LIKVIDNOST I BONITET BANAKA

Transcription

1 Dr Nikola Orlić 1 LIKVIDNOST I BONITET BANAKA 1. Uvod Suština istraživanja ovog rada je izučavanje razloga zbog kojih su banke često suočene sa velikom potražnjom sredstava koja mogu odmah da se troše, a to je koncept likvidnosti. Zapravo, možemo odmah konstatovati, da je jedan od najvažnijih zadataka sa kojima se menadžment svake banke suočava osiguranje odgovarajuće likvidnosti. Smatra se da je banka likvidna ukoliko ima otvoren pristup odmah utrživim sredstvima uz razumne troškove tačno na vreme kada su njoj ta sredstva potrebna. Ostvarenje ove pretpostavke podrazumeva da likvidna banka ima na zalihama odgovarajuću količinu odmah utrživih sredstava, onda kada su joj ta sredstava potrebna ili je u mogućnosti da vrlo brzo prikupi likvidna sredstava pozajmljujući ih od tržišta i prodajući sopstvenu aktivu. Ukoliko dođe do narušavanja odgovarajuće likvidnosti, to je jedan od prvih pokazatelja da se banka nalazi u ozbiljnom finansijskom problemu. Banka, koja se nađe u takvoj situaciji, u principu počinje da gubi depozite, odnosno depozitare, što smanjuje njen priliv gotovine, što je znak da institucija počinje da rasporodaje svoje viškove likvidne aktive. Takođe, kada se neka banka nađe u situaciji nelikvidnosti ostale banke sve teže pozajmljuju bilo koja sredstva takvoj banci, bez dodatnog osiguranja ili bez viših kamatnih stopa, što još više smanjuje profit banke koja se nađe u toj situaciji, što na kraju preti i njenom propadanju. Karakteristično je da mnoge banke pretpostavljaju da se likvidna sredstva mogu pozajmljivati bez ograničenja, u bilo koje vreme, kada su im ta sredstva potrebna. Upravljanje likvidnošću banaka je mnogo važnije u savremenim uslovima poslovanja nego u prethodnim periodima, ovo iz razloga što može doći i do zatvaranja banke, ako ne može da prikupi nedostajuća likvidna sredstva. 2. Koncept likvidnosti 1 Profesor Visoke škole strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd 1

2 Pod likvidnošću banaka podrazumeva se sposobnost i spremnost da se blagovremeno izmire sve preuzete obaveze. To znači, likvidnost se znatno razlikuje od aktivnosti ili solventnosti. Likvidnost znači ne samo spremnost, već i sposobnost, i praktičnu mogućnost izmirenja preuzetih obaveza, može se pretpostaviti slučaj u kome je određena institucija solventna, a da nije likvidna. Potreba banke za likvidnošću, što znači za odmah sredstvima koja se troše može se sagledati u okviru ponude i potražnje. Može se sa sigurnošću tvrditi da za većinu banaka najveća potražnja utrživih sredstava dolazi iz dva izvora: - povlačenjem gotovine sa deponentnih računa od strane komitenata, i - zahtevima za kreditima od strane komitenata, koje banke žele da zadrže, i to u obliku novih kreditnih zahteva, ili obnavljanju kredita koji ističu, ili povlačenju novca na osnovu postojećih kreditnih linija. Ostali izvori potražnje likvidnih sredstava uključuju otplatu obaveza na sredstvima koja je banka pozajmila od tržišta, kao što su krediti koje je banka dobila od neke druge banke ili od centralne banke. Pošto savremeno bankarstvo daje na zajam tuđa novčana sredstva, o likvidnosti banaka se može govoriti dok postoje normalni uslovi u ekonomskoj politici države. Ova činjenica zapravo i govori da likvidnost banaka u potpunom smislu, znači da je to situacija, samo ako bi banke držale stalno u svojim depoima sva novčana sredstva koja im se poveravaju na čuvanje. Smatramo da je značajno napomenuti tri slučaja likvidnosti banaka: 1. Tekuće u koje može da zapadne samo jedna banka. Ovakav slučaj nelikvidnosti nekada je nazivan likvidnošću jedne određene banke. Ali, sa aspekta više banaka, može se govoriti pre o bonitetu banaka, nego o njihovoj likvidnosti. Treba istaći činjenicu da likvidnost ima veoma značajnu ulogu, a ipak je bonitet važniji za banku. 2. Kada je u pitanju likvidnost pojedine banke, značajno je ukazati na situaciju kada se povlači novac od svih banaka. Ta okolnost se može dogoditi: - Kada se povučeni novac od banaka, njima vrati ponovo već narednog dana, i tada se ne bi ništa dogodilo, - Ali, ako bi se desilo opšte nepoverenje u bankarski sistem u celini, tada bi svi vlasnici novca zadržali kod sebe povučeni novac od banaka, što bi izazvalo deflaciju, koju ne bi mogla da otkloni ni najveća likvidnost banaka. 2

3 3. Sledeći slučaj desio bi se, ako bi centralna banka preuzela deflacionističke mere, što bi dovelo do autodeflacije, kada su banke prisiljene da smanje svoje bilansne volumene. Kako bi pokrila buduću potražnju likvidnih sredstava banka može da koristi nekoliko potencijalnih izvora ponude. Najvažniji izvori su obično novi depoziti komitenata banke, i to depoziti na novootvorene račune, i novi depoziti na već postojeće račune. Ovakav priliv depozita vrlo je veliki na početku svakog meseca kada se dele plate, a može se postići i druga najviša tačka negde oko polovine svakog meseca, kada se plaćaju računi i druge obaveze. Drugi važan element ponude likvidnih sredstava banke dolazi do komitenata koji otplaćuju kredite, što banci daje sveža sredstva za ispunjenje likvidnih potreba, kao što se postiže i prodajom aktive banke. Likvidna sredstva takođe potiču od prihoda nastalih prodajom nedepozitnih usluga i pozajmicom sa tržišta novca. Jedno od osnovnih pravila u bankarstvu, odnosi se na što bolje sinhronizovanje rokova dospelosti obaveza sa rokovima dospelosti naplate potraživanja. To znači, da se kratkoročno primljena tuđa sredstva ne smeju davati na zajam dugoročno. Ako se ne poštuje ovo pravilo, onda bi bankarski sistem bio nelikvidan. Likvidnost ima kritičnu vremensku dimenziju. Potrebe neke banke za likvidnim sredstvima su trenutne ili vrlo blizu trenutnih. Izvori sredstava kojima je pristup omogućen trenutno, kao što su rezerve u cilju pozajmljivanja od neke druge banke, moraju se koristiti kako bi se pokrile ove likvidne potrebe u vrlo kratkom vremenskom intervalu. Dugoročna potraživanja likvidnih sredstava javljaju se zbog sezonskih, cikličnih i trendovskih situacija. Predviđajući dugoročne likvidne potrebe, bankari mogu povlačiti sredstva iz šireg spektra alternativnih izvora sredstava, neto kada je u pitanju trenutna potreba za likvidnim sredstvima. Najveći problemi koji se odnose na likvidnost u bankarstvu, nastaju van banke i predstavljaju događanja finansijskih aktivnosti njenih komitenata. Suština problema upravljanja likvidnošću za banku može se predstaviti kroz sledeće pristupe: 1. Vrlo je retko da potraživanja za likvidnim sredstvima banke budu jednaka njihovoj ponudi u nekom određenom vremenskom periodu. Banka zapravo mora stalno da upravlja bilo manjkom, ili viškom sredstava, 2. Postoji uzročni odnos između likvidnosti i profitabilnosti banke. Što su resursi banke sposobniji da pokriju potraživanja za likvidnim sredstvima, to znači da će se ostvariti manje očekivana profitabilnost banke. 3

4 Može se konstatovati, da je osiguranje odgovarajuće likvidnosti stalni problem za menadžment banke, koji uvek ima veliki uticaj na profitabilnost banke. Odluke menadžmenta koje se odnose na likvidnost banke, moraju se kompleksno posmatrati kao i svi relevantni faktori. Likvidnost banke je kratkoročni fenomen i odnosi se na sposobnost banke da pokriva tekuće obaveze koje se sukcesivno formiraju u oblasti njenog poslovanja. Može se reći da postoji bliska povezanost između pozicije likvidnosti banke, kao institucije i stepena likvidnosti delova aktive njenog bilansa. Posmatrano sa teorijskog aspekta, svi oblici aktive bilansa banke poseduju određeni stepen likvidnosti, ali uvek se postavlja pitanje vremenske dimenzije, kao i operativnih troškova, koji su neophodni da se izvrši konverzija različitih oblika aktive u gotovinu ili druga sredstva plaćanja. Najopštiji koncept likvidnosti banke može se prikazati kroz povezanost aktive bilansa sa gotovinom i transakcionim depozitima. Dakle, likvidnost je generalni pokazatelj poslovne snage i sposobnosti banke, kao i krajnji preduslov poverenja subjekata u banku. Princip likvidnosti banke je specifičan, po tome što je on u principu individualan problem, što znači da ne postoje standardizovana rešenja likvidnosti. Svaka banka mora da pronalazi sopstvene formule i rešenja formiranja zadovoljavajućeg nivoa rezervi i drugih pristupa pokrivanja likvidnih potreba. Savremeni sistem banaka nastoji da pronalazi osetljivu ravnotežu u odnosima stopa profita, solventnosti (sigurnosti) i likvidnosti banke, kao glavni uslov za ostvarivanje dobrih performansi i niskog stepena rizika. U teoriji se ukazuje na četiri osnovna indikatora nelikvidnosti poslovne banke 2 : 1. Kada banka nema dovoljan iznos novčanih sredstava na računu kod centralne banke za pokrivanje naloga svojih komitenata, 2. Ako banka nije u stanju da isplaćuje novčana sredstva po osnovu odobrenih kredita, 3. Kada banka nije u mogućnosti da otplaćuje korišćenje kredita kod centralne banke, drugih banaka, ili u inostranstvu u ugovorenim rokovima, i 4. Ako banka drži niži nivo od obaveznih rezervi kod centralne banke u odnosu na propisani obim. Najteži oblici nelikvidnosti banke postojaće u slučaju simultanog nastupa svih navedenih indikatora. To se zakonito dešava kod banaka koje blagovremeno ne usklađuju 2 Ćirović Milutin, Monetarno kreditni sistem, Beograd,

5 svoje bilanse i ne nastoje da suzbiju razlike iscrpljivanja likvidnog potencijala. Bankarska praksa pokazuje da likvidno stanje banaka zavisi pre svega od odobrenih kredita, njoj samoj i onih koje ona odobrava. Možemo govoriti o dve vrste likvidnosti banaka i to: gotovinskoj likvidnosti i sekundarnoj likvidnosti. Gotovinska likvidnost podrazumeva novčana sredstva koja se nalaze na neposrednom raspolaganju. Sekundarna likvidnost banaka pretpostavlja da je to stalna sposobnost banaka da odgovore svojim tekućim obavezama na osnovu lako unovčivih delova aktivne imovine, odnosno izvršenih bankarskih ulaganja. Za sudbinu banaka ova likvidnost je vrlo važna. Ovo iz razloga što su propasti banaka bile obično posledica činjenice što njihova sekundarna likvidnost nije bila u redu. Kada je u pitanju sekundardna likvidnost treba ukazati na nekoliko principa: - Kratkoročna tuđa sredstva treba ulagati pretežno kratkoročno, vodeći računa pri tome o stvarnoj likvidnosti, - Raspoređivati što je moguće više regionalno i poslovno rizik koji se preuzima odobravanjem kredita, - Ukoliko se koriste krediti u inostranstvu, neophodno je da se vodi računa da postoje uvek dovoljne zalihe upotrebljivih deviza za otplate. Prema opšte prihvaćenoj teoriji, struktura aktive bilansa banaka treba da obezbeđuje 3 : - likvidnost, - solventnost, i - prihode (prinos). Nelikvidna banka ne može da operativno funkcioniše i pokriva tekuća kretanja depozita. Nesolventna banka je definitivno nesposobna da odgovori ukupnim obavezama prema osnivačima (akcionarima), a često i depozitarima. Bez prinosa (neto prihoda), banka ne može efikasno da funkcioniše kao poslovni subjekat. Likvidnost se može samo poistovetiti sa kratkoročnom solventnošću banke, koja pokazuje sposobnost plaćanja tekućih obaveza i naloga. Opšta solventnost banke može biti obezbeđena u odsustvu likvidnosti u slučaju kada je najveći obim kreditnih plasmana odobren uz čvrsta pokrića ili garancije. Likvidnost i 3 Jović Srboljub, Op.cit. 5

6 profitabilnost uvek su inverzne kategorije: likvidne pozicije u aktivi bilansa su predstavljene u vidu obrnute piramide. Prema stepenu profitabilnosti iste pozicije čine pravilnu piramidu: na vrhu su likvidne i neprinosne pozicije, a na osnovi (dnu aktive) nalaze se pozicije sa najvećim stopama prinosa (naprimer, dugoročni kreditni plasmani). 3. Karakteristike likvidnosti, njena struktura i izvori Baveći se izučavanjem principa likvidnosti banaka, ovaj deo rada treba da nam da odgovor na pitanje zašto se banke suočavaju sa velikim problemima likvidnosti. Značajna izloženost banaka pritiscima likvidnosti dolazi iz nekoliko izvora. Pre svega, banke pozajmljuju velike količine kratkoročnih depozita i rezervi od pojedinaca i drugih institucija, koji se zatim preusmeravaju i ustupaju komitentima kroz dugoročne kredite, pošto oni od njih ta sredstva pozajmljuju. To i uslovljava kod većine banaka pojavu neravnožete između dana dospeća sopstvene aktive i datuma dospeća za obaveze. Vrlo retko se dešava da gotovinski priliv od celokupne aktive bude jednak gotovinskom odlivu za pokrivanje obaveza. Problem koji se odnosi na neusklađenost dospeća je očigledan iz razloga što banke imaju veoma visok stepen obaveza, koje podrazumevaju trenutnu otplatu, a to su: potraživanja depozita, štedni i tekući računi kao i sredstva pozajmljena od tržišta novca. Dakle, navedene činjenice ukazuju da banke uvek moraju da budu sprečene da pokriju trenutnu potražnju gotovine, koja nekada može da bude i vrlo velika, recimo krajem nedelje, zatim početkom meseca ili pak tokom određene sezone u godini. Sledeći izvor problema likvidnosti banaka je njena osetljivost na promene kamatnih stopa. Kada kamatne stope porastu, neki deponenti će povući sva sredstva, tražeći veći povraćaj na drugom mestu. Takođe, neki korisnici kredita mogu da odlože zahteve za novim kreditima ili pak ubrzaju povlačenje sredstava sa onih kreditnih linija koje nose niže kamatne stope. Isto tako, promenljive kamatne stope utiču i na potraživanja depozita, kao i na potražnju kredita od strane komitenata, a svaka od njih ima veliki uticaj na likvidnosnu poziciju banke. Uz sve pomenuto, promena kamatne stope ima uticaja i na tržišne vrednosti aktive koju bi banka mogla da proda, kako bi nabavila dodatna likvidna sredstva, a to direktno utiče na troškove pozajmljivanja sa tržišta novca. 6

7 Pored ovih faktora koji imaju uticaj na banku, ona mora da je ispunjavaju zahtevima za likvidnošću. Neuspeh na ovom području može opasno da ošteti poverenje javnosti u neku institiciju. Jedan od najvažnijih zadataka menadžera zaduženih za likvidnost banke je održavanje bliskog kontakta sa najvećim deponentima banke i komitentima koji imaju veliki broj neiskorišćenih kreditnih linija, kako bi mogli odrediti hoće li i kada će eventualno zatražiti plasmane u cilju osiguranja dostupnosti odgovarajućih likvidnih sredstava. Kada je u pitanju strategija menadžmenta koji se bavi likvidnošću, može se reći da je razvijeno nekoliko opštih strategija za upravljanje problemima likvidnosti neke banke Osiguranje likvidnosti putem aktive (upravljanje likvidnom aktivom) 2. Oslanjanje na pozajmljena likvidna sredstva za zadovoljavanje tražnje za gotovim novcem (upravljanje pasivom), i 3. Uravnoteženo (aktiva i pasiva) upravljanje likvidnim sredstvima. Najstariji pristup za ostvarivanje potreba za likvidnim sredstvima neke banke je poznat kao upravljanje likvidnošću pomoću aktive banke. U svom najednostavnijem obliku, ova strategija traži skladištenje likvidnih sredstava u vidu likvidne aktive -najviše u gotovini i utrživim vrednosnim papirima. Kada su likvidna sredstva potrebna, odabrana aktiva se prodaje za gotovinu sve dok se ne ispuni potražnja banke. Ta strategija upravljanja likvidnošću se često naziva konverzija aktive jer se nabavljaju likvidna sredstva konverzijom negativne aktive u gotovinu. Likvidna aktiva mora da ima tri karakteristike: 1. Ona mora da ima spremno tržište, tako da se može pretvoriti u gotovinu bez zastoja. 2. Ova aktiva mora da ima razumnu stabilnu cenu, tako da je, bez obzira na to što se mora brzo prodati, kao i to kolika je veličina prodaje, tržište je dovoljno veliko da "upije" prodaju bez značajnijeg pada cena, i 3. Likvidna aktiva mora da bude reverzibilna, što znači da prodavac može vratiti Areverzibilnosti podrazumeva obostrani brzi protok sredstava. 4 Rose, Peter, Menadžment komercijalnih banaka, Mate, Zagreb,

8 Poznato je da najpopularniju likvidnu aktivu neke banke čine sredstva, depoziti koji se drže u drugim bankama, lokalne obveznice, vrednosni papiri državnih agencija, bankarski akcepti, kao i eurovalutni krediti kojima se trguje na evropskom tržištu. Značajno je ukazati da je likvidna banka samo onda kada ima pristup uz razumne troškove, za likvidna sredstava i to prema tačno potrebnim količinama sredstava kao i u skladu sa vremenom kada su joj ta sredstva potrebna. Strategija upravljanja likvidnošću preko aktive, koristi se uglavnom kod manjih banaka koje smatraju da je to manje rizičan pristup upravljanju likvidnošću nego oslanjanje na sopstvena sredstva. Ali, pretvaranje aktive nije ništa jeftiniji pristup upravljanja likvidnošću. Pre svega, prodaja aktive znači da banka gubi buduću zaradu, koju bi aktiva mogla da stvori ukoliko se ne proda. Zanimljivo je ukazati i na postojanje takozvanog oportunitetnog troška koji se odnosi na sakupljanje likvidnih sredstava u aktivu, kada se ona mora prodati. Kod ove aktive može se desiti situacija da se mora prodati na tržištu, koje je opterećeno smanjivanjem cena, što ima za posledicu da se banke izlažu velikom riziku od gubitka kapitala. Pred menadžment se postavlja pitanje, da mora voditi računa o tome da se ona aktiva koja ima najmanju potencijalnu dobit prodaje prva, kako bi se minimizirali oportunitetni troškovi zbog odricanja od buduće zarade. Prodaja aktive, čiji je cilj prikupljanje likvidnih sredstava, takođe ima tendenciju slabljenja bilansa banke, zbog toga što je prodata aktiva često u obliku nisko rizičnih državnih hartija od vrednosti, koje pretpostavljaju da je banka finansijski jaka. Na kraju, likvidna aktiva uopšteno nosi najniže stope povraćaja od svih stavki aktive. Strategija upravljanja pozajmljenim likvidnim sredstavima (pasivom), često se naziva upravljanje kupljenim likvidnim sredstvima ili upravljanje pasivom. Pozajmljivanje likvidnih ima brojne prednosti. Banka može da odluči da će pozajmiti sredstva kada su joj ona zaista potrebna za razliku od sakupljanja likvidnih sredstava u aktivu gde u svako doba mora imati "skladište" za određenu količinu likvidne aktive, zbog toga što likvidna aktiva obično ima vrlo nisku dobit. Upravljanje pasivom ima sopstvenu kontrolnu polugu, a to je kamatna stopa koja se odnosi na pozajmljena sredstva. Ako banka koja pozajmljuje sredstva ima potrebe za novim 8

9 sredstvima, ona treba da podigne nivo svoje ponuđene stope kamate, sve dok dodatna količina sredstava ne dođe u banku. Pozajmljivanje likvidnih sredstava je najznačajniji pristup rešavanju problema likvidnosti neke banke zbog promenljivosti tržišnih kamatnih stopa i brzine kojom se može menjati raspoloživost kredita. Banke često pribavljaju likvidna sredstva kada je to najteže ostvariti, kao i zbog troškova. Troškovi pozajmice sredstava su uvek nepredvidivi, što daje još veću nesigurnost na neto zarade banke. Osim toga, banke koje se nađu u finansijskim problemima obično i najviše potražuju likvidna sredstva, posebno zbog širenja informacija o njenim poteškoćama u javnosti, te zato i dolazi do podizanja depozita. Istovremeno, ostale finansijske institucije sve manje žele da pozajme sredstva banci koja je u problemima zbog rizika koji je u to uključen. Strategija uravnoteženog upravljanja likvidnošću (aktivom i pasivom), neka od očekivanih potraživanja za likvidnim sredstvima se sakupljaju u aktivu, dok su druge predviđene potrebe za likvidnim sredstvima ispunjene unapred, preko dogovora o kreditnim linijama drugih banaka i ostalih dobavljača sredstava. Neočekivane potrebe za gotovinom se obično ostvaruju iz kratkoročnih pozajmljenih sredstava. Dugoročne potrebe za likvidnim sredstvima mogu se planirati, a sredstva koja će te potrebe ispuniti su stavljena u kratkoročne i srednjoročne kredite i vrednosne papire koje će pretvoriti u gotovinu kada se pojave potrebe za likvidnim sredstvima. U savremenim uslovima razvijeno je nekoliko metoda za procenu potreba za likvidnim sredstvima svake banke. 1. Pristup izvora i korišćenja sredstava, 2. Pristup strukture sredstava, i 3. Pristup pokazatelja likvidnosti Prve dve ćemo kratko prikazati, a trećoj dati više prostora, pošto je ovoj podtački to i glavni cilj. Osnovne aksiome prve metode su da se likvidnost banke povećava uz povećanje depozita i smanjenje kredita a suprotno je da se likvidnost smanjuje uz smanjenje depozita i povećanje kredita. Značajno je ukazati da kada izvori i korišćenje likvidnih sredstava nisu 9

10 usklađeni, banka ima problem sa likvidnošću koja se meri veličinom ukupne razlike između izvora sredstava banke i načina korišćenja tih sredstava. Kod drugog pristupa, a to je metoda strukture sredstava, depoziti banke i drugi izvori dele se na kategorije čija je osnova njihova procena vrednosti, da će biti povučeni i prema tome izgubljeni za banku. Karakteristika ovog pristupa sastoji se u tome da se depoziti podele u depozitne i nedepozitne obaveze, i onda ćemo imati neke tri kategorije: - takozvani "vruć novac" pasiva, odnosno depoziti i ostala pozajmljena sredstva (od centralne banke) koja su izuzetno kamatno osetljiva, ili za koja je menadžment siguran da će biti povučen tokom sledećeg perioda, - nestabilna sredstva, odnosno depoziti komitenata od kojih će se značajniji deo sredstava verovatno povući (do trećine) u sledećem periodu, - stabilna sredstva, ili osnovna pasiva, a to su sredstva za koja menadžment smatra da ne postoji verovatnoća da će biti povučena, ili ako se to desi, to će biti mali procenat sredstava. Smatramo da je treću metodu značajno prikazati. Pristup već citiranog autora P. Rose sa Teksas Univerziteta, SAD. On kaže da mnoge banke procenjuju svoje potrebe za likvidnim sredstvima na osnovu iskustva i proseka delatnosti. A ti pokazatelji su: 1. Pokazatelj pozicije gotovine: gotovina i depoziti dospeli od depozitnih institucija, odnosno ukupna aktiva, gde je veći udeo gotovine, a to znači da je banka u boljoj poziciji za rešavanje trenutne potrebe za gotovinom, 2. Likvidnost hartija od vrednosti, posebno državnih, odnosno ukupna aktiva koja se upoređuje kao i najutrživije vrednosne papire, koje banka može posedovati, sa ukupnom veličinom njenog portfelja aktive, što je veći udeo državnih hartija od vrednosti, to pozicija banke ima tendenciju bolje likvidnosti, 3. Pozicija neto obaveznih rezervi kod Centralne banke (prodata ili kupljena), tj. ukupna aktiva, koja meri uporedivu važnost jednodnevnih kredita (prodata sredstva Centralne banke) i jednodnevnih pozajmica iz rezervi (kupljena sredstva), kada ovaj pokazatelj raste, to znači da likvidnost ima tendenciju rasta, 4. Pokazatelj kapaciteta, su neto krediti i lizing ugovori, zapravo ukupna aktiva, što u stvari označava negativan pokazatelj likvidnosti, jer krediti i ugovori o 10

11 iznajmljivanju često predstavljaju najnelikvidniju aktivu, koja banka može da poseduje. 5. Založeni vrednosti papiri, odnosno ukupni papiri koje banka poseduje, čine negativan pokazatelj likvidnosti, zato što ako su oni založeni za državne depozite, čime se smanjuje njihova količina za prodaju a time i nemogućnosti obezbeđenja likvidnih sredstava. 6. Kratkoročne investicije i osetljiva pasiva su pokazatelj, gde ove investicije uključuju kratkoročne depozite u drugim bankama, dok se osetljiva pasiva sastoji od zbira svih oročenih depozita od dolara ili više, depozita inostranih banaka, kupovina obaveznih rezervi i vrednosnih papira, prodatih u reotkupu i razne druge pasive. 7. Pokazatelj osnovnih depozita, odnosi se na ukupnu aktivu, gde se osnovni depoziti definišu kao ukupni depoziti umanjeni za sve depozite veće od dolara, ovi depoziti su pre svega računi malih denominacija, za koje se smatra da neće biti ispražnjeni u kratkom roku, tako da oni imaju manje zahteve za likvidnost. Pozicija likvidnosti svake banke mora se procenjivati u odnosu na institucije iz grupe sličnih veličina koje deluju u sličnom tržišnom okruženju. I na kraju, značajno je istaći da se menadžeri banaka obično usmeravaju na promene kod pokazatelja likvidnosti sopstvene institucije, a ne na nivo svakog od nabrojanih pokazatelja. U stvari, najbitnije je saznanje da li likvidnost raste ili opada i šta je uzrok tog pada. 4. Bonitet banaka Savremeni uslovi poslovanja, interaktivni odnosi učesnika u tržišnoj konkurenciji, kao i borba za afirmisanje i opstanak na tržištu, zahtevaju svakodnevno donošenje brojnih operativnih i strateških odluka. Informacije o bonitetu osnova su za analizu ekonomskog i finansijskog ponašanja privrednih subjekata kroz višegodišnji period, u kontekstu ekonomske celine, i predstavljaju višestruko poželjan i neophodan element u donošenju poslovnih odluka. Obezbeđivanje kvalitetnog sistema informisanja o bonitetu podrazumeva postojanje potpunih, preciznih, pravovremenih, uporedivih i dostupnih informacija. Njihovo 11

12 procesuiranje čini osnov i za makroekonomsko informisanje, kroz analizu i dijagnostiku makroekonomskih kretanja u zemlji i kreiranje budućeg razvoja. Dostignuti nivo razvoja poslova boniteta, kao i visok kvalitet informacija, rezultat su integracije podataka iz velikog broja izvora, kao i razvoja sopstvene metodologije za utvrđivanje podataka i pokazatelja o bonitetu usaglašenih sa direktivom Evropske unije i sa Međunarodnim računovodstvenim standardima. Utvrđivanje pokazatelja primenom metoda vertikalne i horizontalne analize u svakoj godini posebno, kao i njihovo međusobno poređenje u vremenskim periodima, omogućava sagledavanje opšteg stanja finansijskog zdravlja privrednih subjekata tokom vremena i relativnog položaja privrednog subjekta u odnosu na okruženje. Ovakav kompleksan pristup obezbeđuje izveštavanje o bonitetu putem podataka, pokazatelja i standardizovanih i specijalizovanih izveštaja različite strukture, sadržine i iskazne moći. Razvijeno tržišno privređivanje nameće potrebu za razvojem poslova boniteta u pravcu dalje harmonizacije podataka sa standardima Evropske unije, u pogledu kvaliteta i sadržine, kao dugoročnog procesa. Unapređivanje poslova boniteta realizovaće se kroz postupak kreiranja dosijea preduzeća, kao osnove za analizu rizika, praćenja preduzeća i donošenja odluka i uspostavljenje interaktivne saradnje sa menadžmentom preduzeća u procesu potvrđivanja istog. Istovremeno se obavljaju pripremne aktivnosti vezane za davanje mišljenja o bonitetu sa aspekta adekvatnosti prinosa na angažovana sredstva, održavanja željene likvidnosti i kreditne sposobnosti. Naime, doneto mišljenje o bonitetu preduzeća uz primenu određenih instrumenata, po određenoj metodologiji, predstavljalo bi analizu finansijskog položaja preduzeća. Davanje mišljenja o bonitetu, finansijske analize, ocene i prognoze o poslovanju preduzeća i utvrđivanje rejtinga preduzeća u budućem periodu obavljaće se u pravcu modela primenjenih u zemljama Evropske unije. Na taj način zaokružio bi se celovit sistem informisanja o bonitetu, kao važna karika finansijskog sistema naše zemlje, i uveo novi model utvrđivanja vrednosti privrednih subjekata, inače uobičajen za razvijene zemlje Identifikovanje elemenata boniteta Za analizu boniteta banaka značajno je posmatrati njihov bilans, što podrazumeva istraživanje sledećih aspekata: 12

13 1. Identifikovanje elemenata boniteta banaka, 2. Definisanje, merenje i upravljanje rizikom poslovanja banaka, 3. Izbor adekvatnih pokazatelja boniteta banaka Značajno je istaći da postoji veliki broj elemenata ili komponenata boniteta banaka. Najvažniji elementi ili faktori koje treba uzeti u obzir u prosecu utvrđivanja i merenja boniteta banaka su: (a) finansijski položaj ili finansijska struktura banke, (b) uspešnost poslovanja ili zarađivačka sposobnost banke, c) tržišni položaj banke i d) integrisanost ili povezanost osnovnih poslovnih funkcija banke i sl. Finansijski položaj ili finansijska struktura banke se identitikuje na osnovu obima i strukture imovine ili sredstava i izvora finansiranja banke. Sredstva ili aktivu banke čine, uglavnom, likvidna sredstva, plasmani i odobreni krediti i imobilizovana imovina banke, dok, izvore finansiranja banke predstavljaju primljeni depoziti, uzeti krediti i sopstveni kapital banke. Uspešnost poslovanja ili zarađivačka sposobnost banke je značajna performansa banke da ostvaruje pozitivne finansijske rezultate u toku svoga poslovanja. Rentabilnost poslovanja banke se utvrđuje na osnovu ostvarenih prihoda i rashoda u toku obračunskog perioda za koji se identifikuje uspešnost poslovanja banke. Tržišni položaj banke je, po pravilu, od sudbinskog značaja ne samo za bonitet banke već i za kontinuitet poslovanja banke. Pri tome se ima u vidu položaj banke na finansijskom tržištu (novca i kapitala), u odnosu na sektore koji imaju suficit novčanih sredstava (potencijalni deponenti i investitori), u odnosu na zajmotražioce i u odnosu na druge banke i centralnu banku. Adekvatan tržišni položaj banke treba da obezbedi uslove za uspešno poslovanje (na kratak rok) i rast i razvoj banke (na dugi rok). Integrisanost ili povezanost osnovnih poslovnih funkcija banke je, takođe, bitna komponenta boniteta banke. Regulisanje odnosa između osnovnih poslovnih funkcija banke, tj. pitanja hijerarhije, subordinacije, koordinacije, realizacije i sl. su u nadležnosti vrhovne uprave (tzv. top menagement-a) konkretne banke. Optimalno rešavanje ovih i drugih pitanja koja se tiču integrisanosti ili povezanosti osnovnih poslovnih funkcija banke značajno doprinose efikasnosti i efektivnosti poslovanja, a time i boniteta banke. Poslovanje svakog privrednog subjekta u tržišnim uslovima se odvija sa određenim rizikom i/ili neizvesnošću. Naravno, ta konstatacija se pogotovu odnosi na banke. 13

14 Identifikovanje brojnih rizika poslovanja banaka je moguće, pored ocene rizika likvidnosti i solventnosti banaka, i na bazi finansijske analize, tj. analize bilansa stanja i bilansa uspeha - to su rizici poslovanja banaka koji proističu iz strukture bilansa banaka. Rizik likvidnosti, solventnosti i sigurnosti se tiče kontinuirane sposobnosti banke da bezuslovno i o roku izmiruje sve svoje dospele obaveze plaćanja - na kratak rok, tj. do jedne godine govori se o likvidnosti banke, a na dugi rok, tj. iznad jedne godine reč je o solventnosti i sigurnosti banke za njene poverioce (deponente, kreditore i sl.). Rizik likvidnosti banke se meri na vrlo različite načine i uz pomoć brojnih pokazatelja (rizika) likvidnosti banke i to kako statičkih tako i dinamičkih. Statički pokazatelji likvidnosti banke počivaju na podacima iz bilansa stanja banke, tj. odraz su strukture aktive i strukture pasive banke. Najčešće se koriste sledeći statički pokazatelji likvidnosti banke: (a) odnos između likvidnih sredstava banke i depozita po viđenju banke, (b) odnos izmedu likvidnih sredstava banke i zbira depozita po viđenju banke i kratkoročnih depozita banke, (c) odnos između zbira likvidnih sredstava banke i odobrenih kratkoročnih kredita banke i zbira depozita po viđenju banke i kratkoročnih depozita banke i (d) odnos između likvidnih sredstava banke i ukupne pasive banke. Kao preliminarni pokazatelj likvidnosti banke uzima se odnos između likvidnih sredstava banke, tj, zbira novčanih sredstava i visoko likvidnih hartija od vrednosti (novčanih ekvivalenata) i finansijskog potencijala odnosne banke. Dinamički pokazatelji likvidnosti banke, pak, baziraju na novčanim tokovima (tzv. mapa likvidnosti banke) - likvidnost banke se identifikuje na osnovu usklađenosti priliva i odliva sredstava banke po posmatranim periodima (dnevno, sedmično, dekadno, mesečno i sl.). Rizik solventnosti i sigurnosti banke se, kao i rizik likvidnosti banke, utvrđuje na osnovu bilansnih ali i drugih podataka (ostvarenih i/ili procenjenih), kojima raspolaže odnosna banka. Tako se solventnost banke identifikuje na bazi knjigovodstvenih podataka, tržišnih vrednosti, aktuelizovanih (diskontovanih) budućih novčanih tokova, procenjenih i kalkulativnih vrednosti pojedinačnih bilansnih podataka i sl. Kao preliminarni pokazatelj solventnosti banke uzima se odnos između ukupnih plasmana i ukupnih obaveza koje banka ima za primljena sredstva od drugih subjekata. Ako su, s tim u vezi, dugoročna potraživanja jednaka ili veća od dugoročnih obaveza kažemo da banka održava ročnu solventnost; obrnuto, ako su dugoročna potraživanja manja od dugoročnih obaveza banka mora za taj debalans da koristi svoje rezerve likvidnosti. Iz toga proizlazi da nesolventna banka može da postane i nelikvidna banka, istovremeno. Utvrđivanje solventnosti banke na osnovu knjigovodstvenih podataka predstavlja upoređivanje nominalne (stvarne) vrednosti aktive i obaveza banke. Tako utvrđena 14

15 knjigovodstvena vrednost banke se, po pravilu, koriguje za buduće gubitke, otpise i efekte revalorizacije (uz procenu stepena naplativosti vanbilansnih pozicija banke) - na taj način se identifikuje tzv. neto knjigovodstvena ili približna tržišna vrednost banke. Navedeno utvrđivanje solventnosti banke na osnovu knjigovodstvenih podataka u stručnoj ekonomskoj literaturi se susreće pod nazivom knjigovodstvena procena solventnosti banke i korigovana knjigovodstvena procena solventnosti banke, tj. tehnička solventnost banke. Banka je solventna ako je vrednost aktive, tj. imovine veća od obaveza banke. Za razliku od knjigovodstvene procene solventnosti banke i tehničke solventnosti banke, ekonomska solventnost banke se identifikuje na bazi neto sadašnje vrednosti budućih novčanih tokova, tj. aktuelizovanih (diskontovanih) novčanih priliva (po osnovu depozita, prihoda od kamata i sl.) i novčanih odliva (po osnovu odobrenih kredita i ostalih plasmana, rashoda od kamata, plaćenih poreza na dobitak, isplaćenih dividendi i sl.). Konačno procena solventnosti banke je moguća na bazi upoređenja visine kapitala i obima rizične aktive (bilansne i vanbilansne) kojima banka raspolaže (u pitanju je adekvatnost kapitala banke, kao pokazatelj ne samo solventnosti i sigurnosti banke već i indikator kreditnog i poslovnog rejtinga banke) Izbor adekvatnih pokazatelja boniteta banaka Na osnovu podataka iz pripremljenih finansijskih izveštaja banaka (zakonski propisanih i/ili potrebama analize adaptiranih, tj. reklasifikovanih) moguće je identifikovati brojne pokazatelje boniteta stanja i poslovanja banaka. Pokazatelje boniteta banaka možemo sistematizovati na različite načine i po različitim kdterijumima: (a) pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog položaja (S), (b) pokazatelji likvidnosti (L), (c) pokazatelji ekonomičnosti (E), (d) pokazatelji profitabilnosti (P) i (e) ostali pokazatelji (O) boniteta banaka. (a) Pokazatelji finansijske strukture ili finansijskog položaja (S) služe za identifikovanje načina finansiranja imovine banke i sposobnosti banke da svojim prihodima alimentira rashode, tj. troškove svoga poslovanja. b) Pokazatelji likvidnosti (L) reprezentuju sposobnost banke da kontinuirano i bezuslovno izmiruje (plaća) svoje dospele obaveze. (c) Pokazatelji ekonomičnosti (E) služe za merenje kvaliteta poslovanja banaka sa posebnim akcentom na rashode koje banke ostvaruju u cilju obavijanja svoje delatnosti. 15

16 (d) Pokazatelji profitabilnosti (P) su indikatori uspešnosti poslovanja ili zarađivačke sposobnosti banaka. (e) Ostali pokazatelji (O) boniteta banaka se, takođe, mogu grupisati na različite načine - na primer, na pokazatelje strukture aktive sa akcentom na kamatonosnu aktivu banke, pokazatelje strukture odobrenih kredita od strane banke i sl. Kod ostalih pokazatelja (O) boniteta banaka treba imati u vidu i sledeće: a) Pod ukupnim plasmanima se podrazumeva zbir ukupno odobrenih kredita i hartija od vrednosti banke, b) Ukupna kamatonosna aktiva predstavlja zbir ukupnih plasmana, depozita kod Centralne banke i trajnih uloga banke u druge banke i preduzeća, c) Ukupna kamatonosna pasiva predstavlja zbir primljenih depozita, uzetih kredita i obaveza za hartije od vrednosti, d) Kreditni potencijal banke predstavlja razliku između, sa jedne strane, ukupne bilansne pasive i, sa druge strane, zbira minimalne rezerve likvidnosti, obavezne rezerve, sredstava kod Centralne banke, trajnih uloga u druge banke i preduzeća, stalnih sredstava i vanposlovnih sredstava banke, e) Finansijski potencijal banke predstavlja ukupnu bilansnu pasivu banke, Naravno, u cilju sticanja što realnije predstave o bonitetu stanja i poslovanja analizirane banke neophodno je simultano uzimanje u obzir navedenih i ostalih zaista brojnih pokazatelja kvaliteta poslovanja i finansijskog položaja posmatrane banke. Primera radi banka će veoma teško uspostaviti koegzistenciju između zahteva likvidnosti i zahteva profitabilnosti koji su permanentno u sukobu. Veće učešće odobrenih kredita u ukupnoj aktivi banke dovodi do smanjenja likvidnih sredstava banke i povećanja profitabilnosti banke. Jer, odobreni krediti se, po pravilu, sporije konvertuju u likvidna sredstva u odnosu na hartije od vrednosti ali donose veći prinos (profit) banci pošto su kamate na odobrene kredite, takođe, po pravilu, veće od prinosa na hartije od vrednosti (dividendi, kamata i sl.). Ili, banka mora uspostaviti određenu relaciju između ukupne kamatonosne aktive, tj. uloženih sredstava banke koja donose prihod i ukupne kamatonosne pasive, tj. primljenih sredstava koja izazivaju rashod za posmatranu banku. Zbog svega toga na menadžmentu banke je ni malo lak zadatak da upravlja bonitetom stanja i poslovanja banke u cilju njenog održanja, rasta i razvoja. 16

17 5. Bonitet korisnika kredita Kreditno sposobno preduzeće je ono koje u dogovorenim rokovima može da vrati osnovicu duga uvećanu za pripadajući iznos kamata. Drugim rečima mora da postoji bonitet potraživanja za banku ili drugog zajmodavca od strane dužnika. Očigledno je da je neophodno da se u svakom konkretnom slučaju odredi kreditna sposobnost dužnika, odnosno njegov bonitet. To je ujedno stvar zajmodavca, koji na osnovu svoje stručne analize i procene donosi konačnu odluku. U uslovima kada u privredi vlada nelikvidnost i kada se očekuju pad proizvodnje, tražnje, restriktivna kreditna politika i druge mere problem ocene kreditne sposobnosti postaje složeniji, jer je pored analize boniteta preduzeća i njegove kreditne sposobnosti, neophodno da se uzmu u obzir i eksterni faktori koji mogu da izmene bonitet i kreditnu sposobnost, odnosno sposobnost vraćanja kredita u vremenu otplate. Na drugoj strani u uslovima inflacije neophodno je da se uvedu drugačija pravila igre i tzv. kompenzacione" kamate, koje zajmodavcu treba da obezbede adekvatnu naknadu gubitaka usled inflacije, jer u suprotnom svaki kredit postaje poklon. Kreditna sposobnost u takvim uslovima raste, iako bonitet preduzeća može da opada iz čitavog niza razloga, a posebno usled neadekvatne amortizacije. No u celini ne postoji precizna metodologija utvrđivanja kreditne sposobnosti preduzeća. U principu neophodno je da preduzeće vodi računa da poslovni zadatak preduzeća, poslovna sredstva i izvori budu usklađeni. U slučaju kada raspoloživa poslovna sredstva ne omogućavaju ralizaciju poslovnog zadatka, odnosno ciljeva preduzeća, neophodno je zaduživanje pri čemu je neophodna procena kreditne sposobnosti, pri dovođenju u ravnotežu navedenih veličina. Ne ulazeći u analizu mogućih metoda za utvrđivanje nedostajućih finansijskih sredstava, izbora metoda za utvrđivanje keditne sposobnosti i boniteta preduzeća, neophodno je da se podvuče da pravilan izbor metodologije i rezultati omogućavaju da se smanji rizik banke, odnosno zajmodavca i da se donese prava odluka. Analiza boniteta poslovanja, odnosno boniteta preduzeća uopšte razlikuje se u ovom slučaju od banke do banke, ali je bitno da je njen cilj da se utvrdi stepen rizičnosti, odnosno sigurnost vraćanja kredita. Specifičnost pristupa banke je u tome što se sigurnost vraćanja kredita procenjuje na bazi odnosa sopstvenih i tuđih izvora u preduzeću što zavisi od metoda 17

18 privrednog razvoja zemlje, od specifičnosti privrednog sistema i stepena efikasnosti korišćenja sopstvenih sredstava. Mogućnost emisije vrednosnih papira takođe može da poveća keditnu sposobnost. Osim toga neki indikatori kreditne sposobnosti u vezi sa ocenama boniteta preduzeća nalaze se u punoj relaciji prema navedenim indikatorima boniteta preduzeća, i u ove indikatore spadaju odnosi: a) akumulacije i anuiteta kredita b) akumulacije preduzeća i kamata (a k) i c) ukupan prihod prema troškovima, kamatama odnosno anuitetima. Najzad veoma su bitni i indikatori očekivane likvidnosti preduzeća, kao i svi drugi elementi koji pomažu donošenju prave odluke dobijanju tačnih rezultata analize. Pokazatelji za ocenu boniteta preduzeća koji se pojavljuju kao izdavalac hartija od vrednosti su: 1) pokazatelji finansijske stabilnosti, 2) pokazatelji likvidnosti i 3) pokazatelji poslovne uspešnosti. 1) Pokazatelji finansijske stabilnosti su: (a) finansijska sigurnost, b) stepen samofinansiranja i (c) stepen kreditne sposobnosti. 2) Pokazatelji likvidnosti su: (a) trenutna likvidnost, (b) tekuća likvidnost (c) opšta likvidnost, (d) dani vezivanja zaliha i (e) dani vezivanja obrtnih sredstava. 3) Pokazatelji poslovne uspešnosti su: a) stepen akumulativne sposobnosti, b) stepen reproduktivne sposobnosti, c) akumulacija prema trajnom kapitalu. 6. Rezime Princip, odnosno koncept likvidnosti banaka zajedno sa njihovim bonitetom čini jedan od najznačajnijih faktora za uspešno poslovanje banaka. Likvidnost banke je njena sposobnost i spremnost da blagovremeno izmiri sve preuzete obaveze i praktično to sprovede. Bonitet banaka obuhvata čitav kompleks ekonomskih faktora od kojih su najznačajniji: finansijski položaj, odnosno njihova finansijska struktura, uspešnost poslovanja ili zarađivačka sposobnost banaka, zatim njihov tržišni položaj i integrisanost, odnosno povezanost osnovnih poslovnih funkcija banaka. 18

19 Smatramo da je veoma značajno ukazati veoma teško uspostavljanje ravnoteže između zahteva likvidnosti i zahteva profitabilnosti, koji su u principu uvek jedni drugima suprostavljeni, odnosno u sukobu su. Zato menadžment banke i ima veoma težak zadatak da upravlja bonitetom stanja i poslovanja banke, koji ima njeno normalno funkcionisanje, odnosno održavanje, rast i razvoj. Zbog nedosledne primene osnovnih načela bankarskog poslovanja: likvidnosti, rentabilnosti i sigurnosti, dolazi do stečaja i bankrotstva poslovnih banaka. U poslednjoj deceniji ovoga veka bili smo svedoci urušavanja našeg bankarskog sektora, između ostalog i zbog nepoštovanja pomenutih principa i načela. Zakonske mere koje se odnose na bankarstvo, pozitivno su uticale na ozdravljenje našeg bankarskog sistema, između ostalog, što su banke obavezene da poštuju osnovna bankarska načela, čime se smanjuje sistemski rizik njihovog poslovanja. Ključne reči - Likvidnost banaka - Bonitet banaka - Bankarsko poslovanje - Bonitet korisnika kredita 19

20 Dr Slavomir Kaličanin 1 BESPLATNE AKCIJE JAVNIH PREDUZEĆA Osnovna predpostavka za razvoj tržišta kapitala u Srbiji Beograd, Septembar godine 1 Visoka škola strukovnih studija za računovodstvo i berzansko poslovanje 1

21 Rezime Podela besplatnih akcija Javnih preduzeće Srbije velikom broju građana, predstavlja veoma povoljnu okolnost za razvoj tržišta kapitala. Pored velikog broja novih akcionara, na tržištu deluju i neophodne institucije u ovom segmentu ekonomije, što sve zajedno doprinosi razvoju nacionalne ekonomije. Kako je akcionarstvo bilo razvijeno pre drugog svetskog rata, a zatim dugi niz godina privredni sistem zemlje nije poznavao kategoriju privatnog vlasništva, procesi privatizacije i podele akcija građanima, postaje značajan činilac za razvoj tržišta kapitala u Srbiji. Takođe i drugi procesi koji se odvijaju na ovom tržištu doprinose bržem uključivanju nacionalne ekonomije u globalne finansijske tokove a time i do približavanja ovog prostora stranim investitorima što je veoma važno za privredni razvoj zemlje. Ovaj rad osvetljava ove kategorije i kretanja sa aspekta njihovog doprinosa razvoju nacionalne ekonomije, a ukazuje i na neophodnu edukaciju velikog broja novih akcionara, koji će se javljati u ulozi malih investitora i značajnih učesnika u procesima koji se budu odvijali na ovom tržištu i berzi. Za veliki broj novih akcionara sve ovo predstavlja novinu sa kojom se da sada nisu sretali i sa tog stanovišta znanja iz ove oblasti postaju neophodna, jer predstavljaju putokaze kojima će se kretati kroz tržište kapitala u budućnosti. Kako je naše tršište još uvek u razvoju, svi radovi iz ove oblasti daju doprinos razvoju kako samog tržišta, tako rastu i razvoju celokupne nacionalne ekonomije. A svi ovi procesi doprinose integracionim procesima zemlje i približavanje globalnim svetskim tokovima. Ključne reči: akcije, institucije,prinosi, trgovina,tržište, berza, prodaja,kupovina 2

22 Summary Distribution of free shares of public corporations in Serbia to many citizens represents a very favorable circumstance for developing capital market. Apart from many new stockholders, there are necessary institutions of this economy segment influencing the market, which all together contributes to national economy development. As shareholding used to be developed before World War II followed by many years without having private property as a category in economic system, privatization and distribution of shares becomes a significant factor for growth of capital market in Serbia. Also, other processes happening in this market enable a faster integration of national economy in global financial flows and approximate this region to foreign investors which is very important for country s economic development. This work highlights these categories and movement from the aspect of their contribution to national economy development and indicates having necessary education of many new stockholders who will appear in the role of small investors and significant participants acting in this market and on stock exchange. For many new stockholders all this represents an innovation they have not met before and from that point of view knowledge in this area becomes necessary, representing guide marks for participation in capital market in the future. As our market is still developing all works in this area contribute to evolution of market itself and also to entire national economy development. And all this processes enable integration of country and its approximation to world global flows. Key words: shares, institutions, incomes, trade, market, stock exchange 3

23 1. UVOD Akcionarstvo predstavlja veoma složenu i odgovornu naučnu temu, te sa tog aspekta postoji problem da se tako složena naučna građa prestavi na što jednostavniji i(poučan) način koji bi bio razuman i dostupan za veliki broj korisnika. Namera ovog rada je da objasni načine poslovanja Brokersko-dilerskih društava i principe rada Berze sa hartijama od vrednosti. Takođe kroz praktične primere, čitaoci će biti provedeni kroz ceo proces transakcija na berzi i polako uvedeni u svet trgovine sa hartijama od vrednosti. S obzirom da u Srbiji skoro pet miliona ljudi poseduju akcije i sve njih čeka susret sa svim ovim pitanjima u budućnost, sasvim je prirodno da se određena pažnja posveti ovim pitanjima. Akcionarstvo u Srbiji bilo je veoma razvijeno pre Drugog svetskog rata, ali kako više od pola veka privredni sistem zemlje nije poznavao privatnu svojinu, što svakako predstavlja osnovu akcionarstva, zbog toga je ostao visoki stepen nepoznavanja ove materije, pa je i to jedan od razloga da se ova tema učini što jasnijom. Ubrzani procesi tranzicije i približavanje zemlje svetskim integracionim procesima stvara pogodno tlo za razvoj akcionarstva a javlja se i potreba za neophodnim znanjima iz ove oblasti, kao i određeni nivoi edukacije. Ovaj rad je koncepcijski tako postavljen da sadrži nekoliko celina, koje na slikovit način prezentuju određene teme i predstavljene su tako da korisnicima budu jasno i detaljno prestavljene određene oblasti i postupci u radu sa akcijama i uopšte ponašanja na tržištuberzi. 2. AKCIJE - FINANSIJSKI INSTRUMENTI NA TRŽIŠTU KAPITALA Akcije predstavljaju vlasništvo nad delom kompanije koja ih je emitovala izdala i to u iznosu koji je označen kao nominalna vrednost jedne akcije. To praktično znači da ako neko ima akcije neke kompanije on je i vlasnik jednog dela te kompanije i ima pravo kontrole nad kompanijom u srazmeri sa brojem akcija koje poseduje u vlasništvu, odnosno u visini nominalnog iznosa pripadajućih akcija. Akcije predstavljaju vlasničke korporativne 4

24 hartije, zato što ih izdaju korporacije. Ako neko poseduje jednu akciju neke firmepreduzeća, taj je vlasnik i dela tog preduzeća u onom iznosu koliko je nominalna vrednost te akcije. Posedovati veći broj akcija istovremeno znači i imati veće vlasništvo u kompaniji i svakako veća prava koja proističu iz vlasništva nad akcija. Ukoliko neko poseduje sve akcije neke kompanije on postaje i njen vlasnik. Ako više lica udruženi poseduju većinu akcije u kapitalu neke kompanije, tada se radi o suvlasništvu. U sitaciji kada neka kompanija želi da proda svoje akcije ona dobijeni novac koristi za razvoj i unapređenje svog poslovanja, a za uzvrat prepušta vlasništvo nad kompanijom akcionarima koji su uložili novac. Akcionar ne odgovara za poslovanje kompanije ni za dugove koje ona načini, izuzev za nivo uloženih sredstava za kupovinu tih akcija. Kupci akcija očekuju da će ostvariti dividendu ukoliko kompanija dobro posluje, i da će se cena već kupljenih akcija povećati, što im obezbeđuje kapitalnu dobit, kao razliku između kupovne i prodajne cene. Akcije se najčešće emituju kao obične i prioritetne. Za razliku od običnih akcija, dividenda kod prioritetnih akcija je zagarantovana i ne zavisi od visine ostvarene dobiti kompanije. U slučaju da kompanija ne posluje dobro i da joj preti bankrot, vlasnici običnih akcija su izloženi značajnijem riziku da će izgubiti uloženu investiciju od vlasnika prioritetnih akcija. U tim okolnostima prava vlasnika prioritetnih akcija su mlađa od prava koje poseduju vlasnici obveznica, ali su starija od vlasnika običnih akcija. 3. VREDNOST AKCIJA (NOMINALNA, KNJIGOVODSTVENA I TRŽIŠNA VREDNOST ) Nominalna vrednost je vrednost po kojoj se akcije emituju i registruju u poslovnim knjigama emitenta- firme. Kada firma želi da iskaže svoju vrednost ili želi da emituje novu seriju akcija ona će vrednost kapitala iskazati na taj način što će ukupnu vrednost akcijskog kapitala podeliti sa odgovarajućim brojem akcija i tako dobiti odgovarajuću nominalnu vrednost akcija. Nominalna vrednost se veoma retko menja i nju može promeniti samo firma-emitent po posebnom zahtevu i u specijalnim okolnostima. To su situacije kada dolazi do deljenja broja akcija ili do njihovog smanjenja - svakako akcijski kapital ostaje ne promenjen ali se 5

25 menja nominalna vrednost akcija. U prvom slučaju će doći do smanjenja a u drugom do povećanja nominalne vrednosti akcija. Knjigovodstvena vrednost akcija i nominalna vrednost jednake su samo u momentu njihove pojave na primarnom tržištu. Knjigovodstvena vrednost akcija se se razklikuje od nominalne vrednosti jer se izračunava na kraju svake poslovne godine i ona odražava rezultate poslovanja firme. Ako firma dobro posluje vrednost njenih akcija je veća a ako loše posluje tada je knjigovodstvena vrednost manja. Kada se akcije prvi put pojavljuju na berzi- sekundarna trgovina, njihova početna cena se obično utvrđuje u visini knjigovodstvene vrednosti, ređe u visini nominalne vrednosti. U postupku trgovine svakog narednog dana njihova cena se može menjati u zavisnosti od ponude i tražnje, a ta cena po kojoj se vrši njihova kupoprodaja se naziva tržišna vrednost akcija. Tržišna vrednost akcije je vrednost po kojoj se ona može kupiti ili prodati na tržištu-berzi. Ova vrednost je uvek različita i od nominalne i knjigovodstvene vrednosti akcija i ona je u suštini najvažnija za onoga ko ima akcije. Tržišna vrednost akcija za vlasnika je najvažnija. Ona daje odgovor koliko se novca možete dobiti na tržištu za jednu akciju. Vlasniku akcija je važno da kompanija koja je izdala akcije dobro posluje, te da će po osnovu rasta dobiti kompanije, rasti i tržišne vrednosti akcija. 2 Naravno ako akciju prodaje onaj ko je vlasnikposednik akcije, njegov interes je da cena bude što veća a u slučaju kupca akcija, njegov je interes da akcije budu što jeftinije. Kolika je važnost cene po kojoj se akcije mogu prodati ili kupiti, isto tako je važna i sama mogućnost njene kupoprodaje, odnosno njene likvidnosti, tj pretvaranja u novac i obrnuto. Cena po kojoj se akcija može prodati na tržištu i prinos koji ona obezbeđuje, trebalo bi da budu veći od kamatne stope koja bi se mogla ostvariti kod banke na oročen novac koji je uložen za kupovinu akcije. Ako prinos koji donosi akcija nije veći od kamatne stope koja se može dobiti na oročeni novac kod banke, u tom slučaju kupovina akcija nije predstavljala unosnu investiciju. Osnovni cilj posedovanja akcija je ustvari dobijanje većeg prinosa na novac uložen u njih od bilo kojeg drugog načina ulaganja iste količine novca. Prinos čini razlika u ceni između kupovne i prodajne cene akcija i dividende koju isplaćuje kompanija koja je izdala akcije. 2 N. Vunjak, Lj. Kovačević, Finansijska tržišta i berze, Ekonomski fakultet Subotica, g. 6

26 Različiti načini dobijanja akcija U našoj zemlji građani su mogli postati vlasnici akcija po Zakonima koji su omogućavali dobijanje besplatnih akcije u postupku privatizacije ili se do njih moglo doći kupovinom na berzi kao što je to slučaj u razvijenim tržišnim privredama po cenama koje su bile na berzi. Kao vlasnik akcija mogao je postati neko ko je u postupku ostavinske rasprave kod nadležnog suda ostvario pravo nasledstva, kao što je to slučaj i sa drugim pravima, stvarima i nekretninama. Na osnovu pravosnažnog rešenja suda naslednici koji su naznačeni u rešenju postaju vlasnici akcija koje je imao preminuli vlasnik akcija. Takođe kao vlasnici akcija mogla su postati i lica koja su putem overenog Ugovora o poklonu kod nadležnog suda dobili akcije od poklonodavca. Kao i u slučaju nasleđa tako i kod poklona sa Sudskim rešenjim i ugovorima a pomoću ovlašćenog brokera potrebno je provesti proceduru preknjižavanja akcija na novog vlasnika u Centralnom registru hartija od vrednosti. Bez obzira na način na koji neko stekao akcije, prava koja one daju si ista nezavisno od načina njihovog sticanja. Takođe na našim prostorima građani su mogli postati vlasnici akcija na taj način što je Zakonom o pretvaranju društvene imovine u druge oblike imovine, Zakonom o vlasničkoj transformaciji, Zakonom o privatizaciji, bila propisana obaveza svih bivših društvenih firmi da izvrše besplatnu raspodelu akcija svojim sadašnjim i bivšim radnicima, saglasno odredbama ovih Zakona a deo kapitala se prenosio fondovima za PIO i fondu za zapošljavanje. Država je kompanije prodavala saglasno zakonima koji su regulisali ovu oblast i to na organizovanim aukcijama ili tenderima. Deo sredstava od tenderskih prodaja deponovan je u privatizacioni registar, što je kasnije predstavljalo predmet raspodele građanima uz pripadajuće akcije javnih preduzeća. 7

27 4. MATERIJALIZOVANI I DEMATERIJALIZOVANI OBLICI AKCIJA Ranije su akcije štampane u papirnatom obliku, imale su svoj oblik i izgled sa jasnim oznakama da su u pitanju akcije kao hartije od vrednosti. Imale su svoj plašt i kupon, da bi poslednjih godina dobile novi oblik saglasno razvoju informatike. Plašt akcije i kuponski deo predstavljaju osnovnu akcionarsku ispravu kojom se potvrđuju prava koje akcija nosi. Plašt kao deo akcije sadrži sledeće elemente: oznaku da je to akcija, vrstu akcije, nominalni iznos na koji glasi akcija, naziv i sedište izdavaoca-emitenta, serijski broj akcije sa potpisom ovlašćenog lica kompanije koja je izdala akciju. Kuponski deo akcije sadrži kupon za isplatu dividendi. Kupon sadrži i podatke koji se odnose na godinu u kojoj se isplaćuje dividenda, naziv emitenta, serijski broj i dr. Danas umesto akcija u papirnom obliku - firma može izdati potvrdu koja sadrži podatke koji su sadržani na plaštu akcije. Razvoj informatike doveo je to toga da se danas akcije sve manje štampaju u papirnom obliku već se registruju kao elektronski zapisi u kompjuterskim evidencijama. U stvari akcije se sada registriju u nematerijalnom obliku, kao elektronski zapis. Pored imena i prezimena vlasnika akcija i njegovog matičnog broja u Centralnom registru za hartije od vrednosti se nalazi samo broj akcija određene firme koju to lice poseduje, i svakako sa odgovarajućim osobinama koje karakterišu tu akciju a koje su označene saglasno standardima koji se primenjuju za akcije. Mora se znati da bez obzira o kojem se obliku akcija radi, one uvek predstavljaju pisanu potvrdu (certifikat) koji daje pravo njihovom vlasniku da upravlja sa akcionarskim društvom i da ostvaruje prinos koji akcije donose. Akcije se nalaze u Centralnom registru hartija od vrednosti i sada ne poseduju vizuelni oblik i nemaju fizički izgled. Vlasnik akcija može samo posedovati potvrdu izdatu od strane firme-emitenta, na kojoj pored imena i prezimena mora postojati i upisan broj akcija koje neko lice poseduje. U svakoj nacionalnoj državi se nalazi određena ustanova koja je zadužena da se brine i čuva hartije od vrednosti njihovih zakonitih imalaca. U našoj zemlji je to Centralni registar hartija od vrednosti, ustanova koja je jedina zadužena za registraciju i čuvanje podataka o zakontim imaocima hartija od vrednosti. Rad Centralnog registra odvija se saglasno propisanim pravilima i Zakonskom regulativom. 8

28 5. MOTIVI ZA POSEDOVANJE AKCIJE Postoji više motiva. Za nas na ovim prostorima to je svakako novina koja je nastala kao posledica sve ukupne privatizacije i uopšteg procesa promene vlasničke strkture u privredi i van privrede. U razvijenim zemljama ova praksa postoji već mnogo godina. Pre svega postoje važni motivi od strane firme da emituje akcije. Kad ima potrebe za novcem, za proširenjem kapaciteta, za uvođenjem novih programa, za potrebe marketinga, za uvođenje novih tehnologija ili za bilo koju investiciju, firma se može obratiti banci za kredit, koji može dobiti ali po visokim kamatnim stopama. Drugi način koji je sve popularniji, je emitovanje nove serije akcija. Na taj način firma dolazi do neophodnih sredstava od onih vlasnika novca koji ga nisu uposlili na drugom mestu. Tako se dolazi do potrebnog novca-kapitala - neophodnog za izgradnju i proširenje svojih poslovnih aktivnosti. To će obezbediti otvaranje novih radnih mesta i zapošljavanje novih radnika, doći će do povećanja proizvodnje i svakako povećane dobiti. Emitovanjem i prodajom akcija kompanija dobija nove suvlasnike koji nalaze interes da ulažu novac u tu kompaniju. Kupci akcija mogu biti profesionalni investitori (koji se bave samo trgovinom hartijama) ili svi oni građani koji imaju odloženu potrošnju, odnosno nešto ušteđnog novca. Firma ja na ovaj način došla do svežeg kapitala iz slobodnih izvora i to bez zaduživanja kod banke i svakako dobila nove suvlasnike. To je bio interes firme. A kakav je interes već zaposlenih ili drugih lica da poseduju akcije neke firme. Pre svega zato što kupovinom akcija postaju suvlasnici firme a iz toga slede i značajna prava koja vlasništvo nad akcijama nosi. O tome u narednom delu teksta koji sledi. Zašto ulagati novac u kupovinu akcija Evo nekoliko važnih razloga. - Prvo, posedovanjem akcija postaje se suvlasnik firme koja je akcije izdala i to u iznosu koliko vrede akcije po nominalnoj vrednosti; 9

29 - Drugo, akcije daju pravo glasa i mogućnost da vlasnik akcije bude informisan o radu kompanije i da se pita o važnim pitanjima sa kojim se firma bavi; - Treće, vlasnik akcija može učestvovati u izboru organa koji rukovode radom firme; - Četvrto, akcije daju pravo da vlasnik bude informisan o radu firme - emitenta; - Peto, vlasnik akcija može bez bilo čije saglasnosti uvek prodati akciju ako to želi. Ako su akcije kupljene po nižoj ceni a sada se prodaju po višoj ceni vlasnik akcija ostvaruje razliku u ceni što se u praksi naziva kapitalni dobitak; - Šesto, ako firma koja je emitovala akcije dobro posluje, na kraju godine vlasnik akcija može očekivati podelu tog ostavarenog dobitka, što se u literaturi naziva dividenda. Ona nije zagarantovana ali ako kompanija dobro posluje i skupština donese odluku da se podeli dividenda svaki akcionar će dobiti pripadajući deo tog viška pomnožen sa brojem akcija koje poseduje. Što neko poseduje više akcija to je veći iznos isplaćene dividende; - Sedmo, akcije se mogu pokloniti (deci, članovima porodice) kao i svaka druga nekretnina i to putem Ugovora o poklonu, overenog kod nadležnog suda; - Osmo, akcije, kao i ostala imovina, pokretne i nepokretne stvari, mogu se koristiti i kao sredstvo zaloge kod banaka za dobijanje kredita i drugih novčanih pozajmica; - Deveto, akcije su nasledne i mogu ih naslediti zakonski naslednici po pravosnažnoj presudi nadležnog suda u postupku ostavinske rasprave; - Deseto, akcije daju pravo na deo likvidacione mase. U slučaju da firma koja je emitovala akcije dođe u takvu situaciju da odlazi u stečaj, vlasnik akcija se može nadati i delu iz likvidacione mase, naravno ako bilo šta preostane iz stečajne mase. U tom slučaju dolazi na red i vlasnici akcija; - Jedanaesto, akcije daju i pravo preče kupovine. Ovo pravo se može koristiti kada akcionarsko društvo, reši da emituje novu seriju akcija i istu ponudi postojećim akcionarima. Suština ovog prava je da postojeći akcionari održe svoj vlasnički udeo u vlasničkoj strukturi kompanije. Namera firme je da ponudom prava preče kupovine zadrži postojeću vlasničku strukturu u kompaniji. 10

30 Za sve one građane koji nisu dobili besplatne akcije postavlja s pitanje zašto da kupuju akcije. Da naglasimo da pored prava koje nose akcije naglašene u predhodnom delu ovog rada osnovni motiv za njihovo posedovanje je zarada koja se može ostvariti u razlici između cene po kojoj su akcije kupljene i cena po kojoj se akcije prodaju. Ako je ta razlika veća svakako vlasnik akcija je i više zaradio. I takođe važan motiv je dividenda. Ako neko poseduje akcije neke kompanije koja dobro posluje i na kraju poslovne godine deli višak, odnosno ostvarenu dobit, vlasnik akcija može očekivati dividendu. Svakako dividenda nije obavezna kategorija sve dok Skupština akcionara ne donese odluku o tome. Vlasnik akcija o tome odlučuje lično svojim učešćem u radu skupštine ili preko ovlašćenog punomoćnika koji će glasati po instrukcijama vlasnika akcija i svakako štiti interese akcionara. Da je vlasnik akcija novac uložio u banku, poslovna banka ima koristi od poverenog novca na štednju jer ga već nekoliko puta okreće dajući ga drugim korisnicima i zato naplaćuje znatno veću kamatu nego što plaća kamatu depozitaru na oročenu štednju. A ako se neko odluči da uložili novac u kupovinu akcija, niko ne garantuje ni minimalnu kamatu kao što se može očekivati kod banke, ali ako ste investirali u relativno dobre akcije, ako ste iskoristili znanje o toj kompaniji i imate neki predosećaj o budućem kretanju cena tih akcija, i ako imate i malo sreće, možete očekivati i kapitalnu dobit, kao razliku između kupovne i prodajne cene akcija i svakako moguća je isplata dividende na kraju poslovne godine. Dividenda se isplaćuje po svakoj akciji u novcu ili se može dodeliti novi broj akcija u visini pripadajuće dividende. To je takođe povoljnost koja u budućnosti donosi još veće prihode, kroz kapitalnu dobit, ako se vlasnik opredeli da akcije proda ili kroz novu dividendu naredne poslovne godine. Ovaj prihod koji može doneti vlasništvo nad akcijama je znatno veći od kamate koju nudi poslovna banka na oročenu štednju. Prinosi od akcija mogu biti visoki ali takođe i neizvesni - niko ništa ne garantuje samo je procena vlasnika akcija presudna. 11

31 Ako vlasnik akcija ima averziju (nemate poverenja) na štednju u bankama a ni trgovina sa akcijama nije prioritetna, ostaje mogućnost da se ušteđeni novac čuva kući, što je najmanje povoljno jer ga inflacija obezvređuje, a može doći i u ruke onih koji prisvajaju tuđu imovinu. Možda novac može uložiti u pokretanje nekog biznisa što je svakako povoljna okolnost. Možete ušteđeni novac uložiti u nekretnine, što je takođe povoljno obzirom da nekretnine donose prihod, najčešće kroz izdavanje u zakup. I verovatno najpovoljnije ulaganje ušteđevine je u plemenite metale, umetnička dela ili zlato. Njihova vrednost manje je podložna promenama koje se događaju na tržištima novca i tržištima kapitala. 6. OSNOVNA OBELEŽJA AKCIJA Uopšte posmatrano hartije od vrednosti su isprave sa upisanim imovinskim pravom, koje prema njihovom izdavaocu može da ostvari samo zakoniti imalac (poverilac). Hartijama od vrednosti se smatraju samo isprave - pisane izjave koje imaju četiri osobine i to: 1. Formalnost- to znači da su hartije od vrednosti telesne stvari bez obzira od kojeg su materijala sačinjene (papir, plastika, drvo, elektronski zapis i sl.) Nema usmenih hartija. Sve hartije po našem pravu moraju imati propisanu sadržinu. 2. Imovinsko-pravna zasnovanost - to je druga osobina, što znači da hartije u sebi sadrže imovinsko subjektivno pravo njihovih imalaca koje je na njima upisano (pravo na dividendu, pravo na povraćaj glavnice sa kamatom i sl.) 12

32 3. Inkorporisanost (utelovljenost) imovinskog prava u hartiju na kojoj je upisano. 4. Prenosivost - daje pravo zakonitom imaocu hartija da ih slobodno može preneti na drugo lice, čime prenosi i i prava iz njih prema izdavaocu. Akcije su hartije od vrednosti i njih karakterišu već nabrojene osobine. Akcija može biti obična ili prioritetna. Osnovna razlika između njih je u tome što obične akcije daju prava na sva ona napred navedena prava, dok prioritetne akcije ne daju pravo na upravljanje ali zato imaju prednost kod isplate dividendi. Može se reći da obične akcije imaju takav naziv pošto vlasnici nemaju posebnih preferencija u pogledu isplate dividendi ili bankrotstva emitenta odnosno firme koja ih je izdala. Prioritetne akcije (preferencijalne) takođe odražavaju vlasništvo nad kompanijom emitentom. Za razliku od običnih akcija, prioritetne akcije ne daju pravo glasa, ali za uzvrat vlasnici ovih akcija imaju zagarantovanu fiksnu dividendu i povlašćeni tretman u njenoj isplati. U praksi to znači da se ne može isplatiti ni jedan dinar dividende vlasnicima običnih akcija, dok se ne isplati dividenda vlasnicima prioritetnih akcija. Svakako zbog ove specifičnosti one su i dobile naziv prioritetne akcije. Prioritetne akcije nose još jednu prednost u odnosu na obične akcije u pogledu izvršenja obaveza u slučaju likvidacije ili bankrotstva emitenta. Pravo koje nose prioritetne akcije je starije od prava vlasnika običnih akcija, ali su manja od prava koje nose vlasnici obveznica. Suština preferencijalnih akcija se i sastoji u tome da nose izvesniju sigurnost od običnih akcija. Knjigovodstvena vrednost preferencijalnih akcija, kao i obveznica uvek je jednaka njihovim nominalnim vrednostima, što kod običnih akcija nije slučaj. 13

33 Inače svaka akcija nosi određene osobine, i oznake koje su jedinstvene i neponovljive. U stvari ni jedna akcija ne može se bilo gde pojaviti sa istim oznakama. To se postiže zahvaljujući jedinstvenom šifarniku koji se primenjuje kod svih nacionalnih ustanova zaduženih za registraciju, standarde i čuvanje podataka o zakonitim imaocima hartija od vrednosti akcija. Akcije koje neko lice poseduje, nazavisno da li su dobijene besplatno ili kupljene na berzi, vlasnik ih može čuvati koliko želi. Ako vlasnik akcije nikada ne proda, one će posle nestanka vlasnika biti predmet ostavinske rasprave kod nadležnog Suda sa istim tretmanom kao i druga imovina koja je predmet ostavinske rasprave. Zakoniti naslednici postaće novi vlasnici akcija. Ako slučajno ne postoje zakoniti naslednici, praksa pokazuje da se u nekim nacionalnim zakonodavstvima kao naslednik može pojaviti i država. Inače pravo koje nose akcije i pravo koje proističe iz akcija ne prestaje prestankom njenog sadašnjeg vlasnika. Postojeće pravo će preći na naslednika. Pravo koje nose akcije prestaće onog momenta kada nestane emitenta koji je emitovao akciju onog trenutka kada emitent završi sa likvidacijom, odnosno bankrotstvom. 7. BESPLATNE AKCIJE JAVNIH PREDUZEĆA Donet je Zakon o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, kojim se garantuje pravo na besplatne akcije, pod određenim uslovima, u šest javnih preduzeća, svim građanima Republike Srbije. To su JP NAFTNA INDUSTRIJE SRBIJE, JP "JAT Airways", JP ELEKTROPRIVREDA SRBIJE, Telekom, Aerodrom "Nikola Tesla" i Galenika. Pored Kompanije NIS Novi Sad, koja je prodata na tenderu većinskom prodajom 51% akcija, planira se i većinska prodaja akcija Kompanije JAT. Zakon o preuzimanju akcionarskih društava ("Sl. glasnik RS", br. 46/06). Reguliše da svaki akcionar koji premaši 25% vlasništva, obavezan je dati ponudu za preuzimanje. Ponuda za preuzimanje je obavezujuća tek kada se dođe u posed 95% akcija. 14

34 Manjinska prodaja ili inicijalna javna ponuda akcija (IPO) predviđena je za EPS (15%), Telekom (14%), Aerodrom "Nikola Tesla" (15%) i Galeniku (15%). Predviđeno je da će svaki građanin Republike Srbije moći na berzi kupiti akcije, maksimalno do iznosa evra, u svakom pojedinačnom preduzeću. Zaposleni i bivši zaposleni u šest javnih preduzeća imaju pravo na prenos akcija bez naknade i na kupovinu akcija sa popustom. Pored toga, u paket se uključuju i akcije u Privatizacionom registru koje potiču od prethodno privatizovanih preduzeća. Te akcije će biti ponuđene na berzi ili vlasnicima već privatizovanih preduzeća, ali po ceni ne nižoj od one po kojoj su novi vlasnici kupili akcije. U skladu sa Zakonom o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu, JP "NIS" Novi Sad je imao obavezu da otkupi akcije od građana. Cena akcija nije mogla biti niža od cene, po kojoj je "Gaspromnjet" platio akcije NIS-a. Građani su dobili godine po pet akcija NIS-a, u vrednosti 500 dinara po akciji. Kompanija JP "NIS" Novi Sad je, od zatvorenog akcionarskog društva, postalo otvoreno akcionarsko društvo i izašla je na Beogradsku berzu (30. august, godine). Utvrđena je indikativna cena 505 dinara po jednoj akciji. Komisija za listing i kotaciju donela je rešenje o prijemu ovih akcija na listing A. Tada su se stekli uslovi da 4, 8 miliona građana, koji su dobili po 5 akcija NIS-a, postanu potencijalni trgovci akcijama NIS-a na berzi. U roku od šest meseci posle prodaje, odnosno ( god. ), kompanija NIS je bila dužna da uputi javni poziv za otkup svojih akcija od građana - malih akcionara, po minimalnoj ceni 4,82 evra po jednoj akciji. Nalozi za trgovanje akcijama NIS-a mogu se ispostavljati počev od godine. Postupajući po Ugovoru Gaspromnjet je uputio javni poziv za otkup akcija i na taj način otkupio određeni broj akcija. Sada se akcijama NIS-a trguje na Beogradskoj berzi, a njihova cena se povećava. 15

35 U toku godine građani koji su predhodno dobili akcije NIS-a, dobili su i po jednu akciju Aerodroma Beograd sa nominalnom vrednošću od 500 dinara. U narednom periodu građani će dobiti i akcije EPS-a, Telekoma, JAT-a i Galenike, kako je to i predviđeno Zakonom. 8. OSNOVNA RAZLIKA IZMEĐU AKCIJA I OBVEZNICA Obveznice su hartije od vrednosti sa rokom dospeća dužim od godinu dana i fiksnom stopom prinosa (kamatom), što znači da njen emitent ima obavezu da investitoru koji kupi ove hartije, godišnje isplati unapred poznati iznos kamate, i da mu po isteku roka dospeća, vrati iznos jednak sumi uloženoj na početku Vlasnici akcija su suvlasnici preduzeća, a ne njegovi kreditori kao što je to slučaj kod vlasnika obveznica. 2. Akcija kao finansijski instrument nema rok dospeća. Za obveznicu postoji definisani rok dospeća, što znači da će za njenog vlasnika uslediti isplata glavnice u iznosu nominalne vrednosti na koju oveznica glasi i to uvećanu za iznos utvrđene kamate. Vlasnik akcija može istu prodati kada on oceni da to treba da uradi i na taj način dođe do potrebnih novčanih sredstava. 3. Kamatu koju donosi obveznica je sigurana i njena isplata je zagarantovana. Za razliku od toga, dividenda koja prestavlja prihod koji donosi akcija nije zagarantovana, sve dok skupština akcionarskog društva ne donese takvu odluku. 4. I ako bude isplaćena dividenda njena visina zavisi od ostvarenih rezultata poslovanja kompanije. U slučaju dobrih poslovnih rezultata, iznos dividende može biti znatno veći od zagarantovanog iznosa koji donosi kamata na obveznice. U slučaju lošijih rezultata, dividenda svakako može biti manja od iznosa kamate. 3 S. Slović, Savremeni finansijski menadžment, Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, g. 16

36 5. Vlasnik obveznica nema pravo kontrole kompanije, odnosno emitenta obveznice za razliku od vlasnika akcija čije je to jedno od osnovnih prava. 6. Ako dođe do likvidacije ili bankrotstva emitenta, vlasnici obveznica imaju prioritet u naplati potraživanja u odnosu na vlasnike akcija. 9. INSTITUCIJE KOJE SE POJAVLJUJU NA FINANSIJSKIM TRŽIŠTIMA Nije dovoljno samo posedovati akcije, već moraju postojati i druge institucije kako bi moglo trgovati sa akcijama. Prelaskom sa planske privrede na tržišnu nije bilo dovoljno samo izvršiti promenu vlasništva i izdavanje akcija već je bilo potrebno zakonom omogućiti osnivanje i rad institucija neophodnih u tržišnim privredama. Zato su Zakonom definisani način i uslovi za osnivanje i rad Brokersko dilerskih društava, Banke, Berzi, Centralnog registra, Investicionih fondova, i drugih učesnika. Sve ove ustanove predstavljaju osnovu za početak i rad finansijskih tržišta, a kao regulatorno telo država organizuje posebno telo, što je kod nas Komisija za hartije od vrednosti. Zadatak komisije je da se brine o sprovođenju ovog zakona i za unapređenje celokupnog funkcionisanja finansijskog tržišta i da svojim radom štiti interese svih učesnika na finansijskom tržištu a posebno interese investitora. Banke su veoma važni učesnici na tržištu kapitala s obzirom da se javljaju u različitim ulogama a sa aspekta visine sredstava sa kojima se pojavljuju na tržištu, tretiraju se kao veliki igrači. U današnje vreme, spektar bankarskih usluga sve se brže širi i obuhvata trgovinu hartijama od vrednosti i garantovanje emisija hartija od vrednosti, zaštitu osiguranja, upravljanju penzionim fondovima, pružanje savetodavnih usluga kompanijama koje su u procesu fuzionisanja, i druge mnogobrojne usluge. Banke više ne ograničavaju svoje usluge na one tradicionalne, veš užurbano počinju sa pružanjem opštih finasijskih usluga. 4 4 P. S. Rose, S. C. Hudgins, Bankarski menadžment i finansijske usluge, Delta Status, Beograd, g. 17

37 Centralni registar hartija od vrednosti. To je ustanova koja je jedina ovlašćena i ima zakonsku obavezu da vodi evidenciju zakonitih imalaca akcija, odnosno svih hartija od vrednosti koje neko lice poseduje. Ta ustanova vrši prenos vlasništva nad hartijama od vrednosti prilikom njihove promene - u slučaju prodaje ili kupovine kada dolazi do promene vlasnika. Centralni registar će izvršiti tu promenu putem kliringa i saldiranja. U centralnom registru se obavljaju i drugi značajni postupci kao što je prenos poklona, prenos nasledstva i drugi oblici preknjižavanja po pravosnažnim odlukama suda. Brokersko dilerska društva. Za osnivanje Brokersko - dilerskih društava primenjuju se odredbe Zakona o privrednim društvima i Zakona o Hartijama od vrednosti. Zakonodavac je propisao minimalne i neophodne uslove za osnivanje i rad ovih društava. U pogledu potrebnih novčanih sredstava, neophodno je obezbediti najmanje evra za rad u tuđe ime i za tuđ račun. Takođe ovo društvo mora imati najmanje jednog stalnog brokera sa licencom i odgovarajuću tehničku opremu i prikladan prostor. Brokersko-dilersko društvo mora imati i odgovarajuća normativna akta za čiju primenu mora dobiti saglasnost od Komisije za hartije od vrednosti i izabrane organe koji predstavljaju vlasničku strukturu i organe poslovođenja. Takođe i za njihov izbor saglasnost daje Komisija za hartije od vrednosti. U slučaju da se Brokersko-dilersko društvo opredeli da se bavi još složenijim poslovima, kao što su dilerski poslovi, poslovi agenta ili zastupnika ili možda pokrovitelja, Zakon je propisao još strožije uslove koji moraju biti ispunjeni da bi se dobila saglasnost za rad. Brokeri se u svom radu pridržavaju proklamovanih etičkih principa i odredaba zakona i svojih pravila i normativnih akata. Nekoliko važnih principa opredeljuju rad svakog brokersko-dilerskog društva: - Princip ravnopravnosti klijenata, to znači da svi klijenti moraju imati isti tretman bez privilegovanja bilo koga, 18

38 - Princip transparentnosti u radu, što znači da broker mora sve što radi, raditi saglasno propisanim postupcima koji moraju biti vidno dostupni a ako klijente interesuju detalji može se sa istima upoznati. - Princip čuvanja tajnosti podataka. S obzirom da broker ima mogućnosti da iz razgovora sa klijentima stekne dosta značajnih informacija o kompaniji i o samom klijentu, pa sa tog stanovište on mora čuvati sve podatke kako ne bi došlo do njihove zloupotrebe ili do korišćenja nekih pogodnosti u odnosu na druge kojima takve informacije nisu dostupne. - Princip dominacije interesa klijenata, ovaj princip podrazumeva potrebu da se brokersko-dilersko društvo mora rukovoditi interesima klijenata, uvek vodeći računa da interese klijenata stavi ispred svojih i nastojeći da ne dođe do sukoba interesa. - Princip očuvanja stabilnosti tržišta, to podrazumeva da brokersko-dilersko društvo ne bi smelo da obavlja sledeće poslove: da širi lažne informacije koje utiču na promenu scena hartija od vrednosti davati investitorima pogrešne informacije o cenama hartija od vrednosti raspolagati hartijama od vrednosti koje nisu u njegovom vlasništvu već u vlasništvu njegovih klijenata izvršavati naloge klijenata koji nisu u skladu sa zakonom i saglasno drugim aktima o nalozima podsticati klijente na veći broj transakcija a sve u cilju naplate što veće provizije kupovati, prodavati ili pozajmljivati za sopstveni račun iste hartije od vrednosti koje su predmet naloga klijenata pre postupanja po nalogu klijenata 19

39 Berza je visoko organizovano tržište i predstavlja mesto trgovanja gde zastupnici prodavaca i kupaca obavljaju kupoprodajni proces, po pravilu u formi aukcija. 5 Pod pojmom berze se može shvatiti i prostor same zgrade gde se organizuju berzanski sastanci. Ono što posebno karakteriše berzu je: - Berzanski sastanci se odvijaju u unapred utvrđeno vreme, i to svakodnevo - Na berzi se trgovanje odvija samo između posebno ovlašćenih posrednika profesionalnih trgovaca, pa zato na berzi ne može pristupiti bilo ko već samo ovlašćena lica, - Na berzi mogu učestvovati samo članovi berze, članovi koje je berza primila u svoje članstvo - Ceo sistem trgovanja i sve ono što predhodi trgovanju, kao i ono što sledi posle trgovanja je strogo propisano a nepoštovanje pravila povlači rigorozne sankcije. Namera je da se očuva funkcionisanje tržišta kapitala, kao i zaštita investitora i drugih učesnika. U zavisnosti šta je predmet trgovanja, berze se mogu podeliti na robne, finansijske i mešovite. Postoji još dosta podela berzi ali za ovaj rad se zadržavamo na finasijske berze na kojima se trguje akcijama i obveznicama. Na berzi u stvari dolazi do susreta ponude da neko proda akcije sa ponudom kupca sa druge strane da kupi akcije. Na berzi se i formira cena u zavisnosti od intereovanja za akcije koje neko poseduje. Ako su to akcije za koje kupac proceni da će posle kupovine, cena početi da raste, on će se opredeliti da kupi te akcije. Takođe kupac akcija mora znati kakva je firma čije akcije kupuje. Ako je to firma koja dobro posluje, izvozi, deli bonuse zaposlenima, 5 D. Šoškić, Hartije od vrednosti, upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Ekonomski fakultet, Beograd, g. 20

40 proširuje svoju delatnost, jednom rečju jako dobro posluje, kupac će kupiti te akcije jer ga sigurno očekuje i dividenda na kraju poslovne godine koju će firma podeliti zbog ostvarenog profita. To su pre svega interesi kupca akcija. Interesi prodavca su da akcije proda po što većoj ceni pa dobijeni novac ponovo investira u neku drugu hartiju, drugi projekat koja donosi još veće prinose. Tako će se povećavati broj učesnika na tržištu berzi zbog čega ona inače i postoji. Ako svi vlasnici akcija i drugih finansijskih instrumenata uzmu učešća na berzi i ako oni koji imaju višak novca, takođe uzmu učešća na berzi, odvijaće se značajne finasijske aktivnosti. Novac će dolaziti u ruke onih koji imaju potreba za dalja ulaganja ili za izgradnju bilo kakvih objekata ili ulaganja u neki novi biznis. Stvar je u tome da se odvijaju transakcije (kupoprodaje) što doprinosi uvećanju broja učesnika na strani prodaje i na strani kupovine. To će doprineti i uvećanju broja i raznovrsnosti hartija koje se pojavljuju na tržištu. Na taj način se stvaraju mogućnosti većeg izbora gde uložiti i oploditi novac. Sveukupne aktivnosti na tržištu doprinose sveopštem blagostanju društvene zajednice i nacionalne ekonomije a time i pojedinca kao članova zajednice. Tako je na berzi, moguće zaraditi ali je moguće i gubiti. Za rad berze kao organizatora tržišta hartija od vrednosti propisani su Zakonom odgovarajući uslovi za njeno osnivanje i rad. U pogledu neophodnih uslova Berza može biti osnovana sa najmanje evra u dinarskoj protiv vrednosti na dan uplate, i da poseduje odgovarajuću kadrovsku, organizacionu i tehničku infrastrukturu. Berza mora imati najmanje stalno zaposlena tri brokera koji imaju dozvolu za rad izdatu od strane Komisije za hartije od vrednosti. Berza takođe mora imati i druge profile zaposlenih kadrova koji su neophodni za uspešan rad berze. Svakako da berza mora imati i odgovarajuću tehničku podršku i odgovarajući prostor za nesmetani rad. S obzirom da se osniva saglasno Zakonu koji tretira društva kapitala, Berza mora imati i odgovarajuća normativna akta na čiju primenu obavezno mora pribaviti saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Svakako Berza mora imati i odgovarajuću upravu sa direktorom i drugim neophodno konstituisanim organima. Na osnovu upisa u Agenciju za privredne registre i dobijene dozvole za rad od strane Komisije za Hov, berza može početi sa radom. Za 21

41 organizatora van berzanskog tržišta, Zakonom je propisan nešto niži novčani iznos od evra, drugi uslovi su isti kao i za berzu. Investicione kompanije i fondovi predstavljaju značajne učesnike na finasijskim tržištima, koji u osnovi obavljaju posredničku ulogu. Fondovi se svakako značajno razlikuju od banaka ili štedno kreditnih organizacija u pogledu strukture izvora finasiranja. Za razliku od njih osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi predstavljaju ugovorne institucije pošto glavne izvore sredstava obezbeđuju na bazi potpisanih ugovora sa korisnicima svojih usluga. Investicione kompanije i fondovi prodajom svojih akcija ili udela dolaze do kapitala i sredstava koja dalje koriste radi investiranja u različite oblike finansijske aktive na finansijskim tržištima. Veoma često se dešava da prikupljena sredstva investiraju u vrlo diversifikovane portfolie, koji ponekad sadrže veoma raznovrsnu strukturu hartija od vrednosti, na taj način oni posreduju na tržištima pre svega između eminenata i investitora. Oni u suštini vrše prepakivanje raznih drugih instrumenata koje izdaje država, lokalni organi samouprave ili preduzeća u svoje hartije od vrednosti koje prodaju onima koji nađu interesa da ih kupe. Svakako mora se znati da svaka akcija investicionog fonda predstavlja i deo u portfoliju hartija kojom upravlja menadžerski tim kompaije. Da bi smo bolje razumeli kako to funkcioniše investicioni fond, evo nekoliko osnovnih karakteristika fonda: - za razliku od banke koje do sredstava dolaze prikupljanjem depozita,od građana ili privrednih subjekata i institucija, investicioni fondovi dolaze do sredstava na bazi emisije novih hartija od vrednosti-akcija ili udela 22

42 - prikupljena sredstva plasiraju u diversifikovane plasmane velikog broja raznovrsnih instrumenata - vlasnici akcija fonda postaju istovremeno i vlasnici dela portfolia fonda - investicione kompanije karakteriše visok stepen likvidnosti - portfoliom hartija od vrednosti upravljaju profesionalni menadžeri, koji poseduju velika znanja iz oblasti investiranja u hartije od vrednosti ii imaju iskustvo i odgovarajuću stručnost u radu na finansijskim tržištima. Osiguravajuće kompanije. Ove kompanije predstavljaju veoma važne učesnike na tržištima kapitala, obzirom da raspolažu sa značajnim finansijskim sredstvim sa kojima učestvuju na tržištu. Zbog visine kapitala sa kojim raspolažu i sa infrastrukturom ove kompanije pripadaju kategoriji profesionalnih investitora. Kao što je poznato osiguravajuće kompanije pružaju usluge osiguranja od eventualnih dešavanja u budućnosti i to u slučaju dešavanja neželjenih događaja. Način prikupljanja sredstava počiva na principu ugovornih obaveza. Osiguravajuća društva prodaju polise osiguranja licima koja imaju interes da nešto osiguraju i koji prihvataju ugovorenu obavezu da u ugovorenom roku uplaćuju određeni novčani iznos koji se naziva premija. U okolnostima da se dogodi neželjeni događaj, za osiguravajuću kompaniju nastaje obaveza da osigarniku isplati nastalu štetu. Osiguravajuće kompanije su izuzetno veliki igrači i predstavljaju značajne učesnike na finansijskim tržištima obzirom da poseduju ogromna finansijska sredstva. Imajući u vidu obim poslovanja i obim sredstava sa kojima raspolažu, ove kompanije se pridržavaju nekih bazičnih principa. To su profitabilnost i likvidnost. Uvek moraju voditi računa o tome da prihodi budu uvek veći od troškova, a imajući u vidu i rizike koji proističu iz njihovog poslovanja, likvidnost mora biti prioritet u njihovom poslovanju. Zbog obaveza koje postoje u njihovom poslovanju, osiguravajuće kompanije sa velikom pažnjom kreiraju portfolie u koje investiraju svoja slobodna sredstva. Namera je da se 23

43 slobodna sredstva sa kojima rspolažu što više oplode i da donesu što veće prinose. Za uspešno selektiranje hartija u koje ulažu, ove kompanije angažuju profesionalne portfolio menadžere koji se opredeljuju da u najboljem interesu formiraju prtfolio hartija od vrednosti koji donose najbolje prinose uz prihvatljive rizike. 6 Zbog toga značajna sredstva ulažu u relativno sigurne instrumente kao što su: obveznice države, obveznice lokalnih organa vlasti, obveznice preduzeća, preferencijalne i obične akcije, hipotekarne hartije od vrednosti ili nekretnine. U svom poslovanju polaze od logičkih stavova, od sredstava koja dobijaju po nižim stopama treba investirati u portfolije hartija koji donose znatno više prinose. Rad kompanija iz oblasti osiguranja reguilisan je Zakonom koji inače pripada setu zakona koji regulišu rad finansijskih tržišta, takođe je značajno naglasiti da svi agenti osiguraavajući kuća moraju imati licencu za svoj rad. Penzioni fondovi i štedne asocijacije. I penzioni fondovi pripadaju grupaciji najvećih profesionalnih investitora na finasijskim tržištima. Zbog toga što raspolažu velikom količinom novca koje ulažu u kupovinu raznovrsnih hartija od vrednosti, penzioni fondovi predstavljaju i velike igrače na tržištu kapitala. Za razliku od osiguravajućih kompanija, penzioni fondovi nemaju toliku potrebu za likvidnošću, s obzirom da imaju redovan priliv sredstava od sponzora ili zaposlenih po osnovu ugovora o penzionom osiguranju. Penzioni fondovi na osnovu definisanih planova takođe mogu imati precizne odlive sredstava, što im omogućava jednostavan obračun razlike i slobodna sredstva sa kojima mogu raspolagati. Slobodna sredstva portfolio menadžeri mogu plasirati na finansijskom tržištu u diversifikovane plasmane. Penzioni fondovi mogu menjati strukturu investiranja u zavisnosti od kretanja na finasijskim tržištima. U svakom slučaju nastoje da slobodna sredstva uložena u portfolio hartija od vrednosti donese veće prinose uz što manje rizike. 6 S. Kaličanin, Portfolio analiza investicionih fondova, Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, g. 24

44 Štedno-kreditne zadruge i asocijacije, bave se trgovanjem sa različitim finansijskim instrumentima i pojavljuju se kao emitenti svojih hartija od vrednosti 7, a kao investitori, kupuju nekretnine ili investiraju u hipotekarne i državne hartije od vrednosti a mogu i odobravati kredite. U osnovi one su surogati ili substituti poslovnog bankarstva. 10. REGULATORNI ORGANI NA TRŽIŠTU KAPITALA Kao što smo to već naglasili poslovi koji se odvijaju na berzi i hartijama od vrednosti su po prirodi rizični. Može se mnogo izgubiti ali se može i dosta zaraditi. Zbog toga pravni propisi u svim zemljama ovlašćuju posebne organe-komisije za hartije od vrednosti da se staraju o sprovođenju Zakona koji reguliše ovu oblast i da svojim predlozim a i radom doprinesu razvoju i očuvanju celokupnog finasijskog sistema zemlje a tako i čitavog globalnog finansijskog tržišta. To je jedan od glavnih zadataka Komisije za hartije od vrednosti. Naravno o sprovođenju Zakona i razvoju finansijskog tržišta kao i održavanje poverenja na samom tržištu rade i druge organizacije i samoregulatorne institucije. Svi napori su usmerni na zaštiti interesa malih investitora (onih koji kupuju i prodaju), pošto se smatra da su oni malo upoznati sa ovim poslovima, koji su po svojoj prirodi rizični. Za razliku od njih, za profesonalne investitore se smatra da poseduju više znanja obzirom da se profesionalno bave trgovinom hartijama od vrednosti. Takođe zadatak je ovih institucija, celokupna zaštita finasijskog tržišta u okviru nacionalne ekonomije. Regulatorni organi nastali su kao potreba u sprečavanju malverzacija i prevara učinjenih na štetu kupaca hartija od vrednosti a kao posledica nedostatka odgovarajuće regulative tržišta hartija od vrednosti. Da bi komisija za hartije od vrednosti mogla da vrši svoju funkciju na tržištu hartija od vrednosti, moraju se poštovati načela njene samostalnosti, a tu se pre svega misli na institucionalnu, personalnu i finansijsku samostalnost. 7 F. Miškin, S. Eakins, Financial Markets And Institions, Addison, Wesley, g. 25

45 Institucionalna samostalnost podrazumeva njenu potpunu institucionalnu samostalnost što se najčešće ostvaruje tako što je osniva najveće zakonodavno telo neke države, tj Skupština. Na taj način Komisija ne pripada pod nadležnost ni jednoj drugoj organizaciji i instituciji, a za svoj rad samo odgovara skupštini. Personalna samostalnost Komisije podrazumeva da u vršenju svojih ovlašćenja službenici i funkcioneri imaju slobodu, odnosno da ne mogu biti izloženi pritiscima niti uticajima bilo koje vrste. Finansijska samostalnost zahteva da Komisija za hartije od vrednosti mora obezbediti neophodna sredstva za svoje funkcionisanje kroz prihode koje sama ostvari. Naš Zakon o hartijama od vrednosti je Komisiju definisao kao nezavisnu i samostalnu organizaciju Republike Srbije. Prema zakonu komisija ima pravni subjektivitet, tj, ona je pravno lice. Komisija broji pet članova i bira se na pet godina. Još dok je ovaj tekst bio u pripremi, Ministarstvo finansija Republike Srbije je sačinilo nacrt Zakona o tržištu kapitala. Taj novi Zakon će zameniti postojeći Zakon o hartijama od vrednosti i drugim finasijskim instrumentima, i svakako da će celokupnu ovu oblast približiti zakonodavstvima razvijenih tržišnih privreda. Novine koje donosi novi predlog Zakona odnose se pre svega na većoj zaštiti kako investitora tako i funkcionisanja celokupnog finasijskog sistema. U tom smislu su pored drugih odredbi, date značajnije ingerencije i ovlašćenja Regulatornom telu Komisiji za hartije od vrednosti, kako bi zaista imala moć da štiti i investitore i tržište. Druge odredbe ovog Zakona kao i sam Zakon biće dostupan svima kada ga usvoji parlament Republike Srbije. 26

46 U toku maja meseca g. usvojen je Zakon o Privrednim društvima 8, tako da su odredbe o akcionarskim društvima i hartijama od vrednosti više približene odredbama Zakona o tržištu hartija od vrednosti i drugim finasijskim instrumenata. 11. MODELI PRODAJE I KUPOVINE AKCIJA Sama trgovina hartijama od vrednosti predstavlja mehanizam 9 pomoću koga se kupci i prodavci susreću i postižu dogovor o ceni koja je prihvatljiva za obe strane. Iz ovoga sledi da organizacija tržišta hartija od vrednosti obuhvata i izbor sistema trgovanja i formiranja cena akcija. U osnovi postoje dva osnovna tipa tržišta i to: tržište zasnovano na nalozima i posredničko tržište. Tržište zasnovano na nalozima ima dva modela: - tržište sa periodičnom aukcijom zasnovnom na nalozima - tržište sa kontinuiranom aukcijom zasnovano na nalozima Karakteristika periodične aukcije ili metod preovlađujuće cene je u tome da se kumuliraju nalozi prodaje i kupovine, da se aukcije održavaju u ravnomernim ciklusima, da se po algoritmu formira jedinstvena aukcijska cena svake hartije i da se nalozi simultano izvršavaju u trenutku kada se formira jedinstvena klirinška cena na tržištu. Kontinuirano aukcijsko trgovanje podrazumeva da se transakcije zaključuju u toku trajanja aukcije po različitim cenama. Prve aktivnosti za lice koje namerava da kupi ili proda akcije je potreba da se to lice opredeli za posrednika, odnosno za određenu Brokersko-dilersku kuću. U principu nije mnogo bitno kod kojeg brokera klijent odlazi obzirom da brokeri u principu rade isti, samo je moguća razlika u iznosu provizije koju naplaćuju za svoje usluge. 8 Zakon o privrednim društvima, Službeni glasnik RS br. 36 od g. Zakon je stupio na snagu osmog dana od dana objavljivanja, a primenjivaće se od g. 9 Finansijsko tržište, institucije, procesi, analiza, regulativa, Komisija za hartije od vrednosti, Beograd, g. 27

47 Pored lične karte kao dokumenta koji će služiti za identifikaciju, poželjno da vlasnik akcija kod sebe ima i neku potvrdu na kojoj piše da poseduje te akcije neke kompanije. Potvrdu možete dobiti od firme koja je emitovala-izdala akcije. Kod brokera se može saznati kolika je cena akcija na berzi koje neko lice želi da proda i da li ima ponude i potražnje za njima. Takođe može se saznati i o cenama usluga koje broker naplaćuje za svoje usluge. Pre nego što se pristupi zaključivanju Ugovora sa brokerom o otvaranju i vođenju vlasničkog računa hartija od vrednosti, klijent mora u bilo koju banku, da otvori namenski račun za trgovinu hartijama od vrednosti. Kada sa sa brokerom zaključi Ugovor o otvaranju i vođenju vlasničkog računa, broker će prvo proveriti podatke iz potvrde o broju hartija koje klijent poseduje u centralnom registru. Ako je sve u redu, brokr će hartije sa emisiong računa (račun firme-emitenta) preknjižiti na vlasnički račun klijenta,i od tog trenutka klijent sa akcijama možete raditi šta želi. Svakako broker će istog trenutka odštampati i potvrdu o broju preknjiženih hartija na vlasničkom računu klijenta. Ako klijent želi da prodaje akcije, on mora sa brokerom da zaključi Ugovor o Prodaji hartija u kome su detaljno napisane odredbe kako će broker postupati po instrukcijama klijenta, a sastavni deo Ugovora je i isnos provizije koju broker naplaćuje, kao i odredbe o međusobnim obavezama. Za otvaranje vlasničkog računa i potpisivanje Ugovora,kao i predaju naloga, broker naplaćuje uslugu po tarifniku koji će biti dostupan klijentu, kao i njegova Pravila poslovanja. Pošto je broker preknjižio akcije na vlasnički račun i klijent se opredeli da da nalog za prodaju, moraće da upiše određene podatke u nalogu a koje se odnose na ime i prezime klijenta, njegov matični broj i adresu stanovanja. Takođe mora se popuniti i oznaka koju hartija nosi, kao i naziv emitenta koji je emitovao hartiju. U nalogu se mora upisati vrsta 28

48 transakcije-prodaja ili kupovina, sa brojem hartija koje se žele prodati i sa cenom ispod koje broker ne sme prodati akciju. Nalog je obrazac propisanog sadržaja u papirnom obliku koji sadrži sve podatke neophodne za trgovanje, a koji su istovremeno propisani pravilima berze i naravno Zakonom koji reguliše rad sa hartijama od vrednosti. Kada je nalog uredno popunjen, potpisan i predat brokeru, posle provera koje broker mora izvršiti sledi iznošenje naloga na berzu. Kada se na na berzi upare prodajni i kupovni nalozi dolazi do zaključenja transakcije odnosno do prodaje akcija. To istovremeno znači da će prodate akcije klijenta preći na vlasnički račun novog kupca a da će sa novčanog računa kupca biti prenet novac na novčani račun prodavca akcija. Prenos i akcija i novca vrši se istovremeno što isključuje mogućnost da bilo koja strana u transakciji ostane bez novca ili akcija. Kada je klijent prodao akcije, sada u ulozi investitora mora razmišljati, informisati se, koristiti sopstvena znanja, intuiciju, a i očekivati malo sreće i ulagati novac u druge finasijske instrumente. Oni oprezniji i koji gaje averziju prema riziku mogu koristiti usluge posebno obučenih osoba za trgovinu hartijama od vrednosti. 29

49 ZAKLJUČAK U tržišnim ekonomijama, stepen razvijenosti nacionalnih privreda u stvarnosti odražava i razvijenost finasijskih tržišta, a u okviru njega posebno tržišta kapitala. Za zemlje u tranzicionom procesu kao što je naša, razvoj finasisijskih tržišta posebno dobija na značaju, obzirom da ona predstavljaju poluge za razvoj celokupne nacionalne ekonomije. U tim okolnostima celokupna infrastruktura sa institucijama koje se osnivaju i deluju u okvirima finansijskih tržišta, insrtumenti koji se kreiraju i koji se pojavljuju na njima, učesnici u ulozi emitenata i investitora, procesi koji se odvijaju na tržištu, predstavljaju predmet interesovanja kako kreatora ekonomske politike tako stručne i naučne javnosti. U tom kontekstu ovaj rad posmatra i podelu akcija Javnih preduzeće Srbije građanima i razmatra koliki doprinos ova podela akcija doprinosi razvoju tržišta kapitala Srbije. Pored podela besplatnih akcija građanima, važne su institucije koje deluju na tržištu i upoznavanje sa njihovim radom i ulogom. To su pre svega posrednici u trgovini sa hartijama od vrednost, kao što su Brokersko-dilerska društva, Centralni registar hartija od vrednosti, Berza- kao organizator tržišta i drugi profesionalni invenstitori, kontrolni i regulatorni organi. Svi oni zajedno doprinose opštem razvoju nacionalne ekonomije. Ovaj rad ima i edukativni karakter, s obzirom da populacija koja je obuhvaćena podelom akcija uključuje veoma heterogenu strukturu novih akcionara. Vlasnici akcija su postali i oni ljudi koji prvi put imaju priliku da čuju i da se susretnu sa ovom hartijom pa su znanje i informacije iz ove oblasti neophodne, da bi se uopšte mogli pojaviti u ulozi prodavca ili kupca na aktuelnom tržištu. Proces edukacije će sigurno vremenski dugo trajati ali svaki korak na ovom dugotrajnom putu daje doprinos sveukupnom razvoju nacinalne privrede. 30

50 LITERATURA 1. Nenad Vunjak, Ljubomir Kovačević, Finansijska tržišta i berze, Ekonomski fakultet, Subotica, 2009g 2. Slobodan Slović, Savremeni finansijski menadžment,visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2010 god. 3. Peter S. Rose, Sylvia C. Hudgins, Bankarski menandžment i finansijske usluge, Deta status, Beograd, 2005 god. 4. Dejan Šoškić, Hartije od vrednosti, upravljanje portfoliom i investicioni fondovi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2006 god. 5. Slavomir Kaličanin, Portfolio analiza investicionih fondova,visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, 2010 god. 6. Slavomir Kaličanin, Berze i finansijska tržišta, Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje, Beograd, god. 7. Miskin F. Eakins S, Financial Markets and Institutions, Addison,Wesley, 2003 god. 8. Zakon o privrednim društvima-službeni glasnik RS br. 36 od god. 9. Finasijsko tržište, institucije, procesi, analiza, regulativa, Komisija za hartije od vrednosti, Beograd, 2005 god. 10. Zakon o tržištu hartijama od vrednosti i drugih finasijskih instrumenata 11. Internet stranice berze i drugih finasijskih institucija 31

51 dr Slobodan Slović Visoka škola za računovodstvo i berzansko poslovanje Analiza trendova i formacija grafikona u berzanskom trgovanju APSTRAKT Jedan od osnovnih postulata tehničke analize berzanskih grafikona glasi:"postoji pravilnost u kretanju cena". Ovaj stav predstavlja osnovu za nastanak svih metoda tehničke analize. Pravilnost se u terminologiji tehničke analize zove "trend" i označava određeni pravac kretanja cena, tako da je glavni zadatak analitičara uočavanje i analiza trendova i njihovih karakteristika u cilju ostvarivanja profita. Pri izučavanju trendova, analitičari i trejderi (berzanski trgovci) koriste njutnov zakon inercije koji, uz prilagođenu terminologiju, glasi "trend će nastaviti da se razvija u istom pravcu, sve dok ne oslabi". Drugim rečima, "veća je verovatnoća da će se postojeći trend nastaviti, nego da će promeniti smer". Ipak, tehnička analiza je razvila sofisticirane alate koji treba da ukažu na moguće promene trendova. U ovom članku su analizirani trendovi kod berzanskih podataka o cenama. kao i mogućnost profitabilnog korišćenja određenih ponavljajućih grafičkih obrazaca. KLJUČNE REČI berza, berzansko trgovanje, grafikoni, tehnička analiza, trendovi, akcije, valutne berze, robne berze, formacije grafikona Uvod 1

52 Statistička analiza vremenskih serija u funkciji vremena polazi od pretpostavke da varijacije vremenske serije sačinjavaju četiri osnovne komponente: trend, ciklična, sezonska i rezidualna kolebanja. Udruživanje ovih komponenata kod ekonomskih pojava objašnjava se najčešće polazeći od multiplikovane ili aditivne teorije. U prvom slučaju udružuju se množenjem u drugom sabiranjem. Analogno vrši se i dekompozicija: deljenjem ili oduzimanjem pojedinih komponenata od vrednosti podataka vremenske serije. Na taj način postiže se izolacija odgovarajućih komponenata što doprinosi potpunijem sagledavanju i objašnjenju faktora koji do njih dovode i pored toga što potpunu izolaciju ovim postupkom nije mogućno postići. Posebno područje primene statističke analize predstavlja posmatranje varijacija pojave tokom vremena. Te varijacije iskazane vremenskim serijama u apsolutnim ili relativnim iznosima, javljaju se kao rezultat složenog i promenljivog dejstva brojnih faktora. O tome se, pri analizi, mora voditi računa kako bi se iz vremenskih serija pribavilo što više informacija, naročito ako one služe za istraživanje međusobnih odnosa i predviđanje ponašanja posmatranih pojava. Osnovni cilj ove analize jeste otkrivanje i proučavanje karakteristika procesa, razvoja pojava: obima i smera njihovih promena i zakonomernosti razvoja. Jedan od osnovnih postulata tehničke analize berzanskih grafikona glasi:"postoji pravilnost u kretanju cena". Ovaj stav predstavlja osnovu za nastanak svih metoda tehničke analize. Pravilnost se u terminologiji tehničke analize zove "trend" i označava određeni pravac kretanja cena, tako da je glavni zadatak analitičara uočavanje i analiza trendova i njihovih karakteristika u cilju ostvarivanja profita. Pri izučavanju trendova, analitičari i trejderi (berzanski trgovci) koriste njutnov zakon inercije koji, uz prilagođenu terminologiju, glasi "trend će nastaviti da se razvija u istom pravcu, sve dok ne oslabi". Drugim rečima, "veća je verovatnoća da će se postojeći trend nastaviti, nego da će promeniti smer". Ipak, tehnička analiza je razvila sofisticirane alate koji treba da ukažu na moguće promene trendova. U ovom članku će biti analizirani trendovi kod berzanskih podataka o cenama. Ona je podjednako primenljiva na akcije, valute, robe, berzanske indekse i, praktično sve druge podatke 2

53 koji se mogu grafički predstaviti i iz kojih je moguće uočiti određenu tendenciju u kretanju (trend). Trendovi Trend odražava prosečnu promenu cene akcija tokom određenog vremenskog perioda. Oni postoje uvek i na svakoj berzi, i mogu se podeliti u tri grupe: rastući (Bull), opadajući (Bear) i bočni (Sideway - bez izraženog trenda). Tokom rastućeg trenda, cene su generalno iz perioda u period sve više, dostižući sve veće maksimalne (High) i minimalne (Low) vrednosti. Ovaj trend karakteriše pozitivna prosečna stopa promene cena. Kada preovlađuje opadajući trend, cene akcija su sve niže tokom vremena. Periodični maksimumi i minimumi su sve niži u odnosu na prethodni period. Ovaj trend karakteriše negativna prosečna stopa promene cena. U periodima bez izraženog trenda, promena cena je minimalna i najčešće čas raste, čas opada, ne uzimajući pri tom uočljivu ni uzlaznu ni silaznu liniju kretanja. Aktuelni rastući ili opadajući trend ima tendenciju da nastavi da raste, odnosno opada sve dok ne dođe do promene uslova na tržištu, ili dok ne dođe do promene nekih okolnosti kod pojedinačne firme. Analitičari cenovnih grafikona pokušavaju da lociraju momenat kada će doći do ovih obrta. Donoseći odgovarajuće odluke, odnosno, u berzanskom žargonu, zauzimajući pozicije, neposredno pre očekivanih momenata obrta, brokeri uspevaju da realizuju značajnu zaradu. Vrste trendova Termin "trend" označava određeni pravac kretanja cena, tako da je glavni zadatak tehničke analize upravo uočavanje i analiza trendova, odnosno njihovih karakteristika od momenta nastanka do kraja. Postoje tri tipa trendova: 3

54 uzlazni ili rastući (bullish), kada cene rastu silazni ili opadajući (bearish), kada cene opadaju neutralni ili bočni (sideway), kada se cene praktično ne menjaju u okviru određenih granica Sva tri tipa trenda se vrlo retko sreću u svom čistom obliku. Da bi bilo jasnije, rastući trend se može definisati kao onaj kod koga preovlađuje rast cena, to jest po veličini je veći nego pad. Kod opadajućeg trenda, preovlađuje kretanje cena naniže, dok kod bočnog trenda, kolebanje cena u odnosu na prethodne je gotovo beznačajno. Grafikon rastućeg (bullish) trenda: Grafikon opadajućeg (bearish) trenda: 4

55 Grafikon bočnog (sideway) trenda: 5

56 Pri izučavanju trendova, analitičari i trejderi (berzanski trgovci) koriste njutnov zakon inercije koji, uz prilagođenu terminologiju, glasi "trend će nastaviti da se razvija u istom pravcu, sve dok ne oslabi". Drugim rečima "veća je verovatnoća da će se postojeći trend nastaviti, nego da će promeniti smer". Linija trenda od oko 45 stepeni smatra se najpouzdanijom i ako je pod oštrijim uglom nego tržište, obično ne može dugo da se zadrži u datom pravcu. Ćesto se dešava da se tržišna cena odbija od linije trenda više puta pre nego što je preseče. Takođe, često je dobra prilika za kupovinu ili prodaju treći dodir tržišne cene i linije trenda, kako je prikazano na sledećoj slici: Sledeći grafikon prikazuje kako izgleda probijanje trenda na realnim podacima: 6

57 Linije podrške i otpora (Support and Resistance) Razumevanje koncepta linija podrške i otpora je od velike važnosti za valjanu interpretaciju cenovnih grafikona. Kao što lopta bačena sa visine više puta pada na tle, a zatim ponovo odskače do određene visine, tako se i cene akcije kreću unutar svojih prirodnih granica. Naravno, tokom vremena, ove granice se pomeraju, ali se ipak u, za berzanske pojmove, relativno dugom periodu (do nekoliko meseci) stabilizuju na određenom nivou. 7

58 Kupci i prodavci su konstantno u stanju borbe. Podrška definiše onaj nivo cena na kome kupci imaju dovoljno snage da odbrane cenu od daljeg pada. Linija otpora predstavlja onaj nivo cena na kome su prodavci previše jaki da bi dozvolili njen dalji porast. Tokom rastućeg trenda, linija otpora je visina koju će cena maksimalno dostići na svom putu oporavka. U periodima kada je opadajući trend na sceni, linija podrške je minimalna cena do koje će cena pasti. Ovo opšte pravilo važi za najveći deo vremena, međutim i ono ima svoje izuzetke. Radi se o momentima kada cena probije liniju podrške ili liniju otpora. Kada tokom opadajućeg trenda, cena probije svoju liniju podrške i dostigne još niži nivo, ova linija najčešće postaje nova linija otpora (gornja granica). Nasuprot tome, kada tokom rastućeg trenda, cena probije liniju otpora i postavi novu gornju granicu, ova linija (koja je do skoro označavala maksimum) obično postaje nova linija podrške. Kada su linije podrške ili otpora probijene, cena ima tendenciju da nastavi snažno kretanje u istom pravcu zbog toga što u tom momentu većina učesnika na berzi uoči ovaj proboj, i počinje masovna kupovina ili prodaja. Međutim, ukoliko proboj ovih linija ne privuče dovoljnu kritičnu masu kupaca ili prodavaca, natupio je tzv. lažni proboj, i cena se često uskoro vraća u svoje prethodne granice. Vremensko trajanje određenog nivoa podrške i otpora, definiše snagu ili slabost tog nivoa. Što duže traje, to je snažnija aktuelna podrška i otpor. Takođe, što je veći obim transakcija pri datom 8

59 nivou, to je veća njegova snaga. Slabost ili snaga nivoa porške i otpora određuju koliko će kupovne ili prodajne moći biti potrebno da se dati nivo probije. Grafikon sa linijama podrške i otpora na tržišnim podacima: NE KUPUJTE U BLIZINI LINIJE OTPORA (RESISTANCE)! NE PRODAJTE U BLIZINI LINIJE PODRŠKE (SUPPORT)! Sledeći grafikon prikazuje kako linija podrške postaje linija otpora: Evo kako linija otpora postaje linija podrške na realnom grafikonu: 9

60 Kanali Kada cena tokom određenog perioda oscilira između dve paralelne linije trenda, ona formira tzv. kanal. 10

61 Kada cena dodirne gornju liniju (liniju koja formira kanal), to se može iskoristiti kao signal za prodaju, a kada dodirne donju liniju (trenda), signal za kupovinu. Za razliku od proboja linije trenda što singalizira moguću promenu trenda, proboj linije kanala (Channel line) označava očekivano ubrzanje preovlađujućeg (aktuelnog) trenda. Sa druge strane, kada cena ne uspe da dostigne liniju kanala, to označava da aktuelni trend polako gubi na intenzitetu i da u sledećem koraku može doći do proboja donje linije kanala i promene trenda. Postoje određena pravila trgovanja u pogledu kretanja cene između linija podrške i otpora, kanala, kao i probijanja istih. Naime, probijanje ili odbijanje od važnih linija pruža mogućnost prvoklasnog trejda, ukoliko je podržano drugim indikatorima. Drugo, veća je šansa da se cena odbije nego da probije važnu liniju. Što duže cena pokušava da probije neku važnu liniju, veća je šansa da će je i probiti. Što je više pokušaja i što oni duže traju, to će probijanje važne linije biti eksplozivnije. Formacije promene trenda Glava i ramena (Head and shoulders) Ovo je jedan od najpoznatijih i najpouzdanijih grafikona od svih alata kojima se služi tehnička analiza. Formacija "glava i ramena" sastoji se od 3 vrha od kojih su prvi i treći približno iste visine, dok je srednji najviši, kreirajući na taj način grafik koji podseća na glavu i ramena čoveka. Zajednička linija podrške za sva tri vrha se naziva "vrat" ili neckline. Proboj linije vrata (neckline) na dole, predstavlja potvrdu da je došlo do promene trenda u opadajući. 11

62 Grafikon Head and shoulders sa realnim podacima: 12

63 Inverzna figura sledi isti model i najčešće predstavlja dno tržišta. Proboj linije vrata na više, signal je da preovlađuje rastući trend. 13

64 Dvostruki vrh (Double top) Označava promenu trenda od rastućeg u opadajući. Dvostruki vrh je formiran kada cena dostigne horizontalnu liniju otpora (resistance), zatim se povuče, odnosno opadne do određenog nivoa, pa ponovo poraste do nivoa otpora, da bi konačno krenula na dole formirajući opadajući trend. Na prvom dnu se povlači linija koja, kao i kod Head and shoulders, čini neckline. Kada se ova linija probije u drugom pokušaju, a zatim vrati do visine neckline i ponovo krene na dole, onda imamo potvrdu da je došlo do promene od rastućeg u opadajući trend. 14

65 Grafikon Double top sa realnim podacima: Dvostuko dno (Double bottom) Označava promenu trenda od opadajućeg u rastući. Ista, samo inverzna, pravila u odnosu na Double top, važe kod ovog grafikona. 15

66 Formiraju se dva dna na (približno) istoj liniji, koja se naziva linija podrške (support). Nakon odbijanja od prve linije otpora (resistance), cena pada i dostiže drugo dno koje je na otprilike istom nivou kao i prvo. Posle toga, cena kreće na više, i probija neckline, što uz kasniju overu iste linije predstavlja signal da je došlo do promene trenda. Trostruki vrh i Trostruko dno (Triple tops and Bottoms) Triple top formacija je slična Head and shoulders i Double top i, u neku ruku, predstavlja njihovu kombinaciju. Označava okretanje trenda iz rastućeg u opadajući. U klasičnoj Triple top formaciji sva tri vrha su približno iste visine. Horizontalna linija otpora se može nacrtati tako da povezuje sva tri vrha. Neckline povezuje 4 linije podrške. Kada se probije neckline, a zatim to i potvrdi, došlo je do promene trenda. 16

67 Suprotno važi za Triple bottom, koji se nalazi kada je tržište na dnu. Probojem njegove neckline, trend se menja u rastući. Zaobljeni vrh i zaobljeno dno (Rounded top, Rounded bottom) Zaobljeni vrh se formira kada tržište polako, ali sigurno prvo raste, a zatim počne lagano da opada. Na ovaj način može neprimetno doći do promene trenda iz rastućeg u opadajući. Kod Rouded bottom na isti način se trend menja iz opadajućeg u rastući. Formacije nastavka trenda Simetrični trougao Formacija simetričnog trougla je karakteristična za konsolidaciju preovlađujućeg trenda, za kojom sledi ubrzano probijanje linije koja čini trougao, a u pravcu nastavka istog trenda. 17

68 Na linijama trougla se moraju formirati dva do četiri talasa koji dodiruju linije trougla. U momentu kada se probije jedna od linija trougla, cena obično nastavlja u pravcu trenda koji je već prisutan. Rastući trougao Rastući trougao je indikativan za period konsolidacije tokom perioda rastućeg trenda. Formira se kada se cena kreće između linije otpora koja je relativno ravna i horizontalna i linije podrške čiji je nagib rastući. Što se dve linije više približavaju, to je veća šansa da će doći do proboja. Kada cena snažno probije liniju otpora, formacija je završena i rastući trend je potvrđen. 18

69 Na prethodnom grafikonu se vidi kako se cena konsolidovala gotovo mesec dana u formaciji rastućeg trougla. Opadajući trougao Opadajući trougao je indikativan za period konsolidacije tokom perioda opadajućeg trenda. Formira se kada se cena kreće između linije otpora čiji je nagib opadajući i linije podrške koja je relativno ravna i horizontalna. 19

70 Kako se dve linije približavaju, to je veća šansa da će doći do proboja. Kada cena snažno probije liniju podške naniže, formacija je završena i opadajući trend je potvrđen. Naredni grafikon prikazuje primer opadajućeg trougla na realnim podacima: Formacije Zastave (Flag) Ova formacija predstavlja kratkoročnu pauzu u dinamičnom i progresivnom kretanju tržišnog trenda. Obeležava ga vrlo oštar ulaz u formaciju, a zatim kretanje cene između dve paralelne linije (podrške i otpora), koje najčešće nisu horizontalne. 20

71 Evo kako izgleda formacija zastave na realnim podacima: ABSTRACT 21

72 Identifying chart patterns is simply a form of technical analysis. And technical analysis is just a method for trying to forecast market trends and turns. Hundreds of years of price charts have shown that prices tend to move in trends. Well, a trend is merely an indicator of an imbalance in the supply and demand. These changes can usually be seen by market action through changes in price. These price changes often form meaningful chart patterns that can act as signals in trying to determine possible future trend developments. Research has proven that some patterns have high forecasting probabilities. These patterns include symmetrical triangles, ascending triangles and descending triangles. Wedges, flags and pennants, rectangles, and the head and shoulders pattern also fit into this category. KEY WORDS stock exchange, stock trading, charts, technical analysis, trends, bull market, bear market, forex, commodity trading, chart patterns 22

73 Dragan Ugrinov 1 dipl.ecc., doktorant na TMF-u Univerziteta u Beogradu Aleksander Stojanov 2 dipl.ecc., doktorant na TMF-u Univerziteta u Beogradu Proces strаtegijskog menаdžmentа nа primeru Direkcije zа grаđevinsko zemljište i izgrаdnju J.P. Stručni članak Sažetak - Možemo slobodno reći dа uspeh jednog privrednog subjektа zаvisi od njegovog opstаnkа nа tržištu. U dаnаšnjim uslovimа u kojimа postoji prezаsićenost nа tržištu, svаkа firmа može dа dopre nа trzište, аli je pitаnje koliko će uspeti dа se održi nа njemu i dа li će uopše opstаti u oštroj konkurentskoj borbi. U tаkvim uslovimа koje diktirа sаmo tržište, uspešni menаdžeri pronаlаze rаzličite metode i strаtegije kojimа bi svoje poslovаnje učinili uspešnijim u odnosu nа ostаle učesnike privređivаnjа. To postаje neprestаnа borbа kojа učesnicimа dozvoljаvа upotrebu rаzličitih sredstаvа kojimа bi uočili potrebe tržištа, i reаgovаli u prаvo vreme nа prаvi nаčin. Borbа zа opstаnаk je svаkodnevni proces i zаvisi od zаlаgаnjа sаmih menаdžerа, kаo nosiocа privrednih аktivnosti, i nаčinа, odnosno strаtegijа kojimа se oni služe dа bi ostvаrili postаvljene ciljeve. Ulogа menаdžerа kаo strаtegа u borbi zа opstаnаk nа tržištu i znаčаj strаtegijskog menаdžmentа u sаvremenom poslovаnju biće predmet ovog rаdа. Abstract - We can say that the success of a business entity depends on its survival on the market. In conditions where there is a glut in the market each company can reach out to the market, but the question is how many will be able to hold on to him and that you will generally stand in sharp competitive struggle. Under such conditions dictated by the 1 Zavod za javno zdravlje, Pančevo 2 Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, Beograd 1

74 marketplace, successful managers find different methods and strategies to get their business done more successful than others in business. It becomes a constant struggle that allows participants the use of different means which would identify the needs of the market and react at the right time the right way. Struggle for survival is a daily process and depends on the efforts of the managers themselves as carriers of economic activities and methods and strategies they use to achieve the set goals. Role of managers as a strategies in the struggle for survival on the market and the importance of strategic management in modern business will be the subject of this paper. Ključne reči: strategijski menadžment, ciljevi, tržište, Direkcija, menadžment Key words: strategic management, objectives, market, Directorate, management UVOD Dаnаšnjа ekonomskа situаcijа u kojoj privredni subjekti posluju, pred njih nаmeće niz uslovа i zаhtevа, koje uspešno morаju reаlizovаti dа bi uopšte opstаli nа tržištu. Tržište nа kome se posluje postаje sve zаhtevnije, i usled sukobljаvаnjа ponude i trаžnje, konkurencijа postаje sve oštrijа. Tržišni nаstup privrednih аkterа, u velikoj meri zаvisi od reаlizаcije ciljevа i zаdаtаkа, а čijа uspešnost zаvisi od primenа rаzličitih menаdžment strаtegijа u svаkom korаku reаlizаcije. Sаvremeno poslovаnje ne može se zаmisliti bez primenа menаdžerskih аktivnosti nа bilo kom nivou privređivаnjа i u svаkoj poslovnoj funkciji. 3 Tаkvog oblikа i sаdržine, menаdžment аktivnosti se mogu uspešno primeniti u svаkoj oblаsti privrednog poslovаnjа, i u svim porаmа ljudskog društvа. 1. DEFINISANJE STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA Strаtegijski menаdžment se može definisаti kаo proces usmerаvаnjа аktivnosti preduzećа kojim se, nа bаzi аnticipаcije šаnsi i opаsnosti, nа jednoj, i jаkih i slаbih strаnа preduzećа, nа drugoj strаni, identifikuju kritični fаktori poslovnog uspehа, te shodno prethodno utvrđenoj 3 Blocher, E., Stout, D., Cokins, G., Chen, K., Cost Management, a Strategic Emphasis, McGraw-Hill, Irwin, Boston,

75 strаtegijskoj viziji, opredeljuje misijа i rаzvojni ciljevi, kаo i prаvci, metodi i instrumenti njihove optimаlne reаlizаcije u dinаmičnoj poslovnoj sredini. Svаko preduzeće rukovodi određenim nаmerаmа, а one su sаdržаne u misiji preduzećа i dugoročnim ciljevimа. Zаdаtаk strаtegijskog menаdžmentа je reаlizаcijа nаmerа, а njegov osnovni kontekst je okruženje. 4 Preduzeće se morа kontinuirаno prilаgođаvаti svom okruženju dа bi opstаlo i prosperirаlo. Okruženje je šаnsа zа svаko preduzeće dа bude аgent promenа, а ne dа dominirа okruženjem. Strаtegijski menаdžment predstаvljа koncept uprаvljаnjа koji je relevаntаn zа sаvremene uslove poslovаnjа i svojevrstаn je odgovor nа brojne i složenije izаzove.u sаvremenim uslovimа poslovаnjа, strаtegijski menаdžment postаje konceptuаlni okvir koji povezuje šаnse i pretnje iz okruženjа, mogućnosti preduzećа i аspirаcije njegove uprаve. Kаo svojevrstаn odgovor nа kompleksnost i turbulentnost okruženjа, ovаj koncept uprаvljаnjа brzo stiče ogromnu populаrnost u velikom broju preduzećа. 1.1.Fаze strаtegijskog uprаvljаnjа Rаzvoj strаtegijskog menаdžmentа može se posmаtrаti kroz konceptuаlni rаzvoj funkcije plаnirаnjа. Ovаj prilаz je koristаn zа rаzumevаnje sаme prirode procesа plаnirаnjа zаto što gа posmаtrа kroz proces učenjа, а ne kаo stаnje stvаri. Rаzvoj plаnirаnjа se dovodi u vezu sа nаstаnkom strаtegijskog menаdžmentа. Evolucijа strаtegijskog menаdžmentа se sаgledаvа kroz sledeće fаze: Bаzično finаnsijsko plаnirаnje - kаrаkteristično je zа početnu fаzu u životnom ciklusu preduzećа. Rukovodstvo je više preokupirаno tekućim problemimа, а mаnje аktivnošću plаnirаnjа. Plаnovi se sаstаvljаju nа osnovu аnаlize poslovаnjа u proteklom periodu i procene prihodа i troškovа u krаtkom roku. Ovа fаzа u rаzvoju sistemа plаnirаnjа otpočinje sа izrаdom krаtkoročnih finаnsijskih plаnovа. Osnovni cilj plаnirаnjа je vezаn zа ostvаrivаnje budžetа, bilo kаo osnove zа odlučivаnje o budućem poslovаnju ili kаo instrumentu kontrole. Nа predviđаnju zаsnovаno plаnirаnje (Dugoročno plаnirаnje) - preduzećа kojа osećаju potrebu dа izаđu iz prve fаze počinju dа sаstаvljаju plаnove zа duži period i imаju u vidu rаzličite ciljeve. Nаstoji se predviđаti uticаj većeg brojа fаktorа nа poslovаnje u periodu dužem od godinu dаnа. Alokаcijа resursа se sprovodi stаtično, jer je usmerenа nа korišćenje 4 Đuričin D., Jаnošević S, Menаdžment i strаtegijа, Beogrаd,

76 postojećih resursа, а ne nа trаženje opcijа. Iskustvo iz prošlosti imа znаčаjnu ulogu u plаnirаnju. Problemi u plаnirаnju se jаvljаju ukoliko odnose i tendencije koji su postojаli u prošlosti nije moguće ekstrаpolirаti u budućnosti. Eksterno orijentisаno plаnirаnje (Strаtegijsko plаnirаnje) - u plаnirаnju se ne polаzi sаmo od postojećih mogućnosti. Dinаmičnost privrednog аmbijentа stаvljа аkcenаt nа strаtegijsko rаzmišljаnje kojimа zа posledicu strаtegijsko plаnirаnje. Sprovodi se situаcionа аnаlizа, аnalizа konkurencije i formulišu se strаtegijski plаnovi zа sve nivoe. Broj аlternаtivnih prаvаcа аkcijа se uvećаvа, а posebаn izаzov je kаko uprаvljаti diverzifikovаnim proizvodnim progrаmom, jer pojedine strаtegijske poslovne jedinice imаju rаzličitu poziciju u poslovаnju. Nа tаj nаčin je omogućenа dinаmičnа i kreаtivnа аlokаcijа resursа. Koncept strаtegijskog menаdžmentа - nаstаje kаo rezultаt potrebe usаvršаvаnjа sistemа plаnirаnjа. Koncept je relevаntаn zа poslovаnje u uslovimа diskontinuitetа gde iskustvo iz prošlosti imа mаli znаčаj. Odnosi se nа stаnovište preduzećа o okruženju i njegovoj sposobnosit dа odgovori i utiče nа promene. Dolаzi do spаjаnjа strаtegijskog plаnirаnjа i strаtegijske implementаcije u jedаn uprаvljаčki proces. Strаtegijski menаdžment uključuje kаko donošenje strаtegijskih odlukа, tаko i strаtegijsko ponаšаnje u njihovom reаlizovаnju. 2.PROCES STRATEGIJSKOG MENADŽMENTA 2.1.Vizijа i misijа kаo osnovа strаtegijske аkcije Vizijа igrа vаžnu ulogu u poslovаnju preduzećа jer se njom definiše stаv o budućnosti i predstаvljа osnovu zа formulisаnje misije. Misijа se odnosi nа ukupnu perspektivu ili svrhu postojаnjа jednog preduzećа. U pitаnju je relаtivno stаlаn i uopšten stаv o budućnosti preduzećа. Vizijа se definiše kаo bаzičаn orjentir, sistem vrednosti u uprаvljаnju poslovаnjem preduzećа. Vizijа ne predstаvljа jаsno definisаn cilj. Vizijom se pokreću i usmerаvаju promene. Uspešаn progrаm strаtegijskih promenа trebа dа se bаzirа nа prethodnom viđenju i zаuzimаnju stаvа o budućnosti preduzećа. Misijom se utvrđuje bаzičnа svrhа poslovаnjа, rаzlog postojаnjа preduzećа i njegove osnovne vrednosti i verovаnjа. Kаd se jednom definiše onа postаje polаznа premisа u procesu strаtegijskog menаdžmentа. 5 Onа opredeljuje sistem vrednosti i verovаnjа od kojih zаvisi poslovni uspeh preduzećа. Misijа predstаvljа polаznu 5 Sаjfert Z.: Menаdžment,Tehnički fаkultet Mihаjlo Pupin, Zrenjаnin,

77 osnovu zа definisаnje strаtegijskih ciljevа i njimа primerenih strаtegijа, odnosno pomoću ciljevа i reаlizovаnih strаtegijа se ostvаruje misijа preduzećа. 6 Formulisаnje misije nije nimаlo lаk posаo jer svoju konkretizаciju trebа dа doživi formulisаnjem ciljevа. Formulisаni ciljevi su kriterijum rаcionаlnosti izаbrаnih odlukа i аlternаtivnih prаvаcа аkcije. Može se reći dа misijа stvаrа osnovu zа ocenu i izbor strаtegije bez potrebe аnаlize velikog brojа fаktorа i njihove međuzаvisnosti. Dа bi strаtegijа bilа uspešnа, onа morа biti usklаđenа sа ciljevimа i misijom preduzećа. Strаtegijski izbor predstаvljа izbor osnovnih nаčinа zа ostvаrivаnje ciljevа. Misijа stvаrа okvir zа strаtegijsku аkciju. Utvrđivаnje strаtegijske nаmere, svrhe poslovаnjа i sаgledаni kritični fаktori poslovnog uspehа opredeljuju pristup stvаrаnju strаtegije, njenom izboru i implementаciji. Definišući misiju, а sаmim tim i prirodu poslа kojim se preduzeće bаvi, opredeljuju se kritični fаktori poslovnog uspehа Strаtegijа i strаtegijski menаdžmet U fokusu strаtegijskog odlučivаnjа je odlukа o tome kаko ostvаriti konkurentsku prednost. Konkurentskа prednost predstаvljа ključni koncept i osnovu zа rаzumevаnje strаtegijskog menаdžmentа. Strаtegijski menаdžment uključuje strаtegijsko odlučivаnje i sprovođenje donetih odlukа zаhvаljujući kojimа preduzeće stvаrа i održаvа konkurentsku prednost. Uspešnа preduzećа imаju iste ili slične ciljeve, аli su rаzličiti nаčini njihovog ostvаrenjа. Sа stаnovištа preduzećа kаo celine, moguće je ostvаrenje konkurentske prednosti kаo rezultаt rаzličite kombinаcije njegovih poslovа i nаčin аlokаcije resursа između tih poslovа. 7 Osim togа, moguće je nа rаzličite nаčine konkurisаti unutаr jedne industrije ili tržištа. To znаči dа ne postoji nаjboljа strаtegijа već sаmo logikа kojа istrаjаvа. Strаtegijom se utvrđuje nаčin ostvаrenjа konkurentske prednosti. To znаči dа je strаtegijа nаčin nа koji preduzeće pokušаvа sebe prikаzаti drugаčije od konkurenаtа, koristeći svoju relаtivnu snаgu dа bi bolje zаdovoljilo potrebe kupаcа. Shodno tome, strаtegijа izrаžаvа pokušаj dа se ostvаri nаdmoć nаd konkurentimа ili stvаrаnje sposobnosti dа se zаdovolje potrebe kupаcа bolje od konkurenаtа. 6 Đuričin D., Jаnošević S.: Menаdžment i strаtegijа, Beogrаd, Ivković M., Milošević S., Subić Z., Dobrilović D.: Elektronsko poslovаnje,zrenjаnin,

78 2.3. Strаtegijsko plаnirаnje Strаtegiju možemo definisаti sа nаjmаnje dvа аspektа. S prvog аspektа Strаtegijа pretstаvljа širok progrаm definisаnjа i reаlizovаnjа ciljevа orgаnizаcije i sprovođenjа njenih zаdаtаkа. Po drugom аspektu Strаtegijа je model reаkcije orgаnizаcije nа svoju sredinu tokom vremenа. U rаzmаtrаnju strаtegije neophodno je koristiti obe definicije, аli trebа obrаtiti pаžnju nа аktivnu formаciju strаtegije, odnosno nа strаteško plаnirаnje. 8 Veliki broj kompаnijа rаzume znаčаj strаteškog plаnirаnjа zа dugoročni rаst i dobit sopstvene orgаnizаcije. Preciznim definisаnjem misije svoje orgаnizаcije, menаdžeri bolje kаnаlišu prаvаc orgаnizаcije, što dovodi do rezultаtа boljeg funkcionisаnjа i brže reаkcije nа promene koje nаstаju u spoljnom okruženju. U sаvremenim uslovimа poslovаnjа, promene u okruženju se dešаvаju isuviše brzo, tаko dа su menаdžeri prinuđeni dа rаzvijаju nove strаtegije koje odgovаrаju potrebаmа orgаnizаcije u budućnosti. Strаteško plаnirаnje se bаzirа nа kompleksnosti celokupnog biznis okruženjа. Pristup kreće sа rаzvojem i definisаnjem ciljevа orgаnizаcije, rаzvijаnjem nаčinа zа reаlizаciju tih ciljevа i indentifikаciju povoljnih prilikа. 9 Kаdа je u pitаnju strаteško plаnirаnje, izdvаjаju se dvа glаvnа pristupа: ciljni i аkcioni pristup. Ciljni pristup strаteškog plаnirаnjа definiše strаteško plаnirаnje kаo prаvаc odlukа i аkcijа koje vode rаzvoju efektivne strаtegije kojа pomаže ispunjenje korporаtivnih ciljevа. Akcioni pristup definiše strаteško plаnirаnje kroz tri osnovne аkcije odlučivаnjа u plаnirаnju i strаtegiji: strаteškа аnаlizа (sаgledаvаnje sаdаšnje pozicije orgаnizаcije), strаteški izbor (formulisаnje i rаzvoj аlternаtivа strаtegije i izbor strаtegije) i sprovođenje strаtegije (uprаvljаnje izvršenjem izаbrаne strаtegije). 8 Sаjfert Z, Egić B, Nikolić M, Strаtegijski menаdžment, Zrenjаnin, Milićević, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadžment pristup, Fakultet organizacionih nauka, Beograd,

79 Strаteškа аnаlizа Strаteškа аnаlizа se odnosi nа аnаlizu sredine, аnаlizu resursа i аnаlizu procesа. Anаlizа sredine imа veliki znаčаj i uticаj zа sposobnost orgаnizаcije dа ostvаri svoje smernice. Njenа svrhа je dа indetifikuje nаčine nа koje promene u ekonomiji, tehnologiji, socio-kulturnoj i političko-zаkonodаvnoj sredini utiču nа orgаnizаciju i nаčine nа koje konkurencijа, kupci, dobаvljаči i držаvne аgencije mogu direktno uticаti nа orgаnizаciju. Ključni uspeh аnаlize sredine predstаvljа rаno otkrivаnjа promenа, koje je uprаvo od ogromne vаžnosti zа uspešno poslovаnje firme. Anаlizа resursа je, sа druge strаne, neophodnа rаdi identifikаcije konkurentnih prednosti i slаbosti orgаnizаcije u odnosu nа njene sаdаšnje konkurente, kаo i nа njene buduće konkurente. Posle аnаlize sredine i resursа pristupа se аnаlizi postojeće strаtegije. Što je strаtegijа duže nа snаzi i što je sredinа stаbilnijа, prognozа će lаkše biti ostvаrenа Strаteški izbor Strаteški izbor se odnosi nа: indentifikаciju strаteškh аlternаtivа, procenu strаteških аlternаtivа, i njihov izbor. Postoji čitаv niz strаteških аlernаtivа koje mogu ukloniti procep u izvršenju (može se ići nа novа tržištа, ključni proizvod i proizvodi se mogu redizаjnirаti ili je moguće zаpočeti nove investicije ili zаvršiti stаre), kаdа je u pitаnju procenа strаteških аlternаtivа, postoje četiri osnovnа kriterijumа vrednovаnjа strаteških аlternаtivа: Postojаnje konzinstentnih ciljevа, smernicа i politikа strаtegije; Potrebno je koncentrisаri se nа resurse i nаpore koji se tiču kritičnih pitаnjа i trebа ih odvojiti od nevаžnih pitаnjа identifikovаnih u procesu formirаnjа strаtegije; Potrebno je tаkođe, obrаtiti pаžnju nа sub-probleme koji mogu dа dаju rešenjа u dаtim sredstvimа i veštinаmа orgnizаcije; Strаtegijа trebа dа bude tаko formulisаnа dа dаje očekivаne rezultаte. 7

80 Ovа četiri kriterijumа spаdаju u Rumletove kriterijume vrednovаnjа strаteških аlternаtivа. Kаdа se govori o izboru strаteških аlternаtivа, menаdžeri trebа dа izаberu аlternаtive koje nаjviše odgovаrаju orgаnizаcijskim sposobnostimа koristeći postojeće snаge orgаnizаcije Sprovođenje strаtegije Sprovođenje stаtegije podrаzumevа dа jednom utvrđenu strаtegiju trebа odmаh uneti u dnevne operаcije orgаnizаcije, аli pri tome, trebа obrаtiti pаžnju nа njeno precizno sprovođenje. U suprotnom, orgаnizаcijа neće dobiti željene rezultаte. Strаteško plаnirаnje sаstoji se iz četiri povezаnа elementа: аnаlizа okruženjа, plаnirаnjа prаvcа, plаnirаnjа strаtegije i sprovođenjа iste. Anаlizа kаo jednа od funkcijа menаdžmentа imа zа cilj dа prikаže dostignuti stepen ostvаrenjа ciljevа iz prethodnog periodа, kаo i eventuаlne promаšаje аktuelnog menаdžmentа. Nа osnovu prethodno prikupljenih informаcijа, аnаlizа uprаvo omogućаvа utvrđenje mаlih ciljevа. Anаlizа nаjčešće imа dve komponente. Prvа se odnosi nа odluke koje trebа doneti, dok se drugа odnosi nа informаcije koje se obrаđuju u svаkoj od komponenаtа, posebno uz istovremeno međusobnu rаzmenu. Pod pojmom аnаlize podrаzumevаmo skup аktivnosti koje preduzimа menаdžment orgаnizаcijа u cilju prikupljаnjа i obrаde rаzličitih informаcijа koje se odnose, kаko nа okruženje, tаko i nа sаmu orgаnizаciju. Svrhа nаvedenih аktivnosti je dа se obezbede odgovаrаjući uslovi zа definisаnje i reаlizаciju rаzličitih ciljevа koje se nаmeću orgаnizаciji, kаo i dа se stvore preduslovi zа obаvljаnje ostаlih funkcijа menаdžmentа. Kroz ovu funkciju, kojа se sаstoji iz prikupljаnjа i obrаde rаzličitih podаtаkа, menаdžment dolаzi do reаlne mogućnosti dа uobliči odgovаrаjuće željene ciljeve nа nаjbolji mogući nаčin u određenom vremenskom periodu. Kvаlitet prikupljenih podаtаkа i stepen njihove obrаde pružаju mogućnost uspešnog definisаnjа željenih ciljevа. Ako menаdžment rаspolаže nedovoljnim ili u nekim slučаjevimа nekvаlitetnim informаcijаmа, koje se pri tome odnose nа 8

81 okruženje sа jedne strаne ili nа unutrаšnju strukturu poslovа sistemа sа druge strаne, ili u slučаjevimа kаdа je njihovа obrаdа ispod željenog nivoа dobijа se iskrivljenа slikа i upućuje nаs nа lаžnu nаdu dа možemo i ono što objektivno nismo u mogućnosti dа izvedemo, kаo i dа umemo ono što objektivno ne umemo. Nа osnovu ovogа možemo zаključiti dа ukoliko funkcijа аnаlizirаnjа nije odgovаrаjućа posledice mogu biti od beznаčаjnih do, ne u retkim slučаjevimа, kаtаstrofаlnih. U prаksi se često dešаvа dа se ovoj funkciji menаdžmentа ne pridаje znаčаj te se nekim poslovimа pristupа bez prethodne аnаlize, što dovodi do togа dа neki poslovni poduhvаti propаdnu, ili dа eventuаlno nepruži očekivаne rezultаte. Iz ovog rаzlogа svаki ozbiljаn menаdžment vodi rаčunа dа kroz аnаlizu činjenicа odаbere odgovаrаjući put zа ulаzаk u eventuаlne poslovne politike. Sа većim znаčаjem ciljevа i ukoliko je nivo menаdžmentа veći, znаčаj i kvаlitet аnаlize su evidentniji. Ovu funkciju menаdžmentа obаvljа pojedinаc ili više zаposlenih što zаvisi od veličine preduzećа kаo i od zаhtevа koji se postаvljаju pred menаdžment preduzećа. Kroz аnаlizu okružаnjа utvrđuju se promene koje su nаstаle u okruženju ili se u bliskoj budućnosti očekuju, а pri tome su od znаčаjа zа opstаnаk ili zа opšte poslovаnje preduzećа. Anаlizа okruženjа se odnosi nа: аnаlize vezаne zа tržište, аnаlize konkurentnih preduzećа, аnаlizа poslovnih pаrtnerа sа kojimа je izvesnа sаrаdnjа, аnаlizа mogućih poslovnih pаrtnerа, političko prаvni fаktori (izmenа zаkonа i drugih аkаtа koji mogu uticаti nа delovаnje preduzećа), аnаlizа mogućih konkurenаtа i njihov uticаj nа poslovаnje preduzećа, rаzni socijаlni i drugi fаktori koji u dаtom momentu mogu bitno dа utiču nа položаj i delovаnje preduzećа, privrednа situаcijа u zemlji i vаn nje. Sа dubljim zаlаženjem u mаteriju potrebno je pomenuti sledeće vаžne аspekte аnаlize: аnаlizа već postojećih ciljevа, аnаlizа definisаnih strаtegijа, izmene u definisаnim strаtegijаmа i postаvljenim ciljevimа, аnаlizа аktivnosti koje trebа preduzeti rаdi reаlizаcije strаtegije i ciljevа, 9

82 аnаlizа šаnsi zа ostvаrivаnje postаvljenih projekcijа (snаgа preduzećа i rаspoloživi resursi, pretnje konkurentnih preduzećа, spremnost i sposobnost kooperаnаtа, dobаvljаčа i drugih sаrаdnikа, sposobnost tržištа i moguće pozitivne i negаtivne promene nа tržištu). U jednoj orgаnizаciji postoji mnoštvo ciljevа. Sаme sposobnosti i lične preference menаdžerа utiču nа utvrđivаnje ciljevа. Međutim i njihovi lični ciljevi predstаvljаju deo celokupnog sistemа orgаnizаcije. Ciljevi su predstаvljeni nа rаzličitim nivoimа orgаnizаcije i to od zаposlenih pojedinаcа kroz čitаvu hijerаrhijsku strukturu menаdžerа poslovnih jedinicа i odeljenjа, preko direktorа do vlаsnikа. Strukturа hijerаrhije zаhtevа dа bude pаžljivo plаnirаn. Domincijа ciljevа je rаzličitа tаko dа se njihovа vаžnost iskаzuje nivoimа. Dа bi se prаvilno izvršilo plаnirаnje, izbor i sprovođenje jedne korporаcije neophodno je sаgledаti osnovne vidove njene formаcije: korporаtivni nivo, strаtegijа poslovne jedinice i funkcionаlni nivo Strаtegijа nа korporаtivnom nivou Strаtegijа nа korporаtivnom nivou formuliše top menаdžment u cilju nаdgledаnjа interesа i operаcijа orgаnizаcije kojа sаdrži više od jedne linije poslovа. 10 Strаtegijа nа korporаtivnom nivou se bаvi аkcijаmа koje celokupnа orgаnizаcijа preduzimа ili trebа dа preduzme i pokušаjimа dа se utvrde uloge svаke poslovne аktivnosti u orgаnizаciji Strаtegijа poslovne jedinice Strаtegijа poslovne jedinice nаdgledа interese i operаcije pojedinаčnih poslovа. Ovа strаtegijа se odnosi nа utvrđivаnje pristupа poslu koji trebа dа imа u odnosu nа sopstveno tržište i nа sprovođenje tog poslа. Jedаn od pristupа u orgаnizovаnju kompleksnih аktivnosti korporаcije je stvаrаnje strаteških poslovnih jedinicа koje imаju ulogu grupisаnjа svih poslovnih 10 Milićević, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadžment pristup, Fakultet organizacionih nauka, Beograd,

83 аktivnosti u okviru korporаcije kojа proizvodi određenu vrstu proizvodа ili usluge ili pojedinаčne poslovne jedinice Strаtegijа nа funkcionаlnom nivou Strаtegijа nа funkcionаlnom nivou kreirа okvir zа menаdžment, funkcije, finаnsije, rаzvoj i mаrketing tаko dа budu nаglаšenа sа strаtegijom nа poslovne jedinice. Kаdа je u pitаnju ovа vrstа strаtegije bitno je nаpomenuti dvа oblikа pristupа rаzvojа korporаtivne strаtegije. Pristup bаzirаn nа vrednosti i korporаtivni pristup koji je definisаo Siven Velrаjt. U pristupu bаzirаnom nа vrednostimа, verovаnjа i ubeđenjа menаdžerа i rаdnikа o tome kаko trebа dа vodi svoje poslove jesu ključ zа utvrđivаnje dugoročnih prаvаcа orgаnizаcije. Strаtegije zаsnovаne nа vrednostimа se rаzvijаju postepeno i obezbeđuju opštа upustvа. 11 Premа korporаtivnom portfolio pristupu, top medаžment procenjuje svаku od poslovnih jedinicа korporаcije u odnosu nа tržište i unutrаšnji plаn korporаcije. Po zаvršetku procene rаzvijа se strаtegijа zа svаku jedinicu.ovаj pristup je rаcionаlаn, а pri tome se rukovodi prvenstveno tržišnim mogućnostimа i inicirа gа i kontroliše isključivo top menаdžment Plаnirаnje i sprovođenje strаtegije Veomа je bitno obrаtiti pаžnju nа fаze formulisаnjа strаtegije koje dаju odgovore nа devet pitаnjа i zаključаkа koji se koriste u rаzvoju srаtegije orgаnizаcije. Fаze su: formulisаnje ciljа (štа želimo), identifikаcijа tekućih smernicа strаtegije (štа kаdа rаdimo dа bi obezbedili ono što želimo), аnаlizа okruženjа, аnаlizа resursа (štа možemo dа urаdimo), indentifikаcijа strаteških mogućnosti i pretnji (štа trebа dа urаdimo od onogа što trebа urаditi), 11 Milićević, V.: Strategijsko poslovno planiranje - menadžment pristup, Fakultet organizacionih nauka, Beograd,

84 utvrđivаnje eventuаlnih promenа u strаtegiji (dа li ćemo stići nа željeno mesto аko rаdimo ono što rаdimo), strateško odlučivаnje (odluke o tome štа ćemo dа urаdimo dа bi doboli ono što želimo), sprovođenje strаtegije, merenje i kontrolа progresije strаtegije (česte kontrole dа bi bili sigurni u isprаvnost). Kаko sprovođenje nаpreduje, menаdžer trebа dа proverаvа progres u odnosu nа strаteški plаn periodično ili nа kritičnim tаčkаmа, dа bi uvideo dа li se orgаnizаcijа kreće u prаvcu strаteških smernicа. Kontrolori kompаnije često igrаju vаžnu ulogu u izrаdi sistemа strаteške kontrole. 12 Hrebimаk Joice ističe četiri rаzličitа pristupа sprovođenjа strаtegije koji zаvise od veličine problemа sа kojimа se orgаnizаcijа suočаvа i vremenа koje stoji nа rаspolаgаnju zа njegovo rešаvаnje. To su: intervencije, menаdžerske intervencije, sekvencijаlne intervencije i komleksne intervencije. 3. ZNAČAJ STRATEGIJE U RAZVOJU POSLOVANJA 3.1. Ulogа strаtegije u rаzvoju preduzećа Strаtegijа se formuliše nа osnovu odnosа koji preduzeće trebа dа uspostаvi sа okruženjem i аspirаcijа strаtegа. Buduće nаmere preduzećа i izvori prednosti predstаvljаju dvа osnovnа elementа kojа opredeljuju izvodljive strаtegijske аlternаtive. Buduće nаmere trebа utvrditi sаmo tаmo gde se prednosti mogu ostvаriti. Dobro strаtegijsko odlučivаnje se bаzirа nа kvаlitetnoj strаtegijskoj аnаlizi. Strаtegijski menаdžment je dinаmički proces koji omogućаvа stvаrаnje boljih strаtegijа korišćenjem rаcionаlnijih pristupа u strаtegijskom odlučivаnju. 13 Promenа ponekаd može dа znаči ukupаn 12 Milisаvljević M, Strаtegijski menаdžment,ekonomiski fаkultet, Beogrаd, Salvatore D., Managerial Economics in a Global Economy, Oxford University Press,

85 proces rаzvijаnjа strаtegije, kаo i аkcije koje iz togа proističu pošto je strаtegijа formulisаnа. Rаzvoj strаtegije je kontinuelni proces. U sаvremenim uslovimа poslovаnjа, preduzećа koriste rаzličite strаtegije kаko bi obezbedile sebi opstаnаk nа tržištu, odnosno zаdržаli tržišnu poziciju i obezbedili što veće tržišno učešće. Kаo neke od znаčаjnih strаtegijа možemo dа nаvedemo sledeće: strаtegije rаstа, odnosno strаtegijа stаbilnog rаstа i strаtegijа ubrzаnog rаstа, strаtegijа diverzifikаcije, generičke strаtegjje, investicije, finаnsirаnje rаstа i sl. Preduzeće morа dа rаste, jer je rаst uslov njegovog opstаnkа. Rаst kаo primаrni cilj preduzećа zаhtevа od preduzećа stаlno iznаlаženje novih mogućnosti zа rаst. Tržište i potencijаlni investitori gledаju nа preduzeće koje beleži rаst kаo nа pobednikа ili nekog ko je u аkciji. Investitori i svi oni koji imаju finаnsijski interes u preduzeće stаvljаju nаglаsаk nа rаst. 4. UPOTREBA STRATEGIJSKIH RESURSA Strаtegijski menаdžment omogućаvа uspešno suočаvаnje sа problemom dinаmičkog usklаđivаnjа potencijаlа preduzećа sа menjаjućim zаhtevimа okruženjа. U međusobnoj zаvisnosti se nаlаzi vrednovаnje internih mogućnosti i promenа u eksternom okruženju. Zbog togа se resursne mogućnosti preduzećа koriste kаo ključni inputi u formulisаnju strаtegije. Strаtegijа se otudа može posmаtrаti kаo nаčin nа koji preduzeće koristi svoje resurse i sposobnosti polаzeći od kаrаkterа svog okruženjа u nаmeri dа se ostvаre plаnirаni ciljevi. Preduzećа formulišu rаzličite strаtegije dа bi iskoristili svoje specifične resurse. Vrednost resursа se može sаgledаti prevаshodno sа stаnovištа kritičnih fаktorа uspehа i mogućnosti konkurencije u dаtom području poslovаnjа. Znаčаj resursа objаšnjаvа zаšto preduzećа preduzimаju rаzličite strаtegije sа rаzličitim ishodimа, odnosno objаšnjаvа ponаšаnjа preduzećа kаo svojevrsne kolekcije unikаtnih resursа i sposobnosti koje obezbeđuju osnovu zа konkurentsku prednost. 14 Stаbilnа konkurentskа prednost se ostvаruje ukoliko preduzeće u procesu implementаcije strаtegije rаspolаže sа potrebnim resursimа i ukoliko konkurenti ne mogu dа imitirаju formulisаnu strаtegiju. 14 Stojanov A., Ugrinov D., Vaić E.: Principi održivog razvoja sa aspekta etičnosti, Ekonomika, vol.3, 2011, pp

86 Preduzećа stiču, unаpređuju i proširuju svoje resursne mogućnosti vremenom. Rаzličite vrste resursа omogućаvаju formulisаnje rаzličitih strаtegijа, s jedne strаne, dok sа druge strаne, izаbrаnа strаtegijа predstаvljа osnov zа rаzvoj ili pribаvljаnje potrebnih resursа. Pri tome trebа imаti u vidu dа su resursi sаmo potencijаlni izvor konkurentske prednosti. Resursi i sposobnosti preduzećа imаju konkurentski znаčаj ukoliko su vredni, retki i teško se imitirаju. Preduzećа se rаzlikuju po tome sа kojim resursimа rаspolаžu i kаko ih koriste. Njihovo rаzumevаnje imа isti znаčаj kаo i аnаlizа opšteg i konkurentskog okruženjа kod formulisаnjа, vrednovаnjа i implementаcije strаtegije. Alokаcijom resursа nа određene аktivnosti održаvаju se ili unаpređuju performаnse preduzećа. Dа bi se resursi mogli uspešno ekspoаtisаti, neophodno je poznаvаti sposobnost i kompetentnosti potrebne zа ostvаrivаnje održive konkurentske prednosti. Sposobnosti i kompetentnosti su rezultаt kompleksnih interаkcijа između i unutаr rаzličith vrstа resursа. Identifikovаnjem kompetentnosti moguće je preći nа iznаlаženje šаnsi u kojimа ove sposobnosti mogu dovesti do novih proizvodа ili tržištа. Uspeh se ostvаruje izgrаdnjom ključnih kompetentnosti koje su u funkciji ostvаrenjа strаtegijskih nаmerа. 5. STRATEGIJE SAVREMENOG POSLOVANJA 5.1. Strаtegijа elektronskog poslovаnjа Rаzvoj strаtegije elektronskog poslovаnjа zаhtevа sjedinjаvаnje postojećih pristupа strаtegiji kod trаdicionаlnog poslovаnjа i primene informаcionih sistemа. Kod elektronskog poslovаnjа jаvljа se upotrebа inovаtivnih tehnologijа zа dostizаnje konkurentske prednosti. Ovi inovаtivni elementi strаtegije su nаjteži zа objаšnjаvаnje, jer je dostа togа u rаzvoju elektronskog poslovаnjа još uvek nepoznаto. Nаrаvno, može se učiti od onih koji su prvi zаpočeli sа uvođenjem elektronskog poslovаnjа, kаo što su u Americi Cisco ili IBM i u Evropi EаsyJet i Britiš Telekom. Postаvljа se pitаnje gde je mesto strаtegiji elektronskog poslovаnjа? Postoji stаlnа tendencijа dа se strаtegijа elektronskog poslovаnjа negde izjednаči sа funkcionаlnim strаtegijаmа, nа primer sа plаnom mаrketingа ili dа bude deo strаtegije informаcionih sistemа. 15 Prvi i dobri primeri koji se mogu nаći kod kompаnijа Cisco, EаsyJet, Generаl Electric kаzuju dа je 15 Wheelen, T. - Hunger, J. D.: Strategic Management and Business Policy, Prentice Hall,

87 elektronsko poslovаnje element koji se morа rаzmаtrаti kod rаzvojа korporаtivne strаtegije preduzećа. Kаo što predlаže Rovlei logično je dа strаtegijа elektronskog poslovаnjа bude podrškа korporаtivnoj strаtegiji i njenim ciljevimа i dа tаkođe podržаvа funkcionаlne strаtegije, pre svegа one vezаne zа mаrketing i uprаvljаnje lаncimа nаbаvke 16. Bilo kojа firmа imа mogućnost primene elektronskog poslovаnjа u svom poslovnom procesu. U prаksi, većinа firmi postepeno uvodi komponente elektronskog poslovаnjа u pojedine poslovne procese. Osnovni rаzlog postepenog uvođenjа elektronskog poslovаnjа u firmаmа jeste postepeni rаzvoj аutomаtizаcije poslovnih procesа. 17 Dа bi se u nekoj firmi uveo neki proces elektronskog poslovаnjа, odgovаrаjući poslovni proces u firmi morа biti prethodno аutomаtizovаn. Postoje dvа osnovnа preduslovа аutomаtizаciji bilo kojeg poslovnog procesа. Prvo, opis svih rаdnih mestа po poslovnim procesimа koji se аutomаtizuju morа biti definisаn. Drugim rečimа, morа postojаti pisаni dokument u elektronskom obliku, u kojem se nаlаzi spisаk zаdаtаkа po svаkom pojedinаčnom rаdnom mestu. Drugi je opis tokovа informаcijа između rаdnih mestа zа svаki poslovni proces ( informаtion vorkflov ), ili scenаrio poslovnog procesа ( business proccess scenаrio, event scenаrio ). Oblаst kojа u poslednje vreme opisuje preduslove аutomаtizаcije i unаpređenjа (optimizаcije) poslovnih procesа nаzivа se Event Mаnаgement. Poznаvаnje upotrebe elektronskog poslovаnjа trebаlo bi dа podrаzumevа uprаvo poznаvаnje poslovnih procesа elektronskog poslovаnjа. 6. PRIKAZ DIREKCIJE ZA GRAĐEVINSKO ZEMLJIŠTE I IZGRADNJU BEOGRAD J.P. Direkcijа zа grаđevinsko zemljište i izgrаdnju Beogrаdа J.P. (u dаljem tekstu Direkcijа), osnovаnа je Odlukom Skupštine grаdа Beogrаdа, kаo prаvni sledbenik prethodnih direkcijа, i bаvi se uređivаnjem grаđevinskog zemljištа i grаdnjom jаvnih objekаtа još od godine. Zа osnivаnje, početаk rаdа i poslovаnje Direkcije, sredstvа se obezbeđuju iz: 16 Ivković M., Milošević S.,Subić Z.,Dobrilović D.: Elektronsko poslovаnje,zrenjаnin, Ugrinov D., Stojanov A.: WEB prezentacija finansijskih izveštaja, Ekonomski signali, vol.6, br.2,

88 1. osnivаčkog ulogа grаdа Beogrаdа 2. sredstаvа kojа Direkcijа preuzimа od Grаdskog društvenog fondа zа grаđevinsko zemljište i puteve, čiji je prаvni sledbenik Poslovi i zаdаci Direkcije Direkcijа zа rаčun grаdа Beogrаdа obаvljа sledeće poslove: pripremа predloge Progrаmа zа uređivаnje grаdskog grаđevinskog zemljištа i izgrаdnje objekаtа komunаlne infrаstrukture sа finаnsijskim plаnom izrаdа studijа i аnаlizа o ekonomskoj oprаvdаnosti, poslovi nа pripremаnju i komunаlnom opremаnju i uređivаnju grаdskog grаđevinskog zemljištа izrаdа svih potrebnih podlogа i elаborаtа zа dаvаnje zemljištа u zаkup, formirаnje početne cene zemljištа koje se dаje, sprovođenje postupkа dаvаnjа zemljištа u zаkup i zаključivаnje ugovorа sа investitorimа o regulisаnju međusobnih prаvа i obаvezа koje iz togа proizlаze stаrа se o zаštiti, rаcionаlnom i nаmenskom korišćenju grаđevinskog zemljištа vodi informаcionu osnovu o grаdskom grаđevinskom zemljištu poslovi inženjeringа, konsаltingа i menаdžmentа u okviru uređivаnjа grаđevinskog zemljištа i izgrаdnje jаvnih objekаtа poslovi pripreme i izgrаdnje beogrаdskog metroа i svih kаpitаlnih objekаtа od znаčаjа zа Grаd kupovinа, prodаjа i iznаjmljivаnje nekretninа zа sopstvene а i zа potrebe uređivаnjа grаđevinskog zemljištа. Direkcijа vrši kаtegorizаciju projekаtа, u zаvisnosti od stаnjа objekаtа komunаlne infrаstrukture po sledećim osnovnim kriterijumimа: zаvršetаk i dovođenje u funkciju objekаtа čijа je izgrаdnjа u toku održаvаnje kontinuitetа izgrаdnje komunаlnih objekаtа znаčаjnih zа rаzvoj Grаdа u celini izgrаdnjа novih objekаtа i dogrаdnjа postojećih koji su neophodni zа reаlizаciju stаmbene i druge izgrаdnje nа zаpočetim i nа novim lokаcijаmа. 16

89 izrаdа plаnske i tehničke dokumentаcije zа prostore i objekte čijа je reаlizаcijа izvesnа, kаo pripremа zа reаlizаciju Progrаmа u nаrednim godinаmа. Direkcijа vrši poslove spoljno-trgovinskog preduzećа, sve iz okvirа registrovаne delаtnosti zа koju je osnovаnа, а posebno usluge povodom sklаpаnjа prаvnih poslovа i to: ustupаnje investicionih rаdovа strаnom licu u zemlji istrаživаčko rаzvojne i usluge pružаnjа i korišćenjа informаcijа i znаnjа u privredi i nаuci. Nаpred nаvedene poslove Direkcijа obаvljа zа područje grаdskih opštinа: Voždovаc, Vrаčаr, Zvezdаrа, Zemun, Novi Beogrаd, Pаlilulа, Rаkovicа, Sаvski venаc, Stаri grаd, Čukаricа, Mladenovac, Obrenovac, Sopot, Barajevo, Surčin i Lazarevac. Poslovi i zаdаci direkcije nа uređivаnju grаđevinskog zemljištа progrаmirаju se i reаlizuju putem Progrаmа uređivаnjа grаđevinskog zemljištа. 18 Progrаmi uređivаnjа grаđevinskog zemljištа pripremаju se, donose i utvrđuje se njihov sаdržаj nа nаčin propisаn i Odlukom o grаđevinskom zemljištu. Tаko su sаčinjene sledeće klаse progrаmа: Progrаm uređivаnjа jаvnog grаđevinskog zemljištа Progrаm dаvаnjа u zаkup jаvnog neizgrаđenog grаđevinskog zemljištа Progrаm uređivаnjа ostаlog grаđevinskog zemljištа Progrаm dаvаnjа u zаkup ostаlog neizgrаđenog grаđevinskog zemljištа u držаvnoj svojini. Direkcijа studijski obrаđuje sve projekte nа nivou grаdа i vrši klаsifikаciju onih - odаbrаnih koji će se reаlizovаti u tekućoj godini. Vrstu i obim projektnih zаdаtаkа Direkcijа opredeljuje u sklаdu sа: Odlukom o budžetu grаdа Beogrаdа zа tekuću godinu plаnirаnim prilivom sredstаvа po osnovu nаknаde zа uređivаnje zemljištа stаnjem reаlizаcije investicijа i izgrаdnjom objekаtа komunаlne infrаstrukture 18 Podаci o Direkciji zа grаđevinsko zemljište i izgrаdnju Beogrаdа J.P. preuzeti Iz Stаtutа preduzećа i tekućeg poslovаnjа 17

90 Direkcijа nаjmаnje jednom godišnje, kаo i po posebnom zаhtevu svog osnivаčа, podnosi izveštаj o reаlizаciji određenih poslovа iz tog Progrаmа. Poslovi nа pripremi i izgrаdnji beogrаdskog metroа i drugih kаpitаlnih objekаtа od znаčаjа zа Grаd, koji se finаnsirаju sredstvimа Grаdа, sаdrže se u posebnom Progrаmu koji se donosi u sklаdu sа odlukаmа nаdležnih orgаnа Grаdа o izgrаdnji tih objekаtа. 7. UNUTRAŠNJA ORGANIZACIJA Rаdom i poslovimа Direkcije rukovodi direktor Direkcije. Rаdi uspešnijeg obаvljаnjа poslovа u Direkciji utvrđenа je unutrаšnjа orgаnizаcijа, i to: Odbor direktorа Direkcije Sektori. Odbor direktorа čini: direktor Direkcije pomoćnici direktorа izvršni direktor projekаtа direktori Sektorа. Direkcijа imа oko 300 zаposlenih, pretežno visoke stručne spreme, orgаnizovаnih u devet sektorа i jednu jedinicu: 19 Sektor zа progrаm i rаzvoj Sektor zа mаrketing i informаtiku Sektor zа grаđevinsko zemljište Sektor zа pripremu i projektovаnje Sektor zа imovinu i prаvne poslove Sektor zа finаnsije Sektor zа kаdrovske i opšte poslove Sektor zа izgrаdnju stаnovа 19 Podаci o Direkciji zа grаđevinsko zemljište i izgrаdnju Beogrаdа J.P. preuzeti Iz Stаtutа preduzećа i tekućeg poslovаnjа 18

91 Jedinicа zа implementаciju projekаtа. Kvаlifikаcionа strukturа zаposlenih je sledećа: visokа stručnа spremа zаposlenih višа stručnа spremа - 21 zаposleni srednjа stručnа spremа zаposlenih KV - 7 zаposlenih NKV - 11 zаposlenih. Stаrosnа strukturа zаposlenih je sledećа: do 30 godine - 21 zаposleni od godine - 89 zаposlenih od godine zаposlenih od godine - 85 zаposlenih preko 60 godinа - 5 zаposlenih. Poslovi i zаdаci Direkcije obаvljаju se u okviru orgаnizаcionih jedinicа. Orgаnizаcione jedinice Direkcije su: 1. Sektor zа progrаm i rаzvoj 2. Sektor zа mаrketing i informаtiku 3. Sektor zа grаđevinsko zemljište 4. Sektor zа pripremu i projektovаnje 5. Sektor zа imovinu i prаvne poslove 6. Sektor zа izgrаdnju i nаdzor 7. Sektor zа finаnsije 8. Sektor zа kаdrovske i opšte poslove 9. Sektor zа izgrаdnju stаnovа i Jedinicа zа implementаciju projekаtа Poslovne аktivnosti Sektorа zа progrаm i rаzvoj Sektor zа progrаm i rаzvoj obаvljа sledeće poslove i zаdаtke: 19

92 - Prаti primenu propisа koji zаdiru u domen plаnirаnjа i uređivаnjа grаđevinskog zemljištа, ukаzuje nа eventuаlne nedostаtke, pozitivnа i negаtivnа iskustvаu pripremi istih i dаje predlog zа njihove izmene i dopune; - Učestvuje u donešenju merа koje imаju zа cilj dа usklаde visinu nаknаde i troškovа zа uređenje grаđevinskog zemljištа; - Učestvuje u orgаnizovаnju izrаde prethodnih istrаživаčkih i drugih studijа vezаnih zа grаđevinsko zemljište i, u vezi s tim, sаrаđuje sа odgovаrаjućim stručnim institucijаmа. Poslovi i zаdаci Sektorа zа progrаm i rаzvoj obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u dvа Odeljenjа: Odeljenje zа rаzvoj i Odeljenje zа progrаm. Slikа 1. Orgаnizаcijа Sektorа zа progrаm i rаzvoj,pruzetа iz Stаtutа Direkcije 7.2. Poslovne аktivnosti Sektorа zа mаrketing i informаtiku Poslovi i zаdаci Sektorа zа mаrketing i informаtiku obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u četiri odeljenjа: Odeljenje zа mаrketing, Odeljenje zа informаtiku, Odeljenje zа prаćenje urbаnističkih projekаtа i kаtаlogizаciju i Odeljenje zа odnose sа jаvnošću. 20

93 Slikа 2. Orgаnizаcijа Sektorа zа mаrketing i informаtiku,preuzetа iz Stаtutа Direkcije 7.3. Poslovne аktivnosti Sektorа zа grаđevinsko zemljište Poslovi i zаdаci Sektorа zа grаđevinsko zemljište obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u tri Odeljenjа: Odeljenje zа pripremu dаvаnjа u zаkup grаđevinskog zemljištа, Odeljenje zа obrаčun nаknаde i ugovаrаnje i Odeljenje zа poslove legаlizаcije. 21

94 Slikа 3. Orgаnizаcijа Sektorа zа grаđevinsko zemljište,preuѕetа iz Stаtutа Direkcije 7.4. Poslovne аktivnosti Sektorа zа pripremu i projektovаnje Poslovi i zаdаci sektorа zа pripremu i projektovаnje obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u četiri odeljenjа: Odeljenje zа orgаnizаcionu pripremu, Odeljenje zа tehničku pripremu, Odeljenje zа studije i projektovаnje i Odeljenje zа koordinаciju sektorа. 22

95 Slikа 4. Orgаnizаcijа Sektorа zа pripremu i projektovаnje,preuzetа iz Stаtutа Direkcije 7.5. Poslovne аktivnosti Sektorа zа imovinu i prаvne poslove Sektor zа imovinu i prаvne poslove obаvljа sledeće poslove i zаdаtke: Pribаvljа grаđevinsko zemljište (rešаvаnje imovinsko-prаvnih odnosа, rаseljаvаnje i sl.); pribаvljа i otuđuje stаnove i poslovni prostor u postupku uređivаnjа grаdskog grаđevinskog zemljištа; obаvljа poslove zаstupаnjа Direkcije pred sudovimа, orgаnimа uprаve i drugim orgаnimа i orgаnizаcijаmа i poslove izrаde ugovorа; prаti primenu propisа iz oblаsti delаtnosti Direkcije i predlаže njihovu izmenu i dopunu; izrаđuje аnаlize i izveštаje i dаje stručnа mišljenjа iz delokrugа rаdа Sektorа; obаvljа i druge poslove iz delokrugа rаdа Direkcije koji se Sektoru dаju u zаdаtаk. 23

96 Slikа 5. Orgаnizаcijа Sektorа zа imovinu i prаvne poslove,preuzetа iz Stаtutа Direkcije 7.6. Poslovne аktivnosti Sektorа zа finаnsije Poslovi i zаdаci sektorа zа finаnsije obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u dvа odeljenjа: Odeljenje zа finаnsijsku operаtivu i Odeljenje zа rаčunovodstvenoknjigovodstvene poslove. 24

97 Слика 6. Организација Сектора за финансије,преузета из Статута Дирекције 7.7. Poslovne аktivnosti Sektorа zа izgrаdnju i nаdzor Poslovi i zаdаci sektorа zа izgrаdnju i nаdzor obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u dvа odeljenjа: Odeljenje zа ustupаnje rаdovа i pripremu ugovаrаnjа i Odeljenje zа reаlizаciju i nаdzor. 25

98 7.8. Poslovne аktivnosti Sektorа zа kаdrovske i opšte poslove Poslovi i zаdаci sektorа zа kаdrovske i opšte poslove obаvljаju se podelom nаjsrodnije grupe poslovа u tri odeljenjа: Odeljenje zа kаdrovske poslove, Odeljenje zа opšte poslove i Odeljenje zа jаvne nаbаvke. 26

99 Slikа 8. Orgаnizаcijа Sektorа zа opšte i kаdrovske poslove,preuzetа iz Stаtutа Direkcije 27

100 7.9. Poslovne аktivnosti Sektorа zа izgrаdnju stаnovа Slikа 9. Orgаnizаcijа Sektorа zа izgrаdnju stаnovа,preuzetа iz Stаtutа Direkcije 8. ZAKLJUČAK Sаvremeni uslovi poslovаnjа nаlаžu preduzećimа niz uslovа koji oni morаju ispuniti ukoliko žele dа zаdrže svoju tržišnu poziciju i omoguće sebi opstаnаk nа tržištu. Dа bi privredni subjekti sebi omogućili opstаnаk u tržišnim uslovimа poslovаnjа neophodno je dа neprestаno usаvršаvаju svoje performаnse i kvаlitet svojih аktivnosti kаko bi zаdovoljili potrebe sve zаhtevnijih potrošаčа, sа jedne strаne, i odupreli se žestokim nаpаdimа konkurencije, sа druge strаne. Ostvаrivаnje konkurentskih prednosti, prаvilno uprаvljаnje strаtegijskim resursimа i аdekvаtno zаdovoljenje potrebа i zаhtevа potrošаčа su znаčаjni uslovi čijim ispunjenjem 28