Srbija i Crna Gora. Republika Srbija Program za ekonomski rast i zapošljavanje. Izveštaj br YU. Decembar 6, 2004.

Transcription

1 Izveštaj br YU Srbija i Crna Gora Republika Srbija Program za ekonomski rast i zapošljavanje Decembar 6, Jedinica za smanjenje siromaštva i ekonomski menadžment Evropa i region centralne Azije Dokument Svetske banke

2 VALUTA I EKVIVALENTNE JEDINICE Jedinica valute = CSD (srpski dinar) USD1 = CSD 57,9 (Na dan 8. juna 2004.) FISKALNA GODINA 1. januar 31. decembar AKRONIMI I SKRAĆENICE ALMP Aktivni programi na tržištu rada JIE Jugoistočna Evropa AMC Kompanija za upravljanje imovinom LFS Anketa o radnoj snazi ATPs Autonomni Trgovinski Preferencijali LSMS Anketa o životnom standardu stanovništva BEEPS Istraživanje poslovnog okruženja i LMB Biro za tržište rada ekonomskih performansi MSP Mala i srednja preduzeća BCU Odeljenje za konsolidaciju banaka MFN Najpovlašćenija nacija BDP Bruto Domaći Proizvod NATO Severno-atlantska vojna organizacija BJR Bivša Jugoslovenska Republika NBFI Ne-bankarske finansijske institucije BRA Agencija za sanaciju banaka NCC Nacionalni savet za konkurentnost CAB Bilans tekućeg računa bilansa plaćanja NES Nacionalna služba za zapošljavanje CAFAO Kancelarija za carinsku i fiskalnu pomoć NICEF Naučno istraživački centar Ekonomskog CEEC Zemlje Centralne i Istočne Evrope fakulteta CIS Zajednica Nezavisnih Država OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj CMEA Savez za uzajamnu ekonomsku pomoć OUT Organizacija za unapređenje trgovine DFID Britansko odeljenje za međunarodnu QFD Kvazi-fiskalni deficit pomoć PAR Reforma državne uprave EA Evropski Ugovor PDV Porez na dodatu vrednost EBRD Evropska banka za obnovu i razvoj PICS Istraživanje produktivnosti i investicione klime ECA Evropa i Centralna Azija PISA Program za međunarodno analiziranje studenata EU Evropska Unija PRSP Strategija za smanjenje siromaštva EPS Elektroprivreda Srbije PSN Pregled finansijskog sektora ESI Indeks izvozne specijalizacije SAA Ugovor o stabilizaciji i priključenju FDI Strane direktne investicije SCG Srbija i Crna Gora FSN Pregled finansijskog sektora SFRY Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija FSU Bivši Sovjetski Savez SIEPA Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza Srbije FTA Ugovor o slobodnoj trgovini SRJ Savezna Republika Jugoslavija IAS Međunarodni računovodstveni standardi STO Svetska Trgovinska Organizacija IE Neformalna ekonomija TFP Ukupna faktorska produktivnost IC Investiciona klima TIMSS Međunarodni trendovi u učenju matematike i ICA Analiza investicione klime prirodnih nauka ICT Informacione i Komunikacijske TTFSE Podrška trgovine i transporta u Jugoistočnoj Tehnologije Evropi ILAC Međunarodna saradnja u laboratorijskoj UB Davanja nezaposlenima Akreditaciji UNICEF Fond za decu Ujedinjenih Nacija ILO Međunarodna organizacija rada USD američki dolar IMF Međunarodni monetarni fond YUD Dinar Potpredsednik: Direktor na nivou zemlje: Direktor sektora: Menadžer sektora: Vođa tima: Shigeo Katsu, ECAVP Orsalia Kalantzopoulos, ECCU4 Cheryl Gray, ECSPE Bernard Funck, ECSPE Ardo Hansson, ECSPE 2

3 SADRŽAJ PRIZNANJA...vi IZVRŠNI REZIME... vii 1. UVOD OBEZBEĐIVANJE MAKROEKONOMSKOG OKRUŽENJA KOJE DOPRINOSI ODRŽIVOM RASTU...4 A. UVOD...4 B. SKORAŠNJI NAPREDAK REFORMI I EKONOMSKA KRETANJA...5 Zaostavština prošlosti...5 Reagovanje novim politikama i podrška donatora tokom Glavna dosadašnja dostignuća...9 Glavne prepreke održivom rastu...11 C. GLAVNI PRIORITETI MAKROEKONOMSKE POLITIKE ZA OSTVARIVANJE RASTA...17 D. IZGLEDI NA SREDNJI ROK: PRIKAZ DVA ILUSTRATIVNA SCENARIJA MEĐUNARODNA TRGOVINA I REGIONALNA INTEGRACIJA...30 A. MEĐUNARODNA TRGOVINA I RAST: TEORIJA I ISKUSTVO...30 B. TRGOVINSKA POLITIKA I REALIZACIJA: Zaostavština prošlosti...31 Nedavne reforme tokom Skorašnja realizacija trgovine i ostvareni izvoz...35 Struktura trgovine...39 C. GLAVNA OGRANIČENJA RASTU IZVOZA...43 Makro-strukturalna ograničenja i ograničenja na strani ponude...43 Trgovinske politike...44 Institucije koje podržavaju izvoz...47 Strane direktne investicije (SDI)...53 D. TRGOVINSKA INTEGRACIJA: MAKSIMALNO POBOLJŠANJE MOGUĆNOSTI ZA DUGOROČNI RAST...56 Evropska i regionalna dimenzija...57 Mreža Sporazuma o slobodnoj trgovini: Izvlačenje maksimalne koristi od integracije..61 E. ZAKLJUČAK I PREPORUKE REFORMA PRIVATNOG I FINANSIJSKOG SEKTORA...68 A. UVOD...68 B. SEKTOR PREDUZEĆA...69 Zaostavština 1990-ih i dosadašnji napredak...69

4 Preostali izazovi...71 Program reformi na kraći i srednji rok...72 C. OKRUŽENJE KOJE POGODUJE POSLOVANJU...79 Nasleđe 90-tih i ostvareni napredak...79 Predstojeći izazovi...79 Plan kratkoročnih i srednjoročnih reformi...82 D. FINANSIJSKI SEKTOR...87 Nasleđe 90-tih i ostvareni napredak...87 Preostali izazovi...90 Plan kratkoročnih i srednjoročnih reformi...92 E. GLAVNE STRATEŠKE PREPORUKE TRŽIŠTA RADA...99 A. TRŽIŠTA RADA, RAST I ZAPOŠLJAVANJE...99 B. PERFORMANSE TRŽIŠTA RADA U SRBIJI Participacija i zaposlenost Nezaposlenost Dinamika kretanja zarada Tokovi radne snage Rezime karakteristika tržišta rada C. KLJUČNI IZAZOVI Poboljšanje funkcionisanja formalnog tržišta rada Starosno doba i performanse tržišta rada Makroekonomska politika i performanse tržišta rada Razvoj privatnog sektora i performanse tržišta rada Obrazovanje i performanse tržišta radna OBRAZOVANJE I OBUKA A. UVOD B. STRUKTURA SPOLJNE TRGOVINE SRBIJE I PERFORMANSE TRŽIŠTA RADA C. MOGUĆNOSTI POVEZIVANJA POLITIKA U OBLASTI OBRAZOVANJA I TRŽIŠTA RADA D. PERFORMANSE SISTEMA OBRAZOVANJA I OBUKE E. PROGRAM REFORMI ZA SISTEM OBRAZOVANJA I OBUKE U SRBIJI F. TROŠKOVI REFORME G. ZAKLJUČAK LITERATURA ii

5 LISTA OKVIRA Okvir 2.1 Napredak Srbije u ključnim oblastima reforme u odnosu na odabrane zemlje u regionu Okvir 2.2 Ekonomske implikacije doznaka radnika Okvir 2.3 Strukturne reforme, štednja i deficit Okvir 2.4 Glavni aspekti reforme državne uprave Okvir 2.5 O potencijalnoj stopi rasta srpske ekonomije Okvir 3.1 Zagonetka trgovinskih statistika u SCG Okvir 3.2 Šta čini dobru organizaciju za unapređenje trgovine/izvoza (OUT)? Okvir 3.3 Da li je infrastruktura prepreka razvoju? Okvir 4.1 Neformalna ekonomija Okvir 4.2 Privatizacija: Lekcije tranzicije Okvir 4.3 Pristupi rešenju dugovanja Okvir 4.4 PICS i BEEPS II Okvir 4.5 Postojeća struktura bankarskog sistema u Srbiji Okvir 5.1 Zvanična stopa nezaposlenosti i stopa nezaposlenosti MOR-a Okvir 5.2 Ključne novine uvedene Zakonom o radu iz Okvir 5.3 Koje aktivne politike zapošljavanja najbolje funkcionišu u zemljama tranzicije? Okvir 6.1 Principi za efektivnu primenu planova davanja/grantova za obuku Okvir 6.2 Politički kontekst reforme obrazovanja LISTA TABELA Tabela 2.1 Kretanje ekonomske aktivnosti, Tabela 2.2 Predviđanje servisiranja inostranog duga (u milionima USD) Tabela 2.3 Sastav potrošnje: Srbija u odnosu na odabrane zemlje Tabela 2.4 Kretanje izabranih promenljivih po dva ilustrativna scenarija, Tabela 3.1 Trgovina robom i nefaktorskim uslugama u SCG (kao % BDP-a) Tabela 3.2 Harmonizacija carina između Srbije i Crne Gore Tabela 3.3 Izvoz robe i nefaktorskih usluga prema BDP-a (u %) Tabela 3.4 Učinak ekonomija zemalja Jugoistočne Evrope na EU tržištu od do Udeo u ukupnom inostranom uvozu EU (%) Tabela 3.5 Geografska distribucija trgovine: SCG i druge zemlje Centralne i Istočne Evrope Tabela 3.6 Trgovina Srbije po finalnom proizvodu, Tabela 3.7 Faktorski intenziteti srpske trgovine sa Evropskom unijom Tabela 3.8 Trgovina Srbije delovima i komponentama i udeo u EU tržištima Tabela 3.9 Udeo u uvozu EU proizvoda koji su obrađeni van EU, Tabela 3.10 Trgovina u okviru iste privredne grane merena Grubbel Lloyd-ovim indeksom Tabela 3.11 Povećanje tarifa u Srbiji (u procentima) Tabela 3.12 Neto priliv stranih direktnih investicija (milioni USD) Tabela 3.13 Napredak zemalja Zapadnog Balkana u trgovinskoj integraciji Tabela 3.14 Udeo uvoza SCG u ukupnom uvozu ostvarenom sa partnerima potpisnicima Sporazuma o slobodnoj trgovini (u procentima) iii

6 Tabela 3.15 Uslovi pristupa izvoznih proizvoda SCG na tržišta partnera potpisnika Sporazuma o slobodnoj trgovini godine Tabela 3.16 Tarife za najpovlašćeniju zemlju Tabela 4.1 Rezultati privatizacije oktobar Tabela 4.2 Učinak preduzeća po tipu vlasništva Tabela 4.3 Razvoj sektora malih i srednjih preduzeća u periodu Tabela 4.4 Indikatori sprovođenja ugovora Tabela 4.5 Pregled finansijskog sektora u Srbiji Tabela 5.1 Stope participacije i zaposlenosti, po starosti i polu (2002) Tabela 5.2 Srbija: Registrovana i neformalna zaposlenost po regionima, 2002 Tabela 5.3 Stopa nezaposlenosti, po starosti i polu, 2002 Tabela 5.4 Stopa nezaposlenosti u Srbiji i odabranim tranzicionim ekonomijama, OECD i EU, Tabela 5.5 Nezaposlenost prema stepenu obrazovanja 2002 Tabela 5.6 Nezaposleni prema istoriji zapošljavanja i razlozima njihove nezaposlenosti, Tabela 5.7 Razvoj stope nezaposlenosti i dugoročne nezaposlenosti, Tabela 5. 8 Srbija: Period trajanja nezaposlenosti prema pojedinačnim karakteristikama, 2002 Tabela 5.9 Stopa nezaposlenosti po lokaciji / regionu Tabela 5.10 Neto i bruto prosečne zarade u evrima; 2003 Tabela 5.11 Srbija: Mogućnost promene posla prema starosti, obrazovanju i vrsti zaposlenja, 2003 Tabela 5.12 Verovatnoće promene posla prema starosti i obrazovanju Tabela 6.1 Nova i znanja za uspešnu integraciju u tržište rada Tabela 6.2 Obuka zaposlenih po preduzećima, Srbija i Crna Gora u regionalnom kontekstu, 2001 Tabela 6.3 Projekcije broja nastavnika i realnih izdataka za plate i drugih troškova po stepenu obrazovanja, s pretpostavljenim prosečnim rastom plata od 4% godišnje i bez promene u stopi upisa i odnosu učenik/nastavnik, LISTA GRAFIKONA Grafikon 2.1 Kretanja inflacije i deviznog kursa, Grafikon 2.2 Struktura intervala kamatnih stopa na depozite Grafikon 2.3 Javni dug, (%BDP) Grafikon 2.4 Bruto zvanične devizne rezerve, Grafikon 2.5 Izvoz robe i usluga, 2003., kao procenat BDP-a Grafikon 2.6 Odnos investicija prema deficitu tekućeg računa, Grafikon 2.7 Javni dug u Srbiji i u odabranim zemljama regiona, Grafikon 2.8 Prihod i veličina vlade: Srbija u odnosu na EU-15, ECA i MENA Grafikon 2.9 Investicije (kao % BDP) Grafikon 2.10 Plate, Grafikon 2.11 Subvencije i transferi, Grafikon 2.12 Kretanje rasta, ( ) Grafikon 2.13 Investicije, (%BDP-a) iv

7 Grafikon 2.14 Javni dug (% BDP-a) Grafikon 2.15 Potrošnja, Grafikon 3.1 Realizacija trgovine SCG (roba i ne-faktorske usluge), u EUR Grafikon 3.2 Nezvanična plaćanja u poslovanju sa carinom Grafikon 4.1 Upoređivanje finansijske rezerve i oslanjanja na gotovinu Grafikon 5.1 Kretanje zaposlenosti i proizvodnje, Grafikon 5.2 Kretanje stopa zaposlenosti, Grafikon 5.3 Kretanje BDP-a, produktivnosti i zarada, Grafikon 6.1 Učešće u obrazovanju, stanovništvo od 15 i više godina, Srbija u poređenju sa Slovenijom i Estonijom Grafikon 6.2 Bruto stope učešća u obrazovanju prema stepenu, Srbija u poređenju sa Slovenijom, Estonijom i Rumunijom, 2001 Grafikon 6.3 Indeks realne javne potrošnje na obrazovanje prema dva scenarija, Grafikon 6.4 Projekcija realnog tekućeg budžeta za obrazovanje, sa povećanjem plata, po nivou i višak koji je dostupan po scenariju, ANEKSI Aneks 3.1 Pregled Sporazuma o slobodnoj trgovini potpisanih od strane SCG i pregled njihovog ispunjenja u skladu sa kriterijumima iz pisama o namerama Aneks 3.2 Indeksi specijalizacije izvoza* određenih kategorija proizvoda iz JIE-8 u EU Aneks 5.1 Zapošljavanje i otpuštanje radnika Aneks 5.2 Fleksibilnost radnog zakonodavstva, 2003 v

8 PRIZNANJA Ovaj izveštaj pripremio je tim Svetske banke. Pripremu sveukupnog izveštaja vodio je Ardo Hansson (menadžer projekta), Ilker Domac i Lazar Šestović, sa inicijalnim doprinosima Vladimira Gligorova (konsultanta). Poglavlje o makroekonomskoj politici pripremio je Ilker Domaç, Evgenij Najdov i Lazar Šestović, sa doprinosima Tony Verheijien-a i Bruce Courtney-a, a informacije su uzete iz stručnog rada Dejana Popovića (konsultanta). Poglavlje o međunarodnoj trgovini i regionalnoj integraciji pripremila je Alia Moubayed, sa doprinosima i komentarima Costas Michalopoulos-a (konsultanta) i Gerald Paul Ollivier-a. Poglavlje o razvoju privatnog i finansijskog sektora pripremio je Itzhak Goldberg, Alexander Pankov i Branko Radulović, sa doprinosima Michael Edwards-a. Ovo poglavlje se takođe nadovezuje na druga dva istovremeno pripremljena izveštaja Svetske banke Procena investicione klime i Pregled finansijskog sektora. Poglavlje o tržištu rada pripremili su Lazar Šestović, Ilker Domac i Arvo Kuddo, nadovezujući se na stručni rad Gorane Krstić (konsultanta). Poglavlje o obrazovanju i obuci pripremio je Martin Godfrey (konsultant) i Toby Linden, sa doprinosima i komentarima James Stevens-a. Tim je imao izuzetne koristi od saveta kolega recenzenata Sanjay Kathuria i Carlos Silva-Jauregui-a i od komentara na koncept izveštaja od Peter Sanfey-a (Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj), Peter Grasmann-a, Christophe-a Pavret de la Rochefordiere, Uwe Stamm-a i Leopoldo Rubinacci-a (Evropska komisija), Balazs Horvath-a (Međunarodni monetarni fond) i brojnih kolega iz Svetske banke. Izveštaj je pripreman pod opštim nadzorom Orsalie Kalantzopoulos i Bernard Funcka. Njegova izrada ne bi bila moguća bez sjajne podrške Emily Evershed (konsultanta) u uređivanju dokumenta i Mismake Galatis i Armanda Çarçani u obradi dokumenta. vi

9 IZVRŠNI REZIME Od ponovnog započinjanja tranzicije ka tržišnoj ekonomiji krajem godine, Srbija je napravila dobar inicijalni napredak u više oblasti. Ovaj napredak je krenuo sa veoma teške početne tačke koja je odražavala zaostavštinu decenije izolacije, konflikta i lošeg ekonomskog menadžmenta. Snažni pokušaji stabilizacije zajedno sa izuzetno povećanim dotokom kapitala (od podrške novih donatora, doznaka, stranih direktnih investicija i remonetizacije) podržali su smanjenje godišnje inflacije sa oko 100 procenata godine na ispod 10 procenata godine. Odnos duga prema BDP-u je opao, dok su se devizne rezerve znatno povećale. Inicijalne reforme trgovinskog režima, vlasničkih odnosa, poslovne klime, finansijskog sektora, tržišta rada i obrazovnog sistema takođe su počele da stvaraju osnovu za brži rast. Kao rezultat toga, prethodno dis-funkcionalne, srpske banke počinju da privlače nova ulaganja i daju nove zajmove. Ekonomska aktivnost se pomera na privatni sektor. Na osnovu ovih promena, realni BDP u Srbiji porastao je za, u proseku, 4.2 procenta godišnje od do 2003., dok prosečna potrošnja raste još bržim tempom. Međutim, ostaju duboke strukturne slabosti. Stope rasta od oko 4 procenta godišnje neće biti dovoljne da dovedu do brzog približavanja životnog standarda ka nivoima iz prošlosti i nivoima u uspešnijim reformisanim zemljama Centralne i Istočne Evrope. Kao u mnogim ekonomijama u tranziciji, inicijalni oporavak proizvodnje tek treba da dovede do povećanja zaposlenosti. Značajan deo srpske proizvodnje i zaposlenosti ostaje u neformalnom sektoru. Ključne determinante potencijala rasta kao što su izvoz, investicije i domaća štednja ostaju izuzetno niske. I dalje značajne, premda smanjene, makroekonomske neravnoteže i teret zaduženosti nastavljaju da čine ekonomiju osetljivom na šokove. Uprkos rastućem privatnom sektoru i dosta poboljšanom pristupu tržištu, spoljna trgovina Srbije ostaje uglavnom nerestrukturirana, sa jako malo preorijentacije ka Evropskoj uniji i uglavnom nepromenjenom robnom strukturom. Štaviše, pozitivni elementi skorijih dostignuća Srbije nisu održivi bez daljeg prilagođavanja i nastavka reformi. Ovo kako iz makroekonomskih tako i iz strukturnih razloga. Podržan velikim porastom dotoka kapitala i restrukturiranja dugova, nedavni rast u Srbiji vođen je domaćom tražnjom. To je ublažilo početni učinak reformi i poslužilo kao odskočna daska za investicije, ali je i dovelo do velikih deficita tekućeg računa platnog bilansa i fiskalnih deficita, koji su neodrživi na srednjem roku. Sveži uplivi kapitala će verovatno da opadnu i biće okarakterisani nižim donacijama, dok će otplate dugova porasti kad isteknu grejs periodi i počnu da se otplaćuju novi dugovi. Kao rezultat toga, potreba da se postigne poprilični i brzi pad deficita tekućih računa platnog bilansa i fiskalnih deficita zahtevaće od Srbije da se prebaci na totalno drugačiji tip rasta čiji je nosilac izvoz, pre nego domaća tražnja. Makroekonomske politike koje su do sada bile uspešne moraće da se revidiraju kako bi se suočile sa ovim novim izazovima. vii

10 Inicijalne brze strukturne reforme su se usporile i ostaju nekompletne. Velikom napretku sa reformama tokom i prve polovine godine usledila su mnogo sporija i manje koherentna dostignuća. Efekat napredovanja u nekim oblastima bio je ublažen stvarnim, ili mogućim nazadovanjem u drugim. Politička nestabilnost bila je glavni faktor koji je ometao pokušaje reformi. Ukupne reforme moraju dostići određen kritični nivo pre nego što dovedu do snažnog reagovanja sa strane ponude. Srbija mora još mnogo toga da uradi pre nego što dostigne taj nivo. Uprkos zabeleženim početnim dostignućima, mere napretka ukupnih reformi, kao što su indikatori tranzicije Evropske banke za obnovu i razvoj i dalje pokazuju da je Srbija i Crna Gora praktično na dnu grupe ekonomija u tranziciji. Osim toga, Srbija je još uvek u vrlo ranoj fazi integracije svoje ekonomije u evropske strukture, što predstavlja cilj koji će sve više da usmerava njen budući program reformi i institucionalnog jačanja. Stoga, postoji hitna potreba da se napreduje sa reformama u nizu oblasti. Ovaj izveštaj analizira nedavna postignuća Srbije i kratkoročne prioritete reformi u pet oblasti koje su naročito važne za rast i stvaranje zaposlenosti. Makroekonomska politika, međunarodna trgovina i regionalna integracija, razvoj privatnog i finansijskog sektora, tržište rada i edukacija/trening su od izuzetnog značaja za uvećanje investicija, održavanje zaposlenosti i poboljšanje produktivnosti. Takođe su bitni i za postizanje druga dva bitna cilja koja to zaokružuju: (i) pomeranje neformalne aktivnosti u formalni sektor, i (ii) postepenu integraciju srpske ekonomije u evropske strukture. Dok reforme moraju da budu implementirane u svim sferama, neke će se brže isplatiti od drugih. Ako se uzme u obzir niska stopa štednje (u makroekonomskom smislu) u Srbiji i njena potreba da smanji deficit tekućeg računa platnog bilansa, kratkoročni rast će malo verovatno da potiče od većih povećanja u stopama investicija. Pošto su zabeležene stope zaposlenosti već visoke, kratkoročni rast takođe verovatno neće biti vođen daljim povećanjima zaposlenosti (koja će verovatno prvo da opadne pre nego što se oporavi). Iz ovih razloga, impuls hitnog rasta morao bi da dođe od poboljšane spoljne konkurentnosti (kroz usklađivanja u makroekonomskoj politici) i od pojačane produktivnosti. Najveći potencijal za brza povećanja u produktivnosti leži u premeštanju postojećih srpskih resursa kao što su zemlja, radna snaga i kapital u cilju postizanja veće produktivnosti. Reforme tržišta rada biće potrebne da bi održale pad zaposlenja na minimumu, i da bi osigurale lagan prelazak radnika na nove poslove. Srednjoročno gledano, veća produktivnost će sve više biti izazvana novim investicijama. Reforme sektora obrazovanja u Srbiji imaće dugoročniji učinak, ali potrebno je da se odmah sprovedu. Sledećih osam tema pojavljuju se kao glavni prioriteti reformi za jačanje rasta i stvaranje zaposlenosti u Srbiji. 1. Pojačana politička stabilnost i poboljšano upravljanje su ključni preduslovi za održiv rast. Visok nivo rizika je jedina velika kočnica i za domaće, i za strane investicije. Istraživanja poslovanja u Srbiji navode nesigurnost ekonomske politike kao jedinu veliku slabost u pogodnom poslovnom okruženju. Srbija će moći da izvuče korist od tehničkih napredaka, o kojima će se diskutovati kasnije, ukoliko se politička stabilnost izuzetno poboljša, ukoliko se eliminiše rizik od naglih promena ili velikih izmena politika koje vodi vlada, ukoliko se smanji percepcija korupcije i ukoliko se dalje poboljša opšti kvalitet upravljanja. viii

11 2. Veličina javnog sektora se mora smanjiti. Srbija je dosta napredovala u smanjenju skrivenih fiskalnih opterećenja, naročito budžetskih docnji i gubitaka u sektoru energetike. Međutim, konsolidovana javna potrošnja je stalno rasla do veoma visokih oko 47 procenata BDP-a, od čega jako malo odlazi na javne investicije, što je izuzetno bitno za rast. Kao posledica toga, teret visokog poreza i budžetskih deficita istiskuju privatnu aktivnost ili je guraju u neformalne kanale, istovremeno podižući makroekonomsku ranjivost. Nasuprot ovom, nameće se stvaranje javnog sektora koji pojačava razvoj, a fokusira se na sledeće prioritete politike: Tekuća potrošnja (ne uključujući otplatu kamata) kao deo BDP-a mora da se smanji na značajan i održiv način. Ovo je potrebno da bi se smanjila opšta potrošnja dok bi se dozvolilo povećanje u javnim investicijama. Najveći prostor za štednju nalazi se u sledećim kategorijama potrošnje plate u javnom sektoru, zdravstvo, penzije i subvencije. Rebalans budžeta za godinu i usvojeni budžet za predstavljaju važne prve korake u ovom pravcu, i moraju da se konsoliduju kroz dalja takva prilagođavanja u budućnosti. Ova prilagođavanja u javnoj potrošnji mogu postati održiva jedino i samo ako ih podrže reforme koje direktno i trajno utiču na faktore koji uzrokuju stvaranje obaveza i prava; i koje poboljšavaju funkcionisanje javne administracije Srbije i sveukupnog javnog sektora. Štednja nastala smanjivanjem troškova mora se kanalisati prvenstveno ka smanjenju deficita. S obzirom na svoj veliki javni dug i potrebu da smanji deficit tekućeg računa platnog bilansa Srbija nema opseg da «stimuliše» ekonomsku aktivnost putem fiskalne politike. Javni prihodi moraju biti obezbeđeni dok se ne postignu prilagođavanja troškova. Svaka dalja postepena smanjenja poreskih stopa trebaju da budu praćena istovremenim pokušajima da se proširi poreska osnova i da se dalje poboljša efektnost poreske administracije. Konstantan oprezan prelazak sa direktnog na indirektno oporezivanje takođe bi mogao da dovede do potrebnog uvećavanja nacionalne štednje. 3. Mora se obratiti pažnja na jaku sklonost ka anti-izvozu koja postoji u srpskoj ekonomiji. Veliki srpski deficit tekućeg računa platnog bilansa pre izražava veoma nizak izvoz, nego visok uvoz. Počevši od tako niske osnove, Srbija ima veliki potencijal da proširi svoj izvoz uz pomoć prave politike i institucija. Do danas nije bila u mogućnosti da iskoristi ovaj potencijal, uprkos veoma poboljšanom formalnom pristupu na glavna tržišta. Da bi se bavilo anti-izvoznom sklonošću koja stoji iza ovog slabog postignuća, potrebne su promene u četiri velike oblasti: Prethodna sniženja carina moraju se produbiti, a institucionalni okvir trgovinske politike mora se ojačati. Takva prilagođavanja mogu da se urade u kontekstu pregovora za pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji i procesu Stabilizacije i priključenja EU. Pošto je deficit tekućeg računa platnog bilansa indikator makroekonomske neravnoteže, ne bi se trebalo njime baviti putem povećane protekcije. Ovo bi takođe smanjilo beneficije povećane konkurencije u produktivnosti i oteralo investitore koji žele da se lociraju u Srbiji kako bi opsluživali veliko ix

12 integrisano tržište. Dalje reforme trebalo bi da se usredsrede na smanjivanje carina na gotove proizvode u oblastima gde su carine povišene i na eliminisanje ostalih necarinskih prepreka. Takođe je potrebna veća jasnoća u institucionalnom okviru za formulisanje i implementaciju politike spoljne trgovine, kako bi se smanjili troškovi i izbegle distorzije trgovinskih transakcija u okviru SCG. Regionalna i globalna trgovinska integracija mora biti ubrzana uz obezbeđivanje neposredne koordinacije među raznim njenim dimenzijama. Integracija u EU u kontekstu procesa Stabilizacije i asocijacije, i liberalizacija sa susednim državama Jugoistočne Evrope mora ići ruku pod ruku, kako bi se izbegle moguće trgovinske distorzije. Ovo mora biti praćeno povećanim trudom da se pristupi Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kako bi bio obezbeđen pristup pod statusom Najpovlašćenije nacije, smanjene moguće distorzije nastale iz aranžmana regionalne trgovine, i modernizovao regulatorni i pravni okvir kojim se uređuje trgovina i investicije. Institucije koje pomažu srpskim firmama da pristupe spoljnim tržištima moraju da se ojačaju. Njihovo slabo funkcionisanje je jedan od glavnih razloga što Srbija tek treba da iskoristi veoma dalekosežan formalni pristup tržištu koji je već ostvarila. Prioritetne reforme uključuju modernizaciju standarda i tehničkih regulativa kako bi se ostvarila kompatibilnost sa EU i međunarodnim standardima i dalje jačanje carina i drugih pograničnih organa. Mešavina makroekonomskih politika mora da se prilagodi. Nedavna kombinacija donekle labavije fiskalne i čvrste monetarne politike u Srbiji povećala je domaću tražnju i doprinela je realnoj apresijaciji dinara. Ovo je povećalo uvoz, a smanjilo olakšice i mogućnosti za izvoz. Kako bi postigla rast čiji je nosilac izvoz, Srbija mora da stavi veći deo tereta stabilizacije na fiskalnu politiku (budžet za godinu je dobrodošao potez u ovom pravcu), skidajući pritisak sa monetarne politike. Kao posledica toga, manja domaća tražnja i više konkurentni realni devizni kurs simultano bi destimulisali uvoz, a podstakli izvoz. 4. Mora se završiti privatizacija preduzeća i banaka. Velik i jak privatni sektor, podržan od strane efikasnog finansijskog sektora, presudan je za napredak. Izveštaj pokazuje da nove privatne i privatizovane firme u Srbiji jasno nadmašuju preduzeća u društvenom vlasništvu. Firme u početnoj fazi privatizacije imaju malo podstreka da traže nova tržišta, restrukturiraju svoju proizvodnju ili stvaraju nove i sigurnije poslove. U isto vreme, srpske neefikasne i problemima opterećene državne banke ne mogu posredovati sa realnim sektorom na održivoj i priuštivoj osnovi. Dok je Srbija postavila solidne osnove za investiranje u preduzeća i banke, inicijalni zamah nije kontinuiran. Ističu se dva ključna prioriteta u oblasti vlasničkih reformi: Privatizacija mora biti ponovo pojačana, sa stalnim fokusom na prodaju strateškim investitorima. Što se preduzeća tiče, tenderska i aukcijska privatizacija preduzeća u društvenom vlasništvu koje vodi Agencija za privatizaciju mora da se ubrza bez fundamentalne promene modela privatizacije. Restrukturiranje, a zatim i prodaja problematičnih industrijskih konglomerata takođe mora da se ubrza. Paralelno x

13 sa tim, Srbija mora da uspostavi ubrzanu transparentu privatizaciju održivih banaka u državnom vlasništvu strateškim investitorima, putem javnih tendera; pogotovu što dalja odlaganja mogu dovesti do pogoršanja uslova u kojim se nalaze banke, i da likvidira, ili da se spoji sa onim bankama, koje ne mogu da se prodaju i/ili će teško efektno da se nadmeću sa konkurencijom, čak i kada bi se njihovi bilansi stanja mogli očistiti. Svojinska prava se moraju zaštititi. Da bi nastavila da privlači strane direktne investicije i lokalne investicije, vlada mora da obezbedi dosledan tretman prve grupe investitora koji su kupili kompanije na tenderima. Osim ukoliko jasne nelegalne transakcije nisu dokazane, poništenje transakcija privatizacije unele bi nesigurnost i škodile bi budućim transakcijama. 5. Finansijska disciplina se mora pojačati, uključujući i kroz intenziviranje konkurencije. Ovo je neophodno da bi se preduzeća podstakla da aktivno traže nova tržišta, da bi se povećala efikasnost i da bi se osiguralo da firme sa slabim rezultatima iskoriste faktore proizvodnje za postizanje veće produktivnosti. Time što će podsticati firme da održe povećanja plata zajedno sa rastom proizvodnje, takođe će unaprediti zaposlenost, investiranje (tako što će povećati zadržani prihod) i izvoznu konkurentnost. Pored daljih poboljšanja gore opisane izvozne konkurentnosti, ključne reforme za postizanje datih ciljeva spadaju u tri grupe: Poboljšanja u sistemu bankrotstva moraju da se efektno primene. Nadograđujući se na nedavno usvojeni zakon o bankrotstvu prioritetne reforme uključuju: izgradnju institucija koje su potrebne za primenu zakona; prikupljanje resursa i obuka osoblja koje je potrebno za Agenciju za nadgledanje i jedinicu koja će administrirati kompanije u društvenom vlasništvu; i započinjanje postupka bankrotstva od strane države u ulozi kreditora putem poreske administracije, Elektroprivrede Srbije (EPS) i banaka u državnom vlasništvu. Reforme velikih komunalnih delatnosti moraju se proširiti i produbiti putem: nastavljanja sa odvajanjem organizacionih celina i restrukturiranjem (radne snage i dugova) javnih komunalnih delatnosti; rešavanjem pitanja dugova kompanija koje su pod programom restrukturiranja Agencije za privatizaciju, a koje imaju najveća dugovanja prema EPS-u, putem restrukturiranja i ponude na prodaju kompanija dužnika; uspostavljanjem adekvatnog regulativnog okvira u relevantnim oblastima pre privatizacije; i rešavanjem pravnih problema nastalih zato što i kapital i fizička imovina pripadaju državi, pre restrukturiranja ili privatizacije. Regulatorni i nadzorni režim za bankarski sistem mora da se ojača putem: ojačavanja kapaciteta Narodne banke Srbije (NBS) da vrši superviziju pravovremenom primenom Plana razvoja kontrolne funkcije; održavanja odgovarajućeg pouzdanog nadzora banaka u državnom vlasništvu, putem koordinisanih napora Agencije za osiguranje depozita, sanaciju, stečaj i likvidaciju banaka (BRA), Narodne banke Srbije i Ministarstva finansija u periodu koji vodi ka rešavanju; sprovođenja ispitivanja na terenu u privatnim bankama sa najbržim xi

14 razvojem, sa primenom odgovarajućih sanacionih mera po potrebi; i putem usavršavanja pravnog i institucionalnog okvira za prestanak rada banke. 6. Pogodno poslovno okruženje mora dalje da se poboljšava. Transformacija vlasništva i pojačana disciplina neće biti dovoljne da osiguraju rast. Ovo takođe zahteva lagani prelaz faktora proizvodnje od nisko do visoko produktivnih preduzeća, i mogućnosti ovih firmi (uključujući i firme u stranom vlasništvu) da onda prošire svoju proizvodnju. Gore opisani pristup srpskih preduzeća na strana tržišta je neophodan element poslovnog okruženja, naročito iz perspektive stranih investitora. Drugi ključni prioriteti navedeni u izveštaju podeljeni su u četiri oblasti: Primena ugovora mora biti pojačana kroz: pojednostavljenu primenu procedura putem efektivne primene nedavno usvojenog Zakona o izvršnom postupku; poboljšanje delatnosti izvršnih činovnika usvajanjem relevantnih uredbi i obuke; i jačanje sudskih resursa putem edukacije, poboljšanih sudskih evidencija i razmene informacija. Pristup kreditima mora biti poboljšan: nastavljanjem uspostavljanja javno pristupačnog lizinga i registra zaloga; usvajanjem novog Zakona o hipoteci; koncentrisanjem na obezbeđivanje javnih dobara (izvršenja dugova i naplata zaloga) pre nego direktne državne podrške; i revizijom učinka državnih institucija koje odobravaju kredite, kao što je recimo Fond za razvoj. Regulativni teret koji utiče na preduzeća mora se smanjiti, i to: uvođenjem javne diskusije o nacrtu zakona, kao pravila, a ne kao izuzetka; zahtevanjem izjave opravdanja za sve zakone i druge regulative koja objašnjava očekivane koristi i troškove mera; i identifikacijom i uklanjanjem preklapanja nadležnosti raznih državnih autoriteta. Pristup zemlji mora da se poboljša putem: izmene ustavnog tretmana gradske zemlje; uklanjanja raznih administrativnih prepreka pristupu zemlji; rešavanja pitanja povraćaja; primene smanjivanja po fazama i pojačane primene poreza na prenos vlasništva, što bi se kompenzovalo uvećavanjem drugih poreza; i uvećanjem ljudskih i fizičkih resursa u raznim komponentama sistema za upravljanje zemljom, kao što je katastar. 7. Fleksibilnost formalnog tržišta rada bi morala još da se poveća. Uprkos dosta poboljšanim zakonima o radnoj snazi i zaposlenju, formalno tržište rada ostaje rigidno i nastavlja loše da funkcioniše, dok se zaposlenje pomera u fleksibilnije neformalno tržište rada. Takve prepreke destimulišu novo zaposlenje i sprečavaju kretanje radne snage, što je ključ boljeg i sigurnijeg zaposlenja. Mladi, žene i lošije obrazovani su u naročito teškom položaju na formalnom tržištu rada. Konačno, veoma je loša i disciplina plata, sa zabeleženim realnim rastom plata koji dosta premašuje rast produktivnosti. Prioritetne reforme tržišta rada dele se u tri oblasti: xii

15 Uklanjanje pravnih/administrativnih i institucionalnih prepreka za funkcionisanje formalnog tržišta radne snage mora biti kontinuirano. Oblasti koje se mogu unaprediti uključuju: dalje ograničavanje minimalnih otpremnina; proširivanje mogućnosti zaposlenja na nepuno radno vreme, kratkoročnog i sezonskog zaposlenja; poboljšanje socijalnog dijaloga kroz jače i kredibilnije predstavljanje poslodavaca; i staranje da minimalne plate ne dosegnu nivoe na kojima bi negativno delovale na mogućnost zaposlenja, naročito mladih i onih najmanje kvalifikovanih. Rast realnih plata mora da ide u korak sa rastom proizvodnje. Ovo je neophodno da bi se održala tražnja za radnom snagom i time podržala viša stopa zaposlenosti. Ovo zahteva veću finansijsku disciplinu preduzeća, snažniju ulogu poslodavaca u kolektivnom pregovaranju i stalno nametanje direktnih ograničenja na rast plata u budžetskom sektoru i sektoru preduzeća u društvenom vlasništvu. Programi finansijske i aktivne podrške za one koji su izgubili posao moraju da se restrukturiraju i preorientišu. Smanjenje obima skupog Socijalnog programa moglo bi da oslobodi resurse za adekvatno finansiranje dobro dizajniranih beneficija nezaposlenima u Srbiji, i za finansiranje užeg seta aktivnih programa tržišta rada odabranih na osnovu tranzicionog iskustva, a u skladu sa raspoloživim administrativnim resursima Nacionalne službe za zapošljavanje (bivšeg Republičkog zavoda za tržište rada) 8. Srpski sistem obrazovanja i obuke mora da se preorijentiše. Loš kvalitet i niska stopa upisa u srednje škole predstavljaju glavne prepreke razvoju. Niska stopa upisa u srednje škole koči napredak, već relativno niskog, prosečnih nivoa stepena obrazovanja u Srbiji. Loš kvalitet ogleda se u nemogućnosti sistema da obezbedi veštine potrebne da bi se uspelo na današnjem tržištu rada, to se naročito odnosi na visok procenat učenika u srednjim stručnim školama. Sistem visokog obrazovanja je neefikasan, uključujući veoma dug prosečni period studiranja i fragmentisanu strukturu univerziteta. Na kraju, ograničene mogućnosti obrazovanja odraslih i mogućnosti obuke, otežavaju situaciju onima koji nemaju odgovarajuće sposobnosti da prebrode ove nedostatke. Prioritetne reforme u obrazovanju i obuci spadaju u tri grupe: Mora se baviti ozbiljnim problemima kvaliteta i upisa u ustanove srednjeg obrazovanja. Najhitnije je da se broj učenika koji završavaju četvorogodišnje srednje škole poveća putem napuštanja programa stručnog obrazovanja, naročito onih koji traju samo tri godine. Ovo bi ljudima pružilo široke i fleksibilne sposobnosti koje se traže u dinamičnoj tržišnoj ekonomiji, smanjilo bi jedinične troškove i obezbedilo resurse za investicije u poboljšanje kvaliteta. Srednjem obrazovanju je takođe potrebno poboljšanje obrazovnog kvaliteta. Efikasnost visokog obrazovanja se mora povećati. Prioriteti uključuju reformisanje uprave univerziteta, po ugledu na korporativne institucije evropskog stila i povećanje podsticaja kako bi univerziteti pomogli studentima da na vreme diplomiraju sa potrebnim znanjem. xiii

16 Mogućnosti za obuku odraslih se moraju proširiti, naročito u malim i srednjim preduzećima. Ovo zahteva podstrek stranim investitorima (koji imaju običaj da obezbede više nivoe obuke) i uspostavljanje regulatornog okvira za izdavanje sertifikata i kontrole kvaliteta za obrazovanje odraslih i doživotno učenje. Mnoge od opisanih reformi takođe će pomoći Srbiji da se suoči sa bitnim izazovom reintegracije neformalne aktivnosti u zvaničnu ekonomiju. Veliki neformalni sektor sprečava rast tako što slabi produktivnost i ne dozvoljava produktivnijim formalnim kompanijama da dođu do udela u tržištu. Ključne reformske mere za smanjivanje neformalnog sektora uključuju: postepeno smanjivanje poreskih stopa na zarade uz održavanje ukupnih prihoda putem preorientisanja na indirektne poreze, putem proširivanja poreske osnove; poboljšavanje sakupljanja poreza i nametanje poreza; smanjenje šverca putem liberalizacije trgovine; primenu opisanih poboljšanja u pogodno poslovno okruženje i uvećanje fleksibilnosti formalnog tržišta rada. Kao što je u ovom izveštaju detaljno prikazano, nacrt paketa obimnog i trajnog fiskalnog prilagođavanja i održivog napretka u strukturnoj reformi mogao bi da stvori više stope investicija i konkurentniju ekonomiju koja može proizvesti brz i održiv rast životnih standarda u srednjem roku. Takve politike moraju se primeniti hitno i sa nepokolebljivom predanošću. S obzirom na sve jača srpska makroekonomska ograničenja i nezavršen program reformi, neosmišljeni pristup fiskalnom prilagođavanju i reformi bi ozbiljno ugrozio sposobnost Srbije da poboljša životni standard stanovništva. U stvari, pokušaj da se izbegnu potrebna prilagođavanja mogao bi da pošalje Srbiju stazom usporenih i čak negativnih stopa rasta potrošnje, i njenu ekonomiju učini neprihvatljivo podložnom spoljnim i unutarnjim šokovima. xiv

17 1. UVOD 1.1. Ovaj izveštaj ima za cilj da ukaže na ključne prepreke ekonomskom razvoju i stvaranju radnih mesta u Srbiji, a svrha je da se odredi kako politika i institucije mogu najbolje da se poboljšaju. Teme razvoja i stvaranja zaposlenosti došle su na sam vrh programa ekonomskih reformi, i predstavljaju glavne stubove nedavno usvojene Strategije za smanjenje siromaštva u Srbiji. Ovaj naglasak na razvojnom programu prirodan je za ekonomiju koja je uglavnom završila početnu fazu svog ekonomskog programa koji se fokusirao na stabilizaciju ekonomije, primenu «prve generacije» reformi (kao što su liberalizacija cena i spoljne trgovine i plaćanja), postavljanje temelja za «drugu generaciju» reformi i hitnu obnovu Kao i u drugim tranzicionim ekonomijama u Evropi i Centralnoj Aziji, druga faza koja se koncentriše na obezbeđivanje dugoročne ekonomske stabilnosti i održivog razvoja pokazala se više zahtevnom. Pokazalo se da je početni napredak u ključnim oblastima «druge generacije» reformi neravnomeran. Napravljeni su značajni koraci u otvaranju zemlje trgovini i investiranju, upravljanju javnim finansijama, poreskoj politici, privatizaciji, sanaciji banaka, energetici, tržištu rada, penzijskoj i socijalnoj pomoći. Međutim, u većini oblasti, reforme su još uvek daleko od završenih, a u nekoliko oblasti (npr. javna administracija, zdravstvo, politika konkurencije) proces reformi jedva da je i započet Kao što se u izveštaju detaljno navodi, glavne slabosti srpske ekonomije uključuju: (i) još uvek veoma nizak društveni proizvod i životni standard, (ii) slabo reagovanje na strani otvaranja novih radnih mesta što je pitanje od izuzetne važnosti, pošto tražena efikasnija preraspodela rada može dovesti do još veće kratkoročne nezaposlenosti; (iii) niski nivoi glavnih determinanti potencijala rasta kao što je izvoz, investiranje i štednja; i (iv) neodrživa priroda skorašnjeg rasta u smislu još uvek velikih eksternih neravnoteža i predstojećim pooštravanjem makroekonomskih ograničenja U ovakvom okruženju, kako Srbija može postići brži i održivi razvoj? Ekonomski rast odražava sposobnost jedne zemlje da poveća svoju proizvodnju robe i usluga. Prema najjednostavnijoj klasičnoj teoriji (Solow, 1956.), zemlja koristi dva inputa radnu snagu i kapital i kombinuje ih sa znanjem (know-how) da bi proizvela određeni društveni proizvod (znanje o spajanju input-a naziva se tehnologijom). Stoga, ekonomija može proizvesti više autputa ako ima više radnika, više mašina ili usavršavanja u efikasnosti kojom se koriste radna snaga i kapital. Na nivou celokupne ekonomije, produktivnost će biti određena načinom na koji su kapital i radna snaga raspodeljeni na određene aktivnosti Nova razvojna teorija 1980-ih i 1990-ih godina građena je na ovoj jednostavnoj osnovi, dajući veći značaj ulozi vladine politike u uticanju na 1 Ako želite opširniji izveštaj o dostignućima reformi tokom god., pogledajte Svetska banka (2003e),

18 produktivnost. Prema ovoj teoriji, politike koje ograničavaju radnu praksu ili primenu metoda bolje proizvodnje na nivou firme, koje smanjuju protok znanja kroz trgovinu, koje smanjuju konkurenciju ili koje usmeravaju resurse na manje produktivne sektore, mogu smanjiti sposobnost radne snage, kapitala i ljudskog kapitala da proizvede robu i usluge Iskustvo tranzicije potvrđuje važnost vladine politike u određivanju učinka rasta. 2 Prvo, što je i očekivano, makroekonomska stabilizacija je preko potrebna: rast je uopšte bio veći i dolazio ranije u zemljama koje su imale inflaciju. Drugo, zemlje koje su rano i u potpunosti liberalizovale cene iskusile su najraniji oporavak proizvodnje. Treće, autput je takođe brže uvećan u zemljama sa visokim prosečnim stopama izvoza, naglašavajući da su otvorenost i orijentacija ka izvozu značajne odrednice rasta Četvrto, početna pokretna sila rasta inicirana je dobitima od podizanja efikasnosti koji su rezultat reformi, kao što su čvrsto budžetsko ograničenje i liberalizacija, koje povećavaju podsticaje preduzećima da povećaju produktivnost. 3 Sama investicija ne garantuje rani rast i oporavak. Takođe, većoj investiciji je često potrebno dve do tri godine da bi proizvela značajniji rast autputa. Međutim, kako ekonomije dostižu napredniju fazu razvoja, veće investiranje postaje sve značajnije za održavanje rasta Peto, izgleda da strane direktne investicije imaju bitnu ulogu koja se može povezati sa kvalitetom poslovnog okruženja. Uz to, udeo privatnog sektora u BDP-u je vidljivo veći u zemljama sa brzim i stalnim rastom, nego u onim sa sporim i nejednakim rastom. Na kraju, investiranje u ljudski kapital kroz više obuke i obrazovanja dozvoliće radnoj snazi da proizvede veći autput sa istim trudom, i time će podići sveukupnu produktivnost Razmotrivši gore navedeno, postizanje bržeg i održivog rasta u Srbiji zahtevaće koherentnu primenu reformi, jačanje institucija i mere razvoja ljudskog kapitala koje imaju za cilj da obezbede stabilnu makroekonomsku sredinu i da stvore konkurentu ekonomiju sa solidnim ostvarenim izvozom i klimom pogodnom za strana i domaća ulaganja. U tom cilju, izveštaj se koncentriše na sledeće oblasti politike: Obezbeđivanje makroekonomskog okruženja koji doprinosi rastu pošto se visoki, loše alocirani i neefikasni državni troškovi u Srbiji, zajedno sa velikim javnim i spoljnim dugom i neravnotežama, pojavljuju kao glavne prepreke rastu i makroekonomskoj stabilnosti. Poboljšanja u trgovinskoj politici i regionalnim integracijama koja za cilj imaju uvećanje izvozne orijentacije ekonomije, pojačanje njene efikasnost kroz veću konkurenciju i doprinos njenoj većoj atraktivnosti za strane direktne investicije. 2 Vidi npr. Svetska banka (2002) ; Fischer i Sahay (2004.), Havrylyshyn (2001) i Havrylyshyn i Wolf (1999) 3 Doyle et al. (2001) 2

19 Razvoj živahnog realnog sektora ekonomije čiji je nosilac privatni sektor. Ovo zahteva politiku koncentrisanu na povećanje ekonomske efikasnosti putem stalne privatizacije i tvrđih budžetskih ograničenja i stvaranje pogodnog poslovnog okruženja koja će dovesti do investicija i poboljšane produktivnosti, uz podršku mera za stvaranje stabilnog i efikasnog finansijskog sektora. Unapređivanje fleksibilnog tržišta rada koje dobro funkcioniše i koje unapređuje zapošljavanje time što povećava tražnju za radnom snagom, poboljšava ukupnu produktivnost omogućavanjem realokacije radne snage ka produktivnijim sektorima i podstiče formalizaciju zapošljavanja. Poboljšanja sistema obrazovanja i obuke koja za cilj imaju povećanje ljudskog kapitala (glavne odrednice produktivnosti), unapređenje izgleda za zapošljavanje i pomaganje radnoj snazi da dođe do produktivnijih i bolje plaćenih poslova Ovaj izveštaj koncentriše se prvenstveno na ekonomski rast i stvaranje zaposlenosti. Ove teme su važne, ali su samo deo programa ekonomskih i društvenih reformi koje su isuviše opširne da bi se njima bavilo u jednoj jedinoj studiji. Ovaj izveštaj upotpunjuje druga dva nedavna velika izveštaja Svetske banke koje se bave drugim bitnim dimenzijama programa razvoja Srbije: (i) Srbija i Crna Gora: Procena siromaštva (2003); i (ii) Srbija i Crna Gora: Pregled javne potrošnje i institucija (2003) Za svaku od pomenutih oblasti politike, izveštaj daje skup mera za suočavanje sa glavnim izazovima Srbije, koji su takođe naglašeni u Izvršnom rezimeu. Svako poglavlje ili odeljak počinju opisom nedavnog učinka i reformi politike. 4 Onda se analiziraju glavni razlozi za slabiji učinak, kao osnova za preporučene mere politike u cilju poboljšanja izgleda Srbije za rast i zapošljavanje. Drugim rečima, učinak je u potpunosti opisan, pre nego što se objasni. Glavna poruka ovog izveštaja jeste da su hitno potrebna obimna i stalna fiskalna prilagođavanja i dublje strukturne reforme kako bi se izazvao snažan odgovor privatnog sektora i postavila osnova za ekonomiju koja bi proizvela brži i održiv rast životnog standarda u srednjem roku Izveštaj takođe naglašava da nema mesta za opuštenost. S obzirom na podložnost Srbije unutrašnjim i spoljnim šokovima i još uvek nekompletan program reformi, neosmišljeni pristup fiskalnim prilagođavanjima i reformi ozbiljno bi oslabio sposobnost zemlje da podigne životni standard na održivoj osnovi i da se približi evropskim strukturama. 4 Ovo uključuje detaljna poređenja politika koje su vođene u Srbiji i njihovh rezultata, kao i ukupnog napretka reformi, sa drugim zemljama u tranziciji a ponekad i sa drugim razvijenim tržišnim ekonomijama. Ovakva poređenja imaju za cilj da pokažu na obim refomri koje su preostale da se urade u raznim oblastima i da omoguće neku vrstu vodilje za određivanje prioriteta u budućnosti. Imajući u vidu mnogo kasniji početak sveobuhvatnih tržišnih reformi u Srbiji, poređenje samo po sebi ne predstavlja ocenu nedavno sprovedenih reformi i ostvarenih rezultata. 3

20 2. OBEZBEĐIVANJE MAKROEKONOMSKOG OKRUŽENJA KOJE DOPRINOSI ODRŽIVOM RASTU A. UVOD 2.1 Međunarodno iskustvo pruža jak dokaz da su fiskalni deficiti i javni dug štetni za rast i makroekonomsku stabilnost. 5 Postoji više razloga za ovo. Veći budžetski deficiti znače manju nacionalnu štednju. Ovo zatim može dovesti do nižih ulaganja zato što smanjena ponuda sredstava raspoloživih za davanje kredita dovodi do viših kamatnih stopa. Visoki deficit takođe može smanjiti neto izvoz, iz barem dva razloga: (i) rezultirajuće više kamatne stope izazivaju apresijaciju domaće valute; i (ii) pad ulaganja smanjuje stok kapitala, smanjujući proizvodne kapacitete. Niži neto izvoz takođe povećava osetljivost ekonomije na šokove. Veći javni dug zahteva veće poreze da ga finansiraju i vrši pritisak na realne kamatne stope čime destimuliše privatna ulaganja. To takođe slabi fleksibilnost makroekonomske politike smanjujući sposobnost vlade da vodi više kontra-cikličnu fiskalnu politiku. Povrh toga, visoki javni dug može prouzrokovati strah da se neočekivani porast inflacije može iskoristiti za smanjenje duga na nivoe koji su više održivi Nedavno iskustvo ekonomija u tranziciji takođe potvrđuje važnost vođenja mudre fiskalne politike u cilju obezbeđivanja rasta. Makroekonomska stabilizacija, za koju je fiskalna disciplina preduslov, bila je jedna od glavnih osnova održivog rasta. Zaista, nedavna studija Fischer-a i Sahay-a (2004) dovela je do zaključka da je povećanje od jednog procenta fiskalnog viška u odnosu na BDP dovelo do otprilike 0,5 procenata povećanja realnog BDP-a u periodu god. Međutim, iskustvo ekonomija u tranziciji takođe podvlači činjenicu da sama makroekonomska stabilnost nije dovoljna za održavanje rasta, već zahteva još i primenu koherentnog programa strukturnih reformi. Što se brže i doslednije ove reforme izvedu, to će se ekonomija brže izvući iz početne recesije i to će veći biti potonji rast U kontekstu primećenih jakih veza između razumne makroekonomske politike i rasta, ovo poglavlje se bavi glavnim prioritetima makroekonomske politike potrebnim da se Srbija uputi stazom održivog rasta. Ostatak ovog poglavlja je organizovan na sledeći način: sledeći odeljak daje kratak pregled nedavnog napretka reformi i ekonomskih razvoja. Odeljak 3 se bavi glavnim prioritetima makroekonomske politike u pogledu rasta. Poglavlje se završava poređenjem dva ilustrativna makroekonomska scenarija koji pokazuju i korisne uticaje jakog makroekonomskog prilagođavanja i strukturnih reformi, i velike opasnosti od nepromenjenih makroekonomskih politika u kombinaciji sa sporim reformama. 5 Vidi, npr. studije predstavljene na Konferenciji koju je organizovala Centralna Banka iz Kanzas Sitija pod nazivom «Budžetski deficiti i dugovi: Pitanja i opcije», Fischer (1993.) kao i Esterly i Rebelo (1994.) 6 Vidi, npr. Havrylyshyn (2001.) 7 Kao što je prikazao Calvo (1988.), izazov da se dug izbriše inflacijom raste sa veličinom duga u odnosu na BDP. 4

21 2.4 Glavni zaključak ovog poglavlja je da pokušaji Srbije da unapredi rast treba da se usredsrede na: (i) smanjenje javnog sektora, (ii) izmenu strukture državnih troškova, i (iii) ubrzanje napretka onih strukturnih reformi koje bi osposobile ekonomiju Srbije da dostigne svoj puni potencijal. Sa svojim državnim dugom od oko 79 procenta BDP i državnim troškovima od preko 45 procenata BDP-a, Srbija mora da postavi kao najveći prioritet postizanje trajnog smanjenja učešća državne potrošnje u BDP-u. Promena politike koja se tiče smanjenja državne potrošnje i povećanja u javnim ulaganjima pojačala bi makroekonomsku stabilnost i poboljšala izglede za rast Srbije. Zalaganja politike u fiskalnoj sferi morala bi biti praćena reformskim merama koje za cilj imaju poboljšanje efikasnosti i stvaranje sredine koja dovodi do produktivnih ulaganja što predstavlja pitanje o kojem će detaljno biti reči u poglavlju Kao što ilustrativne projekcije pokazuju, ne može se primenjivati neosmišljeni pristup reformi, s obzirom na osetljivost Srbije na unutarnje i spoljne šokove i potrebu da poboljša poslovna klima i poverenje investitora. Odgođene reforme mogu odložiti trošak nekih teških prilagođavanja, ali samo po cenu još bolnijih prilagođavanja u budućnosti. Nepokolebljiva predanost i odlučna primena programa reformi takođe bi omogućili Srbiji da se nađe u uspešnom krugu velikih investicija, štednje, produktivnosti i rasta, i time poboljša životni standard. B. SKORAŠNJI NAPREDAK REFORMI I EKONOMSKA KRETANJA Zaostavština prošlosti 2.6 Za ekonomiju Srbije devedesete godine predstavljaju izgubljenu deceniju. Iako je zemlja započela deceniju relativno dobro integrisana u svetsku ekonomiju i sa višim životnim standardom u odnosu na mnoge druge ekonomije u tranziciji, ekonomija Srbije je razrušena kao rezultat oružanih sukoba, međunarodnih sankcija i trgovinskih šokova koji potiču od raspada SFRJ tokom 1990-ih. Ovo je, zajedno sa pogrešnim vođenjem ekonomije, dovelo do hiperinflacije i pravog kolapsa ekonomije. Do januara god. mesečna inflacija popela se na više od 300 miliona procenata, a zabeleženi industrijski proizvod pao je na manje od jedne trećine nivoa iz januara god. 2.7 Stabilizacioni program uveden u januaru zaustavio je hiperinflaciju i postavio temelje za rast proizvodnje i finansijsku stabilnost između i god. Izgledi su se dalje popravljali sa postepenom stabilizacijom regiona i delimičnim ukidanjem ekonomskih sankcija od do god. Tokom ovog perioda, ekonomija je zabeležila prosečnu realnu stopu rasta od preko 6 procenta. Nakon što je dramatično smanjena na 3,3 procenta godine, godišnja stopa inflacije pokazala je od tada trend rasta, dostižući 30 procenata u god. 2.8 Ovaj skromni uspeh nestao je god. kad je izbijanje konflikta na Kosovu dovelo do smanjenja autputa za još 20 procenata. Kao rezultat toga, zabeleženi BDP po stanovniku pao je na ispod jedne polovine nivoa iz 1989 godine, što je najniži nivo u 5