STRATEGIJA PARTNERSTVA REPUBLIKU SRBIJU

Transcription

1 Dokument Svetske banke SAMO ZA ZVANIČNU UPOTREBU Izveštaj br _YF MEĐUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ I MEĐUNARODNA FINANSIJSKA KORPORACIJA STRATEGIJA PARTNERSTVA ZA REPUBLIKU SRBIJU ZA PERIOD od do finansijske godine 15. novembar Jedinica za zemlje jugoistočne Evrope Evropa i centralna Azija (ECA) Evropa i centralna Azija Međunarodna finansijska korporacija, IFC Ovo je dokument s ograničenom distribucijom i oni kojima je dostavljen mogu ga koristiti samo pri vršenju svojih zvaničnih dužnosti. U suprotnom, sadržaj ovog dokumenta se ne sme objavljivati bez odobrenja Svetske banke.

2 Prethodnu Strategiju partnerstva (CPS) za Srbiju, Izveštaj br YF razmatrao je Odbor izvršnih direktora 13. novembra Datum poslednjeg izvešatja o napretku izvršenja Strategije bio je 20. oktobra DEVIZNI KURS (Prema kursnoj listi na dan 8. novembra 2011.) Jedinica valute = Dinar Dinar 1.00 = US$ SDR 1.00 = Dinar 1.59 FISKLALNA GODINA 1. januar 31. decembar SKRAĆENICE I AKRONIMI AAA Analitička i savetodavna aktivnost ESW Ekonomske i sektorske aktivnosti ADR Alternativno rešavanja sporova EU Evropska unija APL Prilagodljivi programski zajam FDI Direktna strana ulaganja BEEPS Anketa o poslovnom okruženju i FRL Zakon o fiskalnoj odgovornosti rezultatima preduzeća BERIS Projekat reforme oislovnog okruženja i institucional. jačanja FY Fiskalna godina CAP Zajednička poljoprivredna politika GDP Bruto društveni proizvod CEFTA Sporazum od lobodnoj trgovini u u Centralnoj Evropi CEM Memorandum o privredi GEF Globalni fond za životnu sredinu CPS Strategija partnerstva Srbija HBS Anketa budžeta domaćinstva CPS PR Izveštaj o napretku Strategije HEI Visokoškolska ustanova CRIF Osiguranje od rizikika pirod. katastrofa HIF Fond zdravstvenog osiguranja CRR Sveobuhvatna normativna reforma IBRD Međunarod. banka za rekonstrukciju i razvoj DFID Odelj. za međunarod. razvoj V.Britanije ICTY Međunarod. krivični tribunal za biv. Jugoslaviju DILS Pružanje poboljšanih lokal. usluga IFC Međunarod. finansijska korporacija DG Gen. uprava za ekomom. i fin. pitanja IFI Međunarod. finansijska institucija ECFIN Finansijski poslovi IMF MMF DG Generalna uprava za zapošljavanje IPA Instrument pristupne pomoći DPL Kredit za razvoj politike IRB Nezavisna regulatorna tela DRG Grupa za dijagnostiku JSS Podršaka sektoru pravde EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj LPI Index logist. rezultata EC Evropska komisija LSMS Anketa merenja životnog standarda ECA Region Evripe i central. Azije MDTF Multidonatorski trast fond ECSEE Energetska zajednica jugoist. Evrope M&E Monitoring i evaluacija EFTA Evropska asocijacija za slobod. trgovinu MIGA Multilateralna agencija za osiguranje investicija EIB Evropska investiciona banka MIPD Višegodišnje indikativno planiranje MF Ministarstvo finansija MSME Mikro, malo i srednje preduzeće NBS Narodna banka Srbije SAA Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj SEE Jugoistočna Evropa PAD Dokument o oceni projekta SIDA Švedska agencija za međunarodni razvoj PBG Garancija na osnovu politike SME Mala i srednja preduzeća

3 PIU Odeljenje za implementaciju projekta SPIL Kredit za invest. u društvenu zaštitu PPB Služba za javne nabavke TA Tehnička pomoć PPP Partnerstvo javnog i privatnog sektora TBD Naknadno će se odrediti PSIA Analiza siromaštva i socijal. impakta TF Trast fond QA Sigurnost kvaliteta UNDP Program Ujedinjenih nacija za razvoj RCPR Republička komisija za zaštitu prava u postupku javnih nabavki WTO Svetska trgovinska organizacija REPARIS Put ka evrop. progr.reforme računovod. i institucional. jačanja y-o-y od godine do godine (god. nivo) Potpredsednik: Direktor na nivou zemlje: Rukovodilac tima: Svetska banka Philippe H. Le Houreou Jane Armitage Loup Brefort Anthonz Gaeta IFC Dimoitris Tsitsiragos Tomasz Telma Per Kjellerhaug Gjegj Konda

4 SADRŽAJ ZBIRNI PRIKAZ 1 I. SITUACIJA U ZEMLJI 1 A. Politička situacija 2 B. Ekonomska situacija 3 C. Socijalni razvoj 4 II. NAJNOVIJI RAZVOJE KONOMSKE SITUACIJE, IZGLEDI I RIZICI 4 III. PROBLEMI RAZVOJA SRBIJE 9 IV. ODGOVOR SRBIJE NA IZAZOVE I PRIORITETE 24 V. STRATEGIJA GRUPACIJE SVETSKE BANKE 25 A. Program Banke, izvučene pouke i partnerstvo 25 B. Planirani krediti i AAA 32 I. Konkurentnost 33 II. Unapređena efikasnost i rezulatati socijalne potrošnje 39 VI. RIZICI 44

5 Tabele: Tabela 1: Srbija: Osnovni makroekonomski pokazatelji i projekcije 4 Tabela 2: Dinamika duga 7 Tabela 3: Trendovi stope povlačenja sredstava (% nepovučenih) 26 Tabela 4: Rezultati portfolija 1. novembra Tabela 5: WB Program usaglašavanja s kriterijuma EU 31 Tabela 6: Portfolio i novi krediti FY12-FY15 i CPS AAA 32 Tabela 7: Predloženi kreditni program IBRD po fiskalnim godinama (u milionima US$) 43 Okviri: Okvir 1: Osetljivost duga na šokove 8 Okvir 2: Regionalna saradnja Svetske banke i EC na jačanju M&E 12 Okvir 3: MDTF Srbije za podršku sektoru pravosuđa 13 Okvir 4: Pobljšanje inovacija: partnerstvo sa EU 16 Okvir 5: Uticaj krize na Rome 21 Okvir 6: Uspešno partnerstvo: EC i Svetska banka u Srbiji i na zapadnom Balkanu 30 Okvir 7: Država kao bolji menadžer svojih javnih preduzeća nova serija DPL 36 Okvir 8: Izgradnja platforme za reformu održive investicione klime 38 Okvir 9: Programatski rodni monitoring za zapadni Balkan 41 Grafikoni: Grafikon 1: Finansijska podrška Srbiji: Prosečne godišnje obaveze (u mil. ) 29 Aneksi: Aneks 1: Rezultati matrice rezultata za CPS 45 Aneks 2: Završni izveštaj 51 Aneks 3: Aktivni i planirani TF 89 Aneks 4: Srbija ukratko 90 Aneks 5: Izabrani pokazatelji rezultata portfoli+ja Banke i upravljanja 93 Aneks 6: Socijalni pokazatelji 94 Aneks 7: Ključni ekonomski pokazatelji 95 Aneks 8: Ključni pokazatelji ekspozicije 97 Aneks 9: Zbirni prikaz programa IBRD (u milionima US$) 98 Aneks 10: Portfolio operacija (IBRD/IDA/GRANT) 99 Aneks 11: Zbirni prikaz nekreditnih usluga 101 Aneks 12: Rodna procena 102

6 ZBIRNI PRIKAZ i. Srbija je prošla kroz period dramatičnih promena. U vreme kada je Odbor razmatrao Izveštaj o napretku implementacije Strategije partnerstva za Srbiju (CPS) FY08-FY11, Srbija je sprovodila ubrzane promene političkog i ekonomskog okruženja. Nova, reformski orijentisana Vlada, opredeljena za pridruživanje Evropskoj uniji (EU), suočila se s politički osetljivim pitanjem jednostrano proglašene deklaracije o nezavisnosti Kosova i s nastupanjem globalne ekonomske i finansijske krize. ii. Uprkos ovim pritiscima, Vlada je u mnogome napredovala u reformama na kojima je zasnivala svoju kampanju god. Srbija je održala finansijsku disciplinu, uključujući i MMF-ov 15-mesečni stend-baj aranžman (SBA) početkom 2009, koji je zahtevao prilično nezgodno zamrzavanje plata i penzija. Septembra 2001, osigurala je podršku MMF-a za novi 18- mesečni SBA iz predostrožnosti uz moguću podršku od 1,45 milijardi. Nedavno, oktobra 2001, Evropska komisija (EC) predložila je status kandidata za Srbiju, što predstavlja važan korak prema članstvu u EU. Vlasti su takođe donele teške političke odluke, uključujući i hvatanje i izručenje poslednjih begunaca optuženih za ratne zločine. Istovremeno, Vlada je nastavila da se suprotstavlja jednostrano proglašenoj deklaraciji o nezavisnosti Kosova na miran način i u okviru multilateralnih pravnih foruma; i u uprkos nepovoljnim odlukama, nastavila da sarađuje sa EU i Ujedinjenima nacijama u pravcu nastavka razgovora s Prištinom. Srbija je učinila značajan napor kako bi ponovo zauzela svoje mesto u međunarodnoj zajednici. Međutim, razbuktavanje tenzija s Kosovom oko carina i granica i neuspeh, bar do danas, da se postigne napredak u pravcu dogovorenog rešenja mogao bi da utiče na odluku SE o zvaničnoj dodeli statusa kandidata. iii. Srbija je nastavila s ovim reformama dok se borila da se oporavi od krize koja je dovela do rasta siromaštva od 50% i sličnog skoka nezaposlenosti. Zemlja se takođe priprema za izbore predviđene za proleće Boreći se s ovim prvim i pripremajući se za ovo drugo, Vlada će se naći pod sve većim pritiskom. Kao i u mnogim drugim zemljama, izazov predstavlja pretakanje slabašnog ekonomskog razvoja u radna mesta i smanjenje siromaštva u teškom finansijskom okruženju. Srbija treba da postane konkurentnija i da poveća produktivnost. Kao što je izneto u Ekonomskom memorandumu Srbije (CEM) za 2012, za to je potrebno privlačenje i usvajanje novih tehnologija, što će za uzvrat zavisiti od podržavajućeg poslovnog okruženja, sposobnih institucija, stručne radne snage i visokokvalitetne infrastrukture. iv. CPS će podržati pristupanje Srbije EU i pomoći Vladi da osnaži konkurentnost i da unapredi efikasnost i rezultate socijalne potrošnje u kontekstu strogo ograničenog budžeta. CPS predlaže ciljno finansiranje, znanstvene (knowledge) usluge i koordinacija s donatorskim partnerima i proširivanje partnerstva sa EC, s fokusom na dva stuba: Konkurentnost: Nove intervencije u FY 2012 i FY 2013 će obuhvatiti serije DPL kredita za reformu preduzeća koja nisu privatna.; investicije za obnovu puteva; reformu pravosuđa i novo partnesrstvo s EC na inovacijama. Ovo će predstavljati nadgradnju nad sadašnjim portfoliojm projekata za drumski saobraćaj, katastar i navodnjavanje. Nedavno završeni CEM, pripremljen u saradnji s Vladom i uz doprinos EC, obezbediće platformu za angažovanje u oblastima u kojima Grupacija Banke možda ne obezbeđuje finansiranje, ali koje su ipak od važnosti za promovisanje snažnog rasta rukovođenog izvozom. Aktivnost IFC će se fokusirati na stvoranju mogućnosti za rast kroz pružanje podrške i

7 konkurentnim sektorima u zemlji, investicionu klimu, jačanje domaćeg finansijskog tržišta i omogućavanje učešća privatnog sektora u infrastrukturi. IFC će omogućiti učešće privatnog sektora sa svežim kapitalom i know-how radi povećanja produktivnosti, energetske efikasnosti i ekološkog fokusa u korporativnom sektoru. Unapređena efikasnost i rezultati socijalne potrošnje: U naredne dve godine, pomoć bi dolazila od: (i) iz predloženog DPL-a za upravljanje javnim rashodima, koji će pomoći Srbiji da smanjuje veliki javni sektor dok jača socijalnu pomoć kako bi se ublažio uticaj krize, i (ii) sadašnji portfolio u zdravstvu, obrazovanju i socijalnoj zaštiti. Nove intervencije obuhvataju i projekat zdravstva za FY13. Takođe, EC je zatražila od Banke da podrži Srbiju u jačanju njenih kapaciteta u monitoringu i evaluaciji socijalne potrošnje. Ovo postaje bitno kad se ima u vidu sve starija populacija Srbije i obaveza države, utemeljena u nedavno usvojenom zakonu o fiskalnoj odgovornosti, da smanji budžetski deficit. v. Ova dva stuba su se stekla nakon detaljnih konsultacija s Vladom i u skladu su s prve dve komponente Regionalne strategije ECA, kao i s Strategijom EU o rastu Evrope do Zaista, intervencije Banke u Srbiji su kreirane tako da dalje razvijaju program EU tz. Smart rasta s fokusom na obrazovanju, kvalifikacijama i inovacijama, kao i inkluzivni rast, gde je akcenat posebno na otvaranju novih radnih mesta za ugrožene grupe i na modernizaciji tržišta rada i sistema socijalne pomoći. Takođe treba istaći da, iako ne predstavlja stub CPS, Grupacija Banke će i dalje biti angažovana na trećoj komponenti ECA i Strategije Evropa 2020 ekološka održivost. vi. Podrška Grupacije Banke biće rukovođena s tri principa angažovanosti. Rezultati: Dve serije programskih DPL i Garancija zasnovana na politici (PBG), zasnovani na visoko kvalittenoj AAA, dostigli su nameravane rezultate u podršci teške reforme politike i institucionalnog jačanja. Ovaj CPS predlaže dalju nadgradnju nad ovim operacijama. Što se tiče investicionih operacija, rezultati realizacije su bili daleko sporiji nego što je prvobitno očekivano zbog kašnjenja u implementaciji projekta. Usledio je napredak, ali potreban je stalni napor kako bi se ubrzalo izvršenje projekta. Selektivnost: CPS će biti u stanju da zabeleži značajnu konsolidaciju portfolija kako se podrška Banke bude prebacivala na manji broj većih operacija. U isto vreme, Banka će proširiti svoje angažovanje s evropskim partnerima aktivnim u Srbiji u sektorima koji su u skladu s CPS; tamo gde Banka ima uporedivu prednost i gde se traži ekspertiza Banke u implementaciji, monitoringu i nadzoru. To će biti naročito od pomoći u pružanju asistencije Srbiji za izvršenje investicija finansiranih od strane EC. Partnerstvo: Praktično, sva pomoć će biti kreirana da podrži priključivanje Srbije EU; a Banka će nastaviti da poširuje inovativna partnerstva sa EC, evropskim mešunarodnim finansijskim institucijama (IFI) i bilateralnim donatorima kako bi potpomogla spoljnu podršku. Ključni primeri za to su: tekuća saradnja u monitoringu makroekonomskog razvoja sa DG EFCIN Evropske komisije, instrumenti za podršku predpriključenju (IPA) za Bančinu implementaciju projekata finansiranih od strane EC i članstvo Banke u Investicionom okviru zapadnog Balkana. vii. Finansiranje od strane IBRD u prve dve godine CPS-a očekuje se da dostigne US$ 340 miliona. Vlada je zatražila kreditiranje tokom čitavog perioda CPS u iznosu od US$ 800 miliona. Banka ima sluha za probleme spoljnjeg okruženja Srbije (i ostatak zapadnog Balkana), ii

8 kao i za važnost podrške Srbiji tokom ovog kritičnog perioda priprema za pridruživanje EU. Rukovodstvo Banke je naznačilo da će Banka reagovati, koliko je to moguće, na potrebe Vlade za kreditiranjem. Konačni iznosi kredita će zavisiti od od kreditnog kapaciteta IBRD i od potražnje za kreditima, kao i od rezultata tokom implementacije CPS. Program kreditiranja za poslednje dve godine CPS će se razmatrati kada dođe vreme za prvi Izveštaj o napretku. CPS predviđa da se ukupno kreditiranje podjednako podeli između DPL kredita i investicionih operacija. Prvi DPL, za FY2012, poslednji je iz programske serije DPL-a za Upravljanje javnim rashodom, a FY2013 će početi novom serijom koja će se fokusirati na reformi neprivatnih preduzeća. viii. IFC očekuje da obezbedi finansiranje od US$ miliona u toku trajanja CPS. Taj program će zavisiti od državne podrške učešću privatnog sektora u sektoru infrastrukture na nacionalnom i opštinskom nivou, daljeg unapređenja poslovnog okruženja i izgleda rasta u Evropi. ix. CPS je podložna rizicima. Osnovni izazov za Srbiju je da izvrši konsolidaciju makroekonomske stabilnosti kako bi ojačala svoj imunitet prema buri u evrozoni. Drugi rizik bi bio slabljenje opredeljenja prema reformskoj politici kao rezultat izbora; to bi moglo da uspori pristupanje EU i da prekine seriju programskih DPL Banke. S tim u vezi, problem bi bio štititi se od sve dublje frustracije zbog produženog perioda čekanja na članstvo u EU (što bi moglo da potraje i čitavu deceniju) posle preporuke za status kandidata u oktobru. Treće, postoje rizici implementacije koji potiču od nedostatka kapaciteta javnih institucija za reforme iz oblasti DPL i izvršenje projekata finansiranih od strane Banke. Neuspeh u održanju unapređenja upravljanja portfolijom može da dovede Banku do toga da povuče ili odloži projekte. Ovi rizici su ublaženi trenutnom dobrom ocenom Vlade i priznanjem glavnih aktera da će domaći i međunarodni događaji nastaviti da diktiraju razumno ponašanje. iii

9 I. SITUACIJA U SRBIJI A. Politička situacija 1. U posleednjih pet godina Srbija je prošla kroz značajan period političkih i ekonomskih promena. Godine 2006, Crna Gora je jedva većinskim brojem glasova izglasala nezavisnost (koju je srpska Vlada odmah priznala); Kosovo je to isto učinilo dve godine kasnije svojom jednostranom deklaracijom o nezavisnosti (koju Vlada i do dan danas odbija da prihvati); ekonomska i finansijska kriza pogodila je Srbiju početkom 2009, gurnuvši stotine hiljada ljudi u siromaštvo i nezaposlenost; a tokom čitavog tog perioda srpsko društvo je u principu odobravalo aktivnost Vlade i kad je uhvatila poslednjeg od važnih begunaca optuženih za ratne zločine i isporučila ih ICTY 1. Ovi događaji, od kojih se u prethodnim godinama moglo očekivati da osnaže nacionalističke ili radikalne opozicione elemente, do danas nisu skrenuli središte srpske politike s kursa pridruživanja EU, fiskalne discipline i strukturne reforme. Srbija je okrenula leđa prošlosti i krenula ka novoj budućnosti. 2. Ipak, jedanaest godina od demokratskog svrgavanja Slobodana Miloševića i konačnog raspada Jugoslavije, tranzicija Srbije je i dalje nedovršena. Kreiranje novog identiteta nije bilo lako. Nedavna anketa koju su sprovele Svetska banka i EBRD Život u tranziciji: posle krize otkrila je da je samo oko 30% Srba zadovoljno svojim životom, što je znatno niže od proseka u ostalim zemljama u tranziciji (42%) i od proseka u zapadnoj Evropi (72%); a osećanja su malo bolja kad su u pitanju očekivanja za budućnost samo 30% Srba veruje da se sledeća generacija imati bolji život, što je opet znatno niže od proseka u svim zemljama u tranziciji 50%. Šta više, veliki deo populacije postaje nestrpljiv da bude nagrađen za svoje strpljenje. Ankete pokazuju sve veću frustraciju zbog sporog oporavka i stalne visoke nezaposlenosti, kao i rastući zamor zbog reformskih procesa i pokretne kapije za ulazak u EU Izbori predviđeni za april 2012 po svoj prilici neće promeniti osnovni pravac politike Srbije. Uprkos sadašnjem čvrstom državnom upravljanju krizom, nepokolebljivom napredovanju ka statusu za kandidata za EU i veštom spoljnom politikom, koja je Srbiju vratila u međunarodnu zajednicu, rastuća frustracija zbog hleba i masti (posao i siromaštvo) mogla bi da dovede do glasačkog protesta. Međutim, većina posmatrača se slaže da promena u vladi verovatno neće dovesti do stvarnog napuštanja sadašnje političke orijentacije. Sve veće stranke, koje bi verovatno ušle u koaliciju, izražavaju opredeljenje za pridruživanje EU i prepoznaju potrebu za nastavkom ekonomske reforme u cilju porasta zaposlenosti. Taj konsensus oko političkog pravca je u saglasnosti s pragmatičnom porukom biračkog tela i ukazuje na krajnju elastičnost javne podrške za nastavak razboritog makroekonomskog upravljanja, kao i jasno razumevanje da sadašnja regionalna ekonomska stvarnost ograničava mogućnosti za radikalne promene. 1 International Criminal Tribunal for the Former Yugoslavia Međunarodni krivični tribunal za bivšu Jugoslaviju 2 1

10 B. Ekonomska situacija 4. Srbija je otvorena ekonomija s neiskorišćenim izvoznim potencijalom i s BDP po glavi stanovnika od oko US$ u god. Nekih 55% ukupnog izvoza ide u EU u 27 zamalja; glavni sektori su: poljoprivredni proizvodi, slatkiši i piće, proizvodi od gvožđa, čelika i metala (20%), mašine i transportna oprema (17%) i hemija (9%). Izvoz Srbije je zastao posle ekonomske krize , ali je pokazao znake oporavka i sada je prilično iznad nivoa od pre krize. Ipak, ima znatnog prostora za poboljšanje budući da bi izvoz Srbije, kao udeo u BDP-u, koji sada iznosi oko 25%, mogao da bude 2-3 puta veći. Uzimajući ekonomije susedne Evrope i centralne Azije (ECA) kao poređenje, one sve imaju udeo izvoza u BDP-u između 60 i 80% (napr. Republika Češka, Mađarska, Slovačka i Poljska). Period pre krize 5. Srpska ekonomija je brzo rasla do 2008, delimično podstaknuta novom izvoznom dinamikom, a još više značajnim porastom domaće potražnje, potpomognuta znatnim ekonomskim reformama posle god. Rast BDP-a je u proseku iznosio 5% godišnje u periodu s rastom izvoza po godišnjoj stopi od oko 30% uprkos slaboj bazi. 3 Proizvodnja se podigla u realnim okvirima za gotovo 50% između i god. pošto je korporativni sektor počeo da donosi profit, a bankarski sektor se restruktuirao. Odgovor ponude se takođe odrazio na povećanje produktivnosti i proizvodnje u tek privatizovanim i sasvim novim firmama, što je postalo očigledno kroz neobično brzu stopu rasta proizvodnje u tim sektorima koji su prošli kroz široku privatizaciju (napr. cement, čelik, guma, duvan, mlečni proizvodi, šećer i bankarstvo) ili privukli strane investitore. 6. Međutim, takav rast je takođe bio pod uticajem domaće potrošnje, velikog priliva kapitala i ekspanzije kredita. Uz to, sve je veći uvozno/izvozni deficit i zaduženost privatnog sektora. Dok je realni BDP porastao za 47% u realnom iznosu od do god, domaća potražnja je narasla čak za 71%. Iako je izvoz brzo rastao, potrošnja i uvoz su takođe veoma brzo rasli i kao rezultat toga, trgovinski deficit je dostigao 26% BDP-a god. Vođen sve većim trgovinskim deficitom, uvozno/izvozni deficit porastao je sa 8,8% god. na 21,6% god. 7. Fiskalna politika je takođe dala svoj doprinos tako što se opšti državni bilans pomerio s viška od 0,8% BDP-a god. na deficit od 2,7% god. Dva ad hoc vanredna povećanja penzija god. povećala su rashode za penzije sa 11,4% BDP-a na 24,3% god. U ovom periodu takođe je došlo do velikog povećanja plata (napr. plate zdravstvenih radnika su povećane za 24% u realnom iznosu 2007.). Paralelno s tim, prihodi su smanjeni sa 44,2% BDP-a god. na 42,8% 2008 god. pre svega zbog manje naplate PDV-a i poreza na prihod građana. Inflatorni pritisak se ponovo pojavio zajedno s krizom, pod uticajem pre svega faktora na strani ponude. 3 Odnos izvoza roba i usluga prema BDP-u porastao je od 20% 2002 na 30% 2008, što je još uvek nisko u odnosu na region. 2

11 Uticaj krize 8. Kriza je dovela do pada realnog BDP-a za 3,5% god. Industrijska proizvodnja je opala za oko 20% od sredine god. do sredine god. Izvoz je pao za gotovo 30% u istom periodu, dok je uvoz još drastičnije smanjen. Smanjenje trgovinskog deficita uz nedokumentovane doznake imao je za rezultat oštru korekciju spoljnog računa, sa 21,6% BDP-a na 7,1% Sa smanjenom ekonomskom aktivnošću i nižim cenama hrane i energije, takođe je opao i pritisak inflacije (na oko 4%). Kreditna aktivnost je veoma opala s početkom krize. Realna stopa rasta na godišnjem nivou (y-o-y) kredita privatnom sektoru pala je za više od 20% početkom god. do negativnih vrednosti u drugoj polovini god. 9. Vlasti su odgovorile s odlučnim fiskalnim usklađivanjem. Ove napore je podržao MMF kroz novi SBA, a Banka kroz tekući makro dijalog u kontekstu dve serije DPL i Garancija na bazi politike (PBG), kao i kroz Analizu javnog rashoda pod naslovom Doing more with less (učiniti više sa manje). MMF je odobrio odobrio petnaestomesečni SBA iz predostrožnosti s Specijalnim pravom povlačenja (SDR) od 350 miliona u januaru god. Potrošnja je ograničena nizom mera rashoda, uključujući i onu najjaču zamrzavanje nominalnih plata i penzija i smanjenje subvencija i kapitalnih rashoda; međutim, prihodi su naglo pali kao odraz smanjenja ukupne potražnje, kao i manje naplate poreza na promet u skladu s implementacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SAA) s EU. Kao rezultat toga, fiskalni deficit god. povećao se na 4,5 % BDP-a. Maja 2009, MMF je odobrio dodatni aranžman za SDR od 2,6 milijardi (oko 3 milijarde ili 10% od BDP-a). Programski period je produžen na 27 meseci i taj aranžman je redovan. C. Socijalni razvoj 10. Zavidno smanjenje siromaštva postignuto tokom dvehiljaditih godina naglo je pogoršano globalnom ekonomskom i finansijskom krizom god. Siromaštvo je smanjeno sa 13,4% na 6,1% god, što znači da je oko pola miliona ljudi izašlo iz zone siromaštva. Usporavanje ekonomskog rasta, kao rezultat krize, zaustavio je ovaj proces. Siromaštvo se vratilo na 6,9% i dalje na 9,2% god, prema Anketi budžeta domaćinstava (HBS). To predstavlja ekvivalent od oko ljudi koji padaju ispod linije siromaštva od početka krize. Rastuća nezaposlenost, mada je već bila visoka, bitan je rezultat krize, dostižući 20% u oktobru god. Veliki talas nezaposlenosti može da objasni zašto, prema Anketi Život u tranziciji iz 2010, skoro tri četvrtine ispitanika izjavljuje da se našlo pod značajnim ( u mnogome, prilično ) udarom krize. Ovo se može uporediti sa podatkom od oko 50% za čitavu istočnu Evropu i cantralnu Aziju. 4 Udar na tržište rada je imao interesantan rodni aspekt dok su sektori s pretežno muškom radnom snagom pretrpeli teži udar od onih gde su žene mnogobrojnije, ženama je bilo teže da izađu iz nezaposlenosti i neaktivnosti u toku prvr godine krize. S aspekta zarade, žene su manje pogodjene nego muškarci, ali imajući u vidu da su njihove zarade u proseku manje, one i dalje manje zarađuju od muškaraca. 4 Nedavni Redovni ECA ekonomski izveštaj (RER) istakao je kako se u većini zemalja ECA prilagođavanje tržišta rada krizi vršilo uglavnom kroz niže zarade nego kroz manji broj radnih mesta. Srbija je izuzetak od ove regionalne šeme. 3

12 11. Najsiromašniji i najugroženiji su najviše pogođeni ovim trendom. Najveći porast nezaposlenosti je zabeležen na dnu potrošačkog kvintila. Za ovi grupu, ukupna nezaposlenost se povećala za 40% od oktobra do oktobra god, a ukupna nezaposlenost se smanjila za 12%. Brza procena krize god. istražila je kako su najugroženije grupe u Srbiji pogođene krizom. 5 Za ove grupe, kriza je još više produbila dugotrajne probleme tako što im je bilo još teže da nađu privremeni ili sezonski posao u nezvaničnom sektoru, što je rezultiralo u nižoj zaradi i često zakasnelom isplatom, a to je prouzrokovalo gubitak zvaničnog posla za one koji su ga imali i upadanje domaćinstava u još veće dugove za stavke kao što su računi za komunalije čije plaćanje su odlagali. Domaćinstva su imala malo opcija za rešavanje teškoća u krizi. Mnogi su pribegli promeni potrošačkih navika, a naročito prelasku na jeftiniju hranu i smanjenju broja obroka i traženju dodatnih poslova u neformalnom sektoru. Neplaćanje računa za komunalije, kupovina na poček u prodavnicama i pribegavanje privatnim pozajmnicama su druge važne strategije. Raspoloživi podaci ukazuju na pozitivan impakt koji programi socijalne pomoći imaju na one koji je primaju kao redovan izvor prihoda, čak iako se ta pomoć smatra nedovoljnom da ublaži dodatni pritisak s kojim se domaćinstva suočavaju. 6 II. NAJNOVIJI RAZVOJ EKONOMSKE SITUACIJE, IZGLEDI I RIZICI 12. MMF je 29. septembra odobrio osamnaestomesečni stend-baj aranžman (SBA) iz predostrožnosti od US$ 1,45 miliona za Srbiju, baš u trenutku kada se evropsko i međunarodno okruženje pogoršalo a ekonomski rast Srbije počeo da se usporava. Kao osiguranje u slučaju potrebe, SBA podržava osnovni Vladin ekonomski program do kraja god. u cilju održanja makroekonomske i finansijske stabilnosti i poboljšanja investicione klime u nesređenim globalnim i regionalnim uslovima. Nakon rasta od 3,1% u prvoj polovini god, srpska ekonomija je usporila na do 1% u ostatku godine, odslikavajući tekuću uzburkanu situaciji s trgovinom u EU, ako i dalje slabu domaću potražnju. S više od pola izvoza Srbije usmerenog ka EU 15 zemalja, Srbiji treba zamajac iz EU kako bi podržala vlastiti rast; a trgovinski kanali koji prenose udare iz Evrope su izuzetno jaki. Godišnaja inflacija, koja je dostigla vrhunac od 14,7% y-o-y u aprilu 2011, naglo je usporila da bi u septembeu dostigla 9,3% i zadržava opadajući trend i tako omogućava centralnoj banci da smanji minimalnu kamatnu stopu za 250 osnovnih bodova na 10% za 6 meseci do novembra. Međutim, visoka nezaposlenost od 22% dalje restrikcije u povećanju penzija i plata državnih službenika i veoma spor kreditni rast nastavljaju da ograničavaju domaću potražnju. Tabela 1: Srbija: Glavni makroekonomski indikatori i projekcije projekcije Realna ekonomija Realni rast BDP-a Izveštaj je posmatrao romsku populaciju, interno raseljena lica (IDP), samohrane majke i siromašne seoske zajednice i organizovao fokusne grupe i ključne informativne intevjue. IPSOS Stratedžik marketing (2009.) Procena krize -- osnova za Socijalnu inkluziju i Izveštaj Odeljenja za smanjenje siromaštva o krizi, podržan od strane Svetske banke. Do sličnog nalaza o strategiji savlađivanja teškoća za siromašne penzionere, druge ugrožene grupe, došlo se i u Kvalitativnoj proceni zamrzavanja penzija -- izveštaj kao osnova za pripremu DPL II. 6 U anketi LITS Srbija se izdvaja u čitavom regionu (zajedno s Azerbejdžanom) kao zemlja u kojoj je više ispitanika za povećanje troškova za socijalnu pomoć nego za trošenje na zdravstvo i obrazovanje kao prioritet politike. 4

13 BDP u milijardama US$ Investicije, % BDP-a Inflacija potrošačkih cena (krajperiod) Javni sektor (kao % BDP-a) Prihod Rashod o/w kapitalni rashod Fiskalni bilans, posle grantova Ukupni javni dug Spoljna pozicija CAD posle grantova (% BDP-a) Spoljni dug (% BDP-a) o/w Privatni spolj. dug (% BDPa) Rezerve ( u milijardama US$) Izvor: MMF, osoblje Svetske banke i MF 13. Bankarski sektor Srbije je unapređen. Rezulatati y-o-y do kraja juna god. su jači pošto su i ukupni krediti i depoziti porasli za oko 5%, zajedno s prihodom od kamata i kapitalom. Kombinovani CAR (racio adekvatnosti kapitala) za banke je blizu 20%. Međutim, NPL ostaje nepromenjen na oko 17%. Kao odgovor na to, banke nastavljaju da dodaju na nivo rezervisanja (sada preko 100% klasifikovane aktive), što bi trebalo da ih zaštiti od kreditnog gubitka. Srpske banke su dobro kapitalizovane i nastavljaju da pokazuju otpornost prema usporenoj domaćoj ekonomiji. Narodna banka Srbije (NBS) vidi kreditni rizik kao ključnu ugroženost u bliskoj budućnosti, pogoršanu činjenicom da je većina bankarskih zajmova vezana za Evro ili denominirana; tako da su mnogi zajmoprimci izloženi većim troškovima servisiranja duga u slučaju depresijacije lokalne valute. 14. Približavajući se god, Vlada ostaje dosledna fiskalnim ciljevima FRL, prepoznajući da će to biti izazovna godina zbog skromnog rasta i većih fiskalnih prilagođavanja. Vladine fiskalne teškoće se usložnjavaju nedavno usvojenim amandmanima na Zakon o lokalnoj samoupravi kojima se vrši značajan prenos prihoda s republičke vlade na lokalnu samoupravu 7 bez odgovarajućeg prenosa zaduženja rashoda. Samo ovo će smanjiti prihod republičke vlade u god za nekih 1,3% BDP-a. Dalje, raniji planovi Ministarstva finansija (MF) obuhvatali su donekle optimističke projekcije smanjenja prihoda i rashoda. U odsustvu daljeg smanjenja trošenja, konsolidovani deficit za god. premašiće 6% BDP-a, više od dva procentna boda preko ciljnog nivoa određenog u FRL. Vlada je u potpunosti svesna ove situacije i intenzivno radi na planu smanjenja fiskalnog deficita do nivoa predviđenog u FRL, pre svega putem daljeg smanjenja neprioritetnog rashoda, prenošenjem odgovornosti za rashode za lokalne projekte i održavanje puteva s republičke vlade na lokalnu samoupravu, povećavanjem discipline plaćanja u javnom sektoru i, ukoliko je moguće, implementacijom 7 Posebno, amandmani određuju da se 80% naplaćenog prihoda od popreza na zarade prenosi na lokalnu samoupravu, što je znatno više od sadašnjih 40%. 5

14 nekih širih mera prihoda. 8. MMF i državna vlast su razgovarali o opcijama politike u toku prve analize novog programa u novembru Predstavnici MMF-a i državnih zvaničnika su postigli sporazum (podleže odobrenju Odbora MMF-a decembra 2011.) i program MMF-a ostaje na snazi. 15. U srednjeročnom periodu, uz razumno fiskalno upravljanje i tekući prelazak ka rastu na osnovu izvoza, rast realnog BDP -a može da dostigne prosek od 4,5-5% s visokim finansijskim potrebama koje je moguće finansirati (Tabela 1). Očekuje se da se deficit tekućeg konta stabilizuje na oko 7-8% BDP-a delom zbog značajnog izvoza fijatovih vozila (Vlada je ušla u strategijsko partnerstvo s Fijatom da bi počela proizvodnju u Kragujevcu početkom god.). Mada je to značajan napredak u odnosu na nivo pre krize, to je ipak iznad nivoa viđenog u uspešnijim novim državama-članicama EU. Spoljašnje finansijske potrebne će biti visoke, ali u potpunosti pokrivene osnovnim scenarijom. Prema procenama MMF-a, bruto finansijske potrebe u i god iznosiće 8 milijardi, tj. 8,7 milijardi ili približno 25% BDP-a u svakoj godini. S deficitom tekućeg konta, koji je mnogo niži nego u periodu pre krize, zbog amortizacije duga biće proporcionalno veće eksterne finansijske potrebe, pre svega zbog visoke amortizacije duga privatnog sektora u odnosu na korporativni sektor. Finansijske potrebe će biti pokrivene privatnim prilivom, obuhvatajući kombinaciju privatnog investicionog priliva (FDI i portfolio), skromnog neto priliva u banke i povlačenje sredstava od međunarodnih finansijskih institucija (IFI) i ostale multilaterale, uključujući MMF, EU i Banku. Makroekonomski izgledi i stabilnost duga 16. Imajući u vidu nepovoljno eksterno okruženje makar kratkoročno gledano, rast će ostati skroman u god, da bi se povećavao i narednih godina, odslikavajući postepeni prelazak na ekonomiju rukovođenu izvozom. Rast je revidiran na 3% za god sa 4,5%, uz dalje rizike, odslikavajući postepenu stabilizaciju i lagani oporavak potrošnje, kao i napredak u neto izvozu, uključujući i Fijatovu proizvodnju. Taj proces će se ubrzati sve do robustnijeg ukupnog rasta od 4,5-5% u i narednim godinama, sve više se oslanjajući na izvoz i investicije. Ovaj sredjneročni rast zahteva neprekidno fiskalno i strukturalno usklađivanje u skladu s Vladinim reformskim programom i programom pristupa EU. Veći izvoz i štednja će povući srednjeročni rast uz povećanje stope štednje iz javnog i privatnog sektora. Štednja javnog sektora će biti potpomognuta utemeljenjem fiskalne politike putem FRL. 9 Mada svakako predstavlja pozitivan momenat, FRL se suočava s rastućim problemima uprkos njegovom usvajanju, Parlament je usvojio promene zakona u vezi s lokalnom samoupravom koje očigledno imaju štetan fiskalni uticaj. Ipak, iako FRL nije pokazao delotvornost u kreiranju politike, kako se očekivalo, on je od važnosti za donošenje okvira za raspravu u vezi s fiskalnim posledicama i obezbeđenje mehanizama za iznalaženje početnih usklađivanja. 8 Prema pismu o namerama Vlade, identifikovani fiskalni jaz za biće ujednačen sa FRL pre svega kroz smanjenje trošenja. Prema tom pismu, predviđa se da fiskalni paket za obuhvati kao glavne mere: (i) prenošenje odgovornosti za trošenje, naročito za kapitalnu potrošnju i održavanje lokalnih puteva sa Republike na lokalne samouprave (smanjenje jaza za 3/4 % BDP-a), (ii) smanjenje subvencija na republičkom nivou (1/2 % BDPa), (iii) oštro smanjenje neto kreditnih operacija (1/4 % BDP-a, (iv) smanjenja u planiranom trošenju za niskoprioritetni kapital i robe i usluge (3/4 % BDP-a), i (v) nekoliko manjih mera prihoda, uključujući povećanje rojaliteta za pravo rudarstva i mere za povećanje poreske discipline (1/4 % BDP-a). 9 Zakon o finansijskoj odgovornosti (FRL) je usvojen decembra 2010; on određuje cilj srednjeročnog deficita na 1% BDP-a, dozvoljavajući neka ciklična usklađivanja, i zacrtava formulu indexa plata i penzija bar do god. 6

15 Tabela 2: Dinamika duga projekcije Indikatori Spoljni dug TDO/GDP TDO/XGS TDS/XGS INT/XGS Javni dug TDO/GDP TDO/javni prihod Izvor: Vlada Srbije, MMF, Svetska banka Primedba: TDO/GDP odnos ukupnog duga prema GDP; TDO/XGS odnos ukupnog duga prema izvozu roba i usluga; TDS/XGS odnos servisiranja duga (amortizacija i kamate na srednjeročne i dugoročne zajmove) prema izvozu roba i usluga; INT/XGS odnos isplaćene kamate na srednjeročne i dugoročne zajmove prema izvozu roba i usluga 17. Prema osnovnom scenariju, i spoljni i javni dug ostaju održivi. Projekcija je da se spoljni dug spusti s najviše tačke od 82% BDP-a na oko 63% do god; u nominalnom iznosu, spoljni dug će malo porasti u projektovanom periodu, ali zbog postepenog oporavka rasta i promene valutnog kursa 10 smanjiće se kao udeo u BDP-u (Tab. 2). Uprkos ovom projektovanom boljitku, spoljni dug Srbije ostaje i dalje visok i, kao što je to pokazano u Okviru 1, veoma osetljiv na promene valutnog kursa; u slučaju dalje znatnije depresijacije, spoljni dug bi mogao da premaši 100% BDP-a. Prognozira se da će javni dug dostići svoj vrhunac god. na samo nešto malo ispod 45% BDP-a, a zatim postepeno opadati do 40% BDP-a do god. Čvrsta politika i strukturne reforme (uključujući i one koje podržavaju programi Banke) utemeljiće višu stopu rasta bolji javni i spoljni bilans, gradeći silaznu putanju i za spoljni i za javni dug za čitav prognozirani period. Pored toga, pokazatelji ostalog duga i servisiranja duga ne ukazuju da ima mesta za trenutnu brigu. Rizik prelivanja i mehanizmi za ublažavanje 18. Postoje značajni rizici u daljem napredovanju, uključujući i onaj od prelivanja evropske dužničke krize. Srbija ima preko 30% keredita i depozita kod italijanskih i grčkih banaka. Posle odluke EU krajem oktobra da, između ostalog, zatraži od vodećih evropskih banaka da povećaju kapital, dalji stres na finansiranje njihovih matičnih osnivačkih banaka može da dovede do pritiska na lokalna predstavništva banaka da obezbede likvidnost ili dividende svojim matičnim bankama, što u slučaju realizacije može prouzrokovati kreditni krah. Međutim, NBS je pooštrila monitoring likvidnosti banaka i ostalih ključnih indikatora rezulatata u svetlu najnovije uzburkane situacije u evrozoni. Dalje ublažavajući kratkoročne rizike, lokalna predstavništva stranih banaka su trenutno prilično likvidna i dobro kapitalizovana, pružajući sigurnost da bi brzo pogoršanje njihove pozicije bilo malo verovatno. Ipak, ukoliko dođe do 10 Uz stabilan valutni kurs tokom god i relativno visoku inflaciju, samo u ovoj godini nominalni BDP izražen u Evrima porašće za gotovo 14% (uprkos vrlo skromnom realnom rastu). Ukupno, od god, predviđa se da će spoljni dug izražen u Evrima porastiza oko 30%, a nominalni BDP izražen u Evrima da naraste za oko 70%. 7

16 nepovoljnog prelivanja iz evrozone u Srbiju, to bi moglo da dovede do spoljneg finsijskog pritiska. Takođe, dalji negativni razvoj situacije u EU mogao bi da prouzrokuje veći pad izvoza, koji je bio zamajac rasta god. i verovatno bi bio okidač nove recesije u Srbiji. U tim okolnostima, nezaposlenost bi ostala visoka u dužem periodu, uz prateće socijalne rizike. Okvir 1: Osetljivost duga na šokove Standardizovani testovi za stres od duga ukazuju na veliki rizik ukoliko se neke pretpostavke ne ostvare održivost spoljneg duga Srbije zavisi od stabilnosti valutnog kursa i rezulatata neto izvoza i rasta. Spoljni dug ne opada u slučaju kada izvoz i rast neprekidno pokazuju loše rezultate i na taj način podvlače potrebu za snažnim reformama i razumnom makroekonomskom politikom. Takođe, postoji rizik i od valutnog kursa i drugih šokova. Prvo, realna depresijacija od 30% dovela bi spoljni dug u odnos od 110% prema BDP-u.Dok bi se nakon toga taj odnos smanjivao, bruto finansijske potrebe ostaju visoke. Međutim, dalja bvelika realna depresijacija valutnog kursa ne smatra se verovatnom. Drugo, šok tekućeg konta će uticati da odnos spoljneg duga prema BDP-u prestane da opada i zadrži se na oko 78% god. Po ovom scenariju, potrebe za spoljnim finansiranjem bi bile oko US$ 2-3 milijarde (oko 3-5% BDP-a) iznad osnove za svaku od prognoziranih godina. Izgledi javnog duga Srbije su osetljivi na slabe rezultate rasta, kašnjenja u fiskalnoj konsolidaciji i šokova od valutnog kursa. U slučaju šoka od stope rasta, javni dug bi ponovo počeo polako da se povećava u prognoziranom periodu i dostigao oko 48% BDP-a do 2016.god. Negde pred kraj prognoziranog perioda, bruto finansijske potrebe u slučaju takvog šoka od stope rasta bile bi nekih 6-7 procentnih bodova BDP-a više nego po osnovnom scenariju. Međutim, dosadašnji rezultati Srbije u programima podržavanim od strane MMF-a, EU i Svetske banke, kao i njeni makroekonomski i razvojni programi politike pružaju utehu da će mešavina različite politike biti tako prilagođena da se izbegne takav scenario. Šta više, sa preko 75% javnog duga denominiranog u devizama, šok od realne depresijacije od 30% gurnuo bi javni dug do oko 55% BDP-a. Zatim bi javni dug postepeno opadao. Bez promene politike, javni dug bi porastao u prognoziranom periodu i do god. bi stao na 53% BDP-a. Ovo dalje ukazuje na potrebu da se politika dovede u sklad s onovnom linijom. Potrebe za finansiranjem bi po ovom scenariju bile znatno više od onih na osnovnoj liniji. 19. Rezultati Vlade u prethodnim stend-baj aranžmanima (SBA) i DPL Banke pružaju značajno uverenje da će spoljni finansijski pritisak biti rešen. Uz to, mada se negativni rizici jasno uvećavaju, MMF procenjuje da spoljna pozicija Srbije može da odoli novim velikim šokovima deficit tekućeg konta, dok i dalje zahteva znatno finansiranje, mnogo je manji nego god. i nema većih neujednačenosti u valutnom kursu. Dalje garantije dolaze od solidne likvidnosti i amortizujućeg ( buffer ) kapitala u bankarskom sistemu, pristojnog nivoa deviznih rezervi koje znatno premašuju kratkoročni dug. (od avgusta 2011, devizne rezerve iznose 10,4 milijarde, oko 30% BDP-a). Međutim, ako se još štetnije finansijsko prelivanje iskombinuje s još izrazitijim usporavanjem globalnog i regionalnog rasta, možda će biti potrebno dalje povećanje kako bi se pokrili spoljni finansijski jazovi. U slučaju takvog ekstremno negativnog scenarija 8

17 (koji bi verovatno podrazumevao negativna rešenja za državni dug i bankarski sistem u evrozoni), morala bi se razmotriti reorganizacija programa MMF-a u smislu instrumenata, kao što se desilo u prethodnom SBA, a takođe i jača podrška od strane IFI, uključujući i Banku, kombinujući odgovarajuće reakcije politike. III. PROBLEMI RAZVOJA SRBIJE 20. CPS se nadgrađuje nad analizom ključnih problema Srbije. U cilju postizanja svojih EU aspiracija i daljeg poboljšanja kvaliteta života ljudi, Srbija će morati da se pozabavi s dva osnovna i međusobno povezana razvojna izazova: (i) obnavljanje snažnog i održivog rasta, koji stvara nova radna mesta, kroz veću konkurentnost, i (ii) osnaživanje reformi socijalnog sektora kako bi unapredila efikasnost korišćenja kvaliteta rezulata. Vlada je pokazala spremnost da se pozabavi svakim od ovih izazova. Održavanje tog kursa uz suočavanje sa stalnim, ili čak pojačanim, ekonomskim burama biče najverovatnije ključni izazov u periodu ove CPS. Stub I: Konkurentnost Investiciona klima i reforma javnih preduzeća 21. Kvalitet normative Srbije se poboljšao poslednjih godina. Osnivanje i gašenje firmi je ubrzano, dobijanje kredita je olakšano, zakonski propisi o konkurenciji su usaglašeni s EU, postoji veća fleksibilnost tržišta rada, vreme potrebno za registrovanje imovine j skraćeno za 40%, a porez na prenos imovine je smanjen. Takođe je došlo do unapređenja u pravosudnom sistemu, uključujući, što je bitno, i veću pouzdanost u izvršenju ugovora. Ova i druga unapređenja su potvrđena anketama menadžerske percepcije. 22. Ključne reforme normative su znatno doprinele ovim unapređenjima. Vlada je usvojila Strategiju reforme normative kako bi smanjila operativne troškove administracije, pojednostavila administrativne procedure i unapredila zakonodavni proces. Ovaj cilj je pre svega postignut kroz Analizu efekata propisa (RIA) i Sveobuhvatnu reformu normative (CRR), koja je poznata i kao giljotina propisa. Pored određivanja troškova predloženih zakonskih propisa, RIA obezbeđuje i okvir za redovne konsultacije s relevantnim akterima. Od god, ukupno je izdato 413 mišljenja RIA, od toga 111 samo u god. (što ukazuje na intenzitet normativnih aktivnosti u Srbiji). Zatim, sve analize RIA su dostupne javnosti na sajtu Konačno, detaljna analiza RIA je izvršena za nekoliko sistemskih zakona, uključujući i novi Zakon o Stečaju god i Zakon o privrednim subjektima iz god. 23. Na osnovu izvršene analize propisa, Vlada Srbije je odobrila 304 (od 340) preporuke za amandmane na zakone i ostale propise i odobrila ukidanje 192 propisa. Od kraja oktobra god, 196 preporuka je realizovano kroz amandmane na različite zakone i propise, a procenjuje se da će to rezultirati u donošenju godišnje uštede privredi od oko 21 miliona, prema standardnom modelu troškova. Realizacija preostalih 108 preporuka doneće, očekuje se, dodatne uštede u troškovima regulatornog usklađivanja firmi, što ukupno procenjene uštede dovodi do 183 miliona godišnje. Važno je zapaziti da su sve ove reforme propisa donete i realizovane od strane privremenih tela Sekretarijata Saveta za reformu propisa i Odeljenja za implementaciju CRR sa zaposlenim konsultatntima. U cilju obezbeđenja održivosti reforme 9

18 propisa, Vlada je osnovala Biro za reformu propisa i analizu efekata propisa, što je prvi korak ka institucionalizaciji reforme propisa i RIA. 24. Međutim, u svetu (i regionu) u kome većina zemalja unapređuje svoje poslovno okruženje, privlačenje investicija znači komnkurenciju. I uprkos napretku u apsolutnom značenju, relativna konkurentnost Srbije se u stvari pogoršala. Srbija je pala za četiri mesta u najnovijem izveštaju Banke Doing business (2012) i zauzela 92. mesto na listi od 183 zemlje. Posebno, Srbija i dalje pokazuje slabe rezultate u oblasti građevinskih dozvola, što pada u opštinsku nadležnost, a ne republičku nadležnost (175. mesto), plaćanja poreza (143.), otvaranja firmi (92.) i (uprkos unapređenju) i izvršenju ugovora (104.). 25. Vlada će morati da ubrza reforme u jednom broju oblasti. Na osnovu nalaza izveštaja Doing business, ključna oblast za detaljno reformisanje građevinskih dozvola, uključujući i odobrenja koja se pribavljaju od javnih komunalnih službi. To može znatno smanjiti troškove i skratiti vreme potrebno za investicije i početak rada. Normativni koraci se mogu skratiti tako što će se izvršiti popis svih administrativnih procedura na republičkon nivou. Isto se može učiniti i na nivou ispod republičkog. 26. U cilju povećanja svoje konkurentnosti i izvoznog potencijala, dok istovremeno smanjuje fiskalno opterećenje, Srbija mora da poboljša rezultate svojih javnih preduzeća. To uključuje dalje smanjenje prisustva države u privrednom sektoru. Dok je privatizacija društvenih preduzeća 11, koja se odvijala početkom dvehiljaditih uz podršku Svetske banke, postigla značajne rezultate i dozvolila značajan priliv FDI, ta aktivnost je daleko od okončane. Privatizacija i restruktuiranje velikih (i često problematičnih) javnih preduzeća i dalje ostaje kao nezavršeni deo reformske agende, dok delovanje opštinskih komunalnih preduzeća mora da se prati kako bi se obezbedila efikasnost u korišćenju javnih fondova i kvalitet pružanja usluga. Zaista, god, Izveštaj o napretku EC beleži da je, sve u svemu, uticaj države na konkurentnost kroz pravne i finansijske mehanizme veliki. 12 U ovom okruženju, takva neprivatna preduzeća (u vlasništvu svih nivoa i delova vlasti) stvaraju i akumuliraju gubitke i potrebno im je restruktuiranje, smanjenje i veoma poboljšani standardi produktivnosti, upravljanja i odgovornosti. Ovo zahteva uvođenje transparentnog mehanizma dodele direktnih i indirektnih državnih subvencija, što se takođe zahteva Pravilima o državnoj pomoći EC kao i reformu uloge države u sektoru preduzeća kako bi se smanjilo njeno dosezanje i maksimizirala njena delotvornost. Postoje upravljački razlozi zbog kojih je reforma neprivatnih preduzeća usporena, uključujući uzajamno činjenje usluga i korupciju, ali i briga u vezi sa socijalnim pitanjima koja proističu iz otpuštanja s posla. Kao rezultat toga, često propadaju pokušaji da se ona privatizuju ili da se sprovedu strožija budžetska ograničenja. Ovo i dalje ostaje kao problem za bilo koju buduću Vladu koja će nastaviti reforme sektora javnih preduzeća u smislu podizanja ekonomske konkurentnosti u kontekstu fiskalne ispravnosti. Upravljanje i vladavina prava 27. Oktobra god. Evropska komisija je preporučila Srbiju da dobije status kandidata za EU, ističući da Srbija ima sveobuhvatan ustavni, zakonodavni i 11 Koncept društvenih preduzeća je bio jedinstven za bivšu Jugoslaviju i predstavljao je središte privredne organizacije u to vreme. 12 Mišljenje o aplikaciji Srbije za članstvo u EU: Analitički izveštaj, 2011, str

19 institucionalni okvir koji u svemu odgovara evropskim i međunarodnim standardima. Priloženi Izveštaj o napretku zapaža da je javna uprava Srbije u principu dobro razvijena na republičkom nivou mada treba više učiniti da se obezbedi zapošljavanje prema zasluzi i karijerni sistem za državne službenike. Takođe iznosi da su nezavisna normativna tela (IRB) osnovana u svim važnim oblastima. Tome je početkom god doprinelo i razjašnjenje pravila koja regulišu odnose između Parlamenta i IRB kako bi se obezbedila parlamentarna analiza redovnih godišnjih izveštaja Ombudsmana, Poverenika za slobodni pristup javnim informacijama i zaštitu podataka, Državnog revizora i Poverenika za zaštitu jednakosti. 28. EC zapaža da su god. napori Srbije pojačani na planu reforme pravosuđa. Utvrđeni su određeni koraci koji obuhvataju proces reizbora sudija i tužilaca, uvođenje pravila sudijske etike, reorganizaciju sudova i usvajanje novih zakona o krivičnom i parničnom postupku, koji imaju za cilj da povećaju efikasnost sudskog postupka. Novi Upravni sud je počeo s radom god. Isto tako, Srbija je ojačala pravni i institucionalni okvir u borbi protiv korupcije osnivajući nezavisnu Agenciju za borbu protiv korupcije i donoseći novi Zakon o finansiranju političkih stranaka u skladu s evropskim standardima. Ipak, ovaj izveštaj iznosi da se mora uložiti veći napor u cilju značajnijeg poboljšanja rezultata u borbi protiv korupcije, što zahteva proaktivnije angažovanje na sprovođenju zakona i pravosudnih postupaka i jasnije razdvajanje ovih funkcija od politike kako bi se obezbedila njihova nezavisnost. Napredak Srbije u jačanju vladavine prava, posebno baveći se organizovanim kriminalom, odrazilo se na odluku EU, krajem god, da Srbiji odobri bezvizni režim u oblasti Šengena. 29. Ipak, Srbija mora da ojača transparentnost i integritet. Najnovija anketa BEEPS 13 (sprovedena god, a objavljena 2010.) pokazuje da je prijavljena učestalost podmićivanja, koje utiče na firme, na nešto višem nivou nego što je to prosek u jugo-istočnoj Evropi (SEE) i ECA, iako je upola opalo, sa 32% na 16% u periodu Prijavljena učestalost podmićivanja koja se odnosi na poresku upravu, carinu i sudove, takođe je opala za više od pola u istom periodu, ali je i dalje ostala iznad proseka za SEE. Međutim, mito za porez kod firmi koje su priznale davanje mita više se nego udvostručilo, na 4,1% od godišnjeg prometa u god, time ukazujući na rastući trend ka velikoj korupciji. Prijavljeno plaćanje provizije od strane firmi, koje su priznale da su platile, iznosi 15,6% vrednosti ugovora, što je znatno više od proseka u SEE i ECA. Poslovi na koje se najviše odnosi takva vrsta nezvaničnog plaćanja su priključenje struje (29% firmi je iznelo da se takvo plaćanje očekuje), pribavljanje građevinske dozvole (19%) i priključenje na vodovod (17%), što je znatno više od proseka u ECA. 30. Prijavljena nezvanična plaćanja u sektoru javnih usluga takođe ne jenjavaju i na taj način izobličavaju jednak pristup građana uslugama. U Globalnom barometru korupcije iz god, nacionalnoj anketi o iskustvima s korupcijom koju je sproveo Transparensi Intenacional, 17% ispitanika iz Srbije izjavilo je da je dalo mito u poslednjih 12 meseci dva puta više nego u susednoj Hrvatskoj, ali manje nego u Makedoniji ili Bosni i Hercegovini. 31. Približavajući se statusu kandidata za EU, Srbija će morati da učini napor da približi rad javne uprave evropskom nivou. Posebno, Srbija mora da još više unapredi efikasnost i profesionalnost pravosudnog sistema i smanji korupciju. U tom smislu, važno je da Vlada sistematski prati rad javnog sektora i redovno ocenjuje rezultate reformskih napora, naročito onih koji imaju za cilj priključenje EU. 13 Preduzeća u istočnoj Evropi. 11