1. OPIS POSLOVNE AKTIVNOSTIIORGANIZACIONE STRUKTURE

Transcription

1

2 1. OPIS POSLOVNE AKTIVNOSTIIORGANIZACIONE STRUKTURE 1.1. OPIS POSLOVNE AKTIVNOSTI Osnovna aktivnost Železare Smederevo d.o.o. Smederevo (u nastavku Društvo ) je proizvodnja i promet proizvoda crne metalurgije, toplo valjanih proizvoda, hladno valjanih proizvoda i belih limova. Nakon odlaska američkog US Steel-a iz Srbije 31.januara 2012.godine, Društvo je u vlasništvu Republike Srbije sa 100% učešća u udelima. Usled iznenadne promene vlasničke strukture došlo je do poremećaja u poslovanju i obustave proizvodnje u periodu od jula godine do marta 2013.godine. Poslovnu godinu karakteriše rad sa jednom Visokom peći zbog nedostatka obrtnih sredstava potrebnih zakontinuiranu nabavku sirovinskih inputa.ostvarena proizvodnjana nivou 56% kapaciteta jedne visoke peći, je bila dodatno obezbeđivana uz kreditnu pomoć i garantnu podršku Vlade Republike Srbije. Kontinuitet u proizvodnji je ponovo uspostavljen u aprilu2013.godine i trendje nastavljen i tokom 2014.godine uzrealizovanje planirane proizvodnje u skladu sa raspoloživim obrtnim sredstvima.proizvodni pogoni (postrojenja i oprema ) su očuvani i redovnim održavanjem zadržani u radnom i tehnološko-metalurškom stabilnom stanju. Bezbednost na radu kao i zaštita životne sredine je održana na zadovoljavajućem nivou. Uekonomski dosta nepovoljnim uslovima poslovanja, fabrika je opstala, sačuvani su proizvodni kapaciteti, a i broj zaposlenih je gotovo ostao isti sa donekle nepovoljnijomkvalifikacionom strukturom u delu proizvodnih radnika usledprirodnog odliva. Ovo su bili osnovni argumenti, a i čvrst razlog da Vlada Republike Srbije istraje u pronalaženju strateškog partnera koji će biti u mogućnosti da nastavi i poveća ovim proizvodnje uz pokretanje i druge visoke peći, te da garantuje da neće biti otpuštanja zaposlenih. Nakon neuspelih tendera za pronalaženje strateškog partnera Vlada Republike Srbije je donela odluku da objavi javni poziv za pronalaženje upravljačkog menadžmenta koji će znanjem i stručnošću,a pre svega jakim uticajem na svetske poslovne krugove obezbediti nastavak poslovanja Društva i pronalaženje adekvatnog strateškog partnera ORGANIZACIONA STRUKTURA DRUŠTVA Proizvodni kapaciteti Društvase sastoje od primarnih i finalnihpogona za proizvodnju čelika, lociranih u Smederevu, fabrike belih limova u Šapcu i fabrike za proizvodnju kreča u Kučevu. Podrška glavnom proizvodnom toku su: centralno i pogonsko održavanje, kontrola kvaliteta, poslovno planiranje,komercijala (snabdevanje, logistika i prodaja), upravljanje materijalima,energetika,internitransport, pravni, kadrovski, ekonomsko finansijski i poslovi interne revizije, informaticki centar,odnosi sa javnošću,inženjering, bezbednost, zaštita životne sredine.radnai tehnološka disciplinakoja je izgrađivana prema najvišim standardima u industriji čelika,kao ibroj zaposlenih koji je prilagođen trenutnoj organizaciji i tehnološkoj opremljenosti dajuprednost Društvu u procesu restrukturiranja.organizaciona struktura Društva prikazana je u Prilogu 1. 1

3 2. REZULTATI POSLOVANJA IKADROVSKA PITANJA 2.1. OSTVARENA PROIZVODNJA U 2014.GODINI Planirani obim proizvodnje od hiljada tona gotovih proizvoda na mesečnom nivou u godini realizovan je uz obezbeđenje kvaliteta koji je opravdao poverenje naših kupaca. Usled smanjenog nivoa proizvodnje Društvo nije u mogućnosti da zadovoljipotrebe kupaca. Ostvarena proizvodnja najznačajnijih proizvoda Naziv proizvoda JM Toplovaljani MT Luženi MT Hladnovaljani MT Beli lim MT Ukupno MT Obim poslovnih aktivnosti je znatno povećan u 2014.godini kada je ostvarena proizvodnja od t finalnih proizvoda za 41% iznad ostvarenih proizvodnih rezultata u 2013.godini REZULTAT POSLOVANJA U 2014.GODINI BILANS USPEHA U periodu od 1.januara do 31.decembra2014.godine u hiljadama dinara a) P POSLOVNI PRIHODI Prihodi o od prodaje proizvoda i usluga Prihodi od prodaje robe - - Prihodi s od premija,subvencija,dotacija,donacija Drugi l poslovni prihodi POSLOVNI o RASHODI Nabavna vrednost prodate robe - - v Prihodi od aktiviranja učinaka i robe Promena n vrednosti zaliha(povećanje) Troškovi materijala Troškovi i goriva i energije Troškovi zarada,naknada zarada i ostali lični rashodi Troškovi p proizvodnih usluga Troškovi amortizacije Troškovi r dugoročnih rezervisanja - - Nematerijalni troškovi i h Poslovni dobitak(gubitak) o ( ) ( ) Finansijski d prihodi Finansijski rashodi Prihod i od usklađivanja vrednosti ostale imovine Rashod od usklađivanja vrednosti ostale imovine Ostali U prihodi Ostali rashodi Dobitak(gubitak) 2 iz redovnog poslovanja ( ) ( ) 2

4 2014. godini ostvaren je poslovni prihod u iznosu od hiljada dinara, od čega se na prihod po osnovu prodaje proizvoda odnosi hiljada dinara. Društvo je povećalo nivo prihoda rast od 42% u odnosu na 2013.godinu. U strukturi prihoda od prodaje proizvoda u godini najveće je učešće toplovaljanih proizvoda sa nižim stepenom prerade (71%). Zabeleženo je povećanje učešća belih limova, odnosno proizvoda najvišeg stepena prerade za 2%. Količinska i vrednosna struktura prodaje proizvoda Učešće u obimu prodaje Učešće u prihodu od prodaje Naziv proizvoda Toplovaljani 79% 78% 71% 71% Luženi 2% 5% 2% 5% Hladnovaljani 9% 8% 9% 9% Beli lim 10% 10% 18% 16% Ukupno 100% 100% 100% 100% Na domaćem i inostranom tržištu je isporučeno tona finalnih proizvoda sto je za 45% više od ostavarenih isporuka u 2013.godini. Ostvarena prodaja najznačajnijih proizvoda Naziv proizvoda JM Toplovaljani MT Luženi MT Hladnovaljani MT Beli lim MT Ukupno MT U godini povećano je učešće prodaje na inostranom tržištu za 8% u odnosu na 2013.godinu. Veći obim proizvodnje podrazumeva i veći plasman na inostranom tržištu, jer je potražnja na domaćem tržištu za ovu vrstu proizvoda nedovoljna i ograničavajuća za veću iskorišćenost kapaciteta. Količinska i vrednosna struktura prodaje proizvoda po tržištima Učešće u obimu prodaje Učešće u prihodu od prodaje Tržište Domaće 20% 28% 20% 28% Izvoz 80% 72% 80% 72% Ukupno 100% 100% 100% 100% Zabeležen je trend pada prodajnih cena u godini u odnosu na 2013.godinu u proseku za 6% iskazano u dolarskim vrednostima, što je uticaj negativnih kretanja na tržištu čelika u uslovima rasta ponude i konkurencije. Prosečne prodajne cene po tržištima Tržište JM Domaće USD/t Izvoz USD/t Ukupno USD/t

5 b) Poslovni rashodi U godini proizvedeno je tona obrađenih slabova, što je za 48% iznad proizvodnje u 2013.godini. Troškovi materijala za navedenu proizvodnju povećani su za niži procenat u odnosu na povećanje obima, najvećim delom zbog trenda sniženja cena rudnih sirovina i koksa tokom godine. U troškovima materijala sadržani su troškovi rudnih sirovina, koksa,čeličnog otpada, fero legura, topitelja,kalaja, rezervnih delova, valjaka, vatrostalnog materijala, alata, sitnog inventara i ostalog potrošnog materijala. Društvo je ostvarilo povećanje vrednosti zaliha nedovršenih i gotovih proizvoda u iznosu od hiljada dinara i smanjenje vrednosti zaliha u iznosu od hiljada dinara. Neto promena povećanja od hiljada dinara iskazana je po neto prodajnoj ceni, odnosno po nižoj ceni od cene koštanja, po kojoj zalihe mogu biti prodate u realnim uslovima poslovanja umanjenoj za troškove prodaje. Na dan godine zalihe su prevrednovane po metodi niže, neto prodajne cene. Troškovi goriva i energije sadrže troškove prirodnog gasa, električne energije, troškove tehničkih gasova.troškovi goriva i energije su povećani u nižem procentu u odnosu na procenat povećanja obima proizvodnje, pod uticajem dela troškova energenata koji su fiksni na svim nivoima proizvodnje. Smanjenje troškova neto zarada od 20% koje je uvedeno od godine zadržano je i tokom godine, a na osnovu Aneksa IV Kolektivnog ugovora potpisanog od strane a Društva i reprezentativnih sindikata u cilju smanjenja troškova tokom ponovnog pokretanja proizvodnje u fabrici.decembra godine dodatno je izvršeno umanjenje neto zarade radnika za 10%, čime se Društvo nije likvidno rasteretilo već su sredstva preusmerena u Budžet Republike Srbije. Troškovi proizvodnih usluga povećani su za 54% u godini u odnosu na 2013.godinu. U strukturi proizvodnih usluga najveće je učešće transportnih usluga (64%). Veće učešće transportnih troškova rezultat je povećanja učešća izvoza u ukupnoj otpremi finalnih proizvoda. Nematerijalni troškovi su u ukupnom iznosu niži za 4% u godini, u odnosu na 2013.godinu. U strukturi troškova, povećano je učešće troškova informatičkih usluga, usluga odžavanja licenci, komisionih usluga, a smanjeno je učešće premija osiguranja, naknada za korišćenje voda i zaštita životne sredine. c) Finansijski i ostali rashodi Rashodi po osnovu kamata odnose se na knjižene kamate po kreditima kod poslovnih banaka u iznosu od hiljade dinara, zatezne kamate dobavljača za energente i Železnice Srbije u iznosu od hiljada dinara.ostatak od hiljada dinara se odnosi na interkalarnu kamatu po dugoročnim kreditima kod Fonda za razvoj koja se pripisuje u toku perioda počeka. Negativne kursne razlike u u iznosu od hiljade dinara rezultat su uticaja kretanja kursa po kratkoročnim obavezama i potraživanjima, ali i novčanim sredstvima u stranoj valuti na računimadruštva kod poslovnih banaka. Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule od hiljade dinara predstavljaju usklađivanje obaveza po kreditima kod poslovnih banaka i Fonda za razvoj, sa kursom eura. Ostali finansijski rashodi za naknade i provizije se najvećim delom odnose na naknade Fondu za razvoj po osnovu izdatih garancija kod poslovnih banaka za račun Društva. 4

6 d) Finansijski i ostali prihodi Ostali prihodi po osnovu otpisa u iznosu od hiljade dinara rezultat su otpisa obaveze po garancijama kod AOFI iz kojih su Unicredit i Sberbanka naplatile korišćenje revolving linije od strane Društva za serviranje obaveza prema dobavljačima za strateške sirovine. Viškovi materijala u iznosu od hiljadu dinara predstavljaju utvrđeni višak prilikom sprovedenih fizičkih popisa zaliha materijala u toku godine. Prihodi od usklađivanja vrednosti sirovina od hiljade dinara se odnose na ukidanje efekata prevrednovanja zaliha sirovina iz godine, a koje su utrošene u toku godine. Društvo je ostvarilo povoljniji krajnji rezultat za 2014.godinu u odnosu na godinu. Pokazatelji boljih rezultata su vidljivi u povećanom obimu proizvodnje u 2014.godini za 41% u odnosu na 2013.godinu, povećanjem plasmana na inostranom tržištu u odnosu na godinu. Veći obim proizvodnje uslovio je i povećanje utrošaka strateških sirovina u 2014.godini za 25% u odnosu na 2013.godinu, a tehnička poboljšanja na Čeličani doprinela su uštedama na energentima(10%) i većoj iskorišćenosti visokopećnog gasa u odnosu na 2013.godinu. Ukupan gubitak iz redovnog poslovanja na kraju 2014.godine iznosi hiljade dinara dok je u toku godine iznosio hiljada dinara. 5

7 2.3. FINANSIJSKA POZICIJA DRUŠTVA BILANS STANJA Na dan 31. decembra U hiljadama dinara AKTIVA Stalna imovina Nematerijalna ulaganja Nekretnine, postrojenja i oprema Dugoročni finansijski plasmani Obrtna imovina Zalihe Potraživanja Druga potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Gotovinski ekvivalenti i gotovina PDV Aktivna vremenska razgraničenja Ukupna aktiva PASIVA Kapital Osnovni, ostali kapital i rezerve Gubitak ( ) ( ) ( ) Dugoročna rezervisanja i obaveze Dugoročna rezervisanja Dugoročne obaveze Kratkoročne obaveze Kratkoročne finansijske obaveze Primljeni avansi, depoziti i kaucije Obaveze iz poslovanja Ostale kratkoročne obaveze Obaveze za ostale poreze, doprinose i dr.dažbine Pasivna vremenska razgraničenja Ukupna pasiva ( ) ( ) a) Stalna imovina Sadašnja vrednost nekretnina, postrojenja i opreme smanjena je u odnosu na 2013.godinu za hiljada dinara usled efekata redovne amortizacije. 6

8 b) Obrtna imovina Evidentan je rast svih bitnijih pozicija u okviru obrtne imovine u odnosu na 2013.godinu, usled povećanja vrednosti zaliha, nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda. Avansne uplate za sirovine su takođe porasle, povećan je saldo gotovine,dok su potraživanja od kupaca smanjena usled veće efikasnosti naplate. Potraživanja za više plaćen PDV su takođe porasla. c) Kapital Osnovni kapital Društva registrovan u Agenciji za privredne registre sastoji se iz novčanog dela u iznosu od ,20 RSD i nenovčanog od ,51 RSD. Pored toga, u knjigama je evidentiran i ostali kapital u iznosu od hiljada dinara i ostale rezerve u iznosu od hiljada dinara koje su formirane 01. januara godine prilikom spajanja U. S. Steel Balkan sa U. S. Steel Serbia d.o.o. Dugotrajna nestabilnost na tržištu čelika, promena u vlasničkoj strukturi, zastoji u proizvodnji tokom i godine zbog nedostatka obrtnih sredstava, uslovili su kumuliranje gubitaka, usled čega su negativne promene na kapitalu dolazile sve više do izražaja. Društvo je u godini ostvarilo neto gubitak u iznosu od hiljade dinara, dok je u toku godine neto gubitak iznosio hiljade dinara. Iako u toku neto gubitak smanjen u odnosu na godinu, kumulirani gubitak je nadmašio osnovni kapital i na dan godine Društvo je, u bilansu stanja, iskazalo gubitak iznad visine kapitala, u iznosu od hiljada dinara. d) Dugoročne i kratkoročne obaveze Obaveze po osnovu dugoročnih rezervisanja u iznosu hiljadu dinara beleže rast u odnosu na 2013.godinu, a odnose se na rezervisane obaveze za privredne i radne sporove,za penzijske otpremnine, za jubilarne nagrade i za zatvaranje deponije tehnološkog otpada. Dugoročne obaveze u iznosu hiljada dinara predstavljaju obaveze po dugoročnim kreditima koji su korišćeni od Fonda za razvoj i od poslovnih komercijalnih banaka. Kratkoročne finansijske obaveze su se povećale u odnosu na 2013.godinu usled reklasifikovanih dugoročnih obaveza za hiljada dinara koje u skladu sa amortizacionom planomdospevajuna plaćanje u toku 2015.godine. Obaveze iz poslovanja u iznosu od hiljada dinara su na kraju poslovne 2014.godine u odnosu na 2013.godinu ( hiljada dinara), bitno promenile svoju strukturu jer je nivo zatečenih obaveza prema ino dobavljačima višestruko smanjen (sa hiljade dinara na kraju godine na hiljade dinara na kraju godine), dok je nivo neizmirenih obaveza prema domaćim poveriocima za dva i po puta povećanna kraju 2014.godine ( hiljada dinara) u odnosu na 2013.godinu( hiljada dinara). U rezervisanim obavezama (PVR) od hiljade dinara sadržane su obračunate i ukalkulisane obaveze za nefakturisane energente (prirodni gas, električna energija,tehnički gasovi), zatim obaveze za nefakturisane troškove usluga, dodatni troškovi u dopremi sirovina iotpremi gotovih proizvoda, kao i obaveze za pravo na jubilarne nagrade, penzijske otpremnine i godišnje odmore. 7

9 2.4. IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA U periodu od 1. januara do 31. decembra godine u hiljadama dinara TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI Prodaja i primljeni avansi Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti Ostali prilivi iz redovnog poslovanja Isplate dobavljačima i dati avansi ( ) ( ) Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi ( ) ( ) Plaćene kamate ( ) ( ) Odlivi po osnovu ostalih javnih prihoda ( ) ( ) Neto odliv gotovine iz poslovne aktivnosti ( ) ( ) TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA Prodaja nematerijalne imovine, nekretnina,postrojenja, opreme i bioloških sredstava Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) Kupovina nematerijalne imovine, nekretnina,postrojenja, opreme (1.220) (49.380) Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranja TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA Uvećanje osnovnog kapitala - - Dugoročni krediti (neto prilivi) Kratkoročni krediti (neto prilivi) Ostale kratkoročne obaveze Kratkoročni krediti (odlivi) ( ) - Ostale obaveze ( odlivi) ( ) - Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja NETO PRILIV (ODLIV) GOTOVINE ( ) Gotovina na početku obračunskog perioda Kursne razlike po osnovu preračuna gotovine KRAJNJE STANJE GOTOVINE Nedostajuća finansijska sredstva za poslovne aktivnosti od hiljadu dinara u toku godine su nadoknađivana iz dugoročnih ( hiljade dinara) i kratkoroč nih ( hiljade dinara) izvora finansiranja. Obaveze prema dobavljačima za strateške sirovine su servisirane korišćenjem revolving linija kod Unicredit i Sberbanke uz garancije Vlade Republike Srbije preko Agencije za obezbeđenje i osiguranje izvoza. Evidentno da je sa porastom obima proizvodnje i nivo zaduženosti porastao tokom 2014.godine u odnosu na godinu, što dodatno ukazuje na potrebu iznalaženja sigurnijih načina finansiranja i usklađivanja ročnosti dospeća potraživanja i obaveza iz poslovanja. 8

10 2.5. STRUKTURA KAPITALA IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU U periodu od 1. do 31. decembra godine U hiljadama dinara Akumulirani Udeli i rezerve gubitak Ukupno Stanje 1. januara godine ( ) Ostalo konverzija Dobitak / (Gubitak) tekuće godine - ( ) ( ) ( ) Stanje 31. decembra 2013.godine Stanje 1. januara godine ( ) ( ) Povećanje u toku godine Dobitak / (Gubitak) tekuće godine - ( ) ( ) Stanje 31. decembra 2014.godine ( ) ( ) Usled kumuliranih gubitaka tokom poslovne 2013.i 2014.godine, na poziciji kapitala na dan 31.decembra godine Društvo je iskazalo negativno stanje u iznosu od hiljada dinara. Ovakva finansijska pozicija Društva je neodrživa i zahteva hitnu finansijsku konsolidaciju. Iz ovog razloga Vlada Republike Srbije se, nakon neuspešnog tendera za privatizaciju Društva, opredelila za izbor upravljačkog menadžmenta koji će moći da obezbedi poslovanje Društva uz nabavku sirovina po najpovoljnijim cenama, tržište za plasiranje proizvoda sa sigurnom naplatom i dodatna obrtna sredstva uz najpovoljnije kamatne stope, radi uvećanja obima proizvodnje i ulaganja u nove proizvodne kapacitete KADROVSKA PITANJA Društvo na dan 31.decembra godine ima zaposlenih, a prosečan broj zaposlenih u toku izveštajne godine je bio na nivou 5025.Broj zaposlenih u toku godine je smanjen za 11. U nastavku je dat pregled kvalifikacione i starosne strukture zaposlenih. Pregled broja zaposlenih po kvalifikacijama i stažu na dan godine STAŽ/KVALIFIKACIJA Vso II Vso I So IV So III So II Os I UKUPNO UKUPNO U okviru strukture zaposlenih po stažu 39,3% radnika ima preko 30 godina radnog staža, što potencijalno predstavlja otežavajuću okolnost sa kojom se Društvo suočava. U budućnosti očekivani odliv velikog broja zaposlenih po osnovu penzionisanja, pre prijema mladih koji bi se obučili za preuzimanje poslova može dovesti do problema u radu i funkcionisanju Društva. 9

11 3. ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Društvo je u toku godine nastavilo da posluje u skladu sa usvojenim Politikama zaštite životne sredine, uz stalno unapređenje i efikasno upravljanje sistemom zaštite životne sredine. Redovne aktivnosti u delu zaštite životne sredine usmerene su na minimizaciju negativnih uticaja proizvodne delatnosti Društva na životno okruženje i zdravlje ljudi, što prevashodno podrazumeva redovno nadgledanje i merenje izduvnih gasova u vazduhu, kontrolu kvaliteta ispuštenih industrijskih voda i pravilno skladištenje tehnoloških otpadnih ulja i ostalog otpada. U toku godine obezbeđena je integralna dozvola za lokaciju Šabac ( IPPC dozvola), dobijeno je pet vodnih dozvola za ispuštanje prečišćenih industrijskih voda (za svako postrojenje dobijena je zasebna dozvola), predato je tona otpadnog ulja na zbrinjavanje ovlašćenom operateru. S obzirom da je Društvo u prethodnom periodu imalo zastoje u proizvodnji, a u godini radilo sa svega 30% ukupnih kapaciteta, to su i potencijalni uticaji na zaštitu životne sredine bili minimalni. Takođe, usled ograničenih finansijskih sredstava u toku godine, nije bilo značajnijih ulaganja u projekte za zaštitu životne sredine, osim redovnog održavanja sistema. U toku godine redovno su izmirivane Zakonom propisane obaveze prema lokalnoj samoupravi i na republičkom nivou. Na ime naknade za ispuštene vode i korišćenje vodnog dobra u 2014.godini obračunato je hiljade dinara, a na ime naknade za zaštitu i unapređenje zaštite životne sredine vazduha hiljadu dinara. 4. ZNAČAJNI DOGAĐAJI PO ZAVRŠETKU POSLOVNE GODINE Nakon neuspešnog tendera za privatizaciju društva, Vlada Republike Srbije, kao vlasnik 100% kapitala Društva je 21. marta godine potpisala ugovor o Strateškom partnerstvu i upravljanju Društvom sa HPK Inženjeringom iz Holandije. 5. PLANIRANI BUDUĆI RAZVOJ I AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA Šanse za budući razvoj predstavljaju širenje proizvodnog asortimana investiranjem u nove pogone, prvenstveno galvanizaciju i presvlačenje limova. Dobar geografski položaj Društva zajedno sa pretpostavkom oporavka industrije i građevinarstva u jugoistočnoj Evropi daju mogućnost za dalji razvoj poslovanja. Takođe, dva proizvođača automobila imaju proizvodne pogone na optimalnoj udaljenosti od Smedereva. Otežavajuće okolnosti za poslovanje leže u visokim troškovima dopreme sirovina, visokim cenama energenata (struje i gasa), nedostatku koksare u krugu Društva, smanjenju kapaciteta za proizvodnju sintera zbog rekonstrukcije aglo mašine, pa donekle i nezavršen proces legalizacije proizvodnih hala i objekata kod obezbeđenja povoljne kreditne podrške. U skladu sa ugovorom o Strateškom partnerstvu i upravljanju Društvom potpisanim 21. marta godine sa HPK Inženjeringom iz Holandije, očekuje se definisanje Biznis plana koji će biti okosnica realizacije kako buduće prozvodnje, tako i daljeg razvoja Društva. 10

12 6. INFORMACIJE O OTKUPU SOPSTVENIH UDELA Republika Srbija je vlasnik 100% udela u Društvu. Društvo nema otkupljene sopstvene udele. 7. POSTOJANJE OGRANAKA U sastavu Društva posluju dva ogranka: a) Pogon Beli lim u Šapcu se bavi isključivo proizvodnjom belog lima koji se koristi u industriji ambalaže za proizvodnju konzervi za hranu, boje, hemikalija, u farmaceutskoj industriji i kozmetici. Na proizvodnoj liniji u Šapcu se vrši elektrolitičko kalaisanje crnog lima koji se doprema iz Hladne valjaonice sa lokacije Smedereva. Beli lim je proizvod više faze prerade i izuzetno je tražen na inostranom tržištu. b) Pogon u Kučevu je ogranak koji se bavi eksploatacijom i obradom krečnog kamena. Najveći deo obrađenog krečnog kamena namenjen je pogonima Društva na lokaciji Smedereva. 8. FINANSIJSKI ISTRUMENTI 8.1. FINANSIJSKA SREDSTVA Društvo priznaje finansijska sredstva, u svom bilansu stanja, samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska sredstva prestaju da se priznaju kada je došlo do isteka ugovornog prava ili prenosa prava na prilive gotovine, po osnovu tog sredstva, i kada je Društvo izvšilo prenos svih rizika i koristi, koji proističu iz vlasništva nad finansijskim sredstvom. Finansijska sredstva Društva uključuju gotovinu, potraživanja od kupaca i ostala potraživanja iz poslovanja, date kratkoročne kredite i pozajmice, evidentirane u okviru kratkoročnih finansijskih plasmana. Potraživanja od kupaca su iznosi koje kupci duguju za prodatu robu ili izvršene usluge, u okviru redovnog ciklusa poslovanja. Ukoliko se očekuje da potraživanja budu naplaćena u roku od godinu dana ili kraćem (ili u okviru redovnog ciklusa poslovanja, ako je duži), potraživanja od kupaca se klasifikuju kao kratkoročna. Potraživanja od kupaca se inicijalno priznaju po fakturnoj vrednosti, a naknadno se umanjuju za eventualno umanjenje vrednosti potraživanja. a) Obezvređenje finansijskih sredstava Društvo procenjuje, na dan svakog bilansa stanja, da li postoje objektivni dokazi da je vrednost finansijskog sredstva umanjena. Vrednost finansijskog sredstva je umanjena samo ako postoje objektivni dokazi obezvređenja, nastali kao rezultat događaja koji se odigrao nakon početnog priznavanja finansijskog sredstva i taj događaj ima uticaj na procenjene buduće tokove gotovine od finansijskog sredstva. Objektivni dokaz da je došlo do obezvređenja vrednosti finansijskog sredstva može da uključuje značajne finansijske poteškoće kupca ili ostalih dužnika, kršenje ugovora ili kašnjenje u izmirenju obaveza (više od 180 dana od datuma dospeća), kao i druge objektivne dokaze. Ukoliko postoji objektivni dokaz da je došlo do nastanka gubitka po osnovu umanjenja vrednosti, iznos gubitka se odmerava kao razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budućih tokova gotovine. Vrednost sredstva ili sredstava se 11

13 umanjuje korišćenjem računa ispravke vrednosti, a gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje u bilansu uspeha, u okviru pozicije Ostali rashodi. Kada je potraživanje nenaplativo, otpisuje se na teret ispravke vrednosti potraživanja. Naknadna naplata iznosa koji je prethodno bio otpisan, iskazuje se u bilansu uspeha u korist Ostalih prihoda FINANSIJSKE OBAVEZE Društvo priznaje finansijske obaveze u svom bilansu stanja, samo onda kada ono postane jedna od ugovornih strana u finansijskom instrumentu. Finansijska obaveza prestaje da se priznaje kada Društvo ispuni obavezu, ili kada je obaveza plaćanja, predviđena ugovorom, ukinuta ili istekla. Finansijske obaveze Društva uključuju obaveze prema dobavljačima, ostale obaveze iz poslovanja, kao i primljene kredite od Republike Srbije, Fonda za razvoj i poslovnih banaka. Obaveze prema dobavljačima su finansijske obaveze za preuzetu robu ili primljene usluge u redovnom toku poslovanja, i priznaju se po nabavnoj (fakturnoj) vrednosti. Obaveze prema dobavljačima se klasifikuju kao tekuće, ukoliko dospevaju za plaćanje u roku od 1 godine ili kraćem (odnosno u okviru redovn og ciklusa poslovanja ukoliko je duži). U suprotnom, ove obaveze se iskazuju kao dugoročne. Primljeni dugoročni krediti se prvobitno priznaju u iznosima primljenih sredstava, a nakon toga se iskazuju po amortizovanoj vrednosti, uz primenu efektivne kamatne stope. Primljeni kratkoročni krediti inicijalno se priznaju u visini iznosa primljenih sredstava. 9. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZIKOM 9.1. Faktori finansijskog rizika Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima, naročito tržišnom riziku ( koji uključuje valutni rizik, rizik promene cena i rizik kamatne stope), kreditnom riziku i riziku likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se, u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta, potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. a) Tržišni rizik i) Rizik od promene kursa stranih valuta Društvo posluje u međunarodnim okvirima i izloženo je riziku promena kursa stranih valuta, koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama, prvenstveno EUR i USD. Devizni rizik nastaje u slučajevima neusklađenosti finansijskih sredstava i obaveza, izraženih u stranoj valuti ili sa valutnom klauzulom. Društvo trenutno nema ustanovljenu politiku upravljanja rizikom promene kurseva stranih valuta, kao što je upotreba finansijskih derivata i jedino u meri u kojoj je to moguće, minimizira devizni rizik, kroz minimiziranje otvorenih deviznih pozicija. Rezultat u godini u poređenju sa je bio više pod uticajem promene kursa lokalne valute prema evru, zbog uvećane zaduženosti Društva dugoročnim kreditima kod Fonda za razvoj i komercijalnih banaka, koji su ugovoreni sa valutnom klauzulom. 12

14 U narednim tabelama je prikazana izloženost Društva deviznom riziku, na dan 31.decembar i 31.decembar godine Sredstva i obaveze na dan, 31. decembar u hiljadama dinara Sr e ds tv a i o ba ve ze RSD EUR USD GBP UKUPNO Gotovinski ekvivalenti i gotovina Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Učešće u kapitalu Ostala potraživanja Ukupna sredstva: Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Dugoročne obaveze nostale kratkoročne obaveze aukupne finasijske obaveze : dneto otvorene pozicije: ( ) ( )( ) (525) ( ) a n 31. decembra u hiljadama dinara RSD EUR USD GBP UKUPNO Gotovinski ekvivalenti i gotovina Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Učešće u kapitalu Ostala potraživanja Ukupna sredstva Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanje Dugoročni krediti Ostale kratkoročne obaveze Ukupne finasijske obaveze : Neto otvorene pozicije: ( ) ( ) ( ) ( - ) ( ) ii) Rizik promene cena U toku poslovanja, Društvo je izloženo promenama cena u toku procesa proizvodnje i prodaje proizvoda od čelika. Ovo uključuje izloženost promeni cena pri nabavci koksa, čeličnog otpada, rude gvožđa, kalaja i drugih neobojenih metala, koji se koriste kao sirovine, kao i pri nabavci prirodnog gasa i električne energije, koji se koriste u procesu proizvodnje čelika. Društvo je izloženo riziku promene cena robe i na strani nabavke i na strani prodaje. Efekat promene cena se netira onda kada se i nabavka i prodaja denominiraju u istoj stranoj valuti. Generalno, što se tiče tržišnog rizika, strategija Društva je da obezbedi konkurentne cene za naše proizvode i nabavljene komponente i dopusti da se u operativnom rezultatu odraze tržišne cene kroz promenu dobitka ili gubitka, pod uticajem ponude i tražnje. Društrvo 13

15 trenutno nema ustanovljenu politiku za ublažavanje uticaja promena cena robe, kao što je upotreba finansijskih derivata. Rizik Društva od promena fer vrednosti kamatnih stopa proističe prvenstveno iz obaveza po osnovu primljenih kratkoročnih i dugoročnih kredita. Krediti, primljeni po promenljivim kamatnim stopama, vezanim za Euribor, izlažu Društvo kamatnom riziku tokova gotovine. Krediti, primljeni po fiksnim kamatnim stopama, izlažu Društvo riziku promene fer vrednosti kamatnih stopa. Tokom 2014.godine Društvo je imalo značajno povećanje zaduženosti kod Fonda za razvoj, po dugoročnim kreditima sa ugovorenom (fiksnom) kamatnom stopom, gde se za obračun vrednosti glavnice duga koristi valutna klauzula, tako da se iznos duga utvrđuje u evrima, po srednjem kursu koji formira Narodna banka Srbije, na dan korišćenja sredstava, a preračunava u dinare, po srednjem kursu, na dan dospeća. U sledećoj tabeli je prikazana izloženost Društva riziku promene kamatnih stopa: 31. decembar 31. decembar U hiljadama dinara Instrumenti sa fiksnom kamatnom stopom Finansijska sredstva Finansijske obaveze Neto obaveze sa fiksnom kamatnom stopom Instrumenti sa varijabilnom kamatnom stopom Finansijska sredstva - - Finansijske obaveze Neto obaveze sa varijabilnom kamatnom stopom Neto razlika obaveza ( ) b) Kreditni rizik Kreditni rizik je rizik nastanka finansijskih gubitaka Društva kao rezultat kašnjenja klijenata ili druge ugovorne strane u izmirivanju ugovornih obaveza. Kreditni rizik se prvenstveno vezuje za izloženost Društva po osnovu gotovine i gotovinskih ekvivalenata, depozita u bankama i finansijskim institucijama, investiranja u hartije od vrednosti, potraživanja od pravnih i fizičkih lica i preuzetih obaveza. Društvo je izloženo kreditnom riziku u slučaju da kupci ne izvrše plaćanja. Društvo ublažava ovaj rizik kroz ustanovljenu kreditnu politiku i procedure, koje uključuju formalnu kreditnu analizu, kako bi se procenila sveukupna kreditna sposobnost poslovnih partnera, korišćenje akreditiva, bankarskih garancija, avansnih plaćanja ili osiguranje kredita. Kroz kreditnu analizu se razmatra finansijska pozicija poslovnih partnera, navika u plaćanju, prošlo iskustvo i drugi faktori. Pojedinačni kreditni limit, ako je odobren,se uspostavlja, na osnovu kreditne analize i iznos i njegovo korišćenje se, periodično, pregledaju i prate. U mnogim slučajevima, Društvo bira da jednostavno ublaži bilo koji kreditni rizik, kroz upotrebu akreditiva, bankarskih garancija, avansnih plaćanja ili osiguranja potraživanja, na osnovu prethodne kreditne analize. Sa stanjem na dan 31. decembra godine, u proseku 80% (2013. godina: 73%)od ukupnog iznosa potraživanja je bilo pokriveno akreditivima ili bankarskim garancijama radi osiguranja naplate. 14

16 Na dan 31. decembra godine Društvo raspolaže gotovinom i gotovinskim ekvivalentima u ukupnom iznosu od hiljadu dinara (31. decembar godine: hiljada dinara), što po proceni rukovodstva predstavlja maksimalni kreditni rizik, po osnovu ovih finansijskih sredstava. i) Potraživanja od kupaca Maksimalna izloženost Društva, po osnovu kreditnog rizika za potraživanja od kupaca, po geografskim regionima, data je u sledećoj tabeli: 31.decembar U hiljadama RSD Kupci u zemlji Kupci u inostranstvu - Evro zona Ostali Ukupno ii) Ispravka vrednosti Starosna struktura potraživanja od kupaca data je u narednoj tabeli: 31.decembar Ispravka Ispravka Bruto vrednosti Bruto vrednosti U hiljadama RSD Nedospela potraživanja Docnja od 0 do 30 dana Docnja od 31 do 60 dana Docnja od 61 do 90 dana Docnja od 91 do 120 dana Docnja od 121 do 360 dana Docnja preko 360 dana Ukupno Sa stanjem na dan 31. decembra godine, potraživanja od kupaca, u iznosu od hiljada dinara (2013. godina: hiljada dinara) su u potpunosti naplativa. Potraživanja, po osnovu prodaje, čija naplata kasni manje od 180 dana, ne smatra ju se obezvređenima. Sa stanjem na dan 31. decembra godine, za potraživanja, po osnovu prodaje, u iznosu od hiljada dinara (2013. godina: hiljada dinara) je istekao rok dospeća, ali nisu bila obezvređena. Navedena potraživanja odnose se na potraživanja od jednog broja nezavisnih kupaca, za koje u skorašnjoj prošlosti nisu ustanovljeni propusti u plaćanju. Promene na ispravci vrednosti potraživanja od kupaca date su u narednoj tabeli: 15

17 31. decembar decembar U hiljadama dinara Kupci u zemlji Ino kupci Kupci u zemlji Ino kupci Stanje na početku godine Ispravka vrednosti Prenosi na prihode ( ) (11.356) - ( ) Ukidanje ispravke ( 2.360) ( ) (13.058) ( ) Stanje na kraju godine Kod slučajeva kašnjenja naplate potraživanja preko 180 dana, u skladu sa prihvaćenom računovodstvenom politikom, knjižena su rezervisanja ispravke vrednosti navedenih potraživanja, što se reflektuje i na bilans uspeha izveštajnog perioda. Pored toga, rezervisanja se knjiže i u slučajevima ako postoje objektivni dokazi da su kupci zapali u finansijske poteškoće. Sa stanjem, na dan 31. decembra godine, na ispravci potraživanja je rezervisan iznos od hiljadu dinara (2013. godine: hiljada dinara). c) Rizik likvidnosti Rizik likvidnosti je rizik da će Društvo biti suočeno sa poteškoćama u izmirivanju svojih finansijskih obaveza. Društvo upravlja svojom likvidnošću sa ciljem da, koliko je to moguće, uvek ima dovoljno sredstava da izmiri svoje dospele obaveze, bez neprihvatljivih gubitaka i ugrožavanja svoje reputacije. Planiranje novčanog toka vrši se na nivou poslovnih aktivnosti Društva i zbirno za Društvo kao celinu. Finansije Društva nadziru planiranje likvidnosti u pogledu zahteva Društva, da bi se obezbedilo da Društvo uvek ima dovoljno gotovine da podmiri poslovne potrebe. U tabeli niže, analizirane su finansijske obaveze Društva koje su grupisane prema datumu dospeća, na osnovu perioda preostalog do ugovornog datuma dospeća, a na datum bilansa stanja. Iznosi, prikazani u tabeli, predstavljaju ugovorne nediskontovane novčane tokove. Salda koja dospevaju na naplatu, u roku od 12 meseci, jednaka su njihovim knjigovodstvenim iznosima, budući da efekat diskontovanja nije materijalno značajan. Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra godine: U hiljadama RSD Do 3 meseca 3 meseca do 1 godine 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno Gotovina i gotovinski ekvivalenti Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Učešća u kapitalu Ostala potraživanja Ukupno Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Dugoročne obaveze Ostale obaveze Ukupno Ročna neusklađenost na dan 31. decembar ( ) ( ) ( ) ( ) 16

18 Sledeća tabela predstavlja ročnost dospeća sredstava i obaveza, prema preostalom roku dospeća, na dan 31. decembra godine: U hiljadama RSD Do 3 meseca 3 meseca do 1 godine 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno Gotovina i gotovinski ekvivalenti Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Učešća u kapitalu Ostala potraživanja Ukupno Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Dugoročne obaveze Ostale obaveze Ukupno Ročna neusklađenost na dan 31. decembar ( ) ( ) ( ) ( ) Ročna neusklađenost dospeća obaveza i priliva, po osnovu naplate potraživanja, ukazuje na prisutan problem nelikvidnosti. U toku godine, Društvo je prevazilazilo ove probleme, uz podršku Republike Srbije, koja je preko Fonda za razvoj doznačavala kreditna sredstva, sa fiksnom kamatnom od 3% i grejs periodom od dve godine UPRAVLJANJE RIZIKOM KAPITALA Cilj upravljanja kapitalom je da Društvo zadrži sposobnost da nastavi da posluje u neograničenom periodu, u predvidljivoj budućnosti, kako bi se osnivaču obezbedio povraćaj (profit), i izmirile obaveze prema dobavljačima u roku dospeća. Kao odgovor na tekuću tržišnu neizvesnost i nestabilnost, strategija Društva je fokusirana na operativnu fleksibilnost, u cilju osiguranja finansijske likvidnosti, kako bi se održala efikasna proizvodnja i kako bismo bili spremni za buduće rastuće mogućnosti. a) Kolebanja na globalnom finansijskom tržištu Kriza likvidnosti u svetu, koja je počela sredinom godine je, između ostalog, rezultirala smanjenjem nivoa ulaganja na tržištu kapitala i smanjenjem likvidnosti bankarskog sistema. Nije moguće s preciznošću predvideti obim posledica finansijske krize niti je moguće u potpunosti preduzeti mere zaštite od njih. Rukovodstvo nije u mogućnosti da pouzdano proceni efekte bilo kog daljeg pogoršanja likvidnosti finansijskih tržišta i povećane nestabilnosti valuta i tržišta kapitala na finansijski položaj Društva. Rukovodstvo smatra da preduzima sve neophodne mere kako bi podržalo opstanak i razvoj poslovanja Društva u tekućim okolnostima. U Smederevu, 31. marta, godine Železara Smederevo d.o.o Zakonski zastupnik 17

19 PRILOG 1 Organizaciona struktura Društva ŽelezaraSmederevod.o.o. Nazivdokumenta: Šema makro organizacije i menadžmenta Železare Smederevod.o.o INTERNAREVIZIJA Broj zaposlenih - 10 Železara Smederevo d.o.o. UKUPNO ZAPOSLENIH KABINET DIREKTORA ŽELEZARE Menadžer Broj zaposlenih - 6 PROIZVODNJA I PODRŠKA Izvršni direktor Broj zaposlenih - 11 FINANSIJE I RAČUNOVODSTVO Izvršni direktor Broj zaposlenih - 2 PRAVNI I OPŠTI POSLOVI Izvršni direktor Broj zaposlenih - 2 LJUDSKI RESURSI I RADNI ODNOSI Izvršni direktor Broj zaposlenih - 2 KOMERCIJALNI POSLOVI Izvršni direktor Broj zaposlenih - 2 PRIMARNA PROIZVODNJA Broj zaposlenih FINALNA PROIZVODNJA Broj zaposlenih SEKTOR FINANSIJSKEUSLUGE Broj zaposlenih - 21 SEKTOR ZA OBRADU TRANSAKCIJA Broj zaposlenih - 65 SEKTOR PRAVNI I OPŠTI POSLOVI Broj zaposlenih - 24 za ljudske resurse i radne odnose Broj zaposlenih - 1 SEKTOR ZA LJUDSKE RESURSE Broj zaposlenih - 26 SEKTOR PRODAJA TV I HV Diretkor Broj zaposlenih - 30 SLUŽBA PRODAJA BELOG LIMA Rukovodilac Broj zaposlenih - 7 PODRŠKA PROIZVODNJI Broj zaposlenih SEKTOR BEZBEDNOST NA RADU I INDUSTRIJSKA HIGIJENA Broj zaposlenih - 24 SEKTOR UPRAVLJANJE MATERIJALIMA Broj zaposlenih - 50 SEKTOR INŽENJERING Broj zaposlenih - 28 SEKTOR POREZI Boj zaposlenih - 10 SEKTOR RAČUNOVODSTVENE USLUGE Broj zaposlenih - 15 SEKTOR RAČUNOVODSTVO SIROVINA Broj zaposlenih - 12 SEKTOR PLAN I ANALIZA Broj zaposlenih - 16 SIROVINE I LOGISTIKA Broj zaposlenih - 65 SEKTOR ZA RADNE ODNOSE Broj zaposlenih - 5 SEKTOR ZA ORGANIZACIJU I KOMPENZACIJE Broj zaposlenih - 3 TRANZICIONI CENTAR Broj zaposlenih - 33 SEKTORISHRANA Broj zaposlenih REPREZENTATIVNI SINDIKATI Broj zaposlenih - 20 SEKTOR TEHN. SERVIS KUPACA Broj zaposlenih - 8 SEKTORPOSLOVNO PLANIRANJE Broj zaposlenih - 51 SEKTOR ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE Broj zaposlenih - 15 SEKTOR ODNOSI SA JAVNOŠĆU Broj zaposlenih - 11 INFORMACIONE TEHNOLOGIJE Broj zaposlenih OBEZBEĐENJE I PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA Broj zaposlenih OBEZBEĐENJE KVALITETA Broj zaposlenih SNABDEVANJE Broj zaposlenih