REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE

Transcription

1 REPUBLIKA SRBIJA SEKRETARIJAT ZA POLJOPRIVREDU, VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO AP VOJVODINE POLJOPRIVREDNA SAVETODAVNA SLUŽBA AP VOJVODINE Tema brja: Pljprivredn savetdavstv ka bitan činilac savremene pljprivrede Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d Nvi Sad Nvi Sad

2 SADRŽAJ mr Jank Pap PREDGOVOR...3 mr Aleksandra Jcić, dipl. ing Gran Jurlina Kzije mlek karakteristike i mgućnsti Gat's milk: Characteristics and pssibility...4 dipl. ing. Milena Petrv Najznačajnije blesti na belm luku Diseanse n Garlic...8 dipl.ing. Tatmir Srđanv, dipl.ing Milan Delić Tehnlgija za pstrnu setvu sje i varijabilni trškvi Technlgy fr stubble swing Sybean and variable csts...14 mr Zran Nvakvić, dipl.ing. Aleksandar Pavlvić Prizvdnja kukuruzne silaže, agrtehničke mere i tehnika spremanja silaže Manufacture f crn silage, cultural practics and tehniques f saving...18 dipl. ing. Aleksandar Pavlvić Istrijat i razvj zadrugarstva u Srbiji Histry and develpment f Cperatives in Serbia...22

3 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina PREDGOVOR NEKE ZAPAŽENE PROMNE U PROIZVODNJI GAJENIH BILJAKA mr Jank Pap Da li se klima menja? Šta nije ist u biljnj prizvdnji ka št je bil? Blaga zima-mineralizacija rganske materije u zemljištu dvija se staln tkm cele gdine (na temperaturi 3 C i više) Rezultat - brže se gubi humus. Zemljište sa manje humusa - smanjena bigenst, narčit manji brj rganizama. Ka psledica javljaju se: teža brada, veći rizik i nije mguća prizvdnja nekih biljaka sitng semena zbg pkrice (paprika direktna setva, šećerna repa, šargarepa, i sl.) Pljuskvite kiše se u prleće ranije i češće javljaju. Česta pjava pljuskvitih kiša uzrkuje sabijenst zemljišta. Blage zime uzrkuju veći prblem sa blestima i insektima. Pslednjih neklik gdina, a narčit u prizvdnji 2006/2007, pšenice psejane u ptimalnm rku bile su napadnute vašima kje su prenele viruse pruzrkvače žute patuljavsti pšenice i ječma. Žive vaši na biljkama pšenice u ječma primećene su u decembru i januaru?! Temperaturna klebanja u tku januara d 24 sata iznse i d 20 C. Ptrebn je više navdnjavanja. Ranijih gdina navdnjaval se 3-4, eventualn 5 puta. Pslednjih neklik gdina za uspešnu prizvdnju istih biljnih vrsta ptrebn je navdnjavanja. Navdnjavanje se bavlja radi hlađenja useva i zemljišta da bi se pvećala relativna vlažnst vazduha i da se snizi temperatura u usevu i pveća relativna vlažnst vazduha i da se snizi temperatura u usevu i pveća vitalnst plena (kukuruz). Šta da se radi u biljnj prizvdnji? Ptrebn je: 1) 2) 3) 4) 5) 3 disciplinvan primenjivati "nvu" tehnlgiju prizvdnje gajenih biljka, čuvati vdu čuvati rgansku materiju u zemljištu, brada itd., ne paliti žetvene statke, praviln izabrati srtiment, u selekciji staviti akcenat na selekciju jačeg krenvg sistema gajenih biljaka.

4 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina KOZIJE MLEKO: KARAKTERISTIKE I MOGUĆNOSTI mr Aleksandra Jcić, dipl. ing Gran Jurlina Izvd: Kzijem mleku se danas pridaje sve veća pažnja. U dnsu na prizvdnje drugih vrsta mleka, prizvdnja kzijeg mleka je u najvećem prastu. Iak je sastav kzijeg i kravljeg mleka vema sličan, prednsti kzijeg mleka u dnsu na kravlje, se gledaju u njegvim terapeutskim i dijetetskim svjstvima. Ovaj rad sadrži pregled glavnih sbina kzijeg mleka u pređenju sa kravljim. Pseban akcenat je ukus i zdravstvena vrednst kzijeg mleka i prizvda d kzijeg mleka. Ključne reči: kzije mlek, prizvdnja, terapeutska i dijetetska svjstva GOAT'S MILK: CHARACTERISTICS AND POSSIBILITY MSc, Aleksandra Jcić, BSc Gran Jurlina Abstract: Gat's milk tday gets mre and mre atettintin. In cmparisn with ther types f milk the prductin f gat's milk increases the mst. Althugh, the cmpsitin f gat's and cw's milk is very similar, adventage f gat's milk cmper with cw's milk is iprtant dietetic and theurapeutic characteristic. In this paper all main cmpnentes f gat's milk are cmpared with cw's milk. Special emphases is given n taste and theurapeutic value f gat's milk and gat's milk prducts. Key wrds: gat's milk, prductin, dietetic and theurapeutic characteristic Uvd Hemijski sastav kzjeg mleka Zdravstvena vrednst kzjeg mleka Zaključak Literatura UVOD Mlek se sa nutritivng aspekta smatra najizbalansiranijm namernicm u ljudskj ishrani. Najčešće ljudi knzmiraju kravlje mlek i njegva prdukcija je najveća. Prizvdnja kzijeg mleka ka de svetske mlekarske industrije je zavisna d knkurentske prizvdnje mleka krava, vaca, pa čak i bivlica. Kzije mlek u ukupnj svetskj prizvdnji mleka učestvuje sa 2%. Najveća prizvnja kzijeg mleka je u Aziji gde se veći de prizvedeng mleka kristi za direktnu knzumaciju. Ukupna prizvdnja prema FAO pdatvima iz 2009 gd je tna. U Indiji se prizvede 22% ukupne svetske prizvdnje kzijeg mleka, ali je dminantan ekstenzivan uzgj kza dvjne namene, za prizvdnju mleka i za prizvdnju mesa S druge strane, Evrpa ima 3% d ukupne svetske ppulacije kza a učestvuje sa 17% u ukupnj prizvdnji kzijeg mleka kje se skr u celsti prerađuje. [1] Kzije i kravlje mlek imaju vema sličan sastav, ali su dijetetska i terapeutska svjstva kzijeg mleka izraženija u dnsu na kravlje [2]. Iak ne pstji naučn utemeljenje u nekim uvreženim mišljenjima da je kzije mlek lekvit, te da se knzumacijm istg leče karcinm i neka blenja izazvana retr virusima, ipak je nesprn, da je n lakše svarljiv i blagtvrn za decu i reknvalescente. Nesprna lekvita i zaštitna svjstva kzijeg mleka se dnekle mgu bjasniti činjenicm, da nijedna druga živtinja nije tlik izbirljiva kd uzimanja hrane, ka kza, kja u svm jelvniku knzumira najraznvrsnije trave i lekvite biljke. [4] Izuzetan kvalitet kzijeg mleka, njegva velika nutritivna vrednst, laka svarljivst i nizak alergijski ptencijal, prepručuju ga u ishrani dece, draslih i reknvalescenata. Cilj vg rada je da se prezentuju neke značjene karakteristike kzijeg mleka ka i da se skrene pažnja na zdravstvene i terapeutske vrednsti kje n ima u ljudskj ishrani. 4

5 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina HEMIJSKI SASTAV KOZIJEG MLEKA Hemijski sastav kzijeg mleka je uslvljen rasm i gentipm kza, redsledm i fazm laktacije, gdišnjim dbm, ishranm mlečnih kza itd. Svaki d vih faktra utiče na hemijska, a time i na nutritivna svjstva mleka. Tabela 1. [4] Parametar/Parameter Suva materija / Ttal slids (%) Mlečna mast / Fat (%) Prteini / Prteins (%) Laktza / Lactse (%) Pepe / Ash (%) Gustća / Density (g/l) ph-vrednst /ph-value Titracijska kiselst / Titritable acidity ( SH) Slbdne masne kiseline / Free faty acids (mg/l) Energijska vrijednst / Energy (KJ/100 ml) Hlesterl / Chlesterl (mg/100g)* Kzje mlek Kravlje mlek Gat's milk Cw's milk 11,94 12,89 3,6 4,1 3,1 3,38 4,6 4,6 0,77 0, ,1 1029,4 6,72 6,68 6,8 6,7 8,1 7,5 293,1 288, Tabela 1: Sastav, svjstva i energetska vrednst kzijeg i kravljeg mleka Prteini Prteini kzijeg mleka prbavljiviji su d prteina kravljeg mleka iak je ude prteina u be ve vrste mleka pdjednak. Razlg vme je efikasnija absrbcija amin kiselina. Kzije mlek karakteriše velika varjabilnst prirde i kličine frakcija kazeina. Za preradu mleka značajni su kazeini i laktglbulini, jer njihv genetski plimrfizam utiče na čvrstću i viskznst jgurta. Pnekad kzije mlek ima nizak niv kazeina i nezadvljavajuću spsbnst kagulacije sirilm št za psledicu ima manji prins sira. S bzirm da kzije mlek sadrži manje kazeina i da je više kalcijuma vezan za micele, gruš kzijeg mleka je suvlji u dnsu na kravlji. Najzančajnija razlika između gruša kzijeg i kravljeg mleka se gleda u njegvj većj svarljivsti. Razlg vme je manja čvrstća gruša [2]. Ak bi sm jaku kiselinu ddali direktn u kzije mlek dšl bi d stvaranja nežnih pahulja mng brže neg št bi se t dgdil u kravljem mleku. Ovim se najplastičnije pisuje šta se dgađa u želudcu tkm varenja, št pkazuje da se kzije mlek brže vari u dnsu na kravlje. Mlečna mast Mlečna mast utiče na ukus i armu mleka, ka i na knzistenciju i teksturu mlečnih prizvda. Njen sadržaj je dalek prmenjiviji u dnsu na sadržaj prtieina i kreće se u granicama d 2,0 d 6%. Mlečna mast je mešavina različitih masnih materija i više d 200 različitih masnih kiselina. Mnge d vih materija nalaze se u mlečnj masti sam u tragvima, dk je svega 15 masnih kiselina mlečne masti zastupljen više d 1%. Razlg izvanredne svarljivsti mlečne masti kzijeg mleka su kratki lanci masnih kiselina kji brz ksidiraju, a mlečna mast snabdeva rganizam esencijalnim masnim kiselinama i lipslubilnim vitaminima. Mlečna mast sadrži knjugvanu linlnu kiselinu kja je nephdna za ksidaciju masti u jetri št država kncentraciju hlesterla [5] [3]. Razlika u mlečnj masti kzijeg i kravljeg mleka je u dužini i zasićensti lanaca masnih kiselina. Masti kzijeg mleka su svarljivije d masti kravljeg mleka jer su masne glbule manje i ima ih više, pa je ukupna masna pvršina veća te ih lipaze u crevima lakše razgrađuju. Ova sbina masnih glbula utiče na blju hmgenst mleka. Kzije mlek u prseku sadrži 38% masnih kiselina srednjeg lanca, dk ih kravlje ima k 20%. Te masne kiseline imaju psebnu medicinsku vrednst, jer se metablišu pput šećera, dakle mng se brže knvertuju u energiju i ne nagmilavaju se ka telesne zalihe u krvnim sudvima. Mineralne materije Kzije mlek sadrži veću kličinu mineralnih materija u dnsu na kravlje, narčit kalijuma i hlrida, zbg čega ima blag slan ukus, kji je psebn izražen pred kraj laktacing perida. U pređenju sa kravljim mlekm u kzijem ima više birazgradivg fsfra i magnezijuma [3]. 5

6 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Vitamini Mlek sadrži gtv sve pznate vitamine, a njihva kncentracija uslvljena je mngbrjnih faktrima. Kncentracije nekih vitamina u kzijem mleku su veće u pređenjem sa kravljim ka npr. vitamina A, B3, C. S' druge strane kzije mlek sadrži manje vitamina D, E i B 12, dk su kncentracije vitamina B1 i B5 pdjednake ka i u kravljem mleku [5]. ZDRAVSTVENA VREDNOST KOZIJEG MLEKA Pred pisane veće nutritivne vrednsti i blje svarljivsti kzijeg u pređenju sa kravljim mlekm, važn je istaći najznačajnije karakteristike zdravstvenih vrednsti za ljudsku ishranu. Zdravstveni aspekti kzijeg mleka se dnse na brjne medicinske prbleme ljudi alergičnih na prteine kravljeg mleka. Alergija na kravlje mlek vema je rasprstranjena u ljudskj ppulaciji, tak da je kd 2,5% dece u starsti d tri gdine dijagnstikvan vaj prblem. U Italiji 3% dece starsti d dve gdine je alergičn na kravlje mlek. Zamena kravljeg sa kzijim mlekm je kd 30 40% dece alergičnih na kravlje mlek rešavala psledice alergija [3] [4]. Kak je pisan, lakša svarljivst kzijeg mleka je psledica njegve veće prirdne hmgenizacije kja je sa aspekta ljudskg zdravlja mng blja u pređenju sa mehaničkm hmgenizacijm kravljeg mleka. Nasiln cepanje masnih glbula izaziva slbađanje enzima vezang za mlečnu mast (ksantin ksidaza) kji slbdn prdire krz intestinalni zid u krvtk. Organizam se brani izlučivanjem hlesterla kjim pkušava da blži krvne sudve na kjima vaj enzim izaziva štećenja. T mže izazvati arersklerzu. Treba naglasiti da nehmgen kravlje mlek ne daje vaj efekata, jer se pmenuti enzim iz ljudskg tela izlučuje bez apsrbcije [5]. Kzije mlek ima veći ude masnih kiselina kratkg lanca kje se kriste u tretmanu sindrma malapsrbcije, intestinalinih premećaja, krnarnih blenja, u ishrani preran rđene dece, lečenju cističnih fibrza zbg jedinstvene spsbnsti da daju energiju dk u ist vreme snižavaju ili inhibiraju i rastvaraju zalihe hlesterla. Zamena mlečne masti karvljeg mleka kzijim snižava niv hlesterla i triglicerida. Uptreba kzijeg mleka u dijetetske svrhe značajn pvećava resrbciju gvžđa i bakra u crevnm traktu čime se prevenira anemija [3] [5]. Zbg većeg sadržaja selena i enzima glutatin perksidaze, kji vezuju slbdne radikale i tak preveniraju pjavu karcinma. Tabela 2. [3] M a s n e k is e lin e / F a t t y a c id s C4 C6 C8 C10 C12 C14 C16 C18 C 1 8 :1 C 1 8 :2 C 1 8 :3 b u t e r n a / b u t y r ic k a p r n s k a / c a p r ic k a p r iln a / c a p r y lic k a p r in s k a / c a p r ic la u r in s k a / la u r ic m ir is t in s k a / m y r is t ic p a lm it in s k a / p a lm it ic s t e a r in s k a / s t e a r ic le in s k a / le ic lin ln a / lin le ic lin le n s k a / lin le n ic K z ije m le k G a t 's m ilk m in.-m a x. 1,4 9-4,2 3 4,2 8-8,8 2 1,7 0-4,1 2 8, ,6 4 3,8 0-7, , , , ,6 6 4,7 3-9, , ,0 8 2,5 4-4,8 1 0,2 0-1,7 2 K r a v lje m le k * C w 's m ilk * a v e ra g e 2,9 9 6,2 5 2, ,4 1 5, , ,8 6, ,2 6 3,6 0, ,6 3 3,3 1,6 1,3 3 3,1 9,5 2 8,8 1 4,6 2 9,8 2,5-1 8,4 Tabela 2: Prcentni udeli glavnih masnih kiselina u uzrcima (n=39) kzijeg mleka ZAKLJUČAK Prizvdnja kzijeg mleka ima trend rasta u svetu. Dk se regini kji imaju dminantan ude d 90% svetske prizvdnje kza (Azija i Afrika) sa ekstenzivnim uzgjem i minimalnm preradm, dtle razvijeni delvi Evrpe i Severne Amerike sv prizveden mlek prerađuju [1]. Kzarska prizvdnja uslvljena je religijm, bičajima, tržišnim navikama ptršača. Kzije mlek ima vema karakterističan kziji ukus, kji uslvljavaju slbdne masne kiselina kratkg lanca (kaprilan, kaprinska i kaprinska) i intenzivng mirisa, kje pravilnm bradm staju vezane za gliceride. Vrl je uvrežen mišljenje neprihvatljivm ukusu i mirisu kzijeg mleka. Međutim sveže pmužen kzije mlek sa kjim se praviln higijenski pstupa ne razlikuje se ukusm i mirism d kravljeg mleka. D nepželjnih rganleptičkih sbina dlazi zbg lšeg pstupanja sa mlekm d mmenta muže d njegve uptrebe, kada dlazi d štećenja membrane masnih glbula i slbađanja enzima kji izazivaju liplizu zbg čega se pjavljuje nepželjan ukus i miris mleka. Iak je za čekivati da kzije mlek nikada neće zameniti kravlje mlek u kmercijalnj prizvdnji, zbg njegvih nesprnih prednsti i ptencijala treba intenzivirati njegvu prizvdnju i preradu. 6

7 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Literatura: [1] Dr Rajka Bžančić i sar ( 2002 ): Karakteristike kzijeg mleka, Mljekarstv 52, Zagreb [2] Đrđević,N., Grubić, N., (2005): Prizvdnja i prerada kzijeg mleka. Zbrnik radva, Pljprivredni fakultet Begrad [3] Haenlein, G.,F.,W., (2004) : Gat milk in human nutritin. Small Ruminant Research 51, [4] Mič, B., Pavić, Vesna, (2002).:Kzarstv. Knjiga, pp 31,32, Hrvatska mljekarska udruga, Zagreb [5] Wiggans, G.,R., Hubbard, S.,M.,(2001) : Genetic evaluatin f yield and type traits f dairy gats in the United States.J Dairy Sci. 84,

8 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina NAJZNAČAJNIJE BOLESTI NA BELOM LUKU dipl. ing. Milena Petrv Izvd: Beli luk je jedna d najvažnijih gajenih biljaka iz rda Allium.U prizvdnji, kd nas, javljaju se eknmski značajne blesti kje mgu značajn da umanje njegv kvalitet i prins. Najznačajnije mikze belg luka su: bela trulež (pruzrkvači Sclertinia sclertirum i S. cepivrum), rđa (pruzrkvač Puccinia prri) i siva trulež (pruzrkvač Btrytis cinerea). Pred mikza štete čine virusi i t: virus mzaika belg luka (Garlic msaic virus) i virus žute patuljavsti crng luka (Onin yellv dwarf virus). Ključne reči : beli luk, fitpatgene gljive, virusi DISEANSE ON GARLIC BSc Milena Petrv Abstract: Allium sativum, cmmnly knwn as garlic, is ne f the mst imprtant cultivated species in the nin genus.prductin f garlicin ur cuntry is affected by ecnmically imprtant diseases, which can significantly reduce its quality and yield.the mst significantgarlic mycses are: white mld (caused by Sclertinia sclertirum and S.cepivrum), rust (caused by Puccinia prri) and grey mld (caused by Btrytis cinerea). Nt nly mycses but sme viruses such as Garlic msaic virus and Onin yellw dwarf virus are als harmful. Key wrds : garlic, phytpathgenic fungi, viruses Uvd Mikze i pseudmikze Virze Zaključak Literatura UVOD Beli luk (Allium sativum L.) je jedna d najvažnijih gajenih biljaka iz rda Allium. Kristi se ka začin i ka lekvita biljka. P pvršini beli luk je najrasprstranjenija vrsta iz rda Allium psle crng luka. Prema pdacima [3], prizvdnja belg luka u svetu iznsi 22 milina tna gdišnje. Kina je najveći prizvđač belg luka, a Srbija se u Evrpi nalazi na petm mestu p zasejanim pvršinama, ali stvareni prinsi su jak niski i kreću se k 3,6 t/ha. Prema pdacima [8] beli luk parazitira k 50 mikrrganizama, među kjima se nalaze fitpatgene gljive, bakterije, virusi i fitplazme. Najznačajnije mikze i pseudmikze belg luka su: bela trulež (pruzrikvači Sclertinium sclertirum i S. Cepivrum), rđa (pruzrkvač Puccinia prri), siva trulež (pruzrkvač Btrytis cinerea), fuzarizna trulež (pruzrkvač Fusarium xysprum if sp. Cepae ), crna trulež (pruzrkvač Aspergillus niger), zelena trulež (pruzrkvač Penicillium sp.) i plamenjača (pruzrkvač Pernspra destructr). Manje značajni gljivični pruzrkvači blesti su Alternaria prri i Stemphylium vesicarium kji pruzrkuju pegavst lišća i Phma terrestris kja pruzrkuje ljubičastu trulež. Beli luk spada među najugrženije pvrtarske biljne vrste kje paraziutiraju virusi. Među eknmski značajnim pruzrkvačima virusa su: virus mzaika belg luka (Garlic msaic virus), virus žute patuljavsti crng luka (Onin yellv dwarf virus) i virus žute pegavsti irisa (Iris yellw spt virus). 8

9 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina MIKOZE I PSEUDOMIKOZE Rđa luka pruzrkvač Puccinia allii vaj patgen najčešće napada beli luk i praziluk u pdručju sa umerenm klimm. Kd nas pričinjava značaine štete. Simptmi se ispljavaju na listu. U pčetku se frmiraju sčivaste pustule crvenkastmrke bje (uredsrusi). Oni su ispunjeni rđastm praškastm masm spra kje se nazivaju uredspre. Ok uredsrusa je hlrtični rel. Pred kraj vegetacije nastaju tamnsmeđi teleutsrusi ispunjeni teleutsprama. Jače zaražen lišće se suši i tpada, št utiče na smanjenje mase lukvica i prinsa. Epidemilgija: Pruzrkvači rđe luka se intenzivn razvijaju u prhladnim i vlažnim klimatima, a dužina inkubacing perida traje d 30 dana. Puccinia allii je mnkseni patgen št znači da ce ciklus razvja bavlja na jednm dmaćinu. Teleutspre prezime na zaraženim biljnim stacima, a u prleće klijaju u bazid sa bazidisprama kje vrše zarazu listva Allium vrsta. Na listu se frmiraju ecidije sa ecidisprama kje stvaruju zarazu i nastaju uredsrusi sa uredsprama kje dalje vrše sekundarnu infekciju. Uredspre se prense vetrm na velika rastjanja, alatm i ruđem. Mere zaštite: Primena najmanje trgdišnjeg pldreda i uklanjanje biljnih stataka su značajne mere zaštite. Obilna primena aztnih đubriva dprinsi intezivnm razvju patgena pgtv pri nedstatku kalijuma [6]. U našj zemlji nema registrvanih fungicida za suzbijanje pruzrkvača rđe luka. U svetu se uglavnm kriste prtektivni fungicidi ka št su mankzeb, metiram i preparati na bazi bakra. Slika 2. Rđa luka (Puccinia allii) Bela trulež pruzrkvač Sclertium cepivrum mže se naći širm sveta gde se gaje biljke dmaćini. Prensi se zemljištem. Patgen se na belm luku razvija tkm čitave vegetacije, ka i u skladištu tkm čuvanja. U pvljnim uslvima za razvj patgena štete mgu biti velike. Simptmi: Infekcija stvarena u ranim fazama razvja biljke, psle sadnje i nicanja, dvdi d ptpung prpadanja biljaka kje venu i suše se. Kren i dnji de mladih lukvica truli i mže biti prekriven sa gustm micelijm patgena.u miceliji mgu se učiti sitna (1-1,5mm) crna, kruglasta telašca kja predstavljaju sklercije parazita. Zaražene biljke zastaju u prastu, dnje lišće žuti d vrha prema snvi, nekrtira i prpada. Glavice belg luka kje ble tkm čuvanja su bez vidljivih simptma bljenja. Tek na pritisak prstm seća se da su čenvi meki. Kad se sa vakvih glavica skinu vjni listići ispd njih se jasn učava beličasta prevlaka sa sklercijama. Oblele lukvice se ne raspadaju već vremenm čvrsnu i munificiraju se. Epidemilgija: Gljiva se država u vidu sklercija u zemljištu i biljnim stacima vema dug (najmanje 4-5 gdina). Sklercije se aktiviraju sam u prisustvu krenvg sistema luka, kji svjim izlučevinama stimuliše njihv klijanje. Infekcina micelija prdire u biljku direktn prek krena, najčešće zaražavajući mlade biljke. Zaraženi kren truli i prpada. U zaraženm biljnm tkivu frmiraju se sklercije kje služe za knzervaciju parazita. U našim uslvima najveća pasnst d pjave bele truleži je u prleće jer je ptimalna temperatura za razvj k 20º C uz umerenu vlažnst zemljišta 7). Mere zaštite: Zbg specifičng živtng ciklusa patgena, najvažnije je primeniti preventivne mere zaštite. Psebnu pažnju bratiti na pldred u trajanju d 5-8 gdina i na sakupljanje i uništavanje biljnih stataka. Za sadnju luka kristiti isključiv zdrave čenve, dezinfikvane zaprašivanjem preparatima na bazi tirama. 9

10 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Slika 3. Bela trulež (Sclertium cepivrum) Trulež glavica i lisna pegavst luka (pruzrkvači Btrytis allii, B. Squamsa, B. Cinerea) pruzrkvači truleži glavice i lisne pegavsti luka sreću se svuda gde se gaji luk. U našj zemlji d sada nije ptvrđen prisustv Btrytis squamza, patgena kji pravi velike štete u severnim delvima SAD i u Kanadi. U pvljnim uslvima za razvj patgena dlazi d prpadanja lisne mase, št dvdi d smanjenja prinsa i kvaliteta lukvica. Lukvice mgu biti napadnute direktn u plju ili tkm čuvanja u skladištu. Simptmi: Simptmi blenja među navedenim patgenim gljivama se delimičn razlikuju. B. allii prvi simptmi blenja se najčešće ispljavaju na vratu lukvice kja mekšava i pčinje da truli. Čenvi u zni vrata pstaju mekani, vdenasti, a nakn tga se suše, smežuraju i munificiraju. Ov se dešava kak u plju tak i u skladištu. Kad prtrune veći de glavice dlazi d bujne sprulacije u bliku sivkaste prevlake, na kjj mgu nastati sitne sklercije veličine 1-5 mm. B. squamsa simptmi blesti se manifestuju na listvima u vidu beličastih pega veličine 1-3 mm, valng blika kruženih relm sivkastzelene bje. Pjava navedeng rela je karektarističan simptm blenja, jer slične simptme mgu pruzrkvati tripsevi, mehanička štećenja i neki herbicidi. Opisane prmene se čest pjavljuju sam sa jedne strane lista i t na nj strani kja je krenuta dminantnim vetrvima. Vrhvi unutrašnjih i starijih listva dbijaju bran bju, izgledaju ka vatrm spaljeni, sasuše se i izumru. B. cinerea smatra se parazitm slabsti. Simptmi blenja se najčešće ispljavaju pjavm truleži glavica i slična je nj kju pruzrkuje B. Allii, ali na trulj glavici retk dlazi d sprulacije i ne stvaraju se sklercije. Epidemilgija: Navedeni patgeni se u prirdi državaju u vidu sklercija u zemljištu, zastalim zaraženim lukvicama, materijalu stavljenm za dalju reprdukciju i biljnim stacima. Gljiva se aktivira u prleće i naseljava starije dnje lišće. Primarne infekcije su mguće i knidijama kje raznsi vetar sa blelih lukvica u slkadištu ili sa prezimelih u plju. Infekcija se uglavnm stvaruje prek rana, ali i direktnim prdiranjem micelije u setljiv tkiv dmaćina. Sa njih patgen naseljava mlađe lišće pruzrkujući pegavst ili dspeva na vrat lukvice i dalje u njenu unutrašnjst. Gljiva je pliciklični parazit, tkm vegetacije stvaruje više ciklusa zaraze. U vreme vađenja lukvica dlazi d frmiranja sklercija. Mere zaštite: Preventivne mere su pldred, setva zdravg i dezinfikvang sadng materijala i uklanjanje biljnih stataka. Za hemijsk suzbijanje prepručuju se fungicidi na bazi hlrtannila, prpineba, bskalida, iprdina i vinklzlina [9]. 10

11 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Slika 4. Btrytis allii VIROZE Virus mzaika belg luka (Garlic msaic virus) je najrasprstranjenije virusn blenje belg luka. Vegetativni način razmnžavanja belg luka mgućava širenje virusa i prgresivn padanje prinsa čak za 30-40%. Češnjevi su slabije razvijeni, a glavica je lakša [5]. Simptmi: Na mladim listvima ispljavaju se blede, hlrtične, uzane pruge i crtice p čemu je v blenje i dbil naziv crtičasti mzaik belg luka. Hlrtične crtice se spajaju šireći se duž liski zbg čega nastaje pšta hlrza lišća. Biljke zastaju u prastu i brazuju nedvljn razvijene glavice. Epidemilgija: Virus se prensi vegetativnim putem prek zaraženih čenva, mehaničkim putem i grinjama. Nema pdataka prenšenju vg virusa drugim vektrima. Mere zaštite: Jedina i snvna mera je da se za sadnju kriste zdravi čenvi kji se mgu dbiti zasnivanjem matičnjaka zdravstven prverenih biljaka, kji bi služi za prizvdnju zdravih lukvica. Slika 5. Garlic msaic virus Virus žute kržljavsti crng luka (Onin yellw dwarf virus) vaj virus se čest javlja na crnm luku, kd nas. Osim na crnm luku prirdni dmaćin mu je i beli luk. 11

12 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Simptmi: Prvi simptmi se zapažaju na biljkama razvijenim iz zaraženg sadng materijala. Oblele biljke zastaju u prastu, bledzelene su bje sa šatiranim žućkastim paralelnim prugama na listvima. Lišće bičn klne i izgleda ka uvel. Oblele glavice se slab skladište i ran pčinju da teraju izdanke [1]. Epidemilgija: Virus se država u zaraženim glavicama tkm skladištenja ili zastalim u zemlji. Virus se prensi mehaničkim putem i vašima na neperzistentan način. Pznat je prek 60 vrsta vaši kje prense vaj virus. Mere zaštite: Kristiti zdrave čenve za sadnju. Suzbijati redvn biljne vaši tkm vegetacije, jer su ne vektri prensici. Slika 6. yellw dwarf virus Slika 7. yellw dwarf virus Virus žute pegavsti irisa (Iris yellw spt virus) vaj virus u SAD pričinjava značajne štete na lukvima. U prirdi zaražava k 47 biljnih vrsta. Intenzitet bljenja zavisi d vitalnsti biljke u vreme infekcije. Biljke pd stresm jače blevaju. Kd nas je prvi put tkriven 2007 gdine na crnm luku [2]. Simptmi: Na lišću se javljaju brjne hlrtične pege nepravilng blika. Lišće žuti i suši se, dbijajući slamasti izgled. Izumrl tkiv naseljavaju sekundarni paraziti i saprfiti pa dlazi d prmene bje u smeđu ili mrkljubičastu. U zaraženm usevu lukvice staju nedvljn razvijene [4]. Epidemilgija: Virus se država u zaraženim divljim i ukrasnim lukvima, nekim krvskim (tatula, štir, grahrica, prtulaka) i samniklim biljkama, ka i u vektru tj. Tripsima. Ovaj virus prensi duvanv trips (Thrips tabaci) na perzistentan način [4]. 12

13 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Mere zaštite: Najznačajnija mera zaštite je suzbijanje tripsa. Za t treba kristiti insekticide različitg mehanizma delvanja jer trips brz razvija rezistentnst. Kntrla krva i samnikle vegetacije mže uticati na smanjenje ppulacije vektra i uklanjanje ptencijalnih izvra zaraze. Slika 8. Iris yellw spt virus Slika 9. Iris yellw spt virus ZAKLJUČAK Ka preduslv uspešne prizvdnje belg luka ptrebn je kristiti zdrav sadni materijal i pštvanje pldreda. Praćenje pjave Puccinia allii, Btrytis allii, B. Squamsa i B. Cinerea i njihv blagvremen suzbijanje dprinse efikasnj zaštiti useva belg luka. Značajan prblem u prizvdnji pričinjava pjava Sclertium cepivrum, virus mzaika belg luka, virus žute kržljavsti crng luka i virus žute pegavsti irisa zbg nepstjanja efikasnih mera suzbijanja. Literatura: [1] Bagi F., Gvzdanvić Varga J., Budakv D., Stjšin V., Janićijević M., Šantić M., ) Jasnić S. (2010): Zaraženst belg lukavirusm žute patuljavsti luka (OYDV) i virusm žute prugavsti praziluka (LYMV). X savetvanje zaštiti bilja, Zlatibr, 5758 [2] Bulajić A., Jvić J., Krnjajić S., Petrv M., Đekić I., Krstić B. ( 2008 ): First Reprt f Iris yellw spt virus n Onin (Allium cepa) in Serbia, Plant Disease 92: 1247a [3] FAOSTAT (2009): Fd and Agricultural Organisatin. http: //fastat.rg [4] Gent D. H., Schwartz H. F., Khsla R.(2004): Managing Iris yellw spt virus f niin with cultural pratices,hst gentype,and nvel chemical treatments (Abstr.) Phytpathlgy 94: 34 [5] Krstić B., Bulajić A. (2007): Karantinski virusi pvrća i ukrasnih biljaka u zaštićenm prstru. Univerzitet u Begradu Pljprivredni fakultet, Ministarstv pljprivrede, šumarstva i vdprivrede Republike Srbije, [6] Maceljski M., Cvjetkvić B., Ostjić Z., Igrc Barčić J., Pagliarini N., Oštrec Lj., Čizmić I. (1997): Zaštita blesti d štetčinja. Znanje d.d., Zagreb, [7] Mijatvić M., Obradvić A., Ivanvić M. (2007): Zaštita pvrća. AgrMivas, Smederevska palanka, [8] Schvartz H. F., Mhan S. K. (1995): Cmpendium f nin and garlic diseases. The American Phytpathlgical Sciety : 52 [9] Sekulić R., Jeličić S. (2011): Sredstva za zaštitu bilja u prmetu u Srbiji (2011). Pljprivredni fakultet Nvi Sad, Biljni lekar XXXIX (2-3): Slika1., Slika2., Slika3., Slika4., Slika5., Slika6., Slika7., Slika8., Milena Petrv Slika9., Milena Petrv 13

14 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina TEHNOLOGIJA ZA POSTRNU SETVU SOJE I VARIJABILNI TROŠKOVI Tatmir Srđanv dipl.ing, Milan Delić dipl.ing Izvd: U našj zemlji pstje pvljni prirdni uslvi za prizvdnju sje u pstrnj setvi. Nakn žetve strnih žita i rang pvrća manji de pvršina se zasniva pstrnim usevima, a veći de staje bez useva d jeseni, ili čak i nebrađen pa se dešava da su takve pvršine izvr i rasadnik krva za klne parcele. Ulaganjem u sisteme za navdnjavanje i pstrnm setvm ranih srti sje stvaril bi se značajn pvećanje prinsa zrna sje, a samim tim i prihd na gazdinstvu Ključne reči: sja, pstrna setva, rane srte sje TECHNOLOGY FOR STUBBLE SOWING SOYBEAN AND VARIABLE COSTS BSc Tatmir Srđanv, BSc Milan Delić Abstract: There are natural cnditins fr duble crpping f sybean grain in ur cuntry. After harvest f small grain cereals and early vegetables a small areas are swn by duble crpping crps, and larger areas remain unswn until fall, they are even left uncultivated s it ften happens that they becme the surce f weeds disseminated frm the neighbring lts. A significant increase in sybean prductin and therefre the incme f the farm culd be achieved by investing in irrigatin systems and by duble crpping f early sybean varieties. Key wrds: sybean, duble crpping, early sybean varieties Uvd Tehnlgija prizvdnje i varijabilni trškvi Ostvareni rezultati Zaključak Literatura UVOD Agreklški uslvi u našj zemlji mgućavaju prizvdnju sje u pstrnj setvi uz primenu navdnjavanja. Stvaranjem vema ranih srti sje mgućena je uspešna prizvdnja sje za zrn, nakn žetve strnih žita, prvenstven iza zimg i jarg ječma, ranih srti pšenice i iza rang pvrća. Pstrna sja se seje krajem juna i pčetkm jula meseca, a uprav u tm peridu čest vladaju nepvljni klimatski uslvi za klijanje i nicanje sje, viska temperatura i nedstatak padavina (Dragvić, 1993). [2] Iz navedenih razlga prizvdnja pstrne sje ne mže se dvijati bez primene navdnjavanja ka snvne agrtehničke mere. U pjedinim gdinama, sa nedvljnm kličinm i neravnmernim raspredm padavina, u pstrnj setvi stvaruju se prinsi sje ka i u redvnj setvi, ili čak i viši (Maksimvić et al., 2001) [7]. Stvaranjem i uvđenjem u prizvdnju vema ranih srti sje, uz primenu navdnjavanja, pstiže se intenzifikacija pljprivredne prizvdnje i pvećanje prizvdnje zrna sje ka vema tražene rbe kak u našj zemlji, tak i u instranstvu (Đukić et al., 2007.). [4] [5] Suma bilški aktivnih temperatura za perid d jula d ktbra u zavisnsti d rka setve i uslva sredine iznsi d 2053 d 2590 C, (Maksimvić i Dragvić, 1993) [2] [8], št zadvljava ptrebe srti i linija sje kraće vegetacije (temperaturne sume C, Vučić, 1981). Za isti perid, limitirajući faktr za prizvdnju sje u pstrnj setvi predstavlja nedstatak i nedgvarajući raspred padavina, te se vakva prizvdnja ne mže stvariti bez navdnjavanja. Biljke sje u pstrnj setvi trše k 400 lm2 vde na evaptranspiraciju, a kličina vde ptrebna za navdnjavanje, brj i vreme navdnjavanja zavise d kličine i raspreda padavina. Prema rezultatima Bšnjaka i Dragvića (1998) [1] utvrđen je da je ptrebna kličina vde za navdnjavanje sje u pstrnj setvi d 60 d 265 lm -2. Eknmsku pravdanst prizvdnje sje za zrn u pstrnj setvi pkazuju i dbijeni rezultati mngih autra. Prema preuzetim rezultatima sa glednih plja Rimski Šančevi Vučić (1981) [10] je dbi prins zrna sje d 2,64 14

15 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina ,04 t ha-1, Madžar i sar. (1984) zabeležili su prinse d 1,2 d 2,0 t ha-1, u peridu d 1986 d Gdine prins zrna sje u pstrnj setvi iznsi je u prseku 2,38 t ha-1 (Bšnjak i Dragvić, 1998), Maksimvić i sar., 2006, setvm sje u trećj dekadi juna stvarili su prinse d 2,55 d 4,17 t ha-1, a setvm sje u prvj dekadi jula d 2,02 d 3,28 t ha-1, Đukić i sar., 2007a, gajenjem devet vema ranih gentipva sje, nakn žetve jarg ječma stvarili su prinse d 2,12 d 2,91 t ha-1, dk su Kstić i sar. (2007), [5] u redvnm rku setve zabeležili prinse u intervalu d 2,78 d 3,85 t ha-1, a u pstrnj setvi d 1,46 d 3,0 t ha-1. Pravilnim dabiranjem gentipva sje i primenjenim zalivnim nrmama, mže se stvariti visk prins zrna, uz istvremen pvećanje isplativsti sistema za navdnjavanje (Đukić i sar., 2007 b). [4] Cilj vih istraživanja bi je da se sagleda mgućnst gajenje ranih NS srti sje u pstrnj setvi, radi pvećanja prizvdnje sjing zrna. TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE I VARIJABILNI TROŠKOVI U cilju ispitivanja mgućnsti prizvdnje sje u pstrnj setvi prikazani su rezultati gleda sa ranim srtama i linijama sje Kji su rađeni na Institutu za ratarstv i pvrtarstv, Nvi Sad. Ogled je pstavljen u četiri pnavljanja, a predusev je bi jari ječam. Nakn žetve ječma izvršen je zaravanje strništa, predsetvena priprema zemljišta i setva sje. Đubrenje je izstavljen s bzirm da je đubriv unet pd predusev. Razmak između biljaka u redu iznsi je 3,3 cm, a razmak između redva 50 cm, tak da je stvaren sklp d biljaka p hektaru. Nakn setve sje, izvršen je navdnjavanje sa zalivnm nrmm d 20 lm-2 radi bržeg i ujednačeng klijanja i nicanja. Tkm vegetacije d sazrevanja sje, navdnjavanje kišenjem vršen je p ptrebi. U tku vegetacije primenjena je standardna agrtehnika za sju, a nakn sazrevanja biljaka utvrđen je sklp za svaku srtu, dnsn liniju sje, uzeti su uzrci za dređivanje prinsa u četiri pnavljanja. Nakn žetve izmeren je sadržaj vlage u zrnu sje, bračunat prins p jedinici pvršine sa 14 %. Rezultati gleda brađeni su metdm analize varijanse i prikazani tabelarn. OSTVARENI REZULTATI Tabela 1. Prsečan prins zrna kg/ha Srta/Linija Jelica Krajina Frtuna Gracia Julija NS-L NS-L NS-L NS-L Prsek: NZR 0,01 LSD 0,05 Prins sa 14 % vlage (kg ha-1) Histgram 1. Prsečan prins zrna u kg/hh 15

16 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Tabela 2. Varijabilni trškvi p ha VRIJJABILNI TROŠKOVI Seme Đubriv Zaštitna hemijska sredstva Basagran Zaštitna hemijska sredstva Harmny Zaštitna hemijska sredstva Agil Griv ED Trškvi navdnjavanja D2 VARIJABILNI TROŠKOVI UKUPNO JEDINICA MERE kg kg KOLIČINA CENA PO J.M ,00 0, ,00 0,00 lit , ,00 gr 8 52,50 420,00 lit , ,00 lit lit ,00 141, , , ,00 Grafikn 1.. Varijabilni trškvi p ha 16 IZNOS (DIN)

17 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Prizvdnju sje u pstrnj setvi prate viske temperature i duži ili kraći sušni peridi. Suma padavina, u peridu d jula d ktbra meseca, u većini gdina je nedvljna za uspešnu prizvdnju sje u pstrnj setvi u uslvima suvg ratarenja. U vm vremenskm peridu pred nedstatka padavina čest se javlja i njihv nedgvarajući raspred tak da se navdnjavanje u pstrnj prizvdnji sje primenjuje ka snvna agrtehnička mera. Najviši prsečni prins zrna (2912 kg ha-1), u dvgdišnjem gledu sa prizvdnjm zrna sje u pstrnj setvi, stvaren je kd linije NS-L , a najniži prins bi je kd srte sje Jelica (2115 kg ha-1), tabela 1. Od ispitivanih gentipva srte Gracia, Jelica i linija NS-L imaju kraću vegetaciju u dnsu na stale gentipve, čime se bjašnjava niži prins zrna p jedinici pvršine. Sadržaj prteina i ulja u zrnu sje kreta se u intervalima ka i kd redvng rka setve. Rezultati Đrđević i sar., (2005) [3] takđe pkazuju da je u pstrnj setvi pstignut sadržaj prteina i ulja u zrnu sje ka i u redvnj setvi. Ka trškvi navdnjavanja uzeta je prsečna kličima vde s bzirm da se kličina ptrebna za navdnjavanje kreće u intervalu d 60 d 265 l/m2 (Dragvić, Bšnjak 1998) [1] Prsečan prins u gledu je bi 2455 kg/ha. Uklik uzmem da je pršlgdišnja cena sje u tkupu bila 36,00 din/kg (u vm trenutku je ta cena prek 50,00 din/kg), dbijam ukupan prihd p hektaru d 88380,00 din. Oduzimanjem ukupng prihda d ukupnih varijabilnim trškvima dlazim d iznsa d 43680,00 st nam predstavlja brut maržu, dnsn maržu pkrića. Trškvi navdnjavanja u ukupnim varijabilnim trškvima učestvuju sa čak 44%, ali stvareni rezultati u gledu pravdavaju v ulaganje. ZAKLJUČAK Na snvu dbijenih rezultata mgu se dneti sledeći zaključci: U našim agreklškim uslvima pstrna prizvdnja sje za zrn je mguća i eknmski isplativa. Pravilnim dabiranjem gentipva sje i primenjenim zalivnim nrmama, mže se stvariti visk prins zrna uz istvremen pvećanje isplativsti sistema za navdnjavanje. Marža pkrića je pzitivna u svakj varijanti dbijenih prinsa u gledima. Literatura: [1] Bšnjak, Đ., Dragvić, S. (1998): Navdnjavanje sje. Mngrafija Sja pd redakcijm Hrustić Milice i sar., Nvi Sad Bečej, [2] Dragvić, S. (1993): Uticaj suše u različitim fazama rgangeneze (R1-R8) na prins i kvalitet sje. Krišćenje i državanje meliracinih sistema, Psebna publikacija, JDON-a i JDPZ, Begrad, [3] Đrđević, V., Balešević-Tubić,S., Hrustić, M., Vidić, M., Tatić,M. (2005): Stabilnst gentipva sje u pgledu sadržaja prteina i ulja. Zbrnik radva Naučni institut za ratarstv i pvrtarstv Nvi Sad, Sv [4] Đukić, V., Miladinvić, J., Balešević-Tubić, S., Đrđević, V., Tatić, M., Hrustić, M., Vidić M. (2007a): Mgućnst pvećanja prizvdnje ulja pstrnm setvm sje. Prizvdnja i prerada uljarica, Zbrnik radva, 48. Savetvanje industrije ulja, Juna 2007., Herceg Nvi, [5] Đukić, V., Miladinvić, J., Ilić, A., Kstić, M., Milić, S., Dzet Grdana (2007b): Prmena vrednsti mrflških sbina sje kje utiču na prins u pstrnj setvi. Arhiv za pljprivredne nauke, vl. 68, 244, (2007/4): [6] Kstić, M., Đukić, V., Balešević Tubić Svetlana, Ilić, A., Đrđević, V. (2007): Prinsi sje u redvnj i pstrnj setvi. Zbrnik izvda, III simpzijum, Invacije u ratarskj i pvrtarskj prizvdnji. Begrad, ktbra, 2007: [7] Maksimvić, L., Dragvić, S., Tatić, M. (2001): Explatin f irrigatin systems with prductins sybean as secnd crp. Prceedings f the Sustainable use f land and water 19th Eurpean Reginal Cnference f ICID, Prague, Czech Republic, CD. [8] Maksimvić, Livija, Dragvić, S. (1993): Krišćenje sistema za navdnjavanje gajenjem sje u drugj i pstrnj setvi. Krišćenje i državanje meliracinih sistema, Psebna publikacija, JDON-a i JDPZ, Begrad, [9] Maksimvić Livija, Pejić, B., Đukić, V., Balešević-Tubić Svetlana (2006): Intensificatin f agricultural prductin using stubble crpping under irrigatin. Lucrari stiintifice. Seria Agrnmie, vl. 49, U.S.A.M.V. Iasi, [10] Milić, S., Đukić V., Marinkvić Jelena (2005): Effectiveness f irrigatin and inculatin in duble crpped sybeans, The VIIIth Internatinal Sympsium Yung peple and multidisciplinary research CD, Resita, Rumunija. Vučić, N. (1981): Navdnjavanje i dve žetve gdišnje. Nišr Dnevnik, Nvi Sad, str

18 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina PROIZVODNJA KUKURUZNE SILAŽE, AGROTEHNIČKE MERE I TEHNIKA SPREMANJA SILAŽE Zran Nvakvić mr, Aleksandar Pavlvić dipl.ing. Izvd: Silaža je prizvd kji se dbija kntrlisanm fermentacijm zelenih biljaka. Kukuruz je idealan usev za siliranje i ka takav je vrl ukusan za živtinje i najčešće se d njega na našim prstrima prizvdi silaža za ishranu gveda, pa i stalih preživara. U prinsu SM (Suva materija) i svarljivih hranjivih materija kukuruz nadmašuje veliki brj hraniva (npr. lucerku i engleski ljulj). Kukuruzna silaže ima veći niv SM neg silaža lucerke. Sadržaj minerala (Ca, Na, Mg) je niži u kukuruznj silaži neg u silaži d trava, pa se zat ni mraju ddavati u brke. Sadržaj prteina u kukuruznj silaži je takđe nizak, pa je pželjn leti kmbinvati vu silažu sa zelenim travama bgatim prteinima, a zimi sa silažm (senažm) trava. Da bi se dbila kvalitetna silaža nephdn je ispštvati i sprvesti niz agrtehničkih i tehničkih mera kak bi se dbi ptimalni prins sil mase i silaža najbljeg kvaliteta sa najmanje gubitaka sil mase. Ključne reči: silaža, kukuruz, agrtehničke mere, tehnika siliranja, sil masa MANUFACTURE OF CORN SILAGE, CULTURAL PRACTICS AND TEHNIQUES OF SAVING MSc Zran Nvakvićr, BSc Aleksandar Pavlvić. Abstract: Silage is the prduct btained in cntrlled fermentatin f green plants. Crn is an ideal crp fr silage and as such it is very palatable t animals, it is usually used t manufacture silage fr feeding cattle and ther ruminants. Crn exceeds a number f nutrients regarding dry matter yield and digestible nutrients (eg, alfalfa and perennial ryegrass). Crn silage has a higher level f DM than alfalfa silage. The cntent f minerals (Ca, Na, Mg) is lwer in crn silage than in grass silage, which is why they have t be added in the meals. The prtein cntent f crn silage is als lw, s it is advisable t cmbine this silage with prtein-rich green grass in the summer, and with the grass silage (haylage) in the winter. T btain high quality silage, it is necessary t respect and implement a range f agricultural and technical measures in rder t btain the ptimum yield f silage mass and silage f the highest quality, with the least weight lss. Key wrds : silage, maize, cultural ptactices, the tehniqe fensiling, sil mass Uvd Agrtehničke mere Tehnika spremanja silaže, bjekti, prema Zaključak Literatura UVOD Pred velikih i brjnih prednsti u krišćenju kukuruzne silaže u ishrani preživara, pstje i dgeđeni nedstaci i slabsti. Spremanje silaže d cele biljke kukuruza kd nas se vrši u perid d avgusta d kraja septembra meseca. Prednsti siliranja: cele biljke daje najveću prizvdnju energije p hektaru, efikasnija je eksplatacija zemljišta, efikasnije iskrišćavanje biljne mase, manja zavisnst d klimatskih uticaja pri spremanju, mgućnst ptpune mehanizvansti svih radnji, čuvanje značajng sadržaja hranljivih materija, krišćenjem silaže pstiže se stabilan sastav brka u dužem vremenskm perid, trajnst lagervanja, mal prstra i mgućnst lagervanja blizu staje. Osnvni nedstaci siliranja: u tku siliranja nastaju dređeni gubici hranljivih materija, kji su, istina, manji neg pri spremanju sena; silaža praktičn ne mže biti predmet kupprdaje, sim senaže spremljene u rl balama; zahteva veće pčetne investicije, za nabavku nephdne mehanizacije i pdizanje sil-bjekata. 18

19 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina AGROTEHNIČKE MERE Kad se radi gajenju kukuruza, važn je bratiti pažnju na sledeće: dabiru parcela i pvršina, bradi zemljišta i pripremi za setvu, izbru hibrida, setvi, đubrenju, suzbijanju krva, žetvi, tehnici sprvđenja i završetka sil prcesa, izuzimanju silaže i ishrani. Odabir parcela i pvršina Za setvu kukuruza za silažu bira se zemljište kje sadržava dvljnu kličinu hranljivih materija, najblje ak je nađubrena stajnjakm, jer će u tm slučaju zemljište dbr čuvati vlagu i temperature, št je dbr s bzirm na viske letnje temperature. Pvršine kje će biti zasejane zavise d ptrebe gazdinstva za kabastm hranm, št je u direktnj zavisnsti d brja uslvnih grla gazdinstv i vremenskg perida u km se planira ishrana silažm stke. Izbr hibrida Pstji mng različitih hibrida kukuruzakji se kriste za prizvdnju silaže. Kd dabira hibrida treba više bratiti pažnju na hibride kji daju visk prins SM p ha neg na hibride kji daju veliki prins zelene mase p ha, a psebn je važan prins zrna (hibridi kukuruza kji daju viske prinse u zrnu daju i viske prinse kvalitetne sil mase). Idealan hibrid za silažu treba da ima sledeće dlike: da daje viske prinse kvlitetne sil.mase, da ima prek 40% zrna na bazi SM, klipvi ne bi smeli padati pri ksidbi, da ima spsbnst da stabljika stane zelena, da bude tpran na pleganje i da ima stabljiku kja je visk svarljiva. Setva i đubrenje Za klijanje kukuruza je ptrebna minimalna temperatura zemljišta d 8-10C. Gustina setve i razmak u redu zavise d sprvedenih agrtehničkih mera i kvaliteta zemljišta. Veći brj biljaka p ha mže pvećati prins zelene mase, ali će prins u SM biti manji, tak da će v uticati nepvljn i na prizvdnju zrna čime će se umanjiti hranjiva vrednst silaže. Optimalni rkvi ( ). Međuredni razmak i razmak u redu (70cm međuredn i 15-25cm u redu), gustina sklpa (FAO grupa i d biljaka/ha, ptimalna d ( biljaka/ha) [3] čekivani prins zelene mase (48-65 t/ha zelene mase). Primena đubriva bi trebala biti zasnvana na prethdnj analizi zemljišta, pldredu, prgramu đubrenja, željenm prinsu i gustini setve. Mgu se primenjivati u vidu veštačkih đubriva ili ka čvrsti i tečni stajnjak. TEHNIKA SPREMANJA SILAŽE, OBJEKTI, OPREMA Optimaln vreme za žetvu silažng kukuruza je kada je zrn u fazi vštane zrelsti, (30-35% SM cela biljka) tj. nda kada je unutrašnjst zrna ka test i kada se na vrhu zrna pčinje javljati mal ulegnuće i kada sadržaj skrba ima maksimalnu kncentraciju. U fazi vštane zrelsti, bja zrna je tamnžuta, vrh zrna je jš uvek vlažan, a statak zrna je priličn čvrst. Žetvm kukuruza u vm stadijumu razvja, pstiže se najviši prins SM (sadržaj SM celg useva je tada k 30% št mgućava minimalne gubitke pri siliranju, pbljšava fermentaciju silaže i smanjuje gubitke ticanjem tečnsti) i maksimalna energetska vrednst. Žetva u ranj fazi zrelsti, kada kukuruz nije dvljn zre imaće za rezultat gubitke pri fermentaciji, pa će vakv hraniv imati manju hranjivu vrednst i biće manje ukusn. Visina kšenja je najčešće d 10-15cm d pvršine zemlje. Dužina seckanja u zavisnsti d vlage biljke (0,631,27cm)[1]. Silaža sa idealnim sadržajem suve materije (30-35%), [2] secka se na dužinu d 0,6-2 cm, a silažu sa velikm vlažnšću biljaka treba seckati na dužinu 10-15cm. Finća seckanja, i seckanje upšte,mgućava prdiranje ska kji sadrži šećer, u silažnu masu, blje sabijanje i hmgenizaciju silaže. Time se stvara anaerbna sredina kja pgduje razvju mlečn-kiselinskihbakterija i mlečn-kiselinskj fermentaciji št pbljšava efikasnst knzervisanja i kvalitet silaže. Slika 1. Vštana zrelst zrna 19 Slika 2. Visina kšenja Slika 3. Dužina sečenja sil mase

20 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Pri rganizvanju transprta treba uzeti u bzir sledeće faktre: rasplži sil prstr, stepen premljensti mehanizacijm, učinak kmbajna, kapacitet priklica, razdaljina transprta, brzina kretanja traktra sa priklicama i brja radnika. Kd nas se najviše kriste sledeći tipvi bjekata za siliranje: hrizntalni silsi trenčevi (d građevinskg tvrdg materijala), sil kamare bez zidva, sil jame, razne vrste inprvizvanih silsa i sil bale (vema retk). U svetu se najčešće kriste različiti blici sil bala, sil rukav, harvestri i dr. Slika 4. Sil-rv (trenč sils) Slika 5. Mntažni hrizntalni sils d drveta Slika 6. Skladištenje bala silaže u u plastične flije Planiranje kapaciteta silsa, lkacija i karakteristike silsa Nephdn je uzeti u bzir sledeće parametre: brj uslvnih grla kji će se hraniti silažm, brj dana ishrane 3 silažm (ptimaln 300), dnevnu kličinu silaže u brku (30kg p uslvnm grlu), i težinu 1 m silaže ( kg). Težina silaže zavisi d vlažnsti sil mase, stepena sabijensti i sastava sil mase. Sils treba pstaviti št bliže mestu hranjenja, bezbediti dvljn prstra za pristup mehanizaciji, sils mra biti izlvan d pvršinskih i pdzemnih vda i izabran mest mra izdržati teret pung silsa. Veličina sil prstra treba da bude u skladu sa brjem i vrstm živtinja kje će se hraniti, dužinm perida ishrane i kličinm sil mase, da bezbedi mgućnst zaptivanja, zidvi treba da su pravi i glatki, sa adekvatnm dubinm, jačan u bčnim stranama zidva i sa bezbeđenm drenažm za silažni efluent. Punjenje silsa i sabijanje sil mase Priprema bjekta za siliranje pdrazumeva mehaničk čišćenje, dezinfekcija i dr. Način punjenja silsa zavisi d rasplžive mehanizacije i tipa silsa. Punjenje silsa ptrebn je baviti št brže i ak je mguće bez prekida. Dbra sabijenst sil mase je jedna d snvnih predpstavki za prizvdnju kvalitetne silaže. Istiskivanjem vazduha iz sil mase se pstiže: stvaranje pvljnijih uslva za razvj bakterija mlečne kiseline, brže snižavanje ph silaže (d ph-4,0) i smanjenje gubitaka hranljivih materija putem zagrevanja. Mali silsi trebaju biti u jednm danu napunjeni i dmah prekriveni, a veliki silsi sa viskim zidvima (prek 2m) se mgu puniti neklik dana i t tak št se svakdnevn ddaje slj mase d 1m debljine. Pkrivanje sil mase P žavršenm punjenju i gaženju, dmah treba da se pristupi trajnm pkrivanju silsa. Obezbediti zaštitu d padavina i ulaska vde pred zidva silsa (flija). Krajevi flije mraju prelaziti najmanje 50 cm zidve silsa. Flija mra biti pterećena sil vrećama ili nekim drugim materijalm p celj pvršini. Najrasprstranjeniji je tip prekrivanja flijm kja mže biti jednbjna ili dvbjna, i bavezn stabilizvana na UV zrake, bar 12 meseci. Krišćenje dvstruke flije na sil kamarama je takđe dbr rešenje. Osim standardnih flija kje se kriste u nepsrednm ddiru sa sil masm, sve se više kristi plastična flija, pput prvidne flije za dmaćinstv kja vrl dbr prianja uz masu. Na nju se pstavlja deblja flija, kja se mže više puta kristiti. Uz ve flije kristi se i mreža kja služi ka zaštita d sitnih živtinja ili vremenskih nepgda. Najnvije rešenje, kje se nedavn pjavil na traištu, tzv. je film prepreka, flija vrl neprpusna za kisenik, vrl stabilna, čvrsta i mže se kristiti više gdina. 20

21 Republika Srbija, Sekretarijat za pljprivredu, vdprivredu i šumarstv Autnmne Pkrajine Vjvdine Pljprivredna Savetdavna Služba AP Vjvdine Priređivač: PSS "Pljprivredna stanica" d, Nvi Sad Gdina 1, brj 7, Nvi Sad, Jul, Gdina Slika 7. Primer pkrivanja silsa Slika 8. Sil trenč i rl-bale Slika 9. Primer pravilng izuzimanja silaže Izuzimanje silaže i distribucija Izuzimanje silaže mže vršiti na razne načine, ali je praviln ak se zasecanje sil mase vrši ravn i bez rastresanja sil mase. Mže se vršiti raznim sekačima, frezama, mbilnim puž izuzimačem ili mikser priklicama. Distribucija silaže se vrši ručn, priklicama ili mikser priklicama. Zasečenu silažu je nephdn u št kraćem rku distribuirati grlima, kak bi se izbegl zagrevanje i kvarenje sil mase. ZAKLJUČAK Najznačajniji prblem vezani za prizvdnju silaže, a kji su prisutni na našim, narčit gvedarskim farmama su: neizgrađeni smeštajni kapaciteti za skladištenje hrane sa mng imprvizacija (sil jame, sil kamare,), nedvljna svest značaju da je nephdn silažm hraniti živtinje tkm cele gdine, ne praćenje stanja useva na parcelama za siliranje kukuruza, usled čega dlazi d prezrevanja kukuruza i sušenja stabljika, nekvalitetn sečenje sil mase, nedvljn sabijanje sil mase, narčit u završnm slju. Veliki prpusti se dešavaju i prilikm pkrivanja silaže, a narčit se ne vdi računa pri izuzimanju silaže i hranjenju silažm u zimskim uslvima (smrznuta silaža). S bzirm na sve ve klnsti, psmatran dugrčn, n št bi trebal da zainteresuje naše farmere, kak bi prevazišli navedene prblem je nabavka rlbalera i uvđenja nve tehnlgije kd nas u spremanju, pakvanju i lagervanju kabaste stčne hrane, dnsn (spremenje silaže i senaže u rl-balama). Sprvđenje ve tehnlgije dbili bi na kvalitetu, smanjili bi gubitke i u masi i u kvalitetu silaže, a uštedeli bi na izgradnji sil prstra. Literatura: [1] Antv G., Čbić T., Antv A. (2004) : Siliranje i silaže, Nvi Sad [2] Đrđević N., Grubić G., Makević M., Jkić Ž. (2009): Ishrana i gajenje dmaćih živtinja, Begrad-Zemun [3] Vučkvić M.Sav (1999) : Krn bilje, Begrad 21