Broj/Број. Година XX Уторак, 22. новембра годинe. Godina XX Utorak, 22. novembra/studenog godine

Transcription

1 Godina XX Utorak, 22. novembra/studenog godine Broj/Број 88 Година XX Уторак, 22. новембра годинe ISSN bosanski jezik ISSN hrvatski jezik ISSN srpski jezik VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE 1243 Na osnovu člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa zaključcima 2. sjednice Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, održane godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 73. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O FORMIRANJU INTERRESORNE RADNE GRUPE ZA IZRADU I PRAĆENJE PROVOĐENJA AKCIONOG PLANA ZA IZVRŠENJE GENERALNIH MJERA PO PRESUDI EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U PREDMETU HADŽIĆ I SULJIĆ PROTIV BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Odluci o formiranju Interresorne radne grupe za izradu i praćenje provođenja Akcionog plana za izvršenje generalnih mjera po presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Hadžić i Suljić protiv Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 8/13), u članu 2. stav (1) tačka b) mijenja se i glasi: "b) LJILJANA IVANČIĆ, pomoćnica ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske - zamjenica koordinatora". Član 2. Ova odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 244/ septembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 17. i članka 22. stavka 1. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa zaključcima s 2. sjednice Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, održane godine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 73. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O IZMJENI ODLUKE O FORMIRANJU INTERRESORNE RADNE SKUPINE ZA IZRADU I PRAĆENJE PROVEDBE AKCIJSKOG PLANA ZA IZVRŠENJE OPĆIH MJERA PO PRESUDI EUROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U PREDMETU HADŽIĆ I SULJIĆ PROTIV BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. U Odluci o formiranju Interresorne radne skupine za izradu i praćenje provedbe Akcijskog plana za izvršenje općih mjera po presudi Europskog suda za ljudska prava u predmetu Hadžić i Suljić protiv Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 8/13), u članku 2. u stavku (1) točka b) mijenja se i glasi: "b) LJILJANA IVANČIĆ, pomoćnica ministra zdravlja i socijalne zaštite Republike Srpske - zamjenica koordinatora". Članak 2. Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja, a objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 244/ rujna godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 17. и члана 22. став 1. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ",

2 Broj 88 - Strana 2 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са закључцима са 2. сједнице Савјета министара Босне и Херцеговине, одржане године, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 73. сједници, одржаној године, донио је ОДЛУКУ О ИЗМЈЕНИ ОДЛУКЕ О ФОРМИРАЊУ ИНТЕРРЕСОРНЕ РАДНЕ ГРУПЕ ЗА ИЗРАДУ И ПРАЋЕЊЕ СПРОВОЂЕЊА АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА ИЗВРШЕЊЕ ГЕНЕРАЛНИХ МЈЕРА ПО ПРЕСУДИ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ ХАЏИЋ И СУЉИЋ ПРОТИВ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Члан 1. У Одлуци о формирању Интерресорне радне групе за израду и праћење спровођења Акционог плана за извршење генералних мјера по пресуди Европског суда за људска права у предмету Хаџић и Суљић против Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 8/13), у члану 2. став (1), тачка б) мијења се и гласи: "б) ЉИЉАНА ИВАНЧИЋ, помоћник министра здравља и социјалне заштите Републике Српске - замјеник координатора". Члан 2. Ова одлука ступа на снагу даном доношења, а објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 244/ септембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р Na osnovu Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 101/15), člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva sigurnosti, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 77. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O KRITERIJIMA ZA IZBOR JEDNE ILI VIŠE NEVLADINIH ORGANIZACIJA KOJIMA ĆE SE RASPOREDITI SREDSTVA TEKUĆEG GRANTA "PRAVNA POMOĆ OSOBAMA SMJEŠTENIM U IMIGRACIONOM CENTRU" ZA GODINU Član 1. (Predmet) Ovom odlukom utvrđuju se kriteriji za izbor jedne ili više nevladinih organizacija kojima će se rasporediti sredstava tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" za godinu. Član 2. (Opšti i tematski kriterij za vrednovanje podnesenih prijava nevladinih organizacija) (1) Komisija za odabir nevladine organizacije koja će pružati besplatnu pravnu pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru (u daljnjem tekstu: Komisija) vrednuje prijavni obrazac nevladine organizacije (NVO) prema sljedećim kriterijima s pripadajućim brojem bodova: I. Osnovni podaci o nevladinoj organizaciji (A) Komisija može dodijeliti ukupno 5 bodova na slijedeći način: a) do 2 boda za broj kategorija korisnika kojima je pružena besplatna pravna pomoć; b) do 3 boda za ukupan broj korisnika kojima je pružena besplatna pravna pomoć. II. Podaci o strancima korisnicima besplatne pravne pomoći (B) Komisija može dodijeliti ukupno 15 bodova na slijedeći način: a) do 5 bodova za mogućnost pružanja pravne pomoći različitim kategorijama stranaca u BiH; b) do 5 bodova za broj pokrenutih postupaka koji su riješeni u korist stranaca; c) do 5 bodova za ukupan broj stranaca kojima je pružena besplatna pravna pomoć. III. Podaci o prihodima (C) Komisija može dodijeliti ukupno 5 bodova na slijedeći način: a) do 2 boda za povećanje prihoda tokom posljednjih 5 godina; b) do 3 boda za iznos drugih resursa. IV. Informacije o načinu saradnje sa institucijama u Bosni i Hercegovini (D) Komisija može dodijeliti ukupno 5 bodova na slijedeći način: a) do 2 boda za dužinu trajanja partnerstva između NVO-a i institucija; b) do 3 boda za ukupan broj važećih ugovora/sporazuma/memorandum/protokola potpisanih između NVOa i institucija. V. Podaci o osoblju koje radi u NVO-u (E) Komisija može dodijeliti ukupno 20 bodova na slijedeći način: a) Do 5 bodova za ukupan broj diplomiranih pravnika bez položenog pravosudnog ispita zaposlenih za stalno i ugovorom na određeno vrijeme najmanje godinu dana u NVO-u; b) Do 10 bodova za ukupan broj diplomiranih pravnika sa položenim pravosudnim ispitom zaposlenih za stalno i ugovorom na određeno vrijeme najmanje godinu dana u NVO-u; c) Do 5 bodova za osiguranje dostupnosti kvalifikovanih djelatnika NVO-a 24 sata dnevno tokom cijele sedmice. VI. Opšti uslovi koji moraju biti ispunjeni su: da je nevladina organizacija registrovana u skladu sa zakonom i da ima aktivan bankarski račun. (2) Ukupni bodovi za obrazac su: (A) 5 + (B) 15 + (C) 5 + (D) 5 + (E) 20 = 50 (3) Članovi Komisije ocjenjuju svaki kriterij iz stava (1) pojedinačno. (4) Ukupan broj bodova koji je dobila NVO jeste zbir bodova datih od strane svakog prisutnog člana Komisije, podijeljen sa brojem prisutnih članova Komisije. (5) Nevladine organizacije se rangiraju prema ukupnom broju bodova iz stava (4) ovog člana. (6) Komisija će nakon provedenog postupka sastaviti rang listu sa prijedlogom jedne ili više nevladinih organizacija s kojima će Ministarstvo sigurnosti potpisati protokol o saradnji na osnovu ukupnog broja bodova iz stava (4) ovog člana.

3 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 3 Član 3. (Raspored sredstava) (1) Ministarstvo sigurnosti u okviru odobrenog budžeta za 2016.godinu na budžetskoj stavci Tekući grantovi grantovi neprofitnim organizacijama Pravna pomoć za strance u Imigracionom centru ima odobrena sredstva u iznosu KM, koja će se koristiti za namjenu pružanja besplatne pravne pomoći korisnicima Imigracionog centra stavljenim pod nadzor rješenjem Službe za poslove sa strancima, ista će biti adekvatno raspoređena jednoj ili više NVO-a potpisnica protokola u skladu sa realizovanim uslugama iz potpisanog protokola i utvrđenim bodovima za pojedine usluge koje su navedene u tabeli kako slijedi: R. br. Upravni postupci u Ministarstvu sigurnosti BiH Bodovi Podnošenja žalbe na: 1. rješenje o protjerivanju, rješenje o otkazu boravka sa protjerivanjem, rješenje o poništenju vize sa protjerivanjem, 100 Podnošenja žalbe na zaključak o dozvoli izvršenja: 4. rješenja o protjerivanju, rješenja o otkazu boravka sa protjerivanjem, rješenje o poništenju vize sa protjerivanjem, 80 Podnošenja žalbe na: 7. rješenje o određivanju nadzora smještanjem u Imigracioni centar. 100 Upravni sporovi pred Sudom BiH U postupku nadzora smještanjem u Imigracioni centar: 8. podnošenje tužbe Sudu BiH protiv rješenja o određivanju nadzora smještanjem u Imigracioni centar, zastupanje pred Sudom BiH po postupku po tužbi protiv rješenja o određivanju nadzora smještanjem u Imigracioni centar. 150 Raspodjela finansijskih sredstava iz Budžeta Ministarstva sigurnosti vršit će se na osnovu izvještaja NVO-a o pruženoj pravnoj pomoći, s tim da vrijednost boda može biti maksimalno 2 KM. (2) NVO će, u svrhu obračuna finansijskih sredstava iz Budžeta Ministarstva sigurnosti dostavljati izvještaj o pruženoj pravnoj pomoći korisnicima Imigracionog centra za period od godine do godine. Član 4. (Iznos sredstava) Ukupna raspoloživa sredstva tekućeg granta utvrđena su Zakonom o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu i iznose KM. Član 5. (Objava granta) Ministarstvo sigurnosti će objaviti postupak i način dodjele sredstava iz tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" na web stranici Ministarstva sigurnosti i u tri dnevna lista u trajanju od 15 dana od dana objavljivanja. Član 6. (Način dostavljanja zahtjeva za dodjelu sredstava) Zahtjevi za dodjelu novčanih sredstava iz tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" dostavljaju se u zatvorenoj koverti Ministarstvu sigurnosti isključivo putem pošte na adresu: Ministarstvo sigurnosti BiH za Javni poziv "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" za godinu Trg BiH 1, Sarajevo Član 7. (Komisija za razmatranje zahtjeva) (1) Ministar sigurnosti imenuje Komisiju za razmatranje zahtjeva pristiglih na osnovu Javnog poziva za dodjelu sredstava tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" za godinu (u daljem tekstu Komisija) koja će sačiniti rang listu za dodjelu sredstava tekućeg granta " Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" za godinu. (2) Na osnovu izvještaja Komisije iz stave (1) ovog člana Ministarstvo sigurnosti predlaže Vijeću minstara Bosne i Hercegovine donošenje odluke o dodjeli grant sredstava za 2016.godinu "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru", u skladu sa kojom će ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine potpisati Protokol o saradnji za godinu. (3) Protokol o saradnji o pružanju pravne pomoći osobama smještenim u Imigracionom centru, potpisan dana godine između Ministarstva sigurnosti i nevladine organizacije "Vaša prava BiH", važit će i primjenjivat će se do okončanja procedure izbora i potpisivanja novog protokola o saradnji u skladu sa ovom odlukom. (4) Komisija zadržava pravo da provjeri tačnost podataka navedenih u zahtjevu, te ukoliko su navedeni podaci netačni zahtjev odbaci. (5) Komisija neće razmatrati nepotpune i neblagovremene prijave. Član 8. (Način bodovanja) (1) Bodovanje podnesenih zahtjeva Komisija će izvršiti na osnovu Obrasca sa tabelom za bodovanje, a na osnovu kriterija navedenih u članu 2. stav (1) ove odluke. (2) Članovi Komisije će izvršiti bodovanje samo blagovremenih i potpunih zahtjeva. Član 9. (Podnošenje izvještaja) (1) Korisnici sredstava iz člana 2. ove odluke dužni su Ministarstvu sigurnosti dostaviti narativni i finansijski Izvještaj o namjenskom utrošku sredstava. (2) Korisnik sredstava dužan je voditi izdvojenu dokumentaciju o realizaciji programa koji se finansira. (3) U slučaju uočenih nepravilnosti Ministarstvo sigurnosti će formirati posebnu Komisiju koja će izvršiti dodatnu kontrolu, te ukoliko zaključi da je potrebno Komisija može otići i u sjedište korisnika sredstava radi uvida u cjelokupnu dokumentaciju. (4) U slučaju utvrđivanja nenamjenskog utroška sredstava korisnik je dužan vratiti dodijeljena sredstva. Član 10. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 245/ oktobra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 101/15), članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva sigurnosti, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 77. sjednici, održanoj godine, donijelo je

4 Broj 88 - Strana 4 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, ODLUKU O KRITERIJIMA ZA IZBOR JEDNE ILI VIŠE NEVLADINIH ORGANIZACIJA KOJIMA ĆE SE RASPOREDITI SREDSTVA TEKUĆEG GRANTA "PRAVNA POMOĆ OSOBAMA SMJEŠTENIM U IMIGRACIJSKOM CENTRU" ZA GODINU Članak 1. (Predmet) Ovom Odlukom utvrđuju se kriteriji za izbor jedne ili više nevladinih organizacija kojima će se rasporediti sredstva tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" za godinu. Članak 2. (Opći i tematski kriteriji za vrednovanje podnesenih prijava nevladinih organizacija) (1) Povjerenstvo za odabir nevladine organizacije koja će pružati besplatnu pravnu pomoć osobama smještenim u Imigracijski centar (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) vrednuje prijavni obrazac nevladine organizacije (NVO) prema sljedećim kriterijima s pripadajućim brojem bodova: I. Osnovni podaci o nevladinoj organizaciji (A) Povjerenstvo može dodijeliti ukupno 5 bodova na slijedeći način: a) do 2 boda za broj kategorija korisnika kojima je pružena besplatna pravna pomoć; b) do 3 boda za ukupan broj korisnika kojima je pružena besplatna pravna pomoć. II. Podaci o strancima korisnicima besplatne pravne pomoći (B) Povjerenstvo može dodijeliti ukupno 15 bodova na slijedeći način: a) do 5 bodova za mogućnost pružanja pravne pomoći različitim kategorijama stranaca u BiH; b) do 5 bodova za broj pokrenutih postupaka koji su riješeni u korist stranaca; c) do 5 bodova za ukupan broj stranaca kojima je pružena besplatna pravna pomoć. III. Podaci o prihodima (C) Povjerenstvo može dodijeliti ukupno 5 bodova na slijedeći način: a) do 2 boda za povećanje prihoda tijekom posljednjih 5 godina; b) do 3 boda za iznos drugih resursa. IV. Informacije o načinu suradnje s institucijama u Bosni i Hercegovini (D) Povjerenstvo može dodijeliti ukupno 5 bodova na slijedeći način: a) do 2 boda za dužinu trajanja partnerstva između NVO-a i institucija; b) do 3 boda za ukupan broj važećih ugovora/sporazuma/memorandum/protokola potpisanih između NVOa i institucija. V. Podaci o osoblju koje radi u NVO-u (E) Povjerenstvo može dodijeliti ukupno 20 bodova na slijedeći način: a) Do 5 bodova za ukupan broj diplomiranih pravnika bez položenog pravosudnog ispita zaposlenih za stalno i ugovorom na određeno vrijeme najmanje godinu dana u NVO-u; b) Do 10 bodova za ukupan broj diplomiranih pravnika s položenim pravosudnim ispitom zaposlenih za stalno i ugovorom na određeno vrijeme najmanje godinu dana u NVO-u; c) Do 5 bodova za osiguranje dostupnosti kvalificiranih djelatnika NVO-a 24 sata dnevno tokom cijelog tjedna. VI. Opći uvjeti koji moraju biti ispunjeni su: da je nevladina organizacija registrirana sukladno zakonu i da ima aktivan bankarski račun. (2) Ukupni bodovi za obrazac su: (A) 5 + (B) 15 + (C) 5 + (D) 5 + (E) 20 = 50 (3) Članovi Povjerenstva ocjenjuju svaki kriterij iz stavka (1) pojedinačno. (4) Ukupan broj bodova koji je dobila NVO jeste zbir bodova datih od strane svakog prisutnog člana Povjerenstva, podijeljen s brojem prisutnih članova Povjerenstva. (5) Nevladine organizacije se rangiraju prema ukupnom broju bodova iz stavka (4) ovog članka. (6) Povjerenstvo će nakon provedenog postupka sastaviti rang listu s prijedlogom jedne ili više nevladinih organizacija s kojima će Ministarstvo sigurnosti potpisati protokol o suradnji na temelju ukupnog broja bodova iz stavka (4) ovog članka. Članak 3. (Raspored sredstava) (1) Ministarstvo sigurnosti u okviru odobrenog proračuna za godinu na proračunskoj stavci Tekući grantovi grantovi neprofitnim organizacijama - Pravna pomoć za strance u Imigracijskom centru ima odobrena sredstva u iznosu KM, koja će se koristiti za namjenu pružanja besplatne pravne pomoći korisnicima Imigracijskog centra stavljenim pod nadzor rješenjem Službe za poslove sa strancima, ista će biti adekvatno raspoređena jednoj ili više NVO-a potpisnica protokola sukladno realiziranim uslugama iz potpisanog protokola i utvrđenim bodovima za pojedine usluge koje su navedene u tabeli kako slijedi: R.br. Upravni postupci u Ministarstvu sigurnosti BiH Bodovi Podnošenja žalbe na: 1. rješenje o protjerivanju, rješenje o otkazu boravka s protjerivanjem, rješenje o poništenju vize s protjerivanjem, 100 Podnošenja žalbe na zaključak o dozvoli izvršenja: 4. rješenja o protjerivanju, rješenja o otkazu boravka s protjerivanjem, rješenje o poništenju vize s protjerivanjem, 80 Podnošenja žalbe na: 7. rješenje o određivanju nadzora smještanjem u Imigracijski centar. 100 Upravni sporovi pred Sudom BiH U postupku nadzora smještanjem u Imigracijski centar: 8. podnošenje tužbe Sudu BiH protiv rješenja o određivanju nadzora smještanjem u Imigracijski centar, zastupanje pred Sudom BiH po postupku po tužbi protiv rješenja o određivanju nadzora smještanjem u Imigracijski centar. 150 Raspodjela financijskih sredstava iz Proračuna Ministarstva sigurnosti vršit će se na temelju izvješća NVO-a o pruženoj pravnoj pomoći, s tim da vrijednost boda može biti maksimalno 2 KM. (2) NVO će, u svrhu obračuna financijskih sredstava iz Proračuna Ministarstva sigurnosti dostavljati izvješće o pruženoj pravnoj pomoći korisnicima Imigracijskog centra za period od godine do godine.

5 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 5 Članak 4. (Iznos sredstava) Ukupna raspoloživa sredstva tekućeg granta utvrđena su Zakonom o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu i iznose KM. Članak 5. (Objava granta) Ministarstvo sigurnosti će objaviti postupak i način dodjele sredstava iz tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" na web stranici Ministarstva sigurnosti i u tri dnevna lista u trajanju od 15 dana od dana objavljivanja. Članak 6. (Način dostavljanja zahtjeva za dodjelu sredstava) Zahtjevi za dodjelu novčanih sredstava iz tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" dostavljaju se u zatvorenoj koverti Ministarstvu sigurnosti isključivo putem pošte na adresu: Ministarstvo sigurnosti BiH za Javni poziv "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" za godinu Trg BiH 1, Sarajevo Članak 7. (Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva) (1) Ministar sigurnosti imenuje Povjerenstvo za razmatranje zahtjeva pristiglih na temelju Javnog poziva za dodjelu sredstava tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" za godinu (u daljnjem tekstu: Povjerenstvo) koja će sačiniti rang listu za dodjelu sredstava tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" za godinu. (2) Na temelju izvješća Povjerenstva iz stavka (1) ovog članka Ministarstvo sigurnosti predlaže Vijeću ministara Bosne i Hercegovine donošenje odluke o dodjeli grant sredstava za godinu "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru", sukladno kojoj će ministar sigurnosti Bosne i Hercegovine potpisati protokol o suradnji za godinu. (3) Protokol o suradnji o pružanju pravne pomoći osobama smještenim u Imigracijskom centru, potpisan dana godine između Ministarstva sigurnosti i nevladine organizacije "Vaša prava BiH", važit će i primjenjivat će se do okončanja procedure izbora i potpisivanja novog protokola o suradnji sukladno ovoj Odluci. (4) Povjerenstvo zadržava pravo provjeriti točnost podataka navedenih u zahtjevu, te ako su navedeni podaci netočni zahtjev odbaciti. (5) Povjerenstvo neće razmatrati nepotpune i neblagovremene prijave. Članak 8. (Način bodovanja) (1) Bodovanje podnesenih zahtjeva Povjerenstvo će izvršiti na temelju Obrasca s tabelom za bodovanje, a na temelju kriterija navedenih u članku 2. stavak (1) ove Odluke. (2) Članovi Povjerenstva će izvršiti bodovanje samo blagovremenih i potpunih zahtjeva. Članak 9. (Podnošenje izvješća) (1) Korisnici sredstava iz članka 2. ove Odluke dužni su Ministarstvu sigurnosti dostaviti narativno i financijsko izvješće o namjenskom utrošku sredstava. (2) Korisnik sredstava dužan je voditi izdvojenu dokumentaciju o realiziranju programa koji se financira. (3) U slučaju uočenih nepravilnosti Ministarstvo sigurnosti će formirati posebno povjerenstvo koja će izvršiti dodatnu kontrolu, te ako zaključi da je potrebno povjerenstvo može otići i u sjedište korisnika sredstava radi uvida u cjelokupnu dokumentaciju. (4) U slučaju utvrđivanja nenamjenskog utroška sredstava korisnik je dužan vratiti dodijeljena sredstva. Članak 10. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 245/ listopada godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 101/15), члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Министарства безбједности, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 77. сједници, одржаној године, донио је ОДЛУКУ О КРИТЕРИЈУМИМА ЗА ИЗБОР ЈЕДНЕ ИЛИ ВИШЕ НЕВЛАДИНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА КОЈИМА ЋЕ СЕ РАСПОРЕДИТИ СРЕДСТВА ТЕКУЋЕГ ГРАНТА "ПРАВНА ПОМОЋ ОСОБАМА СМЈЕШТЕНИМ У ИМИГРАЦИОНОМ ЦЕНТРУ" ЗА ГОДИНУ Члан 1. (Предмет) Овом одлуком утврђују се критеријуми за избор једне или више невладиних организација којима ће се распоредити средства текућег гранта "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" за годину. Члан 2. (Општи и тематски критеријуми за вредновање поднесених пријава невладиних организација) (1) Комисија за избор невладине организације која ће пружати бесплатну правну помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру (у даљњем тексту: Комисија) вреднује пријавни образац невладине организације (НВО) према сљедећим критеријумима с припадајућим бројем бодова: I - Основни подаци о невладиној организацији (А) Комисија може додијелити укупно 5 бодова на сљедећи начин: а) до 2 бода за број категорија корисника којима је пружена бесплатна правна помоћ; б) до 3 бода за укупан број корисника којима је пружена бесплатна правна помоћ. II - Подаци о странцима корисницима бесплатне правне помоћи (Б) Комисија може додијелити укупно 15 бодова на сљедећи начин: а) до 5 бодова за могућност пружања правне помоћи различитим категоријама странаца у БиХ; б) до 5 бодова за број покренутих поступака који су ријешени у корист странаца; ц) до 5 бодова за укупан број странаца којима је пружена бесплатна правна помоћ.

6 Broj 88 - Strana 6 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, III - Подаци о приходима (Ц) Комисија може додијелити укупно 5 бодова на сљедећи начин: а) до 2 бода за повећање прихода током посљедњих 5 година; б) до 3 бода за износ других ресурса. IV - Информације о начину сарадње са институцијама у Босни и Херцеговини (Д) Комисија може додијелити укупно 5 бодова на сљедећи начин: а) до 2 бода за дужину трајања партнерства између НВО-а и институција; б) до 3 бода за укупан број важећих уговора/споразума/меморандума/протокола потписаних између НВО-а и институција. V - Подаци о особљу које ради у НВО-у (Е) Комисија може додијелити укупно 20 бодова на сљедећи начин: а) До 5 бодова за укупан број дипломираних правника без положеног правосудног испита запослених за стално и уговором на одређено вријеме најмање годину дана у НВО-у; б) До 10 бодова за укупан број дипломираних правника са положеним правосудним испитом запослених за стално и уговором на одређено вријеме најмање годину дана у НВО-у; ц) До 5 бодова за осигурање доступности квалификованих запосленика НВО-а 24 сата дневно током цијеле седмице. VI - Општи услови који морају бити испуњени су: да је невладина организација регистрована у складу са законом и да има активан банкарски рачун. (2) Укупни бодови за образац су: (А) 5 + (Б) 15 + (Ц) 5 + (Д) 5 + (Е) 20 = 50 (3) Чланови Комисије оцјењују сваки критеријум из става (1) појединачно. (4) Укупан број бодова који је добила НВО јесте збир бодова датих од стране сваког присутног члана Комисије, подијељен са бројем присутних чланова Комисије. (5) НВО се рангирају према укупном броју бодова из става (4) овог члана. (6) Комисија ће након спроведеног поступка саставити ранг листу са приједлогом једне или више НВО с којима ће Министарство безбједности потписати протокол о сарадњи на основу укупног броја бодова из става (4) овог члана. Члан 3. (Распоред средстава) (1) Министарство безбједности у оквиру одобреног буџета за годину на буџетској ставци Текући грантови - грантови непрофитним организацијама - Правна помоћ за странце у Имиграционом центру има одобрена средства у износу КМ, која ће се користити за намјену пружања бесплатне правне помоћи корисницима Имиграционог центра стављеним под надзор рјешењем Службе за послове са странцима, иста ће бити адекватно распоређена једној или више НВО-а потписница протокола у складу са реализованим услугама из потписаног протокола и утврђеним бодовима за поједине услуге које су наведене у табели како слиједи: Р. бр. Управни поступци у Министарству безбједности БиХ Бодови Подношења жалбе на: 1. рјешење о протјеривању, рјешење о отказу боравка са протјеривањем, рјешење о поништењу визе са протјеривањем, 100 Подношења жалбе на закључак о дозволи извршења: 4. рјешења о протјеривању, рјешења о отказу боравка са протјеривањем, рјешење о поништењу визе са протјеривањем, 80 Подношења жалбе на: 7. рјешење о одређивању надзора смјештањем у Имиграциони центар. 100 Управни спорови пред Судом БиХ У поступку надзора смјештањем у Имиграциони центар: 8. подношење тужбе Суду БиХ против рјешења о одређивању надзора смјештањем у Имиграциони центар, заступање пред Судом БиХ по поступку по тужби против рјешења о одређивању надзора смјештањем у Имиграциони центар. 150 Расподјела финансијских средстава из Буџета Министарства безбједности вршиће се на основу извјештаја НВО-а о пруженој правној помоћи, с тим да вриједност бода може бити максимално 2 КМ. (2) НВО ће, у сврху обрачуна финансијских средстава из Буџета Министарства безбједности достављати извјештај о пруженој правној помоћи корисницима Имиграционог центра за период од године до године. Члан 4. (Износ средстава) Укупна расположива средства текућег гранта утврђена су Законом о буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину и износе КМ. Члан 5. (Објава гранта) Министарство безбједности ће објавити поступак и начин додјеле средстава из текућег гранта "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" на wеб страници Министарства безбједности у три дневна листа у трајању од 15 дана од дана објављивања. Члан 6. (Начин достављања захтјева за додјелу средстава) Захтјеви за додјелу новчаних средстава из текућег гранта "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" достављају се у затвореној коверти Министарству безбједности искључиво путем поште на адресу: Министарство безбједности БиХ за Јавни позив "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" за годину Трг БиХ 1, Сарајево Члан 7. (Комисија за разматрање захтјева) (1) Министар безбједности именује Комисију за разматрање захтјева пристиглих на основу Јавног позива за додјелу средстава текућег гранта "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" за годину (у даљем тексту Комисија) која ће сачинити ранг листу за додјелу средстава текућег гранта" Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" за годину. (2) На основу извјештаја Комисије из ставе (1) овог члана Министарство безбједности предлаже Савјету министара Босне и Херцеговине доношење одлуке о додјели грант средстава за годину "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру", у

7 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 7 складу са којом ће министар безбједности Босне и Херцеговине потписати Протокол о сарадњи за годину. (3) Протокол о сарадњи о пружању правне помоћи особама смјештеним у Имиграционом центру, потписан дана године између Министарства безбједности и невладине организације "Ваша права БиХ", важиће и примјењиваће се до окончања процедуре избора и потписивања новог протокола о сарадњи у складу са овом одлуком. (4) Комисија задржава право да провјери тачност података наведених у захтјеву, те уколико су наведени подаци нетачни захтјев одбаци. (5) Комисија неће разматрати непотпуне и неблаговремене пријаве. Члан 8. (Начин бодовања) (1) Бодовање поднесених захтјева Комисија ће извршити на основу Обрасца са табелом за бодовање, а на основу критерија наведених у члану 2. став (1) ове одлуке. (2) Чланови Комисије ће извршити бодовање само благовремених и потпуних захтјева. Члан 9. (Подношење извјештаја) (1) Корисници средстава из члана 2. ове одлуке дужни су Министарству безбједности доставити наративни и финансијски Извјештај о намјенском утрошку средстава. (2) Корисник средстава дужан је водити издвојену документацију о реализацији програма који се финансира. (3) У случају уочених неправилности Министарство безбједности ће формирати посебну Комисију која ће извршити додатну контролу, те уколико закључи да је потребно Комисија може отићи и у сједиште корисника средстава ради увида у цјелокупну документацију. (4) У случају утврђивања ненамјенског утрошка средстава корисник је дужан вратити додијељена средства. Члан 10. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 245/ октобра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р Na osnovu člana 15. Zakona o implementaciji Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, gomilanja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik BiH", br. 15/06 i 72/13) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na 60. sjednici, održanoj 14. juna godine, donijelo je ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA DRŽAVNOG KOORDINACIONOG TIJELA ZA IMPLEMENTIRANJE KONVENCIJE O ZABRANI HEMIJSKOG ORUŽJA Član 1. (Predmet) (1) Ovom Odlukom imenuje se Državno koordinacijsko tijelo za provođenje Konvencije o zabrani hemijskog oružja (u daljem tekstu: DKT), definiraju se zadaci, način rada, mandat i druga pitanja od značaja za rad DKT-a. (2) Za članove DKT imenuju se: a) Gordana Banjac, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH - član; b) Amira Arifović-Harms, Ministarstvo vanjskih poslova BiH - član; c) Dušan Kojić, Ministarstvo civilnih poslova BiH - član; d) Samir Huseinbašić, Ministarstvo sigurnosti BiH - član; e) Branislav Drobac, Ministarstvo odbrane BiH - član; f) Bojan Perduh, Uprava za indirektno oporezivanje BiH - član; g) Ismet Briga, Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije - član; h) Jovo Pilipović, Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS - član; i) Dina Šehović, Federalno ministarstvo zdravstva - član; j) Nina Pajović, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS - član; k) Ilija Klarić, Vlada Brčko Distrikta - član. Član 2. (Zadaci) (1) DKT se osniva radi ispunjenja obaveza po Konvenciji o zabrani razvoja, proizvodnje, gomilanja i upotrebe hemijskog oružja i o njegovom uništavanju (u daljem tekstu: Konvencija), sa zadatkom da bude središte učinkovite veze s Organizacijom za zabranu hemijskog oružja (u daljem tekstu: OPCW) sa sjedištem u Hagu i drugim državama članicama, a o čemu je dužno da obavijesti OPCW. (2) DKT koordinira aktivnosti tijela i institucija u Bosni i Hercegovini, u vezi s provođenjem odredbi Konvencije i ovlašteno je od institucija u Bosni i Hercegovini, kao i od svih pravnih i fizičkih osoba zatražiti dostavu informacija i podataka koji se odnose na ispunjenje obaveza Bosne i Hercegovine, koje proizlaze iz odredbi Konvencije. (3) DKT je ovlaštena za davanje naloga nadležnim tijelima i institucijama, kao i pravnim i fizičkim osobama, ukoliko se radi o ispunjavanju obaveza Bosne i Hercegovine koje proističu iz Konvencije. (4) U vezi s obaveznom saradnjom s Organizacijom, DKT: a) priprema sporazume o pogonu, koje BiH bude zaključivala s OPCW, a sukladno s Konvencijom; b) priprema zahtjeve za naknadu troškova od OPCW nastalih u vezi s provedenim međunarodnim inspekcijama, u slučajevima kada BiH ima, sukladno s odredbama Konvencije, pravo na njihovu naknadu; c) priprema prihvatanje i pratnju međunarodnih inspekcija, te sarađuje s međunarodnim inspektorima.

8 Broj 88 - Strana 8 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Član 3. (Način rada) (1) DKT je u sastavu Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. (2) Članovi DKT-a su dužni u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu ove Odluke donijeti poslovnik o svom radu i imenovati koordinatora DKT-a. (3) DKT se sastaje najmanje jedanput mjesečno. (4) Sve institucije su dužne omogućiti svojim predstavnicima rad i aktivnosti na izvršavanju obaveza iz Zakona i Konvencije sukladno nadležnostima institucije. Član 4. (Mandat) Članovi DKT-a iz člana 1. stav (2) ove Odluke imenuju se na period od četiri godine. Član 5. (Sredstva za rad i aktivnosti) (1) Sredstva za rad i aktivnosti DKT-a obezbjeđuju se iz budžeta Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. (2) Sve institucije su dužne osigurati svojim predstavnicima prisustvo na sastancima i snositi troškove prijevoza i dnevnica. Član 6. (Naknade) Članovi DKT-a nemaju pravo na naknadu za rad u DKT-u. Član 7. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 247/ juna godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 15. Zakona o provedbi Konvencije o zabrani razvoja, proizvodnje, gomilanja i uporabe kemijskog oružja i o njegovom uništavanju ("Službeni glasnik BiH", br. 15/06 i 72/13) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine, na 60. sjednici, održanoj 14. lipnja godine, donijelo je ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA DRŽAVNOG KOORDINACIONOG TIJELA ZA IMPLEMENTIRANJE KONVENCIJE O ZABRANI KEMIJSKOG ORUŽJA Članak 1. (Predmet) (1) Ovom Odlukom imenuje se Državno koordinacijsko tijelo za provedbu Konvencije o zabrani kemijskog oružja (u daljnjem tekstu: DKT), definiraju se zadaci, način rada, mandat i druga pitanja od značaja za rad DKT-a. (2) Za članove DKT imenuju se: a) Gordana Banjac, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH - član; b) Amira Arifović-Harms, Ministarstvo vanjskih poslova BiH - član; c) Dušan Kojić, Ministarstvo civilnih poslova BiH - član; d) Samir Huseinbašić, Ministarstvo sigurnosti BiH - član; e) Branislav Drobac, Ministarstvo odbrane BiH - član; f) Bojan Perduh, Uprava za neizravno oporezivanje BiH - član; g) Ismet Briga, Federalno ministarstvo energije, rudarstva i industrije - član; h) Jovo Pilipović, Ministarstvo industrije, energetike i rudarstva RS - član; i) Dina Šehović, Federalno ministarstvo zdravstva - član; j) Nina Pajović, Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite RS - član; k) Ilija Klarić, Vlada Brčko Distrikta - član. Članak 2. (Zadaci) (1) DKT se osniva radi ispunjenja obveza po Konvenciji o zabrani razvoja, proizvodnje, gomilanja i uporabe kemijskog oružja i o njegovom uništavanju (u daljnjem tekstu: Konvencija), sa zadatkom da bude središte učinkovite veze s Organizacijom za zabranu kemijskog oružja (u daljnjem tekstu: OPCW) sa sjedištem u Haagu i drugim državama članicama, a o čemu je dužno obavijestiti OPCW. (2) DKT koordinira aktivnosti tijela i institucija u Bosni i Hercegovini, u vezi s provedbom odredbi Konvencije i ovlašteno je od institucija u Bosni i Hercegovini, kao i od svih pravnih i fizičkih osoba zatražiti dostavu informacija i podataka koji se odnose na ispunjenje obveza Bosne i Hercegovine, koje proizlaze iz odredbi Konvencije. (3) DKT je ovlaštena za davanje naloga nadležnim tijelima i institucijama, kao i pravnim i fizičkim osobama, ukoliko se radi o ispunjavanju obveza Bosne i Hercegovine koje proistječu iz Konvencije. (4) U vezi s obveznom suradnjom s Organizacijom, DKT: a) priprema sporazume o pogonu, koje BiH bude zaključivala s OPCW, a sukladno s Konvencijom; b) priprema zahtjeve za naknadu troškova od OPCW nastalih u vezi s provedenim međunarodnim inspekcijama, u slučajevima kada BiH ima, sukladno s odredbama Konvencije, pravo na njihovu naknadu; c) priprema prihvaćanje i pratnju međunarodnih inspekcija, te surađuje s međunarodnim inspektorima. Članak 3. (Način rada) (1) DKT je u sustavu Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. (2) Članovi DKT-a su dužni u roku od tri mjeseca od dana stupanja na snagu ove Odluke donijeti poslovnik o svom radu i imenovati koordinatora DKT-a. (3) DKT se sastaje najmanje jedanput mjesečno. (4) Sve institucije su dužne omogućiti svojim predstavnicima rad i aktivnosti na izvršavanju obveza iz Zakona i Konvencije sukladno nadležnostima institucije. Članak 4. (Mandat) Članovi DKT-a iz članka 1. stavak (2) ove Odluke imenuju se na razdoblje od četiri godine. Članak 5. (Sredstva za rad i aktivnosti) (1) Sredstva za rad i aktivnosti DKT-a osiguravaju se iz proračuna Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa BiH. (2) Sve institucije su dužne osigurati svojim predstavnicima prisustvo na sastancima i snositi troškove prijevoza i dnevnica.

9 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 9 Članak 6. (Naknade) Članovi DKT-a nemaju pravo na naknadu za rad u DKT-u. Članak 7. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 247/ lipnja godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 15. Закона о имплементацији Конвенције о забрани развоја, производње, гомилања и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању ("Службени гласник БиХ", бр. 15/06 и 72/13) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине, на 60. сједници, одржаној 14. јуна године, донио је ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА ДРЖАВНОГ КООРДИНАЦИОНОГ ТИЈЕЛА ЗА ИМПЛЕМЕНТАЦИЈУ КОНВЕНЦИЈЕ О ЗАБРАНИ ХЕМИЈСКОГ ОРУЖЈА Члан 1. (Предмет) (1) Овом Одлуком именује се Државно координационо тијело за имплементацију Конвенције о забрани хемијског оружја (у даљем тексту: ДКТ), дефинишу се задаци, начин рада, мандат и друга питања од значаја за рад ДКТ-а. (2) За чланове ДКТ именују се: а) Гордана Бањац, Министарство спољне трговине и економских односа БиХ - члан; б) Амира Арифовић-Хармс, Министарство иностраних послова БиХ - члан; ц) Душан Којић, Министарство цивилних послова БиХ - члан; д) Самир Хусеинбашић, Министарство безбједности БиХ - члан; е) Бранислав Дробац, Министарство одбране БиХ - члан; ф) Бојан Пердух, Управа за индиректно опорезивање БиХ - члан; г) Исмет Брига, Федерално министарство енергије, рударства и индустрије - члан; х) Јово Пилиповић, Министарство индустрије, енергетике и рударства РС - члан; и) Дина Шеховић, Федерално министарство здравства - члан; ј) Нина Пајовић, Министарство здравља и социјалне заштите РС - члан; к) Илија Кларић, Влада Брчко Дистрикта - члан. Члан 2. (Задаци) (1) ДКТ се оснива ради испуњења обавеза по Конвенцији о забрани развоја, производње, гомилања и употребе хемијског оружја и о његовом уништавању (у даљем тексту: Конвенција), са задатком да буде средиште ефикасне везе са Организацијом за забрану хемијског оружја (у даљем тексту: ОРCW) са сједиштем у Хагу и другим Државама чланицама, а о чему је дужно да обавијести ОРCW. (2) ДКТ координира активности тијела и институција у Босни и Херцеговини, у вези са спровођењем одредби Конвенције и овлашћено је од свих надлежних тијела и институција у Босни и Херцеговини, као и од свих правних и физичких лица да затражи доставу информација и података који се односе на испуњење обавеза Босне и Херцеговине, које произилазе из одредби Конвенције. (3) ДКТ је овлашћено за давање налога надлежним органима и институцијама, као и правним и физичким лицима, уколико се ради о испуњавању обавеза Босне и Херцеговине које проистичу из Конвенције. (4) У вези са обавезном сарадњом са Организацијом, ДКТ: а) припрема споразуме о погону, које БиХ буде закључивала са ОРCW, а у складу са Конвенцијом; б) припрема захтјеве за накнаду трошкова од ОРCW насталих у вези са спроведеним међународним инспекцијама, у случајевима када БиХ има, у складу са одредбама Конвенције, право на њихову накнаду; ц) припрема прихватање и пратњу међународних инспекција, те сарађује са међународним инспекторима. Члан 3. (Начин рада) (1) ДКТ је у саставу Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. (2) Чланови ДКТ-а су дужни у року од три мјесеца од дана ступања на снагу ове Одлуке да донесу пословник о свом раду и да именују координатора ДКТ-а. (3) ДКТ се састаје најмање једанпут мјесечно. (4) Све институције су дужне да омогуће својим представницима рад и активности на извршавању обавеза из Закона и Конвенције у складу са надлежностима институције. Члан 4. (Мандат) Чланови ДКТ-а из члана 1. став (2) ове Одлуке именују се на период од четири године. Члан 5. (Средства за рад и активности) (1) Средства за рад и активности ДКТ-а обезбјеђују се из буџета Министарства спољне трговине и економских односа БиХ. (2) Све институције су дужне да обезбиједе својим представницима присуство на састанцима и да сносе трошкове превоза и дневница. Члан 6. (Накнаде) Чланови ДКТ-а немају право на накнаду за рад у ДКТ-у. Члан 7. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 247/ јуна године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р.

10 Broj 88 - Strana 10 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi člana 2. Zakona o primjeni određenih privremenih mjera radi efikasne provedbe mandata Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, te drugih međunarodnih restriktivnih mjera ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 75. sjednici održanoj 28. septembra godine, donijelo je ODLUKU O PROVOĐENJU REZOLUCIJE 1373 (2001) VIJEĆA SIGURNOSTI UJEDINJENIH NARODA Član 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom utvrđuje se postupak provođenja finansijskih restriktivnih mjera propisanih Rezolucijom 1373 (2001) Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (u daljem tekstu: Rezolucija 1373 (2001) VS UN-a). Član 2. (Definisanje pojmova) Pojmovi, u smislu ove Odluke, imaju sljedeće značenje: (1) Lista označenih lica je spisak fizičkih lica, pravnih lica i drugih subjekata prema kojima se primjenjuju restriktivne mjere definisane članom 4. Zakona o primjeni određenih privremenih mjera radi efikasnog provođenja mandata Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, te drugih međunarodnih restriktivnih mjera ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06), (u daljem tekstu: Zakon o MKSJ). (2) Ovlaštena tijela su: Državna agencija za istrage i zaštitu, Obavještajno-sigurnosna agencija Bosne i Hercegovine, Federalno ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srpske, Policija Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine i nadležna tužilaštva. (3) Nadležna tijela su: nadležne institucije, banke i druge finansijske institucije, osiguravajuća društva, svi organi i institucije u Bosni i Hercegovini koje prema zakonu vode evidenciju o imovini iz člana 12. stav (1) al. a), b) i c). Zakona o MKSJ. Član 3. (Postupak na osnovu prijedloga ovlaštenih tijela) (1) Na osnovu obrazloženog prijedloga ovlaštenog tijela, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine, upućuje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine prijedlog za donošenje Odluke o uvrštavanju fizičkog lica, pravnog lica ili drugog subjekta na listu označenih lica prema kojima će se primjenjivati restriktivne mjere iz člana 4. Zakona o MKSJ. (2) Obrazloženi prijedlog ovlaštenog tijela iz stava (1) ovog člana, treba da sadrži podatke o fizičkom licu, pravnom licu ili drugom subjektu za koje se predlaže uvrštavanje na listu označenih lica, opis okolnosti sa svim dokazima i raspoloživom dokumentacijom, kojima se potvrđuju osnove sumnje iz člana 4. st. (1) i (2) ove odluke, kao i podatke o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, uključujući i imovinu u inostranstvu. (3) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine je dužno prije upućivanja prijedloga za donošenje odluke iz člana 4. stav (1), pribaviti mišljenje Udarne grupe za borbu protiv terorizma i Tužilaštva Bosne i Hercegovine. Član 4. (Odluka o uvrštavanju na listu) (1) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o uvrštavanju fizičkih lica, pravnih lica i drugih subjekata na listu označenih lica, kada postoje osnove sumnje da je fizičko lice, pravno lice ili drugi subjekt izvršio, vrši ili pokušava da izvrši terorističke akte, ili učestvuje u izvršenju terorističkih akata ili im doprinosi, uz konsultacije sa Predsjedništvom Bosne i Hercegovine; (2) Odlukom iz stava (1) ovog člana, na listu označenih lica, također će biti uvršteni: a) pravno lice, koje je u vlasništvu ili pod kontrolom, neposrednom ili posrednom, bilo kog fizičkog ili pravnog lica koje je uvršteno na listu označenih lica u skladu sa stavom (1) ovog člana; b) fizičko ili pravno lice koje postupa u ime, ili po nalogu, nekog fizičkog ili pravnog lica koje je uvršteno na listu označenih lica u skladu sa stavom (1) ovog člana. (3) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku iz stava (1) ovog člana i na osnovu obrazloženog zahtjeva druge države, ukoliko isti ispunjava uslove iz st. (1) i (2) ovog člana. (4) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će se prilikom donošenja Odluke iz stava (1) ovog člana voditi principima poštovanja ljudskih prava, vladavine prava i priznavanja prava nevinih trećih lica u svakom konkretnom slučaju. Član 5. (Rješenje o uvrštavanju na listu označenih lica) (1) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine će na osnovu odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o uvrštavanju fizičkih lica, pravnih lica i drugih subjekata na listu označenih lica donijeti rješenje o uvrštavanju na listu označenih lica kao konačni upravni akt, u obliku i sastavnim dijelovima predviđenim Zakonom o upravnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13). (2) Rješenje iz stava (1) ovog člana Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine će dostaviti označenom licu u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o uvrštavanju fizičkih lica, pravnih lica i drugih subjekata na listu označenih lica. Član 6. (Označavanje lica na zahtjev druge države ili međunarodne policijske organizacije) (1) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine dostavlja zahtjev druge države za stavljanje na listu označenih fizičkih lica, pravnih lica i drugih subjekata, Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, dok Direkcija za koordinaciju policijskih tijela Bosne i Hercegovine dostavlja Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine zahtjev druge međunarodne policijske organizacije. (2) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine je dužno prije upućivanja prijedloga za donošenje Odluke iz člana 4. stav (1), pribaviti mišljenje Udarne grupe za borbu protiv terorizma i Tužilaštva Bosne i Hercegovine. (3) Uz prijedlog za donošenje odluke iz člana 4. stav (1) ove Odluke, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine zahtjev iz stava (1) ovog člana i mišljenja iz stava (2) ovog člana. Član 7. (Postupak protiv odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine) Fizičko lice, pravno lice ili drugi subjekt koji je odlukom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine uvršten na listu označenih lica, može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 60 dana od dana prijema rješenja o uvrštavanju na listu označenih lica.

11 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 11 Član 8. (Zahtjev drugoj državi) (1) U slučaju da fizičko lice, pravno lice i drugi subjekt iz člana 4. st. (1) i (2) ove Odluke, boravi, posluje ili posjeduje imovinu na području druge države, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će prilikom donošenja odluke iz člana 4. ove Odluke, zadužiti Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine da toj državi uputi obrazložen zahtjev za primjenu restriktivnih mjera predviđenih Rezolucijom 1373 (2001) VS UN-a prema fizičkom licu, pravnom licu i drugom subjektu uvrštenom na listu označenih lica. (2) Odluka iz stava (1) ovog člana donosi se na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, podnesenog u skladu sa članom 3. ove Odluke. (3) Obrazloženi zahtjev iz stava (1) ovog člana sadrži razloge zbog kojih je fizičko lice, pravno lice i drugi subjekat uvršten na listu označenih lica, kao i dokaze i saznanja koja ukazuju na to da fizičko lice, pravno lice i drugi subjekat iz člana 4. st. (1) i (2) ove Odluke, prema kojem se primjenjuju restriktivne mjere boravi, posluje ili posjeduje imovinu na teritoriji države kojoj se upućuje zahtjev. Član 9. (Prestanak primjene restriktivnih mjera) (1) Ovlaštena tijela, će po saznanju da je došlo do promjene okolnosti i prestanka potrebe za uvršavanjem fizičkog lica, pravnog lica ili drugog subjekta na listu označenih lica, bez odlaganja, o tome obavijestiti Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine. (2) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine će, nakon pribavljenog mišljenja Udarne grupe za borbu protiv terorizma i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, obrazložen prijedlog odluke o brisanju fizičkog lica, pravnog lica ili drugog subjekta sa liste označenih lica i prestanku primjene restriktivnih mjera. (3) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o brisanju fizičkog lica, pravnog lica ili drugog subjekta sa liste označenih lica i prestanku primjene restriktivnih mjera, uz konsultacije sa Predsjedništvom Bosne i Hercegovine. (4) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine će, bez odlaganja, obavijestiti državu koja primjenjuje restriktivne mjere po zahtjevu Bosne i Hercegovine o prestanku primjene restriktivnih mjera prema fizičkom licu, pravnom licu i drugom subjektu. (5) U slučaju donošenja pravosnažne odluke Suda Bosne i Hercegovine kojim se određuje brisanje fizičkog lica, pravnog lica ili drugog subjekta sa liste označenih lica i prestanak primjene restriktivnih mjera, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će, na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, u roku od 30 dana od dana donošenja pravosnažne odluke Suda Bosne i Hercegovine, donijeti Odluku o stavljanju van snage Odluke o uvrštavanju fizičkog lica, pravnog lica ili drugog subjekta na listu označenih lica. Član 10. (Upravljanje imovinom čije je raspolaganje ograničeno) (1) Upravljanje imovinom čije je raspolaganje ograničeno na osnovu ove Odluke i Rješenja o ograničenju raspolaganja oduzetom imovinom Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, vrši Agencija za upravljanje oduzetom imovinom Republike Srpske, Federalna agencija za upravljanje oduzetom imovinom i nadležni organ Brčko Distrikta BiH, donošenjem rješenja o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom. (2) Rješenje o ograničenom raspolaganju oduzetom imovinom obavezno sadrži: a) podatke o označenom licu; b) podatke o imovini čije raspolaganje se ograničava; c) označavanje organa koji će upravljati oduzetom imovinom, u skladu s ovom Odlukom; d) označavanje lica kojima se rješenje dostavlja. (3) Rješenje o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom dostavlja se pravnom ili fizičkom licu kod koga se imovina nalazi, označenom licu, Tužilaštvu Bosne i Hercegovine, Obavještajno sigurnosnoj agenciji Bosne i Hercegovine, Državnoj agenciji za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine, Ministarstvu finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, kao i drugim državnim organima i nadležnim tijelima koji mogu biti povezani sa imovinom označenom u tom rješenju. (4) Dostavljanje rješenja o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom vrši se u skladu s pravilima opšteg upravnog postupka. (5) Ograničavanje raspolaganja oduzetom imovinom traje dok se označeno lice nalazi na listi označenih lica. (6) Ako razlozi za donošenje rješenja o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom prestanu da postoje, organ iz stava (1) ovog člana dužan je da ukine doneseno rješenje, u skladu s odredbama zakona kojim je uređen opšti upravni postupak i isto dostavi licima i organima kojima je dostavljeno rješenje iz stava (3) ovog člana. Član 11. (Izuzeće za životne troškove) U pogledu izuzeća za životne troškove primjenjuju se odredbe člana 8. Zakona o MKSJ. Član 12. (Izuzeća za pojedine obaveze) U pogledu izuzeća za pojedine obaveze primjenjuju se odredbe člana 9. Zakona o MKSJ. Član 13. (Praćenje provedbe Odluke) (1) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine u saradnji sa ovlaštenim tijelima koordinira i prati primjenu restriktivnih mjera i o tome izvještava Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. (2) Vijeće ministara je dužno najmanje jednom godišnje, na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, a po pribavljenom mišljenju Udarne grupe za borbu protiv terorizma i Tužilaštva Bosne i Hercegovine, razmotriti opravdanost stavljanja na listu označenih lica. (3) Sve radnje i mjere koje se poduzimaju u cilju provedbe ove Odluke poduzimaju se bez odlaganja i prethodnog obavještavanja fizičkog ili pravnog lica, ili drugog subjekta na koje se Odluka odnosi, ukoliko to nije drugačije određeno zakonom. Član 14. (Objavljivanje odluka) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine je dužno objaviti odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, koje se donose u skladu sa ovom Odlukom na svojoj web stranici na dan njihovog donošenja u skladu sa Zakonom o zaštiti ličnih podataka ("Službeni glasnik BiH", br. 49/06, 76/11 i 89/11).

12 Broj 88 - Strana 12 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Član 15. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". VM broj 248/ septembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi članka 2. Zakona o primjeni određenih privremenih mjera radi učinkovite provedbe mandata Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju, te drugih međunarodnih restriktivnih mjera ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 75. sjednici održanoj 28. rujna godine, donijelo je ODLUKU O PROVOĐENJU REZOLUCIJE 1373 (2001) VIJEĆA SIGURNOSTI UJEDINJENIH NARODA Članak 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom utvrđuje se postupak provođenja financijskih restriktivnih mjera propisanih Rezolucijom 1373 (2001) Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (u daljem tekstu: Rezolucija 1373 (2001) VS UN-a). Članak 2. (Definiranje pojmova) Pojmovi, u smislu ove Odluke, imaju sljedeće značenje: (1) Lista označenih osoba je spisak fizičkih osoba, pravnih osoba i drugih subjekata prema kojima se primjenjuju restriktivne mjere definirane člankom 4. Zakona o primjeni određenih privremenih mjera radi učinkovite provedbe mandata Međunarodnog kaznenog suda za bivšu Jugoslaviju, te drugih međunarodnih restriktivnih mjera ("Službeni glasnik BiH", broj 25/06), (u daljem tekstu: Zakon o MKSJ). (2) Ovlaštena tijela su: Državna agencija za istrage i zaštitu, Obavještajno-sigurnosna agencija Bosne i Hercegovine, Federalno ministarstvo unutarnjih poslova, Ministarstvo unutarnjih poslova Republike Srpske, Policija Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine i nadležna tužiteljstva. (3) Nadležna tijela su: nadležne institucije, banke i druge financijske institucije, osiguravajuća društva, sva tijela i institucije u Bosni i Hercegovini koje prema zakonu vode evidenciju o imovini iz članka 12. stavak (1) al. a), b) i c). Zakona o MKSJ. Članak 3. (Postupak na temelju prijedloga ovlaštenih tijela) (1) Na temelju obrazloženog prijedloga ovlaštenog tijela, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine, upućuje Vijeću ministara Bosne i Hercegovine prijedlog za donošenje Odluke o uvrštavanju fizičke osobe, pravne osobe ili drugog subjekta na listu označenih osoba prema kojima će se primjenjivati restriktivne mjere iz članka 4. Zakona o MKSJ. (2) Obrazloženi prijedlog ovlaštenog tijela iz stavka (1) ovog članka, treba da sadrži podatke o fizičkoj osobi, pravnoj osobi ili drugom subjektu za koje se predlaže uvrštavanje na listu označenih osoba, opis okolnosti sa svim dokazima i raspoloživom dokumentacijom kojima se potvrđuju osnove sumnje iz članka 4. st. (1) i (2) ove odluke, kao i podatke o imovini koja može biti predmet ograničavanja raspolaganja, uključujući i imovinu u inostranstvu. (3) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine je dužno prije upućivanja prijedloga za donošenje odluke iz članka 4. stavak (1), pribaviti mišljenje Udarne skupine za borbu protiv terorizma i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine. Članak 4. (Odluka o uvrštavanju na listu) (1) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o uvrštavanju fizičkih osoba, pravnih osoba i drugih subjekata na listu označenih osoba kada postoje osnovi sumnje da je fizička osoba, pravna osoba ili drugi subjekt izvršio, vrši ili pokušava izvršiti terorističke akte, ili učestvuje u izvršenju terorističkih akata ili im doprinosi, uz konzultacije sa Predsjedništvom Bosne i Hercegovine; (2) Odlukom iz stavka (1) ovog članka, na listu označenih osoba, također će biti uvršteni: a) pravna osoba, koja je u vlasništvu ili pod kontrolom, neposrednom ili posrednom, bilo koje fizičke ili pravne osobe koja je uvrštena na listu označenih osoba sukladno stavku (1) ovog članka; b) fizička ili pravna osoba koja postupa u ime, ili po nalogu neke fizičke ili pravne osobe koja je uvrštena na listu označenih osoba sukladno stavku (1) ovog članka. (3) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku iz stavka (1) ovog članka i na temelju obrazloženog zahtjeva druge države, ukoliko isti ispunjava uvjete iz st. (1) i (2) ovog članka. (4) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će se prilikom donošenja Odluke iz stavka (1) ovog članka voditi načelima poštivanja ljudskih prava, vladavine prava i priznavanja prava nevinih trećih osoba u svakom konkretnom slučaju. Članak 5. (Rješenje o uvrštavanju na listu označenih osoba) (1) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine će na temelju odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o uvrštavanju fizičkih osoba, pravnih osoba i drugih subjekata na listu označenih osoba donijeti rješenje o uvrštavanju na listu označenih osoba kao konačni upravni akt, u obliku i sastavnim dijelovima predviđenim Zakonom o upravnom postupku Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13). (2) Rješenje iz stavka (1) ovog članka Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine će dostaviti označenoj osobi u roku od osam dana od dana stupanja na snagu odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine o uvrštavanju fizičkih osoba, pravnih osoba i drugih subjekata na listu označenih osoba. Članak 6. (Označavanje osoba na zahtjev druge države ili međunarodne policijske organizacije) (1) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine dostavlja zahtjev druge države za stavljanje na listu označenih fizičkih osoba, pravnih osoba i drugih subjekata Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine, dok Direkcija za koordinaciju policijskih tijela Bosne i Hercegovine dostavlja Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine zahtjev druge međunarodne policijske organizacije. (2) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine je dužno prije upućivanja prijedloga za donošenje Odluke iz članka 4. stavak (1), pribaviti mišljenje Udarne skupine za borbu protiv terorizma i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine. (3) Uz prijedlog za donošenje odluke iz članka 4. stavak (1) ove Odluke, Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine dostavlja Vijeću ministara Bosne i Hercegovine zahtjev iz stavka (1) ovog članka i mišljenja iz stavka (2) ovog članka.

13 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 13 Članak 7. (Postupak protiv odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine) Fizička osoba, pravna osoba ili drugi subjekt koji je odlukom Vijeća ministara Bosne i Hercegovine uvršten na listu označenih osoba, može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 60 dana od dana prijema rješenja o uvrštavanju na listu označenih osoba. Članak 8. (Zahtjev drugoj državi) (1) U slučaju da fizička osoba, pravna osoba i drugi subjekt iz članka 4. st. (1) i (2) ove Odluke boravi, posluje ili posjeduje imovinu na području druge države, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će prilikom donošenja odluke iz članka 4. ove Odluke, zadužiti Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine da toj državi uputi obrazložen zahtjev za primjenu restriktivnih mjera predviđenih Rezolucijom 1373 (2001) VS UN-a prema fizičkoj osobi, pravnoj osobi i drugom subjektu uvrštenom na listu označenih osoba. (2) Odluka iz stavka (1) ovog članka donosi se na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, podnesenog sukladno članku 3. ove Odluke. (3) Obrazloženi zahtjev iz stavka (1) ovog članka sadrži razloge zbog kojih je fizička osoba, pravna osoba i drugi subjekt uvršten na listu označenih osoba, kao i dokaze i saznanja koja ukazuju na to da fizička osoba, pravna osoba i drugi subjekat iz članka 4. st. (1) i (2) ove Odluke, prema kojem se primjenjuju restriktivne mjere boravi, posluje ili posjeduje imovinu na teritoriju države kojoj se upućuje zahtjev. Članak 9. (Prestanak primjene restriktivnih mjera) (1) Ovlaštena tijela će, po saznanju da je došlo do promjene okolnosti i prestanka potrebe za uvršavanjem fizičke osobe, pravne osobe ili drugog subjekta na listu označenih osoba, bez odlaganja o tome obavijestiti Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine. (2) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine će, nakon pribavljenog mišljenja Udarne skupine za borbu protiv terorizma i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine, dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, obrazložen prijedlog odluke o brisanju fizičke osobe, pravne osobe ili drugog subjekta sa liste označenih osoba i prestanku primjene restriktivnih mjera. (3) Vijeće ministara Bosne i Hercegovine donosi odluku o brisanju fizičke osobe, pravne osobe ili drugog subjekta sa liste označenih osoba i prestanku primjene restriktivnih mjera, uz konzultacije sa Predsjedništvom Bosne i Hercegovine. (4) Ministarstvo vanjskih poslova Bosne i Hercegovine će, bez odlaganja, obavijestiti državu koja primjenjuje restriktivne mjere po zahtjevu Bosne i Hercegovine o prestanku primjene restriktivnih mjera prema fizičkoj osobi, pravnoj osobi i drugom subjektu. (5) U slučaju donošenja pravosnažne odluke Suda Bosne i Hercegovine kojom se određuje brisanje fizičke osobe, pravne osobe ili drugog subjekta sa liste označenih osoba i prestanak primjene restriktivnih mjera, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine će, na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, u roku od 30 dana od dana donošenja pravosnažne odluke Suda Bosne i Hercegovine, donijeti Odluku o stavljanju van snage Odluke o uvrštavanju fizičke osobe, pravne osobe ili drugog subjekta na listu označenih osoba. Članak 10. (Upravljanje imovinom čije je raspolaganje ograničeno) (1) Upravljanje imovinom čije je raspolaganje ograničeno na temelju ove Odluke i Rješenja o ograničenju raspolaganja oduzetom imovinom Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, vrši Agencija za upravljanje oduzetom imovinom Republike Srpske, Federalna agencija za upravljanje oduzetom imovinom i nadležno tijelo Brčko Distrikta BiH, donošenjem rješenja o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom. (2) Rješenje o ograničenom raspolaganju oduzetom imovinom obvezno sadrži: a) podatke o označenoj osobi; b) podatke o imovini čije se raspolaganje ograničava; c) označavanje tijela koje će upravljati oduzetom imovinom, sukladno ovoj Odluci; d) označavanje osoba kojima se rješenje dostavlja. (3) Rješenje o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom dostavlja se pravnoj ili fizičkoj osobi kod koje se imovina nalazi, označenoj osobi, Tužiteljstvu Bosne i Hercegovine, Obavještajno sigurnosnoj agenciji Bosne i Hercegovine, Državnoj agenciji za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine, Ministarstvu financija i trezora Bosne i Hercegovine, Ministarstvu vanjskih poslova Bosne i Hercegovine, kao i drugim državnim tijelima i nadležnim tijelima koji mogu biti povezani sa imovinom označenom u tom rješenju. (4) Dostavljanje rješenja o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom vrši se sukladno pravilima općeg upravnog postupka. (5) Ograničavanje raspolaganja oduzetom imovinom traje dok se označena osoba nalazi na listi označenih osoba. (6) Ako razlozi za donošenje rješenja o ograničavanju raspolaganja oduzetom imovinom prestanu da postoje, tijelo iz stavka (1) ovog članka dužno je da ukine doneseno rješenje, sukladno odredbama zakona kojim je uređen opći upravni postupak i isto dostavi osobama i tijelima kojima je dostavljeno rješenje iz stavka (3) ovog članka. Članak 11. (Izuzeće za životne troškove) U pogledu izuzeća za životne troškove primjenjuju se odredbe članka 8. Zakona o MKSJ. Članak 12. (Izuzeća za pojedine obveze) U pogledu izuzeća za pojedine obveze primjenjuju se odredbe članka 9. Zakona o MKSJ. Članak 13. (Praćenje provedbe Odluke) (1) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine u suradnji sa ovlaštenim tijelima koordinira i prati primjenu restriktivnih mjera i o tome izvještava Vijeće ministara Bosne i Hercegovine. (2) Vijeće ministara je dužno najmanje jednom godišnje, na prijedlog Ministarstva sigurnosti Bosne i Hercegovine, a po pribavljenom mišljenju Udarne skupine za borbu protiv terorizma i Tužiteljstva Bosne i Hercegovine, razmotriti opravdanost stavljanja na listu označenih osoba. (3) Sve radnje i mjere koje se poduzimaju u cilju provedbe ove Odluke poduzimaju se bez odlaganja i prethodnog obavještavanja fizičke ili pravne osobe, ili drugog subjekta na koje se Odluka odnosi, ukoliko to nije drugačije određeno zakonom. Članak 14. (Objavljivanje odluka) Ministarstvo sigurnosti Bosne i Hercegovine je dužno objaviti odluke Vijeća ministara Bosne i Hercegovine, koje se

14 Broj 88 - Strana 14 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, donose sukladno ovoj Odluci na svojoj web stranici na dan njihovog donošenja sukladno Zakonu o zaštiti osobnih podataka ("Službeni glasnik BiH", br. 49/06, 76/11 i 89/11). Članak 15. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku BiH". VM broj 248/ rujna godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези члана 2. Закона о примјени одређених привремених мјера ради ефикасног спровођења мандата Међународног кривичног суда за бившу Југославију, те других међународних рестриктивних мјера ("Службени гласник БиХ", број 25/06), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 75. сједници одржаној 28. септембра године, донио је ОДЛУКУ О СПРОВОЂЕЊУ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1373 (2001) САВЈЕТА БЕЗБЈЕДНОСТИ УЈЕДИЊЕНИХ НАРОДА Члан 1. (Предмет Одлуке) Овом Одлуком утврђује се поступак спровођења финансијских рестриктивних мјера прописаних Резолуцијом 1373 (2001) Савјета безбједности Уједињених народа (у даљем тексту: Резолуција 1373 (2001) СБ УН-а). Члан 2. (Дефинисање појмова) Појмови, у смислу ове Одлуке, имају сљедеће значење: (1) Листа означених лица је списак физичких лица, правних лица и других субјеката према којима се примјењују рестриктивне мјере дефинисане чланом 4. Закона о примјени одређених привремених мјера ради ефикасног спровођења мандата Међународног кривичног суда за бившу Југославију, те других међународних рестриктивних мјера ("Службени гласник БиХ", број 25/06), (у даљем тексту: Закон о МКСЈ). (2) Овлаштена тијела су: Државна агенција за истраге и заштиту, Обавјештајно-безбједоносна агенција Босне и Херцеговине, Федерално министарство унутрашњих послова, Министарство унутрашњих послова Републике Српске, Полиција Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине и надлежна тужилаштва. (3) Надлежна тијела су: надлежне институције, банке и друге финансијске институције, осигуравајућа друштва, сва тијела и институције у Босни и Херцеговини које према закону воде евиденцију о имовини из члана 12. став (1) ал. а), б) и ц). Закона о МКСЈ. Члан 3. (Поступак на основу приједлога овлаштених тијела) (1) На основу образложеног приједлога овлаштеног тијела, Министарство безбједности Босне и Херцеговине, упућује Савјету министара Босне и Херцеговине приједлог за доношење Одлуке о уврштавању физичког лица, правног лица или другог субјекта на листу означених лица према којима ће се примјењивати рестриктивне мјере из члана 4. Закона о МКСЈ. (2) Образложени приједлог овлаштеног тијела из става (1) овог члана, треба да садржи податке о физичком лицу, правном лицу или другом субјекту за које се предлаже уврштавање на листу означених лица, опис околности са свим доказима и расположивом документацијом, којима се потврђују основе сумње из члана 4. ст. (1) и (2) ове одлуке, као и податке о имовини која може бити предмет ограничавања располагања, укључујући и имовину у иностранству. (3) Министарство безбједности Босне и Херцеговине је дужно прије упућивања приједлога за доношење одлуке из члана 4. став (1), прибавити мишљење Ударне групе за борбу против тероризма и Тужилаштва Босне и Херцеговине. Члан 4. (Одлука о уврштавању на листу) (1) Савјет министара Босне и Херцеговине доноси одлуку о уврштавању физичких лица, правних лица и других субјеката на листу означених лица, када постоје основе сумње да је физичко лице, правно лице или други субјект извршио, врши или покушава да изврши терористичке акте, или учествује у извршењу терористичких аката или им доприноси, уз консултације са Предсједништвом Босне и Херцеговине; (2) Одлуком из става (1) овог члана, на листу означених лица, такођер ће бити уврштени: а) правно лице, које је у власништву или под контролом, непосредном или посредном, било ког физичког или правног лица које је уврштено на листу означених лица у складу са ставом (1) овог члана; б) физичко или правно лице које поступа у име, или по налогу, неког физичког или правног лица које је уврштено на листу означених лица у складу са ставом (1) овог члана. (3) Савјет министара Босне и Херцеговине доноси одлуку из става (1) овог члана и на основу образложеног захтјева друге државе, уколико исти испуњава услове из ст. (1) и (2) овог члана. (4) Савјет министара Босне и Херцеговине ће се приликом доношења Одлуке из става (1) овог члана водити принципима поштовања људских права, владавине права и признавања права невиних трећих лица у сваком конкретном случају. Члан 5. (Рјешење о уврштавању на листу означених лица) (1) Министарство безбједности Босне и Херцеговине ће на основу одлуке Савјета министара Босне и Херцеговине о уврштавању физичких лица, правних лица и других субјеката на листу означених лица донијети рјешење о уврштавању на листу означених лица као коначни управни акт, у облику и саставним дијеловима предвиђеним Законом о управном поступку Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13). (2) Рјешење из става (1) овог члана Министарство безбједности Босне и Херцеговине ће доставити означеном лицу у року од осам дана од дана ступања на снагу одлуке Савјета министара Босне и Херцеговине о уврштавању физичких лица, правних лица и других субјеката на листу означених лица. Члан 6. (Означавање лица на захтјев друге државе или међународног полицијског тијела) (1) Министарство вањских послова Босне и Херцеговине доставља захтјев друге државе за стављање на листу означених физичких лица, правних лица и других

15 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 15 субјеката, Министарству безбједности Босне и Херцеговине, док Дирекција за координацију полицијских тијела Босне и Херцеговине доставља Министарству безбједности Босне и Херцеговине захтјев другог међународног полицијског тијела. (2) Министарство безбједности Босне и Херцеговине је дужно прије упућивања приједлога за доношење Одлуке из члана 4. став (1), прибавити мишљење Ударне групе за борбу против тероризма и Тужилаштва Босне и Херцеговине. (3) Уз приједлог за доношење одлуке из члана 4. став (1) ове Одлуке, Министарство безбједности Босне и Херцеговине доставља Савјету министара Босне и Херцеговине захтјев из става (1) овог члана и мишљења из става (2) овог члана. Члан 7. (Поступак против одлуке Савјета министара Босне и Херцеговине) Физичкo лице, правнo лице или други субјекат који је одлуком Савјета министара Босне и Херцеговине уврштен на листу означених лица, може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 60 дана од дана пријема рјешењa о уврштавању на листу означених лица. Члан 8. (Захтјев другој држави) (1) У случају да физичко лице, правно лице и други субјекат из члана 4. ст. (1) и (2) ове Одлуке, борави, послује или посједује имовину на подручју друге државе, Савјет министара Босне и Херцеговине ће приликом доношења одлуке из члана 4. ове Одлуке, задужити Министарство вањских послова Босне и Херцеговине да тој држави упути образложен захтјев за примјену рестриктивних мјера предвиђених Резолуцијом 1373 (2001) ВС УН-а према физичком лицу, правном лицу и другом субјекту уврштеном на листу означених лица. (2) Одлука из става (1) овог члана доноси се на приједлог Министарства безбједности Босне и Херцеговине, поднесеног у складу са чланом 3. ове Одлуке. (3) Образложени захтјев из става (1) овог члана садржи разлоге због којих је физичко лице, правно лице и други субјекат уврштен на листу означених лица, као и доказе и сазнања која указују на то да физичко лице, правно лице и други субјекат из члана 4. ст. (1) и (2) ове Одлуке, према којем се примјењују рестриктивне мјере борави, послује или посједује имовину на територији државе којој се упућује захтјев. Члан 9. (Престанак примјене рестриктивних мјера) (1) Овлаштена тијела, ће по сазнању да је дошло до промјене околности и престанка потребе за увршавањем физичког лица, правног лица или другог субјекта на листу означених лица, без одлагања, о томе обавијестити Министарство безбједности Босне и Херцеговине. (2) Министарство безбједности Босне и Херцеговине ће, након прибављеног мишљења Ударне групе за борбу против тероризма и Тужилаштва Босне и Херцеговине, доставити Савјету министара Босне и Херцеговине, образложен приједлог одлуке о брисању физичког лица, правног лица или другог субјекта са листе означених лица и престанку примјене рестриктивних мјера. (3) Савјет министара Босне и Херцеговине доноси одлуку о брисању физичког лица, правног лица или другог субјекта са листе означених лица и престанку примјене рестриктивних мјера, уз консултације са Предсједништвом Босне и Херцеговине. (4) Министарство вањских послова Босне и Херцеговине ће, без одлагања, обавијестити државу која примјењује рестриктивне мјере по захтјеву Босне и Херцеговине о престанку примјене рестриктивних мјера према физичком лицу, правном лицу и другом субјекту. (5) У случају доношења правоснажне одлуке Суда Босне и Херцеговине којим се одређује брисање физичког лица, правног лица или другог субјекта са листе означених лица и престанак примјене рестриктивних мјера, Савјет министара Босне и Херцеговине ће, на приједлог Министарства безбједности Босне и Херцеговине, у року од 30 дана од дана доношења правоснажне одлуке Суда Босне и Херцеговине, донијети Одлуку о стављању ван снаге Одлуке о уврштавању физичког лица, правног лица или другог субјекта на листу означених лица. Члан 10. (Управљање имовином чије је располагање ограничено) (1) Управљање имовином чије је располагање ограничено на основу ове Одлуке и Рјешења о ограничењу располагања одузетом имовином Министарства безбједности Босне и Херцеговине, врши Агенција за управљање одузетом имовином Републике Српске, Федерална агенција за управљање одузетом имовином и надлежна тијела Брчко Дистрикта БиХ, доношењем рјешења о ограничавању располагања одузетом имовином. (2) Рјешење о ограниченом располагању одузетом имовином обавезно садржи: а) податке о означеном лицу; б) податке о имовини чије располагање се ограничава; ц) означавање тијела који ће управљати одузетом имовином, у складу с овом Одлуком; д) означавање лица којима се рјешење доставља. (3) Рјешење о ограничавању располагања одузетом имовином доставља се правном или физичком лицу код кога се имовина налази, означеном лицу, Тужилаштву Босне и Херцеговине, Обавјештајно сигурносној агенцији Босне и Херцеговине, Државној агенцији за истраге и заштиту Босне и Херцеговине, Министарству финансија и трезора Босне и Херцеговине, Министарству вањских послова Босне и Херцеговине, као и другим државним тијелима и надлежним тијелима који могу бити повезани са имовином означеном у том рјешењу. (4) Достављање рјешења о ограничавању располагања одузетом имовином врши се у складу с правилима општег управног поступка. (5) Ограничавање располагања одузетом имовином траје док се означено лице налази на листи означених лица. (6) Ако разлози за доношење рјешења о ограничавању располагања одузетом имовином престану да постоје, тијело из става (1) овог члана дужан је да укине донесено рјешење, у складу с одредбама закона којим је уређен општи управни поступак и исто достави лицима и тијелима којима је достављено рјешење из става (3) овог члана. Члан 11. (Изузеће за животне трошкове) У погледу изузећа за животне трошкове примјењују се одредбе члана 8. Закона о МКСЈ.

16 Broj 88 - Strana 16 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Члан 12. (Изузећа за поједине обавезе) У погледу изузећа за поједине обавезе примјењују се одредбе члана 9. Закона о МКСЈ. Члан 13. (Праћење проведбе Одлуке) (1) Министарство безбједности Босне и Херцеговине у сарадњи са овлаштеним тијелима координира и прати примјену рестриктивних мјера и о томе извјештава Савјет министара Босне и Херцеговине. (2) Савјет министара је дужан, најмање једном годишње, на приједлог Министарства безбједности Босне и Херцеговине, а по прибављеном мишљењу Ударне групе за борбу против тероризма и Тужилаштва Босне и Херцеговине, размотрити оправданост стављања на листу означених лица. (3) Све радње и мјере које се предузимају у циљу спровођења ове Одлуке подузимају се без одлагања и претходног обавјештавања физичког или правног лица, или другог субјекта на које се Одлука односи, уколико то није другачије одређено законом. Члан 14. (Објављивање одлука) Министарство безбједности Босне и Херцеговине је дужно објавити одлуке Савјета министара Босне и Херцеговине, које се доносе у складу са овом Одлуком на својој web страници на дан њиховог доношења у складу са Законом о заштити личних података ("Службени гласник БиХ", бр. 49/06, 76/11 и 89/11). Члан 15. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 248/ септембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i člana 11. Okvirnog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Evropske investicione banke kojim se reguliraju aktivnosti Evropske investicione banke u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 76. sjednici održanoj 4. oktobra godine, donijelo je ZAKLJUČAK KOJIM SE POTVRĐUJE DA JE DODJELJIVANJE KREDITA EVROPSKE INVESTICIONE BANKE UNICREDIT BANK D.D. MOSTAR I UNICREDIT BANK A.D. BANJALUKA U SKLADU SA OKVIRNIM SPORAZUMOM IZMEĐU BOSNE I HERCEGOVINE I EVROPSKE INVESTICIONE BANKE KOJIM SE REGULIRAJU AKTIVNOSTI EVROPSKE INVESTICIONE BANKE U BOSNI I HERCEGOVINI 1. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine potvrđuje da je dodjeljivanje kredita Evropske investicione banke Unicredit bank d.d. Mostar i Unicredit bank a.d. Banjaluka u skladu sa sadržajem odredaba i opsegom Okvirnog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Evropske investicione banke kojim se reguliraju aktivnosti Evropske investicione banke u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/08). 2. Evropska investiciona banka dodjeljuje kredit Unicredit bank d.d. Mostar i Unicredit bank a.d. Banjaluka u iznosu do 50 miliona eura za finansiranje malih i srednjih projekata u Bosni i Hercegovini koje provode mala i srednja preduzeća, srednje kapitalizirana preduzeća, subjekti iz javnog sektora, kao i drugi poduzetnici iz privatnog sektora. 3. Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine će u roku od 30 dana od prijema zahtjeva, koji je određen Okvirnim sporazumom između Bosne i Hercegovine i Evropske investicione banke kojim se reguliraju aktivnosti Evropske investicione banke u Bosni i Hercegovini, pripremiti propisanu formu izjave i proslijediti je Evropskoj investicionoj banci. 4. Za realiziranje ovog zaključka zadužuje se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. 5. Ovaj Zaključak stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 246/16 4. oktobra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i članka 11. Okvirnog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Europske investicijske banke kojim se reguliraju aktivnosti Europske investicijske banke u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 76. sjednici održanoj 4. listopada godine, donijelo je ZAKLJUČAK KOJIM SE POTVRĐUJE DA JE DODJELJIVANJE KREDITA EUROPSKE INVESTICIJSKE BANKE UNICREDIT BANK D.D. MOSTAR I UNICREDIT BANK A.D. BANJALUKA SUKLADNO SA OKVIRNIM SPORAZUMOM IZMEĐU BOSNE I HERCEGOVINE I EUROPSKE INVESTICIJSKE BANKE KOJIM SE REGULIRAJU AKTIVNOSTI EUROPSKE INVESTICIJSKE BANKE U BOSNI I HERCEGOVINI 1. Vijeće ministara Bosne i Hercegovine potvrđuje da je dodjeljivanje kredita Europske investicijske banke Unicredit bank d.d. Mostar i Unicredit bank a.d. Banjaluka u skladu sa sadržajem odredaba i opsegom Okvirnog sporazuma između Bosne i Hercegovine i Europske investicijske banke kojim se reguliraju aktivnosti Europske investicijske banke u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/08). 2. Europska investicijska banka dodjeljuje kredit Unicredit bank d.d. Mostar i Unicredit bank a.d. Banjaluka u iznosu do 50 milijuna eura za financiranje malih i srednjih projekata u Bosni i Hercegovini koje provode mala i srednja poduzeća, srednje kapitalizirana poduzeća, subjekti iz javnog sektora, kao i drugi poduzetnici iz privatnog sektora. 3. Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine će u roku od 30 dana od prijema zahtjeva, koji je određen Okvirnim sporazumom između Bosne i Hercegovine i Europske investicijske banke kojim se reguliraju aktivnosti Europske investicijske banke u Bosni i Hercegovini, pripremiti propisanu formu izjave i proslijediti je Europskoj investicijskoj banci. 4. Za realiziranje ovog zaključka zadužuje se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine.

17 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana Ovaj Zaključak stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 246/16 4. listopada godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), и члана 11. Оквирног споразума између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке којим се регулишу активности Европске инвестиционе банке у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 6/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 76. сједници одржаној 4. октобра године, донио је ЗАКЉУЧАК КОЈИМ СЕ ПОТВРЂУЈЕ ДА ЈЕ ДОДЈЕЉИВАЊЕ КРЕДИТА ЕВРОПСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ UNICREDIT BANK Д.Д. МОСТАР И UNICREDIT BANK А.Д. БАЊАЛУКА У СКЛАДУ СА ОКВИРНИМ СПОРАЗУМОМ ИЗМЕЂУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЕВРОПСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ КОЈИМ СЕ РЕГУЛИШУ АКТИВНОСТИ ЕВРОПСКЕ ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ 1. Савјет министара Босне и Херцеговине потврђује да је додјељивање кредита Европске инвестиционе банке Unicredit bank д.д. Мостар и Unicredit bank а.д. Бањалука у складу са садржајем одредаба и обимом Оквирног споразума између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке којим се регулишу активности Европске инвестиционе банке у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 6/08). 2. Европска инвестициона банка додјељује кредит Unicredit bank д.д. Мостар и Unicredit bank а.д. Бањалука у износу до 50 милиона евра за финансирање малих и средњих пројеката у Босни и Херцеговини које проводе мала и средња предузећа, средње капитализована предузећа, субјекти из јавног сектора, као и други предузетници из приватног сектора. 3. Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине ће у року од 30 дана од пријема захтјева, који је одређен Оквирним споразумом између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке којим се регулишу активности Европске инвестиционе банке у Босни и Херцеговини, припремити прописану форму изјаве и прослиједити је Европској инвестиционој банци. 4. За реализацију овог закључка задужује се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. 5. Овај Закључак ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 246/16 4. октобра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. MINISTARSTVO PRAVDE BOSNE I HERCEGOVINE 1248 Na osnovu člana 16. i člana 72. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), a u vezi sa članom 36. i članom 50. Zakona Bosne i Hercegovine o izvršenju krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera - Službeni prečišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 22/16), ministar pravde Bosne i Hercegovine donosi PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O SADRŽAJU I OBRASCU SLUŽBENE LEGITIMACIJE OVLAŠTENIH ZAVODSKIH SLUŽBENIKA I INSPEKTORA ZA NADZOR NAD RADOM ZAVODA ZA IZVRŠENJE KRIVIČNIH SANKCIJA, PRITVORA I DRUGIH MJERA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. U Pravilniku o sadržaju i obrascu službene legitimacije ovlaštenih zavodskih službenika i inspektora za nadzor nad radom zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 6/2016), u članu 4. stav 2. tačka e) "Jedinstveni matični broj građana (JMBG) korisnika legitimacije " briše se. Dosadašnje tačke f) i g) postaju tačke e) i f) člana 4. stav (2). Član 2. Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH". Broj / septembra godine Sarajevo Ministar Josip Grubeša, s. r.

18 Broj 88 - Strana 18 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

19 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 19

20 Broj 88 - Strana 20 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

21 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 21

22 Broj 88 - Strana 22 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

23 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 23 Na temelju članka 16. i članka 72. Zakona o upravi ("Službeni glasnik BiH", broj 32/02 i 102/09), a u svezi sa člankom 36. i člankom 50. Zakona Bosne i Hercegovine o izvršenju kaznenih sankcija, pritvora i drugih mjera - Službeni pročišćeni tekst ("Službeni glasnik BiH", broj 22/16), ministar pravde Bosne i Hercegovine donosi PRAVILNIK O IZMJENAMA I DOPUNAMA PRAVILNIKA O SADRŽAJU I OBRASCU SLUŽBENE ISKAZNICE OVLAŠTENIH ZAVODSKIH SLUŽBENIKA I INSPEKTORA ZA NADZOR NAD RADOM ZAVODA ZA IZVRŠENJE KAZNENIH SANKCIJA, PRITVORA I DRUGIH MJERA BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. U Pravilniku o sadržaju i obrascu službene iskaznice ovlaštenih zavodskih službenika i inspektora za nadzor nad radom zavoda za izvršenje kaznenih sankcija, pritvora i drugih mjera Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 6/2016), u članku 4. stavak 2. točka e) "Jedinstveni matični broj građana (JMBG) korisnika legitimacije " briše se. Dosadašnje točke f) i g) postaju točke e) i f) članka 4. stavak (2). Članak 2. Ovaj Pravilnik stupa na snagu danom donošenja i objavit će se u "Službenom glasniku BiH". Broj / rujna godine Sarajevo Ministar Josip Grubeša, v. r.

24 Broj 88 - Strana 24 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

25 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 25

26 Broj 88 - Strana 26 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

27 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 27

28 Broj 88 - Strana 28 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

29 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 29 На основу члана 16. и члана 72. Закона о управи ("Службени гласник БиХ", број 32/02 и 102/09), а у вези са чланом 36. и чланом 50. Закона Босне и Херцеговине о извршењу кривичних санкција, притвора и других мјера - Службени пречишћени текст ("Службени гласник БиХ", број 22/16), министар правде Босне и Херцеговине доноси ПРАВИЛНИК О ИЗМЈЕНАМА И ДОПУНАМА ПРАВИЛНИКА О САДРЖАЈУ И ОБРАСЦУ СЛУЖБЕНЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ ОВЛАШТЕНИХ ЗАВОДСКИХ СЛУЖБЕНИКА И ИНСПЕКТОРА ЗА НАДЗОР НАД РАДОМ ЗАВОДА ЗА ИЗВРШЕЊЕ КРИВИЧНИХ САНКЦИЈА, ПРИТВОРА И ДРУГИХ МЈЕРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Члан 1. У Правилнику о садржају и обрасцу службене легитимације овлаштених заводских службеника и инспектора за нaдзор над радом завода за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 6/2016), у члану 4. став 2. тачка е) "Јединствени матични број грађана (ЈМБГ) корисника легитимације " брише се. Досадашње тачке ф) и г) постају тачке е) и ф) члана 4. став (2). Члан 2. Овај Правилник ступа на снагу даном доношења и објавит ће се у "Службеном гласнику БиХ". Број / септембра године Сарајево Министар Јосип Грубеша, с. р.

30 Broj 88 - Strana 30 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

31 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 31

32 Broj 88 - Strana 32 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

33 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 33

34 Broj 88 - Strana 34 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

35 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 35 KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE 1249 Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2), u vezi sa članom 12. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije fizičkih lica (..)** 1, zastupani po advokatu Adiju Ibrahimoviću, Bijeljinska 9, Brčko distrikt BiH, zaprimljenoj dana godine pod brojem: II/16, na 132. (stotinutridesetdrugoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije fizičkih lica (..)**, kojom se osniva privredni subjekat "AREX GROUP" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge, Cerik bb, Brčko distrikt BiH radi nepostojanja koncentracije u smislu Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljem tekstu: Konkurencijsko vijeće) je dana godine pod brojem: II/16 zaprimilo Prijavu koncentracije (u daljem tekstu: Prijava) fizičkih lica (..)**, zastupani po advokatu Adiju Ibrahimoviću iz advokatskog društva "Ibrahimović&Co" d.o.o. Brčko distrikt BiH, Bijeljinska 9, Brčko distrikt BiH (u daljem tekstu: Podnosioci prijave) koji namjeravaju da osnuju novi privredni subjekat "AREX GROUP" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge, Cerik bb, Brčko distrikt BiH. Prijava nije bila potpuna i kompletna, te je Podnosilac prijave istu dopunio dana godine podneskom zaprimljenim pod brojem: II/16. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo Prijavu kompletnom i izdalo Potvrdu o prijemu kompletne i uredne Prijave, u skladu sa članom 30. stav (3) Zakona, dana godine broj: II/16. U skladu sa članom 30 stav (2) Zakona, Podnosilac prijave navodi da nije podnio zahtjev za ocjenu koncentracije nekom drugom tijelu ovlaštenom za ocjenu koncentracija izvan teritorije Bosne i Hercegovine. Konkurencijsko vijeće je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrdilo da je prijava podnesena u smislu člana 16. stav (1) Zakona. 1. Učesnici predmetne transakcije Učesnici predmetne transakcije su fizička lica (..)**. (..)**posjeduje (..)**% vlasničkog udjela u privrednom subjektu "SIRUP" d.o.o. Brčko distrikt. (..)** ne posjeduje većinski vlasnički udio u drugim privrednim subjektima u Bosni i Hercegovini, tj. ne postoje drugi privredni subjekti u kojima imenovani ima više od polovine udjela ili dionica, odnosno ne postoje drugi privredni subjekti u kojima ima pravo iz člana 2. stav (2) u vezi sa članom 14. Zakona o konkurenciji. Ukupni godišnji prihodi učesnika transakcije na dan godine iznosio je: Tabela 1. *(..)** Izvor: Podaci iz Prijave 2. Pravni osnov predmetne transakcije Pravni osnov predmetne transakcije je Ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "AREX GROUP" Brčko distrikt zaključen dana godine (u daljem tekstu: Ugovor). Privredni subjekt "AREX GROUP" d.o.o. Brčko distrikt se osniva od strane fizičkog lica (..)** sa vlasničkim udjelom od (..)**% i fizičkog lica (..)** sa vlasničkim udjelom od (..)**% u osnovnom kapitalu. 3. Ocjena prijave koncentracije Analizom dostavljenih podataka i dokumentacije, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da predmetna transakcija nije koncentracija u smislu odredbi Zakona, jer ne ispunjava potrebne uslove, iz razloga, kako slijedi: U skladu sa članom 377. Zakona o preduzećima Brčko distrikta BiH ("Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", br. 10/02, 14/02, 1/03, 8/03, 4/04, 19/07 i 34/07) sve odluke osnivača društva sa ograničenim odgovornošću se donose na skupštini običnom većinom glasova, dok je za određene najhitnije odluke potrebna dvotrećinska većina kako je to regulisano čl. 383, 384, 387 istog Zakona. S obzirom na činjenicu da će fizičko lice (..)** imati značajno veći procenat udjela glasova u privrednom subjektu "AREX GROUP" jasno proizilazi da će u procesu donošenja budućih poslovnih odluka odlučivati samostalno i nezavisno. Također prema navodima Podnosilaca zahtjeva, u osnivačkom aktu "AREX GROUP" ne postoje bilo kakve odredbe koje bi drugom osnivaču, fizičkom licu (..)**davale pravo i mogućnost da utiče na, ili ograničava pravo odlučivanja (..)**o strateškim i drugim bitnim poslovnim pitanjima u novoosnovanom privrednom subjektu. Slijedom navedenog, u konkretnom slučaju se ne radi o koncentraciji u smislu odredbi Zakona, nego o osnivanju novog privrednog subjekta sa većinskim vlasničkim udjelom jednog fizičkog lica. U skladu sa navedenim, ne postoji obaveza podnošenja Prijave koncentracije. Konkurencijsko vijeće je iz navedenog razloga odlučilo kao u dispozitivu ovog Zaključka. 4. Administrativna taksa Podnosilac Prijave je na ovaj Zaključak, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 108. tačka c) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) dužan platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 5. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Zaključka nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovoga Zaključka. Broj II/ septembra godine Sarajevo Predsjednica Mr. Arijana Regoda- Dražić, s. r. Red. br. Naziv privrednog Bosna i Hercegovine Svjetski nivo subjekta KM KM 1. (..)** (..)** (..)** 2. (..)** (..)** (..)** Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stav (2), u svezi sa člankom 12. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije fizičkih 1 (..)** podaci predstavljaju poslovnu tajnu

36 Broj 88 - Strana 36 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, osoba (..)** 1, zastupani po odvjetniku Adiju Ibrahimoviću, Bijeljinska 9, Brčko distrikt BiH, zaprimljenoj dana godine pod brojem: II/16, na 132. (stotinutridesetdrugoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije fizičkih osoba (..)**, kojom se osniva gospodarski subjekt "AREX GROUP" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge, Cerik bb, Brčko distrikt BiH radi nepostojanja koncentracije u smislu Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Konkurencijsko vijeće) je dana godine pod brojem: II/16 zaprimilo Prijavu koncentracije (u daljnjem tekstu: Prijava) fizičkih (..)**, zastupani po odvjetniku Adiju Ibrahimoviću iz odvjetničkog društva "Ibrahimović&Co" d.o.o. Brčko distrikt BiH, Bijeljinska 9, Brčko distrikt BiH (u daljnjem tekstu: Podnositelji prijave) koji namjeravaju da osnuju novi gospodarski subjekt "AREX GROUP" d.o.o. za proizvodnju, promet i usluge, Cerik bb, Brčko distrikt BiH. Prijava nije bila potpuna i kompletna, te je Podnositelj prijave istu dopunio dana godine podneskom zaprimljenim pod brojem: II/16. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo Prijavu kompletnom i izdalo Potvrdu o primitku kompletne i uredne Prijave, sukladno članku 30. stavak (3) Zakona, dana godine broj: II/16. Sukladno članku 30 stavak (2) Zakona, Podnositelj prijave navodi da nije podnio zahtjev za ocjenu koncentracije nekom drugom tijelu ovlaštenom za ocjenu koncentracija izvan teritorija Bosne i Hercegovine. Konkurencijsko vijeće je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrdilo da je prijava podnesena u smislu članka 16. stavak (1) Zakona. 1. Sudionici predmetne transakcije Sudionici predmetne transakcije su fizičke osobe (..)**. (..)** posjeduje (..)**% vlasničkog udjela u gospodarskom subjektu "SIRUP" d.o.o. Brčko distrikt. (..)**ne posjeduje većinski vlasnički udjel u drugim gospodarskim subjektima u Bosni i Hercegovini, tj. ne postoje drugi gospodarski subjekti u kojima imenovani ima više od polovine udjela ili dionica, odnosno ne postoje drugi gospodarski subjekti u kojima ima pravo iz članka 2. stavak (2) u svezi sa člankom 14. Zakona o konkurenciji. Ukupni godišnji prihodi sudionika transakcije na dan godine iznosio je: Tablica 1. Red. br. Naziv gospodarskog subjekta Bosna i Hercegovine Svjetska razina KM KM 1. (..)** (..)** (..)** 2. (..)** (..)** (..)** *(..)** Izvor: Podatci iz Prijave 2. Pravni temelj predmetne transakcije Pravni temelj predmetne transakcije je Ugovor o osnivanju društva sa ograničenom odgovornošću "AREX GROUP" Brčko distrikt zaključen dana godine (u daljnjem tekstu: Ugovor). Gospodarski subjekt "AREX GROUP" d.o.o. Brčko distrikt se osniva od strane fizičke osobe (..)** sa vlasničkim udjelom od (..)**% i fizičke osobe (..)** sa vlasničkim udjelom od (..)**% u temeljnom kapitalu. 3. Ocjena prijave koncentracije Analizom dostavljenih podataka i dokumentacije, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da predmetna transakcija nije koncentracija u smislu odredbi Zakona, jer ne ispunjava potrebne uvjete, iz razloga, kako slijedi: Sukladno članku 377. Zakona o poduzećima Brčko distrikta BiH ("Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", br. 10/02, 14/02, 1/03, 8/03, 4/04, 19/07 i 34/07) sve odluke osnivača društva sa ograničenim odgovornošću se donose na skupštini običnom većinom glasova, dok je za određene najhitnije odluke potrebna dvotrećinska većina kako je to regulirano čl. 383, 384, 387 istog Zakona. S obzirom na činjenicu da će fizička osoba (..)** imati značajno veći procenat udjela glasova u gospodarskom subjektu "AREX GROUP" jasno proizilazi da će u procesu donošenja budućih poslovnih odluka odlučivati samostalno i neovisno. Također prema navodima Podnositelja zahtjeva, u osnivačkom aktu "AREX GROUP" ne postoje bilo kakve odredbe koje bi drugom osnivaču, fizičkoj osobi (..)** davale pravo i mogućnost da utječe na, ili ograničava pravo odlučivanja (..)** o strateškim i drugim bitnim poslovnim pitanjima u novoosnovanom gospodarskom subjektu. Slijedom navedenog, u konkretnom slučaju se ne radi o koncentraciji u smislu odredbi Zakona, nego o osnivanju novog gospodarskog subjekta sa većinskim vlasničkim udjelom jedne fizičke osobe. Sukladno navedenom, ne postoji obveza podnošenja Prijave koncentracije. Konkurencijsko vijeće je iz navedenog razloga odlučilo kao u izreci ovog Zaključka. 4. Administrativna pristojba Podnositelj Prijave je na ovaj Zaključak, sukladno članku 2. Tarifni broj 108. točka c) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) dužan platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 5. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Zaključka nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Zaključka. Broj II/ rujna godine Sarajevo Predsjednica Mr. Arijana Regoda- Dražić, v. r. Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (2), у вези са чланом 12. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), рјешавајући по Пријави концентрације физичких (..)** 2, заступани по адвокату Адију Ибрахимовићу, Бијељинска 9, Брчко дистрикт БиХ, запримљеној дана године под бројем: II/16, на 132. (стотинутридесетдругој) сједници одржаној дана године, донио је 1 (..)** podatci predstavljaju poslovnu tajnu 2 (..)** подаци представљају пословну тајну

37 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 37 ЗАКЉУЧАК 1. Одбацује се Пријава концентрације физичких лица (..)**, којом се оснива привредни субјекат "AREX GROUP" д.о.о. за производњу, промет и услуге, Церик бб, Брчко дистрикт БиХ ради непостојања концентрације у смислу Закона о конкуренцији. 2. Овај Закључак биће објављен у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Образложење Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине (у даљем тексту: Конкуренцијски савјет) је дана године под бројем: II/16 запримио Пријаву концентрације (у даљем тексту: Пријава) физичких лица (..)**, заступани по адвокату Адију Ибрахимовићу из адвокатског друштва "Ибрахимовић&Цо" д.о.о. Брчко дистрикт БиХ, Бијељинска 9, Брчко дистрикт БиХ (у даљем тексту: Подносиоци пријаве) који намјеравају да оснују нови привредни субјекат "AREX GROUP" д.о.о. за производњу, промет и услуге, Церик бб, Брчко дистрикт БиХ. Пријава није била потпуна и комплетна, те је Подносилац пријаве исту допунио дана године поднеском запримљеним под бројем: II/16. Конкуренцијски савјет је утврдио Пријаву комплетном и издао Потврду о пријему комплетне и уредне Пријаве, у складу са чланом 30. став (3) Закона, дана годинеброј: II/16. У складу са чланом 30 став (2) Закона, Подносилац пријаве наводи да није поднио захтјев за оцјену концентрације неком другом тијелу овлаштеном за оцјену концентрација изван територија Босне и Херцеговине. Конкуренцијски савјет је увидом у достављену документацију утврдио да је пријава поднесена у смислу члана 16. став (1) Закона. 1. Учесници предметне трансакције Учесници предметне трансакције су физичка лица (..)**. (..)**посједује (..)**% власничког учешћа у привредном субјекту "СИРУП" д.о.о. Брчко дистрикт. (..)**не посједује већинско власничко учешће у другим привредним субјектима у Босни и Херцеговини, тј. не постоје други привредни субјекти у којима именовани има више од половине учешћа или акција, односно не постоје други привредни субјекти у којима има право из члана 2. став (2) у вези са чланом 14. Закона о конкуренцији. Укупни годишњи приходи учесника трансакције на дан године износио је: Табела 1. Ред. бр. Назив привредног субјекта Босна и Херцеговине КМ Свјетски ниво КМ 1. (..)** (..)** (..)** 2. (..)** (..)** (..)** *(..)** Извор: Подаци из Пријаве 2. Правни основ иредметне трансакције Правни основ предметне трансакције је Уговор о оснивању друштва са ограниченом одговорношћу "AREX GROUP" Брчко дистрикт закључен дана године (у даљем тексту: Уговор). Привредни субјекат "AREX GROUP" д.о.о. Брчко дистрикт се оснива од стране физичког лица (..)** са власничким учешћем од (..)**% и физичког лица (..)** са власничким учешћем од (..)**% у основном капиталу. 3. Оцјена пријаве концентрације Анализом достављених података и документације, Конкуренцијски савјет је утврдио да предметна трансакција није концентрација у смислу одредби Закона, јер не испуњава потребне услове, из разлога, како слиједи: У складу са чланом 377. Закона о предузећима Брчко дистрикта БиХ ("Службени гласник Брчко дистрикта БиХ", бр. 10/02, 14/02, 1/03, 8/03, 4/04, 19/07 и 34/07) све одлуке оснивача друштва са ограниченим одговорношћу се доносе на скупштини обичном већином гласова, док је за одређене најбитније одлуке потребна двотрећинска већина како је то регулисано чл. 383, 384, 387 истог Закона. С обзиром на чињеницу да ће физичко лице (..)** имати значајно већи проценат учешћа гласова у привредном субјекту "AREX GROUP" јасно произилази да ће у процесу доношења будућих пословних одлука одлучивати самостално и независно. Такође према наводима Подносилаца захтјева, у оснивачком акту "AREX GROUP" не постоје било какве одредбе које би другом оснивачу, физичком лицу (..)** давале право и могућност да утиче на, или ограничава право одлучивања (..)** о стратешким и другим битним пословним питањима у новооснованом привредном субјекту. Слиједом наведеног, у конкретном случају се не ради о концентрацији у смислу одредби Закона, него о оснивању новог привредног субјекта са већинским власничким учешћем једног физичког лица. У складу са наведеним, не постоји обавеза подношења Пријаве концентрације. Конкуренцијски савјет је из наведеног разлога одлучио као у изреци овог Закључка. 4. Административна такса Подносилац Пријаве је на овај Закључак, у складу са чланом 2. Тарифни број 108. тачка ц) Одлуке о висини административних такси у вези с процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) дужан платити административну таксу у укупном износу од 1.000,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 5. Поука о правном лијеку Против овога Закључка није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овога Закључка. Број II/ септембра године Сарајево Предсједница Мр Аријана Регода- Дражић, с. р. USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE 1250 Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 2609/16, rješavajući apelaciju Narodnog demokratskog pokreta, na osnovu člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. stav (3) tačka h), člana 57. stav (2) tačka b) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu: Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, potpredsjednik Zlatko M. Knežević, potpredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudija

38 Broj 88 - Strana 38 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 26. oktobra godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITUMU Odbija se kao neosnovana apelacija Narodnog demokratskog pokreta podnesena protiv Rješenja Suda BiH S1 3 Iž Iž od 7. juna godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine broj /16 od 26. maja godine u odnosu na član II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i član 14. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 11. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Odbacuje se kao nedozvoljena apelacija Narodnog demokratskog pokreta podnesena protiv Rješenja Suda BiH S1 3 Iž Iž od 7. juna godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine broj /16 od 26. maja godine u odnosu na član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Narodni demokratski pokret (u daljnjem tekstu: apelant), iz Banje Luke, kojeg zastupa predsjednik i zakonski zastupnik Dragan Čavić, iz Banje Luke, podnio je 16. juna godine, Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj S1 3 Iž Iž od 7. juna godine i Odluke Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: CIKBiH) broj /16 od 26. maja godine. Apelant je predložio da se donese "privremena mjera koja će biti na snazi sve do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, cijeneći da je to u interesu apelanta koji bi u suprotnom mogao pretrpiti nenadoknadivu štetu". II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na osnovu člana 23. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i CIKBiH zatraženo je 20. septembra godine da dostave odgovore na apelaciju. 3. Sud BiH je 19. februara godine dostavio odgovor na apelaciju, a CIKBiH 23. februara godine. III. Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Odlukom CIKBiH broj /16 od 26. maja godine odbijena je prijava za ovjeru političke stranke Narodni demokratski pokret za učešće na Lokalnim izborima godine, koji se imaju održati 2. oktobra godine, za izbore za općinsko vijeće, odnosno skupštine općina, odnosno gradsko vijeće, odnosno skupštinu grada i općinskog načelnika odnosno gradonačelnika u osnovnoj izbornoj jedinici: Krupa na Uni, Brod, Vukosavlje, Petrovac, Oštra Luka, Jezero, Šekovići, Han-Pijesak, Trnovo, Gacko, Foča, Berkovići i Milići. 6. U obrazloženju Odluke CIKBiH se navodi da je njegovom odlukom utvrđeno da je prijava ove političke stranke podnesena u skladu sa odredbama čl. 4.3, 4.4, 4.16 i 4.17 Izbornog zakona BiH, odnosno da sadrži svu dokumentaciju propisanu Poglavljem 4. Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), te da nisu utvrđeni nedostaci u prijavi za organe vlasti u osnovnim izbornim jedinicama kako je navedeno u dispozitivu odluke. 7. Isto tako, CIKBiH navodi da je utvrdio prijavu za organe vlasti u osnovnim izbornim jedinicama kako je navedeno u stavu (2) dispozitiva ove odluke, ali da apelant nije predložio dovoljan broj potpisa podrške u smislu člana 4.11 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i člana (2) Pravilnika o načinu provjere potpisa podrške i obrazaca za ovjeru političkih subjekata za učešće na neposrednim izborima u Bosni Hercegovini (prečišćeni tekst) broj /16 od 5. maja godine (u daljnjem tekstu: Pravilnik). 8. Imajući u vidu da su ispunjeni svi zakonski uvjeti za ovjeru prijave političke stranke za učešće na Lokalnim izborima godine za organe vlasti u osnovnim izbornim jedinicama, kako je navedeno u stavu (1) dispozitiva ove odluke, a da nisu ispunjeni uvjeti za ovjeru političke stranke za organe vlasti u osnovnim izbornim jedinicama kako je navedeno u stavu (2) dispozitiva ove odluke, CIKBiH je u skladu sa članom 2.9 stav (1) tačka 5. i članom 4.6 stav (2), a u vezi čl. 4.4, 4.11 i 4.17 Izbornog zakona BiH odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 9. Protiv ove odluke apelant je blagovremeno izjavio žalbu navodeći da nijedna od 13 općina za koje su prijave odbijene nije navedena u Obavještenju o otklanjanju nedostataka u prijavi od 26. maja godine, te nije jasno zašto je CIKBiH apelanta obavijestio o nedostacima u samo osam općina, kada se obje grupe općina nalaze u istoj činjenično-pravnoj situaciji. Navodi i da je ožalbena odluka donesena suprotno članu 4.5 stav 2. Izbornog zakona BiH, s obzirom da apelant nije ni bio u obavezi da prikuplja potpise podrške, jer je na Općim izborima godine na nivou entiteta Republike Srpske osvojio pet poslaničkih mandata za Narodnu skupštinu RS, te da je lokalni nivo vlasti niži od entitetskog. 10. Apelaciono upravno vijeće Apelacionog odjeljenja Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Apelaciono odjeljenje) je Rješenjem Suda BiH broj S1 3 Iž Iž od 7. juna godine odbilo apelantovu žalbu. 11. Kako se navodi u obrazloženju osporenog rješenja, CIKBiH je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje jer je pravilno postupio u ovoj upravnoj stvari pošto iz potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da CIKBiH nije ni mogao, u konkretnom slučaju, postupiti u skladu sa odredbom člana 4.16 stav 3. Izbornog zakona BiH, odnosno tražiti da se otklone nedostaci u prijavi za općine navedene u stavu (2) ožalbene odluke, s obzirom da je podnosilac žalbe podnio nedovoljan broj potpisa, čime nije ispunjen uvjet iz odredbe člana 4.4 stav (5) Izbornog zakona BiH koja je imperativna zakonska norma. 12. Žalbeni prigovor po kojem je CIKBiH nezakonito tumačio odredbu člana 4.5 stav (2) Izbornog zakona BiH po kojem je politička stranka oslobođena obaveze prikupljanja potpisa kada podnosi prijavu za ovjeru kandidature u organ koji je na istom ili nižem nivou od organa u kojem član političke stranke ima mandat, Apelaciono vijeće je odbilo. U tom smislu se navodi da se pravilnim tumačenjem navedene odredbe može utvrditi da se ona ne odnosi na lokalne izbore, jer niži nivo organa u kojem član političke partije ima mandat ne postoji na lokalnom nivou, te u tom slučaju politička stranka ima obavezu prikupljanja potpisa podrške. Kako proizlazi iz spisa predmeta, Apelaciono vijeće konstatira da apelant nije učestvovao na prethodnim Lokalnim izborima godine, te nije ni imao svoje predstavnike, odnosno nosioce osvojenih mandata. Iz navedenih razloga Apelaciono upravno vijeće Suda BiH nalazi da

39 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 39 je pobijana odluka CIKBiH pravilna i zakonita, a žalba neosnovana, pa je istu primjenom odredbe člana 81. stav 1. Zakona o upravnim sporovima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. od 19/02 do 74/10) i odbio. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 13. Apelant navodi da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravičan postupak iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljnjem tekstu: Evropska konvencija), pravo na zabranu diskriminacije iz člana 14. Evropske konvencije u vezi sa članom 6. Evropske konvencije, član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, član 11. Evropske konvencije i član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. 14. Apelant smatra da se Odluka CIKBiH i Rješenje Suda BiH zasnivaju na pogrešnoj primjeni člana 4.5 stav (2) Izbornog zakona koje su jasne, razumljive i ne daju povod bilo kakvoj proizvoljnosti u njenom tumačenju i koja u integralnom dijelu glasi: "Politička stranka oslobođena je obaveze prikupljanja potpisa iz člana 4.4 ovog Zakona i u slučaju podnošenja prijave za ovjeru kandidature za tijelo koje je na istoj ili na nižoj razini od tijela u kojem je član političke stranke ima mandata". Dakle, imajući u vidu sadržinu naprijed citirane zakonske odredbe, kao i nespornu činjenicu da je apelant na Općim izborima održanim godine na nivou Republike Srpske za Narodnu skupštinu Republike Srpske osvojio pet poslaničkih mandata, kao i da je lokalni nivo vlasti niži od entitetskog, onda je više nego očigledno da apelant, kako se navodi u apelaciji, nije ni bio u obavezi da uopće prikuplja potpise podrške. Pored navedenog, Odluka CIK-a i Rješenje Suda BiH se zasnivaju i na pogrešnoj primjeni člana 4.6 stav (3) Izbornog zakona kojim je propisano: "Ako Centralna izborna komisija BiH ustanovi da su podaci iz prijave netačni ili nepotpuni ili da prijava ne sadrži neke druge nedostatke ili nepravilnosti u smislu Zakona ili akata Centralne izborne komisije, o tome obavještava podnosica prijave, koji je dužan ispraviti nepravilnosti u roku od dva dana od dana prijema obavještenja. Nakon isteka ovog roka, ako politička partija ne otkloni nedostatke ili nepravilnosti iz ovog stava Centralna izborna komisija BiH neće ovjeriti njenu prijavu za učestvovanje na izborima". Ova zakonska odredba se odnosi na fazu prethodnog ispitivanja pravilnosti podnesenih prijava (tačnost, potpunost, pravilnost i sl.) koje je CIK, kako dalje navodi apelant, morao provesti prije donošenja odluke da li će prijavu potvrditi ili odbiti, a što je očigledno propustio da učini. Dakle, ako je Komisija utvrdila da je apelant podnio prijave sa manjim brojem potpisa podrške, u odnosu na propisani broj, onda je CIKBiH, kako navodi apelant, bio dužan o tome apelanta obavijestiti pismeno i pozvati ga da uočene nedostatke otkloni u ostavljenom roku i da tek nakon toga, a u zavisnosti da li su i na koji način uočeni nedostaci otklonjeni, donese odluku o konačnoj sudbini prijave. Na kraju, apelant navodi da nije bez značaja istaći da je CIKBiH na Zapisniku o prijemu prijava političkih partija za učestvovanje na Lokalnim izborima godine od 20. maja godine konstatirao da su uz prijavu priloženi svi važeći dokumenti, bez nedostataka, što drugim riječima znači da je CIKBiH za svih 13 općina primio urednu dokumentaciju, pa je nejasno kako i na koji način je kasnije ta ista komisija, utvrdila da te podnesene prijave navodno sadrže nepravilnosti. 15. Na osnovu gore navedenog, apelant predlaže da Ustavni sud donese odluku o dopustivosti i meritumu i tako utvrdi da je apelacija dopustiva (član 18. Pravila Ustavnog suda BiH prečišćeni tekst "Službeni glasnik BiH" broj 94/14), utvrdi povredu naprijed navedenih prava, ukine navedenu odluku i presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odluku, predmetnoj apelaciji da prvenstvo u rješavanju, u skladu sa članom 25. Pravila Ustavnog suda BiH jer je riječ o sporu povodom izbornih prava, pa sama priroda tog spora (kratkoća rokova) upućuje na hitnost postupanja. Apelant predlaže da Sud iz istih razloga, na osnovu člana 64. Pravila donese privremenu mjeru koja će biti na snazi sve do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, cijeneći da je to u interesu apelanta koji bi u suprotnom mogao pretrpjeti nenadoknadivu štetu. b) Odgovor na apelaciju 16. Sud BiH je naveo da je pobijanom sudskom odlukom potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilno primijenjeno materijalno pravo tako da su svi navodi apelanta o kršenju ljudskih prava, a posebno prava na pravično suđenje, proizvoljni i paušalni, te Sud predlaže da Ustavni sud apelaciju odbije kao neosnovanu u skladu sa pravilnim stavom Ustavnog suda izraženom u nizu njegovih odluka. 17. CIKBiH je naveo da predočene činjenice ni na koji način ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje Ustavom zaštićenih prava, niti da je CIKBiH na bilo koji način povrijedio prava apelanta koja su navedena u apelaciji. Nadalje, CIKBiH je naveo da je u postupku provjere utvrdio da prijava ove političke stranke za učešće na Lokalnim izborima godine sadrži nedostatke ili nepravilnosti, odnosno da nije priložila dovoljan broj validnih potpisa u smislu člana 2. stav (2) Pravilnika o načinu provjere potpisa podrške i obrasce za ovjeru političkih subjekata za učešće na neposrednim izborima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 43/16). U vezi s tim, CIKBiH je 26. maja godine dostavio političkoj stranci Narodni demokratski pokret obavijest o otklanjanju nedostataka u prijavi za učešće na izborima, odnosno da dostavi u ostavljenom roku dovoljan broj "validnih potpisa" za nivo za koji je podnesena prijava političke stranke. Dalje je navedeno da politička stranka Narodni demokratski pokret nije učestvovala na prošlim lokalnim izborima i nema svoje izborne predstavnike, te se ne može pozivati na beneficiju iz zakona po tom osnovu u smislu člana 4.5 stav (2) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koja se odnosi na oslobađanje obaveze prikupljanja potpisa podrške. Tu beneficiju zakon, po mišljenju CIKBiH, daje za opće izbore za organe vlasti (kantonalnih, entitetskih nivoa i nivo BiH). S obzirom da su ovo izbori za organe lokalne samouprave, općinsko vijeće/skupština općine i načelnike/gradonačelnike, koji su nivo sam po sebi, imajući u vidu odredbu člana 4.5 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, općinski nivo nije sadržan u višem nivou vlasti. 18. Za 13 općina osnovnih izbornih jedinica navedenih u stavu (2) predmetne odluke, nije prikupio dovoljan broj potpisa u skladu sa članom 4.11 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i članom 2. stav (2) Pravilnika, te se nije legitimirao kao učesnik za izbore za te osnovne izborne jedinice iz kojih razloga mu je i odbijena prijava za ovjeru. CIKBiH dalje navodi da je na pravilan način donio predmetnu odluku kada je stavom (2) iste odluke odbio prijavu ove političke stranke za učešće na Lokalnim izborima godine, za izbore za organe vlasti u izbornim jedinicama kako je navedeno u predmetnoj odluci, s obzirom da nisu bili ispunjeni uvjeti propisani članom 4.4 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, jer podnosilac apelacije nije dostavio dovoljan broj potpisa podrške u smislu navedenog člana. Zbog svega navedenog, CIKBiH zaključuje da nije ni mogao postupiti u skladu sa odredbom člana 4.16 stav (3) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, odnosno tražiti da se otklone nedostaci u prijavi za općine navedene u stavu (2) predmetne odluke, s obzirom da je apelant podnio nedovoljan broj potpisa, čime nije ispunjen uvjet iz člana 4.4 stav (5) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, a koji je imperativna zakonska norma.

40 Broj 88 - Strana 40 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, V. Relevantni propisi 19. U Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16) relevantne odredbe glase: POGLAVLJE 4. OVJERA I KANDIDIRANJE ZA IZBORE Član 2.9 stav (1) tačka 5 Centralna izborna komisija BiH je nezavisan organ koji podnosi izvještaj neposredno Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i čije ovlasti iz nje proizilaze. Centralna izborna komisija BiH: (...) 5. ovjerava političke stranke, koalicije, liste nezavisnih kandidata i nezavisne kandidate za učešće na svim nivoima neposrednih izbora u Bosni i Hercegovini; (...) Član 4.3 Da bi učestvovala na izborima, politička stranka mora biti registrirana kod nadležnog organa, u skladu sa zakonom. Uz prijavu za ovjeru mora biti priložen dokaz koji nije stariji od 60 dana da je politička stranka registrirana kod nadležnog organa. Politička stranka mora podnijeti prijavu za ovjeru pod istim nazivom pod kojim se registrovala kod nadležnog organa. Član 4.4 Prijava za ovjeru političke stranke ili nezavisnog kandidata sastoji se od spiska koji sadrži ime i prezime, originalan potpis, broj važeće lične karte i jedinstveni matični broj svakog birača upisanog u Centralni birački spisak koji podržava prijavu političke stranke ili nezavisnog kandidata. Prijava sadrži broj računa za finansiranje izborne kampanje. Obrazac za potpise utvrđuje Centralna izborna komisija BiH. Obrasci se unaprijed štampaju, te sadrže prostor predviđen za upisivanje naziva stranke ili imena i prezimena nezavisnog kandidata, kao redne serijske brojeve. Političke stranke ili nezavisni kandidati, dužni su potpise prikupljati samo na obrascima koje im dodjeli Centralna izborna komisija BiH. Ostali obrasci, koje dostavi politička stranka ili nezavisni kandidat, ne uzimaju se u obzir. Član 4.11 Da bi se politička stranka ili nezavisni kandidat ovjerili za izbore dužni su podnijeti potpise podrške u skladu sa članom 4.4 ovog Zakona. Jedan birač može na obrascu za potpis podrške svoj glas dati samo jednoj političkoj stranci ili nezavisnom kandidatu u jednom entitetu. Centralna izborna komisija BiH reguliše način na koji se potpisi podrške provjeravaju i potvrđuju. Član 4.16 Uz prijavu za ovjeru, politička stranka ili nezavisni kandidat prilažu dokaz o uplaćenoj taksi koji je odredila Centralna izborna komisija BiH za te izbore. Uplaćeni novčani iznos takse za ovjeru se vraća ako politička stranka ili nezavisni kandidat osvoji: (...) za načelnike/gradonačelnike općina 1/3 glasova od ukupnog broja glasova koje je osvojio izabrani načelnik/gradonačelnik, za odbornike/vijećnike općina više od 3% od ukupnog broja važećih glasova u toj izbornoj jedinici. Ako je koalicija ili lista nezavisnih kandidata osvojila broj glasova iz stava (1) ovog člana, smatrat će se da je svaka politička stranka u koaliciji ili svaki nezavisni kandidat na listi nezavisnih kandidata ispunio uslov za povrat takse. Član 4.17 Da bi politička stranka, koalicija, nezavisni kandidat ili lista nezavisnih kandidata bila ovjerena za učešće na izborima, dužni su uz svaku prijavu priložiti svu potrebnu dokumentaciju i podatke predviđene ovim Zakonom. VI. Dopustivost 20. U skladu sa članom VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacionu nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 21. U skladu sa članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi djelotvorni pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnosilac apelacije primio odluku o posljednjem djelotvornom pravnom lijeku koji je koristio. a) u odnosu na navode o povredi člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stava 1. Evropske konvencije i člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju 22. Prilikom ispitivanja dopustivosti dijela apelacije koji se odnosi na navode o povredi prava na pravično suđenje iz člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije, Ustavni sud je pošao od odredaba člana 18. stav (3) tačka h) Pravila Ustavnog suda. Član 18. stav (3) tačka h) Pravila Ustavnog suda glasi: Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih slučajeva: h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom; 23. U vezi sa navodima apelanta o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud prije svega podsjeća na ustaljenu praksu Evropskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Evropski sud) koja podržava stav da se politička prava ne smatraju građanskim pravima. Evropski sud je takav stav zauzeo u predmetu Pierre-Bloch v. France (vidi Pierre-Bloch protiv Francuske, aplikacija broj 24194/94, presuda iz godine), koji u bitnom nije mijenjao ni u novijoj praksi ostajući dosljedan stavu da sporovi vezani uz prava i obaveze koje izviru iz pasivnog biračkog prava u pravilu ne spadaju u okvire građanskog, ni krivičnog aspekta člana 6. Evropske konvencije (vidi, između ostalih, Mutalibov protiv Azerbejdžana aplikacija broj 31799/03, presuda iz godine; Paksas protiv Litvanije aplikacija broj 34932/04, presuda iz godine i Karimov protiv Azerbejdžana, aplikacija broj 12535/06, presuda iz godine). Ustavni sud zapaža da je u svojoj dosadašnjoj praksi zauzimao sličan stav (vidi, između ostalih, Ustavni sud, odluke br. AP 3804/08 od 15. juna godine i AP 4702/11 od 23. februara godine, dostupne na Isto tako, Ustavni sud naglašava da se u području zaštite pasivnog biračkog prava pojedina pitanja, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, mogu podvesti pod krivični aspekt člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Međutim, Ustavni sud smatra da u okolnostima konkretnog slučaja zbog nedostataka i nepravilnosti u priloženim kandidatskim listama za lokalne izbore predmetni slučaj ne potpada pod krivičnu optužbu iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije, te s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja ovo pitanje ne spada pod okvir zaštite prava na pravičan postupak, u smislu člana II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i člana 6. stav 1. Evropske konvencije. Iz navedenog proizlazi da član 6. stav 1. Evropske konvencije nije primjenjiv u konkretnom slučaju. 24. Budući da član II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, u ovom slučaju, ne pruža širi obim zaštite od člana 6. Evropske konvencije, slijedi da su navodi apelacije u vezi sa povredom prava na pravično suđenje ratione materiae inkompatibilni sa Ustavom Bosne i Hercegovine.

41 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 41 Pravo na slobodne izbore 25. Član 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju glasi: Visoke strane ugovornice se obavezuju da u razumnim vremenskim razmacima održavaju slobodne izbore tajnim glasanjem pod uvjetima koji osiguravaju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih organa. 26. Apelant u suštini ukazuje na nezakonito postupanje CIK-a i Suda BiH prilikom odbijanja prijedloga za ovjeru kandidatskih lista za 13 općina u RS, za koje smatra da se zasnivaju na pogrešnoj primjeni člana 4.5 stav (2) Izbornog zakona BiH što je po njihovom mišljenju dovelo do kršenja prava na slobodne izbore iz člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. 27. Ustavni sud zapaža da obaveza države koja proistječe iz člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju predviđa aktivno i pasivno biračko pravo naroda: aktivno pravo glasanja na izborima i pasivno pravo da se učestvuje kao kandidat na izborima. Međutim, ova prava se odnose samo na izbor "zakonodavnih tijela". Evropski sud za ljudska prava ima dosljedno mišljenje da se ovaj član primjenjuje samo u odnosu na izbor tijela koja vrše značajnu zakonodavnu funkciju. Da li određeno tijelo vrši dovoljnu zakonodavnu vlast da bi se u ovu svrhu moglo smatrati zakonodavnim tijelom je pitanje procjene na koje treba odgovoriti u svjetlu uloge tog tijela i njegovog doprinosa demokratskoj izradi zakona u kontekstu ustava u cjelini (vidi npr. Mathieu-Mohin i Clerfayt v. Belgium, presuda od 2. marta godine, serija A, br. 113; Matthews v. United Kingdom, presuda od 18. februara godine, Izvještaji 1999-I [GC]; Santoro v. Italy, presuda od 1. jula godine, Izvještaji 2004-VI). Dok regionalno vijeće može imati dovoljnu zakonodavnu vlast da se okvalificira kao zakonodavac (vidi gore navedenu presudu Santoro v. Italy), lokalno vijeće je tipično nema (vidi npr. Gorizdra v. Moldova, aplikacija br /99, odluka o prihvatljivosti od 2. jula godine; Cherepkov v. Russia aplikacija br /99, odluka o prihvatljivosti od 25. januara godine, Izvještaji 2000-I; Salleras Llinares v. Spain, aplikacija br /99, odluka o prihvatljivosti od 12. oktobra godine, Izvještaji 2000-XI). 28. Ustavni sud zapaža da je Evropski sud, u vezi sa članom 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, zaključio da prava koja pruža navedeni član nisu apsolutna, da u svojim unutrašnjim pravnim sistemima države ugovornice pravo pojedinca da glasa i bude biran ograničavaju uvjetima koji u principu nisu nedozvoljeni, te da one u toj sferi imaju širok stepen slobodne procjene kao i da je zadatak suda da se uvjeri da ti uvjeti "ne ograničavaju ova prava do te mjere da ugrožavaju njihovu suštinu i lišavaju ih njihove efektivnosti; da su ovi uslovi uvedeni kako bi zadovoljili legitiman cilj kojem se teži; da primijenjena sredstva nisu neproporcionalna" (vidi Mathieu-Mohin i Clerfayt protiv Belgije, aplikacija broj 9267/81, presuda iz godine). Skoro identičan stav Evropski sud je iznio u i predmetu Gitonas i ostali protiv Grčke (aplikacije br /91 i dr., presuda iz godine). 29. Imajući u vidu navedene principe kao i konkretan slučaj, Ustavni sud je mišljenja da u smislu člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju općinska vijeća, skupštine grada, gradska vijeća kao i izbor za općinskog gradonačelnika nisu zakonodavna tijela u smislu citiranog člana Evropske konvencije. Kako slijedi iz Zakona o lokalnoj samoupravi nadležnosti ovih tijela su regulirane čl. 12, 13. i 14. a odnose se na: a) regulatorne radnje i upravljanje općinom, b) zatim na pružanje usluga i obavljanja specifičnih funkcija u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstva i socijalne zaštite, civilne zaštite, informacija, zanatstva, turizma, ugostiteljstva i zaštite okoline i c) u oblasti urbanističkog planiranja i stambeno-komunalnih djelatnosti i druge nadležnosti utvrđene Zakonom o lokalnoj samoupravi, iz čega proizlazi da navedena tijela mogu donositi samo provedbene propise i da se ne mogu smatrati zakonodavnim tijelom u smislu Evropske konvencije. Stoga, ovo pravo se ne odnosi na njih i Ustavni sud smatra da nema potrebe proširivati domašaj navedenog člana na izbore za općinska vijeća, gradska vijeća, skupštine gradova, gradonačelnike, općinske načelnike, kao i druga tijela i organe za koje se raspisuju lokalni izbori. 30. Stoga, slijedi da su navodi apelacije ratione materiae inkompatibilni (i) u odnosu na pravo na slobodne izbore iz člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. b) u odnosu na ostale navode o povredi prava 31. Ustavni sud zapaža da se apelant poziva i na kršenje prava iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije, člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju, člana 11. Evropske konvencije. Dakle, u vezi s tim navodima Ustavni sud primjećuje da apelant predmetnom apelacijom osporava Rješenje Suda BiH broj S1 3 Iž Iž od 7. juna godine protiv kojeg nema drugih djelotvornih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporeno rješenje apelant je primio 20. juna godine, a apelacija je podnesena 16. juna godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano članom 18. stav (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz člana 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neosnovana. 32. Imajući u vidu odredbe člana VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, člana 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete u pogledu dopustivosti. VII. Meritum 33. Apelant navodi da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo iz člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju, člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije, člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju i člana 11. Evropske konvencije. Pravo na zabranu diskriminacije 34. Član II/4. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Uživanje prava i sloboda, predviđenih u ovom članu ili u međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovog Ustava, osigurano je svim licima u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojem osnovu kao što je pol, rasa, boja, jezik, vjera, političko i drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost sa nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. Član 14. Evropske konvencije glasi: Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji osigurava se bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost s nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. 35. Član 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju glasi 1. Uživanje svakog prava koje zakon predviđa mora se osigurati bez diskriminacije po bilo kom osnovu, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijest, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno porijeklo, povezanost s nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. 2. Javne vlasti ne smiju ni prema kome vršiti diskriminaciju po bilo kom osnovu kao što su oni spomenuti u stavu Ustavni sud zapaža da apelant ukazuje da su osporene odluke dovele do kršenja prava na nediskriminaciju iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije, odnosno člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju. U vezi s navedenim, Ustavni sud podsjeća da, prema praksi

42 Broj 88 - Strana 42 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Evropskog suda, diskriminacija nastupa ako se lice ili grupa lica koji se nalaze u analognoj situaciji različito tretiraju na osnovu spola, rase, boje, jezika, vjere i sl. u pogledu uživanja prava iz Evropske konvencije, a ne postoji objektivno i razumno opravdanje za takav tretman ili upotreba sredstava naspram željenog cilja koji nisu u proporcionalnom odnosu (vidi Evropski sud, Belgijski jezički slučaj, aplikacije br. 1474/62 i dr., presuda iz godine). Pri tome je nevažno je li diskriminacija posljedica različitog zakonskog tretmana ili primjene samog zakona (vidi Evropski sud, Irska protiv Velike Britanije, aplikacija broj 5310/71, presuda iz godine). 37. U konkretnom slučaju, Ustavni sud se poziva na praksu iz predmeta Sejdić i Finci gdje je rečeno da ovaj član pokriva izbore za izvršnu vlast (članovi predsjedništva). U vezi s tim, Ustavni sud podsjeća da je u Odluci broj AP 66/15 u vezi s navodima apelanata iznesenim u tom predmetu ukazao da je Evropski sud u predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, između ostalog, zaključio da dugotrajna nemogućnost aplikanata da se kandidiraju za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH nema objektivno i prihvatljivo opravdanje, te da je, stoga, došlo do kršenja člana 14. u vezi sa članom 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Navedeni stav je Evropskom sudu bio osnov da u predmetu Zornić protiv Bosne i Hercegovine dođe do istog zaključka. Ustavni sud zapaža da se predmeti Evropskog suda na koje su se apelanti pozvali po svojoj suštini bitno razlikuju od predmetne apelacije. Pošto se u konkretnom slučaju navodi apelacije svode na pravilnu primjenu odredaba Izbornog zakona, Ustavni sud zaključuje da nema ništa što ukazuje da je povrijeđen princip zabrane diskriminacije po osnovu prava iz zakona u smislu citiranog člana Evropske konvencije. 38. Stoga, Ustavni sud zaključuje da osporenim odlukama nije povrijeđeno pravo apelanta na zabranu diskriminacije iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije i člana 3. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju. Ostali navodi 39. U vezi sa pozivanjem apelanta na kršenje prava iz člana 11. Evropske konvencije, kojim je garantirano pravo na slobodu okupljanja i udruživanja, Ustavni sud zapaža da apelant, osim paušalnog pozivanja na kršenje ovog prava, nije naveo u čemu se sastoji povreda navedenog prava u predmetnim postupcima u okviru kojih se raspravljalo o ispunjavanju uvjeta za ovjeru kandidatskih lista apelanata, u skladu sa Izbornim zakonom i drugim provedbenim aktima CIKBiH. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud ne može zaključiti na koji način se osporenim odlukama pokreće bilo koje pitanje u vezi sa uživanjem garancija navedenog prava imajući u vidu suštinsko značenje tog prava, te ove paušalne navode apelanta smatra neosnovanim. VIII. Zaključak 40. Ustavni sud zaključuje da nije bilo kršenja prava iz člana II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i člana 14. Evropske konvencije i člana 1. Protokola broj 12 uz Evropsku konvenciju kada se apelant neosnovano pozvao na kršenje navedenog prava i praksu Evropskog suda, pri čemu iz osporenih odluka ne proizlazi da je apelant u predmetnim postupcima na bilo koji način bio diskriminiran. 41. Također, nije došlo do kršenja člana 11. Evropske konvencije jer Ustavni sud ne može zaključiti na koji način se osporenim odlukama pokreće bilo koje pitanje u vezi sa uživanjem ovih garancija. 42. Na osnovu člana 18. stav (3) tačka h) i člana 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 43. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, nije neophodno posebno razmatrati apelantov zahtjev za donošenje privremene mjere. 44. Prema članu VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obavezujuće. Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Mirsad Ćeman, s. r. Ustavni sud Bosne i Hercegovine u Velikom vijeću, u predmetu broj AP 2609/16, rješavajući apelaciju Narodnog demokratskog pokreta, na temelju članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. stavak (3) točka h), članka 57. stavak (2) točka b) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda Bosne i Hercegovine prečišćeni tekst ("Službeni glasnik Bosne i Hercegovine" broj 94/14), u sastavu: Mirsad Ćeman, predsjednik Mato Tadić, dopredsjednik Zlatko M. Knežević, dopredsjednik Valerija Galić, sutkinja Miodrag Simović, sudac Seada Palavrić, sutkinja na sjednici održanoj 26. listopada godine donio je ODLUKU O DOPUSTIVOSTI I MERITU Odbija se kao neutemeljena apelacija Narodnog demokratskog pokreta podnesena protiv Rješenja Suda BiH S1 3 Iž Iž od 7. lipnja godine i Odluke Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine broj /16 od 26. svibnja godine u odnosu na članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članak 14. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i članak 11. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda. Odbacuje se kao nedozvoljena apelacija Narodnog demokratskog pokreta podnesena protiv Rješenja Suda BiH S1 3 Iž Iž od 7. lipnja godine i Odluke Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine broj /16 od 26. svibnja godine u odnosu na članak II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članak 6. stavak 1. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda i članak 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, zbog toga što je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Odluku objaviti u "Službenom glasniku Bosne i Hercegovine", "Službenim novinama Federacije Bosne i Hercegovine", "Službenom glasniku Republike Srpske" i "Službenom glasniku Distrikta Brčko Bosne i Hercegovine". OBRAZLOŽENJE I. Uvod 1. Narodni demokratski pokret (u daljnjem tekstu: apelant), iz Banje Luke, kojeg zastupa predsjednik i zakonski zastupnik Dragan Čavić, iz Banje Luke, podnio je 16. lipnja godine, Ustavnom sudu Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Ustavni sud) apelaciju protiv Rješenja Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Sud BiH) broj S1 3 Iž Iž od 7. lipnja godine i Odluke Središnjeg izbornog povjerenstva Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: SIPBiH) broj /16 od 26. svibnja godine. Apelant je predložio da se donese "privremena mjera koja će biti na snazi sve do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, cijeneći da je to u interesu apelanta koji bi u suprotnom mogao pretrpiti nenadoknadivu štetu".

43 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 43 II. Postupak pred Ustavnim sudom 2. Na temelju članka 23. Pravila Ustavnog suda, od Suda BiH i SIPBiH zatraženo je 20. rujna godine da dostave odgovore na apelaciju. 3. Sud BiH je 19. veljače godine dostavio odgovor na apelaciju, a SIPBiH 23. veljače godine. III Činjenično stanje 4. Činjenice predmeta koje proizlaze iz apelantovih navoda i dokumenata predočenih Ustavnom sudu mogu se sumirati na sljedeći način. 5. Odlukom SIPBiH broj /16 od 26. svibnja godine odbijena je prijava za ovjeru političke stranke Narodni demokratski pokret za sudjelovanje na Lokalnim izborima godine, koji se imaju održati 2. listopada godine, za izbore za općinsko vijeće, odnosno skupštine općina, odnosno gradsko vijeće, odnosno skupštinu grada i općinskog načelnika odnosno gradonačelnika u temeljnoj izbornoj jedinici: Krupa na Uni, Brod, Vukosavlje, Petrovac, Oštra Luka, Jezero, Šekovići, Han-Pijesak, Trnovo, Gacko, Foča, Berkovići i Milići. 6. U obrazloženju Odluke SIPBiH se navodi da je njegovom odlukom utvrđeno da je prijava ove političke stranke podnesena sukladno odredbama čl. 4.3, 4.4, 4.16 i 4.17 Izbornog zakona BiH, odnosno da sadrži svu dokumentaciju propisanu Poglavljem 4. Izbornog zakona BiH ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16), te da nisu utvrđeni nedostaci u prijavi za organe vlasti u temeljnim izbornim jedinicama kako je navedeno u dispozitivu odluke. 7. Isto tako, SIPBiH navodi da je utvrdio prijavu za tijela vlasti u temeljnim izbornim jedinicama kako je navedeno u stavku (2) dispozitiva ove odluke, ali da apelant nije predložio dovoljan broj potpisa podrške u smislu članka 4.11 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i članka (2) Pravilnika o načinu provjere potpisa podrške i obrazaca za ovjeru političkih subjekata za sudjelovanje na neposrednim izborima u Bosni Hercegovini (prečišćeni tekst) broj /16 od 5. svibnja godine (u daljnjem tekstu: Pravilnik). 8. Imajući u vidu da su ispunjeni svi zakonski uvjeti za ovjeru prijave političke stranke za sudjelovanje na Lokalnim izborima godine za organe vlasti u temeljnim izbornim jedinicama, kako je navedeno u stavku (1) dispozitiva ove odluke, a da nisu ispunjeni uvjeti za ovjeru političke stranke za organe vlasti u temeljnim izbornim jedinicama kako je navedeno u stavku (2) dispozitiva ove odluke, SIPBiH je sukladno članku 2.9 stavak (1) točka 5. i članku 4.6 stavak (2), a u svezi čl. 4.4, 4.11 i 4.17 Izbornog zakona BiH odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 9. Protiv ove odluke apelant je pravodobno izjavio priziv navodeći da nijedna od 13 općina za koje su prijave odbijene nije navedena u Obavijesti o otklanjanju nedostataka u prijavi od 26. svibnja godine, te nije jasno zašto je SIPBiH apelanta obavijestio o nedostacima u samo osam općina, kada se obje grupe općina nalaze u istoj činjenično-pravnoj situaciji. Navodi i da je ožalbena odluka donesena suprotno članku 4.5 stavak 2. Izbornog zakona BiH, s obzirom da apelant nije ni bio u obvezi da prikuplja potpise podrške, jer je na Općim izborima godine na razini entiteta Republike Srpske osvojio pet zastupničkih mandata za Narodnu skupštinu RS, te da je lokalna razina vlasti niža od entitetske. 10. Apelacijsko upravno vijeće Apelacijskog odjeljenja Suda Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Apelacijsko odjeljenje) je Rješenjem Suda BiH broj S1 3 Iž Iž od 7. lipnja godine odbilo apelantov priziv. 11. Kako se navodi u obrazloženju osporenog rješenja, SIPBiH je potpuno i pravilno utvrdio činjenično stanje jer je pravilno postupio u ovoj upravnoj stvari pošto iz potpuno i pravilno utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da SIPBiH nije ni mogao, u konkretnom slučaju, postupiti sukladno odredbi članka 4.16 stavak 3. Izbornog zakona BiH, odnosno tražiti da se otklone nedostaci u prijavi za općine navedene u stavku (2) ožalbene odluke, s obzirom da je podnositelj priziva podnio nedovoljan broj potpisa, čime nije ispunjen uvjet iz odredbe članka 4.4 stavak (5) Izbornog zakona BiH koja je imperativna zakonska norma. 12. Prizivni prigovor po kojem je SIPBiH nezakonito tumačio odredbu članka 4.5 stavak (2) Izbornog zakona BiH po kojem je politička stranka oslobođena obveze prikupljanja potpisa kada podnosi prijavu za ovjeru kandidature u organ koji je na istoj ili nižoj razini od organa u kojem član političke stranke ima mandat, Apelacijsko vijeće je odbilo. U tom smislu se navodi da se pravilnim tumačenjem navedene odredbe može utvrditi da se ona ne odnosi na lokalne izbore, jer niža razina organa u kojem član političke partije ima mandat ne postoji na lokalnoj razini, te u tom slučaju politička stranka ima obvezu prikupljanja potpisa podrške. Kako proizlazi iz spisa predmeta, Apelacijsko vijeće konstatira da apelant nije sudjelovao na prethodnim Lokalnim izborima godine, te nije ni imao svoje predstavnike, odnosno nositelje osvojenih mandata. Iz navedenih razloga Apelacijsko upravno vijeće Suda BiH nalazi da je pobijana odluka SIPBiH pravilna i zakonita, a priziv neutemeljen, pa je istu primjenom odredbe članka 81. stavak 1. Zakona o upravnim sporovima Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. od 19/02 do 74/10) i odbio. IV. Apelacija a) Navodi iz apelacije 13. Apelant navodi da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo na pravičan postupak iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. Europske konvencije za zaštitu ljudskih prava i temeljnih sloboda (u daljnjem tekstu: Europska konvencija), pravo na zabranu diskriminacije iz članka 14. Europske konvencije u svezi sa člankom 6. Europske konvencije, članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, članak 11. Europske konvencije i članak 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. 14. Apelant smatra da se Odluka SIPBiH i Rješenje Suda BiH temelje na pogrešnoj primjeni članka 4.5 stavak (2) Izbornog zakona koje su jasne, razumljive i ne daju povod bilo kakvoj proizvoljnosti u njenom tumačenju i koja u integralnom dijelu glasi: "Politička stranka oslobođena je obaveze prikupljanja potpisa iz člana 4.4 ovog Zakona i u slučaju podnošenja prijave za ovjeru kandidature za tijelo koje je na istoj ili na nižoj razini od tijela u kojem je član političke stranke ima mandata". Dakle, imajući u vidu sadržinu naprijed citirane zakonske odredbe, kao i nespornu činjenicu da je apelant na Općim izborima održanim godine na razini Republike Srpske za Narodnu skupštinu Republike Srpske osvojio pet zastupničkih mandata, kao i da je lokalna razina vlasti niža od entitetske, onda je više nego očigledno da apelant, kako se navodi u apelaciji, nije ni bio u obvezi da uopće prikuplja potpise podrške. Pored navedenog, Odluka SIP-a i Rješenje Suda BiH se temelje i na pogrešnoj primjeni članka 4.6 stavak (3) Izbornog zakona kojim je propisano: "Ako Centralna izborna komisija BiH ustanovi da su podaci iz prijave netačni ili nepotpuni ili da prijava ne sadrži neke druge nedostatke ili nepravilnosti u smislu Zakona ili akata Centralne izborne komisije, o tome obavještava podnosica prijave, koji je dužan ispraviti nepravilnosti u roku od dva dana od dana prijema obavještenja. Nakon isteka ovog roka, ako politička partija ne otkloni nedostatke ili nepravilnosti iz ovog

44 Broj 88 - Strana 44 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, stava Centralna izborna komisija BiH neće ovjeriti njenu prijavu za učestvovanje na izborima". Ova zakonska odredba se odnosi na fazu prethodnog ispitivanja pravilnosti podnesenih prijava (točnost, potpunost, pravilnost i sl.) koje je SIP, kako dalje navodi apelant, morao provesti prije donošenja odluke hoće li prijavu potvrditi ili odbiti, a što je očigledno propustio učiniti. Dakle, ako je Povjerenstvo utvrdilo da je apelant podnio prijave sa manjim brojem potpisa podrške, u odnosu na propisani broj, onda je SIPBiH, kako navodi apelant, bio dužan o tome apelanta obavijestiti pismeno i pozvati ga da uočene nedostatke otkloni u ostavljenom roku i da tek nakon toga, a u zavisnosti jesu li i na koji način uočeni nedostaci otklonjeni, donese odluku o konačnoj sudbini prijave. Na kraju, apelant navodi da nije bez značaja istaći da je SIPBiH na Zapisniku o prijemu prijava političkih partija za sudjelovanje na Lokalnim izborima godine od 20. svibnja godine konstatirao da su uz prijavu priloženi svi važeći dokumenti, bez nedostataka, što drugim riječima znači da je SIPBiH za svih 13 općina primio urednu dokumentaciju, pa je nejasno kako i na koji način je kasnije to isto povjerenstvo utvrdilo da te podnesene prijave navodno sadrže nepravilnosti. 15. Na temelju gore navedenog, apelant predlaže da Ustavni sud donese odluku o dopustivosti i meritumu i tako utvrdi da je apelacija dopustiva (članak 18. Pravila Ustavnog suda BiH prečišćeni tekst "Službeni glasnik BiH" broj 94/14), utvrdi povredu naprijed navedenih prava, ukine navedenu odluku i presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odluku, predmetnoj apelaciji da prvenstvo u rješavanju, sukladno članku 25. Pravila Ustavnog suda BiH jer je riječ o sporu povodom izbornih prava, pa sama priroda tog spora (kratkoća rokova) upućuje na žurnost postupanja. Apelant predlaže da Sud iz istih razloga, na temelju članka 64. Pravila donese privremenu mjeru koja će biti na snazi sve do donošenja konačne odluke Ustavnog suda, cijeneći da je to u interesu apelanta koji bi u suprotnom mogao pretrpjeti nenadoknadivu štetu. b) Odgovor na apelaciju 16. Sud BiH je naveo da je pobijanom sudskom odlukom potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje i pravilno primijenjeno materijalno pravo tako da su svi navodi apelanta o kršenju ljudskih prava, a posebno prava na pravično suđenje, proizvoljni i paušalni, te Sud predlaže da Ustavni sud apelaciju odbije kao neutemeljenu sukladno pravilnom stavu Ustavnog suda izraženom u nizu njegovih odluka. 17. SIPBiH je naveo da predočene činjenice ni na koji način ne mogu opravdati tvrdnju da postoji kršenje Ustavom zaštićenih prava, niti da je SIPBiH na bilo koji način povrijedio prava apelanta koja su navedena u apelaciji. Nadalje, SIPBiH je naveo da je u postupku provjere utvrdio da prijava ove političke stranke za sudjelovanje na Lokalnim izborima godine sadrži nedostatke ili nepravilnosti, odnosno da nije priložila dovoljan broj validnih potpisa u smislu članka 2. stavak (2) Pravilnika o načinu provjere potpisa podrške i obrasce za ovjeru političkih subjekata za sudjelovanje na neposrednim izborima u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH" broj 43/16). U svezi s tim, SIPBiH je 26. svibnja godine dostavio političkoj stranci Narodni demokratski pokret obavijest o otklanjanju nedostataka u prijavi za sudjelovanje na izborima, odnosno da dostavi u ostavljenom roku dovoljan broj "validnih potpisa" za razinu za koju je podnesena prijava političke stranke. Dalje je navedeno da politička stranka Narodni demokratski pokret nije sudjelovala na prošlim lokalnim izborima i nema svoje izborne predstavnike, te se ne može pozivati na beneficiju iz zakona po toj osnovi u smislu članka 4.5 stavak (2) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine koja se odnosi na oslobađanje obveze prikupljanja potpisa podrške. Tu beneficiju zakon, po mišljenju SIPBiH, daje za opće izbore za organe vlasti (kantonalnih, entitetskih razina i razine BiH). S obzirom da su ovo izbori za organe lokalne samouprave, općinsko vijeće/skupština općine i načelnike/gradonačelnike, koji su razina sama po sebi, imajući u vidu odredbu članka 4.5 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, općinska razina nije sadržana u višoj razini vlasti. 18. Za 13 općina temeljnih izbornih jedinica navedenih u stavku (2) predmetne odluke, nije prikupio dovoljan broj potpisa sukladno članku 4.11 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine i članku 2. stavak (2) Pravilnika, te se nije legitimirao kao učesnik za izbore za te temeljne izborne jedinice iz kojih razloga mu je i odbijena prijava za ovjeru. SIPBiH dalje navodi da je na pravilan način donio predmetnu odluku kada je stavkom (2) iste odluke odbio prijavu ove političke stranke za sudjelovanje na Lokalnim izborima godine, za izbore za organe vlasti u izbornim jedinicama kako je navedeno u predmetnoj odluci, s obzirom da nisu bili ispunjeni uvjeti propisani člankom 4.4 Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, jer podnositelj apelacije nije dostavio dovoljan broj potpisa potpore u smislu navedenog članka. Zbog svega navedenog, SIPBiH zaključuje da nije ni mogao postupiti sukladno odredbi članka 4.16 stavak (3) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, odnosno tražiti da se otklone nedostaci u prijavi za općine navedene u stavku (2) predmetne odluke, s obzirom da je apelant podnio nedovoljan broj potpisa, čime nije ispunjen uvjet iz članka 4.4 stavak (5) Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, a koji je imperativna zakonska norma. V. Relevantni propisi 19. U Izbornom zakonu Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH" br. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 i 31/16) relevantne odredbe glase: POGLAVLJE 4. OVJERA I KANDIDIRANJE ZA IZBORE Članak 2.9 stavak (1) točka 5 Središnje izborno povjerenstvo BiH je nezavisаno je tijelo koje podnosi izvješće neposredno Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine i čije ovlasti iz nje proizlaze. Središnjе izborno povjerenstvo Bosne i Hercegovine: (...) 5. ovjerava političke stranke, koalicije, liste nezavisnih kandidata i nezavisne kandidate za sudjelovanje na svim razinama izravnih izbora u Bosni i Hercegovini; (...) Članak 4.3 Da bi sudjelovala na izborima, politička stranka mora biti registrirana kod mjerodavnoga tijela, u skladu sa zakonom. Uz prijavu za ovjeru mora biti priložen dokaz koji nije stariji od 60 dana da je politička stranka registrirana kod mjerodavnoga tijela. Politička stranka mora podnijeti prijavu za ovjeru pod istim nazivom pod kojim se registrirala kod mjerodavnog tijela. Članak 4.4 Prijava za ovjeru političke stranke ili nezavisnog kandidata sastoji se od popisa koji sadrži ime i prezime, izvorni potpis, broj važeće osobne iskaznice i jedinstveni matični broj svakog birača upisanog u Središnji birački spisak koji podržava prijavu političke stranke ili nezavisnog kandidata. Prijava sadrži broj računa za financiranje izborne kampanje. Obrazac za potpise utvrđuje Središnje izborno povjerenstvo BiH. Obrasci se unaprijed tiskaju, te sadrže prostor predviđen za upisivanje naziva stranke ili imena i prezimena nezavisnoga kandidata, kao i redne serijske brojeve. Političke stranke ili nezavisni kandidati obvezni su potpise prikupljati samo na obrascima koje im dodijeli Središnje izborno povjerenstvo BiH. Ostali obrasci, koje dostavi politička stranka ili nezavisni kandidat, ne uzimaju se u obzir.

45 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 45 Članak 4.11 Da bi se politička stranka ili nezavisni kandidat ovjerili za izbore obvezni su podnijeti potpise potpore u skladu s članom 4.4. ovog Zakona. Jedan birač može na obrascu za potpis podrške svoj glas dati samo jednoj političkoj stranci ili nezavisnomu kandidatu u jednom entitetu. Središnje izborno povjerenstvo BiH regulira način na koji se potpisi potpore provjeravaju i potvrđuju. Članak 4.16 (1) Uz prijavu za ovjeru, politička stranka ili neovisni kandidat prilažu dokaz o uplaćenoj pristojbi koji je odredilo Središnje izborno povjerenstvo BiH za te izbore. Uplaćeni novčani iznos pristojbe za ovjeru vraća se ako politička stranka ili neovisni kandidat osvoji: (...) 4. za načelnike/gradonačelnike općina - 1/3 glasova od ukupnog broja glasova koje je osvojio izabrani načelnik/gradonačelnik, 5. za odbornike/vijećnike općina - više od 3% od ukupnoga broja važećih glasova u toj izbornoj jedinici. (2) Ako je koalicija ili lista neovisnih kandidata osvojila broj glasova iz stavka (1) ovog članka, smatrat će se da je svaka politička stranka u koaliciji ili svaki neovisni kandidat na listi neovisnih kandidata ispunio uvjet za povrat pristojbe. Članak 4.17 Da bi politička stranka, koalicija, nezavisni kandidat ili lista nezavisnih kandidata bila ovjerena za sudjelovanje na izborima, obvezni su uz svaku prijavu priložiti svu potrebnu dokumentaciju i podatke predviđene ovim Zakonom. VI. Dopustivost 20. Sukladno članku VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine Ustavni sud, također, ima apelacijsku nadležnost u pitanjima koja su sadržana u ovom ustavu kada ona postanu predmet spora zbog presude bilo kojeg suda u Bosni i Hercegovini. 21. Sukladno članku 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud može razmatrati apelaciju samo ako su protiv presude, odnosno odluke koja se njome pobija, iscrpljeni svi učinkoviti pravni lijekovi mogući prema zakonu i ako se podnese u roku od 60 dana od dana kada je podnositelj apelacije primio odluku o posljednjem učinkovitom pravnom lijeku koji je koristio. a) u odnosu na navode o povredi članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije i članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju 22. Prilikom ispitivanja dopustivosti dijela apelacije koji se odnosi na navode o povredi prava na pravično suđenje iz članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije, Ustavni sud je pošao od odredaba članka 18. stavak (3) točka h) Pravila Ustavnog suda. Članak 18. stavak (3) točka h) Pravila Ustavnog suda glasi: Apelacija nije dopustiva ako postoji neki od sljedećih slučajeva: h) apelacija je ratione materiae inkompatibilna sa Ustavom; 23. U svezi sa navodima apelanta o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud prije svega podsjeća na ustaljenu praksu Europskog suda za ljudska prava (u daljnjem tekstu: Europski sud) koja podržava stav da se politička prava ne smatraju građanskim pravima. Europski sud je takav stav zauzeo u predmetu Pierre-Bloch v. France (vidi Pierre-Bloch protiv Francuske, aplikacija broj 24194/94, presuda iz godine), koji u bitnom nije mijenjao ni u novijoj praksi ostajući dosljedan stavu da sporovi vezani uz prava i obveze koje izviru iz pasivnog biračkog prava u pravilu ne spadaju u okvire građanskog, ni kaznenog aspekta članka 6. Europske konvencije (vidi, između ostalih, Mutalibov protiv Azerbajdžana aplikacija broj 31799/03, presuda iz godine; Paksas protiv Litve aplikacija broj 34932/04, presuda iz godine i Karimov protiv Azerbajdžana, aplikacija broj 12535/06, presuda iz godine). Ustavni sud zapaža da je u svojoj dosadašnjoj praksi zauzimao sličan stav (vidi, između ostalih, Ustavni sud, odluke br. AP 3804/08 od 15. lipnja godine i AP 4702/11 od 23. veljače godine, dostupne na Isto tako, Ustavni sud naglašava da se u području zaštite pasivnog biračkog prava pojedina pitanja, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, mogu podvesti pod kazneni aspekt članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Međutim, Ustavni sud smatra da u okolnostima konkretnog slučaja zbog nedostataka i nepravilnosti u priloženim kandidatskim listama za lokalne izbore predmetni slučaj ne potpada pod kaznenu optužbu iz članka 6. stavak 1. Europske konvencije, te s obzirom na okolnosti konkretnog slučaja ovo pitanje ne spada pod okvir zaštite prava na pravičan postupak, u smislu članka II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine i članka 6. stavak 1. Europske konvencije. Iz navedenog proizlazi da članak 6. stavak 1. Europske konvencije nije primjenjiv u konkretnom slučaju. 24. Budući da članak II/3.e) Ustava Bosne i Hercegovine, u ovom slučaju, ne pruža širi opseg zaštite od članka 6. Europske konvencije, slijedi da su navodi apelacije u svezi sa povredom prava na pravično suđenje ratione materiae inkompatibilni sa Ustavom Bosne i Hercegovine. Pravo na slobodne izbore 25. Članak 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju glasi: Visoke strane ugovornice se obvezuju održavati slobodne izbore tajnim glasovanjem u razumnim vremenskim razmacima, pod uvjetima koji osiguravaju slobodno izražavanje mišljenja naroda pri izboru zakonodavnih tijela. 26. Apelant u suštini ukazuje na nezakonito postupanje SIPa i Suda BiH prilikom odbijanja prijedloga za ovjeru kandidatskih lista za 13 općina u RS, za koje smatra da se temelje na pogrešnoj primjeni članka 4.5 stavak (2) Izbornog zakona BiH što je po njihovom mišljenju dovelo do kršenja prava na slobodne izbore iz članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. 27. Ustavni sud zapaža da obveza države koja proistječe iz članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju predviđa aktivno i pasivno biračko pravo naroda: aktivno pravo glasovanja na izborima i pasivno pravo da se sudjeluje kao kandidat na izborima. Međutim, ova prava se odnose samo na izbor "zakonodavnih tijela". Europski sud za ljudska prava ima dosljedno mišljenje da se ovaj članak primjenjuje samo u odnosu na izbor tijela koja vrše značajnu zakonodavnu funkciju. Vrši li određeno tijelo dovoljnu zakonodavnu vlast da bi se u ovu svrhu moglo smatrati zakonodavnim tijelom je pitanje procjene na koje treba odgovoriti u svjetlu uloge tog tijela i njegovog doprinosa demokratskoj izradi zakona u kontekstu ustava u cjelini (vidi npr. Mathieu-Mohin i Clerfayt v. Belgium, presuda od 2. ožujka godine, serija A, br. 113; Matthews v. United Kingdom, presuda od 18. veljače godine, Izvješća 1999-I [GC]; Santoro v. Italy, presuda od 1. srpnja godine, Izvješća 2004-VI). Dok regionalno vijeće može imati dovoljnu zakonodavnu vlast da se okvalificira kao zakonodavac (vidi gore navedenu presudu Santoro v. Italy), lokalno vijeće je tipično nema (vidi npr. Gorizdra v. Moldova, aplikacija br /99, odluka o prihvatljivosti od 2. srpnja godine; Cherepkov v. Russia aplikacija br /99, odluka o prihvatljivosti od 25. siječnja godine, Izvješća 2000-I; Salleras Llinares v. Spain, aplikacija br /99, odluka o prihvatljivosti od 12. listopada godine, Izvješća 2000-XI). 28. Ustavni sud zapaža da je Europski sud, u svezi sa člankom 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, zaključio da prava koja pruža navedeni članak nisu apsolutna, da u svojim

46 Broj 88 - Strana 46 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, unutarnjim pravnim sustavima države ugovornice pravo pojedinca da glasuje i bude biran ograničavaju uvjetima koji u principu nisu nedozvoljeni, te da one u toj sferi imaju širok stupanj slobodne procjene kao i da je zadatak suda da se uvjeri da ti uvjeti "ne ograničavaju ova prava do te mjere da ugrožavaju njihovu suštinu i lišavaju ih njihove efektivnosti; da su ovi uslovi uvedeni kako bi zadovoljili legitiman cilj kojem se teži; da primijenjena sredstva nisu neproporcionalna" (vidi Mathieu- Mohin i Clerfayt protiv Belgije, aplikacija broj 9267/81, presuda iz godine). Skoro identičan stav Europski sud je iznio u i predmetu Gitonas i ostali protiv Grčke (aplikacije br /91 i dr., presuda iz godine). 29. Imajući u vidu navedene principe kao i konkretan slučaj, Ustavni sud je mišljenja da u smislu članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju općinska vijeća, skupštine grada, gradska vijeća kao i izbor za općinskog gradonačelnika nisu zakonodavna tijela u smislu citiranog članka Europske konvencije. Kako slijedi iz Zakona o lokalnoj samoupravi nadležnosti ovih tijela su regulirane čl. 12, 13. i 14. a odnose se na: a) regulatorne radnje i upravljanje općinom, b) zatim na pružanje usluga i obavljanja specifičnih funkcija u oblasti kulture, obrazovanja, sporta, zdravstva i socijalne zaštite, civilne zaštite, informacija, zanatstva, turizma, ugostiteljstva i zaštite okoline i c) u oblasti urbanističkog planiranja i stambeno-komunalnih djelatnosti i druge nadležnosti utvrđene Zakonom o lokalnoj samoupravi, iz čega proizlazi da navedena tijela mogu donositi samo provedbene propise i da se ne mogu smatrati zakonodavnim tijelom u smislu Europske konvencije. Stoga, ovo pravo se ne odnosi na njih i Ustavni sud smatra da nema potrebe proširivati domašaj navedenog članka na izbore za općinska vijeća, gradska vijeća, skupštine gradova, gradonačelnike, općinske načelnike, kao i druga tijela i organe za koje se raspisuju lokalni izbori. 30. Stoga, slijedi da su navodi apelacije ratione materiae inkompatibilni (i) u odnosu na pravo na slobodne izbore iz članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. b) u odnosu na ostale navode o povredi prava 31. Ustavni sud zapaža da se apelant poziva i na kršenje prava iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije, članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju, članka 11. Europske konvencije. Dakle, u svezi s tim navodima Ustavni sud primjećuje da apelant predmetnom apelacijom osporava Rješenje Suda BiH broj S1 3 Iž Iž od 7. lipnja godine protiv kojeg nema drugih učinkovitih pravnih lijekova mogućih prema zakonu. Zatim, osporeno rješenje apelant je primio 20. lipnja godine, a apelacija je podnesena 16. lipnja godine, tj. u roku od 60 dana, kako je propisano člankom 18. stavak (1) Pravila Ustavnog suda. Konačno, apelacija ispunjava i uvjete iz članka 18. st. (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, jer ne postoji neki drugi formalni razlog zbog kojeg apelacija nije dopustiva, niti je očigledno (prima facie) neutemeljena. 32. Imajući u vidu odredbe članka VI/3.b) Ustava Bosne i Hercegovine, članka 18. st. (1), (3) i (4) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je utvrdio da predmetna apelacija ispunjava uvjete glede dopustivosti. VII. Meritum 33. Apelant navodi da mu je osporenim odlukama povrijeđeno pravo iz članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju, članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije, članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju i članka 11. Europske konvencije. Pravo na zabranu diskriminacije 34. Članak II/4. Ustava Bosne i Hercegovine glasi: Uživanje prava i sloboda predviđenih ovim člankom ili u međunarodnim sporazumima navedenim u Aneksu I ovom Ustavu, osigurano je za sve osobe u Bosni i Hercegovini bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi kao što je spol, rasa, boja, jezik, vjera, političko ili drugo uvjerenje, nacionalno ili društveno podrijetlo, vezivanje za neku nacionalnu manjinu, imovina, rođenje ili drugi status. Članak 14. Europske konvencije glasi: Uživanje prava i sloboda predviđenih u ovoj konvenciji osigurava se bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijed, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, povezanost s nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. 35. Članak 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju glasi 1. Uživanje svakog prava koje zakon predviđa mora se osigurati bez diskriminacije po bilo kojoj osnovi, kao što su spol, rasa, boja kože, jezik, vjeroispovijed, političko ili drugo mišljenje, nacionalno ili socijalno podrijetlo, povezanost s nacionalnom manjinom, imovina, rođenje ili drugi status. 2. Javne vlasti ne smiju ni prema kome vršiti diskriminaciju po bilo kojoj osnovi kao što su oni spomenuti u stavku Ustavni sud zapaža da apelant ukazuje da su osporene odluke dovele do kršenja prava na nediskriminaciju iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije, odnosno članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju. U svezi s navedenim, Ustavni sud podsjeća da, prema praksi Europskog suda, diskriminacija nastupa ako se osoba ili grupa osoba koji se nalaze u analognoj situaciji različito tretiraju na temelju spola, rase, boje, jezika, vjere i sl. glede uživanja prava iz Europske konvencije, a ne postoji objektivno i razumno opravdanje za takav tretman ili uporaba sredstava naspram željenog cilja koji nisu u proporcionalnom odnosu (vidi Europski sud, Belgijski jezični slučaj, aplikacije br. 1474/62 i dr., presuda iz godine). Pri tome je nevažno je li diskriminacija posljedica različitog zakonskog tretmana ili primjene samog zakona (vidi Europski sud, Irska protiv Velike Britanije, aplikacija broj 5310/71, presuda iz godine). 37. U konkretnom slučaju, Ustavni sud se poziva na praksu iz predmeta Sejdić i Finci gdje je rečeno da ovaj članak pokriva izbore za izvršnu vlast (članovi predsjedništva). U svezi s tim, Ustavni sud podsjeća da je u Odluci broj AP 66/15 u svezi s navodima apelanata iznesenim u tom predmetu ukazao da je Europski sud u predmetu Sejdić i Finci protiv Bosne i Hercegovine, između ostalog, zaključio da dugotrajna nemogućnost aplikanata da se kandidiraju za Dom naroda Parlamentarne skupštine BiH nema objektivno i prihvatljivo opravdanje, te da je, stoga, došlo do kršenja članka 14. u svezi sa člankom 3. Protokola 1 uz Europsku konvenciju. Navedeni stav je Europskom sudu bio temelj da u predmetu Zornić protiv Bosne i Hercegovine dođe do istog zaključka. Ustavni sud zapaža da se predmeti Europskog suda na koje su se apelanti pozvali po svojoj suštini bitno razlikuju od predmetne apelacije. Pošto se u konkretnom slučaju navodi apelacije svode na pravilnu primjenu odredaba Izbornog zakona, Ustavni sud zaključuje da nema ništa što ukazuje da je povrijeđen princip zabrane diskriminacije po osnovi prava iz zakona u smislu citiranog članka Europske konvencije. 38. Stoga, Ustavni sud zaključuje da osporenim odlukama nije povrijeđeno pravo apelanta na zabranu diskriminacije iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije i članka 3. Protokola broj 1 uz Europsku konvenciju. Ostali navodi 39. U svezi sa pozivanjem apelanta na kršenje prava iz članka 11. Europske konvencije, kojim je garantirano pravo na

47 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 47 slobodu okupljanja i udruživanja, Ustavni sud zapaža da apelant, osim paušalnog pozivanja na kršenje ovog prava, nije naveo u čemu se sastoji povreda navedenog prava u predmetnim postupcima u okviru kojih se raspravljalo o ispunjavanju uvjeta za ovjeru kandidatskih lista apelanata, sukladno Izbornom zakonu i drugim provedbenim aktima SIPBiH. Imajući u vidu okolnosti konkretnog slučaja, Ustavni sud ne može zaključiti na koji način se osporenim odlukama pokreće bilo koje pitanje u svezi sa uživanjem garancija navedenog prava imajući u vidu suštinsko značenje tog prava, te ove paušalne navode apelanta smatra neutemeljenim. VIII. Zaključak 40. Ustavni sud zaključuje da nije bilo kršenja prava iz članka II/4. Ustava Bosne i Hercegovine i članka 14. Europske konvencije i članka 1. Protokola broj 12 uz Europsku konvenciju kada se apelant neutemeljeno pozvao na kršenje navedenog prava i praksu Europskog suda, pri čemu iz osporenih odluka ne proizlazi da je apelant u predmetnim postupcima na bilo koji način bio diskriminiran. 41. Također, nije došlo do kršenja članka 11. Europske konvencije jer Ustavni sud ne može zaključiti na koji način se osporenim odlukama pokreće bilo koje pitanje u svezi sa uživanjem ovih garancija. 42. Na temelju članka 18. stavak (3) točka h) i članka 59. st. (1) i (3) Pravila Ustavnog suda, Ustavni sud je odlučio kao u dispozitivu ove odluke. 43. S obzirom na odluku Ustavnog suda u ovom predmetu, nije neophodno posebno razmatrati apelantov zahtjev za donošenje privremene mjere. 44. Prema članku VI/5. Ustava Bosne i Hercegovine, odluke Ustavnog suda su konačne i obvezujuće. Predsjednik Ustavnog suda Bosne i Hercegovine Mirsad Ćeman, v. r. Уставни суд Босне и Херцеговине у Великом вијећу, у предмету број АП 2609/16, рјешавајући апелацију Народног демократског покрета, на основу члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 став (3) тачка х), члана 57 став (2) тачка б) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда Босне и Херцеговине пречишћени текст ("Службени гласник Босне и Херцеговине" број 94/14), у саставу: Мирсад Ћеман, предсједник Мато Тадић, потпредсједник Златко М. Кнежевић, потпредсједник Валерија Галић, судија Миодраг Симовић, судија Сеада Палаврић, судија на сједници одржаној 26. октобра године донио је ОДЛУКУ О ДОПУСТИВОСТИ И МЕРИТУМУ Одбија се као неоснована апелација Народног демократског покрета поднесена против Рјешења Суда БиХ С1 3 Иж Иж од 7. јуна године и Одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине број /16 од 26. маја године у односу на члан II/4 Устава Босне и Херцеговине и члан 14 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију за заштиту људских права и основних слобода и члан 11 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода. Одбацује се као недозвољена апелација Народног демократског покрета поднесена против Рјешења Суда БиХ С1 3 Иж Иж од 7. јуна године и Одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине број /16 од 26. маја године у односу на члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члан 6 став 1 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода и члан 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, због тога што је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом Босне и Херцеговине. Одлуку објавити у "Службеном гласнику Босне и Херцеговине", "Службеним новинама Федерације Босне и Херцеговине", "Службеном гласнику Републике Српске" и "Службеном гласнику Дистрикта Брчко Босне и Херцеговине". ОБРАЗЛОЖЕЊЕ I. Увод 1. Народни демократски покрет (у даљњем тексту: апелант), из Бањалуке, ког заступа предсједник и законски заступник Драган Чавић, из Бањлуке, поднио је 16. јуна године, Уставном суду Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Уставни суд) апелацију против Рјешења Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Суд БиХ) број С1 3 Иж Иж од 7. јуна године и Одлуке Централне изборне комисије Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: ЦИКБиХ) број /16 од 26. маја године. Апелант је предложио да се донесе "привремена мјера која ће бити на снази све до доношења коначне одлуке Уставног суда, цијенећи да је то у интересу апеланта који би у супротном могао претрпити ненадокнадиву штету". II. Поступак пред Уставним судом 2. На основу члана 23 Правила Уставног суда, од Суда БиХ и ЦИКБиХ затражено је 20. септембра године да доставе одговоре на апелацију. 3. Суд БиХ је 19. фебруара године доставио одговор на апелацију, а ЦИКБиХ 23. фебруара године. III. Чињенично стање 4. Чињенице предмета које произлазе из апелантових навода и докумената предочених Уставном суду могу да се сумирају на сљедећи начин. 5. Одлуком ЦИКБиХ број /16 од 26. маја године одбијена је пријава за овјеру политичке странке Народни демократски покрет за учешће на Локалним изборима године, који се имају одржати 2. октобра године, за изборе за општинско вијеће, односно скупштине оппшина, односно градско вијеће, односно скупштину града и општинског начелника односно градоначелника у основној изборној јединици: Крупа на Уни, Брод, Вукосавље, Петровац, Оштра Лука, Језеро, Шековићи, Хан-Пијесак, Трново, Гацко, Фоча, Берковићи и Милићи. 6. У образложењу Одлуке ЦИКБиХ се наводи да је његовом одлуком утврђено да је пријава ове политичке странке поднесена у складу са одредбама чл. 4.3, 4.4, 4.16 и 4.17 Изборног закона БиХ, односно да садржи сву документацију прописану Поглављем 4. Изборног закона БиХ ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16), те да нису утврђени недостаци у пријави за органе власти у основним изборним јединицама како је наведено у диспозитиву одлуке. 7. Исто тако, ЦИКБиХ наводи да је утврдио пријаву за органе власти у основним изборним јединицама како је наведено у ставу (2) диспозитива ове одлуке, али да апелант није предложио довољан број потписа подршке у смислу члана 4.11 Изборног закона Босне и Херцеговине и члана (2)

48 Broj 88 - Strana 48 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Правилника о начину провјере потписа подршке и образаца за овјеру политичких субјеката за учешће на непосредним изборима у Босни Херцеговини (пречишћени текст) број /16 од 5. маја године (у даљњем тексту: Правилник). 8. Имајући у виду да су испуњени сви законски услови за овјеру пријаве политичке странке за учешће на Локалним изборима године за органе власти у основним изборним јединицама, како је наведено у ставу (1) диспозитива ове одлуке, а да нису испуњени услови за овјеру политичке странке за органе власти у основним изборним јединицама како је наведено у ставу (2) диспозитива ове одлуке, ЦИКБиХ је у складу са чланом 2.9 став (1) тачка 5 и чланом 4.6 став (2), а у вези чл. 4.4, 4.11 и 4.17 Изборног закона БиХ одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 9. Против ове одлуке апелант је благовремено изјавио жалбу наводећи да ниједна од 13 општина за које су пријаве одбијене није наведена у Обавјештењу о отклањању недостатака у пријави од 26. маја године, те није јасно зашто је ЦИКБиХ апеланта обавијестио о недостацима у само осам општина, када се обје групе општина налазе у истој чињенично- правној ситуацији. Наводи и да је ожалбена одлука донесена супротно члану 4.5 став 2 Изборног закона БиХ, с обзиром да апелант није ни био у обавези да прикупља потписе подршке, јер је на Општим изборима године на нивоу ентитета Републике Српске освојио пет посланичких мандата за Народну скупштину РС, те да је локални ниво власти нижи од ентитетског. 10. Апелационо управно вијеће Апелационог одјељења Суда Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Апелационо одјељење) је Рјешењем Суда БиХ број С1 3 Иж Иж од 7. јуна године одбило апелантову жалбу. 11. Како се наводи у образложењу оспореног рјешења, ЦИКБиХ је потпуно и правилно утврдио чињенично стање јер је правилно поступио у овој управној ствари пошто из потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања произлази да ЦИКБиХ није ни могао, у конкретном случају, поступити у складу са одредбом члана 4.16 став 3 Изборног закона БиХ, односно тражити да се отклоне недостаци у пријави за општине наведене у ставу (2) ожалбене одлуке, с обзиром да је подносилац жалбе поднио недовољан број потписа, чиме није испуњен услов из одредбе члана 4.4 став (5) Изборног закона БиХ која је императивна законска норма. 12. Жалбени приговор по којем је ЦИКБиХ незаконито тумачио одредбу члана 4.5 став (2) Изборног закона БиХ по којем је политичка странка ослобођена обавезе прикупљања потписа када подноси пријаву за овјеру кандидатуре у орган који је на истом или нижем нивоу од органа у којем члан политичке странке има мандат, Апелационо вијеће је одбило. У том смислу се наводи да се правилним тумачењем наведене одредбе може утврдити да се она не односи на локалне изборе, јер нижи ниво органа у којем члан политичке партије има мандат не постоји на локалном нивоу, те у том случају политичка странка има обавезу прикупљања потписа подршке. Како произлази из списа предмета, Апелационо вијеће констатује да апелант није учествовао на претходним Локалним изборима године, те није ни имао своје представнике, односно носиоце освојених мандата. Из наведених разлога Апелационо управно вијеће Суда БиХ налази да је побијана одлука ЦИКБиХ правилна и законита, а жалба неоснована, па је исту примјеном одредбе члана 81 став 1 Закона о управним споровима Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. од 19/02 до 74/10) и одбио. IV. Апелација а) Наводи из апелације 13. Апелант наводи да му је оспореним одлукама повријеђено право на правичан поступак из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљњем тексту: Европска конвенција), право на забрану дискриминације из члана 14 Европске конвенције у вези са чланом 6 Европске конвенције, члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, члан 11 Европске конвенције и члан 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. 14. Апелант сматра да се Одлука ЦИКБиХ и Рјешење Суда БиХ заснивају на погрешној примјени члана 4.5 став (2) Изборног закона које су јасне, разумљиве и не дају повод било каквој произвољности у њеном тумачењу и која у интегралном дијелу гласи: "Политичка странка ослобођена је обавезе прикупљања потписа из члана 4.4 овог Закона и у случају подношења пријаве за овјеру кандидатуре за тијело које је на истој или на нижој разини од тијела у којем је члан политичке странке има мандата". Дакле, имајући у виду садржину напријед цитиране законске одредбе, као и неспорну чињеницу да је апелант на Општим изборима одржаним године на нивоу Републике Српске за Народну скупштину Републике Српске освојио пет посланичких мандата, као и да је локални ниво власти нижи од ентитетског, онда је више него очигледно да апелант, како се наводи у апелацији, није ни био у обавези да уопште прикупља потписе подршке. Поред наведеног, Одлука ЦИКа и Рјешење Суда БиХ се заснивају и на погрешној примјени члана 4.6 став (3) Изборног закона којим је прописано: "Ако Централна изборна комисија БиХ установи да су подаци из пријаве нетачни или непотпуни или да пријава не садржи неке друге недостатке или неправилности у смислу Закона или аката Централне изборне комисије, о томе обавјештава подносица пријаве, који је дужан исправити неправилности у року од два дана од дана пријема обавјештења. Након истека овог рока, ако политичка партија не отклони недостатке или неправилности из овог става Централна изборна комисија БиХ неће овјерити њену пријаву за учествовање на изборима". Ова законска одредба се односи на фазу претходног испитивања правилности поднесених пријава (тачност, потпуност, правилност и сл.) које је ЦИК, како даље наводи апелант, морао провести прије доношења одлуке да ли ће пријаву потврдити или одбити, а што је очигледно пропустио да учини. Дакле, ако је Комисија утврдила да је апелант поднио пријаве са мањим бројем потписа подршке, у односу на прописани број, онда је ЦИКБиХ, како наводи апелант, био дужан да о томе апеланта обавијести писмено и да га позове да уочене недостатке отклони у остављеном року и да тек након тога, а у зависности да ли су и на који начин уочени недостаци отклоњени, донесе одлуку о коначној судбини пријаве. На крају, апелант наводи да није без значаја истаћи да је ЦИКБиХ на Записнику о пријему пријава политичких партија за учествовање на Локалним изборима године од 20. маја године констатовао да су уз пријаву приложени сви важећи документи, без недостатака, што другим ријечима значи да је ЦИКБиХ за свих 13 општина примио уредну документацију, па је нејасно како и на који начин је касније та иста комисија, утврдила да те поднесене пријаве наводно садрже неправилности. 15. На основу горе наведеног, апелант предлаже да Уставни суд донесе одлуку о допустивости и меритуму и тако утврди да је апелација допустива (члан 18 Правила Уставног суда БиХ пречишћени текст "Службени гласник БиХ" број 94/14), утврди повреду напријед наведених права,

49 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 49 укине наведену одлуку и пресуду и предмет врати на поновни поступак и одлуку, предметној апелацији да првенство у рјешавању, у складу са чланом 25 Правила Уставног суда БиХ јер је ријеч о спору поводом изборних права, па сама природа тог спора (краткоћа рокова) упућује на хитност поступања. Апелант предлаже да Суд из истих разлога, на основу члана 64 Правила донесе привремену мјеру која ће бити на снази све до доношења коначне одлуке Уставног суда, цијенећи да је то у интересу апеланта који би у супротном могао претрпјети ненадокнадиву штету. б) Одговор на апелацију 16. Суд БиХ је навео да је побијаном судском одлуком потпуно и правилно утврђено чињенично стање и правилно примијењено материјално право тако да су сви наводи апеланта о кршењу људских права, а посебно права на правично суђење, произвољни и паушални, те Суд предлаже да Уставни суд апелацију одбије као неосновану у складу са правилним ставом Уставног суда израженом у низу његових одлука. 17. ЦИКБиХ је навео да предочене чињенице ни на који начин не могу оправдати тврдњу да постоји кршење Уставом заштићених права, нити да је ЦИКБиХ на било који начин повриједио права апеланта која су наведена у апелацији. Надаље, ЦИКБиХ је навео да је у поступку провјере утврдио да пријава ове политичке странке за учешће на Локалним изборима године садржи недостатке или неправилности, односно да није приложила довољан број валидних потписа у смислу члана 2 став (2) Правилника о начину провјере потписа подршке и обрасце за овјеру политичких субјеката за учешће на непосредним изборима у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ" број 43/16). У вези с тим, ЦИКБиХ је 26. маја године доставио политичкој странци Народни демократски покрет обавијест о отклањању недостатака у пријави за учешће на изборима, односно да достави у остављеном року довољан број "валидних потписа" за ниво за који је поднесена пријава политичке странке. Даље је наведено да политичка странка Народни демократски покрет није учествовала на прошлим локалним изборима и нема своје изборне представнике, те се не може позивати на бенефицију из закона по том основу у смислу члана 4.5 став (2) Изборног закона Босне и Херцеговине која се односи на ослобађање обавезе прикупљања потписа подршке. Ту бенефицију закон, по мишљењу ЦИКБиХ, даје за опште изборе за органе власти (кантоналних, ентитетских нивоа и ниво БиХ). С обзиром да су ово избори за органе локалне самоуправе, општинско вијеће/скупштина општине и начелнике/градоначелнике, који су ниво сам по себи, имајући у виду одредбу члана 4.5 Изборног закона Босне и Херцеговине, општински ниво није садржан у вишем нивоу власти. 18. За 13 општина основних изборних јединица наведених у ставу (2) предметне одлуке, није прикупио довољан број потписа у складу са чланом 4.11 Изборног закона Босне и Херцеговине и чланом 2 став (2) Правилника, те се није легитимисао као учесник за изборе за те основне изборне јединице из којих разлога му је и одбијена пријава за овјеру. ЦИКБиХ даље наводи да је на правилан начин донио предметну одлуку када је ставом (2) исте одлуке одбио пријаву ове политичке странке за учешће на Локалним изборима године, за изборе за органе власти у изборним јединицама како је наведено у предметној одлуци, с обзиром да нису били испуњени услови прописани чланом 4.4 Изборног закона Босне и Херцеговине, јер подносилац апелације није доставио довољан број потписа подршке у смислу наведеног члана. Због свега наведеног, ЦИКБиХ закључује да није ни могао поступити у складу са одредбом члана 4.16 став (3) Изборног закона Босне и Херцеговине, односно тражити да се отклоне недостаци у пријави за општине наведене у ставу (2) предметне одлуке, с обзиром да је апелант поднио недовољан број потписа, чиме није испуњен услов из члана 4.4 став (5) Изборног закона Босне и Херцеговине, а који је императивна законска норма. V. Релевантни прописи 19. У Изборном закону Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ" бр. 23/01, 7/02, 9/02, 20/02, 25/02, 4/04, 20/04, 25/05, 52/05, 65/05, 77/05, 11/06, 24/06, 32/07, 33/08, 37/08, 32/10, 18/13, 7/14 и 31/16) релевантне одредбе гласе: ПОГЛАВЉЕ 4. ОВЈЕРА И КАНДИДИРАЊЕ ЗА ИЗБОРЕ члан 2.9 став (1) тачка 5 Централна изборна комисија Босне и Херцеговине је независан орган који подноси извјештај непосредно Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине и чија овлаштења из ње произилазе. Централна изборна комисија Босне и Херцеговине: (...) 5. овјерава политичке странке, коалиције, листе независних кандидата и независне кандидате за учешће на свим нивоима непосредних избора у Босни и Херцеговини; (...) Члан 4.3 Да би учествовала на изборима, политичка странка мора бити регистрована код надлежног органа, у складу са законом. Уз пријаву за овјеру мора бити приложен доказ који није старији од 60 дана да је политичка странка регистрована код надлежног органа. Политичка странка мора поднијети пријаву за овјеру под истим називом под којим се регистровала код надлежног органа. Члан 4.4 Пријава за овјеру политичке странке или независног кандидата састоји се од списка који садржи име и презиме, оригиналан потпис, број важеће личне карте и јединствени матични број сваког бирача уписаног у Централни бирачки списак који подржава пријаву политичке странке или независног кандидата. Пријава садржи број рачуна за финансирање изборне кампање. Образац за потписе утврђује Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Формулари се унапријед штампају, те садрже простор предвиђен за уписивање назива странке или имена и презимена независног кандидата, као редне серијске бројеве. Политичке странке или независни кандидати, дужни су потписе прикупљати само на формуиларима које им додјели Централна изборна комисија Босне и Херцеговине. Остали формулари, које достави политичка странка или независни кандидат, не узимају се у обзир. Члан 4.11 Да би се политичка странка или независни кандидат овјерили за изборе дужни су поднијети потписе подршке у складу са чланом 4.4. овог закона. Један бирач може на формулару за потпис подршке свој глас дати само једној политичкој странци или независном кандидату у једном ентитету. Централна изборна комисија БиХ регулише начин на који се потписи подршке провјеравају и потврђују. Члан 4.16 (1) Уз пријаву за овјеру, политичка партија или независни кандидат прилажу доказ о уплаћеној такси који је одредила Централна изборна комисија БиХ за те изборе.

50 Broj 88 - Strana 50 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Уплаћени новчани износ таксе за овјеру се враћа ако политичка партија или независни кандидат освоји: (...) 4. за начелнике/градоначелнике општина 1/3 гласова од укупног броја гласова које је освојио изабрани начелник/градоначелник, 5. за одборнике/вијећнике општина више од 3% од укупног броја важећих гласова у тој изборној јединици. (2) Ако је коалиција или листа независних кандидата освојила број гласова из става (1) овог члана, сматраће се да је свака политичка партија у коалицији или сваки независни кандидат на листи независних кандидата испунио услов за поврат таксе. Члан 4.17 Да би политичка странка, коалиција, независни кандидат или листа независних кандидата била овјерена за учешће на изборима, дужни су уз сваку пријаву приложити сву потребну документацију и податке предвиђене овим законом. VI. Допустивост 20. У складу са чланом VI/3б) Устава Босне и Херцеговине Уставни суд, такође, има апелациону надлежност у питањима која су садржана у овом уставу када она постану предмет спора због пресуде било ког суда у Босни и Херцеговини. 21. У складу са чланом 18 став (1) Правила Уставног суда, Уставни суд може да разматра апелацију само ако су против пресуде, односно одлуке која се њоме побија, исцрпљени сви дјелотворни правни лијекови могући према закону и ако се поднесе у року од 60 дана од дана када је подносилац апелације примио одлуку о посљедњем дјелотворном правном лијеку који је користио. а) у односу на наводе о повреди члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 става 1 Европске конвенције и члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију 22. Приликом испитивања допустивости дијела апелације који се односи на наводе о повреди права на правично суђење из члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције, Уставни суд је пошао од одредаба члана 18 став (3) тачка х) Правила Уставног суда. Члан 18 став (3) тачка х) Правила Уставног суда гласи: Апелација није допустива ако постоји неки од сљедећих случајева: х) апелација је ratione materiae инкомпатибилна са Уставом; 23. У вези са наводима апеланта о повреди права на правично суђење, Уставни суд прије свега подсјећа на устаљену праксу Европског суда за људска права (у даљњем тексту: Европски суд) која подржава став да се политичка права не сматрају грађанским правима. Европски суд је такав став заузео у предмету Pierre-Bloch v. France (види Pierre- Bloch против Француске, апликација број 24194/94, пресуда из године), који у битном није мијењао ни у новијој пракси остајући досљедан ставу да спорови везани уз права и обавезе које извиру из пасивног бирачког права у правилу не спадају у оквире грађанског, ни кривичног аспекта члана 6 Европске конвенције (види, између осталих, Mutalibov против Азербејџана апликација број 31799/03, пресуда из године; Paksas против Литваније апликација број 34932/04, пресуда из године и Karimov против Азербејџана, апликација број 12535/06, пресуда из године). Уставни суд запажа да је у својој досадашњој пракси заузимао сличан став (види, између осталих, Уставни суд, одлуке бр. АП 3804/08 од 15. јуна године и АП 4702/11 од 23. фебруара године, доступне на Исто тако, Уставни суд наглашава да се у подручју заштите пасивног бирачког права поједина питања, у зависности од околности конкретног случаја, могу подвести под кривични аспект члана 6 став 1 Европске конвенције. Међутим, Уставни суд сматра да у околностима конкретног случаја због недостатака и неправилности у приложеним кандидатским листама за локалне изборе предметни случај не потпада под кривичну оптужбу из члана 6 став 1 Европске конвенције, те с обзиром на околности конкретног случаја ово питање не спада под оквир заштите права на правичан поступак, у смислу члана II/3е) Устава Босне и Херцеговине и члана 6 став 1 Европске конвенције. Из наведеног произлази да члан 6 став 1 Европске конвенције није примјењив у конкретном случају. 24. Будући да члан II/3е) Устава Босне и Херцеговине, у овом случају, не пружа шири обим заштите од члана 6 Европске конвенције, слиједи да су наводи апелације у вези са повредом права на правично суђење ratione materiae инкомпатибилни са Уставом Босне и Херцеговине. Право на слободне изборе 25. Члан 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију гласи: Високе стране уговорнице се обавезују да у разумним временским размацима одржавају слободне изборе тајним гласањем под условима који обезбјеђују слободно изражавање мишљења народа при избору законодавних органа. 26. Апелант у суштини указује на незаконито поступање ЦИК-а и Суда БиХ приликом одбијања приједлога за овјеру кандидатских листа за 13 општина у РС, за које сматра да се заснивају на погрешној примјени члана 4.5 став (2) Изборног закона БиХ што је по њиховом мишљењу довело до кршења права на слободне изборе из члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. 27. Уставни суд запажа да обавеза државе која проистиче из члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију предвиђа активно и пасивно бирачко право народа: активно право гласања на изборима и пасивно право да се учествује као кандидат на изборима. Међутим, ова права се односе само на избор "законодавних тијела". Европски суд за људска права има досљедно мишљење да се овај члан примјењује само у односу на избор тијела која врше значајну законодавну функцију. Да ли одређено тијело врши довољну законодавну власт да би се у ову сврху могао сматрати законодавним тијелом је питање процјене на које треба одговорити у свјетлу улоге тог тијела и његовог доприноса демократској изради закона у контексту устава у цјелини (види нпр. Mathieu-Mohin i Clerfayt v. Belgium, пресуда од 2. марта године, серија А, бр. 113; Matthews v. United Kingdom, пресуда од 18. фебруара године, Извјештаји 1999-I [ГЦ]; Santoro v. Italy, пресуда од 1. јула године, Извјештаји 2004-VI). Док регионално вијеће може имати довољну законодавну власт да се оквалификује као законодавац (види горе наведену пресуду Santoro v. Italy), локално вијеће је типично нема (види нпр. Gorizdra v. Moldova, апликација бр /99, одлука о прихватљивости од 2. јула године; Cherepkov v. Russia апликација бр /99, одлука о прихватљивости од 25. јануара године, Извјештаји 2000-I; Salleras Llinares v. Spain, апликација бр /99, одлука о прихватљивости од 12. октобра године, Извјештаји 2000-XI). 28. Уставни суд запажа да је Европски суд, у вези са чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, закључио да права која пружа наведени члан нису апсолутна,

51 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 51 да у својим унутрашњим правним системима државе уговорнице право појединца да гласа и буде биран ограничавају условима који у принципу нису недозвољени, те да оне у тој сфери имају широк степен слободне процјене као и да је задатак суда да се увјери да ти услови "не ограничавају ова права до те мјере да угрожавају њихову суштину и лишавају их њихове ефективности; да су ови услови уведени како би задовољили легитиман циљ којем се тежи; да примијењена средства нису непропорционална" (види Mathieu-Mohin i Clerfayt против Белгије, апликација број 9267/81, пресуда из године). Скоро идентичан став Европски суд је изнио у и предмету Gitonas и остали против Грчке (апликације бр /91 и др., пресуда из године). 29. Имајући у виду наведене принципе као и конкретан случај, Уставни суд је мишљења да у смислу члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију општинска вијећа, скупштине града, градска вијећа као и избор за општинског градоначелника нису законодавна тијела у смислу цитираног члана Европске конвенције. Како слиједи из Закона о локалној самоуправи надлежности ових тијела су регулисане чл. 12, 13 и 14 а односе се на: а) регулаторне радње и управљање општином, б) затим на пружање услуга и обављања специфичних функција у области културе, образовања, спорта, здравства и социјалне заштите, цивилне заштите, информација, занатства, туризма, угоститељства и заштите околине и ц) у области урбанистичког планирања и стамбено-комуналних дјелатности и друге надлежности утврђене Законом о локалној самоуправи, из чега произлази да наведена тијела могу доносити само проведбене прописе и да се не могу сматрати законодавним тијелом у смислу Европске конвенције. Стога, ово право се не односи на њих и Уставни суд сматра да нема потребе проширивати домашај наведеног члана на изборе за општинска вијећа, градска вијећа, скупштине градова, градоначелнике, општинске начелнике, као и друга тијела и органе за које се расписују локални избори. 30. Стога, слиједи да су наводи апелације ratione materiae инкомпатибилни (и) у односу на право на слободне изборе из члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. б) у односу на остале наводе о повреди права 31. Уставни суд запажа да се апелант позива и на кршење права из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције, члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију, члана 11 Европске конвенције. Дакле, у вези с тим наводима Уставни суд примјећује да апелант предметном апелацијом оспорава Рјешење Суда БиХ број С1 3 Иж Иж од 7. јуна године против којег нема других дјелотворних правних лијекова могућих према закону. Затим, оспорено рјешење апелант је примио 20. јуна године, а апелација је поднесена 16. јуна године, тј. у року од 60 дана, како је прописано чланом 18 став (1) Правила Уставног суда. Коначно, апелација испуњава и услове из члана 18 ст. (3) и (4) Правила Уставног суда, јер не постоји неки други формални разлог због ког апелација није допустива, нити је очигледно (prima facie) неоснована. 32. Имајући у виду одредбе члана VI/3б) Устава Босне и Херцеговине, члана 18 ст. (1), (3) и (4) Правила Уставног суда, Уставни суд је утврдио да предметна апелација испуњава услове у погледу допустивости. VII. Меритум 33. Апелант наводи да му је оспореним одлукама повријеђено право из члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију, члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције, члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију и члана 11 Европске конвенције. Право на забрану дискриминације 34. Члан II/4 Устава Босне и Херцеговине гласи: Уживање права и слобода, предвиђених овим чланом или међународним споразумима наведеним у Анексу I овог Устава, обезбијеђено је свим лицима у Босни и Херцеговини без дискриминације по било којој основи као што су пол, раса, боја, језик, вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално и социјално поријекло или повезаност са националном мањином, имовина, рођење или други статус. Члан 14. Европске конвенције гласи: Уживање права и слобода предвиђених у овој конвенцији обезбјеђује се без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, повезаност с националном мањином, имовина, рођење или други статус. 35. Члан 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију гласи 1. Уживање сваког права које закон предвиђа мора да се обезбиједи без дискриминације по било ком основу, као што су пол, раса, боја коже, језик, вјероисповијест, политичко или друго мишљење, национално или социјално поријекло, повезаност с националном мањином, имовина, рођење или други статус. 2. Јавне власти не смију ни према коме вршити дискриминацију по било ком основу као што су они поменути у ставу Уставни суд запажа да апелант указује да су оспорене одлуке довеле до кршења права на недискриминацију из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције, односно члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију. У вези с наведеним, Уставни суд подсјећа да, према пракси Европског суда, дискриминација наступа ако се лице или група лица који се налазе у аналогној ситуацији различито третирају на основу пола, расе, боје, језика, вјере и сл. у погледу уживања права из Европске конвенције, а не постоји објективно и разумно оправдање за такав третман или употреба средстава наспрам жељеног циља који нису у пропорционалном односу (види Европски суд, Белгијски језички случај, апликације бр. 1474/62 и др., пресуда из године). При томе је неважно да ли је дискриминација посљедица различитог законског третмана или примјене самог закона (види Европски суд, Ирска против Велике Британије, апликација број 5310/71, пресуда из године). 37. У конкретном случају, Уставни суд се позива на праксу из предмета Сејдић и Финци гдје је речено да овај члан покрива изборе за извршну власт (чланови предсједништва). У вези с тим, Уставни суд подсјећа да је у Одлуци број АП 66/15 у вези с наводима апеланата изнесеним у том предмету указао да је Европски суд у предмету Сејдић и Финци против Босне и Херцеговине, између осталог, закључио да дуготрајна немогућност апликаната да се кандидују за Дом народа Парламентарне скупштине БиХ нема објективно и прихватљиво оправдање, те да је, стога, дошло до кршења члана 14 у вези са чланом 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Наведени став је Европском суду био основ да у предмету Зорнић против Босне и Херцеговине дође до истог закључка. Уставни суд запажа да се предмети Европског суда на које су се апеланти позвали по својој суштини битно разликују од предметне апелације. Пошто се у конкретном случају наводи апелације

52 Broj 88 - Strana 52 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, своде на правилну примјену одредаба Изборног закона, Уставни суд закључује да нема ништа што указује да је повријеђен принцип забране дискриминације по основу права из закона у смислу цитираног члана Европске конвенције. 38. Стога, Уставни суд закључује да оспореним одлукама није повријеђено право апеланта на забрану дискриминације из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције и члана 3 Протокола број 1 уз Европску конвенцију. Остали наводи 39. У вези са позивањем апеланта на кршење права из члана 11 Европске конвенције, којим је гарантовано право на слободу окупљања и удруживања, Уставни суд запажа да апелант, осим паушалног позивања на кршење овог права, није навео у чему се састоји повреда наведеног права у предметним поступцима у оквиру којих се расправљало о испуњавању услова за овјеру кандидатских листа апеланата, у складу са Изборним законом и другим проведбеним актима ЦИКБиХ. Имајући у виду околности конкретног случаја, Уставни суд не може закључити на који начин се оспореним одлукама покреће било које питање у вези са уживањем гаранција наведеног права имајући у виду суштинско значење тог права, те ове паушалне наводе апеланта сматра неоснованим. VIII Закључак 40. Уставни суд закључује да није било кршења права из члана II/4 Устава Босне и Херцеговине и члана 14 Европске конвенције и члана 1 Протокола број 12 уз Европску конвенцију када се апелант неосновано позвао на кршење наведеног права и праксу Европског суда, при чему из оспорених одлука не произлази да је апелант у предметним поступцима на било који начин био дискриминисан. 41. Такође, није дошло до кршења члана 11 Европске конвенције јер Уставни суд не може закључити на који начин се оспореним одлукама покреће било које питање у вези са уживањем ових гаранција. 42. На основу члана 18 став (3) тачка х) и члана 59 ст. (1) и (3) Правила Уставног суда, Уставни суд је одлучио као у диспозитиву ове одлуке. 43. С обзиром на одлуку Уставног суда у овом предмету, није неопходно посебно разматрати апелантов захтјев за доношење привремене мјере. 44. Према члану VI/5 Устава Босне и Херцеговине, одлуке Уставног суда су коначне и обавезујуће. Предсједник Уставног суда Босне и Херцеговине Мирсад Ћеман, с. р.

53 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 53 S A D R Ž A J VIJEĆE MINISTARA BOSNE I HERCEGOVINE 1243 Odluka o izmjeni Odluke o formiranju Interresorne radne grupe za izradu i praćenje provođenja Akcionog plana za izvršenje generalnih mjera po presudi Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Hadžić i Suljić protiv Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 1 Odluka o izmjeni Odluke o formiranju Interresorne radne skupine za izradu i praćenje provedbe Akcijskog plana za izvršenje općih mjera po presudi Europskog suda za ljudska prava u predmetu Hadžić i Suljić protiv Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 1 Одлука о измјени Одлуке о формирању Интерресорне радне групе за израду и праћење спровођења Акционог плана за извршење генералних мјера по пресуди Европског суда за људска права у предмету Хаџић и Суљић против Босне и Херцеговине (српски језик) Odluka o kriterijima za izbor jedne ili više nevladinih organizacija kojima će se rasporediti sredstva tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracionom centru" za godinu (bosanski jezik) 2 Odluka o kriterijima za izbor jedne ili više nevladinih organizacija kojima će se rasporediti sredstva tekućeg granta "Pravna pomoć osobama smještenim u Imigracijskom centru" za godinu (hrvatski jezik) 3 Одлукa о критеријумима за избор једне или више невладиних организација којима ће се распоредити средства текућег гранта "Правна помоћ особама смјештеним у Имиграционом центру" за годину (српски језик) Odluka o imenovanju članova Državnog koordinacionog tijela za implementiranje Konvencije o zabrani hemijskog oružja (bosanski jezik) 7 Odluka o imenovanju članova državnog Koordinacionog tijela za implementiranje Konvencije o zabrani kemijskog oružja (hrvatski jezik) 8 Одлука о именовању чланова државног Координационог тијела за имплементацију Конвенције о забрани хемијског оружја (српски језик) Odluka o provođenju Rezolucije 1373 (2001) Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (bosanski jezik) 10 Odluka o provođenju Rezolucije 1373 (2001) Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda (hrvatski jezik) 12 Одлука о спровођењу Резолуције 1373 (2001) Савјета безбједности Уједињених народа (српски језик) Zaključak kojim se potvrđuje da je dodjeljivanje kredita Evropske investicione banke Unicredit bank d.d. Mostar i Unicredit bank a.d. Banjaluka u skladu sa Okvirnim sporazumom između Bosne i Hercegovine i Evropske investicione banke kojim se reguliraju aktivnosti Evropske investicione banke u Bosni i Hercegovini (bosanski jezik) 16 Zaključak kojim se potvrđuje da je dodjeljivanje kredita Europske investicijske banke Unicredit bank d.d. Mostar i Unicredit bank a.d. Banjaluka sukladno sa Okvirnim sporazumom između Bosne i Hercegovine i Europske investicijske banke kojim se reguliraju aktivnosti Europske investicijske banke u Bosni i Hercegovini (hrvatski jezik) 16 Закључак којим се потврђује да је додјељивање кредита Европске инвестиционе банке Unicredit bank д.д. Мостар и Unicredit bank а.д. Бањалука у складу са Оквирним споразумом између Босне и Херцеговине и Европске инвестиционе банке којим се регулишу активности Европске инвестиционе банке у Босни и Херцеговини (српски језик) 17 MINISTARSTVO PRAVDE BOSNE I HERCEGOVINE 1248 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o sadržaju i obrascu službene legitimacije ovlaštenih zavodskih službenika i inspektora za nadzor nad radom zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, pritvora i drugih mjera Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 17 Pravilnik o izmjenama i dopunama Pravilnika o sadržaju i obrascu službene iskaznice ovlaštenih zavodskih službenika i inspektora za nadzor nad radom zavoda za izvršenje kaznenih sankcija, pritvora i drugih mjera Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 23 Правилник о измјенама и допунама Правилника о садржају и обрасцу службене легитимације овлаштених заводских службеника и инспектора за нaдзор над радом завода за извршење кривичних санкција, притвора и других мјера Босне и Херцеговине (српски језик) 29 KONKURENCIJSKO VIJEĆE BOSNE I HERCEGOVINE 1249 Zaključak broj II/16 (bosanski jezik) 35 Zaključak broj II/16 (hrvatski jezik) 35 Закључак број II/16 (српски језик) 36 USTAVNI SUD BOSNE I HERCEGOVINE 1250 Odluka broj AP 2609/16 (bosanski jezik) 37 Odluka broj AP 2609/16 (hrvatski jezik) 42 Одлука број АП 2609/16 (српски језик) 47

54 Broj 88 - Strana 54 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak,

55 Utorak, S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Broj 88 - Strana 55

56 Broj 88 - Strana 56 S L U Ž B E N I G L A S N I K B i H Utorak, Izdavač: Ovlaštena služba Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine, Trg BiH 1, Sarajevo - Za izdavača: sekretar Doma naroda Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine Bojan Ninković - Priprema i distribucija: JP NIO Službeni list BiH Sarajevo, Džemala Bijedića 39/III - Direktor: Dragan Prusina - Telefoni: Centrala: Direktor: Pretplata: , faks: Oglasni odjel: , , faks: Služba za pravne i opće poslove: Računovodstvo: Komercijala: Pretplata se utvrđuje polugodišnje, a uplata se vrši UNAPRIJED u korist računa: UNICREDIT BANK d.d , VAKUFSKA BANKA d.d. Sarajevo , HYPO-ALPE-ADRIA-BANK A.D. Banja Luka, filijala Brčko , RAIFFEISEN BANK d.d. BiH Sarajevo Štampa: GIK "OKO" d.d. Sarajevo - Za štampariju: Mevludin Hamzić - Reklamacije za neprimljene brojeve primaju se 20 dana od izlaska glasila. "Službeni glasnik BiH" je upisan u evidenciju javnih glasila pod rednim brojem 731. Upis u sudski registar kod Kantonalnog suda u Sarajevu, broj UF/I /97 od godine. - Identifikacijski broj Porezni broj PDV broj Molimo pretplatnike da obavezno dostave svoj PDV broj radi izdavanja poreske fakture. Pretplata za II polugodište za "Službeni glasnik BiH" i "Međunarodne ugovore" 120,00 KM, "Službene novine Federacije BiH" 110,00 KM. Web izdanje: - godišnja pretplata 200,00 KM