ГранИ це је зи ка, гра ни це све та у де лу Св. ГрИ го ри ја ни ског Про тив Ев но ми ја II *

Transcription

1 УДК: 27-1 Евномије Кизички 27-1 Григорије Ниски, свети ГранИ це је зи ка, гра ни це све та у де лу Св. ГрИ го ри ја ни ског Про тив Ев но ми ја II * Јоргос Арабацис Апстракт: Идеј ни су коб до ко га је до шло из ме ђу Евномија Кизичког и Василија, потом и Григорија, у својој основи има питање порекла и онтолошког статуса језика. Уколико бисмо покушали да их упоредимо са релативно савременим нам мисаоним тежњама, може се рећи да Евномијев приступ иде у правцу супстанцијализације језика, док се Григоријев и Василијев приступ који полази од ограничености човека може означити као отворенији и афирмативан према научном или критичком приступу питању. Кључне речи: језик, Бог, ограниченост света и човека, име, одлика, својство Пре не го што пре ђе мо на ана ли зу СЕ II, на ве ди мо оде љак тре ће књи ге у ко ме се Гри го ри је ба ви оним што Ев но ми је го во ри о Си ну Је ди но род ном ко ме ни је својственa (oiv ke i ou/tai) таквa од ли ка, од ли ка би ћа. Гри го ри је про те сту је: Ка ква је то фи ло со фи ја ко ја је ми мо Ло го са! Ко је ме ђу љу ди ма из прошло сти, ка ко ме ђу Је ли ни ма, та ко и ме ђу вар вар ским 1 фи ло со фи ма или пак ме ђу на ма, ко ји je у ма ко ме вре ме ну оно што је сте на звао одли ком? Уоби ча је но је ме ђу они ма ко ји се ба ве Ло го сом да о оно ме што ви де го во ре као о оно ме што је та кво по се би (u` po sta,sei) 2 ко ри сте ћи се * Изворник: Georges Arabatzis, Limites du langage, limites du monde dans le Contre Eunome II de Grégo i re de Nysse, y: Len ka Karfíková, Scot Do u glass and Jo han nes Zac hhu ber (ed.), Gre gory of Nyssa, Con tra Euno mi um II : an En glish ver sion with sup por ting stu di es : proceedings of the 10th International Colloquium on Gregory of Nyssa (Olomouc, September 15 18, 2004), Brill 2007, стр Cf. Diogène Laerce, Vie et doctrines des philosophes illustres, Pro lo gue 1 (Mar co vich I 5); cf. и Clément d Ale xan drie, Strom. I 71 (GCS 76, 45 46). 2 Cf. M. He i deg ger, Com ment se de ter mi ne la fu,sij, y: M. He i deg ger, Qu e sti ons I и II, Pa ris 1968, 517: Ако су Гр ци раз у ме ли би ће она квим ка кво је оно по се би, u` po, sta sij-substan tia, као и она квим ка квим се по ста вља у од но су на спо ља шност, u` po kei,me non-su bjec tum, ова два [за њих онда] има ју јед на ку те жи ну јер се са мо у два слу ча ја њи хов по глед су о ча ва 155

2 Теолошки погледи 2011/2 156 при том име ном би ћа; би ћем се на зи ва оно што је сте... Ако је до пу штено на зва ти би ће од ли ком, зна чи ли то да би ће ни је свој стве но Оно ме ко ји је сте?... За што го во риш ка ко му би ће ни је свој стве но? Ре ћи ка ко он код се бе ни је у би ћу зна чи да је он стран би ћу. Ако се за не ко га ка же да он ни је код се бе то зна чи да је он дру го, та ко да [Евномијев] ме тафи зич ки по ду хват (h` tw/n shma i no menw/n av nti di ai,re sij) са да по ста је видљив: онај ко ји оби та ва у се би ни је дру ги и дру ги ни је у ње му. Онај ко ји не оби та ва у би ћу је не што са свим дру го од би ћа. А онај ко ји је не што раз ли чи то од би ћа ни је ста нов ник би ћа. Овај де тер ми ни зам не у ме сности до ла зи од сле да ми сли (evph,ga gen) по ко ме су шти на ко ја се до мог не овог оби та ва ли шта по вла чи у са му се бе за ми сао би ћа. 3 Ова ко пре ве ден, овај оде љак нам от кри ва за чу ђу ју ћу слич ност са Хај де геро вом ми шљу. Би ће за Гри го ри ја ни је вред ност ова ко ће ми сли ти и Хај де гер у су ко бу са нео кан тов ском ми шљу. За Хај де ге ра, би ће се раз у ме ва с об зи ром на од нос са ње го вим оби та ли штем или, дру га чи је ре че но: би ће се не мо же раз у мети, оно нам мо же би ти свој стве но. Чи ни се да Гри го ри је ва ин ту и ци ја ов де би ће по ка зу је на ве о ма сли чан на чин. Бли скост две ми сли во ди нас усва ја њу Хај де геро вог вар вар ског ма ни ра при пре во ђе њу од го ва ра ју ћих грч ких тек сто ва, 4 као са Јед ним и Је дин стве ним: у слу ча ју ка да се по се би са мо ме до ла зи у би ће, у слу ча ју ка да се ула зи у при су ство. 3 CE III/VI II (GNO II 261,5 282,3): o[ti ouvk oivkeiou/tai tau,thn th.n avxi,an) avxi,an ga.r ovnoma,zei th.n tou/ o;ntoj proshgori,an) w] paralo,gou filosofi,aj) ti,j tw/n pw,pote gegono,twn avnqrw,pwn ei;te parv [Ellhsin ei;te para. th / barbarhkh / filsofi,a ( ti,j tw/n kaqv h`ma/j( ti,j tw/n evn panti. tw / cro,nw avxi,an o;noma tw/ o;nti e;qetoè pa/n ga.r to. evn u`posta,sei qeorou,menon h` koinh. tw/n lo,gw/ kecrhme,nwn sunh,qeia ei=nai le,gei) para. de. to. ei=nai h` tou/ o;ntoj evpwnumi,a pareschma,tistai) (...) dedo,sqw to. o;n avxi,an katonoma,zesqai) ti, ou=n o` w;n ouvk oivkeou/tai to. ei=naiè (...) ouvkou/n mh. ei=nai le,geij to.n to. ei=nai mh. oivkeiou,menonè to. ga.r mh. oivkeiou/sqai tw / avllotriou/sqai tauvto.n shma,nei( kai. pro,dhloj h` tw/n shmainome,nwn avntidiai,resij) to, te ga.r oivkei/on ouvk avllo,trion kai. to. avllo,trion ouvk oivkei/on.) o` ou=n mh. oivkeiou,menoj to. ei=nai hvllotri,wtai pa,ntwj tou/ ei=nai) o` de. tou/ ei=nai avllo,trioj evn tw/ ei=nai ouvk e;stin) avlla. th.n avna,gkhn th/j avtopi,aj tau,thj evph,gagen eivpwn th/j kai. tou,tou kurieuou,shj ouvsi,aj pro.j e`auth.n e`lkou,shj th.n tou/ o;ntoj e;nnoian) [ јер му ни је свој стве на та ква од ли ка. Од ли ком се озна ча ва на зив су шта ства. О не ра зум не ли фи ло со фи је! Ко ји је чо век ика да, би ло ме ђу Је ли ни ма, би ло ме ђу вар вар ским фи ло со фи ма, би ло ме ђу на ма, ко ји je у ма ко ме вре ме ну су шта ство на звао од ли ком? Јер све што се у ипо ста си са гле да ва у скла ду са уоби ча је ном упо тре бом ре чи се називa би ћем. По ред ре чи би ће се за опис исто га ко ри сти и на зив су шта ство. До пу сти те и да се су шта ство на зи ва од ли ком. Да ли он да Су што ме ни је свој стве но би ће?...зар ти он да не ка жеш да је небићe онај ко ме не при па да би ће? Јер не би ти свој ствен зна чи исто што и би ти стран, па је та ко ја сно да су ове две озна чене ства ри ме ђу соб но ис кљу чи ве. Свој стве но на и ме ни је стра но и стра но ни је свој стве но. Да кле, онај ко ме ни је свој стве но би ће стран је би ћу. А онај ко ји је стран би ћу ни је у би ћу [=не постоји]. Овој је не у ме сно сти ну жно при до дао ре кав ши да су шти на ко ја го спо да ри овим (би ћем?) са ма у се бе увла чи за ми сао су шта ства. [С об зи ром на на по ме ну ко ју у ве зи са вар вар ским ка рак те ром пре во да на фран цу ски овог одељ ка Св. Гри го ри ја аутор да је у фн. 4, пре вод одељ ка у са мом тек сту учи њен је са фран цу ског пре во да, а у на по ме ни је до дат пре вод са грч ког. И да ље ни сам си гу ран да сам ис пра тио све се ман тич ке и идеј не ни јан се, те чи та о це мо лим за раз у ме ва ње и на ро чи ту па жњу прим. прев.]. 4 Cf. ibid, пре во ди о че ва при мед ба у ве зи са хај де ге ров ским сти лом пре во ђе ња (490

3 Границе језика, границе света у делу Св. Григорија Ниског Против Евномија II и по ве зи ва њу Гри го ри је ве ми сли са са вре ме ном нам за о ку пље но шћу он то лошким пи та њи ма, 5 при че му је зик игра пр во ра зред ну уло гу. Гри го ри је ва те о ри ја је зи ка из гра ђе на је на осно ву по би ја ња Ев но ми јеве ми сли. Исти на је да Ев но ми је ва те о ри ја је зи ка, уко ли ко је про су ђу је мо на осно ву оно га што го во ри Гри го ри је, би ће од ре ђу је на ду бо ко ме та фи зич ки начин: из СЕ II се ви ди ка ко Ев но ми је без дво у мље ња за сту па те зу о не по сред ној за ви сно сти име на од бо жан ске во ље. У скла ду са овим на че лом, он спро во ди свој по ду хват ка те го ри јал ног об ја шње ња кон цеп та бо жан ских атри бу та, а у том кон тек сту и пој ма не ро ђе но сти (av ge,nnhton). Ари сто тел је у при ме ру умноже ња оца у си но ви ма ви део при мер кон ти ну и те та по је ди нач не ег зи стен ци је, из бе га ва ју ћи ти ме при бе га ва ње ма ка квој за ми сли уче шћа у јед ној иде ји, што је те за ко ју је по др жа вао Пла тон. Та ко ђе, Ари сто тел не ги ра сва ку за ми сао о не по сред ној про тив реч но сти без по сре до ва ња су бјек та ко ји би омо гу ћио прела зак јед ног атри бу та у ње му су прот ни. 6 Ком би на ци ја ове две прет по став ке у кон тек сту пој ма не ро ђе но сти слу жи као пој мов ни оквир Ев но ми је вих ари јанских те жњи. Гри го ри је на ви ше ме ста окри вљу је Ев но ми јев ари сто те ли зам. Ме ђу тим, тре ба по ја сни ти шта у овом кон тек сту тре ба да зна чи ари сто те лизам. Из гле да да се то од но си на за са вре ме ну ло ги ку ве о ма спо ран Ари сто телов ло гич ко-гра ма тич ки па ра ле ли зам 7 ко ме од го ва ра те о ло шко-гра ма тич ки па ра ле ли зам ко ји је за сту пао Ев но ми је. Фи ло соф ским је зи ком бисмо ре кли да је у пи та њу он то-те о ло ги ја. 8 И као што у Ари сто те ло вом слу ча ју има мо поку шај да се по ла зе ћи од име на до ђе до ло гич ких вред но сти, та ко код Ев но ми ја има мо по ку шај да се та ко ђе по ла зе ћи од име на до ђе до те о ло шких вред но сти. Ако ова ко по ста ви мо ства ри, са мо Гри го ри је во по би ја ње би тре ба ло да се упути ста зом де кон струк ци је. 9 У сукобу са овим паралелизмом се обликује Григоријева критика Евномијеве метафизике. Међутим, неопходно је покушати да се што је јасније могуће 491, фн. 1): пре во ђе ње на фран цу ски Хај де ге ро вих пре во да... пред ста вља ве о ма стрм пут ко ме у пот пу но сти од го ва ра од ре ђе ње вар вар ски [подвукао аутор]. Ка ко ка же Хај де гер, овај тип пре во ђе ња се са сто ји у то ме да се чи ни су прот но од оно га што се од пре во ђе ња обич но оче ку је. Он ни је оправ дан уко ли ко је до зво ље но кре та ти се са мо у окви ру оно га што је ре че но на је зи ку са ко га се пре во ди. Cf. и: Th. W. Ador no, Jar gon der Eigen tlic hke it. Zur de utchen Ide o lo gie, Frank furt am Main Cf. Jean Da niélou, L être et le temps chez Grégo i re de Nysse, Leiden 1970, Introduction VIII-IX: Поред тога што је философија бића, Григоријева философија је и философија времена. И можда је управо јединство ове две црте његове мисли, Ze it und Sein, фундаментално за његову синтезу. 6 Cf. J. P. Du mont, Introduction à la methode d Aristote, Pa ris 1986, погл. II: О овом проблему: Cf. S. M. Th. Lar kin, C. S.J., Lan gu a ge in the Phi lo sophy of Ari sto tle, The Ha gue Pa ris 1971, 21ss. 8 Управо се у овом смислу Евномијеве тежње могу назвати метафизичким: метафизика је једна онто-теологија, М. Heidegger, Identité et différence, y: M. Heidegger, Questions I et II, Cf. M. La ird, Whe re of We Spe ak: Gre gory of Nyssa, Jean Luc Ma rion and the Cur rent Apop ha tic Ra ge, Heytrop Jo ur nal 42 (2001) 1 12, где на ла зи мо и ви ше би бли о граф ских ре фе рен ци. 157

4 Теолошки погледи 2011/2 сагледају етапе Григоријеве рефлексије. За њега су ограничења људског језика установљена ограничењима света који људски интелект може да сазнаје. Уколико већ овај инфериорни свет који је предмет сазнања наших чула превазилази наше моћи разумевања, како је онда уопште могуће појмити онога који је по својој вољи све саздао? 10 Имена нису ништа друго доли својеврсне сени ствари; 11 проучавањем речи и имена се само пабирче остаци побожности; 12 између речи и Бога не постоји директна веза. Имена смо сами измислили како бисмо појмили биће, 13 а ствар ност је ту би ла и пре не го што су име на из ми шље на. Ев но ми је је покушао да покаже како име објашњава суштину; у томе је по њему сила имена. 14 За Гри го ри ја, је зик сто ји у од но су са бо жан ским у ме ри у ко јој је ум ко ји је творац језика дело Божије. 15 Сила којом ум производи фиктивну реалност је показатељ величине инвентивности у погледу имена. 16 Сам физиолошки аспект изговорене речи код човека сведочи о немогућности приписивања исте Богу и тврдње да се говором може изразити Превишњи. 17 Рећи да творевина објављује божанску величину није ништа друго доли једна метафора; 18 људски говор, сасвим другачији од истинитог Логоса, не постоји од почетка, већ је створен у исто време када и људска природа. 19 Говорећи апофатички, када, примера ради, кажемо нерођен, то је начин да се смиримо пред стварима које су неизрециве. Негација афирмације није афирмација, већ одбијање да се изражава на афирмативан начин. Божији атрибути, чак иако су јединствени, не могу бити међусобно контрадикторни. 20 Напор да се међу негативним Божијим атрибутима успостави категоријални поредак је подухват лишен важности. Овај при род ни свет, на су прот ум стве ном и над-ко змич ком, је сте свет проти ву реч ја, и упра во у ње му су ро ђе на име на ко ја слу же озна ча ва њу раз ли читих еле ме на та, ка кви су, при ме ра ра ди, коп но, xhra,,,, као су прот ност во ди. 21 Ов де се Гри го ри је, у по ре ђе њу са Ев но ми јем, от кри ва као јед на ко или мо жда још суп тил ни је ари сто те лов ски ми сли лац, баш као и ка да украт ко и пре ци зно из ла же Ари сто те ло ву те о ри ју сре ће ко ја не зна за раз ли ку ак ту ал ног и по тенци јал ног. 22 Пре ма Гри го ри ју, раз ли чи та име на ни су ни шта дру го до ли из раз кре та ња на шег ума. 23 Ко нач но, при род ни свет је гра ни ца на ше упо тре бе имена ко ја ни су ни шта дру го до ли де ла на ше го вор не мо ћи ко ју нам је Бог ста Cf. CE II 79 (GNO I 250,3 6). 11 Cf. CE II 150 (GNO I 269,13). 12 Cf. CE II 158 (GNO I 270,31 271,1). 13 Cf. CE II 167 (GNO I 273, 25). 14 Cf. CE II 174 (GNO I 275,23). 15 Cf. CE II 185 (GNO I 278,14 и да ље). 16 Cf. CE II 190 (GNO I 279,23 280,6). 17 Cf. CE II 200 (GNO I 283,13 и да ље). 18 Cf. CE II 223 (GNO I 290,16 22). 19 Cf. CE II 236 (GNO I 295,3 и да ље). 20 Cf. CE II 478 и да ље (GNO I 365,22 366,8). 21 Cf. CE II 274 (GNO I 307,1 4). 22 Cf. CE II 230 (GNO I 293,1 6). 23 Cf. CE II 391 (GNO I 340,21 и да ље).

5 Границе језика, границе света у делу Св. Григорија Ниског Против Евномија II вио на рас по ла га ње. 24 Људ ска спо соб ност ства ра ња име на ни је стра на у од но су пре ма ког ни тив ној. Ве о ма је ва жна раз ли ка ко ју ов де Гри го ри је пра ви из ме ђу pori,zein и pro sa go reu,ein, тј. из ме ђу при ба ви ти апо ри ју и из ја сни ти се у ве зи са би ћем. 25 По јам po ri,zein је пла то нов ско-ари сто те лов ског по ре кла и на ро чи то је раз ра ђен у Го зби 26 и ари сто те лов ској ме то до ло ги ји ко ја пра ви раз ли ку из ме ђу на уч ног ме то да ко ји тре ба да бу де по пут апо ри је, ди ја лек тич ког ме то да ко ји се ба ви од ре ђе ном про бле ма ти ком и ре то рич ког ме то да ко ји се ти че пи та ња уве ре ња. Осим то га, тре ба зна ти да су хе ле ни стич ки и рим ски фи ло соф ски си сте ми из ари сто те ли зма из ву кли чи сто на уч ни аспект, те да су по ку ша ли да ди ја лек ти ку спрам ре то ри ке ста ве у од нос прет по ста вље но сти. 27 За Ев но ми ја пак име на има ју вред ност и то вред ност ства ри ко је означа ва ју; она ни у ко ме слу ча ју ни је вред ност мо ћи тво ра ца име на. 28 На ни воу је зич ке ана ли зе, овим се же ли ре ћи ка ко је Ев но ми је след бе ник јед не ри гид не те о ри је де но ми на ци је, су прот ста вљен иде ји ка ко име на ни су ни шта дру го до ли са же ти опи си, што је Гри го ри јев став. Та ко је пре ма Гри го ри ју на зив за Бо га, Qeo,j, ство рен да озна чи бо жан ство ко је је сву да ви дљи во, qe a to,n. Осим то га, скра ће ни опис ко ји пред ста вља име Qeo,j нас не при бли жа ва бо жан ској су штини, ни шта ви ше од ма би ло ког дру гог име на ко ји би љу ди мо гли за ми сли ти. Чи ње ни ца да Бог пре ва зи ла зи овај но ми нал ни са же так је до каз не из ре ци во сти ње го ве ве ли чи не. 29 У ве зи са гре шком у име но ва њу, па ра док сал но је што Евно ми је ми сли ка ко је Бог ве о ма про стим би ћи ма дао ве о ма уз ви ше на име на (ti miw,ta ton), а да им ни је дао удео у скла ду са уз ви ше но шћу име на, те да је нај ви шим би ћи ма дао ве о ма про ста име на а да их исто вре ме но ни је учи нио три ви јал ним по при ро ди. 30 Мо гу ће је да из ово га тре ба иш чи та ти кри ти ку ко ју Ев но ми је упу ћу је на ра чун цр кве не је рар хи је. У сва ком слу ча ју, пред на ма је кон тра дик ци ја ко ја се на ла зи уну тар Ев но ми је ве ми сли. За Гри го ри ја, овај Евно ми јев ар гу мент по ка зу је ка ко до сто јан ство са мих име на, као и њи хо ва си ла, има ју са мо фе но ме нал ну вред ност. 31 Сада нас питање вредности уводи у проблем норми које управљају развојем супротстављености две мисли. Очигледно је како се, упркос свим њиховим догматским разликама, Евномије и Григорије обраћају заједничком фонду класичне грчке културе. Шта би стога био стварни домет расправе између Григорија и Евномија? За Жана Данијелуа ова расправа представља драгоцену карику у историји античких расправа о пореклу језика која нам отвара границе историје неоплатонизма између Јамвлиха и Прокла. 32 Тре ба се ви ше за др жа ти на Да- 24 Cf. CE II 395 (GNO I 341,22 342,3). 25 Cf. CE II 451 (GNO I 358,12 и да ље). 26 Cf. S. Kof man, Comment s en sortir?, Pa ris 1983, Cf. R. McKeon, The Hel le ni stic and Ro man Fo un da ti ons of the Tra di tion of Ari sto tle in the West, The Review of Metaphysics, 32/4, 128 (1979) Cf. CE II 541 (GNO I 384,21 24). 29 Cf. CE II 585 и да ље (GNO I 396 и да ље). 30 Cf. CE II 315 (GNO I 318,10 15 и да ље). 31 Cf. CE II 331 (GNO I 322,21 23 и да ље). 32 J. Da niélou, Eunome l Arien et l exégèse néo-platonicienne du Cratyle, REG 69 (1956)

6 Теолошки погледи 2011/2 нијелуовим ставовима у вези са језичким теоријама двојице мислилаца. Евномије, пише он, брани веома чудну теорију по којој су речи богомоткривене. Григорије му се супротставља теоријом о људском пореклу језика. 33 За Данијелуа, поменуте теорије не представљају непосредан продужетак античких, већ су значајне због унутрашње супротстављености неоплатонизму. Данијелу повезује Григорија са неоплатонистичком струјом чији је значајан представник Јерокле што је философско предање другачије од Плотина, Порфирија и Јамвлиха и то упркос чињеници да је Јерокле живео након јелинског оца. Сличности долазе од заједничког извора, философије Амонија Саке. 34 Само име Амонија Саке већ поставља важна питања у вези са пореклом хришћанске философије, 35 што Данијелуа не оставља индиферентним. Упркос општим проблемима које овде изложени ставови представљају историчару идеја, открили смо један Јероклов одељак који веома подсећа на Григоријеве ставове о произвољности речи и њиховој зависности од дејства интелектуалне способности. 36 Ко је су то, од ре ди мо тач ни је, од ли ке стру је за ко ју се Гри го ри је чи ни ве заним? Пре ће би ти да се ра ди о на гла ша ва њу пи та ња по ре кла [језика], не го ли о огра ни че њи ма он то-те о ло ги је. Вар вар ски ста тус је зи ка је усло вљен по ло жа јем са мо га чо ве ка. За јед не, је зик по ти че ди рект но од Бо га што је, на ро чи то, по Да ни је луу, Ори ге нов став и чо век се ус пи ње ле ства ма ипо ста си. За дру ге, јези ци би би ли до каз ге ни ја на родâ и по је ди на ца и пред ста вља ју раз гра ни че ње 33 Ibid. 34 Cf. ibid и J. Da niélou, Grégo i re de Nysse et le néo-pla to ni sme de l Éco le d Athènes, REG 80 (1967) Исте ста во ве са др жи и ње го во ка сно де ло L être et le temps chez Grégoi re de Nysse, 13: Јерокле долази након Григорија, али изгледа да се везује за исти облик неоплатонизма. У овом раду Данијелуова заокупљеност онтолошким темама указује на заокрет у односу на егзистенцијализам његовог Platonisme et théologie mystique. Doctrine spirituelle de saint Grégoire de Nysse, Paris Cf. H. Lan ger beck, The Phi lo sophy of Am mo ni us Sac cas and the Con nec tion of Aristotelian and Christian Elements Therein, The Journal of Hellenic Studies 57 (1957) Грчки текст Јерокла: ta. ga.r toiau/ta [sc. ovno,mata] ouvde.n mete,cei th/j tw/n ovnoma,twn ovrqo,thtojã o[ti mhde.n th/j ouvsi,aj h' th/j evnergei,aj pari,sthsi tw/n pragma,twn evkei,nwnã oi-j kei/tai ovno,mataå th.n ou=n o;ntwj ovrqo,thta tw/n ovnoma,twn evn toi/j avi?di,oij tw/n pragma,twn prosh,kei zhtei/n kai. tou,twn evn toi/j qei,oij kai. tw/n qei,wn evn toi/j avri,stoijå o[qen kai. to. tou/ Dio.j o,;noma su,mbolo,n evsti kai. eivkw.n evn fwnh. dhmiourgikh/j ouvsi,aj tw/ tou.j prw,touj qeme,nouj toi/j pra,gmasi ta. ovno,mata dia. sofi,aj u`perbolh.n w[sper tina.j avgalmatopoiou.j avri,stouj dia. tw/n ovnoma,tw/n w`j div eivko,nwn evmfani,sai auvtw/n ta.j duna,meij) ta. ga.r evn th / fwnh / ovno,mata su,mbola tw/n evn th / yuch / noh,sewn avpeirga,zonto( ta.j de. noh,seij auvta.j gnwstika.j eivko,naj tw/n nohqe,ntwn pragma,twn evpoiou/nto))) oi` polloi. ouvc o`rw/si dia. to. crh/sqai ovrqw/j tai/j koinai/j evnnoi,aij,( a]j prose,fusen o` dhmiourgo.j tw / logikw / ge,nei pro.j evpi,gnwsin e`autou/) [Јер оваква имена немају ничега заједничког са правотом имена, будући да ни на шта од суштине или дејства оних ствари које означавају не указују. Истинску, наиме, правоту имена ваља тражи ти у оно ме што је ме ђу ства ри ма веч но, а ових пак [правоту] у бо жан ским, а бо жан ских у нај бо љим. Оту да је и Зев со во име сим вол и ико на у ре чи са зда тељ ске си ле ко јим су они који су први установили стварима имена по превасходству мудрости као какви најбољи вајари кроз имена као иконе указали на њихова дејства. Јер речи се образују као символи помисли које су у души, а саме помисли настају као когнитивне иконе ствари о којима се мисли... Ово многи не виде због исправног коришћења општим замислима које је разумном роду Демијург учинио саприродним ради познања себе.] Hiéroclès, In Aureum Pythagoreorum Carmen Commentarius (Ko e hler 105, 14 26; 108, 15 19). 160

7 Границе језика, границе света у делу Св. Григорија Ниског Против Евномија II (me qo,ri oj) све та. Та ко ви ди мо да те о риј ско про ма тра ње је зи ка во ди пре о смишља ва њу са мог пој ма чо ве ка. Да ли је то иста она ста за ко јом је про шао Гри гори је? Обра ти мо се на крат ко Ва си ли ју Ве ли ком, не да би смо из у чи ли ње го ву аргу мен та ци ју про тив Ев но ми ја, већ ка ко бисмо се по за ба ви ли ње го вом чу ве ном про це ном је лин ске кул ту ре. У пи та њу је рас пра ва Мла дим љу ди ма о то ме ка ко да има ју ко ри сти од је лин ских спи са. 37 Ов де, и упра во у ве зи са пи та њем до стојан ства, Ва си ли је пра ви раз ли ку из ме ђу вред но сти са да шњег и бу ду ћег жи во та ко јој од го ва ра раз ли ка из ме ђу те ла и ду ше. Ово по след ње је, ка же он, јед на од нај у о би ча је ни јих (oiv ke iw te,rw ) хри шћан ских ди стинк ци ја. Она је та ко и дистинк ци ја ко ја слу жи ка ко би се по ву кла де мар ка ци о на ли ни ја из ме ђу је лин ске и хри шћан ске кул ту ре. Ду ша је, ка же Ва си ли је, ti miw te,ra у сва ком сми слу од те ла; на лик овој ра зли ци је и она из ме ђу два на чи на жи во та и две кул ту ре; компа ра ти вом ti miw te,ra се исто вре ме но же ли ис ка за ти и зна че ње до сто јан стве нија и ча сни ја. Ка ко би смо са же ли гно се о ло шко је згро Ва си ли је вог при сту па, ре ћи ће мо ка ко раз ли ка из ме ђу ду ше и те ла не озна ча ва са мо или бу квал но те зу ка ко је је ли ни зам те ло а хри шћан ство ду ша, већ да је у пи та њу пре па ра диг ма чи ње ни це ка ко је раз ли ка две кул ту ре на ма ја сна по пут раз ли ке из ме ђу ду ше и те ла. Ми о ко ји ма Ва си ли је го во ри смо ми хри шћа ни, али и ми ко ји смо у праву или, дру га чи је ре че но, у пра во ти (ovr qo,thj) ми сли. Пра во та ми сли се да кле са сто ји у до бром раз ли ко ва њу, у за до би ја њу ха би ту са пра во те и у зна њу ка ко да се оста не у пра во ти. За Гри го ри ја чи сто та раз у ме ва ња не зна чи да је оно ма ње им прег ни ра но грч ком фи ло со фи јом. Тач но је ка ко он, ка ко смо већ на гла си ли, оп ту жу је Евно ми ја за ари сто те ли зам. Ме ђу тим, ка ко смо ра ни је по ка за ли, ни ње му са мом ни је стра на фи ло со фи ја Ста ги ра њи на. Гри го ри је при пи су је Ев но ми ју и ути цај Пла то но вог Кра ти ла. Гри го ри јев пла то ни зам је та ко ђе са свим очи гле дан и упући ва ња, при ме ра ра ди, на Фе дра ни су ма ње ва жна, упр кос чи ње ни ци да из вор ни ка да ни је ди рект но по ме нут. На јед ном ме сту Гри го ри је се би да је сло бо ду пра вље ња иро ни је на ра чун фи ло соф ског обра зо ва ња ње го вог про тив ни ка којом при ли ком по би ја Ев но ми је ву оп ту жбу да је ev pi noi,a епи ку реј ског по ре кла и ка ко иде ја о за чет ку ре чи пу тем ev pi noi,a од го ва ра сво је вр сном лин гви стичком ато ми зму: по Ев но ми ју, ако Гри го ри је ка же ка ко име на до ла зе од чо ве ко ве ин те лек ту ал не спо соб но сти, та да је ра зум ро ђен из ис пре пли та но сти ње го вих сиг ни фи ка тив них је ди ни ца, 38 ис пре пли та но сти ко ја ће та ко би ти ана лог на епику реј ском cli na men. О, ка ко је Ев но ми је раз у мео Епи ку ра!, из ра жа ва се иронич но Гри го ри је. 39 Сва ка ко, Ев но ми јев на пор да ev pi noi,a ве же за епи ку реј ство ни је ни у ко ме слу ча ју не вин јер по зи ва њем на име Епи ку ра он за пра во опту жу је Гри го ри је ву оп ци ју за без бо жност. Ова крат ка рас пра ва о епи ку реј ству скре ће па жњу са дру гих ве ро ват них ути ца ја на Гри го ри је ву ми сао: пре све га има мо у ви ду скеп ти ци зам у ве зи са чо ве ко вом ин те лек ту ал ном спо соб но шћу и сто ич ку апо ло ги ју при ро де. Вр ху нац је што, пре ма Гри го ри је вим ка зи ва њи ма, 37 Cf. Ba sil le Grand, Aux je u nes gens sur la ma niè re de ti rer pro fit des let ters helléni qu es 2,20 и даље (Boulenger 43). 38 Cf. CE II 410 (GNO I 345,25 346,4). 39 CE II 410 (GNO I 345,29). 161

8 Теолошки погледи 2011/2 од мах на кон по зи ва ња на Епи ку ра, Ев но ми је ис ти че оп ту жбу да по јам ev pi noi,a има ари сто те лов ско по ре кло. За и ста, ка да је по сре ди по зи ва ње на фи ло со фи ју дво ји це по ле ми ча ра, сти че се ути сак да се на ла зи мо у игри огле да ли ма. Чини се да Григоријев текст подразумева две врсте дискурса. Први је критика евномијевске метафизике у којој пре свега Григорије тврди како речи зависе од људ ског ума. Да ли ће због то га Гри го ри је би ти схва ћен као иде а ли ста, ка ко чини, између осталих, Сорабји? 40 Ми му не ве ру је мо ка да је у пи та њу оно што се односи на Григоријеву теорију језика, јер је у том случају, како се понавља, подручје употребе језика природни свет. Но, ову прву врсту Григоријевог дискурса трансцендира друга, својеврсна језичка игра самореферентна од двојице противника. Оно што нам може помоћи да се оријентишемо јесте следеће Григоријево разликовање: наиме, на више места Григорије оптужује Евномија користећи пежоративни назив logogra,foj или tecnolo,goj. Насупрот томе, када говори о Василију, он га назива благораузмним слушаоцем (suneto.j avkroa,thj), 41 позајмљујући овај назив од Исаије. Истицати овакву разлику значи остати у потпуности на чисто платонистичком пољу; имамо, наиме, у виду апологију говорног дискурса коју Платон даје у свом Федру, насупрот logografi,a Лисијe. Ов де тре ба ин си сти ра ти на сле де ћим тач ка ма: ја сно је да и Гри го ри је и Евно ми је сво ју при чу те ме ље на за јед нич кој фи ло соф ској тра ди ци ји; Гри го ри је, на и ме, за у зи ма тврд став на су прот Ев но ми је вим на по ри ма ко ји иду у прав цу суп стан ци ја ли за ци је је зи ка. На чин на ко ји Ев но ми је сме шта ре чи у сре ди ште ства ра ња ве о ма је сли чан ab so lu ités је зи ка ко је да ју ма те ри јал не ки ма од нај сјајни јих при по ве да ка Хор хе Лу и са Бор хе са. Гри го ри је не сле ди про сто ша блон када оп ту жу је Ев но ми ја да је со фи ста ; под овим он ве о ма ја сно раз у ме сво ђе ње све га на је зик; оту да ве ро ват но и ње го ва ве за ност за фор му ла ци је ко је са др жи Пла то нов Фе дар у ко ме се бра ни иде ја здра ве ре то ри ке. Из ме ђу оста лог, Гри гори је ве по став ке за и ста при вла че па жњу у ве зи са оним што се ти че са вре ме них упи та о он то ло шкој ра зли ци; по том пи та њу оде љак CE II ко јим по чи ње наш текст на ро чи то је зна ча јан. За и ста, уви ђа ње уза јам не раз ли ке ко ја по сто ји из међу је зи ка и све та ни је од ли ка са мо он то ло ги је. 42 Са гле да ва ње овог про бле ма из са вре ме не нам пер спек ти ве до ка зу је ка ко је Гри го ри је био спо со бан да, ко ристе ћи се ору ђем ко је му ста вља на рас по ла га ње кла сич на фи ло со фи ја, пре са зда да те му пој мо ве по сво јој во љи. 40 R. Sorabji, Time, Creation and the Continuum. Theories in Antiquity and the Early Middle Ages, Lon don 1983, 287ss. 41 CE II 49 (GNO I 240,4). 42 Чу ђе ње пред чи ње ни цом по сто ја ња све та о ко ме још и Вит ген штајн го во ри... може оправ да ти по ве зи ва ње са Хај де ге ром или ма кар по ре ђе ње ; J. La co ste, La phi lo sop hie au XX e siè cle, Pa ris, 1988, 38. Cf. и чу ве ни Вит ген штај нов од ло мак: реч је спо соб на да предста вља ствар ност, ме ђу тим она ни је ка дра да пред ста ви оно што са ма тре ба да има за једнич ко са ствар но шћу ка ко би мо гла да је пред ста вља, ра ди са зна ња ло гич ке фор ме. Ка ко би се мо гла пред ста ви ти ло гич ка фор ма би ло би нео п ход но да се пу тем ре чи по ста ви мо ван ло ги ке, а то зна чи ван све та ; L. Wit tgen ste in, Trac ta tus lo gi co-phi lo sop hi cus, фран цу ски пре вод, Pa ris 1961, prop. 4.12, на ро чи то ци ти ра но у P. Ha dot, Exer ci ses spi ri tu els et phi losop hie an ti que, но во из да ње, пре ра ђе но и про ши ре но, Pa ris 2002, по гла вље: La théolo gie néga ti ve,

9 Границе језика, границе света у делу Св. Григорија Ниског Против Евномија II За Да ни је луа, на по љу је зи ка, ствар на кон цеп ци ја Гри го ри ја и Ва си ли ја је кон цеп ци ја ко ју де ле и гра ма ти ча ри, а ко ју би да нас на зва ли на уч ном. 43 Изме ђу оста лог, оно што ви ди мо да ожи вља ва у Гри го ри ју Ни ском, пи ше он, је сте на уч ни дух кла сич не Је ла де, дух пре со кра то ва ца и ари сто те ло ва ца. 44 Још пре ци зни је, чи ње ни ца да до ла зи до по ве зи ва ња је зи ка са чо ве чи јом при ро дом, те да се чо век ми сли као огра ни чен, оста вља отво ре ном мо гућ ност хри шћа ни ну по пут Гри го ри ја да се по ка же чо ве ком на у ке или да, са дру ге стра не, ис тра жи по ље на у ке ко је је осло бо дио Ва си ли је у сво јој рас пра ви о је лин ским спи си ма, по ље ли те рар них на у ка. Ово је мо жда оно што спе ци ја ли сти де кон струк ци је у ства ри ма ре ли ги је на зи ва ју lo gop ha sis у сре ди шту Гри го ри је вог apop ha sis, а у ци љу раз ли ко ва ња по зи тив ног ка рак те ра дис кур са ми стич не те о ло ги је од ма ка кве хи пер-есен ци јал но сти. 45 Про ти ве ћи се Ев но ми ју Гри го ри је је, сле де ћи Ва си ли ја, са чу вао по тен ци ја ле по е тич ког дис кур са (у ари сто те лов ском сми слу) за хри шћан ски век. превод са француског: Вукашин Милићевић 43 J. Da niélou, Eunome l Arien, Ibid., стр Cf. M. La ird, Whereof We Speak. 163

10 Теолошки погледи 2011/2 Limits of the Language, Li mits of the World in Gre gory of Nyssa s Contra Eunomium II Georges Arabatzis Summary: The fundamental issue of the intellectual dispute bet we en Euno mi us on one si de, and Ba sil and Gre gory on the other, was the question of the origin of language and its ontological status. Compared with more or less modern intellectual trends, it seems that Eunomius was tending towards substantialisation of lan gu a ge, whi le the at ti tu de of Gre gory and Ba sil, which stresses that human understanding has its ontological limits, is more open and afr ma ti ve to wards a cri ti cal and, in mo dern terms, more scientific approach. Key words: lan gu a ge, God, li mi ta tion of world and man, name, attribute, property 164