//Гласник. Тема броја. Анализа. Истраживање. Интервју Проф. др Ђорђе Бајец, директор КЦС: ЛекарскА комора Србије

Transcription

1 //Гласник ЛекарскА комора Србије Број 12 Београд Јун 2012 Година III ISSN Тема броја КАПИТАЦИЈА Анализа ЛЕКАРСКА СТРУКА У ШТАМПАНИМ МЕДИЈИМА Истраживање ТЕК СВАКИ ТРЕЋИ ЛЕКАР У БЕЗБЕДНОЈ ЗОНИ Интервју Проф. др Ђорђе Бајец, директор КЦС: НИСМО СЕДЕЛИ СКРШТЕНИХ РУКУ

2 Third International Conference on Violence in the Health Sector October 2012 Vancouver - Canada Linking local initiatives with Global Learning CALL FOR POSTER ABSTRACTS

3 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 3 Гласник Лист ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ Реч уредника Го ди на IV, број 12, јун го ди не. ISSN Ре дак ци ја: Бе о град, ул. Кра љи це На та ли је 1 Тел/факс: , , И-мејл: lekarskakomorasrbije@gmail.com, Главни уредник: Др Бранка Лазић Чланови уређивачког одбора: Др Нинослава Михајловић Др Јасмина Павловић Др Игор Николић Др Сергеј Лазаров Др Данка Грудић Др Иван Илић Др Милан Симић Др Драгана Арсић Др Слађана Илић Др Гордана Ђокић Др Олга Вучићевић Осипов Др Јелица Крчмаревић Др Никола Костић Др Предраг Рогулић Др Дубравка Миодраговић Издавачки савет: Прим. др сци Татјана Радосављевић Др Драгана Милутиновић Проф. др Марина Дељанин Илић Прим. др сци Спасо Анђелић Доц. др Бранко Ристић Проф. др Бранислав Перин Др Александар Радосављевић Др Љубиша Недељковић Новински уредник: Јасмина Томашевић Ликовно-графички уредник: Илија Милошевић Типографсkо писмо: Adamant Лист се објављује четири пута годишње и доставља бесплатно свим члановима ЛКС Дра ги чи та о ци, ко ле ге и ко ле ги ни це, чла но ви Ле кар ске ко мо ре Ср би је, У овом бро ју на шег Гласни ка мо же те про чи та ти текст усво је ног Ста ту та ЛКС, ин тервју са ди рек то ром Кли нич ког цен тра Ср би је, за тим шта носи Ка пи та ци ја у при мар ној, а шта Ди јаг но стич ки срод не групе у се кун дар ној и тер ци јар ној здрав стве ној за шти ти, из ве штај пре се ка но вин ских чла на ка о ле ка ри ма и ле кар ској про фе си ји у до маћој штам пи и још мно го то га. Оно што бих во ле ла да ви дим у сле де ћем и на редним бро је ви ма сте Ви и Ва ши при ло зи. Као но ви уред ник на шег Гла сни ка по зи вам вас пре све га да нам пи ше те о све му што се ти че на ше про фе си је, али не са мо о про бле ми ма у сва ко дневном ра ду, јер сви зна мо да их има, већ и о ар гу менто ва ним пред ло зи ма о то ме ка ко да се пре ва зи ђу и пре бро де, о ус пе си ма ко је сте оства ри ли у сва коднев ном, али и струч ном по гле ду и Ви и Ва ше ко леге, о кон гре си ма на ко ји ма сте уче ство ва ли, сту дијским пу то ва њи ма и бо рав ци ма и ис ку стви ма ко ја сте на њи ма сте кли. Ва ше члан ке и пред ло ге про прати те фо то гра фи ја ма ко је ће мо ра до об ја ви ти. Та ко ђе нам дај те пред ло ге о че му би сте во ле ли да чи та те у Гла сни ку. Све то по ша љи те на: ured nik gla sni ka.lks@gmail.com или Кра љи це На та ли је број 1 (за Гла сник ЛКС) С по што ва њем, у иш че ки ва њу, Др Бран ка Ла зић Глав ни уред ник Гла сни ка Ле кар ске ко мо ре Ср би је Насловна страна: Поликлиника Клиничког центра Србије. Последња страна: Управна зграда КЦС Штампа: Штампарија Гласник, Београд

4 ИЗ ОВОГ БРОЈА стем: ЗДРАВ стве НИ си Ка Пи Та Ци ја Стр. 14 Ле КАР СКА СТРУ КА не за ДО ВОЉ НА уред БОМ ИЗА БРА НИ Ле КА РИ ПР ВИ НА УДА РУ Ре ФОР МЕ ЗДРАВ СТВе НЕ ЗА ШТИ ТЕ МИ ШЉЕ ЊА: КА ПИ ТА ЦИ ЈА ДА, НЕ У ОВОЈ ФОР МИ ДА ЛИ ЈЕ КВАНТИТЕТ МЕРИЛО КВАЛИТЕТА? УВе СТИ ДО ДАТ НЕ ИН ДИ КА ТО РЕ ЗА КВА ЛИ ТЕТ KАПИТАЦИЈА (НЕ)ПРИ СТОЈ НА ПО НУ ДА ПИ ТА ња и ОГО ВО РИ о КА ПИ ТА ЦИ ЈИ стем: ЗДРАВ стве НИ си дијагностички сродне групе Стр. 21 ПРИ Ме НА ДСГ У СР БИ ЈИ Ре фор ма си сте ма бол нич ког пла ћа ња ис ку ство пи ло ти ра ња из го ди не Стр. 26 Про Пи си СУД СКО Ме ДИ ЦИН СКО Ве ШТА Че ње Ре ше ње о ве шта че њу и са чи ња ва ње ве шта че ња у пи са ном об ли ку Стр. 28 ак ТИВ Но сти РЛК УКИ НУ ТИ ПО Де ЛУ НА ИН ТЕР НЕ И ЕКС ТЕР НЕ БО ДО ВЕ, тра жи Од бор за ме ди цин ско обра зо ва ње РЛ КЈИС Koнтинуирана ме ДИ ЦИН СКА еду КА ЦИ ЈА ПРИ О РИ Тет семинар о квалитету РЛКЦЗС: АНА ЛИ зи РАН РАД ПОД РУЧ НИХ КАН Це ЛА РИ ЈА 6 9 Лекарска струка У штампаним медијима Од до створена необјективна слика о лекарској струци, указује прим. др Татјана Радосављевић, директорка Коморе Стр. 35 ре а го Ва ЊА ДА ЛИ СЕ УЧИ МО НА ПРИ ЧА МА КО ЈЕ СЕ ПО НА ВЉА ЈУ? Стр. 37 ме Ди ЦИН ски СКУ По ВИ ПА ЦИ ЈЕНТ У ЦЕН ТРУ: ХО ЛИ СТИЧ КИ ПРИ СТУП Стр. 39 На ША При ча ТРАН СПЛАН ТА ЦИ ЈА И НА ДА И ЛЕК У Уни вер зи тет ској деч јој кли ни ци нај мла ђи паци јен ти го ди на ма на ди ја ли зи Стр. 41 По Во ДИ ДВАДЕСЕТ ГО ДИ НА РА ДА ЗДРАВ СТВе НЕ УСТА НО ВЕ Ме ДИ ЛЕК Стр. 45 ДА СЕ НЕ За бо ра ВИ ПРАВ ДА ЗА КА СНИ ЛА ВИ ШЕ ОД ШЕСТ Де Це НИ ЈА Жр тва не ра зум ног вре ме на: др Алек сан дар Па вло вић Стр. 46 Ве сти И За Ни мљи Во сти СТа ТУТ Ле кар ске ко мо ре Ср би је Стр Значај дсг за лекарство Србије Пошто смо усвојили аустралијски систем ДСГ, он мора да буде прилагођен нашој земљи, сматра др Милан Симић

5 10 13 Проф. др Ђорђе Бајец: Нисмо седели скрштених руку У очекивању нових кула, у КЦС реновирано девет операционих сала и 12 просторија за интензивну негу Учинак коригује зараде лекара Од 1. јула део плате изабраних лекара у нашој земљи обрачунаваће се према учинку // Преносимо искуства других земаља, али и како на најављене промене гледају лекари из праксе Кретањем до здравља Алармантни резултати анкете међу припадницима лекарске професије: Већина лекара недовољно физички активна Јубилеј прве српске бебе из епрувете Овог месеца навршава се 25 година рођења првог људског бића у Србији зачетог изван тела жене

6 6 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Лекарска струка у штампаним медијима ( ) Аутор: прим. др Та тја на Ра до са вље вић, ди рек тор ка Ле кар ске ко мо ре Ср би је...ни ка да се не сва ђај те са онима ко ји ку пу ју ма сти ло на ба чве и па пи ре на то не. Но ви на ри су пла ће ни да пре но се ве сти ко је на ђу она ко ка ко их са ми ту маче. Они ће увек има ти по след њу реч о не кој ства ри, увек, увек... Ко ли ко пу та вам је на тра фици па жњу при ву као не ки наслов ти па Док то ри ми уби ли де те, По гре шна ди јагно за иза зва ла смрт или По ро ди ља пре ми ну ла због не ма ра? Иако за ме ди је ни ко ни је, и не тре ба да бу де, не до дир љив, пи та ње ме ре у све му то ме че сто је ствар опре де ље ња ре дак ци је да се на та кав на чин скре не пажња чи та о ци ма и по диг не ти раж. Ни дру ге про фе си је ни су по ште ђе не, али, ути сак је да је око јав но сти ви ше и че шће упе ре но у ле ка ре, управо због ве ли ке од го вор но сти ко ју има та про фе си ја. Ме ди ци на и здрав ство не по сто је због се бе са мих. Сви ма, кад тад, за тре ба услу га здрав стве ног си сте ма, па их сто га и за ни ма шта се у ње му до га ђа. Ме ди је за ни ма ју: те ме ко је за ни ма ју оп шту јав ност че шће ло ше, не го до бре ве сти но ви ви ди ци пра ви од го во ри и ве сти за на слов ну стра ну Но ви на ри ле ка ри ма ни су не при ја те љи, али ни су ни при ја те љи. Ме ђу тим, не ма ап со лут них кри те ри ју ма шта је вест и шта чи ни вест. Но ви на ри мо ра ју од го во ри ти на пи та ња: ко, шта, зашто, ка ко, ка да и где. Све оста ло мо же до ве сти до по јаве тра че ва, до по гре шне про це не ри зи ка, ство ри ти нега ти ван углед по је дин ца и ин сти ту ци је и до ве сти до гу бит ка по ве ре ња. ЗА ДА ТАК НО ВИ НА РА ЈЕ ДА СТВА РИ ОКО Ле КАР СКЕ ГРе ШКЕ ЧИ НЕ ВИ ДЉИ ВИМ, А НЕ ДА ИХ ПРО Це СИ У РА ЈУ. Сен за ци о на ли зам је: ако оно што се из но си не од го ва ра исти ни окри вља ва ње без до ка за и пре зум ци је не ви но сти на во ђе ње пу ног име на и пре зи ме на не по што ва ње ин ти ме ни, чак, ле кар ске тај не ни је сва ки тра ги чан до га ђај ле кар ска гре шка, већ и по сле ди ца дру гих фак то ра СВЕ ЈЕ ВЕСТ ИЛИ ТО МО ЖЕ ПО СТА ТИ Из пра ва на ин фор ма ци ју, сло бо ду из ра жа ва ња и кри ти ку, про из и ла зи и оба ве за но ви на ра на из но шење исти не, урав но те же не и про ве ре не ин фор ма ци је (по ре кло, исти ни тост и пот пу ност) о по ја ва ма, лич ности ма и до га ђа ји ма о ко ји ма јав ност има оправ дан инте рес да зна. Ле кар оба вља сло жен, од го во ран и стре сан по сао лече ња па ци је на та. Здрав стве на де лат ност је јав на делат ност. Ле кар по шту је од ред бе Ко дек са про фе си о налне ети ке. Че сти су на па ди на ле ка ре у оба вља њу по сла. Исто то ли ко, а мо жда и не што ви ше, ми сли да су ле кари ко рум пи ра ни.

7 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 7 Но ви нар по ма же оства ри ва њу пра ва јав но сти да буде упо зна та са чи ње ни ца ма, об ли ку је ве сти и уче ству је у фор ми ра њу ста во ва. Но ви нар по шту је од ред бе Но винар ског ко дек са. Че сти су на па ди на но ви на ре у обавља њу по сла. Не што ви ше од тре ћи не гра ђа на ми сли да су но ви на ри ко рум пи ра ни. У про ле ће ан ке та ра ђе на у зе мља ма Евро пе, пока зу је да је ин декс по ве ре ња за ле ка ре 3,2 од сто, а за но ви на ре 2,2 од сто, а у зе мља ма у тран зи ци ји ове бројке су не што при бли жни је и слич ни је (81 од сто у ко рист ле ка ра и 53 од сто у ко рист но ви на ра). У јед ној но ви нар ској ра ди о ни ци пет на е сто го ди шња де вој чи ца из ја вљу је: По сао но ви на ра је да раз ми шља 24 са та, да гле да стал но око се бе, при ме ћу је чуд не ствари и за тим дру ге оба ве шта ва о то ме. Но ви на ри су и лека ри људ ског дру штва. КО МУ НИ КА ЦИ ЈА ЈЕ НЕО П ХОД НА, А ТА КО зва НА КРИ зна КО МУ НИ КА ЦИ ЈА ПО ЧИ ВА НА ПРА ВИ ЛУ, КО ЈЕ ЈЕ ИСТО КАО И У Ме ДИ ЦИ НИ: Пр во не на шко ди ти ( Pri mum non no ce re ) Но ви нар ски ко декс ре гу ли ше по на ша ње но ви на ра. Но ви нар ће у свим си ту а ци ја ма и без из у зет ка бра нити на че ла сло бо де ин фор ми са ња, шти те ћи пра во на инфор ма ци ју и из ра жа ва ње ко мен та тор ског и кри тич ког ста ва, др же ћи се стро го пра ви ла да су чи ње ни це обаве зне, а ста во ви сло бод ни. Но ви нар ће се на ро чи то бо ри ти про тив ис кри вља вања чи ње ни ца и про тив цен зу ре. Но ви нар је ду жан да бла го вре ме но ис пра ви сва ку штет ну не тач ност пу тем ис прав ке и из ви ње ња од ређе ној лич но сти или уста но ви, омо гу ћу ју ћи пра во на од го вор кри ти ко ва ним осо ба ма, уко ли ко је реч о достој ном пред ме ту рас пра ве. Но ви нар ће од би ти све при ви ле ги је ко је би мо гле да ути чу на не за ви сно оба вља ње ње го вих про фе си о налних ду жно сти. Но ви на ри не сме ју ко ри сти ти, под стица ти или оправ да ва ти сте ре о ти пе при ли ком об ра де тема ко је се ти чу би ло ко је од дру штве них гру па. Ана ли за ме диј ског из ве шта ва ња об у хва ти ла је посто је ћи Пресс цлип пинг Ле кар ске ко мо ре Ср би је у пери о ду од до кра ја го ди не. Из дво је ни су тексто ви ко ји се ти чу ЛКС и ле кар ске стру ке, а по том, у ква ли та тив ној ана ли зи, раз вр ста ни су у три ка те го рије пре ма вред но сном од ре ђе њу са др жа ја тек ста, од носно пре о вла да ва ју ћем то ну и усме ре њу на: по зи тив не, не у трал не и не га тив не У на став ку ана ли зе, из дво је не су до ми нант не те ме, а по себ ну па жњу обра ти ли смо на на сло ве. Го ди на До ми нант не те ме би ле су: Су до ви ча сти, ли цен ци рање, ле кар ске гре шке, ве чер ње кли ни ке. Слу чај др С. Н. био је ак ту е лан у ле то 2008, а ко ле ге су га оп ту жи ва ле за смрт па ци јент ки ње че ти ри го ди не ра ни је. Не ки од на сло ва исте го ди не би ли су: Ле кар опљач као Цр ве ни крст, Љу ди у бе лом за ви ше нас у цр но, Док то ри под сум њом, Због уби ства... ухап шен ане сте зи о лог, Лека ри под лу пом по пи ци је, Ис тра га про тив ле ка ра, Лека ри и се стре мал тре ти ра ју по ро ди ље. Ви ше тек сто ва ба ви ло се по тре бом да ле ка ри до би ју ста тус слу жбе них ли ца, а та те ма ак ту ел на је и да ље. На сло ви су су ге стив ни и ле кар ску про фе си ју ве зу ју за из гу бље но по ве ре ње, смрт па ци јен та, жал бе, ту жбе, узи ма ње ми та, чак и пре ис тра ге чи та лац се на во ди на за у зи ма ње ста ва о кри ви ци ле ка ра. Су ђе ња ле ка ри ма јед на је од не за о би ла зних те ма. Нај че шће је фак то графско, али се увек на во ди пу но име ле ка ра. За рад др жа ња тен зи је јав но сти, но ви не че сто са ме кре и ра ју за плет су ђе ње је од ло же но, док оп ту жени мир но спа ва.

8 8 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 До га ђа ји ко ји су обе ле жи ли го ди ну: КО СО ВО ПРО ГЛА СИ ЛО НЕ ЗА ВИ СНОСТ МИ ТИНГ У БЕ О ГРА ДУ ПА ЉЕ НЕ АМ БА СА ДЕ ПАР ЛА МЕН ТАР НИ ИЗ БО РИ УХАП ШЕН КА РА ЏИЋ Го ди на На сло ви о гре шка ма ле ка ра увек при вла че па жњу, наро чи то кад по гре шни по сту пак до ве де до гу бит ка орга на, рад не спо соб но сти или смрт ног ис хо да. Не ки од на сло ва би ли су: Хи рур гу сло мио ло ба њу, Се ки ром се све тио за ам пу ти ра ни прст, Ле кар стра дао гре шком. Затвор у на сло ву та ко ђе пу ни но ви не, на ро чи то ако је ак тер док тор. Струч ност док то ра се не рет ко до во ди у сум њу. Ле ка ри се до во де и у ве зу са нар ко ма фи јом, тачни је по је дин ци уме сто да ле че, рас ту ра ју дро гу. До га ђа ји ко ји су обе ле жи ли го ди ну: ПРО ТИВ ТУ ЖБА ХР ВАТ СКОЈ ЗА КОН О ИН ФОР МИ СА ЊУ (ПРО ТИВ Ме ДИЈ СКИХ СЛО БО ДА ОД ЛО Же НО УСВА ЈА ње) ПРЕ ТУ ЧЕН БРИС ТА ТОН ОТ КА ЗА НА ПА РА ДА ПО НО СА ПРО ГЛА ШЕ НА ПАН ДЕ МИ ЈА Х1Н ПОТ ПИ САН УГО ВОР О НА БАВ ЦИ ВАК ЦИ НА КОН ТРО ВЕР ЗЕ ОКО ИЗ БО РА СУ ДИ ЈА И ТУ ЖИ ЛА ЦА Го ди на До ми нант не те ме би ле су: ко руп ци ја у здрав ству и лекар ске гре шке. При том, не ко ри сте се уоби ча је ни тер мини због сум ње да је из вр шио уби ство... већ се чи та о цу ди рек то су ге ри ше да је ле кар- уби ца. Не га тив ни по е ни за стру ку де ли мич но су про ис те кли из раз ли чи тих ставо ва по пи та њу вак ци на ци је про тив но вог гри па, чи ме је ство ре на до дат на кон фу зи ја у јав но сти. Ве ли ки број тексто ва ба вио се по сле ди ца ма гу бит ка по ве ре ња па ци је ната у ле ка ре ко ји су по ста ли ме та огор че не род би не па ције на та и пре тр пе ли по вре де на рад ном ме сту. Го ди ну обе ле жи ла је и афе ра ци то ста ти ци. Не ки од на сло ва те го ди не би ли су: Зло чин у бе лом ман ти лу, Ле кар ухап шен због 100 евра, Па ци јент пре ту као ле кар ку, Ле ка ри кра ли па ре на ла жним опе ра ци ја ма, Жр тва не ма ра, Про пу сти ле ка ра уби ли нам бе бу, Хап ше ње он ко ло га и фар ма це у та због сум ње на ми то, Хи рург пао због ми та, Ухап ше но још пет он ко ло га, Ле кар ка кри ва за смрт бе бе?. До га ђа ји ко ји су обе ле жи ли го ди ну: НЕ МА ВИ ШЕ ВОЈ НЕ ОБА ВЕ ЗЕ УПИТ НИК ЕУ ПРЕ ДАТ ЦВЕТ КО ВИ ЋУ СКУП ШТИ НА СР БИ ЈЕ-ДЕ КЛА РА ЦИ ЈА О ОСУ ДИ ЗЛО ЧИ НА У СРе БРе НИ ЦИ УХАП ШЕ НА КА ТА РИ НА РЕ БРА ЧА ПРО НЕ ВЕ РА ХУ МА НИ ТАР НЕ ПО МО ЋИ

9 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 9 По ро ди це пре ми ну лих па ци је на та не рет ко су пре ко ме ди ја скре та ле па жњу јав но сти на про пу сте не само ле ка ра, не го и пра во суд них ор га на. С дру ге стра не, ве ли ка па жња у ме ди ји ма да та је осигу ра њу од про фе си о нал не од го вор но сти ко је ле ка ри ма да је си гур ност да не бе же у де фан зив ну ме ди ци ну. До га ђа ји ко ји су обе ле жи ли 2011: МСП ПРО ГЛА ШЕ ЊЕ НЕ ЗА ВИ СНО СТИ КО СО ВА ЈЕ У СКЛА ДУ СА Ме ЂУ НА РОД НИМ ПРА ВОМ ПА РА ДА ПО НО СА ПО ВРЕ ЂЕ НО 132 ПО ЛИ ЦАЈ ЦА И 25 ГРА ЂА НА Го ди на Не ки од на сло ва би ли су: За бо ра ви ли Хи по кра та, Осуђе ни ле ка ри, Де цу уби ја не зна ње ле ка ра, Не у ро хи рург на сло бо ди, Ле ка ри се бо га те на екс пе ри мен ти ма, Претња ма до ре цеп та, Ле кар мал тре ти рао глу во не му трудни цу, Пре ми ну ла по ро ди ља. Про шле го ди не штам па ни ме ди ји нај че шће су се ба ви ли те ма ма као што су афе ра ци то ста ти ци, смрт па ци је на та услед (по тен ци јал не) ле кар ске гре шке, коруп ци ја ле ка ра од у зи ма ње ли цен це. Ме ди ји су че сто ука зи ва ли на там ну стра ну по је ди них док то ра, аферу у Хит ној по мо ћи, ис тра гу о вак ци на ма, чак и крађу на уч ног ра да ОСТАВ КА ТО МИ ЦЕ МИ ЛО СА ВЉЕ ВИ ЋА ИЗА БРАН НО ВИ МИ НИ СТАР ЗДРА ВЉА ТР ГО ВИ НА ЛИ СТА МА ЧЕ КА ЊА АФЕ РА ГА ЛЕ НИ КА УХАП ШЕ НА СВЕ ТЛА НА ВУ КАЈ ЛО ВИЋ ЗБОГ АФе РЕ ВАК ЦИ НА НА ПА ДИ НА ЛЕ КА РЕ СВЕ ЧЕ ШЋИ ЈА НУ АР СМЕ ЊЕН МЛА ЂАН ДИН КИЋ УХАП ШЕН РАТ КО МЛА ДИЋ АН ГЕ ЛА МЕР КЕЛ ЗАХ ТЕ ВА ДА СЕ ОД РЕК НЕ МО УТИ ЦА ЈА НА Се Ве РУ КО СО ВА ЕВРОП СКИ СА ВЕТ ОД ЛО ЖЕ НА КАН ДИ ДА ТУ РА За ме ди је ни ко ни је не до дир љив. По сто ји осе ћај лека ра да ме ди ји во де не ку вр сту кр ста шких ра то ва са ви ше или ма ње по зна том на ме ром. Исто вре ме но, ле ка ри не тре ба да се по ми ре са ме дијским на па ди ма, ка ко, не рет ко, до жи вља ва мо па жњу ме ди ја, већ је нео п ход но усво ји ти ко му ни ка циј ске вешти не ва жне за ко му ни ка ци ју са ме ди ји ма, али истовре ме но зна ти шта чи ни ти ка да је на не се на ште та обја вом у ме ди ји ма Пи та ње од ко га би тре ба ло да по ђу сви по сле ни ци ме диј ске сце не у Ср би ји је сте: ако из гу би мо по ве ре ње у ле ка ре, ко ће нас ле чи ти? Ис це ли те љи, на дри ле ка ри или ми са ми? Ни је на ме ра да се оправ да ва ју и пре небре га ва ју ло ше по ја ве, већ да се оне ја сно из не су, а стру ка. ка оста не на ви си ни за дат

10 10 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ИН ТЕР ВЈУ: Проф. др ЂОР Ђе БА Јец, ДИ РеК ТОР КЛИ НИЧ КОГ цен ТРА СР БИ Је НИ СМО се Де ЛИ СКР ШТе НИХ РУ КУ // Током наредних година КЦС добиће нови изглед, а у међувремену улаже се у оне сегменте који ће остати на постојећим локацијама и по завршетку две куле // Ендоскопска хирургија јесте правац у коме ће се ићи и у грудној хирургији, кардиохирургији и васкуларној хирургији // Наш задатак јесте да поправимо слабије делове КЦС: проф. др Ђорђе Бајец Кли нич ки цен тар Ср би је, нај ве ћа здрав стве на устано ва у зе мљи у ко јој се годи шње оба ви око два ми лио на пре гле да, у на ред ним го ди на ма тре ба ло би да до би је но ви из глед, као и бо ље усло ве за трет ман паци је на та. О по сло ва њу КЦС, ку ће у ко јој се углав ном оба вља нај сло жени ји, тер ци јар ни ни во здрав стве не за шти те, уво ђе њу но вих слу жби и но вих те ра пиј ских ме то да, али и про бле ми ма са ко ји ма се ру ко водство тог здрав стве ног џи на су среће за Гла сник Ле кар ске ко мо ре гово ри проф. др Ђор ђе Ба јец, ди рек тор Кли нич ког цен тра Ср би је. Где се, у по ре ђе њу са све том, да нас на ла зи Кли нич ки цен тар? Рад по је ди них сег ме на та Клинич ког цен тра на вр хун ском је свет ском ни воу. У дру гим, ме ђутим, ка ска мо за све том. Са да, када смо ста би ли зо ва ли рад Клинич ког цен тра, а би ло је хи ља ду про бле ма у про те кле три го дине от ка да сам ја на ме сту ди ректо ра, наш за да так је да по ку ша мо да по пра ви мо оне де ло ве у ко ји ма

11 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 11 смо сла би ји. Ка дров ска опре мљеност ве о ма је ло ша на пул мо ло гији и груд ној хи рур ги ји. Јед но став но, ка дри ра ње про те клих го ди на није би ло аде кват но, те кли ни ке ни су под мла ђи ва ле ка дар, док су се стари ка дро ви оси па ли, од ла ском у пен зи ју. Озби љан за да так свих нас у том сег мен ту је сте да по мог не мо и раз ви ја мо груд ну хи рур ги ју како не би за о ста ја ла за раз ви је ним зе мља ма. Уко ли ко се рад кли ни ке све де на јед ног или два ле ка ра, онда ту не што ни је у ре ду, по себ но у уста но ва ма ка кав је Кли нич ки центар. По сто ји још не ко ли ко та квих де ло ва. Мој план је да током на редне че ти ри го ди не иде мо не ко ли ко ко ра ка уна пред. Јед на од но ви на ко ју смо уве ли је су ла па ро скоп ске ин тер вен ци је код екс трем но го ја зних па ци је ната. Реч је о хи рур шкој тех ни ци ко ја мо же да се при ме ни у би ло ком сегмен ту аб до ми нал не хи рур ги је. Значи, то је хи рур шка тех ни ка ко ја је при мен љи ва и код опе ра ци ја же луца, де бе лог цре ва, је тре, пан кре а са, над бу бре га. Мој циљ је да то не радим са мо ја, не го да ту са лу, опре му ко ју има мо, ко ри сте и дру ги на ши хи рур зи на кон аде кват не обу ке. То већ по ла ко по ста је ре ал ност. Исто та ко, ен до скоп ску хи рур гију то јест то ра ко скоп ску хи рур гију, нео п ход но је при ме њи ва ти и у груд ној хи рур ги ји, кар ди о хи рурги ји, ва ску лар ној хи рур ги ји. Имамо опре му и ка дро ве, али тре ба да се об у че на аде ква тан на чин. То је пра вац у ко ме тре ба да иде мо у наред ном пе ри о ду. Ра ни је се сма трало: ве ли ки рез ве ли ки хи рург. А, да нас: што ма њи рез и ма ња тра у ма па ци јен та то је ве ћи хи рург, а уради оно што тре ба. То је основ оно га где тре ба да се раз ви ја мо да би све би ло на том ни воу, а ен до скоп ске про це ду ре ра де се и у ги не ко ло гији и уро ло ги ји. На ги не ко ло ги ји је не дав но отво ре на опе ра ци о на сала, на мер но смо че ка ли да про ђу из бо ри. При пре ме су тра ја ле проте клих го ди ну да на, а све у функци ји ства ра ња бо љих усло ва за рад у Кли нич ком цен тру. Кли нич ки цен тар Ср би је је сво је вр стан град у гра ду. Ко ли ко је те шко све сег мен те ускла ди ти, с об зи ром на то да у ње го вом са ста ву ра де 23 кли ни ке и 13 цен та ра кроз ко је го ди шње про ђе ар ми ја па ци је на та? Клинички центар Србије Ге не рал но гле да но, КЦС за и ста је град у гра ду, где сва ко днев но кроз на ше ка пи је про ђе па ци је ната. Ве ли ки про блем пред ста вља недо ста так пар кинг ме ста. Јер, љу ди за и ста са раз ло гом до ла зе у бол ницу као што је Кли нич ки цен тар и по ста ју нер во зни ка да не ма ју где да се пар ки ра ју. На ма је на рас по ла гању са мо пар кинг ме ста, а имамо док то ра и ме ди цинских се ста ра. У Кли нич ком цен тру за по сле но је око љу ди. Не ма до вољ но пар кинг ме ста ни за за после не у КЦС, а сва ко днев но нам дола зе па ци јен ти не са мо из Бе о града, не го и уну тра шњо сти. То је је дан од при о ри тет них про бле ма ко ји мора мо ре ши ти у на ред ном пе ри о ду од че ти ри го ди не. С дру ге стра не, као ка да на сле дите ста ри тет кин стан, мо ра те да га уз ме те та кав ка кав је и - да га сре ђује те. И ми смо на сле ди ли Кли нички цен тар. Јед но став но, то је не што што по сто ји ов де, а по је ди не зграде у ње го вом са ста ву ста ре су и више од 100 го ди на. По сто ји исто ри јат ка ко су се раз ви ја ле те кли ни ке, како је ство рен Кли нич ки цен тар, ко ји је са да ова кав ка кав је. Ве о ма је важно што ће у сле де ћем ман да ту од че ти ри го ди не би ти за вр ше на рекон струк ци ја КЦС, а оче ку је мо да у то ме по мог не но ва вла да. Но вац је обез бе ђен, про јек ти су на са мом кра ју и тре ба ло би да све иде не ким сво јим то ком. Ми сли те на две ку ле о чи јој град њи се при ча по след њих го ди на? Да. Њи хо ва из град ња не за ви си ди рект но од нас, од упра ве КЦС, дирек то ра кли ни ка, већ ис кљу чи во од Ми ни стар ства здра вља и Вла де Репу бли ке Ср би је. Ку ле ће има ти најса вре ме ни ју опре му. У ме ђу вре мену, ни смо се де ли скр ште них ру ку! По ку ша ва ли смо да сре ди мо за тече ну си ту а ци ју што ви ше мо же мо. На сто ји мо да ни је дан па ци јент не бу де вра ћен из Кли нич ког цен тра, да сви иза ђу за до вољ ни. То је, међу тим, не мо гу ће, јер је бо лест не када та ква да до во ди до ком пли ка ција или, чак, смрт ног ис хо да. Ви ше пу та сте јав но уста ја ли у од бра ну бе лих ман ти ла од нео бјек тив ног пи са ња по је ди них ме ди ја. По га ђа ме ка да не ки штам па ни ме ди ји об ја ве не ку ру жну сли ку о КЦС, ка ква, јед но став но, не стоји. Но ви нар ска про фе си ја мо ра да при ка же и јед ну и дру гу стра ну, пре до чи њи хо ве ар гу мен те и да, на тај на чин, омо гу ћи јав но сти да доне се суд. Кад год је не што ру жно обја вље но о Кли нич ком цен тру, би ло је јед но стра но, чи ме се са мо пра ви де ста би ли за ци ја дру штва. Јер, онда гра ђа ни гу бе по ве ре ње у ле каре. Је дан део по ли тич ке кам па ње про те клих го ди на до вео је до то га да се ис пр ља ју сви бе ли ман тили, по ве зу ју ћи их са ко руп ци јом. Због то га смо про шле го ди не ра дили кам па њу Пра ва дол, са ци љем да ин фор ми ше мо на ше па ци јен те да у Кли нич ком цен тру Ср би је ништа не пла ћа, као и ко ме мо гу да се обра те, па и ме ни као ди рек то ру, уко ли ко им не ко тра жи би ло ка кав но вац за здрав стве не услу ге. Где ће у на ред ном пе ри о ду би ти те жи ште ула га ња у Кли нич ком цен тру Ср би је? Шта су при о ри те ти? Пре све га ула же мо у оне сег менте КЦС ко ји ће оста ти на по сто је ћим ло ка ци ја ма. Не у ро ло шка кли ни ка, оста ће у истом објек ту, а ка дровски је ве о ма ја ка и опре мље на на

12 12 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ни воу европ ске кли ни ке. Мо ра ћемо пу но да ула же мо у Не у ро хирур шку кли ни ку. Не дав но су та мо за вр ше не про сто ри је ин тен зив не не ге и по пра вљен је кров, ко ли ко год то зву ча ло про за ич но, али ако кров про ки шња ва- во да ће уни штити ре но ви ра не опе ра ци о не са ле и ин тен зив ну не гу. Са да ку пу је мо но ве сте ри ли за то ре. Реч ју, ула жемо у оне сег мен те ко ји ће оста ти на истом ме сту и по за вр шет ку кула. Пу но то га ура ђе но је на на Ги неко ло шко-аку шер ској кли ни ци од но ве фа са де и про зо ра, до опре мања про сто ри ја за ин тен зив ну не гу и ре кон струк ци је опе ра ци о ног бло ка. Про те клих го ди на ре кон стру и са но је укуп но де вет опе ра ци о них са ла и 12 про сто ри ја на ме ње них ин тензив ној не зи, а то је срж, ср це Клинич ког цен тра, иако то про ла зници не мо гу да ви де. Мно го нов ца уло же но је у ре кон струк ци ју во довод них це ви, ин ста ла ци ја и дру гог. Осим но вог ла ми на та, ка би нет дирек то ра ни је ме њан 30 го ди на, јер сам же лео да пр во по пра ви мо услове у ко ји ма се ле че па ци јен ти. Са да је на сту пио дру ги пе ри од у ко ме се сре ђу ју и не ке за па ци јен те ма ње ва жне ства ри. Три де се так годи на на ку ли КЦС не ра ди сат. Ка да је та ма ши не ри ја ски ну та, ви де ло се да је не ки ме так про шао кроз њу и по ква рио је. На пра вљен је но ви сат ко ји је за др жао из глед пр во бит ног, а по кре ће га ди ги тал ни ме ха ни зам, је дан од нај са вре ме ни јих. Вре ме се стал но ускла ђу је са средњим временом по Гринвичу. Сра мо та је да тај сат, украс Бе о гра да и украс Клинич ког цен тра, не ра ди. И раз ва љена ка пи ја на ула зу у круг Кли ничког цен тра је до би ла но ви из глед и функ ци ју. Ка да па ци јент ула зи кроз ру и ни ра ну ка пи ју мо же да по ми сли шта га тек оче ку је у опе ра ци о ној сали. Све то ра ди мо ра ди до бро би ти на ших па ци је на та. Збри ња ва те нај ком пли ко ва ни је слу ча је ве из зе мље и ре ги о на. Али, КЦС и да ље тр пи при ти сак као да је оби чан дом здра вља, а не здрав стве на уста но ва нај ви шег ни воа. Мо же ли се то про ме ни ти? ХИ РУР ГИ ЈА КАО НА ЧИН ЖИ ВО ТА Шта би сте би ли да ни сте по ста ли хи рург? Ка да сам раз ми шљао о упи су на фа кул тет, по ми шљао сам да бу дем ар хи текта, али је при јем ни та да био те жак, та ко да бих ве ро ват но за вр шио на ДИФ-у, јер во лим и спорт, на ро чи то те нис и ски ја ње. Ка ко сте се од лу чи ли за хи рур ги ју? Хи рур ги ју сам за во лео, пре све га, због то га што је мој отац био про фе сор хирур ги је и од ма ле на сам ра стао уз не ке зе ле не ком пре се, хи рур шке ин стру менте, слај до ве за пре да ва ња ко ја је отац при пре мао. Осим то га, мој брат од стри ца је дан је од нај у спе шни јих ми кро хи рур га на све ту, а мој ро ђе ни ста ри ји брат био је успе шан аб до ми нал ни хи рург. Ра стао сам у та квој сре ди ни. Од ма лих но гу ни сам хтео да бу дем док тор јер још ни сам ни знао шта то зна чи, а хтео сам да бу дем хи рург. Сву сво ју енер ги ју то ком сту ди ја ме ди ци не усред сре дио сам на хи рур ги ју. Сва ки сло бод ни тре ну так мо је дру штво ко ри сти ло је да оде на журку или та ко не што, док сам ја од ла зио на де жур ства, па се у два по по но ћи придру жи вао дру га ри ма на жур ци. По ку ша вао сам да сва ко днев но бу дем на хирур ги ји. Та ко се де ша ва ло да, при ме ра ра ди, на по чет ку ка ри је ре на го ди шњем од мо ру про ве дем са мо по два-три да на то ком го ди не. И то сам на сто јао да бу де ви кенд, да не бих гу био ни је дан опе ра тив ни дан. Бу квал но та ко. Ка ко се бо ри те про тив стре са? Иако мно ги ка жу да је хи рур ги ја стре со ген по сао, за ме не је ре лак си ра ју ћи. Ако знаш шта ра диш, идеш из нај бо ље на ме ре да по мог неш па ци јен ту, улазак у опе ра ци о ну са лу ни је ни ка кав стрес, не го ре лак са ци ја. Све ду го је за мене стрес. Ус пео сам да спо јим у то ме и по сао и хо би. Јед но став но, хи рур ги ја је за ме не на чин жи во та. Вла да ми шље ње да хи рур зи во ле да по пи ју. Ја за и ста не пи јем ни шта, чак ни ви но. По ку ша вао сам да узмем по јед ну ча шу цр ног ви на због здра вља, али сам од у стао уви ђа ју ћи ми ни то не при ја, јер ме по сле бо ли гла ва, чим по мири шем ма ло ал ко хо ла. Ко ли ко па жње при да је те ре кре а ци ји? Са ви ше од 50 го ди на, ко ли ко имам, по ку ша вам да са Док то ром Фил гу дом про ве дем не ко ли ко тре нин га не дељ но, а осим то га ба вим се те ни сом и ски јањем. Те спор то ве во лим од ма лих но гу. Ни јед ног па ци јен та ко ји до ђе у Кли нич ки цен тар ми не вра ћа мо! Али, о том про бле му мо ра да се разго ва ра на свим ни во и ма. Као што је по зна то, ми смо тер ци јар на здравстве на уста но ва. Уста но ве при марног и се кун дар ног ни воа по ку шава ју свим сна га ма да ра де пу ним ка па ци те том, али тре ба још ра дити на то ме и, за и ста, пр ва вра та на ко ја за ку ца па ци јент не тре ба да буду у Кли нич ком цен тру, већ у до му здра вља и уста но ва ма ко је при пада ју се кун дар ном ни воу. Због то га ми слим да би тре ба ло озбиљ но разго ва ра ти са Ми ни стар ством здравља и још јед ном пре ци зи ра ти ко је услу ге се ра де на ком ни воу здравстве не за шти те. При ме ра ра ди, можда опе ра ци је ки ле или жуч не ке се не би тре ба ло да се оба вља ју у Клинич ком цен тру, већ не ке сло же ни је хи рур шке ин тер вен ци је. И обрат но. Де ша ва се да се у уста но ва ма се кундар ног но воа ра де не ке ве ће хи руршке про це ду ре и не кад, због компли ка ци ја, ти па ци јен ти за вр ше у Кли нич ком цен тру. То по ста је вели ко фи нан сиј ско оп те ре ће ње за здрав стве ни си стем, ве ли ко оп тере ће ње за рад Кли нич ког цен тра, за те љу де ко ји су за по че ли, практич но, јед ну аван ту ру. Има те и па ци јен те из зе ма ља у окру же њу? Пот пи са ли смо уго во ре о стал ној са рад њи са фон до ви ма здрав ственог оси гу ра ња Цр не Го ре, Ре пу блике Срп ске, Ди стрик та Брч ко. Има мо и па ци јен те из Ма ке до ни је, Хр ватске, чак и Аме ри ке, али су то спора дич ни слу ча је ви. Кли нич ки цен тар Ср би је нај ве ћа је уста но ва у на шој зе мљи у ко јој се ле че он ко ло шки па ци јен ти. Ка да ће те мо ћи да за о кру жи те сва три ви да те ра пи је- опе ра тив ну, хе мио и ра ди о те ра пи ју? Кли нич ки цен тар има ве ли ки про блем у ве зи са ле че њем он ко лошких па ци је на та. Не ка да је Он коло шки ин сти тут био у окви ру КЦС, али се, из не ких раз ло га, у јед ном тре нут ку из дво јио. Кли нич ком центру ти ме су од се че не но ге. С друге стра не, у сва ком де лу на ше устано ве има па ци је на та са ма лиг ним

13 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 13 обо ље њи ма. Јед но став но, ов де им се по ста вља ди јаг но за, ов де се лече. Ме ђу тим, за вр ше так ле че ња не мо же мо да од ра ди мо. Он ко ло шки ин сти тут је пре бу ки ран, а у КЦС пла ни ра но је да се раз ви ја ју он коло шке слу жбе, ка ко за хе мо те рапи ју, од но сно при ме ну ци то ста тика, та ко и за ра ди о те ра пи ју, од но сно при ме ну зра че ња. То зах те ва ве лика сред ства и отва ра ње но вих ка паци те та. Али, уве рен сам да Ср би ја тре ба да на пра ви тај ис ко рак. План је да то бу де у но вом објек ту Клинич ког цен тра. Не дав но је би ло про бле ма са ра ди о фар ма це у ти ци ма? Ра ди о фар ма це у ти ци нео п ход ни су код сни ма ња ПЕТ ске не ром, али њи хо ва на бав ка не ма ве зе са Клинич ким цен тром, већ је на стао застој у тен де ру на ни воу др жа ве. У пи та њу је ве о ма про бле ма ти чан ма те ри јал, за то што је ра ди о ак тиван и зах те ва по се бан тран спорт и при ме ну у крат ком пе ри о ду. Вла да је до не ла од лу ку да се иде у правцу ку по ви не ци кло тро на, уре ђа ја де сти на ци је. То је бу дућ ност, али не сме да бу де да ле ка бу дућ ност, већ оно што ће се де ша ва ти у КЦС у наред не две или три го ди не. Пре го ди ну да на уве ли сте опе ра ци је екс трем но го ја зних, о тро шку Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње. Ко ли ко је до са да опе ри са но па ци је на та и ка кви су ре зул та ти тих ин тер вен ци ја? што пот пу но си гур но. До бро је што је Ре пу блич ки фонд за здрав ствено оси гу ра ње пре по знао да но вац уло жен у те опе ра ци је до но си уштеде кроз две-три го ди не. Уско ро ће мо иза ћи у јав ност са ре зул та ти ма студи је ко ја ће об у хва ти ти пр вих сто па ци је на та, ка ко би се ви де ло ко лико смо, за пра во, уште де ли др жа ви. Сту ди ја би тре ба ло да бу де за вр шена то ком ју на. Па ци јен ти ма ко ји су узи ма ли ле ко ве за ше ћер ну бо лест, хи пер тен зи ју, сма ње ње хо ле сте рола итд, јед но став но ти ле ко ви ви ше ни су по треб ни, чи ме се рас те ре ћу је бу џет Фон да здрав стве ног оси гу рања, а но вац уло жен у опе ра ци је желу ца код екс трем но го ја зних враћа се и до но си уште де. У окви ру опе ра ци ја го ја зних пости гли смо свет ске ре зул та те. Бари ја триј ска хи рур ги ја пред ста вља јед ну од те ра пиј ских мо гућ но сти за ле че ње па то ло шке го ја зно сти. Сам трет ман се не за вр ша ва хи рур шком ин тер вен ци јом, већ зах те ва па жљиво пра ће ње да би се сма њи ла могућ ност по нов ног до би ја ња у теле сној те жи ни и оси гу ра ла до бра кон тро ла здрав стве них про бле ма по ве за них са го ја зно шћу. Па ци јенти гу бе оно ли ко ки ло гра ма ко ли ко је пла ни ра но и бу квал но ни код једног па ци јен та до са да ни је би ло одсту па ња од про то ко ла ко ји су по ставље ни у све ту. На рав но, у пи та њу су екс трем но го ја зне осо бе, а не па цијен ти ко ји има ју пет или 10 ки логра ма ви ше или тре ба да др же дије ту две не де ље, већ они ко ји тре ба да осла бе и по сто ти ну ки ло гра ма. У про се ку, по сле опе ра ци је же лу ца на ши па ци јен ти гу бе од осам до 12 ки ло гра ма ме сеч но. Пла ни ра те ли уво ђе ње још не ких но вих ме то да? Ендоскопска хирургија је правац у коме треба ићи: савремена операциона сала за про из вод њу ра ди о фар ма це у тика, ко ји је нео п хо дан и Ин сти ту ту Вин ча и Кли нич ком цен тру. На ђе но је со ло мон ско ре ше ње обе устано ве до би ће по је дан апа рат те врсте. Ци кло тро ни про из во де ра ди о ак тив ни ма те ри ал ко ји због крат ког вре ме на рас па да тре ба да је бли зу ма ши не на ко јој се при ме њу је (ПЕТ ске нер). Не ка да је та кав ра ди о фарма це у тик при мен љив, жив са мо не ко ли ко ми ну та, та ко да га ни је мо гу ће тран спор то ва ти на уда ље не По чет ком ју на обе ле жи ли смо годи ну да на од уво ђе ња тих хи руршких за хва та ко ји су до са да при мење ни код сто ти ну па ци је на та. Већ смо до би ли и сер ти фи кат Европске уни је, Европ ског удру же ња и при хва ће ни смо као Цен тар за гоја зност. То је ве ли ка по част за нас. У го сти ма нам је био и пред сед ник Европ ског удру же ња ко је се ба ви го ја зно шћу, ко ји је та ко ђе по др жао на ше удру же ње у окви ру Кли ничког цен тра, као и наш Цен тар. То је још јед на по твр да на шег до брог рада за ко ји смо се при пре ма ли три го ди не, а Цен тар ра ди тек го ди ну да на, јер смо хте ли да иде мо у не План је да се у Кли нич ком центру ра ди тран сплан та ци ја ср ца, да по бољ ша мо тран сплан та ци је је тре, да по бољ ша мо усло ве у ко ји ма се од ви ја тран сплан та ци ја бу бре га. У том сег мен ту ра ди ће мо пу но у наред них го ди ну да на, а оче ку јем добре ре зул та те. Ду го ва ња за упла те до при но са Фон ду здрав стве ног оси гу ра ња изно се ви ше од 85 ми ли јар ди ди на ра, а мно ге здрав стве не уста но ве ку буре са ис пу ња ва њем оба ве за пре ма до ба вља чи ма. Ка ко у по сто је ћој финан сиј ској си ту а ци ји пли ва Клинич ки цен тар? Кли нич ки цен тар Ср би је јед на је од рет ких здрав стве них уста но ва у на шој зе мљи без ду го ва. Тач ни је, дуго ва ња по сто је, али пре ма Кли ничком цен тру. Има мо ста бил ну фи нансиј ску си ту а ци ју. Го то во љу ди за по сле но је на од ре ђе но вре ме, а за њих Кли нич ки цен тар обез бе ђује пла те из соп стве них сред ста ва. Ни ка да се ни је де си ло да те за ра де ни су ис пла ће не. Оба ве зе пре ма нашим до ба вља чи ма из вр ша ва мо у дозво ље ним ро ко ви ма. Иако је не ликвид ност ве ли ки про блем си сте ма здрав ства на раз ли чи тим но во и ма, ми ни ко ме не ду гу је мо, али дру ги ду гу ју на ма ви ше од три ми ли о на евра, што је огром на су ма. Ј ја сми на То ма ше вић

14 14 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 >>>>>> ЗДРАВ СТВЕ НИ СИ СТЕМ: Ле кар ска стру ка не за до вољ на уред бом Иако је ма ње од две сед мице оста ло до 1. ју ла, ка да ће по че ти да се при ме њује но ви на чин об ра чу нава ња за ра да иза бра ним ле ка ри ма, не до у ми це и сум ње ме ђу при падни ци ма ле кар ске про фе си је још посто је. У Ре пу блич ком фон ду за здравстве но оси гу ра ње одр жан је послед њег да на ма ја са ста нак представ ни ка Фон да са де ле га ци ја ма Ле кар ске ко мо ре Ср би је, Срп ског ле кар ског дру штва, Син ди ка та лека ра и фар ма це у та Ср би је, Син дика та за по сле них у здрав ству, Асоци ја ци је сло бод них и не за ви сних син ди ка та, као и не дав но фор мира ног удру же ња ле ка ра по ро дич не ме ди ци не. На са стан ку је би ло ре чи о спор ним тач ка ма Уред бе о ко ректив ном ко е фи ци јен ту, пре ма ко јима ће се за ра де иза бра ним ле ка рима ис пла ћи ва ти по чев од 1. ав гу ста. Пред став ни ци Фон да ви ше пу та су на гла си ли да ни је дан на чин плаћа ња ни је са вр шен, та ко да ће ова Уред ба у на ред ним вер зи ја ма сигур но би ти ко ри го ва на. Ле ка ри са те ре на навели су сво је и при медбе сво јих ко ле га, а би ло је пред лога да се Уред ба по ву че. Пред став ни ци ма ле кар ске стру ке пре до че но је да су, по сле де вет саста на ка у Ин сти ту ту за јав но здравље Ср би је Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут са пред став ни ци ма до мо ва здра вља ши ром Ср би је, фор му лиса на и про сле ђе на Ми ни стар ству здра вља три кон крет на зах те ва за по бољ ша ње Уред бе, тач ни је ње не на ред не вер зи је. ИЗА БРА НИ Ле КА РИ ПР ВИ НА УДА РУ Ре ФОР МЕ ЗДРАВ СТВе НЕ ЗА ШТИ ТЕ КА ПИ ТА ЦИ ЈА ВА ГА ЗА Ме Ре ње УЧИН КА? // Ре О ГРА НИ за ЦИ ЈА ДО МО ВА здра ВЉА на ПРИН ЦИ ПУ иза БРА НОГ ле КА РА ПРА ЋЕ НА је КА ПИ ТА ЦИ ЈОМ НО ВИМ НА ЧИ НОМ ФИ НАН СИ РА ЊА ПРИ МАР НЕ здрав СТВе Не за ШТИ Те, а од 1. ЈУ ЛА део ПЛА Те иза БРА НИХ ле КА РА ОБ РА ЧУ НА ВА ЋЕ се ПРЕ МА УЧИН КУ // КА КВА су ИС КУ СТВА ДРУ ГИХ зе МА ЉА // Иза бра ни ле ка ри ко ји ра де у при мар ној здравстве ној за шти ти - ле ка ри оп ште ме ди ци не, педи ја три, ги не ко ло зи и сто ма то ло зи - од 1. ју ла део пла те до би ја ће пре ма учин ку. Реч је, запра во, о по чет ку при ме не ка пи та ци је, но вог на чи на фи нан си ра ња ко ји је пре ма Уред би о ко рек тив ном кое фи ци јен ту уве ден од 1. ја ну а ра ове го ди не. Иако је ме ђу ле ка ри ма су шти на ка пи та ци је да нас мно го бо ље схва ће на не го пре пар го ди на, и да ље посто је сум ње у то да ће но ви си стем пла ћа ња би ти са свим пра ви чан. Док, с јед не стра не, здрав стве не вла сти у Срби ји твр де да ће ка пи та ци ја до не ти бо љи так ка ко паци јен ти ма, та ко и ле ка ри ма (па ци јен ти ма ве ћу бри гу за њи хо во здра вље, а док то ри ма аде кват ну на гра ду за уло же ни труд), с дру ге стра не, иза бра ни док то ри на во де низ си ту а ци ја ко је си стем не ће уме ти да пре по зна. Под се ћа мо, Про је кат По др шка при ме ни ка пи та ције у при мар ној здрав стве ној за шти ти у Ср би ји тра јао је од до 2010, а фи нан си ра ла га је Европ ска уни ја са 4,5 милиoна евра. Све ак тив но сти про јек та би ле су усме ре не на па ци јен те и по бољ ша ње ква ли те та услуга у здрав ству. Гост за вр шне кон фе рен ци је, одр жа не у де цем бру 2010, проф. др Деј вид Ве лер са Уни вер зи те та у Един бур гу ука зао је да су са вре ме ни здрав стве ни систе ми знат но ефи ка сни ји и про дук тив ни ји уко ли ко су усме ре ни на при мар ну здрав стве ну за шти ту.

15 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 15 КА пи ТА ци ја >>>>>>>>>>>>>>> Од 4,5 ми ли о на евра, два ми ли о на уло же но је у инфор ма ти за ци ју здрав стве них уста но ва ши ром Ср би је. У ре а ли за ци ји про јек та уче ство ва ло је 28 до мо ва здравља: Су бо ти ца, Ки кин да, Пан че во, Сом бор, Но ви Сад, Срем ска Ми тро ви ца, Ша бац, По жа ре вац, Кра гу је вац, Ћу при ја, За је чар, Ниш, Ужи це, Ча чак, Кру ше вац, Пирот, Ле ско вац, Но ви Бе о град, Зе мун, Па ли лу ла, Во ждовац, Зве зда ра, Сав ски ве нац, Вра чар, Кра ље во, Сме дере во, Ва ље во и Вра ње. У зе мља ма у ко ји ма се при ме њу је ка пи та ци ја, тро шкови су сни же ни, а то се об ја шња ва ква ли тет ни јим и ефика сни јим ра дом ле ка ра. Нај че шће се при ме њу је ком бина ци ја раз ли чи тих мо де ла пла ћа ња ле ка ра у при мар ној за шти ти. Ис ку ства дру гих зе ма ља по ка зу ју да је нај бољи на чин пла ћа ња ПЗЗ ме ша ви на ка пи та ци је и плаћа ња по услу зи, уз ком би но ва ње раз ли чи тих еле ме на та ка ко би ле ка ри би ли пра вил но сти му ли са ни. Иза бра ни ле кар У осно ви ре о гра ни за ци је до мо ва здра вља је сте - изабра ни ле кар, а ту ре фор му пра ти нов на чин фи нан сира ња при мар не здрав стве не за шти те - ка пи та ци ја. Не ће ви ше би ти урав ни лов ке пре ма ко јој исто прима ју они ко ји мно го ра де и они ко ји са мо ота ља ва ју посао. Осим то га, ако ле кар пру жа ква ли тет не услу ге и паци јен ти ће се ра ди је опре де љи ва ти за ње га. За ра да ле ка ра има ће фик сни део (90 од сто са да шње за ра де) и ва ри ја бил ни део ко ји ће би ти вред но ван од је дан до 10, а об у хва та че ти ри ка те го ри је ре ги стра ција, ра ци о нал ност (на осно ву про сеч не вред но сти ле кова про пи са них на ре цепт оси гу ра ни ку (не ра чу на ју ћи ле ко ве бо ле сни ке са кар ци но мом, ХИВ-ом и још не ким обо ље њи ма), ефи ка сност и пре вен ти ва (ме ре на кроз од нос бро ја пре вен тив них пре гле да и бро ја ре ги строва них оси гу ра ни ка). Дру гим ре чи ма, ле кар ко ји бо ље и ви ше ра ди ви ше ће и за ра ђи ва ти. У све ту по сто је три на чи на пла ћа ња ле ка ра. Пр ви је пла та или пла ћа ње по ка па ци те ту ка кав има Финска. Дру ги на чин је пла ћа ње по услу зи - при мер за то је Аме ри ка, а то га у не кој фор ми има сву да, док тре ћи на чин је сте пла ћа ње по ка пи та ци ји. У бу квал ном смислу ка пи та ци ја под ра зу ме ва да ле кар за гла ва, од но сно опре де ље них па ци је на та, до би је од ре ђе ну суму нов ца. Оси гу ра ње не ин те ре су је да ли ће од тих па ра би ти пла ћен ренд ген, ла бо ра то риј ски или пре глед специ ја ли сте. Ме ђу тим, то је пре ви ше јед но ста ван мо дел и ниг де не функ ци о ни ше баш та ко. У ве ћи ни европ ских зе ма ља при ме њу је се не ка ком би на ци ја об ја шња ва за Гла сник Ја сми на Бо јо вић из сек то ра за ка пи та ци ју Ре пу блич ког фон да здрав стве ног оси гу ра ња. Она на во ди при мер Сло ве ни је где је 50 од сто за ра де иза бра них ле ка ра фик сни део, а 50 од сто ка пи та ци ја. Ипак, ни јед ном ле ка ру због при ме не ка пи та ци је плата ни је из ме ње на ви ше од пет од сто, јер има мно го заштит них фак то ра. У на шој зе мљи ка пи та ци ја ће ути ца ти на 10 од сто пла те иза бра ног ле ка ра. Оце њу је се сва ка од че ти ри ка те го ри је и са раз ли чи тим те жин ским фак то ром се све са би ра у јед ну оце ну. Ако је, на при мер, не ки педи ја тар под ба цио са мо из ка те го ри је ре цеп ти, до биће ма ло ума ње ну за ра ду. Сва ка оце на ви ше до но си два од сто ве ћу пла ту. ЗА штит НИ и КО РЕК ТИВ НИ фак ТОР Ако се ле кар тек за по слио или вра тио са спе ци ја ли за ције, по ро диљ ског од су ства, ка пи та ци ја се не ће при ме њи вати 12 ме се ци, док не стек не сво је па ци јен те. И ста ро сна струк ту ра па ци је на та ути ца ће на оце њива ње ле ка ра: у ка те го ри ји ре ги стра ци ја и ра ци о нал ност при ли ком кал ку ла ци је ва ри ја бил ног де ла пла те би ће узет у об зир број ре ги стро ва них па ци је на та, од но сно број ре це пата, ко ри го ван у од но су на ста ро сну струк ту ру па ци је на та. ПРО СЕК Ка да је у пи та њу ра ци о нал ност, по жељ но је да у про пи сива њу ре це па та ле кар бу де у скла ду са ре пу блич ким про секом. Ни је у ре ду ако их да је пре ви ше, али ни пре ма ло. Ефи ка сност по ка зу је ко ли ко па ци је на та је пре гле да но код тог ле ка ра. Бро је се пре гле ди свих па ци је на та то ком три ме се ца (и ако, на при мер, ле кар ме ња ко ле гу на од мо ру) и упо ре ђу ју са про се ком у до му здра вља. Пре вен ти ва из ра чу на ва се удео пре вен тив них пре гледа у од но су на број опре де ље них оси гу ра ни ка. Циљ је 30 одсто го ди шње, од но сно да сва ки оси гу ра ник јед ном у три годи не бу де пре вен тив но пре гле дан, али се иза бра ни ле кар ме ри пре ма про се ку свог до ма здра вља. Пре ма ре чи ма Ја сми не Бо јо вић, ин сти ту ци ја иза браног ле ка ра, за ко ју се и Ср би ја опре де ли ла, по сто ји у већи ни успе шних здрав стве них си сте ма. У Аме ри ци тога не ма. Та мо се све ра ди по услу зи, а па ци јент пла ћа из џе па или пре ко оси гу ра ња. У САД та ко ђе по сто ји систем me di ca re за угро же не, ста ри ју по пу ла ци ју, али је ни во здрав стве не за шти те ко ји се пру жа кроз оба ве зно здрав стве но оси гу ра ње при лич но ни зак. Бри га о пре вен ци ји Прин цип иза бра ног ле ка ра пр во су уве ли Ен гле зи и они има ју пла ћа ње по ка пи та ци ји, што се по ка за ло добро у не ким сег мен ти ма. Иза бра ног ле ка ра има ју Итали ја, Лук сем бург, Хо лан ди ја, Бел ги ја, Бу гар ска, као и бив ше ју го сло вен ске ре пу бли ке, од ко јих је Сло ве ни ја пр ва уве ла и нај ви ше раз ви ла овај прин цип. Фран цу зи су уве ли иза бра ног ле ка ра Про ме на ни је би ла ла ка. У Фран цу ској по сто ји ве ли ка по кри веност здрав стве ном за шти том, али и до ста раз ви је но добро вољ но до пун ско здрав стве но оси гу ра ње. Евро па и Ка на да ко је има ју ве ли ку по кри ве ност здрав стве ном за шти том, тре ба да нам бу ду узор. Хо ланди ја је пр ва у Евро пи на не дав но об ја вље ном из ве штају Европ ског здрав стве ног по тро шач ког ин дек са, у коме је Ср би ја на по след њем ме сту. Ка мен те ме љац хо ланд ског здрав ства је иза бра ни ле кар. Ти ме ни је сма ње на по тро шња по оси гу ра ни ку.

16 16 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Ни у на шој зе мљи прин цип иза бра ног ле ка ра ни је уведен са ци љем да се по стиг не уште да, већ као на чин поди за ња ква ли те та здрав стве не за шти те. У пер спек ти ви то ће, ме ђу тим, до не ти уште де. Јер, ако ле кар обра ћа ви ше па жње на пре вен ти ву, су тра ће др жа ва ма ње да пла ти. При ме ра ра ди, не у по ре ди во је јеф ти ни је ле чење ра ка ако се от кри је у ра ном ста ди ју му. За то је превен ти ва на чин бу ду ће уште де ука зу је на ша са го ворни ца. У Аустри ји, на при мер, и ре кре а ци ја мо же да се до бије на упут ле ка ра. Раз лог је бри га о бу дућ но сти здра вља ста нов ни штва, али и еко ном ска ра чу ни ца. Иза бра ни ле кар у на шој зе мљи би ће под стак нут новим на чи ном пла ћа ња да ви ше бри не о пре вен ци ји, а Фонд здрав стве ног оси гу ра ња оче ку је да са истим пара ма по бољ ша ква ли тет здрав стве них услу га. Али, сва ки од ме то да пла ћа ња има и сво је ма не. Тако је не до ста так пла ћа ња пу тем за ра да ма ла мо ти ваци ја док то ра за рад. Опа сност пла ћа ња по услу зи је сте фа бри ко ва ње услу га. Ка да би се ка пи та ци ја бу квал но спро во ди ла, пла ћа њем по гла ви ста нов ни ка (per ca pi ta) по сто ја ла би мо гућ ност да док то ри и здрав стве не устано ве ште де и ви ше не го што би тре ба ло а па ци јен ти не бу ду упу ћи ва ни на ди јаг но сти ку, спе ци ја ли стич ке пре гле де итд. увек ка да је то по треб но. За то је ре ше ње у ком би но ва њу ви ше ме то да. У ка дров ском нор ма ти ву Ми ни стар ства здра вља стоји да се по тре бан број ле ка ра јед ног до ма здра вља ра чуна у од но су на број ста нов ни ка ко ји гра ви ти ра том до му здра вља, а то је обич но јед на оп шти на. За сва ких ста нов ни ка пред ви ђен је, та ко, је дан ле кар оп ште праксе. Иако је ова ква ме ра ко ри сна за по тре бе пла ни ра ња бро ја ле ка ра, не би би ло до бро, иако има и та квих предло га, при ме ни ти фик сни број као кри те ри јум за по требан или мак си мал ни број из ја ва ко је иза бра ни ле кар мо же да има. Не са мо што би се ти ме су зио про стор за лич но ан га жо ва ње са мих ле ка ра на при до би ја њу оси гура ни ка, већ би се ти ме огра ни чи ло и за ко ном да то право сва ком оси гу ра ни ку да сло бод но би ра свог ле ка ра. Сто га су, уме сто фик сних вред но сти, за ре пер не вредно сти у ка пи та ци ји још на по чет ку ра да, по ста вље ни ре пу блич ки про се ци, ко ји су про мен љи ви из пе ри о да у пе ри од. НА ше СПЕ ЦИ фич НО СТИ У Ужи цу има ви ше од 150 пунк то ва. До не ких уда ље них за се ла ка ле кар сти же сво јим пре во зним сред ством, по не кад са мо пе ши це. У Ба на ту, до па ци је на та сти жу и би ци клом. Отуд, ре пу блич ки про сек као ре пер ни је при хва тљив по себно за њих. По не кад за ло ше по ка за те ље ни је крив су ви шан ка дар, не го је ста нов ни штво нео си гу ра но и не ма иза бране ле ка ре. УДЗ Вар ва рин твр де да им је тре ћи на ста нов ништва без здрав стве не књи жи це! Ми ни стар ство здра вља и ко ми си ја за уго ва ра ње тре бало би да ана ли зи ра ју за што је не ки дом здра вља ис под репу блич ког про се ка да ли је раз лог ру рал на сре ди на и мали број ста нов ни ка по ки ло ме тру ква драт ном или, пак, у не ким сре ди на ма ле ка ри са ми се би сма њу ју про сек да би до би ли де сет ке - јер се по ре де ме ђу соб но, што би би ла злоу по тре ба. По ка за те љи су, јед но став но, алат да здрав стве не вла сти су тра мо гу да ре а гу ју на пра ви на чин. Ме ђу тим, у по ре ђе њу са ре пу блич ким про се ком би ли би не пра вед но оште ће ни мно ги ле ка ри на раз у ђе ним под руч ји ма, они ко ји ра де у се о ским ам бу лан та ма, пре све га. За то је од лу че но да се у пр вој фа зи при ме не капи та ци је уме сто ре пу блич ког про се ка при ме ни про сек здрав стве не уста но ве. Са ре пу блич ког про се ка као ре перне вред но сти, пре шло се на про сек до ма здра вља за три ка те го ри је оце њи ва ња - ре ги стра ци ју (број осо ба ко је су да ле из ја ве), ефи ка сност (број по се та), као и пре вен ци ју (број пру же них пре вен тив них услу га ње го вим оси гу рани ци ма). Са мо за ка те го ри ју ра ци о нал ност (про пи са ни ре цеп ти), за др жан је као ре пер ре пу блич ки про сек. Про грам оце њу је Бит ну уло гу у од лу ци да се пре ђе на про сек до ма здравља има ла је и чи ње ни ца да је пред ра чун сред ста ва за здрав стве не уста но ве на пра вљен у ок то бру но вем бру ИС КУ СТВА дру ГИХ ЗЕ ма ља Пре глед ле ка ра оп ште прак се у Фран цу ској ко шта 21 евро. Од то га, обаве зно здрав стве но оси гу ра ње по крива две тре ћи не, од но сно 14 евра. Ако па ци јент има до пун ско до бро вољ но оси гу ра ње, ко је има ви ше од 90 од сто Фран цу за, би ће му ре фун ди ра но и седам пре о ста лих евра. Али, ако бо лесник не ма иза бра ног ле ка ра, у Францу ској, од 21 евра ко ли ко је пла тио пре глед, од оба ве зног оси гу ра ња напла ти ће се дам. За то што ни је изабрао ле ка ра, или ни је оти шао код њега на пре глед. Ако оде код свог иза бра ног ле кара би ће му ре фун ди ра но 14 евра од јед ног од осам др жав них здрав ствених оси гу ра ња. Ако има и до бро вољ но оси гу ра ње, до би ће на зад свих 21 евро. Љу ди су ти ме мо ти ви са ни да иза беру ле ка ра. И у Лук сем бур гу па ци јент кад оде ле ка ру пр во пла ти, па по том ре фунди ра но вац од оси гу ра ња. Оба ве зним здрав стве ним оси гу ра њем по кри ве но је 85 од сто ста нов ни штва, док при ватно ско ро да не по сто ји. Све бол ни це су др жав не. Пре глед бе бе ко шта 50 евра, али осигу ра ње пла ти го то во исто то ли ко. Међу тим, оба ве зно оси гу ра ње не ће рефун ди ра ти: ви ше од јед не кон сул та ци је или по се те иза бра ном ле ка ру у истом дану, осим у хит ном слу ча ју ви ше од две кон сул та ци је или посе те иза бра ном ле ка ру у пе ри о ду од 7 да на ви ше од 12 кон сул та ци ја или по сета иза бра ном ле ка ру за по лу го ди ште, осим у из у зет ним, за ко ном пред ви ђеним слу ча је ви ма У Бу гар ској, иза бра ни ле ка ри не ра до при хва та ју рад на се лу. 740 ам бу лан ти је пра зно, а у 1300 се ла пре гле де оба вљају бол ни ча ри и ме ди цин ске се стре. За то љу ди не ма иза бра ног ле ка ра у ме сту пре би ва ли шта и пу ту је до гра дова за сва ки ре цепт, а ве ћи на су пен зи о- не ри ста ро сти од 76 до 80 го ди на. Не пома жу ни бо ну си здрав стве ног фон да од 120 до ле ва (2 ле ва 1 евро)...

17 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 17 про шле го ди не за Пред ра чун је за сно ван на проце ни ка па ци те та уста но ве и оба вље них услу га прет ходне го ди не. У из ра ди пред ра чу на пла ни ра на су од ре ђе на сред ства, не ра чу на ју ћи шта ће би ти кад кре не ка пи таци ја, а ме ња ње пред ра чу на зна чи ло би ме ња ње бу џета др жа ве. Отуд је из ме ну сред ста ва на ме ње них здравстве ним уста но ва ма не мо гу ће спро ве сти у по ла го ди не, уво ђе њем ка пи та ци је. Јед на од при мед би ле ка ра ко ја се од но си ла на приме ну ка пи та ци је би ла је што ле кар ко ји има из јава оси гу ра ни ка и пре гле да за по ла го ди не, мо же да има ма њу оце ну (на ска ли од ну ла до 10) од ко ле ге у ма лом ме сту ко ји има мно го ма ње опре де ље них паци је на та и ма њи број пре гле да. У РФ зо сла жу се да то ни је пра вед но, али ма ња је не прав да ако се ле кар мери са ко ле гом у свом до му здра вља. Иако зву чи па ра док сал но, про из вољ но сти го то во да и не ма: ако је иза бра ни ле кар за ре ги стра ци ју до био оце ну се дам, за ра ци о нал ност оце ну осам, за ефек тивност де вет и за пре вен ти ву 10, све те оце не мно же се са те жин ским фак то ри ма. У та бе ла ма су из ра чу на те све оце не, а про грам оце њу је сам, на осно ву уне тих вредно сти. Без об зи ра на раз ли ке у гле ди шти ма, сви се сла жу у јед ном: иде ал ног на чи на фи нан си ра ња - не ма. У РФ ЗО ис ти чу да кри те ри ју ми ко ји ути чу на ва ри ја бил ни део за ра да иза бра них ле ка ра у при мар ној здрав ственој за шти ти ни су за пе ча ће ни, не го ће и убу ду ће би ти под ло жни ко рек ци ја ма. У Ин сти ту ту за јав но здра вље Ср би је Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут одр жа но је то ком ма ја не ко ли ко ску по ва о ка пи та ци ји ко ји ма је при суство вао ве ли ки број ди рек то ра и пред став ни ка по је диних слу жби у до мо ви ма здра вља, а чу ле су се број не суге сти је и при мед бе. Иако по сто је опреч на ми шље ња да ли је уво ђе ње систе ма ка пи та ци је оправ да но или не, јед но је си гур но: но ви на чин пла ћа ња ће се ме ња ти и до ра ђи ва ти. Јер, тре ба увр сти ти и дру ге па ра ме тре и ле ка ри ра де на то ме. Ј ја сми на То ма ше вић МИ шље ЊА КА ПИ ТА ЦИ ЈА ДА, НЕ У ОВОЈ ФОР МИ Kапитација, као об лик пла ћа ња пру же них услу га у здрав ству, мо же да се при хва ти у на че лу, јер би се на тај на чин из вр ши ло ка кво-та кво вред но ва ње ра да по је ди них ле кара и уки ну ла до са да шња урав нилов ка, тј. јед на ко пла ћа ње свих без об зи ра на обим и ква ли тет пру жених услу га. Ме ђу тим, ка пи та ци ја у фор ми у којој је пред ло же на и чи ја се при ме на на ја вљу је од 1. ју ла, у мно гим аспекти ма мањ ка ва је и не до ре че на. Пр во, од лу ка Скуп шти не Ср би је о пла ћа њу пре ма учин ку се од но си на пла ћа ње за по сле них у свим јав ним слу жба ма, а при ме њу је се са мо за за по сле не у здрав ству. Об зи ром на на чин уго ва ра ња и пла ћа ња услуга од стра не Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ран је, уво ђе њем ка пи та ци је у здрав ству се не ће пости ћи ни ка ква уште да, па се не види раз лог због че га се пла ћа ње по учин ку пр во уво ди у тој обла сти. Дру го пи та ње је за што се од це локуп ног здрав ства ра ди са мо о примар ној здрав стве ној за шти ти, ка да се зна да се на се кун дар ном и терци јар ном ни воу тро ше мно го ве ћа нов ча на сред ства, па би и оче ки вана уште да мо гла би ти мно го ве ћа. И ко нач но, ми шље ња сам да је у ка пи та ци о ну фор му лу тре ба ло уврсти ти ви ше па ра ме та ра ква ли те та ра да, по го то ву ка да се зна да са мо кроз кон тро лу ква ли те та пра ти мо два де се так ин ди ка то ра. За кљу чак би украт ко био: ка пи таци ја у на че лу - да, али не у овом тренут ку и на ро чи то не у овој фор ми. Др Ми ро слав Ми ље шић Ша бац ДА ЛИ ЈЕ КВАНТИТЕТ МЕРИЛО КВАЛИТЕТА? Др Жа кли на Ту ту но ви Ка пи та ци ја је но ви на чин ра да по учин ку. Шта је то? Да ли су па ци јенти ку ти је, го то ви про из во ди? Број ре ги стро ва них па ци је на та - да ли ће ле ка ри ко ји про ве ду мно го вре ме на за од ла зак на рад у да ле ке ам бу лан те би ти ка жње ни, јер ле че и бри ну о не ко ли ко сто ти на жи теља, а за оце ну ква ли те та тре ба много ви ше, ка ко ће за ра ди ти пла ту? Од лич но је што се пре вен ти ви даје зна чај, али пре вен ти ва се не мери бро јем пре гле да не го ути ца јем на сма ње ње обо ле ва ња од кар ди о ва ску лар них, ма лиг них и оста лих бо ле сти и фак то ра ри зи ка. Ефи ка сност нас збу њу је, да ли и ко ли ко ура ди ти пр вих, по нов них пре гле да, ка ко про дре ти у си стем ста ти сти ке и ви де ти шта се оче ку је и шта је до бро. Ра ци о нал ност - па ци јен ту пре пору чи ти нај бо ље, про пи са ти нај јефти ни је, из ме ри ти сва ку про пи са ну та бле ту, па ко ва ње ин су ли на, ту мачи ти не до ре че на пра ви ла по Фонду, па ци јен те из ле чи ти и учи ни ти за до вољ ним. Ако је ка пи та ци ја нео п ход на, ако се ме ре њу све га и сва че га да је значај због си ро ма штва у ко јем смо, за што пла те иза бра них ле ка ра и то са мо њих да бу ду сма ње не, а ни је из ме ре но све што би тре ба ло да би се по ка зао ре а лан ква ли тет ра да? Не до зво ли мо да основ на пла та буде ма ња од по чет них 100 од сто. То се не до га ђа ни ујед ном де лу јав ног сек то ра. За што су пр ви и је ди ни на уда ру иза бра ни ле ка ри? И ко ји део здрав ства ће би ти сле де ћи? Ми ни смо штет ни ци, шко ло ва ли смо се за то што смо вред ни, па метни и же ли мо да по мог не мо сво јим па ци јен ти ма, љу ди ма. Ми ни смо чу ва ри ка пи је здрав ства, ми отвара мо вра та на шим па ци јен ти ма да што бр же и лак ше до би ју ону здравстве ну не гу ко ја им је по треб на, подр шку и па жњу. Да ли је мо гу ће да је здрав ство тако ло ше? Где се бе ле же сви они који су пре жи ве ли, из ле че ни за хва љују ћи ле кар ству, ко ји ма је про ду жен жи вот, по бољ шан ква ли тет жи во та, да ли се ра чу на ју са мо не га тив ности и ко ји је то тас ко ји ме ри све?

18 18 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 По што ва не ко ле ге, ми смо ели та Ср би је, ко ја углав ном жи ви јед ностав но и де ли и про жи вља ва те гобе ове зе мље и овог на ро да. Са мим тим ми смо и сна га, про бу ди мо се. Др Жа кли на Ту ту но вић ДА ЛИ ЋЕ ЛЕ КА РИ ЗА И СТА БИ ТИ ПЛА ЋЕ НИ КО ЛИ КО ДО БРО РА ДЕ УВе СТИ ДО ДАТ НЕ ИН ДИ КА ТО РЕ ЗА КВА ЛИ ТЕТ Иза бра на ре фор ма у при мар ној здрав стве ној за шти ти, фи нан си рање пу тем ка пи та ци о не фор му ле у осно ви је до бра јер, ка ко су по ка за ла ис ку ства њи хо ве при ме не у дру гим зе мља ма, до во де до ујед на ча ва ња си сте ма, пре по зна ва ња де мо графских ка рак те ри сти ка ста нов ни штва, сма ње ња тро шко ва и под сти ца ња за по сле них за пру жа ње ква ли тетне здрав стве не за шти те. Упр кос то ме, по ста вља ју се два пи та ња. С јед не стра не, да ли овакво фи нан си ра ње у овом тре нут ку до во ди до пру жа ња ква ли тет ни је здрав стве не за шти те, уна пре ђе ња здрав стве ног ста ња ста нов ни штва и ве ћег за до вољ ства ко ри сни ка. А, са дру ге стра не, да ли су ле ка ри који ра де за и ста на гра ђе ни овим систе мом фи нан си ра ња? Ако по сма тра мо до са да шњи процес ре фор ме здрав стве не по ли ти ке, нај зна чај ни је про ме не у при мар ној здрав стве ној за шти ти су се де си ле у окви ру здрав стве ног си сте ма (побољ ша ње обез бе ђе но сти ста нов ништва ти мо ви ма иза бра них ле ка ра, ујед на че на опре мље ност свих амбу лан ти, еду ка ци ја иза бра ног лека ра), док се у про це су фи нан сира ња има ути сак да про ме не ни су оти шле у сме ру да но вац пра ти паци јен та. На и ме, у вре ме еко ном ске кри зе и хро нич ног не до стат ка новца у си сте му здрав стве не за шти те, где су пра ва па ци је на та (ба зи ра на на За ко ну о здрав стве ној за шти ти и Пра вил ни ку о са др жа ју и обиму пра ва на здрав стве ну за шти ту из обла сти оба ве зног здрав стве ног оси гу ра ња и o пар ти ци па ци ји) ве о ма ши ро ка, су о ча ва мо се са че стим про бле ми ма у функ ци о ни са њу. Ако, у овом крат ком освр ту, са мо по гле да мо је дан од еле ме на та капи та ци о не фор му ле, број опре деље них па ци је на та су сре ће мо се са про бле ми ма ис прав не здрав ствене до ку мен та ци је, а због те шке привред не си ту а ци је (че стих га ше ња пред у зе ћа, ду го трај них сте чај них по сту па ка, не пла ћа ња до при но са и сл.). Све то до во ди до уче ста лих про ме на у бро ју опре де ље них паци је на та код иза бра ног ле ка ра и самим тим сма ње ња јед не од ка те гори ја ко ја чак са 40 од сто уче ству је у ка пи та ци о ној фор му ли. Као још јед ну по сле ди цу на ве де не не стабил не при вред не си ту а ци је, има мо и про блем у са мој на пла ти пру жених услу га. До би ја мо ве ли ку разли ку у бро ју оства ре них пре гле да и услу га ко је је уста но ва пру жи ла сво јим ко ри сни ци ма (по да так доби јен из здрав стве не уста но ве) у одно су на број одо бре них - фак ту риса них услу га (по да так Ре пу блич ког за во да за здрав стве но оси гу ра ње). Че сто се де ша ва да у тре нут ку пру жа ња здрав стве не услу ге посто ји здрав стве но оси гу ра ње ко је се из гу би до тре нут ка фак ту ри са ња тј. на пла те исте, та ко да се оспо ри ње на на пла та и ти ме део тро шко ва здрав стве не за шти те пре ба ци на саму здрав стве ну уста но ву. Уз све то по сто ји и ве ли ки број нео си гу ра них ли ца, на ро чи то ме ђу вул не ра билним гру па ма (труд ни це, по ро ди ље, но во ро ђен чад, ром ска по пу ла ци ја, ста ри ји од 65 го ди на), ко ји ма је због спе ци фич них раз ли ка по треб на додат на по др шка си сте ма здрав ственог оси гу ра ња. Мо жда би у овом тре нут ку би ла бо ља при ме на ком би на ци је си стема фи нан си ра ња, где је ка пи та ција до ми нан тан на чин пла ћа ња, уз сти му ла ци ју да ва о ца услу га да пруже што ква ли тет ни ју услу гу, уво ђењем до дат них ин ди ка то ра вред нова ња ква ли те та та услу га. Др Љи ља на Ба ња нац Кра ље во КА ПИ ТА ЦИ ЈА ИЗ ДРУ ГОГ УГЛА KАПИТАЦИЈА (НЕ)ПРИ СТОЈ НА ПО НУ ДА Ве ће за до вољ ство и па ци је на та и ле ка ра, по бољ ша ње здрав ственог ста ту са ста нов ни штва пру жањем што ква ли тет ни јих, а еко номски оправ да них услу га на ни воу при мар не здрав стве не за шти те тре ба ло би да бу де је дан од основних ци ље ва ка пи та ци је у при марној здрав стве ној за шти ти. Но ви кон цепт и при ступ, но ви изазо ви, али и но ви про бле ми у сва коднев ном ра ду иза бра ног ле ка ра у дому здра вља, ко ји са од но се на сва ки сег мент ка пи та ци о не фор му ле, почев ши од оце не ре ги стра ци је предста вље не бро јем пот пи са них из ја ва оси гу рих ли ца ко ри го ва не ко рек тивним фак то ром на осно ву ста ро сних гру па, ко је се од но се на раз ли чит ан га жман ле ка ра пре ма ста ро сним гру па ма и уче ству је са 40 од сто у капи та ци о ној фор му ли. За ре пер се узи ма про сеч на вред ност оце не реги стра ци је за од ре ђе ну област ра да, нпр. Слу жбе за здрав стве ну за сти ту од ра слих. Ова ко де фи ни са на оце на ре гистра ци је до во ди у не рав но пра ван по ло жај иза бра ног ле ка ра ко ји орди ни ра у ис ту ре ној ам бу лан ти припа да ју ћег до ма здра вља, у ру рал ној, рет ко на се ље ној сре ди ни, у од но су Др Ду брав ка Ми о дра го вић на ње го ве ко ле ге из исте слу жбе дома здра вља ло ци ра ног у ур ба ни јем де лу оп шти не. Са слич ним по те шко ћа ма су о чава ју се и иза бра ни ле ка ри у Оде љењу ме ди ци не ра да, ко ја је че сто састав ни део Слу жбе за здрав стве ну за шти ту од ра слих, јер су њи хо ви па ци јен ти рад но спо соб ни тј. млађи од 75 го ди на, а са мим тим је оцена и ре ги стар ци је и ра ци о налн сти увек ни жа од про сеч не оце не службе, због ути ца ја ко рек тив ног факто ра ве за ног за ста ро сне гу пе. Ка да је реч о ра ци о нал но сти која са 20 од сто уче ству је у ка пи таци о ној фор му ли, тре ба ре ћи ка ко и на тај део фор му ле, као и на ра ни је на ве де не, иза бра ни ле кар, не мо же мно го ути ца ти, до би ја ју ћи спе ци јали стич ке из ве шта је са од ре ђе ном те ра пи јом. Овај про блем би се могао ре ши ти евен ту ал ним раз два јањем ре це па та иза бра них ле ка ра од ре це па та по на ло гу спе ци ја ли сте. За пра во рад иза бра них ле ка ра тре ба ло би да бу де у скла ду са новим смер ни ца ма и пре по ру ка ма На ци нал них во ди ча до бре прак се ко ји, на жа лост, ни су че сто у складу са на по ме на ма тј. огра ни че њима про пи си ва ња из ли ста ле ко ва.

19 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 19 До бра илу стра ци ја је огра ни ча вање про пи си ва ња дво ком по нентних ан ти хи пер тен зи ва, од но сно они мо гу да се про пи су ју тек после два ме се ца не у спе шног ле чења са два пре па ра та одво је но. Свака ко да ова два по је ди нач на ле ка ни су јеф ти ни ји од јед ног ком би нова ног пре па ра та, ко ји је ујед но комфор ни ји за па ци јен та и као та кав и пре по ру чен На ци о нал ним во дичем. Да кле, у оце ну ра ци о нал но сти не убра ја се ни ти ефек тив на, ни ти ефи ка сна вред ност ле ка. Са из у зет но ма лим уде лом од 10 од сто, ефи ка сност (број по се та) у капи та ци о ној фор му ли, ми ни мал но ути че на ко нач ну оце ну, а да ли би тре ба ло да бу де та ко?! Ра чу на се само јед на по се та то ком да на, а као ре пер за ефек тив ност узи ма се просеч на вред ност у обла сти ра да. Ко нач но, пре вен ти ва тј. ква литет са 30 од сто у ка пи та ци о ној фор му ли, де фи ни са на као про ценат оства ре них пре вен тив них прегле да опре де ље них па ци је на та у од но су на уку пан број опре де љених па ци је на та за да ти пе ри од, не убра ја ве ли ки број ура ђе них превен тив них си сте мат ских или прегле да пред вак ци на ци ју па ци је на та нео пре де ље них за ле ка ра ко ји обавлља по ме ну те пре гле де, јер тех нички ни је мо гу ће дру га чи је ор га ни зова ти слу жбу у до мо ви ма здра вља. На и ме, је дан пе ди ја тар спро во ди си сте мат ски пре глед јед не ве ли ке ор га ни зо ва не гру пе де це, без об зира на њи хо ву опре де ље ност или један ле кар обав лја вак ци на ци ју за це лу или део оп шти не, где се у превен тив не услу ге не убра ја ју оне које се пру жа ју нео пре де ље ним па цијен ти ма. И на кра ју, да се вра ти мо на по четак: ка пи та ци јом тре ба да бу ду задо вољ ни и па ци јент и ле кар, плаћен оно ли ко до бро ко ли ко до бро ра ди, а да ли је за пра во та ко? Др Ду брав ка Ми о дра го вић Пи та ња и ого во ри о ка пи та ци ји Ка ко ће се ра чу на ти услу ге ко је ле кар пру жи па ци јен ти ма ко ји има ју иза бра не ле ка ре у дру гим слу жба ма (нпр: слу жба у ко јој је би рао ле ка ра ра ди кра ће)? Уко ли ко ле кар пру жа услу ге оси гу ра ним ли ци ма која има ју дру гог иза бра ног ле ка ра, ње му ће се бро јати услу ге пру же не тим оси гу ра ним ли ци ма, што ће ути ца ти по зи тив но на оце ну ефи ка сно сти, а не ће утица ти на оце ну ре ги стра ци је. Про пи са ни ре цеп ти тим оси гу ра ни ци ма од ра жа ва ће се са мо на оце ну ра ци о нал но сти, од но сно ути ца ће на про сеч ну це ну про писа ног ле ка по пре гле да ном оси гу ра ни ку. (Пре вен тивни пре гле ди пру же ни оси гу ра ним ли ци ма ко ја има ју дру гог иза бра ног ле ка ра не ће би ти ура чу на ти и не ће ути ца ти на оце ну ква ли те та, тј. пре вен ти ве.)

20 20 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Ка ко ће се ле ка ри ма, за по сле ним у слу жби оп ште ме ди ци не ра чу на ти услу ге пру же не де ци од ро ђе ња до 18 го ди на ко ја сво је иза бра не ле ка ре има ју у дру гој слу жби, а ипак до би ју услу гу и ре цеп те? У ма лим до мо ви ма здра вља или ор га ни за ци о ним једи ни ца ма на раз у ђе ним под руч ји ма, мо же би ти орга ни зо ва на са мо слу жба оп ште ме ди ци не. Ле ка ри запо сле ни у тој слу жби ко ји по ред услу га ко је пру жа ју од ра сли ма пру жа ју услу ге и де ци, мо ра ју пре све га да има ју од го ва ра ју ћи тип ИД бро ја. Здрав стве на уста нова мо же да над ле жној фи ли ја ли РФ зо до ста ви зах тев да се рад но вре ме ле ка ра по де ли на део (про це нат) који ра ди са од ра сли ма и дру ги део ко ји ра ди с де цом. Тај ле кар би био иза бра ни ле кар и од ра сли ма и де ци и био би еви ден ти ран у две та бе ле: К та бе ли за здравстве ну за шти ту де це, и К та бе ли за здрав стве ну за штиту од ра слих у сва кој са де лом свог рад ног вре ме на. У дру гом слу ча ју, уко ли ко ле кар пру жа услу ге оси гу раним ли ци ма ко ја има ју дру гог иза бра ног ле ка ра, ње му ће се бро ја ти услу ге пру же не тим оси гу ра ним ли ци ма, што ће ути ца ти по зи тив но на оце ну ефи ка сно сти, а неће ути ца ти на оце ну ре ги стра ци је и пре вен ти ве. Про писа ни ре цеп ти тим оси гу ра ни ци ма од ра жа ва ће се са мо на оце ну ра ци о нал но сти, од но сно ути ца ће на про сечну це ну про пи са ног ле ка по пре гле да ном оси гу ра ни ку. Уко ли ко дом здра вља, од но сно ње го ва ор га ни за ци о на је ди ни ца, има по себ но ор га ни зо ва ну слу жбу оп ште ме ди ци не и по себ но слу жбу здрав стве не за шти те де це, ле кар оп ште ме ди ци не не мо же пру жа ти услу ге и пропи си ва ти ле ко ве де ци, осим у хит ним слу ча је ви ма и у пре ко вре ме ном ра ду и то са мо он да ка да пре ко вре мени рад не мо же да се ор га ни зу је та ко да исто вре ме но ра де и ле кар оп ште ме ди ци не и пе ди ја тар. Ка кав је ста тус ме ди ци не спор та и да ка ква ће би ти да ља ор га ни за ци ја ове слу жбе? Чла ном 146. За ко на о здрав стве ном оси гу ра њу де фини са ни су иза бра ни ле ка ри. Ме ди ци на спор та спа да у спе ци ја ли стич ко-кон сул та тив не слу жбе, те та ко ле кари спе ци ја ли сти ме ди ци не спор та не ће ући у ка пи таци ју и њи хо ва пла та не ће би ти об ра чу на ва на по крите ри ју ми ма ко ји ва же за иза бра не ле ка ре. Да ли сви за по сле ни у здрав стве ној уста но ви при мар не здрав стве не за шти те ула зе у си стем об ра чу на пла те пре ма ка пи та ци о ној фор му ли? У си стем об ра чу на пла те пре ма ка пи та ци о ној фор мули ула зе за по сле ни у здрав стве ним уста но ва ма при маре не здрав стве не за шти те. Oбрачун пла та пре ма крите ри ју ми ма ре ги стра ци ја, ра ци о нал ност, ефи ка сност и ква ли тет вр ши ће се иза бра ним ле ка ри ма и њи хо вим ти мо ви ма. Ле ка ру на спе ци ја ли за ци ји, ле ка ру у кућној не зи, ле ка ру спе ци ја ли сти од го ва ра ју ће гра не ме дици не, од но сно сто ма то ло ги је, а ко ји не оба вља по сло ве иза бра ног ле ка ра, ле ка ру по врат ни ку са од су ства ду жег од шест ме се ци, ле ка ру по чет ни ку, ле ка ру при прав нику, ле ка ру ко ји је за сно вао рад ни од нос на но вом радном ме сту, про це нат уве ћа ња основ не пла те по осно ву рад ног учин ка об ра чу на ва се на ни воу про се ка рад ног учин ка ле ка ра у здрав стве ној уста но ви. Ле ка ру у хитној по мо ћи про це нат уве ћа ња основ не пла те по основу рад ног учин ка об ра чу на ва се у ви си ни ко ју пред ставља уве ћа на основ на пла та за оства ре ни ре зул тат ра да ле ка ра за ко ји се до би ја оце на 5. Да ли ће ка пи та ци ја об у хва та ти ле ка ре спе ци ја ли сте ме ди ци не ра да? Ка ко ће се фи нан си ра ти слу жба ме ди ци не ра да? Уко ли ко спе ци ја ли ста ме ди ци не ра да ра ди као изабра ни ле кар, ње го ва пла та ће се об ра чу на ва ти пре ма ка пи та ци о ној фор му ли, при че му ће њи хо ва област рада би ти Здрав стве на за шти та од ра слих (оп шта ме дици на). Здрав стве на уста но ва мо же да фор ми ра слу жбу ме ди ци не ра да за оба вља ње пре вен тив не ак тив но сти (спе ци фич на здрав стве на за шти та рад ни ка) ко ја се не обез бе ђу је у оба ве зном здрав стве ном оси гу ра њу и чије тро шко ве сно си по сло да вац. Спе ци ја ли ста ме ди цине ра да ко ји оба вља по сло ве иза бра ног ле ка ра за област оп ште ме ди ци не фи нан си ра ће се као иза бра ни ле кар. Да ли по сто ји мак си ма лан број ре ги стро ва них па ци је на та по сва ком иза бра ном ле ка ру? Не по сто ји. Сва ка но во пот пи са на из ја ва о из бо ру и про ме ни иза бра ног ле ка ра, ко ја је еви ден ти ра на кроз РИЛ ба зу, би ће ура чу на та у уку пан број ре ги стро ва них па ци је на та тог иза бра ног ле ка ра. Да ли не у го во ре ни здрав стве ни рад ник мо же има ти ИД број? Мо же, јер пра вил ни ком ни је огра ни че но да се ИД број до де љу је са мо уго во ре ним ле ка ри ма, већ свим ле ка рима ко ји су у рад ном од но су у здрав стве ној уста но ви, а ко ји сход но по слу ко ји оба вља ју има ју пра во да про пису ју ле ко ве на те рет сред ста ва здрав стве ног оси гу ра ња. Сви ле ка ри ко ји ма се до де љу је ИД број мо ра ју да пот пишу, од но сно за кљу че Уго вор о ко ри шће њу ИД бро ја. Ка ко ће се ра чу на ти услу ге ко је ле кар пру жи па ци јен ти ма ко ји има ју иза бра не ле ка ре у дру гим слу жба ма (нпр: слу жба у ко јој је би рао ле ка ра ра ди кра ће)? Уко ли ко ле кар пру жа услу ге оси гу ра ним ли ци ма која има ју дру гог иза бра ног ле ка ра, ње му ће се бро ја ти услу ге пру же не тим оси гу ра ним ли ци ма, што ће утица ти по зи тив но на оце ну ефи ка сно сти, а не ће ути ца ти на оце ну ре ги стра ци је. Про пи са ни ре цеп ти тим оси гура ни ци ма од ра жа ва ће се са мо на оце ну ра ци о нал ности, од но сно ути ца ће на про сеч ну це ну про пи са ног лека по пре гле да ном оси гу ра ни ку. (Ка ко иза бра ни ле кар пре вен ти ву спро во ди са мо над оси гу ра ним ли ци ма која су се за ње га опре де ли ла, пре вен тив ни пре гле ди пруже ни оси гу ра ним ли ци ма ко ја има ју дру гог иза бра ног ле ка ра се не ће бро ја ти и не ће ути ца ти на оце ну ква зо) ли те та, тј. пре вен ти ве.) (Из вор: РФ

21 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 21 >>>>>>> ЗДРАВ СТВЕ НИ СИ СТЕМ: ДИ јаг НО СТИЧ КИ СРОД НЕ ГРУ пе НО ВИ СИ СТЕМ ПЛА ЋА ЊА ЗДРАВ СТВЕ НИХ УСЛУ ГА У БОЛ НИ ЦА МА ЗНА ЧАЈ ДСГ ЗА Ле КАР СТВО СР БИ ЈЕ // ПО ШТО СМО УСВО ЈИ ЛИ АУСТРА ЛИЈ СКИ СИ СТЕМ ДСГ, ОН СЕ МО РА ПРИ ЛА ГОД ТИ НА ШОЈ зе МЉИ. НЕО П ХОД НО ЈЕ УКЉУ ЧИ ТИ СТРУ КУ У Ре ЦЕН зи ЈУ ПО ПИ СА ПО СТУ ПА КА // Аутор: др Ми лан Си мић, РЛК за ју го и сточ ну Ср би ју Од ка да по сто је си сте ми здрав ства, по сто ји утакми ца из ме ђу оних који пла ћа ју здрав стве не услу ге и оних ко ји их пру жа ју, при че му они ко ји пла ћа ју желе да про ђу што јеф ти ни је, а они ко ји их пру жа ју ис ти чу да су цене услу га ни ске. Ре пу бли ка Ср би ја је, као и нај ве ћи броз зе ма ља у свету, ка ко бо га тих, та ко и си ро ма шних, кре ну ла у про мену си сте ма пла ћа ња здрав стве них услу га. Про цес про ме на де ша вао се уну тар по је ди них про јека та у здрав ству Ср би је. Као што је по зна то, про цес капи та ци је у при мар ној здрав стве ној за шти ти тра је већ не ко ли ко го ди на у на ла зи се пред уво ђе њем у прак су. О пред но сти ма и не до ста ци ма ка пи та ци је за то је могу ће за у зе ти свој став и до не ти суд. Ди јаг но стич ки срод не гру пе су, на су прот ка пи та цији, не што о че му се тек од ско ро не што ви ше зна. Ка ко то обич но би ва, у на ме ри да се про ме ни на чин пла ћања и у се кун дар ној и тер ци јар ној здрав стве ној за штити, по себ ни од бо ри Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре за југо и сточ ну Ср би ју за струч на пи та ња и над зор, као и се кун дар ну и тер ци јар ну здрав стве ну за шти ту, са зна ли су пра те ћи де ша ва ња у по ме ну тим про јек ти ма. То ком про шле го ди не пр во је до нет Пра вил ник о номен кла ту ри здрав стве них услу га у се кун дар ној и терци јар ној здрав стве ној за шти ти. Иако Ле кар ска ко мо ра пре ма За ко ну о ко мо ра ма мо ра да уче ству је у фор мира њу тих услу га, Пра вил ник је са чи њен без уче шћа Лекар ске ко мо ре, од но сно без ста ва стру ке. У дру гој по ло ви ни го ди не, у окви ру про јек та за по че та је при ча о ди јаг но стич ки срод ним гру па ма по аустралиј ском мо де лу, еду ка ци јом тре не ра за ДСГ. По чет ком ове го ди не на сај ту Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње ис под ка пи та ци је по ја ви ла се ико ни ца са на зи вом Ди јаг но стич ки срод не гру пе, па су сви за ин те ре со ва ни, а ко ји ни су би ли део еду ко ва них, мо гли да се упо зна ју са основ ним на че ли ма ДСГ и наме ра ма Фон да и Ми ни стар ства здра вља. Објек тив ни је вред но ва ње услу га Схва та ју ћи да ће но ви на чин фи нан си ра ња у бу дућно сти ути ца ти на сам про цес и ква ли тет ра да ле ка ра, по ку ша ли смо да из при ка за них ин фор ма ци ја до не семо свој суд о ДСГ, али ни смо ус пе ли. За то смо као по себни од бо ри Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре тра жи ли да се за чла но ве Ре ги о нал не ко мо ре одр жи са ста нак са тимом Фон да ко ји је већ по чео еду ка ци ју у здрав стве ним уста но ва ма. За хва љу ју ћи раз у ме ва њу ко ле ге др Уро ша Јо ва но ви ћа, Ре ги о нал на ко мо ра за ју го и сточ ну Ср би ју би ла је до ма ћин ко ле га ма из Фон да. У то ку на шег јед но днев ног дру же ња са зна ли смо доста о ДСГ, од но сно упо зна ти смо са свим оним што ће са зна ти и ко ле ге из свих око 90 од сто здрав стве них устано ва ко је ће рад на гру па по се ти ти. Из са ме чи ње ни це да се ра ди о си сте му ко ји се већ уве ли ко при ме њу је у ве ли ком бро ју зе ма ља, ка ко оних си ро ма шних, та ко и бо га тих, мо же се за кљу чи ти да се ра ди о од го ва ра ју ћем на чи ну фи нан си ра ња бол нич ке здрав стве не за шти те. Али, оно што нас као пред ставни ке и за штит ни ке ле ка ра Ср би је ин те ре су је, је сте значај, ме сто и уло га ДСГ за ле кар ство Ср би је. Те о рет ски, у пи та њу је си стем ко ји омо гу ћа ва објектив ни је, од но сно ис прав ни је вред но ва ње здрав стве них услу га ко је пру жа ју ле ка ри, ко ји је за сно ван, по ред осталог, на ве ли ком бро ју ди јаг но стич ких и те ра пиј ских посту па ка из но ве но мен кла ту ре здрав стве них услу га. Овај си стем тре ба да за ме ни пла ћа ње по те ра пиј ском по ступ ку ко ји не пре по зна је сву сло же ност и ком плексност ле кар ског по сла и не при зна је по сто ја ње ко морби ди те та ни ти ком пли ка ци ја, већ са мо про сеч не трошко ве, без об зи ра на ствар не тро шко ве ле че ња. ДСГ је у ста њу да пре по зна ква ли тет, кван ти тет и ком плек сност на шег ле че ња, као и ле кар ску из вр сност у ле че њу.

22 22 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 >>> Ура ђе не ди јаг но стич ке и те ра пиј ске про це ду ре, ши фри ра не пре ма но мен кла ту ри, за јед но са по ста вље ним ди јаг но за ма уба цу ју се у ком пју тер ски про грам ко ји их раз вр ста ва у већ фор ми ра не ДСГ. Узи ма ју ћи у об зир осим ди јаг но за и про це ду ра, сло же ност слу ча ја, ко мор би ди те те и ком пли ка ци је, про грам из ба цу је ко е фи ци јент ДСГ за ту епи зо ду бол нич ког ле че ња на осно ву ко јег се оба вља пла ћа ње бол ни ци <<< Си стем Ди јаг но стич ки срод них гру па је сте ком плексан и сло жен си стем ко ји се са сто ји у то ме да се ура ђене ди јаг но стич ке и те ра пиј ске про це ду ре ши фри ра не пре ма но мен кла ту ри за јед но са по ста вље ним ди јагно за ма уба цу ју у ком пју тер ски про грам ко ји их развр ста ва у већ фор ми ра не ДСГ. Узи ма ју ћи у об зир осим ди јаг но за и про це ду ра, сло же ност слу ча ја, ко мор би дите те и ком пли ка ци је, про грам из ба цу је ко е фи ци јент ДСГ за ту епи зо ду бол нич ког ле че ња на осно ву ко јег се оба вља пла ћа ње бол ни ци. Ва жно је на по ме ну ти да су за ства ра ње ква ли тет них ДСГ пред у слов кли нич ки про то ко ли, а да је пре фоф ми ра ња стан дард них це на нео п ход но ра чу на ти ствар не тро шко ве. Нео п ход но уче шће стру ке Из на пред на ве де ног ни је те шко за кљу чи ти да је систем ДСГ не за ми слив без ле ка ра и да они за у зи ма ју цен трал но ме сто у том си сте му, не са мо ле че ћи па цијен та, већ и из ве шта ва ју ћи о свом ра ду. Је ди но док то ри мо гу и зна ју да ши фри ра ју ди јаг нозе и ди јаг но стич ке и те ра пиј ске по ступ ке. То си гур но би ше не ће мо ћи да ра де се стре ни ти ад ми ни стра тивни рад ни ци. У зе мљи у ко јој не по сто је кли нич ки про то ко ли и у ко јој ће се ве ро ват но ДСГ фор ми ра ти на осно ву про сека ура ђе них ди јаг но стич ких и те ра пиј ских по сту па ка у ве зи са од ре ђе ним ди јаг но за ма, нео ход но је ве ли ко уче шће стру ке да се не би угро зио ква ли тет здрав ствених услу га. По што смо усво ји ли аустра лиј ски си стем ДСГ, он се мо ра при ла го ди ти на шој зе мљи. Нео п ход но је уљу чити стру ку у ре цен зи ју по пи са по сту па ка. Уво ђе ње ДГС је сло жен про цес ко ји мо ра да тра је довољ но ду го, ко ме тре ба при сту пи ти по сте пе но и са разу ме ва њем и за ко ји је нео п ход на те мељ на при пре ма. У Фран цу ској је, на при мер, тра јао го то во 10 го ди на. Бр зи пре ла зак до но си ви ше ште те не го ко ри сти. Др жа ва Ср би ја је све сна то га и пред ви ђа да се про цес уво ђе ња ДСГ тра ја ти нај ма ње пет до шест го ди на. По што су ДСГ ком плек сне да би сви има ли ко рист од њих мо да да буду пот пу но ја сне и при хва тљи ве. ДСГ не сме ју би ти намет ну те ле ка ри ма. Док то ри мо ра да схва те ДСГ као не што по зи тив но, а не као оба ве зу. Због то га је нео п ход но уве ри ти ле ка ре У ПРО СтО РИ ЈА МА ПРЕ ВЕН тив НОГ ЦЕН тра ДО МА ЗДРА ВЉА у НИ ШУ ПРЕ да ВА ЊЕ О ДСГ У ор га ни за ци ји Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре за ју го и сточну Ср би ју, у про сто ри ја ма пре вен тив ног цен тра До ма здравља у Ни шу, 17. ма ја одр жа но је пре да ва ње (обу ка) на те му Ди јаг но стич ки срод не гру пе - но ви на чин пла ћа ња пру жала ца здрав стве них услу га на се кун дар ном и тер ци јар ном ни воу здрав стве не за шти те. Пре да ва ње су одр жа ли представ ни ци Ре пу блич ког фон да за здрав стве но оси гу ра ње. С об зи ром на то да је на ве де на те ма у над ле жно сти Посеб них од бо ра за се кун дар ну и тер ци јар ну здрав стве ну зашти ту као ор га на Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, ти Од бо ри ће на на ред ним са стан ци ма ана ли зи ра ти до би је не ин форма ци је и о њи ма оба ве сти ти ле ка ре из овог сег мен та здравстве не за шти те. кроз ди ја лог и са рад њу да кроз овај си стем свој рад у сми слу ква ли те та, кван ти те та и сло же но сти мо гу у потпу но сти из ра зи ти. Др жа ва мо ра да учи ни све ка ко би ле ка ри што пре упо зна ли си стем у це ли ни, ка ко би да при хва ти ли и ко ри сти ли на што бо љи на чин. Нео п ход на је стал на и ду го трај на еду ка ци ја ле ка ра о пра вил ном из ве шта ва њу, од го ва ра ју ћем ко ри шће њу МКБ-10 и но мен кла ту ре услу га, као и по што ва њу прави ла ши фри ра ња ди јаг но за и про це ду ра- ко јом мо рају би ти об у хва ће ни сви бол нич ки ле ка ри. До бра едука ци ја омо гу ћа ва ко ри шће ње мо гућ но сти си сте ма на нај бо љи на чин. На др жа ви је да на са мом по чет ку схва ти уло гу ле кара у уво ђе њу и ко ри шће њу ДСГ, да учи ни све нео п ход не ко ра ке да они раз у ме ју, а он да и при хва те пред но сти тог си сте ма, а пре све га да укљу чи стру ку у сва бу ду ћа збива ња око уво ђе ња Ди јаг но стич ки срод них гру па. Те о рет ски, ци ље ви ко је тре ба по сти ћи ДСГ по жељ ни су ка ко са ста но ви шта си сте ма, та ко и ле ка ра, али се би. не ће оства ри ти са ми по се

23 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 23 РЕ ФОР МА БОЛ НИЧ КОГ ПЛА ЋА ЊА ИС КУ СТВО ПИ ЛО ТИ РА ња ИЗ ГО ДИ НЕ ПРИ Ме НА ДСГ МЕТОДЕ У СРБИЈИ Аутор: Др Ол га Оси пов Ву чи ће вић, Оп шта бол ни ца Ужи це У то ку 2008.г спро ве ден је пи лот про је кат ре форме бол нич ког пла ћа ња при ме не DRG (Di ag nostic Re la ted Gro ups)/ ДСГ (Ди јагно стич ки срод не гру пе) ме то де, под на зи вом Им пле мен та цио ни план за пи ло ти ра ње но вог си сте ма из ве шта ва ња и при ку пља ња по да та ка у српским бол ни ца ма. Укљу че но је шест бол ни ца: Оп шта бол ни ца Ужи це, осим бол ни ца Срем ска Ми тро ви ца, Леско вац, Кра ље во, Ва ље во и Кли нич ки цен тар Кра гу јевац, у са рад њи са Ре пу блич ким за во дом за зрав стве но оси гу ра ње (РФ зо), у окви ру про јек та Раз вој здрав ства Ср би је. При ку пље ни су по да ци за ви ше од от пуште них па ци је на та, од ма ја до ав гу ста го ди не. Струч ни са вет ник на про јек ту је би ла др Jah na Wahl, Сло ве ни ја, и пру жи ла нам је дра го це на упут ства за импле мен та ци ју про јек та. Ово је из вод из де ла ње не презен та ци је одр жа них у то ку еду ка ци је на им пле мен таци ји про јек та. ЗА ШТО НАМ ТРе БА ЈУ ДСГ Бу ду ћи да је бу џет за здрав стве не услу ге огра ни чен: Ефи ка сне бол ни це тре ба да бу ду пла ће не на од гова ра ју ћи на чин Бол ни це тре ба да оси гу ра ју да су њи хо ве услу ге ефи ка сне и ефек тив не. Здрав стве ни си стем мо ра да бу де ефи ка сан ра ди осигу ра ња свр сис ход ног тро ше ња сред ста ва за здрав ство; Бол нич ке здрав стве не уста но ве мо ра да усво је бо ље на чи не кон тро ле це не ле че ња па ци је на та и при том и да ље пру жа ју ква ли тет не здрав стве не услу ге. Ди јаг но стич ки срод не гру пе (ДСГ) су ме то да кла сифи ка ци је акут них бол нич ких па ци је на та у гру пе ко је зах те ва ју слич ну по тро шњу бол нич ких ре сур са и ко је има ју слич не кли нич ке осо би то сти; Омо гу ћа ва се по ве зи ва ње вр сте па ци је на та ко је болни ца ле чи с тро шко ви ма бол ни це; На тај на чин, при ли ком по ре ђе ња бол ни ца у об зир се узи ма и сло же ност слу ча је ва ко је те бол ни це ле че; На чин пла ћа ња је про спек ти ван- уна пред се уго вара из нос, од но сно це на за по је ди не гру пе ДСГ са Фондом оси гу ра ња. Бол ни це ко је тро ше ви ше по па ци јенту су у гу бит ку, ко је тро ше ма ње су у до бит ку; ЕФЕК ТИ ФИ НАН СИ РА ња ДСГ СИ СТе МОМ Иако ДСГ не ма ју ди рект ног ути ца ја на ква ли тет и ефика сност, уво ђе њем ДСГ си сте ма обич но се по сти же: по ве ћа ње ефи ка сно сти бол ни ца по бољ ша ње рав но прав но сти при ли ком рас по де ле сред ста ва ме ђу бол ни ца ма мо ти ва ци ја бол ни ца да сма ње тро шко ве олак ша на је ин тер на кон тро ла тро шко ва олак ша но је по ре ђе ње раз ли чи тих бол ни ца MKБ-10 И ДСГ ДСГ про из ла зи из Ме ђу на род не кла си фи ка ци је бо ле сти, 10. ре ви зи ја (МКБ-10) ши фа ра ди јаг но за, ICD- 10-АМ ши фа ра по сту па ка и дру гих по да та ка (ду жи на ле че ња, ста рост, пол, те ле сна те жи на на при је му, меха нич ка вен ти ла ци ја) ДСГ мо дел ба зи ран је на Austra lian Re fi ned Di ag nosis Re la ted Gro ups ve srion 5 За ши фри ра ње у свр ху ДСГ раз вр ста ва ња по треб но је ко ри сти ти че ти ри код на ме ста за ди јаг но зу бо ле сти По да ци по треб ни за од ре ђи ва ње ДСГ гру пе: Глав на ди јаг но за (МКБ-10) До дат не ди јаг но зе ком пли ка ци је и ко мор би дите ти (МКБ-10) Глав ни по сту пак (ICD-10-АМ) Оста ли по ступ ци (ICD-10-АМ) ШТА СУ ДСГ?

24 24 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Ста ро сна доб Пол Те жи на на ро ђе њу (са мо но во ро ђен чад) На чин от пу ста (огра ни че на упо тре ба) За до бро кли нич ко ши фри ра ње нај ва жни је су следе ће де фи ни ци је: бол нич ко ле че ње, глав на ди јаг но за, до дат не ди јаг но зе, по ступ ци (ди јаг но сти ка, ин тер вен ци је, опе ра ци је...) ЗА ШТО СУ ДСГ ПРИ ХВА ЋЕ НА СО ЛУ ЦИ ЈА Због по тре бе за тран спа рент ном осно вом за фи нанси ра ње, а фи нан си ра ње пре ма ре зул та ту је бо ље не го јед но став но по кри ва ње тро шко ва. Кла си фи ка ци ја ко ја има за осно ву кли нич ке ка ракте ри сти ке је при хва тљи ва Јед на ко пла ћа ње за јед на ко ле че ње по ште но је и за бол ни цу и за па ци јен та Иако ДСГ ни су иде ал ни, не ма ни до ка за ко ји би поткре пи ли дру га ре ше ња. ЗА ШТО ЈЕ ПРе У зи МА ње ДО БРОГ МО Де ЛА КО РИ СНО ЗА СР БИ ЈУ? Омо гу ћа ва ко му ни ка ци ју и раз ме ну зна ња на подруч ју ДСГ им пле мен та ци је; Омо гу ћа ва пре у зи ма ње до брих ре ше ња, спре ча ва по на вља ње гре ша ка и ште ди људ ске и дру ге ре сур се; Ко му ни ка ци ја је ва жна за успех про је ка та. Мо гу ће је стал но раз ме њи ва ти ис ку ства и са дру гим зе мља ма ко је у Евро пи упо тре бља ва ју Ar DRGs (Ир ска, Не мач ка, од ско ра и Сло ве ни ја, Хр ват ска, Бо сна, Ма ке до ни ја, Руму ни ја, Бу гар ска); Benchmar king (упо ре ђи ва ње са нај бо љим) мо же указа ти на зна чај не раз ли ке из ме ђу на чи на ле че ња; Да ли су не ком пли ко ва ни па ци јет ни са жуч ним кал ку лу си ма у Ср би ји ви ше ком пли ко ва ни не го аустралиј ски? Ве ро ват но не. Иден ти фи ку је ДСГ ко је тре ба кон тро ли са ти (co ding audit); Ука зу је на раз ли чи те на ви ке при ма ња па ци је на та на хо спи та ли за ци ју; Про це нат па ци је на та у ре жи му day sur gery (днев не хи рур ги је), про це нат Do SA (Day of Sur gery Ad mis sion). ДРУ ГА УНИ ВЕР зал НА ПИ ТА ња ДСГ ИМ ПЛе МЕН ТА ЦИ ЈЕ на ко је ни је ла ко да ти од го во ре, од но сно тек их тре ба уна пре ђи ва ти: Те шки/ску пи па ци јен ти Пла ћа ње и кла си фи ка ци ја ле че ња но во ро ђен че та Пе ди ја триј ско ле че ње Ка те го ри за ци ја бол ни ца (На при мер уни вер зи тетске/te ac hing бол ни це) Кон тро ла по да та ка од но сно ко ди ра ња Фи нан си ра ње обра зо ва ња и ис тра жи ва ња у бол ница ма Укљу чи ва ње бол ни ца Ко е фи ци јен ти ДСГ СУ СА МО Пе РИ ФЕР НИ ДЕО СИ СТе МА Не ути чу на ква ли тет ле че ња Не ути чу на про ме ну оп ти мал ног на чи на ле че ња. На при мер: днев не бол ни це - по треб ни су фи нан сијски сти му лу си да би се про ме ни ла прак са Не под у пи ру кон ти ну и тет ле че ња (за са да су са мо за хо спи тал но ле че ње) Не под у пи ру са рад њу из ме ђу здрав стве не по ли тике и оно га ко пру жа ле че ње Кли нич ки пу те ви (cli ni cal pat hways) мо гу од го во рити на ова ква пи та ња, јер они Под у пи ру ефи ка сност и ква ли тет услу га По бољ ша ва ју ин фор ми са ност па ци је на та и њи хове род би не Мо гу под сти ца ти кон ти ну и тет ле че ња у ви ше инсти ту ци ја Мо гу под сти ца ти по ве ре ње у да ва о це услу га (ле чења) Као та да шња ди рек тор ка бол ни це, има ла сам доста те жак за да так да им пле мен ти рам про је кат у то ку лет њих ме се ци гoдине, а не до ста так цен трал ног здрав стве ног ин фор ма ци о ног си сте ма у на шој бол ни ци био је из ра зи то оте жа ва ју ћи фак тор. Сва до ку мен та ција око исто ри ја бо ле сти и от пу ста па ци јен та об ра ђи вана је на два на чи на, кла сич ним ши фра ма Ре пу бличког фон да за здрав стве но оси гу ра ње и по но вом на чи ну, при ме ном аустра лиј ских ко до ва. Као што је то и уоби ча је но у ве ћи ни срп ских бол ница, нај ве ћи те рет у ра ду са до ку мен та ци јом, под не ли су мла ди ле ка ри ко ји су би ли на обу ка ма и за ду жени за ко ди ра ње. Слу жба ста ти сти ке са со ци јал ном меди ци ном би ла је до дат но ан га жо ва на на при ку пља њу по да та ка и њи хо вој до дат ној кон тро ли. Да би за по слени би ли до дат но мо ти ви са ни, нај бо љи ко де ри (укуп но њих 15) су фи нан сиј ски сти му ли са ни са 10 од сто уве ћања лич них до хо да ка. Ана ли за из ве шта ва ња до ста вљена је на кнад но, тек го ди не. Ужич ка бол ни ца има ла је нај ма њи број по гре шно уне тих ди јаг но за, као и нај ве ћи те жин ски скор (Ca se mix in dex) ле че них па ци јен та од свих оп штих бол ни ца. Уви де ли смо да је део па ци је на та не до вољ но пре ци зно ши фри ран, ре ци мо че ста ди јаг но за би ла је In fec tio vi rosa. Нај ве ћи број за по сле них су за у зе ли по зи ти ван став пре ма овом на чи ну об ра чу на ва ња тро шко ва, јер би се при ме ном ДСГ знат но скра ћи ва ло вре ме тaк озваног фак ту ри са ња услу га (не ма пре пи си ва ња по је ди начних ши фа ра за фак ту ри са ње ле ко ва, са ни тет ског и потро шног ма те ри ја ла итд.) На кон из во ђе ња пи лот про

25 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 25 јек та и при ме не ко ди ра ња то ком три ме се ца, би ло је мо гу ће да до не се мо од ре ђе не за кључ ке, али је део неја сно ћа остао. Не КЕ ОД Не ДО У МИ ЦА ОКО ПРИ Ме НЕ ДРГ/ДСГ СИ СТе МА Да ли је кроз прет ход ни про је кат из ура ђе на аде кват на ана ли за фи на сиј ских ефе ка та за бол ни це ко је су уче ство ва ле, а оне су пру жа ле ле че ње и не гу по са да шњим прин ци пи ма уоби ча је не кли нич ке прак се у Ср би ји? Од про јект ног ти ма до би ли смо из ве шта је ко ји ни су би ли пра ће ни фи нан сиј ском ана ли зом, однoсно ни је нам би ла омо гу ће на про це на да ли би као бол ница би ли на до бит ку или гу бит ку. По треб но је упо ре ди ти ви ше бол ни ца и при ла го дити аустра лиј ски си стем ко ји је био пред ло жен у пројек ту са на шом тре нут ном прак сом. Ово пи та ње је дели мич но ре ше но на став ком ак тив но сти око уво ђе ња ДСГ си сте ма у то ку ко је су пред у зе ли РФ зо и Мини стар ство здра вља РС на при ла го ђа ва њу аустра лијских ко до ва на шим усло ви ма. Одр жан је низ еду ка ци ја ко је су се ба ви ле том те мом. У де цем бру Ми ни стар ство здра вља је до не ло нови Пра вил ник о но мен кла ту ри услу га на се кун дар ном Раз ли чи те бол ни це пре ма ни воу пру же них услу га (оп ште, ре ги о нал не, ин сти ту ти, уни вер зи тет ске бол нице), и окру же њу (раз у ђе ност те ре на, мре жа пу те ва, разли ке у пла та ма) мо гу има ти до дат не тро шко ве, од но сно бит не раз ли ке у тро шко ви ма ко ји се не мо гу по кри ти при ме ном је дин стве ног ДСГ гру пи са ња. Иако је пр во бит но на ме њен за кре а то ре по ли ти ке у обла сти здрав стве не за шти те, и као сред ство за унапре ђе ње пер фор ман си, од но сно учин ка ра да бол ница, ДСГ си стем мо же до ве сти до фи нан сиј ских при тиса ка на бол ни це и не здра ве ком пе ти ци је на тр жи шту здрав стве них услу га, што ни је увек етич ки, јер је пружа ње здрав стве них услу га ЈАВ НО ДО БРО; Ако су бол нич ки тро шко ви ве ћи од на пла те кроз ДСГ, бол ни ца гу би но вац и а. мо же да пре ста не да пру жа услу ге, б. или да сма њи ни во услу га в. или да уло жи на по ре да сма њи тро шко ве (по требне ве шти не у ру ко во ђе њу) Уво ђе ње но вих тех но ло ги ја је у овом си сте му ску по и не ис пла ти во, ако се при ме њу је ши ре, а ни је пред виђен не ки до дат ни из нос за ове на ме не кроз ДСГ По сто ји мо гућ ност ма ни пу ла ци је са хе те ро ге но шћу па ци је на та (ста ри, те шки, ко ји зах те ва ју ду жу не гу, депри ви ра ни). Бол ни це мо гу да се шти те од хе те ро ге ности па ци је на та: а. ски да њем кај ма ка, при је мом лак ших па ци је ната, са ма њим ри зи ком за од ре ђе не ДСГ б. за не ма ри ва њем ри зич них па ци је на та (пру жа њем ма ње не ге и ма ње ску пих про це ду ра) б. од би ја њем при је ма те шких, одн. па ци је на та ко ји су са ви со ким ри зи ком г. на ме шта њем при ко ди ра њу (до да ва њем пра те ћих ди јаг но за итд.) Уме сто за кључ ка: ДСГ ни су иде ал не али, да ли по сто ји бо ље ре ше ње? по све ће ност и уче шће за по сле них нео п ход но је за успех; ле ка ри и се стре тре ба да бу ду аде кват но еду ко ва ни и укљу че ни у уна пре ђе ње си сте ма, јер су глав ни носи о ци по сла; пре по ру ке ко је Ср би ја мо же пре у зе ти од дру гих кори сни ка Ar DSG: по ступ на им пле мен та ци ја, пре у зи мање нај бо љег про из во да на тр жи шту, адап та ци ја си стема пре ма ло кал ној сре ди ни, омо гу ћи ти кон ти ну и ра ну пот по ру. ШТА СЕ ОЧе КУ ЈЕ ОД КРе А ТО РА ЗДРАВ СТВе НЕ ПО ЛИ ТИ КЕ СР БИ ЈЕ и тер ци јар ном ни воу здрав стве не за шти те, ко ји је обја вљен у Слу жбе ном гла сни ку. Та но ва но мен кла ту ра је са чи ње на на осно ву но мен кла ту ре про це ду ра ко је се ко ри сте у аустра лиј ском си сте му DRG. При ме на тог пра вил ни ка ће по че ти на кон оба вља ња свих при премних ак тив но сти Ка ко по ста ви ти пра вед не це не, одн. ка ко да бол нице пре го ва ра ју са РФ зо, за од ре ђе не гру пе па ци је на та (кроз ДСГ) ко ја је то це на за пон дер 1? У не ким зе мља ма где по сто ји и ви ше оси гу ра ња, (нпр Фран цу ска) раз ли чи те су це не пон де ра за при ватне и др жав не бол ни це (тре ба да се из јед на че до 2018.), а део бол нич ких услу га се и да ље пла ћа ре тро спек тивно, однoсно на кон пру же них услу га. Сва ки ДСГ си стем се су о ча ва са по је ди нач ним, тешким слу ча је ви ма ко ји из ла зе из окви ра тро шко ва за ту гру пу, по треб но је пред ви де ти до дат на сред ства за те слу ча је ве. Што пре ура ди ти ин тер ну и екс тер ну про ве ру коди ра ња (audit) Да на пра ве ја сну стра те ги ју да љег раз во ја ДСГ По треб но је адап ти ра ти Пра ви ла ши фри ра ња, класи фи ка ци је и ко е фи ци јен те пре ма срп ским раз ме рама (на осно ву тран спа рент них по да та ка) Оси гу ра ти стал ну и до бру са рад њу из ме ђу кре а тора здрав стве не по ли ти ке и бол ни ца Лич ни став: По треб но је пред ви де ти до дат не сти мула ци је за бол ни це са бо љим учин ком, као и за за по слене, пр вен стве но ле ка ре, чи ји се учи нак мо же пра ти ти и бо ље ме ри ти не го до са да шњим на чи ни ма. Упр кос свим те шко ћа ма и не до у ми ца ма, сма трам да је приме на DRG/ДСГ ме то де бол нич ког пла ћа ња на чин да се учи не од ре ђе ни по ма ци и уна пре ди пер фор ман са, одно сно учи нак бол ни ца. Уво ђе њем бу џе та по оде ље њима (због бо љег ко ри шће ња ре сур са и кон тро ле тро шкова) и при ме ном кли нич ких пу те ва мо гу ће је до дат но це. уна пре ди ти пер фор ман се бол ни

26 26 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 >>> ПРО пи СИ >>>>>>>>>>>>>>> ШТА ТРе БА ДА ЗНА ЈУ Ле КА РИ СУД СКИ Ве ШТА ЦИ Ре Ше ње О Ве ШТА Че њу И СА ЧИ ња ВА ње Ве ШТА Че ња У ПИ СА НОМ ОБ ЛИ КУ Аутор: Проф. Др Ми лош Јо ва но вић У про шлом бро ју ча со пи са би ло је го во ра о оп штим пој мо ви ма суд ско ме дицин ског ве шта че ња и о ле ка ру као суд ско ме ди цин ском ве шта ку. Та да је на ја вље но да ће мо у овом бро ју го во ри ти о Реше њу о суд ско ме ди цин ском вешта че њу и са чи ња ва њу ве штаче ња у пи са ном об ли ку. Ре Ше ње о ве ШТА Че њу Суд ско ме ди цин ског ве шта ка у по је ди нач ном суд ском про це су име ну је суд сво јим ре ше њем. У ре ше њу за вешта че ње мо ра да сто ји: иден ти фи ка ци ја су да ко ји је ве шта че ње на ло жио; име пред се да ва ју ћег суд ског ве ћа; да тум ка да је ре ше ње из да то; пред мет ве шта че ња; обим ве шта че ња; вре мен ски рок за оба вља ње ве шта че ња. Иден ти фи ка ци ја су да и име пред се да ва ју ћег суд ског ве ћа је од ва жно сти јер се суд ско ме ди цин ски ве штак, у пи са ном об ли ку свог ве шта че ња, обра ћа тој суд ској уста но ви и том су ди ји. Да тум ка да је ре ше ње из да то у ве зи је с ро ком до када ве шта че ње тре ба оба ви ти и до ста ви ти су ду. Предмет ве шта че ња тре ба да бу де ја сно де фи ни сан. Обим ве шта че ња мо ра би ти пре ци зно од ре ђен и обич но се сво ди на по ста вља ње пи та ња ве шта ку у ве зи с узро ком и по сле ди цом. У свом ве шта че њу ве штак је ду жан да се др жи оби ма ве шта че ња и да дâ од го вор са мо на пита ња ко ја суд по ста вља. Вре мен ски рок за ко ји ве штаче ње тре ба да бу де оба вље но и до ста вље но су ду у писа ном об ли ку, суд од ре ђу је у ра зум ним гра ни ца ма на осно ву ра ни јих ис ку ста ва. Ако у по је ди ним слу ча јеви ма суд ско ме ди цин ски ве штак не мо же оба ви ти вешта че ње у том ро ку из оправ да них раз ло га, он о то ме мо ра оба ве сти ти суд и пред ло жи ти вре ме за ко је ће вешта че ње за вр ши ти. Ако у ре ше њу не по сто је на ве де не чи ње ни це, суд скоме ди цин ски ве штак ни је ду жан да пре у зме пред мет и да при сту пи ве шта че њу. Пре У зи МА ње СУД СКОГ пред Ме ТА Суд ско ме ди цин ском ве шта ку се, на ње го ву адре су, до ста вља по зив за пре у зи ма ње пред ме та из пи сар нице. Са по зи вом за пре у зи ма ње пред ме та ве штак од лази у суд ску пи сар ни цу, где по ди же пред мет и но си са со бом ра ди про у ча ва ња. На гла ша ва мо да се по ди же цео пред мет, а не са мо при ло же на ме ди цин ска до кумен та ци ја у ње му. У суд ском пред ме ту се на ла зи и реше ње за оба вља ње ве шта че ња. Че сто се ве шта ку до ставља уз по зив и јед на ко пи ја ре ше ња, с ко јом се та ко ђе мо же по ди ћи пред мет. Суд ски пред мет се мо же до стави ти ве шта ку и пре ко суд ског до ста вља ча или по штом. Ако се пред мет до ста вља по штом, он да он мо ра би ти упа ко ван у од го ва ра ју ћи ко ве рат. СА ЧИ ња ВА ње ве ШТА Че ња у ПИ СА НОМ ОБ ЛИ КУ Суд ско ме ди цин ско ве шта че ње се мо же пре зен ти ра ти су ду у пи са ном об ли ку или усме но на рас пра ви у судни ци. Да ле ко је бо ље да се ве шта че ње са чи ни у пи саном об ли ку, а за пар нич ни по сту пак пи са ни об лик вешта че ња је и оба ве зан. Пред но сти пи са ног об ли ка ве шта че ња су мно го бројне: по што по диг не пред мет, ве штак има до ста вре ме на да се на ми ру и де таљ но упо зна са свим чи ње ни ца ма из суд ских спи са и ме ди цин ске до ку ме та ци је при ложе не у пред ме ту, мо же да кон сул ту је ли те ра ту ру, мо же да кон сул ту је и сво је ко ле ге из исте или дру гих обла сти ме ди ци не у ве зи с пред ме том ко ји се ве шта чи. За кључак и ми шље ње ко је да је ве штак у овом слу ча ју до бро су про ми шље ни и про из и ла зе из суд ских спи са, ме дицин ске до ку мен та ци је на ве де не у пи са ном об ли ку вешта че ња и не по сред ног пре гле да па ци јен та. Пи са ни об лик ве шта че ња са сто ји се из сле де ћих погла вља: за гла вље; по себ не окол но сти слу ча ја; на лаз (ме ди цин ска до ку мен та ци ја, пре глед па цијен та);

27 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 27 >>> Закључак и мишљење које даје вештак у овом случају добро су промишљени и произилазе из судских списа, медицинске документације наведене у писаном облику вештачења и непосредног прегледа пацијента <<< за кљу чак; ми шље ње. За гла вље са др жи сле де ће еле мен те: ко тра жи ве штаче ње, под ко јим бро јем, ко ме је упу ће но и ка да, ко врши ве шта че ње, ме сто и да тум вр ше ња ве шта че ња, циљ ве шта че ња и основ ни по да ци о ли цу ко је је пред мет ве шта че ња. У одељ ку По себ не окол но сти слу ча ја упи су ју се са мо нај бит ни ји по да ци о по вре ди или обо ље њу па ци јен та (о че му се ве шта чи), као и то да ли је па ци јент ле чен, у ко јим здрав стве им уста но ва ма и да ли о то ме по стоји ре ле вант на ме ди цин ска до ку мен та ци ја. По да ци из овог одељ ка са мо омо гу ћу ју да се до по треб них чи њени ца бр же до ђе, да се оне лак ше утвр де, да на лаз бу де пот пун и оце на си гур ни ја. На лаз мо ра би ти кра так, али исто вре ме но и пот пун; мо ра би ти та чан, ја сан, те ме љан, од ре ђен и за сно ван на на ђе ном ста њу и зби ва њу, уста но вље ним про ме нама и по вре да ма и за па же ним по ја ва ма. На лаз се састо ји из ме ди цин ске до ку мен та ци је при ло же не у судском пред ме ту и из пре гле да оште ће ног (па ци јен та), ко ји ве штак оба вља не по сред но за по тре бе овог вешта че ња. Ме ди цин ска до ку мен та ци ја се на во ди хроно ло шки, по ре до сле ду ка ко је ле че ње вр ше но. У нала зу не тре ба да сто је го то ве ди јаг но зе на ла тин ском је зи ку, већ се оне об ја шња ва ју на род ним је зи ком да би би ле ра зу мљи ве и они ма ко ји ни су ле ка ри. Уко лико се пак на во ди ди јаг но за на ла тин ском је зи ку, онда оба ве зно у за гра ди тре ба да ти пре вод ди јаг но зе на на род ни је зик. За кљу чак и ми шље ње су за вр шни и ујед но нај значај ни ји де ло ви суд ско ме ди цин ског ве шта че ња. Предста вља ју струч ну оце ну уста но вље них чи ње ни ца и на ла за. Ми шље ње мо ра би ти ја сно, кон ци зно, али и све о бу хват но, за сно ва но на ме ди цин ским чи ње ни цама и зна њи ма. Мо ра да са др жи од го во ре на сва пи тања ко ја је суд по ста вио у ре ше њу за ве шта че ње. Да вањем ми шље ња суд ско ме ди цин ски ве штак ис по ља ва спо соб ност свог ло гич ког за кљу чи ва ња. У том де лу се ве шта че ње ја сно раз ли ку је од струч ног ме ди цин ског на ла за, а суд ско ме ди цин ски ве штак од ле ка ра ко ји је струч ни на лаз дао. ВРА ЋА ЊЕ ПРЕД МЕ ТА СУ ДУ Са чи ње но ве шта че ње у пи са ном об ли ку суд ско ме дицин ски ве штак од ла же у суд ски пред мет и за јед но с пред ме том га вра ћа на од го ва ра ју ћи шал тер су да. Писа но ве шта че ње се пре да је у пет при ме ра ка. На сва ки од тих при ме ра ка слу жбе ни ца на шал те ру ста вља штамбиљ да је пред мет при мљен тог да ту ма. Је дан од тих печа ти ра них при ме ра ка вра ћа се ве шта ку, ко ји ће он од ложи ти у сво ју фа сци клу, а оста ла че ти ри при мер ка оста ју у пред ме ту за по тре бе оста лих уче сни ка у по ступ ку. При ме рак ве шта че ња ко ји је остао ве шта ку има за ве шта ка дво стру ку ва жност. Пр во, при ме рак са штамби љем на се би га ран ци ја је ве шта ку да је пред мет вратио су ду (у слу ча ју да се пред мет из гу би) и, дру го, пред глав ну рас пра ву, ко ја мо же би ти ме се ци ма или го дина ма по сле оба вље ног ве шта че ња, ве штак ће мо ћи да про чи та сво је ве шта че ње и да се упо зна са за бо ра вљеним чи ње ни ца ма из тог ве шта че ња. Суд ски пред мет, с пи са ним ве шта че њем у ње му, може се по сла ти су ду и пре ко по ште. И та да се за др жава је дан при ме рак пи са ног ве шта че ња, а пред мет се, упа ко ван на од го ва ра ју ћи на чин, ша ље пре по ру че ном по штом. У сле де ћем бро ју ча со пи са ће би ти ре чи о При су ство ви. ва њу суд ско ме ди цин ског ве шта ка глав ној рас пра

28 28 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 >>> АК ТИВ НО СТИ РЛК >>>>>>>> ПО СЕБ НИ ОД БОР ЗА Ме ДИ ЦИН СКО ОБРА зо ВА ње РЛ КЈИС УКИ НУ ТИ ПО Де ЛУ НА ИН ТЕР НЕ И ЕКС ТЕР НЕ БО ДО ВЕ // ПРЕД ЛО Же НО ЈЕ, ТА КО ЂЕ, ДА Ле КА РИ НА СПе ЦИ ЈА ЛИ за ЦИ ЈИ БУ ДУ ОСЛО БО Ђе НИ СА КУ ПЉА ња БО ДО ВА У ГО ДИ НИ У КО ЈОЈ ПО ЛА ЖУ СПе ЦИ ЈА ЛИ СТИЧ КИ ИС ПИТ // По себ ни од бор за ме ди цин ско обра зо ва ње Ре гио нал не ле кар ске ко мо ре за ју го и сточ ну Ср би ју, на са стан ку одр жа ном 27. мар та, по кре нуо је ини ци ја ти ву за из ме ну чла на 8. Пра вил ни ка о КМЕ у сми слу да и Ле кар ска ко мо ра мо же би ти ор гани за тор акре ди то ва них про гра ма КЕ. У обра зло же њу се на во ди да је та кав став за сно ван на ан ке ти спро ве де ној ме ђу чла но ви ма Ко мо ре, а свој прав ни основ има у по сто је ћим про пи си ма ко ји де фини шу Ко мо ру као је ди ну оба ве зну, про фе си о нал ну и не за ви сну ор га ни за ци ју ле ка ра, ко ја има у сво јој надле жно сти ко ор ди ни ра ње КМЕ, еви ден ти ра ње бо до ва и об на вља ње ли цен це. По кре ну та је ини ци ја ти ва за из ме ну чл. 8. Пра вил ника о ли цен ци ра њу ко ји де фи ни ше ин тер ну и екс тер ну еду ка ци ју, ка ко би се здрав стве не уста но ве оба ве за ле да обез бе де ин тер ну еду ка ци ју за по сле ни ма, а, уко лико то ни је мо гу ће, да се по де ла на ин тер не и екс тер не бо до ве бри ше из Пра вил ни ка. Чла но ви од бо ра су обра зло жи ли да, у прак си, мно ги ле ка ри не ма ју мо гућ но сти да обез бе де по треб не бо до ве на име ин тер не кон ти ну и ра не еду ка ци је, јер се у устано ва ма где ра де она не одр жа ва, због че га су оне мо гуће ни да стек ну услов за об на вља ње ли цен це. С дру ге стра не, здрав стве не уста но ве, пре ма ва же ћим про писи ма не ма ју оба ве зу одр жа ва ња про гра ма кон ти ну и ра не еду ка ци је на ин тер ном ни воу, те је нео п ход но или их на то оба ве за ти про пи си ма или по де лу на ин тер не и екс тер не бо до ве уки ну ти. Од бор је пред ло жио да се, на осно ву по сто је ћих пода та ка, на пра ви од го ва ра ју ћа ана ли за чи ји би предмет би ли сви до са да одр жа ни про гра ми кон ти ну и ра не ду ка ци је, са по да ци ма о бро ју уче сни ка пре ма спе ци ја ли за ци ја ма, као и одр жа ним про гра ми ма КЕ, по здрав стве ним уста но ва ма. На тај на чин до шло би се до са зна ња и еви ден ти ра ња ко је су то спе ци ја лиза ци је за ко је ни је би ло аде кват них пре да ва ња. На и ме, по треб но је да се омо гу ћи и оним чла но ви ма Комо ре ко ји има ју спе ци ја ли за ци је ко је су рет ке или за ко је се не одр жа ва ју, или се рет ко одр жа ва ју, стручна пре да ва ња, да мо гу да стек ну по треб не бо до ве из сво је стру ке. Пред ла же но је, та ко ђе, по кре та ње ини ци ја ти ве за до пу ну чл. 10. Пра вил ни ка о кон ти ну и ра ној еду ка ци ји ка ко би се уста но ви ла оба ве за ор га ни за то ра да до ставља по твр де о пре да ва њи ма из КЕ у ро ку од 30 да на. У су прот ном, ор га ни за то ру ће би ти ус кра ће на мо гућност ор га ни зо ва ња про гра ма КЕ у на ред ној го ди ни. Ка ко се на во ди у обра зло же њу, прак са по ка зу је да неки ор га ни за то ри про гра ма КЕ не по шту ју ту оба ве зу, од но сно уче сни ци ма про гра ма не до ста вља ју од го вара ју ће сер ти фи ка те, та ко да они има ју про блем да дока жу да су сте кли по треб не бо до ве. По себ ни од бор за ме ди цин ску еду ка ци ју сма тра и да ле ка ре ко ји се на ла зе на спе ци ја ли за ци ји тре ба осло бо ди ти оба ве зе са ку пља ња бо до ва у го ди ни у којој по ла жу спе ци ја ли стич ки ис пит: за по ло жен субспе ци ја ли стич ки ис пит и ма ги стар ски рад, при знати 10 бо до ва, а за од бра ње ну док тор ску ди сер та ци ју - 20 бо до ва. Пред ло же но је по кре та ње ини ци ја ти ве за из ме ну чл. 8. ст. 3. Пра вил ни ка о ли цен ци ра њу у де лу ко ји предви ђа оба ве зу ле ка ра да са ку пи нај ма ње 50 од сто бо дова из обла сти за ко ју има ли цен цу, та ко да се овај број бо до ва мо же са ку пи ти из хи рур шких, ин тер ни стич ких и оп штих гра на ме ди ци не. Та ква из ме на на мет ну ла се из по тре бе да се обез бе ђе ње по треб них бо до ва омо гу ћи и оним чла но ви ма Ко мо ре ко ји из објек тив них раз лога ни су би ли у мо гућ но сти да оства ре 50 од сто бо до ва из сво је спе ци јал но сти. СТА ВО ВИ ПО ВО ДОМ ПИ ТА ња о кме и ЛИ ЦеН ЦИ РА њу Ка кав је на чин бо до ва ња ле ка ра ко ји има два ра да на истом кон гре су, а при том има са мо је дан сер ти фикат и до каз за два ра да, нпр. по стер и усме ну пре зен таци ју? Да ли се бо до ва ње вр ши по сер ти фи ка ту?

29 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 29 Став ПО: У си ту а ци ја ма ка да је дан ле кар има два или ви ше ра до ва на истом кон гре су, сва ки од тих радо ва тре ба по себ но бо до ва ти, а по ва же ћем Пра вил нику, јер је у сва ки рад и уло жен по се бан труд и зна ње, без об зи ра што се они пре зен ту ју на истом пре да ва њу. Ова кав став ПО за сно ван је на по тре би да сви ле ка ри мо гу оства ри ти мак си мал ни бе не фит за сво је зна ње и уло же ни труд. Ка кав је ста тус ле ка ра ко ји има ју пре ки де у рад ном ан га жо ва њу, као и ле ка ра ко ји су на бо ло ва њу ду же од шест ме се ци са пре ки ди ма? Став ПО- Ле ка ри ко ји има ју пре ки де у рад ном анга жо ва њу (рад на од ре ђе но вре ме) ду жни су да са купља ју бо до ве за вре ме док су рад но ан га жо ва ни. Њихо ва ли цен цна го ди на не по кла па се са ка лен дар ском го ди ном, од но сно она прак тич но тра је 12 рад них, а не 12 ка лен дар ских ме се ци. Сви ле ка ри ко ји има ју ова кав ста тус су ду жни да у скла ду са Ста ту том ЛКС, оба ве шта ва ју Ко мо ру о про мена ма и да ту ми ма пре стан ка и по чет ка по нов ног рад ног ан га жо ва ња уз при ла га ње од го ва ра ју ћих до ка за. Исто ва жи и за ле ка ре ко ји од су ству ју са ра да због боло ва ња и слич но - оба ве зни су да до ста ве ди о каз о време ну про ве де ном на бо ло ва њу, ка ко би им се тај пе ри од еви ден ти рао у Ко мо ри и на осно ву че га би се про ду жава ла ва жност ли цен це. Сло же ни је слу ча је ве це ни ће по је ди нач но ПО за меди цин ско обра зо ва ње по на о соб. На осно ву че га здрав стве на уста но ва утвр ђу је да је ле кар оства рио нај ма ње 50 од сто бо до ва из обла сти сво је ли цен це? (Пи та ње се од но си на при ме ну чл. 9. ст. 3. тач. 2. Пра вил ни ка о ли цен ци ра њу). Став ПО- Ана ли зом од ред бе чл. 9. ст. 3. тач. 2. Правил ни ка о ли цен ци ра њу ко ји пред ви ђа да ле кар мо ра ра ди об на вља ња ли цен це да до ста ви и по твр ду из дату од стра не здрав стве не уста но ве да је сте као нај ма ње 50 од сто бо до ва из обла сти за ко ју му је из да та ли ценца, овај ПО за у зи ма став, од но сно пред ла же По себ ном од бо ру за ме ди цин ско обра зо ва ње ЛКС и Управ ном од бо ру ЛКС да се ова ква од ред ба уки не, јер је је ди но Ле кар ска ко мо ра та ко ја има та кве по дат ке и ко јој је и ста вље но у над ле жност об на вља ње ли цен це, те да здрав стве на уста но ва ова кве по твр де не мо же из дава ти без по да та ка ко је има Ко мо ра. Да кле, из да ва ње та квих по твр да тре ба да бу де у над ле жно сти Ко мо ре, а до уки да ња ове од ред бе, пред ла же се да здрав ствене уста но ве мо гу из да ва ти та кве по твр де ис кљу чи во на ба зи по да та ка из по твр да ко је из да је ПО за ме дицин ско обра зо ва ње. Да ли по сто ји оба ве за еду ко ва ња ле ка ра-пен зи о не ра? Став ПО - Ле ка ри ко ји има ју ста тус пен зи о не ра, а рад но су ан га жо ва ни у стру ци, има ју оба ве зу по ха ђања про гра ма КЕ, а ле ка ри ко ји још увек ра де, а на лазе се пред пен зи јом, та ко ђе су ду жни да се еду ку ју и до ста ве Ко мо ри од го ва ра ју ће до ка зе о то ме. Све ово из раз ло га што је по ва же ћим про пи си ма рад но ан гажо ва ње у стру ци ну жно по ве за но са кон ти ну и ра ним еду ко ва њем и мо ра би ти по кри ве но од го ва ра ју ћим ма. сер ти фи ка ти Koнтинуирана ме ди цин ска еду ка ци ја при о ри тет У то ку го ди не, Ле карска ко мо ра Ср би је је, након спро ве де не ан ке те ко ја је ука за ла на ви сок сте пен за ин те ре со ва но сти ме ђу ле ка рима, кре ну ла у ре а ли за ци ју програ ма кон ти ну и ра не ме ди цин ске еду ка ци је. Реч је, пре све га, о дома ћим кур се ви ма дру ге ка те го рије ко ји об ра ђу ју ак ту ел не ме ди коле гал не те ме. У ор га ни за ци ји про гра ма конти ну и ра не еду ка ци је по себ но је ак тив на Ре ги о нал на ле кар ска комо ра за цен трал ну и за пад ну Срби ју, у свим ње ним под руч ним кан це ла ри ја ма. Ви сок ни во ан гажо ва но сти и успе шна ре а ли за ција про гра ма ће сва ка ко обе ле жи ти рад Од бо ра за ме ди цин ско образо ва ње ове ре ги о нал не ко мо ре и у те ку ћој го ди ни. До ма ја ме се ца, кур су По сту пање у слу ча ју ле кар ске гре шке, ко ји је одр жан је у шест под руч них канце ла ри ја (Кра гу је вац, Сме де ре во, Ча чак, Ја го ди на, Ша бац и Ло зница), при су ство ва ло је укуп но ле ка ра. Кур су Ле кар ска гре шка и оси гура ње при су ство ва ло је 659 ле кара, а ор га ни зо ван је у три под ручне кан це ла ри је (Ћу при ја, Ша бац и Ужи це), док је на струч ном са станку Струч на гре шка одр жа ном у Сме де рев ској Па лан ци, па сив но уче шће узе ло 125 ле ка ра. Кра гу је вац је кра јем мар та био до ма ћин јед не од нај по се ће ни јих и нај бо ље ор га ни зо ва них кон ферен ци ја до са да, са те мом Етички аспек ти кра ја жи во та. Два симпо зи ју ма у окви ру кон фе рен ци је ( Етич ки аспек ти па ли ја тив не игери ја триј ске не ге и Ле че ње уми рућих па ци је на та - етич ки иза зо ви, огра ни че ња и не до у ми це ), прати ло је укуп но ле ка ра (862 и 832), не са мо из ре ги о на, већ из целе Ср би је. Уку пан број ле ка ра ко ји су по сети ли про гра ме кон ти ну и ра не едука ци је у ор га ни за ци ји РЛКЦЗС је Они су ти ме по про гра му обез бе ди ли од че ти ри до14 бо до ва нео п ход них за об на вља ње ли ценце, што је знат но ви ше у од но су на исти пе ри од про шле го ди не. До кра ја те ку ће го ди не, број бодо ва би ће знат но уве ћан, ако се

30 30 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Уводна реч директорке Коморе на Конференцији Етички аспекти краја живота Стручна служба РЛКЦЗС има у ви ду број но во а кре ди то ваних про гра ма у апри лу ме се цу, који ће у ре ги о ну би ти ор га ни зо вани у гра до ви ма где бу де по сто ја ла од го ва ра ју ћа за ин те ре со ва ност лека ра. Про гра ми на ве де ни у при ло гу, акре ди то ва ни у апри лу 2012, по држа ни су од стра не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и као та кви мо гу се бес платно по ха ђа ти до кра ја те ку ће. 1. Ре фор ма при мар не здрав стве не за шти те у Ср би ји - до кле се сти гло и ку да се иде (А /12) Акре ди то ва ни до ма ћи курс II кате го ри је (број бо до ва 8/4 *) ; Пре да ва чи: Прим. др Та тја на Радо са вље вић, доц. др Ђор ђе Алем пије вић, др Алек сан дар Ра до са вље вић, др Го ран Сто јиљ ко вић, дипл. правник Ире на Ђо кић. *) број бо до ва ко ји се до де љу ју преда ва чу и па сив ним уче сни ци ма; 2. Прин ци пи ре ха би ли та ци је хронич них бо ле сни ка (А /2012) Акре ди то ва ни до ма ћи курс II кате го ри је (број бо до ва 7/4); Пре да ва чи: Проф. др Дра га на Мата но вић, проф. др Ол га По по вић, др Бран ка Ла зић, др Оли ве ра Ћир ковић. Prof. dr David Steinhorn (САД) Др Даница Михајловић 3. За шти та пра ва па ци јен та и про фе си о нал на де лат ност ле ка ра (А /2012) Акре ди то ва ни дома ћи курс II ка те го ри је (број бо дова 8/4); Пре да ва чи: Прим. др Та тја на Радо са вље вић, доц. др Ђор ђе Алем пије вић, доц. др Сне жа на Па вле кић, доц. др Дра ган Јеч ме ни ца. Учесници Стручне конференције Етички аспекти краја живота 4. Од нос ле кар - па ци јент у да нашњем тре нут ку (А /12) Ре а кре ди то ва ни до ма ћи курс II ка те го ри је (број бо до ва 6/3); Пре да ва чи: Асс. мр. сци. мед. др Алек сан дра Ан то вић, прим. др Слави ца Ђу ро вић Мла де но вић, др Јасми на Иван че вић. 5. Пер спек ти ве раз во ја ква ли те та здрав стве не за шти те у Ср би ји (А / 12) Акре ди то ва ни до ма ћи курс II кате го ри је (број бо до ва 7/4) Пре да ва чи: Проф. др Ве сна Бје говић Ми ка но вић, Ве сна Ко раћ, Мирја на Жив ко вић Шу ло вић. 6. Етич ки, де он то ло шки и прав ни аспек ти ле кар ске про фе си је (А / 12) Акре ди то ва ни до ма ћи курс II кате го ри је (број бо до ва 8/4); Пре да ва чи: Прим. др Та тја на Радо са вље вић, доц. др Ђор ђе Алем пије вић, доц. др Сне жа на Па вле кић,

31 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // Ле кар ска од го вор ност - етички, кри вич ни и гра ђан ско прав ни аспек ти (А / 12) Акре ди то ва ни до ма ћи курс II кате го ри је (број бо до ва 8/4); Пре да ва чи: Прим. др Та тја на Радо са вље вић, доц. др Ђор ђе Алем пије вић, доц. др Сне жа на Па вле кић, доц. др Дра ган Јеч ме ни ца, Де јан Ба бић. 9. Етич ки и прав ни аспек ти здравстве не де лат но сти у уста но ва ма за из вр ше ње кри вич них санк ци ја (А / 12) Акре ди то ва ни до ма ћи курс I кате го ри је (број бо до ва 12/6) Пре да ва чи: Прим. др Та тја на Радо са вље вић, др Сла ви ца Ђу ро вић, доц. др Дра ган Јеч ме ни ца, доц. др Вла ди мир Јо вић, доц. др Ђор ђе Алем пи је вић, Ми лош Јан ко вић. Прим. др Сла ви ца Ђу ро вић Мла де но вић доц. др Дра ган Јеч ме ни ца, Де јан Ба бић. 7. Етич ки и прав ни аспек ти обавља ња ле кар ске про фе си је (А / 12) Ass. dr Jack C. Olson (САД) Акре ди то ва ни до ма ћи курс II кате го ри је (број бо до ва 8/4); Пре да ва чи: Прим. др Та тја на Ра доса вље вић, доц. др Ђор ђе Алем пи јевић, доц. др Сне жа на Па вле кић, доц. др Дра ган Јеч ме ни ца, Де јан Ба бић. На ве де на ли ста пре по ру че них про гра ма ажу ри ра се то ком годи не. Ди на ми ка ре а ли за ци је за ви си од ин те ре со ва ња ле ка ра и мо же се прати ти у окви ру по себ них ка лен да ра кон ти ну и ра не еду ка ци је до ступ них на ин тер нет стра на ма ЛКС и ре ги о нал них ко мо ра. Др Слађана Илић У ОР ГА НИ за ЦИ ЈИ РЛ КЈИС 5. АПРИ ЛА ОДР ЖАН ЈЕ Се ми нар о ква ли те ту Зна чај ква ли те та здрав стве не за шти те и нео п ход ност ње го вог стал ног уна пре ђе ња Се ми нар по све ћен раз ма тра њу ак ту ел не си ту а ције и пер спек ти ве раз во ја ква ли те та здрав стве не за шти те и без бед но сти па ци јен та у Ре пу бли ци Ср би ји, одр жан је 5. апри ла у ор га ни за ци ји Реги о нал не ле кар ске ко мо ре ју го и сточ не Ср би је. Ква ли тет се пред ста вља као сте пен у ко ме пру жене здрав стве не услу ге по ве ћа ва ју ве ро ват но ћу же љених ис хо да по здра вље у скла ду са са да шњим про феси о нал ним зна њем. По ред при ка за ва же ћих про пи са у овој обла сти, по себ но ће се ука за ти на од го ва ра ју ће про це ду ре и по тре бу стал ног про це њи ва ња ква ли те та здрав стве не за шти те на свим ни во и ма пу тем по ка за теља ко ји се од но се на обез бе ђе ност ста нов ни штва здравстве ном за шти том, ка па ци тет здрав стве них уста но ва, опре му, а пре све га про це се и ре зул та те ра да и ис хо де по здра вље ста нов ни ка. Ква ли тет на здрав стве на за шти та би тре ба ло да бу де де ло твор на (ефек тив на), ис пла ти ва (ефи ка сна), до ступна, без бед на, пра вед на, од го ва ра ју ћа, пра во вре ме на, при хва тљи ва, усме ре на ка па ци јен ту, за до во ља ва ју ћа, кон ти ну и ра на, и да во ди уна пре ђе њу здра вља ко рисни ка/па ци је на та. Се ми на ром су би ле об у хва ће не сле де ће те ме: Прав на ре гу ла ти ва у обла сти ква ли те та здрав ствене за шти те, Ква ли тет и и по ка за те љи ква ли те та у при мар ној здрав стве ној за шти ти, Ква ли тет и по ка за те љи ква ли те та у се кун дар ној и тер ци јар ној здрав стве ној за шти ти. По сле из ла га ња пре да ча ор га ни зо ва на је ди ску си ја. Пре да ва чи на се ми на ру би ли су ис так ну ти струч њаци из обла сти јав ног здра вља и ква ли те та здрав стве не за шти те: проф. др Ве сна Бје го вић Ми ка но вић, управни ца Ин сти ту та за со ци јал ну ме ди ци ну Ме ди цин ског фа кул те та Уни вер зи те та у Бе о гра ду и пред сед ни ца Ре пу блич ке струч не ко ми си је за стал но уна пре ђе ње ква ли те та здрав стве не за шти те; др сц. мед. Ве сна Кораћ, са мо стал ни струч ни са рад ник у Ин сти ту ту за јавно здра вља Ср би је Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут, члан Ре пу блич ке струч не ко ми си је за стал но уна пре ђе ње ква ли те та здрав стве не за шти те; спец. др. мед. Мир ја на Жив ко вић Шу ло вић, спе ци ја ли ста со ци јал не ме ди цине, са мо стал ни струч ни са рад ник у Ин сти ту ту за јав но здра вље Ср би је Др Ми лан Јо ва но вић Ба тут, члан Репу блич ке струч не ко ми си је за стал но уна пре ђе ње квали те та здрав стве не за шти те. Се ми нар је одр жан у ни ce. шком хо те лу Тami Re si den

32 32 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 РЕГИОНАЛНA ЛЕКАРСКA КОМОРA ЗА ЦЕН ТРАЛ НУ И ЗА ПАД НУ СР БИ ЈУ АНА ЛИ зи РАН РАД ПОД РУЧ НИХ КАН Це ЛА РИ ЈА // АК ТИВ НО СТИ ЧЛА НО ВА ОР ГА НА КО МО Ре, као и рад СТРУЧ Не СЛУ ЖБе у пе РИ О ДУ од 1. ЈА НУ А РА до 15. МА ЈА ове ГО ДИ Не // АК тив НО Сти СКУП ШтИ НЕ РЛК На сед ни ци Скуп шти не, одр жа ној у фе бру а ру годи не, до не те су, као нај бит ни је, од лу ке о усва ја њу финан сиј ског из ве шта ја за го ди ну, фи нан сиј ског плана за го ди ну, као и пред ло зи од го ва ра ју ћих од лу ка ко ји су упу ће ни Скуп шти ни ЛКС на раз ма тра ње. АК тив НО Сти ИЗ ВР ШНОГ ОД БО РА РЛК Из вр шни од бор РЛК одр жао је у овом пе ри о ду две ре дов не и јед ну те ле фон ску сед ни цу на ко ји ма су разма тра на те ку ћа пи та ња и до не те од лу ке ко је се ти чу ре дов ног ра да Ко мо ре. Та ко ђе, ана ли зи ран је рад подруч них кан це ла ри ја и до не те од го ва ра ју ће од лу ке у циљу уна пре ђе ња њи хо вог ра да. АК тив НО Сти ПО СЕБ НИх ОД БО РА По се бан од бор за јав но здра вље и при мар ну здравстве ну за шти ту у др жав ној прак си у го ди ни одржао је јед ну сед ни цу на ко јој су раз ма тра ни из ве шта ји са сед ни це од бо ра ЛКС и Ко ми си је за хит ну ме ди цинску по моћ. По се бан од бор за ме ди цин ско обра зо ва ње одр жао је две ре дов не сед ни це на ко ји ма је по ред усва ја ња Плана ра да за го ди ну из вр ше на ана ли за пу та сер тифи ка та за го ди ну, и као и спро ве де них акре ди това них про гра ма кон ти ну и ра не еду ка ци је на под руч ју Ре ги о нал не ко мо ре у и пр вом тро ме сеч ју годи не. Та ко ђе је утвр ђен план одр жа ва ња ме ди ко-ле галних про гра ма на под руч ју РЛК и усво јен из ве штај о одржа ној Кон фе рен ци ји Етич ки аспек ти кра ја жи во та. По се бан од бор за ме ди цин ску ети ку одр жао је две сед ни це на ко ји ма је, осим раз ма тра ња пи та ња тај ности по да та ка у окви ру ин фор ма ци о ног си сте ма у здравству, и при пре ма за Кон фе рен ци ју Етич ки аспек ти краја жи во та, усво јен План ра да за го ди ну. По се бан од бор за се кун дар ну и тер ци јар ну здравстве ну за шти ту у др жав ној прак си та ко ђе је одр жао сед ни цу на ко јој је усво јио План ра да за го ди ну. По се бан од бор за струч на пи та ња и струч ни надзор са стао се два пу та. На тим сед ни ца ма до нет је План ра да за го ди ну, а раз ма тра ју ћи ра ни је утвр ђе не те ме, и за кљу чак о по кре та њу ини ци ја ти ве за из ме ну Пра вил ни ка о бли жим усло ви ма, на чи ну и по ступ ку за до би ја ње на зи ва при ма ри јус. По се бан од бор за при мар ну здрав стве ну за шти ту у при ват ној прак си одр жао је две те ле фон ске сед ни це на ко ји ма су по др жа ни ста во ви и за кључ ци до не ти на од бо ру ЛКС, а у на ред ном пе ри о ду ће од бор мо ћи бо ље да функ ци о ни ше об зи ром да ће са став од бо ра би ти допу њен са три чла на чи ји из бор пред сто ји. Суд ча Сти Суд ча сти РЛК је у пр вих пет ме се ци го ди не примио три пред ло га од ко јих је је дан од ба чен као не до пуштен, а пре о ста ла два су у фа зи ис тра ге. КО МИ СИ ЈА ФОН ДА СО ЛИ ДАР НЕ ПО МО ћи Ко ми си ја Фон да со ли дар не по мо ћи, у из ве штај ном пе ри о ду, одр жа ла је три седницe и раз ма тра ла укуп но је да на ест под не тих зах те ва. Од укуп ног бро ја при мље них зах те ва у јед ном случа ју по моћ ни је до де ље на, јер под но си о ци зах те ва нису ис пу ња ва ли усло ве про пи са не Пра вил ни ком о соли дар ној по мо ћи. Струч НА СЛУ жба Струч на слу жба РЛКЦЗС је у из ве штај ном пе ри о ду при ми ла 129 зах те ва за упис у Име ник ле кар ске ко море Ср би је, док је, исто вре ме но, из еви ден ци је бри са но 15 ле ка ра због про ме не ме ста пре би ва ли шта и пре ласка у дру гу Ре ги о нал ну ле кар ску ко мо ру, а је дан зах тев за бри са ње об ра ђен је због оба ве зе ле ка ра да бу де члан Ко мо ре би о хе ми ча ра. У овом пе ри о ду из да то је 198 лицен ци, и то су 84 ли цен це до де ље не ле ка ри ма ко ји су за по че ли рад ни од нос, а 114 ли цен ци је из да то по захте ву за из ме ну ли цен цног ли ста због ре зли чи тих проме на по да та ка. Та ко ђе, из вр ше на је ди стри бу ци ја Гла сник -а подруч ним кан це ла ри ја ма. У кон ти ну и те ту се ра ди и на уно су по да та ка у је динстве ни ин фор ма ци о ни си стем. Све осно ва не под руч не кан це ла ри је, а њих је 10, приво де кра ју из ра ду по твр да о са ку пље ним бо до ви ма за нај ве ћи број ле ка ра ко ји ма је прет ход на ли цен цна годи на ис те кла. Струч на слу жба је, та ко ђе, уче ство ва ла у ор га ни за цији одр жа ва ња не ких про гра ма кон ти ну и ра не еду ка ци је по др жа них од стра не Ле кар ске ко мо ре Ср би је, а у це лости је са мо стал но ра ди ла тех нич ку ор га ни за ци ју Конфе рен ци је Етич ки аспек ти кра ја жи во та ко ја је одр не. жа на у Кра гу јев цу 30. и 31. мар та го ди

33 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 33 >>> ИС ТРА ЖИ ВА ЊА >>>>>>>>> Базен Ташмајдан Кре ТА њем до здра ВЉА СВА КИ ТРЕ ЋИ ЛЕ КАР у без БеД НОЈ зо НИ У овој го ди ни Ле кар ска ко мо ра Ср би је као је дан од при о ри тет них за да та ка по ста ви ла је ис тражи ва ње здрав стве ног ста ња сво јих чла но ва, утвр ђи ва ње глав них фак то ра ри зи ка за ње гово на ру ша ва ње и њи хо во от кла ња ње. Фи зич ка не ак тив ност јед на је од нај о збиљ ни јих после ди ца са вре ме ног на чи на жи во та и тех но ло шке рево лу ци је. Ве о ма че сто сво јим па ци јен ти ма, и као превен ти ву и као део ле че ња, са ве ту је мо по ја ча ну фи зич ку ак тив ност, а са ми о то ме не во ди мо до вољ но ра чу на. У то ку Кон ти ну и ра не ме ди цин ске еду ка ци је Крета ње мо же да за ме ни ле ко ве оба вље но је ис пи ти ва ње на ви ка ле ка ра Ме ђу на род ним упит ни ком о фи зич кој ак тив но сти (IPAQ). То је стан дар ди зо ван ин стру мент за по ре ђе ње по да та ка о ути ца ју фи зич ке ак тив но сти на здра вље. Пи та ња у окви ру упит ни ка од но си ла су се на вре ме ко је су ле ка ри про ве ли фи зич ки ак тив ни то ком по след њих се дам да на, ак тив но сти и на рад ном ме сту и код ку ће, у то ку од ла ска и по врат ка са по сла, као и за вре ме ре кре а ци је. Ре зул та ти се из ра жа ва ју у МЕТ-има (ми ну ти фи зичке ак тив но сти днев но у то ку не де ље), па смо их и ми та ко из ра жа ва ли. За пра вил но ту ма че ње ре зул та та потреб но је узе ти у об зир да ли је кре та ње сва ко днев но, нај ма ње пет да на у не де љи. Ан ке ти ра ли смо 171 ле ка ра са те ри то ри је Бе о гра да (слу чај ни узо рак). На пи та ње ко ли ко са ти про ве де дневно у се де ћем по ло жа ју до би ли смо сле де ће ре зул та те:

34 34 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Са ти се де ња го ди на го ди на Пре ко 50 го ди на Пре ко ,09 од сто се ди од че ти ри до осам са ти; 61,4 од сто од осам до 12 са ти и 34,5 од сто ви ше од 12 са ти. ка те го риза ци ја Жен ски пол мет ме та Пре ко 1500 ме та Му шки пол укуп но Ан ке ти ра ни ле ка ри ко ји су свр ста ни у гру пу од ну ла до 600 МЕТ-а, њих 21,64 од сто, не до вољ но се кре ће и у ве ли ком је ри зи ку за обо ле ва ње. Дру га гру па, ко ју чи ни 42,69 од сто, ис пу ња ва са мо ми ни мум кре та ња, а са мо тре ћа гру па, од но сно 35,67 од сто ле ка ра, има ре до ван фи зич ки тре нинг и на ла зи се у без бед ној зо ни. Ка да се ана ли зи ра уз ра сно до ба ис пи та ни ка до ла зи се до за ни мљи вог по да тка да фи зич ка ак тив ност-неак тив ност не за ви си зна чај но од го ди на, та ко да не ма ве ли ке раз ли ке из ме ђу гру па: Го ди не ста ро сти мет ме та Пре ко 1500 ме та Пре ко ,85 од сто не ак тив них је у ста ро сном до бу од 30 до 40 го ди на; 7,60 од сто код гру пе од 41 до 50 го ди на; и 8,18 од сто код ста ри јих од 50 го ди на. На пи та ње о здрав стве ним те го ба ма до би ли смо следе ће од го во ре: мет ме та Пре ко 1500 ме та Цер ви кал ни лум бал ни син дром Го ја зност Де пре си ја, раз дра жљивост Цер ви кал ни и лум бал ни син дром го то во је исто прису тан и код не ак тив них и уме ре но ак тив них (тре ба узети у об зир ду го трај но се де ње). Нај ве ћа гру па без те гоба је код уме ре но ак тив них, а нај ви ше де пре сив них и раз дра жљи вих је код не ак тив них. На пи та ње да ли же ле да по ве ћа ју фи зич ку ак тивност 153 ан ке ти ра них ле ка ра од го во ри ло је по тврд но, де вет је да ло не га ти ван од го вор, док ше сто ро ни је одго во ри ло. Ка да је у пи та њу вр ста ак тив но сти, 88 докто ра од лу чи ло се за пли ва ње, 38 за тр ча ње или бр зо хо да ње, 19 за би ци кли зам, 18 за те ре та ну, шест за јо гу и пи ла тес и два за плес. Ви кен дом њих 102 во ли да се ре кре и ра, а рад ним да ном 51 док за 18 од го ва ра ју било ко ји тер ми ни. РЛК Бе о гра да је за сво је чла но ве од 1. мар та ове го дине обез бе ди ла тер мин у олим пиј ском ба зе ну под ба лоном у Спорт ско ре кре а тив ном цен тру Та шмај дан су ботом од 17 до 18 ча со ва. За ко ри шће ње тре ба по не ти са мо члан ску кар ту Ле кар ске ко мо ре Ср би је. И не за бо ра ви те: Кре та ње мо же да за ме ни мно ге ле ко ве а ни је дан лек не мо же да за ме ни кре та ње. (Tis sot) Др Бран ка Ла зић Без те го ба По ви шен крв ни при ти сак Балон у Спортском центру Ташмајдан

35 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 35 РЕ А ГО ВА ЊА Да ли учи мо на при ча ма ко је се по на вља ју? Пи ше: Проф. др Дра ган Де лић, пред сед ник Здрав стве ног са ве та Ср би је Про гла ше њу пан де ми је виру сом ин флу ен це А (тип H1N1), од стра не Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је 11. ју на го ди не, прет хо ди ла је пла не тар на хи сте ри ја ко ја је имала сво је ис хо ди ште и упо ри ште, изме ђу оста лог, и у не ким објек тивним окол но сти ма. На и ме, прет ход на епи де ми ја ви ру сом avian ин флу ен це H5N1 ( птич ји грип ) до не ла је мно го број не ком пли ка ци је и кли нич ки се презен то ва ла као мул ти си стем ска бо лест са смртно шћу код око 60 од сто бо ле сни ка. Пр ви епи деми о ло шко-кли нич ки из ве шта ји о H1N1 ви ру сној ин фек ци ји у Мек си ку ука зи ва ли су, та ко ђе, на ви со ку смрт ност. У пи та њу је био но ви ви рус са ко јим наш имун ски (од брам бе ни) си стем ни је имао ис ку ства, са оче ки ва ном и ре ал ном прет по став ком о мо гу ћем ра пид ном ши ре њу ин фек ци је са свим мо гу ћим по сле ди ца ма: меди цин ским (ком пли ка ци је, смрт ност), еко номским, со ци јал ним, етич ким, итд. Му дрост, ис ку ство и зна ње увек на ла жу опрез ка да су у пи та њу ви ру си. То ком пан де ми је могу ће су му та ци је ви ру са и пре ра спо де ла ге нетич ког ма те ри ја ла са дру гим ви ру си ма, живо тињ ског или ху ма ног по ре кла, што мо же ре зул ти ра ти те жим кли нич ким то ком бо лести и ве ћом смрт но шћу. Здрав стве ни си стем, па и це ло дру штво, мо ра ју би ти спрем ни и за тај мо гу ћи сце на рио. Ме ђу тим, кључ ни ме ди цински и ис ку стве ни став је сте да је ток пан де мије гри па увек не пред ви див. Ис ти чем чи ње ни цу да се пр ва пан де ми ја, ва лид но до ку мен то вана, де си ла го ди не и да је од та да опи са на 31 пан де ми ја што је са свим до вољ но за сти цање ре спек ти бил ног зна ња о не пред ви ди во сти но вих ви ру сних ин фек ци ја. У су бјек тив не фак то ре, ко ји су до ве ли до плане тар не хи сте ри је укљу чу јем ши ро ко при сут но не зна ње о би о ло шким мо гућ но сти ма, ра зно врсно сти и зна ча ју/упли ву ви ру са на наш це ло купан жи вот, али не ис кљу чу јем мо гућност и ути ца ја фар ма це ут ских ку ћа, ме ди ја, не фор мал них гру па ко ји из раз ли чи тих ин те ре са и по бу да форми ра ју јав но ми шље ње и по на ша ње ве ћи не ста нов ни штва. Ши ро ко доступ на мо гућ ност ко ри шће ња интер не та до не ла је, по ред еви дент них ко ри сти у сфе ри ин фор ми са но сти и еду ка ци је, и мо гућ ност пла си рања дез ин фор ма ци ја и по лу и сти на о H1N1 пан де ми ји и ефи ка сно сти/безбед но сти вак ци не про тив гри па. Први пут у исто ри ји ху ма не ме ди ци не су о чи ли смо се, као ор га ни зо ван здрав стве ни си стем, са непри ја те љем ко га је те шко по бе ди ти: ан ти вакци нал ни по крет ко ји се ко ри стио свим мо гу ћим сред стви ма. И мо ра мо при зна ти, тај рат смо изгу би ли и по ред чи ње ни це да је вак ци на јед но од нај ве ћих, ако не и нај ве ће от кри ће у це ло куп ној исто ри ји ху ма не ме ди ци не. Несагледиве последице негативне кампање? Уко ли ко се осло бо ди мо свих па ра ме ди цинских и днев но-по ли тич ких ути ца ја, про гла шење епи де ми је H1N1 ви ру сне ин фек ци је у на шој зе мљи би ло је струч но оправ да но, као и на ложе не ван ред не ме ре за ње но су зби ја ње од стране По себ не рад не гру пе Ми ни стар ства здра вља. И по ред пред у зе тих ме ра, умр ла је, ко ли ко је ме ни по зна то, 161 осо ба (пет пу та ви ше не го током епи де ми је ва ри о ле!). Ра ди ло се пре те жно о мла дим осо ба ма, са те шком упа лом плу ћа и ин су фи ци јен ци јом ди са ња, што ни смо ви ђа ли то ком епи де ми ја се зон ског гри па. Све те осо бе би ле би жи ве, па и 10 труд ни ца, да су вак ци ниса не про тив гри па. Пот пу но је не при хва тљи во и не схва тљи во да су љу ди уми ра ли, а да је вакци на би ла до ступ на, бес плат на, са изу те но добрим без бед но сним про фи лом. У Ре пу бли ци Ср би ји ни је ре ги стро ва на ни једна озбиљ на не же ље на ре ак ци ја на кон иму низа ци је и по ред ин те зив ног ис тра жи ва ња сва ке при ја вље не сум ње. Си та ци ја је би ла, али не само у на шој зе мљи, пот пу но ира ци о нал на, апсурд на, а са мо рал не (етич ке) стра не пот пу но

36 36 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Тре ба ло је ви ше ис ти ца ти при ме ре зе ма ља са ви со ким стан дар дом жи вље ња, со ци јал не бри ге, по ве ре ња у ор га не вла сти и до бро ор га ни зо ва ним здрав стве ним си сте мом, нпр. Швед ске где је вак ци ни са но 70 од сто по пу ла ци је, или у Фин ској 30 од сто не при хва тљи ва. Лич но сма трам, да по сто ји, у нај ма њу ру ку, мо рал на од го вор ност свих јав них лич но сти (ле ка ра, по ли ти ча ра, но ви на ра...) који су пу тем јав них ме ди ја за го ва ра ли од би ја ње вак ци на ци је. Са дру ге стра не, сва ко од нас јесте од го во ран за сво је здра вље, али и за здравље љу ди у сво јој око ли ни: нпр. ин фек ци ја H1N1 мо же код нас про те ћи без ком пли ка ци ја, али код дру ге осо бе, ко јој смо пре не ли ту ин фек цију, она мо же би ти фа тал на. И то смо ви ђа ли код нај бли жих срод ни ка. Исти не ра ди, то ком пан де ми је H1N1 ви ру сне ин фек ци је, уоче ни су не до ста ци у обла сти ко орди на ци је ак тив но сти, у ра ду мул ти сек тор ских те ла здрав стве ног си сте ма Ср би је, у обла сти промо ци је иму ни за ци је и у обла сти ко му ни ка ци је са јав но шћу. Чи ње ни ца да мно ги здрав стве ни рад ни ци ни су про мо ви са ли иму ни за ци ју, као нај е фи ка сни ју, нај јед но став ни ју, нај си гур ни ју и нај е ко но мич ни ју ме ру у пре вен ци ји и су зби јању ин фек ци ја, већ су чак и де мо ти ви са ли грађа не спро во де ћи не га тив ну кам па њу, зах те ва по себ ну рас пра ву у сек ци ја ма Срп ског ле карског дру штва и Ле кар ској ко мо ри. По себ ну за бу ну, са по гре шним ин фор ма ција ма, чи ни ли су по је ди ни ме ди ји ан га жу ју ћи ле ка ре ко ји ни су струч но ком пен тент ни за ову област ху ма не ме ди ци не. Тре ба ло је ви ше ис тица ти при ме ре зе ма ља са ви со ким стан дар дом жи вље ња, со ци јал не бри ге, по ве ре ња у ор га не вла сти и до бро ор га ни зо ва ним здрав стве ним си сте мом, нпр. Швед ске где је вак ци ни са но 70 од сто по пу ла ци је, или у Фин ској 30 од сто. Експли цит но не га ти ван став пољ ске ми ни стар ке здра вља те шко је ко мен та ри са ти без ве ро до стојних по да та ка о мор би ди те ту и мор та ли те ту у до тич ној зе мљи то ком пан де ми је. Трошкови лечења вишеструко скупљи И на ше ис ку ство из пан де ми је ука зу је да иза кам па ње не тре ба да сто је лич но сти из сфе ре по ли ти ке, већ здрав стве ни рад ни ци, здрав ствени си стем и, по себ но, Ин сти тут за јав но здравље Ре пу бли ке Ср би је. Ни ко ни је са гле дао ни еко ном ску стра ну панде ми је, ко ја је сте ва лид на за сва ко здра во разум ско дру штво. Ле че ње јед ног бо ле сни ка у једни ци ин те зив не не ге из но си ло је пре ко ди на ра, а у оп штој не зи до ди нара. Број кућ но ле че них и из нос тро шко ва (анти ви ру сна те ра пи ја, ан ти би о ти ци, итд.) те шко је и прет по ста ви ти. Од су ство ва ње са по сла, купо ви на не спе ци фич них ме ра за шти те, итд. додат но по ве ћа ва ју тро шко ве ко ји, си гу ран сам, за не ко ли ко пу та пре ма шу ју тро шко ве ком плетне вак ци на ци је. И ова епи де ми ја учвр сти ла је мо је убе ђе ње о зна ча ју и нео п ход но сти бр жег раз во ја Ин сти тута за ви ру со ло ги ју, вак ци не и се ру ме Тор лак, као кру ци јал не уста но ве у ди јаг но сти ци и превен ци ји ин фек тив них бо ле сти. Не тре ба би ти по себ но му дар, па за кљу чи ти да се ра ди о здравстве ној уста но ви од на ци о нал ног зна ча ја. Афера око набавке вакцина нанела штету здравств На бав ка и ку по ви на вак ци не про тив гри па не ма ни ка кве ве зе са здрав стве ним рад ни цима, већ је кла си чан при мер мо гу ће ко руп ци је у си сте му јав них на бав ки у ко ји ма уче ству ју, из ме ђу оста лог, и др жав ни чи нов ни ци. Ме ђу тим, не же лим да ели ми ни шем пра во на не ви ност до до но ше ња пра вич не и не дво смисле не од лу ке су да. Као гра ђа ни ну, сме та ју ми про прат не ма ни фе ста ци је си ле, на бе ђе не не погре ши во сти над ле жних ор га на, ви ше ме сеч ни бо рав ци оп ту же них у ис тра жном за тво ру, као и ис кљу чи во и на ви јач ко пи са ње де ла штампе у го то во свим до са да шњим, мно го број ним и ви ше знач ним афе ра ма у на шем дру штво, па и по пи та њу ку по ви не вак ци на. Искре но се пла шим да се на тај на чин припре ма ју гра ђа ни на је ди ну мо гу ћу од лу ку, а са дру ге стра не, вр ши при ти сак на суд ство да оправ да та ква оче ки ва ња. При ста ли ца сам оба зри во сти, кри тич но сти, ви ше стра не и више стру ке про ве ре свих на ве де них чи ње ни ца. Чи ње ни ца је да је ова афе ра, ко ја ис кљу чи во при па да сфе ри јав них на бав ки, на не ла огромну ште ту здрав стве ном си сте му Ср би је и програ му иму ни за ци је. И на кра ју, да ли смо не што на у чи ли из ове пан де ми је? Бо јим се да ни смо, јер је на сту пила за ве ра ћу та ња, по го то во код оних ко ји су во ди ли ан ти вак ци нал ну кам па њу, али и код оних ко ји су има ли оба ве зу (Ми ни стар ство здра вља, Ин сти тут за јав но здра вље) да на крају пан де ми је да ју све о о бу хват ну, објек тив ну и кри тич ку ана ли зу са пред ло гом кон крет них и при мен љи вих ме ра за слич не, иден тич не или те же си ту а ци је у бли жој или да љој бу дућ но сти. Као по зи тив не при ме ре ис ти чем од го вор но и про фе си о нал но ан га жо ва ње епи де ми о ло шке и пе ди ја триј ске сек ци је СЛД, као и за кључ ке Здрав стве ног са ве та Ср би је од 21. ја ну ра не. го ди

37 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 37 >>> МЕ ДИ цин СКИ СКУ по ВИ >>> СА ЈЕД НОГ ОД ЕВРОП СКИХ СУ СРе ТА Ле КА РА ОП ШТЕ/ПО РО ДИЧ НЕ Ме ДИ ЦИ НЕ - WON CA EURo PE ПА ЦИ ЈЕНТ У ЦЕН ТРУ: ХО ЛИ СТИЧ КИ ПРИ СТУП // WON CA ЈЕ ПО зва ЛА ВЛА ДЕ ЕВРОП СКИХ зе МА ЉА ДА УЧИ НЕ ПРИ МАР НУ ЗА ШТИ ТУ ПРИ О РИ ТЕТ НОМ КА ПИ ЈОМ СВО ЈИХ НА ЦИ О НАЛ НИХ ЗДРАВ СТВе НИХ СИ СТе МА // О че му го во ре на ше европ ске ко ле ге? Шта ви де као прио ри те те Оп ште ме ди ци не, и ко ји су пу те ви ко јим, даље, тре ба ићи? По ку ша ћу да пре несем део ат мос фе ре и са др жа ја којим су би ли ис пу ње ни за јед нич ки са ти про ве де ни са овом ме ђу народ ном за јед ни цом ле ка ра оп ште ме ди ци не - по ро дич них док то ра. У ни зу јед на ко ва жних те ма, чији на сло ви до вољ но го во ре, сле де: По ро дич ни ле кар кључ на улога у Ин те гри са ном си сте му здравстве не за шти те; По ро дич на ме дици на и Уни вер зи тет; Мо ти ва ци ја у окви ру про фе си је; Ми гра ци је докто ра у Евро пи; При ла го ђа ва ње на мул ти кул ту лар но дру штво; Брига за оне ко ји пру жа ју здрав ствену за шти ту. Све ове те ме су очи глед но фо куси ра не на раз вој и бу дућ ност профе си је и ле ка ра у њој. Доказ, искуство, саосећање Ни су из о ста ле ни те ме: Ис тра жива ња- пут ка на прет ку; Ути цај ви соке тех но ло ги је на прак су; Умре жава ње мре же; Тран сди сци пли нар ни, на уч ни и струч ни при сту пи ре шава њу здрав стве них про бле ма. Не ке од те ма би ле су: Па ци јент је у цен тру: хо ли стич ки при ступ; Осна жи ва ње па ци јен та; Бри га о ста ри ма; Па ли ја тив но збри ња вање - со ци јал ни кон текст. Бри га за мен тал но здра вље је не за о би ла зна те ма и чи ни ло се да јој је по све ћено нео гра ни че но вре ме. Стан дард но су нај за сту пље ни ји и нај по се ће ни ји тер ми ни по све ће ни Хро нич ним, ма сов ним не за ра зним обо ле њи ма и фак то ри ма ри зи ка ко ји их усло вља ва ју, а про мо ци ја здра вих сти ло ва жи во та по др жа на је из ван ред ном ло ги сти ком. Европ ска, кон вен ци о нал на - офици јел на ме ди ци на све ви ше по казу је ши ри ну сво јих по гле да, ува жава ју ћи ис ку ство и тра ди ци ју. Оту да и за сту пље ност те ма као што су: Алтер на тив на и ком пле мен тар на меди ци на и по ро дич ни ле кар; Са моле че ње pro et con tra. Етич ке ди ле ме увек су при сут не, док се код нас ма ло или ни ма ло о њи ма го во ри. И све што се чу ло чини ло се нај ва жни јим. У не ку ру ку је, упра во, та ко. Не ма не ва жног ако се ба ви те здра вљем љу ди. По себ но је би ло по здра вље но нада ха ну то из ла га ње др Edy Re i se na ко ји нас је под се тио на не ке по стула те на шег по зи ва (та ко зва на три Е): Evi den ce, Ex pe ri en ce, Emp haty До каз, Ис ку ство, Са о се ћа ње. До бра прак са је, да кле, ме ди ци на за снова на на До ка зи ма, ко ја ува жа ва Иску ство, а Са о се ћа ње је Con di tio si ne qua non. Др Еdu Re i sen изнeo je своје бо га то про фе си о нал но и жи вотно ис ку ство, наглашаваjући страст за про фе си ју и осе ћај за дух По родич не ме ди ци не. Он је ре као да су ове емо ци о нал не и ви со ко мо ти виса не ре чи у опа сно сти да се уру ше >>> Рас ту ћи иза зо ви, као што су ста ре ње по пу ла ци је и енорм ни ути цај хро нич них бо ле сти, ја сно по ка зу ју да здрав стве ни мо де ли тре ба да пре тр пе зна чај не про ме не, ка ко њи хо ва одр жи вост не би би ла ком про ми то ва на <<< под те ре том на шег сва ко днев ног по сла, од го вор но сти, но вих зах тева и при ти ска вре ме на. Ко ли ко је ово ак ту ел но у на шим усло ви ма - про су ди те са ми. Но во и охра бру ју ће ис ку ство чека ло је у Free Spe a ker s Cor ners и Ro om for Spon ta ne ity. Ти сло бод ни го вор нич ки угло ви би ли су рас поло жи ви за оне уче сни ке ко ји же ле да из ра зе сво је тач ке гле ди шта, о би ло ко јој те ми, на сло бо дан и нефор ма лан на чин. Ту се мо гао чу ти не са вр ше ни ен гле ски, до ми ни рала је спон тост и ко ле ги јал на ко муни ка ци ја. Документ упућен владама Овај зна чај ни скуп окон чао је рад Са оп ште њем - The Ma la ga State ment. Tај до ку мент упу ћен Вла дама европ ских зе ма ља, из ван ред но је са др жа јан, и нео п ход но га је про

38 38 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 чи та ти у це ло сти. Скра ће ни из вод у сло бод ном пре во ду гла си: Три де сет го ди на уна зад, развој при мар не здрав стве не за шти те оства ри вао се по, та да но вом, мо делу ко ји је по сте пе но уво ђен у свим зе мља ма, и ко ји је по мо гао да се по бољ ша јед на кост, прист пач ност и ефи ка сност, а за сно ван је на холи стич ком при сту пу. Као ре зул тат, по стиг ну то је ви ше ци ље ва: по бољша ње здра вља, сма њен мор би дитет, по ве ћа на јед на кост у пру жа њу здрав стве не за шти те, као и зна чајан по раст ефи ка сно сти здрав ствених си си те ма. Са да про блем ле жи у чи ње ници да је до шло до про ме не те жишта здра ве не по ли ти ке, и при марна за шти та ни је ви ше оса око ко је се здрав стве ни си тем окре ће. Нужне промене здравствених модела Ре сур си су умно го ме ре зер ви са ни за бол нич ке и кон сул тант ске услуге, а про мо ци ју здра вља и пре вентив не ак тив но сти су за не ма ре не. Украт ко, та кви здрав стве ни си стеми су ма ње де ло твор ни не го што то мо гу да бу ду. Им ПРЕ СИ ЈЕ и ЕКС ПРЕ СИ ЈЕ МА ЛА ГА Ма ла га... Из бе ћи ћу кли ше град бога те исто риј ске про шло сти, јер исто рију сма трам не до стој ним ре пре зен том ци ви ли за ци је! На сре ћу, исто ри ја чо вечан ства је обо га ће на исто ри јом ументно сти, ду хов но шћу, му зи ком Не ћу поми ња ти ни го ди на тра ја ња овог градa, ни ти ћу го во ри ти о кон тро верзном сли кар ском ге ни ју Па блу Ру и зу Пи ка су (чи ји вас жи ви, сна жни по глед сре ће на ула зу у Му зеј), ни ти о вр то вима Ал ка за бе, ни ти о тир ки зној пу чи ни ко ја де ли - и спа ја кон ти нен те, ни ти о мит ској и ствар ној ги брал тар ској стени За пад ној ка пи ји Евро пе. По ве шћу вас у јед ну шпан ску ноћ, под шпан ским зве зда ним не бом, уз шпан ску ги та ру и пе сму ко ја - при ча жи вот! Али, за бо ра ви те на ро ман ти ку, јер ту се од ви ја дра ма, на би је на емоци ја ма, стра шћу и пат њом. Шпан ска жуд ња, шпан ске су зе... По тре сни мушки во ка ли (са ја ким при зву ком наших ту жба ли ца!) при ча ју ту при чу чији је епи лог ипак три јумф жи во та! Гор дост ге не ри ше сна гу - кре ће Фламен ко - та vis vi va, ко ја до ср жи прожи ма сва ког до ко га до пре. За то, ово не пре по ру чу јем осо ба ма ја ких емо ци ја и сла бог ср ца. И ако је ле по та у оку посма тра ча, му зи ка и ри там су, сва ка ко, ду бо ко у ње го вој би ти. Не мо ра те зна ти ни ти реч шпан ског - све ће те раз у ме ти! Фла мен ко и шпанска пе сма су, де фи ни тив но, дра гу љи ду хов не ба шти не чо ве чан ства! Рас ту ћи иза зо ви, као што су старе ње по пу ла ци је и енорм ни утицај хро нич них бо ле сти, ја сно по казу ју да здрав стве ни мо де ли тре ба да пре тр пе зна чај не про ме не, како њи хо ва одр жи вост не би би ла ком про ми то ва на. При ма ра на зашти та обез бе ђу је пут/на чин уре ђења и ор га ни зо ва ња здрав стве не зашти те у це ли ни, пу тем ви зи је ко ја је за сно ва не на за јед ни ци, и хо листич ком при су пу бо ле сни ма. Ово је у скла ду са Ре зо лу ци јом Скуп штине Свет ске здрав стве не ор га ни за ције (World He alth As sembly Re so lu tion WHW 62.12). Као ре зул тат, при марна здрав стве на за шти та чи ни одржив, еви ден тан/очи гле дан и ефи касан на чин ре ша ва ња здрав стве них про бле ма. При мар на здрав стве на за шти та је иде ал но по ље у ко јој бу ду ћи поро дич ни док то ри тре ба да уче своју про фе си ју. Сто га, си сте ми образо ва ња и уни вер зи тет ски си сте ми тре ба да бу ду од го ва ра ју ће структу ри са ни са ци љем да обез бе де те по тре бе. Из тих раз ло га европ ска WON CA по зи ва Вла де европ ских зе ма ља да учи не при мар ну за шти ту при о ритет ном ка пи јом сво јих на ци о налних здрав стве них си сте ма, као и да тро шко ве здрав стве не за шти те по де се у скла ду са тим ци љем. Доку мент су пот пи са ли Tony Mat hie, пред сед ник WON CA Euro pe и Jo sep Basorа пред сед ник semfyc. Прим. др Дра ги ца Ко си, на чел ни ца Слу жбе за здрав стве ну за шти ту од ра слих Дом здра вља Зе мун

39 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 39 >>> НА ША ПРИ ЧА >>>>>>>>>>>> У УНИ ВЕР зи ТЕТ СКОЈ ДЕЧ ЈОЈ КЛИ НИ ЦИ НАЈ МЛА ЂИ ПА ЦИ ЈЕН ТИ И ГО ДИ НА МА НА ДИ ЈА ЛИ зи ТРАН СПЛАН ТА ЦИ ЈА И НА ДА И ЛЕК Уни вер зи тет ска деч ја кли ни ка у Тир шо вој улици у Бе о гра ду је ди на је уста но ва за ди ја ли зу деце не са мо у Ср би ји, не го и зе мља ма окру же ња. Обо ле ли ма ли ша ни на ди ја ли зи про во де по неко ли ко са ти три или че ти ри пу та не дељ но, а за ве ћи ну њих је ди ни из лаз пред ста вља тран сплан та ци ја. У ино стран ству се на ка да ве рич ну тран сплан та цију бу бре га че ка не ко ли ко ме се ци, док код нас де ца чека ју и по 10 го ди на ка ко би до би ли ор ган нео п хо дан за нор ма лан раст и раз вој ка же Је ле на Ала ва ња из Удруже ња де це бу бре жних бо ле сни ка и тран сплан ти ра них осо ба Све за осмех. У на шој зе мљи за око бу бре жних бо ле сни ка дија ли зни апа рат за ме њу је функ ци ју бу бре га. Ме ђу њи ма је и 16-оро ма ли ша на, а сва ке го ди не нај ма ње ше сто ро де це су о чи се са трај ним от ка зи ва њем бу бре га. Недовољно пресађивања органа са кадавера Проф. др Зо ран Ко ва че вић, на чел ник Кли ни ке за нефро ло ги ју Вој но ме ди цин ске ака де ми је, ис та као је, на не дав но одр жа ној кон фе рен ци ји за ме ди је, да су де ца глав ни мо тив да се ис тра је у ак ци ји ко ја има за циљ по ди за ње све сти гра ђа на о пре са ђи ва њу и до на тор ству ор га на, а Ср би ја по ме ри са по след њег ме ста у Евро пи. Он је на вео по да так да је у Ср би ји го ди шње по требно 300 до 400 бу бре га, 100 до 150 је три, 20 до 30 ср ца за тран сплан та ци ју. Пр ва успе шна тран сплан та ци ја у на шој зе мљи обавље на је го ди не. Пре ма ре чи ма проф. Ко ва че ви ћа, то ком ви ше од три де сет го ди на ура ђе но је трансплан та ци је бу бре га, 20 пу та је пре са ђе на је тра, се дам пу та ср це (кра јем де ве де се тих го ди на про шлог ве ка), и јед ном пан кре ас, али не у спе шно. Чак три че твр ти не тран сплан та ци ја бу бре га код нас оба вље но је са жи вих до но ра. Оне у све ту чи не из ме ђу 10 и 20 од сто, док су ка да ве рич не тран сплан та ци је (са осо бе ко ја је до жи ве ла мо жда ну смрт) знат но ви ше засту пље не. По след њих го ди на, ме ђу тим, у Ср би ји се беле жи се дра сти чан пад бро ја тран сплан та ци ја. Та ко је би ло 67 тран сплан та ци ја бу бре га и 19 је тре, а прошле го ди не бу брег је пре са ђен 47 пу та, а де вет па ци јена та до би ло је но ву је тру. Проф. Ко ва че вић не кри је раз о ча ра ње што су за каза ли стру ка и Ми ни стар ство здра вља, а по др шка ко ја О ЕУРО ТРАН СПЛАН ТУ Бел ги ја, Не мач ка, Хр ват ска, Хо лан ди ја, Аустри ја, Лук сембург и Сло ве ни ја укљу че не су у Еуро тран сплант. У зе мљама чла ни ца ма жи ви го то во 125 ми ли о на љу ди. Пред но сти са рад ње огле да се у чи ње ни ци да по сто ји са мо јед на централ на ли ста че ка ња. На цен трал ној ли сти че ка ња на ла зи се око 16 хи ља да па ци је на та. Го ди шње Еуро тран сплант оствари рас по де лу от при ли ке се дам хи ља да до нор ских ор га на. За хва љу ју ћи са рад њи из ме ђу зе ма ља по ве ћа ва ју се шан се крај ње хит ним па ци јен ти ма, а омо гу ће но је по ма га ње посеб них гру па, као што су де ца и па ци јен ти са рет ком крвном гру пом или рет ком вр стом тки ва. по сто ји је са мо де кла ра тив на - не одва ја ју се по требна сред ства, ни ти обез бе ђу је ка дар. При том, ка ко исти че, тран сплан та ци ја је че ти ри пу та јеф ти ни ји начин ле че ња од хе мо ди ја ли зе, на ко ју од ла зи чак осам од сто бу џе та РФ зо. Успех тран сплан та ци о не ме ди ци не за ви си од гра ђана, јер мо ра да се раз би ју за блу де и ди ле ме. Ре ги стро вање по тен ци ја лих да ва ла ца кроз пот пи си ва ње до нор ских кар ти ца тре ба да по пу ла ри ше тран сплан та ци ју и ство ри по зи ти ван став у на ро ду ре као је проф. Ко ва че вић. Закон постоји, али се не примењује Др Да на Ми хај ло вић, ди рек тор ка Упра ве за би о ме дици ну Ми ни стар ства здра вља, ис та кла је да тран спланта ци ја тре ба да по ста не стан дард ле че ња. По след њи је мо ме нат да на ђе мо ме ха ни зме за побољ ша ње ле че ња бо ле сни ка на ди ја ли зи. Ако па ци јент од са мо две или три го ди не сва ког дру гог да на тре ба да до пу ту је из Ло зни це, бе сми сле но је го во ри ти о доступ но сти ле че ња. Не ма мо раз ло га да бу де мо за до вољни раз во јем тран сплан та ци је код нас. Чи ни мо све да то уна пре ди мо, али се ни за кон не при ме њу је. Осно ва на је Упра ва за би о ме ди ци ну ко ја ра ди са по ла ка па ци те та, сек тор за тран сплан та ци ју још не ма ру ко во ди о ца, не

40 40 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 На истом задатку: проф. др Зоран Ковачевић, Јелена Алавања, др Мима Фазлагић и др Дана Михајловић до вољ на је тех нич ка оспо со бље ност, под за кон ска ак та ни су до не та... По треб но је обез бе ди ти во зи ло за транспорт до ни ра них ор га на - ука за ла је др Ми хај ло вић. Она је на по ме ну ла да је ве ли ки број па ци је на та на ли ста ма че ка ња: бу брег че ка 750 обо ле лих, а је тру око 60. До кра ја го ди не би ће сач ћи ње на ли ста че ка ња за тран сплан та ци ју ср ца. На чин да до ђе мо до тран сплан та ци је ср ца је сте да се пре гру пи ше мо, на пра ви мо на шу на ци о нал ну листу че ка ња, де фи ни ше мо при о ри те те, што смо за са да и ура ди ли за јед но са Ре пу блич ком струч ном ко ми сијом. На ред ни ко рак је сте да из ра ди мо про ра чун це не тран сплан та ци је по јед ном па ци јен ту и то пре до чи мо Ми ни стар ству здра вља и Фон ду здрав стве ног оси гу рања, као и да на осно ву по сто је ћих ка па ци те та де фи нише мо цен тар ко ји би се ба вио тран сплан та ци јом ср ца. По сле то га, оче ку јем да ће мо нај бр же ура ди ти про грам тран сплан та ци је ср ца кроз twin ning про грам са беч ком ПР ВИ ПУТ НА ИЗ ЛЕ ТУ Нај мла ђи па ци јен ти на ди ја ли зи, као и де ца ко ја су већ тран сплан ти ра на, пр ви пут су је дан ви кенд про ве ли ван ди ја ли зног цен тра, Уни вер зи тет ске деч је кли ни ке. За једно са ро ди те љи ма, ле ка ри ма и пред став ни ци ма ме ди ја, од 1. до 3. ју на ма ли ша ни су бол ни цу за ме ни ли рас ко шном при ро дом Зла ти бо ра. То је, ујед но, би ла при ли ка да се јавност Ср би је још јед ном под се ти на зна чај за ве шта ња и дари ва ња ор га на. AKH кли ни ком ко ја ће нам по мо ћи у еду ка ци ји ка дра свих про фи ла у до нор ском про гра му, одр жа цва њу доно ра за ср це, на екс план та ци ји и транмсплан та ци ји. Пре ма не кој њи хо вој ди на ми ци, за две го ди не има ћемо оспо со бљен тим за тран сплан та ци ју ср ца. Ми слим >>> До нор кар ти ца не слу жи за ре ги стро ва ње по тен ци јал них до но ра, већ да под стак не при чу о за ве шта њу ор га на <<< да нам је то је ди на шан са да ве о ма бр зо раз ви је мо програм тран сплан та ци је ср ца об ја сни ла је др Ми хај ловић за Гла сник Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Она ис ти че да тре ба да се про ши ри до нор-про грам и ра ди на еду ка ци ја ма ме ди ци на ра. Упра ва за би о меди ци ну на шла је на чи на и (скром ном) рас по ло жи вим сред стви ма ве ли ки број здрав стве них рад ни ка упу тила је на еду ка ци ју, пре све га ане сте ти ча ра и не у ро лога из до нор про гра ма. Тре нут но се на уса вр ша ва њу у Шпа ни ји на ла зи је дан наш тран сплан та ци о ни хи рург за тран сплан та ци ју бу бре га, а два хи рур га на ред ног месе ца оба ви ће еду ка ци ју у За гре бу. Др Ми ма Фа зла гић, на уч ни са вет ник Cryo-sa ve, нај веће европ ске бан ке ма тич них ће ли ја, ис та кла је да Клини ка Ospe da le Mag gi o re Po lic li ni co, на чи јем је че лу др Ло рен ца Ла за ри по че ла да упо тре бља ва ма тич не ће лије за трет ман по је ди них вр ста бу бре жне ин су фи ци јенци је, а до го во ре но је да је дан ле кар из Ср би је иде на обу ку у ту Кли ни ку у ко јој се оба вља ју нај са вре ме ни ја кли нич ка ис пи ти ва ња ма тич них ће ли ја. Ј ја сми на То ма ше вић

41 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 41 >>> ПО ВО ДИ >>>>>>>>>>>>>>>>> ПО ВО ДОМ 25-ГО ДИ ШЊИ ЦЕ РО Ђе ња ПР ВОГ ЉУД СКОГ БИ ЋА У СР БИ ЈИ ЗА Че ТОГ Из ВАН Те ЛА Же НЕ ЈУ БИ ЛЕЈ ПР ВЕ СРП СКЕ Бе БЕ ИЗ ЕПРУ Ве ТЕ // је ДИН СТВен ДО ГА ЂАЈ за СРП СКУ ме ДИ ЦИ НУ, ГАК НА РОД НИ фронт // особа је у ДО БРОМ ЗДРА ВЉУ, са ДО БРИМ ИЗ ГЛЕ ДИ МА за СВО ЈУ БУ ДУЋ НОСТ и зна на КО ЈИ НА ЧИН је ДА ШАО на овај свет // Пишу: Жељ ко Жи ва но вић, Ми лен ко Про ро чић, Спа со Ан ђе лић1, (1) и Мир сан да Ста нић (2) Увод. Го то во жи во рође не де це у Ср би ји го дине и до да нас пре жи ве лих, слави или ће сла ви ти по на о соб свој ро ђен дан и ју би леј. У ства ри, ове го ди не на вр ша ва се 25 годи на што је, у од но су на ду жи ну жи вот ног ве ка ко ји у про се ку у Ср би ји из но си око 76 го ди на, јед на, и то зна чај на, тре ћи на то га вре ме на. Међу то ли ким бро јем ипак се је дан из два ја од свих осталих ро ђе них те го ди не, па и свих ро ђе них у про ху ја лим ми ле ни ју ми ма бо рав ка из дан ка људ ског ро да (љу ди) на овим про сто ри ма. Из два ја се јер је ро ђен по себ ним поступ ком опло ђе ња ко ји ни је свој ство или бит рас плођа ва ња људ ско га ро да. С об зи ром на је дин ствен до гађај за срп ску ме ди ци ну, ГАК На род ни фронт, а и за нас кре а то ре и уче сни ке, тре ба на до сто јан на чин да се при дру жи мо сла вљу ово га по је дин ца ко ји је у до бром здра вљу, са до брим из гле ди ма за сво ју бу дућ ност и који зна на ко ји на чин је да шао на овај свет. Наш слу чај. Два де сет дру гог сеп тем бра го ди не, пре ма ра ни јем до го во ру да се укљу чи у про грам за ванте ле сно опло ђе ње, при мље на је у на шу кли ни ку С. Т. из гра да на ју гу Ср би је, 34-го ди шња рад ни ца и за ве де на под бро јем 11428/86. Из узе тих уоби ча је них по да та ка види се да се па ци јент ки ња ле чи због не плод но сти још од го ди не ка да је опе ри са на због ек то пич не трудно ће у ле вом ја јо во ду ко ји је том при ли ком и од страњен. По ро ђа ја и по ба ча ја ни је има ла. Мен стру а циј ски ци клус је уре дан, на 28 да на, тра је три да на, без бо лан и са угру шци ма, а по след њи је био 20. сеп тем бра го ди не. У вре ме ну пре при је ма ура ђе ни су хи сте ро салпин го гра фи ја (HSG) и це ли о ско пи ја, од но сно ла па роско пи ја ко ји су по ка за ли да се ра ди о за пу ше њу прео ста лог де сног ја јо во да у пре де лу ро га ма те ри це и да по сто ји ми ом ве ли чи не ора ха и број не сра сли не у том пре де лу. Хор мон ском про ве ром ра да јај ни ка уста новље но је од су ство ову ла ци је. Про ве ром оплод не мо ћи брач ног парт не ра утвр ђе но је да по сто ји сма ње ње броја оплод них ће ли ја ма њег сте пе на али са до бром (прогре сив ном) по кре тљи во шћу (Спер мо грам: 19х10 6 и 71 од сто жи вах не по кре тљи во сти). Истог да на по при је му, тј. 22. сеп тем бра го ди не, или тре ћег да на ци клу са, за по чи ње се са под сти ца њем (сти му ла ци јом) јај ни ка Hu me go nom/per go na lom ин јекци ја ма, а од осмог да на (27. сеп тем бра 1986.) ра ди се одре ђи ва ње вред но сти хор мо на у кр ви и ул тра звуч ним пре гле ди ма пра ти раст и раз вој јај нич ких ме шко ва (фоли ку ла). Ка ко је од го вор на под сти ца ње (сти му ла ци ју) 10. да на ци клу са или 29. сеп тем бра го ди не био пово љан, па ци јент ки њи је убри зга но IU β hcg, а 36 са ти по сле ин јек ци је β hcg при сту па се опе ра ци ји помо ћу це ли о ско па-ла па ро ско па (у то до ба је ди ни мо гући на чин) пунк ци је ме шко ва из оба јај ни ка. Из се дам пунк ти ра них ме шко ва до би је на су са мо три ово ци та. На кон од ре ђе ног вре ме на, ово ци ти ма се до да ју ра није при пре мље не му шке оплод не ће ли је (спер ма то зои ди), или дру гим ре чи ма, ура ди се ин се ми на ци ја. У то ку сле де ћих са ти про ве ра ва ла се ме ша ви на ово ци

42 42 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН дан та и му шких оплод них ће ли ја да би се уочи ло опло ђење. По сле 48 са ти од утвр ђи ва ња да су се од три оплоди ла два ово ци та или 10. ок то бра го ди не из вр ши се пре ме шта ње за ме та ка из ла бо ра то ри је у ма те ри цу (ем бри о тран сфер). Раз вој да љих до га ђа ја се са сто јао у по др жа ва њу труд но ће по мо ћу при ме не про ге сте ро на и β hcg. Је да на е стог да на од пре но са за ме та ка у ма тери цу по чи ње про ве ра вред но сти β hcg у кр ви ко ја изно си 64,9 IU да би 14. да на из но си ла 169 IU, 16. да на 450 IU, 28. да на IU. Ова кве вред но сти су ја сно по кази ва ле да се си гур но ра ди о труд но ћи што је по твр дио и ул тра звуч ни на лаз. 25. дан С об зи ром да се ра ди ло о високоугрoженој (ри зич ној) труд но ћи и да је труд ни ца са ме стом жи вље ња уда ље на од Бе о гра да и на ше кли ни ке за ви ше од 300 ки ло ме тара, за др жа на је на кли ни ци ра ди да љег по ја ча ног (интен зив ног) пра ће ња ста ња ка ко труд ни це та ко и ње ног пло да. То ком ле жа ња на кли ни ци, то ком јед ног де ла труд но ће до шло је до не знат ног кр ва ре ња из ма те ри це ко је се услед пот пу ног ми ро ва ња бр зо сми ри ло. Ина че, труд но ћа је пра ће на кли нич ки, ла бо ра то риј ски, ул тразвуч но, кар ди о то ко граф ски и на кра ју ам ни о скоп ски. Ка да је труд но ћа из не се на до кра ја (тер ми на), за вр шена је опе ра тив ним пу тем цар ским ре зом 27. ју на го ди не и ро ђе но је здра во му шко де те, те жи не грама и ду жи не 60 цен ти ме та ра. Опе ра тив ни и по сто пе ратвни ток про те кли су уредно, та ко да је па ци јент ки ња от пу ште на са кли ни ке 10. ју ла го ди не, до вољ но опо ра вље на са здра вим дете том. И та ко је по сле 280 да на про ве де них на кли ни ци успешно за вр ше на бит ка С. Т. за ње но де те и њу, с јед не стране, а отво ре на су вра та но вог пу та за мно ге оне по пут С. Т., с дру ге стра не. Рас пра ва. До га ђај од 27. ју на го ди не о ко ме гово ри мо го то во се по кла па са са одр жа ва њем 56. Ги не коло шко-аку шер ске не де ље СЛД (од 31. ма ја до 1. ју на го ди не), а ко ја пред ста вља скуп свих ги не ко ло га Ср би је и број них го сти ју ги не ко ло га из окру же ња. Тај до га ђај, од но сно ју би леј, тре ба да бу де зна ча јан да тум срп ске ме ди ци не, по себ но ре про дук тив не ме ди ци не ко јој и ми ги не ко ло зи при па да мо, и да се за бе ле жи ве ли ким слови ма. За што? У пр вом ре ду за то што се у исто ри ји људског ро да и ме ди ци не ни шта слич но ни је до го ди ло све до ро ђе ња ен гле ски ње Луј зе Бра ун го ди не. До тога до ба ме ди ци на или ле че ње ис кљу чи во се сво ди ла на >>> Све га де вет го ди на по сле ро ђе ња Луј зе Бра ун, срп ски ги не ко ло зи ус пе ли су да на исти на чин успе шно из вр ше опло ђе ње из ван те ла же не и да се труд но ћа за вр ши ра ђа њем но вог би ћа <<<

43 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // дан 38. дан 8. недеља пру жа ње по мо ћи бо ле сни ма или по вре ђе ним већ ро ђеним или по сто је ћим љу ди ма, ра зним вр ста ма опе ратив них или нео пе ра тив них по сту па ка. Луј за Бра ун је пр во људ ско би ће ро ђе но по сле опло ђења из вр ше ног по себ ним по ступ ком из ван те ла же не. И у го ди на ма не по сред но пре ње ног ро ђе ња по сти зани су ус пе си ван те ле сног опло ђе ња, али они ни су дове ли до да љег раз во ја труд но ће и по ра ђа ја. У то ме су ко нач но ус пе ли ен гле ски на уч ни ци Па трик Степ тое, ги не ко лог из Олд хе ма (Ман че стер), и Ро берт Едвардс, фи зи о лог са Кем бри џа. До мет та квог успе ха не мо же се ме ри ти ни са чим до та да учи ње ним од на стан ка људ ског ро да, јер је омо гућен до ла зак на овај свет но вом људ ском би ћу у слу чаје ви ма где то ни је би ло мо гу ће на уоби ча јен, од но сно при ро дан на чин. До ла зак но вог би ћа има са свим друга чи ју ди мен зи ју од оно га ка да се већ по сто је ћем би ћу по пра вља ње го во на ру ше но при род но ста ње. Ми са не скри ва ним за до вољ ством мо же мо ис та ћи да смо све га де вет го ди на по сле ро ђе ња Луј зе Бра ун ус пе ли да на исти на чин успе шно из вр ши мо опло ђење из ван те ла же не и да се труд но ћа за вр ши ла ра ђањем но вог би ћа чи ји ју би леј обе ле жа ва мо са да. Успех је оства рен у ре ла тив но ра ном раз до бљу при хва та ња и спро во ђе ња по ступ ка ван те ле сног опло ђе ња и ка да се та кав при ступ спро во дио у са мо де се так цен та ра у све ту. То нам да је за пра во да, по ред оста лих ме ди цинских до стиг ну ћа, на шу ме ди ци ну свр ста мо у са ми врх свет ске ме ди ци не. 18. недеља Да нас, на чин опло ђе ња же не ван ње зи ног те ла ко ристе не бро је не уста но ве ши ром све та као и број не устано ве у на шој зе мљи. На тај на чин до шло је до ра ђа ња ве ли ког бро ја де це што по ка зу ју ста ти стич ки по да ци ко ји бе ле же ви ше од де це ро ђе не овим поступ ком. За кљу чак. Вред но ва ње не ких до стиг ну ћа тре ба цени ти на осно ву њи хо вог при хва та ња, при ме не и успе ха, а та ко ђе и на осно ву њи хо вог ути ца ја на по је дин це, веће или ма ње гру пе, на ро де и це ло куп но чо ве чан ство. За ла же мо се да сва ки успех и ва жан до га ђај на ше меди ци не тре ба обе ле жа ва ти на при го дан на чин, под сећа ти са вре ме ни ке и упо зна ти бу ду ће на ра шта је (ге нера ци је) са до стиг ну ћи ма и ме стом на ко ме се на ла зи ла срп ска ме ди ци на у да том вре ме ну и окол но сти ма. И за то не ка овај ју би леј 25-го ди шњи це ро ђе ња људског би ћа по ступ ком ван те ле сног за че ћа и у на шој земљи бу де под стрек и пу то каз са да шњим и бу ду ћим нара шта ји ма, да без об зи ра на усло ве да ју свој соп стве ни до при нос људ ском ро ду пр во у свом на ро ду, а пре ко и кроз ње га сва ком људ ском би ћу на овој на шој див ној пла не ти. (1) Ги не ко ло шко-аку шер ска кли ни ка На род ни фронт На став на ба за Ме ди цин ског фа кул те та у Бе о гра ду (2) Ин сти тут за би о ло ги ју и ху ма ну ге не ти ку Ме ди цинског фа кул те та у Бе о гра ду

44 44 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ДВАДЕСЕТ ГО ДИ НА РА ДА ЗДРАВ СТВе НЕ УСТА НО ВЕ Ме ДИ ЛЕК ПО СВЕ ЋЕ НОСТ ПА ЦИ ЈЕН ТУ ве ЛИ КА пред НОСТ Здрав стве на уста но ва Ме ДИ ЛЕК по че ла је да ра ди априла го ди не, као јед на од пр вих при ват них здрав ствених уста но ва у Ср би ји. Ових да на обе ле жа ва 20 го ди на свог по сто јања и успе шног ра да. Спе ци јал на бол ни ца за ги не ко ло ги ју и По ликли ни ка Ме ДИ ЛЕК вла сни штво су по ро ди це Ми лен ко вић. Ка ко би се па ци јен ти ма омо гућио ви ши ни во ме ди цин ске услуге и не ге, го ди не из гра ђен је но ви по слов ни про стор на адре си Ули ца др Дра ги ше Ми шо ви ћа 134а у Чач ку. На јед ном ме сту об је ди нили смо ви ше ме ди цин ских спе ција ли стич ких гра на и омо гу ћи ли да се раз ли чи те ди јаг но стич ке и тера пиј ске про це ду ре од ви ја ју бр зо и ефи ка сно. Ви сок сте пен струч но сти, про феси о на ли зам, кон ти ну и ра ни на предак и кре а тив ност у про це су пру жања здрав стве них услу га основ не су ка рак те ри сти ке на ше уста но ве. По ред стал но за по сле них ле ка ра из обла сти ги не ко ло ги је, естет ске хи рур ги је и дер ма то ло ги је, ан гажо ва ни су кон сул тан ти, струч ни и ис ку сни ле ка ри из обла сти ин терне ме ди ци не, хи рур ги је, уро ло гије, ра ди о ло ги је и па то ло ги је, ка ко би се па ци јен ти ма омо гу ћи ла боља ди јаг но сти ка и ле че ње. Тру димо се да мул ти ди сци пли нар ним при сту пом уса вр ши мо ква ли тет Здрав стве на уста но ва Ме ди лек Стручни тим МЕДИЛЕК-а на ших услу га и ве ру је мо да је посве ће ност па ци јен ту на ша ве ли ка пред ност. За хва љу ју ћи вр хун ској опре ми и нај мо дер ни јим ме ди цин ским уређа ји ма ко ји ма рас по ла же мо, прати мо свет ске трен до ве у пру жа њу ме ди цин ских услу га. Опе ра ци о ни блок бол ни це рас пола же са две хи ру шке са ле, што обезбе ђу је из во ђе ње ка ко ма њих та ко и оп се жни јих опе ра ци ја из области ги не ко ло ги је, естет ске и ре конструк тив не хи рур ги је, уро ло ги је и оп ште хи рур ги је. Сме штај ни ка паци те ти омо гу ћа ва ју до бру по сто пера тив ну не гу и це ло днев ну бри гу за па ци јен те. За хва љу ју ћи ефи ка сној ор га ни заци ји, сво јом струч но шћу и ква ли тетом пру же них услу га, оправ да ва мо по ве ре ње ко је нам ука зу је све ве ћи број па ци је на та ка ко из зе мље та ко из ино стран ства. Ви ше го ди шње пове ре ње и за до вољ ство ве ли ког броја на ших кли је на та нај бо ља су препо ру ка за Ме ДИ ЛЕК. Ви со ким ква ли те том ра да и сталним уса вр ша ва њем тру ди мо се да учвр сти мо ли дер ску по зи ци ју у пру жа њу ме ди цин ских услу га. Пошто ва ње пра ви ла стру ке, мо ралних и етич ких нор ми, ме ђу на родних стан дар да као и спро во ђе ње до бре кли нич ке прак се, им пе ратив је струч ног ти ма и ме наџ мента Ме ДИ ЛЕК -а. Ми смо ис ку сан тим ко ји ра ди на очу ва њу здра вља, пру жа њем услуга нај ви шег ква ли те та. Си сте мат ска обу ка, кон ти ну и ра но уса вр ша вање за по сле них, по бољ ша ва ефи касност и ефек тив ност на ше уста но ве. Тру ди мо се да бу де мо ко рак ис пред дру гих, да ства ра мо ин сти ту ци ју бо љу од ње них по је ди на ца. Др Бран ко Ми лен ко вић Ди рек тор MЕДИЛЕК -а

45 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 45 >>> ДА СЕ НЕ ЗА БО РА ВИ >>>>>> ЖР ТВЕ Не РА зум НОГ ВРе Ме НА: ДР АЛЕК САН ДАР ПА ВЛО ВИЋ Прав да за ка сни ла ви ше од шест де це ни ја Мо би ли сан У јвуо, умро ле че ћи ти фу са ре 1945, пост хум но ка жњен,а ре ха би ли то ван тек Го ди не Не пи са но пра ви ло да човек сну је, а Бог од лу чу је по твр ђу је се у жи во ту сваког од нас. По себ но је то уоч љи во у ван ред ним си ту а ци ја ма. Рат је сва ка ко си ту а ци ја нај на тилни ја ме ђу ван ред ни ма, ка да је људски жи вот без вред на чи ње ни ца. Па и за то без вред но жи вот у ње го ву од бра ну по ла га ли су се жи во ти неви них и ча сних. Ле ка ри у ра ту, као и у ми ру увек ра де над чо ве чан ски не би ли по мо гли угро же ни ма, жртву ју ћи на кра ју и сво је жи во те. Па ра док сал но је то да их ни ко ни за шта не пи та. Од њих се увек тражи да учи не све што мо гу. Они не сме ју да има ју ни ка кав лич ни став, го то во ни о че му. Њи ма је оста вљена без у слов на оба ве за, да да ју све од се бе и на кра ју се бе. Чак и да пост хум но од го ва ра ју за то што су ле чи ли при пад ни ке по ра же не војске, ко ја их је без ика квих пи та ња мо би ли са ла. И не са мо да од го вара ју, већ да бу ду ка жње ни од у зи мањем ча сти и имо ви не. При ме ра је мно го. У овом на пи су би ће ре чи о једноj суд би ни др Алек сан дра Па вло ви ћа. Вр шњак два де се тог ве ка, ро ђен го ди не у Белој Ре ци под но Це ра, Алек сан дар Па вло вић, са дечач ким сно ви ма из род ног ме ста, оти снуо се у живот. Пр во у Ша бац, у гим на зи ју, па по том у Беч на сту ди је ме ди ци не. Вре дан и оштро у ман, све за датке ка ко жи вот не, та ко и школ ске, успе шно је са влађи вао, на лич но и за до вољ ство ро ди те ља. Са ди пломом док то ра ме ди ци не Уни вер зи те та у Бе чу ку да ће не го у Отаџ би ну?! Тач ни је у за ви чај, у Ма чву у пре ле по се ло Ли по лист. Јед но став но, био је не писа ни оби чај, да се по за вр ше ним шко ла ма тре ба Др Алек сан дар Па вло вић Са супругом Је ле ном оду жи ти ро ду и Отаџ би ни. То је био де ло твор ни патри о ти зам и ро до љу бље о ко ји се ни је оглу шио ни др Алек сан дар Па вло вић. По истом прин ци пу у Ма чван ском Пр ња во ру обре ла се го ди не док тор ме ди ци не Уни вер зи тета у Бе о гра ду Је ле на Ми ха и ло вић, ћер ка ша бач ког про то је ре ја Дра ги ћа Ми ха и ло ви ћа. И ка ко Про виђе ње уде си, из ме ђу дво је мла дих ле ка ра ро ди ла се љу бав. Бра ком је кру ни са на пред ол та ром цркве Св. Са ве у Бе о гра ду У апри лу го ди не у Ли по ли сту им се ро ди ла кћер ка Спо мен ка. Крајем но вем бра го ди не по упу ту Ми ни стар ства

46 46 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 здра вља Кра ље ви не Ју го сла ви је сти жу у Љу бо ви ју. Док тор Алек сан дар Па вло вић по ста је управ ник Бано вин ске бол ни це у Љу бо ви ји и фи зи кус Сре за рачан ског. У де цем бру го ди не ро ди ла им се дру га кћер ка Би ља на, ко ја ће по ћи ро ди тељ ским сто па ма и по ста ти по зна ти ша бач ки ги не ко лог. По сле не мач ког бом бар до ва ња Љу бо ви је, оставши без до ма, ле ка ри су пру жни ци Је ле на и Алек сандар, са две ма ле ћер ке, вра ћа ју се ужем за ви ча ју у фе бру а ру го ди не. Док тор ка Је ле на на ста вља слу жбу у Шап цу, а Алек сан дар у Бо га ти ћу. У Шап цу, по чет ком го ди не до би ја ју тре ћу ћер ку Слобо дан ку-бо бу. Већ кра јем мар та го ди не док тора Алек сан дра Па вло ви ћа Вр хов на ко ман да ЈВуО (Ју го сло вен ске вој ске у отаџ би ни) мо би ли ше у сани тет при шта бу Цер ско-ма је вич ке гру пе кор пу са. Опет је у при о ба љу Дри не ле че ћи обо ле ле и ра њене при пад ни ке ЈВуО. Усле ди ла је по том Бо сан ска гол го та ЈВуО. Сви ње ни при пад ни ци де ли ли су са мо зло жи во та: глад, зи му, ра ња ва ња и ти фус. Ле ка ри и са ни тет ско особље по себ но. Ле чи ли су ти фу са ре, срп ске апо столе ја да, обо ле ва ју ћи и уми ру ћи, као и сви дру ги до ко нач ног ис хо да рат них опе ра ци ја. Зна се ка ко је рат за вр шен, а док тор Алек сан дар је умро 3. ја ну а ра го ди не - ле че ћи ти фу са ре. Са хра њен је негде на Ја бу ци у Ис точ ној Бо сни. При дру жио се незна ним и нео по је ним гро бо ви ма. У по рат ном вре ме ну за слу га и зло чи на ни су ува жа ва не ни мо би ли за ци о не на ред бе, ни чи њени це да су Алек сан дров отац Га ври ло и брат Све тозар, бра не ћи до мо ви ну, по ги ну ли у Пр вом свет ском ра ту. Ни чи ње ни ца да се ле кар, и у вој ној фор ма ци ји дру га чи јег иде о ло шког опре де ље ња, мо же ба ви ти је ди но сво јим ху ма ним по зи вом ле че њем ра њених и обо ле лих. Усле ди ла је од ма зда кон фи ска цијом све га што је док тор Алек сан дар имао у род ној Бе лој Ре ци и ку ће на Ка мич ку у Шап цу. А су пру зи док тор Је ле ни тек је пред сто ја ло да на пут из ве де три ма ло лет не ћер ке. Док тор Је ле на Па вло вић, кон фи ска ци јом обес куће на, смр ћу су пру га жи го са на као при пад ни ца ЈВуО и са мо хра на мај ка три ћер ке, сто јич ки је под не ла све не да ће. Сви ла је ћер ке око се бе. Исто вре ме но им је би ла и отац и мај ка. Без по го вор но је од го вара ла на не нор ми ра не зах те ве свог по зи ва у рат ним и по рат ним усло ви ма у Шап цу. Као шеф ин фек тивног оде ле ња Др жав не бол ни це ле чи ла је ти фу са ре и дру ге. И са ма обо лев ши од пе га вог ти фу са, је два је пре жи ве ла. Ка да се опо ра ви ла по по тре би службе за вр ши ла је Курс из ра ди о ло ги је и ра ди ла на рент ге ну у Шап цу све до пен зи о ни са ња го ди не. Упо ко ји ла се у Шап цу 9. ок то бра го ди не. Док тор Алек сан дар Па вло вић ре ха би ли то ван је Ре ше њем Окру жног су да у Шап цу го ди не. Сред ња ћер ка Би ља на, ги не ко лог у Шап цу, наста ви ла је ро ди тељ ски по зив и пре ра но пре ми нула го ди не. Нај ста ри ја ћер ка Спо мен ка, про фесор исто ри је у Шап цу, пен зи о ни са на је го ди не у Шап цу. Нај мла ђа, Сло бо дан ка, ди пло ми ра ни инже њер шу мар ства рад ни век је про ве ла и као пензи о нер жи ви у Бе о гра ду. Оне су са мај ком све до чи ле и пре жи ве ле не разум но вре ме, без ду шне љу де. Ус кра ће не за оче ву љу бав уса ди ле су се би у ду шу на ци о нал но до стојан ство, оче ву људ скост и ча сност. Та ко су се осе ћале и по на ша ле. Ни су за бо ра ви ле не ра зум но вре ме, ни ње го ве не ра зум не уче сни ке. Пра шта ње су препу сти ле Оном ко ме тре ба! Прим. др Пре драг То јић ВЕ СТИ И ЗА НИ МЉИ ВО СТИ >> ОТ КРИ ЋА НА УЧ НИ КА УНИ ВЕР ЗИ ТЕ ТА у ПеН СИЛ ВА НИ ЈИ о рет КОЈ БО Ле СТИ FOP ПРО ГРе СИВ НО ОКО ШТА ВА ње ЗБОГ КВА РА НА Ге НУ Fi brodyspla sia Os si fi cans Pro gres si va (FOP) је рет ка генет ска бо лест од ко је обо ли јед на у два ми ли о на осо ба. Ско ро све осо бе ко је има ју FOP се ра ђа ју са де фор маци ја ма пал че ва на но га ма ко је се пре по зна ју на ро ђењу, што је кључ но за по ста вља ње пре ци зне ди јаг но зе. FOP ка рак те ри ше про гре сив но око шта ва ње ме ког ткива, услед че га до ла зи до трај ног гу бит ка по кре тљи во сти и ин ва ли ди те та. Симп то ми по чи њу у ра ном де тињ ству и ја вља ју се у об ли ку осе тљи вих оте кли на на гла ви, врату или ле ђи ма ко је се за тим пре тва ра ју у кост. Иако не по сто ји ефи ка сно ле че ње, ва жно је из бе га ва ти фи зичке тра у ме ме ког тки ва (би оп си је, ињек ци је, хи ру шке захва те) и ви ру сне ин фек ци је за то што све ово мо же изазва ти про гре си ју бо ле сти. Пре вен ци ја тра у ме је глав ни аспект не ге, а по ста вља ње по гре шне ди јаг но зе и не а де кват не ин тер вен ци је па ци јен та ску по ко шта ју. Код FOP-а и нај ма ња тра у ма ме ког тки ва иза зи ва и убр зава око шта ва ње што до во ди до ин ва ли ди те та. По ку ша ји да се от кло ни но во на ста ла кост код па ци је на та са FOPом во ди до ма сив ног ства ра ња но вих ко сти ју. На Уни вер зи те ту у Пен сил ва ни ји 23. апри ла годи не окри вен је ген на ко ме је квар. Пет го ди на ка сни је, исти тим на уч ни ка, пред во ђен др Фре де ри ком Ка пла ном и др Ај лин Шор, во де ћим експер ти ма за ову бо лест, об ја вио је раз вој но вог ге нет ског при сту па ко ри сте ћи ма ле де ло ве РНК да би бло ки рали по себ но оште ће ну ко пи ју FOP ге на у ће ли ја ма, а да не оште те нор мал ну ко пи ју. Сва ко људ ско би ће има две ко пи је ге на ACVR 1/ALK 2 у сва кој ће ли ји у те лу. Осо бе са FOP-ом има ју јед ну нор мал ну ко пи ју и јед ну оштеће ну ко пи ју ге на у сва кој ће ли ји опа сна по ја ва услед ко је до ла зи до пре ве ли ке ак тив но сти ACVR 1, а он да и до ства ра ња ко сти ју што је ужа сна по сле ди ца FOP-а. Фан тан ти чан на пре дак код овог при сту па је чи ње ница да ак тив ност ACVR1/ALK2 у ће ли ји ни је за у ста вљена, већ је све де на на нор мал ни ни во, слич но ће ли ја ма без FOP му та ци је. Ће ли је ко ри шће не у екс пе ри мен тима су ма тич не ће ли је до би је не из млеч них зу ба де це са FOP-ом и кон трол не гру пе (без FOP-а) у FOP про граму Зу бић ви ла. Иако ова сту ди ја пру жа до ка зе о ефи ка сној те ра пи ји за FOP, овај при ступ се мо ра по твр ди ти на мо де ли ма мише ва пре не го што се узме у об зир за упо тре бу код љу ди. Осим то га, још не ке пре пре ке тре нут но сто је на том путу: пре све га без бед но уно ше ње ма лих RNK ду пли ка та у ће ли је људ ског те ла. Дуг пут је пред на ма, ка жу ис тражи ва чи, али смо на пра ви ли ве ли ки пр ви ко рак. У Ср би ји је за са да ре ги стро ва но дво је обо ле лих од FOP-а. Пре ве ла и об ра ди ла Jелена Ми ло ше вић, пред сед ни ца На ци о нал не ор га ни за ци је за рет ке бо ле сти Ср би је

47 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 47 >>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>>> ПА У КО ВА СВИ ЛА Ре Ге Не РИ ШЕ АК СОН По вре де не ра ва пред ста вља ју че сту ком пли ка ци ју наро чи то у са о бра ћај ним уде си ма. Уко ли ко се бр зо хирур шки не ин тре ве ни ше до ла зи до па ра ли зе и трај ног ин ва ли ди те та. Гру па ауто ра из Ха но ве ра и Ци ри ха изно си ре зул та те сво јих ис тра жи ва ња ко ја се од но се на опо ра вак ду гих не ра ва по сле по вре де. Екс пе ри мент је из во ђен на ов ци. Ис пи ти ван је по вре ђе ни Н. ти би а лис. Де фект нер ва био је дуг шест цен ти ме та ра. За пре мошћа ва ње де фек та је ко ри шћен ма те ри јал на пра вљен од па у ко вих ни ти. Исто вре ме но је ком па ра тив но праћен опо ра вак ауто лог ног нер вног граф та. Сту ди ја је по ка за ла да па у ко ва сви ла омо гу ћа ва мигра ци ју Шва но вих ће ли ја, ак со нал но про ра ста ње и реми је ли ни за ци ју. Био је за па жен и елек тро фи зи о ло шки опо ра вак што је до ве ло и до функ ци о нал ног опо равка нер ва. По сле 10 ме се ци ни је би ло зна чај не елек трофи зи о ло шке раз ли ке из ме ђу ис пи ти ва ног ти би јал ног нер ва тре ти ра ног па у ко вом сви лом и ауто лог не нервне тран сплан та ци је. Чи ње ни ца да по сто ји на пре дак и да до ла зи до опо рав ка ка да се нерв тре ти ра па у ко вом сви лом има зна чај не кли нич ке им пли ка ци је у ре конструк тив ној хи рур ги ји оште ће них не ра ва. Рад је об ја вљен фе бру а ра го ди не Из БОР Ле КА РА, ОН ДА ОВе РА КЊИ ЖИ ЦЕ Гра ђа ни ко ји се до са да ни су пот пи са ли из ја ву о изабра ном ле ка ру, ипак ће то мо ра ти да учи не пре не го што на ред ни пут ове ре здрав стве ну књи жи цу. Осим тога, услов је и да им по сло дав ци ре дов но упла ћу ју допри но се за здрав стве но оси гу ра ње. До са да је око 6,7 ми ли о на гра ђа на Ср би је иза бра ло ле ка ра, тач ни је око 81 од сто њих. У Ми ни стар ству здравља на во де да ви ше од 80 од сто по тре ба па ци је на та треба да бу де за до во ље но на ни воу при мар не здрав стве не за шти те. Циљ оба ве зног из бо ра ле ка ра је сте ус по ставља ње ефи ка сни јег и бо љег здрав стве ног си сте ма, као и да се по зи ва њем на пре вен тив не и скри нинг пре гледе и про гра ме спре чи на ста нак ве ћих обо ље ња. Гра ђа ни ко ји до са да ни су иза бра ли ле ка ра, ве ро ватно ни су има ли по тре бу за ле че њем, а пр ви пут кад дођу мо ћи ће да иза бе ру ле ка ра и да им се по том ове ри и књи жи ца. И без ове ре не књи жи це, од но сно без ле ка ра иза браног до 3. ју на, гра ђа ни ће мо ћи да до би ју хит ну ме дицин ску по моћ бес плат но, на те рет сред ста ва оба ве зног здрав стве ног оси гу ра ња. ИНО ВИА: ГУ БИ ЦИ ЗБОГ КУР СА Удру же ње ИНО ВИА, ко је оку пља 16 свет ских про из вођа ча ино ва тив них ле ко ва, обра ти ло се пре ми је ру Срби је и ми ни стар стви ма здра вља и тр го ви не зах те ва јући ускла ђи ва ње зва нич ног кур са за на бав ку ле ко ва са ре ал ним кур сом. Ка ко се на во ди у са оп ште њу, фар ма це ут ске ку ће које по слу ју у Ср би ји на сва кој ку ти ји ле ка гу бе ви ше од 18 од сто, јер се од лу ком Вла де Ср би је на бав ка ле ко ва и да ље об ра чу на ва по кур су од 99 ди на ра. Чла ни це удру же ња за тра жи ле су да се утвр ди за конска оба ве за ко рек ци је це на ле ко ва са кур сом евра на ме сеч ном ни воу, или сва ки пут ка да раз ли ка из ме ђу зва нич ног кур са На род не бан ке Ср би је и кур са Уред бе из но си ви ше од три од сто. Из тог удру же ња упо зо ри ли су да раз ли ка у ре ал ном и фор мал ном кур су из у зетно не га тив но ути че на по сло ва ње свих фар ма це ут ских ком па ни ја ко је су при сут не у Ср би ји, а мо же има ти после ди це и на снаб де ве ност тр жи шта. Они су под се ти ли да су фар ма це ут ске ком па ни је при ста ле да све леко ве са та ко зва них А и А1 ли ста ис по ру чу ју по 10 од сто ни жој це ни у од но су на зва нич ну це ну из Ли сте ле кова, што је бу џе ту Ср би је до не ло уште ду од 1,2 ми ли јарде ди на ра го ди шње. У пи сму се ис ти че да ми ни стар ства здра вља и тр гови не већ го ди ну да на ни су об но ви ла ре дов ну Од лу ку о мак си мал ним ве ле про дај ним це на ма но вих ле ко ва, а због тог ка шње ња ви ше од 400 ле ко ва ни је до ступ но па ци јен ти ма. Ме ЂУ НА РОД НА КОН Фе РЕН ЦИ ЈА СР ЦЕ Ре ГИ ЈИ Пр ва ре ги о нал на ми ни стар ска кон фе рен ци ја о до натор ству и тран сплан та ци ји ор га на - Ср це ре ги ји, одржа на је 4. ју на у За гре бу. Циљ кон фе рен ци је био је је

48 48 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< сте да обез бе ди ан га жман и по ли тич ку пот по ру зе ма ља чла ни ца Здрав стве не мре же ју го и сточ не Евро пе раз воју успе шних про гра ма до на тор ства и пре са ђи ва ња орга на, ба зи ра ним на етич ким прин ци пи ма, пре по ру кама и смер ни ца ма Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је и на зах те ви ма Европ ске уни је. Зе мље чла ни це Здрав стве не мре же ју го и сточ не Европе, на чи јем че лу је ми ни стар здра вља Хр ват ске Рајко Осто јић, су о ча ва ју се с ни зом етич ких, ор га ни за цијских и струч них иза зо ва у под руч ју тран сплан та циј ске ме ди ци не. Ка ко пре но се хр ват ски ме ди ји, Хр ват ска је да нас воде ћа у све ту пре ма бро ју до но ра и оба вље них за хва та. Про шле го ди не пре са ђе но је укуп но 413 ор га на, нај више бу бре га и је тре, а на ми ли он ста нов ни ка би ло је укуп но 34,5 од сто до но ра или 13 по сто ви ше у од но су на 2010, че ти ри од сто ви ше тран сплан та ци ја и 14 од сто ма ње бо ле сни ка на ли сти че ка ња. Но ва кон крет на по твр да раз ме ни ис ку ства у ре ги ји сти же већ по чет ком ју ла, ка да ће тим КБЦ-а За греб у Под го ри ци по мо ћи ко ле га ма у пр вој тран сплан та цији бу бре га у Цр ној Го ри. Слич на са рад ња на ја вље на је и са БиХ. На кон фе рен ци ји су уче ство ва ли ми ни стри или њихо ви нај бли жи са рад ни ци из де сет др жа ва чла ни ца Мре же Ал ба ни је, БиХ, Бу гар ске, Цр не Го ре, Изра е ла, Мол да ви је, Ма ке до ни је, Ру му ни је, Сло ве ни је и Ср бије, као и пред став ни ци Европ ске ко ми си је и Европ ске уни је у Хр ват ској, Свет ске здрав стве не ор га ни за ци је и струч ња ци из тран сплан та циј ске ме ди ци не. ВЛА ДИ МИР БУМ БА ШИ РЕ ВИЋ НО ВИ РЕК ТОР Де кан Ме ди цин ског факул те та, проф. др Вла димир Бум ба ши ре вић изабран је за но вог рек то ра Уни вер зи те та у Бе о гра ду, на тро го ди шњи ман дат ко ји по чи ње 1. ок то бра. Проф. Бум ба ши ре вић ро ђен је у Бе о гра ду. Ме ди цин ски фа кул тет за вр шио је са про сеч ном оце ном 9,57, док тор ску ди сер та ци ју од бра нио је 1985, а зва ње спе ци ја листе ме ди ци не сте као го ди не. Ре дов ни је профе сор Ме ди цин ског факул те та и шеф Ка те дре за хи сто ло ги ју и ем бри о логи ју. Ре дов ни је члан СА НУ од го ди не. Об ја вио је 22 ра да у ин тер на ци о нал ним ча со пи си ма, 12 у иностра ним мо но гра фи ја ма, 25 у до ма ћим ча со пи си ма. Ра до ви ака де ми ка Вла ди ми ра Бум ба ши ре ви ћа цити ра ни су 47 пу та. ИН ФОР МА ТИ за ЦИ ЈА ДО МА ЗДРА ВЉА НО ВИ САД У окви ру про јек та Ми ни стар ства здра вља Ре пу бли ке Ср би је и Свет ске бан ке, Пру жа ње уна пре ђе них услу га на ло кал ном ни воу DILS за ин фор ма ти за ци ју До ма здра вља Но ви Сад из дво је но је око евра. До му здра вља Но ви Сад ис по ру че на је ра чу нар ска опре ма нај но ви је ге не ра ци је (100 пер со нал них ра чу на ра, 50 штам па ча, три бар-код чи та ча и 70 чи та ча кар ти ца), инста ли ра на ло кал на ин фор ма тич ка мре жа (LAN и WAN) и обез бе ђе на сред ства за уна пре ђе ње по сто је ћег софтве ра. Кроз ре а ли за ци ју про јек та обез бе ђе на је и обу ка здрав стве них про фе си о на ла ца за ко ри шће ње сер ти фико ва ног софт ве ра ко ји, по ред на ци о нал ног, по се ду је и европ ски Euro rec сер ти фи кат што га ран ту је ис пу ња вање свих зах те ва нео п ход них за са вре ме но по сло ва ње здрав стве не уста но ве. У но во сад ском до му здра вља, по во дом по др шке разво ја и уна пре ђе ња ин фор ма ци о ног си сте ма ове устано ве, одр жа на је кра јем ма ја кон фе рен ци ја за но ви наре на ко јој су го во ри ли др Жи во та Ла за ре вић, ди рек тор До ма здра вља Но ви Сад, проф. др Пе тар Бу лат, по моћник ми ни стра здра вља, На да Те о до си је вић, ко ор ди натор за раз вој ин фор ма ци о них тех но ло ги ја про јек та DILS и Пре драг Ђор ђић, шеф од се ка за ин фор ма ти ку До ма здра вља Но ви Сад. Као део ак тив но сти про јек та DILS, кроз ре а ли за ци ју ком по нен те за ин фор ма ти за ци ју из дво је но је 1,2 ми лио на евра за софт вер као и 5,1 ми ли о на евра за харв дер за свих 158 до мо ва здра вља у Ср би ји, За во де за здрав ствену за шти ту сту де на та у Бе о гра ду, Но вом Са ду и Ни шу и за Град ски за вод за ге рон то ло ги ју у Бе о гра ду. До мо вима здра вља до де ље на су фи нан сиј ска сред ства за не зави сно спро во ђе ње на бав ке сер ти фи ко ва ног софт ве ра. Уво ђе ње сер ти фи ко ва ног софт ве ра омо гу ћи ће при ме

49 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 49 <<<<<<<<<<<<<<<<<<<<< ВЕ СТИ И ЗА НИ МЉИ ВО СТИ ну елек трон ских здрав стве них кар то на у свим до мови ма здра вља. Ко ри шће њем елек трон ске до ку мен та ци је уме сто тради ци о нал не па пир не, по сти же се ве ли ка уште да вре мена и нов ца. Ин фор ма ти за ци јом при мар не здрав стве не за шти те кла сич ни здрав стве ни кар тон би ће за ме њен елек трон ским здрав стве ним кар то ном (ЕЗК), а у болни ца ма ће ЕЗК за ме ни ти исто ри је бо ле сти са свим изве шта ји ма, а све то са свим по треб ним ме ра ма у ве зи са си гур но шћу и без бед но шћу по да та ка, као и за штите при ват но сти па ци је на та. Зна чај ну ко рист од ин фор ма ти за ци је има ће па цијен ти, јер ће се сви по да ци о ње го вом здрав стве ном ста њу на ла зи ти на јед ном ме сту. Здрав стве ним рад ници ма (ле ка ри ма и се стра ма) би ће омо гу ће но да ла ко при сту пе по да ци ма ко ји су од зна ча ја за про цес ле чења, а исто вре ме но се си гур но сти и без бед но сти по дата ка, као и за шти ти при ват но сти па ци је на та по све ћује ве ли ка па жња. Крај њи циљ ин фор ма ти за ци је је ства ра ње ин те гриса ног здрав стве ног ин фор ма ци о ног си сте ма Ре пу блике Ср би је, ко ји ће обез бе ди ти до ступ ност здрав стве них по да та ка свим уче сни ци ма у здрав стве ном си сте му у скла ду са њи хо вим уло га ма и од го вор но сти ма. Ин тегри са ни ин фор ма ци о ни си стем здрав ства се раз ви ја у скла ду са зах те ви ма стан дар да ISO Дан ФАР МА КО Ге НО МИ Ке у Бе О ГРА ДУ Ге Не ТИЧ КИ ПРО ФИЛ СРП СКЕ ПО ПУ ЛА ЦИ ЈЕ Сим по зи јум Дан фар мако ге но ми ке, ко ји је имао за циљ да ин фор ми ше стручну и оп шту јав ност о зна чају при ме не до стиг ну ћа из ове обла сти у сва ко дневној ме ди цин ској прак си, одр жан је 5. ју на у Бе о граду. Да ни фар ма ко ге но мике до са да су ор га ни зо вани са мо у Грч кој, Ита ли ји и на Мал ти. У окви ру симпо зи ју ма при ка за ни су резул та ти се квен ци ра ња ком плет них ге но ма за 50 представ ни ка срп ске по пу ла ци је. Ге но ми су ана ли зи ра ни на зна чај не ге не тич ке мар ке ре. На тај на чин, до би је на је тач на ин фор ма ци ја о фар ма ко ге но мич ким мар кери ма за ко је је по треб но уве сти ге не тич ко те сти ра ње у на шој зе мљи, а ко ја мо же да по слу жи и при са ста вљању ли сте ле ко ва ко ја од го ва ра ге не тич ком про фи лу станов ни штва Ср би је. Зна ња из фар ма ко ге но ми ке на шла су сво ју при мену у ле че њу мно гих бо ле сти. Реч је о на у ци ко ја из у ча ва ва ри ја ци је у ге нет ском за пи су и на осно ву ње га да је пре дик ци ју о ефи ка сно сти и ток сич но сти ле ка за сва ког по је дин ца. Ге не ти ча ри и ле ка ри у Ср би ји уве ли су фар ма ко ге но мич ке те сто ве ме ђу пр ви ма у Евро пи, а са вре ме на ме ди ци на под ра зу ме ва да те ра пи ја бу де при ла го ђе на по је ди нач ном па ци јен ту, ка ко би ле че ње би ло што ефи ка сни је. Сим по зи јум у Бе о гра ду ор га ни зо ва ли су Gol den Helix Ин сти тут за би о ме ди цин ска ис тра жи ва ња у Ати ни, Ин сти тут за мо ле ку лар ну ге не ти ку и ге не тич ко ин жењер ство и На ци о нал на асо ци ја ци ја за уна пре ђе ње и раз вој ре ге не ра тив не ме ди ци не. УМР ЛА ЛЕЈ ЛА ДЕН МАРК, НАЈ СТА РИ ЈИ Пе ДИ ЈА ТАР Нај ста ри ји ле кар на све ту, пе ди ја тар Леј ла Ден марк, пре ми ну ла је у 114. го ди ни у Атлан ти у САД, по чет ком апри ла ове го ди не. Ле и ла је ро ђе на 1. фе бру а ра 1898, а ра ди ла је до сво је 103. го ди не у јед ној бол ни ци у америч кој Атлан ти, ка да је оти шла у пен зи ју. Ден мар ко ва је оства ри ла им пре сив ну ле кар ску ка рије ру. Би ла је тре ћа же на ко ја је до би ла ле кар ску ди плому на Уни вер зи те ту у Џор џи ји и ра ди ла је на раз во ју вак ци не за ве ли ки ка шаљ. Док тор ка Ден марк би ла је пр ви пе ди ја тар у бол ни ци за де цу отво ре ној у Атланти још При ма ла је па ци јен те и у сво јој ку ћи, а као во лон тер при ло кал ној цр кви по ма га ла је де ци из сиро ма шних по ро ди ца. Од ли ко ва на је број ним при знањи ма за до при нос у до ме ну ди јаг но сти ке и ле че ња. За ни мљи во да је др Леј ла би ла про тив ник бр зе хра не и слат ки ша, па је не ко ли ко пу та од би ла ро ђен дан ску тор ту јер она са др жи ше ћер, а пре по ру чи ва ла је да се пи је са мо во да. Ден мар ко ва је го во ри ла да је сми сао за ху мор кључ за дуг жи вот.

50 50 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 На осно ву чла на 19. став 2. тач ка 1) За ко на о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка ( Слу жбе ни гласник РС, број 107/05), Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је на сед ни ци одр жа ној 28. сеп тем бра го ди не до не ла је СТА ТУТ Ле кар ске ко мо ре Ср би је I. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ Члан 1. Ле кар ска ко мо ра Ср би је је оба ве зна, не за ви сна и про фе си о нална ор га ни за ци ја ле ка ра док то ра ме ди ци не ко ји као про фе си ју у Ре пу бли ци Ср би ји оба вља ју по сло ве здрав стве не де лат но сти. Члан 2. Овим ста ту том Ле кар ске ко мо ре Ср би је (у да љем тек сту Ко мо ра) бли же се уре ђу ју: на зив, се ди ште, уну тра шња ор га ни за ци ја и рад Комо ре, по сло ви ко је Ко мо ра оба вља у окви ру за кон ских овла шће ња, на чин оба вља ња по сло ва Ко мо ре, са став, на чин и по сту пак из бо ра и над ле жност ор га на Ко мо ре, број чла но ва у ор га ни ма Ко мо ре, начин из бо ра и опо зи ва чла но ва у ор га ни ма Ко мо ре, ор ган Ко мо ре ко ји име ну је по сред ни ка, по сту пак по сре до ва ња; ор ган Ко мо ре ко ји обра зу је су до ве ча сти, са став су до ва ча сти, услов и на чи ни из бо ра и раз ре ше ња су ди ја, над ле жност су до ва ча сти, лак ше и те же повре де про фе си о нал них ду жно сти и угле да чла на Ко мо ре, по сту пак пре су дом ча сти, из ри ца ње ме ра, на чин из вр ше ња из ре че них ме ра и ро ко ви за по кре та ње по ступ ка и из вр ше ње ме ра, као и дру га пита ња од зна ча ја за ре ша ва ње спо ро ва, пра ва и ду жно сти чла но ва Ко мо ре, огран ци Ко мо ре, ор га ни за ци ја и ор га ни огра на ка Ко мо ре и њи хо во се ди ште, оба вља ње струч них по сло ва за Ко мо ру, по средо ва ње у спо ро ви ма, струч на слу жба Ко мо ре, оп шти ак ти Ко мо ре, фи нан си ра ње Ко мо ре као и дру га пи та ња од зна ча ја за рад и орга ни за ци ју Ко мо ре. Члан 3. На зив Ко мо ре је: Ле кар ска ко мо ра Ср би је. Скра ће ни на зив Ко мо ре је: ЛКС. Се ди ште Ко мо ре је у Бе о гра ду. На зив Ко мо ре на ен гле ском је зи ку: SER BIAN ME DI CAL CHAM BER. При ко му ни ци ра њу са ино стран ством ко ри сти се ен гле ски је зик и на зив Ко мо ре на ен гле ском је зи ку. Члан 4. Ко мо ра је прав но ли це са пра ви ма, оба ве за ма и од го вор но сти ма утвр ђе ним за ко ном и овим ста ту том. У прав ном ко му ни ци ра њу са тре ћим ли ци ма Ко мо ра исту па само стал но и нео гра ни че но у сво је име и за свој ра чун, а за сво је оба ве зе од го ва ра свим сво јим сред стви ма. Ко мо ра има пра во да сти че имо ви ну и имо вин ска пра ва и да њи ма са мо стал но рас по ла же. Сред ства за рад Ко мо ре обез бе ђу ју се на на чин про пи сан За коном о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка (у да љем тек сту: За кон) и овим ста ту том. Члан 5. Ко мо ру пред ста вља и за сту па ди рек тор Ко мо ре. Члан 6. Пе чат Ко мо ре је окру глог об ли ка, преч ни ка 32 mm, са гр бом Ре публи ке Ср би је у сре ди ни и ис пи са ним тек стом на ћи ри ли ци по обо ду: Ре пу бли ка Ср би ја, Ле кар ска ко мо ра Ср би је, Бе о град. Пе чат Ко мо ре ко ри сти се у сва ко днев ном прав ном и фи нан сиј ском про ме ту при ли ком ове ре до ку ме на та ко је пот пи су је ди рек тор Ко мо ре и дру гих до ку ме на та ко је до не су ор га ни Ко мо ре. За чу ва ње пе ча та од го ва ран је Ге не рал ни се кре тар Ко мо ре. Број пе ча та и њи хо во ко ри шће ње утвр ђу је се од лу ком ди рек тора Ко мо ре. Штам биљ Ко мо ре је пра во у га о ног об ли ка ве ли чи не 55 x 25 mm са истим тек стом на ћи ри ли ци као и пе чат, са до дат ком про сто ра за број де ло вод ног про то ко ла и да тум. Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре има ју свој пе чат, окру глог об ли ка, преч ни ка 32 mm, са гр бом Ре пу бли ке Ср би је у сре ди ни и ис пи са ним тек стом на ћи ри ли ци по обо ду, и то: 1) Ре пу бли ка Ср би ја, Ле кар ска ко мо ра Ср би је, Ре ги о нал на лекар ска ко мо ра Бе о гра да, Бе о град, 2) Ре пу бли ка Ср би ја, Ле кар ска ко мо ра Ср би је, Ре ги о нал на лекар ска ко мо ра Вој во ди не, Но ви Сад, 3) Ре пу бли ка Ср би ја, Ле кар ска ко мо ра Ср би је, Ре ги о нал на лекар ска ко мо ра за ју го и сточ ну Ср би ју, Ниш, 4) Ре пу бли ка Ср би ја, Ле кар ска ко мо ра Ср би је, Ре ги о нал на ле карска ко мо ра за цен трал ну и за пад ну Ср би ју, Кра гу је вац, 5) Ре пу бли ка Ср би ја, Ле кар ска ко мо ра Ср би је, Ре ги о нал на ле карска ко мо ра Ко со ва и Ме то хи је, Ко сов ска Ми тро ви ца. За чу ва ње пе ча та ре ги о нал них ко мо ра над ле жни су се кре та ри ре ги о нал них ко мо ра. Ко мо ра има знак, ло го тип и за ста ву. За ста ва Ле кар ске ко мо ре Ср би је има ди мен зи је 150x95 cm, са зна ком Ле кар ске ко мо ре Ср би је у сре ди ни, ве ли чи не 36x36 cm, са бе лом под ло гом. За ста ва Ле кар ске ко мо ре Ср би је ко ри сти се у слу жбе ним просто ри ја ма Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Знак Ко мо ре је ста ри знак Срп ског ле кар ског дру штва из го ди не. Знак Ко мо ре је за шти ћен. Ко мо ра има гла си ло са гра фич ким зна ком ко ји за шти ћен. Ко мо ра про сла вља кр сну сла ву Све ти Вра чи. Члан 7. Рад Ко мо ре и ње них ор га на је ја ван. II. УНУ ТРА ШЊА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА КО МО РЕ Члан 8. Ле кар ска ко мо ра Ср би је вр ши по ве ре не по сло ве и оста ле за дат ке и по сло ве пред ви ђе не за ко ном и овим ста ту том по сред ством сво јих ор га на и ор га на сво јих огра на ка. Огран ци Ко мо ре су ре ги о нал не ко мо ре Ле кар ске ко мо ре Ср би је (у да љем тек сту: ре ги о нал не ко мо ре). Огран ци Ко мо ре Ре ги о нал не ко мо ре су основ ни об лик те ри тори јал ног ор га ни зо ва ња и по ве зи ва ња чла но ва, уста но вље не ра ди не по сред ног оства ри ва ња ци ље ва и за да та ка Ко мо ре и за јед нич ких ин те ре са чла но ва на под руч ју над ле жно сти ре ги о нал не ко мо ре. У са ста ву Ле кар ске ко мо ре Ср би је су:

51 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 51 1) Ле кар ска ко мо ра Ср би је - Ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра Бео гра да; 2) Ле кар ска ко мо ра Ср би је - Ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра Вој води не са се ди штем у Но вом Са ду; 3) Ле кар ска ко мо ра Ср би је - Ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра за југо и сточ ну Ср би ју са се ди штем у Ни шу; 4) Ле кар ска ко мо ра Ср би је - Ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра за централ ну и за пад ну Ср би ју са се ди штем у Кра гу јев цу; 5) Ле кар ска ко мо ра Ср би је - Ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра Ко со ва и Ме то хи је са се ди штем у Ко сов ској Ми тро ви ци. Члан 9. Под руч ја ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра из прет ход ног чла на чи не оп шти не: 1) за те ри то ри ју Ле кар ске ко мо ре Бе о гра да све оп шти не на тери то ри ји гра да Бе о гра да. 2) за те ри то ри ју Ле кар ске ко мо ре Вој во ди не све оп шти не на тери то ри ји Ауто ном не по кра ји не Вој во ди не. 3) за те ри то ри ју Ле кар ске ко мо ре ју го и сточ не Ср би је оп шти не: По жа ре вац, Го лу бац, Ве ли ко Гра ди ште, Ма ло Цр ни ће, Жа ба ри, Пе тро вац на Мла ви, Не го тин, Кла до во, Мај дан пек, Ку че во, Жагу би ца, За је чар, Бор, Кња же вац, Бо ље вац, Свр љиг, Алек си нац, Со ко Ба ња, Ра жањ, Ниш, Пи рот, Бе ла Па лан ка, Ди ми тров град, Ба бу шни ца, Ле ско вац, Бој ник, Ле ба не, Ме две ђа, Га џин Хан, Власо тин це, Вра ње, Бу ја но вац, Вла ди чин Хан, Сур ду ли ца, Тр го ви ште, Бо си ле град, Цр на Тра ва, Пре ше во, Кру ше вац, Ћи ће вац, Вар ва рин, Алек сан дро вац, Брус, Про ку пље, Кур шу мли ја, До ље вац, Ме ро шина, Жи то ра ђа, Бла це; 4) за те ри то ри ју Ле кар ске ко мо ре цен трал не и за пад не Ср би је општи не: Сме де ре во, Сме де рев ска Па лан ка, Ве ли ка Пла на, Бо га тић, Ша бац, Вла ди мир ци, Ло зни ца, Ко це ље ва, Уб, Кру пањ, Лај ко вац, Ма ли Звор ник, Осе чи на, Ва ље во, Љу бо ви ја, Ми о ни ца, Аран ђе ловац, То по ла, Ра ча, Ба то чи на, Сви лај нац, Кра гу је вац, Кнић, Ћу прија, Ја го ди на, Гор њи Ми ла но вац, Ко сје рић, Ба ји на Ба шта, По же га, Ча чак, Ужи це, Ча је ти на, Ре ко вац, Па ра ћин, Ла по во, Де спо то вац, Лу ча ни, Ари ље, Кра ље во, Вр њач ка Ба ња, Тр сте ник, Ива њи ца, Нова Ва рош, При бој, При је по ље, Сје ни ца, Ра шка, Но ви Па зар, Ту тин и Љиг; 5) за те ри то ри ју Ле кар ске ко мо ре Ко со ва и Ме то хи је све оп шти не на те ри то ри ји Ауто ном не по кра ји не Ко со во и Ме то хи ја. Ре ги о нал не ко мо ре ра ди што ква ли тет ни је де цен тра ли за ци је сво јих ак тив но сти мо гу фор ми ра ти, на пред лог члан ства на сво јим те ри то ри ја ма, од ре ђен број кан це ла ри ја ре ги о нал них ко мо ра у зави сно сти од по тре ба члан ства и ма те ри јал них мо гућ но сти ре ги онал них ко мо ра. III. ПО СЛО ВИ И ЗА ДА ЦИ КО МО РЕ По ве ре ни по сло ви Члан 10. Ко мо ра оба вља сле де ће по ве ре не по сло ве као јав на овла шће ња: 1) до но си Ко декс ме ди цин ске ети ке Ко мо ре; 2) вр ши упис ле ка ра у Ко мо ру и из да је члан ску кар ту; 3) из да је, об на вља и од у зи ма одо бре ње за са мо стал ни рад (у да љем тек сту: ли цен ца) чла но ви ма Ко мо ре на осно ву чл За ко на о здрав стве ној за шти ти; 4) во ди име ни ке чла но ва Ко мо ре; 5) во ди цен трал ну еви ден ци ју свих чла но ва Ко мо ре; 6) во ди Име ник о из да тим, об но вље ним и од у зе тим ли цен цама; 7) во ди Име ник из ре че них ди сци плин ских ме ра чла но ви ма Комо ре; 8) утвр ђу је ви си ну ме сеч не чла на ри не за чла но ве Ко мо ре; 9) утвр ђу је јед но крат ни из нос на кна де за упис у Име ник Комо ре; 10) утвр ђу је из нос на кна де за из да ва ње и об на вља ње ли цен це; 11) утвр ђу је из нос на кна де за из да ва ње из во да, уве ре ња и потвр да из еви ден ци ја ко је Ко мо ра во ди; 12) ор га ни зу је су до ве ча сти Ко мо ре; 13) по сре ду је у спо ро ви ма из ме ђу чла но ва Ко мо ре и из ме ђу члано ва Ко мо ре и па ци је на та; 14) из да је из во де из Име ни ка Ко мо ре; 15) из да је уве ре ња и по твр де о чи ње ни ца ма о ко ји ма во ди евиден ци ју, а ко је пред ста вља ју јав не ис пра ве; 16) из да је иден ти фи ка ци о ни број чла но ви ма Ко мо ре. По ве ре не по сло ве ор га ни Ко мо ре и ор га ни ре ги о нал них ко мо ра вр ше по по ступ ку про пи са ном у За ко ну о оп штем управ ном по ступ ку, ако за ко ном ни је друк чи је од ре ђе но. За вр ше ње по ве ре них по сло ва Ко мо ра до но си пра вил ни ке. Ко мо ра во ди по себ не еви ден ци је за ле ка ре на ста жу, ле ка ре оп ште ме ди ци не, ле ка ре на спе ци ја ли за ци ји, ле ка ре спе ци ја ли сте и уже спе ци ја ли сте, уз по себ ну еви ден ци ју члан ства у др жав ној прак си и при ват ној прак си и еви ден ци ју по ча сних чла но ва. Еви ден ци ја члан ства и име ни ци чла но ва Ко мо ре во де се као књиге и као збир по да та ка укњи же них елек трон ским пу тем. По да ци из књи ге упи са них чла но ва и по да ци у елек трон ској обра ди мо ра ју би ти иден тич ни. Иден ти фи ка ци о ни број из тач ке 16. овог чла на мо ра од го ва ра ти бро ју под ко јим је члан упи сан у Име ник Ко мо ре. На све од ред бе овог чла на са гла сност да је ми ни стар ство Ре публи ке Ср би је над ле жно за по сло ве здра вља. Од лу ке из ста ва 1. тач. 8), 9), 10) и 11) овог чла на об ја вљу ју се у гла сни ку Ко мо ре и Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је. IV. ОСТА ЛИ ПО СЛО ВИ И ЗА ДА ЦИ КО МО РЕ Члан 11. По ред по сло ва из чла на 10, Ко мо ра оба вља и сле де ће по сло ве: 1) за сту па и шти ти про фе си о нал не ин те ре се ле ка ра - чла но ва Ко мо ре у оба вља њу про фе си је; 2) ста ра се о угле ду чла но ва Ко мо ре, од но сно о оба вља њу посло ва здрав стве не де лат но сти у скла ду са етич ким ко дек сом; 3) во ди еви ден ци ју чла но ва Ко мо ре ко ји оба вља ју, при ват ну прак су, а ко ји су упи са ни у ре ги стар код над ле жног ор га на, у складу са за ко ном, а на осно ву по да та ка до би је них из ре ги о нал них ко мо ра; 4) пред ла же ли сту над зор ни ка за ре дов ну или ван ред ну спољну про ве ру ква ли те та струч ног ра да, у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђу је здрав стве на за шти та, а на пред ло ге ре ги о нал них комо ра; 5) да је ини ци ја ти ву за бли же уре ђи ва ње на чи на оба вља ња при прав нич ког ста жа и по ла га ња струч ног ис пи та, као и стручног уса вр ша ва ња здрав стве них рад ни ка, од но сно усло ва ко је мо ра ју ис пу ња ва ти здрав стве не уста но ве и при ват на прак са за оба вља ње при прав нич ког и спе ци ја ли стич ког ста жа здрав ствених рад ни ка; 6) уче ству је у утвр ђи ва њу но мен кла ту ре здрав стве них услу га, кри те ри ју ма и ме ри ла за утвр ђи ва ње це на здрав стве них услу га ко је се обез бе ђу ју из сред ста ва оба ве зног здрав стве ног оси гу ра ња, као и у утвр ђи ва њу кри те ри ју ма и ме ри ла за за кљу чи ва ње уго во ра о пру жа њу здрав стве не за шти те у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђу је здрав стве но оси гу ра ње; 7) пред ла же кри те ри ју ме и ме ри ла за утвр ђи ва ње це на здравстве них услу га ко је се пру жа ју у при ват ној прак си, од но сно це на здрав стве них услу га ко је се пру жа ју у здрав стве ним уста но ва ма, а ко је се не обез бе ђу ју из сред ста ва оба ве зног здрав стве ног оси гура ња, као и ви си ну це на тих здрав стве них услу га; 8) да је ини ци ја ти ву за до но ше ње про пи са у обла сти здрав стве не за шти те и здрав стве ног оси гу ра ња; 9) да је ини ци ја ти ву и пред у зи ма ме ре за оси гу ра ње чла но ва Ко мо ре код но си о ца оси гу ра ња за ри зик ко ји мо же на сту пи ти због струч не гре шке у вр ше њу здрав стве не де лат но сти у скла ду са зако ном; 10) пру жа по моћ гра ђа ни ма у оства ри ва њу пра ва на здравстве ну за шти ту у слу ча ју не струч ног и 11) пру жа струч ну по моћ чла но ви ма Ко мо ре, у Ле кар ској ко мо ри Ср би је и ре ги о нал ним ко мо ра ма; 11) за сту па ин те ре се чла но ва Ко мо ре ко ји оба вља ју при ват ну прак су при за кљу чи ва њу уго во ра са ор га ни за ци јом здрав стве ног оси гу ра ња;

52 52 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН ) да је пред лог за до би ја ње на зи ва при ма ри ју са, у скал ду са за ко ном ко јим се ре гу ли ше здрав стве на за шти та, а на осно ву предло га ре ги о нал них ко мо ра; 13) пра ти и по кре ће ини ци ја ти ву за пред у зи ма ње за ко ном пропи са них ме ра у ве зи са по вре дом про пи са о за бра ни ре кла ми ра ња (огла ша ва ња) у обла сти здрав стве не за шти те, а на осно ву пред ло га и из ве шта ја ре ги о нал них ко мо ра; 14) раз ма тра на чи не уна пре ђе ња усло ва за оба вља ње здравстве не де лат но сти; 15) у са рад њи са ме ди цин ским фа кул те ти ма, струч ним удру жењи ма и дру гим ор га ни за то ри ма кон ти ну и ра не ме ди цин ске едука ци је ко ор ди ни ра кон ти ну и ра ну ме ди цин ску еду ка ци ју чла но ва Ко мо ре, а има ју ћи у ви ду пред ло ге и ини ци ја ти ве ре ги о нал них ко мо ра; 16) во ди еви ден ци ју при ку пље них бо до ва у окви ру кон ти ну ира не еду ка ци је чла но ва Ко мо ре нео п ход них за об на вља ње лицен це, а пре ма по да ци ма до ста вље ним од стра не ре ги о нал них ко мо ра; 17) да је ми шље ње о при зна ва њу ди пло ма и дру гих струч них и на уч них сте пе на обра зо ва ња ле ка ра, стра них др жа вља на, сте че них у ино стран ству, са гла сно за ко ну; 18) по кре ће ини ци ја ти ву за утвр ђи ва ње про фе си о нал них стан дарда у стру ци ра ди уна пре ђе ња здрав стве не за шти те; 19) у ци љу за шти те чла но ва Ко мо ре ре а гу је на нео прав да не и не у те ме ље не из ја ве у сред стви ма јав ног ин фор ми са ња; 20) пра ти ста ње за по сле но сти ле ка ра, на осно ву из ве шта ја ре гио нал них ко мо ра и да је пред ло ге ме ра за њи хо во за по шља ва ње; 21) осни ва њем по себ них фон до ва по ма же сво јим чла но ви ма и њи хо вим по ро ди ца ма; 22) пре по ру чу је чла но ви ма Ко мо ре на чин оба ве шта ва ња гра ђа на о вр ста ма, об ли ци ма и ме то да ма здрав стве не за шти те; 23) пра ти, раз ма тра и да је ми шље ње чла но ви ма о ал тер на тив ним на чи ни ма ле че ња, на осно ву ини ци ја ти ва и из ве шта ја ре ги о нал них ко мо ра; 24) пред у зи ма ме ре у ци љу су зби ја ња ра да ле ка ра у ви ду не зако ни тог ра да ле ка ра, а на осно ву пред ло га и ини ци ја ти ва ре ги онал них ко мо ра; 25) пред у зи ма ме ре за су зби ја ње на дри ле кар ства; 26) са ра ђу је са Сто ма то ло шком ко мо ром Ср би је, Фар ма це ут ском ко мо ром Ср би је, Ко мо ром би о хе ми ча ра Ср би је и Ко мо ром ме дицин ских се ста ра и тех ни ча ра Ср би је ра ди оства ри ва ња за јед ничких ин те ре са у ко ор ди на ци ји на до след ном по што ва њу За ко на о здрав стве ној за шти ти; 27) оства ру је ме ђу на род ну са рад њу са ле кар ским ко мо ра ма и дру гим ле кар ским удру же њи ма у ино стран ству; 28) из да је сво је гла си ло, струч не ча со пи се, књи ге и дру ге пу блика ци је из обла сти здрав стве не за шти те и ра да Ко мо ре; 29) са ра ђу је са ле ка ри ма у срп ској ди ја спо ри на свим по љи ма пре ко по себ них те ла и ко ми те та; 30) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном и овим ста тутом. Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре: 1) во де еви ден ци ју чла но ва Ко мо ре ко ји оба вља ју при ват ну праксу код над ле жног ор га на на те ри то ри ји ре ги о нал не ко мо ре су ко ји су упи са ни у ре ги стар, у скла ду са за ко ном и о то ме оба ве шта ва ју Ле кар ску ко мо ру Ср би је; 2) пред ла жу ли сту над зор ни ка за ре дов ну или ван ред ну спољ ну про ве ру ква ли те та струч ног ра да, са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре Ле кар ској ко мо ри Ср би је; 3) пру жа ју по моћ гра ђа ни ма у оства ри ва њу пра ва на здрав стве ну за шти ту у слу ча ју не струч ног и не е тич ког ра да чла но ва ко мо ре на те ри то ри ји сво је ре ги о нал не ко мо ре; 4) пру жа ју струч ну по моћ чла но ви ма Ко мо ре, на те ри то ри ји сво је ре ги о нал не ко мо ре; 5) да ју пред ло ге ле ка ра, чла но ва Ко мо ре са те ри то ри је сво је ре ги о нал не ко мо ре Ле кар ској ко мо ри Ср би је, за до би ја ње на зи ва при ма ри ју са, у скла ду са за ко ном ко јим се ре гу ли ше здрав стве на за шти та; 6) По кре ћу ини ци ја ти ве пред Ле кар ском ко мо ром Ср би је за преду зи ма ње за ко ном про пи са них ме ра у ве зи са по вре дом про пи са о за бра ни ре кла ми ра ња (огла ша ва ња) у обла сти здрав стве не зашти те, и под но се из ве шта је Ле кар ској ко мо ри Ср би је о кон крет ним слу ча је ви ма по вре де ове за бра не на те ри то ри ји сво јих ре ги о нал них ко мо ра; 7) да ју пред ло ге и ини ци ја ти ве за из во ђе ње и ко ор ди на ци ју проце са кон ти ну и ра не ме ди цин ске еду ка ци је на те ри то ри ји ре ги о нал не ко мо ре Ле кар ској ко мо ри Ср би је; 8) во де еви ден ци ју при ку пље них бо до ва у окви ру кон ти ну и ра не еду ка ци је чла но ва Ко мо ре нео п ход них за об на вља ње ли цен це са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре и до ста вља ју их Ле кар ској ко мо ри Ср би је; 9) Под но се из ве шта је о ал тер на тив ним на чи ни ма ле че ња на тери то ри ји ре ги о нал не ко мо ре Ле кар ској ко мо ри Ср би је и пред ла жу ме ре за по бољ ша ње ал тер на тив них на чи на ле че ња, уво ђе ња но вих на чи на ове вр сте ле че ња; 10) Из ве шта ва ју о евен ту ал ним слу ча је ви ма ра да ле ка ра у виду не за ко ни тог ра да на те ри то ри ји ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра Ле кар ску ко мо ру Ср би је и пред ла жу Ко мо ри ме ре за су зби ја ње истог; 11) Из ве шта ва ју Ле кар ску ко мо ру Ср би је о слу ча је ви ма на дриле кар ства на те ри то ри ји ре ги о нал не ко мо ре и пред ла жу ме ре за су зби ја ње на дри ле кар ства. Члан 11а. По ве ре ни по сло ви су та квог ка рак те ра да се мо ра ју оба вља ти на је дин стве ни на чин за це лу те ри то ри ју Ре пу бли ке Ср би је. Ко мо ра оба вља по сло ве из чла на 10. и 11. као је дин стве но прав но ли це уз уче шће ре ги о нал них ко мо ра. IV. ЧЛАН СТВО Члан 12. Члан ство у Ко мо ри је част, пра во и оба ве за за све ле ка ре ко ји оба вља ју про фе си ју здрав стве не де лат но сти у др жав ним здравстве ним уста но ва ма, при ват ној ле кар ској прак си, уста но ва ма соци јал не за шти те, за во ди ма за из вр ше ње за твор ских санк ци ја, у др жав ним ор га ни ма, на ме ди цин ским фа кул те ти ма, од но сно у шко ла ма здрав стве не стру ке, ам бу лан та ма ме ди ци не ра да, као и у дру гим уста но ва ма где се оба вља здрав стве на де лат ност у скла ду са За ко ном о здрав стве ној за шти ти. Ко мо ра осим ре дов них чла но ва из ста ва 1. овог чла на има и поча сне чла но ве, до бро вољ не чла но ве и чла но ве до на то ре. По ча сни чла но ви су ли ца ко ја су по себ но до при не ла раз во ју и ор га ни за ци ји ме ди цин ске стру ке или ли ца ко ја су да ла из у зе тан до при нос ра ду, ци ље ви ма и за да ци ма Ко мо ре, а за по ча сне члано ве су иза бра на од лу ком скуп шти не Ко мо ре на пред лог Управ ног од бо ра Ко мо ре, без пра ва да би ра ју и да бу ду би ра ни у ор га не и те ла Ко мо ре. До бро вољ ни чла но ви су ле ка ри ко ји ни су у оба ве зи да бу ду члано ви Ко мо ре: не за по сле ни, ле ка ри ко ји не оба вља ју као про фе си ју по сло ве здрав стве не де лат но сти, ле ка ри ко ји су у пен зи ји, а ни су рад но ан га жо ва ни и ле ка ри др жа вља ни РС ко ји жи ве и ра де у иностран ству. До бро вољ ни чла но ви су у оба ве зи да пла ћа ју чла на ри ну, не мо гу до би ти ли цен цу и не мо гу би ра ти и би ти би ра ни за ор га не и те ла Ко мо ре и ре ги о нал них ко мо ра. Члан 13. Зах тев за упис у члан ство Ко мо ре под но си се у пи сме ној фор ми ре ги о нал ној ко мо ри на чи јој те ри то ри ји над ле жно сти члан Ко мо ре има пре би ва ли ште, а пре ма Пра ви ли ма о упи су и во ђе њу Име ни ка чла но ва Ко мо ре. Ре ги о нал на ко мо ра мо же, по слу жбе ној ду жно сти, про ве ри ти подат ке о кан ди да ту. Усло ви за упис у Име ник и из да ва ње ли цен це стра ним др жа вљани ма уре ди ће се Пра вил ни ком. Члан 14. Пред сед ник ре ги о нал не ко мо ре ре ше њем од лу чу је о зах те ву за упис у Име ник Ко мо ре у ро ку ко ји не мо же би ти ду жи од 15 да на од под но ше ња зах те ва. Пред сед ник ре ги о нал не ко мо ре мо же да од би је зах тев из члана 13 став 1 овог Ста ту та ако ни су ис пу ње ни усло ви из За ко на о здрав стве ној за шти ти, усло ви за упис де фи ни са ни овим ста ту том и дру ги усло ви де фи ни са ни ак ти ма Ко мо ре.

53 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 53 Жал ба на ре ше ње из ста ва 1, 2. и 3. овог чла на под но си се Управном од бо ру у ро ку од 15 да на од при је ма ре ше ња. О не ја сним и спор ним зах те ви ма за упис од лу чу је Из вр шни од бор ре ги о нал не ко мо ре. Члан 15. Пред сед ник ре ги о нал не ко мо ре ре ше њем утвр ђу је по сто ја ње усло ва за из да ва ње ли цен це. Жал ба на ре ше ње из ста ва 1. овог чла на под но си се Управ ном од бо ру у ро ку од 15 да на од да на при је ма ре ше ња. Члан 16. Ди рек тор Ко мо ре до но си ре ше ње о из да ва њу ли цен це на основу ко нач ног ре ше ња пред сед ни ка Ре ги о нал не ко мо ре о по сто ја њу усло ва за из да ва ње ли цен це. Ре ше ње из ста ва 1 овог чла на ко нач но је у управ ном по ступ ку и про тив ње га се мо же по кре ну ти управ ни спор. Ли цен ца се из да је за пе ри од од 7 го ди на, а об на вља се пре ма Пра вил ни ку о бли жим усло ви ма за из да ва ње, об на вља ње и од у зима ње ли цен ци и За ко ну о здрав стве ној за шти ти. Ко мо ра ће ре ше њем по ни шти ти упис и ли цен цу ако се на кнад но утвр ди да за упис ни су по сто ја ли про пи са ни усло ви. Ре ги о нал не ко мо ре до ста вља ју Ко мо ри ме сеч не из ве шта је о извр ше ним упи си ма у Име ник ра ди во ђе ња име ни ка Ко мо ре. Члан 17. Ле кар чи ји је зах тев за упис у Име ник и из да ва ње ли цен це усвојен, ду жан је да у ро ку од 30 да на пред пред сед ни ком или чла ном Из вр шног од бо ра ре ги о нал не ко мо ре ко га пред сед ник од ре ди, поло жи за кле тву. За кле тва се по ла же чи та њем и пот пи си ва њем тек ста за кле тве. Текст за кле тве гла си: За кли њем се да ћу ле кар ску де лат ност оба вља ти струч но и са ве сно и да ћу се у свом ра ду при др жа ва ти свих пра ви ла ле кар ске про фе си је, за ко на и дру гих про пи са, Ста ту та Ко мо ре и Ко дек са ме ди цин ске ети ке Ко мо ре. На кон по ла га ња за кле тве ле ка ру се уру чу је ли цен ца, при ме рак Ста ту та, при ме рак Ко дек са ме ди цин ске ети ке и члан ска кар та Комо ре. Члан 18. Чла но ви ко мо ре ду жни су да над ле жном ор га ну ре ги о нал не ко море при ја ве све про ме не ко је су бит не за упис у Име ник као и дру ге бит не чи ње ни це нео п ход не за рад Ко мо ре у ро ку од 30 да на од са зна ња за те про ме не, од но сно про ме на чи ње ни це. Члан 19. Ре дов ни чла но ви Ко мо ре има ју сле де ћа пра ва: 1) да се ба ве про фе си јом за ко ју су сте кли ли цен цу; 2) да би ра ју и бу ду би ра ни у ор га не и оста ла рад на те ла Ко мо ре; 3) да по ста вља ју и раз ма тра ју сва пи та ња из де лат но сти Ко мо ре са ци љем да се уна пре ђу је ле кар ска прак са и рад Ко мо ре; 4) да уче ству ју у до но ше њу про гра ма и пла но ва ра да Ко мо ре; 5) да не по сред но, или по сред ством сво јих пред став ни ка у орга ни ма Ко мо ре, да ју пред ло ге и из но се ми шље ња ра ди за шти те оп штег и по је ди нач ног ин те ре са у оба вља њу ле кар ске прак се и уна пре ђе ња здрав ства; 6) да ко ри сте струч не, по слов не и дру ге ин фор ма ци је ко ји ма рас по ла же Ко мо ра; 7) да ко ри сте све по вла сти це ко је Ко мо ра уго во ри са дру гим прав ним и фи зич ким ли ци ма; 8) да ко ри сте ма те ри јал ну по моћ из по себ ног фон да Ко мо ре за уза јам ну по моћ чла но ви ма Ко мо ре и оста лих фон до ва Ко мо ре; 9) да ко ри сте ак тив ност Ко мо ре у тра же њу за по сле ња; 10) да до би ја ју бес плат но гла си ло Ко мо ре. Члан 20. Ре дов ни чла но ви Ко мо ре има ју сле де ће оба ве зе: 1) да по шту ју Ста тут и Ко декс ме ди цин ске ети ке; 2) да по ло же за кле тву; 3) да ак тив но уче ству ју у ра ду Ко мо ре; 4) да по шту ју про фе си о нал не стан дар де и нор ма ти ве здрав ствене де лат но сти; 5) да стал но пра те до стиг ну ћа у ме ди ци ни; 6) да ис пу ња ва ју оба ве зе у ор га ни ма и те ли ма Ко мо ре у ко ја су иза бра ни; 7) да оба ве шта ва ју Ко мо ру о свим по да ци ма ко је про пи су ју ак ти Ко мо ре; 8) да уред но пла ћа ју чла на ри ну Ко мо ри; 9) да на зах тев пред сед ни ка ре ги о нал не ко мо ре или Из вр шног од бо ра до ста ви ре ги о нал ној ко мо ри до каз о пла ће ној чла на ри ни, за по след ње три го ди не. Члан 21. Члан ство ре дов ним чла но ви ма пре ста је: 1) на осно ву зах те ва чла на, од да на до ста вља ња ре ше ња о бриса њу из Име ни ка Ко мо ре; 2) ли ше њем по слов не спо соб но сти, од да на прав но сна жно сти од лу ке о ли ше њу по слов не спо соб но сти; 3) трај ним гу бит ком ли цен це пре ма чла ну 198. За ко на о здравстве ној за шти ти; 4) из ри ца њем ме ре Вр хов ног су да ча сти Ко мо ре о од у зи ма њу ли цен це, од да на ко нач но сти од лу ке Вр хов ног су да ча сти; 5) не пла ћа њем чла на ри не шест ме се ци у то ку јед не (ка лен дар ске) го ди не, од да на упи са у Име ник Ко мо ре, на кон ис те ка те го ди не; 6) смр ћу чла на Ко мо ре. Члан 22. Ре ше ње о од у зи ма њу ли цен це до но си ди рек тор Ко мо ре. Ре ше ње о бри са њу из Име ни ка Ко мо ре до но си пред сед ник реги о нал не ко мо ре. Члан 23. Члан Ко мо ре, ко јем је пре ста ло члан ство, ду жан је да у ро ку од 15 да на Ко мо ри пре да члан ску кар ту и лич ни пе чат. У слу ча ју да их не пре да у том ро ку, ре ше ње о од у зи ма њу ли цен це и пре стан ку члан ства об ја вљу је се у гла си лу Ко мо ре. V. ОР ГА НИ КО МО РЕ Ор га ни Ко мо ре су: 1) Скуп шти на 2) Управ ни од бор 3) ди рек тор 4) Етич ки од бор 5) по себ ни од бо ри 6) су до ви ча сти пр вог сте пе на 7) суд ча сти дру гог сте пе на 8) Над зор ни од бор 9) Ко ми си ја за по сре до ва ње Члан 24. Члан 25. Скуп шти на Ко мо ре би ра из ре до ва сво јих чла но ва: 1) пред сед ни ка и два пот пред сед ни ка Скуп шти не; 2) чла но ве, пред сед ни ка и два пот пред сед ни ка Управ ног одбо ра; 3) ди рек то ра Ко мо ре и два по моћ ни ка ди рек то ра; 4) пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ве Над зор ног од бо ра. Ман дат чла но ва ор га на Ко мо ре је че ти ри го ди не. На кна да ма те ри јал них тро шко ва чла но ви ма Ко мо ре као и на кнада за рад чла но ви ма ор га на Ко мо ре уре ђу је се пра вил ни ком ко ји до но си Скуп шти на Ко мо ре. Ди рек тор, чла но ви Управ ног од бо ра и Над зор ног од бо ра не мо гу би ти ли ца иза бра на, по ста вље на или име но ва на на функци ју у др жав ним ор га ни ма, ор га ни ма те ри то ри јал не ауто но ми је или ло кал не са мо у пра ве, ор га ни ма упра вља ња или по сло ва ња ви со ко школ ских уста но ва, Срп ског ле кар ског дру штва, Дру штва ле ка ра Вој во ди не и Дру штва ле ка ра Ко со ва и Ме то хи је, ор га ни ма удру же ња здрав стве них уста но ва и дру гих удру же ња здрав ствених рад ни ка.

54 54 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Ру ко во де ћа функ ци ја у ор га ни ма Ко мо ре ни је спо ји ва са функ ци јама у по ли тич ким пар ти ја ма, о че му кан ди дат за ру ко во де ћу функ ци ју у ор га ни ма Ко мо ре при ла же пи сме ну из ја ву. На чин из бо ра и опо зи ва и на чин ра да ор га на Ко мо ре бли же се уре ђу ју пра вил ни ком. Про тив ко нач не од лу ке ор га на Ко мо ре мо же се по кре ну ти управни спор. Скуп шти на Ко мо ре Члан 26. Скуп шти на је нај ви ши ор ган Ко мо ре ко ји вр ши сва пра ва и обаве зе пред ви ђе не за ко ном и овим ста ту том. Скуп шти на мо же обра зо ва ти скуп штин ска ве ћа, скуп штин ске од бо ре, стал на и по вре ме на рад на те ла ра ди бо ље ор га ни за ци је ра да ко мо ре, раз ма тра ња по је ди них пи та ња из свог де ло кру га, у скла ду са ста ту том. Од лу ке и ак ти ор га на Ко мо ре и ор га на ре ги о нал них ко мо ра мора ју би ти у скла ду са За ко ном, Ста ту том и од лу ка ма Скуп шти не Ко мо ре. На чин из бо ра де ле га та Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и де ле га та скуп шти на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра утвр ђу је се на осно ву Пра вил ни ка о по ступ ку кан ди до ва ња, на чи ну из бо ра и опози ва де ле га та Скуп шти не и дру гих ор га на Ле кар ске ко мо ре Ср би је и де ле га та скуп шти на и дру гих ор га на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра у ње ном са ста ву, ко ји до но си Скуп шти на Ко мо ре. Де ле га ти Скуп шти не ЛКС се би ра ју по прин ци пу да се на 300 упи са них чла но ва Ко мо ре из др жав них здрав стве них уста но ва би ра је дан де ле гат Скуп шти не ЛКС. Де ле га ти Скуп шти не ЛКС из при ват не прак се би ра ју се по принци пу да се на 100 упи са них чла но ва Ко мо ре из при ват не прак се би ра је дан де ле гат Скуп шти не ЛКС. Де ле га ти Скуп шти не ЛКС из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је би ра ју се по прин ци пу да се на 70 упи са них чла но ва Ко мо ре из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је би ра је дан де ле гат Скуп шти не ЛКС и из др жавних здрав стве них уста но ва и из при ват не прак се. Скуп шти ну ре ги о нал не ко мо ре чи не иза бра ни де ле га ти Скуп штине Ко мо ре са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре, уз иза бра не де ле га те скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре иза бра них по прин ци пу је дан де легат на 200 упи са них чла но ва Ко мо ре, из др жав них здрав стве них уста но ва, а са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре, и по прин ци пу је дан де ле гат на 100 упи са них чла но ва Ко мо ре, из при ват не прак се, а са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре. Скуп шти ну ре ги о нал не ко мо ре Ко со ва и Ме то хи је чи не иза бра ни де ле га ти Скуп шти не Ко мо ре са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре Косо ва и Ме то хи је, а уз иза бра не де ле га те скуп шти не ре ги о нал не комо ре, иза бра них по прин ци пу је дан де ле гат на 20 упи са них чла но ва Ко мо ре из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је, и из др жав них здрав стве них уста но ва и из при ват не прак се. Ако де ле гат не оба вља сво је функ ци је или их оба вља у су прот ности са ста во ви ма ле ка ра сво је из бор не је ди ни це, мо же се опо зва ти у скла ду са Пра вил ни ком о по ступ ку кан ди до ва ња, на чи ну из бо ра и опо зи ва де ле га та Скуп шти не и дру гих ор га на Ко мо ре. Скуп шти на Ко мо ре: а) до но си: Члан 27. 1) Ста тут и дру ге оп ште ак те Ко мо ре; 2) Ко декс ме ди цин ске ети ке; 3) по слов ни ке о свом ра ду и ра ду рад них те ла ко ја обра зу је; 4) го ди шње и стра те шке пла но ве и про гра ме ра да Ко мо ре; 5) фи нан сиј ски план Ко мо ре; 6) од лу ку о осни ва њу Фон да уза јам не по мо ћи чла но ва Ко мо ре и од лу ке о осни ва њу дру гих фон до ва у ци љу ефи ка сни јег оба вља ња по сло ва из де ло кру га ра да Ко мо ре; 7) од лу ку да ли је ор ган Ко мо ре или ор ган ре ги о нал не ко мо ре по вре дио Ста тут Ко мо ре или Од лу ку Скуп шти не Ко мо ре; 8) од лу ку о про ме ни ста ту са ре ги о нал не ко мо ре, уз са гла сност ре ги о нал не ко мо ре; б) би ра и опо зи ва: 1) пред сед ни ка и два пот пред сед ни ка Скуп шти не Ко мо ре; 2) ди рек то ра и два по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре, уз за сту пље ност др жав не и при ват не прак се; 3) пред сед ни ка, два пот пред сед ни ка и чла но ве Управ ног од бо ра; 4) пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ве Над зор ног одбо ра; 5) пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и су ди је Вр хов ног су да ча сти; 6) пред сед ни ка и чла но ве Етич ког од бо ра Ко мо ре; 7) чла но ве по себ них од бо ра Ко мо ре; в) утвр ђу је: 1) ста во ве и смер ни це за рад ор га на и те ла Ко мо ре; 2) ли ков но ре ше ње за зна ме ња Ко мо ре (знак, ло го тип и за ста ва), ли цен цу Ко мо ре и члан ску кар ту; 3) из нос чла на ри не за чла но ве Ко мо ре; 4) из нос на кна де за упис у Име ник чла но ва Ко мо ре; 5) из нос на кна де за из да ва ње и об на вља ње ли цен це; 6) из нос на кна да за из да ва ње из во да, уве ре ња и по твр да из евиден ци је ко је во ди Ко мо ра; г) од лу чу је и ре ша ва: 1) о свим пи та њи ма до ста вље ним од Управ ног од бо ра, Над зор ног од бо ра и ди рек то ра Ко мо ре; 2) о дру гим из ве шта ји ма ор га на Ко мо ре; 3) о ви си ни из два ја ња сред ста ва Ко мо ре у Фонд уза јам не по моћи чла но ва Ко мо ре на осно ву Пра вил ни ка ко ји до но си Скуп шти на Ко мо ре; 4) о при сту па њу Ко мо ре у ме ђу на род не ор га ни за ци је; д) до де љу је: 1) од ли ко ва ње Ко мо ре; 2) го ди шње на гра де Ко мо ре. е) усва ја: 1) из ве штај о ра ду Ко мо ре; 2) из ве штај о фи нан сиј ском по сло ва њу Ко мо ре, са го ди шњим обра чу ном (за вр шни ра чун); 3) из ве шта је о ра ду Управ ног од бо ра, Над зор ног од бо ра и дирек то ра Ко мо ре. ф) раз ма тра: 1) раз ма тра из ве шта је о ра ду ор га на Ко мо ре. Оба вља и дру ге по сло ве пред ви ђе ним за ко ном и овим Ста ту том. За оба вља ње од ре ђе них по сло ва Скуп шти на Ко мо ре мо же имено ва ти ко ми си је и рад на те ла, утвр ђу ју ћи њи хов са став и за да так. Члан 28. Ре дов ну сед ни цу Скуп шти не са зи ва пред сед ник Скуп шти не Комо ре нај ма ње два пу та го ди шње. За да ци пред сед ни ка Скуп шти не су: 1) са зи ва и во ди Скуп шти ну; 2) пот пи су је од лу ке и дру га до ку мен та ко ја Скуп шти на усво ји. На пред лог Управ ног од бо ра, Над зор ног од бо ра, ре ги о нал не комо ре или јед не че твр ти не члан ства Скуп шти не Ко мо ре, пред сед ник Скуп шти не је ду жан да са зо ве ван ред ну сед ни цу Скуп шти не у ро ку од 30 да на од да на при је ма пред ло га. Пред лог из ста ва 3. овог чла на мо ра би ти са ста вљен у пи сме ној фор ми са пред ло гом днев ног ре да и ма те ри ја лом ко ји се од но си на пред лог. У слу ча ју да пред сед ник Скуп шти не не са зо ве сед ни цу у ро ку од ре ђе ном у ста ву 3. овог чла на, пред ла га чи мо гу са зва ти сед ни цу Скуп шти не, у да љем ро ку од 30 да на.

55 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 55 Члан 29. Скуп шти на ра ди у јав ним сед ни ца ма, а сед ни ца се мо же одр жа ти ако јој при су ству је ви ше од по ло ви не де ле га та. Сед ни цом Скуп шти не ру ко во ди пред сед ник Скуп шти не. Рад Скуп шти не уре ђу је се По слов ни ком о ра ду Скуп шти не. Гла са ње у Скуп шти ни је по пра ви лу јав но, осим уко ли ко Скуп штина не од лу чи дру га чи је. Ста тут Ко мо ре, ње го ве из ме не и до пу не и про ме ну ста ту са огранка, Скуп шти на до но си дво тре ћин ском ве ћи ном гла со ва укуп ног бро ја де ле га та Скуп шти не Ко мо ре. Ако се ра ди о про ме ни ста ту са огран ка тј. ре ги о нал не ко мо ре потреб на је и са гла сност огран ка тј. скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. Оста ле од лу ке Скуп шти на до но си про стом ве ћи ном гла со ва присут них де ле га та. Скуп шти на Ко мо ре мо же на пред лог ор га на Ко мо ре, ор га на реги о нал не ко мо ре, 10% чла но ва Ко мо ре или 1/3 де ле га та Скуп шти не Ко мо ре, од лу чи ва ти да ли је на ве де ни ор ган Ко мо ре (или ре ги онал не ко мо ре) до нео од лу ку су прот ну од лу ци Скуп шти не Ко мо ре, од лу ку ко јом је по вре дио Ста тут Ко мо ре, или од лу ку ко јом угро жа ва оба вља ње по ве ре них по сло ва Ко мо ре. Уко ли ко Скуп шти на Ко мо ре дво тре ћин ском ве ћи ном гла со ва од укуп ног бро ја свих де ле га та до не се од лу ку да је ор ган Ко мо ре или ор ган ре ги о нал не ко мо ре до нео од лу ку или из вр шио рад њу ко јом је угро зио оба вља ње по ве ре них по сло ва Ко мо ре из чла на 10. Ста ту та Ко мо ре, оста вља се рок од 30 да на ор га ну Ко мо ре или ор га ну ре ги о нал не ко мо ре да сво ју од лу ку ускла ди са од лу ком Скуп шти не Ко мо ре. Уко ли ко ор ган ко мо ре или ор ган ре ги о нал не ко мо ре не по сту пи у ро ку из прет ход ног ста ва овог чла на, на ве де на од лу ка ор га на ко јим је угро же но оба вља ње по ве ре них по сло ва се по ни шта ва, а Скуп шти на по ве ра ва оба вља ње по ве ре ног по сла дру гом ор га ну исте ствар не над ле жно сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је и до но си Од лу ку о рас пи си ва њу и одр жа ва њу из бо ра у ро ку ко ји не мо же би ти кра ћи од 30 ни ду жи од 60 да на, за Скуп шти ну РЛК. Уко ли ко Скуп шти на Ко мо ре дво тре ћин ском ве ћи ном гла со ва од укуп ног бро ја свих де ле га та до не се од лу ку да је ор ган Ко мо ре или ор ган ре ги о нал не до нео од лу ку су прот но од лу ци Скуп шти не Ко море, или од лу ку ко јом је по вре дио Ста тут Ко мо ре, а ор ган Ко мо ре или РЛК не ускла ди сво ју од лу ку у ро ку од 30 да на са од лу ком Скуп шти не Ко мо ре, на ве де на од лу ка ор га на се по ни шта ва. Управ ни од бор Ко мо ре Члан 30. Управ ни од бор је ор ган Ко мо ре ко ји бро ји 18 чла но ва, а надле жан је за по сло ве утвр ђе не За ко ном, овим ста ту том и дру гим оп штим ак ти ма. Управ ни од бор Ко мо ре чи не пред сед ник и два пот пред сед ни ка (по је дан из др жав не и при ват не прак се), по је дан пред став ник по себ них од бо ра Ко мо ре и по два пред став ни ка ре ги о нал них ко мо ра. Чла но ве Управ ног од бо ра, из ре до ва чла но ва Скуп шти не Ко мо ре, пред ла жу Скуп шти не ре ги о нал них ко мо ра, ре ги о нал не ко мо ре и то по два чла на из ре ги о нал них ко мо ра, док по себ ни од бо ри Ко мо ре, ре ги о нал них ко мо ра пред ла жу по јед ног чла на. Би ра их скуп шти на Ко мо ре из ре до ва сво јих де ле га та Ко мо ре у скла ду са Пра ви ли ма о по ступ ку кан ди до ва ња, на чи ну из бо ра и опо зи ва де ле га та Скуп шти не и дру гих ор га на Ко мо ре, Ле кар ске ко мо ре Ср би је и чла но ва скуп шти не и дру гих ор га на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра у ње ном са ста ву. Иза бра ни чла но ви Управ ног од бо ра из ме ђу се бе пред ла жу Скупшти ни Ко мо ре пред сед ни ка Управ ног од бо ра. Пред сед ник Управ ног од бо ра пред ла же Скуп шти ни два пот председ ни ка Ко мо ре, од ко јих је је дан из ре до ва др жав не прак се, а дру ги из при ват не прак се, са обра зло же њем за сва ки пред лог. Управ ни од бор Ко мо ре: Члан 31. 1) спро во ди од лу ке, за кључ ке и дру га ак та Скуп шти не Ко мо ре; 2) утвр ђу је пред ло ге Ста ту та, Ко дек са ме ди цин ске ети ке и дру гих оп штих ака та ко је до но си Скуп шти на; 3) утвр ђу је на чин во ђе ња цен трал не еви ден ци је при мље них члано ва и из да тих ли цен ци и на чин во ђе ња Име ни ка чла но ва Ко мо ре; 4) утвр ђу је пред лог фи нан сиј ског пла на Ко мо ре на пред лог дирек то ра Ко мо ре; 5) пред ла же кри те ри ју ме за из бор у ор га не Ко мо ре; 6) до но си план на бав ке Ко мо ре, на пред лог ди рек то ра Ко мо ре; 7) пред ла же за усва ја ње зна ме ње Ко мо ре (знак, ло го тип, за става) и из глед ли цен це и члан ске кар те чла но ва Ко мо ре; 8) пред ла же Скуп шти ни Ко мо ре ви си ну чла на ри не, упи сни не и на кна де за из да ва ње ли цен це; 9) ор га ни зу је и обез бе ђу је оба вља ње по ве ре них по сло ва, као и по сло ва од зна ча ја за про фе си о нал ну ле кар ску прак су и уна пређе ње ра да Ко мо ре; 10) раз ма тра и до но си од лу ке и за кључ ке у од но су на пред ло ге и ини ци ја ти ве по себ них од бо ра Ко мо ре и од лу ке о пред ло зи ма секре та ра Ко мо ре; 11) при пре ма ма те ри ја ле ко је раз ма тра и усва ја Скуп шти на Комо ре, за јед но са пред сед ни ком Скуп шти не Ко мо ре, Над зор ним одбо ром Ко мо ре и ди рек то ром Ко мо ре; 12) пред ла же го ди шње и ви ше го ди шње пла но ве ра да Ко мо ре; 13) при пре ма из ве шта је о ра ду Ко мо ре; 14) обра зу је (по вре ме на и стал на рад на те ла) ко ми си је за из врша ва ње по сло ва из сво је над ле жно сти, утвр ђу ју ћи њи хов са став и над ле жност; 15) до но си По слов ник о свом ра ду; 16) од лу чу је о ин сти ту ци о нал ним об ли ци ма са рад ње, у скла ду са за ко ном и овим ста ту том; 17) оства ру је са рад њу са стру ков ним ле кар ским ор га ни за ци ја ма у зе мљи и ино стран ству; 18) пред ла же по ча сне чла но ве; 19) име ну је и раз ре ша ва Ге не рал ног се кре та ра Ко мо ре на предлог ди рек то ра Ко мо ре; 20) би ра чла но ве из да вач ког са ве та и уре ђи вач ког од бо ра гласи ла Ко мо ре; 21) од ре ђу је уре ђи вач ку по ли ти ку ггла си ла Ко мо ре и са др жај интер нет стра ни це Ко мо ре; 22) пред ла же Скуп шти ни кан ди да те за од ли ко ва ње Ко мо ре; 23) од лу чу је о до де ли на гра да и дру гих при зна ња Ко мо ре; 24) од ре ђу је пред став ни ке Ко мо ре у дру гим ор га ни за ци ја ма и ор га ни ма; 25) од лу чу је о по сло ви ма и пи та њи ма ко ји за ко ном, овим ста ту том и дру гим оп штим ак том ни су ста вље ни у де ло круг ра да Скуп шти не или не ког дру гог ор га на Ко мо ре; 26) ре ша ва по жал ба ма на ре ше ња о упи су у Име ник Ко мо ре и о жал ба ма на ре ше ња о ис пу ње но сти усло ва за из да ва ње ли цен це; 27) пред ла же др жав ним ор га ни ма ме ре за уна пре ђе ње здравстве не за шти те и здрав стве ног оси гу ра ња; 28) раз ма тра при мед бе и пред ло ге чла но ва Ко мо ре, ми ни стар ства над ле жног за по сло ве здра вља, дру гих др жав них ор га на и ор га на те ри то ри јал не ауто но ми је и ло кал не са мо у пра ве, фа кул те та и шко ла здрав стве не стру ке, ор га ни за ци је оба ве зног здрав стве ног оси гу рања, о че му под но си из ве штај Скуп шти ни Ко мо ре; 29) пра ти и по кре ће ини ци ја ти ву за пред у зи ма ње за ко ном пропи са них ме ра у ве зи са по вре дом про пи са о за бра ни ре кла ми ра ња (огла ша ва ња) у обла сти здрав стве не за шти те и о то ме под но си из ве штај Скуп шти ни Ко мо ре; 30) усва ја пе ри о дич ни об ра чун и под но си Скуп шти ни на усваја ње из ве штај о фи нан сиј ском по сло ва њу Ко мо ре са го ди шњим об ра чу ном; 31) оба вља дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и од лу ка ма Скуп шти не Ко мо ре. За оба вља ње од ре ђе них по сло ва Управ ни од бор мо же име но ва ти ко ми си је, утвр ђу ју ћи њи хов са став и за да так. Члан 32. Управ ни од бор ра ди у сед ни ца ма ко ји ма мо ра при су ство ва ти већи на од укуп ног бро ја ње го вих чла но ва. Ман дат чла но ва Управ ног од бо ра тра је 4 го ди не. Ра дом Управ ног од бо ра ру ко во ди пред сед ник Управ ног од бо ра Ко мо ре. Сед ни це Управ ног од бо ра при пре ма Пред сед ник Управ ног одбо ра у са рад њи са ди рек то ром Ко мо ре, а за ка зу је их пред сед ник Управ ног од бо ра. У од су ству пред сед ни ка сед ни цом Управ ног од бо ра ру ко во ди један од пот пред сед ни ка Управ ног од бо ра Ко мо ре.

56 56 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Ре дов не сед ни це одр жа ва ју се нај ма ње је дан пут у два ме се ца. На сед ни це Управ ног од бо ра оба ве зно се по зи ва ју и ди рек тор и пред сед ник скуп шти не Ко мо ре и пред сед ник Над зор ног од бо ра са пра вом уче ство ва ња у ди ску си ји, али без пра ва гла са. Управ ни од бор за свој рад од го ва ра Скуп шти ни Ко мо ре. Рад Управ ног од бо ра уре ђу је се По слов ни ком. Управ ни од бор под но си из ве штај о свом ра ду Скуп шти ни Ко мо ре два пу та го ди шње, а чла но ви ма Скуп шти не до ста вља ин фор ма ци ју о ра ду пи сме ним пу тем два пу та го ди шње. Ди рек тор Ко мо ре Члан 33. Ди рек тор Ко мо ре ру ко во ди ра дом Ко мо ре, пред ста вља и за сту па Ко мо ру и од го ва ра за за ко ни тост ра да и по сло ва ња Ко мо ре. Ди рек то ра Ко мо ре би ра Скуп шти на из ре да сво јих чла но ва. За ди рек то ра Ко мо ре мо же да се кан ди ду је сва ки Члан Скуп шти не Ко мо ре ако му по др шку да ре ги о нал на ко мо ра са нат по ло вин ском ве ћи ном чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре или јед на тре ћи на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре са пот пи сом. Ди рек тор има два по моћ ни ка. По моћ ни ци ди рек то ра су по је дан пред став ник др жав не и приват не ле кар ске прак се, а би ра их Скуп шти на Ко мо ре из ре до ва де ле га та Скуп шти не Ко мо ре ко је име ну је ди рек тор Ко мо ре. Ди рек тор Ко мо ре оба вља сле де ће по сло ве: 1) из вр ша ва од лу ке Скуп шти не и Управ ног од бо ра Ко мо ре; 2) за кљу чу је ма те ри јал не по сло ве Ко мо ре у скла ду са За ко ном о јав ним на бав ка ма и За ко ном о ра чу но вод стве ним по ли ти ка ма, уз са гла сност Управ ног од бо ра Ко мо ре; 3) ру ко во ди ра дом Ко мо ре и ускла ђу је рад и ак тив но сти Ко мо ре и ње них ор га на; 4) Пред ла же Управ ном од бо ру на утвр ђе ње, а Скуп шти ни Комо ре на усва ја ње го ди шњи план ра да Ко мо ре и план при хо да и рас хо да, од но сно фи нан сиј ски план Ко мо ре; 5) под но си Управ ном од бо ру на утвр ђи ва ње из ве шта је о из врше њу го ди шњег про гра ма ра да и пла на при хо да и рас хо да Ко мо ре, ко ји усва ја Скуп шти на Ко мо ре; 6) ре ше њем из да је, об на вља и од у зи ма ли цен цу; 7) ор га ни зу је, усме ра ва и ускла ђу је са рад њу са др жав ним ор гани ма и дру гим ор га ни за ци ја ма уз са гла сност Управ ног од бо ра; 8) да је са оп ште ња за јав ност или за то овла шћу је од ре ђе ног чла на Управ ног од бо ра Ко мо ре; 9) да је пу но моћ дру гим чла но ви ма Ко мо ре за пред ста вља ње и за сту па ње Ко мо ре у зе мљи и ино стран ству, 10) да је овла шће ње пред сед ни ци ма ре ги о нал них ко мо ра за депо но ва ње пот пи са на де по кар то ни ма за рас по ла га ње сред стви ма ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра; 11) од лу чу је о пра ви ма, оба ве за ма и од го вор но сти за по сле них у струч ним слу жба ма Ко мо ре; 12) до но си Пра вил ник о ор га ни за ци ји и си сте ма ти за ци ји Струч не слу жбе ЛКС РЛК и Пра вил ник о ра ду Ле кар ске ко мо ре Ср би је и ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, на пред лог Управ ног од бо ра Комо ре; 13) оба вља и дру ге по сло ве од ре ђе не овим ста ту том или дру гим оп штим ак том Ко мо ре. За свој рад ди рек тор Ко мо ре од го ва ра Скуп шти ни Ко мо ре која оце њу је ње гов рад и ко ја га на ње гов зах тев или, ка да де лу је у су прот но сти са ста ту том и од лу ка ма Скуп шти не, на пред лог Управ ног од бо ра, ре ги о нал не ко мо ре или јед не тре ћи не де ле гата Скуп шти не мо же пре вре ме но раз ре ши ти ду жно сти ди рек то ра Ко мо ре. Ман дат ди рек то ра и по моћ ни ка ди рек то ра је че ти ри го ди не. Ди рек то ра Ко мо ре у од сут но сти за ме њу је је дан од по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре. Ди рек тор Ко мо ре мо же за по је ди ни слу чај пре не ти на по моћ ни ка или чла на Управ ног од бо ра од ре ђе на овла шће ња из свог де ло круга ра да. Етич ки од бор Ко мо ре Члан 33a. Етич ки од бор Ко мо ре је ор ган Ко мо ре ко ји чи ни 15 чла но ва Комо ра, чи ји ман дат тра је че ти ри го ди не. Пред сед ни ка и чла но ве Етич ког од бо ра Ко мо ре би ра и раз ре ша ва Скуп шти на Ко мо ре. Етич ки од бор Ко мо ре: 1) раз ма тра етич ка пи та ња ко ја се од но се на оба вља ње ле карске про фе си је; 2) да је ми шље ње о ра ду чла но ва Ко мо ре у скла ду са етич ким ко дек сом и по кре ће ди сци плин ске по ступ ке, пред су до ви ма ча сти Ко мо ре; 3) промовише принципе про фе си о нал не ети ке ра ди ус по ставља ња етич ког по на ша ња чла но ва Ко мо ре у оба вља њу про фе си је здрав стве них рад ни ка; 4) прати, анализира и даје мишљење ми шље ња о при ме ни наче ла про фе си о нал не ети ке у пре вен ци ји, ди јаг но сти ци, ле че њу, ре ха би ли та ци ји, ис тра жи ва њу, као и уво ђе њу но вих здрав стве них тех но ло ги ја; 5) даје препоруке и ставове по по је ди ним етич ким пи та њи ма; 6) обавља и друге послове у ве зи са при ме ном и по што ва њем Ко дек са про фе си о нал не ети ке ЛКС. Из бор чла но ва и пред сед ни ка Етич ког од бо ра Ко мо ре про пи су је се Пра ви ли ма о по ступ ку кан ди до ва ња, на чи ну из бо ра и опо зи ва чла но ва Скуп шти не и дру гих ор га на Ле кар ске ко мо ре Ср би је и члано ва скуп шти не и дру гих ор га на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра у ње ном са ста ву. По себ ни од бо ри Ко мо ре Члан 34. По себ ни од бо ри су са мо стал ни ор га ни Ко мо ре за: 1) Струч на пи та ња и струч ни над зор; 2) За јав но здрав ство и при мар ну здрав стве ну за шти ту у др жавној прак си; 3) За се кун дар ну и тер ци јер ну здрав стве ну за шти ту у др жав ној прак си; 4) За при мар ну здрав стве ну за шти ту у при ват ној прак си; 5) За се кун дар ну и тер ци јер ну здрав стве ну за шти ту у при ват ној прак си; 6) Ме ди цин ску ети ку; 7) Ме ди цин ско обра зо ва ње; 8) Ме ђу на род ну са рад њу. По себ ни од бо ри Ко мо ре под тач. 1), 6), 7) и 8) има ју по 10 чла но ва, ко ји из сво јих ре до ва би ра ју пред сед ни ка и пот пред сед ни ка од бора, ува жа ва ју ћи рав но прав ну за сту пље ност ре ги о нал них ко мо ра и др жав не и при ват не прак се. По себ ни од бо ри за др жав ну и при ват ну прак су има ју по 10 члано ва, ко ји из сво јих ре до ва би ра ју пред сед ни ка и пот пред сед ни ке од бо ра, а чи не их ис кљу чи во ле ка ри из др жав не, од но сно при ват не прак се. Чла но ви Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је, као и дру ги чла но ви Ко мо ре, не мо гу исто вре ме но би ти чла но ви ви ше од јед ног по себ ног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је. По себ ни од бо ри Ко мо ре пред ла жу по јед ног кан ди да та за члано ве Управ ног од бо ра. Ман дат пред сед ни ка и пот пред сед ни ка и чла но ва по себ них одбо ра Ко мо ре је че ти ри го ди не. Сед ни це по себ ног од бо ра са зи ва и њи ма ру ко во ди пред сед ник по себ ног од бо ра. За оба вља ње од ре ђе них по сло ва по себ ни од бор мо же име но ва ти ко ми си је, утвр ђу ју ћи њи хов са став и за да так. На чин ра да по себ них од бо ра уре ђу је се По слов ни ком о ра ду посеб них од бо ра. По себ ни од бо ри Ко мо ре под но се из ве штај о свом ра ду Скуп шти ни Ко мо ре два пу та го ди шње, а Управ ном од бо ру Ко мо ре до ста вља ју пи са не ин фор ма ци је о ра ду, нај ма ње два пу та го ди шње.

57 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 57 Члан 35. По се бан од бор за струч на пи та ња и струч ни над зор: 1) да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре та ње иници ја ти ве на ак тив но сти Ко мо ре у ци љу уна пре ђе ња нор ма ти ва и стан дар да здрав стве них услу га; 2) да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре тање ини ци ја ти ве на ак тив но сти Ко мо ре у ци љу из ме не и до пу не про пи са из обла сти здрав стве не за шти те и здрав стве ног осигу ра ња; 3) из ре до ва чла но ва Ко мо ре пред ла же ли сту над зор ни ка за ре дов ну и ван ред ну спољ ну кон тро лу струч ног ра да здрав стве них уста но ва, у скла ду са За ко ном о здрав стве ној за шти ти; 4) раз ма тра струч на пи та ња, да је о њи ма пред ло ге и за у зи ма ста но ви шта; 5) ста ра се о мо гућ но сти ма уна пре ђе ња ква ли те та здрав стве них услу га; 6) пред у зи ма ме ре за су зби ја ње на дри ле кар ства; 7) пра ти на уч не по ступ ке у пре вен ци ји, ди јаг но сти ци, ле че њу и ре ха би ли та ци ји; 8) оба ве шта ва Управ ни од бор о свим пи та њи ма из сво је де лат ности ко ја су од зна ча ја за оства ре ње ци ље ва и за да та ка Ко мо ре; 9) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 36. По се бан од бор за јав но здра вље и при мар ну здрав стве ну за шти ту у др жав ној ле кар ској прак си: 1) раз ма тра и пред ла же ме ре за уна пре ђе ње ква ли те та, ор гани за ци је и до ступ но сти при мар не здрав стве не за шти те; 2) при пре ма ме ре и пред ло ге Управ ном од бо ру Ко мо ре за унапре ђе ње јав ног здра вља; 3) пра ти и уче ству је у при пре ми утвр ђи ва ња стан дар да, нор мати ва и мре же при мар не здрав стве не за шти те; 4) за сту па ин те ре се ле ка ра у при мар ној здрав стве ној за шти ти при уго ва ра њу са ор га ни за ци ја ма за здрав стве но оси гу ра ње и другим оси гу ра ва ју ћим дру штви ма; 5) ста ра се о усло ви ма ра да и при на дле жно сти ма ле ка ра у примар ној здрав стве ној за шти ти; 6) пре по ру чу је ми ни мал ну це ну здрав стве них услу га у при мар ној здрав стве ној за шти ти; 7) пред у зи ма ме ре за су зби ја ње не за ко ни тог ра да ле ка ра; 8) да је ми шље ње на оп ште ак те ко ји се од но се на оба вља ње здрав стве не де лат но сти на при мар ном ни воу здрав стве не за шти те у др жав ним здрав стве ним уста но ва ма; 9) по кре ће ини ци ја ти ву пре ма Управ ном од бо ру о свим пи та њима из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за оства ре ње ци ље ва и за да та ка при мар не здрав стве не за шти те и Ко мо ре; 10) да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре та ње ини ци ја ти ве на ак тив но сти Ко мо ре у ци љу из ме не и до пу не про пи са из обла сти здрав стве не за шти те и здрав стве ног оси гу ра ња; 11) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 37. По се бан од бор за се кун дар ну и тер ци јар ну здрав стве ну за шти ту у др жав ној ле кар ској прак си: 1) раз ма тра и пред ла же ме ре за уна пре ђе ње ква ли те та, орга ни за ци је и до ступ но сти се кун дар не и тер ци јар не здрав стве не за шти те; 2) пра ти и уче ству је у при пре ми стан дар да и нор ма ти ва се кундар не и тер ци јар не здрав стве не де лат но сти; 3) пра ти на чи не рас по ла га ња др жав ним здрав стве ним уста нова ма у се кун дар ној и тер ци јар ној здрав стве ној де лат но сти; 4) за сту па ин те ре се ле ка ра у овим де лат но сти ма пред оси гу рава ју ћим дру штви ма; 5) ста ра се о усло ви ма ра да и при на дле жно сти ма ле ка ра у секун дар ној и тер ци јар ној здрав стве ној де лат но сти; 6) пре по ру чу је ми ни мал ну це ну здрав стве них услу га у се кун дарној и тер ци јар ној де лат но сти; 7) пред у зи ма ме ре за су зби ја ње не за ко ни тог ра да ле ка ра; 8) по кре ће ини ци ја ти ву пре ма Управ ном од бо ру о свим пи та њима из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за оства ри ва ње ци ље ва се кун дар не и тер ци јар не здрав стве не за шти те и Ко мо ре; 9) да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре та ње ини ци ја ти ве на ак тив но сти Ко мо ре у ци љу из ме не и до пу не про пи са из обла сти здрав стве не за шти те и здрав стве ног оси гу ра ња; 10) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 38. По се бан од бор за при мар ну здрав стве ну за шти ту у при ват ној ле кар ској прак си: 1) раз ма тра и пред ла же ме ре за уна пре ђе ње ква ли те та, ор га низа ци ју и до ступ ност при ват не ле кар ске прак се у при мар ној здравстве ној за шти ти и ње ној ускла ђе но сти са це ло куп ном здрав стве ном за шти том; 2) при пре ма пред ло ге Управ ном од бо ру за ак тив ност Ко мо ре на уна пре ђе њу стан дар да, нор ма ти ва и про пи са у обла сти при мар не здрав стве не за шти те у при ват ној ле кар ској прак си; 3) да је ми шље ње на оп ште ак те ко ји ма се про пи су ју усло ви за оба вља ње при ват не ле кар ске прак се; 4) пре по ру чу је ми ни мал ну це ну здрав стве них услу га у при ват ној ле кар ској прак си; 5) да је ми шље ње на це не здрав стве них услу га из при ват ног здрав стве ног оси гу ра ња; 6) за сту па ин те ре се ле ка ра у при ват ној прак си при уго ва ра њу са Ре пу блич ким за во дом за здрав стве но оси гу ра ње и са дру гим оси гу ра ва ју ћим дру штви ма; 7) пре по ру чу је на чин огла ша ва ња и ис ти ца ња на зи ва ор ди на ци ја при ват не ле кар ске прак се; 8) пред у зи ма ме ре за су зби ја ње ра да ле ка ра у фор ми си ве еко но ми је; 9) оба ве шта ва и по кре ће ини ци ја ти ву пре ма Управ ном од бо ру о свим пи та њи ма из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за оства ре ње ци ље ва и за да та ка при ват не прак се и Ко мо ре; 10) Да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре та ње ини ци ја ти ве на ак тив но сти Ко мо ре у ци љу из ме не и до пу не про пи са из обла сти здрав стве не за шти те и здрав стве ног оси гу ра ња; 11) од лу чу је о дру гим пи та њи ма од зна ча ја за усло ве ра да и рад у при ват ној ле кар ској прак си; 12) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 39. По се бан од бор за се кун дар ну и тер ци јар ну здрав стве ну за шти ту у при ват ној ле кар ској прак си: 1) раз ма тра и пред ла же ме ре за уна пре ђе ње ква ли те та, ор гани за ци ју и до ступ ност се кун дар не и тер ци јар не при ват не ле кар ске прак се и ње ној ускла ђе но сти са це ло куп ном здрав стве ном за штитом; 2) при пре ма пред ло ге Управ ном од бо ру за ак тив ност Ко мо ре на уна пре ђе њу стан дар да, нор ма ти ва и про пи са у обла сти се кун дар не и тер ци јар не здрав стве не де лат но сти у при ват ној ле кар ској прак си; 3) да је ми шље ње на оп ште ак те ко ји ма се про пи су ју усло ви за оба вља ње при ват не ле кар ске прак се; 4) да је ми шље ње на оп ште ак те ко ји ма се про пи су ју усло ви под ко ји ма ле ка ри из при ват не ле кар ске прак се мо гу оба вља ти по сло ве из сво је стру ке и на уч но и стра жи вач ки рад у уста но ва ма др жав не здрав стве не де лат но сти; 5) пре по ру чу је ми ни мал ну це ну здрав стве них услу га у при ват ној ле кар ској прак си; 6) да је ми шље ње на це не здрав стве них услу га из при ват ног здрав стве ног оси гу ра ња; 7) за сту па ин те ре се ле ка ра у при ват ној прак си при уго ва ра њу са Ре пу блич ким за во дом за здрав стве но оси гу ра ње и са дру гим оси гу ра ва ју ћим дру штви ма; 8) пре по ру чу је на чин огла ша ва ња и ис ти ца ња на зи ва при ват не ле кар ске прак се; 9) пред у зи ма ме ре за су зби ја ње ра да ле ка ра у фор ми си ве еко но ми је; 10) по кре ће ини ци ја ти ву пре ма Управ ном од бо ру о свим пи та њима из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за оства ре ње ци ље ва и за да та ка при ват не прак се и Ко мо ре;

58 58 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН ) Да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре та ње ини ци ја ти ве на ак тив но сти Ко мо ре у ци љу из ме не и до пу не про пи са из обла сти здрав стве не за шти те и здрав стве ног оси гу ра ња; 12) од лу чу је о дру гим пи та њи ма од зна ча ја за усло ве ра да и рад у при ват ној ле кар ској прак си; 13) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 40. По се бан од бор за ме ди цин ску ети ку: 1) пра ти по што ва ње пра ви ла Ко дек са ме ди цин ске ети ке од стране чла но ва Ко мо ре; 2) пра ти ме ђу на род не стан дар де ме ди цин ске ети ке; 3) пред ла же из ме не и до пу не Ко дек са ме ди цин ске ети ке; 4) да је ми шље ња и ту ма че ња о зна че њу пра ви ла Ко дек са меди цин ске ети ке; 5) оба ве шта ва и по кре ће ини ци ја ти ву пре ма Управ ном од бо ру о свим пи та њи ма из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за оства ре ње ци ље ва и за да та ка Ко мо ре; 6) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 41. По се бан од бор за ме ди цин ско обра зо ва ње: 1) ста ра се о усло ви ма и на чи ни ма струч ног обра зо ва ње члано ва; 2) да је ми шље ње и пред ло ге Управ ном од бо ру за по кре та ње ини ци ја ти ве пре ма над ле жним ор га ни ма из ван Ко мо ре, у обла сти пла но ва и про гра ма сту ди ја на ме ди цин ском фа кул те ту, спе ци ја лиза ци ја, сти ца ња на уч них зва ња, при прав нич ког и спе ци ја ли стич ког ста жа; 3) у са рад њи са ме ди цин ским фа кул те ти ма и дру гим струч ним удру же њи ма ле ка ра во ди ра чу на о уна пре ђе њу на чи на ли цен цира ња чла но ва Ко мо ре и на чи на струч ног уса вр ша ва ња и раз ме не струч них зна ња чла но ва; 4) оба ве шта ва и по кре ће ини ци ја ти ву ка Управ ном од бо ру о свим пи та њи ма из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за кон ти ну и ра но ме ди цин ско обра зо ва ње чла но ва и оства ре ње ци ље ва и за да та ка Ко мо ре; 5) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Члан 42. По се бан од бор за ме ђу на род ну са рад њу: 1) ус по ста вља и одр жа ва ве зе са ле кар ским ко мо ра ма и срод ним удру же њи ма у ино стран ству; 2) пра ти рад ме ђу на род них ме ди цин ских ор га ни за ци ја; 3) оба ве шта ва чла но ве о ме ђу на род ним ску по ви ма ле ка ра у земљи и ино стран ству; 4) оба ве шта ва и по кре ће ини ци ја ти ву ка Управ ном од бо ру о свим пи та њи ма из сво је де лат но сти ко ја су од зна ча ја за оства ре ње циље ва и за да та ка Ко мо ре; 5) оба вља и дру ге по сло ве у скла ду са за ко ном, овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Су до ви ча сти Ко мо ре Члан 43. Су до ви ча сти се обра зу ју као: 1) су до ви ча сти пр вог сте пе на при ре ги о нал ним ко мо ра ма; 2) Суд ча сти дру гог сте пе на - Вр хов ни суд ча сти на ни воу Ко море Ср би је. Суд ча сти пр вог сте пе на је са мо ста лан и не за ви сан ор ган ре гио нал не Ко мо ре ко ји у пр вом сте пе ну по кре ће по сту пак по при ја ви фи зич ког или прав ног ли ца или ор га на Ко мо ре и од ба цу је или утврђу је од го вор ност чла на Ко мо ре. У слу ча ју утвр ђи ва ња од го вор но сти чла на Ко мо ре из ри че му меру за ди сци плин ску по вре ду про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на Ко мо ре. Суд ча сти пр вог сте пе на има пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и де сет чла но ва. Суд ча сти пр вог сте пе на од ре ђу је јед ног од сво јих чла но ва да спро ве де ис тра жне рад ње. Суд ча сти дру гог сте пе на, Вр хов ни суд ча сти у дру го сте пе ном по ступ ку од лу чу је о жал ба ма на пр во сте пе не од лу ке су до ва ча сти ре ги о нал них ко мо ра. Суд ча сти дру гог сте пе на, Вр хов ни суд ча сти чи не пред сед ник и за ме ник пред сед ни ка и пет на ест чла но ва ува жа ва ју ћи рав ноправ ну за сту пље ност ре ги о нал них ко мо ра и др жав не и при ват не прак се. На чин ра да и во ђе ње по ступ ка су до ва ча сти Ко мо ре уре ђу ју се Ста ту том Ле кар ске ко мо ре Ср би је у гла ви XI II а Пра ви ла о ра ду су до ва ча сти, а ко ја је са став ни део овог Ста ту та. Ман дат су ди ја ма су до ва ча сти пр вог сте пе на и Вр хов ног су да части је пет го ди на, по чев од да на по ла га ња све ча не из ја ве. Члан 44. Ра ди ван суд ског ре ша ва ња спо ро ва из ме ђу чла но ва Ко мо ре, као и из ме ђу чла на Ко мо ре и па ци је на та, у ве зи са оба вља њем здравстве не де лат но сти вр ши се по сре до ва ње. По сту пак по сре до ва ња по кре ће се на зах тев стра на у спо ру. Уло гу по сред ни ка има Ко ми си ја за по сре до ва ње на ни воу ре гио нал них ко мо ра, ко ја свој за да так из вр ша ва на осно ву Пра вил ни ка о по сре до ва њу. Ко ми си ја за по сре до ва ње има три чла на. Чла но ви Ко ми си је за по сре до ва ње мо ра ју би ти об у че ни за во ђе ње по ступ ка по сре до ва ња - ме ди ја ци је. По сту пак по сре до ва ња окон ча ва се из ми ре њем, од но сно спора зу мом стра на у спо ру или кон ста то ва њем да по сре до ва ње ни је ус пе ло. Над зор ни од бор Члан 45. Над зор ни од бор као са мо ста лан ор ган Ко мо ре, вр ши кон тро лу по сло ва ња Ко мо ре и ре ги о нал них ко мо ра, спро во ди над зор над фи нан сиј ским по сло ва њем Ко мо ре, и Ре ги о нал них ко мо ра, вр ши унутра шњи над зор над ра дом Ко мо ре и Ре ги о нал них ко мо ра оства ру је увид у из вр ша ва ње оба ве за чла но ва и кон тро ли ше рас по ла га ње сред стви ма Ко мо ре и Ре ги о нал них ко мо ра. Над зор ни од бор има укуп но 5 чла но ва: пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и 3 чла на, ко је би ра Скуп шти на Ко мо ре из ре да де ле гата Ко мо ре, уз ува жа ва ње рав но прав не за сту пље но сти ре ги о нал них ко мо ра и др жав не и при ват не ле кар ске прак се. Над зор ни од бор ра ди по По слов ни ку о ра ду Над зор ног од бо ра, у сед ни ца ма ко је се одр жа ва ју нај ма ње јед ном у три ме се ца. Сед ни це Над зор ног од бо ра са зи ва пред сед ник Над зор ног од бо ра или за ме ник пред сед ни ка Над зор ног од бо ра у од су ству пред сед ника над зор ног од бо ра. Пред сед ник Над зор ног од бо ра ду жан је да са зо ве сед ни цу и на зах тев ди рек то ра Ко мо ре или два чла на Над зор ног од бо ра. Уко ли ко Пред сед ник Над зор ног од бо ра не са зо ве сед ни цу Надзор ног од бо ра у ро ку од 7 да на по зах те ву Ди рек то ра Ко мо ре или два чла на Над зор ног од бо ра, исту мо же са зва ти за ме ник пред седни ка Над зор ног од бо ра. У слу ча ју да је чла но ви ма Над зор ног од бо ра ис те као ман дат, а да но ви ни су иза бра ни, по сто је ћим чла но ви ма Над зор ног од бо ра ман дат се про ду жа ва до из бо ра но вих чла но ва, а нај ка сни је 90 да на од пре стан ка ман да та. Над зор ни од бор Ко мо ре има пра во уви да у по слов не и фи нан сијске књи ге Ко мо ре, пра во при су ства, по ста вља ња пи та ња и до би јања од го во ра на сед ни ца ма Скуп шти не Ко мо ре, Управ ног од бо ра, по себ них од бо ра и из вр шног од бо ра и Над зор них од бо ра Ре ги онал них ко мо ра, као и дру га пра ва ко ја су нео п ход на за оба вља ње ње го вих за да та ка. За по је ди не струч не по сло ве из сво је над ле жно сти, Над зор ни од бор мо же ан га жо ва ти спо ља шње са рад ни ке са од го ва ра ју ћом струч ном спре мом. Над зор ни од бор за свој рад од го ва ра Скуп шти ни Ко мо ре. Над зор ни од бор под но си из ве штај о свом ра ду Скуп шти ни, два пу та го ди шње.

59 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 59 Иза бра ним чла но ви ма над зор ног од бо ра, да ном из бо ра, пре стаје ман дат у свим оста лим ор га ни ма Ко мо ре и ре ги о нал них ко мо ра, из у зев де ле га та у Скуп шти ни Ко мо ре. У Над зор ни од бор не мо гу би ти би ра ни чла но ви Управ ног одбо ра. VI. ДИ СЦИ ПЛИН СКИ ПО СТУ ПАК Члан 46. Члан Ко мо ре ди сци плин ски од го ва ра пред Су дом ча сти ако чиње њем или не чи ње њем из вр ши по вре ду про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на Ко мо ре. Члан 47. Члан Ко мо ре вр ши по вре ду про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на Ко мо ре ако: 1) по сту па у су прот но сти са од ред ба ма за ко на ко јим се уре ђу је здрав стве на за шти та и за ко на ко јим се уре ђу је здрав стве но оси гура ње у пру жа њу здрав стве не за шти те па ци јен ти ма; 2) по вре ди етич ки ко декс; 3) оба вља здрав стве ну де лат ност не струч но, од но сно у су прот ности са са вре ме ним до стиг ну ћи ма ме ди цин ске, сто ма то ло шке, од носно фар ма це ут ске на у ке и прак се, или ако на чи ни струч ну гре шку; 4) сво јим по на ша њем пре ма па ци јен ти ма, дру гим чла но ви ма комо ре или тре ћим ли ци ма по вре ди углед про фе си је; 5) у оба вља њу здрав стве не де лат но сти зло у по тре би сред ства здрав стве ног оси гу ра ња; 6) не ис пу ња ва оба ве зе чла на ко мо ре утвр ђе не за ко ном, ста ту том и дру гим оп штим ак ти ма ко мо ре; 7) не по сту па по зах те ви ма ор га на Ко мо ре у оба вља њу по сло ва из њи хо ве над ле жно сти. Кри вич на или пре кр шај на од го вор ност, од но сно од го вор ност члана ко мо ре из рад ног од но са код по сло дав ца, не ис кљу чу је ди сциплин ску од го вор ност чла на ко мо ре по овом ста ту ту. Члан 48. За по вре де про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на ко мо ре из чла на 47. овог ста ту та суд ча сти мо же из ре ћи јед ну од сле де ћих ди сци плин ских ме ра: 1) јав ну опо ме ну; 2) нов ча ну ка зну у ви си ни до 20% од про сеч не ме сеч не за ра де по за по сле ном у Ре пу бли ци, у ме се цу ко ји прет хо ди ме се цу у ко ме се ка зна из ри че, по по да ци ма ре пу блич ког ор га на над ле жног за по сло ве ста ти сти ке; 3) при вре ме ну за бра ну са мо стал ног ра да у оба вља њу од ре ђе них по сло ва здрав стве не де лат но сти; 4) при вре ме ну за бра ну са мо стал ног ра да у оба вља њу здрав ствене де лат но сти. Ди сци плин ске ме ре из овог чла на тач. 1) и 2) овог ста ту та из ричу се за лак ше по вре де про фе си о нал не ду жно сти и угле да чла на ко мо ре. Ди сци плин ска ме ра из овог чла на тач ка 2) овог ста ту та мо же се из ре ћи у тра ја њу од јед ног до шест ме се ци. Ди сци плин ске ме ре из овог чла на тач. 3) и 4) овог ста ту та изри чу се за те жу по вре ду про фе си о нал не ду жно сти и угле да чла на ко мо ре. Ди сци плин ске ме ре из овог чла на тач. 3) и 4) овог ста ту та не мо гу тра ја ти кра ће од шест ме се ци, ни ду же од јед не го ди не, а у из у зетним слу ча је ви ма мо гу тра ја ти до пет го ди на. VII. РЕ ГИ О НАЛ НЕ КО МО РЕ Члан 49. Ре ги о нал не ко мо ре вр ше по ве ре не по сло ве као јав на овла шћења из чла на 10. тач. 2), 4), 7), 12), 13), 14), 15) и 16) овог ста ту та за те ри то ри ју над ле жно сти ре ги о нал них ко мо ра. Ре ги о нал не ко мо ре оста ле по сло ве и за дат ке оба вља ју на осно ву чл. 8. и 28. За ко на о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка и чла на 11. овог ста ту та. Ор га ни ре ги о нал них ко мо ра су: 1) Скуп шти на, 2) Из вр шни од бор, 3) пред сед ник, 4) по себ ни од бо ри, 5) Над зор ни од бор, 6) Суд ча сти пр вог сте пе на, 7) Ко ми си ја за по сре до ва ње. Ор га ни ре ги о нал них ко мо ра би ра ју се из ре до ва чла но ва скупшти не ре ги о нал них ко мо ра, из у зев чла но ва По себ них од бо ра реги о нал них ко мо ра и су ди ја су до ва ча сти РЛК ко ји се мо гу би ра ти и из ре до ва чла но ва Ко мо ре. Пред сед ник и два пот пред сед ни ка, чла но ви Из вр шног од бо ра, чла но ви Над зор ног од бо ра и пред сед ни ци По себ них од бо ра ре гио нал них ле кар ских ко мо ра би ра ју се из ре до ва чла но ва Скуп шти не Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Ман дат ор га на ре ги о нал не ко мо ре је че ти ри го ди не. Ман дат су ди ја пр во сте пе них су до ва ча сти је пет го ди на и по чи ње да те че од мо мен та по ла га ња све ча не из ја ве. Члан 50. Скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре је нај ви ши ор ган ре ги о нал не комо ре ко ју чи не де ле га ти иза бра ни са под руч ја над ле жно сти ре гио нал не ко мо ре. Скуп шти ну ре ги о нал не ко мо ре чи не иза бра ни де ле га ти Скуп штине Ко мо ре са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре, уз иза бра не де ле га те скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре иза бра них по прин ци пу је дан де легат на 200 упи са них чла но ва Ко мо ре, из др жав них здрав стве них уста но ва, а са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре, и по прин ци пу је дан де ле гат на 100 упи са них чла но ва Ко мо ре, из при ват не прак се, а са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре. Скуп шти ну ре ги о нал не ко мо ре Ко со ва и Ме то хи је чи не иза брани де ле га ти Скуп шти не Ко мо ре са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре Ко со ва и Ме то хи је, а уз иза бра не де ле га те скуп шти не ре ги о налне ко мо ре, иза бра них по прин ци пу је дан де ле гат на 20 упи са них чла но ва Ко мо ре из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је, и из др жав них здрав стве них уста но ва и из при ват не прак се. Де ле га ти Скуп шти не Ко мо ре иза бра ни са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре су исто вре ме но и чла но ви Скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. Члан 51. Скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре: а) до но си: 1) по слов ник о свом ра ду и ра ду рад них те ла ко је обра зу је; б) би ра и опо зи ва: 1) пред сед ни ка и два пот пред сед ни ка скуп шти не ре ги о нал не комо ре; 2) пред сед ни ка и два пот пред сед ни ка ре ги о нал не ко мо ре; 3) пред сед ни ка, два пот пред сед ни ка и чла но ве из вр шног од бора; 4) пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ве Су до ва ча сти пр вог сте пе на; 5) чла но ве по себ них од бо ра; 6) пред сед ни ка и чла но ве над зор ног од бо ра; 7) пред сед ни ка и чла но ве ко ми си је за по сре до ва ње; в) од лу чу је и ре ша ва: 1) о свим пи та њи ма до ста вље ним од стра не из вр шног од бо ра, а ко ја ни су у над ле жно сти Ко мо ре; 2) о из ве шта ју о фи нан сиј ском по сло ва њу ре ги о нал не ко мо ре, ко ји до ста вља Скуп шти ни Ко мо ре на усва ја ње; 3) о дру гим из ве шта ји ма ор га на и рад них те ла ре ги о нал не комо ре и Ко мо ре; 4) о дру гим по сло ви ма пред ви ђе ни за ко ном и овим ста ту том;

60 60 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 г) пред ла же Ко мо ри: 1) пред ла же кан ди да те за чла но ве Управ ног од бо ра Ко мо ре; 2) чла но ве ре ги о нал не ко мо ре за од ли ко ва ња Ко мо ре; 3) чла но ве ре ги о нал не ко мо ре за го ди шње на гра де Ко мо ре; 4) го ди шњи про грам ра да и го ди шњи план ре ги о нал не ко мо ре; 5) фи нан сиј ски план за ре ги о нал ну ко мо ру; 6) усво је ни из ве штај о фи нан сиј ском по сло ва њу Ре ги о нал не комо ре. За оба вља ње од ре ђе них по сло ва скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре мо же име но ва ти ко ми си је и рад на те ла, утвр ђу ју ћи њи хов са став и за да так. Члан 52. Из вр шни од бор ре ги о нал не ко мо ре чи не пред сед ник, два потпред сед ни ка, пред став ни ци по себ них од бо ра и пет чла но ва. Из вр шни од бор ре ги о нал не ко мо ре: 1) спро во ди од лу ке скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре и скуп шти не Ко мо ре; 2) рас пра вља и од лу чу је о по ве ре ним по сло ви ма и оста лим посло ви ма и за да ци ма из сво је над ле жно сти; 3) утвр ђу је пред лог го ди шњег пла на и про гра ма сво га ра да за Скуп шти ну Ре ги о нал не ко мо ре; 4) утвр ђу је пред лог фи нан сиј ског пла на и утвр ђу је пред лог (усва ја) из ве шта ја о фи нан сиј ском по сло ва њу, а на пред лог Пред сед ни ка ре ги о нал не ко мо ре; 5) под но си из ве штај о свом ра ду Скуп шти ни РЛК; 6) пред ла же Управ ном од бо ру усво је ни план на бав ки ре ги о налне ко мо ре; 7) до но си По слов ник о свом ра ду; 8) оба вља дру ге по сло ве и за дат ке у скла ду са овим ста ту том. За оба вља ње од ре ђе них по сло ва из вр шни од бор ре ги о нал не комо ре мо же обра зо ва ти ко ми си је и по вре ме на или стал на рад на те ла, утвр ђу ју ћи њи хов са став и за да так. Ман дат чла но ва Из вр шног од бо ра је 4 го ди не. Члан 53. Пред сед ник ре ги о нал не ко мо ре ру ко во ди ра дом ре ги о нал не комо ре и за свој рад од го ва ра скуп шти ни ре ги о нал не ко мо ре и Скупшти ни Ко мо ре. Пот пред сед ни ке би ра скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре на пред лог пред сед ни ка ре ги о нал не ко мо ре, по јед ног из др жав не и при ват не прак се. Пред сед ник ре ги о нал не ко мо ре: 1) из вр ша ва од лу ке скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре; 2) за кљу чу је ма те ри јал не по сло ве ре ги о нал не ко мо ре на осно ву овла шће ња ди рек то ра Ко мо ре, а у скла ду са За ко ном о јав ним набав ка ма и За ко ном о ра чу но вод стве ним по ли ти ка ма и уз са гла сност Из вр шног од бо ра РЛК; 3) утвр ђу је пред ло ге од лу ка ко је раз ма тра и до но си из вр шни од бор; 4) ор га ни зу је, усме ра ва и ускла ђу је са рад њу са др жав ним орга ни ма и дру гим др жав ним и струч ним ор га ни за ци ја ма на под руч ју над ле жно сти ре ги о нал не ко мо ре; 5) при ма све ча не за кле тве но во у пи са них чла но ва Ко мо ре; 6) до но си ре ше ње о упи су чла на у Име ник Ко мо ре и ре ше ње о ис пу ње но сти усло ва за из да ва ње ли цен це; 7) до но си ре ше ње о бри са њу чла на из Име ни ка Ко мо ре; 8) пред ла же Скуп шти ни ре ги о нал не ко мо ре два пот пред сед ни ка ре ги о нал не ко мо ре; 9) пред ла же ди рек то ру Ко мо ре кан ди да та за Се кре та ра ре гио нал не ко мо ре; 10) оба вља и дру ге по сло ве од ре ђе не за ко ном и овим ста ту том. Члан 54. По себ ни од бо ри ре ги о нал них ко мо ра су: 1) од бор за струч на пи та ња и струч ни над зор; 2) од бор за јав но здра вље и при мар ну здрав стве ну за шти ту у др жав ној прак си; 3) од бор за се кун дар ну и тер ци јар ну здрав стве ну за шти ту у држав ној прак си; 4) од бор за при мар ну здрав стве ну за шти ту у при ват ној прак си; 5) од бор за се кун дар ну и тер ци јар ну здрав стве ну за шти ту у приват ној прак си; 6) од бор за ме ди цин ску ети ку; 7) од бор за ме ди цин ско обра зо ва ње. По себ ни од бо ри има ју пред сед ни ка, пот пред сед ни ка до и 10 чла но ва, уз рав но прав ну за сту пље ност пред став ни ка др жав не и при ват не ле кар ске прак се, сем у од бо ри ма за др жав ну и при ват ну прак су. Чла но ви скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре, као и чла но ви Ко мо ре са те ри то ри је над ле жно сти од ре ђе не ре ги о нал не ко мо ре, не мо гу исто вре ме но би ти чла но ви ви ше од јед ног по себ ног од бо ра на ни воу ре ги о нал них ко мо ра. О бро ју чла но ва сва ког по себ ног од бо ра РЛК од лу чу је скуп штина те РЛК. Рад од бо ра се уре ђу је по слов ни ком о ра ду од бо ра. Члан 55. Над зор ни од бор ре ги о нал не ко мо ре вр ши кон тро лу по сло ва ња и над зор над фи нан сиј ским ра дом ре ги о нал не ко мо ре. Над зор ни од бор чи не пред сед ник и два чла на ко је би ра и разре ша ва скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре, а чи ји ман дат тра је че ти ри го ди не. Над зор ни од бор РЛК два пу та го ди шње до ста вља из ве штај о ра ду Скуп шти ни ре ги о нал не ко мо ре, као и Над зор ном од бо ру Ко мо ре. VI II. СТРУЧ НА СЛУ ЖБА КО МО РЕ Члан 56. Струч не, прав не, фи нан сиј ске, ад ми ни стра тив не, (по моћ не) технич ке и дру ге по сло ве за по тре бе Ко мо ре оба вља ју струч на слу жба Ко мо ре и струч не слу жбе ре ги о нал них ко мо ра. Струч на слу жба Ко мо ре и струч не слу жбе Ре ги о нал них ко мо ра: 1) оба вља ју струч не, прав не, фи нан сиј ске, ад ми ни стра тив но - технич ке по сло ве за по тре бе ор га на Ко мо ре и за Ко мо ру у це ли ни; 2) оба вља ју оста ле по сло ве у скла ду са овим ста ту том и оп штим ак ти ма Ко мо ре. Ор га ни за ци ја и рад струч не слу жбе Ко мо ре и струч них слу жби ре ги о нал них ко мо ра утвр ђу ју се Пра вил ни ком о ор га ни за ци ји и систе ма ти за ци ји струч не слу жбе Ко мо ре, ко ји до но си Ди рек тор Комо ре. За по сле ни у струч ној слу жби има ју сва пра ва и ду жно сти утвр ђе не За ко ном о ра ду, овим ста ту том и од лу ка ма ор га на Ко мо ре. Ра дом струч не слу жбе ру ко во де ге не рал ни се кре тар Ко мо ре и се кре та ри ре ги о нал них ко мо ра. Ге не рал ни Се кре тар Ко мо ре је ли це ко је има ви со ку струч ну спрему, за по шља ва се на осно ву кон кур са и За ко на о ра ду и за свој рад од го ва ра ди рек то ру Ко мо ре. Ге не рал ни Се кре тар Ко мо ре и се кре та ри ко мо ра чи не ко ле ги јум Ко мо ре, за ду жен за ре ша ва ње струч них пи та ња Ко мо ре, на зах тев Ди рек то ра Ко мо ре и Пред сед ни ка Ре ги о нал них ко мо ра. Рад Ко ле ги ју ма ор га ни зу је и њим ру ко во ди ге не рал ни Се кре тар Ко мо ре. Из ве штај о ра ду Ко ле ги јум под но си ди рек то ру Ко мо ре. Ге не рал ни се кре тар Ко мо ре: 1) ор га ни зу је рад струч не слу жбе; 2) пру жа прав ну по моћ ди рек то ру Ко мо ре; 3) пра ти про пи се и за ко не ко ји су у ве зи са ра дом Ко мо ре и здравстве ном де лат но шћу; 4) ста ра се о при пре ми сед ни ца ор га на Ко мо ре и о из вр ше њу од лу ка (и дру гих по сло ва) тих ор га на; 5) при су ству је сед ни ца ма Скуп шти не Ко мо ре и Управ ног од бо ра, Над зор ног од бо ра Ко мо ре, По себ них од бо ра Ко мо ре и свих дру гих ор га на и те ла у Ко мо ри;

61 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 61 6) оба вља и дру ге по сло ве ко је му се по ве ре од лу ка ма ди рек тора Ко мо ре. Се кре тар ре ги о нал не ко мо ре: 1) ор га ни зу је рад струч не слу жбе Ре ги о нал не ко мо ре; 2) пру жа прав ну по моћ пред сед ни ку Ре ги о нал не ко мо ре; 3) пра ти про пи се и за ко не ко ји су у вези са ра дом Ко мо ре и здравстве ном де лат но шћу; 4) ста ра се о при пре ми сед ни ца ор га на ре ги о нал не ко мо ре и о из вр ше њу од лу ка тих ор га на; 5) при су ству је сед ни ца ма ор га на и те ла ре ги о нал не ко мо ре; 6) оба вља и дру ге по сло ве ко је му се по ве ре од лу ка ма пред седни ка Ре ги о нал не ко мо ре и ди рек то ра Ко мо ре. IX. ОП ШТИ АК ТИ КО МО РЕ Члан 57. Оп шти ак ти Ко мо ре су Ста тут, Ко декс ме ди цин ске ети ке, пра вилни ци, по слов ни ци и дру ги оп шти ак ти. Оп шти ак ти Ко мо ре мо ра ју би ти у са гла сно сти са Уста вом, за коном и овим ста ту том. Ини ци ја ти ву за до но ше ње или из ме ну оп штих ака та из ста ва 1. овог чла на мо же под не ти сва ки ор ган Ко мо ре или Скуп шти на реги о нал не ко мо ре. Ста тут Ко мо ре и дру ги оп шти ак ти об ја вљу ју се у гла си лу Комо ре. Ста тут Ко мо ре се об ја вљу је и у Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је. Ста тут и дру ги оп шти ак ти ме ња ју се или до пу њу ју на на чин одре ђен за њи хо во до но ше ње. Оп шти ак ти, осим Ста ту та, из ста ва 1. овог чла на сту па ју на сна гу да ном до но ше ња. X. ФИ НАН СИ РА ЊЕ КО МО РЕ Члан 58. Сред ства за фи нан си ра ње ра да Ко мо ре обез бе ђу ју се: 1) од чла на ри не; 2) на кна де за упис у Име ник Ко мо ре; 3) на кна де за из да ва ње и об на вља ње ли цен це; 4) на кна де за из да ва ње уве ре ња и дру гих до ку ме на та Ко мо ре; 5) по кло на и ле га та; 6) дру гих из во ра сред ста ва у скла ду са За ко ном и овим ста ту том. Члан 59. Сред ства за оба вља ње по ве ре них по сло ва и дру гих по сло ва и за да та ка Ко мо ре во де се на ра чу ну Ко мо ре и то та ко да: 1) на осно ву За ко на о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка, Члан 33. став 4. и чла на 58. тач ка 3) овог ста ту та, сред ства од на кна де за из да ва ње и об на вља ње ли цен це упла ћу ју се на ра чун Ко мо ре и то: 2/3 сред ста ва на ра чун Ко мо ре, а 1/3 сред ста ва на под ра чу не реги о нал них ко мо ра, сра змер но бро ју сво јих чла но ва. 2) Сред ства из чла на 58. став 1) тач ка 6) овог ста ту та упла ћу ју се на ра чун Ко мо ре. 3) Сред ства ко ја се обез бе ђу ју, за оба вља ње по ве ре них по сло ва и дру гих по сло ва и за да та ка Ко мо ре, из чла на 58. став 1) тач ка 1), тач ка 2) и тач ка 4) упла ћу ју се на ра чун Ко мо ре и под ра чу не ре гио нал них ко мо ра, та ко да се 1/3 сред ста ва, из ових та ча ка, упла ћу је на ра чун Ко мо ре, 2/3 сред ста ва на под ра чу не ре ги о нал них ко мо ра. Ко мо ра из на ве де них сред ста ва под ми ру је на кна де тро шко ва члано ви ма свих ор га на Ко мо ре, на кна де тро шко ва штам па ња Гла сни ка ЛКС, као и оста ле по тре бе. 4) ле га ти и по кло ни из чла на 58. став 1. тач ка 5) овог ста ту та во де се на по себ ном под ра чу ну Ко мо ре. Сред ства при ба вље на из ле га та или по кло на не мо гу се ко ри сти ти за по кри ва ње тро шко ва ра да Ко мо ре сем ако их по кло но да вац или ле га тар ни је за то на ме нио. На ред бо да вац за упо тре бу сред ста ва Ко мо ре је сте ди рек тор Комо ре, а из у зет но ли це ко је он овла сти. На ред бо да вац за упо тре бу сред ста ва Ре ги о нал не ко мо ре, по овла шће њу ди рек то ра Ко мо ре, је пред сед ник Ре ги о нал не ко мо ре. О ста њу сред ста ва Ко мо ре и сред ста ва ре ги о нал них ко мо ра саста вља ју се пе ри о дич ни об ра чу ни и за вр шни ра чун за сва ку кален дар ску го ди ну. Ре ги о нал не ко мо ре на по себ ним под ра чу ни ма во де сред ства из Фон да на ме ње ног за уза јам ну по моћ чла но ви ма Ко мо ре. Фор ми ра ње сред ста ва и на чин ко ри шће ња сред ста ва из Фон да за уза јам ну по моћ чла но ви ма Ко мо ре уре ђу је се по себ ним пра вилни ком, ко ји до но си Скуп шти на Ко мо ре. Члан 60. Рад Ко мо ре је ја ван. Јав ност ра да Ко мо ре обез бе ђу је се јав но шћу сед ни ца ор га на Ко мо ре и дру гих те ла Ко мо ре и ску по ва у Ко мо ри, из да ва њем инфор ма ци ја о њи хо вом ра ду и са рад њом са сред стви ма јав ног инфор ми са ња и дру гим сред стви ма оба ве шта ва ња. Ко мо ра има сво ју пре зен та ци ју на ин тер не ту. Ор га ни или те ла Ко мо ре мо гу ис кљу чи ти или огра ни чи ти јавност сед ни це или ску па, ка да то на ла же Ко декс ме ди цин ске ети ке или ка да се раз ма тра ју до ку мен та или по да ци по вер љи ве приро де. Ко мо ра ре дов но упо зна је сво је чла но ве са од лу ка ма, ста во ви ма и пред ло зи ма усво је ним на сед ни ца ма ор га на и те ла и дру гим скупо ви ма у Ко мо ри пу тем гла си ла Ко мо ре. Ко мо ра је ду жна да оба ве шта ва јав ност о свим пи та њи ма из надле жно сти Ко мо ре. Ко мо ра је ду жна да оба ве шта ва ми ни стар ство над ле жно за унутра шње по сло ве, над ле жне пра во суд не ор га не и ми ни стар ство над ле жно за по сло ве здра вља о ди сци плин ским по ступ ци ма ко ји се во де про тив чла но ва ко мо ре пред над ле жним ор га ни ма ко мо ре, као и о по ступ ци ма из да ва ња, об на вља ња или од у зи ма ња ли цен це, ако се у тим по ступ ци ма уста но ви да по сто ји сум ња да је из вр ше но кри вич но де ло. Ко мо ра је ду жна да на зах тев ор га на из прет ход ног ста ва овог чла на до ста ви по треб не по дат ке о чи ње ни ца ма о ко ји ма има сазна ње. XI. ЗА ШТИ ТА ПРА ВА ЧЛА НО ВА КО МО РЕ Члан 61. Све од лу ке и ре ше ња о оства ри ва њу пра ва, оба ве за и од го вор ности чла на Ко мо ре оба ве зно се, у пи са ном об ли ку, до ста вља ју чла ну Ко мо ре са по у ком о прав ном ле ку. Ко мо ра шти ти про фе си о нал ни ин те гри тет и пра во на при ват ност сво јих чла но ва у окви ру по зи тив них про пи са Ре пу бли ке Ср би је. XII. ПРА ВИ ЛА О УПИ СУ И ВО ЂЕ ЊУ ИМЕ НИ КА ЧЛА НО ВА ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ 1. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ Члан 62. Овим пра ви ли ма уре ђу је се упис док то ра ме ди ци не у Ле кар ску ко мо ру Ср би је (у на став ку тек ста: Ко мо ра), во ђе ње и са др жај Имени ка чла но ва Ко мо ре и по сту пак из да ва ња до зво ле за са мо ста лан рад (у да љем тек сту: ли цен ца). Члан 63. Док тор ме ди ци не (у да љем тек сту: ле кар) по ста је члан Ко мо ре упи сом у Име ник Ко мо ре. Члан 64. Ле кар се мо же упи са ти у Име ник Ко мо ре као:

62 62 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ле кар при прав ник без по ло же ног др жав ног ис пи та (не за по слен или на ста жу), ле кар са по ло же ним др жав ним ис пи том ко ме се из да је ли ценца и то као: ле кар оп ште ме ди ци не, ле кар спе ци ја ли ста, ле кар суб спе ци ја ли ста. Ко мо ра во ди по себ не еви ден ци је ле ка ра по сле де ћим ка те го рија ма: не за по сле ни ле ка ри, ле ка ри на ста жу, ле ка ри за по сле ни у др жав ној уста но ви, ле ка ри за по сле ни у при ват ној уста но ви, ле ка ри осни ва чи при ват не уста но ве, ле ка ри на спе ци ја ли за ци ји. Та ко ђе се во ди еви ден ци ја по ча сних чла но ва Ко мо ре. 2. УПИС У ИМЕ НИК КО МО РЕ Члан 65. Упис се оба вља на осно ву зах те ва ле ка ра, ко ји ис пу ња ва усло ве од ре ђе не За ко ном о здрав стве ној за шти ти и овим пра вил ни ком, у ре ги о нал ној ко мо ри ко јој ле кар при па да на осно ву ме ста стал ног бо рав ка. За упис у Име ник ле кар је оба ве зан да при ло жи: 1. Ис пу њен зах тев за упис; 2. Ис пу њен еви ден ци о ни лист; 3. До ку мен те као до ка зе о на во ди ма из еви ден ци о ног ли ста; 4. До ка зе о из ми ре ним тро шко ви ма на кна де за упис у Име ник и на кна де за из да ва ње ли цен це. 1. Еви ден ци о ни лист У еви ден ци о ни лист ле кар упи су је сле де ће по дат ке: А) Лич ни по да ци: име и пре зи ме име јед ног од ро ди те ља де во јач ко пре зи ме ЈМБГ да тум и ме сто ро ђе ња адре са и те ле фон стал ног бо рав ка адре са елек трон ске по ште др жа вљан ство на ци о нал ност Б) По да ци о за по сле њу: за по сле ње: (1. не за по слен, 2. на ста жу, 3. за по слен у др жав ној уста но ви, 4. за по слен у при ват ној уста но ви, 5. осни вач при ватне уста но ве) на зив, адре са, те ле фон и мејл др жав не уста но ве у ко јој ле кар оба вља ре дов ну здрав стве ну де лат ност или је на ста жу на зив, адре са, те ле фон и мејл при ват не уста но ве у ко јој ле кар оба вља ре дов ну здрав стве ну де лат ност или је на ста жу на зив, адре са, те ле фон и мејл др жав не уста но ве у ко јој ле кар до пун ски оба вља сво ју здрав стве ну де лат ност на зив, адре са, те ле фон и мејл при ват не уста но ве у ко јој ле кар до пун ски оба вља сво ју здрав стве ну де лат ност Ц) По да ци о обра зо ва њу, на уч ном и на став ном зва њу: ме сто и да тум ди пло ми ра ња; да тум по ла га ња др жав ног ис пи та; гра на спе ци ја ли за ци је и да тум по ла га ња; гра на уже спе ци ја ли за ци је и да тум по ла га ња; до дат но уса вр ша ва ње: 1. на спе ци ја ли за ци ји 2. на ужој спе ција ли за ци ји да тум сти ца ња при ма ри ја та; да тум сти ца ња ака дем ског зва ња ма ги стра на у ка да тум сти ца ња на уч ног сте пе на док то ра ме ди цин ских на у ка на уч но зва ње (на уч ни са рад ник, ви ши на уч ни са рад ник, на учни са вет ник) на став но зва ње (аси стент, до цент, ван ред ни про фе сор, ре довни про фе сор) на зив и го ди на сти ца ња сер ти фи ка та о до дат ном обра зо ва њу Д) Оста ли по да ци: члан ство у до ма ћим и ино стра ним ле кар ским удру же њи ма Ле кар, осни вач при ват не прак се, ду жан је да до дат но упи ше следе ће по дат ке: Е) По да ци о при ват ној здрав стве ној уста но ви: на зив под ко јим при ват на прак са оба вља здрав стве ну де лат ност, утвр ђен у скла ду са ре ше њем о упи су у ре ги стар код над лежног ор га на; де лат ност ко ју оба вља на осно ву ре ше ња ми ни стар ства надле жног за по сло ве здра вља о ис пу ње но сти усло ва за по че так ра да и оба вља ње здрав стве не де лат но сти; име на осни ва ча при ват не прак се; да тум по чет ка оба вља ња здрав стве не де лат но сти утвр ђен реше њем о упи су у ре ги стар код над ле жног ор га на. До ку мен ти као до ка зи о на во ди ма из еви ден ци о ног ли ста Ле кар је оба ве зан да уз зах тев за упис при ло жи сле де ће до ка зе о на во ди ма из еви ден ци о ног ли ста: фо то ко пи ју лич не кар те; ди пло му или ове ре ну фо то ко пи ју и фо то ко пи ју ме ди цин ског факул те та. Ле кар, осни вач при ват не прак се, ду жан је до дат но да при ло жи: ре ше ње или ове ре ну фо то ко пи ју ре ше ња Ми ни стар ства над лежног за по сло ве здра вља о ис пу ње но сти усло ва у по гле ду ка дро ва, опре ме, про сто ри ја и ле ко ва за по че так ра да и оба вља ње по сло ва здрав стве не де лат но сти. До ка зи о из ми ре ним тро шко ви ма Ле кар је оба ве зан да при ло жи ко пи ју уплат ни це о пла ће ној на кнади за упис у Име ник Ко мо ре и ко пи ју уплат ни це о пла ће ној на кна ди за из да ва ње ли цен це. Члан 66. О сва кој про ме ни по да та ка из чла на 65. овог ста ту та Члан Ко море ду жан је да оба ве сти ре ги о нал ну ко мо ру у ро ку од 30 да на од на стан ка про ме не. Члан 67. При упи су у Ко мо ру ле ка ру се до де љу је иден ти фи ка ци о ни број ле ка ра. Иден ти фи ка ци о ни број са др жи шест ци фа ра, при че му пр ва ци фра озна ча ва број ре ги о нал не ко мо ре у ко ју је ле кар упи сан, док пре оста лих пет ци фа ра озна ча ва ју ред ни број под ко јим је ле кар упи сан у Име ник по пу њен ну ла ма до 5 ци фа ра. Члан 68. На кон упи са у Ко мо ру ле ка ру се из да је члан ска кар та. 3. ИЗ ДА ВА ЊЕ ЛИ ЦЕН ЦЕ Члан 69. По сту пак упи са у Име ник чла но ва Ко мо ре и из да ва ње ли цен це и ор га ни над ле жни за ре ша ва ње по зах те ву за упис у Име ник чла но ва Ко мо ре и из да ва ње ли цен це ре гу ли са ни су од ред ба ма чла но ва 13, 14, 15, 16. и 17. овог ста ту та. Члан 70. Ко мо ра ће по ни шти ти ре ше ње о упи су и ли цен цу ако се на кнад но утвр ди да за упис ни су по сто ја ли про пи са ни усло ви.

63 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ПРО МЕ НА ЛИ ЦЕН ЦНОГ ЛИ СТА Члан 71. Ле кар је оба ве зан да про ме ни ли цен цни лист ако уну тар ва жења ли цен це: про ме ни име или пре зи ме; за вр ши спе ци ја ли за ци ју или суб спе ци ја ли за ци ју; стек не зва ње при ма ри ју са, до цен та, ма ги стра или док то ра на у ка; про ме ни ме сто стал ног бо рав ка у дру ги ре ги он при че му до би ја но ви број ли цен це. Ле кар је ду жан да у ро ку од 30 да на од на стан ка про ме на под не се зах тев за про ме ну ли цен цног ли ста. Ле кар је оба ве зан да при ло жи до ку мент као до каз о на ста лим про ме на ма и ко пи ју уплат ни це о пла ће ној на кна ди за про ме ну лицен цног ли ста. Члан 72. Струч на слу жба РЛК у ко јој је ле кар до та да био еви ден ти ран, при пре ма, а пред сед ник те РЛК до но си Ре ше ње о бри са њу овог ле ка ра из еви ден ци је чла но ва ЛКС, ко ја се во ди у тој РЛК. По ред уру че ња јед ног при мер ка овог Ре ше ња име но ва ном ле кару, Струч на слу жба ма тич не РЛК до ста вља по је дан при ме рак овог ре ше ња Струч ној слу жби РКЛ у чи ји ре ги он се име но ва ни ле кар пре се лио, као и Струч ној слу жби Ле кар ске ко мо ре Ср би је - централ на еви ден ци ја. На осно ву при мље ног Ре ше ња из прет ход ног ста ва овог члана, Струч на слу жба РКЛ у чи ји ре ги он се име но ва ни ле кар пресе лио при пре ма, а пред сед ник ове РЛК до но си но во Ре ше ње о упи су име но ва ног ле ка ра у еви ден ци ју чла но ва ЛКС, ко ја се во ди у тој РЛК и до де љу је му, овим ре ше њем, но ви Иден ти фика ци о ни број. По ред уру че ња јед ног при мер ка но вог Ре ше ња име но ва ном лека ру, Струч на слу жба но ве РЛК до ста вља и је дан при ме рак овог ре ше ња Струч ној слу жби ЛКС - цен трал на еви ден ци ја. По при је му Ре ше ња о бри са њу име но ва ног ле ка ра из еви денци је чла но ва ЛКС, ко ја се во ди у прет ход ној РЛК и при је му но вог Ре ше ња о упи су име но ва ног ле ка ра у еви ден ци ју чла но ва ЛКС, ко ја се во ди у но вој РЛК и ко јим му је до де љен но ви Иден ти фика ци о ни број, Струч на слу жба Ле кар ске ко мо ре Ср би је при према, а ди рек тор ЛКС до но си но во Ре ше ње о из да ва њу Ли цен це име но ва ном ле ка ру, са но вим иден ти фи ка ци о ним бро јем, од но сно но вим бро јем Ли цен це, али ста рим да ту мом ва жно сти Ли цен це, тј. да ту мом ва жно сти ста ре ли цен це. При ли ком пре у зи ма ња Ли цен це са но вим иден ти фи ка ци о ним бро јем, име но ва ни ле кар је ду жан да, прет ход но, Струч ној служби за пи снич ки пре да Ли цен цу са ста рим иден ти фи ка ци о ним бро јем. 5. ПРО МЕ НА РЕ ГИ О НАЛ НЕ КО МО РЕ Члан 73. Уко ли ко члан про ме ни ме сто стал ног бо рав ка при че му ви ше не при па да ре ги о нал ној ко мо ри у ко ју је упи сан, ду жан је да се при ја ви у дру гу ре ги о нал ну ко мо ру у ро ку од 30 да на. При то ме је оба ве зан да до ста ви: сву до ку мен та ци ју по чла ну 65. овог ста ту та; по твр ду о ис пи су и о из ми ре ним оба ве за ма пре ма ре ги о нал ној ко мо ри у ко ју је прет ход но био упи сан; по твр ду и до ка зе о сте че ним бо до ви ма на осно ву Пра вил ни ка о кон ти ну и ра ној еду ка ци ји; по твр ду о пр во сте пе ном по ступ ку. 6. ИС ПИС ИЗ ИМЕ НИ КА КО МО РЕ Члан 74. Ис пис из Име ни ка чла но ва Ко мо ре вр ши се у слу ча је ви ма ка да ре дов ним чла но ви ма пре ста је члан ство, а што је де фи ни са но чланом 21 овог ста ту та. Члан 75. Ре ше ње о од у зи ма њу Ли цен це до но си ди рек тор Ко мо ре. Ре ше ње о бри са њу из Име ни ка Ко мо ре до но си пред сед ник реги о нал не Ко мо ре. Члан 76. Члан Ко мо ре ко јем је пре ста ло члан ство, ду жан је да у ро ку од 15 да на Ко мо ри пре да члан ску кар ту и лич ни пе чат. У слу ча ју да их не пре да у том ро ку, ре ше ње о од у зи ма њу Ли цен це и пре стан ку члан ства об ја вљу је се у гла си лу Ко мо ре. На кон од у зи ма ња Ли цен це ле кар не сме ви ше оба вља ти ле карску де лат ност. 7. ВО ЂЕ ЊЕ ИМЕ НИ КА КО МО РЕ Члан 77. Име ник Ко мо ре во де ре ги о нал не ко мо ре, та ко што се у сва кој ре ги ји ажу ри ра ју по да ци о ле ка ри ма ко ји јој при па да ју. Ре ги о нал не ко мо ре ду жне су да во де и еви ден ци је из ре че них ди сци плин ских ме ра чла но ви ма Ко мо ре. Ле кар ска ко мо ра Ср би је на осно ву по да та ка из Име ни ка ре гио нал них ко мо ра во ди цен трал ну еви ден ци ју чла но ва Ле кар ске комо ре Ср би је. Члан 78. Уз еви ден ци о ни лист из чла на 65. овог ста ту та ре ги о нал не ко мо ре во де и по моћ не ли сто ве са оста лим по да ци ма о чла но ви ма. Ре ги о нал не ко мо ре ду жне су да во де и еви ден ци ју сле де ћих пода та ка: по да ци о упи су и ис пи су из Име ни ка Ко мо ре; по да ци о из да ва њу, про ду жа ва њу и од у зи ма њу Ли цен це; по да ци о из ре че ним ди сци плин ским ме ра ма чла но ви ма Ко мо ре у пр во сте пе ном по ступ ку; по да ци о на кна да ма за упис у Име ник и на кна да ма о ме сеч ној чла на ри ни. Ко мо ра је ду жна да во ди и еви ден ци ју сле де ћих по да та ка: по да ци о из ре че ним ди сци плин ским ме ра ма чла но ви ма Ко мо ре у дру го сте пе ном по ступ ку; по да ци о на кна да ма за из да ва ње Ли цен це. 8. СИ ГУР НОСТ ПО ДА ТА КА Члан 79. По да ци из Име ни ка мо гу се ко ри сти ти са мо за по тре бе Ко мо ре и дру гих те ла од ре ђе них за ко ном или уз одо бре ње Из вр шног од бо ра Ре ги о нал не ко мо ре, од но сно Управ ног од бо ра Ко мо ре. По да ци од ин те ре са за па ци јен те мо гу би ти јав но до ступ ни уз сагла сност ле ка ра и уко ли ко за њих по сто је до ка зни до ку мен ти. Члан 80. Над зор ни од бор ре ги о нал не ко мо ре над гле да на чин при ку пља ња, об ра ђи ва ња и ко ри шће ња по да та ка из Име ни ка. XI II. ПРА ВИ ЛА О ОБРА ЗО ВА ЊУ И РА ДУ ЕТИЧ КОГ ОД БО РА ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ 1. ОП ШТЕ ОД РЕД БЕ Члан 81. Овим пра ви ли ма утвр ђу ју се по сту пак обра зо ва ња, над ле жно сти, као и пра ви ла по ступ ка и на чин ра да на сед ни ца ма Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Од ред бе ових пра ви ла оба ве зне су за чла но ве Етич ког од бо ра, као и за сва дру га ли ца ко ја уче ству ју у ра ду овог од бо ра. Члан 82. Етич ки од бор, као ор ган Ле кар ске ко мо ре Ср би је, има пра ва и

64 64 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 оба ве зе утвр ђе на на осно ву за ко на, под за кон ских ак та, Ста ту та и дру гих оп штих ака та Ле кар ске ко мо ре Ср би је (у да љем тек сту: Комо ра) као и од лу ка Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Члан 83. Етич ки од бор у свом ра ду ко ри сти пе чат Ле кар ске ко мо ре Ср би је. 2. НАД ЛЕ ЖНОСТ ЕТИЧ КОГ ОД БО РА Члан 84. Етич ки од бор је струч но те ло Ле кар ске ко мо ре Ср би је, ко је пра ти и про мо ви ше на че ла про фе си о нал не ети ке при пру жа њу и спро вође њу здрав стве не за шти те и у дру гим обла сти ма про фе си о нал ног ра да ле ка ра. Над ле жно сти Етич ког од бо ра ЛКС (у да љем тек сту: Од бор) су: 1) раз ма тра ње етич ких пи та ња ко ја се од но се на оба вља ње лекар ске про фе си је; 2) да ва ње ми шље ња о ра ду чла но ва Ко мо ре у скла ду са од редба ма Ко дек са про фе си о нал не ети ке ЛКС, и по кре ће ди сци плин ске по ступ ке пред Су до ви ма ча сти ЛКС; 3) про мо ви са ње прин ци па про фе си о нал не ети ке ра ди ус по ставља ња етич ког по на ша ња чла но ва Ко мо ре у оба вља њу про фе си је здрав стве ног рад ни ка; 4) пра ће ње, ана ли зи ра ње и да ва ње ми шље ња о при ме ни наче ла про фе си о нал не ети ке у пре вен ци ји, ди јаг но сти ци, ле че њу, ре ха би ли та ци ји, ис тра жи ва њу, као и уво ђе њу но вих здрав стве них тех но ло ги ја; 5) да ва ње пре по ру ка и ста во ва по по је ди ним етич ким пи та њи ма; 6) оба вља ње и дру гих по сло ва у ве зи са при ме ном и по што ва њем Ко дек са про фе си о нал не ети ке ЛКС. Члан 85. У вр ше њу сво је функ ци је Од бор је не за ви сан и сво ју над ле жност оба вља у скла ду са за ко ном, Ста ту том ЛКС, Ко дек сом про фе сио нал не ети ке ЛКС, ме ђу на род ним на че ли ма ме ди цин ске ети ке и овим пра ви ли ма. 3. ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА ОД БО РА Члан 86. Етич ки од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је се са сто ји од 15 чла но ва, по 3 чла на из сва ке Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре у са ста ву ЛКС. Чла но ве Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је би ра и разре ша ва Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је из ре до ва члан ства Ко мо ре. Та ко ђе, Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је, из са ста ва 15 члано ва Од бо ра, име ну је пред сед ни ка Од бо ра, а на пред лог Етич ког од бо ра. Ман дат пред сед ни ка и чла но ва Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је тра је че ти ри го ди не. Члан 87. Етич ки од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је за у зи ма ста во ве на сво јим сед ни ца ма, про стом ве ћи ном гла со ва при сут них чла но ва Етич ког од бо ра Ко мо ре. Етич ки од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је ра ди у сед ни ца ма ко је су, у на че лу јав не, уко ли ко Етич ки од бор не од лу чи дру га чи је. Сед ни цу Од бо ра са зи ва и њом пред се да ва пред сед ник Од бо ра, а у слу ча ју спре че но сти или од су ства пред сед ни ка Од бо ра, сед ни цу са зива и њом пред се да ва Члан Од бо ра ко јег пред сед ник овла сти за то. Пи са ни зах тев за са зи ва ње сед ни це Етич ког од бо ра мо же подне ти пред сед ни ку Од бо ра и нај ма ње 1/3 укуп ног бро ја чла но ва Одбо ра. У слу ча ју из прет ход ног ста ва овог чла на ста ту та, пред сед ник Од бо ра је ду жан да сед ни цу са зо ве у ро ку од осам да на од да на при је ма пи сме ног зах те ва из прет ход ног ста ва овог чла на ста ту та. Уко ли ко пред сед ник Етич ког од бо ра од би је да са зо ве сед ни цу на пред лог нај ма ње 1/3 укуп ног бро ја чла но ва Од бо ра или је не са зо ве у ро ку од осам да на, сед ни цу мо же да са зо ве и нај ма ње 1/3 укуп ног бро ја чла но ва Етич ког од бо ра и да одр жи сед ни цу уко ли ко је укуп но при сут но нај ма ње осам чла но ва Од бо ра. Ова ко са зва ном сед ни цом пред се да ва нај ста ри ји при сут ни члан Од бо ра. 4. РАД И ПО СТУ ПАК ПРЕД ОД БО РОМ Члан 88. Сед ни це Етич ког од бо ра са зи ва ју се пи сме ним пу тем, од но сно елек трон ском по штом, уз оба ве шта ва ње по зва них чла но ва о да ну, ча су и ме сту од ра жа ва ња сед ни це, као и пред ло гу днев ног ре да. Пред мет ни по зив се оба ве зно до ста вља чла но ви ма Од бо ра, најма ње 8 да на пре одр жа ва ња сед ни це, у ком ро ку се и ма те ри јал са днев ним ре дом до ста вља свим чла но ви ма Од бо ра по штом или пу тем елек трон ске по ште. У из у зет ним слу ча је ви ма сед ни ца се мо же са зва ти у кра ћем ро ку од ро ка де фи ни са ног прет ход ним ста вом овог чла на. Члан 89. Етич ки од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је мо же пу но ва жно да за седа и ди ску ту је, ако је на сед ни ци при сут но нај ма ње осам ње го вих чла но ва. Члан 90. Сед ни цом Етич ког од бо ра пред се да ва и ње ним ра дом ру ко води пред сед ник Етич ког од бо ра, а уко ли ко је пред сед ник од су тан, сед ни цу отва ра и њом пред се да ва члан Етич ког од бо ра, ко јег је пред сед ник овла стио у скла ду са од ред бом из чла на 87. став 3. овог ста ту та, од но сно нај ста ри ји при сут ни члан Од бо ра у слу ча ју ка да се ни цу са зо ве нај ма ње 1/3 укуп ног бро ја чла но ва Етич ког од бо ра, у сми слу од ред бе из чла на 87. став 7. овог ста ту та. Члан 91. По сту пак пред Етич ким од бо ром по кре ће се пи сме ним зах те вом или по соп стве ној ини ци ја ти ви чла но ва Од бо ра. Ано ним ни зах те ви се не раз ма тра ју. Члан 92. Уко ли ко се о од ре ђе ном пи та њу пред Од бо ром рас пра вља по пи сме ном зах те ву, до ку мен та ци ја ко ја се под но си уз зах тев мо ра да са др жи све до ка зе ко ји су по треб ни да би се он мо гао раз ма тра ти. Ако је зах тев не ра зу мљив или не са др жи до ка зе, на ко је се под носи лац по зи ва, Од бор ће по зва ти под но си о ца зах те ва да исти до пу ни од но сно ис пра ви у ро ку ко ји од ре ди Од бор. Ако под но си лац зах те ва не по сту пи по по зи ву Од бо ра исти се не ће раз ма тра ти. Члан 93. На осно ву ком плет ног или до пун ски ком пле ти ра ног зах те ва Етички од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је спро во ди раз ма тра ње и ди скуси ју. Уко ли ко Од бор оце ни да је то по треб но, под но си лац зах те ва ће би ти по зван на сед ни цу Од бо ра, ра ди не по сред ног об ја шње ња члано ви ма Од бо ра око на во да из зах те ва. Евен ту ал ни све до ци мо гу би ти по зва ни на раз го вор са чла но ви ма Од бо ра, ако је то у ин те ре су ди ску си је и за у зи ма ња ста во ва Од бо ра по пред мет ном зах те ву. Ако Од бор оце ни да је то по треб но, у пред мет ној ди ску си ји се мо гу ан га жо ва ти и екс пер ти из по је ди них обла сти. Члан 94. О свим на ве де ним ак тив но сти ма Од бо ра во ди се за пи сник. За пи сник во ди се кре тар Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно ли це ко је он од ре ди и за пи сник оба ве зно са др жи: 1) На зив пред ме та о ко јем се ди ску ту је; 2) Вре ме и ме сто за се да ња Етич ког од бо ра; 3) Име на при сут них и од сут них чла но ва Од бо ра; 4) Име на дру гих ли ца ко ја при су ству ју сед ни ци Од бо ра; 5) Име на ли ца ко ја уче ству ју у ди ску си ји пред Етич ким од бо ром; 6) Кра так са др жај ди ску си је и до не те за кључ ке; 7) Утвр ђе не пред ло ге о пи та њи ма о ко ји ма је ди ску си ја во ђе на; 8) Пот пис пред сед ни ка Од бо ра, од но сно дру гог чла на Од бо ра ко ји пред се да вао пред мет ном сед ни цом, као и ли ца ко је је во ди ло за пи сник.

65 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 65 Став, од но сно ми шље ње Етич ког од бо ра, по за вр ше ној ди ску си ји би ће до ста вљен над ле жним ор га ни ма Ко мо ре и под но си о цу зах те ва, а по про це ни Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је, и свим дру гим за ин те ре со ва ним су бјек ти ма за пред мет но етич ко пи та ње. Члан 95. Уко ли ко са сед ни це Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је изо ста ну стран ке ко је су уред но по зва не, Од бор ће одр жа ти сед ни цу у од су ству уред но по зва них стра на ка. Члан 96. У то ку ди ску си је пред Етич ким од бо ром Ле кар ске ко мо ре Ср би је, пред сед ник Етич ког од бо ра, од но сно пред се да ва ју ћи тој сед ни ци, во ди ди ску си ју и да је и од у зи ма реч чла но ви ма Од бо ра при сут ним стран ка ма и екс пер ти ма. Чла но ви Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је не мо гу, ван сед ни ца овог Од бо ра, из но си ти сво је лич не ста во ве о те ма ма о ко ји ма Етич ки од бор ди ску ту је. Члан 97. На кон окон ча ња ди ску си је чла но ва Етич ког од бо ра и при сут них ли ца на сед ни ци, пред се да ва ју ћи сед ни це кон ста ту је да је ди ску си ја о тој те ми пред Етич ким од бо ром за кљу че на и спро во ди про це ду ру гла са ња акла ма ци јом, уко ли ко је то по треб но. Члан 98. На кон за кљу че не ди ску си је пред Етич ким од бо ром, Етич ки од бор фор му ли ше свој став и до но си ми шље ње у скла ду са од ред бом из чла на 87. став 1. овог ста ту та. Про це ду ри ко нач ног фор му ли са ња ста ва и де фи ни са њу ми шљења Од бо ра и гла са њу при су ству ју са мо чла но ви Од бо ра и ли це ко је во ди за пи сник. Члан 99. На осно ву за у зе тог ста ва из прет ход ног чла на овог ста ту та, Етич ки од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је мо же да пред ла же ор га ну Ко мо ре, над ле жном за да ље по сту па ње, од ре ђе не ме ре или да кон ста ту је да код од ре ђе не, пред мет не си ту а ци је не ма по вре да етич ких на че ла. 5. ОСТА ЛЕ ОД РЕД БЕ Члан 100. На пи сме ни зах тев пред сед ни ка Етич ког од бо ра, Управ ни од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је или дру ги од бор Ле кар ске ко мо ре Ср би је, мо же да за ка же за јед нич ку сед ни цу Етич ког од бо ра и тог ор га на, у слу ча је ви ма ка да су на днев ном ре ду ових од бо ра, као и Етич ког од бо ра, на днев ном ре ду иста пи та ња. Члан 101. Ди рек тор Ле кар ске ко мо ре Ср би је обез бе ђу је тех нич ку, струч ну и ад ми ни стра тив ну по моћ као и дру ге усло ве нео п ход не за успе шан рад Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Члан 102. О пра вил ној при ме ни ових Пра ви ла ста ра се пред сед ник Етич ког од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је. XIV. ПРА ВИ ЛА О ПО СТУП КУ КАН ДИ ДО ВА ЊА, НА ЧИ НУ ИЗ БО РА И ОПО ЗИ ВА ЧЛА НО ВА СКУП ШТИ НЕ И ДРУ ГИХ ОР ГА НА ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ И ЧЛА НО ВА СКУП ШТИ НЕ И ДРУ ГИХ ОР ГА НА РЕ ГИ О НАЛ НИХ ЛЕ КАР СКИХ КО МО РА У ЊЕ НОМ СА СТА ВУ 1. ОСНОВ НЕ ОД РЕД БЕ Члан 103. Овим пра ви ли ма ре гу ли ше се по сту пак кан ди до ва ња, на чин из бо ра и опо зи ва чла но ва (де ле га та) Скуп шти не и дру гих ор га на Ле кар ске ко мо ре Ср би је и чла но ва Скуп шти на Ре ги о нал них ле карских ко мо ра и дру гих ор га на Ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Члан 104. Ор га ни Ле кар ске ко мо ре Ср би је су: Скуп шти на, Управ ни од бор, ди рек тор, Етич ки од бор, по себ ни од бо ри, Вр хов ни суд ча сти, Надзор ни од бор и Ко ми си ја за по сре до ва ње. Ор га ни Ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра су: Скуп шти на, Из вр шни од бор, Пред сед ник, по себ ни од бо ри, Над зор ни од бор, Суд ча сти пр вог сте пе на и Ко ми си ја за по сре до ва ње. Члан 105. Из бо ри у Ле кар ској ко мо ри Ср би је (у да љем тек сту: ЛКС) и ре гио нал ним ле кар ским ко мо ра ма (у да љем тек сту: РЛК) спро во де се по не по сред ном и по сред ном прин ци пу гла са ња. Не по сред но гла са ње спро во ди се по те ри то ри јал ном прин ци пу, по из бор ним је ди ни ца ма фор ми ра ним у управ ним окру зи ма ре гио нал них ле кар ских ко мо ра и из бор ним је ди ни ца ма фор ми ра ним у гра до ви ма се ди шти ма ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, а за из бор чла но ва Скуп шти не ЛКС и за из бор чла но ва скуп шти на ре ги о налних ле кар ских ко мо ра. Из бор не је ди ни це мо гу се фор ми ра ти од јед не или ви ше оп шти на. На не по сред ним из бо ри ма уче ству ју сви чла но ви ЛКС-а упи са ни у Име ник Ле кар ске ко мо ре Ср би је. По сред ним гла са њем Скуп шти на ЛКС-а би ра ор га не Ко мо ре, пропи са не Ста ту том ЛКС, а скуп шти не РЛК по сред ним гла са њем би ра ју ор га не ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, про пи са не Ста ту том ЛКС. 2. ОР ГА НИ И СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ИЗ БО РА Члан 106. Ор га ни за спро во ђе ње из бо ра за чла но ве Скуп шти не ЛКС и члано ве скуп шти на РЛК су: Цен трал на из бор на ко ми си ја Ле кар ске комо ре Ср би је, из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, и би рач ки од бо ри из бор них је ди ни ца. Ор га ни за спро во ђе ње из бо ра за чла но ве ор га на ЛКС и РЛК, ко ји би ра ју де ле га ти Скуп шти не ЛКС и Скуп шти на РЛК, су Ко миси ја за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и Ко ми си је за из бор и име но ва ње скуп шти на Ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Цен трал на из бор на ко ми си ја ЛКС, из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра и би рач ки од бо ри из бор них је ди ни ца спро во де не по сред не из бо ре за чла но ве Скуп шти не ЛКС и чла но ве скупшти на РЛК. Чла но ви из бор них ко ми си ја не мо гу се кан ди до ва ти за чла но ве Скуп шти не ЛКС и чла но ве скуп шти на РЛК. Ко ми си је за из бор и име но ва ње спро во де из бо ре ор га на ко је би ра Скуп шти на ЛКС и скуп шти не РЛК. Члан 107. Све рад ње око при пре ме и спро во ђе ња из бо ра оба вља Цен трална из бор на ко ми си ја Ле кар ске ко мо ре Ср би је у са рад њи са из борним ко ми си ја ма ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Цен трал на из бор на ко ми си ја: 1) ста ра се о спро во ђе њу не по сред них из бо ра у скла ду са Зако ном о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка, Ста ту том ЛКС, (Пра вили ма о по ступ ку кан ди до ва ња, на чи ну из бо ра и опо зи ва чла но ва Скуп шти не и дру гих ор га на Ле кар ске ко мо ре Ср би је и чла но ва скуп шти на и дру гих ор га на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра у ње ном са ста ву) и ак ти ма ЛКС ко ји ре гу ли шу ову ма те ри ју; 2) ор га ни зу је тех нич ке при пре ме за из бо ре; 3) пра ти при ме ну ака та по бро ја них у тач ки 1) и да је об ја шње ња; 4) утвр ђу је је дин стве не стан дар де за из бор ни ма те ри јал; 5) про пи су је обра сце и пра ви ла и утвр ђу је ро ко ве за спро во ђе ње из бор них рад њи про пи са них овим пра ви ли ма; 6) од ре ђу је и огла ша ва број и адре су би рач ких ме ста; 7) обра зу је би рач ке од бо ре и име ну је пред сед ни ке и чла но ве би рач ких од бо ра и њи хо ве за ме ни ке, на пред лог Из вр шног од бора РЛК; 8) утвр ђу је број гла сач ких ли сти ћа за би рач ка ме ста, ове ра ва их и за јед но са ове ре ним из во дом из би рач ког спи ска, за пи снич ки пре да је Из бор ним ко ми си ја ма ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра; 9) од ре ђу је из бор не ак те ко ји јој се до ста вља ју; 10) утвр ђу је да ли су из бор на ли ста, од но сно пред лог кан ди да та са ста вље ни и под не ти у скла ду са Пра ви ли ма и про гла ша ва из бор ну

66 66 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ли сту, од но сно ли сту кан ди да та, или ре ше њем од би ја про гла ше ње из бор не ли сте од но сно кан ди да та; 11) до но си ре ше ње о про гла ше њу збир не из бор не ли сте, од но сно ре ше ње о утвр ђи ва њу ли сте кан ди да та; 12) до но си ре ше ње о про гла ше њу укуп ног бро ја би ра ча упи са них у би рач ки спи сак; 13) од ре ђу је на чин чу ва ња и ру ко ва ња из бор ним ма те ри ја лом; 14) утвр ђу је и об ја вљу је ре зул та те из бо ра; 15) из да је уве ре ње о из бо ру де ле га та; 16) под но си из ве штај Скуп шти ни Ле кар ске ко мо ре Ср би је о спрове де ним из бо ри ма; 17) ре ша ва о при го во ри ма на ре ше ња Из бор них ко ми си ја ре ги онал них ле кар ских ко мо ра, и ње на од лу ка је ко нач на; 18) да је ми шље ња и оба ве ште ња у ве зи са при ме ном про пи са о не по сред ним из бо ри ма у Ле кар ској ко мо ри Ср би је; 19) до но си Ро ков ник за вр ше ње из бор них рад њи у по ступ ку спрово ђе ња из бо ра, ко ји је оба ве зан до ку мент за спро во ђе ње из бо ра и као та кав ро ко ви ма оба ве зу је све уче сни ке у из бор ном про це су; 20) вр ши обу ку свих пред сед ни ка и за ме ни ка би рач ких од бо ра и Из бор них ко ми си ја ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. 21) вр ши и дру ге по сло ве у скла ду са овим пра ви ли ма; 22) до но си По слов ник о свом ра ду. Члан 108. Цен трал на из бор на ко ми си ја има 13 чла но ва ко је би ра Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је са ман да том од пет го ди на. По јед ног чла на чла на Цен трал не из бор не ко ми си је Скуп шти ни Ко мо ре пред ла жу Скуп шти не ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Оста ле чла но ве Цен трал не из бор не ко ми си је, до бро ја 13, Скупшти ни Ко мо ре пред ла жу ди рек тор Ко мо ре и Управ ни од бор ЛКС за јед но на сед ни ци Управ ног од бо ра, од ко јих су нај ма ње три дипло ми ра ни прав ни ци. Пред сед ни ка и за ме ни ка пред сед ни ка Цен трал не из бор не ко миси је би ра Скуп шти на ЛКС ве ћи ном при сут них чла но ва Скуп шти не ЛКС. Рад Цен трал не из бор не ко ми си је ре гу ли ше се По слов ни ком о раду Цен трал не из бор не ко ми си је Ле кар ске ко мо ре Ср би је ко ји до но се чла но ви Ко ми си је на кон сти ту тив ној сед ни ци овог ор га на. Цен трал на из бор на ко ми си ја до но си од лу ке ве ћи ном гла со ва од укуп ног бро ја чла но ва. Члан 109. Из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра: 1) оба ве шта ва ју члан ство са сво је те ри то ри је о усло ви ма и ро кови ма из бор них рад њи; 2) до но се По слов ник о ра ду; 3) вр ше за пи снич ку пре да ју из бор ног ма те ри ја ла би рач ким одбо ри ма са сво је те ри то ри је; 4) вр ше за пи снич ки при јем из бор ног ма те ри ја ла по сле гла са ња од би рач ких од бо ра са сво је те ри то ри је, и утвр ђу ју ре зул та те гла сања ко је у по себ ним за пи сни ци ма до ста вља ју Цен трал ној из бор ној ко ми си ји; 5) ре ша ва ју по при го во ри ма на рад би рач ких од бо ра; 6) ко ор ди ни ра ју рад би рач ких од бо ра са сво је те ри то ри је у са радњи са Цен трал ном из бор ном ко ми си јом; 7) вр ши и дру ге по сло ве у скла ду са овим пра ви ли ма и од лу ка ма Цен трал не из бор не ко ми си је. Члан 110. Из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра има ју по се дам чла но ва ко је би ра ју скуп шти не ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра на пред лог из вр шних од бо ра ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, са манда том од 5 го ди на. Нај ма ње је дан члан из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра мо ра би ти ди пло ми ра ни прав ник. Пред сед ни ка и за ме ни ка пред сед ни ка Из бор не ко ми си је ре ги онал не ко мо ре би ра скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре ве ћи ном при сутног бро ја чла но ва скуп шти не. Рад из бор не ко ми си је ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре ре гу ли ше се По слов ни ком о ра ду из бор не ко ми си је ре ги о нал не ле кар ске ко море ко ји до но се чла но ви Ко ми си је на кон сти ту тив ној сед ни ци овог ор га на. Из бор на ко ми си ја ре ги о нал не ко мо ре до но си од лу ке ве ћи ном гла со ва од укуп ног бро ја чла но ва. Члан 111. Из бо ре у из бор ним је ди ни ца ма фор ми ра ним по управ ним окрузи ма гра до ви ма или те ри то ри ји јед не или ви ше оп шти на, спро во де би рач ки од бо ри. Сва ки би рач ки од бор чи не пред сед ник, за ме ник пред сед ни ка и је дан до три чла на. Цен трал на из бор на ко ми си ја до но си ре ше ње о име но ва њу чла нова би рач ког од бо ра нај ка сни је 10 да на пре одр жа ва ња из бо ра. За ме ну чла на би рач ког од бо ра вр ши Цен трал на из бор на ко ми си ја на зах тев са мог чла на, или обра зло же ни зах тев кан ди да та ко јим се утвр ђу је да је члан би рач ког од бо ра у пр вом сте пе ну срод ства са кан ди да том за ко га се гла са у тој из бор ној је ди ни ци. Би рач ки од бор спро во ди из бо ре у из бор ној је ди ни ци на осно ву Пра ви ла о ра ду би рач ког од бо ра ко ји до но си Цен трал на из бор на ко ми си ја. Члан 112. Гла са ње на не по сред ним из бо ри ма у Ле кар ској ко мо ри Ср би је оба вља се у из бор ним је ди ни ца ма од ре ђе ним по управ ним окру зима, гра да или те ри то ри ји јед не или ви ше оп шти на ко ји са чи ња ва ју ре ги о нал ну ле кар ску ко мо ру, на би рач ким ме сти ма ко ја ће од реди ти Цен трал на из бор на ко ми си ја, нај ка сни је 20 да на пре да ту ма одр жа ва ња из бо ра. Би рач ко ме сто од ре ђу је се за гла са ње нај ви ше 2.500, а нај ма ње 300 би ра ча. Би рач ка ме ста се ор га ни зу ју у ад ми ни стра тив ним цен три ма једи ни ца ло кал не са мо у пра ве, или у се ди шту под руч не кан це ла ри је ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, или у се ди шту ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре или у се ди шту Ле кар ске ко мо ре Ср би је, или на оста лим по год ним ме сти ма за спро во ђе ње из бо ра пре ма од лу ци Цен трал не из бор не ко ми си је. Из у зет но, би рач ко ме сто мо же се од ре ди ти и за гла са ње ма ње од 300 би ра ча за би рач ка ме ста на под руч ју РЛК Ко со ва и Ме то хи је, за би рач ка ме ста на ко ји ма гла са ју чла но ви Ко мо ре из при ват не прак се или ако би, због про стор не уда ље но сти или не по вољ ног ге о граф ског по ло жа ја, би ра чи ма тог ме ста гла са ње на дру гом би рач ком ме сту би ло знат но оте жа но. За сва ко би рач ко ме сто од ре ђу је се: број би рач ког ме ста, на зив би рач ког ме ста, адре са би рач ког ме ста и под руч је са ко јег гла са ју би ра чи на том би рач ком ме сту. За чла но ве Ко мо ре из РЛК Ко со ва и Ме то хи је мо же се од ре ди ти из дво је но би рач ко ме сто у се ди шту дру ге РЛК. Члан 113. Се кре та ри ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра до но се ре ше ње о закљу че њу из во да из би рач ког спи ска чла но ва Ле кар ске ко мо ре Срби је упи са них у Име ник ЛКС, ко ји се во ди у ре ги о нал ној ле кар ској ко мо ри 15 да на пре да ту ма одр жа ва ња из бо ра, и на ве де на ре ше ња до ста вља ју Цен трал ној из бор ној ко ми си ји на усва ја ње. Цен трал на из бор на ко ми си ја на осно ву до ста вље них ре ше ња, у ро ку од 48 ча со ва од до ста вља ња, до но си од у ку о за кљу че њу би рач ког спи ска, као и из во да из би рач ког спи ска по из бор ним једи ни ца ма и би рач ким ме сти ма. Цен трал на из бор на ко ми си ја на осно ву за кљу че ног би рач ког спи ска, до но си ре ше ње о укуп ном бро ју би ра ча ко ји уче ству ју на из бо ри ма, као и о бро ју би ра ча по из бор ним је ди ни ца ма и би рачким ме сти ма. Из вод из би рач ког спи ска ове ра ва се та ко што се на по след њој стра ни сва ке све ске би рач ког спи ска на во де по да ци из ре ше ња о закљу че њу би рач ког спи ска, а по себ но број стра на све ске би рач ког спи ска, број упи са них би ра ча, да тум за кљу че ња би рач ког спи ска, пот пис овла шће ног ли ца и пе чат Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Члан 114. По сле за кљу че ња би рач ког спи ска, Цен трал на из бор на ко ми си ја ће из вр ши ти упис про ме на у из во де из би рач ког спи ска на осно ву од лу ке над ле жног основ ног су да ко је при ми нај ка сни је 72 ча са пре да ту ма одр жа ва ња из бо ра. Упис про ме на у из вод из би рач ког спи ска уно си се, по чев од редног бро ја 1, на кра ју из во да из би рач ког спи ска, на по себ ној стра ни под на зи вом: На кнад не про ме не.

67 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 67 По сле упи са на кнад них про ме на у из во де из би рач ког спи ска, Цен трал на из бор на ко ми си ја утвр ђу је ко на чан број би ра ча и об јављу је га на сај ту Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Члан 115. Чла но ви Ко ми си је за из бор и име но ва ње би ра ју се на пр вој консти ту тив ној сед ни ци сва ког но вог са зи ва Скуп шти не Ле кар ске комо ре Ср би је, од но сно скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре из ре до ва чла но ва Скуп шти не ЛКС, од но сно РЛК. Чла но ве Ко ми си је за из бор и име но ва ње би ра Скуп шти на Ко мо ре, од но сно скуп шти на РЛК на пред лог де ле га та скуп шти не. Ко ми си ја има пет чла но ва чи ји је ман дат че ти ри го ди не. Пред сед ни ка Ко ми си је и оста лих че ти ри чла на би ра Скуп штина Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно скуп шти на РЛК ве ћи ном од укуп ног бро ја де ле га та. Ко ми си ја за из бор и име но ва ње у скла ду са Ста ту том, од но сно овим Пра ви ли ма, при пре ма и спро во ди из бо ре за све ор га не ко је би ра Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно скуп шти на реги о нал не ле кар ске ко мо ре. Рад Ко ми си је за из бор и име но ва ње ре гу ли ше се По слов ни ком о ра ду Ко ми си је за из бор и име но ва ње Ле кар ске ко мо ре Ср би је и ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра ко ји до но се чла но ви Ко ми си је на кон сти ту тив ној сед ни ци овог ор га на. Ко ми си ја за из бор и име но ва ње од лу ке до но си ве ћи ном гла со ва од укуп ног бро ја чла но ва. 3. ИЗ БОР ЧЛА НО ВА СКУП ШТИ НЕ ЛЕ КАР СКЕ КО МО РЕ СР БИ ЈЕ И ЧЛА НО ВА СКУП ШТИ НА РЕ ГИ О НАЛ НИХ ЛЕ КАР СКИХ КО МО РА А. Оп ште на по ме не Члан 116. Из бо ре за Скуп шти ну Ле кар ске ко мо ре Ср би је и скуп шти не реги о нал них ле кар ских ко мо ра рас пи су је пред сед ник прет ход ног сази ва Скуп шти не, нај ма ње 45 да на пре ис те ка ман да та прет ход ног са зи ва. На кон до но ше ња од лу ке Скуп шти не ЛКС о из бо ру Цен трал не из бор не ко ми си је и од лу ке о из бо ру из бор них ко ми си ја ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, као и до но ше њу од лу ке о рас пи си ва њу из бора за чла но ве Скуп шти не и дру гих ор га на ЛКС за ко је су из бо ри рас пи са ни, као и чла но ва скуп шти не и дру гих ор га на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, за ко је су из бо ри рас пи са ни, Скуп шти на ЛКС и скуп шти не РЛК на ста вља ју са ра дом у оби му по треб ном за рад Ко мо ре. На кон рас пи си ва ња из бо ра, из прет ход ног ста ва овог чла на, дирек тор Ко мо ре, по моћ ни ци ди рек то ра, Управ ни од бор, Над зор ни од бор Ко мо ре, По себ ни од бо ри Ко мо ре на ста вља ју са ра дом у оби му по треб ном за рад Ко мо ре, а до мо мен та кон сти ту и са ња но вих ор гана, у но вом са зи ву Скуп шти не Ко мо ре и при мо пре да је ду жно сти. На кон рас пи си ва ња из бо ра, из ста ва 2. овог чла на, пред сед ник РЛК и два пот пред сед ни ка, из вр шни од бор, над зор ни од бор РЛК, по себ ни од бо ри РЛК на ста вља ју са ра дом у оби му по треб ном за функ ци о ни са ње и рад РЛК, а до мо мен та кон сти ту и са ња но вих орга на, у но вом са зи ву скуп шти не РЛК и при мо пре да је ду жно сти. У од лу ци о рас пи си ва њу из бо ра пред сед ник Скуп шти не ду жан је да на ве де та чан да тум одр жа ва ња из бо ра као и да тум по чет ка из бор них рад њи. Пр вог да на по сле од ре ђе ног да ту ма по чет ка из бор них рад њи одржа ва се сед ни ца Цен трал не из бор не ко ми си је. Рас пи са ни из бо ри не мо гу би ти одр жа ни пре ис те ка 30 да на од да на рас пи си ва ња. Члан 117. Све рад ње око при пре ме и спро во ђе ња из бо ра оба вља Цен трална из бор на ко ми си ја Ле кар ске ко мо ре Ср би је у са рад њи са из борним ко ми си ја ма ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Члан 118. Сви док то ри ме ди ци не, чла но ви Ко мо ре упи са ни у Име ник ЛКС, би ра ју сво је пред став ни ке на те ри то ри ји ре ги о нал не Ко мо ре на основу ме ста пре би ва ли шта, у из бор ним је ди ни ца ма управ них окру га, гра до ва и оп шти на од ко јих се са сто ји ре ги о нал на ле кар ска ко мо ра у чи ји су име ник упи са ни. У по себ ном ак ту ко ји усва ја Скуп шти на, а ко ји чи ни са став ни део ових Пра ви ла на во ди се: 1) те ри то ри ја ко ју об у хва та из бор на је ди ни ца; 2) број чла но ва Ко мо ре упи са них у име ник ко ји гла са ју на тој избор ној је ди ни ци (ко на чан број утвр ђу је Цен трал на из бор на је ди ни ца сво јим ре ше њем); 3) број де ле га та Скуп шти не ко ји се би ра се из бор не је ди ни це у Скуп шти ну ЛКС од но сно скуп шти ну РЛК. Из бор не је ди ни це по управ ним окру зи ма, гра до ви ма и оп шти на ма пред ла жу скуп шти не ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра а усва ја Скупшти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је у по себ ном ак ту ко ји је са став ни део ових пра ви ла. Члан 119. У сва кој из бор ној је ди ни ци би ра се је дан или ви ше чла но ва Скупшти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и је дан или ви ше чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, уз по што ва ње прин ци па де фи ни са них Ста ту том Ко мо ре. Де ле га ти Скуп шти не ЛКС се би ра ју по прин ци пу да се на 300 упи са них чла но ва Ко мо ре из др жав них здрав стве них уста но ва би ра је дан де ле гат Скуп шти не ЛКС. Де ле га ти Скуп шти не ЛКС из при ват не прак се би ра ју се по принци пу да се на 100 упи са них чла но ва Ко мо ре из при ват не прак се би ра је дан де ле гат Скуп шти не ЛКС. Де ле га ти Скуп шти не ЛКС из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је би ра ју се по прин ци пу да се на 70 упи са них чла но ва Ко мо ре из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је би ра је дан де ле гат Скуп шти не ЛКС и из др жавних здрав стве них уста но ва и из при ват не прак се. Скуп шти ну ре ги о нал не ко мо ре чи не иза бра ни де ле га ти Скуп штине Ко мо ре са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре, уз иза бра не де ле га те скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре иза бра них по прин ци пу је дан де легат на 200 упи са них чла но ва Ко мо ре, из др жав них здрав стве них уста но ва, а са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре, и по прин ци пу је дан де ле гат на 100 упи са них чла но ва Ко мо ре, из при ват не прак се, а са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре. Скуп шти ну ре ги о нал не ко мо ре Ко со ва и Ме то хи је чи не иза бра ни де ле га ти Скуп шти не Ко мо ре са те ри то ри је ре ги о нал не ко мо ре Косо ва и Ме то хи је, а уз иза бра не де ле га те скуп шти не ре ги о нал не комо ре, иза бра них по прин ци пу је дан де ле гат на 20 упи са них чла но ва Ко мо ре из ре ги о на Ко со ва и Ме то хи је, и из др жав них здрав стве них уста но ва и из при ват не прак се. Б. По сту пак кан ди до ва ња Члан 120. За чла на Скуп шти не Ко мо ре и скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре мо же би ти пред ло жен и би ран сва ки ре до ван Члан Ко мо ре упи сан у Име ник Ко мо ре. Кан ди да та за чла на Скуп шти не Ко мо ре или скуп шти не ре ги о налне ко мо ре мо же пред ло жи ти сва ки ре до ван члан Ко мо ре упи сан у Име ник Ко мо ре, а ко ји се во ди у еви ден ци ји ре ги о нал не ко мо ре у ко јој се Члан кан ди ду је, с тим да има пре би ва ли ште на те рито ри ји из бор не је ди ни це у ко јој се кан ди дат за чла на Скуп шти не кан ди ду је. Ре до ван Члан Ко мо ре упи сан у Име ник мо же сво јим пот пи сом по др жа ти са мо оно ли ко кан ди да та ко ли ко се би ра на тој Из бор ној је ди ни ци за Скуп шти ну РЛК и за скуп шти ну ЛКС. Ре до ван Члан Ко мо ре упи сан у Име ник мо же би ти кан ди дат са мо на тој из бор ној је ди ни ци, оној у ко ме се на ла зи ње го во пре би вали ште. Члан 121. Сва ка кан ди да ту ра за чла на Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је из др жав них здрав стве них уста но ва мо ра би ти по др жа на пот пи сима нај ма ње 20 чла но ва ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре и са из бор не је ди ни це на чи јој те ри то ри ји кан ди дат има пре би ва ли ште. Сва ка кан ди да ту ра за чла на Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Срби је из при ват не прак се и са те ри то ри је Ко со ва и Ме то хи је мо ра би ти по др жа на пот пи си ма нај ма ње 10 чла но ва ре ги о нал не ле кар

68 68 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ске ко мо ре и са из бор не је ди ни це на чи јој те ри то ри ји кан ди дат има пре би ва ли ште. Сва ка кан ди да ту ра за чла на скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре мо ра би ти по др жа на пот пи си ма нај ма ње 10 чла но ва ре гио нал не ле кар ске ко мо ре и са из бор не је ди ни це на чи јој те ри то ри ји кан ди дат има пре би ва ли ште, из у зев кан ди да ту ре за чла на скупшти не РЛК Ко со ва и Ме то хи је ко ја мо ра би ти по др жа на пот пи си ма нај ма ње пет чла но ва РЛК Ко со ва и Ме то хи је, са из бор не је ди ни це на чи јој те ри то ри ји кан ди дат има пре би ва ли ште. Сва ка кан ди да ту ра за чла на Скуп шти не ЛКС и за чла на РЛК из др жав них здрав стве них уста но ва мо ра би ти по др жа на пот пи си ма чла но ва из др жав них здрав стве них уста но ва, а кан ди да ту ра за чла на Скуп шти не ЛКС и чла на скуп шти не РЛК из при ват не прак се мо ра би ти по др жа на пот пи си ма чла но ва из при ват не прак се. Струч на слу жба ре ги о нал не Ко мо ре у ро ку од 10 да на од да на рас пи си ва ња из бо ра, оба ве шта ва све чла но ве Ко мо ре са сво је те ри то ри је да се пи са ним пу тем обра зло же не кан ди да ту ре до ставља ју Из бор ној ко ми си ји ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Из бор на ко ми си ја ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре до ста вља приспе ле кан ди да ту ре на про гла ше ње Цен трал ној из бор ној ко ми си ји у ро ку од 48 са ти. Цен трал на из бор на ко ми си ја ду жна је да у ро ку од 48 са ти од при је ма кан ди да ту ра до не се од лу ку или за кљу чак. Кан ди да ту ре се под но се нај ка сни је 20 да на пре одр жа ва ња избо ра. Члан 122. Кан ди да ту ра оба ве зно са др жи: 1) име и пре зи ме кан ди да та; 2) ЈМБГ кан ди да та; 3) пре би ва ли ште кан ди да та; 4) по твр ду или ре ше ње да је упи сан у Име ник Ко мо ре из да ту од стра не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре; 5) при ку пљен про пи са ни број пот пи са на обра сцу чла но ва Ко мо ре ко ји по др жа ва ју кан ди да ту ру; 6) из ја ву кан ди да та на про пи са ном обра сцу да под но си кан ди дату ру за де ле га та Скуп шти не. Члан 123. Ако кан ди да ту ра са др жи не до стат ке за про гла ше ње, Цен трал на из бор на ко ми си ја за кључ ком на ла же под но си о цу кан ди да ту ре да у ро ку од 48 ча со ва од ча са до ста вља ња за кључ ка от кло ни не до статке. Про тив за кључ ка ни је до зво љен при го вор ни жал ба. Ако под но си лац кан ди да ту ре не от кло ни не до стат ке у ро ку из ста ва 1) овог чла на, Цен трал на из бор на ко ми си ја ре ше њем од би ја про гла ше ње кан ди да ту ре. Члан 124. Сва ки би рач (на из бор ној је ди ни ци кан ди да та чи ја је кан ди да тура од би је на), кан ди дат за де ле га та, мо же да под не се Цен трал ној из бор ној ко ми си ји при го вор на ре ше ње ко јим је од би је но про глаше ње кан ди да ту ре, у ро ку од 24 ча са од ка да је кан ди дат при мио ре ше ње. Цен трал на из бор на ко ми си ја до но си ре ше ње по при го во ру у року од 48 ча со ва од при је ма при го во ра и до ста вља га под но си о цу при го во ра. На ре ше ње Цен трал не из бор не ко ми си је ко је је до не се но по при го во ру, под но си лац при го во ра мо же из ја ви ти жал бу су ду у року од 24 са та од до но ше ња ре ше ња, пре ко Цен трал не из бор не ко ми си је. Од лу ка ко ја је до не се на у по ступ ку по жал би је пра во сна жна и про тив ње се не мо же под не ти зах тев за ван ред но пре и спи ти ва ње суд ске од лу ке, ни ти зах тев за по на вља ње по ступ ка ко ји су пред виђе ни За ко ном о управ ним спо ро ви ма. Члан 125. Цен трал на из бор на ко ми си ја, по за вр ше ном по ступ ку кан ди дова ња, утвр ђу је ко нач не ли сте кан ди да та по из бор ним је ди ни ца ма, нај ка сни је 15 да на пре да на одр жа ва ња из бо ра и об ја вљу је збир ну из бор ну ли сту кан ди да та за де ле га те Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и збир не из бор не ли сте кан ди да та за де ле га те Ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Збир на из бор на ли ста са др жи све кан ди да ту ре, лич на име на свих кан ди да та, по дат ке о го ди ни ро ђе ња, лич ни број (ЈМБГ) кан ди да та и пре би ва ли ште кан ди да та. Ре до след кан ди да та на збир ној из бор ној ли сти утвр ђу је се пре ма ре до сле ду про гла ше ња кан ди да ту ра. Збир не из бор не ли сте кан ди да та об ја вљу ју се јав но, на огла сним та бла ма ре ги о нал них ко мо ра и њи хо вих окру жних кан це ла ри ја и на сај ту Ко мо ре. Збир на из бор на ли ста кан ди да та за де ле га те Скуп шти не Ле карске ко мо ре Ср би је и збир на из бор на ли ста за кан ди да те ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, об ја вљу ју се оба ве зно на би рач ком ме сту. Члан 126. Под но си лац кан ди да ту ре мо же је по ву ћи нај ка сни је 24 са та пре ро ка од ре ђе ног у чла ну 22. став 1). В. Из бо ри Члан 127. Из бо ри за Скуп шти ну Ле кар ске ко мо ре Ср би је и скуп шти не ре гио нал них ле кар ских ко мо ра одр жа ва ју се ис кљу чи во не де љом. Гла са ње за из бор чла но ва Скуп шти не вр ши се на би рач ким мести ма. Сва ко би рач ко ме сто има ред ни број. Из бор не ко ми си је ре ги о нал них ко мо ра нај ка сни је се дам да на пре да на одр жа ва ња из бо ра об ја вљу ју рас по ред би рач ких ме ста, са на зна ка ма ко ји чла но ви ко мо ре гла са ју на од ре ђе ним би рач ким ме сти ма. За сва ко би рач ко ме сто се обез бе ђу је по себ на про сто ри ја. Члан 128. Гла са ње се вр ши лич но. Гла са се гла сач ким ли сти ћи ма. Гла сач ки ли стић са др жи: 1) озна ку и ред ни број из бор не је ди ни це у ко јој се вр ше из бо ри; 2) оба ве ште ње о бро ју кан ди да та ко ји се би ра ју у тој из бор ној је ди ни ци; 3) име на и пре зи ме на кан ди да та, по ре до сле ду са збир не избор не ли сте; 4) ис пред име на сва ког кан ди да та ста вља се ред ни број пре ма ре до сле ду са збир не из бор не ли сте; 5) озна ку за чла на ко је Скуп шти не се гла са пред мет ним ли стићем, од но сно да ли се гла са за чла на Скуп шти не ЛКС или чла на скуп шти не РЛК. Члан 129. Гла са се са мо за кан ди да те на ве де не на гла сач ком ли сти ћу по је ди нач но, а нај ви ше за оно ли ко кан ди да та ко ли ко се чла но ва Скуп шти не Ко мо ре, од но сно скуп шти не РЛК би ра из те из бор не је ди ни це. Гла са ње се вр ши за о кру жи ва њем ред ног бро ја ис пред име на канди да та за ко га се гла са. Члан 130. Гла сач ки ли сти ћи на ко ји ма су за о кру же ни ред ни бро је ви ис пред име на ве ћег бро ја кан ди да та од бро ја кан ди да та ко ји се би ра, ли стићи у ко је су уне та и за о кру же на но ва име на, не по пу ње ни гла сач ки ли сти ћи као и ли сти ћи на ко ји ма се не мо же са си гур но шћу утвр ди ти за ко га је кан ди да та гла са но, сма тра ју се не ва же ћим. Члан 131. Гла са ње тра је не пре кид но, од 07,00 до 19,00 ча со ва. Би рач ко ме сто се у 19,00 ча со ва за тва ра, али се би ра чи ма ко ји су се за те кли на би рач ком ме сту у вре ме за тва ра ња, омо гу ћа ва да гла са ју. Би рач ко ме сто на ко ме су гла са ли сви упи са ни би ра чи мо же бити за тво ре но и пре ис те ка ро ка на ве де ног у прет ход ном ста ву овог чла на. Члан 132. Чла но ви би рач ких од бо ра про ве ра ва ју да ли је сва ко ко при сту па гла са њу упи сан у би рач ки спи сак.

69 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 69 Уко ли ко би рач ни је упи сан, гла са ње му не ће би ти до зво ље но, осим ако чла но ви ма ко ми си је не ста ви на увид ре ше ње су да о упису у би рач ки спи сак. Сва ки та кав слу чај уно си се у за пи сник, а суд ско ре ше ње ста вља на по след њу стра ну из во да из би рач ког спи ска. Члан 133. Иден ти фи ка ци ја би ра ча упи са них у би рач ки спи сак вр ши се на осно ву уви да у лич ну кар ту или пут ну ис пра ву (па сош). Г. Утвр ђи ва ње ре зул та та гла са ња Члан 134. По за вр шет ку гла са ња би рач ки од бор за по чи ње утвр ђи ва ње резул та та гла са ња. Ре зул та ти гла са ња се утвр ђу ју та ко што се пр во вр ши пре бро јава ње не у по тре бље них гла сач ких ли сти ћа, ста вља ју их у по се бан омот ко ји пе ча ти с на зна ком на омо ту да се ра ди о не у по тре бље ним гла сач ким ли сти ћи ма. По том се, на осно ву би рач ког спи ска, из во да из би рач ког спи ска, утвр ђу је уку пан број би ра ча ко ји су гла са ли, и при сту па се отва ра њу би рач ке ку ти је и пре бро ја ва њу гла со ва. Кад се би рач ка ку ти ја отво ри, по сле про ве ре кон трол ног ли ста, ва же ћи гла сач ки ли сти ћи се одва ја ју од не ва же ћих. Би рач ки од бор кон ста ту је број не ва же ћих гла сач ких ли сти ћа, уно си се у за пи сник и не ва же ће гла сач ке ли сти ће пе ча ти у по се бан омот, с на зна ком да се ра ди о не ва же ћим гла сач ким ли сти ћи ма, а по том утвр ђу је број гла сач ких ли сти ћа и број гла со ва ко ји је до био сва ки кан ди дат, што се та ко ђе уно си у за пи сник. Ва же ћи гла сач ки ли сти ћи ста вља ју се у по се бан омот са назна ком да се ра ди о ва же ћим гла сач ким ли сти ћи ма, ко ји се по том пе ча ти. Кад се утвр ди да је број гла сач ких ли сти ћа у гла сач кој ку ти ји ве ћи од бро ја би ра ча ко ји су гла са ли, или у гла сач кој ку ти ји ни је на ђен кон трол ни ли стић, би рач ки од бор се рас пу шта и име ну је но ви, а гла са ње на том би рач ком ме сту по на вља се. Члан 135. Ка да се утвр де ре зул та ти гла са ња у за пи сник се уно се сле де ћи по да ци: 1) уку пан број би ра ча у би рач ком спи ску на том би рач ком ме сту; 2) број би ра ча ко ји је гла сао; 3) број гла со ва ко ји је до био сва ки кан ди дат са гла сач ког листи ћа; 4) број не ва же ћих гла сач ких ли сти ћа. У за пи сник се уно се све окол но сти и чи ње ни це од зна ча ја за гла са ње. За пи сник пот пи су ју сви чла но ви би рач ког од бо ра. Члан 136. За пи сник се, са дру гим из бор ним ма те ри ја лом, до ста вља Из бор ној ко ми си ји ре ги о нал не ко мо ре у ро ку од 24 са та од вре ме на за твара ња би рач ког ме ста. Члан 137. Из бор на ко ми си ја ре ги о нал не Ле кар ске ко мо ре у ро ку од 48 часо ва од да на при је ма ма те ри ја ла утвр ђу је ре зул та те из бо ра и доста вља их Цен трал ној из бор ној ко ми си ји Ле кар ске ко мо ре Ср би је на про гла ше ње. Члан 138. Ко нач не ре зул та те из бо ра про гла ша ва Цен трал на из бор на коми си ја Ле кар ске ко мо ре Ср би је, нај ка сни је 15 да на од да на одржа ва ња из бо ра. Цен трал на из бор на ко ми си ја свим иза бра ним чла но ви ма Скупшти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и чла но ви ма ре ги о нал них ле кар ских скуп шти на, из да је уве ре ње о из бо ру за чла на Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно чла на скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске комо ре у ро ку од 3 да на од про гла ше ња ко нач них ре зул та та ша ље уве ре ња о из бо ру на адре су пре би ва ли шта иза бра ним кан ди да ти ма, пре по ру че но са по врат ни цом. Цен трал на из бор на ко ми си ја под но си из ве штај о из бо ри ма Скупшти ни Ле кар ске ко мо ре Ср би је на пр вој кон сти ту тив ној сед ни ци Скуп шти не. Члан 139. Ман дат чла но ва Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је и чла но ва скуп шти не РЛК тра је 4 го ди не, и по чи ње да ном ве ри фи ка ци је у Скуп шти ни. По сту пак ве ри фи ка ци је ре гу ли сан је По слов ни ком о ра ду Скупшти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Д. При мед бе на ре гу лар ност из бо ра Члан 140. При го вор на ре гу лар ност из бо ра мо же ста ви ти сва ки члан Ко море или сва ки кан ди дат за чла на Скуп шти не Ко мо ре или скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. При го вор на ре гу лар ност из бо ра, на не пра вил но сти у спро во ђе њу из бор них рад њи, под но си се у ро ку од 24 ча са од да на ка да је до нета од лу ка, од но сно из вр ше на рад ња или учи њен про пуст, Из бор ној ко ми си ји ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре на чи јој се те ри то ри ји на ла зи би рач ко ме сто на чи ји рад се ула же при го вор. Из бор на ко ми си ја ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре до но си ре ше ње по при го во ру у ро ку од 24 ча са од при је ма. Уко ли ко је при го вор ре ше њем од би јен од стар не Из бор не ко миси је ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, под но си лац има пра во жал бе Цен трал ној из бор ној ко ми си ји у ро ку од 24 са та од вре ме на при је ма од лу ке Из бор не ко ми си је ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Цен трал на из бор на ко ми си ја до но си од лу ку по жал би у ро ку од 24 са та од при је ма. Од лу ка Цен трал не из бор не ко ми си је Ле кар ске ко мо ре Ср би је је ко нач на и на њу под но си лац мо же из ја ви ти жал бу су ду у ро ку од 24 ча са од до ста вља ња од лу ке Цен трал не из бор не ко ми си је. Уко ли ко Цен трал на из бор на ко ми си ја усво ји при го вор, из бо ри се на том би рач ком ме сту по на вља ју у ро ку од 7 да на од да на одр жа ва ња. У слу ча ју да из не ке из бор не је ди ни це не бу де иза бран број деле га та ко ји се би ра, из бо ри се по на вља ју у ро ку од 60 да на као до пун ски. Од лу ка су да до не та у по ступ ку по жал би је пра во сна жна и про тив ње се не мо же под не ти зах тев за ван ред но пре и спи ти ва ње суд ске од лу ке, ни ти зах тев за по на вља ње по ступ ка ко ји су пред ви ђе ни За ко ном о управ ним спо ро ви ма. Све при мед бе на ре гу лар ност из бо ра до ста вља ју се над ле жним из бор ним ко ми си ја ма пи са ним пу тем, уз де таљ но обра зло же ње. 4. ПРЕ ДА ЈА ИЗ БОР НОГ МА ТЕ РИ ЈА ЛА ПРЕ ГЛА СА ЊА Члан 141. Цен трал на из бор на ко ми си ја обез бе ђу је це ло ку пан из бор ни ма тери јал за сва би рач ка ме ста (гла сач ке ку ти је, па ра ва не за гла са ње, при бор за пи са ње, при бор за пе ча ће ње гла сач ких ку ти ја и другог из бор ног ма те ри ја ла, ко вер те за од ла га ње гла сач ких ли сти ћа, збир не из бор не ли сте, из во де из ре ше ња о од ре ђи ва њу би рач ког ме ста, ре ше ња о име но ва њу би рач ког од бо ра, из во де из би рач ког спи ска, гла сач ке ли сти ће, кон трол не ли сто ве за про ве ру ис правно сти гла сач ке ку ти је, обра сце за пи сни ка о ра ду би рач ког од бо ра, од го ва ра ју ће обра сце за пи сни ка о при мо пре да ји из бор ног ма те рија ла, Пра ви ла о ра ду би рач ких од бо ра). Члан 142. Цен трал на из бор на ко ми си ја за пи снич ки до ста вља из бор ни мате ри јал Из бор ним ко ми си ја ма ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра најка сни је 96 ча со ва пре да на одр жа ва ња из бо ра. Из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра за пи снич ки пре да ју из бор ни ма те ри јал би рач ким од бо ри ма са сво је те ри то ри је нај ка сни је 72 са та пре да на одр жа ва ња из бо ра. 5. РАД БИ РАЧ КОГ ОД БО РА Члан 143. Сви би рач ки од бо ри по сту па ју у скла ду са пра ви ли ма о ра ду бирач ких од бо ра ко ја ће про пи са ти Цен трал на из бор на ко ми си ја.

70 70 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН ДО СТА ВЉА ЊЕ ИЗ БОР НОГ МА ТЕ РИ ЈА ЛА ПО СЛЕ ГЛА СА ЊА Члан 144. По што утвр ди ре зул та те гла са ња на би рач ком ме сту, сва ки бирач ки од бор без од ла га ња за пи снич ки пре да је про пи са ни из бор ни ма те ри јал Из бор ној ко ми си ји ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Уко ли ко је уло же на жал ба на ре ше ње Из бор не ко ми си је ре ги онал не ле кар ске ко мо ре, уз за пи сник Цен трал ној из бор ној ко ми си ји про сле ђу је се и ма те ри јал са би рач ког ме ста на чи ји је из бор ни про цес жал ба уло же на. Из бор не ко ми си је ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра по што прику пе из бор ни ма те ри јал са свих би рач ких ме ста, кон ста ту ју запи снич ки ре зул та те гла са ња на те ри то ри ји ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, и без од ла га ња, за пи сни ке до ста вља ју Цен трал ној избор ној ко ми си ји. Цен трал на из бор на ко ми си ја по про те ку ро ко ва за жал бу, утвр ђу је ко нач не ре зул та те гла са ња по ре ги о нал ним ле кар ским ко мо ра ма за Скуп шти ну Ле кар ске ко мо ре Ср би је и за Скуп шти не ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. 7. СТАН ДАР ДИ ЗА ИЗ БОР НИ МА ТЕ РИ ЈАЛ Члан 145. Гла сач ки ли сти ћи за из бор де ле га та Скуп шти не Ле кар ске ко море Ср би је и де ле га та скуп шти не ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, штам па ју се у Бе о гра ду у штам па ри ји ко ју од ре ди Цен трал на избор на ко ми си ја. Гла сач ки ли сти ћи штам па ју се на хар ти ји ко ја је за шти ће на воде ним жи гом. Број гла сач ких ли сти ћа ко ји се штам па, њи хов об лик, бо ју и њи хов из глед утвр ђу је Цен трал на из бор на ко ми си ја. Број гла сач ких ли сти ћа ко ји се штам па ју мо ра би ти јед нак укупном бро ју би ра ча - ле ка ра упи са них у Би рач ки спи сак, уз до да так ре зер вних гла сач ких ли сти ћа чи ји број не мо же пре ћи 0,3% од укупног бро ја би ра ча. О бро ју ре зер вних гла сач ких ли сти ћа Цен трал на из бор на ко ми си ја до но си Ре ше ње ко је об ја вљу је на сај ту Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Члан 146. Текст и из глед гла сач ких ли сти ћа утвр ђу је Цен трал на из бор на ко ми си ја. Цен трал на из бор на ко ми си ја по сле до но ше ња од лу ке о тек сту и из гле ду гла сач ког ли сти ћа, са чи ња ва узо рак гла сач ког ли сти ћа ко ји ове ра ва пред сед ник Цен трал не из бор не ко ми си је сво јим пот пи сом, а по ред се ста вља пот пис ди рек то ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је и пе чат Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Ове ре ни узо рак гла сач ког ли сти ћа пре да је се штам па ри ји, ко ја на осно ву ње га из ра ђу је гра фич ке пло че. Про цес штам па ња по чи ње у при су ству овла шће них пред став ни ка Цен трал не из бор не ко ми си је. Пр ви од штам па ни гла сач ки ли стић ко ји ис пу ња ва оп ти мал не графич ке стан дар де, пред став ник Цен трал не из бор не ко ми си је упо ређу је са ове ре ним узор ком гла сач ког ли сти ћа. По што утвр ди да је од штам па ни при ме рак гла сач ког ли сти ћа по ду да ран са ове ре ним узор ком, пред став ник Цен трал не из бор не ко ми си је сво јим пот пи сом одо бра ва штам па ње гла сач ких ли сти ћа у утвр ђе ном бро ју при ме ра ка. Од мах по за вр шет ку штам па ња, ко ми си ја, ко ју чи не пред став ни ци Цен трал не из бор не ко ми си је и штам па ри је, уни шта ва ком пју тер ску при пре му за из ра ду гра фич ких пло ча и гра фич ке пло че. О уни шта ва њу ком пју тер ске при пре ме и гра фич ких пло ча, са ставља се за пи сник, а уни ште не гра фич ке пло че се пре да ју Цен трал ној из бор ној ко ми си ји. 8. УПО ТРЕ БА ЈЕ ЗИ КА И ПИ СМА Члан 147. Текст гла сач ког ли сти ћа и пре о ста лог ма те ри ја ла за спро во ђе ње из бо ра, штам па се на срп ском је зи ку, ћи ри ли цом. 9. СТА ТИ СТИЧ КА ОБ РА ДА ПО ДА ТА КА Члан 148. Ста ти стич ку об ра да по да та ка, при спро во ђе њу из бо ра, оба вља струч на слу жба Ле кар ске ко мо ре Ср би је. 10. ПРА ЋЕ ЊЕ РА ДА ОР ГА НА ЗА СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ИЗ БО РА Члан 149. До ма ће ор га ни за ци је ко је су ре ги стро ва не за пра ће ње из бо ра, ме ђу на род не ор га ни за ци је чи ји је Члан Ле кар ска ко мо ра Ср би је и не вла ди не ор га ни за ци је, а ко је же ле да пра те рад ор га на за спрово ђе ње из бо ра, под но се при ја ву Цен трал ној из бор ној ко ми си ји, најка сни је 10 да на пре да на одр жа ва ња из бо ра. При ја ва са др жи: на зив ор га ни за ци је, ме ђу на род не ор га ни за ци је или не вла ди не ор га ни за ци је, број по сма тра ча, име и пре зи ме посма тра ча, ЈМБГ, фо то гра фи ју по сма тра ча и под руч је пра ће ње ра да ор га на за спро во ђе ње из бо ра. Уз при ја ву се под но си и акт о ре ги стра ци ји ор га ни за ци је код надле жног ор га на. Цен трал на из бор на ко ми си ја мо же из да ти овла шће ња до ма ћим по сма тра чи ма, на осно ву ко јих они мо гу да пра те рад ор га на за спро во ђе ње из бо ра. Члан 150. Цен трал на из бор на ко ми си ја из да је по сма тра чи ма иден ти фи каци о не кар ти це, ко је са др же по дат ке ко ји су нео п ход ни, а ко ји се пре у зи ма ју из при ја ве. По сма тра чи су ду жни да иден ти фи ка ци о не кар ти це но се на видном ме сту. Тро шко ве пла ћа ња ра да ор га на за спро во ђе ње из бо ра и тро шкове из да ва ња иден ти фи ка ци о них кар ти ца (осим оних по сма тра ча ко је ан га жу је по себ ним уго во ром Ле кар ска ко мо ра Ср би је) сно се они чи ји по сма тра чи пра те из бо ре. Члан 151. Цен трал на из бор на ко ми си ја ду жна је да по сма тра чи ма ко ји ма је одо бре но пра ће ње из бо ра, омо гу ћи не сме та но пра ће ње сва ке из бор не рад ње и да у за пи сни ци ма о свом ра ду кон ста ту је њи хо во при су ство. Би рач ки од бо ри ду жни су да по сма тра чи ма ко ји ма је Цен трал на из бор на ко ми си ја одо бри ла пра ће ње из бо ра омо гу ће не сме та но пра ће ње сва ке из бор не рад ње и да у за пи сни ци ма о свом ра ду кон ста ту ју њи хо во при су ство. По сма тра чи су ду жни да по сту па ју по пра ви ли ма о одр жа ва њу ре да на би рач ком ме сту. Би рач ки од бор мо же са би рач ког ме ста уда љи ти по сма тра ча ако се по сма трач не при др жа ва пра ви ла о одр жа ва њу ре да на би рач ком ме сту, ако на би рач ком ме сту ко ри сти: пеј џер, мо бил ни те ле фон и дру га сред ства ве зе и ко му ни ка ци је, а по себ но ако се на би ло ко ји на чин ме ша у рад би рач ког од бо ра. Би рач ки од бор је ду жан да о уда ље њу по сма тра ча и раз ло зи ма за то уда ље ње од мах оба ве сти Цен трал ну из бор ну ко ми си ју. Цен трал на из бор на ко ми си ја мо же да по сма тра чу оду зме овлашће ње и иден ти фи ка ци о ну кар ти цу, уко ли ко се по сма трач не по наша у окви ру сво јих овла шће ња. По сма тра чи ра да Цен трал не из бор не ко ми си је и Из бор них коми си ја ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, ду жни су да се кре ћу унутар овла шће ња и пра ви ла на ве де них у прет ход ним ста во ви ма овог чла на. 11. СРЕД СТВА ЗА СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ИЗ БО РА Члан 152. Сред ства за спро во ђе ње из бо ра обез бе ђу ју се из бу џе та Ле кар ске ко мо ре Ср би је, до при но си ма (пар ти ци па ци јом) ре ги о нал них ле карских ко мо ра сра змер но бро ју упи са них чла но ва у Име ник ко мо ре. Сред ства за спро во ђе ње из бо ра мо гу да се ко ри сте за: 1) на кна де за рад ор га на за спро во ђе ње из бо ра; 2) на кна де за рад ан га жо ва них по сма тра ча;

71 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 71 3) на кна де за рад за по сле них у струч ним слу жба ма Ко мо ре; 4) на кна де за днев ни це и пут не тро шко ве пред сед ни ка и чла нова Цен трал не из бор не ко ми си је и Из бор них ко ми си ја ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, од ме ста пре би ва ли шта до се ди шта ко ми си ја и од се ди шта ко ми си ја до ме ста где је по треб но из вр ши ти слу жбе ни по сао; 5) на кна де за рад ан га жо ва них ли ца; 6) штам па ње из бор ног ма те ри ја ла; 7) на бав ку кан це ла риј ског и оста лог по тро шног ма те ри ја ла; 8) при ку пља ње, ста ти стич ку об ра ду и пре зен та ци ју по да та ка; 9) пре во знич ке, ПТТ, уго сти тељ ске, ме диј ске и дру ге услу ге. 12. ПО СТУ ПАК ОПО ЗИ ВА Члан 153. Ман дат де ле га та скуп шти не по чи ње да те че да ном по твр ђи ва ња ман да та на кон сти ту тив ној сед ни ци скуп шти не. Кон сти ту тив ну сед ни цу скуп шти не са зи ва пред сед ник скуп шти не из прет ход ног са зи ва у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња ре зулта та из бо ра од стра не Цен трал не из бор не ко ми си је. Кон сти ту тив ном сед ни цом пред се да ва нај ста ри ји де ле гат, ко ји је овла шћен и да са зо ве кон сти ту тив ну сед ни цу ако то у за кон ском ро ку не учи ни пред сед ник скуп шти не из прет ход ног са зи ва. На обра зло же ну ини ци ја ти ву нај ма ње јед не тре ћи не чла но ва уписа них у име ник ко мо ре из из бор не је ди ни це у ко јој је Члан скупшти не иза бран, скуп шти на ре ги о нал не Ле кар ске ко мо ре ду жна је да спро ве де по сту пак из ја шња ва ња о по ве ре њу по ме ну том чла ну скуп шти не, у ро ку од 60 да на од да на при је ма ини ци ја ти ве. По сту пак из ја шња ва ња о опо зи ву спро во ди се на исто ве тан на чин као из бор де ле га та чи ји се опо зив тра жи, а у из бор ној је ди ни ци у ко јој је иза бран, у скла ду са овом од лу ком. Члан 154. Члан Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је или члан скуп шти не РЛК је опо зван уко ли ко је за ње гов опо зив гла са ло ви ше од по лови не чла но ва Ко мо ре из ње го ве из бор не је ди ни це. Члан 155. У слу ча ју опо зи ва чла на Скуп шти не ЛКС или РЛК, Ко мо ра је ду жна да спро ве де до пун ске из бо ре у из бор ној је ди ни ци из ко је је опо зва ни члан Скуп шти не ЛКС или РЛК, у ро ку од 60 да на од да на опо зи ва. До пун ски из бо ри из ста ва 1) спро во де се и у слу ча је ви ма: 1) смр ти чла на Скуп шти не; 2) остав ке; 3) ис пи са из Име ни ка Ко мо ре; 4) уко ли ко ни је иза бран број де ле га та ко ји се би ра из из бор не је ди ни це у Скуп шти ну ЛКС или РЛК од ре ђен Од лу ком о из бор ним је ди ни ца ма; 5) у слу ча ју ка да је про тив чла на Скуп шти не ЛКС или РЛК изре че на пра во сна жна и из вр шна пре су да ко јом је из ре че на ка зна за тво ра. 11. СРЕД СТВА ЗА СПРО ВО ЂЕ ЊЕ ИЗ БО РА Члан 152. Сред ства за спро во ђе ње из бо ра обез бе ђу ју се из бу џе та Ле кар ске ко мо ре Ср би је, до при но си ма (пар ти ци па ци јом) ре ги о нал них ле карских ко мо ра сра змер но бро ју упи са них чла но ва у Име ник ко мо ре. Сред ства за спро во ђе ње из бо ра мо гу да се ко ри сте за: 1) на кна де за рад ор га на за спро во ђе ње из бо ра; 2) на кна де за рад ан га жо ва них по сма тра ча; 3) на кна де за рад за по сле них у струч ним слу жба ма Ко мо ре; 4) на кна де за днев ни це и пут не тро шко ве пред сед ни ка и чла нова Цен трал не из бор не ко ми си је и Из бор них ко ми си ја ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра, од ме ста пре би ва ли шта до се ди шта ко ми си ја и од се ди шта ко ми си ја до ме ста где је по треб но из вр ши ти слу жбе ни по сао; 5) на кна де за рад ан га жо ва них ли ца; 6) штам па ње из бор ног ма те ри ја ла; 7) на бав ку кан це ла риј ског и оста лог по тро шног ма те ри ја ла; 8) при ку пља ње, ста ти стич ку об ра ду и пре зен та ци ју по да та ка; 9) пре во знич ке, ПТТ, уго сти тељ ске, ме диј ске и дру ге услу ге. 12. ПО СТУ ПАК ОПО ЗИ ВА Члан 153. Ман дат де ле га та скуп шти не по чи ње да те че да ном по твр ђи ва ња ман да та на кон сти ту тив ној сед ни ци скуп шти не. Кон сти ту тив ну сед ни цу скуп шти не са зи ва пред сед ник скуп шти не из прет ход ног са зи ва у ро ку од 15 да на од да на об ја вљи ва ња ре зулта та из бо ра од стра не Цен трал не из бор не ко ми си је. Кон сти ту тив ном сед ни цом пред се да ва нај ста ри ји де ле гат, ко ји је овла шћен и да са зо ве кон сти ту тив ну сед ни цу ако то у за кон ском ро ку не учи ни пред сед ник скуп шти не из прет ход ног са зи ва. На обра зло же ну ини ци ја ти ву нај ма ње јед не тре ћи не чла но ва уписа них у име ник ко мо ре из из бор не је ди ни це у ко јој је Члан скупшти не иза бран, скуп шти на ре ги о нал не Ле кар ске ко мо ре ду жна је да спро ве де по сту пак из ја шња ва ња о по ве ре њу по ме ну том чла ну скуп шти не, у ро ку од 60 да на од да на при је ма ини ци ја ти ве. По сту пак из ја шња ва ња о опо зи ву спро во ди се на исто ве тан на чин као из бор де ле га та чи ји се опо зив тра жи, а у из бор ној је ди ни ци у ко јој је иза бран, у скла ду са овом од лу ком. Члан 154. Члан Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је или члан скуп шти не РЛК је опо зван уко ли ко је за ње гов опо зив гла са ло ви ше од по лови не чла но ва Ко мо ре из ње го ве из бор не је ди ни це. Члан 155. У слу ча ју опо зи ва чла на Скуп шти не ЛКС или РЛК, Ко мо ра је ду жна да спро ве де до пун ске из бо ре у из бор ној је ди ни ци из ко је је опо зва ни члан Скуп шти не ЛКС или РЛК, у ро ку од 60 да на од да на опо зи ва. До пун ски из бо ри из ста ва 1) спро во де се и у слу ча је ви ма: 1) смр ти чла на Скуп шти не; 2) остав ке; 3) ис пи са из Име ни ка Ко мо ре; 4) уко ли ко ни је иза бран број де ле га та ко ји се би ра из из бор не је ди ни це у Скуп шти ну ЛКС или РЛК од ре ђен Од лу ком о из бор ним је ди ни ца ма; 5) у слу ча ју ка да је про тив чла на Скуп шти не ЛКС или РЛК изре че на пра во сна жна и из вр шна пре су да ко јом је из ре че на ка зна за тво ра. 14. ИЗ БОР УПРАВ НОГ ОД БО РА КО МО РЕ И ИЗ ВР ШНИХ ОД БО РА РЕ ГИ О НАЛ НИХ ЛЕ КАР СКИХ КО МО РА Члан 158. Чла но ве Управ ног од бо ра, ис кљу чи во из ре до ва чла но ва Скупшти не Ко мо ре, пред ла жу ре ги о нал не ко мо ре и то по два чла на са те ри то ри ја ре ги о нал них ко мо ра, док по себ ни од бо ри Ко мо ре предла жу по јед ног чла на. Пред сед ни ка, два пот пред сед ни ка, пет чла но ва из вр шног од бо ра РЛК, ис кљу чи во из ре до ва чла но ва скуп шти не РЛК пред ла же нај мање 10 де ле га та скуп шти не РЛК, док по себ ни од бо ри РЛК пред ла жу по јед ног чла на. Члан 159. Ре ги о нал не ко мо ре и по себ ни од бо ри Ко мо ре, у пи са ној фор ми, до ста вља ју пред ло ге кан ди да та за чла но ве Управ ног од бо ра Коми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је, нај ка сни је у ро ку од 15 да на од да на кон сти ту и са ња Скуп шти не Ко мо ре. Чла но ви скуп шти не РЛК и по себ ни од бо ри РЛК у пи са ној фор ми до ста вља ју пред ло ге кан ди да та за чла но ве из вр шних од бо ра РЛК, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти на РЛК, нај ка сни је у ро ку од 15 да на од да на кон сти ту и са ња скуп шти не РЛК. Ко ми си ја утвр ђу је ли сту пред ло же них кан ди да та и до ста вља је Скуп шти ни ЛКС, од но сно скуп шти ни РЛК на од лу чи ва ње.

72 72 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Скуп шти на ЛКС, од но сно скуп шти на РЛК гла са о из бо ру чла но ва Управ ног од бо ра, од но сно чла но ва из вр шног од бо ра нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на кон сти ту и са ња Скуп шти не. Да ном кон сти ту и са ња Скуп шти не сма тра се дан одр жа ва ња консти ту тив не сед ни це но вог са зи ва Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Срби је, од но сно скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Скуп шти на о по ну ђе ној ли сти гла са у це ло сти. Чла но ви Управ ног од бо ра Ко мо ре, од но сно чла но ви из вр шног од бо ра РЛК иза бра ни су уко ли ко се за ли сту из ја сни ви ше од поло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре, од но сно скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Уко ли ко се за по ну ђе ну ли сту кан ди да та за чла но ве Управ ног од бо ра, од но сно чла но ве из вр шног од бо ра не из ја сни до во љан број при сут них чла но ва Скуп шти не, из бо ри се по на вља ју нај ка сни је у ро ку од 30 да на. Члан 160. Чла но ви Управ ног од бо ра, на осно ву По слов ни ка о ра ду Управ ног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је, из сво јих ре до ва, пред ла жу Скупшти ни Ко мо ре кан ди да та за пред сед ни ка Управ ног од бо ра, у ро ку од 15 да на од да на из бо ра чла но ва Управ ног од бо ра. Чла но ви из вр шног од бо ра на осно ву По слов ни ка о ра ду из вр шног од бо ра РЛК, из сво јих ре до ва, пред ла жу скуп шти ни РЛК кан ди да та за пред сед ни ка из вр шног од бо ра, нај ка сни је у ро ку од 15 да на од да на из бо ра чла но ва из вр шног од бо ра. Пред сед ник Управ ног од бо ра, је иза бран уко ли ко за ње га гла са ви ше од по ло ви не при сут них де ле га та Скуп шти не Ко мо ре. Пред сед ник из вр шног од бо ра, је иза бран уко ли ко за ње га гла са ви ше од јед не по ло ви не при сут них де ле га та скуп шти не РЛК. Уко ли ко кан ди дат за пред сед ни ка не до би је по треб ну ве ћи ну, гласа ње се по на вља нај ка сни је у ро ку од 30 да на, на на ред ној сед ни ци Скуп шти не Ко мо ре, од но сно скуп шти ни РЛК. Члан 161. Пред сед ник Управ ног од бо ра на сед ни ци на ко јој је и сам иза бран, уз обра зло же ње, пред ла же Скуп шти ни Ко мо ре два пот пред сед ни ка Управ ног од бо ра из ре до ва чла но ва Управ ног од бо ра, по јед ног из др жав не и из при ват не ле кар ске прак се. Пред сед ник из вр шног од бо ра РЛК на сед ни ци на ко јој је и сам име но ван, уз обра зло же ње пред ла же скуп шти ни РЛК два пот председ ни ка из вр шног од бо ра, из ре до ва чла но ва из вр шног од бо ра, по јед ног из др жав не и из при ват не прак се. О пред ло же ним кан ди да ти ма се гла са по је ди нач но, а кан ди дат за пот пред сед ни ка је иза бран на ту функ ци ју уко ли ко се за то из јасни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не ЛКС, од но сно РЛК. Уко ли ко је дан или оба кан ди да та за пот пред сед ни ке Управ ног од бо ра, од но сно из вр шног од бо ра ни су иза бра ни, гла са ње се пона вља нај ка сни је у ро ку од 30 да на. Ман дат пред сед ни ка, пот пред сед ни ка и чла но ва Управ ног од бо ра тра је че ти ри го ди не. Ман дат пред сед ни ка, пот пред сед ни ка и чла но ва из вр шног од бо ра тра је че ти ри го ди не. Члан 162. Ини ци ја ти ва за опо зив Управ ног од бо ра у це ло сти, пред сед ни ка, пот пред сед ни ка или чла но ва овог ор га на до ста вља се, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ле кар ске комо ре Ср би је. Ини ци ја ти ва за опо зив из вр шног од бо ра у це ло сти пот пред сед ника или чла но ва овог ор га на до ста вља се у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка Управ ног од бо ра, уз пи са но обра зло же ње, мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва Скупшти не Ко мо ре, јед на тре ћи на чла но ва Управ ног од бо ра или јед на ре ги о нал на ко мо ра. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка из вр шног од бо ра од бо ра, уз пи са но обра зло же ње, мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на члано ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре, или јед на тре ћи на чла но ва из вр шног од бо ра. Ини ци ја ти ву за опо зив пот пред сед ни ка Управ ног од бо ра, уз писа но обра зло же ње, мо же по кре ну ти пред сед ник Управ ног од бо ра, нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва Управ ног од бо ра, јед на тре ћи на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на Ко мо ра. Ини ци ја ти ву за опо зив пот пред сед ни ка из вр шног од бо ра, уз пи са но обра зло же ње, мо же по кре ну ти пред сед ник из вр шног одбо ра, нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва из вр шног од бо ра или јед на тре ћи на чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. Опо зва ни пред сед ник или пот пред сед ник Управ ног од бо ра, одно сно из вр шног од бо ра ни су ауто мат ски опо зва ни и са ме ста члано ва Управ ног од бо ра, од но сно из вр шног од бо ра уко ли ко под но силац ини ци ја ти ве у свом обра зло же њу то ни је из ри чи то зах те вао. Ини ци ја ти ву за опо зив чла на Управ ног од бо ра, уз пи са но образло же ње, мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва Скуп штине Ко мо ре, јед на ре ги о нал на ко мо ра или по себ ни од бор ко ји га је пред ло жио на то ме сто. Ини ци ја ти ву за опо зив чла на из вр шног од бо ра, уз пи са но образло же ње, мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре или по се бан од бор ко ји га је пред ло жио на то ме сто. Ини ци ја ти ву за опо зив це лог Управ ног од бо ра, уз пи са но образло же ње, мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра. Ини ци ја ти ву за опо зив це лог из вр шног од бо ра, уз пи са но образло же ње, мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. О ини ци ја ти ви за опо зив Управ ног од бо ра или из вр шног од бо ра у це ло сти, од но сно пред сед ни ка и пот пред сед ни ка или чла на Управног од бо ра или чла на из вр шног од бо ра, Скуп шти на ЛКС, од но сно скуп шти на РЛК гла са на пр вој на ред ној сед ни ци по сле да ту ма прије ма ини ци ја ти ве. Управ ни од бор у це ло сти или из вр шни од бор у це ло сти, председ ник и пот пред сед ник Управ ног од бо ра, од но сно из вр шног од бо ра те чла но ви Управ ног од бо ра, од но сно из вр шног од бо ра опо зва ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сутних чла но ва Скуп шти не Ко мо ре, од но сно скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка Управ ног од бо ра, од но сно председ ни ка из вр шног од бо ра до из бо ра но вог функ ци ју вр ши је дан од пот пред сед ни ка или члан ко га чла но ви Управ ног од бо ра, од но сно из вр шног од бо ра иза бе ру у скла ду са По слов ни ком о ра ду Управног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно у скла ду са По словни ком о ра ду из вр шног од бо ра ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Скуп шти на Ко мо ре ће, нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на опо зи ва Управ ног од бо ра, ње го вог пред сед ни ка, пот пред сед ни ка или чла на, на но вој сед ни ци, иза бра ти но ви Управ ни од бор, председ ни ка, пот пред сед ни ка, од но сно чла на Управ ног од бо ра. Скуп шти на РЛК ће, нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на опо зи ва из вр шног од бо ра, ње го вог пред сед ни ка, пот пред сед ни ка или члана, на но вој сед ни ци, иза бра ти но ви из вр шни од бор, пред сед ни ка, пот пред сед ни ка, од но сно чла на из вр шног од бо ра. 15. ИЗ БОР ДИ РЕК ТО РА, ДВА ПО МОЋ НИ КА ДИ РЕК ТО РА И ИЗ БОР ПРЕД СЕД НИ КА РЛК И ДВА ПОТ ПРЕД СЕД НИ КА РЛК Члан 163. Ди рек то ра Ко мо ре, ис кљу чи во из сво јих ре до ва, би ра ју чла но ви Скуп шти не Ко мо ре. За ди рек то ра Ко мо ре мо же се кан ди до ва ти сва ки члан Скуп штине Ко мо ре ко ји ис пу ња ва усло ве про пи са не За ко ном о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка и Ста ту том Ко мо ре, ако му по др шку да јед на ре ги о нал на ко мо ра са ви ше од по ло ви не гла со ва чла но ва скупшти не ре ги о нал не ко мо ре или јед на тре ћи на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. Кан ди да ту ре се, у пи са ној фор ми, са обра зло же њем, до ста вља ју Ко ми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ко мо ре нај ка сни је у ро ку од три де сет да на од да на одр жа ва ња кон сти ту тив не сед ни це Скуп шти не. Ко ми си ја пра ви је дин стве ну ли сту кан ди да та и до ста вља је Скупшти ни Ко мо ре на од лу чи ва ње. Скуп шти на Ко мо ре гла са о по ну ђе ним кан ди да ти ма на сед ни ци ко ја се одр жа ва нај ка сни је у ро ку од 45 да на од да на одр жа ва ња кон сти ту тив не сед ни це Скуп шти не Ко мо ре. За ди рек то ра Ко мо ре иза бран је кан ди дат ко ји осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре.

73 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 73 Уко ли ко ни је дан кан ди дат у пр вом кру гу гла са ња не осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва, два кан ди да та са нај ве ћим бро јем гла со ва иду у дру ги круг. За ди рек то ра Ко мо ре, у дру гом кру гу, иза бран је кан ди дат са ве ћим бро јем гла со ва. Уко ли ко је на ли сти кан ди да та са мо је дан кан ди дат, а он при ликом гла са ња не осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва при сут них члано ва Скуп шти не Ко мо ре, гла са ње се по на вља нај ка сни је у ро ку од 15 да на. Пред сед ни ка РЛК, ис кљу чи во из сво јих ре до ва, би ра ју чла но ви скуп шти не РЛК. Про це ду ра за из бор пред сед ни ка и два пот пред сед ни ка ре гио нал не ко мо ре иден тич на је про це ду ри за из бор ди рек то ра и два по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре. За пред сед ни ка РЛК мо же се кан ди до ва ти сва ки члан скуп штине ре ги о нал не ко мо ре, ако му по др шку да јед на тре ћи на чла но ва скуп шти не РЛК. Кан ди да ту ре се, у пи са ној фор ми, са обра зло же њем, до ста вља ју Ко ми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти не РЛК у ро ку од пет на ест да на од да на одр жа ва ња кон сти ту тив не сед ни це скуп шти не РЛК. Ко ми си ја пра ви је дин стве ну ли сту кан ди да та и до ста вља је скупшти ни РЛК на од лу чи ва ње. Скуп шти на РЛК гла са о по ну ђе ним кан ди да ти ма на сед ни ци ко ја се одр жа ва нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на одр жа ва ња консти ту тив не сед ни це скуп шти не РЛК. За пред сед ни ка иза бран је кан ди дат ко ји осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва при сут них чла но ва скуп шти не РЛК. Уко ли ко ни је дан кан ди дат у пр вом кру гу гла са ња не осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва, два кан ди да та са нај ве ћим бро јем гла со ва иду у дру ги круг. За пред сед ни ка РЛК, у дру гом кру гу, иза бран је кан ди дат са већим бро јем гла со ва. Уко ли ко је на ли сти кан ди да та са мо је дан кан ди дат, а он при ликом гла са ња не осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва при сут них члано ва скуп шти не РЛК, гла са ње се по на вља нај ка сни је у ро ку од 15 да на. Члан 164. Ди рек тор Ко мо ре, на сед ни ци на ко јој је и сам иза бран, уз образло же ње пред ла же Скуп шти ни Ко мо ре кан ди да те за по моћ ни ке ди рек то ра и то јед ног из др жав не и јед ног из при ват не ле кар ске прак се. О кан ди да ти ма се гла са у па ке ту, а иза бра ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. Уко ли ко пред ло же ни кан ди да ти не до би ју по треб ну ве ћи ну гласо ва, гла са ње се по на вља. Ман дат ди рек то ра и по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре тра је 4 го дине. Про це ду ра за из бор два пот пред сед ни ка РЛК иден тич на је проце ду ри за из бор по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре. Пред лог за из бор пот пред сед ни ка РЛК скуп шти ни РЛК до ста вља пред сед ник РЛК. О кан ди да ти ма се гла са у па ке ту, а иза бра ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва скуп шти не РЛК. Уко ли ко пред ло же ни кан ди да ти не до би ју по треб ну ве ћи ну гласо ва, гла са ње се по на вља. Ман дат пред сед ни ка РЛК и пот пред сед ни ка РЛК тра је че ти ри го ди не. Члан 165. Ини ци ја ти ва за опо зив ди рек то ра Ко мо ре или по моћ ни ка ди ректо ра Ко мо ре до ста вља се, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Ини ци ја ти ву за опо зив ди рек то ра Ко мо ре или по моћ ни ка дирек то ра Ко мо ре мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра на осно ву од луке до не те са ви ше од по ло ви не гла со ва у скуп шти ни ре ги о нал не ко мо ре. О ини ци ја ти ви за опо зив ди рек то ра или по моћ ни ка ди рек то ра Лекар ске ко мо ре Ср би је, Скуп шти на Ко мо ре од лу чу је на пр вој сед ни ци по сле да на при је ма ини ци ја ти ве. Ди рек тор или по моћ ник ди рек то ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је су опо зва ни уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. Из бор но вог ди рек то ра Ко мо ре или по моћ ни ка ди рек то ра Ко море има се оба ви ти нај ка сни је у ро ку од 30 да на ода да на опо зи ва прет ход ног. До из бо ра но вог ди рек то ра функ ци ју ди рек то ра вр ши по моћ ник ко га Скуп шти на Ко мо ре за то овла сти. У слу ча ју исто вре ме ног опо зи ва ди рек то ра и оба по моћ ни ка функци ју ди рек то ра Ко мо ре, до из бо ра но вог, вр ши пред сед ник Скупшти не Ко мо ре. Ини ци ја ти ва за опо зив пред сед ни ка РЛК или два пот пред сед ни ка РЛК до ста вља се, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти не РЛК. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка РЛК или пот пред сед ни ка РЛК мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва скуп шти не РЛК. О ини ци ја ти ви за опо зив пред сед ни ка РЛК или пот пред сед ни ка РЛК, скуп шти на РЛК од лу чу је на пр вој сед ни ци по сле да на при јема ини ци ја ти ве. Пред сед ник РЛК или пот пред сед ник РЛК су опо зва ни уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не од чла но ва скуп шти не РЛК. Из бор но вог пред сед ни ка или пот пред сед ни ка РЛК има се обави ти нај ка сни је у ро ку од 30 да на ода да на опо зи ва прет ход ног, на но вој сед ни ци скуп шти не РЛК. До из бо ра но вог пред сед ни ка РЛК функ ци ју пред сед ни ка РЛК вр ши пот пред сед ник ко га скуп шти на РЛК за то овла сти. У слу ча ју исто вре ме ног опо зи ва пред сед ни ка РЛК и оба пот председ ни ка РЛК функ ци ју пред сед ни ка РЛК, до из бо ра но вог, вр ши пред сед ник скуп шти не РЛК. Члан 164. Ди рек тор Ко мо ре, на сед ни ци на ко јој је и сам иза бран, уз образло же ње пред ла же Скуп шти ни Ко мо ре кан ди да те за по моћ ни ке ди рек то ра и то јед ног из др жав не и јед ног из при ват не ле кар ске прак се. О кан ди да ти ма се гла са у па ке ту, а иза бра ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. Уко ли ко пред ло же ни кан ди да ти не до би ју по треб ну ве ћи ну гласо ва, гла са ње се по на вља. Ман дат ди рек то ра и по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре тра је 4 го дине. Про це ду ра за из бор два пот пред сед ни ка РЛК иден тич на је проце ду ри за из бор по моћ ни ка ди рек то ра Ко мо ре. Пред лог за из бор пот пред сед ни ка РЛК скуп шти ни РЛК до ста вља пред сед ник РЛК. О кан ди да ти ма се гла са у па ке ту, а иза бра ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва скуп шти не РЛК. Уко ли ко пред ло же ни кан ди да ти не до би ју по треб ну ве ћи ну гласо ва, гла са ње се по на вља. Ман дат пред сед ни ка РЛК и пот пред сед ни ка РЛК тра је че ти ри го ди не. Члан 165. Ини ци ја ти ва за опо зив ди рек то ра Ко мо ре или по моћ ни ка ди ректо ра Ко мо ре до ста вља се, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Ини ци ја ти ву за опо зив ди рек то ра Ко мо ре или по моћ ни ка ди рек тора Ко мо ре мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра на осно ву од лу ке до не те са ви ше од по ло ви не гла со ва у скуп шти ни ре ги о нал не ко мо ре. О ини ци ја ти ви за опо зив ди рек то ра или по моћ ни ка ди рек то ра Лекар ске ко мо ре Ср би је, Скуп шти на Ко мо ре од лу чу је на пр вој сед ни ци по сле да на при је ма ини ци ја ти ве. Ди рек тор или по моћ ник ди рек то ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је су опо зва ни уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. Из бор но вог ди рек то ра Ко мо ре или по моћ ни ка ди рек то ра Ко море има се оба ви ти нај ка сни је у ро ку од 30 да на ода да на опо зи ва прет ход ног. До из бо ра но вог ди рек то ра функ ци ју ди рек то ра вр ши по моћ ник ко га Скуп шти на Ко мо ре за то овла сти. У слу ча ју исто вре ме ног опо зи ва ди рек то ра и оба по моћ ни ка функци ју ди рек то ра Ко мо ре, до из бо ра но вог, вр ши пред сед ник Скупшти не Ко мо ре. Ини ци ја ти ва за опо зив пред сед ни ка РЛК или два пот пред сед ни ка РЛК до ста вља се, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти не РЛК.

74 74 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка РЛК или пот пред сед ни ка РЛК мо же под не ти нај ма ње јед на тре ћи на чла но ва скуп шти не РЛК. О ини ци ја ти ви за опо зив пред сед ни ка РЛК или пот пред сед ни ка РЛК, скуп шти на РЛК од лу чу је на пр вој сед ни ци по сле да на при јема ини ци ја ти ве. Пред сед ник РЛК или пот пред сед ник РЛК су опо зва ни уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не од чла но ва скуп шти не РЛК. Из бор но вог пред сед ни ка или пот пред сед ни ка РЛК има се обави ти нај ка сни је у ро ку од 30 да на ода да на опо зи ва прет ход ног, на но вој сед ни ци скуп шти не РЛК. До из бо ра но вог пред сед ни ка РЛК функ ци ју пред сед ни ка РЛК вр ши пот пред сед ник ко га скуп шти на РЛК за то овла сти. У слу ча ју исто вре ме ног опо зи ва пред сед ни ка РЛК и оба пот председ ни ка РЛК функ ци ју пред сед ни ка РЛК, до из бо ра но вог, вр ши пред сед ник скуп шти не РЛК. Члан 167. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка, пот пред сед ни ка, чла на или Над зор ног од бо ра Ко мо ре у це ли ни, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за избор и име но ва ње Скуп шти не Ко мо ре, мо же под не ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра. Скуп шти на Ко мо ре се о под не тој ини ци ја ти ви из ја шња ва на пр вој на ред ној сед ни ци од да на при је ма ини ци ја ти ве. Пред сед ник, пот пред сед ник или Члан Над зор ног од бо ра су опозва ни уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не од при сут них члано ва Скуп шти не Ко мо ре. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка, пот пред сед ни ка, чла на или це лог Над зор ног од бо ра Ко мо ре, Скуп шти на Ко мо ре ће иза бра ти но ве чла но ве или це ло те ло, на но вој сед ни ци, нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на опо зи ва. Опо зва ног пред сед ни ка, до из бо ра но вог, у скла ду са По слов ником о ра ду Над зор ног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је, за ме њу је пот пред сед ник или је дан од чла но ва. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка, пот пред сед ни ка, чла на или Над зор ног од бо ра Ко мо ре у це ли ни, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ко мо ре, мо же под не ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра. Скуп шти на Ко мо ре се о под не тој ини ци ја ти ви из ја шња ва на пр вој на ред ној сед ни ци од да на при је ма ини ци ја ти ве. Пред сед ник, пот пред сед ник или Члан Над зор ног од бо ра су опозва ни уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не од бро ја при сут них чла но ва Скуп шти не. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка, пот пред сед ни ка, чла на или це лог Над зор ног од бо ра Ко мо ре, Скуп шти на Ко мо ре ће иза бра ти но ве чла но ве или це ло те ло, на но вој сед ни ци, нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на опо зи ва. Опо зва ног пред сед ни ка, до из бо ра но вог, у скла ду са По слов ником о ра ду Над зор ног од бо ра Ле кар ске ко мо ре Ср би је, за ме њу је пот пред сед ник или је дан од чла но ва. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка, или чла на над зор ног од бора РЛК у це ли ни, у пи са ној фор ми, ко ми си ји за из бор и име но вање скуп шти не РЛК, мо же под не ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва скуп шти не РЛК. Скуп шти на РЛК се о под не тој ини ци ја ти ви из ја шња ва на пр вој на ред ној сед ни ци од да на при је ма ини ци ја ти ве. Пред сед ник или Члан над зор ног од бо ра РЛК су опо зва ни уко лико се за то из ја сни ви ше од по ло ви не од бро ја при сут них чла но ва скуп шти не РЛК. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка, чла на или це лог над зор ног од бо ра РЛК, скуп шти на РЛК ће иза бра ти но ве чла но ве или цело те ло, на но вој сед ни ци, нај ка сни је у ро ку од 15 да на од да на опо зи ва. Опо зва ног пред сед ни ка, до из бо ра но вог, у скла ду са По слов ником о ра ду над зор ног од бо ра РЛК, за ме њу је је дан од чла но ва. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка, чла на или над зор ног од бора РЛК у це ли ни, у пи са ној фор ми, ко ми си ји за из бор и име но вање скуп шти не РЛК, мо же под не ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва скуп шти не РЛК. Скуп шти на РЛК се о под не тој ини ци ја ти ви из ја шња ва на пр вој на ред ној сед ни ци од да на при је ма ини ци ја ти ве. Пред сед ник или Члан над зор ног од бо ра РЛК су опо зва ни уколи ко се за то из ја сни ви ше од по ла од при сут ног бро ја чла но ва скуп шти не РЛК. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка, чла на или це лог над зор ног од бо ра РЛК, скуп шти на РЛК ће иза бра ти но ве чла но ве или цело те ло, на но вој сед ни ци, нај ка сни је у ро ку од 15 да на од да на опо зи ва. Опо зва ног пред сед ни ка, до из бо ра но вог, у скла ду са По словни ком о ра ду над зор ног од бо ра РЛК, за ме њу је је дан од чла но ва над зор ног од бо ра РЛК. 17. ПО СЕБ НИ ОД БО РИ КО МО РЕ И ПО СЕБ НИ ОД БО РИ РЛК Члан 168. По себ ни од бо ри Ко мо ре Ср би је има ју по 10 чла но ва, ко ји из сво јих ре до ва би ра ју пред сед ни ка и пот пред сед ни ка од бо ра, ува жа ва ју ћи рав но прав ну за сту пље ност ре ги о нал них ко мо ра и др жав не и приват не прак се. По себ не од бо ре ре ги о нал них ко мо ра чи не пред сед ник, пот председ ник и 10 чла но ва, уз рав но прав ну за сту пље ност пред став ни ка др жав не и при ват не ле кар ске прак се, осим у од бо ри ма за др жав ну и при ват ну прак су. Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно скуп шти на ре ги онал не ле кар ске ко мо ре би ра чла но ве по себ них од бо ра нај ка сни је у ро ку од 30 да на од да на кон сти ту и са ња Скуп шти не Ко мо ре, одно сно скуп шти не РЛК. Кан ди да те за чла но ве по себ них од бо ра Ко мо ре, и то по два, пред ла жу ре ги о нал не ко мо ре, на осно ву од лу ка скуп шти на реги о нал них ко мо ра до не тих са ви ше од по ло ви не гла со ва чла но ва скуп шти на ре ги о нал них ко мо ра при сут них на сед ни ца ма на ко ме се од лу чи ва ло о кан ди да ти ма за чла но ве по себ них од бо ра. Кан ди да те за чла но ве по себ них од бо ра ре ги о нал не ко мо ре мо же пред ло жи ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. Ко ми си ја за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ко мо ре, од но сно коми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти не РЛК на осно ву пи са них кан ди да ту ра ре ги о нал них ко мо ра, од но сно чла но ва скуп шти не реги о нал не ко мо ре, утвр ђу је ли сте кан ди да та за чла но ве по себ них од бо ра, и до ста вља их Скуп шти ни Ко мо ре, од но сно ре ги о нал не ко мо ре на од лу чи ва ње. Скуп шти на Ко мо ре, од но сно скуп шти на РЛК, гла са о ли сти канди да та за чла но ве пред ло же них од бо ра у це ли ни. Ли ста је при хва ће на уко ли ко се за њу из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре, од но сно скуп шти не РЛК. Уко ли ко по ну ђе на ли ста не до би је по треб ну ве ћи ну, Скуп шти на ко мо ре, од но сно скуп шти на РЛК ће, нај ка сни је у ро ку од 30 да на по но ви ти из бо ре. Чла но ви по себ них од бо ра Ко мо ре и чла но ви по себ них од бо ра РЛК из сво јих ре до ва би ра ју пред сед ни ка и пот пред сед ни ка и предла жу Скуп шти ни Ко мо ре, од но сно ре ги о нал не ко мо ре кан ди да те за чла но ве Управ ног од бо ра Ко мо ре, од но сно чла но ве из вр шног од бо ра ре ги о нал не ко мо ре из по себ них од бо ра Ко мо ре, од но сно по себ них од бо ра РЛК. По сту пак из бо ра пред сед ни ка и пот пред сед ни ка по себ них од бора, као и по сту пак из бо ра пред став ни ка по себ них од бо ра у Управном од бо ру, од но сно из вр шном од бо ру бли же се уре ђу ју по слов ници ма о ра ду по себ них од бо ра ЛКС и по слов ни ци ма о ра ду по себ них од бо ра РЛК. Ман дат пред сед ни ка, пот пред сед ни ка и чла но ва по себ них од бо ра ЛКС и РЛК тра је че ти ри го ди не. Члан 169. Ини ци ја ти ву за опо зив по је ди них чла но ва по себ ног од бо ра или од бо ра у це ли ни Ко мо ре, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње ЛКС, у пи са ној фор ми, мо же пред ло жи ти нај ма ње је дан пе ти на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра. Ини ци ја ти ву за опо зив по је ди них чла но ва по себ ног од бо ра или од бо ра у це ли ни ре ги о нал не ко мо ре, Ко ми си ји за из бор и име но вање ре ги о нал не ко мо ре, у пи са ној фор ми, мо же пред ло жи ти нај ма ње је дан пе ти на чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре. Скуп шти на се о под не тој ини ци ја ти ви из ја шња ва гла са њем, на пр вој сед ни ци по сле при је ма ини ци ја ти ве. Члан по себ ног од бо ра или од бор у це ли ни, опо зва ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не од при сут ног бро ја чла но ва Скупшти не Ко мо ре, од но сно скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре.

75 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 75 Но ви члан по себ ног од бо ра или по себ ни од бор у це ли ни би ра се нај ка сни је у ро ку од 30 да на од опо зи ва, на сед ни ци Скуп шти не Лекар ске ко мо ре Ср би је, од но сно скуп шти ни ре ги о нал не ко мо ре. 18. ВР ХОВ НИ СУД ЧА СТИ И ПР ВО СТЕ ПЕ НИ СУ ДО ВИ ЧА СТИ Члан 170. Вр хов ни суд ча сти чи не пред сед ник, за ме ник пред сед ни ка и 15 чла но ва. Пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ве Вр хов ног су да ча сти би ра Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је нај ма ње 45 да на пре ис те ка њи хо вог ман да та. Кан ди да те за пред сед ни ка и за ме ни ка пред сед ни ка Вр хов ног су да ча сти мо же пред ло жи ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на ко мо ра. Кан ди да ту ре се, у пи са ној фор ми, до ста вља ју Ко ми си ји за из бор и име но ва ње Скуп шти не Ко мо ре, ко ја пра ви ко нач ну ли сту пред ло жених кан ди да та и до ста вља је Скуп шти ни Ко мо ре на од лу чи ва ње. За пред сед ни ка Вр хов ног су да ча сти иза бран је онај кан ди дат ко ји у пр вом кру гу гла са ња осво ји ви ше од јед не по ло ви не гла со ва при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. Ако у пр вом кру гу гла са ња ни је дан кан ди дат не осво ји нат по лович ну ве ћи ну гла со ва, два кан ди да та са нај ве ћим бро јем гла со ва иду у дру ги круг гла са ња. За пред сед ни ка Вр хов ног су да ча сти иза бран је кан ди дат ко ји у дру гом кру гу осво ји ве ћи број гла со ва при сут них чла но ва Скупшти не Ко мо ре. По сту пак из бо ра за ме ни ка пред сед ни ка Вр хов ног су да ча сти иден ти чан је по ступ ку из бо ра пред сед ни ка. Сва ка ре ги о нал на ко мо ра до ста вља Ко ми си ји за из бор и имено ва ње по два кан ди да та са сво је те ри то ри је за чла но ве Вр хов ног су да ча сти. Ко ми си ја пра ви за јед нич ку ли сту кан ди да та и до ста вља је Скупшти ни Ко мо ре на од лу чи ва ње. О ли сти кан ди да та за чла но ве Вр хов ног су да ча сти гла са се у це ло сти. Чла но ви Вр хов ног су да ча сти иза бра ни су ако се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ле кар ске ко море Ср би је. Ман дат пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ва Вр ховног су да ча сти тра је пет го ди на, по чев од да на по ла га ња све ча не из ја ве. Члан 171. Суд ча сти пр вог сте пе на чи не пред сед ник, за ме ник пред сед ни ка и 10 чла но ва. Пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ве су да ча сти пр вог сте пе на би ра скуп шти на ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре нај ма ње 45 да на пре ис те ка ман да та. Кан ди да те за пред сед ни ка и за ме ни ка пред сед ни ка мо же предло жи ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва скуп шти не ре ги о нал не лекар ске ко мо ре. Кан ди да ту ре се, у пи са ној фор ми, до ста вља ју ко ми си ји за из бор и име но ва ње скуп шти не РЛК, ко ја пра ви ко нач ну ли сту пред ло же них кан ди да та и до ста вља је скуп шти ни ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре на од лу чи ва ње. За пред сед ни ка су да ча сти пр вог сте пе на иза бран је онај кан дидат ко ји у пр вом кру гу гла са ња осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва при сут них чла но ва скуп шти не ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Ако у пр вом кру гу гла са ња ни је дан кан ди дат не осво ји ви ше од по ло ви не гла со ва, два кан ди да та са нај ве ћим бро јем гла со ва иду у дру ги круг гла са ња. За пред сед ни ка су да ча сти пр вог сте пе на иза бран је кан ди дат ко ји у дру гом кру гу осво ји ве ћи број гла со ва при сут них чла но ва скуп штине ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. По сту пак из бо ра за ме ни ка пред сед ни ка су да ча сти пр вог сте пе на иден ти чан је по ступ ку из бо ра пред сед ни ка. Сва ки де ле гат у скуп шти ни ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре мо же да пред ло жи ко ми си ји за из бор и име но ва ње РЛК по јед ног кан ди да та за чла на су да ча сти пр вог сте пе на те РЛК. Ко ми си ја пра ви за јед нич ку ли сту кан ди да та и до ста вља је скупшти ни ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре на од лу чи ва ње. О ли сти кан ди да та за чла но ве су да ча сти пр вог сте пе на гла са се у це ло сти. Чла но ви су да ча сти пр вог сте пе на иза бра ни су ако се за то из јасни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва скуп шти не Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. Ман дат пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка и чла но ва су да ча сти пр вог сте пе на тра је пет го ди на, по чев од да на по ла га ња све ча не из ја ве. Члан 172. Ини ци ја ти ву за опо зив пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка, члана Вр хов ног су да ча сти или Вр хов ног су да ча сти у це ли ни, у пи са ној фор ми, Ко ми си ји за из бор и име но ва ње, мо же под не ти нај ма ње јед на пе ти на чла но ва Скуп шти не Ко мо ре или јед на ре ги о нал на комо ра. Скуп шти на ће се о под не тој ини ци ја ти ви из ја сни ти на пр вој седни ци ко ја сле ди по при је му ини ци ја ти ве. Пред сед ник, за ме ник пред сед ни ка, Члан или Вр хов ни суд ча сти у це ли ни опо зва ни су уко ли ко се за то из ја сни ви ше од по ло ви не при сут них чла но ва Скуп шти не Ко мо ре. У слу ча ју опо зи ва, Скуп шти на ће но ве но си о це функ ци ја у Вр ховном су ду ча сти или Вр хов ни суд ча сти у це ли ни, иза бра ти у ро ку од 30 да на од опо зи ва прет ход них, на но вој сед ни ци. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка Вр хов ног су да ча сти, до из бо ра но вог, а у скла ду са Пра ви ли ма о ра ду Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је, функ ци ју пред сед ни ка оба вља за ме ник пред сед ни ка или нај ста ри ји члан Вр хов ног Су да ча сти. Про це ду ра за опо зив пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка, чла на пр во сте пе ног су да ча сти, или пр во сте пе ног су да ча сти у це ли ни идентич на је про це ду ри за опо зив пред сед ни ка, за ме ни ка пред сед ни ка, чла на Вр хов ног су да ча сти или Вр хов ног су да ча сти у це ли ни. Ини ци ја ти ву за опо зив мо же под не ти нај ма ње јед на пе ти на члано ва скуп шти не ре ги о нал не ко мо ре или Вр хов ни суд ча сти. Ини ци ја ти ва се под но си Ко ми си ји за из бор и име но ва ње ре ги онал не ко мо ре, а од лу ку о под не тој ини ци ја ти ви до но си скуп шти на ре ги о нал не ко мо ре, са гла со ви ма ви ше од по ло ви не при сут них члано ва скуп шти не РЛК. У слу ча ју опо зи ва пред сед ни ка пр во сте пе ног су да ча сти, до из бора но вог, а у скла ду са пра ви ли ма о ра ду пр во сте пе ног су да ча сти, функ ци ју пред сед ни ка оба вља за ме ник пред сед ни ка или нај ста ри ји члан пр во сте пе ног су да ча сти. Члан 173. Пра ви ла о из бо ру и опо зи ву у овој гла ви при ме њи ва ће се до доно ше ња по себ них Пра ви ла ко ја ре гу ли ше ову ма те ри ју, а од стра не Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. 19. ЕТИЧ КИ ОД БОР Члан 174. Фор ми ра ње и са став Етич ког од бо ра уре ђу ју се по себ ном Гла вом Ста ту та: пра ви ли ма о обра зо ва њу и ра ду Етич ког од бо ра Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. 20. КО МИ СИ ЈА ЗА ПО СРЕ ДО ВА ЊЕ Члан 175. Ко ми си ју за по сре до ва ње чи не три чла на (пред сед ник и два члана) и исту би ра Скуп шти на сва ке ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре. По сло ве из сво је над ле жно сти чла но ви Ко ми си је оба вља ју на осно ву Пра ви ла о ра ду Ко ми си је за по сре до ва ње ко ји до но си Скупшти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је, као део овог ста ту та. 21. ПРЕ ЛА ЗНЕ И ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ Члан 176. Ди рек тор, чла но ви Управ ног и Над зор ног од бо ра не мо гу би ти ли ца иза бра на, по ста вље на или име но ва на на функ ци ју у др жав

76 76 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 ном ор га ну, ор га ну те ри то ри јал не ауто но ми је или ло кал не са моу пра ве, ли ца иза бра на у ор га не упра вља ња од но сно по сло ва ња ви со ко школ ских уста но ва, Срп ског ле кар ског дру штва, Дру штва ле ка ра Вој во ди не, Дру штва ле ка ра Ко со ва и Ме то хи је, удру же ња здрав стве них уста но ва и дру гих струч них удру же ња здрав стве них рад ни ка. Члан 177. Ру ко во де ћа функ ци ја у ор га ни ма Ко мо ре ни је спо ји ва са функ ци јама у по ли тич ким пар ти ја ма, о че му кан ди дат за ру ко во де ћу функ ци ју у ор га ни ма Ко мо ре при ла же пи са ну из ја ву. Члан 178. Чла но ви са зи ва Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је ко ји бу ду иза бра ни на ру ко во де ће функ ци је у Ко мо ри има ју рок од 90 да на да под не су остав ке на функ ци је на ве де не у чла но ви ма 176. и 177. овог ста ту та и о то ме пи сме но оба ве сте Скуп шти ну Ко мо ре. Уко ли ко по ме ну ти чла но ви Скуп шти не не по сту пе у скла ду са ста вом 1. овог чла на, ауто мат ски ће би ти опо зва ни са сво јих функци ја у Ко мо ри због кр ше ња од ред би За ко на о ко мо ра ма здравстве них рад ни ка, Ста ту та Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно ових пра ви ла. Члан 179. Са став ни део ових пра ви ла чи ни Од лу ка о утвр ђе ним из бор ним је ди ни ца ма за из бо ре чла но ва Скуп шти не и дру гих ор га на Ле кар ске ко мо ре Ср би је и чла но ва скуп шти не и дру гих ор га на ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра у ње ном са ста ву. XV. ПРА ВИ ЛА О РА ДУ КО МИ СИ ЈЕ ЗА ПО СРЕ ДО ВА ЊЕ 1. Оп ште од ред бе Члан 180. Пра ви ла о ра ду Ко ми си је за по сре до ва ње утвр ђу је се на чин рада, над ле жност, са став и овла шће ња Ко ми си је за по сре до ва ње на огран ку Ле кар ске ко мо ре Ср би је, као и пра ви ла по ступ ка по сре дова ња у спор ним од но си ма. У ди сци плин ским по ступ ци ма, по кре ну тим пред Су до ви ма ча сти ЛКС, по слу жбе ној ду жно сти, по сту пак по сре до ва ња (ме ди ја ци је) мо же се во ди ти ра ди ре ша ва ња спор ног од но са из ме ђу чла но ва Ко мо ре, као и из ме ђу чла но ва Ко мо ре и па ци јен та, не за ви сно од во ђе ња ди сци плин ског по ступ ка пред су до ви ма ча сти, у де лу ко ји се од но си на њи хов спор ни од нос. Члан 181. Ра ди ван суд ског ре ша ва ња спо ро ва из ме ђу чла но ва Ко мо ре, као и из ме ђу чла на Ко мо ре и па ци јен та, у ве зи са оба вља њем здравстве не де лат но сти вр ши се по сре до ва ње од стра не Ко ми си је за по сре до ва ње и Цен тра за ме ди ја ци ју, а у скла ду са од ред ба ма Зако на о ме ди ја ци ји. Стра не у спо ру мо гу спо ра зум но би ра ти по сред ни ке - ме ди ја то ре са је дин стве не ли сте ме ди ја то ра Цен тра за ме ди ја ци ју. Сва ки огра нак има сво ју Ко ми си ју за по сре до ва ње. Стран ке у по ступ ку за по сре до ва ње мо гу би ти чла но ви Ко мо ре и ко ри сни ци здрав стве них услу га. Члан 182. Стран ке мо гу сво је спо ро ве ре ша ва ти пред Ко ми си јом за по средо ва ње огран ка Ко мо ре и ЛКС, као и пред Цен тром за ме ди ја ци ју уко ли ко се прет ход но о то ме са гла се и о под не су спо ра зум ни зах тев у пи са ном об ли ку, пре по кре та ња по ступ ка пред су до ви ма ча сти и за вре ме по ступ ка пред су до ви ма ча сти, све до до но ше ња ко нач не од лу ке пред су до ви ма ча сти. Са гла сност мо ра са др жа ти и са гласност око из бо ра по сред ни ка. Чла но ви Ко мо ре су оба ве зни да при хва те спо ра зум но ре ша ва ње на ста лог спор ног од но са. Стра не се мо гу са гла си ти да у по ступ ку по сре до ва ња по ред меди ја то ра уче ству је и ко ме ди ја тор, као струч њак из од ре ђе не обла сти по сре до ва ња. 2. На чин ра да Ко ми си је за по сре до ва ње Члан 183. Ко ми си ја за по сре до ва ње огран ка Ко мо ре и Ле кар ске ко мо ре Ср би је мо же по сре до ва ти са мо о пи та њу ко је пред њу из не су странке спо ра. Спо ра зум ко ји стран ке пот пи шу пред Ко ми си јом за по сре до ва ње огран ка Ко мо ре и Ле кар ске ко мо ре Ср би је има пре ма стран ка ма ка рак тер ван суд ског по рав на ња, те стран ке не мо гу по истом пита њу по кре та ти по сту пак пред су дом ча сти и ре дов ним су до ви ма, из у зев уко ли ко обе или јед на од стра на ко ја је пот пи са ла спо ра зум у по ступ ку по сре до ва ња не по шту је пот пи са ни спо ра зум, у ро ку ко ји је де фи ни сан спо ра зу мом. Члан 184. Се ди шта ко ми си ја за по сре до ва ње огран ка на ла зе се у се ди штима огра на ка Ко мо ре. 3. Са став Ко ми си ја за по сре до ва ње Члан 185. Ко ми си је за по сре до ва ње Ко мо ре са сто ји се од пред сед ни ка и два чла на, с тим да уко ли ко је чи не чла но ви Ко мо ре исти не мо гу би ти чла но ви ор га на Ко мо ре, из у зев чла но ва Скуп шти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Ман дат чла но ва Ко ми си је за по сре до ва ње ЛКС је че ти ри го ди не и мо же би ти по но вљен ви ше пу та. Члан 186. Из вр шни од бор огран ка Ко мо ре и Управ ни од бор Ле кар ске ко море Ср би је мо же од ре ди ти и ди пло ми ра ног прав ни ка са по ло же ним пра во суд ним ис пи том за пру жа ње прав но тех нич ке по мо ћи Ко миси ји за по сре до ва ње огран ка Ко мо ре и Ле кар ске ко мо ре Ср би је, од но сно по сло ве из до ме на струч не слу жбе Ко ми си је за по сре дова ње огран ка Ко мо ре и Ле кар ске ко мо ре Ср би је мо же пре не ти у над ле жност сво јих струч них слу жби. 4. По кре та ње по ступ ка по сре до ва ња Члан 187. По сту пак по сре до ва ња по кре ће се под но ше њем спо ра зум ног или по је ди нач ног зах те ва за по кре та ње по ступ ка по сре до ва ња Ко ми сији за по сре до ва ње огран ка Ко мо ре или Ко ми си ји за по сре до ва ње Ле кар ске ко мо ре Ср би је или Цен тру за ме ди ја ци ју. У зах те ву се на во де сле де ћи по да ци: име на стра на ка спо ра; по да ци о ме ђу соб ном спо ру. Уко ли ко зах тев из ста ва 1. овог чла на ни су под не ле стра не спо разум но, струч на слу жба огран ка Ко мо ре ће упу ти ти при мље ни зах тев дру гој стра ни у спо ру уз упо зо ре ње да мо же у ро ку од 8 да на од да на при је ма зах те ва оба ве сти ти Ко ми си ју за по сре до ва ње огран ка Ко мо ре да при хва та ре ша ва ње спо ра пред њом, и та да се сма тра да је под нет спо ра зум ни зах тев, а уко ли ко у на ве де ном ро ку стра на у спо ру не од го во ри на упу ћен зах тев сма тра се да је пред лог за по сре до ва ње од би јен. 5. Спро во ђе ње по ступ ка Члан 188. Стра не у спо ру мо гу да се спо ра зу ме ју о на чи ну спро во ђе ња поступ ка, а ако не Ко ми си ја за по сре до ва ње ће спро ве сти по сту пак по сре до ва ња на на чин ко ји сма тра да је од го ва ра ју ћи, има ју ћи у ви ду окол но сти спор ног од но са, ин те ре се ко је стра не же ле да оства ре, уз по што ва ње на че ла хит но сти. Ко ми си ја за по сре до ва ње мо же да во ди за јед нич ке или одвоје не раз го во ре са стра на ма, као и да уз са гла сност јед не стра не дру гој пре не се и пре до чи пред ло ге и ста во ве о по је ди ним пи тањи ма.

77 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 77 Уко ли ко стран ке при хва те пред лог, са ста вља се спо ра зум ко ји стран ке пот пи су ју и ова кав спо ра зум стра на ка има ка рак тер по равна ња у ван суд ском по ступ ку. Чла но ви Ко ми си је за по сре до ва ње су ду жни да у по ступ ку посре до ва ња по сту па ју не у трал но, без ика квих пред ра су да у по гле ду стра на у спо ру и пред ме та спо ра, без на ме та ња ре ше ња. Уко ли ко стра не у спо ру по спор ном пи та њу не по стиг ну спо ра зум, по сту пак по сре до ва ња се окон ча ва кон ста то ва њем да по сре до ва ње ни је ус пе ло, за кључ ком. Уз са гла сност стра на у спо ру по сту пак по сре до ва ња у име Ко миси је за по сре до ва ње из чла на 181. овог ста ту та мо же вр ши ти Цен тар за ме ди ја ци ју при Ми ни стар ству прав де, уз од го ва ра ју ћу на кна ду ко ју пла ћа ју стра не у по ступ ку у јед на ким из но си ма. 6. Окон ча ње по ступ ка Члан 189. По сту пак по сре до ва ња се окон ча ва пред Ко ми си јом за по сре дова ње или пред Цен тром за ме ди ја ци ју, у ро ку од 90 да на од да на под но ше ња зах те ва. По сту пак по сре до ва ња се окон ча ва: 1) за кљу чи ва њем спо ра зу ма, 2) од лу ком да се по сту пак об у ста вља, јер да љи по сту пак ни је оправ дан, 3) из ја вом стра не о од у ста ја њу од да љег по ступ ка. Спо ра зум из ме ђу стра на ка не сме би ти про ти ван јав ном по рет ку, до брим оби ча ји ма и мо ра лу. У по ступ ку пред Ко ми си јом за по сре до ва ње огран ка ко мо ре приме њу ју се углав ном на че ла За ко на о по сре до ва њу - ме ди ја ци ји, као што су на че ло до бро вољ но сти, на че ло јед на ко сти и рав но прав но сти стра на, на че ло по вер љи во сти и на че ло хит но сти, уко ли ко овим стату том ни је дру га чи је од ре ђе но. 7. За ста ре лост по кре та ња по ступ ка пред Ко ми си јом за по сре до ва ње Члан 190. По кре та ње по ступ ка по сре до ва ња пред Ко ми си јом за по сре до вање за ста ре ва ис те ком јед не го ди не од учи ње не по вре де. По кре та њем по ступ ка по сре до ва ња пред Ко ми си јом за по средо ва ње или Цен тром за ме ди ја ци ју за ста ре лост се пре ки да пред су до ви ма ча сти. Од ред бе ових Пра ви ла при ме њу ју се на по вре де учи ње не од да на до но ше ња За ко на о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка. 8. Тро шко ви по ступ ка по сре до ва ња Члан 191. Сва ка стра на у по ступ ку сно си сво је тро шко ве пред Ко ми си јом за по сре до ва ње, или пред Цен тром за ме ди ја ци ју, уко ли ко се стране Спо ра зу мом дру га чи је не до го во ре, у скла ду са тро шков ни ком Цен тра за ме ди ја ци ју. XVI. ПРА ВИ ЛА О РА ДУ СУ ДО ВА ЧА СТИ 1. Оп ште од ред бе Члан 192. Пра ви ли ма о ра ду Су до ва ча сти (у да љем тек сту: Пра ви ла) утврђу је се ор га ни за ци ја, на чин ра да, над ле жност, ток по ступ ка пред Су до ви ма ча сти пр вог и дру гог сте пе на Ле кар ске ко мо ре Ср би је (у да љем тек сту: Ко мо ра), ме ре ко је се из ри чу за ди сци плин ске по вреде утвр ђе не За ко ном о ко мо ра ма здрав стве них рад ни ка и Ста ту том Ле кар ске ко мо ре Ср би је, као и прав ни ле ко ви. Члан 193. Су до ви ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је су ор га ни Ле кар ске ко море Ср би је ко ји вр ше сво је функ ци је утвр ђе не За ко ном и Ста ту том Ле кар ске ко мо ре Ср би је, тј. овим пра ви ли ма. Су до ви ча сти су у вр ше њу сво је функ ци је са мо стал ни и не за висни и су де на осно ву За ко на, Ста ту та ЛКС, Ко дек са про фе си о нал не ети ке ЛКС и ових пра ви ла. Су до ви ча сти се обра зу ју као: 1) Су до ви ча сти при Ре ги о нал ним ле кар ским ко мо ра ма, као судо ви ча сти пр вог сте пе на и 2) Вр хов ни суд ча сти на ни воу Ле кар ске ко мо ре Ср би је, као суд ча сти дру гог сте пе на. Суд ча сти пр вог сте пе на, има се ди ште у се ди шту огран ка Ко море, од но сно у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Кра гу јев цу, Ни шу и Ко сов ској Ми тро ви ци. Вр хов ни суд ча сти, као Суд ча сти дру гог сте пе на, има се ди ште у се ди шту Ко мо ре, од но сно у Бе о гра ду. Члан 194. Суд ча сти из чла на 193. Ста ту та утвр ђу је по вре ду про фе си о нал не ду жно сти и/или угле да чла на Ко мо ре, на осно ву спро ве де ног поступ ка за утвр ђи ва ње ди сци плин ске од го вор но сти чла на Ле кар ске ко мо ре Ср би је. 2. Ди сци плин ска од го вор ност Члан 195. По вре де про фе си о нал не ду жно сти и/или угле да чла на Ко мо ре по сто је ако члан Ко мо ре сво јим чи ње њем или не чи ње њем: 1) по сту па у су прот но сти са од ред ба ма за ко на ко јим се уре ђу је здрав стве на за шти та и за ко на ко јим се уре ђу је здрав стве но оси гура ње у пру жа њу здрав стве не за шти те па ци јен ти ма; 2) по вре ди етич ки ко декс ЛКС; 3) оба вља здрав стве ну де лат ност не струч но, од но сно у су протно сти са са вре ме ним до стиг ну ћи ма ме ди цин ске на у ке и прак се, или ако на чи ни струч ну гре шку; 4) сво јим по на ша њем пре ма па ци јен ти ма, дру гим чла но ви ма комо ре или тре ћим ли ци ма по вре ди углед про фе си је; 5) у оба вља њу здрав стве не де лат но сти зло у по тре би сред ства здрав стве ног оси гу ра ња; 6) не ис пу ња ва оба ве зе чла на ко мо ре утвр ђе не за ко ном, ста ту том и дру гим оп штим ак ти ма ко мо ре. Кри вич на или пре кр шај на од го вор ност, од но сно од го вор ност члана ко мо ре из рад ног од но са код по сло дав ца, не ис кљу чу је ди сциплин ску од го вор ност чла на ко мо ре по овом ста ту ту те се сви ови по ступ ци мо гу па ра лел но во ди ти. По вре де про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на Ко мо ре Судо ви ча сти кла си фи ку ју се као: ла ке и те шке по вре де и ква ли фи ку ју се сра змер но те жи ни учи ње не по вре де про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на Ко мо ре и те жи ни на ста ле по сле ди це у сва ком кон крет ном слу ча ју. Члан 196. Пред Су дом ча сти мо же да од го ва ра са мо члан Ле кар ске Ко мо ре Ср би је, ко ји је упи сан у Име ник чла но ва Ле кар ске ко мо ре Ср би је, а ко ји се во ди у еви ден ци ји Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре на чи јој те ри то ри ји има пре би ва ли ште. Члан 197. У по ступ ку пред Су дом ча сти при ме њу ју се од ред бе За ко на о оп штем управ ном по ступ ку (у да љем тек сту: ЗУП) у по гле ду усме не рас пра ве, до ка зи ва ња, до ста вља ња за пи сни ка, ис кљу че ња јав но сти као и на че ла ЗУП-а, као што су на че ло за ко ни то сти, на че ло исти не, на че ло оце не до ка за, на че ло са мо стал но сти у ре ша ва њу, уко ли ко Ста ту том, тј. овим пра ви ли ма ни је дру га чи је од ре ђе но. Члан 198. Сви уче сни ци у по ступ ку пред Су дом ча сти као и чла но ви Ко мо ре, ор га ни, те ла и ор га ни за ци о ни об ли ци Ко мо ре су ду жни да Су до ви ма ча сти до ста вља ју ак те, спи се, по дат ке и оба ве ште ња ко ји су по требни у по ступ ку од лу чи ва ња пред Су дом ча сти.

78 78 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 Чла но ви Ко мо ре су ду жни, по зах те ву Су да, да до ста ве на увид по треб на до ку мен та за по тре бе по ступ ка. За по тре бе во ђе ња по ступ ка и утвр ђи ва ња до ка за, Су до ви ча сти су овла шће ни да од ре дов них су до ва, др жав них ор га на, при вред них дру шта ва, уста но ва, и свих прав них и фи зич ких ли ца тра же, ак те, спи се, по дат ке и оба ве ште ња. Члан 199. О свом ра ду Су до ви ча сти из ве шта ва ју Скуп шти ну Ко мо ре и подно се јој го ди шњи из ве штај. Члан 200. Ма те ри јал не и дру ге усло ве за рад пр во сте пе ног Су да ча сти обезбе ђу ју Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре пред ко ји ма се по сту пак во ди, а усло ве за рад Вр хов ног су да ча сти, обез бе ђу је Ле кар ска ко мо ра Ср би је. 3. Гра ни це рас пра ве пред Су дом ча сти Члан 201. Суд ча сти вр ши рас пра ву на осно ву при ло же них до ка за, у гра ница ма зах те ва за по кре та ње ди сци плин ског по ступ ка, па зе ћи по службе ној ду жно сти на над ле жност, до пу ште ност и бла го вре ме ност. Члан 202. Ка да Суд ча сти утвр ди да ни је ме сно над ле жан да во ди посту пак по од ред ба ма ових пра ви ла, огла си ће се не на дле жним и пред мет про сле ди ти Су ду ча сти ме сно над ле жном за во ђе ње по ступ ка. Кад Суд ча сти утвр ди да је пред лог за по кре та ње по ступ ка поднет од нео вла шће ног ли ца или да пред лог ни је до пу штен, јер ни је пред мет рас пра ве пред Су дом ча сти или ка да је не бла го вре ме но под нет пред лог за по кре та ње по ступ ка, или је зах те ва ни до ку менат ко ји има сна гу до ка за сти гао Су ду по ис те ку ро ка, ре ше њем ће об у ста ви ти по сту пак. На ре ше ње из ст. 1. и 2. овог чла на до зво ље на је жал ба пред седни ку Вр хов ног су да ча сти у ро ку од 8 да на од да на при је ма ре ше ња пре по чет ка јав не рас пра ве. 4. Јав ност усме не рас пра ве Члан 203. Усме на рас пра ва је по пра ви лу јав на. Пред сед ник Су да ча сти мо же сво јим обра зло же ним за кључ ком, по слу жбе ној ду жно сти, ис кљу чи ти јав ност са це ле рас пра ве, или са мо јед ног де ла ако то зах те ва ју раз ло зи мо ра ла или јав не безбед но сти као и ра ди за шти те др жав не, вој не, слу жбе не, по слов не, про фе си о нал не или на уч не тај не. Зах тев за ис кљу че ње јав но сти са це ле рас пра ве или јед ног њеног де ла мо же под не ти и под но си лац пред ло га или члан Ко мо ре про тив ко га се по сту пак пред Су дом ча сти во ди. Зах тев се под но си пред сед ни ку Су да ча сти. Про тив ре ше ња пред сед ни ка Су да ча сти ко јим ис кљу чу је јав ност са рас пра ве пред Су дом ча сти или зах тев за ис кљу че ње јав но сти од би ја ни је до зво ље на жал ба. У по ступ ку пред Су дом ча сти у ко ме је ис кљу че на јав ност, учесни ци у по ступ ку ду жни су да чу ва ју као тај ну све оно што до зна ју као уче сни ци у овом по ступ ку пред Су дом ча сти. У по ступ ку пред Су дом ча сти увек ће би ти ис кљу че на јав ност због ин те ре са де це и ма ло лет них ли ца и у том слу ча ју јав ност ће би ти ис кљу че на по слу жбе ној ду жно сти. На све што ни је пред ви ђе но у по гле ду ис кљу че ња јав но сти са јав не рас пра ве Ста ту том тј. овим пра ви ли ма, сход но се при ме њу ју од ред бе чл и 141. ЗУП-а. 5. Над ле жност и са став Су да ча сти Члан 204. У по ступ ку пред Су дом ча сти над ле жан Суд пр вог сте пе на је Суд ча сти пре ма ме сту учла ње ња чла на Ко мо ре, од но сно пре ма преби ва ли шту чла на Ко мо ре. Члан 205. У слу ча је ви ма ка да ка да се не мо же фор ми ра ти Ве ће пред прво сте пе ним су дом ча сти за про це су и ра ње у кон крет ном слу ча ју, јер по сто је раз ло зи за из у зе ће су ди ја то га су да ча сти или по сто је објек тив ни раз ло зи ко ји оне мо гу ћа ва ју том су ду ча сти да за поч не или на ста ви по сту пак, на зах тев пред сед ни ка од но сног пр во сте пе ног су да ча сти или ка да се по сту пак не мо же за по че ти из оправ да них, објек тив них раз ло га, на пред лог Етич ког од бо ра Ле кар ске ко море Ср би је, пред сед ник Вр хов ног су да ча сти, мо же ова кав пред мет про сле ди ти дру гом пр во сте пе ном су ду ча сти на да љу над ле жност или мо же и сам ре ше њем од ре ди ти су ди ју ис тра жи те ља из дру гог пр во сте пе ног су да ча сти, од но сно фор ми ра ти Ве ће за во ђе ње поступ ка у том пред ме ту, а ко је је са ста вље но од су ди ја пр во сте пе них су до ва ча сти дру гих ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. Члан 206. Уко ли ко се јед на при ја ва од но си на ви ше чла но ва Ко мо ре ко ји су упи са ни у Име ник Ле кар ске ко мо ре Ср би је, али у еви ден ци ја ма ко је се во де код раз ли чи тих РЛК, пред сед ник Вр хов ног Су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је ре ше њем мо же од ре ди ти во ђе ње об је ди ње ног по ступ ка пред са мо јед ним пр во сте пе ним Су дом. Члан 207. Суд ча сти пр вог сте пе на су ди у тро чла ном Ве ћу ко је чи не председ ник Ве ћа и дво је су ди ја, ко је од ре ђу је пред сед ник Су да сво јим ре ше њем. Суд ча сти пр вог сте пе на има пред сед ни ка, за ме ни ка пред седни ка и 10 чла но ва. Члан 208. За по тре бе пр во сте пе ног Су да ча сти фор ми ра се струч на слу жба Су да ча сти, ко ја ис пи ту је ис пу ње ност фор мал них усло ва пред ло га за по кре та ње по ступ ка пред пр во сте пе ним Су дом ча сти и пру жа прав ну, тех нич ку и ад ми ни стра тив ну по моћ пред сед ни ку Су да и суди ја ма - чла но ви ма Ве ћа. Члан 209. Пред сед ник пр во сте пе ног Су да ча сти од ре ђу је из ре до ва пр во степе ног Су да ча сти су ди ју ко ји спро во ди ис тра жне рад ње и утвр ђу је по сто ја ње осно ва но сти сум ње за по кре та ње по ступ ка пред пр восте пе ним су дом ча сти и ко ји при су ству је сед ни ца ма Ве ћа, ка ко на глав ној рас пра ви, та ко и на не јав ним сед ни ца ма Ве ћа. Пред сед ник Су да ча сти мо же, ка да се за то ука же по тре ба, да при су ству је сед ни ца ма Ве ћа тог Су да, а мо же и по зва ти на разго вор стран ке у по ступ ку ра ди не по сред ни јег уви да у чи ње нич но ста ње пред ме та. Члан 210. О жал би про тив од лу ке Су да ча сти пр вог сте пе на ре ша ва Вр хов ни суд ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Вр хов ни суд ча сти, као Суд ча сти дру гог сте пе на чи не пред сед ник, за ме ник пред сед ни ка ко ји за ме њу је пред сед ни ка Су да у слу ча ју ње го ве спре че но сти и од сут но сти и 15 чла но ва, ува жа ва ју ћи равно прав ну за сту пље ност ре ги о нал них ко мо ра и др жав не и при ват не прак се. Вр хов ни суд ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је су ди у Ве ћу од пе то ро су ди ја Вр хов ног су да ча сти, од ко јих је је дан пред сед ник Ве ћа и ко је би ра пред сед ник Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Члан 211. Пред сед ник Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је из саста ва су ди ја Вр хов ног су да ча сти ре ше њем од ре ђу је су ди ју из вести о ца ко ји, по ред ис пи ти ва ња ис пу ње но сти фор мал них усло ва за во ђе ње по ступ ка, струч но ана ли зи ра спи се пред ме та и при пре ма пред лог за раз ма тра ње и од лу чи ва ње пред Ве ћем Вр хов ног су да ча сти. Члан 212. Вр хов ни суд ча сти фор ми ра струч ну слу жбу Вр хов ног су да ча сти ко ја му пру жа прав ну, тех нич ку и ад ми ни стра тив ну по моћ. Члан 213. Пред сед ни ци, за ме ни ци пред сед ни ка, су ди је Су до ва ча сти би ра ју се на 5 го ди на, од мо мен та да ва ња све ча не из ја ве.

79 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 79 По из вр ше ном из бо ру, пред сед ни ци, за ме ни ци пред сед ни ка и чла но ви - су ди је да ју све ча ну из ја ву пред ди рек то ром Ле кар ске комо ре Ср би је и Скуп шти ном Ле кар ске ко мо ре Ср би је. Текст све ча не из ја ве гла си: Из ја вљу јем да ћу се у свом ра ду при др жа ва ти Уста ва, За ко на и ака та Ле кар ске ко мо ре Ср би је и да ћу по ве ре ну функ ци ју вр ши ти са ве сно и не при стра сно. Члан 214. Пред сед ни ци, за ме ни ци и су ди је Су до ва ча сти не мо гу би ти председ ни ци, пот пред сед ни ци и чла но ви: Управ ног од бо ра ЛКС, Етич ког од бо ра ЛКС, Над зор них од бо ра ЛКС и РЛК, Ко ми си ја за по средо ва ње, ди рек тор и по моћ ни ци ди рек то ра ЛКС и пред сед ни ци и пот пред сед ни ци Ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. 6. Из у зе ће су ди ја Су до ва ча сти Члан 215. Пред сед ник Су да ча сти, за ме ник пред сед ни ка или су ди ја Су да ча сти не мо же вр ши ти ду жност, од но сно су ди ти у Ве ћу пред Су дом ча сти: 1) ако је оште ћен рад њом чла на Ко мо ре про тив ко га се во ди по сту пак; 2) ако му је члан Ко мо ре из тач ке 1. овог чла на, или ње гов пуно моћ ник брач ни друг или бив ши брач ни друг или срод ник по кр ви у пра вој ли ни ји до би ло ког сте пе на, у по боч ној ли ни ји до че твр тог сте пе на, а по та зби ни до дру гог сте пе на; 3) ако је са чла ном Ко мо ре из тач ке 1. овог чла на или ње го вим пу но моћ ни ком у од но су ста ра о ца, ста ра ни ка, усво ји о ца, усво је ни ка, хра ни о ца или хра ње ни ка; 4) ако је у истом пред ме ту са слу шан као све док или ве штак; 5) ако је спро вео ис тра жне рад ње, или је од лу чи вао у пр вом степе ну; 6) ако је за по слен у истом прав ном ли цу као и члан Ко мо ре против ко га се во ди по сту пак; 7) ако по сто је дру ге окол но сти ко је иза зи ва ју сум њу у ње го ву не при стра сност. Члан 216. Пред сед ник су да ча сти, од но сно су ди ја чим са зна да по сто ји раз лог за из у зе ће, или обра зло же ни зах тев за из у зе ће под не се ли це ко је под не ло пред лог за по кре та ње по ступ ка или члан Ко мо ре про тив ко га се по сту пак во ди, уз на во ђе ње окол но сти због ко јих се сма тра да по сто ји не ки од осно ва за из у зе ће, ду жан је да пре кине сва ки рад на том пред ме ту и да о то ме оба ве сти пред сед ни ка Скуп шти не Ко мо ре од но сно пред сед ни ка Су да. Пред сед ник Су да ча сти ре ша ва о зах те ву за из у зе ће за ме ни ка пред сед ни ка Су да ча сти и су ди ја Су да ча сти, а пред сед ник Скупшти не Ле кар ске ко мо ре Ср би је ре ша ва о зах те ву за из у зе ће председ ни ка Су до ва ча сти. Члан 217. Про тив од лу ке ко јом се зах тев за из у зе ће усва ја или од би ја ни је до зво ље на жал ба. Од ред бе о из у зе ћу су ди ја при ме њу ју се и на ве шта ке и за писни ча ре. 7. По сту пак пред су дом ча сти По кре та ње по ступ ка Члан 218. Су ди ја ко ји је спро во дио ис тра жне рад ње мо же по кре ну ти дисци плин ски по сту пак пред Су до ви ма ча сти на пред лог па ци јен та, од но сно оште ће ног ли ца или по слу жбе ној ду жно сти, на пред лог Скуп шти не Ко мо ре, Управ ног од бо ра Ко мо ре, Над зор ног од бо ра Ко мо ре, ди рек то ра Ко мо ре и Етич ког од бо ра Ко мо ре. По сту пак пред Су до ви ма ча сти по слу жбе ној ду жно сти ће би ти по кре нут ако се на осно ву чи ње ни ца до ко јих Ко мо ра до ђе из приту жби гра ђа на или из дру гих окол но сти по сум ња да је ле кар - члан Ко мо ре из вр шио по вре ду про фе си о нал не ду жно сти или угле да члана Ко мо ре, а сход но од ред ба ма овог ста ту та. Пред лог за по кре та ње по ступ ка пред Су дом ча сти стран ка мо же под не ти Су ду ча сти, у пи сме ном об ли ку и та кав пред лог мо ра да са др жи: на зив ор га на пред ко јим се во ди по сту пак; име и пре зи ма ле ка ра про тив ко га се во ди по сту пак; по дат ке о за по сле њу ле ка ра; вре ме и ме сто из вр ше ња по вре де; чи ње ни це и окол но сти нео п ход не да се по вре да од ре ди и ква ли фи ку је; до ка зе ко ји ма се пот кре пљу ју на во ди из при ја ве, као и пред ло ге ко је до ка зе тре ба из ве сти пред Су дом ча сти; као и пред лог да се ле кар про гла си од го вор ним. 8. По ку шај мир ног ре ше ња спор ног од но са Члан 219. У слу ча је ви ма ка да је до ста вљен пред лог за по кре та ње по ступ ка пред Су дом ча сти, струч на слу жба Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре или Ле кар ске ко мо ре Ср би је или струч не слу жбе при Су до ви ма ча сти упу ти ће стра не у овом по ступ ку на мо гућ ност ре ша ва ња спор ног од но са пред Ко ми си јом за по сре до ва ње или пред Цен тром за ме дија ци ју, а у скла ду са Пра вил ни ком о ра ду Ко ми си је за по сре до ва ње Ле кар ске ко мо ре Ср би је. 9. Прет ход ни по сту пак Члан 220. Пред лог за по кре та ње по ступ ка до ста вља се пред сед ни ку Суда ча сти РЛК, а струч на слу жба Су да ча сти ис пи ту је ис пу ње ност фор мал них усло ва за во ђе ње по ступ ка пред Су дом ча сти и уко ли ко утвр ди да пред лог за по кре та ње по ступ ка не са др жи све по треб но да би се на осно ву ње га по сту па ло, мо же тра жи ти од под но си о ца пред ло га да до пу ни или ис пра ви пред лог у ро ку од 8 да на, те да уко ли ко исти не по сту пи у оста вље ном ро ку има се сма тра ти да је од пред ло га од у стао о че му ће пред сед ник Су да ча сти РЛК до не ти ре ше ње. Ако је пред лог под не ла нео вла шће на осо ба или осо ба ко ја не ма прав ни ин те рес за во ђе ње по ступ ка или је пред лог не до пу штен, јер ни је пред мет рас пра ве пред Су дом ча сти или је пред лог небла го вре мен, ре ше њем ће пред сед ник Су да ча сти РЛК од ба ци ти под не ти пред лог. Пред сед ник Су да ча сти РЛК, ко ме је до ста вљен пред лог за покре та ње по ступ ка ду жан је у ро ку од 30 да на да до не се ре ше ње ко јим се или кон ста ту је да су ис пу ње ни фор мал ни усло ви за во ђе ње по ступ ка пред Су дом ча сти или ре ше ње ко јим се пред лог за во ђе ње по ступ ка пред су дом ча сти од ба цу је, уко ли ко ни су ис пу ње ни формал ни усло ви за во ђе ње по ступ ка. Про тив ре ше ња за по сто ја ње или не по сто ја ње фор мал них услова за по кре та ње по ступ ка ни је до зво ље на жал ба и исто се сма тра ко нач ним. Осно ва ност сум ње Члан 221. Осно ва ност сум ње за по сто ја ње по вре де про фе си о нал не ду жности и/или угле да чла на Ко мо ре и по кре та ње по ступ ка пред Су дом ча сти утвр ђу је је дан од су ди ја Су да ча сти РЛК, ко ји је од стра не пред сед ни ка пр во сте пе ног Су да ча сти од ре ђен и ко ји је ду жан да спро ве де ис тра жне рад ње ко је про из и ла зе из при ту жби гра ђа на из под не тог пред ло га или дру гих окол но сти и чи ње ни ца у ве зи са сва ким слу ча јем по на о соб, ка ко би утвр дио оправ да ност пред лога, од но сно оправ да ност по кре та ња ди сци плин ског по ступ ка пред Су дом ча сти, ко ји ће у слу ча ју осно ва но сти исти фор му ли са ти као зах тев за по кре та ње ди сци плин ског по ступ ка и ко ји ће тај зах тев за сту па ти на глав ној рас пра ви. По до би ја њу пред ло га, за ко ји је су ди ја ко ји је спро вео ис тра жне рад ње, уз по моћ струч не слу жбе Су да ча сти кон ста то вао ис пу њење фор мал них усло ва за во ђе ње по ступ ка, овај су ди ја од ре ђен да спро ве де ис тра жне рад ње ду жан је да оце ни да ли по сто ји основ пред ло га и да ли су обез бе ђе ни ма те ри јал ни до ка зи. Су ди ја, ко ји спро во ди ис тра жне рад ње, мо ра про ве ри ти све чиње ни це, на во де и до ка зе и у том сми слу тра жи ти пи сме ну из ја ву од ле ка ра - чла на Ко мо ре про тив ко га је под нет пред лог за во ђе ње

80 80 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012 по ступ ка пред Су дом ча сти, од по сло дав ца где је овај члан Ко мо ре за по слен, као и дру гих ли ца за ко је се прет по ста вља да има ју сазна ња у ве зи са пред ме том при ја ве. Чла ну Ко мо ре про тив ко га је под нет пред лог за во ђе ње по ступка пред Су дом ча сти, до ста вља се при ме рак пред ло га за во ђе ње по ступ ка пред Су дом ча сти, са по зи вом да се у ро ку од 8 да на на исти пи сме ним пу тем из ја сни, са упо зо ре њем да ће се по сту пак спро ве сти и без ње го ве пи сме не из ја ве. Члан 222. У ро ку од 30 да на, од да на при је ма пред ло га Су ди ја, ко ји је спровео ис тра жне рад ње и ис пи тао осно ва ност под не тог пред ло га, доне ће: 1) обра зло же но ре ше ње ко јим кон ста ту је да је пред лог за по крета ње по ступ ка пред Су дом ча сти оправ дан и пред лог про сле ди ти Су ду ча сти, ко ји се има сма тра ти зах те вом или 2) обра зло же но ре ше ње да је пред лог за по кре та ње по ступ ка пред су дом ча сти нео сно ван. Про тив ре ше ња из прет ход ног ста ва овог чла на до не тог од стра не су ди је од ре ђе ног за спро во ђе ње ис тра жних рад њи, а о осно ва ности или нео сно ва но сти под не тог пред ло га, мо же се под не ти жал ба пред сед ни ку Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је у ро ку од 8 да на, од да на при је ма ре ше ња. Жал бу мо гу под не ти: под но си лац пред ло га за по кре та ње по ступ ка или ле кар члан Ко мо ре про тив ко га је под нет пред лог за по крета ње по ступ ка. Пред сед ник Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је ду жан је да ре ше њем по жал би из прет ход ног ста ва овог чла на од лу чи у ро ку од 8 да на од да на при је ма жал бе и ње го ва од лу ка је ко нач на би ло да жал бу усво ји, од би је или од ба ци. 10. По сту пак пред Су дом ча сти Члан 223. По сту пак се сма тра за по че тим до ста вља њем пред сед ни ку Су да ча сти, пи сме ног зах те ва за по кре та ње по ступ ка пред Су дом ча сти од стра не су ди је ко ји је спро вео ис тра жне рад ње и ко ји је утвр дио осно ва ност под не тог пред ло га. До ста вља ње Члан 224. До ста вља ње пи сме на (од лу ка су да, по зи ва и др.) чла на Ко мо ре про тив ко га се во ди по сту пак вр ши се пи сме ним пу тем пре по ру че ном по штом на адре су пре би ва ли шта или за по сле ња чла на Ко мо ре или пу но моћ ни ку чла на Ко мо ре про тив ко га се во ди по сту пак. У слу ча ју не у спе лог до ста вља ња, пи сме но се има сма тра ти до ставље ним ис те ком ро ка од 8 да на од да на ис ти ца ња на огла сној та бли Ре ги о нал не ле кар ске ко мо ре, пред чи јим Су дом се по сту пак во ди. 11. Глав на рас пра ва Члан 225. Члан Ко мо ре про тив ко га је по кре нут ди сци плин ски по сту пак мора би ти пи сме но оба ве штен о да ту му и ме сту одр жа ва ња рас пра ве пред Су дом ча сти и на зна че њем чла на за ко на, Ста ту та, од но сно Пра ви ла о ра ду су до ва ча сти и Ко дек са про фе си о нал не ети ке и на осно ву ко јег се те ре ти за по вре ду про фе си о нал не ду жно сти и/или угле да чла на Ко мо ре. По зив за одр жа ва ње рас пра ве пред Су дом ча сти мо ра би ти уручен стран ка ма у по ступ ку нај ма ње 8 да на пре одр жа ва ња рас пра ве пред Су дом ча сти. По зив чла ну Ко мо ре про тив ко га је по сту пак по кре нут мо ра да са др жи и: по у ку о ње го вом пра ву да у по ступ ку има бра ни о ца, као и да се рас пра ва мо же одр жа ти и без ње го ве при сут но сти. Члан 226. У при пре ми рас пра ве пред Су дом ча сти пред сед ник овог Су да ча сти ће по слу жбе ној ду жно сти ре ше њем об у ста ви ти ди сци плински по сту пак уко ли ко: 1) је под но си лац зах те ва од у стао од зах те ва за по кре та ње ди сциплин ског по ступ ка, пре не го што је рас пра ва по че ла; 2) ако је по сту пак во ђен без зах те ва овла шће ног под но си о ца зах те ва; 3) ако је члан Ко мо ре про тив ко га је под нет зах тев за исто де ло већ ко нач ном од лу ком су да ча сти про гла шен од го вор ним, осло бођен од од го вор но сти или је по сту пак про тив ње га ко нач но об у стављен; 4) ако су стран ке у по ступ ку по сти гле спо ра зум у по ступ ку пред Ко ми си јом за по сре до ва ње. У овом слу ча ју ди сци плин ски по сту пак се мо же во ди ти по слу жбе ној ду жно сти. На ре ше ње пред сед ни ка Су да ча сти о об у ста ви по ступ ка до звоље на је по себ на жал ба пред сед ни ку Вр хов ног Су да ча сти Ле карске ко мо ре Ср би је, а у ро ку од 8 да на од да на при је ма ре ше ња о об у ста ви по ступ ка. Члан 227. Рас пра ви при су ству ју ли ца ко ја су по зва на: Су ди ја ко ји је спрово дио ис тра жне рад ње, ли це ко је је под не ло при ја ву (у свој ству оште ће ног), ле кар члан Ко мо ре про тив ко га се во ди по сту пак, бра ни лац уко ли ко га има, ли ца ко ја су по зва на у свој ству све до ка, ве шта ка и др. као и дру га ли ца ко ја же ле да при су ству ју рас пра ви, уко ли ко у по ступ ку ни је ис кљу че на јав ност и у оној ме ри ко ли ко усло ви су да то до зво ља ва ју. Пред сед ник рас прав ног Ве ћа мо же из у зет но од ло жи ти ро чиште: 1) ка да ни су при сту пи ле по зва не стран ке, а пред сед ник Ве ћа оце ни да је њи хо во при су ство по треб но; 2) ако је по треб но из ве сти но ве до ка зе, а ста ње из спи са ни је до вољ но раз ја шње но. Ни је до зво ље на жал ба про тив од лу ке о од ла га њу рас пра ве. Рас пра ва се мо же одр жа ти у од су ству ле ка ра - чла на Ко море, тј. ли ца про тив ко га се по сту пак во ди, (под усло вом да је уред но по зва но, а ни је оправ да ло свој из о ста нак), а уко ли ко са рас пра ве од су ству је уред но по зван под но си лац при ја ве, а сво је од су ство не оправ да, пред сед ник Ве ћа ће ре ше њем об уста ви ти по сту пак. Про тив на пред на ве де ног ре ше ња до зво ље на је по себ на жал ба пред сед ни ку Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је, у ро ку од 8 да на од да на при је ма. Члан 228. Рас пра вом пред су дом ча сти ру ко во ди пред сед ник Ве ћа. Пред сед ник ве ћа утвр ђу је да ли су до шле све по зва не осо бе, да ли су им по зи ви уред но уру че ни и од лу чу је да ли рас пра ва мо же да се одр жи у од су ству не ких од уред но по зва них ли ца. Рас пра ва по чи ње са оп шта ва њем са ста ва Ве ћа Су да ча сти од стра не пред сед ни ка Ве ћа, кон ста то ва њем ко је од по зва них ли ца при су тан, ко је од од сут них, а по зва них ли ца свој из о ста нак оправдао и чи та њем зах те ва за по кре та ње по ступ ка. Пред сед ник Ве ћа бри не о одр жа ва њу ре да у то ку рас пра ве. Уко ли ко не ко од при сут них ли це на ру ша ва ред на сед ни ци, пред сед ник Ве ћа га мо же опо ме ну ти, што се уно си у за пи сник са глав не рас пра ве, а на кон то га, уко ли ко ли це и да ље на ста ви са на ру ша ва њем ре да, пред сед ник Ве ћа га уда ља ва из про стори је у ко јој се одр жа ва рас пра ва, што ће та ко ђе би ти уне то у овај за пи сник. Пред сед ник Ве ћа у по ступ ку пр во узи ма из ја ву од ле ка ра - чла на Ко мо ре про тив ко га се по сту пак во ди, а на кон ње го вог из ла га ња мо же му по ста вља ти пи та ња, а за тим је ду жан да до зво ли оста лим чла но ви ма Ве ћа, ди сци плин ском ту жи о цу, под но си о цу при ја ве и бра ни о цу ле ка ра чла на Ко мо ре про тив ко га се по сту пак во ди (уколи ко га има) да по ста вља ју пи та ња ле ка ру - чла ну Ко мо ре про тив ко га се во ди по сту пак. Ле кар члан Ко мо ре про тив ко га се по сту пак во ди, мо же да се из ја шња ва о свим окол но сти ма ко је га те ре те и из но си све чи ње ни це ко је му иду у ко рист и пред ла же из во ђе ње до ка за ко ји му слу же за од бра ну или мо же да се бра ни ћу та њем, а што не мо же пред ставља ти оте жа ва ју ћу окол ност.

81 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // 81 До ка зни по сту пак Члан 229. Стран ке у по ступ ку су ду жне из не ти све чи ње ни це и пред ло жи ти до ка зе на ко ји ма се за сни ва њи хов зах тев, или ко ји ма се по би ја ју на во ди из зах те ва. О пред ло зи ма стра на ка за из во ђе ње до ка за пред сед ник Ве ћа од лу чу је ре ше њем, про тив ко га ни је до зво ље на по себ на жал ба. И са мо Ве ће Су да ча сти по слу жбе ној ду жно сти мо же од ре ди ти из во ђе ње до ка за ко је стран ке ни су пред ло жи ле. Члан 230. Су ди је Ве ћа Су да ча сти су овла шће не да из вр ше уви ђај уко ли ко сма тра ју да је за утвр ђи ва ње или раз ја шње ње чи ње нич ног ста ња у по ступ ку нео п ход но не по сред но опа жа ње. Стран ке у по ступ ку мо гу при су ство ва ти уви ђа ју. О спро ве де ном уви ђа ју во ди се по се бан за пи сник. Члан 231. Су ди је су де ћег Ве ћа Су да ча сти су овла шће не да од ре де ве штаче ње ка да је то нео п ход но за утвр ђи ва ње или оце ну не ке чи ње ни це, при ба ви ти на лаз и ми шље ње од осо бе ко ја рас по ла же струч ним зна њем. Су ди је су де ћег Ве ћа Су да ча сти по слу жбе ној ду жно сти или на пред лог стран ке мо гу да од ре ђу ју из во ђе ње до ка за ве шта че њем јед ног или ви ше ве шта ка. Ве шта ци ме ди цин ске стру ке у по ступ ку пред Су до ви ма ча сти су ве шта ци са ли сте Над зор ни ка, ко ји оба вља ју струч ни над зор, а ко је би ра Скуп шти на Ле кар ске ко мо ре Ср би је, на пред лог Ре ги о нал них ле кар ских ко мо ра. У слу ча је ви ма ка да је ка да је на лаз и ми шље ње ве шта ка не ја сно или не пот пу но и ка да се на лаз и ми шље ње два или ви ше ве шта ка бит но раз ли ку ју или се по ја ви сум ња у тач ност њи хо вих ми шље ња, су де ће Ве ће Су да ча сти мо же за тра жи ти ми шље ње и ве шта че ње од на уч не или струч не ор га ни за ци је, ко ја рас по ла же струч ња ци ма, а ко ји су екс пер ти у обла сти ма у ко ји ма се ве шта че ње зах те ва. Члан 232. У спро во ђе њу до ка зног по ступ ка су де ће Ве ће Су да ча сти мо же по зи ва ти све до ке, за ко је се прет по ста вља да мо гу да да ју оба веште ња на осно ву свог не по сред ног или по сред ног опа жа ња у ве зи са учи ње ном по вре дом ле ка ра - чла на Ко мо ре про тив ко га се по ступак во ди и свим дру гим окол но сти ма у ве зи са до но ше њем од лу ке у по ступ ку пред Су дом ча сти. Ве шта ци ма и све до ци ма на кон ис пи ти ва ња од стра не пред сед ника и чла но ва Ве ћа, пи та ња мо гу по ста вља ти и под но си лац при ја ве, Су ди ја ко ји је спро во дио ис тра жне рад ње, ле кар - члан Ко мо ре про тив ко га се по сту пак во ди и ње гов бра ни лац, ка да им пред седник Ве ћа да реч. Пред сед ник Ве ћа ће на са мој рас пра ви од лу чи ти да ли ће су очи ти све до ке, ве шта ке и дру га ли ца, ко ја уче ству ју или су по зва на на глав ну рас пра ву. На све до ке и ве шта ке се при ме њу ју од ред бе из чла но ва За ко на о оп штем управ ном по ступ ку. Члан 233. На кон спро ве де ног до ка зног по ступ ка, пред сед ник Ве ћа да је реч уче сни ци ма у по ступ ку и то пр во Су ди ји ко ји је спро вео ис тра жне рад ње, под но си о цу при ја ве, бра ни о цу и на кра ју, ле ка ру - чла ну Ко мо ре про тив ко га се по сту пак во ди. На кон спро ве де ног до ка зног по ступ ка, пред сед ник Ве ћа ће об јави ти да је рас пра ва за вр ше на. 12. До но ше ње од лу ке и за пи сник Члан 234. Ка да оце ни да су раз ло зи за во ђе ње усме не јав не рас пра ве исцр пље ни, су де ће Ве ће Су да ча сти ће исту за кљу чи ти. Ве ће ће на кон то га при сту пи ти не јав ној сед ни ци Ве ћа, где ће цело куп не спи се пред ме та и све из ве де не до ка зе у пред ме ту по но во раз мо три ти и до не ти од лу ку. До но ше ње Од лу ке су де ће Ве ће Су да ча сти вр ши ве ћи ном гла со ва чла но ва Ве ћа Су да ча сти. О до но ше њу Од лу ке из ста ва 2. овог чла на во ди се по се бан запи сник, ко ји се чу ва одво је но од спи са пред ме та. Во ди се по се бан За пи сник о ве ћа њу и гла са њу ко ји пот пи су ју пред сед ник Ве ћа Су да ча сти, за пи сни чар и чла но ви Ве ћа Су да части, као и по се бан За пи сник о усме ној рас пра ви и из во ђе њу до ка за ко је пот пи су ју пред сед ник и чла но ви Ве ћа Су да ча сти, за пи сни чар, стран ке, као и оста ли уче сни ци у по ступ ку. Члан 235. По из вр ше ном ве ћа њу и гла са њу о до но ше њу Од лу ке, су де ће Веће Су да ча сти мо же об ја ви ти Од лу ку од мах или из вр ши ти об ја вљи вање Од лу ке до ста вља њем пи сме ног от прав ка стран ка ма у по ступ ку, а у ро ку од 15 да на од да на за кљу че ња глав не рас пра ве. 13. Са др жај од лу ке о из ре че ној ди сци плин ској ме ри и вр сте ме ра Члан 236. Пи сме на од лу ка о из ри ца њу ди сци плин ске ме ре са др жи кра так увод са по зи вом на прав ни основ за до но ше ње Од лу ке, из ре ку и обра зло же ње Од лу ке и по у ку о прав ном ле ку. 14. Вр сте од лу ка Члан 237. Од лу ку ко јом се зах тев за по кре та ње по ступ ка од би ја Ве ће ће из ре ћи: 1) ако је по сту пак пред Су дом ча сти во ђен без зах те ва осо бе овла шће не за во ђе ње по ступ ка; 2) ако под но си лац при ја ве од у ста не од при ја ве до за кљу че ња рас пра ве; 3) ако је већ ра ни јом ко нач ном од лу ком Су да ча сти Ко мо ре од луче но о од го вор но сти ле ка ра, а ра ди се о истом чи ње нич ном ста њу; 4) ако је на сту пи ла за ста ре лост по кре та ња или во ђе ња по ступ ка; 5) ако је по стиг нут спо ра зум пред Ко ми си јом за по сре до ва ње или пред Цен тром за ме ди ја ци ју, до мо мен та ко нач но сти Од лу ке Су да ча сти, а по сту пак пред Су дом ча сти ни је во ђен по слу жбе ној ду жно сти. Члан 238. Од лу ку ко јом се ле кар осло ба ђа од го вор но сти Ве ће ће из ре ћи: 1) ако је де ло за ко је се ле кар те ре ти не пред ста вља по вре ду про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на ко мо ре из чла на 65. ових пра ви ла; 2) ако ни је до ка за но да је ле кар - члан Ко мо ре по чи нио де ло за ко је се те ре ти. Члан 239. У од лу ци ко јом се ле кар огла ша ва од го вор ним Ве ће ће из ре ћи: 1) за ко је се де ло огла ша ва од го вор ним; 2) ка ква се ди сци плин ска ме ра из ри че; 3) од лу ку о тро шко ви ма по ступ ка; 4) по у ку о прав ном ле ку. Члан 240. За по вре де про фе си о нал не ду жно сти или угле да чла на Ко мо ре из чла на 195. овог ста ту та, Суд ча сти мо же из ре ћи јед ну од сле де ћих ди сци плин ских ме ра: 1) јав ну опо ме ну; 2) нов ча ну ка зну у ви си ни до 20% од про сеч не ме сеч не за ра де по за по сле ном у Ре пу бли ци, у ме се цу ко ји прет хо ди ме се цу у ко ме се ка зна из ри че, по по да ци ма ре пу блич ког ор га на над ле жног за по сло ве ста ти сти ке;

82 82 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН ) при вре ме ну за бра ну са мо стал ног ра да у оба вља њу од ре ђе них по сло ва здрав стве не де лат но сти; 4) при вре ме ну за бра ну са мо стал ног ра да у оба вља њу здрав ствене де лат но сти. Ди сци плин ске ме ре из овог чла на тач. 1) и 2) овог ста ту та из ричу се за лак ше по вре де про фе си о нал не ду жно сти и угле да чла на ко мо ре. Ди сци плин ска ме ра из овог чла на тач ка 2 овог ста ту та мо же се из ре ћи у тра ја њу од јед ног до шест ме се ци. Ди сци плин ске ме ре из овог чла на тач. 3) и 4) овог ста ту та изри чу се за те жу по вре ду про фе си о нал не ду жно сти и угле да чла на ко мо ре. Ди сци плин ске ме ре из овог чла на тач. 3) и 4) овог ста ту та не мо гу тра ја ти кра ће од шест ме се ци, ни ду же од јед не го ди не, а у из у зетним слу ча је ви ма мо гу тра ја ти до пет го ди на. На пла та нов ча них ка зни упла ћу је се на ра чун Ре ги о нал не ле карске ко мо ре пред чи јим Су дом ча сти је по сту пак во ђен и на ра чун ЛКС, уко ли ко је по сту пак во ђен пред Вр хов ним су дом ча сти Лекар ске ко мо ре Ср би је, а што ће би ти ре гу ли са но по себ ним Прави ли ма. При од ре ђи ва њу ди сци плин ске ме ре, су де ће Ве ће Су да ча сти мора узе ти у об зир те жи ну и по сле ди це учи ње не по вре де, окол но сти под ко ји ма је до учи ње не по вре де до шло, сте пен кри ви це учи ни о ца и ње го во др жа ње на кон учи ње не по вре де и дру ге олак ша ва ју ће или оте жа ва ју ће чи ње ни це и окол но сти ко је су има ле ути цај на до ноше ње ди сци плин ске ме ре. 15. Жал ба Члан 241. Про тив од лу ке су де ћег Ве ћа Су да ча сти ле кар - члан Ко мо ре против ко га се во ди по сту пак, од но сно ње гов бра ни лац и под но си лац пред ло га, мо гу под не ти жал бу Вр хов ном су ду ча сти у ро ку од 15 да на, од да на при је ма од лу ке, а пре ко пр во сте пе ног Су да ча сти. Од лу ка се мо же по би ја ти у це ли ни или де ли мич но, а мо же се поби ја ти и са мо због де ла од лу ке о из ре че ној ме ри, као и због де ла Од лу ке о тро шко ви ма по ступ ка. У де лу у ком од лу ка ни је по би ја на жал бом, иста по ста је ко нач на и из вр шна. Жал ба мо ра да са др жи: озна че ње од лу ке про тив ко је се из ја вљу је жал ба; из ја ву да ли се од лу ка по би ја у це ли ни или у од ре ђе ном де лу; раз ло ге жал бе; пот пис под но си о ца жал бе. Члан 242. Од лу ка Су да ча сти се мо же по би ја ти: 1) Због бит не по вре де од ре да ба по ступ ка де фи ни са них овим стату том, од но сно Пра ви ли ма о ра ду су да ча сти; 2) Због по гре шно или не пот пу но утвр ђе ног чи ње нич ног ста ња; 3) Због по гре шне при ме не ма те ри јал ног пра ва; 4) Због Од лу ке о из ре че ној ди сци плин ској ме ри. Члан 243. Бит на по вре да по ступ ка по сто ји: ако је суд ни је био про пи сно са ста вљен, ако је су дио су ди ја ко ји је мо рао би ти из у зет, ако је у до но ше њу од лу ке уче ство вао су ди ја ко ји ни је уче ство вао на глав ној рас пра ви; ако је од лу че но о зах те ву ко ји не спа да у над ле жност Су да части; ако стран ци не за ко ни тим по сту па њем, а на ро чи то про пу шта њем до ста вља ња ни је да та мо гућ ност да рас пра вља пред су дом; ако је у по ступ ку као под но си лац зах те ва уче ство ва ло ли це ко је не мо же би ти стран ка у по ступ ку, ако пу но моћ ник стран ке ни је имао по треб но овла шће ње за во ђе ње по ступ ка пред Су дом ча сти или за по је ди не рад ње у по ступ ку, ако се ови не до ста ци од но се на стран ку ко ја је из ја ви ла жал бу; ако је од лу че но о зах те ву по ко ме је већ до не та ко нач на од лу ка или о зах те ву по ко ме већ те че по сту пак; ако Од лу ка су да ча сти има не до ста та ка због ко јих се не мо же ис пи та ти, а на ро чи то ако је из ре ка Од лу ке не ра зу мљи ва, ако про тив ре чи са ма се би или раз ло зи ма од лу ке или ако од лу ка не ма уоп ште раз ло га или у њој ни су на ве де ни раз ло зи о битним чи ње ни ца ма или су ти раз ло зи не ја сни или про тив реч ни или ако о бит ним чи ње ни ца ма по сто ји про тив реч ност из ме ђу оно га што се у раз ло зи ма од лу ке на во ди о са др жи ни ис пра ва, за пи сни ка о ис ка зи ма да тим у по ступ ку и са мих тих ис пра ва или за пи сни ка или из ве де ним до ка зи ма. Члан 244. По гре шно или не пот пу но утвр ђе но чи ње нич но ста ње по сто ји кад је Суд не ку бит ну чи ње ни цу по гре шно утвр дио, од но сно кад је ни је утвр дио. Члан 245. По гре шна при ме на ма те ри јал ног пра ва по сто ји ка да Суд ни је приме нио од ред бу ма те ри јал ног пра ва ко ју је тре ба ло да при ме ни или кад та кву од ред бу ни је пра вил но при ме нио. 16. По сту пак по жал би Члан 246. Су ди ју из ве сти о ца Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср бије, за сва ки пред мет по на о соб од ре ђу је пред сед ник Вр хов ног су да ча сти ЛКС. Су ди ја из ве сти лац ко ји је од ре ђен ре ше њем пред сед ни ка Вр ховног су да ча сти ЛКС ду жан је да ис пи ту је ис пу ње ност фор мал них усло ва за ре ша ва ње пред Вр хов ним су дом ча сти ЛКС, као и да ана ли зи ра спи се пред ме та и при пре ма пред мет за раз ма тра ње на сед ни ци Ве ћа Вр хов ног су да ча сти, ко је бу де рас пра вља ло и од лучи ва ло по пред мет ној жал би. Уко ли ко су ди ја из ве сти лац Вр хов ног су да ча сти ЛКС утвр ди да жал ба има фор мал них не до ста та ка, упу ти ће је под но си о цу да је до пу ни или уре ди у ро ку од 8 да на, те уко ли ко исти не по сту пи у оста вље ном ро ку има се сма тра ти да је од жал бе од у стао, о че му ће пред сед ник Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је до нети ре ше ње. Вр хов ни суд ча сти од лу чу је на сед ни ци Ве ћа, ко је чи ни пет су ди ја Вр хов ног су да ча сти. Чла но ве Ве ћа име ну је пред сед ник Вр хов ног су да ча сти сво јим ре ше њем. Вр хов ни суд ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је мо ра од лу чи ти о жалби у ро ку од 60 да на од да на при је ма жал бе и ком плет них спи са пред ме та од пр во сте пе ног Су да ча сти, пре ко ко јег је пред мет на жал ба и уло же на. Члан 247. Вр хов ни суд ча сти мо же до не ти сле де ће од лу ке: 1) ОД БА ЦИ ТИ жал бу као не бла го вре ме ну или као не до пу штену; 2) ОД БИ ТИ жал бу као нео сно ва ну и ПО ТВР ДИ ТИ од лу ку Су да ча сти пр вог сте пе на; 3) УВА ЖИ ТИ жал бу, УКИ НУ ТИ пр во сте пе ну од лу ку Су да ча сти и ВРА ТИ ТИ Су ду ча сти пред мет на по нов но рас пра вља ње и од лучи ва ње; 4) УВА ЖИ ТИ жал бу и ПРЕ И НА ЧИ ТИ од лу ку Су да ча сти. Члан 248. Од лу ка Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је се у пи сменом об ли ку до ста вља ле ка ру чла ну Ко мо ре про тив ко га је во ђен по сту пак пред Су дом ча сти, или ње го вом бра ни о цу уко ли ко га има, као и под но си о цу пред ло га за по кре та ње по ступ ка и Су ди ји ко ји је спро вео ис тра жне рад ње. Од лу ка Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је је ко начна и про тив ње се мо же во ди ти управ ни спор, осим ка да се ра ди о ко нач ној од лу ци ко јом је из ре че на ме ра јав не опо ме не из чла на 240. овог ста ту та.

83 ЈУН 2012 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // Из вр ше ње ме ра и ка зни Члан 249. Ди сци плин ске ме ре и ка зне из вр ша ва ју се кад од лу ка Су да части по ста не пра во сна жна, а нај ка сни је у ро ку од 6 ме се ци од да на пра во сна жно сти. Јав на опо ме на об ја вљу је се у гла си лу Ко мо ре. Ко нач на Од лу ка ко јом је ле кар осло бо ђен од го вор но сти об ја вљу је се на WЕБ сај ту Ко мо ре и штам па ним ме ди ји ма. Нов ча ну ка зну ле кар је ду жан упла ти ти на ра чун Ко мо ре, у ро ку од 30 да на од да на при је ма од лу ке. Не пла ћа ње нов ча не ка зне пред ста вља осо би то те шку по вре ду про фе си о нал не ду жно сти и/или угле да чла на Ко мо ре. Члан 250. О из ре че ним ди сци плин ским ме ра ма Слу жбе Ко мо ре и Ре ги онал них ле кар ских ко мо ра во де еви ден ци ју. При ме рак од лу ке о из ре че ној ме ри од ла же се у Име ник из рече них ди сци плин ских ме ра чла но ви ма Ко мо ре, а о ко нач ној од луци о при вре ме ном или трај ном од у зи ма њу ли цен це оба ве шта ва се Ми ни стар ство здра вља у ро ку од 8 да на од да на ко нач но сти Од лу ке. Из ре че на ме ра бри ше се из еви ден ци је по ис те ку од 3 го ди не од пра во сна жно сти од лу ке, уко ли ко ле кар ни је по чи нио но ву по вре ду од пра во сна жно сти од лу ке. 18. За ста ре лост Члан 251. По кре та ње ди сци плин ског по ступ ка за ста ре ва ис те ком јед не го ди не од да на учи ње не по вре де про фе си о нал не ду жно сти и/или угле да чла на Ко мо ре из чла на 195. овог ста ту та. За ста ре лост из вр ше ња ме ре де фи ни са не овим пра ви ли ма насту па по ис те ку шест ме се ци од да на пра во сна жно сти од лу ке о из ре че ној ме ри. За ста ре лост се пре ки да по кре та њем по ступ ка по сре до ва ња пред Ко ми си јом за по сре до ва ње или Цен тром за ме ди ја ци ју и сваком рад њом ко ја се пред у зи ма ра ди по кре та ња по ступ ка пред пред Су дом ча сти или из вр ше ња ме ре. По сле сва ког пре ки да, рок за ста ре ло сти по чи ње по но во да тече, с тим да за ста ре лост на сту па у сва ком слу ча ју ка да про тек не два пу та оно ли ко вре ме на ко ли ко је по од ред ба ма овог Ста ту та по треб но за за ста ре лост по кре та ња по ступ ка, од но сно из вр ше ња из ре че не ме ре, из у зев ка да се ра ди о слу ча је ви ма из ста ва 5. и ста ва 6. овог чла на. Ако се због по вре де про тив ле ка ра - чла на Ко мо ре во ди по сту пак пред Су дом ча сти, а исто вре ме но је по кре нут или се во ди пре кр шајни или кри вич ни по сту пак за исти до га ђај, Суд ча сти мо же за ста ти са по ступ ком пред Су дом ча сти до окон ча ња пред мет ног кри вич ног, од но сно пре кр шај ног по ступ ка. У слу ча ју из прет ход ног ста ва овог чла на, за ста ре лост пред Судом ча сти не те че, од но сно на ста вља да те че од да на до ста вља ња Су ду ча сти пра во сна жне од лу ке у пред мет ном кри вич ном, од но сно пре кр шај ном по ступ ку. 19. Оп шта ак та о ра ду Су до ва ча сти Члан 252. У ро ку од 30 да на од да на сту па ња на сна гу ових Из ме на и до пуна Ста ту та Ле кар ске ко мо ре Ср би је, Вр хов ни суд ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је ће до не ти По слов ник о ра ду пр во сте пе них су до ва ча сти и Вр хов ног су да ча сти Ле кар ске ко мо ре Ср би је. XVII. ПРЕ ЛА ЗНЕ И ЗА ВР ШНЕ ОД РЕД БЕ СТА ТУ ТА ЛКС Члан 253. Ста тут се об ја вљу је у гла си лу Ко мо ре. Ста тут сту па на сна гу осмог да на на кон об ја вљи ва ња у Слу жбеном гла сни ку Ре пу бли ке Ср би је, а об ја вљу је се на кон при ба вља ња са гла сно сти на члан 10. овог ста ту та ко ји се од но си на јав на овлашће ња, од стра не Ми ни стар ства здра вља Ре пу бли ке Ср би је. Из ме не и до пу не Ста ту та Ко мо ре об ја вљу ју се на Сај ту Ко мо ре. Из ме не и до пу не Ста ту та Ко мо ре об ја вљу ју се у Слу жбе ном гласни ку Ре пу бли ке Ср би је и сту па ју на сна гу осмог да на од да на об ја вљи ва ња. Из ме не и до пу не Ста ту та Ко мо ре при ме њу ју се на све ор га не Комо ре и ор га не ре ги о нал них ко мо ра да ном сту па ња на сна гу. Од ред бе из чла на 59. Из ме на и до пу на Ста ту та при ме њи ва ће се по чев од 1. ју ла го ди не. Из ме не и до пу не Ста ту та Ко мо ре од но се се на све ор га не Ко мо ре и ор га не ре ги о нал них ко мо ре у по гле ду са ста ва и у по гле ду тра ја ња ман да та и при ме њу ју се од да на ис те ка по сто је ћег ман да та. Из ме не и до пу не Ста ту та Ко мо ре у по гле ду са ста ва и у по гле ду тра ја ња ман да та од но се се на су ди је пр во сте пе них су до ва ча сти и дру го сте пе ног су да ча сти Ко мо ре и при ме њу ју се да ном сту па ња на сна гу. У Бе о гра ду, 28. сеп тем бра го ди не У Бе о гра ду, 25. фе бру а ра го ди не Чла но ви Рад ног пред сед ни штва: прим. др Та тја на Ра до са вље вић, с. р. др Ми лан Си мић, с. р. др Ми ле та По пов, с. р. Пред сед ни ца Скуп шти не ЛКС, проф. др Ма ри на Де ља нин Илић, с. р.

84 84 // ГЛАСНИК ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ // ЈУН 2012