Живети у постхуманизму

Save this PDF as:
 WORD  PNG  TXT  JPG

Size: px
Start display at page:

Download "Живети у постхуманизму"

Transcription

1 Зоран Ивановић Живети у постхуманизму Јаз између науке и медицине се свакодневно продубљује. Наука је у суштини спознајни процес који, експериментално испитујући разне хипотезе, настоји да проникне у тајне природе и доведе до разумевања функционисање организма и органских система, међу којима фасцинантни развој и константна обнова ткива из система матичних ћелија представља један од најкомплекснијих примера Раз го вор во дио Ж СТЕВАНОВИЋ Фотографије: Драган РИСТИЋ Људe који у животу праве необичне изборе не срећемо нарочито често. Још су ређи они чије одлуке дају далекосежан и позитиван резултат. Један од таквих је Зоран Б. Ивановић. Редак гимназијалац који је одабрао да студира медицину с идејом да се бави научним истраживањем, редак лекар који је за постдипломске студије изабрао системску и упоредну физиологију на Биолошком факултету, који се отиснуо у свет да би сакупљао мудрост од лабораторије до лабораторије, и на крају постао ауторитет чији радови нуде нов концепт у приступу матичним ћелијама (Oxygen Stem Cell Paradigm). Захваљујући квалитету свог научног рада, с југословенском дипломом доктора медицинских наука и без икакве претходне француске квалификације, Ивановић добија највиши француски степен HDR (Habilitation à Diriger les Recherches), те специјализира у Паризу и Бордоу трансфузијску медицину и терапију ћелијама. До сада је објавио преко научних радова, углавном у међународној периодици, обавио -ак предавања по позиву, приказивао радове на преко конгреса широм света. Радови његове екипе се цитирају у часописима високог рејтинга, као што су: Science, Nature Medicine,

2 Cell Stem Cell. Веома млад добија највиша звања (научни саветник, члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва, те професор универзитета у Француској), а са година бива постављен за научног директора Француске установе за крв за регионе Аквитанија и Лимузен, функција коју и данас, у -ој години обавља. Поред свега, Зоран Б. Ивановић повремено објави и неку причу или збирку песама. Већ на рвој о ини ме ицине с е, на аузи између ре авања, занесено објашњавали у чему би се са с о јао Ваш екс римен ални рис у in vitro, у коме бис е ис раживали биоло ију умора. О акле о иче ин ерес за би о- ло ију? Упада у очи да се медицина, у овој нашој епохи, коју сам склон да назовем постхуманизмом, усмерава према шематском, алгоритамском приступу. Тај присуп има извесних предности, али се у њему губи есенцијална биолошка логика: некада називана медицинско мишљење Истина је да ме је живот као појава одувек занимао, али занимале су ме и друге ствари. Биологију сам увек волео, али мислим да сам почео да се за њу озбиљније интересујем у гимназији. Тада сам обавио прва истраживања и саопштио резултате на републичким и савезним смотрама покрета Науке младима. Можда је то везано за мој тип перцепције и интелигенције динамични процеси су ми били увек лакше појмљиви од статичних феномена. А и живот као појава представља једну од највећих мистерија. Ако се томе дода природна радозналост, потреба да се нађу одговори и да се разуме, онда одговор на ово питање мoжда и није тешко докучити. Као свеже и ломирани лекар, у исује е ос и ломске с у ије из ком ара ивне физиоло ије на Факул е у за биоло ију у Бео ра у. То је врло конкре ан знак а с е озбиљно намеравали а се о све- и е базичној науци. (Мени о из- ле а као знак зрелос и је но научника који хоће а учи о ри ро е а би разумео суш ину функционисања човеково ела.) Мој избор је имао две важне премисе. Прво, сматрао сам да је за потпуно схватање функционисања неког органског система код човека потребно видети како се тај систем развијао кроз еволуцију. Друго, организам је целина, па је неопходно видети на који начин су ти органски системи повезани и уштимани у току еволуције. Значи, избор системске и компаративне физиологије за мене је био у том смислу оптималан. Осим тога, дозвољавао је реализацију мог пројекта истраживања за магистарски рад из физиологије једног од тих система хематопоезе (крвотворног система) и то на нивоу матичних ћелија. Овакво резоновање, које је мало ко разумевао и одобравао, дало ми је велику предност у односу на колеге који су стекли само уско специјалистичко образовање, омогућило ми је да конципирам пројекте које, да тако кажем, природа није одбацивала. На крају, резултат истог приступа је и концепт који оригинално проистиче из наших радова и који схвата матичну ћелију као један анаеробни организам ( имитацију једног раног стадијума еволуције еукариотских организама када је на Земљи било веома мало кисеоника). То није ништа друго него принцип уважавања природе. Ми га примењујемо на ћелијски инжењеринг и развијамо, веома успешно, ex vivo процедуре за умножавање матичних ћелија за клиничку примену. Целина је кључна реч која ме о сећа на Дениса Ноблеа из Велике Бри аније и на ње ову еорију о сис емској биоло ији (Systemic Biology) која каже а риро у чо вечје ела у целини нећемо моћи ра зу ме- и као суму свих оје иначних функција. Значи а ре ук цио ни с ички рис у роучавању ор анизма ( роучавање оје иначних функција) мора ећи аралелно са си с- ем ским рис у ом, који је о ње- овом мишљењу јако за о с а вљен. Да ли о значи а се и у науци враћамо наза коренима, о носно с арим конце има који су о увек ри авали ре нос целини? Апсолутно се слажем да је партикуларистички приступ потпуно ставио на страну системски приступ. То нарочито долази до изражаја од када се, потпуно некритично, фаворизује молекуларна биологија која истискује чак и рефлексију на нивоу ћелијске феноменологије, а о физиологији да и не говорим. То је отишло толико далеко, да се на многим универзитетима у свету може стећи мастер из биологије, а да ниједан предмет из курса не третира физиологију. Колико је то далеко отишло, сведоче свакодневни примери поновног откривања топле воде, а сведочи и појава термина ин е ра ивна физиоло ија. Физиологија је, по својој суштини и дефиницији ин тегративна. То се свакако морало изгубити из вида, када, после једног века, појединци поново почињу да схватају оно што су стари мајстори давно схватили. Па ипак, боље икад него никад. Као мла лекар, ис раживање за ма ис арску езу обавили с е на Инс и у у за ме ицинска ис- ра живања у Бео ра у и занимљиво је а с е се о ре елили за екс ериман алну хема оло ију. Још је занимљивије о а је ек осле њих неколико о ина кос на срж ос ала изузе но о уларна, из је нос авно разло а ш о крије у себи акозване ма ичне ћелије. По уларнос о ручја које с е изабрали ре -ак о ина је орасла о а сур а, јер су о о ручје очели а рисвајају клиничари, рецимо хирурзи, који у суш ини немају мно о заје ничко са ћелијском биоло ијом. Kако а новонас ала ужва око ма ичних ћелија у иче на развој е облас и роучавања? Јаз између науке и медицине се свакодневно продубљује. Наука је

3 у суштини спознајни процес који експериментално испитујући разне хипотезе, настоји да проникне у тајне природе и доведе до разумевања функционисање организма и органских система, међу којима фасцинантни развој и константна обнова ткива из система матичних ћелија представља један од најкомплекснијих примера. С друге стране, медицина представља струку која користи спознаје до којих је дошла наука (физика, хемија, биологија, физиологија.) за дијагностиковање, лечење и превенцију болести. Упада у очи да се медицина, у овој нашој епохи коју сам склон да назовем постхуманизмом, усмерава према шематском, алгоритамском приступу. Тај присуп има извесних предности, али се у њему губи есенцијална биолошка логика некада називана медицинско мишљење. Усмеравањем пажње на строго утилитаристичку димензију, чији је последњи степен данашња некритичка примена тзв. evidencebased принципа (EBP), чини да лекар практичар, све и да хоће, не сме у своју рефлексију да укључи физиолошко и биолошко резоновање (које све мање и поседује). Такав приступ је карактеристичан и за све остале делатности. А проблем је вероватно и најизраженији у проучавању матичних ћелија, јер је реч о веома посебном концепту. Матична ћелија (без обзира који потенцијал имала) је биолошки феномен чија је дефиниција функционалне природе. Све друге дефиниције (имунофено и, на пример) су засноване на параметрима сурогатима који се само условно и делимично преклапају са функционалном матичном ћелијом. Данас имамо ситуацију да се у организам убризгавају функционално веома хетерогене ћелијске популације, у којима су истинске матичне ћелије у веома малом проценту, а да, свеједно, користимо израз матичне ћелије. Пошто клиничке студије воде клиничари, а не ћелијски биолози, на највишем нивоу долази до тоталне конфузије. Убризгавање, на пример, ћелија са једром из костне сржи у срчани мишић након инфаркта се назива stem cell therapy, а параметри којима се ефекат процењује не дозвољавају да се закључи да ли је он последица регенерације мишићног ткива из матичних ћелија или нпр. колатералног лучења цитокина из лимфоцита и моноцита (зрелих ћелија које су у већини у убризганој популацији, али нису матичне ћелије). Клиничар на конгресима говори тако о матичним ћелијама, други клиничари га слушају, клинички часописи користе нетачну терминологију која се одомаћује. Ствара се врзино коло на које се надовезују медији додајући још један степен нетачности. Наравно, парадокс долази и од чињенице да се највише чује за онога ко примењује ћелије у терапији, тј. онога ко их убризгава пацијенту. Он онда долази у прилику да добија субвенције за истраживање и да руководи пројектима. Међутим, иза тих ћелија не стоји терапеут, него дугогодишњи истраживачки рад једног или више научних и развојних тимова као и стручност веома посебне лабораторије за ћелијски инжењеринг. Медији, осим тога, поједностављују до нетачности. Резултат је општа конфузија у којој се више не зна о чему се говори. Tакав рис у свакако има не- а иван у ицај на рансфер о крића из фун амен алне науке у рак ичну ме ицину? Конфузија о којој сам говорио угрожава преношење сазнања са фундаменталног на клинички ниво и прети да унапред осуди на пропаст развој терапијских поступака заснованих на матичним ћелијама. Ако се томе још дода и шематски принцип на који нас обавезује обезбеђење квалитета, онда постаје јасно зашто се веома обећавајући експериментални резултати слабо и споро преводе у клиничку праксу. Наиме, укључивање открића ћелијске биологије у медицину неминовно мора проћи кроз фазу клиничког испитивања у којој се преклапају медицина и наука. Управо ту долазе до изражаја контрадикторности које су настале због продубљивања јаза између науке и медицине откако је прицип чек-листе и алгоритма из авијације и индустријске хале наметнут медицини. Кад су клиничка испитивања у питању, не само да се развијају административни алгоритми искомпликовани до апсурда, него се, будући да комплексност подручја (биологија матичних ћелија) далеко превазилази не само обавештеност него и логику приступа лекара практичара, тотално губи комуникација између истраживања и праксе. Ако томе додамо и процес укалупљивања истраживања у исту ту логику сертификације, алгоритама и процедура, који је у току и сваким даном се интензивира, чудо је да смо уоште још у стању да било шта и урадимо. Понекад је довољно да нпр. информатички систем нема предвиђену кућицу Конфузија о којој сам говорио угрожава преношење сазнања са фундаменталног на клинички ниво и прети да унапред осуди на пропаст развој терапијских поступака заснованих на матичним ћелијама за нови резултат или је у њега немогуће уклопити процедуру да би се експериментална терапија прогласила неизводљивом. Успех у овом пољу почиње да буде везан за другу врсту креативности : како креативно премостити административне и формалне препреке и contourner систем. Уз све то, опасно је критиковати овакав развој, јер се менаџмент осигурања квалитета претворио у неку врсту идеолошке основе ос хуманизма који почињемо да живимо. Мислим да ће она врло брзо захватити и балкански простор, као неминовни резултат европеизације и глобализације. У чему се конкре но сас оји ај шема ски ринци?

4 Да бих илустровао о чему је реч, узећу конкретан и истинит пример, од пре месец дана. Он се односи на функционисање једног аутомеханичара у епоси постхуманизма у једној од земља Европске уније: Возач осећа мирис горива у току вожње и вози аутомобил у сервис. На пријемном одељењу га саслушају и бирају једну од интервенција за коју је сервис сертификован. У датом случају, то је контрола тачке. Механичар, по чек-листи изврши контролу и не налази никакав проблем. Возач одлази из сервиса уверен да је аутомобил исправан. Два дана касније, мотор се не може покренути. Шлеп-служба одвози аутомобил у исти сервис, где примењују други алгоритам за дати проблем. Проналазе да електропокретач не ради, јер га је дизел гориво, које је цурило из напрснутог црева потпуно наквасило. Демонтирање и чишћење електропокретача није предвиђено на списку интервенција (законски се могу наплатити само интервенције које су сертификоване), па се врши замена електропокретача и црева које је напрсло. Све заједно, укључивши и шлеп-службу, кошта. евра и осам дана имобилизације возила у сервису (јер је требало поручити део из магацина централизованог за територију величине пет Србија). Пре десетак година, механичар не би био обавезан да гледа чек-листе, него би укључио техничку логику и прегледао довод горива од резервоара до мотора и одмах открио проблем, те заменио црево. Све би коштало мање од евра, а аутомобил би био доступан одмах. Потпуно аналоган приступ се изграђује у савременој медицини у развијеним земљама. И какво је онда чудо што се пацијент шематски подвргава скупим претрагама које се могу показати потпуно бескорисне кад се лекару намеће да ради по шеми, а не да размишља претећи логику физиологије и биологије уопште? Су ећи о овоме, из ле а а није лако бави и се креа ивним е ла нос има у ос ојећим условима? Као што рекох, будући да је процес укалупљивања медицине веома узнапредовао, исти принцип се покушава применити и на биомедицину, али и науку у целини (у овом контексту појам наука се схвата у његовом изворном значењу односи се на дисциплине које до спознаје долазе поступком хипотеза, експериментом). Мислим да се принцип менаџмента осигурања квалитета, који већ поседује карактеристике идеологије, надвија као опасност над науком у целини, али и над свим осталим креативним делатностима, јер над њима насилно спроводи логику репетитивног индустријског процеса. Такав систем доводи до банализације и медиокритизације креативног процеса, редукује га на величине квантитативне природе назване индикаторима који не одсликавају, нити могу одсликавати основну димензију која стоји иза сваког креативног поступка идеју. Будући да се идеја не може измерити и вредновати, она се истискује и потпуно занемарује. То води траћењу енергије на задовољавање форме, губитку суштине и, по мом дубоком уверењу, сигурној и дефинитивној деградацији науке у изворном значењу. Тај феномен, понављам, чини једну од основних карактеристика епохе постхуманизма коју почињемо да живимо. Мало дубља анализа би показала да је ту реч, у суштини, о потреби тоталне контроле људске делатности од стране једне нове управљачке класе, коју још не видимо голим оком.

5 Како о менаџмен оси урања квали е а може не а ивно а е лује на креа ивне ела нос и? Покушаћу то да објасним полазећи од онога што је осигурање квалитета за један репетитивни производни процес чији резултат је материјални производ на пример, један машински део. У таквим случајевима ује наченос производа (хомогеност материјала, тачне димезије, степен полираности површина...) је уистину основни параметар његовог квали е а. У том смислу, стриктна стандардизација сваког поступка током производног процеса је неопходна. Она може да се прошири и на све оно што прати производњу: набавке материјала, његово похрањивање, регулацију стокова... Тај стандардизовани систем треба да поседује унутрашње механизме који доводе до сигнализације аномалија које би се тако уочавале и отклањале. На тај начин, производни процес се перманентно усавршава. Али да ли је ује наченос роизво а релевантан параметар за друга подручја, која нису репетитивне, него су спорадично-креативне природе, у којима се квали е односи на сасвим друго својство? Да ли је та подручја могуће водити на начин на који се управља једним репетитивним индустријским процесом, предвиђањем и планирањем? Као што је општепознато, до многих, ако не и већине значајних научних открића, дошло се по принципу црног лабуда (адекватнији превод на наш језик би био црне овце ) што је аргументовано изнето у књизи The Black Swan (), Н. Н. Талеба (Nassim Nicholas Taleb). Kако дакле измерити ин уицију научника? Онај принцип који омогућава појединцу, када после нивоа анализе и синтезе пређе на интегративни ниво, да осети материју, да види даље од онога што му просто закључивање дозвољава, што му омогућава да буде јединствен и непоновљив, што му даје квалитет. Дакле, квалитет у случају научника представља димензију која је сушта супротност од појма квалитета у смислу обезбеђења квалитета. Као што рекох, основни проблем у интеракцији обезбеђења квалитета и научног рада је немоћ овог првог да интегрише и еју као елементарни, мада виртуелни, принцип phylosophiae naturalis, принцип покретач свеукупног напретка, као категорију максималне непредвидивости и непроцењивости, нестабилну у простору и времену. Величину коју је немогуће нормирати као производ, чија вредност није у сразмери са улазним параметрима... За принцип осигурања квалитета идеја није ништа друго него фан ом. Од момента кад нешто не може да се квантификује, кад не може да се представи индикаторима, оно формално-правно престаје да постоји. Тако ће, у систему менаџмента осигурања квалитета, вредност једног објављеног научног рада да се представи кроз скупну вредност материјала и техничког рада утрошеног на експерименте, број часова потребних да се рад напише, да се обаве рецензије, корекције, да се објави... Можда ће моћи да се узме у обзир и процена броја сати потребних за ишчитавање литературе... Другим речима, као вредност рада се приказују епифеномени који прате његово стварање. Оно што је елемен арни ње ов квали е, и еја о које је ис раживач ошао, сажимајући све своје роживљено, виђено и замишљено искуство, сагледавајући проблем у моменту тоњења у сан и буђења, сањајући о њему, асоцирајући наоко најневажније ствари, градећи од зрнаца мозаик конце а... све то није исказано у вредности објављеног рада. Идеја, пошто не може да се квантификује, не представља вредност. У стварном животу, овакав след догађаја води до реалног испољавања феномена у његовој веома видљивој и осетљивој форми. Професионалци чији рад може да се мери, а нарочито они чији су производ норме и документарна пратња, добијају на значају и на цени за разлику од оних (најчешће најобразованијих) чија се делатност исказује кроз идеју. Резултат се не исказује само у помаку од суштине према форми, тј. према административној љуштури (већ данас је за један научни пројекат у очима инвеститора далеко важнији добар досије project management-a него идеја на којој предложена истраживања почивају). Треба предвидети све: када ће се шта урадити, колико ће Као што рекох, основни проблем у интеракцији обезбеђења квалитета и научног рада је немоћ овог првог да интегрише идеју као елементарни, мада виртуелни, принцип phylosophiae naturalis, принцип покретач свеукупног напретка, као категорију максималне непредвидивости и непроцењивости, нестабилну у простору и времену коштати, какав импакт ће имати на одређену област... Већ данас су професионалци задужени за project management боље плаћени од научника и постављају се у надређене хијерархијске положаје. Научник постаје декласиран, деградиран на чист технички ниво. Идеја се више и не види од шарених шема, логиграма и органиграма, прорачуна, milestone-ова, предрачуна. У ствари, није више ни важно да ли се нешто открило, важно је да ли су се реализовали предвиђени радови, да ли су сви пратећи документи и чек-листе попуњени, да ли су извештаји предати у предвиђеном року, да ли је обављен предвиђен број састанака за праћење пројекта, да ли потрошено одговара предвиђеном буџету! Конкретне последице су за онога који има очи све видљивије. На пример, већ сада можемо констатовати да најбољи млади докторанти, одмах по одбрани теза уписују (Master of Business Administration) како би повећали шансе да валоризују свој рад. Већина доживљава културни шок кад дође у ситуацију да своје већ изграђено научно мишљење треба да замени принципом менаџмента, али га брзо превазилази

6 када почне да зарађује за добро припремљена портфолија, и кад постане надређени врхунским научницима с огромним искуством. Јасно је да су такви кадрови за науку изгубљени. Треба ли поставити питање зашто је сат консултација консултанта за сертификацију (ниво петогодишњих универзитетских студија) вишеструко скупљи од сата наставе врхунског научника који поседује мастер, докторат, хабилитацију? Треба ли се замислити над чињеницом да млади научници дају приоритет административним пословима, који су уз то нижег стручног нивоа? Све ове, а и многе друге аномалије последица су немогућности интеграције идејног и имагинарног у менаџменту система обезбеђења квалитета. Како, за раво, нека креа ивна ела нос р и ако се о вр не сис ему квали е а? Клијентизација као процес редукције суптилности односа у друштву на само једну форму само је други израз за медиокритизацију Узмимо за пример шефа кухиње, тј. врхунског кувара. То занимање је веома цењено и добро плаћено. Оно се сматра врстом уметности. Као такво, засновано је не само на малим тајнама, него и на feeling-у који поседује редак човек. Овај пример је занимљив баш зато што је кухиња међу првима добила рецепт за справљање јела, што представља основни елемент осигурања квалитета у његовој изворној форми, данас називаној роце ура. Ипак, сви ћемо се сложити да припремити ручак по рецепту не може било ко. Упркос чињеници да користе исти рецепт, десет особа окупљених случајним узорком направиће десет различитих ручака. А мајстор кухиње ће, с истим рецептом направити ремекдело. Он ће, својим feeling-ом оплеменити вештину кувања, прекинуће печење јабука кад види само њему би, по утврђеним параметрима, закључивао о квалитету свог рада. Он ће, такође анализирати број и врсту јела које је припремио, као и то каква је реакција клијената. Криве које представљају волумен активности биће истакнуте на видљивом месту у кухињи. Установиће, такође, и систем праћења аномалија са свим онима са којима долази у контакт: испоручиоцима хране, енергије, посуђа... И обављаће анализу укупног процеса најмање једном годишње... Повремено, без најаве, доћи ће му санитарна инспекција, која ће ригорозно прегледати процедуре и целу документарну пратњу. Они ће посматрати куварев рад, и свака најмања разлика у односу на оно што је прописано у процедури ће се сматрати аномалијом, за коју ће, можда, морати да одговара. И шта то значи у пракси? Па замислите мајстора кухиње, који сваких пет минута застане да удари квачицу на чек-листи, који не сме да држи седам, него пет минута јело на ватри, и иако процењује да јело није довољно загрејано, мора да поштује процедуру. Замислите колико времена му треба за сву ту документациону пратњу, за анализу сатисфакције клијената, квалитета услуге испоручилаца. То укалупљивање ће мајстора кухиње затупљивати. Он ће временом, суштину свог заната почети да сагледава кроз перфектну документациону пратњу. На крају ће изгубити feeling који га је и створио мајстором кухиње, а онај који се том занату учи никада га неће ни стећи. Његов занат ће се претворити у истинску серијску производњу. Јела ће бити све више и више стандардизована, уједначеног квалитета. Али ће изгубити особеност, јединствен укус због кога су гости долазили издалека. Наметање истог принципа рибарима, пољопривредницима, сточарима, већ је довело до производа који су изгубили сваки мирис и укус. Али се ипак рачунају у висококвалитетне, јер су ује начене боје, калибра, облика... Другим речима, нестаће ремекдела великог мајстора кухиње. На тај начин, долази до медиокритизације заната. Доследно и некритично примењен, систем осигурања квалитета води ка претпознату пурпурну нијансу на њиховој кори, прилагодиће додавање зачина старости животиње од које је узето месо, по мирису ће да одреди да ли је поврће довољно кувано на пари... Врхинска вештина кувања, неухватљива обичном човеку, понекад долази из стања духа, инспирације или, као што је то недавно маестрално показао немачки режисер Михаел Хофман у филму Куварева чу а, из заљубљености и љубави. Мајстор кухиње ради свој посао са таквом хармонијом да у току припремања јела никаквих застоја и празних ходова нема. Одлуке кад, колико, понекад и шта, доносе се спонтано и ad hoc, наравно држећи се увек основног рецепта. Применимо сада систем менаџмента осигурања квалитета на посао овога мајстора. Биће потребно да све рецепте поново напише у форми процедура, те да их држи у кухињи, доступне за стално консултовање. Да би се осигурао да су процедуре коректно изведене, мораће да направи посебне документе чек-листе које ће садржавати појединачне поступке по реду извршења, и свака етапа ће морати да се овери пре него што се пређе на следећу. Биће, на крају, обавезан да провери да ли су све етапе оверене и да потпише листу, што значи да је јело роизве ено у сагласности са рецептом, тј. роце уром. Свако појединачно јело ће добити серијски број, који ће бити уписан на сва пратећа документа и на анкетни листић задовољности клијента који ће гост попунити и потписати пошто заврши с ручком. Шеф кухиње ће бити одговоран за сваку намирницу посебно, јер ће свака намирница морати да поседује пратећи документ који гарантује кад, где и како је произведена, у којим условима је транспортована и ко ју је примио, а ко употребио за производњу. Тако ће се обезбедити расабилнос следљивост, која ће, као елементарно средство у идеологији ризик нула, помоћи, ако дође до нежељених последица, тровања или нечег другог, да се закључи где је проблем, како би се он решио. Свако вече, или бар једном недељно, кувар ће анализирати листиће анкете сатисфакције клијента да

7 варању врхунског ресторана у fastfood ресторан типа McDonald's-а. Пример из ле а веома у е ча љиво. Замолићу за још неки ас ек менаџмен а сис ема оси урањем квали е а који из ле а ро блема ично? Управо сам и хтео да прокоментаришем један други феномен који поменути систем ставља у први план. То је Његово Величанство клијен. Систем менаџмента осигурањем квалитета претпоставља да, у било којој ситуацији, роцес представља однос између произвођача (пружаоца услуге) и клијента. Тако да је задовољење клијента крајњи циљ процеса. То је доста паметно и корисно замишљено за производне делатности и пружање услуга. Може ли се, међутим, однос студента и професора редуцирати на однос даваоца услуге и клијента? Ко је клијент за научников производ? Шта је с односом између пацијента и лекара? Клијен изација као процес редукције суптилности односа у друштву на само једну форму само је други израз за ме иокри изацију. Ова, као и друге нежељене појаве, синергички доприносе укалу љивању, за лу љивању, о раничавању, с у авању уха и напослетку, убљењу уше. У кон екс у еме о којој о воримо, оменуо бих реч фру с рација као кључну за с ање у коме се налазе они који се баве креа ивним ела нос има. Наравно да је фрустрација пратиља животa уметника, научника, лекара који мора да ради и егзистира у систему у коме нема места за његов елементарни квалитет, за идеју, у условима када се дух који је побегао из боце, тј. из фабричке хале, увукао у све поре друштва. Он је слеп за све оно што је засновано на идеји и види само материјално и квантитативно, што с успехом организује и води. Ми му дајемо на управљање и оно што је суптилно, нематеријално, што он не осећа и не види. Где је ту логика? Има ли ту здравог разума? Овај раз овор је с он ано рерас ао у искусију о улози менаџмен а оси урања квали е а као је не о основних олу а е охе о с хуманизма, у с у авању креа ивно у човеку, може е ли а а е њен саже закључак? Некритичка примена менаџмента осигурања квалитета у постојећој форми на креативне делатности озбиљан је проблем љуске цивилизације у првој половини трећег миленијума. Он се мора сагледати у границама з раво разума, а не инерције која поседује и еолошке елементе. Он се мора адаптирати и свести на разумну меру, уважавајући постојање и еје, и свега онога што се не да укалупити. Историја је показала да су многе добре идеје пропале у моменту кад су уздигнуте на ниво идеологије. Треба ли ићи тако далеко и насилно применити тај систем на делатности које су у својој суштини супротне принципима укалупљивања, уједначености, предвидивости, поновљивости? Треба ли пустити да принцип осигурања квалитета и стандардизације прерасте из алатке менаџмента у идеологију, или постане основа епохе коју смо прозвали постхуманизам? Човек на радном месту проводи већи део свог живота. Укалупљивање доноси осећај неслободе, непризнавања, бескорисности. Фрустрација није добра ни за кога, али ако се јавља код већине припадника једне популације може да доведе до великих проблема историја је пуна примера. Људи се могу запитати: Ко то има интерес да нас доводи у овакво стање свести? И сам се питам да ли то неко чини смислено.

Креирање апликација-калкулатор

Креирање апликација-калкулатор 1 Креирање апликација-калкулатор Сабирање стрингова 1. Поставити на форму три поља за едитовање и једно дугме са натписом Сабери. 2. Кликом на дугме, треба да се у последњем пољу појави резултат сабирања

More information

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА

ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА ЗАХТЕВ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ У РЕГИСТАР ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКТА Република Србија Агенција за привредне регистре ПУНО ПОСЛОВНО ИМЕ ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА Правна форма: доо од ад кд задруга Седиште Друго: Део пословног

More information

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ

СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 1 СТРУКТУРА СТАНДАРДА СИСТЕМАМЕНАЏМЕНТАКВАЛИТЕТОМ 2 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 3 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ 4 ПРИНЦИПИ МЕНАЏМЕНТА КВАЛИТЕТОМ Edwards Deming Не морате то чинити, преживљавање фирми

More information

Критеријуми за друштвене науке

Критеријуми за друштвене науке На састанку председника комисија друштвених и хуманистичких наука са представницима Министарства који је одржан 6. јуна, усклађени су критеријуми за истраживаче. Критеријуми за друштвене науке Услови за

More information

Конкурсна документација Т - 44 / 2013

Конкурсна документација Т - 44 / 2013 Конкурсна документација Т - 44 / 2013 в) Банкарска гаранција за добро извршење посла Понуђач чију понуду Наручилац изабере као најповољнију дужан је да у року од 5 (пет) дана од дана закључења уговора

More information

О Д Л У К У о додели уговора

О Д Л У К У о додели уговора Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi " Rumenacki put 20 21000 Novi, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax: + 381(0)21

More information

Земљотрес у праскозорје

Земљотрес у праскозорје 24 Земљотрес у праскозорје Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Ear thqu a ke in the Early Mor ning С ад рж а ј Text Copyright

More information

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg...

Директна и обрнута пропорционалност. a b. и решава се тако што се помноже ''спољашњи са спољашњим'' и ''унyтрашњи са. 5 kg kg 7 kg... Директна и обрнута пропорционалност Увод: Количник реалних бројева a и b, тј. број назива се размером бројева a и b Пропорција је једнакост две размере: a : b = a b a : b = c : d и решава се тако што се

More information

Уводна напомена. Ја уоп ште ни ко га не вре ђам

Уводна напомена. Ја уоп ште ни ко га не вре ђам ИМЕ Томас Бернхард (РАЗ)ГОВОРИ - Избор - Уводна напомена То мас Бер нхард је рет ко да вао ин тер вјуе; до след но је бра нио се бе и свој рад, свој живот и животне околности од домашаја медија, од наплаћивања

More information

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у

ИН ДЕКС. цр ве ни муљ из про из вод ње алу ми ни ју ма дру га чи ји од оног на ве де ног у 2) при иден ти фи ка ци ји спе ци фич них про из вод них је ди ни ца ко је зах те ва ју озна ча ва ње сво јих ак тив но сти у дру гим гру па ма, као што је про из вод ња ауто мо би ла, от пад се мо же

More information

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ

ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ 15 ВИКИНШКИ БРОДОВИ У СВИТАЊЕ Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Mary Pope Osborne Viking Ships at Sunrise Са др жај Text Copyright 1998 by Mary

More information

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1

ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 UDC 341.6 DOI: 10.2298/ZMSDN1135011D Оригинални научни рад С а њ а Ђ а ј и ћ * ВРЕ МЕН СКА НАД ЛЕ ЖНОСТ МЕ ЂУ НА РОД НИХ СУ ДО ВА И АР БИ ТРА ЖА 1 СА ЖЕ ТАК: Рад ис тра жу је вре мен ски аспект над ле

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ, МЕДИ ЈИ И УБЕ ЂИ ВА ЊЕ Ал фа уни вер зи тет, Ака де ми ја умет но сти - Ка те дра за про дук ци ју у умет но сти и ме ди ји ма, Бе о град DOI 10.5937/kultura1339108P УДК 316.77:659.3/.4 32.019.5 прегледни рад ОД НО СИ С ЈАВ

More information

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА

ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за филозофију, Београд DOI 10.5937/kultura1341011K УДК 167/168 1:5 575.8:1 оригиналан научни рад ТРЕЋА КУЛТУРА: ФИЛОЗОФИЈА И НАУКА Са же так: Синтагма

More information

" " Пут за 100 дана. Повратак коренима. Празник магарица и Дан отворених врата. Пре ми јер Ср би је Алек сан дар МESARSKA OPREMA.

  Пут за 100 дана. Повратак коренима. Празник магарица и Дан отворених врата. Пре ми јер Ср би је Алек сан дар МESARSKA OPREMA. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 20. април 2016. Број 2877 Цена

More information

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web: ;

Tel (0) ; Fax: + 381(0) ; web:  ; Научни институт за ветеринарство "Нови Сад" Руменачки пут 20 21000 Нови Сад, Р.Србија Scientific Veterinary Institute "Novi Sad" Rumenacki put 20 21000 Novi Sad, R.Serbia Tel. + 381 (0)21 4895-300; Fax:

More information

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД

КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН И КЊИЖЕВ НА ПРО ДУК ЦИ ЈА: НА ГРА ДЕ И КРИ ТИЧ КИ СУД Уни вер зи те т у Но вом Са ду, Фи ло зоф ски фа кул тет, Нови Сад DOI 10.5937/kultura1445022G УДК 821.111.09:821.163.41.09 06.05БУКЕР:821.111 06.05НИН:821.163.41 оригиналан научни рад КЊИ ЖЕВ НИ КА НОН

More information

Ди ван је ки ће ни Срем...

Ди ван је ки ће ни Срем... www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 27. фебруар 2013. Број 2713 Цена 40 динара у овом броју: ПО ВО ДОМ ПРИ ЧА О ЗА РА ЖЕ НОЈ РИ БИ Ри ба ри на опре

More information

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања

Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Смернице за националну стратегију финансијског извештавања Из гу би ли смо се он да кад смо се уме сто да пи та мо ка ко пи та ли за што. Ко нач но смо из гу бље ни сад, ка да уме сто да пи та мо ку да

More information

ЗАКОНИ ЖИВОТА ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ. Прво отаџбинско издање г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА. Србиње - Нови Сад, 2001 САДРЖАЈ

ЗАКОНИ ЖИВОТА ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ. Прво отаџбинско издање г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА. Србиње - Нови Сад, 2001 САДРЖАЈ ДИМИТРИЈЕ В. ЉОТИЋ ЗАКОНИ ЖИВОТА Прво отаџбинско издање 2001. г. Србиње - Нови Сад ДОБРИЦА КЊИГА Србиње - Нови Сад, 2001 o Уместо предговора o Изгубљени пут o Човек и заједница o Смисао историје o Народна

More information

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ

Број 43. Фебруар јул Цена 300 дин ГОДИНА КЊИГЕ Број 43 Фебруар јул 2010. Цена 300 дин. 2010. ГОДИНА КЊИГЕ Матица српска Дан Библиотеке града Београда Михајло Пантић Гојко Божовић Библиотека Јагодина Излог нових књига Периодика Задужбинарство у Срба

More information

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ

ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Деч ји кул тур ни цен тар Бе о град DOI 10.5937/kultura1339362T УДК 659.3/.4:316.72 316.775-053.5/.6 стручни рад ОД НО СИ С ЈАВ НО ШЋУ У КУЛ ТУР НИМ ЦЕН ТРИ МА ЗА ДЕ ЦУ И МЛА ДЕ Са же так: Те ма Од но

More information

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

ГОРАН ГАВРИЋ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1338280G УДК 791.31:316.776 791.31:004 791.31:75 прегледни рад ГЛОБАЛИСТИЧКИ АСПЕКТИ ЕКСПАНЗИЈЕ НОВИХ

More information

Сигурност у програмском. https://docs.oracle.com/javase/8/do cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html

Сигурност у програмском. https://docs.oracle.com/javase/8/do cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html Сигурност у програмском језику Java https://docs.oracle.com/javase/8/do cs/technotes/guides/security/overvie w/jsoverview.html Java сигурносна архитектура Сигурносна архитектура за програмски језик Java

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ Еразмус +: програм Европске комисије намењен образовању Хоризонт 2020: програм Европске комисије намењен науци Обезбеђује финансирање пројеката у области образовања и усавршавања,

More information

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац

Ду ша дах бо жан ски ОСВРТИ. Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац ОСВРТИ ОСВРТИ Ду ша дах бо жан ски Срећко Петровић Епархија шумадијска, Аранђеловац (petrovic.srecko@gmail.com) У че твр так, 1. де цем бра 2016. г., у ор га ни за ци ји Све то сав ске омла дин ске за

More information

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић

Прин це за Шар ло ша. и ро ђен дан ски бал. Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб. Пре вео Ни ко ла Паjван чић Прин це за Шар ло ша и ро ђен дан ски бал Ви ви jан Френч Илу стро ва ла Са ра Гиб Пре вео Ни ко ла Паjван чић 4 Naslov originala Vivian French Princess Charlotte and the Birthday Ball Text Vivian French

More information

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР

КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Дом кул ту ре Сту дент ски град, Бе о град DOI 10.5937/kultura1547158G УДК 7.038.53/54(497.11) 2014 7.07:316.7 стручни рад КОН ТЕК СТУ АЛ НЕ ПРАКСЕ У ОКВИ РУ УМЕТ НИЧ КЕ РЕЗИДЕН ЦИ ЈЕ ЦИ МЕР Са же так:

More information

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ

РАТ СЕ ЋА ЊА (ЗЛО)УПО ТРЕ БЕ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА У ПО ЛИ ТИЧ КЕ СВР ХЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1652155B УДК 725.945:316.75(497.1-89) 19/20 930.1:316.75(497.1-89) 19/20

More information

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА

РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА Бранкова 25 11000 Београд, Република Србија Инфо центар +381 11 202 33 50 Е - пошта: sport@apr.gov.rs www.apr.gov.rs РЕГИСТАР УДРУЖЕЊА, ДРУШТАВА И САВЕЗА У ОБЛАСТИ СПОРТА ПРИЈАВА ЗА УПИС УДРУЖЕЊА, ДРУШТВА

More information

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ

ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ ОБРА ЗАЦ Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Београд DOI 10.5937/kultura1340024S УДК 316.7(=163.41) 159.922.4(=163.41)(091) 316.356.4(=163.41) оригиналан научни рад ДРУ ШТВЕ НИ КА РАК ТЕР И КУЛ ТУР НИ

More information

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја

МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја Дело :2 МО СКОВ СКА СА ГА Три логи ја ДЕ ЦА ЗИ МЕ РАТ И ТАМНОВАЊЕ ТАМНОВАЊЕ И МИР Уред ни ци ПЕ ТАР БУ ЊАК ОЛ ГА КИ РИ ЛО ВА Ва си лиј Ак сјо нов Мо сков ска са га књи га друга Рат и тамновање С ру ског

More information

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ

СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА ВО СЛАВ НЕ ЦР КВЕ Ана Ми ло са вље вић УДК: 271.2(496.5)"19/20" Фи ло ло шки фа кул тет у Бе о гра ду Стручни рад (док тор ске сту ди је кул ту ре) Примљен: 17.05.2013. anci_sweety@yahoo.com СТО ГО ДИ НА АЛ БАН СКЕ ПРА

More information

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ

МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Универзитет у Нишу, Филозофски факултет, Ниш УДК 788.1.077.092(497.11)(049.32) 781.7(4)(049.32) 78.01(049.32) МИ СМО РО ЂЕ НИ ЗА ТИ ЈА ЧО ЧЕ ЦИ: О СА БО РУ ТРУ БА ЧА У ГУ ЧИ Ва ри ја ци је на те му Гу

More information

Наслов оригинала Colleen Craig AFRIKA

Наслов оригинала Colleen Craig AFRIKA Наслов оригинала Colleen Craig AFRIKA Text copyright 2008 by Colleen Craig Published in Canada by Tundra Books, 75 Sherbourne Street, Toronto, Ontario M5A 2P9 Published in the United States by Tundra Books

More information

АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ

АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ АКРЕДИТАЦИОНО ТЕЛО СРБИЈЕ Акредитациони број/accreditation No: Датум прве акредитације/ Date of initial accreditation: 23.10.2009. Ознака предмета/file Ref. No.: 2-05-010 Важи од/ Valid from: Замењује

More information

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд

МАЈА М. ЋУК. Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд Ал фа БК уни вер зи тет, Фа кул тет за стра не је зи ке, Београд DOI 10.5937/kultura1549072C УДК 821.111.09-31 Лесинг Д. 821.111(71).09-31 Манро А. 821.09:305 оригиналан научни рад РОД НА ПО ЛИ ТИ КА У

More information

ПРЕ ПИЧА НАЈВАЖНИЈА ПИТАЊА

ПРЕ ПИЧА НАЈВАЖНИЈА ПИТАЊА ВОДИЧ ЗА ПИЧЕВЕ 1 УВОД Индустрија комуникација у Србији је достигла стадијум развоја у којем и клијенти и агенције изражавају незадовољство процесом спровођења пичева (Pitch). ИАА Србија је као трипартитна

More information

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила

Пр во па - му шко! Irig. ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време. ОД БОЛНИЦЕ ДО МАТИЧАРА: Судбина их спојила www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 9. јануар 2013. Број 2706 Цена 40 динара у овом броју: ЖИВОТ У МАНАСТИРУ: Чекамо Христа, а не боље време Страна

More information

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA

DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA DE RE BUS AR TI UM QU A SI PHE NO ME NA APOP HA TI CA УДК: 111.852 Берђајев Н. А. 7.01 14 Берђајев Н. А. Да вор Џал то, Фи ло зоф ски фа кул тет, Уни вер зи те та у Ни шу Aстракт: У овом ра ду ус по ста

More information

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић

гусари Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић Во дич за ис тра жи ва њa бр. 4 гусари До ку мен тар ни до да так Гусарима око pоdне Вил Озборн и Ме ри По уп Озборн Илу стро вао Сал Мер до ка Пре вела Ми ли ца Цвет ко вић 4 Наслов оригинала Will Os

More information

ИМЕ ИМ ПУЛС ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Лидија Дејвис. (Разговор водиле Андреа Агилар и Јохан Фронт-Нигрен)

ИМЕ ИМ ПУЛС ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА. Лидија Дејвис. (Разговор водиле Андреа Агилар и Јохан Фронт-Нигрен) Лидија Дејвис ИМ ПУЛС ПРИ ПО ВЕ ДА ЊА (Разговор водиле Андреа Агилар и Јохан Фронт-Нигрен) Овај интервју је започет у Ослу септембра 2013, као разговор пред публиком између Ли ди је Деј вис и ње не пре

More information

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти

МИЛАН ПОПАДИЋ. Му зеј не ви но сти Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за исто ри ју умет но сти, Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444128P УДК 069.01 069.017:316.7(560)

More information

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу

Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу TEMA Читалиште 19 (новембар 2011) 7 УДК 028:004.738.5 316.776:004.738.5 004.738.5:159.953 655.3.066.11 655.3.066.11:004.738.5 Прегледни рад Читање, кликтање и мишљење у дигиталном добу Жељко Вучковић Универзитет

More information

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић

Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Истраживачке базе података у Србији и дистрибуција информација Сем Брукс 1 EB SCO из да ва штво, САД С енглеског пре ве ла: Ива на Мак си мо вић То мић Апстракт: Кроз детаљан преглед електронског садржаја

More information

ФАКУЛТЕТИ ЗА СТУДИЈЕ ТУРИЗМА

ФАКУЛТЕТИ ЗА СТУДИЈЕ ТУРИЗМА Факултет за хотелијерство и туризам - Врњачка бања Адреса: Војвођанска бб, Врњачка бања Телефон: 034/370-191 Website: www.hit-vb.kg.ac.rs Email: hitvb@kg.ac.rs Факултет за хотелијерство и туризам у Врњачкој

More information

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација

Производња од октобра. Срећан Ускрс! Agencija G. Заједно у пројекте Страна 15. Укуп но 45 же на из Беш кe, Нових. Ни београдизација, ни новосадизација www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 8. април 2015. Број 2823 Цена

More information

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ

TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У ГОДИНИ TРЖИШТЕ ЕЛЕКТРОНСКИХ КОМУНИКАЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ У 2013. ГОДИНИ др Милан Јанковић, директор Општи приказ Број становника: 7,18милиона (без Косова и Метохије) Укупна површина: 88.502 km² БДП у 2013:

More information

ШВЕДСКИ СТО НОТЕ И ФУСНОТЕ

ШВЕДСКИ СТО НОТЕ И ФУСНОТЕ Саша Радоњић ШВЕДСКИ СТО НОТЕ И ФУСНОТЕ Нови Сад, 2014. НОТЕ Често се деси да вас људи издају! То је нормално, пошто је човек по својој природи издајица, али кад ово знате, биће вам много лакше наставити

More information

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ

СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА МА КУЛ ТУ РЕ У СР БИ ЈИ За вод за про у ча ва ње кул тур ног раз вит ка, Београд DOI 10.5937/kultura1443352V УДК 005.322:008(497.11) 316.75(497.11) оригиналан научни рад СТРУЧ НОСТ ТЕ МА ПРО ФЕ СИЈ СКОГ ФОЛ КЛО РА У УСТА НО ВА

More information

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ

СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ UDC 364(497.11) DOI: 10.2298/ZMSDN1134069G Прегледни научни рад В е л и з а р Г о л у б о в и ћ СО ЦИ ЈАЛ НА ПЕН ЗИ ЈА ИЛИ ПО ВЕ ЋА НА СО ЦИ ЈАЛ НА ПО МОЋ СА ЖЕ ТАК: У ра ду су ана ли зи ра ни по тре бе

More information

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш

БРАНИСЛАВ СТЕВАНОВИЋ. Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш Уни вер зи тет у Ни шу, Фи ло зоф ски фа кул тет - Де парт ман за со ци о ло ги ју, Ниш DOI 10.5937/kultura1340310S УДК 316.72(497.11) 316.73(497) оригиналан научни рад ТРА ГОМ ЈЕД НОГ ИСТРАЖИВА ЊА: НЕ

More information

ДАРВИН МЕЂУ НАМА: ДАРОВАНИ СВЕТ НЕБРОЈЕНИХ ИСКУСТАВА 2

ДАРВИН МЕЂУ НАМА: ДАРОВАНИ СВЕТ НЕБРОЈЕНИХ ИСКУСТАВА 2 Originalni naučni rad UDK: 141.155 Љиљана Гавриловић 1 Етнографски институт САНУ ДАРВИН МЕЂУ НАМА: ДАРОВАНИ СВЕТ НЕБРОЈЕНИХ ИСКУСТАВА 2 Апстракт: У тексту се разматра утицај Дарвинове теорије еволуције

More information

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА

БЕ ШЕ НО ВО ТРА ДИ ЦИ О НАЛ НА ЕТ НО МА НИ ФЕ СТА ЦИ ЈА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 14. август 2013. Број 2737 Цена 40 динара у овом броју: СЕОСКЕ СЛАВЕ, НЕКАД И САД: Празни рингишпили Страна 3.

More information

ТМ Г. XXXII Бр. 4 Стр Ниш октобар - децембар UDK :17]:32 ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ, ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗЛО И ХУМАНИЗАМ

ТМ Г. XXXII Бр. 4 Стр Ниш октобар - децембар UDK :17]:32 ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ, ОДГОВОРНОСТ ЗА ЗЛО И ХУМАНИЗАМ ТМ Г. XXXII Бр. 4 Стр. 731-755 Ниш октобар - децембар 2008. UDK 316.344.32:17]:32 Оригинални научни рад Примљено: 01.09.2008. Зоран Видојевић Институт друштвених наука Београд ИНТЕЛЕКТУАЛЦИ, ОДГОВОРНОСТ

More information

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ

ТО СЈАЈ НО ТРЕ ЋЕ МЕ СТО ЗА НАЈ ЛЕП ШЕ ТРЕ ЋЕ ПО ЛУ ВРЕ МЕ Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Оде ље ње за со ци о ло ги ју, Београд DOI 10.5937/kultura1651184M УДК 005.32:316.62 796.332-053.85/.9:379.84(497.11) оригиналан научни рад ТО СЈАЈ

More information

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ -

НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ НА ЦИ О НАЛ НА СТРА ТЕ ГИ ЈА УПРА ВЉА ЊА ОТ ПА ДОМ - СА ПРО ГРА МОМ ПРИ БЛИ ЖА ВА ЊА ЕУ - Ре пу бли ка Ср би ја МИ НИ СТАР СТВО ЗА ЗА ШТИ ТУ ПРИ РОД НИХ БО ГАТ СТА ВА И ЖИ ВОТ НЕ

More information

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ

СИ НИ ДИ КА ТИ И ПО ЛИ ТИЧ КЕ СТРАН КЕ У ТРАН ЗИ ЦИ ЈИ УДК: 331.105.44:329 Примљено: 6. маја 2009. Прихваћено: 18. јуна 2009. Оригинални научни рад ПОЛИТИЧКА РЕВИЈА POLITICAL REVIEW Година (XXI) VIII, vol=20 Бр. 2 / 2009. стр. 39-60. Дар ко Ма рин ко вић Ме

More information

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву

Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру штву УДК: 299.5 271.222(497.11)-662:3 322:271.222(497.11) Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 91 104. Цр ква у са вре ме ном се ку лар ном срп ском дру

More information

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА

РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ РЕ ЛИ ГИ ЈА Др Радмило Кошутић УДК: 2-673.5 ЦЕИР, Центар за емпиријска 26+27+28 истраживања религије, Нови Сад Прегледни научни рад radmilo.kosutic@yahoo.com Примљен: 01.06.2015. РАЗ ЛИ КЕ И СЛИЧ НО СТИ АВРА МОВ СКИХ

More information

Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У ГОДИНИ

Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У ГОДИНИ Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ ИЗВЕШТАЈ О РАДУ И АКТИВНОСТИМА НА УНИВЕРЗИТЕТУ У НОВОМ САДУ У 2012. ГОДИНИ 2 Подаци и бројке 2012 Универзитет у Новом Саду ПОДАЦИ И БРОЈКЕ 2012. Извештај о раду

More information

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА

СЛИ КА О БЕЗ БЕД НО СТИ НА СРП СКИМ ПРУ ГА МА www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIII Сремска Митровица Среда 2. октобар 2013. Број 2744 Цена 40 динара у овом броју: SIRMIUM STEEL, СРПСКИ ГИГАНТ: У друштву најбољих Страна

More information

ОД БАНАТА ПРЕМА СРЕМУ...

ОД БАНАТА ПРЕМА СРЕМУ... Хероји с линије између живота и смрти» страна 8 У Панчево стигло једанаест трофеја» страна 35 Број 4706, година CXLVIII У ПАНЧЕВУ, У ЧЕТВРТАК, 30. МАРТА 2017. цена 40 динара ОД БАНАТА ПРЕМА СРЕМУ... Хроника

More information

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ

Jезик игре. Успомене на велику победу. Њујорк-Пекинг-Рума. Од пр вог до тре ћег ма ја, на по лиго. Сутра је нови дан 70 ГОДИНА ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LV Сремска Митровица Среда 6. мај 2015. Број 2827 Цена

More information

АКАДЕМСКИ БУВЉАК: КАКО ОПСЕСИЈА МЕРЕЊИМА И РАНГИРАЊИМА УНИШТАВА НАУКУ И ОБРАЗОВАЊЕ 1

АКАДЕМСКИ БУВЉАК: КАКО ОПСЕСИЈА МЕРЕЊИМА И РАНГИРАЊИМА УНИШТАВА НАУКУ И ОБРАЗОВАЊЕ 1 ДОКУМЕНТИ / DOKUMENTS UDC 050 UDC 001-051 DOI: 10.2298/ZMSDN1654161G ОРИГИНАЛНИ НАУЧНИ РАД АКАДЕМСКИ БУВЉАК: КАКО ОПСЕСИЈА МЕРЕЊИМА И РАНГИРАЊИМА УНИШТАВА НАУКУ И ОБРАЗОВАЊЕ 1 ТОРСТЕН ГРУБЕР Универзитет

More information

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14.

Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ВА СА ЧУ БРИ ЛО ВИЋ (1897 1990) Oс н и в а Ч и п р в и д и р е к т о р Ба л к а н о л о ш к о г и н с т и ту т а САНУ) Ва са Чу бри ло вић је ро ђен 14. ја ну а ра 1897. го ди не у Босан ској Град ишки,

More information

ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ У ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈИ И ИН ТЕР ПРЕ ТА ЦИ ЈИ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА

ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ ЗЕ О ЛО ГИ ЈЕ У ПРЕ ЗЕН ТА ЦИ ЈИ И ИН ТЕР ПРЕ ТА ЦИ ЈИ ДИ СО НАНТ НОГ НА СЛЕ ЂА Уни вер зи тет у Бе о гра ду, Фи ло зоф ски фа кул тет Цен тар за му зе о ло ги ју и хе ри то ло ги ју, Бе о град DOI 10.5937/kultura1444038B УДК 069.01 069.532 оригиналан научни рад ИЗА ЗО ВИ НО ВЕ МУ

More information

Сликар и његов двојник у стваралаштву Катарине Радојловић

Сликар и његов двојник у стваралаштву Катарине Радојловић Срђан Марковић Факултет уметности Универзитета у Нишу magelen@open.telekom.rs Небојша Милићевић Филозофски факултет Универзитета у Нишу nesa2206@gmail.com POZNAŃSKIE STUDIA SLAWISTYCZNE PSS NR 13/2017

More information

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд

МАРИЈА ПОКРАЈАЦ. Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд Универзитет у Београду, Филозофски факултет Одељење за историју уметности, Београд DOI 10.5937/kultura1754080P УДК 72.071.1 Владисављевић Д. оригиналан научни рад ДО ПРИ НОС АР ХИ ТЕК ТЕ ДА НИ ЛА ВЛА ДИ

More information

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву

Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву удк Игор Бо ро зан Сне жа на Цвет ко вић Ви ла ди на сти је Обре но вићу Сме де ре ву Смедеревo 2008. Из да вач: Му зеј у Сме де ре ву Eди ци ја Ма ги стар ске те зеи док тор ске ди сер та ци је 223 стра

More information

Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 1, стр Увод

Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 1, стр Увод Социолошки преглед, vol. LI (2017), no. 1, стр. 81-108 Далибор Петровић Саобраћајни факултет Универзитет у Београду UDK: 004.738.5:001.893(497.11) Оригинални научни рад Примљен: 15.01.2017. doi:10.5937/socpreg1701081p

More information

Однос психоанализе и религије

Однос психоанализе и религије УДК: 159.964.2:929 Лоренц Б. 2-1:159.964.2 Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVII Број / Is sue 3/2014, стр. / pp. 621 634. Однос психоанализе и религије према Бориславу Лоренцу Олгица

More information

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА

ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ ЦА Би ља на Ал ба ха ри 1 УДК: 94(=411.16)(497.11 Крушевац)(093) Са ва (Са ул) Ша ро њић 2 Пре глед ни рад Бра ни слав Ри стић 3 Да тум при је ма: 24.04.2016. ЈЕ ВРЕ ЈИ И ПРА ВО СЛАВ НИ ЈЕ ВРЕ ЈИ КРУ ШЕВ

More information

Легенде Београдског универзитета

Легенде Београдског универзитета Универзитет у Београду Универзитетска библиотека Светозар Марковић у Београду Легенде Београдског универзитета Војин Матић 1911 1999 Каталог изложбе БЕОГРАД 2008 Легенде Београдског универзитета коло 2

More information

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање

Достава захтева и пријава М-4 за годину преко електронског сервиса Фонда ПИО. е-м4. Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Достава захтева и пријава М-4 за 2015. годину преко електронског сервиса Фонда ПИО е-м4 Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање Привредна комора Србије Београд, 7. март 2016. године www.pio.rs

More information

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије

Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему Републике Србије 214 Srp Arh Celok Lek. 2013 Mar-Apr;141(3-4):214-218 DOI: 10.2298/SARH1304214K ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: 657.478:616-083(497.11) Финансијска одрживост кућног лечења у здравственом систему

More information

Јед но са вре ме но ис тра жи ва ње на по љу бо го слу же ња у ан гло сак сон ској Ен гле ској ( )

Јед но са вре ме но ис тра жи ва ње на по љу бо го слу же ња у ан гло сак сон ској Ен гле ској ( ) УДК: 27-528/.-53(420)"597/100" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLVIII Број / Is sue 1/2015, стр. / pp. 59 70. Јед но са вре ме но ис тра жи ва ње на по љу бо го слу же ња у ан гло

More information

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques

BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES. Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur de l Institut des Etudes balkaniques UDC 930.85(4 12) YU ISSN 0350 7653 ACADEMIE SERBE DES SCIENCES ET DES ARTS INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES BALCANICA XXXIV ANNUAIRE DE L INSTITUT DES ETUDES BALKANIQUES Rédacteur LJUBINKO RADENKOVIĆ Directeur

More information

ПОЈАМ КЛИНИЧКОГ ИСПИТИВАЊА У ПРАВНИМ СИСТЕМИМА СРБИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ **

ПОЈАМ КЛИНИЧКОГ ИСПИТИВАЊА У ПРАВНИМ СИСТЕМИМА СРБИЈЕ И ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ** Др Нина Планојевић, * Ванредни професор Правног факултета, Универзитет у Крагујевцу научни чланак 349:61](497.11:4-672EU) Рад примљен: 01.09.2014. Рад прихваћен: 01.12.2014. ПОЈАМ КЛИНИЧКОГ ИСПИТИВАЊА

More information

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр:

ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/ , тр: ОДБОЈКАШКИ САВЕЗ ВОЈВОДИНЕ Нови Сад Масарикова 25 тел/факс: 021/47-22-220, тр: 310-6324-59 www.osv.rs osv@osv.rs ПРВЕНСТВО ВОЈВОДИНЕ 2017/2018 - КАДЕТКИЊЕ БИЛТЕН бр. 00 Нови Сад, 20.02.2018. Кадетско првенство

More information

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ Универзитет у Београду, Филолошки факултет - Катедра за оријенталистику, Београд DOI 10.5937/kultura1338061M УДК 821.512.161.09:316.32 821.512.161(091) оригиналан научни рад ГЛОБАЛИЗАЦИЈА И ТУРСКА КЊИЖЕВНОСТ

More information

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ

БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ Јеврејски историјски музеј Савеза јеврејских општина Србије, Београд DOI 10.5937/kultura1338423R УДК 393(=411.16) 94(=411.16)(497.11) 26-557 прегледни рад БЕТ КЕВАРОТ КУЋА МРТВИХ ЈЕВРЕЈСКИ ЖАЛОБНИ ОБИЧАЈИ

More information

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија

Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија ФИНАНСИЈСКО ИЗВЕШТАВАЊЕ И МЕЂУНАРОДНА РАЧУНОВОДСТВЕНА РЕГУЛАТИВА Мастер студије Смер: Рачуноводство и ревизија Информације о предмету Предавања: проф. др Љиљана Дмитровић Шапоња Вежбе: др Сунчица Милутиновић

More information

РЕЧ УРЕДНИКА ЧЛАНЦИ ИНТЕРВЈУ ПРИКАЗИ

РЕЧ УРЕДНИКА ЧЛАНЦИ ИНТЕРВЈУ ПРИКАЗИ Број 1 2011 ДОСИЈЕ КОРУПЦИЈА Издавач Топлички центар за демократију и људска права Кнез Михаилова 36/2, Прокупље www.topcentar.org.rs Уредник Драган Добрашиновић Лектор Драган Огњановић Визуелни концепт

More information

С А Д Р Ж А Ј. Н а р од н а с ку п ш т и н а. Београд, 15. мај Година LXXIII број 47

С А Д Р Ж А Ј. Н а р од н а с ку п ш т и н а. Београд, 15. мај Година LXXIII број 47 SSN 0353-8389 COBSS.SR-D 17264898 Београд, 15. мај 2017. Година LXX број 47 Цена овог броја је 414,94 динарa Годишња претплата је 37.400 динара С А Д Р Ж А Ј Н а р од н а с ку п ш т и н а Закон о из ме

More information

Мој скептицизам је нераскидив од вртоглавице, никад нисам схватао да је за сумњу потребна метода.

Мој скептицизам је нераскидив од вртоглавице, никад нисам схватао да је за сумњу потребна метода. Емил Сиоран СВЕСКЕ 1 26. јун 1957. Прочитао књигу о паду Константинопоља. Пао с гра дом. Жеља да заплачем насред улице! Носим у себи демона суза. Мој скептицизам је нераскидив од вртоглавице, никад нисам

More information

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail:

УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ - ФАКУЛТЕТ ПОЛИТИЧКИХ НАУКА Београд, Јове Илића 165, тел факс е-mail: Редни број ПРЕДМЕТ-НАСТАВНИК ДАТУМ САТ СЛУШ. СОЦИОЛОГИЈА УВОД У ПОЛИТИЧКУ ТЕОРИЈУ проф. др Драган Симеуновић доц. др Ивана Дамњановић ИСТОРИЈА АНТИЧКЕ И СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ПОЛИТИЧКЕ МИСЛИ 16. IX писмени: усмени:

More information

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3.

Годишња награда Сремским новинама Стра нa 3. www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 21. септембар 2016. Број 2899

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле су бо те по 21. Слобода за 247 осуђеника Страна 4. Важан је сваки евро www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LII Сремска Митровица Среда 28. новембар 2012. Број 2700 Цена 40 динара у овом броју: МИТРОВАЧКИ КПЗ НАКОН АМНЕСТИЈЕ: Слобода за 247 осуђеника

More information

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

ПРЕСЕК. ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3. ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5 ПРЕСЕК Новине студентског пармалента Факултет примењених уметности у Београду број 1 новембар 2017 ИНТЕРВЈУ СА ДЕКАНОМ ФПУ И ПРОФЕСОРОМ ЗОРАНОМ БЛАЖИНОМ страна 3 ИСКУСТВA СТУДЕНАТА СА РАЗМЕНЕ страна 5

More information

Државни или приватни, доктори су доктори

Државни или приватни, доктори су доктори //ГЛАСНИК ЛЕКАРСКА КОМОРА СРБИЈЕ Број 24 Београд Април 2015 Година VII ISSN - Значај позиционирања коморе и лекара Државни или приватни, доктори су доктори Лекарска професија јединствена је као људско

More information

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ

КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ На род ни му зеј За је чар DOI 10.5937/kultura1651088K УДК 640.43:316.722(497.11) 394:640.43(497.11)(091) оригиналан научни рад КУЛ ТУР НИ КО РЕ НИ СРП СКЕ КА ФА НЕ Са же так: У увод ном де лу овог ра

More information

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ *

СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА КО СО ВУ И МЕ ТО ХИ ЈИ * БАШТИНА, Приштина Лепосавић, св. 29, 2010 Ива на АРИ ТО НО ВИЋ Институт за српску културу Приштина/Лепосавић СВА КО ДНЕВ НИ ЖИ ВОТ И СА МО ОР ГА НИ ЗО ВА ЊЕ МЕ ШТА НА У СРП СКОЈ ЕН КЛА ВИ ПРИ ЛУЖ ЈЕ НА

More information

Корупција: Економска страна

Корупција: Економска страна Чланци Корупција: Економска страна МИРОСЛАВ ПРОКОПИЈЕВИЋ Фото: Медија центар 1. Увод Корупција је вероватно стара колико и свет. Током времена мењали су се њен облик, распрострањеност и друга својства,

More information

ГО ВОР НА СА ХРА НИ ТО МА ЖА ША ЛА МУ НА

ГО ВОР НА СА ХРА НИ ТО МА ЖА ША ЛА МУ НА ЛИЦЕ Миклауж Комељ ГО ВОР НА СА ХРА НИ ТО МА ЖА ША ЛА МУ НА (Љу бља на, 5. 1. 2015) Јед на од нај сна жни јих пе са ма То ма жа Ша ла му на, Ба ла да за Мет ку Кра шо вец, почиње следећим речима: Био је

More information

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја

у Ср би ји Прав ни по ло жај Цр кве у обла сти ме ди ја хри шћан ске вред но сти: ак ту елно чи та ње Ива на Иљи на ; те ма из ла га ња проф. др Ива на Ча роте, чла на СА НУ и ше фа ка тедре за сло вен ску ли те ра ту ру на Бе ло ру ском др жав ном уни верзи

More information

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа

ПРИ ЧЕ О МЛА ДИ МА КО ЈИ СЕ ЛЕ ЧЕ У ИНО СТРАН СТВУ. На да ни кад ве ћа www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs Година LIV Сремска Митровица Среда 14. мај 2014. Број 2776 Цена 40 динара у овом броју: ЗАБРАЊЕН РАД РУМСКОМ ПОРОДИЛИШТУ: Бебе обилазе срце Срема Страна

More information

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXIV - Бр. 2 YEAR 2004 TOME LXXXIV - N о 2

ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА СВЕСКА LXXXIV - Бр. 2 YEAR 2004 TOME LXXXIV - N о 2 ГЛАСНИК СРПСКОГ ГЕОГРАФСKОГ ДРУШТВА BULLETIN OF THE SERBIAN GEOGRAPHICAL SOCIETY ГОДИНА 2004. СВЕСКА LXXXIV - Бр. 2 YEAR 2004 TOME LXXXIV - N о 2 Оригиналан научни рад UDC 91:929 СТЕВАН М. СТАНКОВИЋ *

More information

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ:

Срем ска Ми тро ви ца је про те кле. Помоћ за особе са инвалидитетом МESARSKA OPREMA. у овом броју: ВУЛИН У СРЕМСКОЈ МИТРОВИЦИ: www.sremskenovine.co.rs redakcija@sremskenovine.co.rs KVALITETNA ADITIVIRANA GORIVA TEHNIČKI PREGLED REGISTRACIJA VOZILA SREMSKA MITROVICA Година LVI Сремска Митровица Среда 1. јун 2016. Број 2883 Цена

More information

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред

Све ти Бру но из Кел на и кар ту зи јан ски ред УДК: 272-788:929 Бруно из Келна, свети УДК: 272-36:929 Бруно из Келна, свети 272-789.24"10" Теолошки погледи / Theological Views Година / Volume XLIX Број / Is sue 2/2016, стр. / pp. 291 300. Све ти Бру

More information