Бо го сло вље Све те тај не по ка ја ња у Ри мо ка то лич кој Цр кви

Transcription

1 УДК: Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp Бо го сло вље Све те тај не по ка ја ња у Ри мо ка то лич кој Цр кви Ненад Д. Мијалковић* Богословија Св. Кирила и Методија, Ниш Апстракт: У овом раду изложићемо преглед литургијско богословског поимања Свете тајне покајања кроз историјски развој. Објашњење у вези са Светом тајном пратиће одговарајућа сведочанства из Светог Писма, као и дела појединих ранохришћанских отаца Цркве. Потом, изнећемо релевантне богословске, светотајинске аспекте и запажања личности средњег века, доба схоластике, Тридентског сабора и Другог ватиканског сабора. Нећемо свакако изоставити ни богословска размишљања појединих истакнутих римокатоличких и православних богослова о Светој тајни покајања. Овом радом желимо да ставимо акценат на литургијско богословски сми сао ове све те тај не у скла ду са ње ним еклисиолошким, христолошким, пневматолошким и есхатолошким искуством у животу Цркве. Кључне речи: Света тајна, покајање, Римокатоличка Црква, Евхаристија, сабор, исповест, љубав, слобода, духовник. 1. Увод Свете тајна покајања као и тајна крштења пројављује истину Цркве и њеног богочовечанског живота, а то је учествовање у смрти и васкрсењу Христовом. Смрт је грех човеков, његов неуспех да постоји као личност у слободи и љубави. Тајна покајања и исповести чине један другачији догађај од психолошког процеса ослобађања нашег осећаја кривице. Стварно искуство покајања које води исповести је суштински другачије од осећаја кривице. Сврха покајања као и сваке друге свете тајне је остварење истине човека, што означава пројаву истине Божије. * mijalkovicnenad@gmail.com. 601

2 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Покајање је препознавање наших грехова у светлости Божије милости, у контексту нашег заједничког односа. 1 Свету тајну покајања, као Тајну Цр кве, уста но вио је сам Го спод Исус Хри стос, ка да се по сле свог славног Васкрсења јавио ученицима кроз затворена врата, дунуо је на њих и рекао: Примите Дух Свети. Којима опростите грехе опростиће им се, а ко ји ма за др жи те, за др жа ће се (Јн. 20, 22 23). Ова власт опраштања и неопраштања грехова људима, која је од Господа Христа предата светим Апостолима, преносила се даље, заједно са Светим Духом, на апостолске наследнике епископе и свештенике у Светој тајни свештенства до дана данашњег и преносиће се до свршетка века. Тако је свемудри Господ уредио, да и поред опште греховности свих људи, 2 спасење ипак буде приступачно и остварљиво за све посредством Свете тајне покајања. У светлости до сада реченог јасно је да бити прави хришћанин, значи бити доживотни покајник. На то је човек позван пре него што постане хришћанин. Покајте се биле су прве речи светога Јована Претече када се појавио у зајорданској пустињи. Покајте се јер се приближи Царство Божије, значи говоримо о покајању за Царство небеско, за живот вечни. Човек је морао да промени целокупно своје би ће, свој на чин жи во та, ка ко би ушао у ра дост Цар ства Бо жи јег. Свети јеванђелист Марко понавља речи: Покајте се и верујте у jеванђеље (Мк. 1, 15), и ти ме по ка зу је пут ка ко се по ста је след бе ник Хри стов. Тај пут следствовања је тајна покајања. Прва апостолска проповед после силаска Светога Духа, почела је речима: Покајте се (Дап. 2, 48). И Црква Христова, се од тих бурних времена апостолских и мученичких па до дана данашњег, истиче, и истицаће покајање као почетак човечјег спасења. Из овакве перспективе гледано, запажамо да је тајна покајања припрема за улазак у Цркву Божију као Царства Божијег, тако да је покајање неодвојиво ван контекста Свете тајне крштења, миропомазања и Евхаристије Света тајна покајања Најкарактеристичније место о јавном покајању у Старом Завету јесте оно које описује Празник помирења, или Дан помирења (Лев. 23, 26 32). Циљ таквог богослужења је позивање на покајање и обредно извршење пред Богом, као и измирење са Богом. 3 Новозаветно схватање 1 Види: Христо, Јанарас, Слобода морала, Каленић, Крагујевац, 2007, Adam Adolf, Uvod u Katoličku Liturgiju, Za dar, 1993, Види: Vladimir Zagorac, Kristova otajstva: sakramenti i blagoslovine, povijest i teologija slavljenja, Krš ćan ska Sa daš njost (KS), Za greb, 1998,

3 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви покајања и помирења, посебно је одређено поимањем греха. Спољашњи символ, тог помирења, је Христова смрт на крсту за грехе свега човечанства. У синоптичким јеванђељима, Христов живот у који обухватамо и Његову крсну смрт, јесте остварење Царства Божијег, то се показује савладавањем и превазилажењем греха. И чувши Исус рече им: Не требају здрави лекара него болесни. Ја нисам дошао да позовем праведнике на покајање, него грјешнике (Мк. 2, 17). Тим задатком је окарактерисана читава Христова проповед, зато га осуђују. Дође Син Човјечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човјека изјелице и винопије, друга цариницима и грјешницима. И би оправ да на пре му дрост од дје це ње зи не (Мт. 11, 19). О Христовом животу, говоре и делови Јеванђеља по Луки који најизразитије карактеришу покајање (Лк. 15): о изгубљеној овци, изгубљеној драхми, и прича о блудном сину. Његовом обраћању грешницима одговара позив: Покајте се и вјерујте у јеванђеље (Мк. 1, 15). Оздрављење болесника показују његову власт опраштања греха (Мт. 9, 2 8). Христос не проповеда само покајање и помирење, него својом властитом личношћу остварује нову заједницу са Богом. Усмеравање Христовог живота на помирење са Богом, треба продубити скретањем пажње на Његову смрт. Он је онај ко ји би пре дан за гри је хе на ше и уста де за оправ да ње наше (Рим. 4, 25). Човечанство измирење постиже Христовом смрћу на крсту. Христос својом спремношћу, и својом смрћу, показује да је његова смрт укључена у смислено усмерење његовог живота. Голгота постаје местом Божије присутности. Христос отвара пут спасења својим Васкрсењем, а тај пут је заједница са Оцем. Један од разбојника, распетих исто вре ме но са Ису сом Хри стом чу је ре чи: Још да нас ћеш би ти са мном у ра ју (Лк. 23, 43). Де ло на сил не смр ти Хри сто ве по ста је де ло љубави Божије према људима. А васкрсење Христово је дело живота. У би блиј ском ка зи ва њу ви ди мо да је Бог онај ко ји у Хри сту опра шта, мада и улога човека је од важности да би се божанско дело оделотворило. Ту је ри јеч о уну тар њој ве зи оба ју мо мен та: Божи је опра шта ње и човјеково обраћање. Императив метаноеите према синоптицима спада у Исусово навијештање. 4 Сва Хри сто ва де ла су, на не ки на чин, по зив на промену и стварање поверења. Слијепи прогледају и хроми ходе, губави се чисте и глухи чују, мртви устају и сиромашнима се проповиједа је ван ђе ље. И бла го оно ме ко ји се не са бла зни о ме не (Мт. 11, 5 6). Као конкретни трагови спасења у Христу су чуда, позив да га спознамо као Месију и од Оца посланог Спаситеља света. Покајање кроз крштење је припрема за улазак у Царство Божије, то је есхатолошка слика која се остварује у Цркви Божијој. Циљ покајања је помирење, зато је потребно 4 Franz Co urt, Sakramenti, Priručnik za teološki studij i praksu, Đa ko vo, 1997,

4 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) да у склопу библијског утемељења Свете тајне покајања, обратимо посеб ну па жњу на са му реч по ми ре ње. Мо гло би се ре ћи да је по ми ре ње циљ покајања. Помирење код апостола Павла показује нам се као дело Бо жи је, по ми ру је нас са со бом (2. Кор. 5, 18; Рим. 5, 10). По ми ре ње значи преображење, обновљење односа између Бога и човека. Бог даје могућност и способност човеку како би дошло до тог преображења, односно остварења новог односа савеза. Апостол Павле се моли уместо Хри ста: Умје сто Хри ста, да кле, мо ли мо, као да Бог по зи ва кроз нас: Молимо у име Христово помирите се са Богом (2. Кор. 5, 20). Апо стол Павле своју службу види као саделовање у Христовом делу измирења и делу спасења. Као апостол, он је сабиратељ заједнице, он је окупитељ, уместо Христа, значи са пуном одговорношћу преузима настојатељство. Ово место можемо протумачити у строго еклисиолошком смислу. Посебно јасно изражавају овај моменат, еклисиолошки, по питању помирења, покајања, места из Матејевог јеванђеља. И даћу ти кључеве Царства не бе ског: и што све жеш на зе мљи би ће све за но на не бе си ма; и што раздријешиш на земљи биће раздријешено на небесима (Мт. 16, 19). Затим, јеванђелист Матеј каже: Заиста вам кажем: Што год свежете на зе мљи би ће све за но и на не бу, и што год раз дри је ши те на зе мљи би ће раздријешено на небу (Мт. 18, 18). Христос обећава апостолу Петру, односно апостолима, власт опраштања греха. Према данас најчешће изношеном тумачењу, ријечи свезати и одријешити, као и изопћити и ослободити од изопћења, значе искључење односно поновно примање у за јед ни цу. Ва жно је при је све га да обо је има ври јед ност на не бу, то јест пред Бо гом. 5 После васкрсења, задатак ученика Христових налази свој врхунац у примању Духа Светога, што видимо из Јовановог јеванђе ља. А Исус им ре че опет: Мир вам! Као што је Отац по слао ме не, и ја ша љем вас. И ово ре кав ши, ду ну и ре че им: При ми те Дух Све ти! Којима опростите гријехе, опраштају им се; и којима задржите, задржани су (Јн. 20, 21 23). По сла ње Ису са од Оца на ста вља се и да ље у по сла њу уче ни ка од Ису са Хри ста и то као дар Ду ха Све то га. Апо сто ли узе ти да врше спасоносну божанску икономију и у опраштању греха врше спасоносно дело Божије, обраћања (повратка). У Јовановом јеванђељу је служба апостола постављена на христолошкој и еклисиолошкој основи. Имамо низ примера где апостол Павле опомиње заједнице и позива на покајање. Тако опомиње заједницу у Коринту због једног блудника: [...] И избаците злога између вас самих (1. Кор. 5, 13). Оскрнавитељ, каже апо стол Па вле: Да се та кав пре да са та ни на му че ње ти је ла, да би се дух спа сао у дан Го спод њи (1. Кор. 5, 5). На овај на чин апо стол Па вле F. Co urth, Sakramenti, 357.

5 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви овом проблему даје есхатолошку димензију, а пре свега сотириолошку. Према библијском схватању, грешник треба да буде спашен; то вреди и онда ако га заједница у крајњем случају искључи. Грех, као и опраштање греха, пре свега је питање заједнице, Цркве. Као прва карактеристика раног патристичког периода, истиче се то, да је покајање могуће једном. 6 Тертулијан карактерише покајање као друго крштење на путу спасења. 7 Кипријан Картагински, после Васкрса 251. вра тио се у Кар та ги ну, и об ја вио је спис О па ли ма у ко ме го во ри о покајању. 8 Друга карактеристика покајничког поступка ране Цркве, је да упућује на преумљење, промени целокупног начина живота. А као трећа карактеристика покајничког чина је улога црквене заједнице. То је већ јасно, по томе, што канонско (уставно) покајање започиње неком врстом привременог искључења из богослужбеног окружења заједнице. На челу Цркве је епископ који регулише односе унутар заједнице. 9 У IV и V веку развија се покајање унутар Цркве у данас познатој схеми, 10 говорећи о покајању, држаћемо се појединачних мишљења отаца из овог периода. У оквиру канонске Свете тајне исповести у Александрији се појављују духовне вође (духовници), али у свом деловању при поступку покајања, они нису супарници хијерархији. Црква испуњена Духом Светим јесте сакраментални простор помирења измирења. Епископско полагање руку на грешника поново га уводи у црквену заједницу. На тај начин, покајник добија Духа Светога, јер Црква је дело Духа. 11 Августиновом мишљењу, по којем настојатељ, својом сопственом снагом поново укључује покајника у Цркву, као храм Духа Светога, стоје два другачија мишљена. Блажени Јероним и Гргур I 12 у епископовом опраштању запажају објашњење о разрешењу грешника. Допринос Цркве, јуридички гледано, остаје ту спољашњи. Мисао, коју заступа Амвросије Милански, заснива црквену службу као Божији инструмент, она делује 6 Још ћу, Го спо ди не, ре кох ја, про ду жи ти са пи та њи ма. Ка жи, ре че он. Чух, велим, Господине, од неких учитеља да нема другог покајања осим онога када смо сишли у во ду (кр ште ња) и до би ли опро штај на ших ра ни јих гре хо ва. Он ми (на то) ре че: До бро си чуо, јер је та ко. Тре ба ло је да онај ко ји је до био опро штај гре хо ва (у кр ште њу) ви ше не гре ши, не го да жи ви у чи сто ти. Пастир Јермин (XXXI, 1 2), у: Ата на си је Јевтић, Дела апостолских ученика, Врњ ци Тре би ње, 2005, Види: Tertulijan, De Poenitentia, 7; Migne, Jacques Paul, Patrologiae cursus completus. Series Latina, Pa ris (PL) 1, 1240c. 8 Види: Hubert Jedin, Velika povijest Crkve I, KS, Za greb, 1972, Ви ди: H. Je din, Velika povijest Crkve I, Види: Hubert Jedin, Velika povijest Crkve II, KS, Za greb, 1995, Види: Aureliе Avgustin, Homilia 268, 2. PL 38, Види: Grgur I Veliki, у: Heinrich Denzinger Peter Hunermann, Zbirka sažetaka vjerovanja definicija i izjava o vjeri i ćudoređu, Đa ko vo, 2002, (DH),

6 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) по за по ве сти Бо жи јој. Та се слу жба од но си и на бри са ње гре ха, а не само на опраштање казни за грехе. Тек након исповести, следи уз сарадњу Цр кве, опро ште ње код Бо га. По кај ник оста је ве зан гре хом све док га Црква не ослободи. 13 Дешава се да покајник пробуђен покајањем, опет буде, у пуном смислу укључен у Цркву, заједницу јединства, љубави и Духа Светога. Појављује се нова пракса покајања, крајем VI и почетком VII века на европском континенту. То је тзв. тарифна покора. Новост коју нам доноси овај облик покајања је у поновљивости: ако након покоре човјек поново сагријеши, и то тешко, може поново добити покору и помирење; тајности: не само да се исповиједање гријеха врши у тај но сти, што је би ло и у ка нон ској по ко ри, не го и сам об ред на ла гања покорничких дјела или увођења у покору бива тајно, тј. не нужно пред читавом заједницом; унапријед одмјереним покорничким дјелима за поједине гријехе (тарифе или таксе) што су их садржавале посебне књиге, ткз. libri poenitentiales; коначности, тј. да послије помирења престају све покорничке обавезе; приступачности клерицима и редовницима; власт свећеника, не више само бискупа, да редовито даје покору и помирење. 14 У време каролиншке реформације дешавају се значајне промене у пракси сакрамента покоре (покајања). За тешке јавне преступе на сна зи је би ло јав но по ка ја ње о ко ме је во дио бри гу сам епи скоп. Римска традиција је под утицајем источњачких канона, постала знатно строжа. Покајници су се не само искључивали из Службе Божије, него и из Цр кве. Уз по ка ја ње је до ла зио стро ги пост, по ве зан са стал ним молитвеним правилом. Крајем IX века тражи се све више изговора који би покајнику омогућили да се одмах пре извршеног покајања измири са Црквом. 15 У периоду схоластике износимо: За схоластику је на темељу њеног смисла за ред је средишња тема унутарња веза особног, субјективног доприноса и службеног судјеловања (одрјешења). Многи теолози своје виђење помирења заснивају на удјелу покорника; црквени фактор замјетно ступа у други план. 16 Та ко је за Петра Абеларда ( ) разрешење нешто другоразредно, три ствари чине измирење између покајника и Бога, покајање, исповест грехова и задовољење (помирење). 17 Сличан став заузима и Тома Аквински, при чему је покајање најважније. Оно, уколико се темељи на Божијој љубави, а не на страху, плодоносно 13 Ви ди: Sv. Ambrozije, Otajstva i tajne, Makarska, V. Zagorac, Kristova otajstva: sakramenti i blagoslovine, povijest i teologija slavljenja, Сравни: Hubert Jedin, Velika povijest Crkve III/1, KS, Za greb, 1971, F. Co urth, Sakramenti, О њему и његовим заблудама говори 2. латерански сабор ( ), Sinoda u SEN Su go di ne, ви ди у: DH, ; ви ди: Hu bert Je din, Velika povijest Crkve III/2, KS, Za greb, 1993,

7 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви је, и до во ди до опра шта ња гре ха. Код Томе Аквинског схоластичка наука о покајању достиже свој врхунац, његовим мишљењем повезује се лични и црквени фактор покајања у органско делатно јединство. Помоћу појма сакрамента он покушава субјективну страну исповести, покајања, да повеже са објективном, свештеничком влашћу кључева да свезују и опра шта ју гре хе. По след њи и пр ви узрок за опра шта ње гре ха је Христово трпљење, сакрамент је делатан у нама искреним покајањем. За спасење је покајање нужно баш колико и крштење. Чин покајања, Тома Аквински назива материјом, разрешење формом сакрамента. Материја и фор ма не де лу ју са ми за се бе, већ са мо за јед но. Онај ко ис по ве да мо ра да бу де све ште ник, јер онај ко не по се ду је све ште нич ки ред (чин свештенства), не може да правилно да опроштење греха. 18 Пре ма 4. латеранском сабору каже се, да верници требају бар једанпут годишње исповедати своје грехе властитом свештенику, захтев је везан како би се достојно Причестили за Васкрс. 19 Ова од лу ка са бо ра је ма ло чуд на јер поставља исповест за услов достојном причешћивању. Тридентски сабор истиче да је покајање истинити (прави) сакрамент; њиме се верници након крштења поново измирују са Богом. Сакрамент своје утемељење налази у Јовановом јеванђељу (Јн. 20, 22), како истиче сабор. Сабор задржава ону концепцију Томе Аквинског; покајање, исповест, задовољење. Тридентски сабор, говори схоластичким начином, и на само поимање материје сакрамената, ова света тајна је окарактерисана као дело свештеничке апсолутности; она је форма и душа спасења. 20 Други ватикански сабор наглашава спој личног захтева и еклисијалне структуре као суштину за правилно разумевање ове свете тајне. Они који приступају сакраменту покајања од Бога добијају опроштај и измирују се са Црквом. У даљем излагању, говорићемо о погледу на претходну скицирану праксу кроз историју, пре свега вођени правцем староцрквене праксе покајања, Томе Аквинског, Тридентског и Другог ватиканског сабора. Овим, желимо да направимо једну синтезу по питању учења о Светој тајни покајања. Свој допринос верници, покајници изражавају у покајању, исповести и задовољењу. Тридентски сабор је укључио следеће моменте за разумевање покајања: 1. познање греха и виђење његове невредности; 2. гнушање над њим и одвраћање од 18 Toma Akvinski, Suma protiv pogana II, KS, Za greb, 1994, ; Он ту износи своје мишљење о људима који су примили сакраменталну милост, и даље могу грешити, те тако износи став где каже: Може се помоћу милости покоре обратити (покајати). Затим, говори о потреби покоре и њених делова. 19 Уп: 4. lateranski sabor, Pog. 21. Ispovijed, držanje tajne od strane svećenika i primanje pričesti o Uskrsu, у: DH, Види: DH, ; , Тридентски сабор је донео петнаест канона. 607

8 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) њега; 3. воља за променом живота; 4. приклањање Богу. За разумевање смисла исповести имамо антрополошке и теолошке разлоге. Антрополошки разлог, може се видети, да лично исповедање греха има ослобађа ју ћи ка рак тер. Те о ло шки раз лог за ис по вест је у то ме, да грех, и опроштење имају еклисиолошки карактер. Сваки грех оптерећује Цркву и верника у његовом хришћанском ставу и слаби његову веру. Исповест даје свештенику сазнање о озбиљности покајања, а вернику омогућује помоћ за побољшање свог живота. Што се тиче задовољења (помирења), истиче још Тертулијан, да уз покајање иде увек доказ за преокрет, који се не извршава само изнутра, већ мора да поседује и спољашњи чин (об лик). Што се ти че, уло ге Цр кве при раз ре ше њу, њен став је и да ље онај староцрквени, искључење и поновно помирење. За Тридентски сабор оно (покајање) је нека врста судског чина. Делатељ сакраменталног разрешења је свештеник, односно епископ. Теолошки разлог за давање пуномоћи исповедања свештенику је двострук. Први разлог је еклисиолошки, због карактера саме свете тајне и њеног виђења као дела Цркве. Уз еклисиолошки, као други разлог долази христолошки. Овде је реч о улози свештеника који кроз тајну рукоположења добија посебну улогу, тј. да делује уместо Христа. Његова улога у Светој тајни покајања је да измири грешника са Богом и Црквом. Рана Црква познаје и тајну испове сти из вр ше ну од ђа ко на, али у крај њој ну жди. У сред њем ве ку и ла ичка исповест је сматрана меродавном, уколико је за то нужда. Под ис по ве шћу из по бо жно сти, под ра зу ме ва мо ре дов ни је, че шће при ма ње овог са кра мен та. Три дент ски са бор је за сту пао ту прак су, и ис ти че је као ко ри сну, она је слу жи ла за из град њу све сти и ду хов но во ђе ње. При ис по ве сти из по бо жно сти, вер ни ци тре ба да ис по ве да ју сво је гре хе и та ко њи хо ва те жња тре ба да бу де усме ре на на ли че ње на Хри ста, и сле до ва њу при зи ва Ду ха Све то га. Карл Ра нер, на во ди је дан те о ло шко-са кра мен тал ни раз лог ка ко би оправ дао ис по вест из по бо жно сти. Бож ије нам спа се ње ни је не по сред но до ступ но, не го са мо са кра мен тал но по Ису су Кри сту, Цр кви, са кра мен ти ма. По њима нам се спа се ње по сре ду је као по клон. Тај се уоп ће ни вид са жи ма у ис по ви је ди до те мје ре да ту опро ште ње до ла зи ви дљи во, по ви јесно, и то та ко да ис по ви јед оства ру је опро ште ње и ми лост, ко ја је раз ли чи та и нео ви сна од оне за слу жне по ка ја њем. Ис по ви јед је из по бо жно сти, кон крет на из ра жај на фор ма са кра мен тал не чо вје ко ве ег зи стен ци је. У њој нас Божи је по мир бе но дје ло су сре ће ви дљи во и чуј но. 21 О од лу ка ма Дру гог ва ти кан ског са бо ра, ко је се ти чу ове свете тај не, го во ри ће мо де таљ ни је у сле де ћем де лу ра да F. Co urth, Sakramenti,

9 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви Према православној богословској мисли, Света тајна покајања је повезана са крштењем, 22 што нам древна Црква и сведочи: Исповедам једно крштење за опроштење грехова, јер опроштење грехова није одвојени догађај, већ је сједињен са Христом, који сам јесте опроштај и наш мир са Бо гом. Грех не пред ста вља пре све га на ру ша ва ње не ке заповести или правила, већ отпадање од Бога, тј. да је човек уместо Бо га за во лео и не што дру го, свет или са мо га се бе. Одва ја ју ћи се и отпадајући од Христа ми уједно одлазимо и од Цркве. Први и основни смисао тајинства састоји се у покајниковом повратку у благодатни живот у Хри сту и у Ду ху Све том, ко ји се у гре ху из гу био и са да же ли да се врати. Услов за то враћање Христу јесте покајање. Света тајна покајања као и све друге свете тајне је неодвојива од Евхаристије. 23 У то ме се огле да и њен со ти ри о ло шки зна чај. У хришћанству покајање представља промену начина живота, али не било ка квог, већ оно га ко ји је чо ве ка вра ћао у роп ство смр ти из ко га је он избављен крштењем и уласком у литургијски живот Цркве. Међутим, у данашњици су покајање и исповест схваћени на веома правнички јуридички начин услед чега је природан однос који је постојао између ове свете тајне и Евхаристије поремећен. Зато данас имамо хришћане који тврде да без исповести нема ваљаног Причешћа. Овакво мишљење је по гре шно за то што се он да по ка ја ње сво ди са мо на ис по вест или прецизније на психолошко олакшавање, јер исповест се врши формално. У раној Цркви исповест није била индивидуални чин као данас, већ је она била предмет целе заједнице. Покајање је тесно повезано са 22 Покајање које се, како смо видели, често поистовећује са крштењем одрицањем од Сатане, сахрањивањем свог старог човека сапогребењем са Христом кроз погружење, препорађањем васкрсењем Христовим кроз израњање из воде, и које се на крају потврђује печатом дара Духа Светога остварује се као тајинствени процес хришћанске иницијације. Међутим, потпуно поистовећивање покајања са крштењем неминовно доводи до збрке у поимању крштења и покајања понаособ. Ако исповедамо једно крштење значило би да је могуће само једно покајање или да је попут крштења покајање непоновљиво, односно да је после крштења више непотребно. Али, ако је покајње крштенога реалност његовог живота у историјској Цркви, онда је крштење ефикасно само у поништавању предходног живота оног који се крштава, док за будућност он остаје несавршен човек. Једном за свагда покајан кроз једно крштење, хришћанин и даље остаје подложан греху [...], Ненад Милошевић, Света тајна исповести и покајања, у: Беседа 6, 2004, Пре свега, морамо поћи од чињенице да покајање и исповест као светотајински чин не могу бити појмљиви изван контекста Свете Евхаристије као Светајне Цркве. Прак тич но то зна чи да по ка ја ње не тре ба да бу де са мо по се би циљ: чак ако је њиме и могуће постићи потпуно дистанцирање од греха, но ни тада не треба да предста вља крај њи циљ хри шћан ског жи во та. То се оправ да ва ти ме што је очи шће ње од греха само предуслов живота у Христу [...], Н. Милошевић, нав. дело,

10 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) крштењем јер представља нови начин живота. У хришћанству, гледано из угла крштења, постоји само једно покајање. Покајање, означава нови идентитет, чији је циљ да се одбаци биолошки идентитет и заснује но ви у за јед ни ци са Хри стом. Ка да се ка же да по сто ји са мо јед но покајање мисли се на преумљење (промену целокупног бића човековог), на но ви на чин жи во та. Чо век је гре шно би ће и за то је по треб но ис поведати грехе и после крштења. Такав хришћанин је као блудни син ко ји је згре шио, али остао син Очев и по ка ја њем, јав ним при зна њем пред свима поново се вратио у заједницу са Оцем. Циљ покајања није покајање само по себи, већ учешће у Евхаристији. Учинивши грех, човек отпада од заједнице, и од Причешћа. Пошто је он члан заједнице његово оправдање се не тиче само њега, већ целе заједнице. Како каже све ти апо стол Па вле: И ако стра да је дан уд с њим стра да ју сви удо ви; а ако ли се је дан уд про сла вља с њим се ра ду ју сви удо ви (1. Кор. 12, 26). У ра ној Цр кви по ка ја ње је би ло јав на ствар и ис по ве да ло се на Литургији. Пошто верник сам себе није могао да изопшти из заједнице, а ни је мо гао ни са мо вољ но да оста не у њој, он је ишао на чал ни ку те заједнице (началнику Евхаристије), епископу, и говорио му своја сагреше ња. По што је епи скоп је ди ни ко ји има власт да уда ља ва од за јед нице, он би кад би грех био ве ли ки, тј. на са бла зан оста лим из за јед ни це, удаљавао тог члана сабрања са сабрања. Ово се чинило на Литургији после Јеванђеља, када су излазили оглашени, а затим и покајници. После прочитане молитве, епископ је стављао руку на главу покајника и на тај на чин га уда ља вао из за јед ни це на од ре ђе но вре ме. Та ко је покајник излазио и заузимао своје место испред храма, молећи се Богу за опро штај гре ха да се по но во вра ти у за јед ни цу, а вер ни би се на Евхаристији молили за његов повратак. Циљ покајања није да би се он сам спа сао, већ да би се вра тио у за јед ни цу. По ред јав не ис по ве сти, постојала је и тајна, пред духовником (од епископа изабрани презвитер) која се вршила пре Евхаристије. У раној Цркви за хришћане једини вид из оп ште ња је би ло не при че сти ти се, а то је за хри шћа не би ло не што нај го ре. Што се ти че из оп ште ња, у Цр кви, је ди но је епи скоп имао право да изопшти, зато што је он началник Евхаристије и икона Христова. Са појавом парохија, исповест је почела да се издваја из Евхаристије, јер су презвитери почели да служе Евхаристију по благослову епископа те тако и исповест да врше. Повезујући Евхаристију са покајањем, ви ди мо да су ове све те тај не нео дво ји ве, и да се у том је дин ству огле да њихов спасоносни значај. Без Причешћа, Евхаристије, нема спасења. Пра во слав на Цр ква ис ти че да су све све те тај не, као и Све та тај на покајања, неодвојиве од Евхаристије, док код римокатолика тај моменат није толико наглашен. 610

11 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви 3. Однос теорије и праксе у Светој тајни покајања Покајање (грч. metanoia, лат. paenitetia, духовна промена, преумљење): тајна у којој верник, силом Духа Светога и молитвом Цркве, прима опроштај грехова учињених после крштења, ради обнове заједнице са Богом и помирења са литургијском заједницом чији је члан. Света тајна покајања је припрема за крштење, припрема за примање Духа Светога, која своје испуњење налази у Царству Божијем, у Светој Евхаристији. Ова Света тајна носи са собом такву поставку којом се подразумева потпуна промена, целокупног бића човековог. Други ватикански сабор у конституцији о Светој Литургији износи: Нека се обреди и обрасци покоре прераде тако да јасније изражавају нарав и учинак сакрамената. 24 Чо век би ми слио да ће са бор о са кра мен ту, ко ји се уз Ев ха ри сти ју најчешће прима, рећи много више од тих неколико речи које заправо и не доносе ништа ново, а поготову ништа конкретно. Сакрамент је, наиме, покоре кроз столећа црквеног живота доживио такав развој као ни један други. Уз то, његово је дијељење и примање у најновије вријеме, прије и послије концила, потакнуло више догматских и практичних питања тако да је Са бор ту остао са мо код оп ће ни то фор му ли ра не од ред бе да обреди и обрасци покоре јасније изражавају нарав и учинак сакрамената. Заправо је првотно био споменут само учинак, а комисија је додала још и ријеч нарав. 25 Сама је природа овог сакрамента најбоље и најјасније изречена у Конституцији о Цркви: Они који приступају сакраменту покоре од Божијег милосрђа опроштење увреде коју су нанијели Богу и уједно се измирују са Црквом коју су грешници ранили и која се заузима за њихово обраћање својом љубављу, примјером и молитвом. 26 Овде је кроз спомињање њене љубави, која подразумева и љубав вршиоца тог сакрамента, истакнута мајчинска брига Цркве. Овакво становиште по себ но је ва жно, јер се до са да овај са кра мент сма трао као са мо о суђивање и суд, а не као лично обраћање, преумљење и Божије милосрђе Доброг Пастира. Када је Отац окарактерисан као милостиви, уједно је ре че но, оно што је у Све том пи сму ис так ну то, да је за пра во Он кроз Христа измирио свет са собом. То измирење помирење изражено је Хри сто вом смр ћу и Вас кр се њем. Спо ме ну то је и то да је власт опра штања гре ха да та Цр кви, да та као дар вас кр сло га Хри ста. Хри стос је сво јим 24 Sacrosanctum Concilium, Konstitucija o svetoj Liturgiji, Dokumenti Drugi vatikanski koncil, KS, Za greb, 2002 (SC) Martin Kirigin, Konstitucija o svetoj Liturgiji Sacrosanctum Concilium, Zagreb, 1985, Lumen gentium, Dogmatska konstitucija o Crkvi, Dokumenti Drugi vatikanski koncil, KS, Za greb, 2002, (LG) 11,2. 611

12 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) наследницима даровао, дар Духа Светога, и дао обећање. Улога Цркве се истиче као служење, конкретно може да служи и исказује своју љубав само онима који је добровољно траже. Зато учинак овог сакрамента највише зависи од љубави делатеља и отворености примаоца. Као највећи израз благодати претпоставља се скрушено признање и опроштење грехо ва, и по сти за ње ми ра. А Исус им ре че опет: Мир вам! Као што је Отац по слао ме не, и ја ша љем вас (Јн. 20, 21). Ово ка зи ва ње је вр ло зна чајно, које износи Сотокорнола: Сурадник Конгрегације за богоштовље и тајник односне подкомисије F. Sottocornola овако је описао главне елемен те Об ре да по ко ре: 1. Гри јех је увре да Бо гу и ра на на ти је лу Цр кве; 2. покором се грешник помирује с Богом и Црквом; 3. при томе сурађује и Цр ква; 4. и ту се чу је ри јеч Бо жи ја (чл. 24, 33, 35); 5. до из ра жа ја до ла зи димензија заједништва (чл. 26, 27); 6. обред настоји бити једноставан, али и достојанствен (чл. 34). Заиста велико помагало за непрестано обнављање душа и цијеле Цркве. 27 Посебна опасност за Свету тајну покајања се појављује, када су многи почели да сматрају, да је разрешење на почетку мисе довољно за опроштење грехова. Неретко се догађало да неки иду често на Свету тајну Причешћа, а да се нису исповедали више година. Пожељно је, да се та ква прак са што пре ис ко ре ни, уз при клад ну (од ре ђе ну) поуку. Од свог почетка, од првих Духова Црква проповиједа обраћање за опроштење гријеха. Крштењем, потврдом и еухаристијом извршује те мељ но по ми ре ње љу ди с Бо гом. А ни они ма ко ји су већ кр ште ни никада не престаје проповиједати обраћање и покору; и онима који су сагријешили послије крштења, влашћу коју је примила од Криста, подјељује сакрамент помирења (сакрамент покоре, исповијед). 28 Света тајна покајања има две стране, помирење са Богом и помирење са браћом (ближњима). Овај сакрамент је потребан свима који су сагрешили после крштења. У Цркви су данас заступљена, боље је рећи предлажу, три облика вршења овог сакрамента. 1. Заједничко извршење покајања са појединачном исповешћу и разрешењем; 2. Појединачно извршење сакрамента покајања; 3. заједничко извршење покајања са општом исповешћу и заједничким разрешењем. Вјерници који у сакраменту покоре исповиједају гријехе законитом служитељу, који се за њих кају и имају накану да се поправе, по одрјешењу тога служитеља добивају од Бога опроштење гријеха почињених послије крштења и истодобно се измирују с Црквом коју су гријешећи ранили M. Kirigin, нав. дело, Sakramenti, приступљено г. 29 Kan. 959, у: Zakonik kanonskog prava, pro gla šen vlaš ću pa pe Iva na Pa vla II, Zagreb, 1996,

13 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви Схематски, приказ Свете тајне исповести у Православној и Римокатоличкој Цркви могао би да изгледа овако: Чин Свете тајне исповести 30 Ред помирења Покоре 31 Бла го сло вен Бог наш [ ]; Три све то; Оче наш; Го спо де по ми луј; Сла ва и са да: Хо дите, по кло ни мо се [ ] За тим, Пса лам 50: По ми луј ме Бо же, по ве ли кој ми ло сти сво јој [ ] Тропари, глас 6: Помилуј нас, Господе, помилуј нас [ ] Слава: Го спо де, по ми луј нас, јер се у Те бе узда мо [ ] И сада: Отвори нам двери милосрђа [ ] Све ште ник чи та мо ли тву: Бо же Све др жи те љу наш, Ти си пре ко про ро ка тво га Ната на [ ] 32 Мо ли тва дру га: Го спо де Исусе Хри сте, Си не Бо га жи во га, Па сти ру и Јаг ње [ ] 33 Затим свештеник говори покајнику: Ево, че до, Хри стос невидљиво стоји, примајући твоју ис по вест [ ] и не мој ни шта сакрити од мене, већ слободно ре ци све што си учи нио/ла да би при мио опро штај од Го спода на шег Ису са Хри ста [ ] Сле де пи та ња о ве ри. И ако верује православно и не сумњиво, Све ште ник: У име Оца и Си на и Све то га Ду ха. Амин. Све ште ник бу ди у по кај ни ку узда ње у Бо га ре чи ма: Божије нам свје тло сја ји у ср цу: Бог не ка ти да де спо зна ти твоје гри је хе и ње го во ми ло ср ђе. Амин. 34 Чи та ње Бо жи је ре чи. 35 Ис по ве да ње гре ха. По кај ни ко ва мо ли тва и разре ше ње: Бо же мој, ка јем се од све га ср ца јер гри је хом уври једих те бе, Оче, нај ве ће и најми ли је до бро. Жао ми је за све зло што га учи них и до бро ко је про пу стих. Чвр сто од лу чу јем с тво јом ми ло шћу: чи ни ти по ко ру, спра ви ти не прав ду и са бла зан Све ште ник пру жа ру ку над по кај ни ко ву гла ву и го во ри: Бог, ми ло срд ни Отац, по мирио је са со бом сви јет смрћу и ус кр сну ћем сво је га Си на, и из лио је Ду ха Све то га за опро ште ње гри је ха. Не ка ти по слу же њу Цр кве он уди јели опро ште ње и мир. И ја те 30 Мали требник, При зрен, 1994, Rimski obrednik, Red pokore, KS, Za greb, 1975, Молитва је упућена Богу Оцу, као Светој Тројици. 33 Видимо из молитве да се врши обраћање Сину, другом лицу Свете Тројице, Госпо ду Ису су Хри сту. Из во згла са уо ча ва мо да је Син нео дво јив од Оца и Ду ха Све то га. 34 Дру ги обра сци 67 71, ви ди стр Обра сци се на ла зе у бр , стр

14 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) чита Символ вере. Свештеник пита покајника за грехе, а пошто га ис пи та, ка же му да клекне и савије главу. Духовник изговара ову молитву: Господе Боже спасења слугу твојих [ ] Го спо де Бо же наш, ко ји си Петру [ ] Ти је ди ни имаш власт опра шта ти гре хе, јер си Бог милости и сажаљења, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Све то ме Ду ху, са да и увек и у векове векова. Амин. Сугуба јектенија. Отпуст и поука Молитва којом се разрешава од епитимије Милосрдни, Благи и Човекољубиви Господе, који си по милости својој послао Јединородног Си на свог у свет, да уни шти обвезницу грехова наших, и разреши оковане грехом, и објави сужњима опроштај, Ти, Господе, и слугу твога (слушкињу твоју) (име), добротом својом ослободи наложених му свеза, и дај му да у сва ком вре ме ну и месту приступа без греха твоме Величанству, и да слободно и чи сте са ве сти иште од Те бе бо га ту ми лост. Јер си Ти ми лостив и човекољубив Бог, и Теби славу узносимо, Оцу и Сину и Све то ме Ду ху, са да и увек и у векове векова. Амин. одр је шу јем од гри је ха тво јих у име Оца и Си на и Ду ха Свето га. Амин. 36 Исказивање хвале и отпуст: Хвалите Господина јер је добар. Го спо дин ти је от пу стио грије хе. Иди у ми ру. 36 Vladimir Zagorac, Duh Sveti u liturgiji, Bogoslovska smotra, Vol. 59 (No. 1 2), 1989, , ка же: [...] ти ме свр ста ва ово по ми ре ње у ред Божи јих де ла спа се ња од Оца по Сину у Духу Светоме и тумачи га као ново послање Духа за отпуштење гријеха. 614

15 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви Вла ди мир За го рац о Све тој тај ни по ка ја ња (по ко ре) ка же: Грије хом на и ме чо вјек гу би дар Ду ха Све то га и по ста је не спо со бан да се као што ва тељ кла ња Бо гу у Ду ху и исти ни. Ис кљу чен је из еу ха ри стије. Но вим да ром Ду ха Све то га у по ко ри при мит ће у по ко ри дар обраћа ња, опро ште ње гри је ха и спо соб ност да по но во бу де кла ња тељ Бо гу у Ду ху и исти ни. 37 По све му за ни мљи во раз ми шља ње и за па жа ње изно си Алек сан дар Шме ман као пред став ник Пра во слав не Цр кве: Пре свог до ди ра са за па дом пра во слав ни ис ток ни је по зна вао са да шњу фор му лу от пу шта ња гре хо ва у та јин ству по ка ја ња: И ја не до стој ни је реј вла шћу ко ја ми је да на опра штам и раз ре ша вам [ ] Је ди на моли тва ко ја окон ча ва ше та јин ство бе ше мо ли тва у ко јој се све ште ник мо ли да онај ко ме су от пу ште ни гре си до би је, по ми ре ње и сје ди ње ње са Све том Цр квом у Ису су Хри сту, Го спо ду на шем. Јер, са ма Цр ква, тј. Те ло Хри сто во, је сте ре ал ност тог опро шта ја. 38 Све ште ник је, пак, са мо све док по ка ја ња ко је се из вр ши ло, све док чо ве ко вог од ри ца ња гре ха и све док оства ре ног по ми ре ња у Хри сту са Цр квом. Зна чи, циљ Све те тај не по ка ја ња је сте да по но во из ми ри чо ве ка са Бо гом у Цркви. Сва ки пут ка да по чи ни мо грех, ми из не ве ри мо сво ју истин ску при ро ду у на ма, об но вље ну кр ште њем и ми ро по ма за њем. Је ди но нас по ка ја ње мо же вра ти ти у ста ње ко је смо из гу би ли, што зна чи да се Све та тај на по ка ја ња не сме схва ти ти у не ка квом ма гиј ском сми слу, као раз ре ше ње од гре ха ко је би би ло не за ви сно од чи ње ни це да ли се ја ствар но ка јем или не, као не што са мо со бом и по се би де лотвор но. Ова Све та тај на упра во за ви си од искре ног по ка ја ња, јер оно ни је пу ко на бра ја ње гре хо ва, ни ти не ка прав на тран сак ци ја. Она је, пре све га, истин ска кри за, суд све сти. У Је ван ђе љу сли ку истин ског по ка ја ња, на ла зи мо, у при чи о блуд ном си ну. Блуд ни син се при сетио све га што је имао у до му Оца сво је га, пој мио је ко ли ко је мно го из гу био, а он да је за же лео це лим сво јим би ћем да се вра ти сво ме Оцу. За то гре ше они ко ји све ту Тај ну По ка ја ња об ја шња ва ју као не ку вр сту објек тив не мо ћи (све ште ни ка да по се би опра шта гре хе). Разре ше ње од гре хо ва ко је да је све ште ник за и ста је пу но ва жно, али ако код гре шни ка ко ји се ис по ве да не ма истин ско га по ка ја ња, оно се на ње га не од но си. Оно што Бог тра жи од нас је сте, уми ље ње, тј. по кајнич ка га ну тост ср ца V. Zagorac, Duh Sveti u liturgiji, Александар Шмеман, За живот света, Манастир Хиландар, 2004, Aлександар Шме ман, Литургија и живот, Це ти ње, 1992,

16 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Закључак На осно ву те ма ти ке ра да за па жа мо да је по и ма ње све тих тај ни у ра ној Цр кви, пре ма уче њу ви ше све тих ота ца, не за ми сли во ван контек ста ев ха ри стиј ске за јед ни це. Та ко ђе, на ме ће се не дво сми слен за кљу чак да ра на Цр ква свој све то та јин ски иден ти тет оства ру је у Ев ха ри сти ји. За пра во, за ра ну цр кве ну прак су, пи та ње све тих тај ни је пи та ње Ли тур ги је. Уче ство ва ње у све тим тај на ма има за по сле дицу њи хо во оства ре ње у Ев ха ри сти ји. Та кво све до чан ство на ла зи мо не са мо на Ис то ку, не го и на За па ду. Ка ро лин шком ре фор мом у VII ве ку до ла зи до од ре ђе них проме на у схва та њу ли тур гиј ске прак се, као и по је ди них све тих тај ни. Оно што пр во за па жа мо је сте по сте пе но усло жња ва ње спо ља шњег ви да слу жбе. Исто та ко, до да ва не су раз не мо ли тве, ко је су се, истовре ме но, стил ски и бо го слов ски раз ли ко ва ле од прет ход них мо дела об ре да ко ји је био за сту пљен у Ри му. Про ме не ко је су за де си ле рим ски об ред би ле су ин ди ви ду а ли стич ке и су бјек тив не, те се стиче ути сак да су ви ше усме ре не на ду хов но ста ње све ште ни ка ко ји слу жи, а не у прав цу из ра жа ва ња објек тив них дог мат ских исти на. Та ко ђе, ја вља се пре у сме ра ва ње ев ха ри стиј ског мо ли тве ног стремље ња ис кљу чи во на уну тра шње ста ње све штен ства, али и ин си стира ње на ин ди ви ду а ли стич ком и пси хо ло шком раз у ме ва њу по кај ног про це са. Ово су са мо не ке од ка рак те ри сти ка по ме ну те епо хе. Литур гиј ска слу жба је до жи вља ва на као при ви ле ги ја, од но сно де ло вање кли ра, док је уло га ла и ка све де на чи сто на по сма трач ку уло гу, ко ји су, на тај на чин, па сив ни при ма о ци бла го да ти Бо жи је. Цр ква се сма тра за ин сти ту ци ју ко јом упра вља ју све ште ни ци а бо го слу жбене мо ли тве по чи њу да се чи та ју тај но, што су по сле ди це из ме ње ног раз у ме ва ња основ не иде је Ли тур ги је. Очи глед но је да се Ли тур ги ја до жи вља ва јед но смер но, то јест она је од нос Бо га пре ма љу ди ма, али не и од нос љу ди пре ма Бо гу. Ову епо ху у раз во ју бо го сло вља на За па ду од ли ку је гу би так осе ћа ња за ес ха то ло шко би ће Цр кве и ње но све до че ње је све де но на го лу исто риј ску ре ал ност. Све ове окол но сти су до ве ле до то га да се Цр ква раз два ја на зе маљ ску, ко ја је исто риј ска ин сти ту ци ја, и не бе ску, ко ја пред ста вља ствар ност загроб ног жи во та или крај исто риј ског про це са. У до ба ка да се одр жао Три дент ски са бор, Ри мо ка то лич ку Цр кву су по тре са ли мно го број ни про бле ми. По себ но ве ли ку те шко ћу је иза зва ла ре фор ма ци ја. Ре фор ма то ри су се пре ма ли тур гиј ским и дог мат ским про бле ми ма од но си ли раз ли чи то. Та ко је ре ци мо, Мартин Лу тер, број све тих тај ни свео на две: кр ште ње и Ев ха ри сти ју, не-

17 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви ги рао жр тве ни ка рак тер ми се, итд. За да так на ве де ног са бо ра би ло је по би ја ње но вих док три на р них уче ња про те ста на та, ко ја су се пре све га од но си ла на Ев ха ри сти ју, њен жр тве ни ка рак тер и са му ва лидност са кра ме на та. Циљ са бо ра је био ства ра ње је дин ства у вр ше њу об ре да. Три дент ска ре фор ма гле да ла је озбиљ но на овај про блем ко ји се по ја вио и при сту па ла му је из у зет но опре зно. За Три дент ски са бор ре фор ма је би ла је ди ни из лаз из про бле ма и по вра так ономе што је пре дањ ско. Пе ри од на кон Три дент ског са бо ра сма тра се вре ме ном стаг на ци је. То ком овог пе ри о да, За пад на Цр ква про ла зи кроз раз ли чи те епо хе епо ху ба ро ка, про све ти тељ ства и ро ман тизма, ко је су оста ви ле ду бок траг на цр кве ну са мо свест и ли тур гиј ски жи вот у Ри мо ка то лич кој Цр кви. Раз ма тра ју ћи са му су шти ну све тих тај ни у њи хо вом он то лошком сми слу, не ма ни ка кве сум ње да су оне нео дво ји ве од Ли турги је, без об зи ра што нас ак ту ел на прак са на За па ду и Ис то ку деман ту је. Са вре ме на све то та јин ска прак са од ви ја се из ван кон тек ста ли тур гиј ске за јед ни це и од ли ку је се ка рак те ром при ват ног бо го служе ња, чи ме се спро во ди и не гу је по губ ни све то та јин ски ин ди ви ду а- ли зам. Све те тај не из дво је не из ат мос фе ре и про сто ра ев ха ри стијске за јед ни це има ју за по сле ди цу раз ми мо и ла же ње све то та јин ске те о ри је и прак се. Ову де ви ја ци ју мо же мо ока рак те ри са ти као кризу цр кве но сти, ко ја по тре са не са мо Ри мо ка то лич ку, не го и Пра вослав ну Цр кву. * * * Би бли о гра фи ја: Из во ри Au re li je Av gu stin (1999), Is po vi je sti, KS, Za greb. Braj čić, R. Zov kić, M. (1977), Dog mat ska kon sti tu ci ja o Cr kvi Lu men gen ti um I, Za greb. Braj čić, R. Ko pic, I. Roš čić, N. Str le, A. Di mi tri je vić, D. (1981), Dog mat ska kon sti tu ci ja o Cr kvi, Lu men gen ti um II, Za greb. 617

18 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) Ве ли ки треб ник (1993), При зрен. Do ku men ti II Va ti kan ski kon cil (2002), KS, Za greb. Јев тић, А. (2005), Де ла апо стол ских уче ни ка, Врњ ци Тре би ње. Ki ri gin, M. (1994), Kon sti tu ci ja o sve toj Li tur gi ji Sac ro san ctum Con ci li um, Za greb, Ма ли треб ник, При зрен. Rim ski mi sal (1980), Krš ćan ska sa daš njost, Za greb. Rim ski ob red nik, Red po ko re (1975), KS, Za greb. Sv. Am bro zi je (1986), Otaj stva i taj ne, Ma kar ska. Sv. Iri nej Li on ski, Pro tiv je re si, PG 7. Св. Ју стин Фи ло соф, Са бра на де ла I II, Хри шћан ска ми сао, Бео град Ва ље во Ср би ње. Ter tu li jan, De Po e ni ten tia, PL 1. To ma Akvin ski (1994), Su ma pro tiv po ga na II, KS, Za greb. 618 Ли те ра ту ра Adolf, A. (1993), Uvod u Ka to lič ku Li tur gi ju, Za dar. Au er, J. (1972), Die Sa kra men ten le hre der Kir che, Re gen sbu rg. Ву ка ши но вић, В. (2001), Ли тур гиј ска об но ва у XX ве ку, Бе о град Но ви Сад Вр шац. Den zin ger, H. Hu ner mann, P. (2002), Zbir ka sa že ta ka vje ro va nja de fi ni ci ja i iz ja va o vje ri i ći do re đu, Đa ko vo. Early La tin The o logy, Se lec ti ons from Tar tul lian, Cyprian, Am bro se, and Je ro ni me (2006), Edi ted and tran sla ted by S. L. Gre en sla de, Lo u i- svil le, Ken tucky. Za ko nik ka non skog pra va, pro gla šen vlaš ću pa pe Iva na Pa vla II (1996), Za greb. Za go rac, V. (1989), Duh Sve ti u li tur gi ji, Bogoslovska smotra, Vol. 59 (No. 1 2). Za go rac, V. (1998), Kri sto va otaj stva: sa kra men ti i bla go slo vi ne, povi jest i te o lo gi ja sla vlje nja, KS, Za greb. Za go rac, V. (1988), Sa kra men ti: Li tur gij ski na uk o otaj stvi ma, Za greb. Ја на рас, Х. (2007), Сло бо да мо ра ла, Ка ле нић, Кра гу је вац. Je din, H. (1971), Ve li ka po vi jest Cr kve III/1, KS, Za greb. Je din, H. (1993), Ve li ka po vi jest Cr kve III/2, KS, Za greb. Je din, H. (1972), Ve li ka po vi jest Cr kve I, KS, Za greb. Je din, H. (1995), Ve li ka po vi jest Cr kve II, KS, Za greb. Je din, H. (2004), Ve li ka po vi jest Cr kve IV, KS, Za greb.

19 Ненад Д. Мијалковић, Богословље Свете тајне покајања у Римокатоличкој Цркви Кар да ма кис, М. (1996), Пра во слав на ду хов ност, Манастир Хи лан дар. Co urth, F. (1997), Sa kra men ti Pri ruč nik za te o loš ki stu dij i praksu, Dja ko vo. Ma te ljan, A., Sakrаmenti u pra vo slav noj te o lo gi ji, ama te ljan/sa kar pra vosl.pd f; Ми ло ше вић, Н. (2004), Све та тај на Ис по ве сти и По ка ја ња, у: Бе се да 6. Мир ко вић, Л. (1983), Пра во слав на Ли тур ги ка, дру ги, по себ ни део, Све те тај не и мо ли тво сло вља, Бе о град. Ra cin ger, J. (2005), Bog i svi jet: Vje ra i zi vot u na sem vre me nu, Za greb. Ra cin ger, J. (2003), Vje ra i bu duc nost, KS, Za greb. Sa kra men ti, tar.ffdi.hr/izj/sa kra men ti.ht m, пре у зе то: Све ти Ни ко ла Ка ва си ла (2009), О жи во ту у Хри сту, Беседа, Но ви Сад. Stuhlmu el ler, C. (2005), Bi blij sko raz ma tra nje za vaz me no vre me, KS, Za greb. Schnit zler, T. (1998), O zna ce nju sa kra me na ta; po moc za no vo is kustvo, Za greb. Фун ду лис, Ј. (2004), Ли тур ги ка I, Увод у све то бо го слу же ње, Кра ље во. Фун ду лис, Ј. (2005), Ли тур гич ке не до у ми це, Кра ље во. Шме ман, А. (2008), Во дом и Ду хом, Ма на стир Хи лан дар. Шме ман, А. (2004), За жи вот све та, Ма на стир Хи лан дар. Шме ман, А. (1992), Ли тур ги ја и жи вот, Це ти ње. При мље но: Одо бре но:

20 Теолошки погледи / Theological Views XLVII (3/2014) The o logy of the Sac ra ment of Pe nan ce in the Ro man Cat ho lic Church Nenad D. Mijalković Se mi nary of St. Cyril and Met ho di us in Niš Summary: In this pa per we will pre sent an over vi ew of liturgical and theological understanding of the Sacrament of Penance throughout history. An explanation in regard to the Sacrament will be accompanied by adequate testimo ni es from the Bi ble and by wri tings of the Early Church Fathers. Then, we will present relevant theological and sacramental aspects and perceptions of individuals from the Mid dle Ages, the Age of Scho la sti cism, the Co un cil of Trent and the Se cond Va ti can Co un cil. We will al so certainly mention the theological views of some prominent Roman Catholic and Orthodox theologians regarding the sac ra ment of re pen tan ce. In this work we wo uld li ke to emphasize the liturgical and theological meaning of the Sacrament of Penance in accordance with its Ecclesiological, Christological, Pneumatological and Eschatological experience the life of the Church. Key words: Sacrament, Penance, Roman Catholic Church, Eucharist, Council, Confession, Love, Freedom, Spiritual Father. 620