Година 14 Број 51 Београд, април-јун YU ISSN

Transcription

1 Година 14 Број 51 Београд, април-јун YU ISSN

2

3 Информативно-стручни часопис УМСТ, КЦС, Сестринство Број 51, април-јун године Адреса: КЦС Сестринство ул. Пастерова бр. 26, Београд Тел: Факс: 011/ Е-mail: (на овај мејл можете слати прилоге за часопис) (ЕRSTE banka), ПИБ број Сајт: http//sestrinstvo.rs Издавач УМСТ, КЦС, Сестринство За издавача Председник УМСТ, КЦС, Сестринство Марија Галић Главни и одговорни уредник Добрила Пејовић Уредништво Биљана Ковачевић, Љиљана Стаменковић Јованка Вучковић Сузана Богдановић Олга Симић Ивана Стојковић Зорица Милошевић Слађана Басара Љиљана Ракић Преводиоци Ивана Нешић Александра Букумировић Данијела Ивковић Спољни сарадник-новинар Јагода Плавшић Душанка Еркман Припрема и штампа LICEJ, Београд, Браће Јерковић 69, Тел/факс 011/ Уредник и редактор Станоје Јовановић Ликовни уредник мр Небојша Кујунџић Лектор Мила Барјактаревић Тираж 800 примерака CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд ISSN Сестринство COBISS.SR-ID Сестринство: часопис за медицинске сестре / Година 14. бр 51. (април јун 2017). Београд: УМСТ КЦС Сестринство. Излази тромесечно. У сусрет симпозијуму Очекујемо Вас на Дивчибарима Свечана академија у Клиничком центру Србије ПРОФЕСИЈИ У ЧАСТ ИЦН Конгрес Барселона година НАЈВЕЋИ СКУП СЕСТАРА СВЕТА Уз 12. мај Међународни дан медицинских сестара САГА О КРИМСКОМ АНЂЕЛУ 19 Олга Рапајић Николић ПОБЕДНИЧКИ ДУХ СТАЗАМА ЗНАЊА

4 АКТУЕЛНО 4 TOPICAL СА ВАНРЕДНЕ ИЗБОРНЕ СКУПШТИНЕ УМСТ СЕСТРИНСТВО 2017 ГОДИНЕ ИЗВЕШТАЈИ, ПЛАНОВИ, НОВО РУКОВОДСТВО сестра представила радове на стручним скуповима у иностранству * Школарину за основне и специјалистичке студије добиле 33 сестре * Марија Галић, са Клинике за кардиохирургију КЦС нови председник Удружења Сестринство Скупштина УМСТ КЦС Сестринство одржана је 6.апри ла у 12 са ти у са ли Цен тра за НО ХР, са седећим дневним редом: ДНЕВНИ РЕД: 1. Формирање и избор верификационе комисије, радног председништва, записничара. 2. Из ве штај о ра ду УМСТ КЦС Се стрин ство за 2016 годину. 3. Финансијски извештај за годину. 4. Избор председника УМСТ КЦС Сестринство. 5. План ра да за го ди ну. 6. Текућа питања. Скупштину је водила Гордана Ковачевић, досадашњи пред сед ник УМСТ КЦС Се стрин ство. Након именовања чланова верификационе комисије, записничара и радног председништва, скупштина је по че ла с ра дом, уз при су ство 45 од укуп ног бро ја 79 делегата. Рад скупштине је текао по усвојеном дневном ре ду. Председница Удружења поднела је извештај о раду за протеклу годину. Сви делегати су благовремено добили целовит извештај (материјал за одржавање изборне скупштине и имали довољно времена за анализу). Извештај је садржао посебан осврт на континуирану едукацију медицинских сестара и здравствених техничара, што представља законску обавезу. Обухваћено је и предузимање других активности у стручном делу рада медицинских сестара: учешће на симпозијумима, конференцијама и другим стручним скуповима у земљи и иностранству. Са својим радовима 21 сестра учествова ла је на струч ним ску по ви ма у ино стран ству. За уче - шће на конгресима, семинарима и другим стручним скуповима у земљи финансирано је 30 сестара. СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

5 АКТУЕЛНО 5 TOPICAL Такође су истакнути резултати у спровођењу одлуке о пла ћа њу де ла шко ла ри не у из но су од динара као подстицај чланству у формалном образовању. У години покривени су трошкови образовања 33 сестре на основним и специјалистичким студијама. Извештај је једногласно у целости прихваћен. Председница Удружења поднела је финансијски извештај за годину. Након реферата, предлог за усвајање финансијског извештаја стављен је на гласање. Извештај је једногласно прихваћен у целости. Председавајућа и досадашња председница Удружења Гор да на Ко ва че вић ис та кла је да јој функ ци ја председника Удружења представља оптерећење и да због лич них раз ло га не мо же ви ше да је оба вља. Сагласно томе, предложила је да је скупштина разреши те функције и да изабере новог председника Удружења. Истовремено, председавајућа је захвалила свима за досадашњу сарадњу, подршку и разумевање, што је омогућило да остану јединствени. Пожелела је успешан рад будућем председнику. Предлог за разрешење Гордане Ковачевић са функције председнице Удружења стављен је на гласање. Усвојен је једногласно. Чланови Извршног одбора за председника су предложили Марију Галић са Клинике за кардиохирургију. Предложена кандидаткиња је дугогодишњи члан и активиста Удружења. Уследила је дискусија: Љубинка Туфегџић је ставила примедбу што им није достављена писана биографија предложеног кандидата. Сања Смиљковић похвално је говорила о предложеном кандидату, а придружила се Љиљана Стаменковић. Љиљана Ђукић, потпредседница Удружења говорила је о предложеном кандидату уз све похвале за досадашњем ангажовање у раду Удружења. Предлог за именовање Марије Галић на функцију председника Удружења и лица овлашћеног за заступање ста вљен је на гла са ње. Усво јен је са 45 гла со ва ЗА (једногласно). Нова председница Удружења захвалила је за указано поверење, и предочила своју биографију. Истакла Из личне карте нове председнице УМСТ Сестринство М арија Галић, рођена го ди не у Аранђеловцу. Средњу медицинску школу Др. Миленко Хаџић завршила је у Нишу го ди не, где је, по ред школовања, професионално играла кошарку. Вишу медицинску школу у Земуну завршава 2009, а у ис тој шко ли го ди не сти че зва ње стру ковна медицинска сестра, са просечном оценом 9,26. Године стиче високо образовање, специјалиста струковна медицинска сестра, из области кли нич ка не ге, на Ви со кој здрав стве ној шко ли струковних студија у Београду, са просечном оценом студирања 9,75. Запослена је у Клиничком центру Србије од године. Вишегодишње искуство, знање и вештине стиче оба вља ју ћи по сло ве ме ди цин ске се стре у Пејс - мејкер центру, Одељењу интензивне неге и Одељењу кардиохирургије, тадашњег Института за кардиоваскуларне болести, те послове главне сестре Одељења кардиохирургије и едукатора ментора на Клиници за кардиохирургију. Године стиче искуство као медицинска сестра Site Manager u CRO Ergomed plc, у Бе о гра ду. Сада је главна сестра Одељења кардиохирургије на Клиници за кардиохирургију Клиничког центра Србије. Аутор је ве ћег бро ја ра до ва, уче сни ца на акредитованим стручним састанцима и курсевима за медицинске сестре техничаре и активна на међународним конгресима и семинарима. Мајка двоје деце. На ре дов ној Скуп шти ни УМСТ КЦС Се стринство, предлогом Извршног одбора, 6.априла једногласно је изабрана за председницу УМСТ КЦС Сестринство. је да јој је по себ на част и оба ве за да Удру же ње и убудуће добро ради као у претходном периоду. План ра да је усво јен на Из вр шном од бо ру у години због припреме плана и програма стручног усавршавања на нивоу Клиничког центра Србије. Предлог пла на је ста вљен на гла са ње и усва ја ње. Усво јен је једногласно. Скупштина је завршила с радом у часова Након избора председника, приступило се законским обавезама о измени заступника Сестринства у АПР, што је успешно завршено. NURSING No 51 april-june 2017

6 ПОВОДИ 6 OCCASIONS Свечана академија у Клиничком центру Србије ПРОФЕСИЈИ У ЧАСТ Подсећање на легендарну Флоренс Најтингејл и њену улогу у образовању сестринског кадра * Признања заслужним сестрама и бабицама * Удружење Сестринство и Синдикат сестара на заједничким задацима УКлиничком центру Србије 12. маја одржана je свечана академија посвећена прослави Међународног дана медицинских сестара. Веома посећен скуп, који су организовали Удружење медицинских сестара и техничара КЦС Сестринство са представницима струковног Синдиката сестара Србије и КЦС, отворила је медицинска сестра Мира Томић. Након интонирања сестринске химне песме Сестра, у име организатора и домаћина учеснике прославе је поздравила председница УМСТ КЦС Сестринство Марија Галић. Преносећи им празничне честитке, она је под се ти ла да се ме ђу на род ни дан се стринства сла ви већ 33 го ди не у знак се ћа ња на Фло ренс Нај - тингејл, утемељивача модерног сестринства, која је иницирала укључивање професионално образованих жена у здрав стве ну не гу. Хе ро и на се стрин ске про фе си - је поставила је основе образовања медицинских сестара. То је нит ко ја је по ве зи ва ла све ње не ак тив но сти и целокупно животно дело. Медицинске сестре свој празник углавном обележавају радно, настојећи истовремено да различитим активностима промовишу своју професију и подсете јавност на уло гу се ста ра у не зи бо ле сних и за шти ти здра - вља људи. Медицинске сестре су најјача позитивна снага друштва, закључила је Марија Галић. У име управе Клиничког центра Србије учеснике скупа поздравио је главни техничар те установе Небојша Банићевић, а у име Синдиката медицинских сестара КЦС председница Тања Ердељановић. Она је подсетила на високе циљеве које је та организација поставила и на задатке који предстоје, посебно њеног утицаја у јавној расправи о обликовању закона о високом обра зо ва њу из угла се ста ра и по тре би ре гу ла ти ве здравствене неге, утврђивања коефицијената и каталога радних места, наглашавајући да само удружене сестре могу да утичу на промену садашњег неповољног положаја. О легендарној Флоренс Најтингејл и њеном животном путу говорила је Јелена Николић са Клинике за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије. Међународно веће медицинских сестара ИЦН, као врховна светска сестринска асоцијација, сваке године широм света обавештава о тематици прославе овог важног датума. Тема овогодишњег међународног дана сестринства је Глас који води постизање одрживих циљева развоја, која ће бити обрађивана током целе го- СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

7 ПОВОДИ 7 OCCASIONS Захвалнице узорним сестрама Драгана Михајловић Клиника за гинекологију Вера Зечевић Клиника за неурологију Славица Пајић Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма Марија Радојевић Клиника за гастроентерологију и хепатологију Светлана Новаковић Клиника за кардиохирургију Јасмина Мандић Клиника за грудну хирургију Дубравка Базић Клиника за дерматовенерологију Миланка Тркуља Клиника за очне болести Антонија Рокнић Клиника за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Тања Благић Клиника за опекотине и пластичну и реконструктивну хирургију Зорица Младеновић Клиника за хематологију Смиља Гачић Клиника за алергологију и имунологију Гордана Шоргић Клиника за психијатрију Светлана Павловић Клиника за ОРЛ и максилофацијалну хирургију Љиљана Казимировић Клиника за пулмологију Сања Станишић Клиника за ортопедску хирургију и трауматологију Радомир Живковић Клиника за кардиологију Зорица Мандић Клиника за неурохирургију Братислава Жигић Клиника за дигестивну хирургију Весна Павловић Клиника за нефрологију Сања Шарчевић Клиника за инфективне болести Савка Петровић Клиника за урологију Биљана Липовац Ургентни центар Наташа Милојковић Ургентни центар Бранислава Вујаклија Поликлиника Сефија Нешовановић Центар за нуклеарну медицину Зорица Срећковић Центар за анестезију Душанка Петровић Центар за научноистраживачки рад, образовну делатност и људске ресурсе Весна Пуача Центар за радиологију и магнетну резонанцу дине, о чему је подробније говорила Драгана Игњатијевић са Клинике за неурохирургију. Почевши од ове године Удружење ће додељивати посебне захвалнице медицинским сестрама својим члановима за значајан допринос његовом раду. Овогодишњи добитници су Љубена Пауновић са Клинике за пулмологију, Љиљана Ђукић из Ургентног центра и Драгана Игњатијевић са Клинике за неурохирургију. Учеснице скупа честитале су својим колегиницама бабицама, Међународни дан бабица 5. мај, који се обележава почевши од године ради промоције и подршке професији која има изузетно значајну улогу у изградњи здраве породице. Свечаност у Клиничком центру Србије завршена је уручивањем празничних признања узорним сестрама и ба би ца ма, те са рад ни ци ма Удру же ња Се стринство из других здравствених установа Србије. С.Ј Захвалнице бабицама Поводом 5. маја, међународног дана бабица, Удружење медицинских сестара и техничара КЦС Сестринство доделило је захвалнице медицинским сестрама и бабицама Клинике за гинекологију и акушерство: Миљани Бабовић, Љиљани Кесеровић, Гордани Митровић и Зорани Васић. Признања за сарадњу Захвалнице су додељене и члановима УМСТ Сестринство које раде у другим здравственим установама. Признање су добиле: Слађана Вучићевић Ин ститут за медицину рада и ра ди о ло шку за шти ту, Београд Снежана Радић Завод за плућне болести и ТБЦ, Бе о град Радмила Крстић Клиника на неурологију и психијатрију за децу и омладину Мирјана Сеничић Специјална болница за церебралну парализу и развојну неурологију Милица Шишовић Завод за геронтологију, Београд Сања Смиљковић Бел Медик NURSING No 51 april-june 2017

8 ПОВОДИ 8 OCCASIONS Уз 12. мај Међународни дан медицинских сестара САГА О КРИМСКОМ АНЂЕЛУ Флоренс Најтингејл дама с лампом, утемељивач је савременог сестринства. Ро ђе на је 12. ма ја године у, италијанском граду Фи рен ца, по ко јем је и до би ла име. Фло ренс је би ла мла ђа од дво је деце у породици имућних Британаца, који су припадали елитним друштвеним круговима. Када јој је било само 17 година схватила да је привлачи посао болничарке, али њени родитељи су се томе противили. Сматрали су да та професија није подесна за жену њеног сталежа, па јој ни су до зво ли ли да кре не на обуку за медицинску сестру. Након што су родитељи коначно по пу сти ли, го ди не Флоренс од ла зи у Кај зер верт у Не мач кој на тро ме сеч ну обу ку за ме ди цин ске се стре. Обу ка јој је омо гу ћи ла да две године касније постане управница болнице за да ме у ули ци Хар ли. Чим је по ста вље на на тај по ложај, њена способност је стављена на про бу. На и ме, су о чи ла се с по ја вом колере, а нехигијенски услови у болници били су погодни за ширење боле сти. Фло ренс је по ста ви ла се би за да так да по бољ ша одр жа ва ње хигијене, чиме је знатно смањена стопа смрт но сти, бар у бол ни ци за ко ју је она била задужена. Исте го ди не из био је Крим ски рат, а новине су убрзо извештавале о мањку медицинског особља за негу британских војника рањених на фронту. Бу ду ћи да су за Фло ренс мно ги та да већ чу ли, бр зо је по зва на са сво јим ти мом ме ди цин ских се ста ра у вој не бол ни це у Тур ској. Са гру пом од 38 жена кренула је године да преузме управу болнице у општини Скутари, где се суочила са стравичним хигијенским условима. У потпуности се посветила пацијентима. Увече би с лампом у руци пролазила кроз СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

9 ПОВОДИ 9 OCCASIONS мрач не ход ни ке, оби лази ла јед ног по јед ног паци јен та и бри ну ла о њи ма. Вој ни ци, ко је је њена непресушна брига исто вре ме но и дир ну ла и тешила, називали су је да ма с лам пом. За дру - ге су је, пак, би ла кримски ан ђео. Њен рад је за две трећине смањио стопу смрт но сти у бол ни - ци. Поред побољшања хигијенских услова, Флоренс је омогућила и увођење неколико нових услуга пацијентима, олакшавајући њихов боравак у болници. Према ономе што је на Криму видела, написала је књигу Белешке о стварима које утичу на здравље, ефи ка сност и бол нич ку упра ву бри тан ске вој ске. Овај из ве штај од 830 стра на ба ви се ана ли зи ра њем њених искуства и предлозима за побољшање услова рада других војних болница са сличним проблемима. У Ен гле ску се вра ти ла го ди не, а отвори ла је сво ју шко лу за обу ку бол ни чар ки у окви ру Болнице Свети Томас у Лондону. Ка да би про шле обу ку, бол ничар ке су сла ли у бол ни це ши ром Британије, где су преносиле идеје и стечене вештине. Флоренс Најтингејл постала је предмет јавног ди вље ња. У ње ну част пи са не су пе сме и по зо ри - шни ко ма ди, а мла де же не су се угле да ле на њу. По ча сно при зна ње за жи вот но де ло кра ља Едвар да до би ла је го ди не, а краљ Џорџ јој је упутио честитку за деведесети рођендан. Да ма с лам пом је умр ла 13. ав гу ста го ди не, а са хра ње на је у по ро дич ној гроб ни ци у Хемп ши ру, у Ен гле ској. Музеј Флоренс Најтингејл, који се налази на месту где је некада била њена школа за медицинске сестре, садр жи ви ше од пред ме та ко ји ма се чу ва и про сла - вља успомена на живот и каријеру кримског анђела. Флоренс Најтингејл се данас сматра за пионира савремене професије медицинске сестре, а на њен рођендан се прославља међународни дан медицинских сестара. Јелена Николић ГЛАС ЗА ВОЂЕ ПОСТИЗАЊЕ ЦИЉЕВА ОДРЖИВОГ РАЗВОЈ Циљеви ИЦН за медицинске сестре у години. Бити медицинска сестра јединствен је позив, који тражи оно најлепше у људском бићу хуманост и преданост позиву. Јединствена улога медицинске сестре је помагати појединцу, болесном или здравом, у обављању оних активности које доприносе здрављу или опоравку (или мирној смрти), а које би појединац обављао самостално када би имао потребну снагу, вољу и знање. Сестринство је позив који се активно укључује у бригу и здравље човековог тела и душе. Модерно сестринство фаворизује едукацију као приоритет у професионалном животу медицинских сестара. Више и високо образовање медицинских сестара приоритет је модерних држава. Virginia Henderson Зашто би сестре бринуле о циљевима одрживог развоја 1. Медицинске сестре брину о појединцу и популацији. 2. It is the right thing to do. Права ствар ( представљају прилику да применимо своје знање ради стварања здравијег и бољег окружења). NURSING No 51 april-june 2017

10 ПОВОДИ 10 OCCASIONS 3. Промене су могуће (продужен животни век, смањена смртност, побољшање образовања, смањење екстремног сиромаштва). 4. То је наше здравље! ЦИЉЕВИ ICN ЗА МЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ ГОДИНЕ 1. Без сиромаштва. 2. Без глади, боља исхрана. 3. Добро здравље и благостање. 4. Квалитетно образовање. 5. Родна равноправност. 6. Чиста вода и хигијена. 7. Приступачна и чиста енергија. 8. Пристојан посао и економски раст. 9. Индустријске иновације и инфраструктура. 10.Смањење неједнакости. 11.Одрживи градови и заједнице. 12.Одговорна потрошња и производња. 13.Климатске промене. 14.Живот испод воде. 15.Живот на земљи. 16.Мир, правда и јаке институције. 17.Партнерство за остваривање циљева. 1. Без сиромаштва Сиромаштво има непосредне последице на здравље. Материјална, психо-социјална и политичка беспомоћност. Ограничавање интелектуалног и социјалног развоја од детињства. Оно што се догађа у детињству утиче на даљи развој појединца касније. Медицинске сестре у раду с рањенима и беспомоћнима утврђују потребе изван медицинских дијагноза. 2. Без глади, боља исхрана Потхрањеност погађа човека и узрокује 45% смртности. Ограничава људе у постизању њиховог пуног потенцијала. WHO неправилну исхрану сматра најозбиљнијом претњом светском здрављу. Проблеми са исхраном утичу на бројне сфере људског живота. Отварање круга сиромаштва и економске стагнације. Медицинске сестре идентификују проблем и развијају могућа решења 3. Добро здравље и благостање Здравље је основно људско право. Све већа заступљеност хроничних незаразних болести: водећи узрок смртности. Укључивање медицинских сестара у више нивое едукације. 4. Квалитетно образовање Ниво едукације представља значајан део у узроцима здравствених проблема. Едукација игра значајну улогу у будућности појединца. Медицинске сестре спроводе едукацију о промоцији здравља и превенцији болести, раном скринингу и откривању болести. 5. Родна равноправност Утицај родне неравноправности је велики и обухвата све заједнице. (НЕ) равноправност има утицај на људско здравље и (не)могућност избора и доношења одлука. Сестринство као доминантно женска професија има велики утицај на редукцију неједнакости и промовишу равноправност полова. 6. Чиста вода и хигијена Доступност чисте воде важна је за здравље заједнице. Приступ чистој води, санитарни чворови и хигијена у здравственим установама веома су битни за квалитет и унапређивање здравља. Хигијена руку је неопходна. Медицинске сестре дужне су да обезбеде све до сада наведено за одржавање правилне хигијене. СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

11 ПОВОДИ 11 OCCASIONS 7. Приступачна и чиста енергија Недовољан приступ чистој енергији има лош утицај на појединца. Битно је препознавање важности чисте енергије и њен утицај на здравље и пружање здравствених услуга. 8. Пристојан посао и економски раст Здравствено особље има велики утицај на социо-економске прилике. Медицинске сестре имају кључну улогу у одређивању квалитета, планирања и пружања здравствене неге. 14. Живот испод воде Брига о воденим ресурсима од кључне је важности. Потребно је остварење чистих и самоодрживих ресурса. 15. Живот на земљи Сви аспекти људског благостања зависе од ресурса екосистема који су у међузависности са биолошким разликама. Смањење биолошке различитости и промене екосистема могу довести до катастрофалних последица. 9. Индустријске иновације и инфраструктура Једноставан и поуздан приступ здравственој нези важан је за: Укупно физичко, социјално и ментално здравље. Превенцију болести. Дијагностику и третман болести. Смањење морбидитета и морталитета. 10. Смањење неједнакости Медицинске сестре поштују права пацијената: социо-економске разлике нису прихватљиве. Подизање гласа за здравствене потребе свих људи представља богато наслеђе сестринске професије. 11. Одрживи градови и заједнице Живот у урбаним срединама повезан је са побољшањем нивоа прихода и здравствених услуга. Притисак на урбане средине доприноси настанку друштвених и здравствених неједнакости. 12. Одговорна потрошња и производња Здравствене установе знатно доприносе одрживости ресурса, те директно утичу на здравље појединца. 13. Климатске промене Климатске промене утичу на целокупну светску популацију. Утицај на основне одреднице здравља (довољно хране, чист ваздух, исправна вода за пиће, сигуран смештај). 16. Мир, правда и јаке институције За решавање криза потребно је решити се сиромаштва, неједнакости и хаоса, а заменити га миром и праведношћу. Медицинске сестре могу бити носиоци промена. Заштита медицинског особља. 17. Партнерство за остваривање циљева Пораст незаразних болести скуп је за сваку државу. Превенција хроничних незаразних болести најбоља је опција. Рад здравственог сектора с партнерима доноси огромна побољшања. Драгана Игњатијевић NURSING No 51 april-june 2017

12 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА 12 INTERNATIONAL COOPERATION Осврт на прошлогодишњи, 45 конгрес Европског удружења сестара за дијализу и трансплантацију у Валенсији КВАЛИТЕТ НАСПРАМ ТРОШКОВА ОДРЖИВА НЕФРОЛОШКА НЕГА Размењена искуства 850 учесника из 46 земаља: презентована 292 рада из Европе, Саудијске Арабије, Јапана и Аустралије* Следећи конгрес од 9. до 12. септембра у Кракову у Пољској о теми Истинско партнерство и глобални приступ у управљању и организацији рада у нефролошкој нези Драге колеге, За до вољ ство ми је што ћу вас упо знати са занимљивостима 45. конгреса Европског удружења медицинских сестара за дијализу и трансплантацију Европског удру же ња ме ди цин ских се ста ра техничара нефрологије ( ЕДТНА/ ЕРЦА ), на коме сам представљала нашу државу као Brand Ambassador Србије у удружењу ED- TNA/ER CA (Euro pean Dialysis and Tran s- plant Nurses Association / European Renal Care Association ). Од 17. до го ди не у глав ном гра ду провинције Валенсија, трећем по величини у Шпанији, одржан је 45. ЕДТНА/ЕРЦА Интернационални конгрес. Сесије су се одвијале у конгресном центру Валенсије. Marianna Eleftheroudi (Грчка), привремена председница ЕДТНА/ЕРЦА, отворила је конгрес поздравним говором, после чега је био одржан уметнички програм. Веома упечатљиви били су модерни оркестар у традиционалној народној ношњи и њихово извођење традиционалне музике. Централна тема Конгреса била је Quality versus Cost - Sustainable Renal Care (Квалитет наспрам трошкова Одржива нефролошка нега ). Размењена су искуства и 850 уче сни ка из 46 зе ма ља. Пре зен то ва на су 292 рада из Европе, Саудијске Арабије, Јапана и Аустрали је. При мет но је би ло да се сви су о ча ва мо са слич ним про бле ми ма. Ме ђу тим, на чи ни њи хо вог ре ша ва ња разликују се од државе до државе, зависно, наравно, од економских прилика у појединим деловима Европе и света. Значај учествовања на оваквим конгресима је у подстицању размене вредних идеја и искустава, у пре по зна ва њу по тре ба да се рад у ма тич ним установама унапреди увођењем неких нових смерница са циљем да на најбољи начин развијемо и побољшамо рад сестара техничара у нефролошкој пракси и приближимо га европском нивоу. Добитници награда и стипендија за најбољи усмени рад су: Пр во ме сто: на гра да од 500 евра за усме ни рад -K. Ha vas 1, A. Bon ner 1, C. Do u- glas,, Australia /The missing piece: Self-mana ge ment sup port de si res of pa ti ents with chronic kidney disease Дру го ме сто: на гра да од 250 евра за усмени рад: F. Sha rif 1, United Arab Emirates;Awareness of renal nurses in identification and education of patients with inherited renal diseases Треће место: једногодишње чланство у удружењу ЕДТНА/ЕРЦА за максимум три сарадника на ап страк ту за рад: K. Pugh-Clar ke 1, S. Read 2, J. Sim 2, United Kingdom/Symptom experience in non-dialysis-dependent chronic kidney disease: a UK qualitative study Три награде за најбољи постер : Пр ва 250 -А. Masi, Spain/Anxiety, depression and quality of life in patients undergoing chronic haemodialysis; observational cross section study Друга Похвалница за годишње чланство у удружењу ЕДТНА/ЕРЦА за главног презентера и аутора Storm, M, Bæk, B, Denmark/Patient involvement supported by information technology Трећа награда Једногодишње чланство у удружењу ЕД ТНА/ЕР ЦА за глав ног ауто ра Sed ge wick, J.M., Barrios, J., Al-Jehani, E., Habhab,T.W, Saudi Arabia/Successful pregnancy in a haemodialysis patient in Sau di Ara bia a ca se study Пратиоци конгреса били су и индустријски симпозијуми компанија: Fresenius Medical Care, B.Braun Avitum, Sanofi,Redsense Medical, Diaverum, Nikkiso, те ради о ни це Грч ке и Шпа ни је. По се том из ло жбе ним штандовима тих компанија пружила нам се прилика да се упознамо са најновијим апаратима за дијализу: представљена су најновија знања, режими лечења, стандарди најбоље праксе и технологије. Удружење је понудило три нова водича: СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

13 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА 13 INTERNATIONAL COOPERATION Први Васкуларни приступ, пункција и нега: Водич за најбољу клиничку праксу за артериовенску фистулу (приредила Maria Teresa Parisotto) преведен је на бошњачки, хрватски, француски, италијански, португалски, руски, словеначки и шпански језик. Други Васкуларни приступ, пункција и нега: Водич за најбољу клиничку праксу за артериовенски графт (приредила Мариа Тереса Парисотто ; спонзор Fresenius Medical Care). Трећи Перитонеална дијализа: 500 питања и одговора: Водич за клиничку праксу (приредиле Aase Rie mann и Deb bie Fort num ). Први Туристички водич за бубрежне болеснике објавила је компанија Диаверум, Шпанија, на енглеском и шпанском језику. У току конгреса су презентовани преко веб-сајта удружења и постери зе ма ља, ме ђу ко ји ма је био и наш. Уз велику помоћ бренд амбасадо ра News бил тен ће по но во би ти превођен на 18 језика: чешки, хрватски, дански, енглески, француски, немачки, грчки, италијански, хебрејски, литвански, пољски, португалски, руски, српски, словеначки, шпан ски, швед ски и тур ски. Међународно веће медицинских сестара (ИЦН) акредитовало је Конгрес (кредитни бодови за едукацију ИЦ НЕЦ има ли су мак си мал ним број од 18,5). Наравно, најављен је следећи конгрес: 46. међународна конференција Удружења ЕДТНА/ЕРЦА, који ће би ти одр жа ну пре ле пом Кра ко ву ( Пољ ска) од 9. до12. сеп тем бра, а цен трал на те ма ће би ти : Истинско парт нер ство и гло бал ни при ступ у упра вља њу и организацији рада у нефролошкој нези. ( фотографије са Конгреса можете погледати на website: ). Божица Ступар Лепотица Медитерана В аленсија је главни град Валенсијске аутономне покрајине и провинције Валенсија, трећ и по важности у Шпанији п о броју становника( ). Лежи на обалама реке Тури ја, на ис точној обали Пиринејског полуострва. То је град са дубоком историјс ко м трад ицијом, пого дном медите - ранск ом климом и бр ојним знамени тос ти ма и фестивалима. Први пут је споменута у 2. веку пре Хр ис та као римска колонија (име потиче од латинског valentia, што означава храброст). Златно доба града било је у 15. веку, кад је Валенсија била престоница Арагонског краљевства. Последњих деценија туризам, грађевинарство и фабрика аутомобила Форд веома доприносе е ко номиј и. Музеј науке и уметности велики је културни и забавни комплекс, који сачињавају: Палата уметности Краљица Софија ( зграда опере), Хемисферик (уникатна биоскоп ска са ла у об ли ку људског ока), Музеј науке Принц Филип, Океанографски му зеј ( нај ве ћи је акваријум у Европи), Умбракле (градски врт), Агора (место за тениски турнир Валенсија Опен 500 ), знаменитости, куле средњовековног града Торес де Серанос и Торес де Кварт, манастир Сан Мигел, са својом библиотеком, Трг Девице Марије, Валенсијска катедрала и базилика Свете Марије, Трг скупштине и Трг бикова, Музеј кориде, Биопарк, Ботаничка башта, Аквапарк... Валенсија је позната као град у којем се одржава велики број фестивал, најбољи је Томатина де Буњол последње среде у августу, више од људи и 110 тона зрелог парадајза лети у ваздух. Као један од најлепших градова медитеранске обале ( друга највећа лука на западној обали Медитерана), Валенсија спада у најтраженије европске туристичке дестинације, прелепе, дуге плаже, бројни хотели, ресторани, барови, клубови и срдачни људи свакодневно доприносе репутацији овог града, а изврсна клима омогућава посету у свако доба године. Традиционално јело Валенсије је паеља ( la paella) од пиринча, патка са наранџиним соком, дезерт је турон, а безалкохолно пиће је орћата. NURSING No 51 april-june 2017

14 ПРИЗНАЊА 14 AWARDS Добитнице захвалница бабице КЦС Миљанa Бабовић Љиљанa Кесеровић Горданa Митровић Зоранa Васић Добитнице захвалница на предлог других установа Слађана Вучићевић Снежана Радић Радмила Крстић Мирјана Сеничић Милица Шишовић Добитнице захвалница на предлог Удружења Сања Смиљковић Љиљана Ђукић Љубена Пауновић Драгана Игњатијевић Добитници захвалница на предлог клиника КЦС Драгана Михајловић Вера Зечевић Славица Пајић Марија Радојевић Светлана Новаковић Јасмина Мандић СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

15 15 ПОВОДИ AWARDS NURSING No 51 april-june 2017 Зорица Младеновић Дубравка Базић Миланка Тркуља Антонија Рокнић Тања Благић Смиља Гачић Радомир Живковић Гордана Шоргић Светлана Павловић Љиљана Казимировић Сања Станишић Зорица Мандић Биљана Липовац Братислава Жигић Весна Павловић Сања Шарчевић Савка Петровић Наташа Милојковић Весна Пуача Бранислава Вујаклија Сефија Нешовановић Зорица Срећковић Душанка Петровић

16 СТРУЧНИ СКУПОВИ 16 PROFESSIONAL MEETINGS На Ме ди цин ском фа кул те ту у Ни шу је од 1. до 3. јуна одржан трећи међународни конгрес ургентне медицине са називом FIRST LO VE NE VER DI - ES. Те ме о ко ји ма је би ло ре чи су из обла сти ма сов них несрећа, хирургије, примене ултразвука у дијагностици ургентних стања и кардиологије. Представљен је и џепни ултразвук, који омогућава преглед пацијента на те ре ну пре не го што стиг не у бол ни цу. Пр вог да на Кон гре са на про гра му су би ла два курса о те ма ма бит ним за сва ко днев ни рад у ур гент ној медицини: Алтернативне методе за обезбеђење дисајног пута и Тријажа повређених у масовним несрећама. Другог и трећег дана, поред предавања, учесници су у поподневним часовима учествовали у радионицама: Прак тич на при ме на ул тра зву ка, Ра ди о ло ги ја за почетнике и Ургентне процедуре у медицини. Конгрес је организовало Друштво лекара ургентне медицине Србије (ДЛУМС), са седиштем у Нишу, а гене рал ни спон зор је био Ур гент ни цен тар из Бер на. Предавачи су била позната имена у стручној јавности. Из Ургентног центра КЦС учествовали су директор Клинике за ургентну хирургију проф. др Томислав Ранђе ло вић, проф. др Жељ ко Ла у ше вић, хи рург, и др Ср - бислав Пајић, максилофацијални хирург, са усменим презентацијама и неколико хирурга са постер-презентацијама. Од медицинских сестара из Ургентног центра учествовала је Љиљана Ђукић, главна сестра Клинике за На конгресу Друштва лекара ургентне медицине ОД МАСОВНИХ НЕСРЕЋА ДО ЏЕПНОГ УЛТРАЗВУКА ургентну хирургију, са постер-презентацијом Здравствена нега политрауматизованих пацијената у Ургентном цен тру. Рад је про гла шен за нај бо љу по стер-презентацију у конкуренцији медицинских сестара. Награђена су још два рада (награђени радови презентовани су усме но). Из Ни ша смо оти шли пу ни ле пих ути са ка о Кон гресу, граду, и срдачним домаћинима, пре свега о прим. др Татјани Рајковић, прим. др Миљану Јовићу, др Браниславу Ничићу и другима, а највише о нашем др Србиславу Пајићу, максилофацијалном хирургу, који је био главни организатор за Клинички центар Србије. Љиљана Ђукић Сим по зи јум УМСТБ Ср би је је одр жан од 25. до 28. маја у Хотелу Бреза у прелепој Врњачкој Бањи. Пленарна тематика Симпозијума била је Деменције са посебним освртом на Алцхајмерову деменцију. Учествовале су колеге са ВМА, Института за онкологију и радиологију Србије, КБЦ Звездара, те из Шапца, Краљева, Ћуприје, Смедерева, гости из Сарајева и Извештај са 16. симпозијума УМСТБ Србије КОРИСНА РАЗМЕНА ИСКУСТАВА О ДЕМЕНЦИЈИ СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун Ба ра и, на рав но, из КЦС, са 12 при ја вље них и при хва - ћених радова. Захваљујући разумевању УМСТ КЦС Сестринство, финансиран је одлазак три особе и плаћене су четири котизације. Осталим учесницима помоћ су пружили спонзори. Учесници симпозијума похађали су курс који је носио четири бода: Превенција инфекција крви повезаних са применом централних венских катетера. Усмене презентације биле су квалитетне и посећене. Било је укупно 60 излагача, уз постер-презентације. Јасминка Илић са Клинике за психијатрију, са темом Деменције и проблеми неговатеља, један је од три добитника награде за најбољу постер- презентацију. Подршку Симпозијуму дали су КМСЗТ Србије и Синдикат МСТ Србије. Поред искуства и нових знања које смо разменили, добро дружење и нова познанства обогатили су наш боравак. Јасминка Илић

17 ЗНАМЕНИТЕ СЕСТРЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА 17 FAMOUS NURSES OF OUR TIME Олга Рапајић Николић ПОБЕДНИЧКИ ДУХ СТАЗАМА ЗНАЊА Уз блиставу каријеру и неизбрисиви траг у сестринству Србије, Олга зрачи љубављу, достојанством и неодољивим шармом, плени енергијом и шири просторе среће, а синтезом модерне, традиционалне и алтернативне медицине афирмише лепоту живљења Олга са студентима Више школе Олга Рапајић рођена је у се лу Је зер це, на ула зу у Национални парк и општину Плитвичка језера, у Републици Хрватска. Отац Илија Рапајић се после незгоде у руд ни ку вра тио из Аме ри ке и оженио Ми ле ном из углед не лич ке по родице. Изградили су богато домаћинство. У ми ру и ле по ти ро ди ле су се три ћерке: Олга је била најмлађа. Весела, разиграна девојчица, са очима боје језера, трчкарала је зеленим обронцима, отворена за слапове, реку и језера живо та. Пре кра ја пр вог раз ре да све се срушило. Рат, спаљено домаћинство. Отац је по сле ра ња ва ња био во дич устаницима, сестре у партизанима, а она код ку ће са бо ле сном мај ком. У то ку ра та оста ла је без оца. Се ћа ња су ту жна и бол на. По сле ра та је са дру гом де цом из Ли ке за вр ши ла основну школу под окриљем дивне Емилије Шоштарић. Као рат но си ро че упу ће на је у За греб. Бо ра ви ла је у интернату. Сама, са другима који су такође били сами. Завршила је Титову гимназију 1950, а затим и Школу националног здравља Др Андрија Штампар, године. После завршетка средње школе, радила у Школској поликлиници у Загребу. Ентузијазам и младалачки елан водили су је током распуста на радне акције. Једне године била је на изград њи ауто пу та За греб Ри је ка и следеће Бања Лука Добој. Била је најмлађа учесница. Радила је у амбулан ти: мла дост и по лет, ле по та и дивне мирисне цикламе, увек свеже, би ле су ту за њу. Још оро ше не до носио јој их је гра ђе ви нар Мо мир Ни колић. Олга није одолела. Венчали су се и пре се ли ли у Пан че во, град у ко ме и да нас жи ви. Радни однос засновала је у Општој бол ни ци у Пан че ву. На ме сто главне сестре болнице постављена је го ди не. У то вре ме бол ни ца је има ла 156 по сте ља. По ред ње ра диле су још две ме ди цин ске се стре, једна у лабораторији, а друга је била главна сестра на интерном одељењу. О болесницима су бринуле болничарке. Углавном су то биле часне сестре и друго приучено особље. Министарство здравља је године обавило испитивање квалификационе структуре у здравственим установама и наложена је корекција. Олга је осмислила једногодишњу школу за болничаре при Радничком универзитету. Она је била организатор и предавач стручних предмета. Но, за послове неге болесника било је потребно још школованих људи. Са директором болнице др Боривојем Дрндарским, ко ји је од Шпи та ла раз вио бол ницу са 700 постеља, покренула је иницијативу за оснивање средње медицинске школе. Шко ла је отво ре на го ди не. Ра дила је као глав на се стра, се кре тар шко ле, разредни старешина и предавач неге болесника. Би ла је члан хи рур шке еки пе ко ја је упу - ћена у Скопље да помогне у збрињавању повређених у земљотресу године. Неуморно је радила на развоју болнице, проширивању капацитета, набавци опреме, обезбеђивању неопходних средстава и материјала за рад. Са посебном пажњом бави ла се уса вр ша ва њем ка дро ва пре васходно медицинских сестара техничара ради унапређивања неге болесника. Није запоставила ни своју едукацију. Са просеком 9,8 за вр ша ва Ви шу ме ди цин ску шко лу. Глав на се стра Ол га, по ре чи ма про фе сорке Ксе ни је Ко ва че вић, би ла је по све ће на, NURSING No 51 april-june 2017

18 ЗНАМЕНИТЕ СЕСТРЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА 18 FAMOUS NURSES OF OUR TIME увек и свуда присутна, пуна ентузијазма, енергична, захтевна, правична, улагала је сву своју енергију да болница постане савремена здравствена установа. Ре зултати нису изостали. Болница постаје огледна установа и наставна база за здравствено васпитање. Обилазе је многе домаће и иностране делегације, између осталих, и ми ни стар здра вља Егип та До ро ти Хол, пред ставник СЗО Стела Јакшић, декан сестринског факултета из Пит сбур га и мно ги дру ги. Једном недељно организовани су стручни састанци у болници. Медицинске сестре техничари панчевачке болнице били су укључени у рад профилске организације и информисани о новинама из организације сестринске неге и области неге болесника. Одлазили су на едукацију у еминентне здравствене центре у Београду, Загребу и Љубљани. Као не у мор ни пре га лац, би ра на је за де ле га та Здравствено-социјалног већа Скупштине Војводине, 1978 године. Осам година узастопно била је председник СИЗ дечје заштите Општине Панчево. За председника Савеза здравствених радника Србије (СЗРС ) иза бра на је и оба вља ла ту функ ци ју до 1976.године.У почетку нису имали елементарне услове за рад. Са најближим сарадницима и уз подршку та да шњих по ли тич ких струк ту ра, ко ле ги ни ца Рапајић прионула је на нове задатке. Младалачки занос, енер ги ја и са зна ње да су део оп штег на прет ка да - ли су им сна гу, али и за до вољ ство да ме ња ју про фесионални оквир деловања сестара. У току мандата Олге Рапајић, СЗРС је трансформисан. Рад здравствених радника организован је у оквиру специјализованих 14 секција. Радило се волонтерски, али на високом професионалном нивоу. Често су се преплитале личне, породичне и професионалне дужности. У једном дану су се преламали породична срећа и/или несрећа, обавезе на радном месту и успеси наше ор га ни за ци је. Се ћам се да су на јед ном ве ли ком ску пу у До му ЈНА у Бе о гра ду, године, када сам најављена да поднесем из ве штај о ра ду, сви љу ди у са ли уста ли да ода ју по шту мом су пру гу, ко ји је пре ми нуо тог дана Та кво је би ло вре ме. Изгарало се и лично подређивало општем, каже колегиница Олга. Поред великог броја стручних скупова и рада на усавршавању и размени знања, појавили су се и први истраживачки радови, магистарске и докторске тезе сестара. Руководство Савеза на челу са Олгом водило је бригу и о физичком изгледу и достојанству се ста ра на рад ном ме сту. У Ни шу је године организован скуп са модном ревијом: Олга са колегама делегатима, у Скупштини Војводине циљ је био да се уве ду стан дар ди у обла чењу свих профила здравствених радника. Ондашњи министар здравља Републике Србије др Ђорђе Јаковљевић предложио је да СЗРС формира студијску групу која би под покровитељством СЗО обишла здравствене установе у Енглеској и Данској. Студијску групу чиниле су еминентне сестре техничари тога времена: 1. Олга Рапајић Николић главна сестра Опште болнице Панчево, 2. Десанка Ђурановић директор Више медицинске школе у Београду, 3. Милица Мирковић републички санитарни инспектор, 4. Верица Ћорлука Рајан главна сестра Војномедицинске академије, 5. Милутин Младенов главни медицински техничар Клиничке болнице Земун. Олга са директором, др Боривојем Дрндаревићем СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

19 ЗНАМЕНИТЕ СЕСТРЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА 19 FAMOUS NURSES OF OUR TIME Пре поласка на путовање, године обављено је анкетирање у 34 здравствене установе да би се стекао увид у опремљеност у домену медицинске технике и не ге. До ро ти Хол, ко ја је во ди ла Оде ље ње за сестринство у СЗО, била је организатор путовања. Посебан допринос квалитету разговора дала је професорка Ђурановић са својим познавањем енглеског језика. Обишли су здравствене установе и пратили организаци ју ра да по сме на ма на свим ни во и ма не ге у свим специјалностима. На кон по врат ка гру па је са чи ни ла Ела бо рат о медицинско-техничкој опремљености здравствених устано ва код нас и у све ту, са пред ло зи ма за уна пре ђи ва - ње у скла ду са на шим ка дров ским, про стор ним и материјалним могућностима. Резултат су била бројна побољ ша ња у обла сти не го ва ња, као што су се то ви за једно крат ну упо тре бу при ли ком ме ди цин ско-тех нич ких ин тер вен ци ја. Са великим искуством, године, као афирмиса на се стра, по зна та не са мо у се стрин ској већ и широј друштвеној заједници Олга Рапајић почиње да ради у Ви шој ме ди цин ској шко ли. Иза бра на је да во ди практичну наставу за предмет медицинска психологија и психијатрија са негом, а касније и ургентна стања у психијатрији. Увек отворена за нова сазнања, студиозно је пришла новим професионалним захтевима. Брзо је нашла решења и успешно обављала послове васпитача, професора и активног члана нове заједнице Више медицинске школе. На Де фек то ло шком фа кул те ту ди пло ми ра ла је године и именована је за помоћника директора Олга Рапајић и др Лариса Фотина ВМШ за наставу. То раздобље оцењује као најзахтевније у каријери. То је време када су политичким одлукама вршене многе промене ради рационализације вишег и високог образовања. Укинути су неки смерови, радило се на измени наставних планова и програма. После завршеног посла, једног дана враћајући се кући доживела је саобраћајну несрећу. Дијагноза политрау ма. Опо ра вак је био зах те ван и дуг. Вра ти ла се на стави и укључила у друге активности у школи. Била је председник Радне групе за израду монографије школе, го ди не, ко ју је пра тио филм сни мљен на Вој - номедицинској академији. Била је члан многих комисија, радних тела, организатор бројних хуманитарних друштвених акција, увек пуна иницијативе и идеја. Деведесетих година почиње и њено занимање за област духовно- енергетске медицине и техника на телесном нивоу источне и западне медицине. Занимљиво је што је Мој си је, де да по мај ци, био по зна ти ви дар и ис це ли тељ у Ли ци пре Дру гог свет ског ра та. Олгина кућа је пуна диплома, сертификата, уверења о бројним едукацијама које је похађала. Академију хумане универзалне енергије Мастер Данга завршила је године, са 26 нивоа. Овладала је многим вештинама из традиционалне и алтернативне медицине које поправљају квалитет живота, оспособљена за едукацију и исцељења различитим техникама: јога, пилатес, акупресура, квантна хармонизација, радиестезија, реконективно исцељење, енергетски вампиризам Ни после пензионисања, године, није престала да ради. Наставља у духу своје животне девизе: доживотно учење уз рад. Неуморни, победнички дух, систе ма тич ност и упор ност учи ни ли су да и овај но ви пут постане стаза којом је чврсто ходала. Миксом вештина, уз холистички индивидуални третман, она код љу - ди ради на промени става према себи, отклањањем узро ка ко ји чи не да се осе ћа ју ло ше, умор но, да има ју те - шкоће у коштано-зглобном систему или ослабљен имунитет. Синтеза модерне, традиционалне и алтернативне медицине, вишедеценијско искуство, афирмација лепоте живљења, уз Олгин неодољиви шарм резултирају позитивним променама код људи. Поносна је на фил- NURSING No 51 april-june 2017

20 ЗНАМЕНИТЕ СЕСТРЕ НАШЕГ ВРЕМЕНА 20 FAMOUS NURSES OF OUR TIME мове који потврђују резултате њеног рада. Снимила је три кратка документарна филма: Како помоћи себи и другима, Нато бомбардовање и ослобађање људи од страха и Поступак ослобађања од стреса. Најлепши дар у ратном времену В одила је припремне курсеве Пут младости и здра вља Ло ра, др Ла ри се Фо тине, професора на Међународном универзитету за тра ди ци о нал ну ме ди ци ну у Мо скви. Људ ско те ло, ду ша и дух и ре ак ци је на раз ли - чи те ути ца је ве чи ти су иза зов на ко ји је Ол га увек налазила праве одговоре. За време бомбардовања, године, примењивала је ову методу, уз извесну модификацију, у виду антистрес подршке и одговарајућих вежби самоисцељења у Панчеву, Београду, Новом Саду, Суботици и Новом Пазару. Ношена жељом да помог не, Ол га Ра па јић је, уз уче шће и са гла сност др Фотине, водила те курсеве без икакве материјалне надокнаде. Похађало их је више од 500 људи. Изванредне резултате потврђују бројна писма захвалности: У заједничком писму једне групе полазника стоји: Лепши дар човек човеку није могао даровати у овом страшном ратном времену. Колегиница Рапајић публиковала је више од 50 радова на стручним скуповима здравствених радника. Последњих година редовни је учесник и предавач на мултидисциплинарним конгресима са међународним учешћем Исхрана будућности. Ове године је посредством Лекарске коморе, у организацији Удружења МСТ КЦС Сестринство, акредитовала стручни састанак о ослобађању од стреса наме њен свим здрав стве ним рад ни ци ма. Има ла сам уводно предавање и задовољство да сарађујем са Олгом. Задивила ме енергија, жеља да се помогне, истрајност и способност да покрене учеснике на активност. За свој несебични плодоносни рад, указом председника Републике Јосипа Броза Тита,1975. године добија Ор ден ра да са злат ним вен цем. До бит ник је и многих других стручних и друштвених признања, повеља, захвалница. Њена блистава каријера, непоколебиво и неуморно прегнуће за бољи живот људи оставили су неизбрисив траг у сестринству Србије. Висока, лепа, достојанствена, увек елегантна, са уредном фризуром и господским манирима, Олга зрачи сре ћом и љу ба вљу, пле ни енер ги јом и ши ри ра дост живота. Несебична и неуморна на свим пољима. Рођени исконски стваралац. Слапови у њеној души не мирују, њена река живота је и даље плодоносна. Ол га и Мо мир гра ди ли су свој жи вот, али и Панче во и Ср би ју. Он ра фи не ри ју, она бол ни цу и шко лу. Пр во и је ди но де те Да ни цу до би ли су по сле 12 го дина заједничког живота. Супруг ју је прерано напустио. Бри ну ла је о ћер ки ци, али и о све кр ви 14 го ди на по - сле су пру го ве смр ти. Да ни ца је ишла мај чи ним стопа ма. Има две ди пло ме ви ше шко ле са зва њем се стре и фи зи о те ра пе у та. Сте кла је и ви со ко обра зо ва ње, уз спе ци ја ли за ци ју из обла сти Ме то ди ке на ста ве. Ол гина ра дост и по нос да нас је унук Не ма ња, сту дент психо ло ги је и ма не кен. Не знам шта је дра го це ни је у се ћа њу: да ли ова свакодневна померања у души када се сетим прошлости и дра гих ли ца или оних круп них по ме ра ња у дру штву чији смо актери били. Неизмерну захвалност дугујем Боривоју и Вукици Дрнадарски, колективу Опште болнице Панчево и колективу Више медицинске школе, који су ме подржавали и дозволили да се размахнем у свом професионалном развоју. Ово су само мали одбле сци оно га што но сим у ср цу и ду ши и де лић ве ликих пријатељстава које време није успело да сломи. Нај ва жни је је шта је чо век иза се бе оста вио за време свог биолошког трајања. У пензији је неопходно имати са др жај и ак тив но сти, јер то да је сми сао жи воту. Није битно колико ћемо трајати него како ћемо осмислити сваки тренутак живота и остати у сећању неких људи. А сећање вреди само онолико колико може у дру гом чо ве ку да иза зо ве за мах и же љу за ствара ла штвом жи вот ни је мо то не по но вљи ве Ол ге Рапајић. Милијана Матијевић СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

21 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА 21 INTERNATIONAL COOPERATION ICN Congress Barcelona 2017 BARCELONA, SPAIN Nurses at the forefront transforming care ИЦН Конгрес Барселона година НАЈВЕЋИ СКУП СЕСТАРА СВЕТА Домаћин конгреса Генерални савет сестара Шпаније угостио је медицинских сестара из 135 земаља. О приоритетима глобалне здравствене заштите одржано је 70 сесија, 18 симпозијум-сесија, три панел-дискусије и представљено постера. Удружење медицинских сестара техничара КЦС Сестринство организовало је учешће 10 медицинских сестара из Србије на највећем међународном догађају за медицинске сестре ИЦН Конгрес Бар се ло на 2017, ко ји је одр жан од 27. ма ја до 1. ју на у Барселони у Шпанији у организацији ИЦН ( Међународни савет медицинских сестара). Ме ђу на род ни са вет ме ди цин ских се ста ра (ИЦН) федерација је више од 130 националних асоцијација медицинских сестара које представљају милионе меди цин ских се ста ра ши ром све та. Осно ва на је го ди не, са се ди штем је у Же не ви (Швај цар ска) и би - ла је пр ва ме ђу на род на ор га ни за ци ја за здрав стве не раднике. Циљеви те федерације су да обједини организације медицинских сестара широм света, да унапре ди дру штве но-еко ном ски ста тус ме ди цин ских сестара и професије медицинских сестара наше плане те, те да ути че на здрав стве ну по ли ти ку на гло балном ни воу. На ша гру па од 10 чла но ва има ла је при ли ку да уче - шћем на та квој ма ни фе ста ци ји стек не не по но вљи во искуство, упозна нове културе, њихове начине живота и ра да, про ши ри про фе си о нал не ви ди ке и стек не но ва зна ња. Чи тав скуп пред ста вљао је ди на мич ну размену искуства, новина и стручности унутар и изван ме ђу на род не здрав стве не не ге. Циљ про гра ма кон гре са био је да се при ка же и уна пре ди здрав стве - на политика доприносом сестринства (на који начин медицинске сестре треба да буду активно укључене), за сно ва ног на до ка зи ма ис тра жи ва ња, те да се подстакне препознавање приоритета у решавању проблема. Сло бод но мо же мо ре ћи да Шпа ни ја ис тра жу је во де ћу уло гу се ста ра у тран сфор ма ци ји не ге, са посеб ним освр том на уни вер зал но здрав стве но оси гу-

22 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА 22 INTERNATIONAL COOPERATION Професор Sheila Tlou регионални је директор тима за по др шку ис точ не и ју жне Афри ке (УНА ИДС), бив ша ми ни стар ка здра вља Бо цва не и бив ши шеф Nursing Education Факултета на Универзитету Боцва на. Њен рад усме рен је на ис ти ца ње пол не јед на кости у пре вен ци ји и ле че њу ХИ ВА, за ла га њем за побољшање примарне неге (обука волонтера и кућна не га), као сред ства бор бе про тив те бо ле сти. Осни вач је Бо цва на по гла вља Дру штва же на и АИДС у Афри ци. Сма тра се за јед ну од нај за слу жни јих за смањење инфекција у Боцвани и Африци у целини. ра ње и одр жи ви раз вој. На кон гре су су при ка за не раз ли чи те те ме из раз ли чи тих обла сти, од на цр та здравља и пружања неге досељеницима и избеглицама, при мар не здрав стве не за шти те, мен тал ног здра - вља до иза зо ва ко ји се по ја вљу ју с по ве ћа њем глобализације друштава. Домаћин конгреса Генерални савет сестара Шпани је за че ти ри да на одр жа ва ња тог ску па уго стио је регистрованих медицинских сестара из 135 зема ља, ко је су се оку пи ли на кон гре су да де ле зна ња и размењују искуства о приоритетима глобалне здравствене заштите. На конгресу је одржано 70 сесија, 18 симпозијум-сесија, три панел- дискусије и представљено постера. Пред ста вља ње зе ма ља уче сни ца у на ци о нал ним ношњама, фасцинантни програм, присуство великог бро ја здрав стве них рад ни ка, вла ди них зва нич ни ка и еми нент них ме ђу на род них здрав стве ни струч ња ка, до де ла пре сти жне на гра де Christiane Reimann, на све ча ном отва ра њу кон гре са у олим пиј ској дво ра ни Сант Јорди представља непроцењиво искуство, догађај који буди емоције. Ове године, престижна награда Christiane Reimann (најпрестижније међународно признање) за посебан допринос сестринској професији, традиционално, синоним за из у зет но оства ре ње у стру ци, ИЦН је до де лио сестрама чији рад је од међународног значаја. Добитнице су: про фе сор Sheila Tlou и др Linda Aiken. Др Linda Aiken професор је неге у области лидерство, професор социологије, и директор Центра за здравствено стање и политичка истраживања на Универзитету Пенсилванија School of Nursing (Pen Nursing), САД. Доктор Linda Aiken је истраживањем доказала да ниво образовања медицинских сестара директно утиче на исход неге и лечења пацијената. Истраживања су спроведена у више здравствених установа на међународном нивоу, а резултати су непосредно утицали на болнице. Процедуре за управљање са опипљивим резултатима довеле су до модификовања политике на државном нивоу у многим случајевима. Због њених пионирских истраживања влада је подржала сестринско образовање и смањила оптерећење пацијената, чиме је повећан позитиван исход лечења. Током трајања конгреса додељена је и посебна награда, која се добија једном у две године, медицинској сестри која је показала изузетно достигнуће и утицај на се стрин ство и/или здра вље у окви ру јав не по ли ти - ке иновација, здравствене заштите и образовања. Ове године добитник је др Miaofen Jena са Тај ва на. Њој је Светска здравствена организација одобрила US $ 10,000 за Интернационални сестрински програм (ИАПН) којим се побољшава високо образовање у југо и сточ ној Ази ји и ши ре. Циљ про гра ма је да се об у че се стре ко је би се по том вра ти ле у сво је зе мље и пре носиле стечено искуство и знање студентима широм света. Про грам ИАПН по стао је ин ку ба тор за на пред не професионалце у нези и међународној сарадњи не само у југоисточној и Јужној Азији. СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

23 МЕЂУНАРОДНА САРАДЊА 23 INTERNATIONAL COOPERATION Током одржавања конгреса изабран је 28. председник Ме ђу на род ног са ве та Се ста ра (ИЦН) Annette Kennedy и нови чланови одбора ИЦН. истраживањем. Код нас се, нажалост, област сестринског истраживања заснива само на појединачним ангажовањима и активностима. Импресије које носимо са конгреса употпуњење су боравком у граду који многи сматрају за најпожељније ме сто за жи вот у Евро пи. Град по себ ног ду ха, ме - та бек пе ке ра и умет ни ка, са ве ли ким кон тра стом у архитектонским стиловима од ултрамодерних зграда до Гаудијевих ремек-дела, град са толико туристичких атрак ци ја и нео бич них ку та ка да се не мо же са гле да ти јед ном по се том и град у ко ји би смо се ра до вратили Барселона. Ка да би кон грес од те ма ти ке и из бо ра те ма до целокупне организације требало да оценимо оценом од 1 до 10, сва ка ко би то би ла чи ста де сет ка. У по ре ђе - њу са кон гре си ма ко ји се ор га ни зу ју на на шим просто ри ма, по сто ји ве ли ка раз ли ка у пре зен та ци ји и при ка зи ва њу од ре ђе них те ма: об ра да сва ке те ме засни ва се ис кљу чи во на до ка зи ма из прак се и са те ре - на, а они се мо гу при ку пи ти са мо се стрин ским Сле де ћи ме ђу на род ни кон грес у ор га ни за ци ји ИЦН биће одржан за четири године у Сингапуру. Нада мо се да ће мо пред ста вља ти на шу зе мљу у ве ћем броју, са више акредитованих радова. Марија Галић NURSING No 51 april-june 2017

24 СА СВИХ СТРАНА 24 FROM ALL SIDES Улога и значај медицинске сестре у тимском раду ординације Беодерма ЗНАЧАЈНА КАРИКА У ЛАНЦУ Беодерма је нова дерматовенеролошка ординација у Београду, у Улици Баје Пивљанина 83 на Дедињу, која пружа услуге из области опште дерматологије, полно преносивих болести, дерматохирургије, Мохсхирургије, естетске дерматологије и болести вена. На свечаном отварању ординације Беодерма, које је одр жа но 12. ју на у при су ству број них зва ни ца, оснивач проф. др Соња Весић, специјалиста дерматовенерологије, представила је стручни тим у коме се као консултанти, поред др Оливере Андоновић, специјалисте дерматовенерологије и Назланке Наумовић, више ме ди цин ске се стре, на ла зе и на ши еми нент ни струч ња ци из ди ја спо ре, а, ка ко је ре кла, ср це им је и да ље у Ср би ји. То су проф. др Алек сан дар Кру нић, специјалиста дерматовенерологије и дерматохирургије (Мохсхирургије), професор Норвестерн универзите та из Чи ка га и проф. др Ми лош Па вло вић, дер ма товенеролог и флеболог са Infinity Family Medicine Clinic & Emirates Hospital, из Дубаија. Професорка Весић је у поздравном говору истакла и зна чај тим ског ра да у овој ор ди на ци ји, ко ји је неопходан за успешну примену савремених и нових ди јаг но стич ких, те ра пиј - ских и естет ских про це - дура. Такође је указала на важну улогу медицинске се стре, апо стро фи ра ју ћи На злан ку На у мо вић као главну карику овог тима, има ју ћи у ви ду ње ну струч ност, пре ци зност, марљивост и посвећеност послу. Назланка Наумовић завр ши ла је сред њу ме дицин ску шко лу 1971, а Ви - шу ме ди цин ску шко лу године у Београду. У Ин сти ту ту за дер ма то венерологију Клиничког центра Ср би је ра ди ла је на деч јем оде ље њу од до го ди не као ви ша меди цин ска се стра и за меник глав не се стре деч јег оде ље ња. Од до године била је главна сестра и мушког одељења. Поред то га, од до Го ди не аси сти ра доц. др Александру Крунићу приликом извођења дерматохируршких процедура. Године одлази у пензију. Од го ди не до да нас ра ди ла је у при ват ним дерматовенеролошким ординацијама као члан тима у спровођењу специфичних процедура из здравствене делатно сти ме ди цин ских се ста ра у прак си. Ак тив ни је учесник семинара намењених сестрама. Похађала је бројне курсеве и поседује сертификате за успешно асистирање на едукацији електрохирургије коже, криохирургије коже и курса дермокозметологије. СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

25 СА СВИХ СТРАНА 25 FROM ALL SIDES Извештај са 15. симпозијума МСТБ Републике Српске, Бањалука БРОЈНЕ ТЕМЕ И ИСКУСТВА На 15. симпозијуму медицинских сестара, техничара и бабица Републике Српске, одржаном у Хотелу Мону мент на Ко за ри од 8. до 11. ју на, уче сни ци су мо - гли да се упознају са предавањима о теми анализе компетенција и професионалног статуса медицинских сестара у односу на савремени концепт сестринства, интер пер со нал ну и ин тер ин сти ту ци о нал ну са рад њу, здравствену негу и сигурност пацијената, менаџмент у се стрин ству, и ети ку и ху ма ни при ступ. Симпозијум је био прави тренутак за расправу о насиљу над запосленима у здравству. Јасмина Ратковић, са Клинике за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, имала је презентацију с темом Мобинг коле га. На кон то га усле ди ла је рас пра ва, на ко јој су донети закључци и предлози како се најбоље борити против насиља над запосленима у здравству. Обрађиване су и дру ге сло бод не те ме. Бран ка Да ни ло вић, Де јан Ата нац ко вић и Иван Га в- риловић представили су своје презентације. Бранка Даниловић, из Службе епидемиологије, као виши санитарни техничар, заједно са Дејаном Атанацковићем, говорила је о спре ча вању бол нич ких инфекција са стано ви шта епи демиологије. Иван Га ври ло вић, са Клинике за грудну хирургију, гово рио је о припре ми, при ме ни и нези болесника након бронхоскопије. Учешћем на 15. симпозијуму медицинских сестара, техничара и бабица Републике Српске стекли смо нова знања, која су употпунила наша досадашња достигнућа и омогућила да научимо више од искустава других колега и колегиница. Дружењем и разговорима стекли смо нека нова пријатељства, која ћемо чувати и неговати. Захваљујемо нашем Удружењу Сестринство, које нам је омогућило одлазак у Бањалуку и организатору симпозијума за Захвалницу. Јасмина Ратковић ДА, МОЖДА, НЕ СВЕТЛАНА АНДРИЋ ХЕРОЈ ЗА ЦЕО ЖИВОТ Ка жу за наш по зив ме ди цин ске се стре да је нај лепши, али и нај те жи. Ми то нај бо ље зна мо. И ка да за боравимо колика нам је плата, у којим условима радимо, остаје чист ентузијазам, много љубави и велики рад! Светлана Андрић из Рудна је медицинска сестра која у својој здравственој станици ради сама... Лекар опште праксе долази само понедељком и четвртком. Тада има и слу жбе ни ауто. Има око 750 па ци је на та, о ко - ји ма бри не 24 ча са. У ша ли ка же да ра ди као слу жба хитне помоћи. Упо зна ле смо се пред еми си ју Да, мо жда не, ауторке Оливере Ковачевић... Светлана је проглашена за херо ја не де ље те култ не еми си је, а ја сам пре срећ на што сам би ла у при ли ци да јој пре дам по клон. Деловала је срећно, али истовремено уплашено... први пут се по ја вљу је на те ле ви зи ји, па још код та ко чувене новинарке. Ћеркица Исидора гледа у маму радознало и пита Оли ве ру да ли и она мо же с њом у сту дио... По ха ђа други раз ред, а укуп но их има осмо ро у сва че ти ри разре да... Син је за вр шио осми раз ред и по ла гао при јемни ис пит за сред њу шко лу, па ни је мо гао с њи ма. Одлазимо до студи ја, а ја као ста ри ја и ис ку сни ја те шим колегиницу. Било је дирљиво и лепо. Раз ме њу је мо теле фо не уз обе ћа ње да ће мо се чу ти. Ка з- ну за по гре шно парки ра ње у Бе о гра ду мо ра ла је да пла ти на ли цу ме ста. Жи вот је ствар но чу до! Много је Светлана у Србији спремних да помогну у би ло ко је до ба да на и но ћи. И све су оне хе ро ји не са мо за про шлу не де љу, месе це, го ди не. За цео жи вот! Многе колегинице напустиле су Србију, многе се спремају да је напусте. Светлана неће, воли своје Рудно, своје пацијенте, своју амбуланту. Сања Смиљковић NURSING No 51 april-june 2017

26 ДРУГИ О НАМА 26 OTHERS ABOUT US IN MEMORIAM Легенда породилишта БАБИЦА ЗАГА ЂОРЂЕВИЋ Зага Ђорђевић је у Београд дошла године. Почела је да ради на Гинеколошко-акушерској кли ни ци и ту оста ла 40 година, све до заслужене пензије. У Шапцу је завршила двогодишњу средњу економ ску шко лу и две године медицинске школе за бабице. После положеног течајног испита при зна та јој је сред ња струч на спре ма. Радећи на клиници усавршавала је и своје знање: године полаже стручни испит за зва ње ба би це тре ће вр сте, а и четврту годину вечерње школе за бабице. Радни век провела је у породилишту. Рад бабица у порођајној сали захтева озбиљност, про фе си о нал ност, по жр тво ва ност, знање и максималну концентрацију. Зага је све то по се до ва ла и мно го ви ше. Увек ве - дра и насмејана, увек спремна да преузме нај те жи део по сла, ура ди га нај бо ље и увек све то пре то чи у ша лу и смех. Ху мор је био њен знак препознавања и саставни део живо та. Ра ди ти с њом би ло је као у по зо ри шту, с најбољом глумицом која је и најтеже тренут ке уз смех и ша лу уме ла да учи ни лакшим. Анег до те с њом у глав ној уло зи и данас се препричавају међу колегама. Обучила је Зага многе младе сестре и помо гла им да по ста ну вр сни струч ња ци и до - бри људи. Несебично је преносила своје искуство и савете на многе генерације које су стручно стасавале у породилишту. Неуморно и вред но је ра ди ла и за 40 го ди на по мо - гла да на свет до ђе ви ше од де сет хи ља да беба и мамама донела много среће и задовољства. Својим радом и посебним позитивним својствима и енергијом оставила је неиз бри сив пе чат на кли ни ци, а ње но име је синоним за узорну бабицу породилишта. Била је особа великог срца, изузетан радник, најбољи пријатељ, дивна супруга, мајка и бака. На велику жалост, напустила нас је го ди не. Нама, њеним блиским пријатељима и колегама оставила је дивне успомене на године проведене заједно и сећање на тренутке испуњене хумором и смехом, чега ћемо се увек се ћа ти. Данка Јовановић, главна сестра породилишта у пензији СЕСТРИНСТВО Број 51 април-јун 2017.

27 Снимио: А. МИЛОРАДОВИЋ