JUGOISTOČNA EVROPA Redovni ekonomski izveštaj br. 8 RAST SE OPORAVLJA, RIZICI RASTU JESEN 2015.

Transcription

1

2 JUGOISTOČNA EVROPA Redovni ekonomski izveštaj br. 8 RAST SE OPORAVLJA, RIZICI RASTU JESEN i

3 ii

4 Zahvalnice Ovaj Redovni ekonomski izveštaj (RER) obuhvata ekonomska kretanja, izglede i ekonomske politike u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6): Albaniji, Bosni i Hercegovini, Kosovu, BJR Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji. Izveštaj izrađuju dva puta godišnje ekonomisti Svetske banke angažovani u zemljama JIE6, kao deo Globalne prakse za makroekonomiju i fiskalno upravljanje. Autorski tim čine Galina A. Vinselet (Gallina A. Vincelette) (rukovodilac radnog tima i glavni autor), Anil Onal (glavni autor), Barbara Kuna (Barbara Cunha) (glavni autor), Ešli Tejlor (Ashlei Tailor) (glavni autor), Agim Demukaj, Aida Đika (Aida Gjika), Sandra Hlivnjak, Sanja Madžarević-Šujster, Suzana Petrović, Lazar Šestović, Hilda Šijaku (Hilda Shijaku) i Bojan Šimbov (Bojan Shimbov). Marija Davalos, Trang Van Nguyen, Cesar A. Cancho, Alexandru Cojocaru, Monica Robayo i Viljam Zajc (William Seitz) izradili su regionalne trendove siromaštva (U središtu pažnje); Anil Onal i Johanes Ketl (Johannes Koettl) izradili su izveštaj o starenju stanovništva (Posebna tema); Ilias Skamnelos, Johana Jeger (Johanna Jaeger) i Džejn Bogojev (Jane Bogoev) izradili su okvire za finansijski sektor; Anna Raggle i Pegy Yilli su dali uvid u demografske i migracione trendove; En Grant (Anne Grant) je pomogla sa pripremom za štampanje, a Badi Virasmo (Budy Wirasmo) i Robert Waiharo zaslužni su za dizajniranje izveštaja. Pomoć timu prožili su i Samra Bajramović, Nejme Kotere, Valentina Martinović, i Dragana Varezić. Za distribuciju izveštaja, eksternu komunikaciju i odnose sa medijima nadležan je Tim za eksternu komunikaciju koji čine Lundrim Aliua, Anita Božinovska, Pol A. Kler (Paul A. Clare), Ana Đokutaj (Ana Gjokutaj), Jasmina Hadžić, Elena Karaban, Artem Kolesnikov, Enrdju Kirčer (Andrew Kircher), Vesna Kostić, Džon Mekedon (John Mackedon), Mirjana Popović i Sanja Tanić. Tim se zahvaljuje Elen Goldštajn (Ellen Goldstein) (direktor za zemlju, Jugoistočna Evropa), Satu Kahkonenu (Satu Kähkönen) (direktor, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog upravljanja), Ivailu Izvorskom (menadžer prakse, Globalna praksa makroekonomije i fiskalnog upravljanja) i menadžment timu za zemlju za jugoistočnu Evropu na doprinosima i smernicama koje su dali u toku izrade izveštaja. Tim je takođe zahvalan na komentarima prethodnih nacrta izveštaja dobijenim od centralnih banaka i ministarstava finansija zemalja JIE6. Ovaj i prethodni izveštaji RER za JIE mogu se naći na: iii

5 Izjava o odricanju od odgovornosti Ovaj izveštaj izradilo je osoblje Međunarodne banke za obnovu i razvoj/svetske banke. Nalazi, tumačenja i zaključci izneseni u izveštaju ne odražavaju neophodno stavove Odbora izvršnih direktora Svetske banke i vlada koje oni zastupaju. Svetska banka ne garantuje tačnost podataka sadržanih u izveštaju. Granice, boje, denominacije i druge informacije prikazane na bilo kojoj od mapa u izveštaju ne podrazumevaju neophodno stav Svetske banke u pogledu pravnog statusa bilo koje teritorije ili odobravanje i prihvatanje takvih granica. Izjava o autorskim pravima Materijal u ovom izveštaju je predmet autorskih prava. Kopiranje i prenošenje ovog izveštaja u celini i njegovih delova može predstavljati kršenje zakona. Međunarodna banka za obnovu i razvoj/svetska banka podstiče distribuciju svojih izveštaja i najćešće odmah daje odobrenje za reprodukovanje delova izveštaja. Da biste dobili dozvolu za fotokopiranje ili štampanje bilo kojeg dela ovog izveštaja, molimo da uputite zahtev sa potpunim informacijama na sledeću adresu: Copiright Clearance Center, Inc., 222 Rosewood Drive, Danvers, MA 01923, USA, telefon , faks , Sva ostala pitanja u vezi sa pravima i licencama, uključujući i supsidijarna prava, treba uputiti na: the Office of the Publisher, The World Bank, 1818 H Street NW, Washington, DC 20433, USA, faks , pubrights@worldbank.org. iv

6 PREGLED Ekonomska aktivnost u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6) se ubrzava i očekuje se da će rast u regionu u godini iznositi, u proseku, 1,8 odsto. 1 Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru, 3,4 odsto, i BJR Makedoniju, 3,2 odsto; a najniža za Srbiju, 0,5 odsto. Iako se nalaze iza ostalih zemalja regiona JIE6, Srbija i Bosna i Hercegovina, oporavljaju se od poplava koje su ih zadesile polovinom godine, brže nego što se očekivalo. Kako je odmicala godina, oporavak domaće tražnje stimulisao je ekonomski rast u celom regionu. Privatne investicije postale su osnovni pokretač rasta u JIE6. Oporavku su doprinela i globalna ekonomska kretanja i to posebno niska cena nafte i rast tražnje u Evropskoj uniji (EU), koja je najveće tržište ovog regiona. Tabela O.1: Očekivani ravnomerni oporavak rasta do godine Rast realnog BDP-a, p p p Albanija Bosna i Hercegovina 0,8 1,9 2,3 3,1 Kosovo 1,0 3,0 3,5 3,7 BJR Makedonija 3,8 3,2 3,4 3,7 Crna Gora 1,5 3,4 2,9 3,0 Srbija 1,8 0,5 1,5 2,0 I pored toga što je oporavak podstakao otvaranje novih radnih mesta, nezaposlenost je i dalje veoma visoka, posebno među mladima. Zaposlenost se u celom regionu polako povećava, s tim da je u BJR Makedoniji i u Crnoj Gori premašila pretkrizne nivoe. U Srbiji i BJR Makedoniji, stopa zaposlenosti je, uz jačanje rasta, u drugom kvartalu godine JIE6* 0,3 1,8 2,4 2,8 Izvor: Proračuni Svetske banke zasnovani na podacima iz nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Ponderisani BDP prema paritetu kupovne moći. dostigla 42 odsto, što je najviši nivo zabeležen od drugog kvartala godine u obe zemlje. Uprkos takvom pozitivnom razvoju, nezaposlenost, koja je u drugom kvartalu godine iznosila, u proseku, 21,6 odsto, i dalje predstavlja najvažniji strukturni problem u celom regionu. Realne zarade su rigidne, ograničavajući fleksibilnost ekonomija da odgovore na šokove, a visoki i teško promenjivi jedinični troškovi rada ugrožavaju konkurentnost. Neformalna tržišta rada predstavljaju čest problem. Svega oko 50 odsto radno sposobnog stanovništva učestvuje u radnoj snazi; a učešće žena u radnoj snazi još je niže i iznosi manje od 40 odsto. Nezaposlenost mladih u regionu iznosi oko 45 odsto, što predstavlja ogromne kratkoročne i dugoročne ekonomske troškove i može da ima ozbiljne socijalne posledice. Imajući u vidu mali broj novih radnih mesta i visoku stopu neformalnog zapošljavanja, u regionu JIE6, od godine, smanjenje siromaštva je usporeno. Domaćinstva se oslanjaju u velikoj meri na penzije, socijalnu pomoć i transfere, koji čine polovinu njihovih prihoda. Fiskalni troškovi socijalnih davanja su značajni i u proseku iznose 13,4 BDP-a. Istovremeno, značajna šansa za povećanje efikasnosti postojećih programa postoji, pre svega na osnovu efikasnijeg targetiranja davanja i preraspodele sredstva na nove programe i hitnije potrebe. 1 Zemlje JIE6 su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija. i

7 Izgledi za rast u regionu JIE6 u srednjoročnom periodu su pozitivni. Očekuje se da će stopa rasta na nivou regiona u periodu godine porasti, u proseku, na 2,6 odsto, zahvaljujući oporavku domaće tražnje i niskoj ceni nafte, ali će uticati i pooštreni uslovi finansiranja na globalnom nivou i i umerena putanja globalnog rasta. Na slici ukupnog rasta na nivou JIE, primetne su razlike između zemalja, kao i to da će privredni rast u Srbiji u narednom periodu biti sporiji od rasta u ostalim zemljama. Prevazilaženje strukturnih slabosti na tržištima rada u JIE6 omogući će smanjenje siromaštva u regionu. Prisutni su rizici po navedene opšte pozitivne izglede, u oba pravca. Jedan od izvora eksternih rizika predstavlja kretanje cene nafte i spoljna potražnja, posebno iz EU u odnosu na polazne vrednosti.. Štaviše, međunarodna finansijska tržišta i dalje će biti turbulentna, s tim da će se pažnja prebaciti sa krize u Grčkoj, koja je kulminirala sredinom godine i koja je imala neznatna prelivanja u regionu, na tajming povećanja kamatnih stopa u SAD-u i na izglede kineske ekonomije. Pažnju formulatora politike u regionu i u EU zaokuplja i izazov povećanih tranzitnih migracija preko regiona, u pravcu EU. Na domaćem planu, politički ciklusi i sprovođenje planiranih strukturnih i fiskalnih reformi mogu imati i pozitivan i negativan uticaj na izglede za rast. Pažljivo utvrđivanje prioriteta ekonomske politike od suštinskog je značaja za upravljanje tim rizicima. Fiskalni deficiti su zabrinjavajuće visoki, sa gotovo 4 odsto BDP-a, u proseku u regionu, u situaciji kada se javni dug brzo povećava. Neophodne su održive reforme koje treba da osiguraju makrofiskalnu održivost, posebno imajući u vidu pooštrene uslove finansiranja, i da stvore širi prostor za korišćenje fiskalne politike za ublažavanje budućih šokova. Između ostalog, fiskalni reformski napori treba da i dalje imaju sledeće ciljeve: ispravljanje strukturnih rigidnosti u budžetu; utvrđivanje prioriteta i racionalizacija troškova u korist produktivnih investicija i poboljšanja kvaliteta javnih usluga; izmirenje javnih dugovanja; povećanje naplate prihoda; proširenje poreske osnovice; i smanjenje poreskog klina na tržištu rada. Imajući u vidu nisku stopu inflacije na regionalnom nivou i proizvodni jaz koji je prisutan u gotovo svim zemljama JIE6, postoji određeni prostor za kratkoročno ublažavanje monetarne politike, posebno u zemljama sa nezavisnom monetarnom politikom i u kojima je fiskalni deficit počeo da opada. Međutim, mora se voditi računa da se osigura konzistentnost sa spoljnim bilansom, kako bi se izbegao rizik od nepovoljnih valutnih kretanja koja bi mogla da izvrše pritisak na korporativne bilanse, budžete domaćinstava i javne bilanse, posebno ukoliko je veliki deo duga denominiran u stranoj valuti. Rešavanje problema visoke stope nenaplativih kredita (NPL) - sa 15.5 odsto ukupnih kredita, u proseku - je od ključnog značaja da se oslobode kreditni tokovi za podršku biznisa i otvaranje novih radnih mesta. U toku leta, proaktivni zakonski propisi u finansijskom sektoru i uspešna komunikacija po pitanju politika inokulisali su zemlje JIE6 protiv prenošenja grčke finansijske krize. Moguće dalje smanjenje zaduženosti i još negativnije oscilacije međunarodnih finansijskih uslova zahtevaju ulaganje nesmanjenih napora koji treba da obezbede da se nacionalne finansije održe na stabilnom nivou. Makroekonomska stabilnost je neophodan, ali ne i dovoljan uslov za održivi rast prihoda; moraju se rešiti i strukturna pitanja da bi se osiguralo da zemlje JIE6 mogu da ubrzaju rast i ponovo započnu proces EU konvergencije. U periodu od do godine, rast u regionu JIE6 doveo je do povećanja prosečnih prihoda per capita sa 23 odsto, što je prosek za EU, na 31 odsto, na osnovu pariteta kupovne moći (PKM). Međutim, stopa konvergencije od tog perioda stagnira. Prihodi zemalja JIE6 rasli su, u proseku, samo za 1 odsto godišnje, nakon kulminacije globalne finansijske krize. Biće potrebne odlučne strukturne reforme da se osnaže izgledi za rast u regionu JIE6. Kao i program makrofiskalne politike, program strukturnih reformi ima više ciljeva: stimulisanje zapošljavanja ukidanjem negativnih podsticaja i prepreka za formalno zapošljavanje, podržavanje investicija tako što će se unaprediti upravljanje i poslovno okruženje i unapređenje međunarodne integracije i konektivnosti. To takođe zahteva i da javne službe i sistemi socijalne zaštite budu efikasniji i pravedniji. Otpornost se može promovisati i održivim korišćenjem energije i prirodnih resursa i pažljivim upravljanjem životnom sredinom. Vremenom, rast u regionu će i dalje biti pod uticajem demografskih faktora kao što su starenje i smanjenje broja stanovnika. U ovom trenutku, prosečna starost u regionu je već za 8,7 godina, veća od globalnog prosekta prema projekcijama Ujedinjenih nacija, u narednih 50 godina, ta razlika povećaće se na ii

8 11,7 godina. Danas, u zemljama JIE6, na svakih 10 radno sposobnih ljudi dolaze, u proseku, 2.2 starije izdržavane osobe; prema projekcijama, do godine, na svakih 10 radno sposobnih ljudi biće 5,6 izdržavanih osoba. Takođe, prema projekcijama UN-a, stanovništvo će se smanjiti za 25 odsto. Kako se i proizvodni kapaciteti budu smanjivali po sličnoj stopi, demografske transformacije mogle bi da imaju negativan uticaj na rast i verovatno će intenzivirati pritisak na javne finansije. Međutim, negativni efekti se mogu delimično ublažiti odgovornim politikama i prilagođavanjem ponašanja pojedinaca i firmi. Mogućnosti mogu da se stvore i pomoću podsticaja, na primer, za povećanje niske stope učešća radne snage, investicija u izgradnju ljudskog kapitala širom regiona i u menjanje trenda visoke stope emigracije. Stvaranje prilika koje generišu prihode stimuliše mlade da ostanu u svojim zemljama ili da se vrate iz inostranstva, umanjujući ne samo efekat starenja stanovništva, već potencijamo povećavajući kvalitet i kvantitet ljudskih resursa u JIE6. iii

9 iv

10 1. INTENZIVIRANJE EKONOMSKOG OPORAVKA Povećanje investicija s ciljem intenziviranja rasta Imajući u vidu oporavak ekonomske aktivnosti u šest zemalja jugoistočne Evrope (JIE6), očekuje se da će rast u regionu u godini iznositi, u proseku, 1,8 odsto. 2 Najveće stope rasta projektovane su za Crnu Goru, 3,4 odsto, i BJR Makedoniju, 3,2 odsto; a najniža za Srbiju, 0,5 odsto. Iako se nalaze iza ostalih zemalja regiona JIE6, Srbija i Bosna i Hercegovina se oporavljaju od poplava koje su ih pogodile brže nego što se očekivalo. U ovom izveštaju, izvršena je ispravka projekcija regionalnog rasta za godinu i one su povećane (sa 1,3 odsto, koliko je bio očekivani rast u januaru na 1,8 odsto), uglavnom usled toga što je domaća tražnja premašila očekivanja. Slika 1.1: Nakon godine dana stagnacije, u godini, ekonomije zemalja JIE6 se oporavljaju Realni rast BDP-a, i godina, u procentima Domaće investicije su osnovni pokretač rasta u godini. Od druge polovine godine, rast u JIE6 regionu je prvenstveno ostvaren na osnovu domaće Izvor: Procena Svetske banke na osnovu podataka nacionalnih zavoda za statistiku; i Eurostat (2015). tražnje, i što se tiče potrošnje (posebno u Bosni i Hercegovini i na Kosovu) i što se tiče investicija. Privatne investicije su u porastu u celom regionu, budući da se oporavlja kreditni rast i da se povećavaju investicije iz neraspoređene dobiti. U svim zemljama JIE6 privatne investicije doprinose rastu. Ubrzana je i dinamika javnih investicija, budući da vlade sprovode kapitalne projekte, koji su često finansirani od strane međunarodnih finansijskih institucija. Međutim, fiskalna ograničenja u pogledu tekuće javne potrošnje i još uvek prisutne slabosti na tržištu rada ograničavaju rast potrošnje u celom regionu. Niske cene energije, oslabljene valute i mlaki ekonomski izgledi u Evropi takođe doprinose rastu u regionu JIE6, zahvaljujući boljim izvoznim rezultatima. Iako je počeo sa nižeg nivoa, izvoz i dalje raste, u proseku, brže od uvoza. Očekuje se da će se izvoz robe povećati za 2,9 odsto BDP-a u Srbiji i za 1,3 odsto u BJR Makedoniji. U ove dve zemlje rast izvoza ostvaren je zahvaljujući snažnom izvozu industrijskih proizvoda podržanih stranim direktnim ulaganjima (automobila i električnih mašina), kao i izvozu čelika i prehrambenih proizvoda u domaćem vlasništvu u Srbiji. Izgledi rasta za zemlje EU28, koje su glavni izvozni partneri zemalja JIE6, pokazuju blagi rast sa 1,5 odsto u godini na 1,9 odsto u tekućoj godini. Niske cene nafte i s toga smanjeni računi za uvoz doprinose smanjenju spoljnog disbalansa u celom regionu, osim u Albaniji, gde oko jedne četvrtine ukupnog izvoza robe otpada na izvoz nafte. Međutim, nepovoljni vremenski uslovi (poplave u toku godine i suše u godini) umanjili su izvoz poljoprivrednih proizvoda i, u manjoj meri, izvoz energije u godini u celom regionu, što je ograničilo doprinos izvoza rastu. 2 Zemlje JIE6 su Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, BJR Makedonija, Crna Gora i Srbija. 0

11 Slika 1.2: Oporavak investicija pokreće rast Dekompozicija realnog rasta BDP-a, Slika 1.3:... ali je doprinos neto izvoza i dalje ograničen Doprinos neto izvoza realnom rastu BDP-a, Izvor: Proračuni Svetske banke zasnovani na podacima nacionalnih zavoda za statistiku. Izvori: Proračuni osoblja Svetske banke zasnovani na podacima nacionalnih zavoda za statistiku. Tržišta rada u zemljama JIE6 se postepeno oporavljaju. Broj zaposlenih se polako povećava u celom regionu. U BJR Makedoniji i Crnoj Gori zaposlenost je već premašila pretkrizne nivoe. U drugom kvartalu godine, u Srbiji, zaposlenost je ponovo dostigla 42,3 odsto, a u BJR Makedoniji 41,7, što je najviši nivo zabeležen od drugog kvartala godine. Nezaposlenost se takođe polako smanjuje; regionalni prosek pao je sa 22,9 odsto, koliko je iznosio u drugom kvartalu godine, na 21,6 odsto u drugom kvartalu godine. Najznačajnije povećanje u navedenom periodu, od 2,6 procentnih poena, zabeleženo je u Srbiji. Ono što treba primetiti je da je većina novih radnih mesta otvorena u formalnom privatnom sektoru, dok je vlada nastavila sa sprovođenjem fiskalne konsolidacije i restrukturiranjem državnih preduzeća. I pored pozitivnog razvoja, spora dinamika prilagođavanja ukazuje na to da u zemljama JIE6 postoje strukturni problemi na tržištima rada. Iako su primetne razlike u različitim zemljama i sektorima, rigidnost realnih zarada znači da je glavni kanal za prilagođavanje tržišta rada na šokove menjanje broja zaposlenih. Teško promenljivi jedinični troškovi rada umanjuju konkurentnost, a neformalna tržišta rada su čest problem. Uprkos malom povećanju od 0,6 procentnih poena u godini, regionalne stope učešća u radnoj snazi su niske po međunarodnim standardima: svega 50 odsto radno sposobnog stanovništva je aktivno. Učešće žena je još manje i iznosi svega 39.1 odsto. Jaz između polova takođe pomaže da se objasni zaostajanje prihoda per 1

12 capita u zemljama JIE6 (videti okvir 1.1). Nezaposlenost mladih je oko 45 odsto, na nivou regiona; to predstavlja ekonomske kratkoročne i dugoročne troškove i može da ima socijalne posledice. Slika 1.4: U većini zemalja JIE6, zaposlenost, iako se povećava, još uvek je ispod pretkriznog nivoa Indeks zaposlenosti, drugi kvartal 2008=100 Slika 1.5:... a stopa nezaposlenosti je tvrdoglavo visoka Stopa nezaposlenosti, u procentima Izvori: Proračuni osoblja Svetske banke zasnovani na podacima nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Ukupni regionalni podaci ne uključuju Kosovo. Slika 1.6: Učešće na tržištu rada je nisko, posebno što se tiče žena Stopa aktivnog stanovništva kao procenat stanovništva starijeg od 15 godina, godina Izvori: Proračuni osoblja Svetske banke zasnovani na podacima nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Podaci za Kosovo su za godinu. Regionalni prosek je ponderisan i ne uključuje Kosovo. Slika 1.7: i gotovo jedna polovina mlade radne snage je nezaposleno Stopa nezaposlenosti mladih, godina, u procentima Izvori: Podaci nacionalnih zavoda za statistiku i Eurostata za godinu. Napomena: Podaci za Kosovo odnose se na populaciju u starosnoj grupi Izvor: Podaci nacionalnih zavoda za statistiku. Napomena: Podaci za Albaniju odnose se na radnu snagu u starosnoj grupi i, prema tome, iskrivljuju i smanjuju kako albanski tako i regionalni prosek. Podaci se ne mogu direktno porediti zbog navedenih izvora podataka. 2

13 Okvir 1.1: Ekonomski troškovi rodnog jaza u zemljama JIE6 Stope učešća u radnoj snazi u zemljama JIE6 su manje od 50 odsto, što je oko 10 procentnih poena niže od proseka za EU. Učešće je posebno nisko što se tiče žena, čija stopa učešća iznosi, u proseku, samo 40 odsto, u odnosu na gotovo 60 odsto za muškarce. Rodni jaz u regionu najveći je na Kosovu, gde je u godini svega 21,4 odsto žena bilo aktivno na tržištu rada. Jaz između polova u pogledu učešća u radnoj snazi i preduzetništvu u zemljama JIE6 predstavlja propuštenu priliku za povećanje prihoda per capita. Cuberes i Teignier (2015) procenjuju da je veličina "izgubljenih" prihoda per capita kao posledica rodnog jaza u zemljama JIE6, u proseku, oko 17 odsto, s tim da je gubitak prihoda najveći na Kosovu i iznosi preko 28 odsto. Navedeni gubici prihoda u zemljama JIE6 povećavaju se od početka globalne finansijske krize. Procenjeni prosečan gubitak prihodu per capita u zemljama JIE6 koji je posledica rodnog jaza znatno je viši od procene za EU koja iznosi 10,5 odsto. Oko jedne trećine procenjenih izgubljenih prihoda per capita je posledica distorzije u izboru zanimanja žena i muškarca; a preostali deo je posledica troškova povezanih sa rodnim nejednakostima u učešću u radnoj snazi. Iako je rodni jaz primetan u svim starosnim grupama, veličina jaza po starosnim grupama razlikuje se u različitim zemljama JIE6 (World Bank 2012) i ima posledice na evoluciju tržišta rada. Cuberes i Teignier (2015) su izračunali da su u zemljama JIE6 gubici prihoda koji su nastali usled rodnog jaza najviši u starosnoj grupi i da je minimalna aktivnost žena na tržištu rada u toj starosnoj grupi najvećim delom odgovorna za propuštene prilike za ostvarivanje prihoda zbog rodnih nejednakosti na tržišta rada. Slika B1.1: Rodni jaz i prihodi per capita, u procentima Slika B1.2: Prihodi per capita po starosnim grupama, u procentima Izvor: Cuberes and Teignier Napomena: Izračunat je protivčinjenični set rodnih jazova za svaku starosnu grupu. Da bi se izračunao deo gubitka prihoda za svaku starosnu grupu, ukupan rodni jaz izračunat je uz pretpostavku da su svi rodni jazovi jednaki nuli, osim za datu starosnu grupu. Literatura: Cuberes, David and Marc Teignier How Costly Are Labor Gender Gaps? Estimates for the Balkans and Turkey. World Bank Policy Research Working Paper Series (u pripremi). Washington, DC. World Bank World Development Report 2012: Gender Equality and Development. Washington, DC. Skromna poboljšanja performansi tržišta rada dovela su do neznatnog povećanja životnog standarda u zemljama JIE6, koji je i dalje ispod pretkriznih nivoa. Neke zemlje u regionu i dalje ostvaruju neznatno smanjenje siromaštva, ali efekti globalne finansijske krize godine i kasnije recesije u regionu još uvek nisu zalečeni (videti U središtu pažnje). Sa ubrzanjem oporavka, očekuje se da će se stopa siromaštva polako smanjivati. Rast će pomoći da se zemlje JIE6 vrate na pretkrizne nivoe i raniju dinamiku smanjenja siromaštva. 3

14 Spor rast u zemljama JIE6 od početka globalne finansijske krize godine usporio je i približavanje prihoda nivou prihoda u EU. Od godine prihodi u zemljama JIE6 rasli su po prosečnoj godišnjoj stopi od svega 1 odsto. Iako je prosečna stopa rasta u regionu je još uvek veća nego u EU, primetne su značajne razlike unutar regiona. Stopa rasta u Albaniji, BJR Makedoniji i na Kosovu je dobra u poređenju sa zemljama EU sa bržim rastom kao što su Poljska i Litvanija, ali u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, prihodi su samo 1-2 odsto veći u odnosu na godinu što je veoma blizu performansama zemalja EU i OECD-a najteže pogođenih krizom. U godini, prosečni prihodi per capita u zemljama JIE6 iznosili si 23 odsto proseka za EU; usled snažnog ekonomskog rasta u toku godine dostigli su 31 odsto. Međutim, globalna finansijska kriza koja je počela godine, a potom i usporen rast u zemljama JIE6, zaustavili su smanjenje siromaštva i usporili približavanje prihodima u EU. Slika 1.8: Rast prihoda u zemljama JIE6 od godine bio je veći od proseka za EU, Realni BDP per capita, u poređenju sa godinom Slika 8:... ali brže približavanje prihodima EU zahteva značajno ubrzanje stope rasta Regionalni BDP PKM per capita za JIE, internacionalni dolari, cene iz godine, u odnosu na prosek za EU, u procentima Izvor: Proračuni osoblja Svetske banke zasnovani na podacima nacionalnih zavoda za statistiku i podacima iz publikacije Svetski ekonomski izgledi (2015). Izvor: Proračuni Svetskih razvojnih pokazatelja (WDI) i Svetske banke. Napomena: Za potrebe ove ilustracije pretpostavljeno je da će u periodu od do godine realni BDP per capita (PKM) za EU rasti po stopi od 1 odsto godišnje, u proseku. Prosek za JIE ponderisan je u odnosu na BDP PKM zemalja. Povoljna ekonomska dinamika na međunarodnom nivou Poslednji ekonomski rezultati u zemljama JIE6 ostvareni su pod uticajem tri najvažnija trenda na niovu globalne ekonomije: postepenog oporavka ekonomske aktivnosti u EU, pada cene nafte na svetskom tržištu od sredine godine i slabljenja evra i jačanja dolara. Ti trendovi odrazili su se i na privrede zemalja JIE6 i uticali su na spoljne bilanse, inflaciju, državne budžete i dinamiku javnog duga. Pod jedan, oporavak rasta najvažnijih trgovinskih partnera u poslednjem periodu pozitivno je uticao na izvoz u regionu JIE6. Stope rasta najvažnijih trgovinskih partnera regiona (ponderisane u odnosu na procentualno učešće u izvozu) su u stabilnom porastu. Ekonomski rast u zemljama EU28 povećan je sa 1,5 odsto, koliko je iznosio godine, na 1,9 odsto, koliko je projektovano za godinu, što se odrazilo i na uvoz u regionu. U prvoj polovini godine, realni uvoz zemalja EU28, na agregatnom nivou, povećan je u odnosu na prethodnu godinu za 4,5 odsto (5,2 procenta u drugom kvartalu godine; 3,7 u prvom kvartalu godine), nakon rasta od 3,3 odsto (u odnosu na prethodnu godinu) u drugoj polovini

15 godine. Ova potražnja se odražava na rast izvoza iz zemalja JIE6 u zemlje EU28 tokom godine. Na primer, u prvih sedam meseci godine, izvoz Srbije u EU porastao je za 9,8 procenta u odnosu na prethodnu godinu i time povećao udeo EU u ukupnom izvozu robe iz Srbije na 66,8 odsto tokom posmatranog perioda, sa 66,1 odsto, koliko je iznosio prethodne godine. Izvoz usluga iz Crne Gore bio je posebno snažan u istom periodu, pri čemu su rezultati ostvareni u turizmu povećani za više od 12 odsto. Ostvareno povećanje izvoza u regionu JIE6 i dalje je skromno, sa povećanjem izvoza robe za projektovanih 1,1 procentnih poena BDP-a, dostigavši tako nivo od 25,5 procenata BDP-a u 2015, dok suprosečne stope rasta najvažnijih trgovinskih partnera jedva na polovini nivoa pre krize i očekuje se da će se povećavati samo postepeno. U tom kontekstu, od suštinske je važnosti da se u regionu JIE6 nastavi sprovođenje mera za povećanje konkurentnosti i diversifikaciju izvoza. Slika 1.9: Većina zemalja u regionu imale su koristi od pada cena za uvoz nafte Uvoz nafte u odnosu na ukupan uvoz i na BDP, u procentima; deficit tekućeg računa u odnosu na BDP, u procentima, podaci za godinu Slika 1.10: Najvažnji izvozni partneri zabeležili su umeren oporavak rasta, ali su i dalje znatno ispod pretkriznih nivoa Realni rast BDP-a, u procentima Izvor: Globalno integrisano rešenje za trgovinu (World Integrated Trade Solution), proračuni Svetske banke. Napomena: Uvoz nafte obuhvata naftne proizvode u okviru četverocifrenih HS podbrojeva 2709 i Izvor: MMF Direkcija za trgovinsku statistiku i Svetski ekonomski izgledi; proračuni Svetske banke. Napomena: Stopa rasta najvažnijih izvoznih partnera izračunata je kao prosečna stopa rasta izvoznih partnera ponderisana u odnosu na identifikovane udele u izvozu (udeli se ažuriraju na godišnjem nivou; ponderi za korišćeni su za projekcije za i godinu). Raspon minimalnog i maksimalnog za zemlje JIE6 ne obuhvata Kosovo zbog nedostatka podataka. Pod dva, pad cena nafte na svetskom tržištu doprinosi poboljšanju trgovinskih bilansa u zemljama JIE6 koje su neto uvoznici nafte. Osim Albanije, zemlje JIE6 nisu značajni proizvođači nafte i niže cene nafte su se odrazile na niže troškove uvoza u tim ekonomijama. Uvoz nafte u odnosu na BDP kreće se od 4 do 8 odsto (podaci za godinu) i značajan je u odnosu na ukupne deficite tekućeg računa u mnogim zemljama JIE6. U Srbiji, na primer, uvoz nafte do jula godine pao je na 576 miliona evra u odnosu na 729 miliona evra, koliko je iznosio godinu dana ranije. 5

16 Pod tri, valutne stope u regionu i dalje pažljivo prate pad vrednosti evra u odnosu na dolar (slika 1.12). 3 Razlike u monetarnoj politici SAD-a i Evrozone i rezultirajući viši prinosi američkih obveznica doprineli su značajnom jačanju dolara u odnosu na evro u toku godine i u prvoj polovini godine. U zemljama JIE6 sa fleksibilnim valutnim kursom i fiksnom stopom u odnosu na evro došlo je do značajnog pada nominalne vrednosti u odnosu na dolar od oko 12 odsto u Albaniji, BJR Makedoniji i zemljama koje koriste evro; i od oko 9 odsto u Srbiji, u odnosu na decembar godine. To je dovelo do prosečnog nominalnog smanjenja vrednosti valuta u regionu u odnosu na dolar za oko 25 odsto u odnosu na godinu. Kretanja u odnosu na evro valuta sa fleksibilnim kursom u regionu,, su ograničena. Kao i u mnogim drugim ekonomijama u razvoju, uticaj aprecijacije dolara na realne valutne stope nije previse značajan i valute Bosne i Hercegovine, BJR Makedonije i Srbije zabeležile su smanjenje realne vrednosti od oko 3-4 odsto do ovog trenutka u godini (slika 1.13). Utisak je da kretanje cena nije dovoljno značajno da može da utiče na značajno povećanje trgovine, posebno imajući u vidu zaostatke u pogledu ostalih faktora konkurentnosti, kao što su relativno visoki logistički troškovi. 4 Slika 1.11: Značajan pad vrednosti valuta u odnosu na dolar Aprecijacija valutnih stopa u julu godine, u procentima Slika 1.13: Kretanja realnih efektivnih valutnih stopa su usporena Indeks realnih efektivnih valutnih stopa 100=januar Izvor: Podaci centralnih banaka i MMF-a, proračuni Svetske banke. Napomena: Kolona za evro odnosi se na BIH, KOS i CG. Podaci o valutnom kursu za BJR Makedoniju u odnosu na dolar su iz aprila, a u odnosu na evro iz marta. Mesečne prosečne valutne stope. Izvor: Podaci centralnih banaka i MMF-a, proračuni Svetske banke. Napomena: Povećanje je aprecijacija. Rebalansiranje tekućeg računa do kojeg je došlo nakon globalne finansijske krize je usporeno. Pretkrizni model rasta zasnovang na domaćoj tražnji za rezultat je imao visoke spoljne disbalanse, sa deficitom tekućeg računa ponderisanim prosekom od 18,6 odsto BDP-a u 2008 godini. Iako su deficiti tekućih transakcija znatno smanjeni od perioda krize, (slika 1.14) blago su se povećali u poslednje dve godine na 7,3 odsto BDP-a u godini i 6,7 odsto, koliko je projektovano za godinu. Blago poboljšanje u godini u odnosu na prethodnu godinu projektovano je zahvaljujući Srbiji, gde se očekuje da će izvozni rezultati nadmašiti povećanje uvoza, što će za rezultat imati poboljšanje trgovinskog bilansa od 2 procentna 3 Videti publikaciju World Bank June 2015 Global Economic Prospects u kojoj su ovi trendovi detaljnije analizirani. 4 Videti World Bank Logistics Performance Index: //lpi.worldbank.org. 6

17 poena BDP-a (slika 1.15). Očekuje se da će se trgovinski disbalansi i u ostalim zemljama JIE6 smanjiti, ali više kao rezultat pada uvoza, nego snažnih performansi na strani izvoza. Projektovan je pad ukupnih tekućih transfera u celom regionu JIE6 u godini, što jednim delom odražava efekte najnovijih dešavanja u Grčkoj u toku u leta, a drugim delom krhke izglede rasta u regionu i ostalim delovima Evrope. Slika 1.12: Disbalansi na tekućim računima su u velikoj meri smanjeni od godine Deficit tekućeg računa, u procentima BDP-a Slika 1.13: ali prilagođavanje je usporeno u godini Doprinos razlici deficita tekućeg računa u u odnosu na godinu, u procentima BDP-a Izvor: Proračuni Svetske banke zasnovani na podacima centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku. Izvor: Proračuni Svetske banke zasnovani na podacima centralnih banaka i nacionalnih zavoda za statistiku. Prilivi po osnovu doznaka i stranih direktnih ulaganja (SDU) su u umerenom porastu sa poboljšanjem domaćih i spoljnih ekonomskih uslova. Očekuje se da će se ponderisani prosek priliva po osnovu doznaka u zemljama JIE6 povećati za 0,5 odsto BDP-a u godini. Program pristupanja EU utiče na reforme u celokupnom regionu JIE6. Na primer, priliv stranih direktnih ulaganja u Srbiji i Bosni i Hercegovini, verovatno će zabeležiti povećanje od 0,2-0,3 odsto BDP-u toku godine. Slika 1.14: Prinosi na američki dolar premašuju prinose na evro, iako su se i jedni i drugi povećali u poslednjem periodu Prinosi, u procentima 7

18 Spoljni dug se u poslednjih nekoliko godina povećao, budući da su vlade zemalja JIE6 koristile situaciju nižih prinosa. Rastući odnosi spoljnog duga su, prema tome, čest problem u gotovo svim Izvor: Podaci JP Morgana, Eurostata i Upravnog odbora federalnih rezervi Sjedinjenih Država. Napomena: Indeks tržišta ur azvoju je globalni indeks obveznica tržišta u razvoju JP Morgana (EMBI global). zemljama JIE6, posebno u javnom sektoru (slika 1.17). 5 Ova dinamika vođena je strategijom korišćenja situacije u kojoj su prinosi na eksterno finansiranje niži u odnosu na domacé finansiranje, bilo u američkim dolarima ili, u skorije vreme, u evrima. Odnosi spoljnog duga u zemljama JIE6 porasli su, u proseku, za 6 odsto BDP-a od godine (kreću se od 0,4 do 13 odsto BDP-a). U toku godine, depresijacija valutnog kursa u odnosu na dolar takođe je za rezultat imala povećanje spoljnog duga, posebno u Srbiji i u zemljama sa relativno visokim učešcém duga denomiranog u dolarima (slika 1.18). Visok spoljni dug povecáva rizik od refinansiranja, posebno imajući u vidu da je verovatno da će uslovi eksternog finansiranja biti strožiji i da će doći do dalje depresijacija valuta. Na primer, projektovano neophodno bruto eksterno finansiranje u Srbiji u godini iznosi 16,6 odsto BDP-a, a u Crnoj Gori dostiže 16 odsto BDP-a. Rast troškova kamata cé takođe povećati opterećenje izmirivanja kamata, posebno u zemljama sa visokim učešcém duga izdatog po fleksibilnom kursu. Slika 1.17: Spoljni javni dug povećan je od godine Spoljni dug kao procentualni udeo u BDP-a, u procentima Slika 1.18: Izloženost depresijaciji u odnosu na dolar je ograničena, osim u Srbiji Valutni udeo javnog spoljnog duga i spoljnog duga sa javnim garancijama u godini, u procentima Izvor: Ministarstva finansija i centralne banke. Izvor: Svetski razvojni indikatori, vlasti na nacionalnom nivou. Napomena: Za BJR Makedoniju korišćeni su podaci za Inflacija u regionu je niska. Tri važna trenda utiču na dinamiku inflacije u tekućoj godini. Prvo, nakon blagog oporavka početkom godine, cene nafte na svetskom tržištu postepeno padaju na nivoe zabeležene krajem godine. Drugo, do sada, kao što je već pomenuto, kurs US dolara u zemljama JIE6 išao je u pravcu kompenzacije, što je ograničilo dobit za domac u valutu zbog nižih međunarodnih cena robe. Naposletku, u velikoj meri administrirane cene energije i poreski režimi u zemljama JIE6 ograničili su elastičnost promena međunarodnih cena. Na primer, u odnosu na maksimalni nivo koji je dostignut u junu godine, u januaru godine svetske cene sirove nafte bile su gotovo 60 odsto niže u odnosu na prethodnu godinu u dolarima, 50 odsto niže u evrima i 47 odsto niže u dinarima. U istom periodu, energetska 5 Zanimljivo je da je, kao što je istaknuto u publikaciji Svetske banke Globalni ekonomski izgledi iz juna, na globalna slici zemalja u razvoju, ako ih posmatramo grupno, spoljni dug privatnog sektora primetno porastao, ali da je spoljni dug sa državnim garancijama porastao samo umereno, uz pomeranje prema domacém zaduživanju. 8

19 komponenta indeksa potrošačkih cena smanjila se, u proseku, za samo 0,4 odsto u celom regionu JIE6 (10,8 odsto u Bosni i Hercegovini), dok je ukupna inflacija bila 0,2 odsto, usled povecánja cena hrane. U Bosni i Hercegovini i Srbiji zabeležen je neobično visok desezonirani rast cena sirovog voc a, povrća i mesa. Inflacija cena hrane počela je da se smanjuje u drugom kvartalu godine. U Crnoj Gori, vecá domacá tražnja dovela je do rasta cena od 1,5 odsto u prvih sedam meseci godine. Slika 15: Valutna slabost kompenzovala je delimično smanjenje globalnih indeksa cena robe Vrednost međunarodnih cena robe u lokalnoj valuti (januar 2013=100) A. Međunarodne B. Cene hrane cene energije Jan-13 Jan-14 Jan-15 ALB SRB USD MKD EURO Izvor: Nacionalne centralne banke, MMF, proračuni Svetske banke. Napomena: Indeksi cena robe u američkim dolarima (Svetska banka) konvertovani su u domacú valutu na osnovu prosečnog mesečnog deviznog kursa Jan-13 Jan-14 Jan-15 ALB SRB USD MKD EURO Slika 1.20: Inflacija cena energije bila je manje nestabilna, dok je inflacija cena hrane počela da opada Inflacija u odnosu na prethodnu godinu, u procentima CPI inflation Food CPI inflation Energy CPI inflation Izvor: Nacionalne centralne banke, MMF, proračuni Svetske banke. Napomena: Stope inflacije ponderisane u odnosu na PKM vrednost BDP-a.. Ekonomski rast se ubrzava, ali uz rizike u srednjoročnom periodu U periodu godine, očekuje se da će se rast u regionu JIE6 ubrzati i dostići 2,6 odsto, na široj osnovi. Eksterni faktori, kao što je stabilizacija cene nafte, na trenutnom nivou i postepen rast eksterne potražnje, zahvaljujući, između ostalog, i ubrzanom rastu u Evrozoni, podržaće ekonomsku aktivnost u regionu. Iako se domaća tražnja verovatno neće vratiti na nivo od pre godine, očekuje se da će u narednom periodu privatne investicije nastaviti da rastu u celom regionu JIE6. Očekuje se da će se realni raspoloživi prihodi domaćinstava i firmi postepeno povećavati, budući da će inflacija i dalje biti niska, da će se cene nafte stabilizovati na relativno niskom nivou, da će neke zemlje izmiriti dugovanja i da će početi da se sprovode investicioni projekti finansirani od strane stranih investitora i EU. Međutim, region JIE6 uvek opterećuju visoke stope nenaplativih kredita koje su među najvišima u Evropi. Poverenje bi moglo da se poveća ukoliko vlade zemalja JIE6 pokrenu i dosledno održe planirane strukturne reforme. Kako ekonomski rast bude uzimao maha, zaposlenost bi trebalo da se postepeno povećava, ali sporijim tempom. 9

20 p 2016.p 2017.p Realni rast BDP-a (u procentima) 0,3 1,8 2,4 2,8 Rast potrošačkih cena (u procentima, kraj godine) 0,9 1,2.... Javni prihodi 34,6 34,8 34,1 33,8 Javni rashodi 38,4 38,6 37,8 36,7 Fiskalni bilans -3,8-3,9-3,7-3,0 Javni dug i dug sa javnim garancijama 51,7 55,7 55,7 55,1 Izvoz robe 24,4 25,5.... Trgovinski bilans -17,3-15,8.... Bilans tekućeg računa -7,3-6,7-6,5-6,4 Spoljni dug 61,1 64,1 67,6 67,8 Nenaplativi krediti (u procentima bruto kredita) 15,8 15,6.... Stopa nezaposlenosti (u procentima, prosek) 22,4 21,8.... Izvor: Proračuni osoblja Svetske banke zasnovani na podacima nacionalnih zavoda za statistiku i centralnih banaka. Napomena: Ponderisani proseci osim za fiskalne i finansijske pokazatelje, koji predstavljaju obične proseke. Projektovano povećanje izgleda za region JIE6 praćeno je i negativnim rizicima, i na eksternom i na domaćem nivou. Međunarodna finansijska tržišta i dalje su turbulentna, iako je sada pažnja prebačena sa produbljivanja krize u Grčkoj, do kojeg je došlo sredinom godine i koje je imalo neznatna prelivanja u regionu, na to kako i kada će Sjedinjene Države povećati kamatne stope i na izglede kineske ekonomije. Prema tome, najvažniji eksterni rizici za zemlje JIE6, kao i za ostale ekonomije u razvoju, su povećanje finansijske nestabilnosti na globalnom nivou i produženi period usporenog rasta i potencijalni deflatorni pritisci iz Evrozone. Pažnju formulatora politike u regionu, kao onih u EU, trenutno zaokuplja i izazov povećanih migracionih tokova u regionu, u pravcu EU. Najveći domaći rizici su spor i slab oporavak ponude kredita, neizvesnosti u vezi sa političkim ciklusima i kašnjenja u sprovođenju planiranih strukturnih reformi, kao što su fiskalna konsolidacija i privatizacija. U nastavku će biti posebno razmotrena svaka od ključnih grupa rizika: Nestabilni finansijski tokovi: Persistentno jak kurs američkog dolara u odnosu na evro u Sjedinjenim Državama i s tim povezane reevaluacije fundamentalnih faktora na tržišnim u razvoju mogu izazvati iznošenje kapitala iz regiona, što bi najteže pogodilo zemlje sa značajnim dugom denominiranim u dolarima. Nestabilnost na finansijskom tržištu može biti uzrokovana i merama Sjedinjenih Država na normalizaciji američke monetarne politike. Moguće smanjenja zaduženosti stranih banaka nosi i rizik od finansijskog odlivanja, a postoji i rizik da bi depresijacije nacionalnih valuta mogle da dovedu do bilansnih pritisaka za dužnike sa deviznim obavezama koje nisu adekvatno zaštićene od rizika. Produženi period sporog rasta na globalnom nivou, posebno u EU: Imajući u vidu da pozitivne prognoze rasta za region JIE6 zavise od eksternih faktora, i to posebno od oporavka u EU, ukoliko taj oporavak bude sporiji nego što se očekivalo, doći će do smanjenja izvoza i investicija iz EU. U osnovnom scenariju predviđen je postepeni oporavak EU u toku i godine, uporedo sa rastom domacé tražnje u regionu JIE6, ali prisutni su i značajni rizici. Na primer, dublja kontrakcija ekonomske aktivnosti u Rusiji i Ukrajini mogla bi da pomuti izglede za rast u EU. To bi povecálo indirektne ekonomske rizike za region JIE6, mada više kao posledica uticaja na poverenje potrošača i investitora, nego kao direktni troškovi. Prisutni su i širi rizici koji su uzrokovani globalnim ekonomskim kretanjima, na primer, prekomerna depresijacija američkog dolara mogla bi da umanji izglede za rast u Sjedinjenim Državama ili, u malo verovatnom slučaju, postepeno rebalansiranje rasta u Kini moglo bi da dovede do bržeg pada investicija nego što je očekivano. Kretanja cena nafte na globalnom nivou: Iako bi niske cene nafte umanjile izglede u pogledu inflacije u regionu JIE6, mogle bi i da podrže trgovinske bilanse uvoznika nafte i domacé ekonomske 10

21 aktivnosti, na osnovu nižih troškova inputa. Uprkos oporavku zabeleženom u prethodnim mesecima tekuće godine, cene nafte smanjile su se za 40 odsto u odnosu na prethodnu godinu, nakon pada od 7,5 odsto, u proseku, u toku godine. Iako se očekuje da će se u i godini cene nafte na svetskom tržištu povećati, očekuje se da će u godini i dalje biti gotovo 40 odsto niže u odnosu na nivoe iz godine. Persistentno niske cene i ekonomsko usporavanje povecávaju rizik od efekata drugog kruga usled sporijeg rasta nominalnih zarada, što bi moglo da učvrsti dezinflatorne pritiske. Domacé politike i manje povoljna fiskalna pozicija: Visok dug i rekordno visoka stopa nenaplativih kredita nastaviće da umanjuju ekonomske izglede regiona JIE6 ukoliko se ne ostvari značajan napredak u sprovođenju strukturnih reformi. Zemlje JIE6 podložne su političkim nestabilnostima, što može da ugrozi trenutni reformski zamah i oteža namere vlada da počnu sa sprovođenjem dugo potrebnih reformi za konsolidaciju javnih finansija, smanjenje rigidnosti na tržištu kapitala i tržištu rada, redefinisanje pravnih sistema i restrukturiranje preostalih društvenih preduzecá, i to posebno javnih komunalnih preduzeća. 2. POLITIKE ZA POVEĆANJE PRIHODA I KONKURENTNOSTI Održivo adekvatno upravljanja ekonomskom politikom i održiv napredak u sprovođenju strukturnih reformi neophodni su da bi se osiguralo da ekonomski oporavak bude otporan i da se povećaju izgledi rasta. Na fiskalnoj strani, imajući u vidu rastući javni dug i strožije uslove finansiranja, disciplina je od ključnog značaja za održavanje ravnoteže. Da bi se osiguralo da oporavak bude otporniji, neophodno je rešiti strukturne rigidnosti u budžetima zemalja JIE6 i stvoriti fiskalni prostor za ublažavanje efekata potencijalnih novih šokova. Politike i dalje treba da se fokusiraju, između ostalih oblasti, na preusmeravanje javne potrošnje, odnosno smanjenje potrošnje za velikodušne plate u javnom sektoru i loše targetirane programe socijalne pomoći i povećanje potrošnje za produktivne investicije; targetiranje i određivanje prioriteta rashoda; izmirivanje javnih dugovanja; povećanje naplate prihoda; proširenje poreske osnovice; i smanjenje poreskog klina na tržištu rada. Što se tiče monetarne politike, imajući u vidu nisku inflaciju na nivou regiona i proizvodni jaz koji je prisutan u gotovo svim ekonomijama JIE6, postoji prostor za kratkoročno ublažavanje monetarnih uslova, naročito u zemljama u kojima je fiskalni deficit počeo da se smanjuje. Međutim, zemlje u kojima su referentne kamatne stope već niske prema istorijskim standardima moraju da budu oprezne da bi osigurale konzistentnost sa spoljnim bilansima i ograničile rizik od negativnih valutnih kretanja, koja bi mogla da stave pritisak na korporativne bilanse, budžete domaćinstva i bilanse u javnom sektoru, naročito u onim zemljama u kojima je veliki deo duga denominiran u stranoj valuti. Isto tako, u finansijskom sektoru, rešavanje problema visoke stope nenaplativih kredita je od ključnog značaja za ponovno pokretanje kreditnog rasta, podrške za preduzetništvo i otvaranja novih radnih mesta, kao i za jačanje kapaciteta za odgovor na buduće pritiske. Na primer, mogućnost daljeg smanjenja zaduženosti stranih banaka ili negativnih šokova u pogledu međunarodnih finansijskih uslova zahteva stalne napore na očuvanju finansijske stabilnosti. U toku leta, pomoću proaktivne regulacije u finansijskom sektoru zemlje JIE6 inokulisane su protiv prenošenja grčke finansijske krize. Demografska i strukturna pitanja ograničavaju potencijal rasta i, ukoliko ne budu rešena, nastaviće da usporavaju rast prihoda per capita u zemljama JIE6. Energičnim sprovođenjem strukturnih reformi, uz istovremeno održanje stabilne ekonomije, obezbediće se neophodni podsticaji za potencijalni rast. 11

22 Mešoviti rezultati u sprovođenju fiskalne konsolidacije Fiskalni deficiti u regionu JIE6 u godini i dalje su visoki, uprkos naporima na konsolidaciji (slika 2.1). Najvecé smanjenje deficita sa 6,7 odsto BDP-a, koliko je iznosio u godini, na projektovanih 4 odsto BDP-a u godini ostvareno je u Srbiji. Smanjenje deficita u Srbiji ostvareno je prvenstveno zahvaljujući smanjenju plata u javnom sektoru i penzija, dok su značajni rezultati na strani prihoda, posebno generisani neporeskim prihodima, doprineli postizanju uspeha boljeg od očekivanog (slika 2.2). Pored uspešnog izmirenja velikog dela javnih dugovanja i u uslovima kada su ostvareni prihodi bili ispod očekivanih, u Albaniji je glavni pokretač smanjenja fiskalnog deficita u toku godine bilo smanjenje rashoda. Očekuje se da će se fiskalni disbalansi i u ostalim zemljama JIE6, sa izuzetkom Crne Gore, takođe smanjiti, mada u manje primetnoj meri. U BJR Makedoniji i na Kosovu, fiskalni prihodi su pokretač napora na konsolidaciji, uprkos tome što je ostvarenje inicijalnih budžeta bilo ispod planiranog. U Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, očekuje se da će fiskalni prihodi u godini biti manji u odnosu na godinu. Očekuje se da će napori na poboljšanju ostvarenja prihoda, proširenju osnovice prihoda i profesionalizaciji poreske administracije dovesti do strukturnih poboljšanja u javnim finansijama u regionu JIE6. U Crnoj Gori se očekuje da će se fiskalni deficit povećati, usled značajnog povecánja kapitalnih rashoda koje je povezano sa velikim projektom izgradnje autoputa. Javni dug i dug sa javnim garancijama u regionu JIE6 i dalje se povećava. Od godine javni dug povećao se ne samo u Albaniji, Crnoj Gori i Srbiji, koje imaju najvecí odnos duga i BDP-a od oko 70 odsto, već i u ostalim zemljama regiona. Kao posledica finansiranja persistentnih fiskalnih deficita, u periodu od do godine, prosečan javni dug, uključujucí i garancije, porastao je za gotovo 20 procenata BDP-a. Budući da su rast i inflacija u celom regionu JIE6 niski, smanjenje odnosa duga i BDP-a postalo je još teže. Do sada, troškovi kamata nisu vršili veliki pritisak na javni dug, budući da su monetarne politike u razvijenim ekonomijama i dalje akomodativne. I pored toga, između ostalih zemalja, i u Srbiji je zabeležen rast odnosa duga usled jačanja američkog dolara. I pored toga što bi, u kratkoročnom periodu, referentni prinosi na državne obveznice mogli da ostanu na niskom nivou, posebno u Evrozoni, uz kvantitativno popuštanje od strane Evropske centralne banke, u poslednjem periodu su se povećali, što se odrazilo i na prinose na tržištima u razvoju. Globalni kamatne stope moraće da se povećaju nakon što se monetarni podsticaji iscrpe, što bi za zemlje JIE6 značilo vecé troškove upravljanja dugom i refinansiranja duga. Kao što je već rečeno, u periodu tranzicije, verovatno je da će biti i perioda povecáne nestabilnosti. Fiskalna konsolidacija u JIE6 necé biti efikasna ukoliko zemlje u regionu ne reše probleme strukturnih rigidnosti u okviru svojih budžeta. Imajući u vidu niske kamatne stope i nedovoljan prostor potreban da bi monetarna politika mogla da odgovori na šokove, fiskalna politika postaje primarni alat za izravnavanje fluktuacija ekonomskih aktivnosti. Ukoliko vlade zemalja JIE6 žele da obezbede prostor za odgovor fiskalne politike, a istovremeno da sprovedu reforme u cilju poboljšanja performansi u javnom sektoru i unapređenja pružanja usluga, prioritet bi trebalo da bude izgradnja fiskalnih rezervi. Među brojnim merama politike za jačanje održivosti javnih finansija su i (1) smanjenje troškova, uz istovremeno menjanje strukture troškova i smanjenje troškova za plate i povećanje potrošnje u produktivnijim i pravednijim oblastima; (2) povecánje fiskalne transparentnosti i jačanje budžetskog upravljanja uz verodostojna fiskalna pravila, srednjoročni okvir rashoda i strožije upravljanje dugom, garancijama i potencijalnim obavezama; (3) obezbeđivanje održivosti budžeta u dugoročnom periodu pomoću reforme penzija i drugih socijalnih davanja, kao i targetiranjem velikog javnog sektora; (4) izmirenje dugovanja i sprečavanje akumuliranja novih dugovanja; i (5) poboljšanje naplate prihoda i proširenje poreske osnovice uz smanjenje poreskog klina na tržištu rada. 12

23 Slika 16: Fiskalni disbalansi ostaju visoki u godini Fisklani deficit u odnosu na BDP, u procentima Slika 17: Fiskalna konsolidacija dala je mešovite rezultate u region JIE6 u godini Doprinos godišnjoj razlici fiskalnog deficita u godini, u procentima Izvor: Ministarstva finansija. Slika 18: Fiskalno opterećenje potrošnje za plate i socijalne programe, uključujucí penzije, je značajno Javna portrošnja za troškove plata i socijalna davanja, p Izvor: Ministarstva finansija. Slika 19: Visoke stope javnog duga nastaviće da se povećavaju u godini Javni dug i dug sa javnim garancijama, godina Izvor: Ministarstva finansija. Izvor: Ministarstva finansija. Pritisci na monetarnu politiku i politiku deviznog kursa U postojećem domacém i globalnom okruženju, nadležni za formulaciju monetarne politike suočavaju se sa nizom izazova (tabela 2.2). Imajući u vidu generalno nisku inflaciju, kreatori politike u regionu treba da se fokusiraju na podršku rasta i otvaranje novih radnih mesta, uz sprovođenje fiskalne konsolidacije. U međuvremenu, treba pažljivo kontrolisati efekte promenljivih globalnih tokova kapitala i bojazni u pogledu kvaliteta aktive domaćih banaka i, istovremeno, čvrsto utvrditi inflatorna očekivanja. Persistentna nezaposlenost u regionu JIE6 značila je da kratkoročni odnos između nezaposlenosti i inflacije 13

24 na tradicionalnoj Filipsovoj krivoj nije bio primetan. Tačnije, u jednom broju zemalja, nezaposlenost je smanjena sa smanjenjem inflacije. Region JIE6 apsorbuje efekte nedavne depresijacije evra. Depresijacija je pre svega uticala na Bosnu i Hercegovinu, koja ima režim valutnog odbora; i na Kosovo i Crnu Goru, koje su jednostrano usvojile evro. U Albaniji i BJR Makedoniji, imajući u vidu njihov deficit na tekucém računu i stopu nezaposlenosti, fleksibilnost prilagođavanja politike zavisi delimično i od kvaliteta spoljnog finansiranja; dugoročna strana direktna ulaganja c e verovatno biti manje osetljiva na promene diferencijala kratkoročnih kamatnih stopa. U stvari, u poslednje dve godine obe te zemlje bile su u stanju da finansiraju sve vecí deo deficita tekucég bilansa iz stranih direktnih ulaganja. U Albaniji, neto priliv stranih direktnih ulaganja povećan je sa 6,8 odsto BDP-a, koliko je iznosio godine, u proseku na 8,7 odsto u godini što je iznad nivoa iz godine. U BJR Makedoniji, iako je zabeleženo povećanje sa 1,5 na 3,3 odsto BDP-a, strana direktna ulaganja su i dalje ispod nivoa iz godine. u Srbiji, gde je deficit tekucég računa manji, akomodativna monetarna politika se uglavnom ostvaruje smanjenjem nominalnih stopa i upravljanjem inflatornim očekivanjima. U celom regionu referentne stope su na istorijski najnižem nivou. Ograničen prostor za fleksibilnost monetarne politike predstavlja dodatni impuls za ubrzanje fiskalne konsolidacije. Izgradnja fiskalnih rezervi da bi se omogućio odgovor na potencijalne buducé šokove mogla bi da pomogne Albaniji, BJR Makedoniji i Srbiji da iskoriste ograničen prostor monetarne politike da na efikasniji način podrže rast. Međutim, svako ublažavanje monetarnih uslova treba da bude praćeno kontinuiranim naporima na poboljšanju finansijske stabilnosti, da bi se ograničilo, na primer, potencijalno preuzimanje rizika u finansijskom i korporativnom sektoru i potencijalno pogoršanje kvaliteta kredita. Tabela 1.2: Makro dinamike su izazov za upravljanje monetarnom politikom u zemljama van Evrozone. U procentima Fiksni kurs evra ALB Ne Politika kursa Ciljevi inflacije 2,0 2-4 Tekuća inflacija (2015p) Realni rast BDP (2015p) Stopa nezaposlenosti (2015p) Odnos fiskalnog deficita prema BDP (2015p) Odnos deficita tekućeg računa prema BDP (2015p) 2,1 2,7 17,1 5,1 13,1 BIH Da 0,5 1,9 27,5 1,9 7,9 KOS Ne -0,5 3,0 35,3 2,5 8,2 3,25 MKD Da 0,5 3,2 27,4 3,9 2,8 CG Da 1,0 3,4 17,6 5,9 16,0 SRB Ne 5 2,5-5,5 2,5 0,5 17,9 4,0 4,0 Izvor: Podaci dobijenih od državnih organa. Napomena: BJR Makedonija ima de jure fluktuirajući devizni kurs. Međutim, Narodna banka Republike Makedonije (NBRM) primenjuje targetiranje deviznog kursa kao strategiju monetarne politike i učestvuje na deviznom tržištu kako bi održala stabilan kurs sa manjim rasponom fluktuacija prema evru. De fakto režim deviznog kursa je stabilan aranžman, prema klasifikaciji MMF-a. 14

25 Problemi s kvalitetom aktive i podrška rastu od strane finansijskog sektora Region JIE 6 je teško opterećen nenaplativim kreditima čiji je iznos najviši u Evropi. Do jula 2015, u zemljama JIE6 nenaplativi krediti su, u proseku, iznosili 15,8 procenata od ukupnog iznosa zajmova tri puta više u odnosu na period pre krize (slika 2.5). U okviru regiona Albanija i Srbija imaju najviše nenaplativih kredita, preko 20 procenata. Neefikasni pravni sistemi su među najvećim preprekama koje sprečavaju banke da izvrše naplatu od neurednih platiša i realizuju kolateral. Slabosti se odnose posebno na faktore kao što su režimi korporacijske i personalne nesolventnosti i prava kreditora, uz nejasna rešenja u vezi sa prodajom nenaplativih kredita. Pored toga, poreski zakon obeshrabruje otpisivanje, restrukturiranje ili prodaju nenaplativih kredita, a ne postoji zakon koji dopušta korporaciji vansudsko restrukturiranje dugova. Ukoliko se ne nađe rešenje, nenaplativi krediti će nastaviti da opterećuju bankarski bilans, da podrivaju profit i kapital, umanjiće spremnost banke za nove Slika 20: O znatnom rastu nenaplativih kredita koji prati finansijsku krizu tek će biti govora. Procenat nenaplativih kredita u odnosu na ukupan iznos kredita Izvori: Centralne banke. zajmove i generalno sposobnost banke da podstiče privredne aktivnosti i rast. Dekompozicija kamatnih marži pokazuje da nenaplativi krediti utiču na kreditiranje i profitabilnost, mada je operativna neefikasnost i dalje dominantni faktor. 6 Rešavanje nenaplativih kredita je problem u celom regionu. Crna Gora je jedina među zemljama JIE6 koja je uspela da nenaplative kredite vrati na nivo na kome su bili pre globalne finansijske krize. 7 Iako su vlade 6 Kamatna marža je razlika između aktivne i pasivne kamatne stope na kredite. Ona može da se raščlani (iz računovodstvenog identiteta) u dobiti, rezervisanja, režijske troškove, i rezerve za svaku od JIE6 zemalja. Kamatne marže variraju u zavisnosti od regiona JIE6, pa tako na Kosovu (od 9 procentnih poena) znatno prevazilazi regionalni prosek. Najniže su u Bosni i Hercegovini i Srbiji i iznose 4,3 odnosno 4,4 procenta. Na kamatne marže u većini zemalja JIE6 najviše utiču operativni troškovi i rezervisanja vezne za snižavanje kvaliteta bankarske aktive podstaknuto globalnom finansijskom krizom. Samo na Kosovu i u Albaniji profitna stopa ima značajnu ulogu, i iznosi oko trećine ukupne marže. 7 Crna Gora je nedavno donela zakon o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju pod nazivom Podgorički pristup. On omogućava vansudsko restrukturiranje ekonomski održivih kompanija, na primer, putem kupovine dospelih potraživanja uz podsticajni porez i odgovarajući nadzor. Biće potrebne dalje mere kojima bi se osiguralo da banke razmenjuju informacije i sprovode usaglašenu strategiju prema zajedničkim zajmoprimcima. U ovakvom slučaju je najbolje imati jakog, nezavisnog sponzora, kao što je centralna banka ili vladina agencija. U avgustu 2015, parlament je takođe usvojio zakon o konverziji kredita u švajcarskim francima u evre; ovo je uticalo na jednu banku i 600 klijenata sa 15

26 svih JIE6 zemalja uložile napore da reše pitanje nenaplativih kredita u svojim zemljama, nedavno su dve zemlje pokazale napredak: Srbija je usvojila posebnu strategiju i akcioni plan za rešavanje nenaplativih zajmova; takođe i Kosovo, gde sistem privatnih izvršitelja pomaže u realizaciji kolaterala, što je smanjilo procenat nenaplativih kredita sa 8,3 procenta u decembru na 7,1 procenat u julu Pored velikog broja nenaplativih kredita, oba faktora, ponuda i potražnja, utiču na spori oporavak, odnosno rast kredita. Post-krizno pooštravanje kreditnih standarda i pogoršanje uslova finansiranja u matičnim bankama smanjili su kreditnu ponudu u zemljama JIE6. Pored toga, krizom oslabljeni privredni rast i ograničeno smanjenje korporativne zaduženosti smanjili su potražnju za kreditima. Sa privrednim rastom koji se zadržao u 2015, rast kredita je prilično snažan u BJR Makedoniji i postepeno se povećava na Kosovu, u Albaniji i Crnoj Gori. U Bosni i Hercegovini i Srbiji, rast kredita je skroman (slika 2.6). Iako su generalno banke u JIE6 dobro kapitalizovane i likvidne, drugi faktori bi mogli direktno uticati na stabilnost finansijskog sektora JIE6: Iznos zajmova denominovanih u stranoj valuti za nepokrivene domaće zajmoprimce najmanje polovina svih zajmoprimaca imaju visoku cenu u JIE6. Od sredine 2015, na primer, prosečan udeo zajmova denominovanih u stranoj valuti u Srbiji iznosila je blizu 65 procenta. Postoje, takođe, rizici za finansijsku stabilnost koji se tiču spoljnog zaduživanja pod strožijim međunarodnim uslovima zaduživanja i mogućnost iznenadne promene deviznog kursa. Dalji razvoj situacije u Grčkoj može nastaviti da dodatno destabilizuje finansijske sisteme u JIE6, kao što je junsko-julska kriza već pokazala. Uprkos proaktivnim merama koje su preuzele vlade JIE6 (videti okvir 2.2), uzdrmano je poverenje, što se ogleda u ograničenim odlivima sredstava iz grčkih filijala. Povlačenje uloga, međutim, ostalo je u okviru bankarskog sistema, oni su samo prebačeni u druge lokalne banke. U perspektivi, imajući u vidu nesigurnost unutar grčkog bankarskog sistema i ekonomsku slabost u Grčkoj, nadležne vlasti se trude da anticipiraju mogućnosti za buduću vlasničku strukturu filijala u grčkom vlasništvu. (videti okvir 2.3). Generalno, finansijska politika u JIE6 bi trebalo da se usmeri na to da obezbedi da programi za osiguranje depozita budu adekvatno finansirani i da postoje planovi oporavka i rešavanja problema za sistemske banke u zemlji. indeksiranim zajmovima u ukupnom iznosu od oko 30 miliona evra (0,8 procenta BDP-a). Ukupan iznos kursnih razlika mora biti ravnopravno podeljen između zajmoprimaca, banke i države. 8 Vidi 16

27 Slika 2.6: Rast privatnih kredita u regionu je generalno promenjen Rast kredita po godinama, prosečno kretanje u tri meseca, u procentima ALB - nominal ALB - real BIH - nominal BIH - real KOS - nominal KOS - real MKD - nominal MKD - real MNE - nominal MNE - real SRB - nominal SRB - real Izvori: Centralne banke, kalkulacije MMF-a i Svetske banke. Napomena: Realni rast kredita je izračunat kao naknadni realni rast baziran na inflaciji prema indeksu potrošačkih cena. Prosečno kretanje u tri meseca je prosek stope rasta po godinama. Okvir 2.2. Zaštita finansijske stabilnosti u regionu JIE6 Sredinom leta 2015, grčka kriza stavila je na probu stabilnost finansijskih sektora u regionu JIE6. Postoje tri filijale grčkih banaka u Albaniji, dve u Makedoniji i četiri u Srbiji, i sve imaju iste karakteristike kao i druge banke u okviru domaćeg bankarskog sistema. One predstavljaju 12 do 22 procenta aktive bankarskog sektora u ovim zemljama; u svim pomenutim zemljama one su dobro kapitalizovane, likvidne, ne zavise od sredstava matičnih banaka, i predstavljaju mali deo njene aktive. Filijale grčke banke su pre nezavisna pravna lica nego filijale matične banke i zato su posebno kapitalizovane. Iako su trenutno stabilne i nemaju potrebu za spoljnim finansiranjem, nedavni događaji pokazali su da stalna nesigurnost vezana za događaje u Grčkoj može ipak da izazove negativne posledice. Nadležni organi dopunili su prethodne zaštitne mere privremenim merama kako bi ublažile zarazu i sačuvale stabilnost. Sve tri zemlje intenzivirale su svoje monitoringe i razvile proaktivne komunikacijske strategije. U Albaniji, zakonodavac i dalje postavlja više zahteve za kapitalom kojim mora raspolagati banka i ograničava dividende koje filijale mogu platiti matičnim bankama. Banka Albanije izdala je naredbu kojom se komercijalnim bankama zabranjuje transfer novca bankama u Grčkoj. U BJR Makedoniji, Centralna banka je donela privremene preventivne mere kako bi smanjila odliv kapitala grčkim subjektima. Nadležni organi su takođe zahtevali od banaka BJR Makedonije da povuku sve zajmove i depozite iz banaka osnovanim u Grčkoj i njihovim podružnicama i filijalama u Grčkoj ili u inostranstvu, nezavisno od dogovorenog roka dospeća. Narodna banka Srbije formulisala je planove za specifične situacije, uključujući očuvanje likvidnosti, i zahtevala od banaka da ograniče transakcije sa grčkim matičnim bankama. Treba naglasiti da je režim za upravljanje bankarskom krizom u Srbiji nedavno usaglašen sa standardima EU; promene podrazumevaju odvojene strukture i alate za rešavanje situacije u sistemski važnim domaćim bankama. Uz pomoć projekta Svetske banke, Fond za osiguranje depozita je ojačan i 12 najvećih banaka podvrgnuto je kontroli kvaliteta aktive. 17

28 Okvir 2.3. Opcije za solventne i profitabilne grčke filijale Predstojeća kontrola kvaliteta aktive za grčke matične banke vratiće u fokus pitanje vlasničke strukture filijala u grčkom vlasništvu. Grčke banke će verovatno smanjiti međunarodne transakcije, u skladu sa sporazumima sklopljenim u okviru planova EC za restrukturiranje iz Zatvaranje grčkog bankarskog sistema i propadanje privrede u Grčkoj sugerišu da bi njihove matične banke mogle težiti ili ubrzati smanjenje investicija svojih solventnih filijala u regionu. Takve akcije bi mogle biti podstaknute stres testovima ECB-a i kao deo predstojećih paketa dokapitalizacije. Ako grčke matične banke nastave da budu nesolventne dok njihove filijale nastavljaju da budu solventne, filijale neće imati deoničare sposobne da obezbede dodatnu podršku kada je to potrebno, i biće prinuđene da traže nove deoničare sa neophodnim finansijskim kapacitetom. Mogući scenariji za solventne i profitabilne filijale zavise od karakteristika svake od njih pojedinačno i finansijskog sistema koji primenjuju. Sistemski značaj filijala, solventnost i profitabilnost biće ključni faktori, koji, uz njihova tržišna svojstva (proširena mreža filijala, na primer), pružaju sledeće mogućnosti: Prodaja lokalnom konkurentu (banci ili drugoj finansijskoj instituciji). Iako je ova opcija moguća na nekim tržištima, ograničenja konkurencije, kada je vlasništvo već koncentrisano, može sprečiti takve prodaje. Takođe, mnoge lokalne banke nemaju finansijski ni operativni potencijal da apsorbuju spajanje sa filijalama u grčkom vlasništvu. Prodaja novom strateškom investitoru. Bilo je ograničenih aktivnosti u poslednjih nekoliko godina, uglavnom od strane turskih i ruskih banaka (trenutno se suočavaju s negativnim posledicama sankcija). Ova opcija, međutim, može biti limitirana zbog više banaka koje se prodaju, a i zato što su prethodni strateški investitori preinačili ili okončali svoju ekspanziju. Prodaja investicionim fondovima ili sličnom institucionalnom investitoru. Iako nije uobičajeno za region, ova vrsta investitora mogu biti lokalni ili strani, i obično insistiraju na niskim prodajnim cenama (što lokalne vlasti ne primaju dobro). Islamski izvori finansiranja moguća su opcija u Albaniji, mada će u drugim zemljama interesovanje biti malo. Prodaja putem javne ponude. Tržišta u zemljama klijenata su, međutim, suviše mala i mogu da apsorbuju samo male transakcije. Apsorpcija delova filijala od strane drugih banaka (evidencija kredita, ne primer) a ostalo prodati i likvidirati. Međunarodne finansijske institucije mogu imati značajnu ulogu u olakšavanju prodaje grčkih filijala. To može biti u vidu obavljanja procena, učestvovanja u finansijskim rešenjima, i radu na konsolidaciji i/ili raspolaganju aktivom. 18

29 Strukturalna i demografska pitanja Strukturna pitanja se moraju rešavati kako bi zemlje JIE6 mogle da ubrzaju rast i ponovo započnu proces EU konvergencije. Od do 2007, zadovoljavajići razvoj u regionu doveo je do povećanja prihoda per capita (na osnovu pariteta kupovne moći) sa 23 odsto proseka u EU na 31 odsto (slika 2.7). Konvergencija je, međutim, usporena nakon 2008, sa relativnim prihodima koji su ostali između 31 i 32 procenta u periodu između 2008 i 2013, kada je realni paritet kupovne moći per capita u EU opao za 2 procenta (slika 2.8). Pored toga, spori napredak u oblasti strukturnih reformi zaustavio je mogući razvoj u JIE6. Održivi razvoj treba tek da se obnovi u JIE6, uz zabrinutost da region ne upadne u zamku srednjih prihoda. Slika 2.7: Približavanje prihoda u regionu JIE6 prihodima u EU je usporeno BDP per capita (međunarodni paritet kupovne moći) u odnosu na EU, u procentima Slika 2.8: rast u regionu usporen je zbog globalne finansijske krize Rast realnog BDP per capita (međunarodni paritet kupovne moći ), BDP per capita (međunarodni paritet kupovne moći ) u odnosu na EU, u procentima Izvori: WDI (Indikatori svetskog razvoja), Proračuni Svetske banke. Napomena: ECA označava region Evrope i centralne Azije. Izvor: WDI (Indikatori svetskog razvoja), Proračuni Svetske banke. Napomena: ECA označava region Evrope i centralne Azije. Dugoročni rast prihoda biće mali u regionu JIE6 ukoliko zemlje u regionu ne reše svoja strukturna i demografska pitanja. Ciklični faktori su očigledno uticali na skorašnju dinamiku rasta, ali postoji ozbiljna opasnost da bi tranzicija regiona ka postizanju većeg prihoda mogla znatno kasniti zbog negativnih demografskih i strukturnih faktora. Iako se očekuje da ciklični faktori kao što su niža cena nafte i spoljni oporavak pokreću JIE6 srednjoročno, rešavanje strukturnih rigidnosti je ključno za podsticanje privrednog potencijala i povećanje životnog standarda stanovništva u regionu JIE6. Rešavanje strukturnih pitanja na pet frontova politike kako bi se uklonile ključne prepreke za potencijalni rast u JIE6 su: 1. Ukloniti destimulativne faktore i prepreke formalnom zapošljavanju. Tržišta rada u regionu su anemična. Ona pate od konstantno visoke nezaposlenosti, slabog učešća radne snage i sporosti u stvaranju šansi za formalno zapošljavanje. Tržište rada daje posebno slabe rezultate u određenim grupama stanovništva kao što su mladi, Romi i žene. Smanjenje rigidnosti u Zakonu o radu pomoglo bi aktiviranju najugroženijih grupa na većinom dvojnim tržištima rada u regionu; zakoni previše štite 19

30 insajdere i uglavnom isključuje mlade, žene i starije osobe iz radne snage. Reforma obrazovnog sistema koji bi bio u većoj meri usklađen sa potrebama tržišta i uklanjanje destimulativnih faktora i prepreka formalnom zapošljavanju pokazali su se kao činioci koji bitno utiču na rast. Veće mogućnosti za stvaranje dohotka na tržištu rada, uključujući siromašne i isključene, ključne su za podsticanje rasta i povećanje životnog standarda u zemljama JIE6. 2. Poboljšati investicionu klimu i upravljanje. Iako je nekog napretka bilo u smislu stvaranja povoljnije investicione klime (na primer, u BJR Makedoniji i Crnoj Gori), još uvek ima prostora za poboljšanja. Primena zakona bez primene diskrecionih ovlašćenja, zaštita prava na imovinu (uključujući zemljište) i sprovođenje ugovora ključni su u obezbeđivanju jednakih mogućnosti za sve. Regulatorne reforme koje simplifikuju donošenje zakona, promovisanje e-uprave i uspostavljanje jednog šaltera za sve procedure, smanjuju troškove poslovanja i ohrabruju razvoj privatnog sektora u svim zemljama sveta. Efikasnije upravljanje preduzećima u državnom vlasništvu i smanjenje njihovog opterećivanja države je takođe prioritet za politiku reformi u regionu JIE6. 3. Povećati pravičnost i efikasnost javnog sektora i sistema socijalne zaštite i istovremeno smanjiti prisustvo države. U većini zemalja JIE6 javni sektor je prevelik i neefikasan, pružajući javne usluge koje su previše skupe. Uklanjanje strukturnih rigidnosti vezanih za efikasnost, veličinu, pravičnost i kvalitet javnih usluga uz održavanje fiskalne održivosti je u planu. Na primer, poboljšanje u pružanju zdravstvenih usluga je posebno značajno jer ima potencijalni efekat na ljudski kapital i radnu produktivnost. U isto vreme, treba obezbediti da ugrožene grupe budu stvarno i efikasno zaštićene i to će ostati centralno pitanje u rešavanju problema siromaštva i inkluzije u regionu. Napori za jačanje penzionih sistema, bolje targetiranje i pokrivenost sistemom socijalne zaštite, modernizacija u upravljanju beneficijama i efikasnije aktivne mere tržišta rada imaće značajne socijalne efekte, a doprineće i neophodnoj fiskalnoj konsolidaciji. 4. Produbiti trgovinske integracije. Poboljšanje fizičke i institucionalne povezanosti u okviru regiona JIE6 unutar i između zemalja, kao i sa ostatkom sveta, pomoći će regionu da postane konkurentniji, podržavajući domaće i strane firme u boljem plasmanu na tržištu i većoj proizvodnji. Napredovanje u procesu pridruživanja EU predstavlja priliku za JIE6 da sprovodi plan EU integracija koji će pozitivno uticati na potencijalni rast kroz bolje trgovinske i izvozne performanse. U svim zemljama JIE6, strateško unapređivanje zastarele infrastrukture podstaći će privredni potencijal obezbeđujući tako targetirane investicione projekte koji će stvarati ekonomsku dobit i neće ugroziti održivost javnog duga. 5. Obezbediti održivu upotrebu energije i prirodnih resursa i očuvanje životne sredine. Energetski sektori u ekonomijama JIE6 su neefikasni. Konstantni gubici na mrežama, uspostavljene tarife koje ne obezbeđuju povraćaj troškova, kao i niska stopa naplate dovode do čestog nestanka električne energije (posebno u ekonomijama koje uglavnom računaju na hidrocentrale), kao i visokih cena za privatni sektor ili dodatno opterećenje za javne finansije ili oba. Rešavanje ovih pitanja učinilo bi energetski sektor finansijski održivim, osiguralo redovno snabdevanje energijom i podržalo ekonomski rast. Zemlje JIE6 su bogate prirodnim lepotama, kulturnim nasleđem i resursima koji, ako se koriste na odgovarajući način, mogu podstaći potencijal za dugoročni razvoj zemlje. Zemlje JIE6 su, međutim, među najugroženijima kada su u pitanju prirodne nepogode i klimatske promene, te je neophodno izgraditi adekvatnu odbranu od njih. Dugoročno, rast prihoda biće pod sve većim pritiskom demografskih faktora, uključujući starenje i smanjenje stanovništva u zemljama JIE6 (videti Posebnu temu). Prosečan stanovnik regiona je već 8,7 godina stariji od svetskog proseka. Ova razlika će se povećavati do projektovanih 11,7 godine u sledećih 50 godina. Danas je prosek 2.2 penzionera na 10 radno aktivnih stanovnika u regionu JIE6. Do godine, predviđa se 5,6 penzionera na 10 radno aktivnih stanovnika, da bi na kraju ukupan broj penzionera bio oko 20

31 8.1 na 10 zaposlenih. Na osnovu projekcije stanovništva UN, neće se menjati samo sastav stanovništva već i njihov broj, umanjiće se za oko 25 procenata do Ova demografska transformacija može negativno uticati na ekonomski rast budući da opada broj radno aktivne populacije, a sve ostalo ostaje isto. Pored toga, s obzirom na starenje populacije i rastuće troškove za penzije i zdravstvenu zaštitu, manji poreski prihodi su nešto što mnoge vlade u zemljama JIE6 teško mogu da podnesu i mnoge zemlje se i dalje suočavaju sa fiskalnim pritiskom koji može da limitira prostor za politiku fiskalnih intervencija. U kontekstu starenja društva, ovakve pojave predstavljaju ozbiljan izazov i za kontinuirani ekonomski razvoj i za održivost javnih finansija. Moguće je, i pored toga, ublažiti ove efekte sveobuhvatnim politikama fokusiranim na povećanje produktivnosti, povećanje stope učešća na tržištu rada i prilagođavanje ljudi i firmi fleksibilnom radu u kasnijim godinama života. 9 Stvaranje prilika za zapošljavanje i generisanje prihoda daje podsticaje mladim ljudima da ostanu u svojoj zemlji ili da se vrate iz inostranstva, ublažavajući na taj način ne samo efekat starenja, već potencijalno povećavajući kvalitet i kvantitet ljudskog kapitala u regionu JIE6. U poslednje dve decenije, skoro 5 miliona ljudi poreklom iz zemalja JIE6 vode se kao migranti u drugim zemljama; to predstavlja 25 procenata izvornog stanovništva u JIE6. 10 Ovi migranti su populacija sposobna za rad, te ostajući van zemlje smanjuju radnu snagu u sopstvenim zemljama. Povratnici bi ne samo povećali ponudu radne snage, već bi u nekim slučajevima mogli da podstaknu ovladavanje neophodnim veštinama u JIE6. Prosečni migrant poreklom iz JIE6 ima bolje obrazovanje od svog sunarodnika u zemlji porekla. Ovo je naročito slučaj sa fakultetski obrazovanim albanskim emigrantima i srpskim emigrantima sa završenom srednjom školom (slika 2.9). Slika 21: Radno sposobni emigranti iz Albanije i Srbije bolje su obrazovani od svojih sunarodnika u zemlji Obrazovanje emigranata i izvornog stanovništva, Albanija Srbija Izvor: Proračuni Svetske banke na osnovu sledećih podataka: Obrazovanje imigranata: OECD DIOC 2005/06 baza podataka; obrazovanje izvornog stanovništva: Barro i Lee (2013.) 9 Ovaj dokument Posebna tema o starenju populacije u JIE6 razmatra navedena pitanja. 10 UN International Migrant Stock (Ukupan broj migranata u svetu 2013). Revizija. 21

32 Iako se i dalje vode mnogobrojne empirijske debate o postojanju ili neizbežnosti upadanja u zamku srednjih prihoda, postoje dva instrumenta za održivi rast prihoda i na tom nivou. Prvi je obezbeđenje makrofiskalne stabilnosti, tako da se svaka dobit od rasta osigura od mogućnosti da bude poništena u kasnijim krizama. Drugi je rešavanje strukturnih problema, uključujući one povezane sa demografskim, a koji sprečavaju razvoj, konkurentnost privatnog sektora i efikasnost javnih službi. Sveobuhvatni plan reforme zasnovan na stubovima napred navedenim, koji takođe obezbeđuju makrofiskalnu stabilnost, pomoći će zemljama JIE6 da odole srednjoročnim udarima. Ovo će takođe pomoći zemljama da napreduju u približavanju EU (videti okvir 2.4). Okvir 2.4Ekonomski i strukturni prioriteti koje je EU preporučila zemljama JIE6, odnose se na makroekonomsku stabilnost i strukturne reforme. U maju 2015, Savet ministara finansija EU (ECOFIN) usvojio je prvi sveobuhvatni pristup dijalogu o ekonomskoj politici u zemljama kandidatima. Dva seta prioriteta istaknuta su za region JIE6: (1) jačanje srednjoročnog makrofiskalnog okvira; i (2) podsticanje konkurentnosti i dugoročnog rasta. Procena JIE6 zemalja sugeriše da bi jačanje javnih finansija, veća efikasnost finansijskog sektora, uklanjanje rigidnosti na tržištima, i unapređivanje sistema obrazovanja koji će biti bolje usklađen sa potrebama privatnog sektora, trebalo da budu prioriteti celog regiona (tabela B2.4.1). Tabela B2.4.1: Programi ekonomskih reformi za region JIE6 Izvor: Napomena: Preporuke Evropske komisije za predstavljene su 13. maja

33 U FOKUSU: SIROMAŠTVO U JIE6: TRENDOVI POSLE I OČEKIVANI RAZVOJ Siromaštvo - trendovi U JIE6 smanjenje siromaštva posle godine je posustalo. Pre globalne krize, ekonomski rast bio je u velikoj meri povezan sa smanjenjem siromaštva u svim zemljama u regionu. U periodu nakon krize, tempo ekonomskog rasta se usporio, silazni trend koji je većina zemalja zabeležila 2000-tih usporen je, a neki od pomaka su poništeni. Koristeći regionalnu liniju siromaštva od 5 USD/dnevno (paritet kupovne moći), procenjuje se da je stopa siromaštva povećana u većini JIE6 zemalja (slika S.1). Pogoršanje situacije na tržištima rada u regionu sa već dugo prisutnom visokom stopom nezaposlenosti i niskom stopom učešća radne snage dovelo je do pada životnog standarda u većini zemalja. Pristup ugroženih grupa mogućnostima koje generišu prihode se dodatno smanjio. Ograničeni pristup sredstvima, slabije funkcionisanje tržišta rada i viša stopa ekonomske zavisnosti redukovala je odgovarajuće mehanizme koji su im bili dostupni. Na primer, u celom regionu su nezaposlenost i neaktivnost bili koncentrisani na pojedince sa najmanje kvalifikacija 40% najsiromašnijih u distribuciji blagostanja, manjine kao što su Romi i na mlade ljude. Slika S.1: Ekonomski rast i siromaštvo (US$5/dnevno paritet kupovne moći), , u procentima Izvor: Usaglašeni podaci ECAPOV i Indikatora svetskog razvoja (WDI). Napomena: Regionalni prosek ne uključuje Kosovo zbog teškoća u izračunavanju partiteta kupovne moći. Procenjeno je da se u većini JIE6 zemalja ekonomski rast i smanjenje siromaštva polako vraćaju. Činjenica da zemlje sa nižim rastom BDP-a poslednjih godina još uvek ne smanjuju siromaštvo ističe važnost ekonomskog rasta i otvaranja novih radnih mesta. Nakon najvećeg povećanja životnog standarda u Albaniji do i globalne finansijske krize, budući da je ekonomski rast usporen između i 2012, smanjenje siromaštva je stagniralo. Slaba tržišta rada posebno porast stope nezaposlenosti i smanjenje doznaka iz inostranstva ograničili su oporavak tokom poslednjih godina. Ove godine rast se polako ubrzava, a budući da ekonomski rast znači i nova radna mesta, očekuje se da se uspostavi trend laganog smanjenja siromaštva. 23

34 U Bosni i Hercegovini, nakon slabog ekonomskog učinka usled poplava, izgleda da se ekonomija polako oporavlja, uz projektovani rast BDP-a od 1,9 procenata za Trend smanjenja siromaštva u periodu pre krize, podstaknut ekonomskim rastom, zaustavljen je. Na Kosovu, koje je izuzetak od trendova smanjenja siromaštva u regionu, potrošnja per capita rasla je skoro 4 procenta godišnje u grupi od 40 procenata najsiromašnijih od 2008 do 2011, u poređenju sa 2,4 procenta u grupi od preostalih 60 procenata; siromaštvo kao i nejednakost su znači u opadanju. Iako je rast BDP-a usporen na 1 procenat u 2014, očekuje se da dostigne 3 procenta u ovoj godini, što će pomoći podizanju životnog standarda. U BJR Makedoniji, njihove procene pokazuju smanjenje siromaštva od Prema podacima Ankete o prihodima i uslovima života za period , deo populacije izložen riziku od siromaštva smanjen je sa 27,0 procenta u na 26,2 procenta u 2012, a onda na 24,2 procenta u Imajući u vidu da je prag za one koji rizikuju siromaštvo podignut između i za 6 procenata u realnim jedinicama, ovaj rezultat pokazuje poboljšanje uslova života najsiromašnijeg sloja. U Crnoj Gori, stopa siromaštva merena sa 5 USD/dnevno (paritet kupovne moći), povećala se sa prosečnih 15,2 procenta u periodu na 19,2 procenta u Procenjuje se da smanjenje siromaštva prati pozitivni rast BDP-a i povećanje stope zaposlenosti u U Srbiji, nakon znatnog napretka u smanjenju siromaštva sredinom 2000-tih, od minimalni rast i slabo funkcionisanje tržišta rada povećali su i siromaštvo i ugroženost: siromaštvo je poraslo sa 10,8 procenta u 2008 (5 USD/dnevno) na 15,1 procenat do Srpska ekonomija, koja se bori za opstanak poslednjih godina, vratila se u recesiju u 2014, prvenstveno zbog poplava koje su dodatno povećale siromaštvo. Sa oporavkom ekonomskog rasta početkom 2015, očekuje se da siromaštvo počne ponovo da se polako smanjuje. Tržišta rada i siromaštvo Uprkos neprimerenom oslanjanju na prihode van radnog odnosa, mereno međunarodnim standardima, radno angažovanje je i dalje najveći izvor prihoda u zemljama JIE6. Iako rad važi za najveći izvor prihoda u svim zemljama izuzev u Srbiji, njegov relativni udeo je još uvek niži nego u drugim regionima sa srednjim prihodima poput Latinske Amerike. Prihodi od penzija predstavljaju drugi najveći izvor prihoda u većini JIE6 zemalja, posebno u dobrostojećim domaćinstvima. Udeo socijalnih davanja u ukupnim prihodima domaćinstava varira od zemlje do zemlje, ali zajedno sa penzijama može da objasni relativno nizak stepen oslanjanja na prihode od radnog angažovanja u JIE6 (slika S1.2). Slika S1.2: Prihod domaćinstva na osnovu izvora u regionu JIE6, u procentima 24

35 Izvor: Svetska banka Jugoistočna Evropa Redovni ekonomski izveštaj o Posebnoj temi: Prvi uvidi u zajednički prosperitet ( Regular Economic Report Special Topic: First Insights into Shared Prosperity. ) Napomena: B40 odnosi se na 40 procenata, a T60 na 60 procenata distribucije prihoda. Dodatni podaci su iz Ankete o potrošnji domaćinstva (HBS) iz za Crnu Goru i Ankete o prihodima i uslovima života (SILC) za za Srbiju. Slabo tržište rada usporilo je napredak u smanjenju siromaštva. Uprkos nedavnim poboljšanjima, tržišta rada su slaba u svim zemljama JIE6. U Albaniji, porast stope nezaposlenosti sa 13,7 procenata u drugom kvartalu na 17,3 procenat u drugom kvartalu 2015, ograničio je dejstvo ekonomskog rasta i na smanjenje siromaštva. Tržišta rada su nedavno ipak zabeležila oporavak: stopa zaposlenosti je porasla za oko 2 procenta između drugog kvartala i drugog kvartala 2015, od čega su korist imali zaposleni u svim sektorima. Na Kosovu, tržište rada predstavlja najveći izazov. Nezaposlenost je prema procenama u iznosila 35 procenta. Dugotrajna nezaposlenost čini 69 procenata ukupne nezaposlenosti, a nezaposlenost mladih prelazi 61 procenat. Radnici koji su prestali da traže posao činili su oko 10,7 procenata radno sposobnog stanovništva u Stopa učešća radne snage bila je za 4 procentna poena viša nego 2012, ali je još uvek izrazito niska i iznosi 41,6 procenata. Stopa zaposlenosti povećana je sa 25,6 procenta u na 28,4 procenta u 2013, ali je pala ponovo na 26,9 procenata u U Bosni i Hercegovini, stopa nezaposlenosti u prvom kvartalu godine ostala je nepromenjena u odnosu na prvi kvartal 2014 i iznosila je 27,5 procenata. Nezaposlenost među mladima (15-24) je ekstremno visoka, 62 procenta, prema podacima Ankete o radnoj snazi za Među nezaposlenima, 82 procenta traži posao duže od godinu dana. Ukupan broj zaposlenih u privredi povećan je za 1,7 procenata u prvom kvartalu u odnosu na prvi kvartal 2014, ali najveće povećanje bilo je u javnoj upravi, dok je bruto dohodak ostao isti tokom perioda Funkcionisanje tržišta rada u BJR Makedoniji je nešto poboljšano, ali stopa nezaposlenosti bila je u proseku 28 procenata u 2014, samo 1 procentni poen niža nego u 2013, a između i stopa zaposlenosti je povećana sa 40,6 na 41,2 procenta radno sposobnog stanovništva. Najveći doprinos rastu zapošljavanja dali su javni sektor, informacije i komunikacije, zatim vodosnabdevanje i javne službe. Proizvodnja, građevina i trgovina su takođe zaslužni za stvaranje novih radnih mesta, mada je rast njihovih sektora bio relativno skroman. Nezaposlenost mladih je, međutim, skočila sa 51,9 na 53,1 procenat u 2014, najveća je u regionu posle Bosne i Hercegovine i Kosova. U prvoj polovini godine, stopa nezaposlenosti u Crnoj Gori bila je 17,6 procenata, na najnižem nivou od godine. Stopa učešća radne snage za grupu od 15 i preko 15 godina popela se na 53,1 procenat i zaposlenost na 43,8 procenta, ali je još uvek niska prema međunarodnim standardima. Bruto zarade su, međutim, u godini stagnirale; rast prihoda iz radnog odnosa bio je prvenstveno posledica angažovanja radne snage. U Srbiji je tržište rada uzdrmano nakon krize godine, a nezaposlenost među radno sposobnom populacijom povećana je sa 13,6 procenata u i dostigla 23,9 procenata u godini. Budući da je Srbija izašla iz recesije u drugom tromesečju 2015, stopa nezaposlenosti je u drugom kvartalu iznosila 17,9 procenta, a godinu dana ranije bila je 20,3 procenta. Nezaposlenost je posebno visoka među mladima i ona iznosi čak 43,1 procenat. Sa zamrznutim platama u javnom sektoru, ukupna realna vrednost zarada pala je početkom godine. Pored prihoda iz radnog odnosa, penzije i javni i privatni transferi pozitivno su uticali na trendove siromaštva u nekoliko zemalja. U Albaniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori penzije su bile ključni faktor u smanjenju siromaštva, delimično ublažavajući uticaj ekonomskog pada. Kao što pokazuje slika S1.2, novčane doznake su postale veoma značajne na Kosovu, gde se procenjuje da oko 20 do 25 procenata domaćinstava (posebno među dobrostojećim) prima doznake iz inostranstva. Novčane doznake imaju značajnu ulogu u prihodima domaćinstava u svim JIE6 zemljama i predstavljaju izvor finansiranja, podršku 25

36 rastu i inkluziji u regionu JIE6. Austrija, Nemačka, Italija i Grčka su glavne destinacije za migrante iz zemalja JIE6. Analiza siromaštva Sa ekonomskim rastom u srednjoročnom periodu očekuje se smanjenje siromaštva u nekoliko zemalja; uprkos tome, nedovoljno razvijena tržišta rada nastaviće da deluje negativno na održivo smanjenje siromaštva u svim zemljama JIE6. Progres u smanjenju siromaštva i podsticanje zajedničkog prosperiteta biće posebno teško zbog konstantne visoke nezaposlenosti, niske stope učešća radne snage, kao i snažnog učešća neformalnog sektora. Samo 32 procenta radno sposobne populacije u Bosni i Hercegovini je zaposleno, a 56 procenata je van tržišta rada. Bosna i Hercegovina i Kosovo imaju stope nezaposlenosti među mladima od preko 60 procenata, a ni BJR Makedonija i Srbija nisu daleko. Globalno, pokazalo se da je zaposlenost najefikasniji i najdugotrajniji mehanizam za smanjenje siromaštva, ali zemlje JIE6 se još uvek snažno oslanjaju na prihod van radnog odnosa. Posebno u kontekstu ograničenog fiskalnog prostora, gde je teško podržati velike transfere, disfunkcionalno tržište rada je kritično usko grlo za kontinuirani razvoj svake od zemalja JIE6. U Albaniji, budući da se nastavlja postepeni ekonomski rast, očekuje se dalje smanjenje siromaštva u i godini. Produžena kriza u susednoj Grčkoj, međutim, može dalje negativno uticati na izglede za ekonomski rast Albanije i smanjenje siromaštva, i to kroz redukovane novčane doznake, izvoz i investicije. Ako se ovi rizici materijalizuju, smanjila bi se time i tržišta rada i novčane doznake, što bi se negativno odraziti na životni standard stanovništva. U Bosni i Hercegovini se očekuje da nezaposlenost ostane visoka, posebno se to odnosi na mlade. Ograničenja u zapošljavanju nastala delimično zbog visokih poreskih nameta opstaće i dalje, dok će loše funkcionisanje tržišta rada blokirati realne zarade. Opseg siromaštva (5 USD/dnevno paritet kupovne moći) će se verovatno smanjivati neosetno u periodu godine. Na Kosovu se ne očekuju znatna poboljšanja stope siromaštva u periodu godine. Manji napredak se očekuje ipak u smanjenju visoke nezaposlenosti i siromaštva. Nezaposlenost ostaje visoka zato što će otvaranje novih radnih mesta apsorbovati tek dve trećine novih aspiranata na posao. U nedostatku adekvatne dinamike u stvaranju novih radih mesta, stalna migracija učinila je da se smanji pritisak na tržište rada na Kosovu. Pored toga, niska inflacija i znatan rast poljoprivrede mogu ubrzati rast potrošnje od strane 40 procenta najsiromašnijih budući da većina živi u ruralnim oblastima. U BJR Makedoniji, očekuje se dalji trend smanjenja siromaštva u sledećih nekoliko godina. Pozitivan ekonomski rast u i očekivane pozitivne stope u periodu godine trebalo bi da podstaknu pad siromaštva budući da se i dalje otvaraju radna mesta u oblasti građevine (zahvaljujući javnom investiranju), proizvodnje i sektora vezanih za izvoz. Očekuje se da povećana socijalna davanja dodatno utiču na smanjenje siromaštva u godini, i da i dalje imaju značajnu ulogu u predstojećim godinama, mada postoji zabrinutost zbog njihove fiskalne održivosti. Poljoprivredni sektor pokazuje znake laganog rasta koji je bio kolebljiv poslednjih godina, tako da je malo verovatno znatnije smanjenje ruralnog siromaštva u skorije vreme. U Crnoj Gori se očekuje pozitivan ekonomski rast koji će smanjiti siromaštvo putem većeg zapošljavanja (uglavnom u građevini i turizmu) i većih zarada, kao i smanjenja zaduženosti privatnog sektora. U svakom slučaju, tržište rada je izloženo kolebljivom regionalnom ekonomskom razvoju, a standard domaćinstava biće i dalje izuzetno osetljiv na makro rizike. 26

37 Siromaštvo u Srbiji odslikava osetljivost makro-fiskalne situacije. Očekuje se postepeno smanjivanje siromaštva s povratkom ekonomskog rasta, i izvesna poboljšanja u potražnji radne snage i zapošljavanju. Smanjenje siromaštva, međutim, ostaje vrlo osetljivo zbog nerazvijenih tržišta rada i mogućeg uticaja najavljenih mera strukturne reforme. Pored negativnog uticaja globalne ekonomske krize, kao i ekonomskih šokova i vremenskih nepogoda, nerešena strukturna pitanja nastaviće da predstavljaju prepreku za smanjenje siromaštva i prosperitet. Posebno će održivo smanjenje siromaštva biti dovedeno u pitanje ako se ekonomski oporavak ne reflektuje na stvaranje novih radnih mesta, i ako se ne reše prepreke i destimulativni faktori na koje nailaze ljudi koji traže posao. U uslovima sporog i nestabilnog rasta i ograničenog fiskalnog prostora, ključni izazov u zemljama JIE6 predstavlja stvaranje novih radnik mesta, i to posebno za siromašno i ugroženo stanovništvo. Pored toga, obezbeđenje dobro targetiranih socijalnih mreža veoma je bitno zbog mogućih udara, poput onih koji su pogađali region u prethodnim godinama, kako ne bi osujetili napredak u pravcu boljeg životnog standarda. Potreba za stvaranjem novih mogućnosti zapošljavanja, zajedno sa socijalnom zaštitom, još je izraženija u zemljama koje sprovode reforme fiskalne konsolidacije poput Srbije. 27

38 JIE6: Ključni ekonomski indikatori p 2016p 2017p Realni BDP rast (u procentima) Albanija 1,6 1,1 2,1 2,7 3,4 3,5 Bosna i Hercegovina -1,2 2,5 0,8 1,9 2,3 3,1 Kosovo 2,8 3,4 1,0 3,0 3,5 3,7 Makedonija, BJR -0,5 2,7 3,8 3,2 3,4 3,7 Crna Gora -2,5 3,3 1,5 3,4 2,9 3,0 Srbija -1,0 2,6-1,8 0,5 1,5 2,0 JIE6-0,4 2,5 0,3 1,8 2,4 2,8 Inflacija prema indeksu potrošačkih cena ( u procentima, prosek za period) Albanija 2,0 1,9 1,6 2,1 Bosna i Hercegovina 2.0-0,1-0,9 0,5 Kosovo 2,5 1,8 0,4-0,5 Makedonija, BJR 43,3 2,8-0,7 0,5 Crna Gora 4,1 2,2-0,7 1,0 Srbija 7,3 7,7 2,1 1,6 JIE6 4,6 4,2 0,9 1,2 Javni rashodi (u procentima BDP-a) Albanija 28,2 28,9 32,0 32,1 31,4 30,1 Bosna i Hercegovina 46,6 45,6 46,4 45,8 45,2 44,9 Kosovo 28,5 28,1 27,0 28,3 28,4 27,5 Makedonija, BJR 33,4 31,9 32,0 32,7 32,3 31,8 Crna Gora 47,2 47,6 46,2 48,8 47,3 45,8 Srbija 46,6 43,5 46,7 44,1 42,1 40,3 JIE6 38,4 37,6 38,4 38,6 37,8 36,7 Javni prihodi (u procentima BDP-a) Albanija 24,7 23,7 26,2 27,0 27,0 27,1 Bosna i Hercegovina 44,5 43,4 44,4 43,9 43,4 43,2 Kosovo 25,9 25,2 24,4 25,8 25,4 25,0 Makedonija, BJR 29,6 28,1 27,8 28,8 28,8 28,8 Crna Gora 41,4 42,8 44,9 42,9 41,9 41,4 Srbija 39,4 37,9 40,0 40,1 38,1 37,2 JIE6 34,2 33,5 34,6 34,8 34,1 33,8 Fiskalni bilans (u procentima BDP-a) Albanija -3,5-5,2-5,8-5,1-4,4-3,0 Bosna i Hercegovina -2,0-2,2-2,1-1,9-1,8-1,7 Kosovo -2,6-2,9-2,6-2,5-3,0-2,5 Makedonija, BJR -3,8-3,9-4,2-3,9-3,5-3,0 Crna Gora -5,9-4,8-1,4-5,9-5,5-4,4 Srbija -7,2-5,6-6,7-4,0-4,0-3,1 JIE6-4,2-4,1-3,8-3,9-3,7-3,0 Javni dug (u procentima BDP-a) Albanija 58,0 66,3 68,4 68,5 65,1 60,2 Bosna i Hercegovina 38,8 37,2 38,7 42,1 39,2 36,8 Kosovo 8,2 9,0 10,6 12,5 13,9 15,6 Makedonija, BJR 33,7 34,2 38,2 40,2 40,1 40,8 Crna Gora 54,0 58,1 60,5 65,7 68,5 70,4 Srbija 47,8 50,5 61,1 70,0 73,0 73,4 JIE6 40,1 42,6 46,3 49,8 50,0 49,5 28

39 p 2016p 2017p Javni i dug sa javnim garancijama (u procentima BDP) Albanija 62,0 70,1 72,5 73,2 70,0 65,4 Bosna i Hercegovina 43,6 41,6 42,7 46,1 43,0 40,4 Kosovo 8,2 9,0 10,6 12,5 14,2 16,0 Makedonija, BJR 38,3 40,5 46,0 48,4 49,2 50,6 Crna Gora 66,1 67,5 69,5 77,1 79,3 80,8 Srbija 56,1 58,8 68,8 76,7 78,4 77,7 JIE6 45,7 47,9 51,7 55,7 55,7 55,1 Izvoz robe (u procentima BDP-a) Albanija 15,9 18,1 9,2 8,2 Bosna i Hercegovina 22,6 24,3 24,6 25,1 Kosovo 5,6 5,5 5,9 6,5 Makedonija, BJR 30,4 29,2 32,5 32,8 Crna Gora 12,4 11,9 10,4 10,1 Srbija 26,5 30,7 32,2 35,1 JIE6 22,5 24,7 24,4 25,5 Trgovinski bilans (u procentima BDP-a) Albanija -18,7-17,9-18,7-18,9 Bosna i Hercegovina -24,0-20,8-23,3-20,0 Kosovo -34,3-31,8-31,4-30,2 Makedonija, BJR -22,5-18,5-17,6-17,0 Crna Gora -24,7-20,3-20,0-20,9 Srbija -17,5-11,2-11,0-9,0 JIE6-21,1-16,9-17,3-15,8 Bilans tekućeg računa (u procentima BDP-a) Albanija -10,2-10,7-13,0-13,1-13,4-12,6 Bosna i Hercegovina -8,8-5,7-7,7-7,9-6,0-6,5 Kosovo -7,5-6,9-8,1-8,2-8,0-7,9 Makedonija, BJR -2,9-1,8-1,4-2,8-3,1-3,0 Crna Gora -18,7-14,6-15,4-16,0-16,4-16,8 Srbija -11,6-6,1-6,0-4,0-4,0-3,8 JIE6-9,8-6,6-7,3-6,7-6,5-6,4 Spoljni dug (u procentima BDP-a) Albanija 35,6 34,3 36,7 42,3 45,6 43,8 Bosna i Hercegovina 52,2 50,8 54,6 54,2 54,5 54,0 Kosovo 7,3 6,6 6,5 7,1 7,6 7,2 Makedonija, BJR 66,1 64,0 69,8 70,4 71,0 70,8 Crna Gora 115,1 115,4 120,7 129,4 140,9 147,2 Srbija 81,2 75,1 78,4 80,9 86,3 83,6 JIE6 59,6 57,7 61,1 64,1 67,6 67,8 Stopa nezaposlenosti (prosek za period, u procentima) Albanija 13,4 16,0 17,5 17,1 Bosna i Hercegovina 28,1 27,4 27,5 27,7 Kosovo 30,9 30,0 35,3 35,3 Makedonija, BJR 31,0 29,0 28,0 27,4 Crna Gora 19,7 19,5 18,0 17,6 Srbija 24,0 22,1 18,9 17,9 JIE6 23,9 23,3 22,4 21,8 Izvor: Obračuni i projekcije Svetske banke na osnovu podataka od nacionalnih organa vlasti i Svetskih ekonomskih izgleda (2015). 29

40 Pojedinačno o šest zemalja Jugo-istočne Evrope 30

41 31

42 12Q1 12Q2 12Q3 12Q4 13Q1 13Q2 13Q3 13Q4 14Q1 14Q2 14Q3 14Q4 15Q1 ALBANIJA Ekonomija Albanije je nastavila sa rastom u prvoj polovini godine, iako je taj rast bio ispod postojećih mogućnosti. Na rast su pre svega uticale investicije i neto izvoz, dok je privatna potrošnja bila u padu kao rezultat slabog poverenja potrošača. Poboljšanje poslovne klime kao i otplata velikih zaostalih dugovanja države privatnom sektoru su imali pozitivan uticaj na privatne investicije i očekuje se da će se takav trend nastaviti i u skorijoj budućnosti. Za razliku od privatnih investicija, javne investicije koje su do sada bile u porastu, mogu da budu pogođene naporima koji se ulažu u pravcu postizanja fiskalne konsolidacije, ako ne dođe do drugih vrsta prilagođavanja i promena. Očekuje se da će rast bruto domaćeg proizvoda dostići nivo od 2,7 procenata tokom godine, što predstavlja rast u odnosu na 2,1 procenta koliko je iznosio tokom godine. Glavni negativni elementi koji mogu uticati na ekonomski rast uključuju visok stepen loših dugovanja koja ograničavaju zaduživanje, niske cene nafte i slaba spoljna potražnja Ekonomija Albanije je nastavila sa rastom tokom godine zbog većih domaćih investicija. Realni rast dostigao je nivo od 2,8 procenata godina na godinu u prvom kvartalu godine. Ekonomski rat je uglavnom bio uslovljen investicijama i neto izvozom što je uspelo da kompenzuje pad privatne potražnje. Dostupni detaljni podaci ukazuju na to da i u drugom kvartalu godine preovlađuje sličan trend, iako je stopa rasta nešto niža usled negativnog uticaja grčke krize na doznake, izvoz i kredite. Naše najnovije projekcije ukazuju da će doći do pada rasta tokom godine sa 3 procenta koliko smo predvideli početkom godine na 2,7 procenta. Jačanje poverenja u poslovno okruženje i stalno povećanje stope kapaciteta za korišćenje ukazuju na to da će privatne investicije, koje uglavnom dolaze od stranih direktnih investicija, biti glavni činilac koji doprinosi rastu bruto domaćeg proizvoda. Realni bruto domaći proizvod, godišnje stope rasta (plavi stubići, skala na levoj strani) i Indikatori ekonomskog osećanja (crvena linija, skala na desnoj strani) (u procentima i indeks (2010Q1=100) Izvor: Banka Albanije, INSTAT Trgovinski deficit se smanjio kao posledica povećanja izvoza ali i pada uvoza. Izvoz je nastavio da raste u drugom uzastopnom kvartalu uprkos nižim cenama nafte, što je dovelo do smanjivanja nominalnog trgovinskog deficita. Iako je vrednost uvoza padala na godišnjem nivou, uvoz mašinerije i opreme je i dalje jačao što ukazuje na povećanje investicija. Direktne strane investicije su značajno porasle tokom prvog kvartala godine za oko 53 procenta godina na godinu posle pada koji su zabeležile tokom prvog kvartala godine, zbog stranih direktnih investicija u bušotine. Uz to, neto priliv u finansijski račun je porastao za 26,5 procenata na godišnjem nivou, što je pozitivno uticalo na finansiranje deficita tekućeg računa. Ovi pozitivni rezultati su ostvareni uprkos smanjenim prihodima od izvoza, doznaka i stranih direktnih investicija iz Grčke Prosečna inflacija se zadržala ispod ciljanog raspona koji iznosi između 2 i 4 procenata, što predstavlja odraz deflatornih pritisaka iz inostranstva i smanjenja 32

43 domaće potrošnje. Inflacija je imala pozitivan trend tokom prvih meseci godine, što je uglavnom rezultat potresa na strani potražnje (poplave u januaru i februaru godine) kao i fluktuacije cena određenih proizvoda (tačnije, cene neprerađene hrane). Međutim, počevši od maja godine, niske cene uvoznih proizvoda su uticale na smanjenje inflacije ispod ciljanog nivoa i ona je u julu godine dostigla nivo od 1,3 procenta. Centralna banka je nastavila da radi na relaksaciji monetarne politike, ne menjajući politiku kamatnih stopa koje su ostale na najnižem dosadašnjem nivou od 2 procenta. Niže kamatne stope su rezultirale nižim kamatnim stopama na kredite, što je dovelo do povećanja zaduživanja u nacionalnoj valuti (7,5 procenta na godišnjem nivou). Razvoj događaja u Grčkoj tokom leta je naterao Centralnu banku da pojača napore usmerene na dalju zaštitu finansijskog sistema, da snizi cene finansiranja i da radi na rešavanju pitanja loših zajmova. Ovi napori, zajedno sa regulatornim merama sa čijom primenom se otpočelo početkom godine, imali su za posledicu smanjenje loših zajmova sa 22,4 procenta ukupnih zajmova koliko su iznosili krajem godine na 20,9 procenata koliko su iznosili u drugom kvartalu godine. Međutim, masa loših zajmova je i dalje visoka što predstavlja visok rizik od nemogućnosti otplate kredita, a slaba potražnja za kreditima i konzervativno ponašanje banaka doprinose sporom oporavku zaduživanja. Indikatori tržišta rada ukazuju da je u drugom kvartalu godine zabeležen skroman, ali pozitivan rast zapošljavanja. Zapošljavanje je poraslo za 10,6 procenata u poređenju sa istim kvartalom godine. Zapošljavanje se povećalo i u onim sektorima koji su u prethodnom periodu beležili pad, na primer građevinarstvo, netržišne usluge, proizvodnja i aktivnosti tržišnih usluga. Stopa nezaposlenosti je dostigla 17,3 procenata u drugom kvartalu godine, što je niže u poređenju sa istim kvartalom u godini (18,6 procenta). Stopa učešća je neznatno pala u prvom kvartalu godine dostigavši 63 procenta, dok je u četvrtom kvartalu godine iznosila 63,6 procenata, ali je ipak porasla u poređenju sa prvim kvartalom prošle godine (57,9 procenata). Fiskalna konsolidacija beleži pad na strani rashoda. Tokom prve polovine godine rashodi su pali za 0,9 procenata godina na godinu na milijardi leka. Za razliku od toga, kapitalna potrošnja se povećala za 5,4 procenta u odnosu na isti period godine, što ukazuje na pozitivan uticaj investicija na bruto domaći proizvod u prvom kvartalu godine. Fiskalni prihodi i rashodi (stubići, skala na levoj strani) i ukupni bilans (linije, skala na desnoj strani) (u procentima bruto domaćeg proizvoda) Overall Balance Expenditures Total revenue and grants Izvor: Ministarstvo finansija, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Što se tiče prihoda, napori koji su uloženi u konsolidaciju prihoda bili su manje uspešni nego napori koji su uloženi na strani konsolidacije rashoda, a to je sve posledica nedovoljno efikasnog sistema ubiranja prihoda, kao i inflacije i cena nafte koji je bili manji od očekivanih. Ova kretanja koja su već primećena u budžetskim indikatorima za prvi kvartal, su i dalje prisutna. Do juna godine prihod od ubiranja poreza je porastao za 4,4 procenta u odnosu na prethodnu godinu (umesto očekivanih 9.4 procenata) ili 8,6 milijarde leka manje nego što je prvobitno bilo predviđeno. Iako su prihodi od poreza na mali biznis i od poreza na ostvarenu dobit porasli za 22,5 procenata i 21.7 procenata respektivno, prihodi od ostalih poreza su u prvoj polovini godine bili niži od očekivanih. Prihodi od carina i od nacionalnih poreza i ostalih su pali za 4.1 procenat i za 3.0 procenta respektivno gledano na godišnjem nivou, tokom istog perioda. Iako su prihodi imali manji učinak uglavnom zbog uskih grla u procesu naplate poreza, njihova kretanja donekle prate domaću potražnju koja se zasniva na investicijama kao i usporenu potrošnju. Smatra se da će fiskalni deficit najverovatnije dostići nivo od 5,1 procena u godini imajući u vidu da će država narednih meseci nastaviti da isplaćuje zaostala neisplaćena dugovanja

44 Fiskalni deficit će se finansirati uglavnom iz spoljnih izvora, uključujući i međunarodne finansijske institucije, dok se udeo domaćeg finansiranja smanjuje. Predviđanja su da će se tokom godine javni dug neznatno povećati sa 72,5 procenata bruto domaćeg proizvoda koliko je iznosio u godini i dostići nivo od 73,2 procenta bruto domaćeg proizvoda. On je i dalje povišen i zavisi od fiskalne konsolidacije i pod rizikom je za refinansiranje. Ulažu se stalni napori usmereni na fiskalna prilagođavanja i očekuje se da će to uticati na smanjenje duga do nivoa od 57.1 procenata bruto domaćeg proizvoda do godine. Izgledi za budućnost Očekuje se da će se ekonomski rast u srednjem roku postepeno povećavati i dovesti do smanjena jaza između planiranog i ostvarenog. Predviđa se da će se realni rast bruto domaćeg proizvoda povećati sa 2,1 procenta koliko je iznosio tokom godine, na 2,7 procenata u godini, zatim na 3,4 procenta u godini i konačno na 3,5 procenata u godini, na šta će uglavnom uticati rast investicija. Uz to, očekuje se da će privatna potrošnja rasti, što će pozitivno uticati na ekonomski rast. Ove projekcije polaze od pretpostavke da će biti sprovedene strukturne reforme u oblasti energetike, finansijskog upravljanja javnim investicijama i penzija. Očekivana poboljšanja poslovne klime i povećanje poverenja investitora kao i snažniji priliv stranih direktnih investicija će najverovatnije imati pozitivan efekat na ekonomsku aktivnost. Očekuje se da će niža cena finansiranja i sveobuhvatni napori da se reši problem loših zajmova, podstaći zaduživanje, ojačati privatnu potrošnju i investicije. Predviđa se da će fiskalni deficit opasti sa 5,1 procenata bruto domaćeg proizvoda u godini na 2,3 procenata bruto domaćeg proizvoda u godini usled daljih napora na fiskalnoj konsolidaciji kao i na strani prihoda i na strani rashoda, i to uprkos otplati zaostalih neisplaćenih dugovanja. Na spoljnom frontu, očekuje se veći uvoz investicionih dobara, dok će izvoz beležiti skroman rast u pogledu dolara usled nižih cena nafte. 34

45 May-14 Jun-14 Jul-14 Aug-14 Sep-14 Oct-14 Nov-14 Dec-14 Jan-15 Feb-15 Mar-15 Apr-15 May-15 Jun-15 Jul-15 11Q1 11Q3 12Q1 12Q3 13Q1 13Q3 14Q1 14Q3 15Q1 Doprinosi rastu bruto domaćeg proizvoda po sektorima (na strani proizvodnje ) (izraženo u procentima ) 6 Other services 4 Subsidies on products Deficit tekućeg računa, direktne strane investicije i ostale investicije (izraženo u milionima evra) Taxes on products Information and communication Trade; repair of motor vehicles; transportation; accommodation and food service activities Construction Industry Agriculture, forestry and fishing Izvor: INSTAT, Proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Current account Direct investments Other investments Q1 13Q2 13Q3 13Q4 14Q1 14Q2 14Q3 14Q4 15Q1 Izvor: Banka Albanije Indikatori ankete o poverenju (razlika između bilansa) Trade Consumpt ion Services Industry Osnovna inflacija (na godišnjem nivou, promena izražena u procentima) Izvor: Banka Albanije Izvor: INSTAT Nezaposlenost i zaposlenost (izraženo u procentima) Javni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda Employment Unemployment Total PPG Debt Izvor: INSTAT, Proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Izvor: Ministarstvo finansija, Proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. 35

46 ALBANIJA f Realni rast bruto domaćeg proizvoda (izraženo u procentima) Doprinos rastu (izraženo u procentnim poenima): Potrošnja Investicije Neto izvoz Izvoz Uvoz (-) Inflacija potrošačkih cena (izraženo u procentima, prosek za period) Javni prihodi (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Plate (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Socijalna davanja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Kapitalna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Fiskalni bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Primarni fiskalni balans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni i javno garantovani dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Spoljni (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Izvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Uvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Neto izvoz usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Trgovinski bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv doznaka (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Bilans tekućeg računa (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv stranih direktnih investicija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Spoljni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Realni rast privatnog zaduživanja (izraženo u procentima, prosek za period) Loši zajmovi (procenat bruto zajmova, kraj perioda) Stopa nezaposlenosti (izraženo u procentima, prosek za period)

47 Stopa nezaposlenosti među mladima (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa učešća radne snage (izraženo u procentima, prosek za period) Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, na osnovama PKM (sadašnji međunarodni $) 10, , , ,334.5 Izvori: Državni organi, proračuni i projekcije Svetske banke. Obratiti pažnju: Indikatori tržišta rada i rast zajmova u godini odražavaju godišnji pokretni prosek za ovu godinu zaključno sa današnjim datumom. Loši zajmovi pokazuju aktualne za ovu godinu do današnjeg dana. Stopa nezaposlenosti među mladima se odnosi na radnu snagu starosti između 15 i 29 godine života. : 37

48 38

49 BOSNA I HERCEGOVINA U prvoj polovini godine došlo je do jačanja privredne aktivnosti. Ekonomija nastavlja da se oporavlja od posledica poplava koje su se dogodile godine, a pozitivni trendovi preovlađuju u indirektnom prikupljanju prihoda, industrijskoj proizvodnji i neto trgovinskom bilansu. Očekuje se da će ekonomski rast za celu godinu iznositi 1,9 procenata, što predstavlja rast sa 1,2 procenta koliko je on iznosio tokom godine. Zajednički sporazum između organa vlasti na nacionalnom nivou i na lokalnom nivou vezano za prioritete reformi u Bosni i Hercegovini (BiH) potpisan je u julu godine, a sprovođenje tih reformi predstavlja ključni preduslov za postizanje pozitivnih rezultata u srednjem roku. U planirane reforme spadaju i dugo očekivane reforme vezane za radno zakonodavstvo gde su načinjeni pozitivni pomaci nedavnim usvajanjem Zakona o radu Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH). Međutim, kvalitet i dinamika dogovorenih reformi će ponajviše zavisiti od političkih kretanja. Trenutna situacija Privreda Bosne i Hercegovine u prvoj polovini godine beleži ubrzani porast ekonomskih aktivnosti, što predstavlja deo ekonomskog oporavka od posledica poplava iz godine. Napredak je zabeležen u ubiranju indirektnih prihoda, industrijskoj proizvodnji i neto trgovinskom bilansu. Zvanične procene pokazuju postojanje realnog rasta bruto domaćeg proizvoda od 2,1 procenta u prvom kvartalu godine. Sektor građevinarstva i usluga je uglavnom uticao na ekonomski rast. Industrijska proizvodnja je posle negativnog rasta koji je imala tokom skoro čitave jedne godine, u julu mesecu zabeležila pozitivan rast i dostigla 2,4 procenta rasta godina na godinu. Čini se da se sektor energetike, koji je posebno bio pogođen razornim poplavama koje su se desile u maju mesecu godine, brže oporavio nego sektor poljoprivrede koji je takođe bio teško pogođen poplavama. U prvom kvartalu godine rezultati u sektoru energetike su po prvi put zabeležili rast posle četiri uzastopna kvartala kada je ovaj sektor beležio negativne rezultate. Ovogodišnja letnja suša pogoršava ionako tešku situaciju u poljoprivredi, pa će zato za oporavak aktivnosti u ruralnim oblastima biti potrebno vremena. Čini se da se potrošnja neznatno povećala u prvoj polovini godine, što se može vidite po porastu uvoza robe široke potrošnje, a uz to ide i povećanje kredita koje banke daju domaćinstvima. Investicije su, međutim i dalje na istom nivou. Uvoz kapitalnih dobara je porastao za samo 1,2 procenta godina na godinu u prvoj polovini godine, dok dugoročni krediti banaka koje oni daju privatnim firmama imaju negativan rast tokom čitavog perioda od februara meseca sa padom od 0,9 procenata godina na godinu u junu mesecu. Poboljšanje učinka ubiranje indirektnih poreza u godini do sada je možda odraz povećanja aktivnosti, kao i jačanja saradnje između domaćih institucija zaduženih za ubiranje poreza. U junu mesecu bruto ubiranje prihoda od indirektnih poreza je poraslo za 8,3 procenta godina na godinu, usled boljeg ubiranja poreza na dodatu vrednost i akciza, što je doprinelo ukupnom rastu za po 3,8 procenata i 4,8 procenata respektivno, u odnosu na ukupan rast ubiranja indirektnih poreza. Ubiranje akciza je poraslo za 9,5 procenata, a ubiranje poreza na dodatu vrednost je poraslo za 2 procenta, s time što je ubiranje akciza uglavnom uslovljeno naplatom akciza na duvanske proizvode (koji čine 62 procenata akciza u junu mesecu) i nafte (29 procenata). Ovaj pozitivni pomak je usledio uglavnom usled jačanja saradnje između četiri poreske institucije vezano za razmenu podataka o poreskim obveznicima. Prethodnih godina, organi vlasti su takođe uskladili akcize na različite duvanske proizvode. Iako ekonomski rast jača, nezaposlenost je i dalje velika i malo toga se promenilo imajući u vidu spori napredak u sprovođenju ekonomskih reformi tokom godine. Iako je u prvom kvartalu godine došlo do porasta zaposlenosti, najveći deo tog rasta se 39

50 odnosi na novozaposlene u javnoj upravi. Bruto zarade su takođe ostale konstantne tokom godine. Međutim, vidljivi su i znaci napretka kad su u pitanju preko potrebne reforme u oblasti rada. Novi Zakon o radu, koji obuhvata, na primer izmene i dopune odredaba koje se odnose na kolektivni ugovor i odredbe o prestanku radnog odnosa, usvojen je u Federaciji Bosne i Hercegovine (FBiH) krajem jula, dok je u Republici Srpskoj (RS) Vlada otpočela sa konsultacijama o novom Zakonu o radu, uključujući tu i razgovore sa sindikatima. Ako se bez odlaganja pristupi primeni i sprovođenju radnog zakonodavstva, za godinu dana bi trebalo očekivati izvesne pomake u pogledu smanjenja stope nezaposlenosti. Uvezeni deflatorni pritisci su uticali na dalje smanjenje potrošačkih cena. U prvoj polovini godine došlo je do ublažavanja deflacije, ali je ona i dalje nastavila da bude negativna dok su potrošačke cene pale za 0,5 procenata godina na godinu u prvoj polovini godine, što je manje od pada koji je iznosio 1,5 procenata u prethodnoj godini. Najveći uticaj na pad su imale cene uvozne robe, na primer namenjene saobraćaju, što odražava niske cene nafte, hrane, odeće i obuće. Za razliku od toga, cene alkohola i duvana kao i troškovi obrazovanja, zdravstvene zaštite, stanovanja i vode su porasle u junu mesecu. Devizni savet nastavlja sa sprovođenjem monetarne politike. Devizne rezerve su u prvoj polovini godine ostale na dobrom nivou, od oko 6 meseci uvoza. Konvertibilna marka (KMBiH) je doživela neznatnu apresijaciju u odnosu na američki dolar tokom ovog kvartala, što iznosi pad od 1,5 procenata u julu u odnosu na mart mesec, ali i dalje je za 12 procenata slabija nego što je bila u decembru godine što je usledilo posle značajne depresijacije početkom godine. Uključujući kretanje valute u odnosu na druge trgovinske partnere, nominalni efektivni kurs je ostao nepromenjen u julu u odnosu na mart mesec, 2 procenta slabiji nego što je bio u decembru godine. Međutim, relativno niska inflacija u Bosni i Hercegovini je doprinela daljem slabljenju realnog efektivnog kursa, koji je od jula meseca pao za 4 procenta u odnosu na decembar godine, i time potpomogao relativnoj konkurentnosti cena domaće privrede. Fiskalni savet je krajem juna godine postigao dogovor o fiskalnom okviru za period godine. To je usledilo posle kašnjenja u usvajanju budžeta za godinu od strane institucija u Bosni i Hercegovini, posle dužeg perioda tokom kojeg je formirana vlada Federacije Bosne i Hercegovine i institucija Bosne i Hercegovine. Procenjuje se da fiskalni deficit iznosi 1,9 procenata bruto domaćeg proizvoda u godini što je rezultat poboljšanog prikupljanja prihoda kao i smanjenja potrošnje. U julu godine Centralna banka je objavila podatke o konsolidovanom fiskalnom računu za godinu koji ukazuju na postojanje 2,1 procenta deficita od bruto domaćeg proizvoda. To se donekle izmenilo u odnosu na deficit za godinu (što predstavlja pad od 0,1 procentna poena bruto domaćeg proizvoda usled bržeg rasta prihoda u odnosu na rashode). Deficit tekućeg računa je smanjen u prvom kvartalu godine. Deficit tekućeg računa je pao na 387 miliona konvertibilnih maraka u prvom kvartalu godine, u odnosu na 478 miliona konvertibilnih maraka u prvom kvartalu godine. Gledano na pokretnoj četvoromesečnoj osnovi, deficit tekućeg računa u prvom kvartalu je iznosio 7,2 procenta bruto domaćeg proizvoda (što predstavlja pad sa 7,5 procenata koliko je iznosio za čitavu godinu). Smanjivanje deficita tekućeg računa pre svega odražava smanjenje trgovinskog deficita budući da je izvoz robe porastao za 8 procenata godina na godinu u odnosu na 1 procenat pada uvoza. Podaci za drugi kvartal koji ukazuju na nastavak ovakvog trenda u pogledu rasta izvoza, iako sa 5,5 procenata to predstavlja neznatan pad u prvom kvartalu, i dalje nadmašuje uvoz (2,1 procenat). Očekuje se da će izvoz i dalje beležiti rast u drugoj polovini godine, u čemu mu pomaže oporavak u zoni evra, kao i jačanje konkurentnosti usled realnog kursa i dugoročno gledano, reformi u oblasti poslovne konkurentnosti i tržišta rada. Doznake radnika su i dalje veoma prisutne, što doprinosi individualnoj potrošnji. U pogledu finansiranja deficita tekućeg računa, priliv neto stranih direktnih investicija je bio manji nego prethodne godine i pokrivao je oko 22 procenata deficita tekućeg računa za taj kvartal. Ostatak finansiranja je dolazio iz priliva na račun kapitalnih transakcija i ostalih investicija (uglavnom novih zajmova). 40

51 I dalje postoji zabrinutost vezana za kvalitet aktive u bankarskom sektoru. Krajem marta, udeo loših zajmova u portfelju poslovnih banaka iznosio je 14,2 procenta, što predstavlja porast sa 14,0 procenta koliko je iznosio krajem decembra godine. Profitabilnost banaka je opala delimično usled visokog obezbeđenja. Kvalitet aktive predstavlja veliku prepreku za ponovno uspostavljanje profitabilnosti banaka uglavnom usled nedovoljnog dobrih okvira za rešavanje korporativnih problema i problema nesolventnosti. Adekvatnost kapitala od 16,2 procenta koliko je iznosila krajem marta godine i dalje je iznad propisanog nivoa od 12 procenata. Stres test Centralne banke pokazuje da je nivo kapitalizacije odgovarajući, ali da će nekim bankama biti potreban dodatni kapital ako bude došlo do daljeg pogoršanja situacije. Odabrani indikatori finansijske stabilnosti (izraženi u procentima) Osnovni izazov sa kojim se suočava fiskalna politika jeste sposobnost da se obezbedi održivost u srednjem roku dok istovremeno treba ostvariti preko potreban oporavak ekonomskog rasta. Fiskalna konsolidacija će morati postepeno da se uvodi kako bi se apsorbovali šokovi izazvani poplavama. Posebno treba obratiti pažnju na održivost javnog duga, budući da su se njegov obuhvat, veličina i složenost uvećali. Uz to, posebno se mora obratiti pažnja na vođenje evidencije o zaostalim dugovanjima, o čemu ne postoji potpuna računovodstvena evidencija. Još jedan uporan problem koji je za ovo usko vezan jesu visoki troškovi zaposlenja, imajući u vidu veliki porez na rad. Reformisanje tržišta rada i unapređivanje pružanja socijalne zaštite će isto tako morati da bude predmet pažnje države dok istovremeno treba voditi računa o očuvanju makro ekonomske stabilnosti Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q Capital Adequacy (Tier1 Capital to Risk Weighted Assets) Asset Quality (NPLs to Total Loans) Profitability (Return on Equity) Izvor: Centralna banka Bosne i Hercegovine. Izgledi za budućnost Predviđa se da će se ekonomski rast povećavati i dostići 2 procenta u godini kao i da će u srednjem roku umereno rasti. Kratkoročno gledano, to će ponajviše uslediti zbog oporavka spoljne potražnje i intenziviranja napora koji se ulažu u obnovu posle katastrofalnih poplava iz godine. Da bi se ostvario ekonomski rast u srednjem roku, biće potrebno postići veći napredak u sprovođenju dugo očekivanih reformi. Ostali potencijalni rizici po izglede u budućnosti obuhvataju moguće kašnjenje ekonomskog oporavka Evrope u celini što će imati negativan uticaj na izvoz, doznake i priliv kapitala. 41

52 Realni rast bruto domaćeg proizvoda (promene u procentima, godina na godinu) -2-4 Izvor: Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine Potrošačke cene (promene u procentima, godina na godinu) Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q Real GDP -2 Jan-11 Jan-12 Jan-13 Jan-14 Jan-15 Headline inflation Izvor: Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine Opšti fiskalni bilans države (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) f General Government Fiscal Balance Izvor: Organi vlasti koji se bave fiskalnom politikom, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci; Pažnja: f = predviđanja Poljoprivreda, proizvodnja i energetika (promene u procentima, godina na godinu, bruto domaći proizvod na strani proizvodnje) f Izvor: Zavod za statistiku Bosne i Hercegovine Porez na dodatu vrednost (promene u procentima, u nominalnom smislu, godina na godinu) Izvor: Uprava BiH za indirektno oporezivanje Agriculture Industry Services Real GDP growth -10 Jan-13 Jul-13 Jan-14 Jul-14 Jan-15 VAT (y/y change) VAT (12 mma y/y change) Izvoz i uvoz (promene u procentima, nominalni tromesečni promenljivi prosek, godina na godinu) Jan-11 Jan-12 Jan-13 Jan-14 Jan-15 Exports Imports Izvor: Zavod za statistiku BiH, proračun zaposlenih u Svetskoj banci 42

53 Indeks realnog i nominalnog valutnog kursa (2005=100; + označava apresijaciju ) Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q1 Q3 Q NEER REER Izvor: Centralna banka Bosne i Hercegovine, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Udeo indeksiranih zajmova u odnosu na ukupan broj zajmova (procenat ukupnih zajmova) EUR CHF Izvor: Centralna banka Bosne i Hercegovine, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci BOSNA I HERCEGOVINA f Realni rast bruto domaćeg proizvoda (izraženo u procentima) Sastav (izraženo u procentnim poenima): Potrošnja Investicije Neto izvoz Izvoz Uvoz (-) Inflacija potrošačkih cena (izraženo u procentima, prosek za period) Javni prihodi (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Plate (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Socijalna davanja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Kapitalna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Fiskalni bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Primarni fiskalni balans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg

54 proizvoda) Javni i javno garantovani dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Spoljni (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Izvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Uvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Neto izvoz usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Trgovinski bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv doznaka (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Bilans tekućeg računa (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv stranih direktnih investicija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Spoljni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Realni rast privatnog zaduživanja (izraženo u procentima, prosek za period) Loši zajmovi (procenat bruto zajmova, kraj perioda) Stopa nezaposlenosti (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa nezaposlenosti među mladima (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa učešća radne snage (izraženo u procentima, prosek za period) Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, na osnovama PKM (sadašnji međunarodni $) 9, , , ,359.6 Izvori: Državni organi, proračuni i projekcije Svetske banke. Obratiti pažnju: Podaci o rastu realnog bruto domaćeg proizvoda se zasnivaju na pristupu proizvodnje, koji se razlikuje od procena i projekcija zasnovanih na rashodima. Stariji podaci nisu dostupni za ovaj drugi pristup. Podaci koji se odnose na tržište rada za godinu su preliminarne prirode. Rast zaduživanja za godinu odražava godišnji pokretni prosek za ovu godinu zaključno sa današnjim danom. Loši zajmovi pokazuju aktualne za ovu godinu do današnjeg dana. 44

55 KOSOVO Iako su procene da će realni ekonomski rast u prvom kvartalu godine iznositi skromnih 0,2 procenta, očekuje se da će na nivou čitave godine on iznositi 3 procenta, čemu će doprineti potrošnja, izvoz robe i usluga kao i privatne i javne investicije. SDI su u prvoj polovini godine obećavale, od čega je veći deo investicija dolazio iz Evropske Unije, a očekuje se da će se one povećati pošto su Srbija i Kosovo potpisali neke inicijalne političke sporazume u avgustu godine. Uprkos solidnom rastu prihoda u prvoj polovini godine, fiskalna konsolidacija još uvek traje, ispravljajući planove u pogledu budžetskih prihoda za godinu koji su bili zasnovani na osnovama prethodnog budžeta i optimističnim projekcijama, što je dovelo do značajnog manjka u prihodima. U odsustvu fiskalnih prilagođavanja u godini, bilo bi teško ispoštovati fiskalno pravilo o držanju budžetskog deficita na nivou od 2 procenta bruto domaćeg proizvoda, uz određene izuzetke. MMF je 29. Jula godine odobrio dvadesetdvomesečni SBA u vrednosti od 184 miliona evra. Trenutna situacija Ove godine, ekonomija pokazuje znake opšteg oporavka, koji je uglavnom predvođen domaćom tražnjom i nižim negativnim neto izvozom. Na osnovu poslednjih podataka Statističkog zavoda Kosova procenjuje se da je ekonomski rast u prvom kvartalu godine iznosio samo 0,2 procenta, što predstavlja rezultat rasta od 2,3 procenta privatne potrošnje, pada državne potrošnje koji iznosi 1,5 procenata, investicija koje su bile niže za 0,6 procenata i 0 procenata doprinosa od neto izvoza. Što se tiče proizvodnje, poljoprivreda i prerada hrane rastu po stopi koja je značajno veća od stope rasta čitave ekonomije. Međutim, bez obzira što još uvek nisu objavljene brojke vezane za ekonomski rast u drugom kvartalu, naše projekcije su takve da smatramo da će porast privatne potrošnje i investicija biti motor većeg ekonomskog rasta tokom preostalog dela godine. Porast plata u javnom sektoru od 25 procenata od marta godine je delimično ublažen smanjenjem javne potrošnje na robu i usluge kao i smirivanjem rasta državne potrošnje na 0,3 procenta, uglavnom usled deflacije cena. Negativni efekat cena će nestati počevši od drugog kvartala godine, a procenjuje se da je javna potrošnja dala solidan doprinos rastu u prvoj polovini godine. Doznake radnika iz inostranstva su i dalje bile velike, sa porastom za 18,7 procenata godina na godinu u prvoj polovini godine. U kombinaciji sa visokim platama i penzijama one će doprineti rastu privatne potrošnje. Porast privatnih investicija, podstaknut dodatnim stranim direktnim investicijama i većim pristupom kreditima za nekretnine (iako su oni iz veoma uskog osnova) i dalje predstavlja kompenzaciju za nizak nivo javnih investicija. Iako izvoz robe raste više nego uvoz (14,5 procenata naspram 5,1 procenata), neto izvoz dobara je stagnirao u prvoj polovini (godina na godinu) usled velike uvozne osnove. Međutim, što se tiče usluga brži rast uvoza od izvoza (30 procenata u poređenju sa 8,5 procenata) značio je da je doprinos neto izvoza rastu do kraja maja već bio negativan. Neto izvoz usluga obično se kreće u korist izvoza tokom leta kada brojni pripadnici dijaspore dolaze u posetu, kao što je to bio slučaj i ove godine. Tabela 1. Stopa godišnjeg rasta realnog proizvoda, Kosovo, godine (promene u procentima) bruto domaćeg e 2015f Izvor: Statistički zavod Kosova i projekcije zaposlenih u Svetskoj banci za godinu Obratiti pažnju: Privredni rast za godinu predstavlja procenu koja se zasniva na preliminarnim kvartalnim podacima, dok rast za godinu predstavlja projekcije Svetske banke Demografska situacija na Kosovu (gde prosečna starost stanovnika iznosi 26 godina života) stvara dodatne socijalne pritiske i pritiske na tržište rada. Ovo je u kombinaciji sa slabim rastom dovelo do socijalnih nemira i navodne velike imigracije u zemlje Evropske Unije početkom godine. Podaci o radnoj snazi govore da je stopa nezaposlenosti porasla u godini za 5 procenata i da je iznosila 35 procenata. Nezaposlenost 45

56 na Kosovu, koja je najveća među mladima i ženama, i dalje je najveća među svih šest zemalja Jugo-istočne Evrope. Spoljni disbalansi su u prvoj polovini godine porasli. Porast uvoza roba i usluga (telekomunikacionih, saobraćajnih i putničkih usluga) koje su povezane sa investicijama i potrošnjom kao i veći odliv nego priliv primarnog dohotka, doveo je do povećanja deficita tekućeg računa za 16 procenata do juna godine. U tom trenutku izgradnja autoputa ka BJR Makedoniji je dovelo do povećanja uvoza investicione robe (uvoz mašinerije je porastao za 7.8 procenata, a uvoz prevoznih sredstava se više nego utrostručio godinu na godinu) kao i transportnih usluga (koje su porasle 86 procenata, godina na godinu). Veći broj stanovnika Kosova je putovao u inostranstvo, što je dovelo do povećanja uvoza transportnih usluga za 14.4 procenata i telekomunikacionih usluga za procenata do juna meseca (godina na godinu). Ukupan izvoz roba i usluga porastao je za 11,3 procenata do juna meseca (godina na godinu), uglavnom zbog izvoza putničkih usluga koje su porasle za 19,6 procenata kao i zbog izvoza baznih metala za 39,2 procenta. Bilansi finansijskog računa su porasli za 94 procenta, dok priliv stranih direktnih investicija do sada u godini pokazuju znake solidnog oporavka. Neuspela privatizacija Telekoma, slabo poslovno okruženje i političke turbulencije na domaćem planu u godini su samo neki od faktora koji su doprineli ovom značajnom padu neto stranih direktnih investicija; one su iznosile samo 2,8 procenata bruto domaćeg proizvoda u poređenju sa 4,7 procenata u godini. Strane direktne investicije u sektoru građevinarstva su najverovatnije opale usled mera politike koje je godine počeo da primenjuje novi gradonačelnik glavnog grada, Prištine, kako bi zaustavio izgradnju. Procenjuje se da je priliv neto stranih direktnih investicija tokom juna godine porastao 3.1 puta (godina na godinu) i dostigao oko 6 procenata bruto domaćeg proizvoda; najveći deo stranih direktnih investicija potiče iz Evropske Unije. Ovo je veoma važna činjenica: strane direktne investicije iz Evropske Unije su opale na jedva 7 procenata količine evra u godini; to ukazuje na to da je trend krenuo izgleda u suprotnom smeru. Nekretnine, rentiranje i poslovne aktivnosti su i u prvom kvartalu godine nastavile da privlače većinu direktnih stranih investicija. Portfelj investicija je takođe porastao za 3 procenta. Do 30. juna godine podbacivanje kapitalnog budžeta (tradicionalni fiskalni sigurnosni mehanizam) je stvorilo privremeni fiskalni deficit od 1,3 procenata bruto domaćeg proizvoda. Prihodi su porasli za 7 procenata usled povećanja ekonomskih aktivnosti, povećanja uvoza i dodatnih napora poreskih organa uloženih u cilju bolje naplate poreza. Međutim, prihodi nisu na očekivanom nivou podbacivši za 5.5 procenata zbog toga što su raniji planovi za ubiranje prihoda bili i suviše optimistični. Do 30. juna carina je prikupila samo 42 procenata planiranih prihoda, dok je Poreska uprava ostvarila samo 38 procenata prvobitnog planiranog ubiranja poreza. Javni rashodi su porasli za 5.8 procenata. Uprkos prihodima koji su bili niži od planiranih, privremeni fiskalni deficit je iznosio samo 1.3 procenta bruto domaćeg proizvoda u junu mesecu, zato što je kapitalna potrošnja iznosila samo 24 procenta od budžeta za datu godinu. Očekuje se da će investiciona potrošnja brzo porasti čim računi za izgradnju auto puta i ostale putne infrastrukture budu došli na naplatu budući da se građevinski radovi ubrzavaju tokom leta. Prosečna međugodišnja deflacija od 0,5 procenata je zabeležena u periodu između decembra godine i jula godine. Indeks cena na malo se pretvorio u negativnih 0,4 procenta u decembru godine i ostao na tom nivou tokom godine, na šta je uglavnom uticao pad cena goriva u saobraćaju u drugoj polovini godine. Došlo je do oštrog pada cena usluga visokog obrazovanja i smeštaja. Efekti cena saobraćaja na godišnjem nivou će potrajati sve do novembra, ali bi efekti cene obrazovanja trebalo da nestanu do septembra meseca. Finansijski sektor je i dalje profitabilan, a zaduživanje je raslo po godišnjoj stopi od 7,1 procenta između januara i jula godine. Profit poslovnih banaka je porastao za 67 procenata godina na godinu u prvih sedam meseci godine, čemu je doprinelo veliko smanjenje u rashodima. Razlika između kamatnih stopa se smanjila u proseku za 2,8 procentna poena na nivo od 7,3 procenta kako su kamatne stope za 46

57 zajmove padale. Poboljšanje uslova ponude i potražnje odrazilo se na privatne zajmove, koji su porasli za 7,1 procenat (godina na godinu), čemu je doprineo brži rast zajmova koji se daju domaćinstvima (10,9 procenata godina na godinu) nego zajmova koji se daju biznisima (6,2 procenta). Oko dve trećine kredita i dalje ide biznisima, a jedna trećina odlazi domaćinstvima; zajmovi korporativne potrošnje su porasli za 16,5 procenata, što predstavlja brži rast od investicionih zajmova koji su na nivou od 12,1 procenata. Zajmovi za kupovinu stambenog prostora su porasli za 41,8 procenata, što je dovelo do povećanja investicija u stanovanje; potrošački zajmovi za domaćinstva su porasli tek 6,7 procenata. Loši zajmovi su u padu. Ovi zajmovi su pali na nivo od 7,2 procenata od ukupnih zajmova u junu godine sa najvišeg nivoa od 8,8 procenata koliko su iznosili u februaru godine, a trend ide u dobrom pravcu: loših zajmova na Kosovu i dalje ima manje nego u ostalih šest zemalja Jugo-istočne Evrope. Ovo poboljšanje se može pripisati činjenici da je opao broj korporativnih loših zajmova, uglavnom usled uspešne aktivnosti novo osnovanih agenata za naplatu. U međuvremenu, broj loših zajmova za domaćinstva se blago povećao. Izgledi za budućnost Očekuje se da će se povećati ekonomski rast sa 3 procenata u godini na 3,5 procenata u godini, a zatim na 3,7 procenata u godini, čemu doprinosi politička stabilnost (posle političkog zastoja u godini), više stranih direktnih investicija, rast potrošnje i povećanje izvoza. Ne očekujemo da će u godini doći do prekida u proizvodnji električne energije (kao što je to bio slučaj kada je došlo do eksplozije elektrane A na Kosovu u junu godine) niti velike deflacije cena potrošnje koju je izazvao rast plata (u aprilu godine). Očekuje se da će potrošnja, koju podstiču doznake, investicije, naročito strane direktne investicije kao i izvoz roba i usluga, podstaći oporavak ekonomskog rasta tokom godine ali i posle toga. Negativan efekat koji je rast plata imao na cene od marta godine, počeće da se topi u drugom kvartalu godine, a očekuje se da će javna potrošnja početi da stimuliše rast. Uz to, vlada je najavila ekonomski program kako bi poboljšala poslovno okruženje i podstakla rast koji se zasniva na izmenama mera politike oporezivanja koje stupaju na snagu u septembru kao i druge strukturne promene kojima bi trebalo da se podstaknu nove investicije. Republika Srbija i Kosovo su nedavno potpisale sporazume koji predstavljaju značajan korak ka rešavanju njihovog političkog sukoba. Očekuje se da će to dodatno popraviti imidž Kosova kao stabilne destinacije i da će privući još više stranih direktnih investicija iz Evropske Unije. Do sada svi zainteresovani strani investitori, posebno oni iz Evropske Unije, su smatrali da što se Kosova tiče postoji relativno visok politički rizik. Novi Stend baj aranžman sa MMF-om ima za cilj da podrži napore usmerene ka fiskalnoj konsolidaciji i očuvanju makro-ekonomske stabilnosti, dok bi istovremeno omogućili stvaranje fiskalnog prostora za kapitalna ulaganja koja bi došla od međunarodnih finansijskih institucija. Odbor MMF-a je 29. jula godine odobrio Stend baj aranžman sa MMF-om vredan 184 miliona evra za period od 22 meseca. Mere fiskalne politike će biti usmerene na očuvanje prosečnog deficita tokom trajanja programa u okviru fiskalnog pravila o granici od 2 procenta bruto domaćeg proizvoda. To će omogućiti da nivo javnog duga ostane održiv i ispod 30 procenata bruto domaćeg proizvoda. To će takođe omogućiti produktivnije kapitalne investicije koje idu i preko 2 procenta fiskalnog pravila, što će omogućiti da javne investicije koje dolaze od međunarodnih finansijskih institucija idu i do iznosa od 1,9 procenata bruto domaćeg proizvoda na godišnjem nivou. Očekuje se da će mere fiskalne konsolidacije doneti uštede tako što će ublažiti efekat prošlogodišnjih predizbornih odluka tako što će držati plate u javnom sektoru na sadašnjoj nominalnoj vrednosti, ograničiti potrošnju na robu i usluge i odložiti izvršenje novih šema. Uz to, u mere za poboljšanje ubiranja prihoda za budžet koje su uvedene godine, spada povećanje glavnog poreza na dodatu vrednost sa 16 na 18 procenata (dok se istovremeno uvodi niža stopa za neku robu), povećanje akciza na robu čija proizvodnja je povezana za rizicima po životno okruženje i/ili zdravlje, koje stupaju na snagu 1. septembra godine i takođe povećava troškove prodaje licenci za operatere u oblasti telekomunikacija. 47

58 JAN MAR MAY JUL SEP NOV JAN MAR MAY JUL SEP NOV JAN MAR MAY JUL SEP NOV JAN MAR MAY JUL Fiscal Revenues and Expenditures Fiscal deficit Tabela 2. Rast ukupne potražnje godine (izraženo u procentima) 10.0 Tabela 3. Rast po glavnim sektorima ekonomije, godine (izraženo u procentima) Consumption Investments Net exports Growth Izvor: Zavod za statistiku Kosova i Svetska banka Agriculture Industry Services Taxes less subsidies Real GDP growth Izvor: Zavod za statistiku Kosova i Svetska banka Tabela 4. Bilans tekućeg računa i strane direktne investicije, godine, (procenat bruto domaćeg proizvoda) Tabela 5. Opšti državni deficit, po kvartalima, godine, izraženo u evrima II III IV I II III IV I II III IV I II III IV I Revenues Expenditures Fiscal deficit (% GDP) CAD FDI net Q3-13 Q4-13 Q1-14 Q2-14 Q3-14 Q4-14 Q1-15 Q2-15 Izvor: Centralna banka Republike Kosova i Svetska banka Izvor: Ministarstvo finansija i Svetska banka Tabela 6. Godišnji rast zajmova, godine (izraženo u procentima) Total loans Loans to corporations Loans to households Izvor: Centralna banka Republike Kosova Tabela 7. Opšti državni dug, godine (procenat bruto domaćeg proizvoda) Izvor: Ministarstvo finansija 48

59 Tabela 8. Loši zajmovi, godine, (procenat od ukupnih zajmova) Tabela 9. ICM i PKM godine, rast u procentima Dec Jun Dec Jun Dec Jun Dec Jun Dec Jun Dec Jun Dec Jun Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q2Q3Q4Q1Q Izvor: Centralna banka Republike Kosova CPI Izvor: Zavod za statistiku Kosova PPI KOSOVO f Realni rast bruto domaćeg proizvoda (izraženo u procentima) Doprinos rastu (izraženo u procentnim poenima): Potrošnja Investicije Neto izvoz Izvoz Uvoz (-) Inflacija potrošačkih cena (izraženo u procentima, prosek za period) Javni prihodi (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Plate (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Socijalna davanja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Kapitalna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Fiskalni bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Primarni fiskalni balans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni i javno garantovani dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Spoljni (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Izvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Uvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Neto izvoz usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Trgovinski bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv doznaka (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda)

60 Bilans tekućeg računa (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv stranih direktnih investicija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Spoljni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Realni rast privatnog zaduživanja (izraženo u procentima, prosek za period) Loši zajmovi (procenat bruto zajmova, kraj perioda) Stopa nezaposlenosti (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa nezaposlenosti među mladima (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa učešća radne snage (izraženo u procentima, prosek za period) Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, na osnovama PKM (sadašnji međunarodni $) 3, , , ,548.9 Izvori: Državni organi, proračuni i projekcije Svetske banke. Obratiti pažnju: Rast zaduživanja za godinu odražava godišnji pokretni prosek za ovu godinu zaključno sa današnjim danom. Loši zajmovi pokazuju aktualne za ovu godinu do današnjeg dana. 50

61 BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA Očekuje se da će ekonomski rast Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije dostići nivo od 3,2 procenta u godini, uz stalne javne investicije i izvoz koji je vezan za strane direktne investicije. Stalna ekspanzija ekonomskih aktivnosti se odražava na situaciju na tržištu rada jer je stopa nezaposlenosti pala na 27,3 procenata u prvoj polovini godine. Međutim, u poređenju sa godinom, u prvoj polovini godine došlo je do usporavanja ekonomskog rasta u BJR Makedoniji budući da je došlo do usporavanja u sektorima proizvodnje i usluga. Takođe, došlo je do slabljenja privatne potrošnje i privatnih investicija posle nedavnog razvoja političkih događaja. U prvoj polovini godine došlo je do značajnog smanjenja trgovinskog deficita budući da je izvoz nadmašio uvoz, ali je tokom istog tog perioda došlo do izvesnog slabljenja priliva stranih direktnih investicija. Javni deficit u godini je revidiran na više pošto je vlada predstavila novi budžet koji sadrži više rashoda, naročito u pogledu transfera. Iako su se politički nemiri smirili, oni će i dalje tinjati sve do izbora u aprilu godine i još uvek predstavljaju rizik od negativnih kretanja. Detaljni podaci ukazuju da je došlo do umerenog ali opšteg usporavanja ekonomskih aktivnosti u drugom kvartalu godine, najverovatnije posledica političkih nemira sa kojima se zemlja suočila. Industrijska proizvodnja je i dalje stagnirala u drugom kvartalu godine uz rast od 0,2 procenta (godina na godinu), što je dovelo do snižavanja prosečnog rasta u prvoj polovini godine na 0,8 procenata (godina na godinu). Čini se da usporavanje rasta zahvata brojne oblasti od odevne industrije, rudarstva, proizvodnje proizvoda od duvana, pa sve do nemetala i mineralnih proizvoda i električne opreme. Za razliku od ovih sektora, aktivnosti vezane za građevinarstvo, merene prema dodatoj vrednosti završenih građevinskih radova, doživele su oporavak u drugom kvartalu godine. Doprinos rastu bruto domaćeg proizvoda po sektorima (izraženo u procentima) Q Q Q Q Q Q Q Q Q Agriculture Manufacturing Wholesale&retail; Transp.; Accomm. Real GDP growth (right axis) Mining; Electricity, gas supply Construction Other services Izvor: Državni statistički zavod i proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Što se tiče potražnje, vodeći indikatori potrošnje i investicija šalju dvosmislene signale. Prihodi od poreza na dodatu vrednost i domaća proizvodnja robe široke potrošnje su doživeli pad. Međutim, trgovina na malo je porasla za 3,3 procenata (godina na godinu) u realnom smislu, dok su zajmovi domaćinstvima nastavili da rastu i u proseku iznose 12 procenata (godina na godinu) u drugom kvartalu godine. Naše projekcije govore u prilog tome da će individualnu potrošnju podstaći najavljeno povećanje plata, penzija i socijalnih davanja (što se odnosi na više od jedne petine ukupnog stanovništva) u drugoj polovini godine. Čini se takođe da je došlo i do usporavanja bruto investicija budući da je došlo do usporavanja kapitalnih investicija države kao i priliva stranih direktnih investicija. Pa ipak, došlo je do povećanja broja investicionih zajmova koji se daju kompanijama za 7,6 procenata (godina na godinu) u prvoj polovini godine (u poređenju sa rastom od 4,4 procenata u godini). Moguće je da će nerešenost političke krize uticati na odluke vezane za investicije tokom druge polovine ove godine. U prvoj polovini godine deflacija se nastavila. Niže cene su porasle za 0,5 procenta godina na godinu u junu mesecu, što je bilo uslovljeno porastom cene hrane i energije. Bez obzira na to, cene su ponovo pale za 0,4 procenta (godina na godinu) u julu godine zajedno sa padom cena energenata. U periodu između januara i jula godine, cene su u proseku bile niže za 0,3 procenata nego godinu dana ranije. Nezaposlenost je bila u padu tokom prve polovine godine čemu je doprinelo otvaranju novih radnih mesta u većini privrednih sektora. Nezaposlenost je u proseku iznosila 28 procenata u godini (za jedan 51

62 procentni poen niže nego u godini). U prvom kvartalu, nezaposlenost je u proseku iznosila 27,3 procenata, što predstavlja pad sa 28,4 procenata godinu dana ranije. Nezaposlenost među mladima je značajno opala na 48 procenata u prvom kvartalu godine, pošto je doživela rast u godini i dostigla 53 procenata, ali bez obzira na to stopa nezaposlenosti među mladima je i dalje u BJR Makedoniji jedna od najviših u regionu posle Kosova i Bosne i Hercegovine. Dugoročna nezaposlenost i dalje predstavlja problem, budući da 46 procenata nezaposlenih lica nije imalo posao duže od godinu dana (prema merenjima Agencije za zapošljavanje). Detaljni podaci za drugi kvartal godine ukazuju da postoji povećan broj novih ugovora o zaposlenju, što odgovara trendu otvaranja neto radnih mesta koji je primetan u sektorima kao što su građevinarstvo, proizvodnja, poslovne aktivnosti i finansijske usluge kao i javna uprava. Ovaj rezultat ukazuje na stalnu tendenciju pada nezaposlenosti. Rast izvoza je donekle usporen u drugom kvartalu godine, delimično usled razvoja događaja u Grčkoj, ali je i dalje već nego rast uvoza. Izvoz je porastao za 9,9 procenata (godina na godinu) u smislu evra u drugom kvartalu godine (u poređenju sa 13,6 procenata u prvom kvartalu), ali je doživeo pad za 11,9 procenata (godina na godinu) u smislu američkog dolara kako je denar (koji je vezan za evro) doživeo depresijaciju u odnosu na američki dolar. Padom izvoza u Grčku (koji iznosi 0,6 procenata ukupnog izvoza) može se objasniti ovo usporavanje. Rast izvoza bio je uslovljen izvozom koji je bio vezan za strane direktne investicije kao i proizvodima od gvožđa i čelika, dok su tradicionalnije industrije kao što su odeća i duvan doživele pad. Ukupan izvoz je porastao za 11,7 procenata (godina na godinu) u prvoj polovini godine u smislu evra. Uvoz je počeo da raste u drugom kvartalu godine i doživeo rast od 9,1 procenta (u poređenju sa 5,3 procenta u prvom kvartalu) u pogledu evra ali je istovremeno i doživeo pad u pogledu američkog dolara. Rast uvoza je uglavnom bio uslovljen sirovinama koje se koriste u sektoru stranih direktnih investicija. Trgovinski deficit se smanjio u prvoj polovini godine dok je neto priliv stranih direktnih investicija opao. Trgovinski defici se smanjio za 35 procenata u prvoj polovini godine (godina na godinu), budući da je izvoz imao bolje rezultate od uvoza. Privatni transferi su bili donekle niži u odnosu na prvu polovinu godine, ali su i pored toga bili u stanju da u potpunosti pokriju trgovinski deficit, ublažavajući spoljne finansijske pritiske. Priliv neto stranih direktnih investicija je opao za 40 procenata (godina na godinu), uglavnom usled odliva kapitala koji je zabeležen u maju godine (u jeku političkih neizvesnosti u zemlji i na vrhuncu grčke krize). Procenjuje se da neto priliv stranih direktnih investicija u godini iznosi 3,0 procenta bruto domaćeg proizvoda. Vlada je usvojila rebalans budžeta u julu godine, kojim se predviđa povećanje potrošnje i koji je usmeren na borbu protiv većeg deficita. Učinak budžeta u prvoj polovini godine je bio relativno dobar. Sa jedne strane, prihodi su porasli za 14 procenata (godina na godinu), zahvaljujući ponajviše ponovnom uvođenju poreza na korporativnu dobit kao i dobrom učinku naplate doprinosa, akciza i poreza na lični dohodak. Sa druge strane, rashodi su se povećali za samo 5 procenata (godina na godinu) tokom istog perioda. Umesto da iskoristi dodatne prihode kako bi potpomogla najavljene fiskalne izmene i prilagođavanja, Vlada je odlučila da donese rebalans budžeta kojim su predviđeni veći rashodi koji će pokriti povećanje plata u javnom sektoru, penzija i socijalnih transfera u drugoj polovini godine, procenjenih na oko 0,2 procenta bruto domaćeg proizvoda. Očekuje se da će i subvencije i isplate kamata takođe porasti za 0,2 procenta bruto domaćeg proizvoda, svaki za sebe. Konačno, kapitalna potrošnja je takođe uvećana za 0,2 procenta bruto domaćeg proizvoda, ali imajući u vidu prethodne rezultate, teško da će to biti realizovano. Kao rezultat, Vlada je povećala očekivani fiskalni deficit za godinu sa 3,5 na 3,7 procenata bruto domaćeg proizvoda. Revidirani deficit je veći od nivoa koji je najavljen u Srednjoročnom fiskalnom okviru za period godine. Javni dug kao udeo u bruto domaćem proizvodu je opao u prvoj polovini godine, ali se očekuje da će ponovo rasti budući da je vlada povećala svoje domaće zaduživanje. Javni dug je iznosio 43,7 procenata bruto domaćeg proizvoda (prema proračunima Ministarstva finansija) u prvoj polovini godine, što predstavlja pad sa 46,0 procenata koliko je iznosio krajem godine. Ovaj pad je bio uslovljen avansnim plaćanjem zaostalog duga MMF-u (u iznosu od 173 miliona 52

63 američkih dolara). Međutim, očekuje se da će rebalans budžeta izvršiti pomeranje Vladine strukture za finansiranje u drugoj polovini godine sa većinski eksternog zaduživanja na većinski domaće zaduživanje (po višim kamatnim stopama i kraćim rokovima dospeća). Država je emitovala set novih domaćih dužničkih hartija u vrednosti od 121 miliona evra u prvih sedam meseci godine i planira da emituje dodatne hartije od vrednosti u iznosu od 263 miliona evra do kraja godine kako bi podmirila dodatne rashode, otplatila 150 miliona evra duga Evrobonda koji dospeva u decembru godine i da bi avansno finansirala deo nivoa deficita za godinu. Kreditna aktivnost je bila i dalje jaka u prvoj polovini godine, ali je donekle opala u maju i junu, najverovatnije usled razvoja događaja na domaćoj i inostranoj sceni. Veća ekonomska aktivnost i blaži zahtevi za uzimanje zajmova (naročito za mala i srednja preduzeća), doprineli su rastu kreditnih aktivnosti u prva četiri meseca godine (10,2 procenta godinu na godinu), naročito u oblasti korporativnog zaduživanja. Pa ipak, rast zaduživanja je usporen do nivoa od 9,2 procenta godina na godinu u maju i junu mesecu kako je došlo do povećanih političkih nemira i intenziviranja krize u Grčkoj. Prema poslednjem istraživanju Centralne banke, banke očekuju da će se nastaviti sa ublažavanje uslova za zaduživanje i u pogledu korporativnog zaduživanja i zaduživanja domaćinstava, što predstavlja podsticaj rastu kreditne aktivnosti u predstojećem periodu. Loši zajmovi (LZ) su i dalje na povišenom nivou i u proseku iznose 11,3 procenta u prvoj polovini godine, od čega su korporativni loši zajmovi iznosili 15,7 procenata u junu godine. Rast depozita je i dalje solidan, ali je neznatno opao u maju i junu mesecu. Odnos zajmova spram depozita je i dalje ispod zadate vrednosti od 100 procenata (u junu godine je iznosio 91,5) dok je likvidnost u finansijskom sektoru visoka, ukazujući na potencijal daljeg rasta kredita. Političke tenzije su se smirile, ali i dalje tinjaju dok političke partije pregovaraju o prelaznom roku do izbora u aprilu godine. Uz posredovanje EU i SAD, političke partije su postigle sporazum o prelaznom roku do izbora koji treba da se održe u aprilu godine. Prema tom dogovoru, sadašnji premijer bi trebalo da se povuče sa funkcije u januaru godine, a njegovo mesto bi trebalo da preuzme privremeni premijer i oformi vladu sa posebnim mandatom da organizuje prevremene izbore. Uz to, političke partije pregovaraju o čitavom skupu reformi, na primer: (i) imenovanje specijalnog javnog tužioca koji bi imao mandat da istražuje moguća krivična dela vezana za objavljene telefonske razgovore vladinih zvaničnika; (ii) imenovanje novih ministara i zamenika koje bi ključnim ministarstvima predložili predstavnici opozicije; (iii) izmene izbornog sistema zemlje, uključujući i državnu izbornu komisiju i izborni registar. Shodno ovom dogovoru, opozicija je pristala da se vrati u parlament u septembru godine. Očekuje se da će ekonomski rast usporiti i doći na nivo od 3,2 procenta u godini, na šta su uticali nedavni politički nemiri. Javne investicije i izvoz koji je vezan za strane direktne investicije će i dalje ostati glavni pokretači privrednog rasta u godini. Izvestan broj projekata javnih investicija, u koje spada i izgradnja dva nova autoputa, su u punom jeku i trebalo bi da se nastave u predstojećem periodu. Izvoz koji je vezan za strane direktne investicije postizao je u prethodnim mesecima dobre rezultate i očekuje se da će nastaviti u tom stilu tokom i godine. Najavljen priliv stranih direktnih investicija je i dalje pozamašan, iako je nešto manji u odnosu na period pre krize. Uprkos tome, sadašnja politička neizvesnost predstavlja rizik od negativnih tendencija u ekonomiji, posebno u pogledu investicija i potrošnje. Eskalacija sadašnje izbegličke krize takođe može predstavljati rizik od negativnih trendova, naročito kada su u pitanju računi države. 53

64 Jan-11 Mar-11 May-11 Jul-11 Sep-11 Nov-11 Jan-12 Mar-12 May-12 Jul-12 Sep-12 Nov-12 Jan-13 Mar-13 May-13 Jul-13 Sep-13 Nov-13 Jan-14 Mar-14 May-14 Jul-14 Sep-14 Nov-14 Jan-15 Mar-15 May-15 in y-o-y % change as % of total in category period average y-o-y % change 2012M01 M03 M05 M07 M09 M M01 M03 M05 M07 M09 M M01 M03 M05 M07 M09 M M01 M03 M05 Poslovne tendencije u industrijskoj proizvodnji (indeks) Izvor: Državni statistički zavod i procene zaposlenih u Svetskoj banci ICM i njegove glavne komponente (u procentima godina na godinu) Average level of capacity utilization of the business entities, in % (rhs) Assessment of the current business situation of the business entity Confidence indicator CPI total Food and beverages Electricity, gas and other Fuels and lubricants Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Državni statistički zavod Izvršenje budžeta vlade na centralnom nivou (u procentima bruto domaćeg proizvoda) % of GDP % of GDP Izvor: Ministarstvo finansija i procene zaposlenih u Svetskoj banci Rast zaduživanja i doprinos rastu zaduživanja (u procentima godina na godinu) 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Budget balance (right axes) Revenues (left axes) Upward budget balance revisions Expenditures (left axes) Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Contribution of household loans (lhs) Credit growth (rhs) Izvor: Narodna banka i proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Contribution of corporate loans (lhs) Razvoj događaja na tržištu rada (izraženo u procentima) % 52% 37% 33% Q1 Unemployment Rate Employment Rate 2015 Activity Rate Youth unemployment Izvor: Državni statistički zavod (Istraživanje o radnoj snazi) i procene zaposlenih u Svetskoj banci Bilans tekućeg računa, trgovinski deficit i privatni transferi (u procentima bruto domaćeg proizvoda) % of GDP % of GDP Trade deficit Private trasnfers Current account balance Izvor: Narodna banka i proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Javni dug po nivoima vlasti (u procentima bruto domaćeg proizvoda) % of GDP Q Central Government Funds Municipalities Guaranteed debt of SOEs Izvor: Narodna banka i proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Loši zajmovi (kao procenat ukupne kategorije) Corporate NPLs Household NPLs Total NPLs Izvor: Narodna banka i proračuni zaposlenih u Svetskoj banci 57% 48% 42% 27% 54

65 BIVŠA JUGOSLOVENSKA REPUBLIKA MAKEDONIJA f Realni rast bruto domaćeg proizvoda (izraženo u procentima) Sastav (izraženo u procentnim poenima): Potrošnja Investicije Neto izvoz Izvoz Uvoz (-) Inflacija potrošačkih cena (izraženo u procentima, prosek za period) Javni prihodi (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Plate (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Socijalna davanja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Kapitalna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Fiskalni bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Primarni fiskalni balans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni i javno garantovani dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Spoljni (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Izvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Uvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Neto izvoz usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Trgovinski bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv doznaka (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Bilans tekućeg računa (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv stranih direktnih investicija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Spoljni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Realni rast privatnog zaduživanja (izraženo u procentima, prosek za period) Loši zajmovi (procenat bruto zajmova, kraj perioda) Stopa nezaposlenosti (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa nezaposlenosti među mladima (izraženo u procentima, prosek

66 za period) Stopa učešća radne snage (izraženo u procentima, prosek za period) Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, na osnovama PKM (sadašnji međunarodni $) 11, , , ,330.0 Nacionalna stopa siromaštva (60% srednjeg ujednačenog dohotka, procenat populacije) Izvori: Državni organi, proračuni i projekcije Svetske banke. Obratiti pažnju: Indikatori tržišta rada i rast zajmova u godini odražavaju godišnji pokretni prosek za ovu godinu zaključno sa današnjim datumom. Loši zajmovi pokazuju aktualne za ovu godinu do današnjeg dana. Stopa siromaštva se zasniva na anketi BJR Makedonije u pogledu uslova života i zarada. 56

67 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 CRNA GORA Ekonomski rast je u prvoj polovini godine jačao na šta je uticala veća domaća potražnja budući da su i potrošnja i investicije bile u porastu. Budući da se pozitivan trend nastavio i tokom trećeg kvartala, očekuje se da će ekonomski rast na nivou čitave godine dostići nivo od 3,4 procenta naročito kada u septembru otpočne izgradnja autoputa Bar Boljare i individualna potrošnja doživi rast posle solidne turističke sezone. Aktivnost i stopa zapošljavanja su na rekordnom nivou u Crnoj Gori, ali stopa nezaposlenosti koja iznosi 18 procenata i dalje predstavlja problem, naročito među najosetljivijim grupama. Spoljni disbalansi su se produbili u godini, povećao se uvoz vezan za izgradnju auto puta dok je izvoz hrane, posebno mesa i električne energije, doživeo pad. Iako je fiskalni deficit pao na 1,4 procenta bruto domaćeg proizvoda u godini, troškovi izgradnje auto puta (oko 23 procenta bruto domaćeg proizvoda tokom četiri godine) će najverovatnije uticati na porast deficita na skoro 6 procenata bruto domaćeg proizvoda u godini uprkos kontinuiranoj primeni mera konsolidacije. Očekuje se da će propratni porast javnog duga povećati finansijske troškove i rizike u srednjem roku. Početkom godine došlo je do ubrzanja ekonomske aktivnosti. Realni bruto domaći proizvod je u prvom kvartalu godine porastao za 3,2 procenata u poređenju sa prethodnom godinom na šta je uticala domaća potražnja posle rasta od 2,6 procenata u poslednjem kvartalu godine. Individualna i državna potrošnja kao i investicije porasli su za 4,5 procenata, za 3,6 procenata i 6,8 procenata godina na godinu, respektivno. Istovremeno, doprinos neto izvoza je i dalje ostao negativan uprkos porastu izvoza koji raste po stopi od 6,3 procenta na godišnjem nivou, na šta uglavnom utiče turizam. Povoljni razvoj događaja se nastavio i u drugom i na početku trećeg kvartala godine. Industrijska proizvodnja je porasla za 12,8 procenata godina na godinu u drugom kvartalu i 33,6 procenata u julu mesecu na šta je uticala snažna proizvodnja lekova i ostalih nemetalnih minerala, aluminijuma, mašinerije i opreme. Istovremeno, proizvodnja hrane je doživela značajan pad. Građevinarstvo je takođe ubrzano raslo u drugom kvartalu što je dovelo do povećanja od 9,7 procenata u prvoj polovini godine. Iako je u periodu između marta i maja meseca doživela manji pad, realna maloprodaja je ipak doživela oporavak u junu a u julu nastavila sa rastom za 3,8 procenata godina na godinu usled solidne turističke sezone. Porast broja turista i noćenja su do jula meseca dostigli rast od 21,3 procenta i 28,6 procenta respektivno. Realni bruto domaći proizvod, rast na godišnjem nivou (izraženo u procentima) % Izvor: MONSTAT Posle deflacije koja je preovlađivala tokom čitave godine, u godini inflacija je bila pozitivna čemu je doprineo porast domaće tražnje. Potrošačke cene su porasle 1,9 procenata u junu i julu mesecu, što je usledilo posle 2,3 procenta u maju mesecu, što je najviši nivo još od jula meseca godine. U periodu između januara i jula meseca, cene su porasle 1,5 procenata godina na godinu, na šta su uticale cene hrane i odeće, dok su istovremeno cene nafte pale. Tržište rada je doživelo oporavak zbog zapošljavanja u sektoru usluga. Podaci iz ankete pokazuju da je nezaposlenost pala u prvoj polovini godine za 3,2 procenta godina na godinu, dok je se broj zaposlenih povećao za 2,5 procenta što je dovelo do blagog porasta radne snage. Naročito je došlo do otvaranja novih radnih mesta u oblasti pružanja usluga i poljoprivrede. Stopa nezaposlenosti je opala na i dalje visokih 17,6 procenata (prosek za četiri kvartala) do juna godine, dok su i stopa aktivnosti i stopa zapošljavanja porasli na 53, '15 57

68 procenat i 43,8 procenata, respektivno (što predstavlja rekordni nivo za Crnu Goru). Oporavak se nastavio i početkom trećeg kvartala, jer administrativni podaci o zapošljavanju govore da je došlo do dodatnog rasta (1 procenat godina na godinu do jula meseca) dok je administrativna stopa nezaposlenosti pala na 14,7 procenta u junu mesecu, a zatim je u julu dodatno opala na 14,6 procenata. Spoljne neravnoteže su se u godini i u prvoj polovini godine dodatno produbile usled uvoza koji je vezan za izgradnju auto puta. Petogodišnji pozitivni trend pada spoljnih disbalansa okončan je godine kada je deficit tekućeg računa dostigao nivo od 15,4 procenta bruto domaćeg proizvoda da bi dodatno rastao i dostigao 15,9 procenata bruto domaćeg proizvoda u prvoj polovini godine. Višak usluga je porastao za 1 procenat bruto domaćeg proizvoda na godišnjem nivou budući da su ostvareni dobri rezultati u sektoru turizma, kao i višak računa prihoda koji je porastao za 2,8 procenata usled porasta kompenzacije radnika i opadanja isplate kamate. Sa druge strane, robni deficit je pao jer je izvoz bio manji od očekivanog (uglavnom električne energije i hrane, naročito mesa u Belorusiju, na šta su uticale trgovinske sankcije Rusiji) dok je počeo da raste uvoz koji je vezan za izgradnju auto puta. Ukupno gledano, u prvih sedam meseci godine, robni deficit je dostigao nivo od 42,1 procenata bruto domaćeg proizvoda. Crna Gora je nastavila da privlači značajne strane investicije u oblasti nekretnina. Ruski državljani poseduju najveći udeo nekretnina od svih stranaca. Neto strane direktne investicije su dostigle nivo od 10,7 procenata od bruto domaćeg proizvoda u toku dvanaestomesečnog perioda do juna godine. Međutim, prilivi koji stvaraju dugovanja su i dalje ostali na visokom nivou što je dovelo do daljeg porasta odnosa spoljnog duga prema bruto domaćem proizvodu na nivo od 121 procenta. Bilans tekućeg računa (izraženo milijardama američkih dolara i u procentu bruto domaćeg proizvoda) Izvor: Centralna banka Crne Gore, MONSTAT, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci Rast zaduživanje je konačno zabeležen u maju mesecu posle pada koji je trajao mesecima. Posle porasta od 1,1 procenta u maju mesecu, ukupni zajmovi su nastavili da rastu za 0,2 procenta na godišnjem nivou u junu i julu, čemu je doprineo oporavak zaduživanja u korporativnom sektoru (0,3 procenta) i nastavak rasta zaduživanja domaćinstava (2,4 procenata). Za razliku od toga, vlada je smanjila zaduživanje kod bankarskog sektora. Istovremeno, domaći depoziti su uticali na ubrzavanje godišnjeg rasta koji je iznosio 13,2 procenata u julu mesecu što je uticalo na smanjenje odnosa zajmova prema depozitima na 97,2 procenta, što predstavlja najniži nivo od avgusta godine. Udeo loših zajmova u ukupnim zajmovima dostigao je nivo od 16,4 procenata u julu mesecu u poređenju sa 15,9 procenata krajem godine. Istovremeno, novi Zakon o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju dugova finansijskim institucijama (takozvani Podgorički pristup) će, nadamo se, dovesti do dobrovoljnog rešavanja loše aktive da bi se oslobodio dalji pristup kapitalu od strane korporacija. Uz to, u avgustu godine Parlament je usvojio zakon o konverziji zajmova u švajcarskim francima u zajmove u evrima što se odnosi na jednu banku i šest stotina klijenata sa indeksiranim zajmovima koji ukupno iznose 30 miliona evra (0,8 procenata domaćeg bruto proizvoda). Ukupan iznos kursne razlike mora biti podjednako raspoređen na zajmoprimce, banku i državu. Napori usmereni na postizanje fiskalne konsolidacije su ublažili slabosti u godini. Fiskalni deficit je smanjen na 1,4 procenta bruto domaćeg proizvoda u godini, čemu su prethodili napori usmereni na postizanje jednakih prihoda i rashoda. Usporen je

69 rast javnog duga, iako je dug dostigao nivo od 60,5 procenata bruto domaćeg proizvoda krajem godine. Međutim, troškovi izgradnje auto puta će doprineti povećanju fiskalnog deficita u periodu između i godine. Planirano je da deficit u godini bude 5,9 procenata bruto domaćeg proizvoda, uprkos dodatnim merama usmerenim na prikupljanje prihoda (zadržavanje kriznog poreza na dohodak građana i povećanje stope doprinosa za zdravstveno osiguranje za 0,5 procentna poena) kao i zamrzavanje indeksiranja penzija u godini i ukidanje šema za beneficirano penzionisanje. Međutim, prema Smernicama za makroekonomsku i fiskalnu politiku za period godinu koje su usvojene u aprilu, javna potrošnja će tokom naredne tri godine biti relativno visoka zbog izgradnje auto puta, i dostići će 49 procenata u godini pre nego što padne na 43 procenta bruto domaćeg proizvoda u godini, uz kapitalne izdatke koji će iznositi oko 9 procenata bruto domaćeg proizvoda svake godine. Izuzimajući troškove izgradnje auto puta, očekuje se da će potrošnja ostati na istom nivou u nominalnom smislu. Opšti gotovinski deficit države je već porastao ove godine. Deficit je porastao na 3,2 procenta bruto domaćeg proizvoda u prvih sedam meseci godine usled rasta potrošnje od 7,7 procenata godina na godinu, što odražava povećanje kapitalne potrošnje, transfere lokalnim samoupravama kako bi se isplatila zaostala dugovanja i veće isplate kamate. Otplata zaostalih dugovanja (penzionog duga, sudskih odluka i komunalija) iznosila je 1,4 procenta bruto domaćeg proizvoda. Tokom istog tog perioda, prihodi su se povećali za 2,9 procenata na godišnjem nivou usled poboljšanja ubiranja doprinosa i akciza. Sa povećanjem deficita, rastao je i javni dug. Javni dug je porastao za 22,2 procenta u nominalnom smislu u prvoj polovini godine u poređenju sa periodom krajem godine i to usled spoljnog zaduživanja, na 500 miliona evra Evrobonda kako bi se pokrila isplata obveznica iz jula meseca kao i 170 miliona evra prve isplate kineske EXIM banke. Posmatrano u relativnim okvirima, dug je dostigao 70,8 procenta bruto domaćeg proizvoda (ili 82,2 procenta bruto domaćeg proizvoda uključujući i garancije). Očekuje se da će javni dug dostići 77 procenata bruto domaćeg proizvoda do godine. Finansijske potrebe će se udvostručiti u i godini i iznosiće skoro 16 procenata bruto domaćeg proizvoda, uz velike otplate Evrobonda koje prispevaju za isplatu. S&P je potvrdio spoljni (domaći) suvereni kreditni rejting za Crnu Goru koji je B+(B) sa stabilnim izgledima za budućnost. To odražava ravnotežu rizika koja postoji između parametara sve goreg spoljnog, fiskalnog i opšteg državnog duga sa jedne strane i potencijala za ekonomski rast zemlje u narednih dvanaest meseci sa druge strane. Može doći do pada kreditnog rejtinga ako: (i) fiskalni parametri Crne Gore nastave da se pogoršavaju više nego što se trenutno predviđa; (ii) Crnoj Gori bude teško da prebaci svoj spoljni dug; (iii) veliki projekti iz stranih direktnih investicija stagniraju ili se ne ostvare jer će to uticati na smanjivanje izgleda za ekonomski rast Crne Gore. Sa druge strane, rejting može i porasti ako ekonomski rast Crne Gore dobije na snazi brže nego što je predviđeno zajedno sa padom državnog i spoljnjeg duga. U julu godine, Vlada je usvojila Uputstva za razvoj Crne Gore za period godine. Ova strategija razvitka predlaže načine za postizanje dugoročnog poboljšanja životnog standarda kroz usklađivanje sa Evropskom strategijom razvitka do godine. Imajući u vidu dostupni potencijal, tačnije turizam, energetiku, poljoprivredu, ruralni razvoj i prerađivačku industriju, ovo su sektori od prioritetnog značaja za razvoj Crne Gore. Ukupna procenjena vrednost planiranih investicija u javni i privatni sektor tokom trogodišnjeg perioda iznosi 2,9 milijardi evra ili skoro 81 procenata trenutnog bruto domaćeg proizvoda. Očekuje se da će ekonomski rast jačati i dostići 3,4 procenta u godini čemu će doprineti investicije u javnu infrastrukturu i jači rezultati u sektoru turizma. Ova predviđanja podrazumevaju i značajne rizike, i spoljne i unutrašnje. Kriza u nekoj od zemalja Jugo-istočne Evrope kao i geopolitičke tenzije imaju minimalni direktni uticaj na Crnu Goru, ali sa sobom nose indirektne finansijske rizike i rizike vezane za ekonomski rast. Finansijska nestabilnost koju su izazvali slabiji rast i finansijski potresi u Kini kao i očekivana dalja normalizacija u SAD bi mogli da izvrše pritisak na bilans stanja usled toga što je zajam za izgradnju auto puta denominiran u

70 američkim dolarima (809 miliona evra). Svako poskupljenje troškova finansiranja, naročito vezano za osetljiva nova tržišta, će takođe dovesti do povećanja troškova servisiranja duga. Takođe, postoje dodatni rizici na fiskalnoj strani u koje spada prebacivanje petogodišnje emisije Evrobonda što je jednako 10 procenata bruto domaćeg proizvoda što dospeva godine za isplatu. Osnovni domaći rizici se odnose na spor oporavak ponude kredita kao i odlaganje planiranih strukturnih reformi, od kojih se očekuje da će povećati potencijalni ekonomski rast posle okončanja izgradnje auto puta.

71 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q f 2016f 2017f EUR bn % of GDP Jan-10 Apr-10 Jul-10 Oct-10 Jan-11 Apr-11 Jul-11 Oct-11 Jan-12 Apr-12 Jul-12 Oct-12 Jan-13 Apr-13 Jul-13 Oct-13 Jan-14 Apr-14 Jul-14 Oct-14 Jan-15 Apr-15 Jul-15 '000 '000 EUR mn % of GDP Jan-09 Apr-09 Jul-09 Oct-09 Jan-10 Apr-10 Jul-10 Oct-10 Jan-11 Apr-11 Jul-11 Oct-11 Jan-12 Apr-12 Jul-12 Oct-12 Jan-13 Apr-13 Jul-13 Oct-13 Jan-14 Apr-14 Jul-14 Oct-14 Jan-15 Apr-15 Jul-15 Jan-12 Apr-12 Jul-12 Oct-12 Jan-13 Apr-13 Jul-13 Oct-13 Jan-14 Apr-14 Jul-14 Oct-14 Jan-15 Apr-15 Jul-15 index, 2011=100 Detaljni podaci, serije prilagođene trendovimaciklusima (indeks) Total Industry_tc Retail trade_tc Tourism_tc last obs.: 7/15 Spoljna trgovina (u procentima) % Annual growth rates (%, 3-month moving average) Imports Exports last obs.: 7/15 Izvor: MONSTAT, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Izvor: MONSTAT, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Tržište rada, administrativni podaci (izraženo u hiljadama) last obs.: 7/ Opšti deficit države (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Jan-Jul Employment (lhs) Unemployment (rhs) Employment_tc (lhs) Unemployment_tc (rhs) Total Revenues and Grants Total Expenditure and Net Lending Cash deficit (% of GDP) - rhs Accrual deficit (% of GDP) - rhs Izvor: MONSTAT, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Izvor: Ministarstvo finansija, MONSTAT, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Tržište rada, podaci dobijeni na osnovu ankete (u procentima) % Participation rate Unemployment rate - rhs Employment rate % Opšti dug države (izraženo u milijardama evra i u procentu bruto domaćeg proizvoda) Foreign public debt (EUR bn) Domestic public debt (EUR bn) Public debt (% of GDP) '15 Izvor: MONSTAT Izvor: Ministarstvo finansija, MONSTAT, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci.

72 Jan-11 Apr-11 Jul-11 Oct-11 Jan-12 Apr-12 Jul-12 Oct-12 Jan-13 Apr-13 Jul-13 Oct-13 Jan-14 Apr-14 Jul-14 Oct-14 Jan-15 Apr-15 Jul-15 Jan-10 Apr-10 Jul-10 Oct-10 Jan-11 Apr-11 Jul-11 Oct-11 Jan-12 Apr-12 Jul-12 Oct-12 Jan-13 Apr-13 Jul-13 Oct-13 Jan-14 Apr-14 Jul-14 Oct-14 Jan-15 Apr-15 Jul-15 Zajamovi i depoziti, godišnje stope rasta (u procentima) % Total deposits Total bank loans last obs.: 7/15 ICM i PKM, godišnje stope rasta (u procentima) % CPI PPI -6-8 last obs.: 7/15 Izvor: Centralna banka Crne Gore, proračuni zaposlenih u Svetskoj banci. Izvor: MONSTAT CRNA GORA f Realni rast bruto domaćeg proizvoda (izraženo u procentima) Sastav (izraženo u procentnim poenima): Potrošnja Investicije Neto izvoz Izvoz Uvoz (-) Inflacija potrošačkih cena (izraženo u procentima, prosek za period) Javni prihodi (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Plate (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Socijalna davanja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Kapitalna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Fiskalni bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Primarni fiskalni balans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni i javno garantovani dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Spoljni (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Izvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Uvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Neto izvoz usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda)

73 Trgovinski bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv doznaka (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Bilans tekućeg računa (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv stranih direktnih investicija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Spoljni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Realni rast privatnog zaduživanja (izraženo u procentima, prosek za period) Loši zajmovi (procenat bruto zajmova, kraj perioda) Stopa nezaposlenosti (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa nezaposlenosti među mladima (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa učešća radne snage (izraženo u procentima, prosek za period) Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, na osnovama PKM (sadašnji međunarodni $) 13, , , ,624.0 Nacionalna stopa siromaštva (60% srednjeg ujednačenog dohotka, procenat populacije) Izvori: Državni organi, proračuni i projekcije Svetske banke. Obratiti pažnju: Indikatori tržišta rada i rast zajmova u godini odražavaju godišnji pokretni prosek za ovu godinu zaključno sa današnjim datumom. Loši zajmovi pokazuju aktualne za ovu godinu do današnjeg dana.

74 2011 Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q2 est. SRBIJA Srpska ekonomija je izašla iz recesije u drugom kvartalu godine i ostvarila rast od 1 procenat (u odnosu na isti kvartal prethodne godine) posle pet uzastopnih kvartala tokom kojih je zabeležen pad ekonomskih aktivnosti. Projekcije su da će ekonomski rast na nivou cele godine biti 0,5 procenata, u poređenju sa padom od 1,8 procenata zabeleženih u godini, budući da je industrijska proizvodnja doživela snažan oporavak od poplava koje su se dogodile godine kao i usled povećane spoljašnje tražnje jer je ekonomski rast u Evropi dobio na snazi. Fiskalni rezultati tokom godini do sada su premašili očekivanja. Značajno veći prihodi, iako su delimično bili uslovljeni jednokratnim prihodima koji ne potiču od poreza, prećeni strogom kontrolom potrošnje, doveli su do značajno nižeg fiskalnog deficita tokom prvih sedam meseci godine. Međutim, odnos javnog duga spram bruto domaćeg proizvoda je i dalje visok i dostigao je 73 procenta krajem jula meseca. Povoljnije spoljno okruženje koje pozitivno utiče na izvoz roba i usluga, kao i na priliv doznaka doveli su do pada deficita tekućeg računa izraženog u evrima od 30 procenata u prvoj polovini godine kada se poredi sa istim periodom u godini. Uz to, vidljiv je napredak postignut u oblasti strukturnih reformi, na primer, vezano za odobravanje plana finansijske konsolidacije preduzeća za proizvodnju električne energije kao i povećanja cena struje, novog zakona o izgradnji; inspekciji, kao i zapošljavanju u javnom sektoru koji su doneti i koji se sprovode, iako je napredak u nekim oblastima kao što je rešavanje pitanja preduzeća u društvenom vlasništvu koja se nalaze u portfelju Agencije za privatizaciju nešto sporiji nego što se inicijalno očekivalo. Uporna implementacija programa fiskalne konsolidacije, uz podršku MMF-a, uključujući i niz strukturalnih reformi, i dalje ostaju elementi od ključnog značaj za održavanje makroekonomske stabilnosti i stvaranja okruženja koje pogoduje bržem ekonomskom rastu. Prema poslednjim procenama realni bruto domaći proizvod je porastao za 1 procenat godina na godinu u drugom kvartalu godine. Glavni pokretač ovakvog rasta bila je industrija, čija je realna dodata vrednost porasla 8,6 procenata godina na godinu u drugom kvartalu godine (što delimično odražava bazne efekte sa slabljenjem efekata poplava u maju godine). Za razliku od toga, dodata vrednost poljoprivrede koja je pogođena nedavnim sušama pala je za 9,4 procenata godina na godinu u realnom smislu što je uticalo na obaranje ukupnog rasta. Što se tiče rashode strane, potrošnja je pod pritiskom smanjivanja plata u javnom sektoru i kao i penzija. U drugom kvartalu potrošnja je zaista pala za 1,7 procenata godina na godinu, ali to je bilo značajno manje nego što je inicijalno bilo predviđeno budući da su plate u privatnom sektoru počele da rastu što je delimično kompenzovalo pad plata u javnom sektoru u toku istog perioda. Penzije, koje predstavljaju oko 30 procenata prosečnog prihoda domaćinstva, opale su za 4 procenata godina na godinu (u nominalnom smislu) tokom prvih pet meseci. Investicije i izvoz su značajno porasli u drugom kvartalu (za 8,6 i 8,7 procenata godina na godinu respektivno, što takođe odražava bazne efekte poplava koje su se dogodile godine kao i povećanje spoljne potražnje) što je doprinelo oporavku, dok su državne investicije opale za 7,5 procenata. Rast realnog bruto domaćeg proizvoda godina na godinu, u procentima Izvor: Zavod za statistiku Deficit opšteg sektora države tokom prvih sedam meseci u godini iznosio je 1 procenat godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (u odnosu na 2,9 procenata bruto domaćeg proizvoda tokom istog perioda godine). Smanjenje deficita je uglavnom rezultat povećanja prihoda (porast od 5,6 procenata godina na godinu u nominalnom smislu). Porez na dodatu vrednost i akcize su uticale na povećanje ukupnih prihoda od poreza za 1 procenat. Međutim, dobri rezultati ukupnih prihoda uslovljeni su uglavnom velikim povećanjem u prikupljanju prihoda koji ne potiču od poreza usled primene jednokratnih mera kao što su na primer uplata neto zarade od strane preduzeća u državnom vlasništvu i prihodi od prodaje licenci za 4G, kao i uvođenje dodatnih nameta na plate u javnom sektoru (kao instrument za smanjenje plata u javnom sektoru). Ukupni nominalni rashodi

75 Jan-12 Apr-12 Jul-12 Oct-12 Jan-13 Apr-13 Jul-13 Oct-13 Jan-14 Apr-14 Jul-14 Oct-14 Jan-15 Apr-15 Jul-15 države opali su za 1,8 procenta što je rezultat velikih ušteda na platama i penzijama (što je pad za 11,1 i 3,3 procenta respektivno). Uprkos nižim potrebama za neto finansiranje, javni dug (uključujući i garancije) dostigao je nivo od 73 procenta krajem jula godine što predstavlja porast sa 71,0 procenata koliko je iznosio krajem godine, delimično usled jačanja američkog dolara početkom godine (33 procenata ukupnog javnog duga je denominovano u američkim dolarima). Očekuje se da će godišnji fiskalni deficit za godinu biti značajno niži od prvobitno predviđenih 5,9 procenata bruto domaćeg proizvoda. Kada se uzmu u obzir rezultati učinka budžeta u prvih sedam meseci, godišnji deficit bi mogao da iznosi oko 4 procenata bruto domaćeg proizvoda. Jedan od glavnih rizika po stabilnost budžeta jeste nesprovođenje reformi u pogledu finansiranja preduzeća u državnom vlasništvu, uključujući politiku ukidanje davanja novih garancija za likvidnost preduzeća u državnom vlasništvu. Budući da je rešavanje pitanja preostalih preduzeća u državnom vlasništvu koji se nalaze u portfelju Agencije za privatizaciju delimično odloženo (17 preduzeća koja zapošljavaju ljudi su dobila jednogodišnje produženje roka za okončanje procesa privatizacije), fiskalni rizici koji proističu iz potrebe da se ovim preduzećima produži finansijska podrška su se povećali. MMF je postigao dogovor sa vladom tokom druge revizije Stend baj aranžmana iz predostrožnosti. Tokom ove revizije primećen je uspeh vlade u kontroli budžeta i uočen je napredak koji je postignut u sprovođenju strukturalnih reformi (iako je on neujednačen). Sledeća revizija je zakazana za kraj oktobra, pre usvajanja budžeta za godinu. Inflatorni pritisci su ograničeni relativno slabom domaćom potražnjom kao i odsustvom prilagođavanja cena koje su pod administrativnom kontrolom. Inflacija potrošačkih cena kretala se u rasponu od 2 procenta tokom prve polovine godine, što je ispod ciljanog raspona Narodne banke Srbije (NBS) od 4+/- 1.5 procenata, da bi zatim opala na 1 procenat (godina na godinu) u julu mesecu, pre svega kao rezultat niže inflacije cena hrane. Inflacija cena hrane u prvoj polovini iznosila je 3 procenata dok je u julu mesecu iznosila jedva 0,6 procenata. Bazna inflacija dostigla je vrhunac u martu sa 2,9 procenata, da bi zatim padala do 2,2 procenta koliko je iznosila u maju mesecu (to su poslednji dostupni podaci). U predstojećim mesecima, očekuje se da će inflacija značajnije porasti posle avgustovskog poskupljena cene električne energije i tako dovesti inflaciju u planirane okvire do kraja godine. Inflacija godina na godinu, u procentima Izvor: Narodna banka Srbije CPI, total CPI, excl food Target, upper band Target, lower band Oporavak aktivnosti se odražava na tržište rada jer je stopa nezaposlenosti opala sa 19,2 procenata na 17,9 procenata u prvom kvartalu. U odnosu na prethodni kvartal, broj zaposlenih je porastao za 2,9 procenata, uglavnom usled stvaranja zvaničnih radnih mesta sa punim radnim vremenom (neformalno zapošljavanje je zapravo opalo za 1,7 procenata). Kao rezultat ovih kretanja, zaposlenost je dostigla nivo od 42,3 procenta što predstavlja najviši nivo od drugog kvartala godine. Kao što je već rečeno, iako je rast plata u privatnom sektoru pozitivan (3,4 procenata godina na godinu u nominalnom smislu tokom perioda od prvih pet meseci godine), u javnom sektoru je došlo do pada plata (pad za 6,4 procenata godina na godinu tokom istog perioda). Kao rezultat toga, ukupne realne plate su ponovo opale tokom prvih šest meseci godine, što predstavlja pad od 1,6 procenata godina na godinu posle smanjenja plata od 0,7 procenata u realnom smislu tokom čitave godine. Eksterna prilagođavanja se nastavljaju. Deficit tekućeg računa koji iznosi 728 miliona evra u prvoj polovini godine bio je 30 procenata niži nego u istom periodu godine. Tokom ovog perioda, izvoz i roba i usluga je značajno porastao (5,8 i 15 procenata

76 respektivno). Neto transferi su takođe imali bolje rezultate, budući da je porastao priliv doznaka za 12,9 procenata godina na godinu gledano u evrima. Što se tiče računa kapitalnih transakcija, došlo je do daljeg pada neto direktnih stranih investicija u prvoj polovini i to za 4,3 procenata godina na godinu (gledano u evrima) u odsustvu većih novih projekata. Pa ipak, priliv neto stranih direktnih investicija je skoro u potpunosti pokrio deficit tekućeg računa u prvoj polovini godine. Dinar je uglavnom bio stabilan u nominalnom smislu tokom avgusta godine. Za razliku od godine, kada je Narodna banka Srbije stalno intervenisala ne bi li uspela da spreči značajnu depresijaciju domaće valute, ove godine je Narodna banka Srbije bila neto kupac evra da bi sprečila apresijaciju dinara budući da se bilans tekućeg računa popravio. Posle značajnog pada koji su zvanične devizne rezerve zabeležile u četvrtom kvartalu godine, u prvih sedam meseci godine one su zabeležile rast od 723 miliona evra, pa su krajem jula meseca iznosile 10,6 milijardi evra. Posle kratkotrajnog oporavka koje je uglavnom bilo uslovljeno odobravanjem zajmova preduzećima u državnom vlasništvu, došlo je do usporavanja kreditne aktivnosti. Zajmovi su porasli za 4,7 procenata godina na godinu tokom prvih sedam meseci godine (bez prilagođavanja usled valutnih kretanja). Iako je rast zajmova odobrenih preduzećima bio pozitivan, to je u potpunosti bilo uslovljeno davanjem zajmova preduzećima u državnom vlasništvu jer je davanje zajmova privatnim preduzećima opalo za 4,2 procenta godina na godinu tokom prvih sedam meseci ove godine. Narodna banka Srbije aktivnije radi na rešavanju dugogodišnjeg problema loših zajmova, koji su iznosili u junu godine 22,8 procenata ukupnih zajmova, i to shodno novom Akcionom planu za rešavanje pitanja loših zajmova (koji je odobren u avgustu mesecu). Razvoj događaja u Grčkoj do sada nije imao većeg uticaja na srpski bankarski sektor jer je država preduzela proaktivne mere politike i ukupni depoziti su uglavnom mirovali tokom prošlih meseci. Narodna banka Srbije i dalje preduzima korake u cilju vođenja povoljne monetarne politike, imajući u vidu sve strožije fiskalne uslove, povećanje priliva kapitala ali isto tako i slab rast, pa je u tom smislu 13. avgusta snizila glavnu stopu monetarne politike na 5,5 procenata. Izgledi za budućnost Očekuje se da će se srpska ekonomija vratiti na stopu ekonomskog rasta od 0,5 procenata u godini, čemu bi trebalo da doprinese povećanje eksterne potražnje i oporavak od poplava koje su se dogodile godine. Osnovna predviđanja se zasnivaju na tome da će se napredovati u sprovođenju osnovnih strukturalnih reformi i fiskalnih reformi. Međutim, ono što je još važnije jeste to da se očekuje da će Srbija uskoro okončati rešavanje problema velikog broja preduzeća kojima upravlja Agencija za privatizaciju i da će nastaviti sa smanjivanjem javne uprave. Iako će ove reforme možda imati neposredne negativne posledice na zaposlenost i životni standard onih koji su tim reformama direktno pogođeni, ipak se očekuje da će se potrošnja domaćinstava tokom godine u celini postepeno oporaviti što se očekuje i za državne investicije. Uz to, spoljni faktori bi trebalo da pozitivno utiču na kratkoročne makroekonomske izglede Srbije. Pa ipak, srednjoročno gledano, makro-fiskalni izgledi Srbije su i dalje vrlo osetljivi i u velikoj meri zavise od implementacije programa vlade usmerenih na fiskalnu konsolidaciju i strukturne reforme. Međutim, ako se ove reforme uspešno sprovedu, to bi trebalo da pomogne Srbiji da ostvari ekonomski rast od oko 1,5 i 2,5 procenata u godini i u godini respektivno. Što se tiče izgleda za budućnost u pogledu spoljne potražnje, ona kao i napredak u ostvarivanju unutrašnjih reformi, predstavlja i pozitivne i negativne rizike po ekonomske izglede. Ekonomski izgledi zemlje će uglavnom zavisiti od toga koliko će se oporaviti evro zona i od kretanja globalne ekonomije. Turbulencije u pogledu međunarodnih uslova finansiranja bi takođe mogle da se prelije na domaću ekonomiju preko pristupa eksternom finansiranju (iako je ovaj rizik ublažen smanjenom potrebom države za finansiranjem u godini).

77 Jan-12 May-12 Sep-12 Jan-13 May-13 Sep-13 Jan-14 May-14 Sep-14 Jan-15 May-15 Dec-12 Feb-13 Apr-13 Jun-13 Aug-13 Oct-13 Dec-13 Feb-14 Apr-14 Jun-14 Aug-14 Oct-14 Dec-14 Feb-15 Apr-15 Jun-15 Rast industrijske proizvodnje (godina na godinu izraženo u procentima) Stopa nezaposlenosti, u procentima m/3m, SA, ann y/y, 3m MA Izvor: Zavod za statistiku 10 0 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H1 H2 H Activity rate Employment rate Unemployment rate Izvor: ARS, Zavod za statistiku Nominalni rast zajmova, godina na godinu, u procentima Loans to Enterprises Loans to households Loans to private enterprises Rast vrednosti izvoza, godina na godinu, u procentima Q1 Q2 Q3 Q Izvor: Narodna banka Srbije Kvartalno fiskalni deficit, izraženo u procentima kvartalnog bruto domaćeg proizvoda Q1 Q2 Q3 Q Izvor: Ministarstvo finansija Izvor: Zavod za statistiku Odnos javnog duga prema bruto domaćem proizvodu, izraženo u procentima External direct debt Domestic direct debt Guarantees Jul-15 Izvor: Ministarstvo finansija Uprava za javni dug

78 SRBIJA f Realni rast bruto domaćeg proizvoda (izraženo u procentima) Doprinos rastu (izraženo u procentnim poenima): Potrošnja Investicije Neto izvoz Izvoz Uvoz Inflacija potrošačkih cena (izraženo u procentima, prosek za period) Javni prihodi (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Fond zarada (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Socijalna davanja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Kapitalna potrošnja (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Fiskalni bilans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Primarni fiskalni balans (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug, bez garancija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Javni dug i garancije (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Od čega: Spoljni (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Izvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Uvoz robe (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Neto izvoz usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Bilans roba i usluga (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv doznaka (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Bilans tekućeg računa (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Priliv stranih direktnih investicija (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Spoljni dug (izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda) Realni rast privatnog zaduživanja (izraženo u procentima, prosek

79 za period) Loši zajmovi (procenat bruto zajmova, kraj perioda) Stopa nezaposlenosti (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa nezaposlenosti među mladima (izraženo u procentima, prosek za period) Stopa učešća radne snage (izraženo u procentima, prosek za period) Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika, na osnovama PKM (sadašnji međunarodni $) 12, , , ,380.4 Izvori: Državni organi, proračuni i projekcije Svetske banke. Obratiti pažnju: Indikatori tržišta rada i rast zajmova u godini odražavaju godišnji pokretni prosek za ovu godinu zaključno sa današnjim datumom. Loši zajmovi pokazuju aktualne za ovu godinu do današnjeg dana.

80