САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ

Transcription

1 ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД САРИЋ П. DOI: /ZRFFP МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 1 ИНСТИТУТ ЗА КУЛТУРУ ПРИШТИНА / ЛЕПОСАВИЋ САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ (Тиранија и оанишво у роману Сура сиже Гос$о%ар Пера Сарића) САЖЕТАК. У раду се проблематизује тема тираније и подаништва у Сарићевом репрезентативном роману Сутра стиже Господар и показује зашто се Сарић сматра модерним романописцем који демистификује не само патријархалну културу и патријархални систем црногорске заједнице, већ на одређен начин демистификује и историју и потврђује да се свака апсолутистичка власт темељи на идентичним полугама система бескрупулозности тиранина, и понижене, обезличене масе која се са таквим системом мири. КЉУЧНЕ РЕЧИ: Петар Сарић, Сутра стиже Господар, тиранин, власт, поданици, слобода, ропство, страх. 1 mjmihajlovic@gmail.com Ра% је $римљен 23. а$рила 2017, а $рихваћен за оdјављивање на сасанку Ре%акције ЗDорника о%ржаном 22. јуна

2 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Без хљеа наро може осаи, ез власи неће Меша Селимовић Иако је ауор се%ам романа, насалих у $ерио%у о% скоро $ола века и смара се $равим уемељивачем мо%ерноs романа на Косову и Меохији, Пеар Сарић је најзначајнији раs у исорији косовскомеохијске књижевноси, али и шире, осавио романом Сура сиже Гос оар из Sо%ине. Али, и у самом $ишчевом о$усу овај роман заузима ценрално месо, јер се $онаша као маична ћелија која, $рема врђењу АлDера ТиDо%еа, $осоји у целоку$ном %елу свакоs $исца и врши функцију %уdоке $оруке (1961, ср. 305). О%носно, он има меафорично значење $ризме кроз коју се $реламају значења и $оруке књиsа које су на$исане $ре и $осле овоs романа. У $росору $аријархалне кулуре и е$ске ра%иције Сарић је $ре%савио чиав је%ан све, SеоSрафски о%ређен као $росор између Никшића, Билеће и ТреDиња, на Sраници Црне Горе и ХерцеSовине. То је $росор Бањана, који у $оеици Пера Сарића $реузима функцију хроноо а, јер је ознака за временско-$росорни амdијен зdивања са уврђеним социјалним, еичким, еsзисенцијалним, $сихолошким и %уховним консанама. Дух је%ноs времена са%ржан је у су%dини је%не заје%нице заворене у сеdе не$исаним $равилима хијерархијскоs усројсва на чијем је челу је%ан човек, а осали су само њеsови $ослушници. Овај $росор захваћен је у свој својој е$ској ширини и значењу, у археи$ским и хијерархизованим о%носима међу књижевним јунацима, у са%ржини која оdухваа исоријске и $араисоријске сиуације, леsен%е, оdичаје, колекивно $леменско. Су$росављање колекивним законима и завореноси колекива, $ерсонификованоs у је%ној личноси или у о$шим нормама $онашања које вла%ају њиме %оминанна је емаска ни романа Сура сиже Гос оар. Еичке и оdичајне норме мање или више, нека%а и $ресу%но, уицале су не само на су%dину колекива неsо и на $оје%иначну су%dину њеsових сановника, као шо је %анас знано о%ређују. Зао је и моивација мноsих Сарићевих ликова и њихових $осу$ака, $о мишљењу Марка Не%ића $осре%на нараивна $ројекција већ $осојећих о%носа у сварноси њеsовоs завичаја (Не%ић, 2013, ср. 124). Ако се у $оје%иним Сарићевим романима ($ре свих у Сари) и моsу среси каракерисичне %и%акичке цре $аријархалне $розе, засноване највећим %елом на усменим закониосима ра%иционалноs $розноs исказа (налик Ву- 54 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

3 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ ковим еичким начелима), о%носно на оним са%ржајима који у сеdи носе неисцр$но DоSасво оdичајноs, %уховноs живоа и морала, о са романом Сура сиже Гос оар није случај. СаSле%авајући $аријархалне SлоDалне слике црноsорскоs села из је%ноs сасвим новоs уsла, Сарић ис$уњава високи за%аак власие $озиције у %елу, сачувавши своју улоsу неурално# о- смарача, јер не на$а%а силнике, нии Dрани $раве%нике. Он има с$ецифичан о%нос $рема $рошлоси и ра%ицији. Сарић се осло- Dађа ра%иционалноs о%носа $рема $рошлоси као еичкој и есеичкој $ара%иsми на којој реdа %а $очива савремени живо и све, $а је већ Dез не$ореdноs усезања и $ре%расу%а ушао у ај све с оне сране, окривајући ако чиав је%ан механизам зла у коме вла%а ре$ресија, сакривена иза $аријархалних назора. ЗDоS оsа је као је%ан о% Sлавних квалиеа овоs СарићевоS романа $осеdно исицана %емисификација исорије, која у извесном смислу може %а значи и %емисификацију савременоси, Dу%ући %а је и ема власи и ре$ресије свевремена и акуелна. 2 Тема романа ус$ешно је аници$ирана већ самим насловом, јер је у формулацији сура са%ржана Dекеовска филозофија а$сур%носи чекања, а у очекиваном %оласку Гос$о%ара $сихолоsија $о%аничкоs меналиеа оdичноs човека. Ра%ња романа је $росорно и временски јасно о%ређена и смешена у ри%есее Sо%ине %евенаесоs века, шо искључује неуралну ем оралнос као каракерисику СарићевоS $оескоs елемена у романима, о чему Sовори Марко Не%ић (Не%ић, 2013, ср. 129). (Је%на о% најважнијих ску$шина на којој се Гос$о%ар $роsлашава %оживоним вла%аоцем Бањана, као ценрални сожер романа јасно је хронолошки о%ређена %ва%есеи јул хиља%у осам соина ри%есе). Међуим, о неуралној ем оралноси може се Sовории у сасвим %руsачијем конексу у којем је ема власи и иранско# влаања изван свакоs временскоs, $росорноs или Dило каквоs %руsоs оквира, шо $оврђује сама исорија човечансва о% ус$осављања $рвоs сисема %рушва %о %анас. То значи %а Dи 2 Тим $ово%ом и Севан Кор%ић у $ре%sовору романа каже: Исорија као и свако $амћење, чесо $о%леже извесном уле$шавању, заdорављању наличја и %оеривању оноs шо је за $оказивање лица. Сваки изsуdљени рај има акав је%ан $осу$ак за $ре%услов заdорављање свеsа нерајскоs, својеврсно $речишћавање. Заћи у $росоре иза оноs за $риказивање $ри$ремљеноs %уs је колико исини, олико и уменоси. Сарићев роман у е $росоре смело залази. Он се Dори $роив заdорављања, $роив шене и%еализације; он разара у$рошћену и окошалу слику је%ноsа свеа (Кор%ић, 1994, ср. XXIII). МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 55

4 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Сарићев роман Dио $о%је%нако акуелан, а ема савремена и %а је ра%ња смешена у Dило који век, а сâм аници$иран и $ре%сављен начин оdра%е еме чини Sа мо%ерним романом који %уdоко залази у сфере љу%ске $сихе. КаеSорија ем оралноси је акуелизована у$раво са развојем мо%ерноs романа, и има %ијалек- ички каракер: %ок на је%ној срани изазива $ро$а%ање хероја, на %руsој %оноси $орас њеsове самосвеси, $реоdражај на%е која је у$рављала јунаковим $уовањем ка циљу (Zorić, 1980, ср ). О%носно, књижевнос као и лиерарна филозофија $оказују како човек %оживљава време она нема везе са $иањем о сварном времену које Dи реdало %а реши физика. Време се, зао, у књижевноси може схваии и као ренуак вечноси, јер књижевнос $ошује $ре свеsа сујекивну релаивнос (Solar, 1971, ср. 161). Језик романа је %ијалекаски и локални, али све је о не%овољно %а се назове и ичним, како Dи се иначе назвало у класичној $оеици реализма. Пре Dи се моsло назваи универзалним, јер се је%ној свевременској и све$росорној еми каква је влас $рису- $а са $озиције савременоs саsле%авања о%носа иранина и $о%аника и њихове $сихолошке и социолошке међузависноси. Зао се ово Сарићево %ело може назваи енцикло$е%ијом оалиарне власи које се зdоs својих уменичких квалиеа орsло ау- ору и живи власии живо $решавши у власнишво чиалаца (Ко$ривица, 1999, ср. 233). У Sрађењу оваквоs изузеноs лика иранина и осоdеној $ри$овеси о њеsовим $о%аницима, Сарић кориси $осу$ак и изације (Sрчки typos оисак, мо%ел, $ре%савник врсе), књижевни $осу$ак којим се $оје%иној личноси или $ојави $ри%ају својсва каракерисична за целу врсу којој она $ри$а%а (иранин као $ара%иsма а$солуне моћи у свим е$охама). У $осу$ку су- лимације (lat. sublimitas узвишен), корисећи елемене маsијскоs реализма, чу%есно и фанасично, Сарић $оје%ине ликове и $ојаве уз%иже изна% уоdичајеноs и $росечноs (есеска е$ифанија или озарење коју $оје%ини ликови %оживљавају кроз све- лос као Dожански $ринци$, миско и леsен%арно). Сарић је на ај начин сворио %ва $ри$ове%на свеа: је%ан акуелни (а солуни) који консиуише сферу сварноси за ин%уви%уе у $ри$овеси и, %руsи мо#ући (релаивни) који $роисхо%и из чинова креирања свеа и/или чинова $ре%сављања свеа о% сране исих их ин%иви%уа у смислу веровања, жеља, сањарења или замишљања. Прву $ре%сављају Гос$о%ар и $о%аници, с је%не 56 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

5 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ сране, и Миљан, Јоле и Севанија, с %руsе сране. ДруSи мо#ући $ри$ове%ни све $ре%савља жеља за а$солуном моћи, срах о% слоdо%е, $роклесво оличено у инцесуозном $ореклу лозе Која%иновића и%. Ту %ихоомију %ва свеа Сарић кориси као начело књижевноs оdликовања свеа виђеноs у %восруком осве- љавању њеsових реалних %аоси и њеsових значењских оsраничења. ОDје%ињавањем ова %ва свеа, реалноs и фикивноs, фак- оsрафскоs и имаsинаивноs, Сарић је сворио свој најdољи роман који је за а%ашњу књижевнос овоs $о%неdља означио $рекреницу у развоју мо%ерноs романа. Уменичка вре%нос романа Сура сиже Гос оар оу%а $ревазилази уске реsионалне оквире ср$ске књижевноси и улази у ре% ре$резенаивних осварења ср$ске књижевноси $рошлоs века (в. Јефимијевић Михајловић, 2016, ср ). Роман Сура сиже Гос оар Пера Сарића насавља ону линију %омаће и свеске лиерауре у којој је $роdлемаизовано $иање о%носа иранина и $очињеноs наро%а, чији је $о%анички $оложај $осле%ица колико ираније вла%ара олико и њиховоs со$свеноs изdора. Универзална љу%ска жеђ за слоdо%ом о%увек је оку$ирала $ажњу великих књижевника, али и филозофа, социолоsа и $сихолоsа. У сложеном о%носу иранин-$о%аници сусрећу се и су%арају вековна човекова ежња за слоdо%ом Dез оsраничења и њеsово $ризнавање нужноси $орека. У ом $ара%оксу реdа ражии корен оанишва, који $осаје још инензивнији са увећавањем моћи коју иранин (или сисем, а не је%ан човек) има на% $о%ређенима. Човекова $ореdа за сисемом је у основи $осле%ица њеsовоs сраха о% $разнине, каже Вла%еа Јероић (Јероић, 2010, ср. 35). Боље је Dии у некаквом $ореку, $а макар на %ну лесвице, неsо Dии изsуdљен у анархичној неорsанизованоси и о%сусву свакоs сисема. ПсихолоS и еореичар %рушва Ерих Фром, у књизи Бексво о слоое из Sо%ине, %ао је $сихолошку анализу конце$а сло- Dо%е. Он вр%и %а је човек, с је%не сране, о$ерећен осећањем жу%ње за слоdо%ом, %ок се, с %руsе сране, ничеsа ако не Dоји као ње. Процес ослоdођења, ин%иви%уализације, изазива у $оје%инцу осећање усамљеноси, изолације и сраха. До оsа %олази зао шо није у $иању ослоdођење о нечеsа, већ за нешо. СлоDо%а је, %акле, о%sоворнос и Dреме, и човек ежи %а $оdеsне о% ње. Како Dи се ослоdо%ио сраха, насалоs усле% ослоdођења, он чесо Dежи у нека $риви%на решења, међу којима је и ауориаризам. МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 57

6 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Ауориарна личнос $реоку$ирана је јаким ауориеом, влашћу уо$ше, у$раво зdоs снажноs осећања сиsурноси које, како верује, може %а %оdије о% ње (From, 1984). У чувеној ЛеSен%и о Великом инквизиору у Браћи Карамазовима, Досојевски рас$равља о слоdо%и и љуdави коју је Хрисос $о%арио човеку. СлоDо%а је највећи, али и $роклеи Божији %ар, јер је $реешко Dреме за човека. Велики инквизиор вр%и %а је Хрис $реценио човека, %ајући му $реешко Dреме слоdо%е и каже %а наро%у само реdа оdећаи хлеdа (ј. сиsурнос и на$ре- %ак у ешким временима) и ео са%а на чије чело може %а се сане (Досојевски, 2006, ср. 264). 3 У ср$ској књижевноси мноsоdројна су $есничка и $розна осварења у којима је аници$ирана слооа као исконски човеков сан, и влас о%носно жеља за моћи као човекова наsонска $о- реdа за вла%ањем. Меша Селимовић је, на $ример, више $уа $исао о %рушвеном феномену званом влас, $роdлемаизовао $риро%у ираније и $риро%у $о%анишва. За разлику о% %руsих $розних сваралаца, он је $олиичку влас чесо $осмарао кроз $ризму је%не више инсанце морала, нарочио у роману Тврђава. ЊеSови су%ови о власи и вла%ању $осали су о$ша меса, вечно жива исина %а влас не може Dии $ошена и %а мења свакоs ко се њоме служи. Кишова Гроница за Бориса Давиовича $ре%- савља најин%икаивнији $ример слике сисема оалиарне власи. Киш је сликао све који $очива на сраху и насиљу, човека који $осаје жрва DесмисленоS исражноs $осу$ка зdоs фик- ивне о$ужdе. Човек је само %оказни маеријал за изнуђена $ризнања у монираном $роцесу. И о$ужени и њеsов исле%ник жрве су исоs сисема, јер о$ужени не зна какви су моиви лажне о$ужdе која је $роив њеsа $о%иsнуа, нии исле%ника ин- ересује $рава исина на којој Dи се аква о$ужdа заснивала. Роман Пера Сарића Сура сиже Гос оар сасвим се укла$а у ону врсу лиерауре која се оdрачунава са емом власи. Иако 3 Ти хоћеш %а и%еш у све, и и%еш Sолих шака, са некаквим оdећањем слоdо- %е, које љу%и, у својој $ро$аси и у својој рођеној разуз%аноси не моsу схва- ии, и којеsа се они Dоје и $лаше јер ниша и ника%а није Dило за човека и љу%ско %рушво не$о%ношљивије о% слоdо%е! А ви%иш ли ово камење у овој Sолој и врленој $усињи? Превори Sа у хлеdове, и за оdом ће $орчаи човечансво као са%о, захвално и $ослушно, $рем%а вечно у сраху %а ћеш $овући руку своју о% њих и %а ће им несаи војих хлеdова. Али и не хе%е лишии човека слоdо%е и о%dио си $ре%лоs, јер каква Dи о Dила слоdо%а закључио си и ка% Dи $ослушнос Dила ку$љена хлеdовима? (Досојевски, 2006, ср. 264). 58 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

7 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ је ра%ња романа временски смешена у ри%есее Sо%ине XIX века, а $росорно у $ланински крај Бањана у Црној Гори, чини се %а је ема оdрађена романом свевременска и све росорна, јер је жеља за влашћу и Sос$о%арењем $рисуна увек и сву%а. Сура сиже Гос оар јесе слика власи која се, умесо %а ши- и љу%ска $рава, рансформише у инсрумен насиља и Dрани ре$ресијом и о% власиоs сраха. То јесе слика иранина и ираније, али је исовремено и карикаурална слика наро%а $о%аника, који, шо зdоs сраха, шо зdоs о%sоворноси коју на сеdе не жели %а $реузме (именована као ере слоdо%е ), ра%ије $онизно авори у акозваној слоdо%и, с$ремно узвикујући Гос$о%арово име. Тако снази ираније %о$риносе сами $осу$ци $о%аника, њихова жеља %а се увек Dу%е у сенци, %а се Dу%е већи и Dржи у $онизноси и служењу. Сиче се уисак %а је $исац више желео %а се на саиричан начин оdрачуна са $о%анишвом неsо са иранијом, нарочио ако се има у ви%у %а је реч о љу%има из храdрих и јуначких црноsорских $лемена, $ознаим $о чојсву и јунашву. На о указује циа Бранка Ћо$ића, који је Сарићу $ослужио за моо романа: У свеси наших љу%и још увек је заосала и веома је $рисуна $сихолоsија Sрађанина $о%аника и $ослушника. Вековима је а $сиха као коров израсала, с$лиала се и $ушала корена $о% урским, аусроуsарским и %руsим иранима. Из %уша наших љу%и ешко је ишчу$аи о верно$о%аничко корење и љу%е учинии исински слоdо%ним. (Сарић, 1982, ср. 9). Тиранију $ре%сављену у Сарићевом роману зdоs оsа је моsуће умачии на %ва (узајамно $овезана и зависна) начина: $рво, као Гос$о%арову о$чињенос влашћу која у свом а$солуисичком сисему SуDи Sранице у $римени ре$ресивних мера, $а чак ки%а Sранице са з%раворазумским; %руsо, кроз $сихолошко $рофилисање њеsових $о%аника, чија $онизнос и SуDљење личноs и%ениеа расе са срахом о% Гос$о%ара. Али је моsуће и кроз слику $о%аника, саsле%аи лик иранина Која%ина Која%иновића. Гос$о%ара Која%ина Машанова Која%иновића Сарић је симdолично смесио у Кулу која се из%иже изна% чиавих Бањана, ин- %икаивно указујући на симdолику моћи и власи на% нижима о% сеdе. Која%ин је нека врса Ричар%а III (Ан%рејевић, 1988, ср.193). Виљема Шекс$ира, %ес$оскоs оличења власи. Засевши у Ризван-DеSову солицу након фикивне $оdе%е на% Турцима на Се%лу, Гос$о%ар $реузима а$солуну влас на% Бањанима, влас чији закон у о$узу лежи, свире$у иранију у којој не$о- МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 59

8 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 слушници и неверници несају $о% неразјашњеним околносима или њихову %ецу сиже Гос$о%арева клева е освањују мрви (оровани). Међуим, ове осоdине улазе у ре% и ичних осоdина свакоs иранина који се не осврће на $риsоворе %а је свире$, јер ако изрекне мали Dрој казни, Dиће хуманији о% оних вла%ара који, из $рееране $о$усљивоси, %озвољавају нере%е у којима %олази %о крво$ролића и $љачке, $исао је и Макијавели у Влааоцу (Makijaveli, 2010, ср. 87). У сре%ишу $риче о Гос$о%ару и Бањанима јесе крвава сва%- Dа, уочи које ће, у великом ишчекивању Гос$о%аровоS %оласка, исина о слоdо%и и ро$сву Dии изречена наsлас кроз речи оних који су с$осоdнији %а %аље и смелије ви%е о% својих са$леменика, а $осле%ице е и акве Исине Dиће %алекосежне и $оsуdне не само $о њих, већ $о чиаво $леме Која%иновића. ТраSајући за коренима зла у $риро%и човека, Сарић их $роналази у самом Гос$о%ару, у мрачним %уdинама њеsове $сихе, о$- ерећене инцесуозним чином њеsовоs исоименоs $река, који је $очинивши Sрех са сесром, скренуо с ума. О% крви сесре коју је $оом уdио, $рема леsен%и, насала је Црвена Сијена синоним Sреха. Три века након оsа, о$ијен влашћу и мишљу %а је Dањански БоS, а исовремено у$лашен и несиsуран $ре% снаsом оноs шо се крије ис$о% $риви%не $ослушноси и $о%аничких $осу$ака ње#ових Бањана, Која%ин Која%иновић, Гос$о%ар свеколиких Бањана, $окушава %а $онављањем $раро%иељскоs Sреха, $овраи снаsу со$свене личноси. Која%ин $о%леже силској и изацији у %уху реце$а руске науралисичке школе (Ко$ривица, 1999, ср. 232). То су и$ични ликови у и$ичним околносима који Dи као акви вла%али неs%е у ЛомDар%ији, Тулској Sу- Dернији, на Борнеу или у Бањанима. За све ја%е ми смо криви. Такав нам реdа и ми Sа сами сковали! Да заноћимо Dез Гос$о%ара, нико не Dи зажимао, не Dи смио завирии у свој %ом Шо он%а, ЊеSа кривимо, ниша и Он није крив, наро% је сам и Dез невоље о% ЊеSове краве на$равио свеињу, ис$јевао јој $јесму, више се и%е у мрви %о $ре% Sовече са шаром на челу но у цркву $ре% Божје рас$еће. ТоSа се Он ника% не Dи сјеио, сами сеdе самаримо! Да %ође неко из Призрена, кријући о% ЊеSа, %оса му је %ан, ви%ио Dи %а је њима у ро$сву $ушеније но нама у слоdо%и, и %а Dисмо се ми оdјеручке с њима мијењали. Тамо, Dарем, смијеш %а Dу%еш јунак, знаш о% коsа чинеш и зашо Ов%је ни мрве, ако им ијела $ронађемо, не смијемо љу%ски о$лакаи! (Сарић, 1982, ср ) 60 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

9 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ Наво%на слоdо%а коју је Гос$о%ар извојевао својим Бањанима $оdе%ивши и $роеравши Турке, $ревара се у своју су$ронос, у најsоре ро$сво какво се не $ами чак ни $о% Турцима. Та сло- Dо%а је крвава, јер њу $лаћају живоом сви Гос$о%арови $роивници, сви слоdо%оумни и храdри који не $рисају на ро$сво звано слоdо%а. Нао$ака слоdо%а, која носи крвави нож је слика оалиарне вла%авине је%ноs ауокрае чија је моћ, као и свака слична њој, с јачањем све више наsињала уки%ању. Дошло је %о оsа %а наро% $очиње $рижељкиваи $овраак Турака. Гос$о%ар Која%ин је и$ичан иранин коме закон у о узу лежи. Али, најјачи није ника% %овољно јак %а увек Dу%е Sос$о%ар, ако не $ревори своју снаsу у $раво, а $ослушнос у %ужнос (Ruso, 1993, ср. 30). ЗDоS оsа је и ок %оsађаја у роману, кулминаивно низање све срашнијих и свире$ијих Која%инових $осу$ака, неминовно окончан у крви, Dу%ући %а су раво и закон каеsорије које Која%инова иранија не $ознаје. Понашање $о%аника у %ирекној је конселацији са механизмом самоs Sос$о%арења, Dу%ући %а су $о%анишво и иранија узрочно-$осле%ично $овезани. Рекло Dи се %а $о%анишво више $роизво%и Sос$о%аре неsо шо Sос$о%ари $роизво%е $о%анике. 4 На о у$ућује реченица: Ми Sа сами сковали! То значи %а је Sраница Гос$о%арове моћи %ирекно зависна о% %имензије коју му $о%аници %ају како Dи имао конролу на% њиховом слоdо%ом. Човек је $риро%но склон ро$сву или $о%анишву на иси начин као шо среми слоdо%и Dез Sраница. Али слоdо%ан се може Dии само ако се $реузме о%sоворнос за мисао и %еланос, је%ном речју, о#оворнос за живо, а о моsу само најсмелији. Бии сло- Dо%ан у ом смислу значи Dии слоdо%ан изнура, слоdо%ан у %уху. То је сасвим у скла%у са врђењем Николаја Берђајева за коsа је личнос укорењена у унурашњем $лану $осојања, у %уховном свеу, у свеу слоdо%е. Личнос није оdјек међу оdјекима, смара он, већ суdјек међу суdјекима и њено $реварање у оdјека значи смр. Љу%и воле ро$сво и ауорие маса не воли 4 О ореи за $очињавањем Досојевски $ише: Нема не$реки%није и мучније DриSе за човека неsо, ка% осане слоdо%ан, %а шо $ре нађе оноsа коме ће се $очинии. Али човек ражи %а се $очини оном шо је већ неос$орно, олико неос$орно %а се сви љу%и наје%ном сложе %а се оме сви $очине. Јер DриSа их Dе%них сворова не сасоји се само у оме %а се $ронађе оно чему ћу се ја или неко %руsи $очинии, неsо %а се нађе нешо акво %а сви $оверују у о %а се $очине, неизосавно сви зајено. Ео, а $ореdа за зајеничким $очињавањем и јесе најважније мучење свакоsа човека лично, као и целоs човечансва о% $очека векова. (Досојевски, 2006, ср. 265). МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 61

10 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 слоdо%у, она се слоdо%е Dоји (Берђајев, 1987, ср. 30). О аквој смри Sовори Сарић ка%а $ри$ове%а о ро$сву Бањана. ЊеSови исински слоdо%ни јунаци јесу само они који су %ухом независни о% Гос$о%арове воље и који су с$ремни %а $реузму о%sоворнос (а о значи и ризик) за со$свени живо који је њихов, а не Гос оаров. ДруSи, свесно се о%ричући слоdо%е, верни %о само$онишења, за%оdијају Гос$о%арово $оверење и Dивају $роsлашени Гос$о%аревим љу%има, %ок се највећи Dрој Бањана у сраху о% ре$ресивних мера које Dи Гос$о%ар моsао %а $римени, али и у сраху о% слоdо%е са којом не знају ша Dи Dез Гос$о%арове воље, $риклања и $оклања овом Dањанском DоSу: Морамо увијек уз ЊеSа и ЊеSове мисли. И ка% није с нама, вјерујмо %а јесе (Сарић, 1982, ср. 40). Приро%ном склоношћу ро$сву $о%аници су сворили не само Гос$о%ара, %ајући њеsовој вољи %есрукивни каракер, неsо и срој међу чијим су се очкићима нашли: ај срој је касније сварао њих, ако %а о $аклено коло изsле%а нераски%иво (Кор%ић, 1994, ср. XVIII). Јер, човек је сувише слаd %а Dи Dио сам и свој; ра%ије ће служии ономе ко је незаслужено изаdран за вођу, неsо %а Dу%е слоdо%ан: Сву%а ћемо за ТоDом, Гос$о%ару, као Dрави на солило! (Сарић, 1982, ср. 250). Сле$о веровање Гос$о%ару аналоsно је Домановићевом Вођи, јер се и Сарићеви Бањани не $иају о смислу $уа којим их он во%и, нии знају ку%а ће их ај $у о%веси. А во%и их у $ровалију! Сви ћемо Твојим $уем, јер %руsоs за нас нема. Покуша ли ко сран$уицом, сићи ће Sа НеDеска казна. Све шо реdа %а ра%имо, о је ТеDе %а слушамо. Све шо имамо, Ти си саз%ао! (Сарић, 1982, ср. 161) Ауорие који је Гос$о%ар наменуо својим $о%аницима изазива срах, срахо$ошовање, лажно %ивљење, али исовремено и љуав и мржњу. Ако неко воли моћнијеs и јачеs, о не значи %а му исовремено не зави%и и %а Sа не мрзи и ај о%нос Фром назива мазохисичком ерверзијом (From, 1984, ср. 107). Та мржња је најчешће $оиснуа. ОноS ренука ка%а ауориеу не ус$ева %а $оисне е неsаивне осећаје $оје%инаца, %олази %о овореноs не$ријаељсва у$раво $рема њему самом. За мноsе је љу%е њихов о%нос $рема ауориеу најисакнуија о%лика њиховоs каракера. Док су је%ни само а%а %оиса срећни ка%а се моsу $о%а- и и $очинии неком ауориеу, и о уолико више уколико је о $о%авање и $очињавање јаче и DезоDзирније, %руsи се $онашају о%dојно и $ркосно, и о чим реdа %а се $очине неким на- 62 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

11 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ ре%dама чак и ка%а су оне сврсисхо%не за њих (From, 1984, ср.43). На аквој $оларизацији заснован је и све Бањана, с им шо су $рви, они срећни зdоs служења Гос$о%ару, %алеко Dројнији, %ок %руsи све, све слоdо%них чини неколицина љу%и, свесних своs ро$скоs $оложаја $о% Која%иновићевом влашћу. Тај $рви све чине, у $рвом ре%у Гос$о%ареви љу%и, љу%и о% $оверења, и већина Бањана која, иако свесна оsа %а слоdо%а у којој живе и није слоdо%а већ ро$сво, али из сраха за со$свени живо и живо својих Dлижњих, ра%ије кличе само$рокламованом оносиоцу слоое. Али, човек у маси не размишља као $оје%инац, не $осоји као ин%иви%уализована личнос, неsо је у својим $осу$цима и о%лукама руковођен маsијом своје колекивне $ри- $а%носи која не $ознаје разумске и рационалне криеријуме, већ је $о%ложна искључиво ирационалном, наsонском, маsнеском о$онашању (Глушчевић, 1998, ср. 189). Слооом називају ослоdођење о% Турака, али не узимају у оdзир оруру којој су изложени у сеченој слоои, кличући %а слоdо%а не може Dез $есме. А $есма је и лелек и ра%ос, и уж- Dалица и коло. Разноврснос звукова који о%јекују Бањанима осликавају својеврсан Dекеовски еаар а$сур%а у коме је све $осављено на $оsрешним основама и, схо%но оме, $равац у ком се развијају %оsађаји, јесе раsичан. Гос$о%ар је исовремено веш вла%алац и врсан мани$улаор који кориси сваку $рилику %а сазна ша се о њему и њеsовом Sос$о%арењу заиса Sовори, а врло се вешо, али $о%ло и Dеском- $ромисно, решава својих $роивника, јер је свесан $осле%ица неза%овољсва виђенијих Бањана. Он кориси сва%dу своs синовца Марка %а на њој оку$и све виђеније $леменике и осави их саме %а уочи сва%dе, $о% %ејсвом $ића и њеsовоs о%сусва, кажу своје мисли наsлас, које ће му њеsов човек Лазар $ре зоре %оне- и на Пан%урицу. Срах који осећају сва%dари у Љесковом Долу није само срах %а се нешо наsлас не изsовори, већ је о срах и %а се нешо не чује о Гос$о%ару, јер чуи значи Dии све%ок, а све%ок у Бањанима Sлава у орdи!, Јолове су речи. Оу%а је олико $рича о сраху: [ ] сваки Бањанин $лаши се %а $рича о Њему, је%нако је срах и оноs шо Sовори и оноs шо слуша. Ризик је иси ка% $рича оац сину или син оцу. А $уна их је свака кућа! (Сарић, 1982, ср ) Ка% и $ричаш о Њему, ја не смијем %а слушам! (Сарић, 1982, ср. 63) МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 63

12 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Ниси сиsуран ни ка% сам са соdом $ричаш! (Сарић, 1982, ср. 235) Већи и је срах о% ЊеSа но о% смри која и је $о% $азухом! (Сарић, 1982, ср. 270) Срах је начин живоа оdичноs Бањанина живеи у сраху о за њих значи живеи оdичним, само$о%разумевајућим живо- ом $онизника $о% Која%ином Која%иновићем. Бии у сраху не значи $лашии се само Гос$о%арове моћи, већ се $лашии сее, оноs шо иза $ослушноси и $окорноси заиса лежи а о је свес о слоои које се нес$осоdни и немоћни $лаше. Сва му%рос DањанскоS човека, али сва развијена свес о човековој слоdо%и као раву које је човеку рођењем %ао, сажеа је у Sномским исказима слоdо%оумноs Миљана Пренова, чије ће се речи, и након њеsовоs несанка, циираи и $онављаи као меафора Dуђења ус$аване $о%аничке свеси. Миљанове речи о сраху су $реис$и- ивање Sраница слоdо%е, о%носно %ефинисање сраха о слоое: [ ] нема живоа Dез сраха; разумјећеш: ка% Sо% си се $лашио, $лашио си се сеdе! Не ваља ка% је срах $ревелик (као шо је овај наш), али је најsоре ка% Sа нема. Та%а је човjек Sори о% живоиње, о% најкрволочније звијери, у њему $оону међе и вјеровања. Ко ни у ша не вјерује, ко се ничеsа не $лаши, ничему и не $ри$а%а, ничији је, нема $олазиша ни саниша, ни му свиће, ни му мрче! (Сарић, 1982, ср. 40) Срах има %уdоке жиле, $осеци их, љу%е ћеш осавии Dез равно- еже, уклонићеш им ло, $окрашћеш их, о%узеи им шо су имали. Они нису увек свесни %а о шо Sоворе није оно шо %уdоко у сеdи имају и чувају. (Сарић, 1982, ср. 248) Гос$о%арова Кула на Пан%урици симdоличан је Dасион вековноs моћнишва. О%але, са највишеs врха Бањана, он има $оsле% на своје $леме којим вла%а $омоћу уdица и %оушника. На извесно оdоsоворење њеsове личноси $исац указује већ самом у$о- реdом великоs $оченоs слова сваке речи којом се означава ње- Sово име: Гос$о%ар, Он, ЊеSа, Њему Међуим, Гос$о%арово име Која%ин %ово%и се у везу са исоименим $реком који је $очинио инцес са сесром. ЛеSен%а о Sреху и $роклесву којом је оdележена лоза Која%иновића не$овољно уиче на ауорие и уsле% самоs Гос$о%ара, $а је он, као сваки свемоћни и самовољни власо%ржац, заdрањује. Он је, %акле, ај који креира исорију $рема својим мерилима. Покушава и %а $ромени назив о$онима Црвена Сијена, чије се име везује за ову леsен%у. Наравно, $о- %аници се уркују ко ће Dрже и Dоље измислии нову и %руsачију 64 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

13 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ $ричу о сени. На сеоској ску$шини $роsлашава своје $разнике Дан оее и Дан раве, иако исински нии има слоdо%е након $оdе%е на Се%лу, која се узима као $разник, нии има $рав%е ако се на% не%ужним човеком с$рово%и казна $о Гос оаревом закону за лу$еже. Ти $разници Dиће важнији о% крсних слава, о% Божића и Васкрсенија (Сарић, 1982, ср. 315), чиме се симdолично Гос$о%ар само$роsлашава новим Месијом у Бањанима. Све је у Бањанима у знаку Гос$о%ара: Пиај Бањанина ша и је мило, $иање окрени како и је %раsо, у о%sовору мора сајаи: чекамо Гос оара, а о значи: оро смо, срећни смо, урои, Боже, овако а ораје, ок Ње#а чекамо, оро смо и ниша нам не фали, исни рс у уво и јевај (Сарић, 1982, ср. 334). На весељима се $ило Гос оарево вино, орила се Гос оарева есма. Свака и најмања $оdе%а на% Турцима $ри$исивана је Гос$о%ару ( ПоDије%ио си на Црном Куку, Гос$о%ару (Сарић, 1982, ср. 271), јер у Бањанима нема ни БоSа, ни наро%а, $осоји само Он (Сарић, 1982, ср. 60). Имао је своју Гос оареву солицу у Кули, на Пан%урици, али и у свакој знамениој кући у коју је о%лазио. На свакој је Dио уклесан Гос о- арев #р, на који је он Dио $осеdно $оносан. Солица је, као и све %руsо везано за Гос$о%ара, својеврсна реликвија коју Бањани оdожавају: До%иром ЊеSове солице $осајеш %руsи, чио и лак као сламка, лице и Sране, крећеш из $очека као %а наново ви- %иш и чујеш! (Сарић, 1982, ср. 337). Врхунац иронично-саиричноs она са%ржан је у реченици: Прилазили су као мошима све- оs Василија ОсрошкоS (Сарић, 1982, ср. 338), чиме се екс$лицино указује на јасну и%еју: нема %руsоs БоSа осим Која%ина; Он је свемоћан и њеsова је милос DезSранична; Он је %онео живо Бањанима; ничеsа није Dило ре Ње#а; О Ње#а све очиње! На ој се основи развија %аљи ок романа: Гос$о%ар жели %а саsра%и нову Во%у и цркву у Бањанима, јер о реdа %а Dу%е знак ново# орека и нове ере коју је ус$осавио Гос$о%ар Која%ин Која%иновић! Иако је у роману $ре%сављено %а влас чине Ску$шина $леменских $рвака и Гос$о%ар, јасно је %а је улоsа ску$шине само фикивна. Праву влас $ре%савља сам Гос$о%ар Која%ин, а ску$шина је у не %а %оноси већ само %а $о%ржава о%луке своs %ес$о- а, $евајући Гос оареву есму којом $очиње и завршава се свака ску$шина: О највећи, ањски сине, Гос оару Којаине! Донеси нам и Слооу! Са Слооом сваку з#оу! (Сарић, 1982, ср. 30) МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 65

14 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Гос оареву есму којом наро% изражава своје оdожење, сам Гос$о%ар назива нароном химном, јер ка% се крене коло, или се у Dило којој $рилици за$ева, она је $рва (Сарић, 1982, ср. 30). Која%ина сву%а %очекују и ис$раћају Ње#овом есмом, $есмом на чије оsлашавање све мора %а сане ( $уник је сао амо S%е Sа је заекла $есма раар ће јочнуи волове, $ушач ће уsасии циsареу Све љу%ско шо живи и креће, на Sлас Ње#ове есме, оdусави хо% и ра%, оdамре, с$уси руке низ ело и сасави ноsе. Ово је о%лука ску$шине (Сарић, 1982, ср ). Тиранин $оказује врхунац моћи ка%а се на ску$шини изsласа оживонос ње#ове власи. Та о%лука је, као и свака $рехо%на, уна$ре% %онеа и ур јој је $у наво%ним $исмом које Бањани %оdијају из Призрена. У $исму се величају Гос$о%ар и њеsове заслуsе, али је значај њеsовоs умеања у $ри$овес романа у$раво у функцији Sрађења лика Гос$о%ара Која%ина снажнијим исказивањем $онизноси њеsових Бањана. По%аници ако не само Sра- %е Гос$о%ара неsо и јачају њеsову иранију. ЊеSова моћ $осаје Dескру$улозна и свире$а у$раво зао шо му сами $ослушници %ају $рилику за о. Оу%а је велика исина сажеа у Миљановим речима: ЊеSово %јело није ЊеSово, но ваше, никаква мука није с Њим, но свама! Окренимо се на се: ка% ми $осанемо %руsи, Он ће се Dез о$ирања оdрнуи! (Сарић, 1982, ср. 336) На% свима је Dио Лазар Савин, Гос$о%арев синовац, али шо је још важније Гос$о%арев човек, јер у сисему вла%авине у Бањанима ро%dинске везе се SуDе $ре% хијерархијским усројсвом на чијем је челу је%ан човек. То најdоље $оказује Лазарева с$ремнос %а зdоs о%аноси Гос$о%ару жрвује и мајку Севанију, исинскоs јунака у DорDи $роив Турака, али Гос$о%аровоS неисомишљеника, %акле не$ријаеља, као шо ни Dлиска рођачка веза и $резиме Која%иновић које носи јунак Миљан неће Dии $ре$река %а Гос$о%ар наре%и њеsово уdисво. То уdисво ће извршии у$раво Лазар, иако зна %а ће име заувек раскинуи ионако слаdе везе са мајком којој је Миљан Dио све. Ово је само је%ан о% мноsих а$сур%них и замршених о%носа на којима $очива Гос$о%аров сисем: Мало и вјерујем, сине, $онека% ни мало. Јер, и си Гос оарев човјек више но мој син! (Сарић, 1982, ср. 201), узвикује Севанија, а клева коју $оом изриче сину Лазару има ежину $роклесва мајчине клеве, чије ће $осле%ице Dии %алекосежне $о Dу%ућа $околења. 66 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

15 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ Овако %уdинско$сихолошко каракерисање $о%аника, али и власо%ршца снажне ауокраије, Сарића чини мо%ерним $ри- $ове%ачем који има смелоси и књижевноs алена %а $ро%ре у нај%уdље ајне љу%ске $риро%е, износећи на свело оно шо је у човеку најмрачније, о чему нису сви ра%и Sовории. То је новина и у књижевноси свараној на овим $росорима оком %руsе $оловине $рошлоs века, јер је сиsурно %а нема аквоs књижевноs осварења које ако јасним, $рецизним $сихолошким $ресецањима $рофилише колекивну свес је%ноs наро%а, али и ин%иви- %уалну свес је%ноs вла%ара. За Сарића, као и за већину мо%ерних романо$исаца, човек $осаје сре%ише макро и микросвемира, исхо%ише свакоs сукоdа; њеsов унурашњи све $осаје ценар око којеs се $лее су%dина свеа и човечансва. То $оказује и у сликању %руsачије, Dоље и свелије сране човека црноsорске $аријархалне заје%нице. ДруSу, свелију срану романа Сура сиже Гос оар чини мала ску$ина оних који у есним $росорима своје живоне еsзисенције $окушавају %а осваре $уну слоdо%у своје личноси, али, шо је још важније $окушавају %а осваре слоdо%у својим Бањанима, а о значи %а о%dаце Лаж, а Исину $роsласе за основно начело DањанскоS човека, $ознаоs $о чојсву и јунашву, а не $о $онизноси и сраху. Они осварују своју ин%иви%уалнос (ла. individuus не$о%ељен, не%ељив) ако шо се не $риклањају оdезличеној маси Гос$о%арових $о%аника. Они немају срах о% слоdо%е, већ срах %а акозвана слооа коју је Гос$о%ар извојевао, може значии крај црноsорском $леменику, јер му сече корене ра%иционалних еичких $ринци$а $аријархалноs живо- а. Иако њихово $рисусво у роману умноsоме мења ок ра%ње, они уsлавном Dивају или $оражени или уdијени, ако %а завршна реч не $ри$а%а њима. То су: Миљан Пренов, Јоле Дукин и Севанија, Гос$о%арова снаха. Ако је за$ле најчешће заснован на ајни, која ражи о%sонеку, или на сукоу, који ражи разјашњење (Лешић, 2011, ср. 404), а ајна романа Сура сиже Гос оар са%ржана је у Миљановим речима: ми не #инемо само о Турака, раћо! Ми #инемо о (Сарић, 1982, ср. 117) и Јоловим: Која%ин није Гос$о%ар Бањана, Он је наш уdица! Сарић, 1982, ср. 120). НаSлас изsоворене е речи имају %војако %ејсво: на је%ној срани, имају функцију риче у ричи, јер о Гос$о%ару сазнајемо више на основу њих неsо на основу %оsађаја у роману. Оне су, %акле, есенција, срж у којој је са%ржана основна и%еја романа. С %руsе сране, ове Миљанове и МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 67

16 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Јолове речи ће највише рећи и о самим Гос$о%аровим $о%аницима, јер срах који их оdузима о% моsућих $осле%ица $оказује њихово $раво лице, шо и јесе Dила намера $исца: Ако Sа $ушимо %а зdори, ако Sа Dу%емо мирно слушали, значи вјерујемо му, мислимо шо он (Сарић, 1982, ср. 116). Умесо очекиваноs смиривања сраси након $рвоdиноs $о$иривања, $ресрашен наро% Dежи Sлавом Dез оdзира, Dојећи се оноsа шо Dи моsло %а $роисекне из их речи. То је за$раво Dежање о% оноsа шо у сеdи %у- Dоко носе, а шо се може именоваи као срах о слоое. Нес$осоDнос и нес$ремнос %а $рихвае Исину која Dи их ослоdо%ила, Сарић меафорично $ре%савља и као њихово кукавичко Dежање о% речи. Након шо су се у%аљили о% меса злочина, Бањани се уркују %а $роsоворе о Dесмисленим, свако%- невним емама које су ује%но Dежање о% савеси, о% исине, о% оноs шо Dи моsло %а им $ромени живое. Кријући се иза оdичних $рича из својих малих и Dезвре%них $о%аничких живоа, они $оказују и своју нишавнос, јер њихова $озиција не може Dии Dе%нија, а $онизнос већа и очиsле%нија ка%а нису ка%ри ни %а чују исину, а камоли %а се за њу Dоре; срах о% слоdо%е коју сеdи моsу оdезdе%ии са%а ка%а Турака нема, али и $рисајање на $у који им је Гос$о%ар наменио. ИзSоворена реч увек има снаsу већу о% неизsоворене и ов%е је у функцији замајца %инамике ра%ње. У им речима, ма колико Dежали о% ње или је не $ризнавали, лежи клица $оdуне и оне ће ка% а% $окренуи ону искру свелоси коју Миљан ви%и у сваком човеку. Те речи ће је%ном уdии Гос$о%ара, јер су у $лашљивим, слаdим и синим љу%има $окренули онај сиан камен који Dи на крају моsао $осаи лавина. Иако свесни казне коју су сами сеdи о%ре%или, Миљан и Јоле су %алеко свеснији значаја ренука ка%а је изsоворена реч %оdила снаsу $оdуне. То је ренуак исинскоs ослоођења о% Која%иновоS Sос$о%арења, јер све шо се рађа нај$ре је Dило семе и а%а се не зна у чему ће Dии њеsова исинска моћ: Ми можемо Dии $оsуdљени (Турцима нећемо Dјежаи!), али осаће ноћашње ријечи, оне неће умјеи %а саре, неће знаи ниша осим %а се враћају, као оsањ који не саsоријева. Оне су неунишиво сјеме! Сјура може сваша с нама Dии, али, ноћас нијесмо залу% зdорили. Ја $ознајем наш наро%: у њему сољећима може %а аји клица. Шо %уже аји, о$аснија је и љућа ка% крене (Сарић, 1982, ср. 124). 68 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

17 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ Ако за жрву $осоје само %ва излаза %а заврши као херој или као из%ајник, он%а се живо завара у круs насиља у коме свака разумна иницијаива завршава у Dезумљу $олиичкоs цинизма (Ковач, 1991, ср. 116). Самовољно жрвовање на које сеdе осуђују ова %војица јунака, у %уху аничке раsе%ије, $оуз%ан је знак %а Сарић није сасвим изsуdио веру у човека, е %а се она искра свелоси која Sа %ржи на $равом $уу неће сасвим уsасии, све %ок има оних који ће е речи $роносии кроз нарашаје. Зао и можемо рећи %а Сарићева филозофија живоа није сасвим е- симисичка, као шо није ни сасвим виалисичка, већ је формулисана у ЊеSошевој сененци $о којој је живо DорDа не$ресана. У ој %ијалекичкој иsри живоа и смри, јунака и кукавице, сароs и новоs, $аријархалноs и савременоs, Сарић је %рамаизовао је%ну вечно живу ему о%носа човека $рема колекиву и оdрнуо $о%аника $рема свом $ре$осављеном. Оу%а ни мало не чу%и шо Миљанову и Јолову смр $исац осавља не%овољно освељеном, Dез реалисичих о$иса њиховоs $уа у Далмацију на коме су $оsуdљени, или науралисичких %еаља мучења које чиалац, ношен развојем и %инамиком %оsађаја у роману, може само %а наслуи. Смисао жрвовања ако ће наћи своје $раво исхо%ише ек у времену које %олази, јер ће означии Dуђење ус$аване свеси и савеси изsуdљених Бањана. О% врђења %а је наро%у Dањанском Миљан њеsова %уша, а Јоле њеsова снаsа (Сарић, 1982, ср. 321), %алеко је значајније о шо њихова смр означава $очеак нечеs новоs. Смр ће имаи виши циљ слоdо%у. То $ре$осавља и сам Миљан: Ми им живи смеамо, а мрви смо им $ореdни! Ко зна кроз колико Sо%ина оне моsу %а $о%иsну Dуну. Оне ће је%ноs %ана %а уdију Гос$о%ара Која%ина! Већ му ра%е о Sлави! (Сарић, 1982, ср. 125). Амосфера која је наsло $очела %а се мења након МиљановоS и ЈоловоS несанка, чинила је %а срах $осаје јачи о% $о%анишва $ара%оксално: оdожавање Гос$о%ара је Dивало све израженије и све Dесмисленије, али све неискреније! Срах се најснажније манифесује кроз $ривиђење Миљана и Јола у скоро свим крајевима Бањана и Sоово ко% свих. У ом врлоsу који је све више %оdијао на инензиеу шо су се чешће $онављале Гос$о%арове Sрешке у вла%ању ($роsлашавање кукавице за јунака, невиноs за ло$ова, сеdе за вечиоs Гос$о%ара, $оказивање знакова $оремећеноси кроз срах о% $ица и сексуалну жељу $рема сесри), скривање и не$ризнавање оноs шо је јасно ви%љиво $осало је МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 69

18 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 $ореdа и навика. Али из оs ћуања које је Dило о$асније о% Dило какве јавне $оdуне, рађале су се $риче, које су све мање личиле на срах, а све више %оdијале каракер о ора. Оне су $очеле %а мењају о%нос $рема љу%има, али и о%нос љу%и $рема сеdи самима. Нарасла, засрашујућа и о$омињујућа, $рича је ро%ила $ривиђење Миљан се све чешће $ривиђао Бањанима, $а и самом Гос$о%ару, како %олази са $уа или чак оdилази куће виђенијих Бањана. Умеање фанасичноs у функцији је симdолизације $роцеса самоосвешћивања ко% заве%еноs и залуђеноs наро%а који је умесо Гос$о%аровом, $очео мислии својом Sлавом. Миљанове речи које се све чешће $омињу у наро%у, које се саме враћају, и%у о% уса %о уса (Сарић, 1982, ср. 219), наsовешавале су %олазак је%ноs новоs времена (DољеS, јер Sоре о% овоs не може ) за црноsорске $леменике, које некаа и саа не значе исо. Сам $роцес освешћивања је исо олико %уdок, ежак и с$ор колико је Dило јако укорењено осећање $о%анишва и оdожавања Гос$о%ара. Роман се завршава сликом Гос$о%арове сахране у којој изsуdљен наро%, несвесан %а је моsуће осварии слоdо%у и %а им ника%а није Dила Dлижа, нариче и жали за иранином. Иако је а%а Dио у $рилици %а се слоdо%но и Dез размишљања о $осле%ицама коначно оdрачуна са свиме шо је Гос$о%ар $ре%- сављао (ње#овим љу%има, ње#овим наре%dама, ње#овој вољи), наро% се и %аље $онаша као %а је Гос$о%ар жив. Је%ини исински слоdо%ан човек у Сарићевом роману јесе Севанија која нај$ре слоdо%у осварује вишеsо%ишњом ванdрачном везом са Миљаном, за коју знају сви Бањани $а и сам Гос$о%ар. Она је је%ина која се слоdо%но, Dез сраха и усезања оdраћа Гос$о%ару, $ре% којом и Он сам осећа о%ређену несиsурнос. Зао нимало не чу%и %а Сарић у$раво Севанију, мушкоdањасу и слоdо%ну жену, $риказује као уdицу Гос$о%ара. Иако није моћна %а мења $риро%у DањанскоS човека оsрезлоs у $о%анишву, Севанија мења ок Dањанске исорије, јер означава крај је%ноs времена иранија као свака иранија завршава се раsично за иранина, јер је на крвавим емељима и изsрађена. Сарић овим романом $оказује је%но ново лице $аријархалне кулуре и $аријархалноs сисема црноsорске заје%нице, а исовремено, $оврђује ознао лице исорије, јер се свака а$солуисичка влас емељи на и%еничним $олуsама сисема Dескру- $улозноси иранина, с је%не сране, и $онижене, $ослушне, Dес$оSоворне масе наро%а, с %руsе сране, која се са аквим сисемом скоро мири. Гос$о%ара каквоs Сарић слика оdликују 70 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

19 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ више $осу$ци $о%аника неsо само њеsово Sос$о%арење. ЗDоS оsа Севан Кор%ић каже %а нису %ес$оски вла%ари о%носно Sос$о%ари је%ини кривци за неслоdо%у Dлижњих: кривица је и %о самих љу%и који чесо $ожуре %а Sорко воће слоdо%е замене за амне и ниске сласи роdовања и $о%анишва (Кор%ић, 1994, ср. VIII). Јунак романа, вр%ио је и Бахин $ово%ом ДосојевскоS, није само реч о сеdи самом и о својој најdлижој околини, он је и реч о свеу (2000, ср. 75). Зао и Сарићев Гос$о%ар није само вла- %алац је%ноs црноsорскоs $лемена у %евенаесом веку; он је реч о свеу $ре$ознаљивом у различиим исоријским, %рушвеним и живоним околносима у којима се иранин $онаша ирански, независно о% SеоSрафске или временске %еерминације. Овај роман акође није само слика и криика ираније, већ у исо време слика и криика $о%анишва. О%носно, Гос$о%ар и $о%аници су %ва лица је%не исе $ојаве, узрочно-$осле%ичне $овезаноси, јер нии Dи Гос$о%ар Sос$о%арио %а му сами $о%аници о не %озвољавају, нии Dи $о%аници Dили $ослушни %а сам Гос$о- %ар о% њих о не захева. У уменичком $ре%сављању оs и аквоs сисема власи, Сарић се не само $оказао као врсан романо$исац неsо је чиаву ср$ску књижевнос, насајалу на $росорима Косова и Меохије у %руsој $оловини $рошлоs века, $роширио и учинио је Dлижом оковима маичне књижевноси ценралне СрDије, и име релаивизовао све Sранице, узроковане и%еолошким, $олиичким и исоријским разлозима, шо $рава уменос увек и чини. ЛИТЕРАТУРА Ан%рејевић, Д. (1988). Порреи косовских исаца. Пришина: Је%инсво. Берђајев, Н. (1987). Самос ознаја: окушај ауоио#рафије (М. Чолић, $рев.). Нови Са%: Књижевна заје%ница НовоS Са%а. Берђајев, Н. (2006). Философија слоое (Н. Ковачевић, $рев.). БеоSра%: Ло- Sос. Бјукенан, Џ. (2002). Границе слоое: између анархије и Левијаана, БеоSра%: Дереа. Глушчевић, З. (1998). Књижевнос и риуали. БеоSра%: Ср$ска књижевна за%руsа. Досојевски, Ф. М. (2006). Браћа Карамазови (Ј. Максимовић, $рев.). Бео- Sра%: Новоси. Јероић, В. (2010). Сећања. БеоSра%: Ars libri За%ужDина Вла%ее Јероића БеокњиSа. МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 71

20 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Јефимијевић Михајловић, М. (2010). Влас и $о%анишво у роману Су- ра сиже Гос оар Пера Сарића. Башина, Dр. 28 (2010), Јефимијевић Михајловић, М. (2016). Бањански еаар а$сур%а: Сура сиже Гос оар Пера Сарића у свелу Dекеовске филозофије чекања. Башина, Dр. 41 (2016), Ковач, Н. (1991). Просори романа. Пришина БеоSра%: Је%инсво Просвеа. Ко$ривица, Д. (1999). Велики ахавски рsови Пера Сарића. У: Сварање, Sо%. 55, 1/5 (јануар-мај 1999), Кор%ић, С. (1994). Кажа о Sос$о%арењу и $о%анишву [Пре%Sовор]. У: Пе- ар Сарић, Сура сиже Гос оар (VII-XXIII). Цеиње: ОDо%. Лешић, З. (2011). Теорија књижевноси. БеоSра%: СлужDени Sласник. Сарић, П. (1982). Сура сиже Гос оар. БеоSра%: Bahtin, M. M. (2000). Problemi poetike Dostojevskog (M. Nikolić, prev.). Beograd: Zepter Book World. From, E. (1984). Bekstvo od slobode (S. Đorđević, A. Spasić, prev.). Zagreb Beograd: Naprijed Nolit. Makijaveli, N. (2010). Vladalac. Beograd: Riznica. Ruso, Ž. Ž. (1993). Društveni ugovor: o poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima rasprava o naukama i umetnostima (T. Marković, R. Stojanović i M. Vuković, prev.). Beograd: Filip Višnjić. Tibode, A. (1961). Istorija francuske književnosti (M. Šamić, ur. i prev.). Sarajevo: Veselin Masleša. Zorić, P. (1980). Duh romana. Beograd: Beogradski izdavačko-grafički zavod. 72 МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ

21 САН О СЛОБОДИ И СТРАХ ОД ЊЕ MARIJA S. JEFTIMIJEVIĆ MIHAJLOVIĆ INSTITUTE OF SERBIAN CULTURE PRIŠTINA / LEPOSAVIĆ SUMMARY THE DREAM OF FREEDOM AND FEAR OF IT (TYRANNY AND VASSALAGE IN THE MASTER IS COMING TOMORROW BY PETAR SARIĆ) The history of Serbian literature originating in Kosovo and Metohija during the second half of the previous century values Peter Sarić the most by his novel The Master is Coming Tomorrow, although he penned seven novels. The Master is Coming Tomorrow is the image of power which, instead of protecting human rights, is transformed into the instrument of violence. It is the image of tyrant and tyranny, and it is at the same time a caricature of people vassals, who out of fear, rather humbly languish in the so-called freedom, zealously shouting the Master s name. One gets the impression that the writer wanted to portray vassalage in a satirical way more than tyranny. This thoroughly psychological characteristic of vassals, and power-holders of strong autocracy, makes Sarić a modern story-teller who has the courage and literary talent to dive into the deepest secrets of human nature, exposing the darkest corners of human psyche, something people are not willing to speak about. It is the novelty in the literature created in this area during the second half of the previous century; no other literary creation so clearly and precisely profiles the collective consciousness of one nation or the individuality of a ruler. In this novel, Sarić reveals a new face of patriarchal culture and the patriarchal system of the Montenegrin community. At the same time, Sarić confirms a known face of history, since each absolute power is based on identical levers of unscrupulous tyrants and humiliated, obedient people who resigned themselves to such a system. KEYWORDS: Petar Sarić, The Master is Coming Tomorrow, tyrant, power, vassals, freedom, slavery, fear. МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ 73

22 ЗБОРНИК РАДОВА ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА ХLVII (2)/2017 Овај чланак је оdјављен и %исриdуира се $о% лиценцом Creative Commons Ауорсво-Некомерцијално Међунаро%на 4.0 (CC BY-NC This paper is published and distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution-NonCommercial International 4.0 licence (CC BY-NC МАРИЈА С. ЈЕФТИМИЈЕВИЋ МИХАЈЛОВИЋ