EKONOMSKIH TRENDOVA I POLITIKA U SRBIJI

Transcription

1 EKONOMSKIH TRENDOVA I POLITIKA U SRBIJI broj 4 januar mart 2006

2 2006 Fond za razvoj ekonomske nauke IZDAVAČ Fond za razvoj ekonomske nauke Kamenička 6, Beograd Tel/Fax: 011/ BILTEN IZLAZI KVARTALNO REDAKCIJSKI SAVET Jurij Bajec Pavle Petrović Boško Živković Stojan Stamenković Branko Urošević REDAKCIJA Dragana Cvijanović Jasna Dimitrijević Vuk Đoković Goran Radosavljević Katarina Stanić Kori Udovički (glavni i odgovorni urednik) Duško Vasiljević (urednik: trendovi) Jelena Ždrale (izvršni urednik) Boško Živković (urednik: Finansije) SARADNICI U OVOM BROJU Danko Brčerević Maja Jandrić Milorad Plavšić Marina Vojvodičan Milica Zvijer LEKTURA Anka Jakšić GRAFIČKO OBLIKOVANJE Stefan Ignjatović SLOG I PRELOM Maja Tomić OBLIKOVANJE KORICA Nikola Drinčić ŠTAMPARIJA Alta Nova TIRAŽ 700 primeraka Podaci objavljeni u ovoj publikaciji mogu se slobodno koristiti i reprodukovati bez prethodne pismene dozvole Fonda za razvoj ekonomske nauke, ali je prilikom njihovog korišćenja obavezno navođenje izvora. Najtoplije se zahvaljujemo Fondu za otvoreno društvo Srbije, Vladi Kraljevine Holandije, USAID-u i EWMI-u što su omogućili istraživanja i objavljivanje ove publikacije. Objavljivanje ove publikacije omogućili su Agencija za međunarodni razvoj SAD (USAID) i East-West Management Institute, Inc. (EWMI), pod uslovima iz ugovora br. PER-A Ovde izneta mišljenja su autorska i ne odražavaju obavezno stavove Agencije za međunarodni razvoj SAD (USAID) i East-West Management Institute, Inc.

3 Sadržaj Uvodnik TRENDOVI Pregled Međunarodno okruženje Cene i devizni kurs Zaposlenost i zarade Privredni rast Platni bilans i spoljna trgovina Fiskalni tokovi i politika Monetarni tokovi i politika Finansijska tržišta POD LUPOM Pod lupom 1: Kreditna ekspanzija u zemljama regiona Evan Kraft 1. Uvod u forum o rastu kredita Svetlana Kostadinova 2. Kreditna ekspanzija u Bugarskoj Jadranka Kaluđerović, Gordana Radojević, Nataša Masoničić 3. Kreditna ekspanzija u Crnoj Gori Evan Kraft 4. Kreditna ekspanzija u Hrvatskoj Malgorzata Markiewicz 5. Kreditna ekspanzija u Makedoniji Laurian Lungu 6. Kreditna ekspanzija u Rumuniji Milojko Arsić 7. Kreditna ekspanzija u Srbiji Pod lupom 2: Trgovinske integracije u jugoistočnoj Evropi 87 Olivier Lamotte 1. Uvod Metodologija Rezultati dobijeni iz agregatnih podataka Rezultati dobijeni iz dezagregiranih podataka Zaključak Pod lupom 3: Transformacija bankarskog sektora Srbije: svojinska struktura i rast bilansnih kategorija dec mart Jelena Ždrale 1. Uvod Analiza bilansa banaka u Srbiji Zaključak Prilog Analitički prilog

4 Analitičke i notacijske konvencije Vrednosti Podatke dajemo u valuti u kojoj se bitni ekonomski procesi najbolje odražavaju, bez obzira na to u kojoj valuti je podatak objavljen ili koja valuta je zvanično u upotrebi u transakcijama koje se opisuju. Na primer: Bilans plaćanja Srbije dajemo u evrima, jer se najveći deo tokova u spoljnoekonomskim transakcijama Srbije vrednuje u evrima i jer je taj izraz najbliži realnom merenju tokova. Drugačiji primer: analizu kreditne aktivnosti banaka dajemo u evrima jer ih bankarski sektor u najvećoj meri indeksira u evrima, ali je kreditna aktivnost banaka u Monetarnom pregledu Srbije data u dinarima, jer je cilj analize monetarnog pregleda objašnjavanje generacije dinarskih agregata. Definicije agregata i indeksa Ukoliko se domaća upotreba definicija razlikuje od međunarodne konvencije, nastojimo da, gde god je to moguće, koristimo međunarodne definicije radi međunarodne uporedivosti. 12-mesečni indeksi kretanja Poređenje u odnosu na isti period prethodne godine obaveštava o procesu tako što apsorbuje efekat svih sezonskih varijacija koje se dogode u prethodnoj godini, naročito same sezone koja se posmatra, a podiže meru promene na godišnji nivo. (Skloniji smo upotrebi ovog indeksa stope rasta nego što je to kod nas praksa). Nova privreda Privredni subjekti nastali pod privatnom inicijativom. Tokovi Tokovi se izvode kao promena stanja između dva perioda (u monetarnim računima izvorni podaci su stanja). Tradicionalna privreda Privredni subjekti koji su sada, ili nekad, bili društvena ili državna preduzeća. Notacija 12-m indeks ili rast u odnosu na 12 meseci ranije ili u odnosu na isti period prethodne godine. Pravilan pravopisni oblik dvanaestomesečni, zamenjujemo sa 12m iz razloga ekonomičnosti pisanja. FZR Fond za razvoj Republike Srbije H primarni novac Kumulativ upotrebljavamo u dva konteksta: 1. kretanje neke veličine u više perioda u okviru jedne godine, pri čemu se u svakom narednom periodu dodaje i tok iz prethodnog perioda i 2. kod cena i deviznog kursa kumulativ predstavlja odnos posmatranog perioda i decembra prethodne godine. IIP indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda IMC indeks maloprodajnih cena M1 gotov novac u opticaju i depoziti po viđenju. M2 dinarski gotov novac u opticaju, depoziti po viđenju i oročeni dinarski depoziti. (U skladu s definicijom MMF-a; isto što i M2 u prihvaćenoj ekonomskoj metodologiji u Srbiji). M2 gotov novac u opticaju, depoziti po viđenju, oročeni dinarski depoziti i devizni depoziti. (U skladu s definicijom MMF-a; isto što i M3 u prihvaćenoj ekonomskoj metodologiji u Srbiji). NDA neto domaća aktiva NSA neto strana aktiva (aktiva koja je obaveza nerezidentnog lica). Skraćenice BDP bruto domaći proizvod BDV bruto dodata vrednost EPS Elektroprivreda Srbije EU Evropska Unija FREN Fond za razvoj ekonomske nauke MAT Makroekonomske analize i trendovi, izdanje Ekonomskog Instituta u Beogradu MMF Međunarodni monetarni fond MSP mala i srednja preduzeća NBS Narodna banka Srbije OECD Organisation for Economic Co-operation and Development PDV porez na dodatu vrednost QM Kvartalni monitor Q1, Q2, Q3, Q4 Kvartali: i 4. RZS Republički zavod za statistiku Srbije SDI strane direktne investicije SDŠ stara devizna štednja SMTK Standardna međunarodna trgovinska klasifikacija

5 Uvodnik Čoveku je lakše kad nije sam! Tu, često korišćenu utešnu poruku, crpimo i mi iz regionalnog foruma o kreditnoj ekspanziji u jugoistočnoj Evropi, koju smo stavili Pod Lupu u broju QM-a koji je pred vama. Ukazaćemo na nekoliko zanimljivo uporedivih sličnosti i nekoliko karakterističnih razlika. Zanimljivo je, pre svega, da (pre)nagla kreditna ekspanzija u manjoj ili većoj meri muči sve zemlje u regionu. Zanimljivo je i to da su se centralne banke pokazale prilično nemoćnim (sa izuzetkom Makedonije u kojoj karakteristike ekspanzije i nisu tako izražene) u naporima da kreditnu ekspanziju obuzdaju. Dalje, reč je o privredama za koje se još pre samo nekoliko godina ekonomska nauka pitala hoće li ikada prevazići jaz koji njihove finansijske sisteme odvaja od uspešnih centralnoevropskih tranzicionih zemalja. Napokon, višestruko je dragoceno želimo i to da pomenemo da su se kolege u regionu lako i rado odazvale našem pozivu da na sažet i standardizovan, međusobno uporediv, način obrade ovu temu. No, pošto iscrpimo utehu u onome što nam je zajedničko sa privredama u regionu, nećemo odoleti tome da se pozabavimo i razlikama. Nije li tako i u društvu? Na početku ovog milenijuma strukture finansijskih sektora privreda jugoistočne Evrope (sa izuzetkom Hrvatske) jasno su se razlikovale od onih u stabilijim i odlučno reformski orijentisanim zemljama centralne i istočne Evrope. Posle visoke makroekonomske nestabilnosti i bankarskih kriza kroz koje su prošle u toku devedesetih, bilansi njihovih finansijskih sektora bili su u velikoj meri obezvređeni, a finansijsko posredovanje je zamrlo. Merena kreditima nedržavnom sektoru, penetracija finansijskog posredovanja ovih privreda bila je upola manja od one u centralnoj i istočnoj Evropi (ispod 15% BDP). U periodu , međutim, jugoistočna Evropa je okrenula list. Makroekonomske politike su se stabilizovale, a bankarski sektori su restrukturirani i privatizovani. Uz privatizaciju banaka došlo je do integracije u svetsko tržište kapitala, te je, potom, sa manjom ili većom zadrškom, priliv inostranog kapitala podstakao i ekspanziju kredita nedržavnom sektoru. U većini zemalja u regionu krediti nedržavnom sektoru rastu već više godina zaredom preko 30% realno, tako da novi krediti privredi i stanovništvu dostižu od 5 do 10 procentnih poena BDP godišnje. Centralne banke akumuliraju veoma značajne rezerve i ne uspevaju da stave ove tokove pod kontrolu. Zanimljivo je da je finansiranje države zanemarljivo, tj. da se ne ponavlja model uspostavljen u zemljama centralne i istočne Evrope prema kome banke prikupljaju štednju stanovništva i finansiraju državu i inostranstvo - zbog čega su strane banke tamo i trpele kritiku. Kada je reč o razlikama među zemljama regionalnog foruma, interesantno je to da je Bugarskoj, Rumuniji i Hrvatskoj bilo potrebno neko vreme da se pokrene kreditna ekspanzija posle restrukturiranja bankarskih sistema, dok ga je u Srbiji ona pratila u stopu. Posmatrajući bugarski i rumunski slučaj, stiče se utisak da je ekspanziju podstakala sve izvesnija perspektiva prijema u EU. Da li onda ekspanzija u Srbiji znači da evropski kapital veruje u evropsku perspektivu srpske privrede bez obzira na očigledne oscilacije u procesu integracije? Ili je možda taj proces vođen potragom evropskog kapitala za plasmanom izvan trenutno stagnantne zapadne Evrope? Na ovu drugu mogućnost upućuje i činjenica da do kreditne ekspanzije u regionu dolazi manje-više istovremeno bez obzira na razlike u prethodnom reformskom tempu. Ako je tako, to priziva neprijatne uspomene na period pre dužničke krize iz ranih osamdestih, kada je pozajmljivanje petrodolara prosto nametano trećem svetu, gladnom kapitala. Koliko to poređenje može da zabrinjava zavisi od odgovora na pitanje da li su ovoga puta u evropskim zemljama u tranziciji izgrađeni bankarski sistemi na zdravijim prudencijalnim osnovama, tj. da li su ovoga puta naše banke opreznije i sistematičnije u odobravaju kredita? Još jedna razlika je zanimljiva Srbija je jedina zemlja u regionu koja pati od dvocifrene inflacije. Ustvari, srpska tranziciona stabilizacija je generalno neuobičajena po tome što se inflacija spustila na jednu cifru, a onda se ponovo popela na dve. Do nedavno, Srbiji je u regionu pravila društvo Rumunija, ali je u poslednje četiri godine u Rumuniji inflacija pala sa 17,8% na 8,6%. Nameće se zapažanje da je u istom tom periodu došlo do snažne realne apresijacije leja zasnovane na snažnom prilivu kapitala (naročito SDI).

6 Uvodnik Da li to znači da je NBS pogrešila kada je 2003/2004. svojim intervencijama podstakla blagu realnu depresijaciju dinara? Na malo duži rok monetarna politika ne može da odredi realni kurs. Njega određuje fiskalna politika. Ako je ona ekspanzivna, domaća tražnja uticaće na to da domaća nerazmenjiva dobra postanu skuplja od razmenjivih domaćih i stranih. Inflacija će se utrkivati s nominalnom depresijacijom. Ako se nominalna depresijacija zaustavi, a po svemu sudeći NBS je sada odlučila da to dozvoli, inflacija će pasti možda i do jednocifrenog nivoa a realna apresijacija će se, posle prebacivanja (overshooting), vratiti na isti tempo u kom je sada. Strani investitori veoma gledaju na to kolika je inflacija, kako kaže gospodin Piter Dojl (Peter Doyle) šef nedavno zaključene MMF-ove misije u Beogradu njeno usporavanje povećaće njihovo poverenje. Niža inflacija imaće i drugih poželjnih posledica. Ali, imaće i jednu veoma nepoželjnu posledicu na duži rok: zavaraće nas u uverenju da nemamo ozbiljan makroekonomski debalans. No, imamo ga: posle napretka u 2005, on se opet pojačava. A napor da se kursom stabilizuju cene baš u trenutku kad fiskalna politika labavi produžiće i povisiti ono prebacivanje apresijacije o kojem ekonomska teorija nije baš sigurna šta da kaže. Posle toga, gamižuća apresijacija nastaviće da nagriza našu konkurentnost. Bez ispravke fiskalne politike, pre ili kasnije dogodiće se platnobilansni krah. A ispravka fiskalne politike, svakim danom postaje sve teža. Ovaj Uvodnik, kao i dobar deo razmatranja Trendova u ovom izdanju, postavlja više pitanja nego što daje odgovora. Takav nam se kvartal zalomio! Došlo je, međutim, do promene u nekim trendovima koji su se u prethodnim kvartalima činili utemeljenim i sada je teško reći kakav će biti sveukupni ishod sve dok novi pravci ne postanu jasnije ocrtani. No, oko jednog pitanja nema dileme: krenulo je sprovođenje najavljene fiskalne ekspanzije. Ona će proizvesti: ili ubrzanje inflacije ukoliko Vlada ne posegne za administrativnom kontrolom cena, ili će zaustaviti rast proizvodnje ukoliko NBS ipak uspe u svojim restriktivnim monetarnim merama. Optimistični junski rez ultat inflacije je samo lasta koja ne najavljuje proleće.

7 Kvartalni monitor br. 4 januar mart 2006 TRENDOVI 1. Pregled Srbija je otpočela godinu sa slabijim performansama privrednog rasta, a donekle i izvoza, u odnosu na obećavajući kraj Inflacija kojom je počela godina, stabilno daje znake ubrzavanja od završetka Q1. Za sada nije izvesno da li je usporavanje privrednog, naročito industrijskog rasta trajnijeg karaktera ili su u pitanju kratkotrajna dejstva vanrednih činilaca (neubičajeno mnogo praznika i zastoj u snabdevanju gasom). Analiza ponašanja svih parametara Q1 po pravilu je otežana jakim uticajem sezonskih činilaca zbog koje većina pokazatelja beleži veliki pad u odnosu na prethodni kvartal. Tako i poređenja Q sa istim periodom prošle godine kada su privređivanje i uvoz bili oštro usporeni zbog uvođenja PDV pokazuju nerealno visoke stope rasta. Fiskalna politika je pak već sada, sasvim sigurno, napravila zabrinjavajući zaokret: pokazatelji o javnoj potrošnji naročito platama u sektoru države uz relativno nisku naplatu poreza, pokazuju početak implementacije u januaru najavljene fiskalne ekspanzije, koja je u suprotnosti sa usvojenom fiskalnom politikom (novembar 2005). Monetarna politika, i posle oštrih restriktivnih mera preduzetih krajem prošle godine, nije dala rezultate, te je rast monetarnih agregata i kreditne aktivnosti čak blago pojačao već vanredno visoki trend uspostavljen u prethodnih godinu dana. Stoga ne bi bilo iznenađujuće, mada još nije izvesno, da je porast inflacije u aprilu i maju na 16%, odraz ubrzanja trenda uspostavljenog još od kraja kojem je PDV u toku prošle godine jednokratno dodao još dva procentna poena. Iako ostaje da se vidi efekat u maju donetih administrativnih mera NBS u cilju obuzdavanja kreditne ekspanzije, administrativna ograničenja ne mogu dugo da drže branu u okviru neuravnotežene makroekonomske politike. Međunarodno okruženje u Q nastavlja da bude veoma povoljno američka privreda dostigla je najbrži kvartalni rast u poslednje dve i po godine, a privreda EU raste više od 2%. Ohrabrujuće je to što je privredni rast novih članica dvostruko veći od onog u evrozoni. Studentski protesti u Francuskoj povodom izmena radnog zakonodavstva kojim se umanjuje zaštita već zaposlenih da bi se povećala fleksibilnost zapošljavanja, i činjenica što su protesti postigli efekat, podstakli su nas da jače osvetlimo tu temu u ovom odeljku Trendova. Pad 12-mesečne inflacije (cene na malo) u januaru i februaru na 15% (sa 17,7 % na koliko je završila 2005) skoro tačno se poklapa s našom procenom efekta uvođenja PDV i ukazuje na njegovu jednokratnost. Sada je postalo uverljivo da je trend rasta inflacije stabilan još od kraja 2004, i iznosi oko 15% za ukupnu i oko 11% za baznu. Međutim, posle pada u martu rast cena na malo se ubrzava u aprilu, (uglavnom zbog davno zadocnelih korekcija cena energije), ali i u maju u kom su cene goriva neznatno smanjene. Cene nebaznih proizvoda rastu oko 20% godišnje te i dalje snažno podstiču ukupnu inflaciju. Stabilnost visokog rasta cena, posebno zabrinjava u uslovima kada je nominalni kurs skoro stabilan. Rast cena proizvođača industrijskih proizvoda se ubrzava i po prvi put u dužem vremenskom periodu prestiže cene na malo, što potvrđuje industrijski oporavak koji smo zapazili u trećem i četvrtom kvartalu prethodne godine. Kada je reč o zaradama i zapošljavanju, sa sigurnošću možemo da tvrdimo samo to da je došlo do visokog realnog rasta mase isplaćenih zarada, jer je naplata poreza na zarade realno porasla 13,5% u Q u odnosu na isti period prethodne godine, dok je Q4 2005, taj porast bio neprimetan. U kojoj je meri reč o porastu prosečnih zarada, a u kojoj o porastu zaposlenosti (pouzdanija snimanja o zaposlenosti i zaradama vrše se dva puta godišnje, a martovski podaci još nisu raspoloživi) nije moguće sa sigurnošću odrediti. Analitički je zanimljivo, međutim, da se rast cena usluga koje nisu pod administrativnom kontrolom usporava a one su obično odličan pokazatelj kretanja zarada. Kada tome dodamo i fiskalne podatke o rashodima za zaposlene, koji su porasli 7,1% tada se nameće zaključak da su prosečne zarade u Q verovatno ubrzale Trendovi

8 1. Pregled Trendovi relativno umereni rast iz prethodnih kvartala. Mada nas Ministarstvo finansija uverava da su zarade sada pod kontrolom na nivou lokalne samouprave jer će opštine kod kojih troškovi zarada budu prevazilazili inflaciju imati teškoće sa povlačenjem sredstava iz centralnog trezora one su, po svemu sudeći, naglo povećane krajem prošle godine, upravo u očekivanju uvođenja ove kontrole. U Q godine prema merenjima RZS, privredni rast se stabilizuje na nivou od oko 7,1% nešto višem od onog dostignutog u celoj S obzirom na nisku osnovicu sa kojom se Q poredi (Q1 2005), i na činjenicu da je zbog iste te poremećene prve polovine godine rast u u proseku bio smanjen, 12-m stopa rasta od 7% iako viša od prosečnog rasta u 2005, predstavlja usporavanje. Desezonirane serije industrijskog rasta takođe pokazuju usporavanje u rastu industrijske proizvodnje. Ovakvo usporavanje može biti ili posledica vanrednih činilaca, (brojni praznici i slaba isporuka gasa u Q1 2006), ili znak da je stvarni trend rasta sporiji od ostvarenog u drugoj polovini Teškoće snabdevanja gasom posebno su razmotrene u okviru odeljka o privrednom rastu. Brzi rast u drugoj polovini svakako je, bar u nekoj meri, odražavao oporavak od pada u prvoj polovini te godine izazvanog uvođenjem PDV. Rast proizvodnje usluga, zanimljivo je, po prvi put vidnije usporava, ali se s obzirom na veoma visoke stope (često više od 20%) prikazivane već šest uzastopnih kvartala ne može izbeći utisak da je u pitanju iscrpljivanje procesa fiskalizacije i povećanje statističkog obuhvata. Građevinarstvo održava solidan rast ispoljen u prethodnim kvartalima, a nedvosmislenu ocenu o tome, nadamo se, moći ćemo da damo na kraju Q2. U ovom broju se, po prvi put, malo bavimo i poljoprivrednom proizvodnjom na osnovu nedavno objavljenih podataka Ministarstva poljoprivrede o ishodu u Podaci ukazuju na to da je poljoprivredna proizvodnja u 2005, iako nešto niža od vanredno dobre godine, bila na trendu umerenog porasta koji se očituje u proteklih nekoliko godina. Kada je u pitanju kvalitet korišćenih podataka, zadržavamo izvesnu rezervu. Na ocenu o privrednoj aktivnosti malu senku baca i blago, moguće privremeno, usporavanje 12-m rasta nosećeg izvoza sa 26-27% u drugoj polovini 2005, na 23,2% u Q Međutim, ukupni izvoz ubrzava rast zahvaljujući oporavku izvoza šećera i blagom ubrzavanju vrtoglavog rasta izvoza obojenih metala. O privrednom rastu nam nešto govori i ponašanje uvoza intermedijarnih proizvoda, čiji 12-m rast blago usporava, ali ostaje visok (iznad 10%). Ocenu ponašanja ukupnog uvoza komplikuje specifičnost oba kvartala: Q i Q Uprkos tome, njegov rast bez sumnje usporava, i negativan je u slučaju kapitalnih dobara i proizvoda za trajnu potrošnju. Spoljnotrgovinski (robni) deficit (1.061 miliona evra) i dalje je u opadajućem trendu (iako je za trećinu veći od vanredno malog deficita u Q1 2005). U tekućem bilansu jedina novost je visok porast depozita nerezidenata koji je, pretpostavljamo, odražavao napor banaka da zaobiđu sve oštriju regulativu NBS. Nastavlja se i akumuliranje deviznih rezervi NBS, jednim delom zahvaljujući porastu obaveznih depozita banaka kod NBS, ali takođe i zahvaljujući neto otkupu deviza od strane NBS. Kapitalni prilivi iz inostranstva iznose 920 miliona evra, medutim, pristižu uglavnom u formi kratkoročnog i srednjoročnog zaduživanja (527 miliona evra), dok su strane direktne investicije bitno usporile ritam (179 miliona evra) u odnosu na isti period, ili kvartalni prosek (260 i 298 miliona evra, odnosno), prošle godine. Zanimljivo je da se samo oko 40% ukupnog srednjoročnog i dugoročnog zaduživanja privrede iz inostranstva obavlja posredstvom domaćih banaka, dok za ostatak privreda očigledno stupa u direktan odnos sa stranim kreditorima. Akumulacija deviznih rezervi praćena visokim zaduživanjem u inostranstvu upućuje na to da je bar deo zaduživanja potaknut nedostatkom domaće likvidnosti a ne štednje, tj. da je ono posledica veoma restriktivne domaće monetarne politike. Fiskalna politika u Q1 2006, suprotno od one usvojene u novembru 2005, ulazi u ekspanziju. Ekspanzivno probijanje plana, kako na strani većih rashoda, tako na strani manje naplate prihoda, skoro u potpunosti je posledica poslovanja Republike, dok su lokalne samouprave akumulirale depozite usled neočekivano dobre performanse poreza na dohodak od kojeg one dobijaju 40%. Nažalost nema sistemskih podsticaja da lokalne samouprave zadrže suficit, tako da se njihova ekspanzivna potrošnja, uprkos pomenute kontrole zarada, može očekivati u skoroj budućnosti.

9 Kvartalni monitor br. 4 januar mart 2006 Podbačaj u prihodima duguje se u najvećoj meri PDV, čija je tekuća naplata pala 5,9% realno (pad iznosi realno 14,8% po gotovinskom principu) u odnosu na prošlogodišnju. Među rashodima, naročito ekspanzivni bili su rashodi na socijalne transfere i pomoć, uključujući penzije, koji su prebacili plan za 18,5%. Nije jasno zašto nisu bili preciznije projektovani, imajući u vidu priličnu predvidivost njihovog kretanja. Prema tome, bilans finansijskih transakcija konsolidovane države bio je bar 22 milijarde dinara manji od onog koji bi ga stavio na put izvršenja usvojenog u Skupštini. Posebnu pažnju zaslužuje sve izraženija tendencija opadanja transparentnosti poslovanja države: sve je više namenskih sredstava koja «ne prolaze» kroz budžet, te tako ne ulaze pod nadzor Parlamenta, a rastu i depoziti Republike kod poslovnih banaka. Na ove pojave osvrćemo se u odgovarajućim odeljcima (fiskalnom i monetarnom) Trendova. Iako su mere monetarnog zatezanja u Q konačno dovele do preokreta u kretanju kamata i njihovog blagog povećavanja bar kad su u pitanju kamate na bankarske pozajmice one ipak nisu nimalo uspele da uspore monetarnu i kreditnu ekspanziju. 12-m rast kredita u nominalnom izrazu već šesti kvartal zaredom ne pada ispod 50%, a ukupni krediti nedržavnom sektoru sa Q iznose 2,9% BDP-a. Razumljivo je da takva ekspanzija kredita, praćena sličnom monetarnom ekspanzijom, mora imati inflatorni efekat i razumljivo je što je NBS, pošto se ispoljila neefikasnost dosad primenjenih mera, početkom maja posegla za administrativnim merama kontrole. Banke su i u Q1 kao i u prethodnoj godini povećanu rezervu obezbedile iz inostranih izvora, pa je NBS u martu uvela i obavezne depozite na subordinirane kredite. Rast kredita stanovništvu bio je naročito izražen (u prva tri meseca stanovništvo se trostruko više zadužilo nego u istom periodu (165 miliona evra), ali su i krediti privredi, naročito dugoročni, bili visoki za Q1 u godini (128 miliona evra). Osnovni izvor finansiranja banaka i dalje je strani kapital (pozajmljivanje ili dokapitalizacija banaka), ali je zanimljivo da je u apsolutnom izrazu novi kapital, koji banke zapravo plasiraju (dakle, ne računajući deo koji se mora odvojiti za dodatne obavezne rezerve) isti u poređenju sa godinom. Ostaje da se vidi da li će administrativne mere NBS iz maja godine uroditi plodom. Tržište akcija doseže svoj istorijski maksimum krajem marta godine. Nakon preovlađujućeg trenda trgovanja radi uspostavljanja korporativne kontrole krajem 2005, čini se da u Q preovlađuje trgovanje profesionalnih investitora. Nominalni prinosi na repo transakcije rastu bez obzira na ročnost, dok prinosi na trezorske zapise nastavljaju blagi pad. Kratkoročne hartije i dalje su mnogo atraktivnije za investitore. Nakon stagnacije u prethodnom kvartalu, prosečni prinosi na obveznice SDŠ ponovo padaju. U pokušaju da produbimo razumevanje bitnih procesa u Srbiji i stavimo ih u širi kontekst, pozvali smo autore iz zemalja regiona (Bugarske, Crne Gore, Hrvatske, Makedonije i Rumunije) da pod lupu stave kreditnu ekspanziju u svojim zemljama. Uvod u ovaj forum o kreditnoj ekspanziji napisao je Evan Kraft iz Narodne banke Hrvatske, inače autor više radova na ovu temu. Prilozi pokazuju da su se zemlje iz regiona, kao i Srbija, uglavnom srele sa sličnim problemima vezanim za kreditnu ekspanziju, kao i da su mere koje su njihove centralne banke preduzimale dale vrlo ograničene rezultate. Drugi tekst Pod lupom bavi se takođe regionalnom temom. Olivije Lamot, istraživač u Ekonomskom Centru Sorbona (Univerzitet Paris 1) i poznavalac ekonomije zemalja regiona, koristeći gravitacionu jednačinu, analizira potencijale za trgovinu zemalja jugoistočne Evrope. Njegovi rezultati pokazuju da zemlje zapadnog Balkana mogu očekivati dalji porast trgovine sa EU, kao i da efekti unutar-regionalnih sporazuma o slobodnoj trgovini verovatno neće biti osobito veliki. Studija je korisna i zato što posebno razmatra trgovinske potencijale pojedinih sektora. Treća tema koja je predstavljena Pod lupom, odnosi se na analizu poslovanja banaka u Srbiji. Iako su raspoloživi podaci nedovoljni za dublje razmatranje, u tekstu smo, analizirajući kvartalne bilanse stanja banaka (od Q do Q1 2006), ukazali na neke ključne karakteristike bankarskog sektora Srbije u vezi s vlasničkom strukturom banaka i osnovnim pokazateljima njihovog poslovanja. Trendovi

10 10 2. Međunarodno okruženje 2. Međunarodno okruženje Trendovi U međunarodnom okruženju trend brzog rasta iz prethodnih kvartala ubrzava se i u Q uz pojačanu zabrinutost zbog mogućeg «pregrevanja». Ekonomija SAD postiže najbrži kvartalni rast u poslednje dve i po godine (5,3% na godišnjem nivou). Visokog su rasta ekonomske aktivnosti i tražnja u Aziji, a naročito u Kini (10,2% na godišnjem nivou), uz solidne performanse ostalih azijskih zemalja. Evropa doživljava blagi oporavak (rast BDP EU od 2,2% na godišnjem nivou), okovana nesposobnošću da reformiše krutu strukturu tržišta rada, dok politička i ekonomska previranja u zemljama JIE i CEE prati dvosruko brži rast BDP-a nego u evrozoni. Tabela T2-1. Svet: privredni rast i inflacija, Izvor: JPMorgan, Centralna banka Bugarske ( Centralna banka Republike Makedonije ( i Centralna banka Hrvatske ( Veoma visok rast u SAD, ali inflacija sve veći problem. Sjedinjene Američke države. U Q godine američka privreda je imala najveći kvartalni rast BDP-a u poslednje dve i po godine od 5,3% na godišnjem nivou. Rastu je doprineo porast lične potrošnje, investicija u opremu i softver, izvoza i porast budžetskih izdataka. Inflacija je u Q1 dostigla 2,7% na godišnjem nivou, dok je bazna inflacija (isključujući cene nafte i hrane) 3,1%, takođe na godišnjem nivou. 1 Smanjenje inflacije, u uslovima rasta cene nafte, posledica je konstantnog rasta produkivnosti, sporog rasta zarada (u Q rast zarada iznosio je 0,5%) i jake konkurencije na domaćem tržištu koja ne dozvoljava da se rast troškova prebaci na krajnje potrošače u vidu porasta cena finalnih proizvoda. U martu je FED 2 povećao kamatnu stopu na 4,5%, nakon čega su usledila još dva pomeranja nagore, tako da u maju kamatna stopa na federalne fondove iznosi 5%. Trgovinski deficit u posmatranom periodu iznosio je 196,2 milijarde dolara, za 13% niže nego u prethodnom kvartalu. 3 Slabljenju dolara u odnosu na evro (+2.5%) prećutno je dato zeleno svetlo kako bi se podstakao izvoz. Medjutim, slab dolar pravi inflatorni pritisak koji bi primorao FED da povećanjem kamatne stope kontroliše inflaciju, smanjujući profitnu marginu korporativnog sektora. Slabljenje dolara već je napravilo pometnju na tržištima kapitala širom Evrope i Azije (investitori su zabrinuti zbog smanjenja zarada stranih firmi na američkom 1 FED (Federal Reserve Bank) Centralna banka SAD

11 Kvartalni monitor br. 4 januar mart Krhki oporavak EU se nastavlja. Politička previranja mogu uticati na ekonomski razvoj zemalja istočne Evrope. Visok rast Kine i Indije, solidni rezultati većine ostalih azijskih zemalja. tržištu poput Tojote ili Sonija čiji će proizvodi biti skuplji), na tržištu US obveznica, na tržištu plemenitih metala i ostalih metala, kao i na tržištu nafte. Evropska Unija. Na godišnjem nivou rast BDP-a EU iznosio je 2,2%. Smatra se da je veliki doprinos oporavku evrozone dala dobra performansa nemačke privrede koja je ostvarila rast BDP-a u istom periodu od 3%, zahvaljujući oporavku domaće tražnje, prvenstveno korporativnog sektora. 4 Inflacija je u martu iznosila 2,1% na godišnjem nivou. Na osnovu objavljenih rezultata, sa sigurnošću se očekuje, u junu ove godine, povećanje kamatne stope na 2,5% da bi se kontrolisala inflacija. Mnogi zvaničnici u EU strahuju da će povećanje kamatne stope uticati na, u neku ruku, krhki oporavak velikih članica koje su zahvaljujući relativno jeftinim izvorima sredstava finansirale poslovnu aktivnost i olakšali servisiranje duga. Međutim, realnost jeste to da privredni uspon na dugi rok zavisi od reformi, pre svega tržišta radne snage (videti Okvir). Pad izvoza 5 mogao bi da bude znak da Evropa gubi konkuretnost na svetskom tržistu zahvaljujući rigidnosti faktora proizvodnje. Region zemalja istočne, centralnoistočne i jugoistočne Evrope (CEE). Region centralnoistočne i istočne Evrope imao je dvostruko veći rast BDP-a u odnosu na evrozone: u proseku 4% na godišnjem nivou. Posmatrajući ceo region, vidi se da je izvoz znatno porastao i sada ukupan izvoz ovog regiona učestvuje u uvozu evrozone sa 9, 3%. Celom regionu zajednički su takođe burna politička aktivnost i inflatorni pritisak. Shodno tome većina centralnih banaka u regionu prati ECB kada je reč o povećanju bazne kamatne stope. Tako su, npr. krajem marta vlasti Estonije objavile da će odložiti planirano uvođenje evra početkom zbog visoke inflacije (procenjena inflacija u jeste 3,7%) kojoj je doprineo porast cena nafte. Inflacija muči i druge zemlje poput Litvanije, Hrvatske, Slovačke i Bugarske. Izuzetak je Češka kojoj očigledno sve ide kao «podmazano» u pogledu svih makroekonomskih pokazatelja 6. Budžetski deficit Mađarske je u prvom kvartalu prekoračio čak 58,5% planiranog budžetskog deficita za godinu (4.1% projektovanog BDP-a za 2006), tako da će novoprojektovani deficit iznositi oko 5,8 milijardi evra 7. Dok Bugarska i Rumunija čekaju na prijem u evropsku porodicu, objavljenje su vesti o izuzetno visokom nivou korupcije u tim zemljama. Letonskoj i Litvanskoj vladi izglasano je nepoverenje samo nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora. Izborima u Mađarskoj i Ukrajini na vlast su se vratile levo orijentisane vlade. U Rusiji su se udvostručile strane direktne investicije u Q u odnosu na isti period prethodne godine. Cena nafte i gasa privukla je u značajnoj meri strane investitore na rusko tržište. Najveći rast ostvarile su portfolio investicije i kapitalne investicije (sada iznose oko 2 milijarde dolara), kao i krediti matičnih kompanija svojim kćerkama u Rusiji (trenutna suma 504 miliona dolara). Stoga je držanje Rusije oko isporuke gasa Ukrajini i Evropskoj Uniji bilo neka vrsta upozorenja o tome ko kontroliše uslove na tržištu nafte i gasa, i ko svojim zalihama i proizvodnjom može da utiče na nivo ponude. No, kad se ostavi po strani politička retorika, više faktora 8 upućuju na to da su EU i Rusija zavisne jedna od druge i da je to realnost s kojom treba računati. 9 Azija. Kina i Indija nastavile su da ostvaruju visok rast i u Q1 2006, a ostale azijske zemlje imale su takodje solidnu performansu. Rast BDP-a Kine koji je iznosio 10,2% na godišnjem nivou rezultat je porasta investicija u nekretnine, u opremu i infrastrukturu kao i rasta izvoza. Domaća potrošnja i dalje je veoma mala, između ostalog i zbog duboko usađenog psihološkog efekta u stanovništvu da se štedi za crne dane. Zabrinute oko pregrejavanja ekonomije, vlasti su odlučile da monetarnim merama obuzdaju jeftin novac tako što će smanjiti novčanu masu i usporiti rast deviznih rezervi.usled visokog trgovinskog suficita i stranih direktnih investicija devizne rezerve Kine u Q ove godine dostigle su 875,1 milijardi dolara. Apresijacija Trendovi JP Morgan Market Watch Report, 28. april U martu trgovinski suficit iznosio je 1,2 milijarde evra (mart 2005, 4 milijarde evra suficita), u februaru deficit od 3,1 milijarde evra (februar 2005, 3, 4 milijarde evra suficita) To se odnosi na činjenicu da su glavni gasovodi upućeni na snabdevanje Evropske Unije i da građenje novih gasovoda zahteva investicije i vreme. Gazprom zbog povlašćenih tarifa jedini profit ubira od jedne trećine svoje proizvodnje koju izvozi. Gazprom je nedavno najavio da do godine namerava da pokrije 30% evropskih potreba za gasom aludirajući na to koliko je za Gazprom bitno tržište EU.

12 12 2. Međunarodno okruženje Trendovi Oporavak Japana je siguran. juana mogla bi delimično da amortizuje rast trgovinskog suficita. Inflacija je iznosila svega 1,2% na godišnjem nivou u istom periodu 10. Rast BDP-a Indije u Q1 iznosio je 8,1% na godišnjem nivou, zahvaljujući opet impresivnom rastu sektora usluga od 54%. 11 Sudeći po rezultatima za Q Japan je ove godine sasvim sigurno ušao u fazu oporavka. Uzlazni trend imaju i kapitalne investicije i lična potrošnja, zahvaljujući rastu zaposlenosti i rastu zarada. Centralna banka Japana izmenila je svoje ciljeve podsticanja tražnje jeftinim novcem ka stabilnosti cena, putem praćenja prekonoćne kamatne stope (overnight deposits) na međubankarskom tržištu. Tako će se smanjiti angažovanje centralne banke na obezbeđivanju novca na kratak rok 12. Okvir 1. Izazovi tržišta radne snage u EU Tržište radne snage jedan od najvećih problema EU. Francuska i Nemačka se muče sa reformama. Tržišta Velike Britanije i Irske veoma su liberalna. Protesti u Francuskoj, izbori u Italiji i rast nezaposlenosti u Nemačkoj pokrenuli su važno pitanje o podršci daljim reformama na tržištu radne snage. Prema najnovijim podacima, stopa nezaposlenosti u evrozoni u martu iznosi 8,1%. Godinu dana ranije, stopa nezaposlenosti iznosila je 8, 8%. Iako to jeste poboljšanje, u najvećim ekonomijama Unije nije se promenilo mnogo toga. Poređenja radi, u SAD u istom periodu, stopa nezaposlenosti iznosila je 4, 7%, a u Japanu 4,1%. Problem rigidnosti tržišta radne snage zastupljen je u skoro svim zemljama EU, a najslikovitiji primeri mogu se videti u Francuskoj i Nemačkoj. Tržiše radne snage u Francuskoj izuzetno je sputano postojećim zakonodavstvom. Prema važećim propisima zaposleni na neodređeno vreme zaštićeni su kao beli medvedi i teško ih je otpustiti, jer su uslovi otpuštanja (otpremnine, sudski sporovi) skupi. Da bi se izbegao takav ćorsokak, izmišljen je veliki broj modifikacija prvobitnog ugovora o radu (contrat à durée indeterminée) kao što su ugovori: na određeno vreme, za privremeni posao, o radu uz prekvalifikaciju, za mlađe od 26 godina 1. Ove varijante ugovora o radu omogućuju poslodavcima da izbegnu pozamašna obavezna socijalna izdavanja za zaposlene, tako da na francuskom tržištu postoji diskrepancija u uslovima rada između već zaposlenih i novozaposlenih. U Nemačkoj je u januaru broj nezaposlenih prešao broj od pet miliona, a stopa nezaposlenosti u aprilu iznosila je 11,3%. Prema podacima nemačkog Instituta za ekonomska istraživanja u Bonu polovina nezaposlenih je bez posla duže od godinu dana, dok su 20% ukupno zaposlenih u kategoriji «nisko plaćeni». Najveći problem rigidnosti tržišta radne snage Nemačke jeste u velikim socijalnim kompenzacijama za nezaposlene. Nezaposleni duže od godinu dana primaju socijalnu pomoć: u proseku oko 650 evra mesečno, tj. 5 evra po satu. Za porodice iznos je još viši, jer oni dobijaju dodatne naknade. Osim toga, nemačka država za potpuno nezaposlene obezbeđuje smeštaj i finansira njihove troškove života iz poreskih prihoda. Takva politika demotiviše postojeće nezaposlene da traže posao. Donete mere za omekšavanje tržišta radne snage (subvencionisanje samozapošljavanja, subvencionisanje nisko plaćenih poslova i kreditiranje malih preduzeća koja zaposle radnike koji su bez posla duže od 1 godine) kako bi se podstakla tražnja, nisu dale značajnog efekta. Zajednička muka i Francuske i Nemačke i Italije i dalje je veliki uticaj sindikata na uslove rada. Iako je broj članova sindikata u odnosu na ukupan broj radnika značajno opao u poslednjih 50 godina, sindikati uživaju veliku popularnost u javnosti. Obično su u bitnim granama industrije (energetika u Francuskoj, automobilska industrija u Nemačkoj) pa iz toga proističe i njihova pregovaračka snaga. S druge strane, tržište radne snage u Velikoj Britaniji i Irskoj smatra se najliberalnijim u okviru Evropske Unije. Reforme tržišta radne snage imale su za cilj da aktivno stimulišu zaposlenost. U Irskoj je u proteklih 16 godina zaposlenost povećana za 50%, zahvaljujući prvenstveno fiskalnoj politici. Smanjenje poreske stope na dobit sa 51,4% na 24,1%, i poreza na zarade sa 41,3% na 26,3%, a povećanjem PDV sa 15% na 21,2%, dovelo je do buma ekonomije sa dvodekadnim rastom od 5,6%. U odnosu na rast produktivnosti u godini iznosio je 77,6%, a da istovremeno nije smanjena socijalna pomoć države. Vlada Velike Britanije obrazovala je godine Savet za rešavanje nezaposlenosti koji je uveo minimalnu garantovanu zaradu. Uvećane su poreske olakšice za porodice u kojima oba roditelja rade i značajno su porasli dečiji dodaci. Dodatne stimulacije za Family tax credit and child benefits

13 Kvartalni monitor br. 4 januar mart Problemi tržišta radne snage mučiće Evropu i u narednom periodu. zapošljavanje bili su socijalni izdaci za radnu snagu koja je prihvatila programe prekvalifikacije, a poslodavcima su omogućene poreske olakšice mogućnost da plaćaju minimalna socijalna izdavanja za ovu vrstu zaposlenih. U periodu od do broj nezaposlenih, mlađih od 26 godina, pao je sa na 5.000, dok se broj nezaposlenih duže od jedne godine smanjio sa na Osim toga, Velika Britanija, Irska i Švedska otvorile su svoje tržište za radnu snagu iz istočne Evrope nakon proširenja EU godine. Podaci o stopi nezaposlenosti i visini zarade pokazali su da je ova mera pozitivno uticala na fleksibilnost tržišta radne snage. Štaviše, dolazak jeftinije radne snage u velikoj meri amortizovao je moguć rast troškovne spirale i prebacivanje troškova na krajnje potrošače. Ohrabrene takvim rezultatima, zemlje: Grčka, Španija, Portugalija i Finska otvorile su svoja tržišta radne snage, mada su znatno manjeg opsega nego tržišta Francuske, Italije i Nemačke. S obzirom na složenost i raznovrsnost činilaca koji determinišu uslove na tržištu radne snage, u bliskoj budućnosti nije moguće očekivati neke značajne pomake i zato što se na tako značajnim tržištima mora čuvati socijalni mir. Moguća, ali nepopularna politička mera, bila bi da se u što većoj meri smanji uticaj države. Jedan od uzora za reformu tržišta radne snage u EU bio bi danski model, koji kombinuje slobodu poslodavaca da nesmetano otpuštaju i zapošljavaju i visoke kompenzacije u slučaju nezaposlenosti (90% prosečne mesečne zarade u poslednjem mesecu zaposlenja) tako da zaposleni mogu nesmetano da prelaze s jednog posla na drugi. Međutim, veoma visoke poreske stope (preko 50%) su ceh, koji za to mora da se plati. Trendovi

14 14 3. Cene i devizni kurs 3. Cene i devizni kurs Trendovi Iako je u Q rast cena naizgled usporen, u suštini je trend rasta cena na malo nepromenjen i zadržava se na oko 15% godišnje. Smanjenje 12-mesečnog indeksa u Q1 za nešto više od dva procentna poena u velikoj meri je posledica poređenja sa periodom u kome je baza vanredno porasla (Q1 2005) zbog uvođenja PDV. Bazna inflacija i dalje je niža od ukupne, oko 11% na 12-mesečnom nivou, dok nebazna, oko 20%, i dalje snažno podstiče ukupnu inflaciju. Rast cena električne energije i naftnih derivata najviše je doprineo dosadašnjem ukupnom rastu cena (30,3%). Posebno zabrinjava stabilnost visokog rasta cena u uslovima kada realni kurs dinara konstantno apresira. Rast cena proizvođača industrijskih proizvoda (17% na 12-m nivou) po prvi put u dužem vremenskom periodu prestiže rast cena na malo, što svedoči o ubrzavanju proizođačke i međunarodne tražnje i upozorava na potrebu da se potrošačka tražnja drži pod kontrolom, pre svega fiskalnom politikom i politikom zarada u javnom sektoru. Tabela T3-1. Srbija: uporedni rast cena, izabrani indeksi, Pad 12-m rasta cena odgovara iscrpljivanju efekta PDV-a. Izvor: Tabela P-1 u Analitičkom prilogu. 1) Prosečni prirast perioda predstavlja odnos između proseka posmatranog i prethodnog perioda. 2) Kumulativ predstavlja odnos posmatranog perioda i decembra prethodne godine. 3) Podaci se odnose na dati mesec, a za prosek perioda pogledati Tabelu P-2 u Analitičkom prilogu.

15 Kvartalni monitor br. 4 januar mart Na početku inflacija zadržava dosadašnji trend. Sada, kada se dvanaestomesečna poređenja vrše u odnosu na period neposredno posle uvođenja PDV, postaje jasno da je trend porasta cena na malo s kraja do danas ostao uglavnom nepromenjen, oko 15% godišnje, dok je PDV imao jednokratan efekat od oko 2,1 procentnih poena 1, podigavši 12-mesečnu inflaciju tokom na oko 17% (17,7% u decembru). Pošto ih sada poredimo sa cenama koje uključuju efekat PDV, cene su u martu više za 14,5% nego u istom periodu prošle godine, tj 15,5% više u aprilu kada su delovale korekcije cena energije, kako goriva, tako i električne energije. S obzirom na to da su cene električne energije znatno zaostajale za opravdanim nivoom, aprilska inflacija je adekvatnije merilo stvarnog porasta cena. U aprilu je ukupan rast cena na malo bio nešto veći (prvenstveno zbog rasta cena energije), te je ukupna inflacija od početka godine do aprila 4, 0%, dok je prošle godine iznosila 5,9% (Tabela T3-1). Dok troškovi života dosledno prate indeks cena na malo (videti kolonu 4 u Tabeli T3-1), situacija je drugačija i analitički zanimljiva kad se posmatraju cene proizvođača industrijskih proizvoda koje se tek sad ubrzavaju (na 17,0 u aprilu) i porede sa indeksom cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda, čiji se 12-mesečni rast vidno usporava, na tek 6,9 % u martu. Za ponašanje cena proizvođača poljoprivrednih proizvoda još nemamo objašnjenje, pogotovo što cene ovih proizvoda, posmatrane u sklopu indeksa cena na malo (uglavnom pijačno voće i povrće), veoma brzo i uporno rastu (videti Tabelu T3-1). Ipak, kretanje ovih cena potvrđuje utisak o ubrzavanju privrednog rasta, naročito industrijske proizvodnje, u poslednja tri kvartala (videti detaljniju diskusiju o ovome u Okviru 1). Okvir 1. Poređenje IMC i IIP Trendovi Uvođenje PDV indirektno utiče na rast cena proizvođača industrijskih proizvoda. Grafikon T3-2. Srbija: izabrani indeksi cena, ) u % 145,0 135,0 125,0 115,0 105,0 95,0 Izvor: Tabela P-2 u Analitičkom prilogu. 1) 2002=100 Maj 2003 Jul 2003 Sep Nov Jan Mart 2004 Maj 2004 Jul 2004 Sep Nov Jan Mart 2005 Maj 2005 Jul 2005 Sep Nov Jan.2006 Mart 2006 Maj 2006 Cene na malo Bazni indeks cena proizvođača industrijskih proizvoda Troškovi života Poređenjem kretanja indeksa cena za različite grupe proizvoda, možemo doći do predstave o odnosima ponude i tražnje, tj. strukturi pritiska tražnje u srpskoj privredi. Naime, IIP možemo da poistovetimo sa proizvodnjom razmenljivih dobara, i to pod jačim uticajem intermedijarne, investicione i međunarodne tražnje nego što je to indeks cena na malo, koji pre svega odražava domaću potrošačku tražnju i uključuje, kako razmenljiva, tako i nerazmenljiva dobra. Dakle, može se očekivati da će, kada se tražnja sa međunarodnog tržišta i domaćih proizvođača usporava u poređenju sa domaćom potrošačkom tražnjom, rast IIP biti sporiji nego rast IMC. Grafikoni T3-2 i T3-3 ilustruju kako je u godini, koja je u velikoj meri bila recesiona, rast IMC usporavan blažim ritmom nego rast IIP, koji se značajno usporavao. Sa oporavkom proizvodnje i investicione aktivnosti, koju donosi 2004, oporavlja se tražnja domaćih proizvođača i dolazi do ubrzavanja IIP. U prvoj polovini stope rasta IMC i IIP se izjednačavaju. Početkom godine uveden je PDV, i IMC odmah reaguje na ovaj udar i beleži vanredni skok. S druge strane, cene proizvođača industrijskih proizvoda, koje nisu pod direktnim efektom uvođenja PDV, nemaju ovaj vanredni skok. Međutim, kao što mnogi pokazatelji na koje smo dosad ukazivali to govore, nedostatak likvidnosti usled uvođenja PDV uticao je, po svemu sudeći, na usporavanje proizvodnje u Q1 2005, što je umanjilo proizvođačku tražnju u tom i drugom kvartalu godine. Moguće je i da je investiciona tražnja u ovom periodu bila pod udarom usporavanja privatizacije u Međunarodna tražnja u tom periodu je visoka, ali njeno učešće u ukupnoj tražnji još nije tako veliko. Takav scenario potvrđuje naglo usporavanje rasta IIP u toku prve polovine 2005, pogotovo u poređenju sa IMC. Od sredine rast IIP se ubrzava, što jasno potvrđuje utisak da se industrijska 1 Pad proizvodnja od 2,1 procentna i proizvođačka poena u Q tražnja u odnosu sve na snažnije Q1 prethodne oporavljaju. godine u potpunosti odgovara efektu PDV koji smo identifikovali u QM1, u tekstu «Inflacija u Srbiji: egzogeni šokovi i fundamentalne determinante», Pavle Petrović i Zorica Mladenović.

16 16 3. Cene i devizni kurs Trendovi Može se pretpostaviti da je reč i o procesu filtriranja efekata PDV sa IMC, na nivo cena u zemlji u celini. Konačno, u Q porast IIP, posle više od godinu i po, postaje veći od porasta IMC. Još jedan pokazatelj ukazuje na to da je potrošačka tražnja «potisnuta» u odnosu na proizvođačku i međunarodnu tražnju: neadministrirane cene usluga, u koje spadaju lične i druge tržišne usluge. Te usluge možemo u potpunosti identifikovati sa nerazmenljivim dobrima, čije su cene odličan indikator domaće potrošačke tražnje. U Q njihov rast je bitno sporiji i od ostalih cena (videti Tabelu T3-4). Grafikon T3-3. Srbija: izabrani indeksi cena, m rast Cene proizvođača industrijskih proizvoda sada rastu brže od maloprodajnih cena. 20,0 15,0 u % 10,0 5,0 0,0 Maj 2003 Jul 2003 Sep Nov Jan Mart 2004 Maj 2004 Jul 2004 Sep Nov Jan Mart 2005 Maj 2005 Jul 2005 Sep Nov Jan.2006 Mart 2006 Maj 2006 Izvor: Tabela P-2 u Analitičkom prilogu. Cene na malo Cene proizvođača industrijskih proizvoda Troškovi života Bazna inflacija u ima blaži i stabilniji rast. U Q nebazna inflacija i dalje snažno vuče ukupnu inflaciju. Inflacija u aprilu još veća prvenstveno zbog energije. U sklopu samog indeksa cena na malo, bazna inflacija prilično je niža i stabilnija od rasta nebaznih cena, i nema jasnih indikacija da se njena brzina menja, bilo naviše ili naniže. 2 Zanimljivo je da u okviru bazne inflacije najsporije rastu cene nerazmenljivih dobara (usluge sa slobodnim formiranjem cena). To navodi na zaključak da, uprkos visokom rastu potrošačkih kredita (videti odeljak o monetarnoj politici), domaća potrošačka tražnja ima manji efekat na cene od spoljne tražnje. Ovo je naročito zanimljivo budući da realni kurs apresira, pa se u principu može očekivati brži a ne sporiji rast cena nerazmenljivih dobara, kao što jeste bilo do kraja Interesantno je i da je 12-mesečni rast cena prehrambenih industrijskih proizvoda usporen mada je još uvek najveći uprkos visokom rastu cena poljoprivrednih proizvoda u IMC. I u Q1 2006, kao i u prethodne tri godine, nebazna inflacija predvodi ukupan rast IMC, mada je došlo da značajnog usporavanja i ovih cena, naročito cena usluga pod administrativnom kontrolom (Tabela T3-4). Posmatrano za 12-mesečni period, najveći rast u martu imaju poljoprivredni proizvodi (31,4%), a odmah iza njih je energija (sa 19,2%) i usluge pod administrativnom kontrolom cena (17,3%). Imajući u vidu pondere sa kojima ove komponente utiču na ukupnu inflaciju, u Q1 nebaznoj, pa tako i ukupnoj inflaciji najviše doprinose usluge pod administrativnom kontrolom cena. Iako i dalje imaju veoma visok rast u odnosu na prošlogodišnji, čini se da se 12-mesečni rast cena poljoprivrednih proizvoda u blago usporava. Međutim, moguće je da će se visok rast cena poljoprivrednih proizvoda u prethodnom periodu preliti i na industrijske prehrambene proizvode, tim pre što je od marta mesečni rast cena poljoprivrednih proizvoda sve vreme veći od rasta cena industrijskih prehrambenih proizvoda. Cene energije nastavljaju sa relativno visokim rastom i u Q godine. Nakon poskupljenja naftnih derivata u martu i električne energije u aprilu, cene energije su za čak 25,9% veće u odnosu na april prošle godine. Za potrebe analize FREN je u QM3 formirao svoj indeks bazne inflacije. Uzete su u obzir sve komponente indeksa maloprodajnih cena, s tim što nebazna inflacija uključuje poljoprivredne proizvode, energiju (tečna goriva i maziva i osvetljenje i ogrev) i usluge pod administrativnom kontrolom cena, a bazna duvan i pića, industrijske prehrambene i neprehrambene proizvode (osim tečnih goriva i maziva i osvetljenja i ogreva) i usluge sa slobodnim formiranjem cena.