн су истакнути лучним Q) Q. ~ Q) 1- Ei.'" Q. t:;

79 тимпаннима, ступцима двратницима и балкан има са балустрадицм. У лучнм тимпанну, над средишњим ризалитм, симетричн су пстављене две женске фигуре са индустријским тч к м, картушм и кадуцеумм, кје је изваја Драгмир Арамбашић. Вајар Живјин Лукић изради је четири групе са п две дечије фигуре и четири групе са п три дечије фигуре кје су наизменичн пстављене над бчним ризалитима свих уличних фасада. Целкупна фасадна с кулптура израђена је у вештачкм камену [Кадијевић (1990), Мак с ић (1992), Сикимић (1965)]. Бчне фасаде су дуже, гтв и стветн решене ппут главне, са нешт мање декративни х елемената и без средишњег ризалита. Д данашњи х дана палата Слга је скр у птп у нсти сачувала свј аутентични изглед, изузев крв не кнструкције. Прили к м избијања пжара, марта гдине, мансарда је претрпела збиљнија штећења. Служба заштите извршила је санацију пткрвља и рекнструисала је мансардни крв п ригиналним планвима арх. Најмана [Истријс к и архив БеградаЈ. У вј згради се јш увек налазе прстрије Задужбинскг дељења к је, ддуше у знатн сирмашеним услвима, и даље функцинише. ЗГРАДА ГРАНД ПАСАЖ Кнез-Михаилва брј 19 Q) Q. ~ Q) > х Q. 's Q. t::; Сп. 18 Првбитни изrnед Спаси1iеве заду.бине Гранд паса. са биnи1iевr венца бр.17, непзнати аутр С п. 19 Првбитни изrnед Спаси1iеве заду.бине Гранд паса. из Кнез-Михаиnве бр. 19, А. Буrарски Никла Спасић је гдине купи јш једн здање у Кнез Ми х аилвј улици. Била је т кућа угледнг тргвца Марка Лазаревића, пдигн ута у Кнез-Ми х аилвј бр. 19, седамдесети х гдина XX века, п прјекту ар х. Александра Бугарскг [Никић (1978)Ј. Зграда, бликван у духу академизма са елементима неренесанса, имала је тада сам партер и један спрат из Кнез-Михаилве улице, дк се иза ње налазил велик двриште кје је излазил на билићев венац бр. 17. Крајем 1912., пчеткм гдине, на ме сту прстранг двришнг прстра, Спасић је да да се сазида двспратна з града и један вели к и, затврени паса ж [Архив СрбијеЈ. Изузев не к лицине сачувани х фтграфија, нема бли ж их пдатака аутру и решењу ве з граде. Здање се дликвала ст илскм плимрфијм. На академизирану снву, уведени су елементи сецесије: флрална рнаментика, плитке геметријске шаре и издуже ни балкни д кванг гвжђа. Балкне спаја еркер, елемент кји кући даје трдимензиналнqст и сликвитији израз. Дцније, без тачних пдатака у км временскм периду, згради су дзидана јш

80 Сл. 20 MOryl'lHOCТ рекнструкцмје CnacMl'leBor пасажа п 30рану Јаквљевмl'lу на снву npeдnora С.Лмчмне Сл. 21 MOryl'lHOCТ рекнструкцмје CnacMl'leBor пасажа пвезмвање са унутрашњмм дврмштем суседне зrраде, С. Лмчмна _ живту и делтнсти арх. Владисл ава Владисвљевић видети: С. Мак с ић, Архит ект а Владислав Влдисвљевић, Ар х ите кту ра и урбанизам 2, Бегрд 1995, два спрата, без креативнг значаја и архитектнске везе са пстјећим пстрјењем, па се данас пгтв не мже расправљати бил каквј стилскј кнцепцији. Дступна литература, међутим, пружа нешт више пдатака првм беградскм пасажу. Спасићев или Г ранд пасаж, как су га у т време називали (а п кме су и зграде у Кнез-Михаилвј и на билићевм венцу дбиле име), фрмљен је крајем гдине ка трансверзала између главне градске улице и билићевг венца [Г рдић (1996в)] : На вај начин била је знатн лакшана кмуникација двају вема значајних тргвачк-занатских центара. Прјекат пасажа начини је архитекта Никла Нестрвић, ванредни прфеср Архитектнскг дсека Т ехничкг факултета у Беграду. Радве је извди Грађевински бир Стјана Вељквића и та Лрен ца [Т Дрвић (1997)]. Пасаж је има приземље, један спрат и двсливни стаклени крв кји је касније уклњен. Са бе стране, прлаз је би испуњен дућанима у кјима су се налазиле радње пзнатих тргваца и занатлија. Намена пасажа задржала се и д данашњих дана. Сачувани снимци, ка и приличн лше чувани детаљи ригиналне декрације, сведче да је пасаж би бликван у духу сецесије. Између излга дућана налазили су се плитки пиластри са маскарнима, а виши делви декрисани су стилизваним витицама и гирландама. Прзри првг спрата су трделни и лучн бликвани. Трагви аутентичне пластике "фасаде" пасажа сам су нагвештај грандизнсти и пште дпадљивсти кју је вај прлаз некада пседва [Тдрвић (1997), Грдић (1996в)]. Зуб времена и енрмни грађевински развј Беграда учинили су да је једнспратна грађевина у Кнез-Михаилвј бр. 19 све више застаревала. Стга се међу чланвима дбра Спасићеве задуж бине, чест разгварал на тему евентуалнг скријег пдизања нве куће на тј лкацији. На седници д 10. децембра гдине, записнички је пкренут питање пдизању нве вишеспратне зграде умест старе, тршне куће, заједн са једним делм пасажа [Влајинац (1937)]. Сви чланви дбра слжили су се да би, с бзирм на углед Задужбине и са циљем пвећавања задужбинских прихда, требал пстјећу зграду заменити мдернијим и прфитабилнијим здањем. дмах је днета и длука да се унајми хнрарни ар х итекта кји би изради идејне скице и приближан предрачун птребним финансијским средствима. За вај прјекат изабран је млади, самстални беградски архитекта Владислав Владисављевић, кји је пред Други светски рат ствари плдан пус у дмену вишеспратних стамбених зграда. 1 Крајем гдине, прушена је стара зграда, и у тку 1940/1941. пдигнут је нв здање Задужбине Никле Спасића. у жељи да пасаж задржи свј традицинални блик и прстрн-ликвну кмпзицију, арх. Владисављевић је план зграде реши у два крила пвезана ппречним трактм кји се пружа д првг спрата навише. Станви у крилима везани су за главн степениште, те дгварају решењу двјне зграде. Де пасажа кји гравитира ка Кнез-Михаилвј незнатн је прширен, а првбитна декрација уступила је мест једнставним, безрнаменталним пвршинама. бјекат је пдигнут на темељима д армиранг бетна, са преградним зидвима и међуспратним кнструкцијама д истг материјала. Степениште је двкрак, д прирднг камена. Приземље са- (ј).. ~ (ј)... х...~.. tj

81 Сл. 22 Данашњи иэrnед Спасиliеве эадуж6ине Гранд пасаж са 06иnиliевr венца Сл. 23 Данашњи иэrnед Спасиliевr пасажа ф Q. ~ ~ х Q. 's Q. И s чињава десет дућана чији су излзи начињени д тешких челичних квира и великих стаклених пвршина. Зграда заузима пвршину д 1577 метара квадратних, а чине је пдрум, приземље, пет спратва и тавански прстр [Истријски архив БеградаЈ. Зграда је бликвана у духу академизванг мдернизма. Елементи мдернг архитектнскг стила испљавају се у једнставнсти фасадних пвршина и дсуству академскг декративизма. Иак су задржани академски крднски венци кји деле грађевину п хризнтали, акценат бјекта је на његвим вертикалама. Вертикале бјекта пстигнуте су атрактивн прфилисаним пиластрима кји се пружају д првг спрата па све д крвнг венца. Псматрана из перспективе прлазника, ва зграда делује ка четврспратница. Ради се градитељскм трику и умећу арх. Владисављевића спрведенм ради истицања Спасићевг пасажа. Централни де бјекта изнад пасажа увучен је међу бчна крила и надвишава их дуж целе ширине зграде, за један спрат. Крила се према њему пвијају у благм луку и заједн са истуреним, четвртастим бал кнм нагвештавају прлаз у приземљу [Ппвић (1996)]. вај увучени сегмент живљен је трдираним клнетама плитких кубичних капитела, у висини прзра и међуспратних пвршина. Рмантизујуће декративне клнете, заједн са пиластрима крила, умекшавају тврдћу крпуса. Крила здања перфрирана су једнставним двделним прзрима правуганг блика. Међуспратне пвршине су неутралне, начињене д рмбидних плата камена пешчара. 11 Дбрм кхеренцијм елемената мдернг и истријскг, Г ранд пасаж се вешт уклапа у пстјећи амбијент истријских и нввеквних здања. Срединм хх века, Завд за државање зграда и станва изврши је увид у квалитет здања на пдручју Кнез-Михаилве улице. Евидентирањем пстјећег стања целкупне зграде Г ранд пасажа кнстатван је дличн стање зграда али неза Двљавајући квалитет самг пасажа [Истријски архив БеградаЈ. Рад на прблему рекнструкције и рестаурације Спасићевг пасажа запчела је група "Мали урбанизам", кја је д д гдине пстјала и радила при Урбанистичкм завду града Беграда [Анним (1978)Ј. У квиру ве групе наста је нереализван предлг арх. Светислава Личине за живљавање прлаза, чиме би ва хладна и беживтна средина пстала пријатна. Предлг је искључива веће измене, ппут задирања у дмен примарне пластике, већ је интервенција пдразумевала искључив "мали урбанизам". Измена би се састјала д пплчавања каменм, пстављања канделабара и мале, камерне фнтане, аранжирања жардињера, преуређивања излга, дншења нвг прграмскг решења приземнг дела к пасажа и враћање некадашњег стакленг крва. Предвиђен је бил и пвезивање Спасићевг пасажа са двриштем суседне зграде (Кнез Михаилва бр. 21) чиме би се, увђењем зеленила, дби привлачан и так непхдан миран градски кутак [Анним (1978)Ј. У међувремену, мдерни ткви живта, наметнули су и птребу за градњм великих тргвинск-пслвних бјеката у центру Беграда. У недстатку слбднг прстра, тпчел се са адаптирањем пасажа и унутрашњих двришта. На вај начин је фрмиран и недавн тврени "New Millennium Center". бјекат, замишљен у знаку мдернг Hi-tech израза, прјекат је арх. Мидрага Мирквића, дк је аутр ентеријера _... " Хрматика фасадне ллате дпринси ликвнм квали Tery здања. Начин благања фасаде плихрмним каменм је усвјен д арх. Минића са хтела Мажестик.,2 Пдаци према усменм казивњу Драгана Мјавића, надзрника градит'ељских радва на бјекту "New Мillеппium СепtеГ'. Тијана Брић'

82 арх. Стеван Мићић. 12 Изразит слжена снва, сачињена д средишњег вала и зракаст разви јених крила, спаја Спасићев пасаж, Змај-Јвину, билићев венац и Кнез-Михаилву улицу, прстирући се прек улазних хдника, унутрашњих двришта и бчних прлаза здања у квиру вг блка. Крил пасажа Никле Спасића, на кје излази нвизграђени бјекат, је вим измењен. Засада јш увек нема назнака евентуалнј рестаурацији првбитнг изгледа Спасићевг прлаза. Када је Спасићева фндација пстала власништв српскг нарда, расплагала је грмним капиталм, већим и д славнг Нбелвг фнда [Влахвић, Пупезин (2000)]. Управа Задужбине је савесн испуњавала жељу Никле Спасића средствима д рентирања свјих некретнина у Кнез Михаилвј улици. Нвац је улаган у хуманитарне сврхе и друштвен-привредни развј земље. Јш у свм тестаменту, Никла Спасић је изричит захтева да се непкретна имвина редвн и дбр држа ва и да се не сме туђити как би се циљеви Задужбине д прихда те имвине мгли непрекидн стваривати [Архив СрБИје]. Чак и из Другг светскг рата, Задужбина је изашла без већих нвчаних губитака, будући да ни једн бмбардвање није штетил Спасићеве куће. Међутим, таласм нацинализације мнга завештања нарду су д нарда и узет. Задужбина Никле Спасића није била вга пштеђена. Целкупна имвина вг великг српскг дбртвра дузета је Закнм аграрнј рефрми и унутрашњј клнизацији гдине, а птм и Закнм нацинализацији најамних зграда и грађевинскг земљи шта Једин шт је стал у власништву Задужбине је један де стана у Кнез Михаилвј бр. 47, д чега се на данас, бар фрмалн, држа ва [Сфрнијевић (1995)]. ЕПИЛГ Спасићеве зграде у Кнез-Михаилвј улици данас су у пседу различитих друштвених рганизација, приватних предузећа и пјединаца, и ка такве препуштене њихвј (не)бризи. Крисници тих бјеката, углавнм се индиферентн днсе према њихвм државању и чувању. Прблеми к нерегуларнг начина крићења вих спменика културе вема су слжени и јш увек нерешени. Један д првих важнијих крака ка њи хвм решењу јесте и едукација грађана и пседника њихвм значају. Т пдразумева амбицизнији и свебухватнији рад на презентацији значаја нашег нвијег градитељскг наслеђа. Јер свакдневн см сведци девастирања, дградње или рушења старих градских амбијенат, шт је лгичн пследица недвљн рганизванг тпра рушилачкј стихији. вим прегледм Спасићевг архитектнскг наслеђа на пдручју Кнез-Михаилве улице, иницира се и његв даље истраживање и вреднвање, нарчит у бласти кнструкције, уређења ентеријера и функциналнсти. Будући прилзи пзнавању архитектуре вих репрезентативних здања, несумњив ће дати птпуни ју слику њихвј вреднсти и улзи у културнј ризници Беграда. ЛИТЕРАТУРА Анним (1931). Спменица Никле Спсића. Бегрд. Анним (1978). Рзмишљњ и предлзи уређењу Кнез-Михилве улице. Урбнизм Бегрд Анић У. (1992). Baiap Ђрђе Јванвић. Мгистарски рд дељењ з истрију уметнсти Филзфскг фкултет у Беграду. 7З. Ббић Љ. (1961). Живт и рд рхитекте Кнстантин А. Јванвића. Збарник архитектнскг факултета V/2. Беград Влајинц М. З. (1937). Привредни летпис задужбине Никле Спсића. Б егрд. Влхвић К., Љ. П упезин (2 000). Ник ла Спасић српски Нбеп. Глас Ву јвић Б. (1994). Беград у пршлсти и садашњасти. Б еград Вученвић С. (1978). Зштит и уређење пдручја Кнез-Михаилве улице. Урбанизам Беаграда Г рдић Г. (19960). Архитектнск нслеђе грд Б егрд И. Саапштења ЗЗЗСКГБ V. Бе гра д. 38. Г рдић Г. (1996б). Каталг ЗЗЗСКГБ пвдм 35-гдишњице пстiњ ЗЗЗСКГБ. Бегрд. Грдић Г. (1996в). Спменички кмплекси: Кнез - Михаилва (4). Беградске нвине Г рдић Г. (1996г). Спменички кмплекси: Кнез-Михаилва (5). Беградске нвине Ђурић - ЗамлД. (1981). Градитељи Беграда Беград , Ђурић-Замл Д. (1992). Архитект Јсиф Н ј ман. Збрник iebpeickor истриiскг музеiа 11. Беград Јквљевић З. (1974). РекнстРУкциi и адаптациiа архитектнскг наслеђа Беграда. Беград. Јквљевић З. (1978). Дагрђени бјекти на пдручју Кнез-Михаилве улице и пр блем њихве рекнструкције. Урбанизам Беаграда Кадијевић А. (1990). Архитект Јсиф На јман. Ммент Квачевић Т. (1998). Имвина српскг Ракфелера пнва у рукама нарда. Блиц 24/ Кстић М. М. (1994). Успн Беграда. Бегрд Лексикн српских архитеката 79. и 20. века. (1999). 15, 32-33, 135. Мксимавић Б. (1974). Архитектура Б еграда. Истрија Беграда 11. Беград Максимвић Б. (1983). Идеiе и стварнст урбанизма Беграда Беград Максић С. (1992). ИстРиiски развi Кнез-Михаилве улице. Диплмски рд дељења за истрију умет н сти Филзфскг факултета у Беграду , 51-56, Максић С. (1995). Архитекта Влади слав Влади сављевић. Архитектура и урбанизам 2. Беград Маневић З. (1972). Нвиiа српска архитектура. Српска рхитектура Беград. 7. Мацура В. (1984). ЧаРшиiа и градски центар. Ниш /Крагујевац. 187, Минић. (1956). Прблем чувања архитектнскг и урбанистичкг наслеђа у Б еграду. ГМГБ 111. Бе град Ммчилвић Р. (1996). Где ј е нестал Спасићев б лага. Култура 11. Н естарвић Б. (1954). Разв ј архитектуре града Б егра да д Кнеза Милш д Првг светскг рата. ГМГБ 1. Беград Нестрвић Б. (1969). Архитектура нвг века. Беград Не стрвић Б. (1974). Градитељи Беграда Истрија Б егрда.б еград Н естрви ћ Б. (1955). ЕвлУциiа беградскг стана. ГМГБ 11. Беград ' Н естрвић Н. (1972). Грађевине и архитекти у Бе граду пршлг стлећа. Беград. 68. Q) Q. ~ Q) > х Q. 's Q. tj :

83 Х! р н и КА --~ ,

84 Асцијација прстрних планера Србије ул. Студентски трг 3/111, Беград, тел. 011/ , факс. 011/ , Е-таil: уu 3акључци научн-стручнг скупа ПЛАНСКА И НРМАТИВНА ЗАШТИТА ПРСТРА И ЖИВТНЕ СРЕДИНЕ Су60тица-Палић~ радна верзија - 1. Тренутн стање некдификване лигислативе унапредити у смеру кдификације свих закна кји се тичу прстра и заштите живтне средине. 2. Кнцептуални и теријск-метдлшки квир је тренутн у великј мери услклађен са нвијим искуствима Еврпске уније, али су мере и плитике имплементације планва најслабији де планскг прцеса. 3. Изстаје интегрални приступ решавању прблема и тме треба тежити. 4. Изстаје плитичка, институцинална, инфрмацина а псебн финансијска пмћ. 5. Плански дкументи су, упркс индикативнсти, мање-више декларативни у пгледу заштите прстра и живтне средине. 6. Треба радити на јединственј инфрмацинј бази пдатака стању живтне средине на читавј теритрији СрБИје, а иствремен тврити те пдатке ширј стручнј јавнсти. 7. Утврдити мнитринг планва и рчити временски акције у прстру. 8. Птстицати мултидисциплинарна истраживања прцеса планирања и заштите и унапредити едукативни и прпагандни аспект делвања. '" а.. >< 9. Скуп на Палићу пстаће двгдишњи, са актуелнм темм из прцеса планирања и живтне средине, а иствремен ће служити да се утврде резултати пстигнути између два симпзијума.

85 Асцијција прстрних плнер Србије ул. Студентски трг 3/111, Беград, тел. 011/ , факс. 011/ , Закључци скупа' ЛКАЛНА САМУПРАВА У ПЛАНИРАЊУ И УРЕЂЕЊУ ПРСТРА И НАСЕЉА - Златибр, '" D- >< На скупу "Лкална смуправа" су презентване брјне теме кје се тичу улге и значаја лкалне самуправе у планирању и уређењу прстра и насеља. Пказал се, шт је и чекиван, да је лкални нив длучивања и делвања изузетн значајан, јер решавање глбалних прблема тражи лкалну акцију. На скупу је бил речи статусу лкалне самуправе у уређењу прстра и насеља, птреби јачања лкалнг планирања и градских плитика, непхднсти и важнсти партиципације у планирању, држивм развју, важнсти лкалних агенди, улзи у заштити живте средине, културне и прирдне баштине, птреби враћања прстрних планва птшине и брјним другим темама. чигледн је да у вм прелазнм периду-периду транзиције, нису за сада извршене суштинске рефрме, днсн редефиниција прстрнг и урбанистичкг планирања на лкалнм ниву. У тм смислу, ка и у кнтексту дншења Закна лкалнј самуправи и Закна планирању и уређењу прстра и насеља, а у складу са актуелним стањем у бласти планирања и уређења прстра, резултати научн-стручнг скупа сугеришу следеће закључке : да Закндавна кмисија АППС детаљн пручи предлг Закна лкалнј самуправи и предлг Закна планирању и уређењу прстра и закна и свје сугестије дстави закндавцу; да се изврши кдификација и усклађивање свих закнских аката кји на директан начин утичу на стање прстра и насеља; да се фрмира мрежа институција кје се баве блашћу планирања и уређења прстра и насеља на региналнм ниву и иствремен да се више ангажују на унапређењу сарадње између пграничних пштина са субјектима из суседних држава, ка и на региналнј сарадњи између пштина; да се тпчне са децентразлизацијм функција крз снивање гранака ргана управе у макррегиналним (региналним) центрима, как би се безбедила двсмерна размена инфрмација и кмуникација; да се преиспита дсадашња хијерархија планва тј. враћање у праксу Прстрнг плана пшти не, кји је п мишљењу експерата и крисника најживтнији и најперативнији план. тврен је питање к усваја ве планве, уз предлг да би требал да их усвајају лкални ргани управе уз мишљење републичких ргана. Такђе, нви сет закна би требал да дефинише и начин финансирања израде и реализације ПП;

86 да се функција "градскг архитекте" прецизира у нвм Закну лкалнј самуправи (тврена питања: к је градски архи текта?, да ли је т пјединац или стручн тел?, кји је стручни прфил градскг архитекте? и сл.); да се лкалнј самуправи стави мгућнст фрмирања стручнг тела как би се безбедила другстепенст кја би спречила самвљу; да се пршири учешће стручне и шире јавнсти у прцесу планирања; да се пшти нама сугерише израда лкалних агенди држивг развја; да се предузму кнкретне мере у сарадњи са Министарствм и Републичким завдм на фрмирању региналних шкла урбанизма и планирања у кјима би се едуква стручни кадар, јер се у пракси пказала птреба за тим из више разлга, пре свега збг различитг тумачења закнских прписа, неприступачнсти знања, дбијањем инфрмација и разменм искустава прблемима у раду на лкалнм ниву; да се активирају средњрчни прграми развја за перид д 5 или 1 гдина, а кји би призилазили из дугрчних планва (20-30 гдина). '" :r: CL >< _... * Накн држнг нучн-стручнг скупа на Златибру ад рад н а председниш т в скупа (председници нау ч нг и рганизацинг дбра скупа и мдертари) ie псле дискусиiе са у ч есницима скупа предлжил дређене закључке.

87 АГРАЂЕ и и ЛМ кир ви Накн вишегдишње паузе, Институт за архитектуру и урбанизам Србије бнавља једну лепу традицију и ддељује награде за најбље диплмске радве у претхднј гдини студентима Архитектнскг факултета и Геграфскг факултета, смер Прстрн планирање. У складу са свјм кнцепцијм да у вај часпис укључи младе ствараце, радакција часписа је длучила да при каже ве радве, са бразлжењима кје су написали њихви ментри. Архитектнски факултет у Беграду Диплмски рад: ПРЈЕКАТ ПРАВСЛАВНГ ХРАМА НА НВМ БЕГРАДУ диплмац: БЖИДАР МАНИЋ ментр: ПРФ СПАСЈЕ КРУНИЋ Иэrnед Пресек s: '".. >< снва БРА3ЛЖЕЊЕ Пnазиште Сакрална архитектура је дувек заузимала најзначајније мест у градитељскм прграму сваке цивилизације и представљала тему кјј се пклањал највише пажње и у кју се највише улагал. Храмви су репрезентвали најбља Дстигнућа свг дба и били предвдници и нсици развја архитектуре. Так се истрија архитектуре, али и целкупне културе, мже

88 пратити крз истрију сакралних бјеката. У хришћанскм и еврпскм културнм кругу, чији см ми де, на пчиње да губи на значају и запада у кризу у дба рацинализма, прсвећенсти и пзитивизма. Кд нас је прекид у развју наметнут спља, мада цркве брвнаре гвре значају кји чак и у време турске купације има вај прграм. "бнва" пчиње са наметнутим баркним типм храма, а наставља се J " рмантичким тумачењима и академским живљавањем средњевеквних стилва. Пстепен се тип уписанг крста са једнм или пет купла издваја ка дминантан мдел, кји се и данас примењује. Већина архитеката кристи цркву светг Јвана Крститеља у Г рачаници ка плазиште, сматрајући је "каннскм", без икаквг спственг креативнг дпринса. Т гври суштинскм неразумевању предлшка кји се так неумрн кпира. Прјектвање храмва је чин кме би требал псветити сву енергију и улжити у њега максимални стваралачки напр, как би се стври прстр дстјан свје намене, јер је храм дм Бжији. Как би се криза у архитектнскм убличавању црквених бјеката превазишла, птребн је без мистификација прићи тј теми, устанвити шта је заиста непхдн пштвати, а не прглашавати све за канн, извући пуке из архитекуре пршлсти, а не пнашати је, схватити да црква није камењена институција, нег жив рганизам. Црква се пдиже у славу Бга, а не у славу чвека, на мра бити, не савремена, нити старвремска, већ свевремена и савечна. је Кратак преrлед nporpama и правила rрађења Црква је бгслужбен мест, мест Литургије кја је централн и нај важније бгслужење. Света Литургија је у правславнј цркви гтв непрмењена д најранијих времена. Начин њенг двијања дређује и функциналну шему цркве, кја је стрг дефинисана и ту се не мгу вршити значајне измене, ак се жели пштвати Литургија, пшт је материјална црква - храм, сам средств кје треба да нам пмгне да изградим духвни храм - Цркву Бжију, и никада не мже пстати сама себи циљ. Сам мање измене су мгуће - на пример, прскмидија и ђакникн мгу бити редуквани, прнас није непхдан, крстиница и звник мгу бити двјени бјекти. Међутим, пзиција лтара, слеје и наса, ка и днси између њих (ка шт је раздвајање верника д светилишта) су непрменљиви. Али, када се ради бликвању, не пстји ни једн једин правил, сим захтева да лтар мра бити кренут ка истку, јер је Христс наше духвн сунце. Да блик храма није битан за двијање бгслужења сведчи бгатств различитих типва кји се срећу у истрији архитектуре, ка и чињеница да се Литургија мже бавити на антиминсу (платну кје стји на светм престлу и симблизује платн у кје је бил увијен Христв тел у грбу), чак и там где нема материјалне цркве. Храм једин мже да пмгне верницима да на прави начин учествују у Литургији и дживе је. '" Q. ><

89 "" Q. >< t.!:\ :.W Лкација Храм се налази на Нвм Беграду, у блку 32 (на тм месту се управ завршава храм св. Димитрија). Как је кружење лкације прстрн недефинисан и некхерентн (псебн када се узме у бзир насеље чија је изградња у тку), бјекти у днсу на свје димензије сувише удаљени једн и д други х, а нису ни на кји други на чин пвезани, црква је, имајући при тм у виду и њен карактер и значај збг кјих на и треба да дминира, пстављена птпун независн у днсу на њих, кренута ка истку, у днсу на снвну матрицу зартирана прибли ж н за 330. Кнцепт бликвања Иак је у истраживању правила грађења цркава аутр дша д сазнања да каннске дредбе, практичн не пстје, и да је слбда бликвања птпуна, длучи је да из градитељске традиције преузме најснвнији и најупечатљивији бликвни елемент - куплу, бјекти са куплм представљају вр хунац византијске и српске црквене архитектуре, и у телшкм и симбличкм смислу најбље дсликавају највише дмете њихве архитектнс к е филзфије, а јер драз су тадашњег с х ватања идеалне слике света. Збг дискнтинуитета у развју кји пстји, али и п мишљењу аутра пгрешне интерпретације наслеђа и недгварајућег приступа градитељскј традицији, сматра је да није примерен са њм птпун раскидати, нег да је птребн схватити је на нв начин, на њу се слнити и са њм се пвезати. Јш једна идеја вдиља је била да цркви и црквенј архитектури треба вратити мест кје су имале и кје им припада, ка предвдницима дух внг и културнг развја. Традициналн уптребљивани елементи архитектуре, геметријска тела са њи х вим пзнатим значењем и симбли км, сведена су на елементарни нив примарних геметријских блика и затим, пвезивањем и пржимањем, дведена у нве прстрне днсе. снвни пступак бликвања пдразумева ј ш и пларизацију пуни х и првидни х/пр з ирни х пвршина/маса. Стаклени фасадни зидви, се мењају и мгу бити првидни И прзи рни (у кји зависнсти д дба дана и активнсти кје се двијају), примењени су, најпре, как би се двел шт више светлсти у бјекат (чест се, пгрешн, м и стичнст атмсфере пвезује са плутамм или тамм, при чему се забравља на мистику светлсти). сим тга, транспарентни зидви дпринсе артикулацији прстра, мгућују сагледавање више планва, иствремену перцепцију различитих делва прстра, бље учавање квалитета материјала и рганизације прстра, пвезују пједине делве у смислену целину, а да при тм сваки задржава свју псебнст. Уптребм прменљивих стаклених фасада, мгућује се тварање и затварање архитектуре и увђење прирде у њу. Прјектвана је двструка купла, са дњм пунм и грњм прзирнм пвршинм, шт ствара, изнутра гледан, сећај лебдења и лакће купле, кја је симбл неба, и на кјј је приказан Христ Панткратр. Материјали су искришћени шт је мгуће птпуније, а њи х в брј, ка и брј кнстр у ктивни х елемената (псебн се т днси на стаклене фасаде) сведен на минимум. Масивни зидви су спља материјалзвани у натур бетну, а изнутра малтерисани ради сликавања. Транспарентне пвршине су д ламелиранг стакла, кје је уптребљен и ка материјал за би се пстигла нсећу кнструкцију фасаде, как птпуна транспарентнст. Псебна па ж ња се мра придати "сликавању" унутрашњсти цркве, јер и к не и фреске нису сам симбл, већ дра ж авају духвну реалнст и чине заиста присутним нга кга избра ж авају. Збг тга је непхдн пштвање утврђенг икнграфскг брасца, али уз мгућу примену различити х техника. Пуни зидви су сликани класичнм фреск техникм. Металне касете унутрашње купле фрмирају неку врсту крупнг мзаика. У делу са стакленим зидвима, предвиђају се ласерске прјекције. Прпрцијске анализе Цела црква урађена је у систему златнг пресека. Кришћена су два снвна низа брјева: и , кји стје у днсу 1 :2.

90 Геграфски факултет у Беграду, смер Прстрн планирање Диплмски рад: СВИНЕ РАЗВЈА - ИНСТРУМЕНТ ИНТЕГР АЦИЈЕ СРБИЈЕ диплмц: НИКЛА КРУНИЋ ментр: Прф. др ДРАГУТИН ТШИЋ gradska naselja velika srednja mala gradske simbioze зујпе Al.potpune ~ konc. stanovnistva 7i\ saob. koridori,,1 potenci. ј trancgran. zone koncentracije D depresivna podr. _ aglomeracije _ konc. stanovnistva grad>35000st osovlne 1 razvoja L!tl.lrang Z\7.llrang,,/,\/11 rang D op'tlne &РАЭЛЖЕЊЕ Диплмски рад пд наслвм "свине развiа - инструмент интеграциiе Србиiе" брађуiе слжену прблематику прстрн - функциналне рганизациiе Србиiе и ставља нагласак на свине развiа инструменте пвезивања и функциналнг умрежавања макррегиналних и региналних целина Србиiе и њихвих центара. Рад се састiи из сам пглавља: Увд; т ериiска евлуциiа мдела свина развiа; Карактеристике прстра Републике Србиiе; Карактеристике прстра Србиiе п пшти нама и пштинским центрима; Уређење свина и њихва хиiерархиiа; Утврђивање свина и њихва хиiерархиiа; Ефекти свина на трансфрмациiу насеља у ндалнi региiи Ужице; Значаi свина у фрмирању усаглашенг региналнг развiа и прстрнпланске мере и Закључна разматрања. Аутр Републику СрбиiУ псматра ка регинални систем слжене и динамичне структуре, фрмиран у прцесу интензивне урбанизациiе, теритриiалн испљене БРiним фрмама мање и више урбанизваних региiа чиiа ie кнфигурациiа у сталнi мени услвљенi прстрним и функциqналним везама и днсима успстављеним у мрежи градских центара (центара раста и развiа) и кридра "".- ><

91 кји их пвезују - свина раста и свина развја. свине раста и развја су најчешће прирдн предиспнирани, инфраструктурн дбр премљен и кридри натпрсечне кнцентрације станвништва, материјалних дбара, индустрије, градва и мање-више урбанизваних насеља, кји имају Функцију региналн- развјне интеграције гепрстра. На снву брјних и темељних анализа у кјима су кришћени релевантни физичкгеграфски, демграфски, екнмски, сцијални и други индикатри, идентификване су свине раста и развја, начин њихве теритријалне кнкретизације, степен инфраструктурне премљенсти, степен теритријлне и функциналне кнплементарнсти, кхерентнсти и кнсистентнсти. Псебн, истакнути су и анализирани прблеми неравнмернг размештаја, демграфскг раста и прмена демграфских структура и квалитативнг пребражаја градских центара и сталих насеља у знама директнг и индиректнг утицаја свина раста. Наглашен је њихв амбивалентн, пзитивн-негативн делвање, изра ж ен стварањем пља кнцентрацје станвништва и његве активнсти, али и пља демграфских и екнмских депресија. Аутр даје и смернице (скупве плански усмерени х мера и пступака), чиј м ће релизацијм наведени прблеми бити превазиђени. На брјним примерима пказан је да је значај свина разв ј а у региналн-интеграциним прцесима прпрциналан структури и квалитету веза кје се њима стварују, на једнј страни, и на другј, кличини и квалитету функција кумулирани х у центрима кје не пвезују. Брјне индикатре кришћене у свм раду, аутр је презентира пмћу 28 картграфских и графичких прилга и 19 табела. у целини псматран, рад има ригиналну теретскметдлшку пставку и чини дбр кнципирану и кнсистентну целину кја детерминише дсадашњи, а у великј мери и будући значај свина раста у интеграцији српскг гепрстра. " :: Q. >< W

92 ПРИКАЗ НВЕ КЊИГЕ СВЕДЦИ ИСТРИЈЕ Архитектнск наслеђе Аустругарскг перида у Бсни и Херцегвини Аутра Ј елене Бжић у првм делу к њиге аутр гври градитељскј делатнсти и градитељима, где је тачка 1 псвећена рганизацији грађевинскг дељења Зе маљ с ке владе Бсне и Херцегвине ( ). Пента је на истицању пребражаја кји је та делатнст дживела, задаци м а кји су стварени, сталнм јачању и цивилизацијиск м напретку кји се " м ра пзитивн цењивати и виск вреднвати". Све је т пр п раћен х рнлшким редследм акција, уредби, наредби, з адатака, крака к ји су предузети у рганизацији и извђењу и з градње к ја стаје ка трајн материјалн сведчанств цивили з ац и ј ск и х и култу рни х прмена у Бсни и Херцегвини на пљу градитељства. Т ачка 2 у фку с ставља "Технички клуб за Бсну и Херцегвину ( )". Ва ж н ст вг утицајнг фактра дбр је учена д аутра. Ка шт се данас на прв мест, ка птенцијал развијенг друштва, ставља на у чни кадар, так је у т време у Бсни и Херцегвини стру к вн удружење имал свј изузетан значај и улгу. писан је и бјашњена цела структу ра тг клуба, његва рганизација, статут, чланств, прцедура делвања, руквђење, финансирање. Псебн су интересантни задаци кје је Тех нички клуб, према статуту, с еби пстави, шт је детаљн елабриран. Између сталг истичем цену аутра, да је "клуб д пстављених задатака најптп у није дгври ргани з вању јавни х предавања и научни х спштења, чиме је значајн дприне стваривању пркламванг циља - ппулари з ације и развја науке, те х нике и уметнсти". Следи тачка 3 кја представља улгу и значај кју у т време има Т е х ничка средња шкла у Сарајеву, ка најстарија средња шкла ве врсте на Балкану. У ситуацији када је бил 97% неписменг станвништв у Бсни и Херцегвини приритетни задатак нве управе би је да се стври снва на кјј би се градила плитика ра з вја ве з емље, при чему је снивање Т ехничке средње шкле, уз т, имал и практичан значај с б з ирм на планиране радве за кје је птребан стр у чни кадар. Шкла је прлазила крз разне тешкће везане з а исп у њење циља њенг снивања, па је престала и пнв тврена на захтев Бсанскхерцегвачкг Сабра. У нвим услвима п завршетку Првг светскг рата, не сам да је наставила рад већ се, чак, и прширила. Писац, затим, прелази на истра ж ивање пуса сами х градитеља и њи хви х дела. Так, у тачки 4 истиче се да у тм кнтексту, свјим к валитетм и брјем реализација дминира архитект Јсип Ванцаш, изузетна личнст и ствар- ЈЈ алац ширке културе и акциlе, ЧИlа дела су пстала неискључив темељац ар х итектуре Б с не и Херцегвине, кју је пвеза с нај - "" Q. ><

93 напреднијим кретањима еврпске архитектнске мисли и фрмира њен идентитет и у међунарднм кругу". у свм четрдесетпетгдишњем стваралачкм делвању, да је прек две сттине четрдесет прјеката и реализација у Бсни и Херцегвини, Хрватскј и Слвенији. д тга, далек највећи брј реализација стави је у Сарајеву, за чију је изградњу и развј веза гтв цели свј радни век. вде је Ванцаш изве и свје прве прјекте - катедралу и палату Земаљске владе, кји ће, п писцу, д краја вг перида стати два непревазиђена стварења у архитектнскј прдукцији Сарајева. вим делима писац је псвети псебну пажњу ка маркантнм бележју града и симблима једнг времена. писан је детаљан истријат настајања вих дела, све д њихве реализације, уз биље пдатака как финансијске прирде, так и уз : "".. >< цену самих архитектнских вреднсти. Вреди псебн истаћи аутрву цену вим делима, кја, пред значаја кји имају п свјј намени, вискм архитектнск-бликвнм дмету и урбанистичкј пставци, имају свју важнст и ка пчетак Ванцашеве прјектантске делатнсти у квирима истријских стилва, у кјим, пред средњеврпских нестилва, налази " м и реализациу У тзв. РИlенталнм слгу КИ се lавља ка сбенст вг пднебља. Как је стваран тај нви стил, днсн, његв увђење, аутр је сликвит писа и бјасни, как на ва два примера, так, и крз брјна друга стварења чији су пручици били црква и држава. вде је интересантн навести и примере других инвеститра кји су ангажвали Ванцаша. Т је углавнм буржазија, најпре страна а нда и Дмаћа. Так су никле брјне куће п прјектима Ванцаша, "различите стилске и архитектнск-декративне браде, али, са зајеничкм пштм карактеристикм прфане архитектуре успна и цвата грађанства ране капиталистичке епхе, да свака кућа, била мала или велика, увек има уличну фасаду палате". Иначе, пдручје стамбене архитектуре, п аутру, бил је пгдн тл и за прву примену нве уметничке сецесије кја се у Б и Х јавља и шири врл ран, да би се убрз сецесија прширила и на јавну архитектуру. у тачки 5, писац брађује име и дел архитекте Ћирила Метда Ивеквића, кји је ка истакнути градитељ да свј белег урбанм изгледу бсанск-херцегвачких градва. Његв прв дел у Сарајеву, зграда Пензинг фнда, има неренесансни карактер. Али, псебн мест у његвм прјектантскм пусу, без сумње припада сарајевскј Већници за кју писац каже да је "дел снажн израженг индивидуалитета, шт свјим урбаним знач.ењем прераста меру пјединачнг и пстаје ликвни истријск-уметнички спменик града, кји нам ткрива и мнг истине свм раздбљу". Писац је збг тга, а и збг пречних мишљења у пгледу њене валризације, вм приказу делвања архитекте Ивеквића да више прстра, бухватајући разне фазе прјектвања и изградње ве зграде. Репрезентативнст, бавезни захтев кји се пставља за градску кућу, вде је, п писцу, изражена не сам влуменм, већ, јш ви-