"_, ~AF-Xl1rEKrY-F-А_Ј1. < УРБАНИ3АМ

Transcription

1

2 "_, AF-Xl1rEKrY-F-А_Ј1. < УРБАНИ3АМ

3 АРХИТЕКТУР А И УРБАНИЗАМ Часпис за прстрн планирање, урбанизам и архитектуру Редакцини дбр Редакција Главни и дгврни уредник Секретар редакције Дизајн часписа и техничк уређење Кмпјутерски прелм Фтграфија наслвне стране прф. др Дбривје Тшквић, научни саветник (председник) прф. др Милутин Љешевић, редвни прфеср прф. Предраг Цагић, редвни прфеср др Владимир Мацура, научни саветник др Михајл Чанак, научни саветник прф. др Милица Јванвић -Ппвић, ванредни прфеср, прф. др Брислав Стјкв, редвни прфеср др Недељк Брвница, виши научни сарадник др Зран Маневић, виши научни сарадник др Нада Милашии, виши научни сарадник арх. Бранк Бјвић, стручни саветник ИАУС др Мидраг Вујшевић, научни сарадник мр Игр Марић, пмћник директра арх. Инес Уршевић-Марнчић Академик Владимир Никлајевич Белусв (Мсква) др Влатк Крбар (Скпље) арх. Евангелија Хаџитрифрс (Слун) прф. Јухани Паласма (Хелсинки) др Мила Пуцар, виши научни сарадник др Бжидар Стјанвић, научни саветник др Брислав Стјкв, редвни прфеср др Мидраг Вујшевић, научни сарадник мр Игр Марић, пмlшик директра др Нада Милашин, виши научни сарадник др Милица Бајић-Брквић, ред вни прфеср др Ружица Бгданвић, ванредни прфеср др Нађа Куртвић-Фелић, редвни прф е ср арх. Миленија Марушић прф. Дарк Марушић др Мила Пуцар Бшк Јсимвић, Д. П.п. арх. Марија Бербеља Љиљана Васјевић Влада Ппвић, "ВеНа Vista" - ентеријер Издавач Институт за архитектуру и урбанизам Србије :::; '" \D. >-. (ј) f х. ( За издавача Адреса редакције Штампа др Ненад Спасић, директр ИАУС - а Институт за архитектуру и урбанизам Србије Архитектура и урбанизам Беград, Булевар краља Александра 731 Телефни: , , факс iaus@eunet.yu. milap@iaus.org.yu Часпис излази перидичн Вињете су дел аутра арх. Милице Јакшић, преузете из књиге "Михљск лет старг Беграда", Графнин ф Бегрд, јул ЧАСПИС СЕ РАЗМЕЊУ ЈЕ СА ВЕЋИМ БРЈЕМ ИНСТИТУЦИЈА У ИНСТРАНИМ ЗЕМЉАМА У финнсирњу часпис учестввл је Минисгрств з науку и технлгију Републике Србије Излжење вг брја пмгли су: Јавн сгмбен предузеће Кикинда, С Земун и С Лазревц

4 САДРЖАЈ 5 Увдник Мила Пуцар Прстрн пnанирање 7 Критеријуми и правила за избр лкација пратећих садржаја аутпутева (прегледни рад) Раде Малбабић, лгица Бакић Урбанизам 21 Планирање у Берлину-између радикалних урбаних визија и прагматичнсти (ригинални научни рад) Снежана Субтић Кнкурси 35 Прикази кнкурсних радва Л з ница, Земун, Кикинда, Бања Лука, Шћећин (приказ приредила Мила Пуца р) Архитектура 55 Двадесет четврти Салн архитектуре (приказ) Љиљана Милетић-Абрамвић 60 Салн архитектуре (приказ) Иван Рашквић Истрија архитектуре 65 Кпитарева г ради на 111: Мдерна архитектура ( ) (прегл е дни рад) Љиљана Милетић-Абрамвић 72 Куће кје нестају (прегледни рад) Милица Јакшић Хрника 79 Нве књиrе ЈАН ДУБВИ, аутр: Дијана Милашинвић Марић..... Марта Вуктић 82 п memoriam Александар Ћкић Александар Кеквић

5 Уiвдник L _

6 УВДНИК Как привући читаце, верватн је вечита тема редакција свих часписа, публикација нвина, писаца свих књига. Најтужније су и непрчитне књиге негде на плицама, бавијене прашинм и забравм. Бити забаван и читан мжда није лак, али је јш теже бити збиљан и читан. Ту фрмулу из брја у брј пкушава да реши редакција EDTORAL нашег часписа. у трагању за решењем, вај брј се бави, пре свега, актуелним дгађајима на архитектнскурбанистичкј сцени у СрБИјИ. Мнг тга се дгађал у пртеклм периду, најмање се градил. н шт би мгл да се издвји су кнкурси И излжбе. Тема вг брја су урбанистички кнкурси, с једне стране, и Салн архитектуре, с друге. Кнкурси пнв пстају актуелни. Пказујући, јш увек, гљен траг времена кје је пртутњал прек њих, градви у Србији плак стресају са себе учмалст и безнађе. Желе нешт друг. И как рекше увдничари Каталга за кнкурс у Лзници, "испставил се да није баш све птршен". Нису птршене идеје и дух наши х људи и наше струке. Т је н шт храбрује и шт радви на кнкурсима и вгдишњи Салн архитектуре пказују. Мила Пуцар ow to attract readers, is ргьаыу а Н регтапепt subject of discussion iп editorial boards of all journals, pubications and newspapers, of writers of all kiпds od books. The saddest objects of all orе books which were not read Ьу апуьdу but their writers апd pubishers, which dwell somewhere п some shelves, епvеlреd iп dust and Ыiviп. t is пt easy to Ье епtеrtаiпiпg and Ье read, but it is still тге difficult to Ье serious and Ье read. Тhat kind of сlие is what the present Editorial Boord of this јuгпаl is trying to fiпd from each issue to the next пе. п seorching for the solution, the ргеsепt issue is engaged, primarily, јп геviеwiпg the current еvепts at the orсhitесtuгаl-uгьапistiс stage iп Serbia. А lot was giпg п јп the past period, the least of all јп the building activity. What attention of the readers could Ье drawn at, orе риыјс competitions and exhibitions. Непсе, the subject of this issue аге the calls for uгьап рlаппiпg п пе side апd the "Salon of Architecture", regulorly heldin Belgrade еуегу уеаг, п the other side. Competitions orе again п the scene. Тhe cities of Serbia, although stripped to Ьпеs Ьу the times which гап уег them јп the past century апd, iп particular, iп recent times, аге beginning to сте out of lethargy and despair. Тhey want something else. As said јп the introduction for the catalogue of the РИЫјС competition јп Lzпiса "it turned out that пt all is used". Тhe ideas and the spirit of иг рерlе still remained. That is what is encourageing and what is shown јп the геsрпсеs to the calls and iп the presentations at the сuггепt, "Salon of Architecture". Мјlа Рuсаг o

7 Пiрстрн ПЛАНИРАЊЕ

8 Радмир Малбабић, лгица Бакић* КРИТЕРИЈУМИ И ПРАВИЛА ЗА ИЗБР ЛКАЦИЈА ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА АУТПУТЕВА LOCATJON SELECТJON CRlTERA FOR SUPPLEMENTARY MOTORWAY FACUTES Резиме: Пратећи садржај и аутпута су вема значајни бјекти за сигурн и безбедн фукцинисање вг значајнг дела система к пненг сабраћаја. У раду се истиче да се наша пракса није двљн бавила вим прблемм кд прјектвања аутпутева, а нарчит недвљн кд извђења. Збг тга, решавању вг ва ж нг питања изградње аутпутева треба прићи системски и планерски, как би пратећи садржаји били у функцији експлатације аутпута. Улга вих садржаја је вишеструка. Издвајају се садржај и намењени за безбедн функцинисање самг пута садржаји кји мгућавају шт кмфрније и безбедније путвање. Да би све т делвал ка систем птребн је пставити критеријуме и правила за избр лкација пјединих пратећих садржаја. Псебан значај има пштвање ритма и дминантнсти функције, безбеђење сабраћајне безбеднсти и примена виских еклшких стандарда. Кључне речи: кридр, пратећи садржаiи аутпута, база за државање, дмриште, бен зинска станица, мтел... УВД Планирање инфраструктурних кридра, кје се двија п Закну из гдине (1), изазивал је низ стручн-метдлшких питања, на кја. наша регулатива и стручна литература није, дала птпуне дгвре. и Abstract Supplementary contents а long motorways аге rather important focilities for а sofe ond secure functioning of substantiol port of the rood transport system. n the рарег, it hos Ьееп stressed thot иг practice hos not dealt with this ргыет sotisfoctorily throughout the motorways design process and especiolly јп the reolizotion phase. Therefoге, the solving of this тјг issue ought to Ье approached systematicolly ond plonning oriented so os to achieve п optimal effect of supplementary contents јп the motorways' exploitotion. The role of these facilities is multifold. Some relote to а sofer rood functioning and some епые тге ст fortobe ond secure troveling. т moke them work as system it is indispensabe to. set ир locotion selection criterio and rules for the complementary facilities. Respecting the adequate rhythm and function domiпапсе is exceptionally important as well as estabishing the traffic safety and applying high ecological standards. Кеу words: corridor, supplementary motorway facilities, maintenance base, rest stops, gas stations and road-house у вм раду се разматра питање планирања пратећих садржаја аутпутева кји су значајни бјекти у непсреднј функцији безбеднг двијања сабраћаја. П свјј намени деле се на садржаје за птребе државања пута, функциналне садржаје и садржаје за крисника пута. птребе На нашим пстјећим деницама аутпутева мжем видети ве садржаје настале спнтан, без некг системскг планерскг приступа и без адекватне искришћенсти, шт је лша пракса. Управ, приликм израде Прстрнг плана кридра Х, велики интерес пбудила су планерска решења вг питања, псебн у пгледу избра лкација пратећих садржаја,ка шт су мтели, бензинске станице и дмри шта. Вдећи се, пре свега, принципм да се планерска струка бави уређењем прстра на снву правила, кјима се безбеђује функциналнст и квалитет жвљења, брађивачи планва су наишли на тпр них кји су д сада примењивали друге принципе. Ранији прјекти нису вим прблемм, а ак дмену функциналних се псебн бавили и јесу, бил је т у пратећих садржаја, кји нису изазивали тлику пажњу у прцедури израде и усвајања планва. Један д разлга зашт се инвеститри изградње аутпутева нису у прјектима бавили вим питањима је закнска недреченст у пгледу надлежнсти, ф f :r: с:: с :r: J С

9 мада има индиција да пстје и други разлзи из сфере интереса. Израда Прстрнг плана кридра Х истакла је вај у метдлшкм смислу и те как важан сегмент, не сам збг супртних интереса разних субјеката, већ и збг тга шт су пратећи садржаји вема значајни птршачи прстра, па дређивање њихве лкације захтева системски приступ у прјектвању дређених деница ка функциналних целина. Наиме, да би кридр, а нрчит, аутпут делва ка уређен систем и да би се задвљили снвни критеријуми, непхдн је да се првенствен испштују сабраћајн-функцинални, прстрн-екнмски и урбанеклшки услви. Лкација пратећих садржаја се кд израде регулацинг плана пставља ка прблем кји тражи адекватн решење, јер је непхдн да се тим планм реши питање птребнг земљишта за изградњу аутпута. у раду се изнсе принципи и услви кји су примењени при изради Прстрнг плана инфраструктурнг кридра за денице Ниш - БЈР Македнија и денице Беград - Ниш, а кји су призашли из дступне литературе и примера из наше и инстране праксе, ка и из брјних расправа у фази дншења плана. ДЕФИНИЦИЈА ПРАТЕЋИХ САДРЖАЈА, ЗНАЧАЈ И УЛГА У ФУНКЦИНИСАЊУ АУТПУТА ф :f r :; <= r tj С Пратеће садржаје мжем дефинисати ка све бјекте кји се налазе непсредн уз клвзне траке пута и имају ддатну улгу у функцинисању сабраћаја. Студија, на кју се слања ва дефиниција, пратеће садржаје даље дели на: функциналне садржаје и садржаје за птребе крисника пута (2). ва пдела темељи се на директнј улзи пјединих садржаја у фукцинисању сбраћаја. Так је једна група бјеката намењена државању пута и његвј спремнсти да прихвати взила и путнике и мгући безбедан пут. ва група безбеђује функцинисање у дмену динамичкг двијања сабраћаја и бухвата: базе за државање пута; бјекте кнтрле и управљања и бјекте наплате путарине. Друга група бјеката намењена је безбеђењу несметанг функцинисања мирујућег сабраћаја как за взила, так и за путнике. У ве бјекте сврстани су: дмришта, бензинске станице и мтели. ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ ЗА ПТРЕБЕ КРИСНИКА ПУТА Све дефиниције указују на т да бјекти за птребе крисника пута припадају квалитативнм виду пслуживања функције аутпута. дмри шта, бензинске станице и мтели јесу секундарна функција у технлшкм смислу вжње аутпутем, али без кје се не мже, а пред тга припадају и другим привредним гранама, сим сабраћају. Пзнати су инпути развја кјима ви садржаји мгу да утичу на транзитни туризам, тргвину и др. Ка и кд функциналних садржаја и кд вих садржаја важан је Функциналн - техн лшки ритам пјављивања бјеката, кји зависи д: навика взача, мгућнсти взила и взача, прјектванг птерећења пута и жељенг кмфра пнуде. Други важан глбални критеријум је успстављање услва за равнмернији развј прстра и маркетиншк

10 прмвисање привредне вреднсти пдручја крз кја прлази аутпут. Тај услв псебн је истакнут захтевм да се на теритри ји једне пштине нађе бар један д садржаја, а псебн мтел или бензинска станица (5). Т рећи снвни услв је да ти бјекти не буду сабраћајна и друга сметња снвнј функцији пута и да буду специјалистичких садржаја на пјединим лкацијама. Суштина вг пределења свди се на т да на једнј лкацији дминатн буде развијена једна снвна функција. Наиме, сваки д вих садржаја је свјеврсна функција дмра и путника и взила, ка и задвља вања снвних птреба (храна, грив, физилшке птребе и др). Међутим, на свакј дабранј лкацији нешт мра да буде дминантн, збг чега путници взилима длазе. Треба избегавати сваштарење и грађење великих капацитета са више садржаја. Четврти глбални услв је да избр лкације буде прирдн и еклшки шт вреднији за дређен пдручје. Са станвишта ва четири прстрн-развјна услва, фрмирали см низ критеријума за лкације пјединих бјеката према намени, д дмришта и бензинских станица, д мтела ка снвних репрезената вих садржаја на аут путевима. Заједнички критеријуми у дмену микр лкације за све садржаје су: сабраћајни услви (безбеднст, улив/излив). лака учљивст и препзнатљивст. прстрна граниченст (нагиб терена, рацинална пвршина и др.). прирдни и истријски услви (истицање аутхтнсти пдручја, прирдних и других вреднсти). мгућнст лакшег кмуналнг премања инфраструктурм (близина насеља). лкална развјна функција (мгућнст пласирања лкалних призвда, запшљавање лкалнг станвништва, и др.). мгућнсти стваривања вискг степена заштите живтне средине. ДМРИШТА вај пратећи садржај дби је назив п речи "дмр". У путнм сабраћају се сваки прекид вжње сматра дмрм, иак сваки прекид не мра бити дмр. П Лренцу дефиниција дмри шта је: "дмри шта су бјекти пред пута или аутпута кји служе за прекид вжње и неметан дмарање" (6). У већ пменутј студији, М. Малетин навди да су дмришта бјекти за краће или дуже задржавање путника и взила и т за краће д ЗА минута и дуже д 90 минута. у даљј разради вг питања дустал се д решења изградње дмришта типа "паркинга", днсн за краће задржавање, већ см се длучили за дмришта са дужим задржавањем. Наиме, за нужна задржавање, збг квара или неке друге акцидентне ситуације, двљна је превентивна зауставна трака. бјекти кји служе сам за паркинг неклик взила сматрам сам сметњм, нефункциналнм инвестицијм, а не дмриштем на аутпутевима. Мгуће је да дмришта типа "паркинга" буду, ипак, примењена на неким тешким теренима где нема места за развијање фукција дмри шта. Превладал је мишљење да на дмришту дминантну функцију мра да има дмр, а тип дмришта зависи д величине сабраћајнг капацитета мирујућих взила и др. ф :е.. <::; <::;.. g.. С o

11 На кнкретнј деници см се длучили за два типа, и т: дмриште тип 1 - мање дмриште и дмриште тип 2 - веће дмриште. Ритам пјављивања вих садржаја зависи д навике взача, сабраћајнг птерећења пута, прирдних услва пдручја и сл. Већ пменуте студије и брјна искуства гвре да се ви бјекти распређују у ритму д 1-15 km у ба правца вжње. На птерећеним немачким и сталим еврпским аутпутевима гради се све више дмришта и т су најппуларнији бјекти, јер взачи псле напрних вжњи највише уживају у миру и прирднм дмру. Сабраћајн гледан, ритам треба везивати за сметње, јер честа усправања и скретања са пута нису пжељна. Сматрам да величина дмришта, такђе, треба да буде умерена, нарчит, са станвишта функције мирујућих места (брј паркинга), јер и т мже пгршати безбеднст (велики брј улива и излива на једнм месту). С тг станвишта мгуће је загварати два система: један је са мањим брјем дмри шта већег капацитета, а други је са већим брјем дмришта мањег капацитета. Први систем би више дгвара равничарским и мнтним прстрним пејсажима ка и густ насељеним пдручјима са већим брјем прикључака. Други систем би више дгвара брдск-планинским пдручјима, где се не мже лак наћи велика пвршина. На деници аутпута Ниш- БЈР Маке днија, на кјј има равничарских и брдск-планинских деница, ка и мешвитг система насеља и нива развијенсти прстра, применили см наизменични принцип пјављивања, тип 1 и тип 2. Суштина је усвјити систем с двљним брјем дмришта и да на пстану миљена свратишта взача. Свак дмриште мра да буде безбедн и јасн учљив с вазних трака. Циљ rрадње вих бјеката је да взачи тј. крисници пута мгу на тј лкацији да: удахну свеж ваздух, пршетају и пусте се, двје се д взила и у шт угднијем амбијенту пврате свежину и снагу; безбедн стану на паркинг и пгледају свје взил ван ф :f r '" с: r t:; С клвза и трака за вжњу; уживају у пгледу на преде и стга лака ција треба да буде у лепм амбијенту; прнађу амбијент заклњен д аутпута и взила, буке, гужве и СЛ.; нађу двљн места с клупама за седење, стазе, травњаке, сенку дрвећа, сунчане прпланке и др., шт даје амбијент за задвљење разнврсних жеља; удбн пједу свју пнету храну, али и да купе или прбају храну етн пнуде у првизрним настрешницама или бјектима етн архитектуре; нађу вду, кја је бавезна пнуда ка извр или чесма, и т на више пунктва (на паркингу, у рекреативнј целини и др.), а п жељн је да се у саставу дмришта нађе река или птк; имају услве за бављање физилшких птреба и т на више лкација п функциналним делвима дмришта (дмр, услуге, сабраћај); нађу телефнску гврницу, на видним местима дмришта, ка и разне рекламне пруке у смислу инфрмација, са разним садржајима ( сабраћају, пдручју, туризму, самм дмришту и др.);

12 свак дмриште мра да буде безбедн и iacho учљив за криснике пута са взних трака; Решавањем смештаiа пiединих ФУнкциiа на лкациiи дмри шта утврђене су птребне пвршине. Так, за тип 1 укупна птребна пвршина изнси д 3-5 ho, а тип 2 и д 8 ho. При избру лкациie треба предвидети и мгућнст ширења исте д 50 %. На слици 1 ie приказан идеiн решење дмришта тип 1, а на слици 2 дмри шта тип 2. дмришт "Чкт-Л, ПШТ1на Ниш (km ,00) Л F: ГГ:ttдА.' -,- ј f.iујw..џ«.''iа ::ини..;а,.. f1>ј,l)ыv.к1(). J1B..,<:ИЈ.ИJ.oo. (if"l'.t..цi.i ::Н3 С1l..цн.а (t»юж!жс:ro Vm,ц.'t.ИТ"Кji/".М) Ф вж::cl!'.ctoflм}'o;tџe:м'w.-v:м>и ШиQn. (:,1,Дf'ЖдЈ: 1_!"... '1pXMГ 3.,'12:1!'!у'!"мtNКЖ ng.-тл:'!: _ " <<J;Ж;,>К ;ј.ц:) 'ren»m (.:<Ј'') "'ЈЩ зутс(,,,,:1 З.. ЦФВ (4Н Д). - ''''фqp'а3ц>юi# :-y,,.t'rh. >1041\<; 5. " ){K!.iA(4(12) 8,. CМ«11liJl М4ClWllциie, l.иrnщиjl:l м ocтat'i (40 t.!l) "'f. ј.јш...)... V:...' Сл. 1 дмриште тип 1. (Идејн решење ИАУС: Р. Мал6а6ић, Н. Танксић) Rest place, alternative 1. (Design AUS: R. Malobabic, N. Tankosic) дмриште НаВалин-Л. OnWT1Ha Лесквац (km ,00)!1 П::-tДд: _.-!'е"л1.a.ljl.1!)}. J MA...- rf>a1)f;6$1нc!(дtmt111j... СЛЏРЖ/J: 1. ' м;ж.1111 :ю..ю!1,!hnк«rtз 2. - napкw<r 2в 2i! Tf!'<"JTНOt ly.'..'иna ".. 3, 1ltН"рж:\).жi!tК (1501.!2; 4. )tw) t!!twj iј<&":ј(:mt>шedщ.' 22:; u2) 5. _. f<p,)д;l»и4<ј;.:.пе rofww!w {i2jc100 10<2) 6. CftyN<ln(lf.c",;.) 7. 6;>3а:ХР8н.11 (300-.2) tкщ)t1lt ч:rt;)ј) (15iJu2 (. (tp..a>')р "Р.Џ!1JVf'>'я>.'\ (20)>l->:{ј;)>.\К.-'1i1) 10. Gl'M Ш'Тh 1Мl 11. Њв no.q)a,q.:шlt4') (Axf,,:32hj 1:<'. H;,\jWoЏ\' ttн(il'.w, (100 м'?} N)}H a МJ\& C:nO(фE Сл. 2 дмриште тип 2 (Идејн решење ИАУС: Р. Мал6а6ић, Н. Танксић) Rest place, alternative 2. (Design AUS: R. Malobabic, N. Tankosic) Узимаiући у бзир изнете услве Koie треба задвљити при избру лкациiа за дмришта, на KOHKpeTHoi деници примењени су следећи снвни критеријуми и услви: да се дмришта налазе у ритму д km, бстран; да се дмришта тип 1 и тип 2 наизменичн пiављуiу у низу; да се сигура птпуна сабраћаiна безбеднст (улив/излив, прегледнст и др.); да се пстигне лака учљивст и препзнатљивст лкациiе; пгдни мрфлшки услви терена (нагиб, прстранст итд.); вредни прирдни услви и значаiне истриiске вреднсти; близина насеља збг пвљниiег кмуналнг премања, ангажвања радне снаге и снабдевања лкалним етн призвдима; мгућнст примене елемената вискг стандарда заштите живтне средине. При изради Регулацинг плана на деници аутпута Ниш - БЈР Македниiа, предлжена су два типа дмри шта и мгући начин птималнг рганизвања да би се задвљили наведени услви. ва два типа дмри шта нарчит су пгдна за рганизвање уз трасе аутпутева длинскг карактера, шт у наiвећем случаiу и iecy аутпутеви на анализиранм пдручiу Q) :f.. <:: с.. t:i.. С ф

13 Да би дмри шта била у гдна и фукцинална средина са станвишта дмра путника неп хдн је да се на лкацији изграде и уреде следећи снвни садр ж аји : сабраћајне пвршине; пвршине за услужне бјекте; дмр са зеленилм; заштитн зеленил. Сабраliајне пвршине деле се на улазне и излазне траке, кје мрају да задвље сабраћајне прписе сигурнсти и функциналнсти и на пвршине за мирујући сабрћај, кје треба да се састје д паркинга за аутмбиле, теретна взила и аутбусе. Брј ти х места је, у ствари, кључни за дређивање типа дмришта. Так се на дмришту типа 1 налази д 15 д 25 паркинг места за аутмбиле, 5 д 8 за теретна взила и аутбусе, а на дмришту тип 2, 40 д 60 паркинг места за аутмбиле и 15 д 20 за теретна взила и аутбусе. Т рећа врста сабраћајних пврши на су интерне сабраћајнице и пешачке кмуникације. Пвршина намењена за сабраћај на дмришту чини к 30% његве укупне пвршине. снвни услужни бјекти кји су непхдни за квалитетн функцинисање дмришта су јавна чесма, мкри чвр, сабиралиште смећа, инфрмацини пун кт, тргвине, етн пијаца, службени прстр, надстрешнице и др. Укупна пвршина за птребе вих садржаја је к 15 % дмришне пвршине. Највећи де дмришта треба да буде Сл. З дмриwте у Сијетлу, САД (Ф а т : Пр ф. д р Љ. В у јквић) Rest place in Seatlle, USA (Photogroph : Professor LJ. Vujkovic) пвршина за дмр у кју сврставам зелене травњаке, шумарке, стазе за шетњу, итд. За ве намене треба најмање 40% укупне пвршине. Важна функција је и заштитн зеленил кјим се безбеђује заштита д самг сабраћаја са аутпута и других спљних утицаја, а има и задатак да се истакне или заштити дмришни амбијент. Укупна пвршина за ву намену је к 15%. Пример кји препручујем на слици 3 уређен аутпутск дмриште у САД У близини града Сиетла. ф :f. <::; с. tj. С &ЕНЗИНСКЕ СТАНИЦЕ Пратећи садржаји кји кд израде плана изазивају највећу пажњу стручне, али и шире јавнсти су, управ, бензинске станице. На нашим путевима т су чест и једини садржаји, а пред фукције снабдевања гривм и сталим птребама за мтрн взил, чест су и дмри шта и тргвачки пунктви и мтели. Схдн дса дашњј пракси и уважавајући снвне принципе кји су усвјени за све пратеће садржаје, а псебн ритам пјављивања и дминантнст једне функције, распређене су лкације за будуће бензинске станице. На снву препрука и искустава кја се мгу наћи у разним студијама, ритам за пстављање бензинских станица на аутпутевима је km. Сматра се да вај ритам у птпунсти задв љава птребе кје су у функцији убичајне запремине резервара

14 аутмбила. Наиме, резерва грива кд аутмбила је к 50 km вжње, шт је двљн да се стигне д наредне бензинске станице. ва раздаљина би п нвј генерацији аутмбила, кји мање трше и имају већу запремину, мгла бити и већа. Так на аустриј ским аутпутевима бензинске станице се планирају на 40 km раздаљине, шт има и еклшку кнтацију у тј туристичкј земљи. Други значајан услв је садржај и намена лкације бензинске станице. Пд тим се кд нас пдразумевал све и свашта. Није редак случај да се у гтв истм бјекту нађу бензинска станица и мтел, ка и да су ту непсредн пвршине за дмр. Бензинска станица је, међутим, еклшки непвљан бјект, са мнг граничавајућих индикатра за функцију дмра или нћења. Збг тга см се длучили да на лкацији бензинске станице снвна функција буде тчење грива, а пратеће тргвинска делатнст и рестранске услуге у дмену угститељства, без мгућнсти за дужи бравак или нћење. Такђе см, да се не би гмилале мнгбрјне функције на јед нм месту, предлжили два типа бензинских станица различитих п садржају. Пред фукције снабдевања гривм, тип 1 је намењен специфичним тргвачким птребама за взаче, ка и рестранским и услугама брзе хране. Тип 2 бензинске станице је премљен специфичним услугама за птребе взила тј. за свежење и правке истих. Мделски се предлаже да се ва два типа станица наизменичн пјављују на целј деници аутпута. Так би се на km аутпута мгл пправити аутмбил или снабдети светским и Дмаћим призвдима ширке или специфичне птршње. Кд избра лкације бензинске станице пжељн је валриз вати и елементе живтне средине. Например, није дбр да на буде у непсреднј близини вдтка, вредних пдземних ресурса или других прирдних вреднсти. Псебн треба да се истакне да см се категрички длучили за тзв. "самсталне бензинске станице". Бензинске станице у саставу мтела нисм вреднвали ка услугу у транзиту, већ ка мању станицу за птребе гстију мтела. На снву прјектантских решења, да би се задвљиле све функције планиране на лкацији, птребна је пвршина д 3 д 3,5 ha. Сажимањем излженг, избр лкације се врши на снву следећих критеријума: ритам пјављивања бензинских станица је на удаљенсти д km.; лкација треба да буде безбедна са станвишта заштите сре дине; пжељна је близина лкалнг пута ради лакшег кмуникацијскг пвезивања запслених; пжељна је близина насеља збг јефтинијег кмуналнг премања (струје, вде, и др.); захтева се виск нив пејсажнг уређења, нарчит пдизање пјаса заштитнг зеленила. На снву идејнг решења и регулацине разраде дшл се д пјединих специфичних намена и њихвих вреднсти. (видети сл. 4 и сл. 5). Так имам следеће снвне намене пвршина и њихв прцентуалн учешће у распдели: сабраћајне пвршине услужни бјекти заштитн зеленил бдн зеленил к 40%; к 13%; к 19%; к 28%. ф :f <::; <::; t:; С

15 Беэнска станица Пуквац Л : '., пштftалесквац (km ,(0) Сл. 4 Бензинска станица тип 1 (Идеiн решење : Р. Млббић, Н. Тнксић) Petrol station, alternative 1. (Design: R. Molobabic, N. Tankosic) Бензинска станица тип 1, с снвнм функцијм снабдевања гривм и функцијм тргвачк угститељскг садржаја, треба да садржи и следеће бјекте и садржаје: зелен разделн стрв у пјасу д најмање 20 т д пртчних клвза, улазне и излазне клвзне траке; тчећа места, ак је укупн сам, нда шест за путничке аутмбиле и два за теретна взила. Прдаја птршних делва за аутмбиле, п мгућнсти на излазу са тчећег прстра сигурати места за дсипавање уља, вде, прање стакла и др.; паркинг прстр за 40 д 60 путничких аутмбила, 12 д 16 теретних взила и 4 д 6 аутбуса са птребним клвзним тракама за манипулисање; већа јавна чесма, јавни мкри чвр, п правилу у квиру тчећег места, WC (мушки, женски са мин 30 т 2 брут пвршине), привремен сабиралиште смећа (мин 30 т 2 брут пвршине); табла са називм и планм бензинске станице на виднм месту Q) ::е t:; с t; С кд улаза; инфрмативни-туристички пункт на излазу из станице (с јавним и службеним телефнима, инфрмацијама непсреднм приступачнм кружењу, главним сабраћајним скретањима ка градвима, бањама, туристичким дестинацијама, прирдним и културним дбрима и др.), пвршине д мин 30 т 2 ; етн рестран са 50-1 места у затвренм прстру и места на тераси, са кухињм капацитета д к 500 брка дневн, мкрим чврм, а све величине д к 250 т 2 бјекта плус тераса; прдавнице рбе пште птршње, специјализване прдавнице/бутици (пића, хране, цигарета, штампе, кзметике, деће и др.), излжбени прдајни прстри лкалне привреде итд. Минимум за бјекте тргвине 500 т 2. службени смештај за сбље бензинске станице, рестрана и тргвина, ка и за свратиште плиције и инспекције, смештај државаца бјеката, алата и др. минимум за те услуге је к 1 т ' бјекта. Бензинска станица тип 2 је п свм садржају индентична бензинскј станици тип 1, сим шт се смањује величина тргвачке и угститељске услуге, у крист услуге државања и (видети Сл. 5). сервисирања взила

16 ј г====--...-:=..--======,----- i Бенз ин ска ст а н и ца! " В. Б иљаницал, i Qп ш т ин а Л ес к ва ц i (km ) ЛЕГЕНДА: Рt.:ГУЛЛЦИQНЛ ЛИНИЈА. ГРАЂЕ8ИНСКА flинија. ЛИНИ Ј А ГРАДЕ Виска Ј:1(; - '. p:pbel'ie - ЩСИU\i ШИQље Укупна П l3 рши н С\ 3,2 ha САДРЖАЈ' fqчинз места t!щ':нн ' 3<\,: 3 ;Уlч",ИЈ( tюзу.лз. З. - ПЗРl<иt i Г за 18 reре!тt1ю(!lзиnа i4f:и У Г ()буса. 4 1 l tфрм а ци н -тур и ст. ПУНЈ(Т {З 1>12\. S. кафе рестран {Б,деста' r.recrfl терасn). 6 ПРДЭНИЦЗ пште птр<)шњс {100 1<12). 7. сврэуиш-ге И НCtl"циј. мtши цијв, Сllуж5ен и Cv.e:.uTi!J и СТЗni1 ( ) БРЗА храна (30!А2) сан'тарни ЧР (за 1.12) сер гјиr.j.\ за fу ' 1ИЧК(\ и тerю 1 Н", 10WlЛа са 4 Гi!раже и :'рдавни цм резервних делва (700 м2) и Сл. 5 &ензинска станица тип 2 (И де јн р е ш ењ е: Р. М л б б ић. Н. Т н кси ћ) Petrol station, alternative 2. (Design : R. Molobobic, N. Tonkosic) Та к се пјављују садр ж аји кји се лцирају на на ј удаљени ј ем делу д паркинга са следећим наменама : прдавнице резервних делва и преме за на јз аступљеније марке аутмбила (мин 1 т 2 пвршине); сервиси за правку взила (д в јен за путнич к а взила, камине и аутбусе, са шлеп- службм, заклњеним паркингм за хаварисана взила и др., пвршине д т 2 ). МТЕЛИ Мтели на аутпутевима представљају пун ктве са најбгатијим и најразнврсн и јим са д рж а јима кји су предвиђени за најдуже задржавање путни к а. Избр лкација за ву намену је вема сл ж е н, ј ер услуга кја се чеку је је највишег нива дмра, рекреаци ј е и угститељства. Лренц навди : "При пр ј е ктвању станица з а дмр - мтела, ка и при прјектвању тврених деница пута, треба у н ајмању руку пклнити исту пажњу разради и најмањи х детаља, јер за време бравка и дмарања взачи и путници желе да уж и вају у лептама клине, те се мрају имати у виду разнврсне птребе, па и ситнице" (7). Ка и кд других садржаја важан је ритам п ј ављивања, к ј и је вде најпрблематичнији. Наиме, дсадашња наша искуства нису днела ника к ва правила, па так имам на деници аутпута Беград - Ниш с десне стране мтеле и на 1 km удаљенсти, а с леве и д 1 km. Истра ж ивања кја су бјављена у студији (4) указују да су еврпска искуства вема различита, те да је ритам пјављи вања вих бјеката д km. Валризујућ и кн к рета н прстр де н ице аутпута Ниш - БЈР Ма кеднија, псебн градска насеља, пштине и интересе пјединих пштина у дмену транзитне и укупне туристичке пнуде, ка развјнг инпута, дшл се д критеријума да се на јмање ј едан мтел нађе на теритр и ји једне пштине и да се т ствари у ри тму д km. Ради веће прмци ј е туристичких дестинација у ширем кружењу, на аутпуту се предвиђају и тзв. мтели у туристичк - рекреативнм к м п лексу. Т су већи бјекти с најбгати ј м и најлуксузн и јм пнудм. стали прстрн-урбанистичк и услв и у п тпунсти дгварају лкацијама дмр и шта, нарчит из дмена сабраћаја, угднг пејсажнг амбијента и др. Псебан критеријум кји би требал задвљити је да се мтел нађе у близини већег града, та к да пст ј и и мгућнст његвг ф :f.. ::s;; r с: с r.. t;.. С

17 ф ' двнаменскг кришћења. Валризујући вај к ри теријум у туристичк-рекреативн м кмпле к су, највећи мтел тип 2 предлаже се у непсреднј близини града Лесквца, на месту укрштања м агис тралнг пута М - 9 и у бли з ини јаке туристичке п нуде у Лесквцу, на Вла с инскм је з еру, Старј планини и др. На снв у прграм с ких садржаја у с вјили см два типа мтела : тип 1 и тип 2. Мтел тип 1 је стандардних садржаја, с тим да се и з два ја дминантна функција дмра и д неклик дана. (видети Сл. 6) Мтел "кр ви н л", := пшти надаље вац '" (km ) l1е;гf;.нда. : _._ >ЩУМЩЮНА ;:}iни.:а.w_. П' Д1'>::(!:1lCк.r.ИkКЈА ffi1iи».ofj>аде Ј1rmАЩt (;:>:ДЊZ (Bo1,..'OJ\\) J1w.::1"<J ПWМ"ffНUШР\ЖдiXl"'::) <f.$- rl;fж(} -'1'<lпorm,!'!щmet.(3 M!30 'W,. Ш»бrыз Сл. 6 Стандардни мтел тип 1. ( Ид е ј н р е ш ење: Р. Ма л 6а6 ић, Н. Т анкс ић) САДРЖАЈ : 1. - n.з.рк'lнј за 50!'1>'ТН.f'!Кк(.К'(Жrnt 2. (tщж'иt( 18 'l"щ>у#l1( В<:)"{: Mn; '!1)(jyr.a 3. ре.:.:тp;l Н :t>$mr.1.щ (З().WCЦ.) <1. '/d!(ft/;1 ЏЮ 1(Ю neжflј<tј 6. r.pqwэnн ЦG (2 х 150.tZJ в.. 6рэв храна (200 l2i 7. <1фс (200 2) е. етн пијаца (125 "';ђ Н, if>fж l1 r,.r (lр' i И'l:l()(l. (Ј.1U':uщ<l:tМ{150 2} 10. ja61o!". С11р':"СЩ Т<:јЮН«1 1JJ.E'1>Ю C1".!t Standard road-house, alternative 1. (Design: R. Malobabic, N. Tan kos ic) Птребна пвршина за функциналну ргани з ацију пр стра изнси к 6-8 ha, али је наша препрука да треба и з вршити прверу у пјединачнм случају, псебн ак с е лкација налази у СЕ :r: t:; с :r: t:; С з ни шуме Ј реке или некг другг прирднг или културн истриј с кг раритета. Суштина је удвљити псетицу и лкацију наменити с вим врстама гстију, нима са мање средстава и ним најбгатијим. Псебн је питање, ка дилема, да ли у саставу мтела тип 1 градити и бензинску станицу. Днели см длуку да т није непх дн и да би т угр з ил његву снвну намену, угдан дмр. снвне пвршине на лкацији имају следећа прцентуална у чешћа: сабраћајне пвршине к 20% пвршине за грађ е ње бјеката к % дм р и рекреација к % заштитн з еленил к % Прграмски садр ж аји мтела тип темеље се на његвј дминантнј функцији Ј угднг дмра и рекреације. У мтелу тип 1 треба да има к 50-1 лежаја Ј са двљнм величинм рестрана и сталих пратећих садржаја у циљу разнврсних угђаја. Величина бјекта не треба да прела з и д т 2. Сабраћајне пвршине Ј как в з не так и мирујуће Ј треба да к вантитетм и к валитетм, задвље функцију сигурнсти и к м дитета. Брј паркинг места услвљен је величинм мтела и креће се у границама : 50-1 путничких в з ила, теретни х взила и 5-1 а утбуса. Мтел је свјеврсна презентација ту ризм а, а нарчит лкалних вреднсти, збг чега су и непхдни инфрмативни пунктви свему шт садр ж и та услуга. Све т треба да буде у непсреднм ддиру са крисникм. Л к ација треба да има псебну вреднст у

18 ( Д'ЖАЈ : рекреативнм смислу, к ји мже да буде у ширк м распну, д спртски х терена д трим стаза и стаза за шетњу. Плазна уређење је длучујућа кмпнента квалитета амбијента, те заштитн з еленил и стал мра сакрити мтел, как д транзитнг са браћаја, так и д лкалних кретања. Мтел тип 2 је највећи бјект за дмр на дређенј деници. Назвали см га и туристичк-рекреативни кмплекс, јер треба да представња један прави мали град у ази прирде и мира псле МТЕЛ ВЛЛСИ НД Л, OnUJТи н а Лесквац {km 8i3O. ј '. ' (1:);ж н:rt r sa l1pejl.q :1"(1<""11<1«, l.. r.мж.;4w. N(4//j 4C111K," eoжtm tt1ж щ'6усв З :?opaк ':8 To)(OМ ( Г.Ј)')К 3(:0 Мl)C':"a) ':'. )1'fЈ {ff/&f(!)1с-";) 5.' r.р.:';,;\*"щ( 2 х ).. t»ja ;ш.:!) >.12) 1. 1C {и2) t!пжl '"'iaц.j {ZS 62) 9.' j<l luм:.:ш,"rк 'v.<ф: SOм2) 10 jrt l:lн. ' W'.м:1 11. t<u1 111Щi'1ј,:.. :. ш,нм..а џ,:) 1.\2 са 5 ropкncj.:j 11. ' ь...нзиltl':><j t:п:1jtt ( t :':"чм,!,,h!l... сс 'а) З i':mp',:..-.с fl!j1i'нot и :t lж11 ;j.." Сл. 7 Мтел тип (Ид е iн р е шење: Р. Ма л ббић, Н. Тнк сић ) Road-house, alternative 2. (D esign: R. Molobobic, N. Tankasic) напрне вжње. Друга његва функција је репрезентација туристичке пнуде ширег пдручја, са мгућншћу дласка на дређене дестинације. Пнуда бравка и длас к а у бли ж ња излетишта мра да буде највишег нива и признатг стандарда вр хунске туристичке услуге. Са таквим функциналним за хтевима, избр лкације пстаје вема слжен, јер мра да уважит изразите прирдне вреднсти, али и људске птенцијале и квалитет туристичкг кружења. На деници аутпута Е-75, Ниш - БЈР Македнија, длучили см се за лкацију у непсреднј близини града Лесквца, на бали Мраве, испд планине Кукавице и у близини Власинскг језера, а у ширј гравитацинј з ни неклик бања и манастира. На слици 7 представљен је идејн решење на изабранј лкацији, кје је пнуђен у Регулацинм плану аутпута. Укупна пвршина за рганизацију ви х бјеката и з нси д ha, а из слике 13 види се да лкација бу х вата гтв 20 ha. Прцентуални уде пјединих намена пвршина је следећи: сабраћајне пвршине к 12%; пвршине за грађевинске бјекте к 15%; дмр у зеленилу к 35%; спрт и рекреација к 30%; заштитн зеленил к 8%. Иначе, прграмски садрж ај вг мтела, у снви, треба да Q) :f t;.. С задвљи ве услве : бјекат мтела је пж ељан у етн ар х ите ктнскм стилу, с више д 1 лежајева, више д 150 рестранских места, најмање 200 места на тераси и с више д 2000 брка дневн. Величина бјекта не треба да прелази 2500 т 2 у брут пвршини; на засебним лкацијама мгу бити и ' кафеи и рестрани у етн стилу, са специфичним наменама;

19 лака ција мра да буде сабраћајн безбедна, с најмање 1 и више паркинг места за аутмбиле, 40 и више за камине и за више д 1 аутбуса; псебн треба изградити и мању бензин ску станицу кјј је намена да снабдева гсте мтела, на лкацији се мрају наћи и услуге за гсте кји неће нћити у мтелу, тј. за не кји се кратк задржавају, слич н е нима на дмришту и т: јавна чесма, мкри чвр и др., све ван зграде мте л а, псебн п ажњу треба пклнити инфрмативним турис т ичким садржајима кјих мра би т и свуда: у згради мтела, на улазу и излазу са лкације; такђе, т мрају д а буду разнврсни пун к тви, д бјеката д гл асних табли, п вршине намењене с п рту и рекреацији су п себан задатак. на ваквм месту мра да се нађу за т врени и тврени спртски б ј екти с циљем за двљења п рдичних п треба за бављењ е м спртм (тенис, бадминтн, глф, дбјка и други мали спртви ) ; пврши н е за дмр и шетњу треба смислити у прдичнм духу, али и за све генераци ј е; псебн се мрају безбедити и ре п резентативна места за разне маркетиншке акци ј е туристичке п н уд е, д кан целарија д п рстра за излжбе и др. П рименм наведених критери ј ума и п рави л а, ка и ранијих искустава, н а деници аутпута Ниш - БЈ Р Македнија, п ратећи са д ржаји за п требе крисника пута су распређени п п риказанј шеми на Сл. 8. леrвнr.а: Q) :f.. :L <::; <::; :L.. t:j.. С [] дмриште (ТИП и 11) мтел (тип 110\ 11) = 6е Н3иt-l СКЗ станица (ТИП и 11) = r!.! f 1..!> :,. 1 i; <= :Ј: &: :: с:- Е ;r <= -q ; ; "'. '".... ф " ::: '" fi '" 1Ј :\ '" " * :;; [] [] [] [] ' [] [] []. []. [] t;. N :;i ;ј а '" N Ш :\ :L ј ii f f! ј! " ъ! е <= '" с:-. с " - - с с. -с " 3. & 1 D '" E " f f \'! ii []. :L "! '" ш ::;. [] [] [] ' ] - iз. 0>, "'. ;! :r " '" е- i\', i ј i t,. :!' f. )( с () i!. Ф Сл. В Wематски приказ пратеliих садржа ја за кри снике аутпута (Деница Ниш - границ БЈР Мкедниiе) Ап outline of supplementary facilities for motorway users (Section Nis-National border with FRY Macedonia)

20 3АКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА Дсадашње активнсти на изградњи и прјектвању наших аутпутева нису двљн уважавале за хтев за премањем аутпутева пратећим садржајима. Са сигурншћу се мже тврдити да ви садржаји нису настајали системски, а нарчит не на снву некг планскf дкумента. Дсадашње икуств пказује да ни фукциналн мгу да дгвре задатку сам ак настану на снву некг плана, кји Закн прписује. Наиме, пратећи садржаји треба да делују ка систем, сваки п свјј Дминатнј улзи у прстру. Уншење вих садржаја пјединачн, или кад се укаже интерес пјединаца, неприхватљив је и п сабраћајну функцију аутпута штетн. Суштинска функција вих бјеката је државање безбеднг сабраћаја и задвљење разнврсних птреба путника и взила. ви садржаји треба да развјн утичу на клни прстр и да буду у функцији лкалнг запшљавања станвништва, развја туризма и других привредних грана. Избр лака ција услвљен је ма кра и микр услвима, а све т зависн д функциналних птреба пјединих садржаја, не би бил превише или премал. Наиме, свака как их _... Др Р а д м ир Мала баби ћ, ди п л. ин ж. грађ. ИАУС лгица Бакић, ди пл. п р с. план е р ИАУС Резулт а ти в г рада су д е и страж ив а ња на пр ј екту "Ра з в ј, п р ст р н у ре ђ е ње и к ришћ ење магистралних инфрастр у кту рни х кридра у СрБИјИ" (МИКС) (СГР А) к ји фина нс ира Мини ст ар ств з а на у ку, тех н лг иј у и ра з вј Р е п ублике Ср б иј е. ЛИТЕРАТУРА активнст на транзитним тракама сим вжње је сметња, а нарчит скретање, збг чега треба настјати да сметњи буде шт мање. Стга је псебн непхдн да се утврди ритам пјављивања пјединих садржаја, как них функцинални х, так и них брјнијих за птребе крисника пута. Дсадашња искуства и нрме, нарчит инстрана треба прихватити, али има и специфичнсти и традиције на нашим прстрима кје треба пштвати. Уз пштвање ритма, непхдн је валризвати услве насебинскг система уз кридр, прирдне и стврене вреднсти. Треба, такђе, пстићи виск степен заштите средине на пје диним лкацијама. Истичем ка важне закључке, да је битн да бјекти буду равнмерн распређени у прстру и да у свјим прграмским садржајима теже ка дминацији једне функције. (1) Закн Прстрнм планирању и уређењу насеља и прстра; Службени гл. Р. Србије, бр. 44/95. (2) Малетин М., и др.; Планирање и прјектвање пратећих садржаја магистралних путева; факултет, Беград, На примеру решавња лкација за деницу Грађевински (3) Нацрт Прстрнг плана инфраструктурнг кридра Ниш - Г раница БЈР Македније; ИАУС Беград, (4) Малетин М., и др.; Планирање и прјектвање пратећих садржаја магистралних путева; Грађевински факултет, Беград, 1993.; стр 41. (5) Нацрт Прстрнг плана инфраструктурнг кридра Ниш Граница БЈР Македније; ИАУС Беград, (6) Лренц Х.; Прјектвање путева и аутпутева; Грађевинск књига, Беград, гд.; стр (7) Лренц Х. ; Прјектвање путева и аутпутева; Грађевинск књига, Беград, гд.; стр (8) Малетин М.; Планирање и прјектвање пратећих садржаја магистралних путева; Грађевински факултет, Беград, стр. 9. аутпута Ниш - БЈР Македнија, навели см све релевантне услве кји су длучивали пстављенм систему пратећих садржаја на тј јш не изграђенј деници Кридра Х. ф :f с:::; с :J С

21 У!РБАНИЗАМ L _

22 Снежана Су60тић* ПЛАНИРАЊЕ У БЕРЛИНУ ИЗМЕЂУ РАДИКАЛНИХ УРБАНИХ ВИЗИЈА И ПРАГМАТИЧНСТИ PLANNNG N BERLN RADCAL URBAМ VSONS VERSUS PRAGМATSM Апстракт: Уједињење Берлина у пследњих 12 гдина није би сам плитички, сцијални или друштвени задатак кји требал решавати, већ бил птребн испратити га је је једнм препзнатљивм и хмгенизујућм урбанм структурм. Т је управ пкушан израдм и пдмаклм имплементацијм већ Структурнг плана намене пвршина за Берлин- централни (planwerk nnenstadt), кји бухвата пвршину д 30 км 2 Урбанизам и архитектура, кји се практикују у пследњј деценији дсликавају круту и кнзервативну естетику и чврсте смернице традициналне еврпске градградње, кје прпагира План и градски Сенат. Так су све идеје и прјекти савременг урбанистичкг и архитектнскг лизванг тржишта некретнина и аннимних интернациналних инвеститра превагнули. Кључне речи: деструктивнст, фрагмен тарнст, критичка рекнструкциiа versus урбани пред ели мдерне, традицинални еврпски урбанизам, План за централни Берлин УВД Већ више д једнг века ни један други град у Немачкј не пларизује и не узбуркава духве ка ва пребрз нарасла, никад завршена и дубк напа ена метрпла. Берлин је град без премца и без паралеле у Немачкј у пгледу величине, истрије, симблике и мултикултуралнсти. Свјеврснм (прускм) харизматичншћу, Abstroct: Berlin's unificotion јп the lost 12 years wos not only politicol, sociol г civil tosk to Ье solved, but it wos essentiol to 90 with reodobe ond coherent игьп structure. This wos ottempted with the eloborotion of the "Plonwerk nnenstodt", structurol lond use plon for centrol Berlin, суering п аге of 30 km 2. The urbonism ond architecture proctised јп the lost decode reflect the rigid ond conservotive oesthetics ond јпflехјые guidelines of troditionol Еигреп townbuilding, set ир Ьу the plon ond the Senote. Consequently, most ideos ond projects of modern игьп г orchitecturol expression were left oside, whereos the interests of globolised reol estote morket with ononymous internotion- 01 developers prevoiled. Кеу words: dеstгuсtiп, fгgmепttiп, criticol геспstгuсtiп versus "Stdtlпd schoft", tгditiпl Еuroреп uгьпism, "P/onwerk ппепstdt" истријскм инцидентншћу и сбитм виталншћу н првцира суревњивст сталих немачких градва. Тешк да ће се п трагичнсти, екстремнсти, атипичнј динамичнсти и упрнсти да се вазда изнва креће са нулте тачке наћи неки њему сличан град. Да бисм стекли неку пшту представу Берлину и са разумевањем се псветили пјединим квалитативним дликама нве планске плитике, урбаних прцеса и архитектуре Берлина, мрам се ипак, у најкраћим цртама, Дтаћи неких израза стале п страни, дк су интереси глбаквантитативних параметара, как бисм бље сагледали вај сасвим сбен град. Берлин се прстире на скр 900 км 2, д кјих 1/4 пвршине чине паркви и шуме, а 1/1 реке, канали и језера. Испресецан је са 200 км плвних путева, кји се надвезују на чак км плвних путева Бранденбурга, немачке државе кја кружује Берлин (слика 1 ). Границе урбане кнглмерације су јш увек приличн кмпактне, и тек у најнвије време длази д местимичне субурбанизације. Изграђена пдручја града сустичу се са ретк насељеним прирдним пределима, шумама, пљима и језерима (њих 3.000) клнг Бранденбурга. Пред вг несумњив изузетнг прирднг кружења, ништа мање није значајна културна баштина и културни утицај кји вај град, са скр 3.5 милина станвника, как у пршлсти, так и сада чини правм културнм метрплм Еврпе. Прек 160 музеја и збирки, 3 пере, 9 великих ркестара, брјна пзришта, :;; м s: \.. >-

23 -Језгр старг гра да! Г раница преске теритриiе, 18 век 5- спр атна блквска структур а, 19 век Д ржава Берлин П рстен асти с исте м и улица т раса S - ши н ски с и стем Г радска граница В де н е пврши не библитеке, три универзитета и мнштв других културних институција дпринсе да се Берлин убраја у најмћније градве немачке духвнсти и културе. Паралеле у пгледу истријске кнтекстуалнсти и аспирација вг града намећу се саме п себи. Наиме, већ крајем 19. века, Берлин, са приличним закашњењем у днсу на мћне евр пске метрпле тга дба, у квиру сам једне генерације успева да се сврста у ред 'релевантних светских градва. Данас, накн приличн бурнг пртеклг перида, пет на слуђује шансу, да у надкнађивању прп у штенг, у дсад невиђенм прце су мдернизације и свебухватне урбане бнве, редефинише свју п зицију и улгу у хијерархији еврпских и светских метрпла. При тм сам 57 гдина је пршл д маја гдине, када је к 70% централнг Берлина бил разрушен (слика 2), кућа уништен или тешк штећен и 1,5 милина станвника стал без крва над Сл. 1 Урбани прстенви UrЬап Riпgs извр: [1 ј, стр. 6 главм. '" \D D- > Упрна деструктивнст градитељскг наслеђа, пчев д тридесе тгдишњег рата навам јесте једна д ретких, ак не и једина нит кнтинуитета кја се првлачи крз истрију вг града. Так се кра ј ем 19.века, мнар х истичкм вљм спрвди заме на баркнг Берлина класицистичким, затим 20-ти х гдина 20. века превлађује замена т кз. "каменг Берлина" бјектима у духу Мдерне, па на ред длазе радикални и пмпезни планви Алберт Шпера (Albert Speer), да би се у фази хладнг рата д Берлина направила урбана лабратрија сц реалистичке п зне Мдерне. Ра спадм СМЕ CON-a и уједињењем Немачке, гдине, Берлин је сведк Сл. 2 Предратна, ратна и псперата урбана структура Веrliп, 1940, 1953 апd 1989 извр: [1 ј, стр. 150

24 приличн нечекиванг брта судбине. Н, ипак, вај рушилачки прив скрива се и у - " данашњем приступу ткз. критичке рекнструкције", у тку кје се гдишње пруши к м 2 изграђене пвршине, где су на удару претежн симбли бивше Немачке Демкратске Републике. Са падм зида, изграђенг гдине, заврши се перид четрдесетгдишње пдељенсти града. Т је крај пстјања различитих друштвених система, различитг и птпун двјенг планирања, удвјених градских институција и свих сталих градских структура. Град, или пак два града истг имена, истг истријскг наслеђа, наша се п уједињењу у заиста јединственј ситуацији. Т важи как за грађанств, так и за планере, урбанисте, архитекте и плитичаре. Берлин, кји је четрдесет гдина би излг два кнкурентна и антагнистичка друштвена система и држава, премда истг нарда изгледа да никак не мже да пбегне д тг усуда. Јер, Берлин је и данас излг у кме се најнепсредније псматрају и гледају успеси, али и неуспеси и тешкће уједињења. вде се читавају све чињенице и сви аспекти пнвнг спајања, срастања и настајања једне нве, другачије, али мжда мћније и нарчит у екнмскм и културнм пгледу спсбније Немачке, нег шт је т била пре трагичнг Другг светскг рата. Берлин данашњице не претендује сам на улгу главнг града те земље, н има мнг веће аспирације и претензије. Злнамерници тврде да Берлин, увек када се за т наслути прилика, јури за фатамрганм светске метрпле. Брјне тешкће и кнфликти вг специфичнг и амбицизнг пдухвата уједињења најпре и најкнкретније се учавају управ у Берлину, а бескмпрмисна анализа пстигнутг и непстигнутг вде је свеприсутна. Свакдневница је изнела на видел да су как западни, так и истчни де Берлина, без птпуне и темељите бнве неспсбни за пстанак и све захукталију утакмицу светских градва. Већ сам пвезивање и срастање укупне урбане инфраструктуре захтевал је грмна финансијска улагања и напре (20 милијарди дм). Двљан је пдатак да је у пследњј деценији пршлг века сам у грађевинску супстанцу и птребну инфрастрктуру улжен више д 200 милијарди дм. Тлик мнг Немачка није мгла, није смела и јш никад није мрала да улаже у развј једнг града. Крените друштвене прмене, а најпре не кје се тичу привредних структура и плитике пкренуле су лавину прмена у урбанј структури, градск-техничкј инфраструктури, прераспдели урбанг живта, дистрибуцији станвништва и укупнј БЛИКВНј пјави града. Н, ни т није ништа нв за Берлин. Напртив, стање бјективне завршенсти и кначнсти, свјствен мнгим другим истријским еврпским градвима за Берлин је двајкада, чини се, би непјмљив. Јш гдине је Карл Шефлер (Кгl Scheffle( 1 ) т следећим, никад актуелнијим речима писа: "Берлин је уклет да сталн настаје и да никад није" ("Berlin sei dozu verdommt immerfort zu werden und nie zu sein. 11) КРАТАК ИСТРИЈАТ УРБАНИСТИЧКИХ ПДУХВАТА _... 1 ScheНfer, Korl, Berlin-Ein Stodtschicksol, Берлин 191, нв издње гдине [5] Са сваким нвим пчеткм тежил се нвм и барем у чекивањима репрезентативни јем и спектакуларнијем граду. Т је неминвн захтевал и делимичн се стваривал заменм и преиначењем старијих градтврних фрми или здања неким нвим. Баркни Берлин уступа мест мдерним здањима пслвних, државних и управних птреба, хтела и културних институција ткз. снивачкг дба ("Gruenderzeit'j. Махм су т класицистички надахнутне куће, наглашенг, пнекад сам "птемкинвски" симулиранг репрезентативнг карактера. Затим су двадесетих гдина 20. века дшле н ред авангардне али и пмал расплинуте урбане визије Мдерне, да би у :f '" \ >

25 Сл. З Аlbеп Speer: Размере "Веnике Хаnе" у пређењу са 5рандербуwкм капијм Север - Jyr са Proportionas of he "Grosse Halle" јп Comparison 10 he Brandenburg Gale и з вр: 12Ј, стр. 154 време нацинал сцијализма п планвима Алберта Шпера (Albert Speer) била предвиђена чувена Север-Југ са, кја би, да је у птпунсти реализвана, за пследицу имала значај на прстрна преиначења урбане фрме и урбанг ткива (слика 3). Накн Другг светскг рата, гдине, плански клектив пд вђствм Ханса Шаруна (Hans Scharoun) изради је генерални план кји, с бзирм на масивна разарања, али и хлистички приступ свјствен тадашњим архитектама и урбанистима усваја приступ целвитг преуређења Берлина. предељеју се за рганску кнцепцију ткз. урбанг предела-(stаdtlапdsсhаft), кја се пказала ка фантазмагрична представа спја града и прирде, без градтврних елемената ка шт су трг, улица и надасве блк. Архитектнски бјекти се прјекту ју ка пјединачне скулптуре на слбднм прстру. вај план, збг свг утпијскг радикализма бива дбачен, али се из њега преузима сабраћајн решење, днсн мрежа брзих улица-путева, кја и данас битн предељује планска решења. Псле пделе, чина кји је представља пследњу демнтажу нга шт је вај град пд називм Г ерманија симбличн требал да представља немачкм нарду, у истчнм делу настаје :::; '" \D > град ширких магистрала, палата за радни нард и мнштв слбдн стјећих стамбених блква. С друге, западне стране ниче град више примерен аутмбилу нег чвеку, са ништа мање радикалним примерима стамбених четврти у духу интернациналнг стила. У бе плвине града, д краја педесетих д краја самдесетих гдина, наступа масвна индустријска призвдња станва. Следећи фрдистичке принципе настаје нвих стамбених јединица, твренг типа, у виду грздва (C1uster), излваних а ипак приличн хмгених у днсу на урбани кнтекст. И у једнм и у другм Берлину, ддуше у истчнм мнг радикалније и кнсеквентније нег у западнм, длази д свеснг рушења и уклањања "кнтаминираних" бјеката бивше мнархистичке и, птм, злглашене, нацистичке Немачке. Берлин је у т време град празних прстра, скуп присутне, пипљиве дсутнсти и пршлг и будућег. Нарчит у време хладнг рата, празнина пстаје незабилазни спменик у самм срцу града. Так су, ткм неклик пследњих веква, сталн нве кнцепције и иделгије налазиле плдн тл и утицале на пребликвање Берлина. Свака је ставила свј траг, али ни једна није била тлик јака да му утисне прегнантну структуру и да

26 () га хмгеf-!изује. Планви кји су рађени сптицали су се супртстављене интересе, величину града и вечиту нестабилнст и неизвеснст.. Так су неки делви града резултат плвичн ф р тификациi е г е мет Риi а ж елез ница имплементираних планва или специфичних птреба, дк је у другим дшл д преклапања и пржимања најразличитијих спнтаних утицаја и прцеса (слике 4, 5, 6, 7, 8). У тм преклапању различитих истријских слјева стварали су се неки нви квалитети, днсн један хетергени кнтинуум карактеристичан за вај град. Стиче се утисак смењивања различитих временских зна и птпун различитих физинмија. Јзеф Рат (Josef Roth), гдине писује Берлин ка "тегбан кнглмерат, фрагментарнг карактера и резултат плански егзактне призвљнсти" 2. Планери се д данашњих дана муче да С л. 4,5, 6, 7, 8 а ута Структуре кје су се драэиле на урбану фрму успставе ред и неку врсту хмгене патке, али г се безнадежнст тих пдухвата к нку рс гледа у јш већј прстрнј неуједначенсти, фрагментисансти и плуралитету. Мжда су, међутим, управ та свјства на кја Берлину дају псебан шарм. Structures influencing the Urban form из в р: [3], ст р. 34, 36 ПТЕНЦИЈАЛИ И ГРАНИЧЕЊА ДАНАШЊЕГ ПЛАНИРАЊА БЕРЛИНА _... 2 Roth, Joseph јп В е гl ј п, Е јп Lesebuch {и е г Spaziergaenger, издав а ч Michoel Bienert, Koeln, Анализа прблема насталих накн пада зида светљава и значајне птенцијале са кјима се вај град сусреће. У ствари ради се парадксу, кга рекнструисању града све свеснији. настали у најмлађј берлинскј истрији су данашњи актери у редефинисању и Наиме, празни прстри нуде неслућене мгућнсти за свеукупну бнву и мдернизацију града. Т се днси как на брјне неизграђене лкације и ледине на најскупљим и најатрактивнијим прстрима, так и на читав шири птез где се првбитн, унутар централне зне пртеза зид. бнављање и пвезивање инфраструктурних система, успстављање јединственг јавнг сабраћаја, умрежавање урбаних прстра и стварање кнтинуиранг урбанг ткива, кји ће дпринети пржимању истчнг и западнг дела града захтева птпун нве планск-урбанистичке стратегије. Јер, "City" у западнм делу јш увек је западни БеРЛ1Н, истријска средина, (Mitte) је јш увек истчни Берлин, а између њих се приличн ::;: м \D.. >

27 Сл. 9 Сл. 10 Сн и центар на Птсдамскм Tpry: Футуристичка визија: Fritz Lang, "Метрплис", HelmutJahn Град са кулм, ПУ Centre, Postdamer Platz, Futuristvision: Fritz Lang, "Metropolis", Helmut Jahn City with а tower, 1927 извр: [9] стр.26 извр: [9) стр. 29 непмирљив налазе Птсдамски трг и културни фрум. Стара тежња и вечита жеља да се вај фрагментисан град напкн хмгенизује дминирају и у најнвијј урбанистичкј стратегији, ддуше сада прагматичније и систематичније нег икад. Успут се пдразумева, у најбљем немачкм маниру, примена најсавременијих грађевинск-техничких, еклшких и функциналних спзнаја. Данас се на све стране испуњавају празни прстри ратнг и пслератнг дба. Брјне централне лкације на кјима је ткм педесетих гдина расла трава, и кје су се данашњим станвницима Берлина уцртале у памћење ка брисана, ничија земља, мењају се д непрепзнатљивсти. Ипак, архитектура сама п себи не чини градве живтним, ка шт ни енрмне брут изграђене пвршине не стварају саме п себи урбанитет. Шта нда учинити у нвизграђеним централним четвртима, где је збг надређених екнмских интереса занемарен све шт би бил п мери бичнг чвека. Јер, п ::Е '" \D Q > нвм, глаткм и непатиниранм лицу зграда не лепе се никакви идентификацини брасци к кјих би мгл да се исплете нек клективн сећање. Приступ кји се наметну, нарчит када су у питању велики, мћни инвеститри, а таквих је у Берлину мнг, јесте инструментализација уметнсти, не би ли делвала ка спна између јавних и приватних прстра и безличеним палатама птршачкг и пслвнг карактера пдарила симбличке садржаје. Ипак, пгрешили бисм уклик бисм ву пјаву тумачили ка духвљење тренутн превлађујућег матријалнг принципа. Без бзира на звучна имена савремене уметнсти, ка шт су Кит Херинг (Keith Haring), Рберт Раушенберг (Robert Rauschenberg) или Џеф Кунс (Jeff Koons), ретк кад се ради критичкј уметнсти кја би наметнула јавни дискурс и пнудила дгвре на евентуалне странпутице и арганцију у узурпирању урбаних и живтних прстра. Скулптуре и инсталације п налгу и пруџбини _.... з Вуег, Christine, Тhe city of coj/eciive mеmгу

28 екнмски мћних мецена кристе се ка репрезентативна декрација, кја треба да пдржи мнументални карактер нвих кмплекса и ништа мање инструментализвану демнстративну архитектуру. Станвницима и псетицима, па чак и стручњацима стаје да се диве спектакуларним визуелним и технничким решењима, али не да и истински ступе у интерактиван днс са њима. Јер, махм се ради неддирљивим, ван кнтекстуалним урбаним рнаментима кји дсликавају премћ великг капитала и свеприсутнг екнмскг, плитичкг и културнг елитизма једнг врл малбрјнг, али утицајнг естаблишмента. Зат не чуди засад јш увек ефемерна, међутим ништа мање глбализвана реакција на вакве фенмене демнстрације мћи. У архитектури, па и уметнсти ушпте та реакција пчиње да се кристализује к идеје "више етике, а мање естетике". Без сваке сумње и вм дбу су прек птребне личнсти, ствараци и мислици фрмата једнг Андре Бретна (Andre Breton), чије идеје самсвјнсти и независнсти уметнсти, данас нису ништа мање актуелне. Засад, међутим, урбан станвништв развијених земаља живи у ери града спектакла (Christine Boyer) и свесн или пдсвесн га кнзумира, мери и цени дгварајућим критеријумима. Берлин ужурбан прераста у град спектакл (слике 9, 1 ), артикулише се ка такав, жртвујући слј п слј спственг идентитета (слике 11, 12) једнм нвм универзалнм урбанм принципу кји градве претвара у велика кн курентн предузећа. Сл. 11, 12 Шарм унутраwњих двриwт старе четврти Berlin-Mitte The charm of inner Courts of the quarter Berlin - Mitte извр : фт г рафија С. Су60т ић ::,; '" : \D >-

29 ДИСКУТАБИЛНИ ПРИНЦИПИ УРБАН-АРХИТЕКТНСКЕ БНВЕ БЕРЛИНА Листа архитеката, планера и урбаниста кји данас активн учествују у бнви Берлина чита се ка лексикн мдерне истрије архитектуре. Истине ради, не ради се увек мнументалним здањима, ткз. landmarks". Сенатска управа за развј града, заштиту живтне средине и технлгију, циља н пкушава прмвисање свјеврснг, чест сам привидне сведене архитектуре. Пркламвана жеља барем је декларативн усмерена да сва та велика имена данашње архитектуре пипају дух места, заједнички уснпе свје умеће и знање и удружен пдаре Берлину нв лице. [слике 13, 14] Прстрн и тематски ради се различитим аспектима урбане прблематике са кјима се сусрећу планери града. С једне стране напри су усмерени на изградњу нвих предграђа са прек станва са прпратним структурама, ка шт су нве шкле, бданишта и тржни центри, затим даљи развј и ревитализација већ пстјећих великих стамбених четврти, и напкн, птпуна рекнструкција бившег истријскг центра, кјј ће вде превасхдн бити речи. У кнцепцијскм смислу дшл је д прмене парадигми д Шарунвг урбанг предела (Stadtlandschaft) Мдерне ка традицији еврпских градва. Т кнкретн значи дступање д слбдн стјећих бјеката и експресивнг израза урбанистичких размера, д сабраћајнг планирања кји је примарн ријентисан на аутмбил и централн лциран их хипермаркета. вај закрет уједн представља и срж берлинске архитектнске дебате. Вдећа струја инсистира на "експерименталнм" наставку еврпске урбанистичке и архитектнске традиције, дк пзицина ::;: '" \D.- > Сл. 13 Пстдамски Tpr из в р: фт г РФи i а С. Субт ић Сл. 14 Aldo Rossi, Кварт у близини Friedrichstrasse Aldo Rossi, Quartier јп the ујсјпјју of Friedrichstrasse извр: фтграф и iа с. Субтић 2000.

30 урбанистичк архитектнска струја заступа експериментални и рафинирани наставак мдернистичких тенденција. Так се на самм крају 20. века пет пставил суштинск питање структуре и блика града. Шта значи град данас, да ли су упште птребни велегради, уклик јесу, кје су т урбане матрице и архитектура кје пдржавају такву синтезну идеју. Да ли је двљн пзвати перјанице светске архитектуре и мгућити им индивидуалну сампрезентцију и и инсценацију уметничкг тлента, или је пак птребан виск изражен смиса за урбани склп, за дух мест, лкалне кнвенције и пстјећу урбану културу. истрију и идентитете и Мнги сцилзи, филзфи, културлзи И теретичари архитектуре заступају мишљење да је, у светлу савремених тенденција индивидуализације, уз иствремену глбализацију, виртуелизацију и убрзање живта, тип традициналнг еврпскг града превазиђен и у најбљем случају сам спменик претхдних епха. Имајући у виду искуства четрдесетгдишње радикалне урбанистичке и друштвен-плитичке праксе, у вдећим плитичким и стручним кругвима Берлина, експлицитн је заузета супртна пзиција са мтм : "Берлин не треба јш једнм измишљати"(вегliп muss nicht пеи erfunden werden"). П тј тези, друштвену трансфрмацију не би требал да прати нека суштински нва синтезна слика урбанистичке кнцепције, већ призивање на традициналне урбане структуре и истријске елементе: улице, тргве, затврене уличне фрнтве, блквске структуре и једна пригушена ар х итектура, у свм плазишту кренута кнтекстуалнсти а не саминсценацији. вакав умерени, традицинални и пвремен хипкритски приступ је чест, усудила бих се да приметим с правм, наилази на критику и пкрета врл бурне дебате. Пзиција дгврних берлинских планера била је међутим врл једнзначна. У пкушају да се пнв прбуди хибернирани в елеградски идентитет и живе нека, сам јш п називу преживела места истријскг центра, дшл је д, ка шт је т би случај и у свим претхдним епхама, птпунг дбацивања урбанистичких, па и менталних матрица претхднг дба. При тм се исправн сматра да град, у свм традициналнм значењу, није сам призвд градитељских жеља мћних приватних инвеститра, дакле збир аутцентри раних пјединачних архитектнских стварења, нити је пак искључив израз жеља плитичара или интересних група грађана. вак бухватне и ширкптезне урбанистичке и архитектнске интервенције захтевале су, и у будуће ће захтевати, врл сетљив усаглашавање различитих сукбљених интереса. Наиме, сви захтеви сектралних планера, нарчит сабраћајних инжењера и урбанист, затим кмплексна урбан-еклшка аргу ментација и земљишна плитика мрали су да буду релативизвани да би се пстига кмпрмис. Пшт тип либералне градње, с бзирм на бим задатка и брзину прмена, али и с бзирм на административну расцепканст планске и гађевинске управе није би мгућ, Сл. 14 ::;: (у) \.- >-

31 ::;: м \.- > С л. 15 Планске радинице, планска пдлrа: урбани синтезни циљ, мај Planning workshops, Leitbild, may 1999 из в р: [1 ], с Тр. 70, 71 приступил се изради ткз. Структурнг плана (Planwerk nnenstadt) намене пвршина, дн сн регулацинг плана за централни де Берлина, кји бухвата 30 км 2, и У кме живи и ради к станвника (слика 15). Так је, на снву искуства Интернациналне градитељске излжбе Западнг Берлина (1987), Сенатска управа изашла са два узајамн у с клађена

32 Преrледна карта синтезна циља (Leitbild) града. Први је већ спменути циљ "критичке рекнструкције" за баркни Friedrichsstadt, а други је везивање за традицију "еврпскг града", нарчит за не четврти кје се из града. Напртив, пун је мнфункциналних насеља, претеран ширких сабраћајница и неизграђених пвршина (градске ране и жиљци бивших разарања и рушења). Један д кључних циљева је Берлина Greater Berlin извр: [1 ], стр. 16 ::;: '" \.. > темеља граде, ка шт су Птсдамски трг и Александар плац. вај прстр углавнм нису карактерисале мешвите градске намене и густине кје приличе центру 3.5 милинскг насељавање истријске срединецентралне градске четврти (Mitte), кја је псле рата изгубила две трећине станвништва. Стратешки приступ у вм пдухвату је смањење

33 ::;: '" \ D- > сабраћајних пвршна и стварање нвг земљишнг фнда, на кме би требал да изникну бјекти урбанг типа ка пртивтежа ним централним насељима изниклим седамдесетих гдина у кјима превлађује карактер предграђа. Птенцијал за згушњавање изнси је к 1.7 милина м 2 днсн 170 ha земљишне пвршине на претежн кмуналним и јавним пвршинама. Так је предвиђен стамбених јединица и 2 милина м 2 брут спратне пвршине пслвнг прстра у границама плана. Пред дследнг инсистирања на затвренј блквскј структури, мнлитним уличним фрнтвима, зацртаним висинским дредницама и стргј диференцијацији јавни х и приватних слбдни х прстра, нај кр итичније длуке днсиле су се на смањење, днсн "цивилизацију" градскг сабраћаја, не би ли истријске структуре града пнв пстале читљиве. Т превасхдн значи да се мнгим улицама, нарчит у бившем истчнм делу Берлина даје нва размернст и кнтекстуалнст. Партиципација грађанства двијала се на више нива. Најпре у фрми јавни х дискусија п пјединим темама у квиру 16 јавни х урбаних фрума, кнкретних урбани х прјеката и пет пратећих излжби. Мислим да вде треба спменути неке д централни х тема кје су биле предмет дискусија, имајући у виду израду Генералнг плана Беграда, кја је у тку. Т су: "Г рад 21. века - урбани предели мдерне", "Сабраћај у центру града", "Урбани дијалг", "Крисници ка власници", "Јавни прстри и урбан зеленил", "Нви урбанитети", "Спменик и градски центар", "Будућнст сцијалне инфраструктуре у центру града", "Шкле без ђака" итд. Упред са јавним дискусијама инициране су и планске радинице кје су на ниву детаљни х урбанистички х планва темељн разрадиле сам, за град кључних лкација (слике 15). Приступ је би следећи: у квиру планс к их радиница су дискурзивним пступкм, У фрми круглих стлва, зачете приритетне теме и прикупљене идеје. Учесници су били дистриктни планери, надлежне институције, дистриктни кревизри и надлежни сенатски завди. Пред прстрнг удубљивања, дакле нг кји се тиче физичких структура, бух ваћени су сектрски аспекти: сабраћај, слбдни прстри, урбана екнмија, земљишна плитика, правни физибилитет, демграфија, инфраструктурна премљенст и живтна средина. Резултати, как прстрни х, так и сектрских анализа улили су се у радинице, па је у складу са њима мењан преднацрт. Прјектни тимви су наравн били сучени са нужншћу кмпрмисних решења, так да нека д њих и нису претеран убедљива. Критичари вг плана де свјих замерки усмерили су управ на вакав фрагментаризван приступ, сматрајући да су прјектни тимви предлжили низ парцијални х решења без јединствене визије. На к н тргдишње дебате аутри плана су били примрани да ревидирају не кнцепције кје су изазвале бурне реакције истчни х Берлинаца, али и значајнг дела стручне јавнсти јер су мнге предлге сматрали дрскм рестаурацијскм првкацијм. Так се у усвјенм плану дустал д радикалг уклањања угледни х бјеката бивше Истчне Немачке и приклнил филзфији "пмирљиве" интервенције. Принципи кјима се Сенат у планирању вди, а кје је зацрта _... 4 Die We lt: Berlin wird Vorreiter im Stoedtebau, Dankwart Guartzsch, Мај * Мр Снежана Су60тић, Геграфски факултет, Беград

34 парламент, вде су сам таксативн набрјани у виду смерница: Истријски центар и City West треба развијати так да не к н кури ш у ј едан другм, већ да се дпуњ у ју; Унутрашњи развј има преднст у днсу на спљашњи, шт кнкретн з начи спутавање експанзивнг раста града; Фавризвање мешвитих намена у централним делвима rрада/станвање у центру у претежн мешвитм днсу д 20:80 (станвање:пслвне намене); Густина и зеленил се днси на пстизање дгварајуће велеградске густине, где ће пстјећи слбдни прстри задржати рекреативну на мену. Нарчита па ж ња мра бити усмерена на чување визура и урба нклиматских услва ; Шт је Moryfe мање рушења, уз тежњу града и архитектуре дведу у везу са нвм изградњм; Планска сиryрнст се мра безбедити как грађевинским фирмама, так и инвестиција; инвеститрима, днсн не сме дћи д блкаде птр ебних Неrвање jabhor и стручнr дискурса кји пдразумева да у даљем планирању мрају учестввати сви релевантни друштвени и стручни актери, збг п стизања шт већег кнсензуса; да се затр пани и преслјени истријски трагви Закључак Усвајањем плана за централни Берлин ( ) запчет је нв пглавље урбане истрије у Немач к ј. "Први пут накн Другг свет скг рата и демнстративн за све друге немачке градве, у главнм граду Литература: Немачке ће се спрвести закрет у плитици планирања. (.) Урбани развј преусмерава се са периферије ка центру гра да". 4 чигледн је да берлински План (P/anwerk nnenstadt) има нешт д карактера манифест а, јер се недвсмислен зас нива на ставу да је згус нута градња у духу еврпске традиције и рекнструкција пстјећи х и непстјећих истријских трагва једина мгућа, и ка будућнсти ријентисана урбана фрма. Такђе се са пун презира испљава радикална иделшка критика Мдер не, кјј се приписују прмашене гра дградитељске визије, вакуми настали у језгру града, безразмернст и надасве нестанак урбанг идентитета. вакав децидиран и искључив став (иначе пзајмљен управ д Мдерне) дгвран је за врл ригидне принципе и кнзервативну естетику, кји диктирају тренутну урбанистичку пра ксу у Берлину. С друге стране ка и сваки план, так је и вај списак дбри х намера и, више или мање, стваривих жеља. У пкушају фрмулисања нвг лкалнг идентитета пнуђени су кмуникативни јавни [1] P/anwerk nnen stadt Вег/јп, Вег/јп 5tadtentwick/ung 25, 5enatsverwa/ tung {uег 5tadtentwick/ung, Umwe/tschutz und Techn%gie, Вег/јп, [2] Berlin. је Hauptsatdt, Vergangenheit und Zukunft ејпег europaeischen Metropole, Ur. Werner Suess, Ralf Rytlewski, Bundeszentrale fuer politische Bildung, Schriftenreihe 362, Впп [3] Ber/in-5tadt ohne Form, 5trategien ејпег anderen Агсhitеktщ Preste/, Minhen [4] Ku/tur-Urbanitaet-Moderne, izdava Heidemarie Uh/, Richard 5husterтп, Dје игьапе Aesthetik des Abwesenden, Possagen Ver/og, Ве -, [5] 5cheff/er, Кг/, Вег/јп-Бп 5todtschicksa/, Вег/јп 1910, нв издање 1989.гдине [6] Roth, Joseph јп Вег/јп, Ејп Lesebuch {иег 5paziergaenger, издавач Michael Bienert, Koeln, [7] Вуег, Christine, The city of collective тетгу, MT Press, Cambridge Massachusetts, London, [8] Dје We/t: Вег/јп wird Vorreiter јт 5toedtebau, Dankwort Guartzsch, Мај [9] Museums Journal, Museumspodagagischer Dienst, berlin, прстри, мешвите и разнврсне прстрне структуре и функције, тежил се стабилизацији мешвитих сцијалних слјева, а све т са намерм да се дгври прмењеним друштвеним, еклшким и сцијалним птребама. Главни циљ ваквг кнцепта је атрактиван и урба н центар града са везним структурама и кхезивнм мрежм привлачних јавних прстра. Јачајући станвање и рад, културу и кму никацију чекује се стварање предуслва за унапређење урбанг живта у једнм јединственм и закруже нм Берлину. стаје да се види да ли ће напри усмерени ка видању пстје их физичких и духвних жиљака вг града изабраним приступм заиста урдити плдм. ::;: м : \ >

35 Кiнкурси

36 ПРИКАЗИ КНКУРСНИХ РАДВА ЛЗНИЦА, ЗЕМУН, КИКИНДА, БАЊА ЛУКА, ШЋЕЋИН Велики брј убанистичких и архитектнских кнкурса, КИ су се држали ве гдине, пдстакли су редакцију да да предлг да се часпис "Архитектура и урбанизам" пзабави вм темм и да награђени радви нађу мест у часпису. Значај тема кје брађују ви кнкурси, велики брј учесника, разнврснст идеја и иницијатива су нешт шт треба да стане трајн забележен ка сећање за будућнст. Брјне племике кје се вде накн ддела награда су нешт шт треба да пдстакне архитекте, да се данас пзабаве мнгим питањима кја се не днсе сам на награде, већ на низ нерешених прблема у струци, ка шт су прфесинална уређенст, дгврнст према друштву и прстру у кме делују, дгврнст друштва према струци. Прикази награђених кнкурсних радва централних зна Лзнице, Земуна и Кикинде сакупљени на једнм месту, мжда ће дати дгвре на нека питања кја су стала нерешена, мжда ће тврити нека нва... A 'arge number of uгьап апd architectural competitions held this уеаг prompted the editorial board to deal with this theme јп the јuгпаl"агсhitесtuге апd UгЬапism" and present the awarded works. The imрrtапсе of topics tаkеп up Ьу the сmреtitiпs, the huge пumьег of participants, the diversity of ideas and initiatives ought to гетајп регmапепtlу saved for the future. Numerous polemics set off after the Qwагdiпg process should encourage architects to deal with multiple issues not only referring to awards but also to п аггау of unsolved AN OVERVEW OF COMPETTON PROJECTS LOZNCA, ZEMUN, KKNDA, BANJA LUКA, SCECN probems јп the ргfеssiп, such as professional геgulаtiп, responsibility towards the society and space јп which they act, responsibility towards others and oneself and finally responsibility of the society towards the ргfеssiп. Тhe overview of awarded сmреtitiп projects of the сепtгаl parts of Loznica, Zemun and Kikinda gathered together here тау give answers to some реп questions and raise others... Mila Pucar

37 Л3НИЦА Назив кнкурса: КНКУРС ЗА УРБАНИСТИЧК - АРХИТЕКТНСК РЕШЕЊЕ ЦЕНТРАЛНГ ТРГА У ЛЗНИЦИ ' рrанизатр: Скупштина апштине Лазница, Удружење урбаниста Србиiе Предмет рада: "Лазница спада па величини у к атегариiу "малих и средњих" градва каiи су крз CBaie трiање држали дух српске варши, Koia Hacтaie п мери чвека, "свга варшанина", а мења се и прилагђава технлшкцивилизациiским захтевима временских епха Koie длазе.. Лзница ie град кiи ie у пследњi децениiи дживе прмену стратешкг значаiа и CBoiOM пзициiм прераста у град изузетнг "пграничнг" значаiа... в ie за град Лзницу крак у нви век кiи представља прилику да се преиспитаiу утврђени циљеви, днесу нва стратешка предељења и праввремен запчну смишљене акциiе квалитативних прмена на жижним и реперним пунктвима развiа града [1]." трга и њихв уграђивање идеiа и предлга у будуће планерске визиiе. Пвећање интереса кришћења расплживг прстра трга крз прширење пстiећих и уншење нвих садржаiа... Учвршћивање идентитета и карактера пстiећег трга ка препзнатљив амбиiент градскг трга, крз артикулисање његвих рганизациних, регулативних, бликвних и естетских вреднсти... Пребликвање унутрашње структуре трга и клни х блква, унапређењем естетск-амбиiенталне препзнатљивсти... Преуређење прстра трга за разнврсне с тацинарне садржаiе и различита "дгађања" манифестацинг карактера... Унапређење мреже сабраћаiних тква увђењем ширке скале мгућнсти двиiања различитих видва кретања... Уграђивање акцената и/или мтива трга (централних, секундарних) каiи ће дати привлачну "снагу и мћ" тргу да активира, инспирише и пспешуiе размен у дгађања и прмене садржаiа активнсти крз време... [2] Пвд за кнкурс: Лзница ie ieaah д ретких градва кiи у себи садржи скуп више вема атрактивних слбдних градских прстра. Један д наiважниiих ie главни градски трг, кiи заузима централну пзициiу у днсу на фрмирану градску матрицу. Трг п свiим ресурсима представља права бгатств (река праста виiуга крз центар, све улице ваде у центар Лазнице, трг чине "прменада", скверави, пiацете, паркви итд. ), чиiи птенциiали нису активирани. Трг свiим тренутним стањем представља пасиван прстр каiи се кристи "нак как мра", iep су његави патенциiали неискаришћени и неактивирани. Са друге стране, Скупштина пштине запачиње "нви развiни циклус за нви милениiум", пакрећући иствремен планска акта на ма кра ниву (израда ГУП-а града и ПП апштине Лазнице), запачиње прцес евидентирања прстрних птенциiала на ниву града, желећи свiим грађанима (и птенциiалним инвеститрима) да праввремен предчи све преднсти града Лзнице, как на микр, так и на макр плану [1, 2]. Задатак кнкурса: Задатак кнкурса има више тематских нива: Плански нив има за циљ да пвеже трг са кнтекстм и градским кружењем у вишеструкм блику: визуелн, кмуникацин, функциналн, бликвн, итд. Прграмски нив има за циљ да активира све птенциiале трга, да пвећа степен његве атрактивнсти и "трасира путеве" његвг живљавања. ПРiектни нив има за циљ ремаделациiу читавг прстра и физичких структура, са жељм да се iacha "дефинише" прстр трга, естетски дведе да нива атракциiе кiи заслужуiе и абликвна успстави архитектнску препзнатљивст как свiих микрамбиiената, так и целине амбиiента трга у днсу на град [2]. Циљева кнкурса (извд): Преиспитивање пстiећих, прграмск-прстрних пставки пстiећих планских аката за прстр и кнтекст Критеријуми (извд): АТРАКТИВНСТ и ПРЕПЗНАТЉИВСТ трга; КМУНИКАТИВНСТ пнуђенг кнцепта трга; УКЛПЉЕНСТ и СКЛАДНСТ; СЛИКВИТСТ, ЛИКВНСТ и вишеслiна ПЕРЦЕПТИВНСТ дживљавања трга ка жижнцентралнг градскг пункта; ИЗБАЛАНСИРАНСТ и ПРФИТАБИЛНСТ; ЕФИКАСНСТ и СТВАРИВСТ пнуђених идеiа; ЗАКРУЖЕНСТ целвитсти трга и ИНТЕГРИСАНСТ трга у непсредни кнтекст и градск кр ужење; ВИШЕСЛЈНСТ и МУЛТИАПЛИКАТИВНСТ; КНТИНУИРАНСТ предлжених прмена... [2] цењивачки суд: Слбдан Каитвић - председник С Лзница, председник жириiа; Владимир Андрић - птпредседник С Лазни ца, заменик председника; Чланви: Представник Министарства урбанизма и грађевина Слбдан Г аiић, д.и.г., Начелник урбанизма С Лзница Зран Ђуканвић, д. и.а., представник УУС-е Драган Паiић, председник И С Л з ница Лазар Кузманв, д.и.а., представник УУС-е Слбдан Тдрвић, д.и.а., председник Савета за урбанизам С Лзница Представник САС-е Заменици чланва цењивачкг суда: Весна Папвић, представник УУС-е представник С Лзница Приказ пiединачних радва ка репрезената рез ултата Кнкурса - ре з име Извештаiа ЖиРиiа _... 1 За пиказ в г кнкурса каришћени су следећи материјали:. [1] Пр грам с к лланске пре п ру к е; [2] Пр грам кнкурса; [3] 06разлжење жирија и Ка т алг к н ку р с ни х рад ва.

38 НАГРАЂЕНИ И ТКУПЉЕНИ РАДВИ HArpAДA wифра 'ТРГ Аз ll Аутрски тим: Душан Сушић-Хабитат-техник, Дубравка Сушић, сарадници : Андреа Сушић, Светзар Т ефилвић, Зран Дрндаревић Став аутра: "Т ражи се дгвр на суштинск питање: да ли су грађани Лзнице и њихва управа спремни да се слбде и дрекну (делимичн, не птпун) фетиша званг аутмбил, кiи ie унушти градски трг и ужи центар Лзнице, и препусте Tai исти трг пешацима свих категриiа и њихвм кришћењу, сусретању, кмуникациiама, дружењу: деце, младих, старих, заљубљених, итд... OBai рад заснива cboiy кнцепциiу на препуштању централнг трга и дела ужег центра пешацима." И3 нзвештаја жнрнја: Аутр темељн анализира све битне аспекте рекнструкциiе градскг центра тражећи слнце свм кнцепту. Прмишљен фрмирање сабраћаiнг прстена на КМФРНi дистанци мгућил ie фрмирање трга Риiентисанг искључив за пешаке. Сам прстр трга дефинисан ie према реци чиме се и зна реке укључуiе у сцену трга. Аутр предлаже низ влумена кiифрмираiу руб трга и артикулишу висинске регулациiе. Са истчне стране предвиђена ie рекнструкциiа рбне куће и нви хтел за кiи ниiе безбеђен адекватан клски приступ... Рад у целини свiим решењима представља снв за урбанистичку разраду пдручiа трга уз БРiне дилеме д кiих су сам наiизражениiе пменуте. '" u ::.::

39 11 НАГРАДА: wифра "ЛЗА" Аутрски тим: Драгмир Т Дрвић, Димитрије Младенвић, Драгутин Саламн, Александра Станјквић, Угљеша Тдрвић Став аутра: "Имајући у виду карактер прстра к ји је предмет вг кнкурса и његв мест у пштј слици града Лзниц е, аутри предлаж у решење у кме ће се стварити склад нвг и старг, читавати кнти н уитет грађења и стварити јасна физинмија, јак идентитет и нви прстрни израз центра града." _.Ј.-:.. Из "звештаја."р"ја: Плазећи д макр нива, аутри вг рада, пнуђеним решењима дају вредан дпринс рефирмацији пстјећи х урбаних птенцијала к јима се Лзница ка град дликује. Кристећи традициналну урбану супстанцу Лзни це ка снвни материјал за рад, савременим приступм, метдама и алатима, аутри нуде решења за један птпун нв прстрни аранжман сасвим мдернг идентитета, значења и функције... Кнцепцијски, трансфрмацији предметнг прстра приступају са п зи ција активирања истријскг урбанг кнтекста Лзнице крз "пмирење" пстјећих урбаних матрица кје се ддирују и превезују крз и прек прстра кји је би предмет вг кнкурса, пштујући при тм њихву истријску лгику И кнтинуитет...

40 111 НАГРАДА, wифра "КЗ" Аутрски тим: Јасна Чикић, Љубмир Чикић, Рмина Баришић, Љубиша Радјквић-ЈП УРБПЛАН-Лзница Став аутра: "Пртчна, издужена фрма трга је заустављена чврстим структурама у виду стабилних геметријских блика-квадрата, жија симблика дређује мирнћу, статичнст и антидинамику кретања (заустављање), шт је вм прстру и недстајал ка квалитет. Примењена квадратна матрица, кју теретичари називају и магијск-техничкм, днсн магијскурбанистичкм матрицм, пгдна је стга ка елемент пвезивања и пдизања нива урбанитета прстра." Из извештаја жирија: Пребликвањем унутрашње структуре трга и клних блква, унапређењем естетск амбијенталне препзнатљивсти и јачање атрактивнсти нвпрјектваних склпва у смислу препзнатљивсти артикулисанг амбијента градскг трга, аутри стварују атрактивнст архитектнских склпва у јединствен целвит трг, а иствремен нуде реалну стварљивст пнуђених решења у днсу на затечен стање... У циљу бједињавања прстра трга измештена је пстјећа раскрсница непсредн пред градске кафане, чиме се дбија рјентисанст пешечких тква д трга према реци, кји су пдељени у разнврсне микрамбијенте, кји су живљени уређењем партера и нвим садржајима кје вај : u.. :м= прстр нуди. Фрмирањем акцента и мтива трга у виду капије затвара се прстр трга, а иствремен и увди ка рјентир кји дефинише и наглашава пстјање трга.

41 ТКУП wифра "ТАНГЕНТА" Аутрски тим: Грдана Чакајац-Крнета, Милш Крнета, Александар Марквић, Биљана Ктараш, 3Д Александар Петрвић Став аутра: "Пстјећа улична мрежа заправ немгућује стваривање јединства трга у садржајнм и кмуникацијскм смислу. Прстр трга је пдељен на три пдцелине кје међусбн нису у крелацији. Не пстји јасан урбанистички квир, кнцепција кришћења, нити изражена функциналнст трга... Замишљен је да се сви прстри трга несетн преливају један у други. ТАНГЕНТА је у кнцепту вг рада схваћена ка кнтакт, сусрет, ка непсредна, веза између трга и реке Штире кја се пружа уз њега и мгућује стварање нвих, атрактивних амбијената." И3 извештаја жирија: Пстизање слјевитсти ремделванг трга путем мгућавања двијања активнсти за различите категрије крисника трга, фрмира се флексибилн сценск кружење пмћу привлачних архитектнских склпва. Увђењем два нва сабраћајна плупрстена растерећује се интезитет сабраћаја у центру града, те се пстјећи сабраћајни чвр раскрсница кд рбне куће, пмера према градскј кафани. На тај начин се дбија прстр трга кји стварује везу са најатрактивнијим мтивм града, рекм, кја представља визуелни мтив и спј два дела града... ТКУП wифра Аутрски тим: Александар Суџуквић, Драгана Васиљевић- Т мић Став аутра: "Наглашена физичка фрма у днсу на клину, тесна пвезанст тла и изграђених бјеката, клрит у днсу на тл - степениште ка мтив увђења у прстр (изграђена фрма), чување изграђних вреднсти, зелене масе физижких фрми ка израз једнг квалитета живта... Лакћа кмуницирања и кретања, сећање сигурнсти и пуштања, искуств у дживљавању прстра, аутентичнст" u :м:: И3 извештаја жирија: снвни кнцепт аутра вг рада заснива се на изузетн експресивнј дминацији прјектваних физичких фрми. Из те пзиције предлжена решења храбр раскидају са традицијм дајући на тај начин један птпун нв идентитет урбанј матрици Лзнице. бликвнст прстра је сажета у рудиментарне фрме бјеката и плата кји, међусбн се преплићући, пржимајући и надвезујући, артикулишу трг изузетне, скр мнументалне ликвнсти сасвим експлицитн и недвсмислен значавајући најважнији прстр града...

42 ЗЕМУН - СТАР ЈЕЗГР Назив кнкурса: А Н К ЕТНИ УРБАНИСТИЧК-АРХИТЕКТНСКИ КНКУРС ЗА КНЦЕПТ УНАПРЕЂЕЊА ЈАВНИХ ПРСТРА И БЈЕКАТА СТАРГ ЈЕ З ГРА ЗЕМУНN рrанизатр: Д руштв урбаниста Б е г ра да и Друштв архите ката Б е гр ада Инвеститр: Д ирекци ј а за грађевинск земљиште и изгра дњу Б еграда КРАК П КРАК Кнкурс ка један д крака уку пн е ак циј е. П звани су стру чњаци и сви заи нтере свани да дај у свје ми шљ ење и предлге. П звани су гр а ђани Земуна да саглед ају предлге, км ентариш у и прв ерава ј у. П звани су планери да п рфесиналн бједине предлге и и д е је. П зва н е су власти да их стварују. Метдлгијм израде регулацинг плана (садржанј у Пр г раму рада на изради Р е гулаци нг плана Старг језгра Земуна кји ј е разматран и п држа н на седници Стручнг савета Урбанист ичкг з авда држанј гдине н а седниц и Кмисије за арх ите к туру и у р банизам И Ску пштине гра да д ржанј гдин е ) пр едв иђен ј е у свим фазама рад а анкетирање ст ручн е ј авнсти, р га н а вл асти (плит ике), кр исника прстра, п тенци јални х инвеститра и других за интересв аних суб је ка т а ка и р гани звање ј авних трибина, фрума, кру гли х стл ва, излжби, к нфер е нција и к нфрнтација. Циљ ј е да се првере п н уђ е на решења и прикупе и д ру ге инфрмаци ј е, и д еје и саз нања п т ребама и мгућим начини ма уређења прстра. Дсадашњи ппанви вишеr реда афирмишу Стар језrр Земуна ка један д два истријска средишта &eorpaaa, днсн једн д три језrра кја чине rпавни rрадски центар. Запаже се за чување традиције, идентитета и физинмије куптурнистријскr и прирднr амбијента и перманентн унапређење јавних прстра и функција. [ l Ј. Предмет рада: "Земун уб рајају у најстари ј е гра дв е у н а ш ј земљи. В рл пгдан геграф ски плжај и прирдн и услви, при вукли су и за држали људе да у вм дел у међ уречја снују на сеље чији се кнти н уи тет мже пратити д нелита д дана с. Нар ди са вих пр стра развијали су свју културу стављајући за сбм не сам вредне пј единачне бјекте и амбијенте, већ на пдручју града Бе града, јединствен чувану урбану аглмерацију личену у Старм језгру Земуна. н има свју физинмију, т ра дициј у, ме нталитет и изграђени днс према реци на к ју се слаља. П садржа ј у грађевинскг ф нда највећи брј бјеката су стамбе не з град е међу кјима се преп знају три типа к ја чине мдиф ик в ана рурална панн ска к ућ а, ма лградска и гр а дска кућа. Јав не з граде к ји х у п рстру Старг је з г ра Земуна п рипа да ј у развије ни м блицима ма лград ск и х и градских кућа. су пр е 1914.гдине. Гт в све јавн е грађеви н е п дигн уте Спратнст и величина б ј еката п ре тежн су уједначени. Т радициналнст је пшта сбе н с т зему нс ке архи тектуре. бликвн и сти лс ки грађ евинск наслеђе Старг језгра припада п а ннс к ј вар ијанти средње еврпске архитектуре у кј ј су засту пље ни елементи барка, класицизма, рмантизма, и стри ј ск и х нестил в а, сецесије и савреме не функ циналистичке архитектуре. Стилска ква лиф ика циј а Старг језгра Земуна је усл вна и пдра зумева превладавање једн г стил ск г пступка у бра ди з граде, најчешће њене фа са де. Инвеститри са ч ува нг на сл еђа искључив су станвници Земуна или земунска п штин а. Г рдитељи Старг ј езг ра Зему н а су п ре теж н Дмаћи ма ј стри. У др у гј п лвини XX века јављају се и пр ви Д ма ћи и н еклиц ина стр аних арх итеката [ l Ј. " пшта предељења: чување чвекве клин е; заш тита и уна пређење градитељске и културне ба штине; за штита и у н а пр еђење јавни х ( тв ре ни х ) прстра, мреже јавни х зелени х п вр шин а и ку лтур н г пејсажа; управља њ е јавни м пр стрима треба да је заснва н на филзфији суседст ва, па р тн ерст ву између јавнг и п риват н г сектра, сара дњ и л ка лне заједнице и ста нвниш тв; савремен архитектнск бликвање пр стра и бјека та; активн у чешћ е с вакг пј единца у жи в ту града и прце су планирања, длучивања и реализације; пв еза н с т и пржимање фун к ција у п рстру [ 2 Ј. Псебна предељења: геграфски и стратешки плжај; истри јск и квир ("дух места"); _ вда (ре ка и пр ибаљ е пружа ј у реалне птенцијале, с и мбиза ба ле и језгра); За пиказ вг к нку рса каришћени су следећи матери ј али: [1 Ј П рграм рада на изради регулацианаг плана старг ј ез г ра Земуна, Урбанистички завд Б е града; [ 2Ј Е лементи за израду п рграма кнкурса за унапређење кнцепта јавних прстра и бјеката на пдруч ју старг језгра Земуна, руквдилац задатка Милица Г разданић, Урбанистички завд Б еграда ; [ 3 Ј П редnг ра с пи са кнкурса за стара јез гр Земуна - ел ементи прграма, ДУБ, ДАБ; [4Ј бразлжење жириј и Кталг к нкурсних рдв. u > '" ф

43 урбана марфлгија (кмпзицине карактеристике, архитектнски склпви, визуре, симбли, слике); пстјећа регулација и п ар целација (урбанистичка кмпзиција); садржај (диспзиција и днс намена, урбане функције) [2Ј. Питања на кја су се д аутра, учесника кнкурса: чекивали дгври днс старг је згра Земуна према н епсреднм урбанм кружењу, и њихве птенци јалне везе; дефинисање јавних прстра и бјеката у старм ј езгру Земуна; значајни репери и визуре (из града и са Дунава); днс и веза бале и матрице јавни х прстра у залеђу; фрма и днс различитих видва кретања (речни сабраћај, мтрна взила, јавни прев з, бици к л исти, рекреативни - рлери, тртинети, scate-boaгdovi, пешаци); дефинисање пункт ва са највећим степенм привлачн сти - урбаних "магнета" препруке висинске и хризнталне регулације, силуете, дефинисање граница мрфлшких и тема тских целина симблима, маркерима, визуелним реперима, чување "духа места" ; фрмирање и препр ука силуете старг језгра са реке, препзнатљивг речнг фрнта и при меренг прстра бале; и др уге теме кје учесници предлже [3 Ј. Циљеви кнкурса: Укључивање прфесиналнг и јавнг мњења у прикупљању нвих. креативних идеја начинима активирања и бликвања јавних пр стра и бјеката прстрне културне-истријске целине Старг језгра Земуна, к ј а ј е прглашена за културн дбр д великг знача ја. чекује се да идеје кје су примерене кнтексту и јасн аргументване и пр езентване, ка и мтивишуће за стварење. Р езултати кнкурса пмћи ћ е у дефинисању решења Регулацинг плана Старг језгра Земуна [3Ј. Критеријуми: преп знатљивст кнцепта, начин његве разраде (дследнст крз бликвање и п редл г преме јавни х пр стра); дступн ст старг ј езгра Земуна и негва прпустљивст за све видве кретања, сусретања и задржавања; мгућнст садржајне и временске нима ције јавн г прстра ( мултифии нкци нална уптреба прстра, птимална разнврснст садржаја, аспекти целдневнг, целгдишњег начина кришћења, и сл. ); реалнст и спрвдљивст; афирмација силуете старг језгра Земуна и аутентичнг речнг фрнта [3Ј. цењивачки суд: Верљуб Јванчевић, ДИПЛ.ИНЖ.ел.- председник И С Земун - председник жири ја чланви : мр Драгана Базик, дипл.инж. арх, -председник Друштва урбаниста Беграда заме ни к председника жирија Мирк Јванв ић. ДИП Л.И НЖ. арх, - представник Друштва архитеката Беграда Слбданка Прекајски, ДИПЛ.И НЖ.арх. - представник Дирекције за грађевинс к земљиште и изградњу Беграда Милица Г рзданић. Д ИПЛ.ИНЖ.арх. - представн ик Урбанистичкг завда Беграда, Александра Фулгси, ДИПЛ,И НЖ.арх. - представник Завда за заштиту спменика културе града Беграда мр Радивје Дин улавић, ДИПЛ.И Н Ж.арх. - Југслвенск др у штв за уметнст и техн лгиј у спекткла YUSTAT Извести ци : Милица Јксић ДИПЛ,ИНЖ.арх. - Урбанистички завд Беграда Даница Антић дипл. ИНЖ.арх. - Дирек ц и ја за гр. земљиште и изградњу Беграда известилац - експерт: Те др Никлчић, дипл,инж.саб.- Секретаријат за сабраћај Секретар жири ја: Бранк Тшић, секретар Др уш тва архитеката Беграда Резултати кнкурса: пшти закључак Жирија је да је расписани Кнкурс успе, д шеснаест предатих радв ниједан рд није елиминисан. Радви су п нуди л и различите дгвре на рсписм п став ље н е теме. Заједничк бележје свих радва је примерен днс према наслеђенј матрици и урбанм карактеру Старг језга Земуна ка јединственм културнм дбру д великг значаја. Пре ма дгвру учесника на распис Кнкурса учене су три различите групе радва: радви к ји су пнудили препзнатљив и експлицитн презентиран и разрађен кнцепт, иде ј у и пр цес унапређења прстра Стар г је згра Земуна; радви кји су пнудили препзнатљив и ј асн исказан кнцепт интервенције у дмену урбанистичк-архитектнскг решења прстра Старг језгра Земуна; и рад ви к ји су презентвали и писали урбанистичк-архи те ктнск решење с псредн сагледивим кнцептм [4Ј. Чланв и Жирија су, у складу с Расписм Кнкурса и лични м стручним виђењем, гласали за најбље представнике н аведени х група радва. Међ у њима су се, у ква литетн ј к н куренци ји (псебн у квиру сам радва из најужег избра - каталгм презентваних) издвјила три, п кнцепту и приступу, различита рада за једнаквредне прве награде и два рада за равн п равне ткупе. пшти закључак Жир и ја је да је расписани Кнкурс за кнцепт унапређења Старг језгра Земуна успе и да представља дбру сн?ву за спрвђење даљих крака уку пне акције,

44 Приказ пјединачних радва ка репрезената резултата Кнкурса - резиме Извештаја Жирија ЈЕДНАКВРЕДНА НАГРАДА wифра "заштитни знак" Земуна Аутрски тим: Маја димитријевић, Маријана Бајкић ДПРИНС СТРУЦИ:. Савремени приступ кји бједињује акцин планирање; урбану ревитализацију; прмтивни и тржишни наступ. Иствремен сагледавање и целине и де таља; и прстра и акција; и уптребнг (у складу с циљним групама) и бликвнг птенцијала прстра. ДПРИНС Земуну: ШТА - "пдизање нива а т рактивнсти Старг језгра Земуна" д статуса "урбанг магнета на ниву Беграда" ГДЕ - интервенција у прстру: д кључних склпва - "пнтнскг шеталишта на Дунаву" уклпљен г у "мемријску" силуету Старг језгра Земуна с реке и из правца Беграда, д креативних елемената урбанг мбилијара КАК - предлзи кампања кје бухватају реалан и непсредн спрвди в сет културних акција с предлгм мдела креативних средстава прмције кјима на свјеврсни начин припада и сам кнкурсни елабрат. U Q > '" ::.::

45 ЈЕДНАКВРЕДНА НАrРАДА wифра урбанистичка решење - еврпски Земун Аутрски тим: Бранислав Јвин Мидраг Милашинвић Иван Никлић Марија Јвин Синиша Т емерински Дпринс струци: Кнтинуитет у планирању и дследн праћење развјних кнстанти Дпринс Земуну: Аутарск решење - планирање и рекнструкција 11 еврпскг Земуна", целвите и самсталне градске целине с изразит дбрим сабраћајним везама (метр и међунардн путничк пристаниште). Пследица пвећанг степена км у никативнсти исказана је редефиницијм намене јавних пвршина и блква у Старм језгру Земуна с истријским (амбијент, ревитализација, култура, туризам), грађанским (унапређење и редефинисање јавних пвршина и преваза) и еврпским бележјима (пслвање, кнгресни туризам, дунавск пристаниште).

46 ЈЕДНАКВРЕДНА НАГРАДА wифра ;.- _ : ГРАДСК ЈЕЗff'O 1;1000 урбанистичк решење умерен трансфрмација Земуна Аутрски тим (п азбучнм реду): Анамарија Квенц - Вујић Мирслава Петрвић Балубџић Сарадници : Растк Мињенвић лга Никлетић Дпринс струци: Прблемска ријентација прцеса бликвања прстра Иствремен сагледавање и целине и детаља Дпринс Земуну: Аутрск решење - читљив кнцепт умерене трансфрмације Старг језгра Земуна и бгата плета сагледаних и пр ј ектантски разрађених амбијената - нва пијаца; терасе над вдм - прширење и анимација кеја; "зелени булевар"; "вдени трг" испред хале Пинки кји зими прераста у клизалиште, племењен прстр земунскг парка, и сл. Предлагањем примерене пренамене пстјећих бјеката и прстра сагледани су генератри будућег развја, прстрни птенцијали за инвестирање на земун скј "берзи" са саветдавним и усмеравајућим учешћем стручњака. ЈЕДНАКВРЕДАН ТКУП wифра урбанистичк решење - Земун Аутрски тим: Јванка Ђрђевић Циганвић Вера Ристић Михаљевић Сабраћај: др Ратмир Врачаревић ЗД мдел: Владимир Лазаревић сарадник: Иван Микељевић Дпринс струци: Сагледавање разматранг пдручја у кнтексту ширег кружења Дпринс Земуну: Аутрск решење - целвит сагледавање прстра Старг језгра Земуна и непсреднг кружења изван захвата кнкурснг елабрата; дефинисан систем јавних прстра и бјеката са хризнталнм и : u вертикалнм регулацијм; детаљн разматрање птенцијала прстра и бјеката уз предлагање прграмских усмерења, услва за изградњу и рекнструкцију, пренамену пстјећих бјеката и сагледавање капацитета нве изградње; ка и варијантн и фазн разматрање сабраћајнг решења.

47 р., ЈЕДНАКВРЕДАН ТКУП wифра урбанизам и свакдневни живт Земуна Аутрски тим: Јасмина Ђкић Днијела Недељквић Бранислава Милић мр Владимир Милић Кнсултант: др Владан Ђкић _ PR!SEK'" TRO 'НЈ! MARlHKOVC.. _ ,. '}''''''.''.'.. "'... ''. ""'"',..,,, ".,..;;. i _... r\ Дпринс струци: Фр м ир а ње сета принципа, предељења и илу страција типлшким прстр ни м брасцима и мгућнстима њихве тран с фрмације Дпринс Земуну: ШТА - интегрисана кмуникативнст различитих дмена, истријски идентит и традиција, дунавски културни бразац и ре сурси свакдневнице ГДЕ - д "гардшки х ба л кна", градс ких вртва и п е шач ке пасареле д бициклистичке прменада и "кмшијскг крза"; КАК - интеграци ј м пр стра у мрежу, п дизањем сте п ена кмуни ка т ивнсти, у птребне вреднсти и екнмске исплатив сти; партн ерс т вм јавнг и приватнг сектра КИКИНДА u - Назив кнкурса: УРБАНИСТИЧК - АРХИТЕКЮНСК РЕШЕЊЕ ЦЕНТРАЛНГ БЛКА У КИКИНДИ ' рrанизатр: Јавна стамбе н а пред узеће Кикинда, Уд ружење урбанист а Србиiе Предмет рада: "Кикинда ie град к iи Tpaie ве ћ 227 гди на гдине за п че т ie уш равање на сеља путем бе л ежавања будућих ул ица премеравањем, так ш т су геметр и пр влач или ла н ац бушећи куће и так дред ил и правац улица. Куће су пстављене на регулацине линиiе, а размак изме ђу кућа мра ie бити н а iмање 17 метара (збг пас н ст и пжара). Улице фрмира i У пр ав илне правугане б л кве. Бл к ка инициiалн и п лан ск и мдул фрмира правилну ртгнал н у урбану матри цу Кикинде. Г рад К ик инда ie трп е п рмене, врл лак се а даптира на захтеве време н ск и х епха к р з Koie ie прлази. Задржа ie људску ме р у, "лалински" ш арм и дух в iв ђа н ских гра д ва, на слањаiућ и се на cbaiy БЛКВСКУ структуру и развi н У матр иц у. Мгл ie да се у Кикинди "мења све", али у квирима, увек самерљивим, унутар себе прила гдљ ивим, а ка iabhom прстру дстiан ствен регулисаних блква. Так ie и OBai кнкурс свiим тежиштем усмерен ка кик инд скам БЛКУ, искнскм м д улу прек кга ie град стварива CBoi развi мења i ућ и склпве, уз иствремен д ржавање свих свiих пред н сти и вреднсти, кiи га чине препзнатљивим и iед и нс твени м. Кнкурс и ма за циљ да ист времен птврди разв i нс т блквске матрице кикиндск г блка и ње г ву прилагдљ ив ст, кiи учесницима треба да представља изазв, да свiим предлз и ма мделвања првере све мгућнст и његвг интернг трансфрмисања и пн вн г уклапањ а у целвит градски склп [3]." Пвд за кнкурс: К ик ин да ie ти пич ан п редс тав ник Вiвђан ск и х варш и и градва, са свм специфичнашћу Банатскг круга. У Кикинди в л ада "урбани ред... прав уга ни х б л ква за тв рених урбанистичких целина... (д кiих се фрмира) ртгна лна мрежа рт га на лн их улица" (арх. Б. И лиiашев). ЗахваљУ i ући урбанистичкм блквскм реду у прстрнм уређењу Кикин де, без бзира на убрзане и слже н е прамене у пр цесу транзи ц иiе, мрфлшка слика Кикинде ie, п свим свiим с п ециф и чнсти ма "варш - гра да " стала "н епрме њ е на" и пр е п знатљ ива. Све " с п ља" наметнуте прме н е, град ска структура ie "дби i ала" или и х ie ( шт ie чешћи случаi), у CBoie "блквске м и крцели н е " акумулирала и себи адаптирала. Д рже ћи се " кдекса варш града" К и кинде, Јавн стамбен пре дузеће " Кикинда" се длу чил да запче те _ i За пиказ вг кнкурса к р ишћ ен и су следећи ма т ер ија ли : [1) Пр грамск планске препруке; [2) П рграм кнкурса; [3) 06разлжење жирија и Каталг кнкурсних радва.

48 некнтр ли сане трендв е трансфрми сања блквских структура п д утицајем тр жи шни х механизама, прав времен п лански усмери ка активирању не и скри шћ ених ресурса блкв ских структура на при меру блка Ц2, а пр ема исказаним и нтер есима Кикинђана - грађана, управе, инвеститра, итд. Жел е ћи да прмене кје су у тку усмери у правцу кв алит е тн е надградње развја града у ц е лини, длучил се да се п утем Кнкурса на п римеру пр едмет н г ц ен тралнг б л ка Ц2, пр ве ре и утв рд е мгућнсти и п рав ци будућих тран сфрма ц ијских тква б л квск и х стр уктура и ак се ствре услв и, да се путем "уравнтежених ск ладних прмена " безбеди кнтинуитет у 6удућем развју централнг пдручја и града у ц е лини. На ме ра ј е да се путем вак структуир анг к нку рса, сагледају и прецизир ају развјне мгућн сти уна пређења урбанг склпа ц е нтралнг блк а Ц2, и ти ме стври планска п дл га за квалитативни разв ј свакг градскг блка п ј единачн [1]. Задатак кнкурса: Задатак кнкурса има више тематски структуира ни х нив а: Пла нски нив и ма за циљ д а п веже блк са к нтекстм и гра дским круже њем у вишеструкм блику : визуелн, кмуника ц ин, функциналн, бликвн, итд. Прграмски нив има за циљ да активира све п те нциј а л е блка, да п већа степен ње г ве атрактивнсти и "трасира пут еве" његвг живљавања. Прј ектни нив има за циљ р ем делацију чита в г прстра и физичких структура, са жељм да се јасн "дефинише" пр стр блка, есте тски дв еде д нива атракције к ји засл ужу ј е и бликвн ус п стави архитектнску препзнатљивст как св ји х микрамбијена та, так и целин е амбијента блка у дн су на град [2]. Циљеви кнкурса: П реис питив ање пргра мск -пл а н ских п ствки п стјећи х планских аката (ГV П, Р егул а ци ни план, урба н истички пр јекат,...) у циљу њихве дпуне и уна пр еђења њихвг кнцепта у Функцији пр ела ска на тржишн -демк ратск е прц есе кји су у тк у. П већање интензитета искри ш ћења теритрије пдр уч ја уже г ц ентра и земљишта пр едметнг блка, унше њ ем нвих са д ржаја, пв ећањем капа цит е та изграђенсти и п дизање ква лит е та унутра шњ сти блквскг прстр а. Пр еуређење блквскг пр ст ра у пр е п з натљиве град ске микр амбијенте (двришта - вртве - пјацете) и лгичн пешачк п везивање унутрашњ и х пр стра и с п љ ни х уличних тква. Непсредн разрешење исказаних ин тереса (гр ађана - с танвника - инст итуција г ра д а - инве сти тра ) у к виру прстра предметнг б л ка и п дру чја уже г градскг ц ен т ра. Уна пређење мреже сабраћајн и х тква, увђење ш ирке скале н ачина и видва кретања (биц икли стич к г, рлерскг,... пешачкг) уз разрешење ста ци нарн г сабраћаја крз више мд е л ск их пција (вр еме нски граничених... д б р наплаћених... итд.). безбедити усл ве на сту п ајућ их трендва ка ш т су: реприватизација земљиш та (у ви ду п штва ња свјинске па рцелације), ремдела ц и ја садржаја (на пр инци пи ма стварења макс ималн е дбити... ), слб дн г улагања (уз успстављање различитих инвестициних дн са... ), а све у фу н к ц ији стварљ ивс ти п нуђених ре ш ења. Vнап р е ђ е њ е м рфл гије 6 л к в ских скл п ва, бгаћивањем атрактивним блицима, с кладни м фрмама, п мери трансфрмисан сти пр едметнг блка. Vншење саремен и х блика, видва и тип ва п слвн стамбених склпва ка шт су: р ен тиј е рски, пан синск и, апартмански, итд [2]. Критеријуми: РАЗНВРСНСТ пнуђен и х садржаја и мдела и СТВАРЉИВСТ предл жених визија крз мгућнст "пступ не, п сте п е н е и л и скк вн е " тран сф рма циј е бл квске с тр уктуре из пстјећег стања у пл анира н жељен стање. РЕАФИРМИСАНСТ духа традициналних бразаца варши Кикинде и VСКЛАЂЕНСТ будућих савремених архитектнских фрми, са стргим у рбани м б л квским склпм. КМVНИКАТИВНСТ (визуелна, физичка, функцинална,... ), дбра ПВЕЗАНСТ (при сту пнст, д сту пн ст... ) блквских пдц елина са не п средним И шири м кружењем. АТР АКТИВНСТ п нуђе ни х архитектнских склпва И СКЛАДНСТ урбан г кнтекста как у ц е л и ни так и у детаљи ма. СЛИКВИТСТ И ЛИКВНСТ будућег блквск г амби ј ен т а, как крз уређење тврених прстра, так и крз " укра ш енст "архи тектнск и х б ј ек ата. ЕФИКАСНСТ лакћ е реализације пн уђе н г ре ш е ња уз ПРФИТА БИЛНСТ пслвн рга низвани х п д-ц е лина. КВАЛИТЕТ п нуђ е них кнц е пат а ре гулациј е, (пре)парцела циј е и "нив е лациј е " старг и нвг, јав н г и приватн г, д ела и пдцелине итд [2]. цењивачки суд: Пр е д седни к - Б ела Ша му, д иректр ЈСП Кикинда Заменик пр е д седника - В ес на П пвић, Д. И.а., представн ик УУС-е Члан ви: З ра н Радванвић, пр ед ставн ик Министарств а урбанизма и грађевина Бисерка Илијаш е в, Д.И.а., пр е д ставник Вјвђ а н ск г удружења урба ни ста Прф. Бранислав Стјанвић, Д. И.а., пр е д с та в ни к САС-е Душк Радаквић, пр е дс е д ник С Кикинда Дц. др. Владан Ђкић, Д. И. а., п ре д став ник УУС - е Павле Б рвац, Д.И.а., пр е д ставник Др у штв а архитеката К и кин д е Заме н и ци чланва цењивачкг суда: Мр. Алексан дра Ђукић, Д.И.а., п ред ставник УУС - е Нада Р адлвић, Д.И.а., п редставник расписивача Известици : Јасна Марићевић, представник УУС-е Едита Див квић, пр е д ставник расписивача Секретар кнкурса: Светлана Ја к вљ ев ић- УУС-е Резултати кнкурса: цењивачки суд је кнкурс п ргласи ус п ешним, јер су, п њ е г в ј цени, п рис п ел и радви пружили низ за нимљивих предлга, как функ цинал них так и бликвних, п кјима би центра лни град ски блк Кикинде мга да дб иј е нв и пр епзна тљив блик И ' ли к, уз уважавање традициналнг д уха т г прстра, п тр еба крисника и захте ва тржи шта... [3]

49 НАГР А ЂЕНИ И ТКУПЉЕНИ РАДВИ Приказ пјединачних радва ка репрезената резултата Кнкурса - резиме Извештаја Жирија HArpAДA wифра "ФРТАЉ" Аутрски тим: Лазар Кузманв, Иља Микитишин и сарадник Дејан Ецет. Став аутра: "ФРТАЉ ка мдел ртгналнг прстрнг рганизвања кикиндске варши представља узр квалитетнг урбанг реда кји влада и плени. Аутри су кристили његв смиса ка најбље шт Кикинда има у свјј 250-ГДИШЊј традицији урбанг планирања... " Из извеwтаја жирија: Урбанистичк архитектнски кнцепт рада заснива се на кмпилацији традициналнг и мдернг. У урбанистичкм смислу пштвана је традицинална урбана матрица са циљем релације са пршлшћу, дк се у архитектнскм смислу пјављује мдеран архитектнски израз са циљем да дслика тренутак у. кме је наста. у кмпзицинм смислу нвпланирани бјекат пстављен је так да пштује снвне правце и свине затечене у већ планиранј БЛКВСКј структури, пштујући већ дефинисане правце регулације трга и улице, с тим шт увди нви ппречни пешачки прдр крз блк са циљем пвезивања Немањине улице и Т рга српских дбрвљаца. Мдерним архитектнским бликвањем и уптребм савремених материјала предлжен је специфичан и атрактиван бјекат кји свјим вреднстима мже дпринети фрмирању упе чатљивг и з гледа центру Кикинде.

50 11 HArpAДA wифра "ЦЕБЛКИ 2002" Аутр: Слбдан Мића Рај евић, 3Д мдел Игр Рајквић. Став аутра: "ДРЖИВА КНЦЕПЦИЈА РЕКНСТРУК ЦИЈЕ темељни принцип пнуђенг ре ш ења и заснива се н а мнгбр јни м лкациним птенцијалима најужег центра града Кикинде и њихвим пјачавањем. Пр ј ектм се нуди реалан и кмер цијалн стварив ка п а цитет физичких структура за претежн пслвне, ус л ужне и пслвн- стамб ене садржа је." Из извештаја жирија: снвна карактеристика рада је кнзистентнст урбане регулације кја се гледа у ивичнм систему градње и пштвању традициналне урба н е матрице. П стигнут је регулацин ДВјств: т ра диц инал на ивична регу л аци ја п бду блка ка с п ља, ка и атрактивни прстр унутар блка са стргм унутра шњ м регула цијм. Рекнструисани де б л ка пдељен ј е на пе т приватних грађевинских парцела кје се м гу активирати на више различитих начина. вакав кнцепт мгућава флексибилнст реализације у дин ами ци к ја дгвара п јединачним инвеститрима. Пнуђени мдел рекнстр ук циј е б л ка са примењенм парцелацијм и урбанисти чкм км п зи ц ијм јасн диференцира пр стр приватних парцела и јавни х прстра пјацете и унутрашњих блквских двришта. Предлжени елементи на пј а ц ети ка шт су: клнаде, капи ј е, надкривени пр стри и вдене пвршине дпринсе степенвању прстра так да су преласци са п риватн г на јавни прстр пстепени. "СЕВLЮ 2002 " 03

51 111 НАГРАДА wифра "44242" Аутрски тим : Зран Абадић, Владимир Кваевић и сарадник Дејан брадвић. Став аутра: "Стратегија уређења блка и непсреднг кружења днсила би се на птврђивање пстјећи х вреднсти, уређење, тзв. велик спремање унута р блка. Стварање акцентних тачака у прстру и дефинисање, изградњу нвих прстрнфункциналних, различитих микрамбијенталних целина. ". И3 нзвештаја жнрнја: Кнцепција рада базирана је на активирању и кришћењу унутрашњсти блка, увђењем делимичн надкривене пешачке улице к ја са нви м физички м кружењем дефинише кретањ е крз блк уз птималн кришћење прстра према главнј пешачкј зни. Благ залучени бјекти у нвфрмиранј пешачкј улици јасн усмерава ју пешач ке ткве из Немањине улице у прстр блка и даље према тргу, Предлжена урбанистичка кмпзиција не уважава пстјећа правила регулације и парцелације, с бзирм да је на регулацији према Тргу српских дбрвљаца фрм иран нви трг - кји с вји м плжајем и величинм ремети традициналну градску матрицу. Пренаглаш е ни ппречни пешачки прдр дпринси уситњавању урбане матрице днсн двди д пделе пстјећег блка на две пдцелине", УВЕЋАНИ ТКУП wифра "101 " Аутрски тим: Малина Хргар и Мира Милаквић u Став аутра: "Главна пешачка зна пседу је кмлексну истријску пзадин у самг лкалитета, његвих ф ункци налних и естетских дредница, те његвг значаја у склпу урбанг ткива града Кикинде. Данас је услед тг кмплекснг развјн г к нтинума, пешач ка зна задбила ни з испреплетених карактеристи к а кје је дређују на слжен и, вишезначан начин. Так се њена снвна намена мже дефинисати ка кмбинација репрезентативнг градскг прстра, зелене парквске пвршине и прстра за дмр"," И3 нзвештаја жнрнја: сбенст рада јесте те жња за афирмацијм пстјећих вреднсти датг прстра ка и за увђењем нвих. Пстјеће вреднсти пр стра афирмисане су класичнм у рбанистичкм кмпзицијм к ја се слања на ивични систем изградње и пштвање тра дициналне урбане матрице, Нве вреднсти афирмисане су активирањем унутар блквскг прстра, фрмирањем плунадкривене пјацете, чиме се мгућава његв адекватн кришћење".

52 БАЊА ЛУКА - АЕРДРМ HArpAДA шифра 11 А62002" Аутр: Драгслав С. Марчић, дипл. инж. арх. Т ехнлшк решење : Душан Г рилихес, дипл. инж. Слађан Иквић, дипл. инж. функциналнм так и у естетскм пгледу. Један другг дпуњују и безбеђују слику савременг, функциналнг и естетски квалитетнг аердрмскг кмплекса. Т ежња је била да днси архитектнских маса и њихв блик пруже утисак динамичнг, днсн аердинамичнг карактера примарне функције бјекта - ави сабраћаја и да безбеде пзитивну визуелну упечатљивст путника кји длазе на аердрм, днсн у Републику Српску. Аутрски тим: Зран Шутилвић, дипл. инж. арх. Гјк Радић,, дипл. инж. арх. Идејн решење - к нкурсни рад урађен је у складу са прјектним задаткм Кнкурсне кмисије, а на u.. >- '" :м= снву расплживих пдлга. Функциiа и величина бiекта Нви бјекат је фрмиран из две примарне функциналне целине: а) бјекта терминалнг центра кнтрле летења б) путничке аердрмске зграде бјекат ТЦКЛ и путнички терминал су дефинисани ка јединствени архитектнски влумен как у

53 ШЋЕЋИН HArpAДA прф. Димитрије Младенвић, Д.И.а. прф. Петар Арсић, Д.И.а. дц. Владан Ђкић, Д.И.а. рrанизатр кнкурса: EUROSAG (еврпска асцијација запслених архитеката) Наручилац: Градска влада Шћећина. Тип кнкурса: Међунартдни, аннимни, двстепени, урбанистичк - архитектнски жири кме је председава немачки архитекта Кристијан Бем, дабра је девет најквалитетнијих прјеката урађених д стране девет тимва из Пљске, Енглеске, Хландије, Немачке и Југславије. Тимви су пзвани да у другј фази к нкурса драде свје прјекте, у Пљскј, у ренесанснм зам к у у месту Туцн, недалек д Шћећина, уз безбеђење свих птребних радних услва. Рад је у другј ф а зи траја недељу дана, а завршен је јавнм презентацијм прје ката п ред жирије м и свим учесницима. Жири је длучи да прву награду на кнкурсу, ка и псебан GRAND PRX 2001 града Шћећина, чије је ддељивање такђе бил предвиђен кнкурсним прпзицијама, ддели Беградскм тиму у саставу прф. Димитрије Младенвић, Д. И. а. прф. Петар Арсић, Д.И.а. и дц. Вл а дан Ђкић, Д.И.а. са беградс к г архите ктнс кг факултета. u :ii: рrанизација и резултат: у рганизацији EUROSAG - а држа н је ткм лета - јесени гдине међунардни двстепени урбанистичк - архитектнски кнкурс за унапређење и уређење стрва Кемпа Парницка, на реци дри у пљскм граду Шћећину. П завршетку прве фазе кнкурса међунардни Циљ кнкурса: Циљ кнкурса би је дбијање птималнг решења интергације најтрактивнијег стрва урбане зне делте реке дре у градске системе и градск ткив Шћећина. Такђе су тражени дређени пр г рамски и садржајни предлзи кји би припремали и тварали мгућнсти развја читаве ве градске зне на пчетку XX века, а у

54 ква литетн у напређује кмуника тивнст, интеграција и укупан кнфр кришћења прстра. рганизација и дистрибуција садржаја, ка и читав кнцепт уређења, вђени су идејм пдизања рациналнсти и прфита бил нсти л ка ције, привлачења и анимирања инвеститра, перацинализацијм лак прступачних прстрн их ресурса, мгућнстима капитализације јавн их пр стра, ка и максималнм прфитабилншћу будуће реализације прјекта. Из извеwтаја жирија: Кнцепт и решења кја су предлжили беградски архитекти слањају се на традициналне прверене вреднсти средстава урбанистич ке км пзиције кја се читава ј у у БЛКВСК ј ма трици са правилнм предлженм парцелаци јм и ивичним системм изградње бјеката. вакав приступ, кји се разликва д већине прјеката других тимва, на најбљи начин је пружи мгућнсти за ревитализацију и чување традициналне урбане матрице, карактеристичне за већину складу са афинитетима и птенци јалима за инстрана улагања већег бима. Лкација: стрв Кемпа Парницка је величине к 15 хектара, налази се у самм центру града, непсредн у кружењу најзначајнијих спменика културе и истријски значајних градских пр стра с једне стране, ка и гтв нетакнуте прирде, са друге. Прстр стрва тре нутн је приличн за пуштен и у великм дел у неизграђен. 8ећин у бјеката чине ха нгари и брдградилишна складишт, магацини и грмни л учки кранви к ји дминирају прстрм и дају му вема специфичн бележје. Из бразяжења аутра рада: Предвиђени садржаји су најразличитијег карактера. У нижим етажама дминирају услужне и кмерцијалне делатнсти, ка и дређени спец ифични блици пслвања, дк су на вишим етажама кмбинвани пслвни садржај и у мањем делу, са различитим видвима станвања - у већем дел у. Садржајн би један д најатрактивнији х амбијената би свакак» нви миленијумски центар «у кме су предвиђени културни, забавни, туристички, тргвач ки и инфрмативни садржај и, а шт је све смештен испд велике шатрасте структуре кју нсе пстјећи лучки кранви, симбл града Шћећина. Планиране су и две марине са пратећим садржајима, ка и неклик пешачких мства к јима се пљских градва. Планирана блквска стр уктура је»чвршћа«и преци з није дефинисна на страни стрва кја грав итира центру града, д к су стру ктуре на суп ртн ј страни стрва више»р ганс ке«, чиме се на а декв а тан начин пвезују са прирдним вреднстима и карактеристикама кружења. Читавм км пзицијм дминира централни трг кји једнм странм директн излази на бале дре и на кме се тргу налази једини нвпредлжени виски бјекат - нва Шћећинска кула. Праву га ну урба ну матрицу пресецају два дијагнална правца кјима се ус пешн визуелн пвезују и у чвршћ у ј у нај з начајнији пстјећи градски»истријски «репери са нвфрмираним фкус ним тачкама на стрву. у предлженм решењи пједини истријски бјекти и истријски систем улица фрмирају хармничну ц елину. Псебну пажњу заслужује истицање истријскг карактера стрва путем експнирања уређаја кранва у некадашњем брдградилишту. Нва уведена визуелна са не ремети истријски систем целине ансамбла. Прграмски и прстрни кнцепт стаје»тврен «И мже да буде мдификван у за виснсти д птреба, при цем у је садржај стнвања изузетн кристан за правилн функцинисање тга дела града. Реализацијм првнаграђенг рада град Шћећин би сигурн дби н чему је тежи приликм расписивања кнкурса -, ревитализвани и активирани прстр стрва Кемпа Парницка ка интегрисани де градск г центра.

55 А1РХИТЕКТVРА

56 Љиљана Милетић-А6рамвић* ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ САлан АРХИТЕКТУРЕ Двадесет четврти салн архитектуре Музеја примењене уметнсти у Беграду, највећа и најзначајнија гдишња излжба архитектуре кд нас, држан је у периду д 11. маја д 11. јуна у галерији Музеја, на пзнатј адреси у Улици Вука Караџића 18. На првм ниву свје пјавнсти Салн је ствари снвни циљ у смислу презентације стваралачких Дстигнућа архитектнске прдукције у пследњј или неклик пследњих гдина. За цене уметничким дметима и културлшкм значају птребна је временска дистанца и примена научне метдлгије истрије архитек туре. Међутим, снвне карактеристике мгу се дмах учити. чи гледна је традициналн велика заинтересванст архитеката да учествују на вј манифестацији кја има свјеврсну магију у архитектнским кругвима. На идејнм плану учава се вишеслјнст ситуације, где се тенденције са светске архитектнске сцене препли ћу с лкалним сензибилитетм и недвљн асимилване дбијају фрагм ентаран драз у српскј. архитектури. У тм кнтексту је парадксалн пјава узрквана кмпјутерским начинм прјектвања кје увди, великим брјем прјеката, категрију виртуелнг света и прстра стварајући дихтмију реалнг и виртуелнг и птребу нве естетике ишчитавања архитектнских дела. вгдишњи Салн карактерисала је и генерацијска смена, би је у знаку младих архитеката, рђених касних шездесетих и раних седамдесетих гдина, к ј и у замаху младалачкг и стручнг занса ступају на архитектнску сцену Днсећи нви сензибилитет. Тематски садржај излжених дела бухвати је ар х итектнскг и кмплексну пјавнст градитељскг света д урбанизма, архитектуре, ентеријера, рекнструкције. секу урбанистичке прдукције птврђује мали брј радва из урбанизма. бласт архитектуре дликује настављање трендва каснмдерне и пстмдерне запчетих самдесетих и Мусић Мустафа Седиште кмпаније СНГ, Мсква Music Mustafa, SNG Страny Headquarters, Moscow Q Ф f х Q СЕ деведесетих гдина када велике теме и инвестиције кд нас псустају. туда се и стамбена прблематика бави решавањем мањих градских амбијената и пјединачних стамбених зграда не велике спратнсти и габарита. Складне фрме, фини

57 ДВАДЕСЕТ ЧЕТВРТИ.- Q) t х.- се Дејан Миљквић "Joshua", прдавница ципела Беrрад, Чика Љубина Delan Mlllkovic, "Joshua", Shoe store, Belgrade, Clka Llubna Street Светислав ТДрвић "Brand Shop В&", прдавница ауди и виде уређаја фирме "Bang & Olufsen", Беrрад, Булевар Краља Александра 181 Svetlslav Todorovic, "Brand Shop В&", "Bang & Olufsen", Belgrade, Кlng Aleksandar Вoulevard 181 Јелена Иванвић, "Bella Vista", салн намештаја, Беrрад, Таквска 45 Jelena vanovic, "Bella Vlsta", fumiture showroom, Вelgrade, Takovska 45 детаљи, смире ни израз, дминирај у у стамбе ним бјектима гњена Ђ урвића, Мирславе Петрвић-Бал уб џић, Г е ца, Стевана Мићића, Милутина Бранислава Стјанвића. Тема луксузне приватне куће, забрање на и занемари вана у сцијалистичкј прдукцији масвне стамбене изградње, ткм пртекле деценије пстаје легитимни елеменат српске архитектуре, чему сведчи и не клик решења инс пири саних духм међуратне мдерне архитектуре (Александар Спајић, Зран Абадић, ЗранЛазвић). Такђе је за па жена и реафирмација градске палате, за пчета раних деведесетих гдина, кја сада дбија нву пстмдернистичку варијанту у духу немдернизма и "High-tech"-a (неклик решења са кнкурса за зграду Нвсадске банке). Уклапање у кнтекст, интерплација, реафирмација и тран спзи ција класичн г архитектнскг језика дбили су слидн у птврду у прјектима - Иље Микитишина и Ла зара Кузманва, Мустафе Мусића, Александра Ђ. Кеквића. д великих јавних бјеката, Спртски центар "Мillеппium" у Вршцу архитекте Петра Арсића п квалитету и значају свакак улази у ред градитељских пдухвата кји ђе бележити девету деценију УХ века. Не клик прјеката из

58 САЛН АРХИТЕКТУРЕ бласти вртне архитектуре (аутрски тим - Александар Ббић, Антниiевић) Бжидар Лиiескић, Милш скренули су пажњу на ву велику архитектнску тему, скр птпун запстављену у нашi cabpemehoi архитектури. Излжена дела из архитектуре сакралних бiеката, иак пследњи х гдина врл ппуларне архитектнске гране, углавнм су атала на ниву каннских предл жака мале уметничке убедљивсти. ЕнтеРиiеру ie припал запажен мест, как п БРiУ радва, шт се мже бiаснити лакшм реализациiм ентериiера и ка мање фрме, так п разнврснсти садржаiа. Заступљене су све врсте ентериiера, д приватни х, стамбених, пр ек пслвни х прстра, прдавница, бутика, Лаэар Куэманв и Иља Микитишин Стамбена эrрада у Алексе Wантиl1а 66, Нви Сад Lazar Ku:z:manov and lja Mlkltliln, Resldentlal bulldlng Aleksa Santlt 66, Novl Sad Миnш Ненадвиl1, Иrр Рајквиl1, Небјша Фтириl1 Спртска хаnа на вди, кнкурсни прјекат Mlloi Nenadovic, gor Rajkovlt, Nebolia Fotorlc, Sports hall п water, competltlon proled Александар Кеквиl1, Душан Никnиl1, Марк Никnиl1, 3rpaAa друштва архитеката Ниша, кнкурсни прјекат Aleksandar Kekovit, Duian Nlkollt, Marko Nikollc, Archltects association bulldlng п Nli, competltlon projed Бранисnав Стјанвиl1 "Каnдера", стамбен псnвни бјекат, Бања Лука Branislav Stojanovlt, "Kaldera", resldentlal and commerclal bullding, Banla Luka д ппуларних кафића и угститељских лкала. У стилскм пгледу решења се крећу на ШИРкi скали, д класичнг приступа д утр савременг сензибилитета "саiбер" генерациiе, iakor клрита и драматични х птеза. За прцењивање архитектнске ситуациiе Koia се мгла сагледати архитектуре, на Двадесет четвртм салну индикативна ie већа заступљенст прiеката у днсу на, реализациiе. у круг инвентивних прiеката мгу се убрiити s- Ф s > х се Ф

59 Саша &уђевац Кафе "lguana", Лесквац Saia BucJevac, cafe "guana", Leskovac Чика Љубинј улици аутрскг тима Дејан Миљквић, Јван Митрвић и Бран к Павић. Рафиниранст "тт л дизајна" аутрскг пара т Дрвић у решењу Brand Shop-a нагвештава нву сфистицирану димен зију и лексику у њихвм делу. Квалитетм и снажним, личним стилм издваја се салн намештаја у Т аквскј ул. Јелене Иванвић Вјв дић. сведчена једнставнст елегантних решења архитекте, Мустафе Мусића унси да х тменсти и вискг стила у Салн архитектуре, Прав ткриће Двадесет четвртг сл на архитектуре су архитекте Иља Микитишин и Ла зар Кузманв, аутрски тим из Нвг Сада кји се наметну квалитетм и свежинм свг креативнг израза. Иствремен се прфилише и ниш ка шкла архитектуре и ди за јна, видљива д студентских радва д сбенг ентеријерскг стила кји највише личава дел Саше Буђевца. Кнцизни, сигурни стил Грана Вјвдића, как у е нтеријеру, та к и у архитектури две дедињске виле такђе се издваја свјим ква литет м. псерватрија будућнсти аутрскг тима - Милш Антнијевић, Александар Ббић, Зран Ла зви ћ и Данка Ргић, ка и радви пјединачних аутра Предрага М. Јанића, Вељка Младенвића, Днијеле Недељквић и Ненада Катића. Ка главна стилска тенденција приметна је инспирација истријскм мдернм, насталм између два светска рата. Значајн је присутан и нви сензибилитет младих у правцу прјектантскг "High-tech" маниризма и виртуелнг, шт чест немгућава читљивст снвне идеје. Такђе се учавају и пјединачне Лазар Кузманв и Иља Микитишин Пслвн тржни центар, Краља Александра 12, Нви Сад Lazar Kuzmanov and lа Mlkltljln Н!се and commerclal centre, Кlng Aleksandar street 12, Novl Sad стилске аутрске петике - експресинистичка црта ентеријера прдавнице ципела "Joshua" у

60 11' iil J а [1_ ',::::= РБАНИС1И ЧКА СИТУАЦИЈА СА ИЗ Г А ЕДМ ПРЕС Е К ИСТК - ЗАП АД И З Г АЕД СА ИСТКА У склпу главне теме излжбене пставке Сална, изведена архитектнск дела и прје кти, ка псебан сегмент предста вљене су публицистика и перидика из бласти архитектуре. Иак су књиге и публикације мање атрактивне за визуелн излагање, п брју и разнврснсти имале су запажен уде у уптпуњавању слике српскј савременј архитектури. Када је вј бласти реч, први утисак пказује да сека из претхдне деценије пла к прлази. Напредак је приметан у к нтинуалнм Драrана А1iимави1i 3вник храма CBeTor Арханђела Михаила,ХерцеrНви Dragana Aclmovic, Belllower of he church 51. Archangel Mlchael, Herceg Нуј СНВ А 2. СПРАТА пстанку неклик часписа и њи х вм сталнм пбљшању, как у графичкм дизајну, так и п садржају. П амбицизнм прграму у складу са духм времена предњачи часпис "Мдул". Успешан пкушај савремењивања и изласка из шеме институтских сапштења видљив је такђе и у часпису "Архитектура и Урбанизам". У пн уди перидике п некнвенциналнм и шармантнм уредничкм приступу (уредник Михаил Чанак), збиљним архитектнским садржајима издваја се ''l\rd review". Л ис т "Архитектура" бележи значајан кнтинуитет са петм гдинм излажења. И з бласти публицистике издваја се мнграфска студија Бјана Квачевића "Архитектура зграде Г енералштаба " псвећена нај з начајнијем дел у архитекте Никле Дбрвића и једнм д најзначајнији х дела српске архитектуре. Књига је кнципирана на снву магистарскг рада Б. Квачевића кји је дбрани на Архитектнскм фа култету. Ка специфична књижевна фрма истиче се неклик антлгија. "Архитектура: салнск визура", једна д њих, дел пзнатг аутра др Александра Миленквића је свјеврсна хрника претхдних сална архитектуре и незабилазни путказ за свакг изучаваца српске архитектуре у пследњј четвртини ':Л века. Антлгија у виду каталга "50 беградских архитеката" (приређивач прјекта је архитекта Ана Квенц В у јић), у пркс недвљн јасне кнцепције и неуједначене пре зе нтације изабраних аутра, свакак је х вале вредан пкушај представљања педесет савремених архитеката к ји живе и раде у Беграду. Ф > х С * мр Љиљана Ми л ети ћ -А 6раМ8ић Музеј примењен е уметнсти бласт истриграфије и заштите градитељскг наслеђа на симбличан начин су биле представљене псебним плакатм "Црна тачка сиве з не српске архитектуре."

61 Иван Рашквић* ПРИКАЗ ПРЈЕКАТА САЛНА АРХИТЕКТУРЕ ГРАН ПРИ САЛНА Петар Арсић ЦЕНТАР MLLENNUM" ВРШАЦ Petar Arsic Sports centre "Mlllennium" '" Vriac, Приказани радви плене разнврсншћу кју карактеришу бгата и успешна времена развја у кја, в наше, свакак не мжем убрјати. Садржај и кјима су се Дмаћи архитекти бавили пртекле гдине, бухватају прдичне куће и виле, више прдичне бјекте, пслвне пала т е, индустријске и хтелске кмплексе. Плуралитет приступа вим темама, уверава псматрача да се наставља традиција наше средине да тежи ригиналнм изразу, чак и п цену да дђе на маргину дбрг укуса. Разлг за т лежи у културлшкм амбијенту нашег друштва, кје, ка де шире медитеранске средине, јединку и њене сбине ставља испред групе и клектива, приписујући јј тежишне тврачке, демијуршке сбине. Такав пјединац се кд нас, сећа нужн пзваним да креира "д тада невиђена дела" једин вредну Вељк Младенвић Управна зrрада Грађевинскr предузећа "НАПРЕД" Блк 26, Нви Беrрад Veljko Mladenovlc Admlnlstratlon bulldlng of the construdlon eneterprlse "NAPRED", Bulldlng complex 26, New Belgrade Владан Никлић Нацинална rалерија ТАШКЕНТ, Узбекистан Vladan Nlkollc National Gallery Taskent, Uzbekistan

62 уметнст. Ипак, вгдишњи Салн изнси на видел мнг више квалитета нег прмашаја шт пстаје чигледн у прегледу награђених стварења. Сврстана у некли к кате грија, на изражавају сву разнликст иделгија и језика данашње српске архитектуре, шт свакак представља битан квалитет, пгтву у днсу на инстрана искуства. Милw Антнијевиl1, Александар Ббиl1, Зран nазвиl1 и Данка Рrиl1 псерватрија будуl1нсти, CTere Краљевина Данска, кнкурсни прјекат Mlloi Antonllevlt, Alekaandar ВЫсј, Zoran Lazovlt and Danka Roglt Ьиrvаtory of the future, 5tege Denmark, competltlon prolect Светлана Иванчевиl1 Рестаурација и рекнструкција зrраде НАРДНЕ СКУПШТИНЕ, Беrрад 5vetlana vanlevit Renovation and reconstruction of the natlonal assembly's bulldlng, Belgrade Ф f х се Милан Антиl1 Куl1а на селу студентски прјекат Mllan Antlt Country slde house 5tudents' prajed

63 Ана Никеэић, 3nатк Виnак и 30ран Никеэић Кмпnекс "Марина Дрћn"-"Таnас" 6eorpaA, кнкурсни прјекат Ana Nlkezlt, Zlalko Vilak and Zoran Nlkezlc "Marlna Dortol" complex-уаlаs" Belgrade, compellllon prolecl Награђ е ни радви из бласти енетеријера, бухватају прдајни п рстр "Џшуа" у Чика Љ убин ј улици, Дејана Миљквића и бнву францускг Културнг центра Г рана Вјвдића и Братислава Милјевића. Прв дел се дликује тплим пуристич ким приступм, крајње примереним садржа ј у кји пслужује. Р ба на тај начин пстаје излжбени експнат а не безимени ин дустријски при зв д. стварена је и директна кму ни ка ција са крисницима уз нив асцијације кја је везује за п јам чувања и скла диштења вредних ствари. Вјв дићев и Милјевићев прстр се дликује тплм атмсферм камернг кутка, где се прстр разлаже на пдцелине и тиме п стаје слжен. Избр преме и клрит присутан у амбијенту наглашавају птребу за пвраткм на петику архитектуре и рафиниран днс према публици. Нв садски архитекти Иља Микитишин и Лазар Кузманв, свајачи псебнг при зна ња Сална за интерплацију нвг садржаја у истријску градску зну, излажу бјекат у нвсадскј улици Краља Александра. Делм дминира прстрни и бликвни третман, ширег савременг тренда, кји мже успешн да парира светским примерима кје срећем п литератури. Суздржан везивање хриз нталнг и вертика лнг габарита бјекта за суседе безбеђује вм склпу дгварајуће мест унутар наслеђенг градскг ј езгра. Звник храма светг Арханђела Михаила у Херцег Нвм, дел Драгане Аћимвић, закружује трг Херцег Стјепана, и наглашава његву прстрнст. Пс еб н у актуелнст п седује прј екат рекнструкције Нардн е Скупштине у Беграду, ар х итекте Светлане Иванчевић. вде се ради, инак реткј бјекат рестаурира. прилици у пракси да се н еки Прцес рестаурације је дследн спрве ден правданим свежењима и искрацим. Категрија награђених прјеката бухвата управ н у згра ду ГП "Напред" у Н вм Б еграду, аутра Вељка Младенвића. Следи Нацинална галерија у Т ашкенту Владана Ни клића. вај сл же ни бјекат усклађу је различите са др жа је унутар склпа, тежећи да ствари сведену км п зицију. Награђење и стамбени бјекат у Љешкј улици архитекте Алексадра Ђкића. вај већ чувени бјекат, намеће размишљања наративнсти, архитектнскј кмуника цији и

64 Александар Ћкић Стамбени блк у Љешкј улици, Беrрад Aleksandar Вюс Resldenllal complex јп Ljeika streel, Belgrade Гран Вјвдић и Братислав Милјевић Француски културни центар Беrрад, ентеријер Goran Volvodjc and Brallslav Mllolevlc French cullural cenlre Belgrade, nlerior питањима бликвања. П себн признање за рад ван теритрије наше земље дби је прфе ср Братислав Стјанвић за бјекат стамбенг садржаја "КАЛЕДРА" у Бања Луци. вај бјекат исказује све дбре сбине квалитетне урбане архитектуре. Псебн признање за бласт урбанизма дби је првнаграђени к нкурсни рад за Марину Дрћл. Аутрска гмпа у саставу : Ана Ни кезић, Златк Зивлак и Зран Никезић, су дали рациналн решење кје није лишен атрактивнг прстм-бликвнг акцента, кји се гледу ЗИДУ-ТАЛАСУ. ИСТ признањеје дби и рад прфесрскг тима у кме су Димитрије Младенвић, Пеђа Арсић и Владан Ђкић, а кји су учестввали на смм кнкурсу ЕУРСАГ-а. Њи хва рекнструкција Шћећинскг стрва Кемп Парницка свјила је прву награду на вм међунарднм такмичењу. бласт кнцептуалних решења представљенаје кнкурсним радм Милша Антнијевића и Зрана Лазвића за Културни центар у Кпенхагену, ка и студентским радм за кућу на селу аутра Милана Антића пд Димитрије Младенвић, Петар Арсић и Владан Ћкић: Активирање и ревитализација стрва "Kempa Parnjcka"-V међунардни архитектнски кнкурс ЕURSАG-а-Шћећин 2000, кнкурсни прјекат Dlmllrlle Mladenovic, Pelar Arslc and Vladan Вюс: Acllvallon and revilallsallon of he island "Kemp Parnick"- Slh inlernallonal archileclural compelllion EUROSAG- 5сесј" 2000, compelillon prolecl руквдствм ментра Миланке Васић и Мирјане Анђелквић. Нај за д, ГРАН ПРИ САЛНА је свји спртск-пслвни бјекат "МИЛЕНИЈУМ" у Вршцу прфесра Пеђе Арсића. вај слжени склп зналачки је пстављен на терен и рганизван, те са разлгм кнкурише за белег как у прстру так и у времену нашег сећања у будућнсти. Двадесетчетврти Салн архитектуре је дакле, упркс недаћама времена има шта да пкаже. Карика кју у развју наше архитектуре н представља није ништа слабија и тања д них _ из сретнијих времена * Ар х. И ва н Рашквић, Архитектнс ки факултет Бе?град вај текст је бјављен у емисији "Тајне пр ст ра", п р грам РТС.. ф > х.. С

65 ИСТРИЈА fj.дcfad 1)v'V...&fJ..&. џц СА.. ) '\J'd6 }. i/?,., /)(10,/ LJ..,v('» -/,)<-! \

66 Љиљана Милетић-Абрамвић* КПИТАРЕВА ГРАДИНА 111 МДЕРНА АРХИТЕКТУРА ( ) Abstract Апстракт Текст разматра и анализира фенмен мдерне архитектуре на Кпитаревј градини и закружује циклус псвећен архитектнскј дела Беграда. амбијенталнј и целини вг Куће изграђене између и илуструју развј мдерне архитектуре, д снивања Групе архитеката мдернг правца д стандарднг мдернизма карактеристичнг за крај четврте деценије. У периду , масвна клективна станградња пстаје главна и скр једина фрма стамбене архитектуре у Беграду. На Кпитаревј градини из тг перида најзначајније дел представља блк стамбених кућа архитекте Слбдана Ми х ајлвића. Драматичне прмене на плану друштва и архитектуре ткм деведесетих гдина нису ставиле видних негативних утицаја на амбијент Кпитареве градине. Ткм вг перида прстр Г ради не псматран је сам на ниву идејних прјеката у квиру Тhis article апаlуzеs the рhепmепп of Мdегп architecture iп Kopitareva gгаdiпа апd гuпdiпg ир the cycle dedicated to specific uгьап студентскг кнкурса "Преиспитивање мгућих трансфрмација физичких структура апd architectural аmыепt of this part of Belgrade. Тhe houses built Ьеtwееп апd are illustгаtiп of the developmепt of Мdегп architecture from еstаыishiпg the Group of Architects of Мdегп Мvеmепt iп to stапdard Мdегпism of the fourth decade. п the period collective husерlаппiпg Ьесате the mаiп апd almost пlу form of the геsidепtаl агchitecture iп the Belgrade. The best гергеsепtаtivеs of this period iп Kopitareуа gгаdiпа is the Rеsidепtаl bock of the houses built Ьу architect SlЬdап Мј hajlovic. Dramatic сhапgеs п the soсјаl апd architectural рlап duгiпg the пiпеtiеs haven't had а negative impact п the ambient of Kopitareva gradina. During this period space of Gradina was considered only јп the students competition project "Тhe audition of the possibe transformations of the physical structures of Kopitareva gradina" which was announced Ьу јигпаl ARH GRAF јп co-operation with the Urban nstitute of the city of Belgrade Кеу words - Architecture, Modernism, Residental buildings, Group of Architects of Modern Movement, Transformation. Кпитареве градине" кји је расписа часпис АРХИГРАФ у сарадњи са Урбанистичким завдм града Беграда Кључне речи: Архитектура, мдернизам, стамбена архитектура, Група архитеката мдер нг правца, трансфрмациiа. Увдна напмена т рећи и пследњи наставак циклуса амбијенталнј и архитектнск-истријскј целини Кпитареве гради не псвећен је мдернј архитектури. Мдерни дискурс је ткм времена прлази различите кнцепције урбанг и архитектнскг развја али ипак није значајније угрзи снвну урбану матрицу и првбитни интимни амбијент Кпитареве градине. Кнкретни примери кућа изграђени су у различитим перидима развја вг архитектнскг стила и разнрднст. пказују свјеврсну Први перид бухвата бјекте настале између и 1941., а други се днси на не изграђене д д Мгућнст будућег развја Кпитареве градине нагвештена је презентацијм рада са архитектнск-урбанистичкг кнкурса расписанг крајем деведесетих гдина хх века. Стамбена архитектура је главна тема карактеристична за прстр Кпитареве гради не, где се ткм једнвеквнг развја сачува примарни резиденцијални карактер. У типлшкм смислу превлађује фрма вишеспратне стамбене зграде. Аутри вих кућа су еминентни српски архитекти - Бранк Т аназевић, Бранислав Кјић, Бгдан Нестрвић, Јван Јванвић, Апфред Меламед, Владета Максимвић, Слбдан Михајлвић. Q) Q) 1- х. tj :

67 ф П јава мдерне архитектуре у Беграду.. ф > ><..... g Сл. 1 Кућа Петра Паяавичинија (1928). 1he Нouse of Petar Palavitlnl (1928). Сл. ]0 Кућа Петра Паяавичинија (1928), снва приземља. 1he House of Petar Palavitlnl (1928), ground plan. Сл. 16 Кућа Петра Паяавичинија (1928), еяевација фасаде- цртеж. 1he House of Petar Palavitini (1928), elevatlon Б. Кајић, Друштвени услви развитка архитектнске струке у Беграду гдине, Издање САНУ, Беград 1979; З. Маневић, П;ава мдерне архитектуре у Срби;и, дктрски рад на дељењу за истрију уме т нсти Филзфск г факултета у Беграду, 1979, рукпис. 2. Минић, Разв; Бе града и његва архитектура између два рата, Г дишњак Музаја града Беграда 1, Беград 1954, ; Б.Кјић, Архитектански лик Беграда, Глас САНУ CCLV, Беград 1963, Ист. Пјава мдерне архитектуре у Беграду карактеристична је за крај треће деценије двадесетг века, када је у светским квирима већ пстала вдећи архитектнски правац у фрми пштеприхваћенг интернациналнг стила. Непсред-, н се везује за снивање и делатнст Групе архитеката мдернг правца снвни циљ архитеката снивача Г рупе - Милана Злквића, Бранислава Кјића, Јана Дубвг и Душана Бабића би је да се идеје мдерне архитектуре афирмишу путем теријске, излжбене и практичне делатнсти. Група развија велику активнст, између и 1930., када пкреће стручна гласила и успставља везе са чешким архитектима и када рганизује Први салн архитектуре у Павиљну "Цвијета Зузрић" и птм јш две излжбе. 1 Беград се псле Првг светскг рата претвара у престницу нвфрмиране краљевине СХС, касније краљевине Југславије, и нагл се развија и шири. Сам ткм двадесетих гдина, брј станвника се утрстручи. Архитектнски развј је хатичан и двија се изван урбанистичких правила све д када је днет Г енерални урбанистички план града Беграда. 2 Стамбена архитектура дживљава експанзију. сим убичајених приземних зграда кје чине трећину изграђених кућа, значајн је пјава нве архи тектнске теме у виду вишеспратне стамбене палате. вај тип зграде убрз пстаје врл прихваћен д стране инвеститра, у првм реду су т пјединачни кућевласници, тргвци и индустријалци, али и удружења, задруге чинвника различитих устанва кје инвестирају за станве свјих службеника. Ппуларнсти вишеспратне стамбене зграде, сим исплативсти ренте и прфита, дпринсе и техничке, грађевинске и стилске инвације. Примена армиранг бетна, к 1920., птпун је владала беградскм изградњм. У кнструктивнм и техничкм пгледу, стамбене зграде дстижу нив них У градвима западне Еврпе, а Беград ткм тридесетих. гдина мења свј првбитни лик града са приземним кућама у град вишеспратница. з Мдерни дискурс ткм четврте деценије двадесетг века пстаје равнправан, ак не и превладавајући, у изградњи стамбене архитектуре Беграда. Кућевласници рад прихватају мдерну архитектуру збг њених практичних преднсти, екнмичније рганизације стана и савремених инсталација. Архитекти свих стилских предељења, д академичара д мдерниста, прихватају и развијају стандардну мдерну фрму у бласти вишеспратница.

68 Сл. 2 Кућа -';рђа Радина ( ), архитект Бранислав Кјић. Тhe house of 90rcte Radln ( ), archltect Branlslav Kollc. Сл. 20 Кућа Ћарђа Радина ( ), архитект Бранислав Кјић. (први прјекат у ДУХУ мдерне архитектуре) Тhe house of 90rcte Radln ( ), archltect Branlslav Kollc. (flrst prolect n Modem Style) На Кпитаревј градини у периду наставља се изградња и урбанистичк фрмирање ве градске целине. чуван је снвни карактер стамбене четврти а прстр се птпун убличава у трг. Прсецањем Шафарикве улице и изградњм нвих зграда у њј нестали су и пследњи делви првбитне Митрплитве баште. Вишеспратна стамбена зграда и прдична приземна кућа су две главне фрме стамбених кућа кје се, ка и у другим делвима Беграда, и на Кпитаревј гради ни највише граде. Пинирски пример мдерне куће на Кптаревј градини представља прдична кућа пзнатг вајара Петра Палавичинија у Т едсијевј ул. 6 (данас ул. Јелене Ћетквић) (Сл. 1, 1 а, 1 б). Кућа је изграђена 1928., иствремен када и антлгијска Злквићева прдична кућа у ул. Интернациналних бригада 76, и једна је д првих мдерни х кућа пдигнути х у Беграду. снвна ка рактеристика вг бјекта гледа се у тме шт је т кућа за уметника са бавезним атељем. Скрмних димен зија, примерена је тадашњим захтевима и услвима живта уметника. У архитектнскм изразу пстигнута је фасцинантн чиста._... 4 ИАБ Ф X ИАБ XX , С. Тшев, Бранислав К;ић, Б еград 1998, стр. 61,191. и једнставна фрма, јасних, равних линија и на глашенг хриз нталнг ритма. Прјекат куће решен је у квиру чешкг бира Матије Блехе, а непсредни аутри су слвеначки архитекти В. Муршец и Ј. Прхал. Атеље је касније с двришне стране дзидан и прширен, а п прјекту архитекте Јана Дубвг из Вишеспратна стамбена зграда, нва пјава беградске архитектуре вг перида, такђе је врл присутна на Кпитаревј градини. Заступљена је шир ка скала типва, д љупких једнспратни х академских гспдски х кућа д правих вишеспратних палата, а ка градитељи пјав љују се еминентни архитекти. Прцес усвајања мдерне архитектуре мже се лак пратити на вм типу грађевине. Илустративан пример је једнспратница Ђрђа Радина кју прјектује и гради један д најпзнатијих српских архитеката, Бранислав Кјић. Как првбитни прјекат у мдернм духу (Сл. 2а) Радин није при хвати, архитекта Кјић, у складу са свјим пзнатим тлерантним ставм према захтевима инвеститра, прави кмпрмис и предлаже класи чну фрму п узру на француску академску архитектуру. Међутим, у духу времена, предељује се за уздржану примену другстепене пластике, мдернизује фрму и пстиже врл љупки израз грађевин,е кја се дличн уклапа у амбијенталну целину Кпитареве градине (Сл.2). 5

69 Сл. З Кућа лrе Јванвић ( ), архитекти Бrдан Нестрвић и Јван Јванвић Тhe House of Olga Jovanovlc ( ), arhitects Вogdan Nestorovlc and Јуа" Jovanovlc. у сличнм кнтексту, али са више елемената м бене палате, фланкиран флралним мтивима, дерне архитектуре, је и кућа лге Јванвић из женским маскернм, трдираним стубвима, ка у ул. Јелене Ћетквић бр. 8. Аутри, ар и вратима д кванг гвжђа (Сл. 4, 4а, 4б). Две хитекти Бгдан Нестрвић и Јван Јванвић, вишеспратне стамбене палате пказују пступнст предељују се за архитектуру скрмне, мдернизва не фрме с прзрским тврима пвезаним у хризнталне траке, с рељефима и канелурама прилагђавања мдернизму, кји је у фрми стандарднг и ширк при хваћен г стилскг израза свји беградску архитектуру касних четрдесетих у празним пљима (Сл. 3).6 гдина. Палата Регине и Лене Г лгура из Међу кућама на Кпитеревј градини, псебн је занимљива стамбена палата Државне - -" , класне лутрије из у ул. Јелене Ћетквић 12, дел архитекте Бранка Таназевића. 7 Решење фасаде и рганизација прстра мгу се тумачити ка специфичан пкушај редефинисања сецесије са елементима рмантичнг српсквизантијскг стила у духу нвг времена и утицаја ап decoa. Импресиван утисак призвди мнументалн решен улаз, један д главних мтива стам- Q) Q) f : х 's tj s Сл. 40 Стамбена палата (1923), архитект 6ранк Танаэевић, rлавни улаэ. тhe Resldental Palace (1923), architect Branko Таnazеvlс, maln entrance. _... 6 ИАБ Ф V ИАБфХV З. 8 ИАБф З8. Сл. 4 Стамбена палата (1923), архитект Бранка Танаэевић. Тhe Resldental Palace (1923), archltect Branko ТаnazеvlС. Сл. 46 Стамбена палата (1923), архитект 6ранк Танаэевић, детаљ. Тhe Resldental Palace (1923), architect Branko Tanazevlc, detall.

70 , Кпитарева градина 3, мање пзнатг архитекте Алфреда Меламеда, решена је духу мдернизванг академизма и птпун је сведене фрме, једнставних твра са скрмнм декрацијм у виду јнских пиластара ( Сл. 5, 5а). Други пример, такђе из 1938., јесте стамбена вишеспратна палата Ксте и Лепсаве Јанквић у Ђуре Даничића ул. 9. Аутр мдернистичке првенијенције, тада млади архитекта Владета Максимвић, зграду бликује са свим препзнатљивим елементима стандарднг беградскг мдернизма с краја четврте деценије, ка шт су балкн на средишњем делу фасаде, кпље за заставу, равн зидн платн и (Сл.6, 6а). 8 Када је реч функциналнм решавању снва, а псматран на плану укупнг развја беградске архитектуре, мдернизам није битније утица, изузев у неклик усамљених примера у делима Злквића, Јана Дубавг и Светислава Лазића, на прмену класичнг схватања рганизације станвања у периду М дерн архитектура у периду Прмењени сци екнмски услви псле другг светскг рата, прменили су и карактер урбане и архитектнске реалнсти ка и урбанг планирања. Клективистички дух и екнмија сирмашнг друштва нарушавају пстјећу урбану структуру Кпитареве гради не и успстављају другачији бразац изградње, кји апслутн занемарује приватну стамбену кућу. Нву иделгију креирања урбанис т ичкг миљеа и стамбених јединица дражава регулацини план из 1957., а кнкретн личење тг метда на Кпитаревј гради ни представља архитектура две стамбене зграде на углу улица Шафарикве и Ђуре Даничића. "Минималистичка естетика" неинвентивнг решења сугерише сирмашне стандарде нвг сцјалистичк-кмунистичкг друштва. Инвеститр више није приватн лице, Сл. 5, Стамбена палата Реrине и Лена Глryра ( ), архитект Алфред Меламед. The Resldental Palace of Reglna and Leon Glogur ( ), archltect AНred Melamed. Сл. 50 Стамбена палата Реrине и Лена Глryра ( ), архитект Алфред Меламед, детаљ прзра. The Resldental Palace of Reglna and Leon Glogur ( ), archltect AНred Melamed, wfndow detail. Q) х. 1- U : Сл. 6 Стамбена палата Ксте и Лепсаве Јанквиfl (1938), архитект Владета Максимвиfl. Тhe Resldental Palace of Kosta and Leposava Jankovlt (1938), archltect Vladeta Maksimovit. Сл. 60 Стамбена палата Ксте и Лепсаве Јанквиfl (1938), архитект Владета Максимвиfl, детаљ. Тhe Resldental Palace of Kosta and Leposava Jankovlt (1938), archltect Vladeta Makslmovit, detall.

71 Сл. 7 Стамбени бnoк, Кпитарева rpaдина 1 ( ), архитект Слбдан Михаjnвић. The Resldental Block, Kopltareva gradlna St. М ( ), amitect Slbodап МlhailovlC. Сл. 70 Стамбени блк, Кпитарева rpадина 1 ( ), архитект Слбдан Михајлви1i, детаљ снве типскr спрата. The Residental Block, Kopltareva gradlna St. М 1 ( ), amitect Slobodan Mlhailovlc, detall of the Јурlcal floor plan. Сл. 76 Стамбени блк, Кпитарева rpaдина 1 ( ), архитект Слбдан Михаjnвић, детаљ елевације. Тhe Residental Block, Kopltareva gradlna St. М 1 ( ), amitect Slobodan Mlhailovic, elevation - detail. Сл. 78 Стамбени блк, Кпитарева rрадина 1 ( ), архитект Слбдан Михајлви1i. The Resldental Block, Kopltareva gradlna St. М ( ), amitect Slobodan Mlhailovlc. Сл. 7г Стамбени блк, Кпитарева rрадина 1 ( ), архитект Слбдан Михајлвић, детаљ фасаде. The Residental Block, Kopltareva gradlna St. М 1 ( ), amitect Slobodan Mlhailovlc, detail of the facade. Сл. 78 G) CL G) > s х CL. s CL tj Сл. 70 већ се су у ба случаја у улзи наручица пјављују стамбене задруге ка друштвене рганиза ције. Инвеститр стамбене з граде у ул. Ђуре Даничића 7 из је Југслвенска нвинарска агенција" Југпрес". Аутри су архитекти Душан Миленквић и Рист Ђур вић из атељеа "Нви прјект". 9 Стамб е на задруга "Ксв" је инвести. тр друге стамбене зграда на углу Шафарикве 2 и Ђуре Даничића, пдигнуте На прјек ту је ка влашћени архитект птписан Ђрђе т абаквић, а прјектанти су архитекти, тада пч е тници, Светислав Личина и Бривје Анђел к вић. 1 пшта експанзија беградске KO Сл. 76 лективне станградње карактер истич на за к рај шездесети х и пчетак седамдесетих гдина пнв је двела д прмене генералне стратегије урбанг планирања на Кпитаревј градини. Пд руквдствм

72 Дирекције за изградњу града Беграда, расписан је кнкурс за прјекат урбанизације, кји је захвата прстр ивичен улицама Цетињскм, Џрџа Вашингтна, Хиландарскм и Јелене Ћетквић. снвни захтев кнкурса би је да се чува и пјача првбитни карактер Кпитареве градине ка интимне стамбене целине и азе зеленила у стргм градскм центру. Према резултатима кнкурса пса је пверен "Србија. " С б М' ћ 11 ПРlект -у и архитекти л дану ихаlлви у. Архитекта Михајлвић прблему кнкурснг прјектнг задатка приступа студизн, крз кмплексну анализу упреднг урбанистичкг плана, у настјању да стври архитектуру с тенденцијм, архитектнски ансамбл са атмсферм и изра зм кји птенцира идеју граду ка пгднм и пријатнм миљеу за живт. снвна пставка пдразумевала је фрмирање блка стамбених зграда п ивицама наведених улица, ка и инкрприрање Кпитареве гради не и њен пвезивање с нвим паркм унутар блка. Бчним прлазима и прдрима стврен је јединствен парквски ансамбл, прхдан д Цетињске д улице Јелене Ћетквић. У снви вг кнцепта препзнајем реинтерпретацију ппуларнг мдернистичкг пстулата знирању прстра. Архитектнски израз, упркс изразите савременсти, архитект Михајлвић је пштвањем спратне пделе, габарита и прпрција тражи у кнтексту пстјеће физичке структуре в ишеспратних ста м бени х палата из међуратнг перида. Стамбени кмплекс састји се д низа складних зграда, дбр прпрцинисани х, дмерених равних блика у духу функциналистичке архитектуре. Елегантну ликвнст, аутр је пстига ефектнм уптребм фасадне пеке црвене бје и акцентима белих прзрских парапета, балкна и мансардне пергле (Сл. 7, 70, 7б, 7в, 7г.) Међутим, прјекат је парцијалн изведен, и т са м де на Кпитаревј градини. стали делви _ према улици Џрџа Вашингтна су псле расфрмирања Дирекције за изградњу града изграђени сасвим изван првбитнг кнцепта И АБ И АБ П ла н ав и и падац и из дакументац и је а рх ите кте Слбдана Ми хајлв ић а. 12 А РХИГРА Ф ј е студ е нт ски лист кј и ј е и злаз и ткм шклске Г д и не н а Ар хи тектнскм ф а кул т е ту. У редниц и су б ил и П ред р аг Г а р а ш а ни н и М а ј а Ди м итриј евић. 13 На к н ку р с се дазв а л ја к ма л р а дв а. На вд и м а н аг р ађе ни р а д Срђа на Г а вр илвић а и А н е Ч икић. * м р Љиљ а н а М и летић-а бр а мв ић М узеј при м е њ е н е умет н с ти Б егр а д, Вука Кар аџи ћ а 18 Ф т гра ф иј е : Мил ш Ју ришић Деведесете гдине Кпитарева градина пстаје тема архитектн- ск-урбанистичкг студентскг кнкурса "П реис - питивање мгућих трансфрмација физичких структура Кпитареве градине" кји су расписали часпис АРХИГРАФ и Урбанистички завд града Беграда Услви кнкурса захтевали су предлг уређења прстра ивиченг улицама Ђуре Даничића и се граничи сам на Јелене Ћетквић. У задатку кји партерн решење сквера, истакнута су три свна елемента - карактер, идентитет и значај прстра, затим днс између пстјећег и нвпланиранг и, на крају, как уклнити паркирање. Такђе је наглашен захтев да аутри предвиде пстепенст инвестициних улагања и анимирање и учешће лкалних станвника у реализацији прјекта. Сл. 8 Кпитарева rрадина, кнкурсни прјекат Срђана rаврилвића и Ане Чикић, студената архитектуре (1998). Kopitareva gradina, project of Snfan Gavrilovlc and Anа Clkic, studenls of archilecture. снвна пставка кнкурснг прјекта Срђана Г аврилвића и Ане Чикић изведена је из теријскг кнцепта уређења прстра забаве. 1 У намери да сквер Кпитареве гради не трансфрмишу у слику веселг, љупкг и занимљивг амбијента у кнтексту пстјеће урбане матрице, аутри увде нве прстрне сензације (Сл. 8). Превлађујући стамбени карактер Г радине са зградама д истријскг и градитељскг значаја, утица је на предељење да се транспарентнм челичнм жичанм структурм, без великих интервенција, пвежу у јединствену целину сви елементи амбијента. Предвиђен је кришћење лаких елемената урбанг мбилијара различитих намена, за дмр-седење, писање прука и сл. Иствремен, ви садржаји би сам функциналн били двјени, сачувавши јединствен визуелни квир и првбитни карактер трга Кпитареве гради не. Разлика у ниелацији терена решена је пстепеним и малим денивелацијама, так да се немгући паркирање взила. З ф.. t ф f х..... t:; :

73 Милица Јакшић* &ЕГРАД - КУЋЕ КЈЕ НЕСТАЈУ BELGRADE - WANNG HOUSES Апстракт у неким улицама Беграда живе јш увек старе куће у кје је узидан давни сан дстјанству, удбнсти и лепти. Трају мжда свје пследње дане, загледане некуда далек, у маглене прстре свга забрава. Стје у крхким, неједнаким низвима - све рнулије, све малбрјније, лепе и тужне у свјј усамљенсти. Сахну, нагризане ветрм, сунцем и кишама, јађене хладнћм свјих пустелих даја. да Не смем дзвлити нестану без трага те старе куће, да тек так ишчиле из наших живта, јер - ак се т деси - бићем сирмашнији и ми сами и ставштина кју спремам за будућнст. Мрам наћи мгућнст да их задржим, да прчитам и Abstract 'П some streets of Belgrade we сап still find old houses, which hold ап ancient dream of dignity, comfort and beauty. They ргьаыу 'јуе their last days, staring somewhere јп the distance - into foggy spaces of their forgetfulness. They stand јп fragile rows, increasingly dilapidated, disappearing пе Ьу пе, pretty and sad јп their loneliness. Тhey fade, attacked Ьу winds, Ьу sunshine, Ьу rains, sorrowed Ьу coldness of their empty rooms. We have п right to let them disappear without апу гететьгапсе, to allow them to vanish from of our lives, because - if that happens - that will make ргег both our legacy and us for the future. Thus, we must find ways to hold these old houses, to read and understand their messages, to keep the prints of their spirit and shapes. How to achieve that? f it is true that the beauty of the landscape is hidden јп the eyes, which look at it, then drawing is certainly пе of the modes to record the wonderful secret of these pretty old houses, silently disappearing from the urban life. Кеу words: Old houses, disappearing, гететьгапсе, drawing, and future. спрези узајамнг делвања: чвек - тврац града, све више пдлжан утицајима свга дела и град - чвеква твревина, саздана п првбитнј мери његвих птреба и мгућнсти, кја ка да на тренутке надраста његве мћи пимања и утицаја. Уклик узајамни днс чвека и града пстаје слженији и на неки начин недкучивији, утлик је решавање те загнетке. привлачније за свакг чвека, а псебн за не кји се баве питањима живта и судбине градва и трагалаца за људи у њима. Пред знатижељним чима тварају се читави суштинм града светви нерешених питања кја чекују праве дгвре, или бар путказе за Ј.. Ј > х...'so.. t::; :s разумем њихве пруке, да сачувам тиске њихвг духа и бличја. Как т пстићи? Ак је истина да се лепта предела крије у чима кје га псматрају, нда је цртеж сигурн један д начина да се забележи чудесна тајна тих лепих старих кућа шт тих нестају из живта града. Кључне речи: Старе куће, нестајање, сећање, цртање, будућнст. Размишљати данас судбини чвека на планети Земљи или у бил кме њенм куту значи неминвн се упустити у пустлвину размишљања фенмену града. Ткм дугг времена, чији се пчеци губе у тамним дубинама пршлсти, чвек и град пстали су - у т данас не треба ни најмање сумњати - нераздвјни у њихв налажење. Једн д таквих питања је: как пмирити, ускладити две пречне тежње у живту чвека и града - тежњу за развјем, за ткривањем нвих мгућнсти и стварањем нвих вреднсти и насушну птребу за држањем кнтинуитета, за уважавањем и чувањем већ стврених вреднсти. Несумњив, та разапетст између жеље за прменм и птребе за стабилншћу свјствена је чвеку, његвј тежњи да у свакм тренутку свга живта у садашњсти бједини и свју пршлст и свју будућнст, да живећи данашњи дан гради сутрашњицу на темељима јучерашњег дана. Натме двјству управ пчива бгатств и разнврснст свих твревина људске

74 цивилизације па и непрегледна шарликст градва и различитст њихвих судбина. Зависн д сплета клнсти, градви се рађају, бујају живтм, зру, старе, умиру на мнштв различитих начина. Кд једних се т дгађа пстепен и прирдн, кд других скквит и насилн, једни нас изненаде рађањем или нестанкм, кд других живт тече плак и неприметн. Неки заблистају у тренутку, па се угасе, други трају вечн, упркс свему, увек живи, увек нви и другачији. Беград је један такав небичан, самсвјан град, рђен на псебнм, мнгима привлачнм месту, кућа на вечитм раскршћу, бгат разнврсним дбрима птребним за срећан и успешан живт и зат так чест нападан и брањен, рушен и пнв пдизан, слављен и забрављан. Саздан - ка и други градви - д пкретљиве и живе људске материје и д нак тврдих, пстјаних и трајних али ист так сетљиивих и кначних ћелија - грађевина, Беград ка да никада није ствари судбину да му се у тихм, пстепенм следу, примеренм прирднм веку људи и кућа, у ткиву талже слјеви живта, шт смењују и надрастају један другг и так твре равнтежу између трајања људскг памћења и старсти градитељске ставштине пршлих времена. Зат је данашњи Беград град дугг сећања, малбрјне и птргане баштине, неправилнг лика, небичних склпва, прстрни х ф >- ф > : х. > u

75 Q) Q) > х. t:; :: диснанци, недречених блика, неуједначенсти, брзг раста и прераних, неправедних смрти кућа. у великј, разнрднј заједници данашњих беградских грађевина пстји једна таква прдица кућа бележених незаслуженм, тужнм судбинм неразумевања, забрава и тихг нестајања. Т је прдица старих грађанских кућа, дгвечна нлик клик се т мже бити у вм вечит нвм и младм, увек из темеља пнв грађенм граду. т е невелике куће, кје су се пчеле јављати са првим дсјајима еврпскг духа у српскм Беграду тек слбђенм д турака у Деветнаестм веку, грађене су све д печетка Другг светскг рата са мнг љубави, амбиција и жеља да се у градски амбијент унесу елементи лепте, дстјанства, маште и удбнсти. Већина тих кућа није се истицала изузетнм градитељскм вештинм свјих твраца, нити су биле грађене да буду дм вема значајних личнсти свга времена. Нису биле ни д псебн племените, тврде, вечне грађе. Па ипак, њихв сплет лежи у снви савременг урбанг амбијента Беграда, чије је стварање трајал непун век и бил нагл прекинут Другим светским ратм и каснијим збивањима, кја памте и мнги данашњи станвници града. Те старе куће значе данас за Беград приснст, тплину,пдсећање на крене, драге успмене кјима се враћам и из кјих црпем пдстицаје и снагу за нве краке ка будућнсти. не су наша сачувана традиција, залг урбанг кнтинуитета Беграда. Н, пртекл време и сплет клнсти учинили су да се та некада сразмерн брјна и снажна прдица старих градских кућа спе, смањи, слаби и сирмаши. не данас већ давне гдине, пре више д пла века, када је псле дугг и тешкг рата најзад и у Беград дшл време мира, нви ветрви прструјаше градм, глуви за тпли шапат престалих старих, лепих, скрмних здања наших чева и дедва, кућа шт су зрачиле чуднм маштвитшћу и дирљивм жељм да се улепша и племени живт и лик града кме припадају. Те мале куће - старице,кје су у свме дугм живту пршле крз уважавања и пнижења, кје су преживеле дане избиља и сирмаштва, ратве, купације и слбђења, пплаве, жеге и зиме, нађше се затечен е најездм нвих, великих грађевина, једнставних д грубсти и безличнсти, скрјен их п мери брзг раста све већег, све мнгљуднијег, све непрепзнатљивијег града шт је буја к њих. Неке старе куће нестадше дмах, у првм рушилачкм налету нвг дба, расипајући прах и пеке п тлу шт се спремал да прими нве станаре - велике зграде-кшнице, танких зидва и ширких глих кана, без украса, без стреха и кубета, без тајних нагвештаја псебнсти скривених у дубини прзра. Друге старе куће нестајаху пстепен - једна п једна, как се дуж улица и ширм старих квартва разлива талас нвг схватања суштине и бличја градскг живта. т реће страдаше тек недавн, у време бележен грким искуствима растакања племенитсти урбанг бића пд налетима недученсти нвих власника, непштвања бил каквг реда и правила дбрг укуса, рушилачке снаге примитивизма спрегнутг са пребрз стеченм материјалнм мћи. Ипак, не најтпрније или најсрећније преживеше некак све д наших дана - више случајем, забрављене, мжда шт су се нашле изван струје те брзе реке нвг живта, шт је неумитн спирала са лица града стара знамења, убличена давн ишчезлим рукама ка испуњење већ забрављених маштања и жеља. Притешњене нвим непримереним суседама, мћним, грубим и некак немуштим, трају те старе куће свје мжда пследње дане, загледане некуда далек, у маглена времена свга забрава. Сусрећем их у старим улицама Беграда. Прлазим крај њих сваки дан, гтв их не запажајући. Стје у крхким, неједнаким низвима, или усамљене међу нвдшлицама, нсећи у замућеним, препуклим книма свјих уских виских прзра дразе пршлих, забрављених времена. П крввима их шетају танкнге градске мачке, глубви им се гњезде пд стрехама, јесење лишће вене им у луцима. Крз празне, некада пнсне купле вијају им се прмајни ветрви. Круне се и сипају њихва некада лепа, глатка лица, тпадају китњасти украси са фасада. Рђају и растачу се преплети гвздених капија и града - њихвих некадашњих чувара. Сахну старе куће расуте дуж улица Беграда - све малбрјније, све крхки је и рнулије, све тужније. Урушавају се и расипају у прах, нагризане ветрм, сунцем кишама и снегвима, јађене сумрачнм пустши свјих даја, некада так лепих и пуних истинскг, тплг живта, у

76 {/,. кјима данас махм Дтрајавају свје сумрне живте пследњи изданци њихвих некада пнсних твраца и станара, немћали, стари и без наде. Пнекад, ретк, и из тих старих здања се ипак зари дечји смех, или се зачу ју прзукли звуци некаквг старг клавира у летње пдне, али ка да беже некуда на другу страну ни прави, снажни живтни скви кји би мгли да их крепе, да их пет пдигну и пврате им важнст и дстјанств кје заслужују. Чак и кад нви живт закуца на стара врата, његва сирва, безбзирна једрина склна је пречест да псегне за бличјем и сакати бит старих здања, па на пет, рањена и безличена, умиру не дчекавши дстјну, примерену старст, кружена бличјима кја су им страна и језикм кји не разумеју. Нестају, так, старе куће беградске, крњи се њихв драгцен биће, без наде да ће ускр уз лепе речи бриге и разумевања пристићи и стварна пмћ, кју би мгле бгат да узврате, спремне да пруже тплину приснсти, дубину сећања, прзрачнст племенитих видика, чар сећаја припаднсти, пуздање да пет мже бити леп и пријатан град кји је т некада већ би. Јер, недвљна је утеха сазнање да свест важнсти тих дарва пршлсти све више прбија кпрену равндушнсти и нетлеранције, да град пчиње да уважава свје старе, чест безимене куће, ка шт у рату треба пштвати и бичне, мале, али так важне вјнике чијим живтима и генерали. граде свје GjajHe пбеде. пгибијама в време пстаје све више свесн

77 вреднсти укупнг разнврснг и бгатг урбанг амбијента у кме се у свакм тренутку садашњсти преплићу и узајамн снаже сећања на пршлст и стремљења ка будућнсти. Али, ка да у вм тренутку те вреднсти, драгцене за идентитет града, измичу и губе се збг недстатка средстава, снаге, длучнсти, збг наизглед \. пречих, мада мање далексежних птреба. Стга су губици на пљу ре х абилитације урбанг кнтинуитета Беграда сам јш блнији за не кји су их свесни, а дужина пута д схватања прблема и дбре жеље да се н реши д стварне акције и дсезања циља сам јш чигледнија. Па нда - шта се мже учинити? Да ли да дзвлим да нестану без трага те старе куће кје нам из дана у дан све тише причају пршлсти из кје см и сами пникли? Да ли да дпустим да нам се из чију и из сећања изгуби њихва лепта шт се прбија ф х. t:; крз наслаге растченг малтера и рђе и каткад заискри пд ксим зрацима вечерњег сунца? Зар да забравим хладвите сене старих градских башта, пуних старинскг цвећа и шибља шт мирише на нек друг, непзнат време кје нам је претхдил? Зар да дпустим да све т тек так нестане без трага и сећања, да ишчили из наших живта и сирмаши и нас саме и ставштину кју спремам за будућнст? Имам ли прав да мирн, или са тугм, сам гледам как нестају из вга града, из вих улица и квартва, те старе мале куће, как умиру, немћне да се саме дупру свјј несрећнј, неправеднј судбини? Мже ли за њихв недстјн прпадање или прерану, насилну смрт бити двљн правдање и утеха тврдња да би и так једнм - кад за т дђе прав време - и на њих мра дћи ред да се пвуку и уступе мест нвим жељама и мћима, нвим надама и замислима? Ак већ мра бити так, ак се данас у вм времену пштег сирмаштва и брбе за гли пстанак не мжем смћи двљн снаге и средстава за спасавање старих кућа шт неумитн нестају из живта Беграда, ак им не мжем пвратити некадашњу лепту и улити снагу за прави живт у једнм нвм времену кје мра дћи, шта мжем учинити за те скрмне а драгцене чланве заједнице свих кућа шт чине вај град? Как да задржим у памћењу те тихе пратице наших живта, ка да их сачувам за н време када не буде ни њих ни нас и. када улице кјима данас ХДИМ прмене свје лице, свј дух и

78 име? Как да заштитим д забрава тренутке велике приснсти са старим градским кружењем кга већ сутра мжда неће бити?как да запишем тајну лепту живљења кју нам град сапштава, ипак неух ватљиву за свевидеће, хладн к камере?најзад, как да се бар мал, у свје личн име, дужим свме граду за срећу шт нас је кружи свјим небичним и за нас так драгценим видицима? Мжда да ставим записе местима кја су нам псебн драга, да трагам за њихвим настанкм, или за _... Мр. Милица Јакшић, дипл. инјк. ар х., Урбанистички завд Беграда пвестима њи х вих градитеља и житеља? Мнг је начина кјима се мже исказати љубав и пштвање према свме граду. Кажу да се лепта предела крије у чима нга кји га псматра. Ак је так, нда се мжда један д правих путева за враћање дуга Беграду налази у трагању за његвим лепим старим кућама, чија небична лица чувају непрчитане трагве некадашњих живта кји су их настањивали и каткад нагвешптавају сенке њихвих предстјећих смрти. Треба сматрати те старе куће, вдити са њима немуште разгвре, упзнати их, завлети их ка шт се вле дбри пријатељи. А затим, забележити цртежм исхде тг трагања за прукама шт нам шаљу те старе куће, кје су свјим пстјањем васпитавале наша чула, наш ум и душу да буду сетљиви пријемници за све шт је леп, дбр и племенит у вм граду. Мжда, у једн нв дба, чији длазак наслућујем на измаку вг времена загубљених вреднсти, такви записи мгу у некм нвм, младм бићу пнв пдстаћи танки пламичак урбане племенитсти, кји би пмга да се чудеснм, нама јш непзнатм светлшћу заре пустели видици града. Ак се т деси, ак ти цртежи, на кјима је стала забележена лепта и племенитст старих, тада већ мжда несталих кућа, пдстакну бар једнг чвека, или мжда дете, да прбуђеним чима псматра свј град, да га више разуме и вли у прстрнј и временскј целкупнсти његвг живта и трајања - нда би т би знак да см бар мал, на свј начин дтакли крајичак разрешења тајне днса чвека и града, њихве везе кја чини да сваки тренутак њихвг живта спаја у себи дарве пршлсти са снвима будућнсти.би би т знак да см се бар мал, али на прави начин дужили свме граду и свјј струци. ф.. ф 1- :: Х..... t s

79 Х! р _A ----t------

80 ПРИКАЗ НВЕ књиrе Милашинвић Марић, Дијана: АРХИТЕКТА ЈАН ДУБВИ Задужбина Андрејевић, Библитека Псебна издања Беград 2001, стр. 155, 81. илустрација, 5. стр. резимеа на енглескм језику. У временима тешким п издаваштв упште, пјава мнграфије једнм д пртагниста српске архитектуре нвијег дба представља изузетан издавачки пдухват, али и прави пдстицај стручнј и ширј јавнсти да стекну нва сазнања настанку и развју мдерне архитектуре у Србији и Југславији. Књига»Архитекта Јан Дубви«Дијане Милашинвић М арић, истричара уметнсти, бјављена у библитеци Псебна издања, угледне издавачке куће»задужбина Андрејевић«, сим шт на стручн утемељен начин расветљава живт и рад архитекте Јана Дубвг представља и путказ за паравилн вреднвање српскг градитељства нвијег дба. вај текст је ка магистарска теза пд називм» Живт И дел Јана Дубвг«дбрањен на Групи за истрију уметнсти, Филзфскг факултету Универзитета у Беграду и шести је у низу стручних радва дбрањених на вј групи, кји су у штампанј фрми стављени на увид ширј публици. Првих пет књига (Ммир Крунвић, Петар и Бранк Крстић, Ммчил Белбрк, Један век тражења нациналнг стила у српскј архитектурид средине XX д средине хх века и Бранислав Кјић) бјављен је у едицији Српски архитекти нвијег дба (Градитељи и дела), на иницијативу Републичкг завда за заштиту спменика културе, Музеја науке и технике и Грађевинске књиге. Вишегдишњим пручавањем живта и дела чешкг архитекте Јана Дубвг ( ), углавнм, трагањем п специјализваним институцијама кје чувају дкументацију њему, али и времену кјем је н припада, аутрка књиге је успела да крз научну браду, систематичн, стрпљив и плански, презентира сав дступ ни материјал вм архитекти, чија заставштина није сачувана, не сам ка градитељу, већ и ка чвеку. У периду између два светска рата, пренсећи искуства чешке архитектнске сцене, Чех Јан Дубви је свјим свеукупним залагањем, умнгме, утица на динамику и прдр идеја мдерне архитектуре на тл Србије и Југславије. Књига садржи Сажет к, Предгвр, Увд и два бимна пглавља. Први пд називм Живт, има два пдпглавља Шклвање и Сртучна делатнсти. Друг и пглавље Дел, садржи седам пднаслва: архитектнск делатнст у Беграду ( ); први : "".. ><

81 писани радви, прје кти, реализације ( ); перид зрел г м дернг израза ( ) ; архитектнск делатнст у Македнији ( ); прје ктантска активнст у Битљу ; прјектантска активнст у Скпљу и градитељска делатнст п пвратку у Беград ( ). Птм следе Закључак, Нпмене и најптпунији д сада бјављени Каталг радва Јана Дубвг са 126. јединица. Свака каталшка јединица садржи пдатке називу, лкацији, гдини прјектвања, гдини изградње, сачуваним бјектима, изврима и литератури. самдесет и једна црн бела илустрација усклађен је са текстм, бимнм литературм и прилзима кји су пдељени на три дела : излжбена активнст архитекте Јана Дубвг, ппис експната ; библиграфија архитекте Јана Дубвг и дабрани текстви архитекте Јана Дубвг. Књига има списак скраћеница, индекс и пет страна резимеа на енглескм језику. у увднм делу наведени су изври за пручавање живта и дела Јана Дубвг: перидика, архивска грађа, сачувани бјекти, преглед текства њему и времену кме је н припада. Дијана Милашинвић Марић студизн и на метдлшки утемељен начин приступа анализи реализваних бјеката, ка и нереал изваних прјеката и кнкурсних радва, урба ни стичких прјеката, прстрнг бликвања. Стручн тумачи замисли Јана Дубвг на примерима реализваних дела, али и на примерима теријских истраживања нвих естетских закнитсти и блика чији је н би пбрник у српскј средини. брађујући хрнлшки прјектантски п ус, аутр књиге даје и: увид у прблематику српскг градитељства нвијег дба. Ка шт је наведен, Дијана Милашинвић Марић је архитектнску делатнст Јана Дубвг пделила на градитељске делатнсти у Беграду ( ), Битљу и Скпљу ( ) и градитељску делатнст п пвратку у Беград ( ). Архитекта Јан Дубви, рђен у месту Лазце у Че хслвачк ј, бре се у Беграду ка службеник прашке грађевинске фирме»матија Блеха«гдину дана накн стечене диплме на Т ехничкм универзитету у Прагу гдине. Већ срединм двадесетих гди на наша се међу архитектима запсленим у Беградс кј пштини, где се бави урбанистичким прблемима. Његв предавање Јан Дубви : Камплекс астрнамске псерватрије на 3вездари - управна зrрада, Влrина 7 Јап Dubovi: Observatory complex п Zvezdara-Administration building, 1931, Vo.lgina street 7 "" s.. ><

82 развју»вртарских градва«држа н и публикван гдине у загребачкм»т ехничкм листу«, ка и његви прјекти за Пијацу на Цветнм тргу у Беграду (1927.) и Дм културе за сиртињск беградск насеље»јатаган мала«(1929.) даће псебан птстрек беградским мдернистима. Дубви је так заједн са Кјићем, Злквићем и Бабићем иницира фрмирање»г рупе архитеката мдернг правца«(г АМП), у чију делатнст нас аутрка књиге пдрбн упућује. Име Јана Дубвг стаће везан за избр градитељских тема кје су биле кренуте сцијалним прблемима (Мушк радничк склниште, и Женск радничк склниште у Беграду), али и за кмплексн дел јавнг карактера - Астрнмску псерватрију у Беграду, на Звездари ( ). Брјне каталшке јединице (прјеката и реализваних бјеката) дражавају развјни пут естетике Јана Дубвг кји се крета д пуристичких и експресивних блика и усвајања захтева функцинализма, д птпунг прихватања интернациналнг стила у архитектури. у његвм архитектнскм пусу Дијана Милашинвић Марић истиче два препзнатљива кда и т: пуристички (Евангелистичка црква у СТјићеву, Јан Дубви: Астрнмск псерватриј на 3веэдри Рефрктр, Јп Dubovi: Observotory п Zvezdoro Refroctory, ) и функциналистички (вила адвката Аркадија Милетића, нереализвани прјекат, 1932.), кји се међусбн преплићу. Задатим темама прилази је са једнакм пажњм и как аутрка књиге закључује, пкушава је да ствари равнтежу између спствених прфесиналних и естетских стандарда, захтева инвеститра и екнмских птреба времена. Срединм тридесетих гдина сели се у Битљ (шкла Вук Караџић, Битљ, 1935.; Спменик рускм кнзулу Рствскм, 1935), а перид д д гдине првди у Скпљу у биру Кирила Жернвскг (стамбене зграде дктра Здравева и прдице Буста у Скпљу, 1936.). Пред Други светски рат Дубви на кратк длази у Беград (кућа Недељка Г взденвића, Беград ) да би убрз преша у Крушевац, а птм у Ниш. дмах псле Другг светскг рата враћа се у Чехслвачку, где ради у средњј грађевинскј шкли у граду Храдец Кралве, дакле се сели у Либерец и запшљава у прјектантскм биру државнг земљрадничкг дбра. У Либерецу је и умр гдине. Дијана Милашинвић Марић гради закључак књиге на снву бимнг материјала, брађенг крз научни апарат, али на начин приступачан не сам уск стручним кругвима, већ и ширј чита лачкј публици. Књига»Архитекта Јан Дубви«представља, такђе, изузетан пдстицај за будуће истраживаче српске архитектуре нвијег дба и уджбеник за студенте, у пгледу метдлшкг приступа кјим се безбеђује прницање у истријске ткве архитектуре и урбанизма. >< :: :r: Q >< Мр Марта Вуктић Лазар Е-тајl: Јун,2002. m.lazar@eunet.yu

83 АРХИТЕКТА 060 o oa.jj да. Р. Ћ Q к.ooђ N MEMORAМ >< :: >< Александар Ђкић ( ) изненада је премину ве гдине. Мал је рећи да је би архитекта свга времена. Његва личнст и његв стварање су у духвнм и практичнм смислу хда ли разним временима, спаја је д еча чке игре са мисанм зрелшћу, истријска времена и пглед у будућнст. Писати клеги, читаци, чест, Дживљавају ка хва лспев али према личнсти А. Ђкића увек пстји сећа ј припаднсти, да је н наш, да према њему мжем бити и скрени, и так га већина клега дж ивљава. Узлазна линија његве каријере, стваралаштва, пслвнсти је правлинијс ка пд великим углм. Ч ест х ваљен, пнекад дискретн справан, на граници између рациналнг и емтивнг изнедри је прјекте у кје је безграничн верва. ни к ј и разумеју или сећају тај његв кред знају да уживају у његвм стваралаштву а т су уметн и ци, архитекте, свакдневни псматрачи, крисници и инвестири. А. Ђкић је прими мнга при з нања за свје дел, пста је члан Академије архитеката Србије гдине. Пре тга и касније увек је би активан у. струквним рганизацијама. Најистакнутије његве сбине су биле бескмпрмисна псвећ е нст архитектури ка градитељ, прпгатр, чвек кји је верва у мисију архитектуре ка синтезе материјалнг и духвнг света. ни кји су пратили његв рад нису изненађени вајарским и ли кв ним слјевима у његвм стваралаштву. Ти његви импулси су интимни и видни У његвим дел има а у живту спрведени крз заједнички рад са вајарима и сликарима. Мал је архитеката иза кјих је ста так биман пус и п биму и п разнврснсти. Његва "рмантична ар хи тектура", кја је била слган за пследње раздбље рада, је мжда делимичн тачна али и недвљн бухватна. Архитектура кју је н прмишља је разнврсна, пуна експеримента, нви х п куша ја, изненадних блицева. Живт и рад А. Ђкића везан ј е за Б е град али његвих дела има ширм Југлсавије. У Беграду се рди и сим кратк г бравка у Аману ( ) све време у њему је ради. Прв запслење ј е бил у биру Генералнг плана, затим је ради у више разних прјектних бира и Дирекција за изградњу и рекн струкцију Беграда и пт м у Ин с титуту за архитектуру и у рбани зам Србије да би гдине снва с п ствени архитектнски бир пд ригиналним називм "Рмантичн архитектура". У свм преданм раду бави се планирањем градва, насеља, тргва, прје ктва зграде разних намена: стамбене, пслвне, х теле, дмве култура и н из других ка и мемријале и ентеријере. Карактеристичн за Ђкића је да је чест излага. Т су биле самсталне репрезентативне излжбе или клективне на кјима је увек скрета пажњу н а св ј рад. Б и је спреман на изазв и утакмицу, мжда и зат шт је у младсти би спртиста к шаркаш, тк да је учествава на мнгим урбанистичким и архитектнским кнкурсима и дби низ награда. Његва жеља да се афирмише ар хи текту ра и њен стваралац је резултирала гдине бимнм мнграфијм из пера З. Маневића. Сигурн да ваква укупна делатнст једнг аархитекте није измакла ни јавнсти ни критици так да има мнг написа њему у стручнј литератури, часписима и дневним нвинама. Растанак са ваквим претацем, клегм, к ји је увек к себе шири птимизам и ентузијазам сбм кја је имала шарм нга кји купља к себе људе, п креће нве идеје, мтиви ше, пqд('!""нам тешк али његв дел и дух, смех, живи у нама са свим свјим људским и стваралачким врлинама кје ће птврдити време. Игр Марић

84 Сремска, мдел у rлини Краља Милутина 30 Приэнања: 1. Награда "5. мај с кг сална - Е кс л е р имен т 5" за п рјекат З аба в нг п а р ка у Т пчид е р у ( с а Сл б данм Ил ићем ), г дин е. 2. Ди п лма Урбан и с ти чк г сав ез а Југславије пв дм С ве тс к г дана урбан и зма и з аш т ит е ч в ек в е сре д и н е у Заг р ебу, гди не, 3. Ди плм а з а сл уж н г члана Сав ез а ар х ите ката Србиј е, гдин е. 4. Пвеља "Сл бдан Пенезић Крц у н" за реализациј у Спмен - кмпл е кса Кадињача кд Ужица (са Ми драг м Живквић е м, Спмен бележје на пдручју Бсутских шума гдин е. 5. Признањ е с нвн е шк ле "14 ктвар" у Кн ежев цу з а из уз е т н залагање у из г р адњ и н ве шкл е на Лабудвм бр ду у Бе град у (са Петрм Ђ ура ш к в ићем), г д ине 6. Дипл м а Др уг г с в е тскг б ијенала ар х ите ктуре у Сфији и Т рафстаницу "Филм с ки град " у Беграду и пр јекат Кућ е југслвнекс нрвешкг пријат ељства у Г рњ ем Милан в цу, гдине. 7. В е ли ка н аграда архите к т у ре Савеза а рхитек ата Ср б иј е, г д ине. 8. Репуб лич к а Б рб ина награда за ар х ите ктур у за Кућу ј у г сл ве нск н рв е шкг пријатељ ства у Г рњем М и ланвцу, гдин е. 9. Награда "4 ј ули" Савезнг дбра СУБНР-а Југ славије из бласти ликвнг стваралаштва за Кућу ј у г сл венс к -нврешкг пријатељства у Г рњ ем Миланвцу, гдине. 10. Диплма П е тг св ет с кг бијанала архитектуре у Сфији за Клуб ЈНА у Т ивту (са Браниславм Ђунисиј е вићем), гдине. 11. Захвални ца "Пслвне Чу к арице" з а прјекат у р е ализацији Г радића Рдић у Хали XV Б е градскг сајма, гдине. Пијаца, Банв брд Кућа JyrocnoBeHcKo Нрвешкr пријатељcrва, Грњи Миланвац Траф crаница "Филмски rpaa" Стамбена эrрада, Глф '".. ><