Број/Broj. Година XXII Петак, 26. јануара годинe. Godina XXII Petak, 26. januara/siječnja godine

Transcription

1 Година XXII Петак, 26. јануара годинe САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 90 На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 8. став (2) тачке е) Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 125. сједници, одржаној 22. децембра године, донио је ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ ВИШЕГОДИШЊЕГ ПРОЈЕКТА "ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА РЕЗЕРВНЕ ЛОКАЦИЈЕ ЗА ЦАРИНСКИ И ПОРЕСКИ ПОДСИСТЕМ ИНФОРМАЦИОНОГ СИСТЕМА УПРАВЕ ЗА ИНДИРЕКТНО ОПОРЕЗИВАЊЕ" Члан 1. (Предмет Одлуке) Овом Одлуком одобрава се Пројекат "Имплементација резервне локације за царински и порески подсистем информационог система Управе за индиректно опорезивање" који ће се уврстити у Програм вишегодишњих капиталних улагања за период од до године процијењене вриједности КМ. Члан 2. (Извор финансирања и динамика реализације) (1) Пројекат из члана 1. ове Одлуке се финансира из средстава Буџета институција Босне и Херцеговине у сљедећим фазама: Број/Broj 6 Godina XXII Petak, 26. januara/siječnja godine ISSN српски језик ISSN босански језик ISSN хрватски језик а) година - планирано из буџета КМ б) година - планирано из буџета КМ УКУПНО: КМ. (2) Динамика провођења ове Одлуке условљена је одлукама Фискалног вијећа Босне и Херцеговине, односно Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине о укупном фискалном оквиру односно Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, које се доносе у оквиру редовне процедуре буџетског планирања у складу са Законом о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13). (3) Висина средстава за предметне намјене за годину имплементације ове Одлуке коначно ће бити утврђена у Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине, који усваја Парламетарна скупштина Босне и Херцеговине за сваку фискалну годину. Члан 3. (Ажурирање Прегледа вишегодишњих капиталних улагања) Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине ће се на основу ове Одлуке са Министарством финансија и трезора Босне и Херцеговине извршити ажурирање Прегледа вишегодишњих улагања у Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину. Члан 4. (Реализација Одлуке) За реализацију ове Одлуке задужује се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и Управа за индиректно опорезивање Босне и Херцеговине.

2 Број 6 - Страна 2 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Члан 5. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 300/ децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Član 5. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 300/ decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 8. stav (2) tačke e) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici, održanoj 22. decembra godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU VIŠEGODIŠNJEG PROJEKTA "IMPLEMENTACIJA REZERVNE LOKACIJE ZA CARINSKI I PORESKI PODSISTEM INFORMACIONOG SISTEMA UPRAVE ZA INDIREKTNO OPOREZIVANJE" Član 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom odobrava se Projekat "Implementacija rezervne lokacije za carinski i poreski podsistem informacionog sistema Uprave za indirektno oporezivanje" koji će se uvrstiti u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za period od do godine procijenjene vrijednosti KM. Član 2. (Izvor finansiranja i dinamika realizacije) (1) Projekat iz člana 1. ove Odluke se finansira iz sredstava Budžeta institucija Bosne i Hercegovine u sljedećim fazama: a) godina - planirano iz budžeta KM b) godina - planirano iz budžeta KM UKUPNO: KM. (2) Dinamika provođenja ove Odluke uslovljena je odlukama Fiskalnog vijeća Bosne i Hercegovine, odnosno Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine o ukupnom fiskalnom okviru odnosno Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, koje se donose u okviru redovne procedure budžetskog planiranja u skladu sa Zakonom o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13). (3) Visina sredstava za predmetne namjene za godinu implementacije ove Odluke konačno će biti utvrđena u Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine, koji usvaja Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine za svaku fiskalnu godinu. Član 3. (Ažuriranje Pregleda višegodišnjih kapitalnih ulaganja) Uprava za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine će se na osnovu ove Odluke sa Ministarstvom finansija i trezora Bosne i Hercegovine izvršiti ažuriranje Pregleda višegodišnjih ulaganja u Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu. Član 4. (Realizacija Odluke) Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Uprava za indirektno oporezivanje Bosne i Hercegovine. Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi sa člankom 8. stavak (2) točke e) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici, održanoj 22. prosinca godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU VIŠEGODIŠNJEG PROJEKTA "IMPLEMENTACIJA REZERVNE LOKACIJE ZA CARINSKI I PORESKI PODSUSTAV INFORMACIJSKOG SUSTAVA UPRAVE ZA NEIZRAVNO OPOREZIVANJE" Članak l. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom odobrava se Projekat "Implementacija rezervne lokacije za carinski i poreski podsustav informacijskog sustava Uprave za neizravno oporezivanje" koji će se uvrstiti u Program višegodišnjih kapitalnih ulaganja za razdoblje od do godine procijenjene vrijednosti KM. Članak 2. (Izvor financiranja i dinamika realiziranja) (1) Projekat iz članka 1. ove Odluke se financira iz sredstava Proračuna institucija Bosne i Hercegovine u sljedećim fazama: a) godina - planirano iz proračuna KM b) godina - planirano iz proračuna KM UKUPNO: KM. (2) Dinamika provođenja ove Odluke uvjetovana je odlukama Fiskalnog vijeća Bosne i Hercegovine, odnosno Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine o ukupnom fiskalnom okviru odnosno proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, koje se donose u okviru redovite procedure proračunskog planiranja sukladno Zakonu o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13). (3) Visina sredstava za predmetne namjene za godinu implementacije ove Odluke konačno će biti utvrđena u Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine, koji usvaja Parlametarna skupština Bosne i Hercegovine za svaku fiskalnu godinu. Članak 3. (Ažuriranje Pregleda višegodišnjih kapitalnih ulaganja) Uprava za neizravno oporezivanje Bosne i Hercegovine će se na temelju ove Odluke sa Ministarstvom financija i trezora Bosne i Hercegovine izvršiti ažuriranje Pregleda višegodišnjih ulaganja u Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu. Članak 4. (Realiziranje Odluke) Za realiziranje ove Odluke zadužuje se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Uprava za neizravno oporezivanje Bosne i Hercegovine.

3 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 3 Članak 5. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 300/ prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. 91 На основу члана 10. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16) члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), и члана 10. став (9) Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за годину ("Службени гласник БиХ", број 53/17), на приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 125. сједници, одржаној 22. децембра године, донио је ОДЛУКУ О ДОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ИЗ ГРАНТА "ПРОГРАМИ ЗА ПРИПРЕМУ ПРОЈЕКАТА И ПОТЕНЦИЈАЛНИХ КАНДИДАТА ЗА СРЕДСТВА ИЗ ФОНДА H2020" ЗА ГОДИНУ Члан 1. (Предмет Одлуке) (1) Овом одлуком додјељују се средства текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за годину сљедећим субјектима: 1. Фондација за обнову и развој регије Вареш Одрживи алтернативни оперативни рударски систем H ,00 2. Машински факултет Тузла AHS (adaptive heat source &fluid and solid and halogen) EUREKA ,00 3. Технологија пресовања АА6026 легуре и пројектовање особина у процесу једностепеног и Универзитет у Бихаћу Технички факултет секундарног термичког старења EUREKA ,00 4. Универзитет Џемал Биједић у Мостару, Оптимални параметри заваривања SA387Gr.91 дебелих челичних плоча у корозивној средини Машински факултет EUREKA ,00 5. Валентина Веселиновић, Медицински Production of multifunctional Au nanoparticles and development of appropriate characterisation факултет Бања Лука thechniques (PRO-NANO), EUREKA ,00 6. Универзитет у Источном Сарајеву, Продукција мултифункционалних наночестица злата и развој одговарајућих техника за њихову Медицински факултет Фоча карактеризацију EUREKA ,00 7. ТИДЕА д.о.о Бања Лука Европска ноћ истраживача у Босни и Херцеговини H ,00 8. Универзитет у Бања Луци, EURAXESS Making European research careers more attractive by developing new servuces and enhancing the CENTAR current services of the EURAXESS network - EURAXESS TOPIII - Network Call H ,00 9. Универзитет у Сарајеву Ректорат BITNET-INNOSUP H , Верификациони лабораториј ВЕРЛАБ Сарајево SRT-r03MedUlt:Development of expanded metrological capability for medical ultrasound H , AGROTECH LAB: Јачање капацитета Агенције ПРЕДА за аплицирање на програм H2020, Агенција за економски развој града промоцију науке и технологије увођењем иновативних неформалних метода у процес Приједора ПРЕДА- ПД образовања младих , Интернационални универзитет у Сарајеву Родна равноправност у високом образовању у БиХ H2020 ИУС , Електротехнички факултет Бања Лука VI-SEEM (VRE FOR REGIONAL INTERDISCIPLINARYCOMUNITIES IN SOUTHEAST EUROPE &THE EASTERN MEDITERRANEAN H , Пољопривредни факултет Бања Лука Детаљне истрaживање вирусних секвенци DIVAS, COST , Ветеринарски факултет Сарајево E-vet-web базирана платформа за информирање, ветеринарско савјетовање едукацију и промоцију одговорног односа, држања и ветеринарске скрби за унапређење здравља и добробити ,00 животиња H ОИКОС институт, истраживачки центар, Бијељина Подстицање иновација у е-инфраструктуру H , УГ Акција, Сарајево Припрема пројекта "SPARC- Socila Inovation and participatory Approaches for a Resilient Cultural Heritage" H , Europroject центар Бања Лука Подршка имплементацији H2020 пројекта H2020 projekta GENDERACTION "H2020-SwafS : Networking of National representatives and resources centers on Gender in R&D , Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа, Бања Лука Јачање капацитета МСП у РС за управљање иновацијама H , Удружење за друштвена истрaживања Превенција насиља на интернету = унапријеђење заштите дјеце и младих од насиља на ГЛОБАЛ АНАЛИТИКА, Сарарајево интернету H , Природноматематички факултет Сарајево Адаптација и модернизација лабораторије за физиологију биљака H , Универзитет за пословни инжењеринг и менаџмент Бања Лука, Правни факултет у Addressing populism and boosting civic and democratic engagment H ,00 Лукавици 23. Интернационални Бурч Универзитет (ИБУ) COST Култура и технологија за одрживи развој , Пољопривредна задруга Кооператива Приједор AGROTECH KARAVAN - Подршка у припреми пројекта у оквиру програма H , Институт за генетичке ресурсе Универзитета у Бања Луци Микроорганизми пољопривредног земљишта регије Бања Лука COST 7.800, Институт за генетичко инжењерство и Унапређење капацитета за генетичко тестирање тренинг и савјетовалиште на подручју биотехнологију, Сарајево насљедних душевних поремећаја (ENGAGE BiH) COST 7.800, ЕнергоБос ИЉИН д.о.о. Сарајево "EnviBreak" Alternative Cocepts for Enviromentally Compatible Gas Circuit Breakers H , Интернационални универзитет у Сарајеву, Editovanje genai genetiиko savjetovanje: Perspektive u oblasti biomedicinske etike, COST Сабина Семиз 6.400, Универзитет у Бања Луци Ректорат Podrљka implementaciji COST akcije: The Voice of Research Administartors - Building a Network of Administartive Exellence (BESTPRAC) 5.600, Факултет политичких наука Сарајево COST Action INTERGENERATIONAL Family Solidarity AFASOL IS ,00

4 Број 6 - Страна 4 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Шумарски факултет Сарајево, Адмир Авдагић 32. Економски факултет Бања Лука Имплементација удружене COST Action CA15226 CLIMO climate Smart Forestry in Mountain Regions - Uspostavljanje evropske mreћe "pametnih " љuma - EUROPEAN Samartfrest Network (ESFONET) Припрема приједлога пројекта за позив COST Open Call colection oc , PROPOSAL Reference OC network for RECEARCH, INNOVATION and Cnowledge Transfer Биохибридни системи засновани на IoT и собним биљкама за побољшање амбијенталних услова - BHS4AAL, COST 33. проф. др Зденка Бабић Електротехнички факултет Бања Лука, 5.000, Удружење ЛИР ЕВОЛУЦИЈА Бања Лука Припрема пројекта "Иновације кроз развој еколошких послова INNO GREEN ", H , Пољопривредни факултет Бања Лука Јелена Давидовић Подршка активностима COST акције FA1306 у Босни и Херцеговини 5.000, Селма Ризвић, Електротехнички факултет Нова фаза у истраживању источноевропских култура неслагања, COST у Сарајеву 5.000, Тарик Узуновић, Електротехнички Носиви роботи за побољшање, подржавање и замјену људских моторичких функција COST факултет у Сарајеву акција CA , Шумарски факултет Сарајево, Емира Имплементација удружене европске истраживачке акције: "COST Action FP1305: Linking Хукић Belowground Biodiversity and Ecosystem Function in European Forests (BioLink) 5.000, , ,00 (2) Укупно расположива средства за текући грант "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за годину износе ,00 КМ и налазе се у буџету Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине за годину на позицији "Текући трансфери и грантови". (3) За суфинансирање пројеката из програма, HORIZON 2020, COST и EUREKA за 2017., путем јавног конкурса, одобрава се буџет у износу од ,00 КМ. (4) Овом одлуком додјељују се средства у износу од ,00 КМ. Члан 2. (Извјештај о утрошку средстава) (1) У складу са чланом 10. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16), корисници средстава дужни су Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине доставити периодичне и завршне извјештаје о намјенском утрошку средстава према Обрасцу за наративни извјештај, Обрасцу за финансијски извјештај и Обрасцу за статистички извјештај, који су саставни дио Одлуке о критеријумима за додјелу средстава из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за годину. (2) Корисник средстава, у складу са ставом (1) овог члана, дужан је завршни наративни и финансијски извјештај доставити најкасније у року од 30 дана од дана завршетка пројекта. (3) Корисници средстава из члана 1. став (1) ове одлуке који су подржани са износом од ,00 КМ и више, обавезни су ангажовати независну ревизију и Министарству цивилних послова Босне и Херцеговине да достави извјештај независне ревизије о намјенском утрошку додијељених средстава, у року од 30 дана након завршетка пројекта. (4) Уколико корисник средстава не достави извјештај у складу с ставом (2) овог члана, Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине ће затражити поврат цјелокупног износа дозначених средстава на Јединствени рачун трезора Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана када Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине писаним путем то од њега затражи, у супротном покренуће се поступак пред надлежним органом против апликанта који није оправдао дозначена средства и забрањује се аплицирање истом на конкурсе које расписује Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине у периоду од три године. (5) Корисник средстава је дужан да води одвојену и прецизну финансијску документацију, тако да се сва плаћања и трошкови начињени према одобреном пројекту лако могу идентификовати. (6) Корисник је дужан да рачуноводствене књиге и другу финансијску документацију, у случају потребе, учини доступном за разматрање и контролу од стране Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине или било ког другог органа који овласти Савјет министара Босне и Херцеговине или било ког другог законом овлашћеног органа. (7) Корисник може да изврши реалокацију у износу до 15% унутар одобрених буџетских линија без посебне сагласности Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, што посебно наводи у извјештају с образложењем. Члан 3. (Реализација Одлуке) За реализацију ове одлуке задужује се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине и Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине. Члан 4. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 304/ децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 10. stav (1) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i člana 10. stava (9) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/17), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici, održanoj 22. decembra godine, donijelo je

5 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 5 ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ GRANTA "PROGRAMI ZA PRIPREMU PROJEKATA I POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA SREDSTVA IZ FONDA H2020" ZA GODINU Član 1. (Predmet Odluke) (1) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu sljedećim subjektima: 1. Fondacija za obnovu i razvoj regije Vareš Održivi alternativni operativni rudarski sistem H ,00 2. Mašinski fakultet Tuzla AHS (adaptive heat source &fluid and solid and halogen) EUREKA ,00 3. Univerzitet u Bihaću Tehnički fakultet Tehnologija presovanja AA6026 legure i projektovanje osobina u procesu jednostepenog i sekundarnog termičkog starenja EUREKA ,00 4. Univerzitet Džemal Bijedić u Mostaru, Mašinski fakultet Optimalni parametri zavarivanja SA387Gr.91 debelih čeličnih ploča u korozivnoj sredini EUREKA ,00 5. Valentina Veselinović, Medicinski fakultet Production of multifunctional Au nanoparticles and development of appropriate characterisation Banja Luka thechniques (PRO-NANO), EUREKA ,00 6. Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Medicinski Produkcija multifunkcionalnih nanočestica zlata i razvoj odgovarajućih tehnika za njihovu fakultet Foča karakterizaciju EUREKA ,00 7. TIDEA d.o.o Banja Luka Evropska noć istraživača u Bosni in Hercegovini H ,00 8. Univerzitet u Banja Luci, EURAXESS Making European research careers more attractive by developing new servuces and enhancing the CENTAR current services of the EURAXESS network - EURAXESS TOPIII - Network Call H ,00 9. Univerzitet u Sarajevu Rektorat BITNET-INNOSUP H , Verifikacioni laboratorij VERLAB Sarajevo SRT-r03MedUlt:Development of expanded metrological capability for medical ultrasound H , Agencija za ekonomski razvoj grada Prijedora AGROTECH LAB: Jačanje kapaciteta Agencije PREDA za apliciranje na program H2020, promociju PREDA- PD nauke i tehnologije uvođenjem inovativnih neformalnih metoda u proces obrazovanja mladih , Internacionalni univerzitet u Sarajevu IUS Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju u BiH H , Elektrotehnički fakultet Banja Luka VI-SEEM (VRE FOR REGIONAL INTERDISCIPLINARYCOMUNITIES IN SOUTHEAST EUROPE &THE EASTERN MEDITERRANEAN H , Poljoprivredni fakultet Banja Luka Detaljne istraživanje virusnih sekvenci DIVAS, COST , Veterinarski fakultet Sarajevo E-vet-web bazirana platforma za informiranje, veterinarsko savjetovanje edukaciju i promociju odgovornog odnosa, držanja i veterinarske skrbi za unaprijeđenje zdravlja i dobrobiti životinja H , OIKOS institut, istraživački centar, Bijeljina Podsticanje inovacija u e-infrastrukturu H , UG Akcija, Sarajevo Priprema projekta "SPARC- Socila Inovation and participatory Approaches for a Resilient Cultural Heritage" H , Europroject centar Banja Luka Podrška implementaciji H2020 projekta GENDERACTION "H2020-SwafS : Networking of National representatives and resources centers on Gender in R&D , Republička agencija za razvoj malih i srednjih Jačanje kapaciteta MSP u RS za upravljanje inovacijama H2020 preduzeća, Banja Luka , Udruženje za društvena istraživanja GLOBAL ANALITIKA, Sararajevo Prevencija nasilja na internetu = unaprijeđenje zaštite djece i mladih od nasilja na internetu H , Prirodnomatematički fakultet Sarajevo Adaptacija i modernizacija laboratorije za fiziologiju biljaka H , Univerzitet za poslovni inženjering i menadžment Banja Luka, Pravni fakultet u Addressing populism and boosting civic and democratic engagment H ,00 Lukavici 23. Internacionalni Burč Univerzitet (IBU) COST Kultura i tehnologija za održivi razvoj , Poljoprivredna zadruga Kooperativa Prijedor AGROTECH KARAVAN -Podrška u pripremi projekta u okviru programa H , Institut za genetičke resurse Univerziteta u Banja Luci Mikroorganizmi poljoprivrednog zemljišta regije Banja Luka COST 7.800, Institut za genetičko inženjerstvo i Unapređenje kapaciteta za genetičko testiranje trening i savjetovalište na području nasljednih duševnih biotehnologiju, Sarajevo poremećaja (ENGAGE BiH) COST 7.800, EnergoBos ILJIN d.o.o. Sarajevo "EnviBreak" Alternative Cocepts for Enviromentally Compatible Gas Circuit Breakers H , Internacionalni univerzitet u Sarajevu, Sabina Editovanje genai genetičko savjetovanje: Perspektive u oblasti biomedicinske etike, COST Semiz 6.400, Univerzitet u Banja Luci Rektorat Podrška implementaciji COST akcije: The Voice of Research Administartors - Building a Network of Administartive Exellence (BESTPRAC) 5.600, Fakultet političkih nauka Sarajevo COST Action INTERGENERATIONAL Family Solidarity AFASOL IS , Šumarski fakultet Sarajevo, Admir Avdagić Implementacija udružene Evropske istraživačke akcije: COST Action CA15226 CLIMO climate Smart Forestry in Mountain Regions - Uspostavljanje evropske mreže "pametnih " šuma ,00 EUROPEAN Samartfrest Network (ESFONET) 32. Ekonomski fakultet Banja Luka Priprema prijedloga projekta za poziv COST Open Call colection oc , PROPOSAL Reference OC network for RECEARCH, INNOVATION and Cnowledge Transfer 5.000, prof dr Zdenka Babić Elektrotehnički fakultet Biohibridni sistemi zasnovani na IoT i sobnim biljkama za poboljšanje ambijentalnih uslova - Banja Luka, BHS4AAL, COST 5.000, Udruženje LIR EVOLUCIJA Banja Luka Priprema projekta "Inovacije kroz razvoj ekoloških poslova INNO GREEN ", H , Poljoprivredni fakultet Banja Luka Jelena Davidović Podrška aktivnostima COST akcije FA1306 u Bosni i Hercegovini 5.000,00

6 Број 6 - Страна 6 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Selma Rizvić, Elektrotehnički fakultet u Sarajevu Tarik Uzunović, Elektrotehnički fakultet u Sarajevu 38. Šumarski fakultet Sarajevo, Emira Hukić Nova faza u istraživanju istočnoevropskih kultura neslaganja COST 5.000,00 Nosivi roboti za poboljšanje, podržavanje i zamjenu ljudskih motoričkih funkcija COST akcija CA16116 Implementacija udružene evropske istraživačke akcije: "COST Action FP1305: Linking Belowground Biodiversity and Ecosystem Function in European Forests (BioLink) 5.000, ,00 (2) Ukupno raspoloživa sredstva za tekući grant "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu iznose ,00 KM i nalaze se u budžetu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine za godinu na poziciji "Tekući transferi i grantovi". (3) Za sufinansiranje projekata iz programa, HORIZON 2020, COST i EUREKA za 2017., putem javnog konkursa, odobrava se budžet u iznosu od ,00 KM. (4) Ovom odlukom dodjeljuju se sredstva u iznosu od ,00 KM. Član 2. (Izvještaj o utrošku sredstava) (1) U skladu sa članom 10. stav (1) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16), korisnici sredstava dužni su Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti periodične i završne izvještaje o namjenskom utrošku sredstava prema Obrascu za narativni izvještaj, Obrascu za finansijski izvještaj i Obrascu za statistički izvještaj, koji su sastavni dio Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu. (2) Korisnik sredstava, u skladu sa stavom (1) ovog člana, dužan je završni narativni i finansijski izvještaj dostaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka projekta. (3) Korisnici sredstava iz člana 1. stav (1) ove odluke koji su podržani sa iznosom od ,00 KM i više, obavezni su angažirati nezavisnu reviziju i Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti izvještaj nezavisne revizije o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava, u roku od 30 dana nakon završetka projekta. (4) Ukoliko korisnik sredstava ne dostavi izvještaj u skladu s stavom (2) ovog člana, Ministarstvo civilnih poslova BiH će zatražiti povrat cjelokupnog iznosa doznačenih sredstava na Jedinstveni račun trezora Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana kada Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine pisanim putem to od njega zatraži, u suprotnom pokrenut će se postupak pred nadležnim organom protiv aplikanta koji nije opravdao doznačena sredstva i zabranjuje se apliciranje istom na konkurse koje raspisuje Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine u periodu od tri godine. (5) Korisnik sredstava je dužan da vodi odvojenu i preciznu finansijsku dokumentaciju, tako da se sva plaćanja i troškovi načinjeni prema odobrenom projektu lako mogu identificirati. (6) Korisnik je dužan da računovodstvene knjige i drugu finansijsku dokumentaciju, u slučaju potrebe, učini dostupnom za razmatranje i kontrolu od strane Ministarstva civilnih poslova BiH ili bilo kog drugog organa koji ovlasti Vijeće ministara Bosne i Hercegovine ili bilo kog drugog zakonom ovlašćenog organa. (7) Korisnik može izvršiti realokaciju u iznosu do 15% unutar odobrenih budžetskih linija bez posebne saglasnosti Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, što posebno navodi u izvještaju s obrazloženjem. Član 3. (Realizacija Odluke) Za realizaciju ove odluke zadužuje se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine. Član 4. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 304/ decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 10. stavak (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), i članka 10. stavak (9) Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 53/17), na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici, održanoj 22. prosinca godine, donijelo je ODLUKU O DODJELI SREDSTAVA IZ GRANTA "PROGRAMI ZA PRIPREMU PROJEKATA I POTENCIJALNIH KANDIDATA ZA SREDSTVA IZ FONDA H2020" ZA GODINU Članak 1. (Predmet Odluke) (1) Ovom Odlukom dodjeljuju se sredstva tekućeg granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu sljedećim subjektima: 1. Fondacija za obnovu i razvoj regije Vareš Održivi alternativni operativni rudarski sistem H ,00 2. Mašinski fakultet Tuzla AHS (adaptive heat source &fluid and solid and halogen) EUREKA ,00 3. Univerzitet u Bihaću Tehnički fakultet Tehnologija presovanja AA6026 legure i projektovanje osobina u procesu jednostepenog i sekundarnog termičkog starenja EUREKA ,00 4. Univerzitet Džemal Bijedić u Mostaru, Mašinski fakultet Optimalni parametri zavarivanja SA387Gr.91 debelih čeličnih ploča u korozivnoj sredini EUREKA ,00 5. Valentina Veselinović, Medicinski fakultet Production of multifunctional Au nanoparticles and development of appropriate characterisation Banja Luka thechniques (PRO-NANO), EUREKA ,00 6. Univerzitet u Istočnom Sarajevu, Produkcija multifunkcionalnih nanočestica zlata i razvoj odgovarajućih tehnika za njihovu karakterizaciju Medicinski fakultet Foča EUREKA ,00 7. TIDEA d.o.o Banja Luka Evropska noć istraživača u Bosni i Hercegovini H ,00

7 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 7 8. Univerzitet u Banja Luci, EURAXESS Making European research careers more attractive by developing new servuces and enhancing the current CENTAR services of the EURAXESS network - EURAXESS TOPIII - Network Call H ,00 9. Univerzitet u Sarajevu Rektorat BITNET-INNOSUP H , Verifikacioni laboratorij VERLAB SarajevoSRT-r03MedUlt:Development of expanded metrological capability for medical ultrasound H , Agencija za ekonomski razvoj grada AGROTECH LAB: Jačanje kapaciteta Agencije PREDA za apliciranje na program H2020, promociju Prijedora PREDA- PD nauke i tehnologije uvođenjem inovativnih neformalnih metoda u proces obrazovanja mladih , Internacionalni univerzitet u Sarajevu IUS Rodna ravnopravnost u visokom obrazovanju u BiH O , Elektrotehnički fakultet Banja Luka VI-SEEM (VRE FOR REGIONAL INTERDISCIPLINARYCOMUNITIES IN SOUTHEAST EUROPE &THE EASTERN MEDITERRANEAN H , Poljoprivredni fakultet Banja Luka Detaljne istraživanje virusnih sekvenci DIVAS, COST , Veterinarski fakultet Sarajevo E-vet-web bazirana platforma za informiranje, veterinarsko savjetovanje edukaciju i promociju odgovornog odnosa, držanja i veterinarske skrbi za unapređenje zdravlja i dobrobiti životinja H , OIKOS institut, istraživački centar, Bijeljina Podsticanje inovacija u e-infrastrukturu H , UG Akcija, Sarajevo Priprema projekta "SPARC- Socila Inovation and participatory Approaches for a Resilient Cultural Heritage" H , Europroject centar Banja Luka Podrška implementaciji H2020 projekta GENDERACTION "H2020-SwafS : Networking of National representatives and resources centers on Gender in R&D , Republička agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Banja Luka Jačanje kapaciteta MSP u RS za upravljanje inovacijama H , Udruženje za društvena istraživanja GLOBAL ANALITIKA, Sararajevo Prevencija nasilja na internetu = unaprijeđenje zaštite djece i mladih od nasilja na internetu H , Prirodnomatematički fakultet Sarajevo Adaptacija i modernizacija laboratorije za fiziologiju biljaka H ,00 Univerzitet za poslovni inžinjering i 22. menadžment Banja Luka, Pravni fakultet u Addressing populism and boosting civic and democratic engagment H ,00 Lukavici 23. Internacionalni Burč Univerzitet (IBU) COST Kultura i tehnologija za održivi razvoj , Poljoprivredna zadruga Kooperativa Prijedor AGROTECH KARAVAN -Podrška u pripremi projekta u okviru programa H , Institut za genetičke resurse Univerziteta u Banja Luci Mikroorganizmi poljoprivrednog zemljišta regije Banja Luka COST 7.800, Institut za genetičko inženjerstvo i Unapređenje kapaciteta za genetičko testiranje trening i savjetovalište na području nasljednih duševnih biotehnologiju, Sarajevo poremećaja (ENGAGE BiH) COST 7.800, EnergoBos ILJIN d.o.o. Sarajevo "EnviBreak" Alternative Cocepts for Enviromentally Compatible Gas Circuit Breakers O , Internacionalni univerzitet u Sarajevu, Sabina Semiz Editovanje genai genetičko savjetovanje: Perspektive u oblasti biomedicinske etike, COST 6.400, Univerzitet u Banja Luci Rektorat Podrška implementaciji COST akcije: The Voice of Research Administartors - Building a Network of Administartive Exellence (BESTPRAC) 5.600, Fakultet političkih nauka Sarajevo COST Action INTERGENERATIONAL Family Solidarity AFASOL IS ,00 Implementacija udružene Evropske istraživačke akcije: COST Action CA15226 CLIMO climate Smart 31. Šumarski fakultet Sarajevo, Admir Avdagić Forestry in Mountain Regions - Uspostavljanje evropske mreže "pametnih " šuma - EUROPEAN Samartfrest Network (ESFONET) 5.000, Ekonomski fakultet Banja Luka Priprema prijedloga projekta za poziv COST Open Call colection oc , PROPOSAL Reference OC network for RECEARCH, INNOVATION and Cnowledge Transfer 5.000, prof dr Zdenka Babić Elektrotehnički Biohibridni sistemi zasnovani na IoT i sobnim biljkama za poboljšanje ambijentalnih uslova - BHS4AAL, fakultet Banja Luka, COST 5.000, Udruženje LIR EVOLUCIJA Banja Luka Priprema projekta "Inovacije kroz razvoj ekoloških poslova INNO GREEN ", H , Poljoprivredni fakultet Banja Luka Jelena Davidović Podrška aktivnostima COST akcije FA1306 u Bosni i Hercegovini 5.000, Selma Rizvić, Elektrotehnički fakultet u Sarajevu Nova faza u istraživanju istočnoevropskih kultura neslaganja COST 5.000, Tarik Uzunović, Elektrotehnički fakultet u Sarajevu Nosivi roboti za poboljšanje, podržavanje i zamjenu ljudskih motoričkih funkcija COST akcija CA , Šumarski fakultet Sarajevo, Emira Hukić Implementacija udružene evropske istraživačke akcije: "COST Action FP1305: Linking Belowground Biodiversity and Ecosystem Function in European Forests (BioLink) 5.000,00 (2) Ukupno raspoloživa sredstva za tekući grant "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu iznose ,00 KM i nalaze se u proračunu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine za godinu na poziciji "Tekući transferi i grantovi". (3) Za sufinanciranje projekata iz programa, HORIZON 2020, COST i EUREKA za 2017., putem javnog natječaja, odobrava se proračun u iznosu od ,00 KM. (4) Ovom Odlukom dodjeljuju se sredstva u iznosu od ,00 KM. Članak 2. (Izvješće o utrošku sredstava) (1) Sukladno članku 10. stavak (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16), korisnici sredstava dužni su Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti periodična i završna izvješća o namjenskom utrošku sredstava prema Obrascu za narativno izvješće, Obrascu za financijsko izvješće i Obrascu za statističko izvješće, koji su sastavni dio Odluke o kriterijima za dodjelu sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu. (2) Korisnik sredstava, sukladno stavku (1) ovog članka, dužan je završno narativno i financijsko izvješće dostaviti najkasnije u roku od 30 dana od dana završetka projekta. (3) Korisnici sredstava iz članka 1. stavak (1) ove Odluke koji su podržani sa iznosom od ,00 KM i više, obvezni su angažirati neovisnu reviziju i Ministarstvu civilnih poslova Bosne i Hercegovine dostaviti izvješća neovisne revizije o namjenskom utrošku dodijeljenih sredstava, u roku od 30 dana nakon završetka projekta.

8 Број 6 - Страна 8 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, (4) Ukoliko korisnik sredstava ne dostavi izvješće sukladno stavku (2) ovog članka, Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine će zatražiti povrat cjelokupnog iznosa doznačenih sredstava na Jedinstveni račun trezora Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana kada Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine pisanim putem to od njega zatraži, u suprotnom pokrenut će se postupak pred nadležnim tijelom protiv aplikanta koji nije opravdao doznačena sredstva i zabranjuje se apliciranje istom na natječaje koje raspisuje Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine u razdoblju od tri godine. (5) Korisnik sredstava je dužan voditi odvojenu i preciznu financijsku dokumentaciju, tako da se sva plaćanja i troškovi načinjeni prema odobrenom projektu lako mogu identificirati. (6) Korisnik je dužan da računovodstvene knjige i drugu financijsku dokumentaciju, u slučaju potrebe, učini dostupnom za razmatranje i kontrolu od strane Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine ili bilo kog drugog tijela koji ovlasti Vijeće ministara Bosne i Hercegovine ili bilo kog drugog zakonom ovlašćenog tijela. (7) Korisnik može izvršiti realokaciju u iznosu do 15% unutar odobrenih proračunskih crta bez posebne suglasnosti Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, što posebice navodi u izvješću s obrazloženjem. Članak 3. (Realizacija Odluke) Za realizaciju ove Odluke zadužuje se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine i Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine. Članak 4. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 304/ prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. 92 На основу члана 17. Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 17. став (1) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине на 125. сједници, одржаној 22. децембра године, донио је ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ СРЕДСТАВА ТЕКУЋЕ БУЏЕТСКЕ РЕЗЕРВЕ БУЏЕТА ИНСТИТУЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И МЕЂУНАРОДНИХ ОБАВЕЗА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ГОДИНУ МИНИСТАРСТВУ СПОЉНЕ ТРГОВИНЕ И ЕКОНОМСКИХ ОДНОСА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Члан 1. (Предмет) (1) Овом Одлуком се Министарству спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине одобравају средства из текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину у укупном износу од ,30 КМ ( ,00 EUR). (2) Средства из става (1) овог члана се уплаћују Факултету машинства и рачунарства Универзитета у Мостару. Члан 2. (Намјена н нзнос средстава) Средства из члана 1. ове Одлуке планирана су за финансијско учешће Босне и Херцеговине у Пројекту "Јачање система квалитета технологије и индустрије производа и услуга у Босни и Херцеговини: Координатна мјерна машина (СММ) - компетентни центар". Члан 3. (Извори средстава) Средства из члана 1. ове Одлуке осигураће се из средстава текуће резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину са позиције Резервисања. Члан 4. (Реализација Одлуке) (1) За реализацију ове Одлуке задужују се Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. (2) Факултет машинства и рачунарства Универзитета у Мостару дужан је да достави извјештај о намјенском утрошку средстава текуће буџетске резерве која су предмет ове Одлуке Министарству финансија и трезора Босне и Херцеговине путем Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине. Члан 5. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 305/ децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 17. stav (1) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 125. sjednici, održanoj 22. decembra godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA TEKUĆE BUDŽETSKE REZERVE BUDŽETA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBAVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU MINISTARSTVU VANJSKE TRGOVINE I EKONOMSKIH ODNOSA BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. (Predmet) (1) Ovom Odlukom se Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine odobravaju sredstva iz tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu u ukupnom iznosu od ,30 KM ( ,00 EUR).

9 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 9 (2) Sredstva iz stava (1) ovog člana se uplaćuju Fakultetu mašinstva i računarstva Univerziteta u Mostaru. Član 2. (Namjena i iznos sredstava) Sredstva iz člana 1. ove Odluke planirana su za finansijsko učešće Bosne i Hercegovine u Projektu "Jačanje sistema kvaliteta tehnologije i industrije proizvoda i usluga u Bosni i Hercegovini: Koordinatna mjerna mašina (CMM) - kompetentni centar". Član 3. (Izvori sredstava) Sredstva iz člana 1. ove Odluke osigurat će se iz sredstava tekuće rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu sa pozicije Rezerviranja. Član 4. (Realizacija Odluke) (1) Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. (2) Fakultet mašinstva i računarstva Univerziteta u Mostaru dužan je da dostavi izvještaj o namjenskom utrošku sredstava tekuće budžetske rezerve koja su predmet ove Odluke Ministarstvu finansija i trezora Bosne i Hercegovine putem Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Član 5. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 305/ decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Temeljem članka 17. Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 17. stavak (1) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine na 125. sjednici, održanoj 22. prosinca godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU SREDSTAVA TEKUĆE PRORAČUNSKE PRIČUVE PRORAČUNA INSTITUCIJA BOSNE I HERCEGOVINE I MEĐUNARODNIH OBVEZA BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU MINISTARSTVU VANJSKE TRGOVINE I EKONOMSKIH ODNOSA BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. (Predmet) (1) Ovom Odlukom se Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine odobravaju sredstva iz tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu u ukupnom iznosu od ,30 KM ( ,00 EUR). (2) Sredstva iz stavka (1) ovog članka se uplaćuju Fakultetu strojarstva i računarstva Sveučilišta u Mostaru. Članak 2. (Namjena i iznos sredstava) Sredstva iz članka 1. ove Odluke planirana su za financijsko sudjelovanje Bosne i Hercegovine u Projektu "Jačanje sustava kvaliteta tehnologije i industrije proizvoda i usluga u Bosni i Hercegovini: Koordinatni mjerni stroj (CMM) - kompetentni centar". Članak 3. (Izvori sredstava) Sredstva iz članka 1. ove Odluke osigurat će se iz sredstava tekuće pričuve Proračuna institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu sa pozicije Rezerviranja. Članak 4. (Realizacija Odluke) (1) Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. (2) Fakultet strojarstva i računarstva Sveučilišta u Mostaru dužan je da dostavi izvješće o namjenskom utrošku sredstava tekuće proračunske pričuve koja su predmet ove Odluke Ministarstvu financija i trezora Bosne i Hercegovine putem Ministarstva vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Članak 5. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 305/ prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. 93 На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), члана 10. став (2) Закона о Буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16), члана 7. став (7) Правилника о категоризацији спортиста на нивоу Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 52/16 и 87/16), Савјет министара Босне и Херцеговине, на приједлог Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, на 125. сједници, одржаној 22. децембра године, донио је ОДЛУКУ О ВИСИНИ ЈЕДНОКРАТНЕ НОВЧАНЕ НАГРАДЕ ЗА ЗАСЛУЖНОГ СПОРТИСТУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И ВРХУНСКОГ СПОРТИСТУ МЕЂУНАРОДНОГ РАЗРЕДА ЗА ГОДИНУ Члан 1. (Предмет) Овом одлуком одређује се висина једнократне новчане награде за заслужног спортисту Босне и Херцеговине и врхунског спортисту међународног разреда за годину. Члан 2. (Рјешења) (1) Категорисани спортисти остварују право на новчану награду под условима утврђеним посебним рјешењем о категоризацији Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине, и то:

10 Број 6 - Страна 10 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, а) Заслужни спортисти остварују право на једнократну новчану награду на годишњем нивоу након што испуне услове за одлазак у пензију у складу са одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању. б) Врхунски спортисти међународног разреда остварују право на једнократну новчану награду, а која се исплаћује у првој наредној години након оствареног резултата који је био основ за категоризацију. Висина једнократне новчане награде зависи од постигнутих резултата на такмичењима на којима је спортиста учествовао. Врхунски спортисти међународног разреда могу уживати наведена права само уколико се активно баве спортом у наведеном периоду. Члан 3. (Износ средстава) Заслужном спортисти Босне и Херцеговине у години, и то: а) Зикрет Махмић б) Неџад Салкић ц) Шевко Нухановић д) Тима Џебо е) Фикрет Чаушевић ф) Мехмед Чолић г) Ејуб Мехмедовић х) Есад Дурмишевић и) Рефија Окић утврђује се једнократна новчана награда у укупном износу од 3.000,00 КМ. (1) Врхунском спортисти међународног разреда у години, и то: а) Армин Шехић б) Асим Медић ц) Мирзет Дуран д) Сафет Алибашић е) Аднан Манко ф) Исмет Годињак г) Амел Тука х) Џевад Хамзић и) Аднан Кешмер ј) Ермин Јусуфовић к) Сабахудин Делалић л) Бенис Кадрић м) Кристина Клачар н) Јосип Аџаип о) Една Шуњић п) Мерима Османовић р) Андрија Радош с) Низам Чанчар т) Лариса Церић утврђује се једнократна новчана награда у укупном износу од 2.500,00 КМ. (2) Врхунском спортисти међународног разреда у години, и то: а) Елвединa Музаферија б) Санела Реџић ц) Мирза Башић д) Младен Плакаловић е) Тања Каришик-Кошарац ф) Емир Локмић г) Жана Новаковић х) Луција Кимани и) Хамза Алић ј) Марко Шљивић к) Емина Пашукан л) Никола Бјелајац м) Његош Михајловић н) Харун Тановић о) Мак Крстић п) Месуд Пезер р) Ади Мешетовић утврђује се једнократна новчана награда у укупном износу од 1.500,00 КМ. (3) Једнократна новчана накнада одређена је на основу постигнутих резултата на такмичењима на којима је спортиста учествовао. Члан 4. (Средства за исплату једнократне новчане награде) Средства за исплату једнократне новчане награде из члана 3. ове одлуке обезбијеђена су у буџету Министарства цивилних послова Босне и Херцеговине за годину на позицији - "Грант за додјелу новчаних награда за заслужне и врхунске спортисте међународног разреда". Члан 5. (Реализација Одлуке) За реализацију ове одлуке задужују се Министарство цивилних послова Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Члан 6. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 306/ децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), člana 10. stav (2) Zakona o Budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16), člana 7. stav (7) Pravilnika o kategorizaciji sportista na nivou Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 52/16 i 87/16), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici, održanoj 22. decembra godine, donijelo je ODLUKU O VISINI JEDNOKRATNE NOVČANE NAGRADE ZA ZASLUŽNOG SPORTISTU BOSNE I HERCEGOVINE I VRHUNSKOG SPORTISTU MEĐUNARODNOG RAZREDA ZA GODINU Član 1. (Predmet) Ovom odlukom određuje se visina jednokratne novčane nagrade za zaslužnog sportistu Bosne i Hercegovine i vrhunskog sportistu međunarodnog razreda za godinu. Član 2. (Rješenja) (1) Kategorisani sportisti ostvaruju pravo na novčanu nagradu pod uvjetima utvrđenim posebnim rješenjem o kategorizaciji Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, i to: a) Zaslužni sportisti ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu nagradu na godišnjem nivou nakon što ispune uvjete za odlazak u penziju u skladu sa odredbama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. b) Vrhunski sportisti međunarodnog razreda ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu nagradu, a koja se

11 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 11 isplaćuje u prvoj narednoj godini nakon ostvarenog rezultata koji je bio osnov za kategorizaciju. Visina jednokratne novčane nagrade zavisi od postignutih rezultata na takmičenjima na kojima je sportista učestvovao. Vrhunski sportisti međunarodnog razreda mogu uživati navedena prava samo ukoliko se aktivno bave sportom u navedenom periodu. Član 3. (Iznos sredstava) Zaslužnom sportisti Bosne i Hercegovine u godini, i to: a) Zikret Mahmić b) Nedžad Salkić c) Ševko Nuhanović d) Tima Džebo e) Fikret Čaušević f) Mehmed Čolić g) Ejub Mehmedović h) Esad Durmišević i) Refija Okić utvrđuje se jednokratna novčana nagrada u ukupnom iznosu od 3.000,00 KM. (1) Vrhunskom sportisti međunarodnog razreda u godini, i to: a) Armin Šehić b) Asim Medić c) Mirzet Duran d) Safet Alibašić e) Adnan Manko f) Ismet Godinjak g) Amel Tuka h) Dževad Hamzić i) Adnan Kešmer j) Ermin Jusufović k) Sabahudin Delalić l) Benis Kadrić m) Kristina Klačar n) Josip Adžaip o) Edna Šunjić p) Merima Osmanović r) Andrija Radoš s) Nizam Čančar t) Larisa Cerić utvrđuje se jednokratna novčana nagrada u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM. (2) Vrhunskom sportisti međunarodnog razreda u godini, i to: a) Elvedina Muzaferija b) Sanela Ređić c) Mirza Bašić d) Mladen Plakalović e) Tanja Karišik-Košarac f) Emir Lokmić g) Žana Novaković h) Lucija Kimani i) Hamza Alić j) Marko Šljivić k) Emina Pašukan l) Nikola Bjelajac m) Njegoš Mihajlović n) Harun Tanović o) Mak Krstić p) Mesud Pezer r) Adi Mešetović utvrđuje se jednokratna novčana nagrada u ukupnom iznosu od 1.500,00 KM. (3) Jednokratna novčana naknada određena je na osnovu postignutih rezultata na takmičenjima na kojima je sportista učestvovao. Član 4. (Sredstva za isplatu jednokratne novčane nagrade) Sredstva za isplatu jednokratne novčane nagrade iz člana 3. ove odluke obezbijeđena su u budžetu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine za godinu na poziciji - "Grant za dodjelu novčanih nagrada za zaslužne i vrhunske sportiste međunarodnog razreda". Član 5. (Realizacija Odluke) Za realizaciju ove odluke zadužuju se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Član 6. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 306/ decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), članka 10. stavak (2) Zakona o Proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16), članka 7. stavak (7) Pravilnika o kategorizaciji sportaša na razini Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 52/16 i 87/16), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na prijedlog Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici, održanoj 22. prosinca godine, donijelo je ODLUKU O VISINI JEDNOKRATNE NOVČANE NAGRADE ZA ZASLUŽNOG SPORTAŠA BOSNE I HERCEGOVINE I VRHUNSKOG SPORTAŠA MEĐUNARODNOG RAZREDA ZA GODINU Članak 1. (Predmet) Ovom Odlukom određuje se visina jednokratne novčane nagrade za zaslužnog sportaša Bosne i Hercegovine i vrhunskog sportaša međunarodnog razreda za godinu. Članak 2. (Rješenja) (1) Kategorirani sportaši ostvaruju pravo na novčanu nagradu pod uvjetima utvrđenim posebnim rješenjem o kategorizaciji Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine, i to: a) Zaslužni sportaši ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu nagradu na godišnjoj razini nakon što ispune uvjete za odlazak u mirovinu sukladno odredbama Zakona o mirovinskom i invalidskom osiguranju. b) Vrhunski sportaši međunarodnog razreda ostvaruju pravo na jednokratnu novčanu nagradu, a koja se isplaćuje u prvoj narednoj godini nakon ostvarenog rezultata koji je bio temelj za kategorizaciju. Visina jednokratne novčane nagrade ovisi od postignutih rezultata na natjecanjima na kojima je sportaš sudjelovao. Vrhunski sportaši međunarodnog razreda mogu uživati navedena prava samo ukoliko se aktivno bave sportom u navedenom razdoblju.

12 Број 6 - Страна 12 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Članak 3. (Iznos sredstava) Zaslužnom sportašu Bosne i Hercegovine u godini, i to: a) Zikret Mahmić b) Nedžad Salkić c) Ševko Nuhanović d) Tima Džebo e) Fikret Čaušević f) Mehmed Čolić g) Ejub Mehmedović h) Esad Durmišević i) Refija Okić utvrđuje se jednokratna novčana nagrada u ukupnom iznosu od 3.000,00 KM. (1) Vrhunskom sportašu međunarodnog razreda u godini, i to: a) Armin Šehić b) Asim Medić c) Mirzet Duran d) Safet Alibašić e) Adnan Manko f) Ismet Godinjak g) Amel Tuka h) Dževad Hamzić i) Adnan Kešmer j) Ermin Jusufović k) Sabahudin Delalić l) Benis Kadrić m) Kristina Klačar n) Josip Adžaip o) Edna Šunjić p) Merima Osmanović r) Andrija Radoš s) Nizam Čančar t) Larisa Cerić utvrđuje se jednokratna novčana nagrada u ukupnom iznosu od 2.500,00 KM. (2) Vrhunskom sportašu međunarodnog razreda u godini, i to: a) Elvedina Muzaferija b) Sanela Ređić c) Mirza Bašić d) Mladen Plakalović e) Tanja Karišik - Košarac f) Emir Lokmić g) Žana Novaković h) Lucija Kimani i) Hamza Alić j) Marko Šljivić k) Emina Pašukan l) Nikola Bjelajac m) Njegoš Mihajlović n) Harun Tanović o) Mak Krstić p) Mesud Pezer r) Adi Mešetović utvrđuje se jednokratna novčana nagrada u ukupnom iznosu od 1.500,00 KM. (3) Jednokratna novčana naknada određena je na temelju postignutih rezultata na natjecanjima na kojima je sportaš sudjelovao. Članak 4. (Sredstva za isplatu jednokratne novčane nagrade) Sredstva za isplatu jednokratne novčane nagrade iz članka 3. ove Odluke osigurana su u proračunu Ministarstva civilnih poslova Bosne i Hercegovine za godinu na poziciji - "Grant za dodjelu novčanih nagrada za zaslužne i vrhunske sportaše međunarodnog razreda". Članak 5. (Realizacija Odluke) Za realizaciju ove Odluke zadužuju se Ministarstvo civilnih poslova Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. Članak 6. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 306/ prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. 94 На основу члана 16. став (2) Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 и 32/13), члана 24. став (2) Закона о буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину ("Службени гласник БиХ", број 94/16) и члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), на приједлог Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 123. сједници, одржаној године, донио је ОДЛУКУ О ПРЕРАСПОДЈЕЛИ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТА МИНИСТАРСТВА ЗА ЉУДСКА ПРАВА И ИЗБЈЕГЛИЦЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ У БУЏЕТ ФОНДА ЗА ПОВРАТАК БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ Члан 1. (Предмет Одлуке) Овом одлуком одобрава се прерасподјела средстава из буџета Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине за годину, из гранта "Финансирање права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума" у износу од ,00 КМ и гранта локалним заједницама за пројекте одрживог повратка у износу од ,00 КМ, у буџет Фонда за повратак Босне и Херцеговине. Члан 2. (Намјена средстава) Средства из члана 1. ове одлуке намијењена су за реализацију пројеката у циљу финансирања права из Анекса VII Дејтонског мировног споразума. Члан 3. (Пренос средстава) Даје се сагласност Министарству за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине да изврши пренос средстава из члана 1. ове одлуке на намјенски подрачун Фонда за повратак Босне и Херцеговине. Члан 4. (Реализација Одлуке) За провођење ове одлуке задужују се Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине, Министарство за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине и Фонд за повратак Босне и Херцеговине.

13 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 13 Члан 5. (Ступање на снагу) Ова одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 307/17 4. децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 16. stav (2) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), člana 24. stav (2) Zakona o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 123. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O PRERASPODJELI SREDSTAVA IZ BUDŽETA MINISTARSTVA ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE U BUDŽET FONDA ZA POVRATAK BOSNE I HERCEGOVINE Član 1. (Predmet Odluke) Ovom odlukom odobrava se preraspodjela sredstava iz budžeta Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine za godinu, iz granta "Finansiranje prava iz Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma" u iznosu od ,00 KM i granta lokalnim zajednicama za projekte održivog povratka u iznosu od ,00 KM, u budžet Fonda za povratak Bosne i Hercegovine. Član 2. (Namjena sredstava) Sredstva iz člana 1. ove odluke namijenjena su za realizaciju projekata u cilju finansiranja prava iz Aneksa VII Dejtonskog mirovnog sporazuma. Član 3. (Prenos sredstava) Daje se saglasnost Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine da izvrši prenos sredstava iz člana 1. ove odluke na namjenski podračun Fonda za povratak Bosne i Hercegovine. Član 4. (Realizacija Odluke) Za provođenje ove odluke zadužuju se Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Fond za povratak Bosne i Hercegovine. Član 5. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 307/17 4. decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 16. stavak (2) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), članka 24. stavak (2) Zakona o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obveza Bosne i Hercegovine za godinu ("Službeni glasnik BiH", broj 94/16) i članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), na prijedlog Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 123. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O PRERASPODJELI SREDSTAVA IZ PRORAČUNA MINISTARSTVA ZA LJUDSKA PRAVA I IZBJEGLICE BOSNE I HERCEGOVINE U PRORAČUN FONDA ZA POVRATAK BOSNE I HERCEGOVINE Članak 1. (Predmet Odluke) Ovom odlukom odobrava se preraspodjela sredstava iz proračuna Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine za godinu, iz granta "Financiranje prava iz Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma" u iznosu od ,00 KM i granta lokalnim zajednicama za projekte održivog povratka u iznosu od ,00 KM, u proračun Fonda za povratak Bosne i Hercegovine. Članak 2. (Namjena sredstava) Sredstva iz članka 1. ove odluke namijenjena su za realiziranje projekata u cilju financiranja prava iz Aneksa VII Daytonskog mirovnog sporazuma. Članak 3. (Prenos sredstava) Daje se suglasnost Ministarstvu za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine da izvrši prenos sredstava iz članka 1. ove odluke na namjenski podračun Fonda za povratak Bosne i Hercegovine. Članak 4. (Realiziranje Odluke) Za provođenje ove odluke zadužuju se Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine, Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine i Fond za povratak Bosne i Hercegovine. Članak 5. (Stupanje na snagu) Ova odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 307/17 4. prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. 95 На основу члана 17. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), а у вези са чланом 8. став (2) тачка е) Закона о финансирању институција Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 61/04, 49/09, 42/12, 87/ /13), на приједлог Службе за заједничке послове институција Босне и Херцеговине, Савјет министара Босне и Херцеговине, на 125. сједници одржаној 22. децембра године, донио је

14 Број 6 - Страна 14 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, ОДЛУКУ О ОДОБРАВАЊУ ВИШЕГОДИШЊЕГ ПРОЈЕКТА "НАБАВКА И МОНТАЖА НИСКОНАПОНСКОГ ПОСТРОЈЕЊА У ОБЈЕКТУ ПАРЛАМЕНТАРНЕ СКУПШТИНЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ И СИСТЕМА ВИДЕОНАДЗОРА У ОБЈЕКТУ ПРЕДСЈЕДНИШТВА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ" Члан 1. (Предмет Одлуке) Овом одлуком одобрава се вишегодишњи пројекат "Набавка и монтажа нисконапонског постројења у објекту Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и система видеонадзора у објекту Предсједништва Босне и Херцеговине" у укупном износу од КМ. Члан 2. (Намјена средстава) Средства из члана 1. ове Одлуке евидентираће се на синтетичким економским кодовима у оквиру капиталних издатака Службе за заједничке послове институција Босне и Херцеговине и то: Набавка опреме КМ Реконструкција и инвестиционо одржавање КМ. Члан 3. (Извори финансирања и динамика реализације) (1) Вишегодишњи пројекат из члана 1. ове Одлуке финансира се из средстава која су Служби за заједничке послове институција Босне и Херцеговине одобрена Законом о буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину. (2) Планирана динамика потрошње средстава из става (1) овог члана реализоваће се у сљедећим фазама: - у години КМ - у години КМ Члан 4. (Евидентирање вишегодишњег пројекта) Вишегодишњи пројекат из члана 1. ове Одлуке ће се евидентирати као програм посебне намјене (пројектни код) у Информационом систему финансијског управљања (ИСФУ). Члан 5. (Ажурирање прегледа вишегодишњег пројекта) Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине ће на основу ове Одлуке са Министарством финансија и трезора Босне и Херцеговине извршити ажурирање Прегледа вишегодишњих капиталних улагања у буџету институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине сваке године. Члан 6. (Надлежност за реализацију) За реализацију ове Одлуке се задужују Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине и Министарство финансија и трезора Босне и Херцеговине. Члан 7. (Обавеза извјештавања) Служба за заједничке послове институција Босне и Херцеговине ће по окончању вишегодишњег пројекта који је предмет ове Одлуке сачинити и доставити Савјету министара Босне и Херцеговине информацију о реализацији предметног пројекта. Члан 8. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 308/ децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u vezi sa članom 8. stav (2) tačka e) Zakona o finansiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), na prijedlog Službe za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici održanoj 22. decembra godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU VIŠEGODIŠNJEG PROJEKTA "NABAVKA I MONTAŽA NISKONAPONSKOG POSTROJENJA U OBJEKTU PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE I SISTEMA VIDEONADZORA U OBJEKTU PREDSJEDNIŠTVA BOSNE I HERCEGOVINE" Član 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom odobrava se višegodišnji projekat "Nabavka i montaža niskonaponskog postrojenja u objektu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i sistema videonadzora u objektu Predsjedništva Bosne i Hercegovine" u ukupnom iznosu od KM. Član 2. (Namjena sredstava) Sredstva iz člana 1. ove Odluke evidentiraće se na sintetičkim ekonomskim kodovima u okviru kapitalnih izdataka Službe za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine i to: Nabavka opreme KM Rekonstrukcija i investiciono održavanje KM Član 3. (Izvori finansiranja i dinamika realizacije) (1) Višegodišnji projekat iz člana 1. ove Odluke finansira se iz sredstava koja su Službi za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine odobrena Zakonom o budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu. (2) Planirana dinamika potrošnje sredstava iz stava (1) ovog člana realizovaće se u sljedećim fazama: - u godini KM - u godini KM Član 4. (Evidentiranje višegodišnjeg projekta) Višegodišnji projekat iz člana 1. ove Odluke će se evidentirati kao program posebne namjene (projektni kod) u Informacionom sistemu finansijskog upravljanja (ISFU). Član 5. (Ažuriranje pregleda višegodišnjeg projekta) Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine će na osnovu ove Odluke sa Ministarstvom finansija i trezora Bosne i Hercegovine izvršiti ažuriranje Pregleda višegodišnjih kapitalnih ulaganja u budžetu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine svake godine.

15 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 15 Član 6. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke se zadužuju Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine i Ministarstvo finansija i trezora Bosne i Hercegovine. Član 7. (Obaveza izvještavanja) Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine će po okončanju višegodišnjeg projekta koji je predmet ove Odluke sačiniti i dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine informaciju o realizaciji predmetnog projekta. Član 8. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 308/ decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Temeljem članka 17. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), a u svezi s člankom 8. stavak (2) točka e) Zakona o financiranju institucija Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 61/04, 49/09, 42/12, 87/12 i 32/13), na prijedlog Službe za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine, Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 125. sjednici održanoj 22. prosinca godine, donijelo je ODLUKU O ODOBRAVANJU VIŠEGODIŠNJEG PROJEKTA "NABAVA I MONTAŽA NISKONAPONSKOG POSTROJENJA U OBJEKTU PARLAMENTARNE SKUPŠTINE BOSNE I HERCEGOVINE I SISTEMA VIDEONADZORA U OBJEKTU PREDSJEDNIŠTVA BOSNE I HERCEGOVINE" Članak 1. (Predmet Odluke) Ovom Odlukom odobrava se višegodišnji projekat "Nabava i montaža niskonaponskog postrojenja u objektu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i sistema videonadzora u objektu Predsjedništva Bosne i Hercegovine" u ukupnom iznosu od KM. Članak 2. (Namjena sredstava) Sredstva iz članka 1. ove Odluke evidentirati će se na sintetičkim ekonomskim kodovima u okviru kapitalnih izdataka Službe za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine i to: Nabava opreme KM Rekonstrukcija i investicijsko održavanje KM Članak 3. (Izvori financiranja i dinamika realizacije) (1) Višegodišnji projekat iz članka 1. ove Odluke financira se iz sredstava koja su Službi za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine odobrena Zakonom o proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu. (2) Planirana dinamika potrošnje sredstava iz stavka (1) ovog članka realizirati će se u sljedećim fazama: - u godini KM - u godini KM Članak 4. (Evidentiranje višegodišnjeg projekta) Višegodišnji projekat iz članka 1. ove Odluke će se evidentirati kao program posebne namjene (projektni kod) u Informacijskom sistemu financijskog upravljanja (ISFU). Članak 5. (Ažuriranje pregleda višegodišnjeg projekta) Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine će temeljem ove Odluke s Ministarstvom financija i trezora Bosne i Hercegovine izvršiti ažuriranje Pregleda višegodišnjih kapitalnih ulaganja u proračunu institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine svake godine. Članak 6. (Nadležnost za realizaciju) Za realizaciju ove Odluke se zadužuju Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine i Ministarstvo financija i trezora Bosne i Hercegovine. Članak 7. (Obveza izvještavanja) Služba za zajedničke poslove institucija Bosne i Hercegovine će po okončanju višegodišnjeg projekta koji je predmet ove Odluke sačiniti i dostaviti Vijeću ministara Bosne i Hercegovine informaciju o realizaciji predmetnog projekta. Članak 8. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 308/ prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. 96 На основу члана 17. и члана 22. став 1. Закона о Савјету министара Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 и 24/08), Савјет министара Босне и Херцеговине, на 123. сједници, одржаној године, донио је ОДЛУКУ О ИМЕНОВАЊУ ЧЛАНОВА КОМИСИЈЕ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ВОДОПРИВРЕДНУ САРАДЊУ СА РЕПУБЛИКОМ ХРВАТСКОМ Члан 1. (Предмет) Одлуком о именовању чланова Комисије Босне и Херцеговине за водопривредну сарадњу са Републиком Хрватском именују се чланови Комисије, одређују њихови задаци и обавезе, мандат, надзор над њиховим радом и друга питања од значаја за обављање њихових активности. Члан 2. (Састав Комисије) У Комисију Босне и Херцеговине за водопривредну сарадњу са Републиком Хрватском (у даљем тексту Комисија) именују се: а) Дамир Мрђен, Агенција за водно подручје Јадранског мора, б) Чедомир Стојановић, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске, ц) др Енес Шеперовић, Министарство спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.

16 Број 6 - Страна 16 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Члан 3. (Задатак комисије) Чланови Комисије из члана 2. ове Одлуке радиће у заједничкој комисији Босне и Херцеговине и из Републике Хрватске у складу са одредбама Уговора између Владе Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о уређењу водопривредних односа ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 6/96), Уговора између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о заједничком финансирању одржавања и погона Регионалног одводног система Комарна-Неум-Мљетски канал ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 3/05) и Уговора између Савјета министара Босне и Херцеговине и Владе Републике Хрватске о правима и обавезама коришћења вода из јавних система за водоснабдјевање пресјечених државном границом ("Службени гласник БиХ - Међународни уговори", број 10/15). Члан 4. (Мандат) (1) Чланови Комисије се именују на период од четири године. (2) Уколико је неки од чланова Комисије из члана 2. ове Одлуке спријечен или онемогућен да обавља дужност у Комисији, дужан је без одлагања о томе да обавијести Министарство спољне трговине и економских односа (у даљем тексту: Министарство), које је у обавези да, у року од 30 дана од дана сазнања, Савјету министара Босне и Херцеговине предложи новог члана Комисије. Члан 5. (Начин одлучивања Комисије) Све одлуке у вези са извршавањем задатка из члана 3. ове Одлуке, чланови комисије доносе консензусом. Члан 6. (Надзор и извјештавање) Комисија је за свој рад одговорна Савјету министара Босне и Херцеговине, којем је дужна једном годишње, путем Министарства, да поднесе извјештај о свом раду. Члан 7. (Трошкови) Средства за рад Комисије обезбјеђују институције које су номиновале чланове Комисије. Члан 8. (Стављање ван снаге) Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о именовању чланова Комисије Босне и Херцеговине за водопривредну сарадњу са Републиком Хрватском ("Службени гласник БиХ", бр. 26/03 и 16/05). Члан 9. (Ступање на снагу) Ова Одлука ступа на снагу даном доношења и објављује се у "Службеном гласнику БиХ". СМ број 309/17 4. децембра године Сарајево Предсједавајући Савјета министара БиХ Др Денис Звиздић, с. р. Na osnovu člana 17. i člana 22. stav 1. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 123. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA KOMISIJE BOSNE I HERCEGOVINE ZA VODOPRIVREDNU SARADNJU SA REPUBLIKOM HRVATSKOM Član 1. (Predmet) Odlukom o imenovanju članova Komisije Bosne i Hercegovine za vodoprivrednu saradnju sa Republikom Hrvatskom imenuju se članovi Komisije, određuju njihovi zadaci i obaveze, mandat, nadzor nad njihovim radom i druga pitanja od značaja za obavljanje njihovih aktivnosti. Član 2. (Sastav Komisije) U Komisiju Bosne i Hercegovine za vodoprivrednu saradnju sa Republikom Hrvatskom (u daljem tekstu Komisija) imenuju se: a) Damir Mrđen, Agencija za vodno područje Jadranskog mora, b) Čedomir Stojanović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, c) dr. Enes Šeperović, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Član 3. (Zadatak komisije) Članovi Komisije iz člana 2. ove Odluke radit će u zajedničkoj komisiji Bosne i Hercegovine i iz Republike Hrvatske u skladu s odredbama Ugovora između Vlade Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o uređenju vodoprivrednih odnosa ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/96), Ugovora između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o zajedničkom finansiranju održavanja i pogona Regionalnog odvodnog sistema Komarna-Neum-Mljetski kanal ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 3/05) i Ugovora između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o pravima i obavezama korišćenja voda iz javnih sistema za vodosnabdijevanje presječenih državnom granicom ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 10/15). Član 4. (Mandat) (1) Članovi Komisije se imenuju na period od četiri godine. (2) Ukoliko je neki od članova Komisije iz člana 2. ove Odluke spriječen ili onemogućen obavljati dužnost u Komisiji, dužan je bez odlaganja o tome obavijestiti Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljem tekstu: Ministarstvo), koje je u obavezi, u roku od 30 dana od dana saznanja, Vijeću ministara Bosne i Hercegovine predložiti novog člana Komisije. Član 5. (Način odlučivanja Komisije) Sve odluke vezane za izvršavanje zadatka iz člana 3. ove Odluke, članovi komisije donose konsenzusom. Član 6. (Nadzor i izvještavanje) Komisija je za svoj rad odgovorna Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, kojem je dužna jednom godišnje, putem Ministarstva, podnijeti izvještaj o svom radu. Član 7. (Troškovi) Sredstva za rad Komisije osiguravaju institucije koje su nominirale članove Komisije.

17 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 17 Član 8. (Stavljanje van snage) Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje važiti Odluka o imenovanju članova Komisije Bosne i Hercegovine za vodoprivrednu saradnju sa Republikom Hrvatskom ("Službeni glasnik BiH", br. 26/03 i 16/05). Član 9. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 309/17 4. decembra godine Sarajevo Predsjedavajući Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, s. r. Na temelju članka 17. i članka 22. stavak 1. Zakona o Vijeću ministara Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 30/03, 42/03, 81/06, 76/07, 81/07, 94/07 i 24/08), Vijeće ministara Bosne i Hercegovine, na 123. sjednici, održanoj godine, donijelo je ODLUKU O IMENOVANJU ČLANOVA POVJERENSTVA BOSNE I HERCEGOVINE ZA VODNOGOSPODARSKU SURADNJU SA REPUBLIKOM HRVATSKOM Članak 1. (Predmet) Odlukom o imenovanju članova Povjerenstva Bosne i Hercegovine za vodnogospodarsku suradnju sa Republikom Hrvatskom imenuju se članovi Povjerenstva, određuju njihovi zadaci i obveze, mandat, nadzor nad njihovim radom i druga pitanja od značaja za obavljanje njihovih aktivnosti. Članak 2. (Sastav Povjerenstva) U Povjerenstvo Bosne i Hercegovine za vodnogospodarsku suradnju sa Republikom Hrvatskom (u daljnjem tekstu Povjerenstvo) imenuju se: a) Damir Mrđen, Agencija za vodno područje Jadranskog mora, b) Čedomir Stojanović, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske, c) dr. Enes Šeperović, Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine. Članak 3. (Zadatak povjerenstva) Članovi Povjerenstva iz članka 2. ove Odluke radit će u zajedničkom povjerenstvu Bosne i Hercegovine i iz Republike Hrvatske sukladno odredbama Ugovora između Vlade Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o uređenju vodnogospodarskih odnosa ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 6/96), Ugovora između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o zajedničkom financiranju održavanja i pogona Regionalnog odvodnog sustava Komarna-Neum-Mljetski kanal ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 3/05) i Ugovora između Vijeća ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Republike Hrvatske o pravima i obavezama korišćenja voda iz javnih sustava za vodoopskrbu presječenih državnom granicom ("Službeni glasnik BiH - Međunarodni ugovori", broj 10/15). Članak 4. (Mandat) (1) Članovi Povjerenstva se imenuju na razdoblje od četiri godine. (2) Ukoliko je neki od članova Povjerenstva iz članka 2. ove Odluke spriječen ili onemogućen obavljati dužnost u Povjerenstvu, dužan je bez odlaganja o tome obavijestiti Ministarstvo vanjske trgovine i ekonomskih odnosa (u daljnjem tekstu: Ministarstvo), koje je u obvezi, u roku od 30 dana od dana saznanja, Vijeću ministara Bosne i Hercegovine predložiti novog člana Povjerenstva. Članak 5. (Način odlučivanja Povjerenstva) Sve odluke u svezi s izvršavanjem zadatka iz članka 3. ove Odluke, članovi povjerenstva donose konsenzusom. Članak 6. (Nadzor i izvještavanje) Povjerenstvo je za svoj rad odgovorno Vijeću ministara Bosne i Hercegovine, kojem je dužno jednom godišnje, putem Ministarstva, podnijeti izvješće o svom radu. Članak 7. (Troškovi) Sredstva za rad Povjerenstva osiguravaju institucije koje su nominirale članove Povjerenstva. Članak 8. (Stavljanje van snage) Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje važiti Odluka o imenovanju članova Povjerenstva Bosne i Hercegovine za vodnogospodarsku suradnju sa Republikom Hrvatskom ("Službeni glasnik BiH", br. 26/03 i 16/05). Članak 9. (Stupanje na snagu) Ova Odluka stupa na snagu danom donošenja i objavljuje se u "Službenom glasniku BiH". VM broj 309/17 4. prosinca godine Sarajevo Predsjedatelj Vijeća ministara BiH Dr. Denis Zvizdić, v. r. КОНКУРЕНЦИЈСКИ САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 97 На основу члана 25., члана 42, а у вези са чланом 4. ст. (1) и (3), и чланом 5. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) у поступку покренутом по Захтјеву за појединачно изузеће споразума од забране од стране привредног субјекта Molson Coors д.о.о. Бања Лука, Младена Стојановића 43, Бања Лука у смислу члана 5. став (1) Закона о конкуренцији, запримљеног дана дана године под бројем УП /17, Конкуренцијски савјет, на 14. (четрнаестој) сједници одржаној дана године, донио је РЈЕШЕЊЕ (1) Одбија се Захтјев за појединачно изузеће споразума, поднесеног од стране привредног субјекта Molson Coors д.о.о. Бања Лука, Младена Стојановића 43, Бања Лука у смислу члана 5. став (1) Закона о конкуренцији као неоснован. (2) Ово Рјешење је коначно и биће објављено у Службеном гласнику Босне и Херцеговине, службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. Образложење Конкуренцијски савјет је дана године под бројем УП /17 запримио Захтјев за појединачно изузеће споразума, поднесеног од стране привредног субјекта Molson Coors д.о.о. Бања Лука, Младена Стојановића 43, Бања Лука (даље у тексту: Подносилац захтјева или

18 Број 6 - Страна 18 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Molson Coors) у смислу члана 5. став (1) Закона о конкуренцији (даље у тексту: Закон). Увидом у достављену документацију утврђено је да предметни Захтјев није потпун, па је Конкуренцијски савјет у складу са одредбом члана 28. Закона, актом број УП /17 од дана године затражио допуну Захтјева. Подносилац захтјева је актом број УП /17 од дана године доставио тражену допуну Захтјева. Потврда о комплетном и уредном Захтјеву, сходно члану 28. став (3), издата је дана године под бројем УП / Странке у поступку Странке предметног поступка су привредни субјекат Molson Coors д.о.о. Бања Лука, Младена Стојановића 43, Бања Лука и привредни субјекат Загребачка пивовара д.о.о. Загреб (даље у тексту: Загребачка пивовара), Илица 224, Загреб, Република Хрватска Привредни субјекат Molson Coors Привредни субјекат Molson Coors д.о.о. Бања Лука, Младена Стојановића 43, Бања Лука регистрован је у Окружном привредном суду у Бањој Луци под бројем (..)* 1 са уговореним и уплаћеним капиталом у износу од (..)* КМ и у 100% власништву привредног субјекта Загребачка пивовара, друштво са ограниченом одговорношћу за производњу пива, алкохола и безалкохолних пића, Загреб, Илица 224, Загреб, Република Хрватска. Основна дјелатност привредног субјекта Molson Coors је трговина на велико пићима. Привредни субјекат Molson Coors нема повезаних лица у Босни и Херцеговини Привредни субјекат Загребачка пивовара Привредни субјекат Загребачка пивовара д.о.о. Загреб, Илица 224, Загреб, Република Хрватска регистрован је у Трговачком суду у Загребу под бројем МБС (..)* и ОИБ (..)* као друштво са ограниченом одговорношћу за производњу пива, алкохолних и безалкохолних пића. Једини члан и оснивач друштва јесте привредни субјекат Цервесиа Загреб д.о.о. за управљање Загреб, Радничка цеста Загреб, Република Хрватска. Основна дјелатност привредног субјекта Загребачка пивовара је производња пива, алкохолних и безалкохолних пића. 2. Прописи које је Конкуренцијски савјет примјењивао у проведби предметног поступка Конкуренцијски савјет је у проведби предметног поступка примијенио одредбе Закона о конкуренцији, Закона о управном поступку Босне и Херцеговине, Одлуке о групном изузећу споразума између привредних субјеката који дјелују на различитим нивоима производње односно дистрибуције (вертикални споразуми) ("Службени гласник БиХ", број 18/06), Одлуке о дефинисању категорија доминантног положаја ("Службени гласник БиХ, бр. 18/06 и 34/10), те Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10). 3. Поступак по Захтјеву за појединачно изузеће Као разлог за подношење Захтјева Подносилац захтјева у битноме наводи: - Molson Coors д.о.о. Бања Лука планира своје пословање у области трговине на велико пивом проширити у Босни и Херцеговини кроз закључење уговора о куповини пивских премиум 1 (..)* - подаци представљају пословну тајну брендова са привредним субјектом Загребачка пивовара д.о.о. Загреб; - основна дјелатност привредног субјекта Molson Coors је трговина на велико пићима. На релевантном тржишту Босне и Херцеговине, привредни субјекат Molson Coors тренутно послује са тржишним учешћем од око 23,2% (на тржишту Републике Српске око 44,5%); - привредни субјекат Molson Coors има закључен Уговор о ексклузивном увозу и дистрибуцији производа (пива) са привредним субјектом Апатинска пивара д.о.о. Апатин за територију Босне и Херцеговине и не тргује другим производима осим производа Апатинске пиваре; - власник привредног субјекта Molson Coorsa са 100% удјела је привредни субјекат Загребачка пивовара д.о.о. Загреб. Привредни субјекат Molson Coors нема повезаних лица у Босни и Херцеговини; - сви наведени привредни субјекти, Molson Coors, Загребачка пивовара и Апатинска пивара, чланице су корпорације Molson Coors Brewing Company са сједиштем у Денверу, Сједињене Америчке Државе и укупно тржишно учешће свих компанија из састава Molson Coors Brewing Company на релевантном тржишту пива у Босни и Херцеговини износи око 34,2%; - привредни субјекат Molson Coors не посједује властиту велепродајну мрежу и складишта, а дистрибуцију увезених производа врши посредством 15 поддистрибутера са којим има закључене уговоре под идентичним комерцијалним условима за све. Привредни субјекат Molson Coors врши продају својих производа поддистрибутерима у транзиту, што подразумијева да дистрибутери шаљу своја возила (шлепере) у Апатинску пивару, гдје врше утовар пива, које затим транспортују до граничних прелаза гдје се врши царињење пива, након чега привредни субјекат Molson Coors фактурише поддистрибутерима увезено пиво чиме право својине над увезеним пивом прелази на поддистрибутера који га даље транспортују до својих складишта; - да привредни субјекат Molson Coors нема закључен уговор са Загребачком пивоваром о дистрибуцији производа пивоваре на територији Босне и Херцеговине. Пивовара врши дистрибуцију својих производа на територији Босне и Херцеговине посредством два увозника са којима има закључене уговоре (привредни субјекти: Бинвест до.о.о. Читлук и Маxи д.о.о. Орашје), - да између привредних субјеката Molson Coors с једне стране и Maxi и Бинвеста с друге стране не постоје директни конкурентски односи због различитог портфолиа пиварских производа које дистрибуишу као и различитих циљних група на које је усмјерена продаја пиварских брендова; - да се највећи дио увезених производа Загребачке пивоваре (процјена преко 95%) пласира на територији Федерације БиХ а само мањи дио на територији Републике Српске; - да у сврху унапређења и проширења премиум брендова Загребачке пивоваре на територији Босне и Херцеговине, привредни субјекти Molson Coors и

19 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 19 Загребачка пивовара планирају закључење Купопродајног уговора, чиме ће привредни субјекат Molson Coors постати трећи увозник производа Загребачке пивоваре на територији Босне и Херцеговине; - да одредбе нацрта Уговора које укључују начин одређивања цијена и обавезе достављања података (извјештаја) су питања која по мишљењу Подносиоца захтјева требају бити оцјењена од стране Конкуренцијског савјета. Конкуренцијски савјет је на основу навода из Захтјева и достављене документације, оцијенио да појединачно изузеће није могуће утврдити без провођења поступка, те је донио Закључак о покретању поступка број УП /17 дана године (у даљем тексту: Закључак). Конкуренцијски савјет је, у складу са чланом 33. став (1) Закона, актом број УП /17 од дана године, доставио Закључак Подносиоцу захтјева. 4. Релевантно тржиште Како би утврдио да ли су испуњени услови за појединачно изузеће, Конкуренцијски савјет је приликом оцјене предметног уговора утврдио релевантно тржиште производа / услуга и релевантно географско тржиште у складу са чланом 3. Закона, те одредбама Одлуке о утврђивању релевантног тржишта. Релевантно тржиште, у смислу члана 3. Закона, те чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, чини тржиште одређених производа/услуга које су предмет обављања дјелатности на одређеном географском тржишту. Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште производа обухвата све производе и/или услуге које потрошачи и/или корисници сматрају међусобно замјењивим, под прихватљивим условима, имајући у виду посебно њихове битне карактеристике, квалитет, уобичајену намјену, начин употребе, услове продаје и цијене. Слиједом проведене анализе, као релевантно тржиште је одређено тржиште дистрибуције алкохолних и безалкохолних пића. Надаље, према члану 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште у географском смислу обухвата цјелокупну или значајан дио територије Босне и Херцеговине на којој привредни субјект дјелује у продаји и/или куповини релевантног производа под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликује од услова тржишне конкуренције на сусједним географским тржиштима. На основу података на које Подносилац захтјева указује, дистрибуција алкохолних и безалкохолних пића ће се у предметном случају углавном одвијати на територији Републике Српске. У складу са наведеним, као релевантно тржиште је одређено тржиште дистрибуције алкохолних и безалкохолних пића на територији Републике Српске. 5. Анализа утврђеног чињеничног стања Члан 4. став (1) Закона прописује да су забрањени споразуми, уговори, поједине одредбе споразума или уговора, заједничка дјеловања, изричити и прешутни договори привредних субјеката, као и одлуке и други акти привредних субјеката (у даљем тексту:споразуми) који за циљ и посљедицу имају спречавање, ограничавање или нарушавање тржишне конкуренције на релевантном тржишту, а који се односе на: a) директно или индиректно утврђивање куповних и продајних цијена или било којих других трговинских услова; b) ограничавање и контролу производње, тржишта, техничког развоја или улагања; c) подјелу тржишта или извора снабдијевања; d) примјену различитих услова за идентичне трансакције с другим привредним субјектима, доводећи их у неповољан положај у односу на конкуренцију; e) закључивање таквих споразума којима се друга страна условљава да прихвати додатне обавезе које по својој природи или обичајима у трговини нису у вези с предметом споразума. У смислу члана 4. став (3) Закона, предметни споразуми нису забрањени ако доприносе унапређењу производње или дистрибуције робе и/или услуга унутар Босне и Херцеговине, или промоцији економског развоја и техничког развоја, при чему потрошачима омогућавају правичан удио користи која из њих произилази, а који намећу само ограничења неопходна за постизање циљева и не омогућавају искључивање конкуренције у битном дијелу предметних производа или услуга. У складу са чланом 5. став (1) Закона, Конкуренцијски савјет, на захтјев једне или више странака у споразуму /уговору може донијети рјешење о појединачном изузећу од забране споразума, из члана 4. став (1) Закона, ако споразум / уговор испуњава услове, из члана 4. став (3) Закона. Анализом достављене документације Конкуренцијски савјет је утврдио да привредни субјекат Molson Coors јесте у већинском, односно 100% власништву привредног субјекта Загребачка пивовара те да на тржишту не дјелује као независни привредни субјекат у смислу Закона о конкуренцији. У складу са чланом 2. став (2). Закона, привредним субјектом под контролом другог привредног субјекта сматра се привредни субјекат у којем други привредни субјекат непосредно или посредно има више од половине учешћа или акција или може остваривати више од половине гласачких права или има право на постављење више од половине чланова управе, надзорних одбора, односно одговарајићих тијела за управљање, те вођење послова, или на други начин има право на управљање пословањем привредног субјекта, што значи да је напријед наведени привредни субјекат Molson Coors под крајњом контролом привредног субјекта Загребачка пивовара, те на тај начин представљају повезане привредне субјекте на тржишту у смислу праксе и прописа о заштити конкуренције. Имајући у виду наведено, Конкуренцијски савјет је утврдио да у конкретном случају не постоји забрањени споразум у смислу члана 4. став (1) а самим тим ни потреба за појединачним изузећем од забране споразума у смислу члана 5. Закона, јер споразуми између лица повезаних капиталом или управљачким правима не могу бити забрањени споразуми у смислу Закона, будући да лица повезана капиталом представљају једног подузетника на тржишту, те указују и на праксу Суда правде Европске уније која потврђује ове наводе и указује на то да споразуми у смислу члана 4. Закона између повезаних лица нису забрањени. Тако су у случају C-73/95 P, Viho Europe BV v. Commission [1996] ECR I-5457, пара. 51, 61 и 63 заузети слиједећи ставови: (51) Уколико, као у овом случају, подружница, иако има посебан правни субјективитет, не одређује слободно своје понашање на тржишту, већ извршава инструкције које јој је директно или индиректно дало матично друштво под чијом је пуном контролом, Члан 85 (1) се не примјењује на однос између

20 Број 6 - Страна 20 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, подружнице и матичног друштва са којим чини једну економску јединицу. Такође, раније усвојена рјешења Конкуренцијског савјета потврђују овакав став: Рјешење Конкуренцијског савјета број II/16 од године и Рјешење Конкуренцијског савјета број II/13 од године. У складу са напријед изнесеним образложењем, Конкуренцијски савјет је анализирајући све наведене чињенице у Захтјеву за појединачно изузеће од забрањеног споразума у смислу члана 5. став (1) Закона Подносиоца захтјева, одбио као неосноване. Слиједом наведеног, Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 1. диспозитива. 6. Административна такса Подносилац захтјева на ово Рјешење, у складу са одредбом члана 2. став (1) тарифни број 107. тачка а) Одлуке о висини административних такси у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским вијећем ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) је дужан платити административну таксу у износу од 2.000,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 7. Поука о правном лијеку Против овог Рјешења није допуштена жалба. Незадовољна странка може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објављивања овог Рјешења. Број УП / новембра године Сарајево Предсједник Иво Јеркић, с. р. Na osnovu člana 25., člana 42, a u vezi sa članom 4. st. (1) i (3), i članom 5. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) u postupku pokrenutom po Zahtjevu za pojedinačno izuzeće sporazuma od zabrane od strane privrednog subjekta Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka u smislu člana 5. stav (1) Zakona o konkurenciji, zaprimljenog dana dana godine pod brojem UP /17, Konkurencijsko vijeće, na 14. (četrnaestoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je RJEŠENJE (1) Odbija se Zahtjev za pojedinačno izuzeće sporazuma, podnesenog od strane privrednog subjekta Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka u smislu člana 5. stav (1) Zakona o konkurenciji kao neosnovan. (2) Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine, službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće je dana godine pod brojem UP /17 zaprimilo Zahtjev za pojedinačno izuzeće sporazuma, podnesenog od strane privrednog subjekta Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka (dalje u tekstu: Podnosilac zahtjeva ili Molson Coors) u smislu člana 5. stav (1) Zakona o konkurenciji (dalje u tekstu: Zakon). Uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno je da predmetni Zahtjev nije potpun, pa je Konkurencijsko vijeće u skladu sa odredbom člana 28. Zakona, aktom broj UP /17 od dana godine zatražilo dopunu Zahtjeva. Podnosilac zahtjeva je aktom broj UP /17 od dana godine dostavio traženu dopunu Zahtjeva. Potvrda o kompletnom i urednom Zahtjevu, shodno članu 28. stav (3), izdata je dana godine pod brojem UP / Stranke u postupku Stranke predmetnog postupka su privredni subjekt Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka i privredni subjekt Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb (dalje u tekstu: Zagrebačka pivovara), Ilica 224, Zagreb, Republika Hrvatska Privredni subjekt Molson Coors Privredni subjekt Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka registrovan je u Okružnom privrednom sudu u Banjoj Luci pod brojem (..)* 1 sa ugovorenim i uplaćenim kapitalom u iznosu od (..)* KM i u 100% vlasništvu privrednog subjekta Zagrebačka pivovara, društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju piva, alkohola i bezalkoholnih pića, Zagreb, Ilica 224, Zagreb, Republika Hrvatska. Osnovna djelatnost privrednog subjekta Molson Coors je trgovina na veliko pićima. Privredni subjekt Molson Coors nema povezanih lica u Bosni i Hercegovini Privredni subjekt Zagrebačka pivovara Privredni subjekt Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb, Ilica 224, Zagreb, Republika Hrvatska registrovan je u Trgovačkom sudu u Zagrebu pod brojem MBS (..)* i OIB (..)* kao društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju piva, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Jedini član i osnivač društva jeste privredni subjekt Cervesia Zagreb d.o.o. za upravljanje Zagreb, Radnička cesta Zagreb, Republika Hrvatska. Osnovna djelatnost privrednog subjekta Zagrebačka pivovara je proizvodnja piva, alkoholnih i bezalkoholnih pića. 2. Propisi koje je Konkurencijsko vijeće primjenjivalo u provedbi predmetnog postupka Konkurencijsko vijeće je u provedbi predmetnog postupka primijenilo odredbe Zakona o konkurenciji, Zakona o upravnom postupku Bosne i Hercegovine, Odluke o grupnom izuzeću sporazuma između privrednih subjekata koji djeluju na različitim nivoima proizvodnje odnosno distribucije (vertikalni sporazumi) ("Službeni glasnik BiH", broj 18/06), Odluke o definisanju kategorija dominantnog položaja ("Službeni glasnik BiH, br. 18/06 i 34/10), te Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10). 3. Postupak po Zahtjevu za pojedinačno izuzeće Kao razlog za podnošenje Zahtjeva Podnosilac zahtjeva u bitnome navodi: - Molson Coors d.o.o. Banja Luka planira svoje poslovanje u oblasti trgovine na veliko pivom proširiti u Bosni i Hercegovini kroz zaključenje ugovora o kupovini pivskih premium brendova sa privrednim subjektom Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb; - osnovna djelatnost privrednog subjekta Molson Coors je trgovina na veliko pićima. Na relevantnom tržištu Bosne i Hercegovine, privredni subjekt Molson Coors trenutno posluje sa tržišnim učešćem od oko 23,2% (na tržištu Republike Srpske oko 44,5%); - privredni subjekt Molson Coors ima zaključen Ugovor o ekskluzivnom uvozu i distribuciji proizvoda (piva) sa privrednim subjektom Apatinska pivara d.o.o. Apatin za teritoriju Bosne i Hercegovine i ne trguje drugim proizvodima osim proizvoda Apatinske pivare; 1 (..)* - podaci predstavljaju poslovnu tajnu

21 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 21 - vlasnik privrednog subjekta Molson Coorsa sa 100% udjela je privredni subjekt Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb. Privredni subjekt Molson Coors nema povezanih lica u Bosni i Hercegovini; - svi navedeni privredni subjekti, Molson Coors, Zagrebačka pivovara i Apatinska pivara, članice su korporacije Molson Coors Brewing Company sa sjedištem u Denveru, Sjedinjene Američke Države i ukupno tržišno učešće svih kompanija iz sastava Molson Coors Brewing Company na relevantnom tržištu piva u Bosni i Hercegovini iznosi oko 34,2%; - privredni subjekt Molson Coors ne posjeduje vlastitu veleprodajnu mrežu i skladišta, a distribuciju uvezenih proizvoda vrši posredstvom 15 poddistributera sa kojim ima zaključene ugovore pod identičnim komercijalnim uslovima za sve. Privredni subjekt Molson Coors vrši prodaju svojih proizvoda poddistributerima u tranzitu, što podrazumijeva da distributeri šalju svoja vozila (šlepere) u Apatinsku pivaru, gdje vrše utovar piva, koje zatim transportuju do graničnih prelaza gdje se vrši carinjenje piva, nakon čega privredni subjekt Molson Coors fakturiše poddistributerima uvezeno pivo čime pravo svojine nad uvezenim pivom prelazi na poddistributera koji ga dalje transportuju do svojih skladišta; - da privredni subjekt Molson Coors nema zaključen ugovor sa Zagrebačkom pivovarom o distribuciji proizvoda pivovare na teritoriji Bosne i Hercegovine. Pivovara vrši distribuciju svojih proizvoda na teritoriji Bosne i Hercegovine posredstvom dva uvoznika sa kojima ima zaključene ugovore (privredni subjekti: Binvest do.o.o. Čitluk i Maxi d.o.o. Orašje), - da između privrednih subjekata Molson Coors s jedne strane i Maxi i Binvesta s druge strane ne postoje direktni konkurentski odnosi zbog različitog portfolia pivarskih proizvoda koje distribuišu kao i različitih ciljnih grupa na koje je usmjerena prodaja pivarskih brendova; - da se najveći dio uvezenih proizvoda Zagrebačke pivovare (procjena preko 95%) plasira na teritoriji Federacije BiH a samo manji dio na teritoriji Republike Srpske; - da u svrhu unapređenja i proširenja premium brendova Zagrebačke pivovare na teritoriji Bosne i Hercegovine, privredni subjekti Molson Coors i Zagrebačka pivovara planiraju zaključenje Kupoprodajnog ugovora, čime će privredni subjekt Molson Coors postati treći uvoznik proizvoda Zagrebačke pivovare na teritoriji Bosne i Hercegovine; - da odredbe nacrta Ugovora koje uključuju način određivanja cijena i obaveze dostavljanja podataka (izvještaja) su pitanja koja po mišljenju Podnosioca zahtjeva trebaju biti ocjenjena od strane Konkurencijskog vijeća. Konkurencijsko vijeće je na osnovu navoda iz Zahtjeva i dostavljene dokumentacije, ocijenilo da pojedinačno izuzeće nije moguće utvrditi bez provođenja postupka, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj UP /17 dana godine (u daljem tekstu: Zaključak). Konkurencijsko vijeće je, u skladu sa članom 33. stav (1) Zakona, aktom broj UP /17 od dana godine, dostavilo Zaključak Podnosiocu zahtjeva. 4. Relevantno tržište Kako bi utvrdilo da li su ispunjeni uslovi za pojedinačno izuzeće, Konkurencijsko vijeće je prilikom ocjene predmetnog ugovora utvrdilo relevantno tržište proizvoda / usluga i relevantno geografsko tržište u skladu sa članom 3. Zakona, te odredbama Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta. Relevantno tržište, u smislu člana 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, čini tržište određenih proizvoda / usluga koje su predmet obavljanja djelatnosti na određenom geografskom tržištu. Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imajući u vidu posebno njihove bitne karakteristike, kvalitet, uobičajenu namjenu, način upotrebe, uslove prodaje i cijene. Slijedom provedene analize, kao relevantno tržište je određeno tržište distribucije alkoholnih i bezalkoholnih pića. Nadalje, prema članu 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište u geografskom smislu obuhvata cjelokupnu ili značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojoj privredni subjekt djeluje u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuje od uslova tržišne konkurencije na susjednim geografskim tržištima. Na osnovu podataka na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, distribucija alkoholnih i bezalkoholnih pića će se u predmetnom slučaju uglavnom odvijati na teritoriji Republike Srpske. U skladu sa navedenim, kao relevantno tržište je određeno tržište distribucije alkoholnih i bezalkoholnih pića na teritoriji Republike Srpske. 5. Analiza utvrđenog činjeničnog stanja Član 4. stav (1) Zakona propisuje da su zabranjeni sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajednička djelovanja, izričiti i prešutni dogovori privrednih subjekata, kao i odluke i drugi akti privrednih subjekata (u daljem tekstu:sporazumi) koji za cilj i posljedicu imaju sprečavanje, ograničavanje ili narušavanje tržišne konkurencije na relevantnom tržištu, a koji se odnose na: a) direktno ili indirektno utvrđivanje kupovnih i prodajnih cijena ili bilo kojih drugih trgovinskih uslova; b) ograničavanje i kontrolu proizvodnje, tržišta, tehničkog razvoja ili ulaganja; c) podjelu tržišta ili izvora snabdijevanja; d) primjenu različitih uslova za identične transakcije s drugim privrednim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju; e) zaključivanje takvih sporazuma kojima se druga strana uslovljava da prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili običajima u trgovini nisu u vezi s predmetom sporazuma. U smislu člana 4. stav (3) Zakona, predmetni sporazumi nisu zabranjeni ako doprinose unapređenju proizvodnje ili distribucije robe i/ili usluga unutar Bosne i Hercegovine, ili promociji ekonomskog razvoja i tehničkog razvoja, pri čemu potrošačima omogućavaju pravičan udio koristi koja iz njih proizilazi, a koji nameću samo ograničenja neophodna za postizanje ciljeva i ne omogućavaju isključivanje konkurencije u bitnom dijelu predmetnih proizvoda ili usluga. U skladu sa članom 5. stav (1) Zakona, Konkurencijsko vijeće, na zahtjev jedne ili više stranaka u sporazumu /ugovoru može donijeti rješenje o pojedinačnom izuzeću od zabrane sporazuma, iz člana 4. stav (1) Zakona, ako sporazum / ugovor ispunjava uslove, iz člana 4. stav (3) Zakona. Analizom dostavljene dokumentacije Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da privredni subjekt Molson Coors jeste u većinskom, odnosno 100% vlasništvu privrednog subjekta Zagrebačka

22 Број 6 - Страна 22 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, pivovara te da na tržištu ne djeluje kao nezavisni privredni subjekt u smislu Zakona o konkurenciji. U skladu sa članom 2. stav (2). Zakona, privrednim subjektom pod kontrolom drugog privrednog subjekta smatra se privredni subjekt u kojem drugi privredni subjekt neposredno ili posredno ima više od polovine učešća ili akcija ili može ostvarivati više od polovine glasačkih prava ili ima pravo na postavljenje više od polovine članova uprave, nadzornih odbora, odnosno odgovarajićih tijela za upravljanje, te vođenje poslova, ili na drugi način ima pravo na upravljanje poslovanjem privrednog subjekta, što znači da je naprijed navedeni privredni subjekt Molson Coors pod krajnjom kontrolom privrednog subjekta Zagrebačka pivovara, te na taj način predstavljaju povezane privredne subjekte na tržištu u smislu prakse i propisa o zaštiti konkurencije. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da u konkretnom slučaju ne postoji zabranjeni sporazum u smislu člana 4. stav (1) a samim tim ni potreba za pojedinačnim izuzećem od zabrane sporazuma u smislu člana 5. Zakona, jer sporazumi između lica povezanih kapitalom ili upravljačkim pravima ne mogu biti zabranjeni sporazumi u smislu Zakona, budući da lica povezana kapitalom predstavljaju jednog poduzetnika na tržištu, te ukazuju i na praksu Suda pravde Evropske unije koja potvrđuje ove navode i ukazuje na to da sporazumi u smislu člana 4. Zakona između povezanih lica nisu zabranjeni. Tako su u slučaju C-73/95 P, Viho Europe BV v. Commission [1996] ECR I-5457, para. 51, 61 i 63 zauzeti slijedeći stavovi: (51) Ukoliko, kao u ovom slučaju, podružnica, iako ima poseban pravni subjektivitet, ne određuje slobodno svoje ponašanje na tržištu, već izvršava instrukcije koje joj je direktno ili indirektno dalo matično društvo pod čijom je punom kontrolom, Član 85 (1) se ne primjenjuje na odnos između podružnice i matičnog društva sa kojim čini jednu ekonomsku jedinicu. Također, ranije usvojena rješenja Konkurencijskog vijeća potvrđuju ovakav stav: Rješenje Konkurencijskog vijeća broj II/16 od godine i Rješenje Konkurencijskog vijeća broj II/13 od godine. U skladu sa naprijed iznesenim obrazloženjem, Konkurencijsko vijeće je analizirajući sve navedene činjenice u Zahtjevu za pojedinačno izuzeće od zabranjenog sporazuma u smislu člana 5. stav (1) Zakona Podnosioca zahtjeva, odbilo kao neosnovane. Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 1. dispozitiva. 6. Administrativna taksa Podnosilac zahtjeva na ovo Rješenje, u skladu sa odredbom člana 2. stav (1) tarifni broj 107. tačka a) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu taksu u iznosu od 2.000,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 7. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Rješenja nije dopuštena žalba. Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objavljivanja ovog Rješenja. Broj UP / novembra godine Sarajevo Predsjednik Ivo Jerkić, s. r. Na temelju članka 25., članka 42, a u svezi sa člankom 4. st. (1) i (3), i člankom 5. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) u postupku pokrenutom po Zahtjevu za pojedinačno izuzeće sporazuma od zabrane od strane gospodarskog subjekta Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka u smislu članka 5. stavak (1) Zakona o konkurenciji, zaprimljenog dana dana godine pod brojem UP /17, Konkurencijsko vijeće, na 14. (četrnaestoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je RJEŠENJE (1) Odbija se Zahtjev za pojedinačno izuzeće sporazuma, podnesenog od strane gospodarskog subjekta Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka u smislu članka 5. stavak (1) Zakona o konkurenciji kao neutemeljen. (2) Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u Službenom glasniku Bosne i Hercegovine, službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće je dana godine pod brojem UP /17 zaprimilo Zahtjev za pojedinačno izuzeće sporazuma, podnesenog od strane gospodarskog subjekta Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka (daljnje u tekstu: Podnositelj zahtjeva ili Molson Coors) u smislu članka 5. stavak (1) Zakona o konkurenciji (daljnje u tekstu: Zakon). Uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno je da predmetni Zahtjev nije potpun, pa je Konkurencijsko vijeće sukladno odredbi članka 28. Zakona, aktom broj UP /17 od dana godine zatražilo dopunu Zahtjeva. Podnositelj zahtjeva je aktom broj UP /17 od dana godine dostavio traženu dopunu Zahtjeva. Potvrda o kompletnom i urednom Zahtjevu, shodno članku 28. stavak (3), izdana je dana godine pod brojem UP / Stranke u postupku Stranke predmetnog postupka su gospodarski subjekt Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka i gospodarski subjekt Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb (daljnje u tekstu: Zagrebačka pivovara), Ilica 224, Zagreb, Republika Hrvatska Gospodarski subjekt Molson Coors Gospodarski subjekt Molson Coors d.o.o. Banja Luka, Mladena Stojanovića 43, Banja Luka registriran je u Okružnom privrednom sudu u Banjoj Luci pod brojem (..)* 1 sa ugovorenim i uplaćenim kapitalom u iznosu od (..)* KM i u 100% vlasništvu gospodarskog subjekta Zagrebačka pivovara, društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju piva, alkohola i bezalkoholnih pića, Zagreb, Ilica 224, Zagreb, Republika Hrvatska. Temeljna djelatnost gospodarskog subjekta Molson Coors je trgovina na veliko pićima. Gospodarski subjekt Molson Coors nema povezanih lica u Bosni i Hercegovini Gospodarski subjekt Zagrebačka pivovara Gospodarski subjekt Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb, Ilica 224, Zagreb, Republika Hrvatska registriran je u Trgovačkom sudu u Zagrebu pod brojem MBS (..)* i OIB (..)* kao društvo sa ograničenom odgovornošću za proizvodnju piva, alkoholnih i bezalkoholnih pića. Jedini član i osnivač društva jeste gospodarski subjekt Cervesia Zagreb d.o.o. za upravljanje Zagreb, Radnička cesta Zagreb, Republika Hrvatska. Temeljna djelatnost gospodarskog subjekta Zagrebačka pivovara je proizvodnja piva, alkoholnih i bezalkoholnih pića. 1 (..)* - podaci predstavljaju poslovnu tajnu

23 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна Propisi koje je Konkurencijsko vijeće primjenjivalo u provedbi predmetnog postupka Konkurencijsko vijeće je u provedbi predmetnog postupka primijenilo odredbe Zakona o konkurenciji, Zakona o upravnom postupku Bosne i Hercegovine, Odluke o skupnom izuzeću sporazuma između gospodarskih subjekata koji djeluju na različitim razinama proizvodnje odnosno distribucije (vertikalni sporazumi) ("Službeni glasnik BiH", broj 18/06), Odluke o definiranju kategorija vladajućeg položaja ("Službeni glasnik BiH, br. 18/06 i 34/10), te Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10). 3. Postupak po Zahtjevu za pojedinačno izuzeće Kao razlog za podnošenje Zahtjeva Podnositelj zahtjeva u bitnome navodi: - Molson Coors d.o.o. Banja Luka planira svoje poslovanje u oblasti trgovine na veliko pivom proširiti u Bosni i Hercegovini kroz zaključenje ugovora o kupovini pivskih premium brendova sa gospodarskim subjektom Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb; - temeljna djelatnost gospodarskog subjekta Molson Coors je trgovina na veliko pićima. Na mjerodavnom tržištu Bosne i Hercegovine, gospodarski subjekt Molson Coors trenutno posluje sa tržišnim udjelom od oko 23,2% (na tržištu Republike Srpske oko 44,5%); - gospodarski subjekt Molson Coors ima zaključen Ugovor o ekskluzivnom uvozu i distribuciji proizvoda (piva) sa gospodarskim subjektom Apatinska pivara d.o.o. Apatin za teritorij Bosne i Hercegovine i ne trguje drugim proizvodima osim proizvoda Apatinske pivare; - vlasnik gospodarskog subjekta Molson Coorsa sa 100% udjela je gospodarski subjekt Zagrebačka pivovara d.o.o. Zagreb. Gospodarski subjekt Molson Coors nema povezanih osoba u Bosni i Hercegovini; - svi navedeni gospodarski subjekti, Molson Coors, Zagrebačka pivovara i Apatinska pivara, članice su korporacije Molson Coors Brewing Company sa sjedištem u Denveru, Sjedinjene Američke Države i ukupan tržišni udjel svih kompanija iz sastava Molson Coors Brewing Company na mjerodavnom tržištu piva u Bosni i Hercegovini iznosi oko 34,2%; - gospodarski subjekt Molson Coors ne posjeduje vlastitu veleprodajnu mrežu i skladišta, a distribuciju uvezenih proizvoda vrši posredstvom 15 poddistributera sa kojim ima zaključene ugovore pod identičnim komercijalnim uslovima za sve. Gospodarski subjekt Molson Coors vrši prodaju svojih proizvoda poddistributerima u tranzitu, što podrazumijeva da distributeri šalju svoja vozila (šlepere) u Apatinsku pivaru, gdje vrše utovar piva, koje zatim transportuju do graničnih prelaza gdje se vrši carinjenje piva, nakon čega gospodarski subjekt Molson Coors fakturiše poddistributerima uvezeno pivo čime pravo svojine nad uvezenim pivom prelazi na poddistributera koji ga daljnje transportuju do svojih skladišta; - da gospodarski subjekt Molson Coors nema zaključen ugovor sa Zagrebačkom pivovarom o distribuciji proizvoda pivovare na teritoriju Bosne i Hercegovine. Pivovara vrši distribuciju svojih proizvoda na teritoriju Bosne i Hercegovine posredstvom dva uvoznika sa kojima ima zaključene ugovore (gospodarski subjekti: Binvest do.o.o. Čitluk i Maxi d.o.o. Orašje), - da između gospodarskih subjekata Molson Coors s jedne strane i Maxi i Binvesta s druge strane ne postoje izravni konkurentski odnosi zbog različitog portfolia pivarskih proizvoda koje distribuiraju kao i različitih ciljnih grupa na koje je usmjerena prodaja pivarskih brendova; - da se najveći dio uvezenih proizvoda Zagrebačke pivovare (procjena preko 95%) plasira na teritoriju Federacije BiH a samo manji dio na teritoriju Republike Srpske; - da u svrhu unapređenja i proširenja premium brendova Zagrebačke pivovare na teritoriju Bosne i Hercegovine, gospodarski subjekti Molson Coors i Zagrebačka pivovara planiraju zaključenje Kupoprodajnog ugovora, čime će gospodarski subjekt Molson Coors postati treći uvoznik proizvoda Zagrebačke pivovare na teritoriju Bosne i Hercegovine; - da odredbe nacrta Ugovora koje uključuju način određivanja cijena i obveze dostavljanja podataka (izvješća) su pitanja koja po mišljenju Podnositelja zahtjeva trebaju biti ocjenjena od strane Konkurencijskog vijeća. Konkurencijsko vijeće je na temelju navoda iz Zahtjeva i dostavljene dokumentacije, ocijenilo da pojedinačno izuzeće nije moguće utvrditi bez provođenja postupka, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj UP /17 dana godine (u daljnjem tekstu: Zaključak). Konkurencijsko vijeće je, sukladno članku 33. stavak (1) Zakona, aktom broj UP /17 od dana godine, dostavilo Zaključak Podnositelju zahtjeva. 4. Mjerodavno tržište Kako bi utvrdilo da li su ispunjeni uvjeti za pojedinačno izuzeće, Konkurencijsko vijeće je prilikom ocjene predmetnog ugovora utvrdilo mjerodavno tržište proizvoda / usluga i mjerodavno zemljopisno tržište sukladno članku 3. Zakona, te odredbama Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta. Mjerodavno tržište, u smislu članka 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, čini tržište određenih proizvoda / usluga koje su predmet obavljanja djelatnosti na određenom zemljopisnom tržištu. Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imajući u vidu posebno njihove bitne značajke, kvalitetu, uobičajenu namjenu, način uporabe, uvjete prodaje i cijene. Slijedom provedene analize, kao mjerodavno tržište je određeno tržište distribucije alkoholnih i bezalkoholnih pića. Nadalje, prema članku 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište u zemljopisnom smislu obuhvata cjelokupan ili značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kome gospodarski subjekt djeluje u prodaji i/ili kupovini mjerodavnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuje od uvjeta tržišne konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima. Na temelju podataka na koje Podnositelj zahtjeva ukazuje, distribucija alkoholnih i bezalkoholnih pića će se u predmetnom slučaju uglavnom odvijati na teritoriju Republike Srpske. Sukladno navedenom, kao mjerodavno tržište je određeno tržište distribucije alkoholnih i bezalkoholnih pića na teritoriju Republike Srpske. 5. Analiza utvrđenog činjeničnog stanja Članak 4. stavak (1) Zakona propisuje da su zabranjeni sporazumi, ugovori, pojedine odredbe sporazuma ili ugovora, zajednička djelovanja, izričiti i prešutni dogovori gospodarskih subjekata, kao i odluke i drugi akti gospodarskih subjekata (u

24 Број 6 - Страна 24 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, daljnjem tekstu:sporazumi) koji za cilj i posljedicu imaju sprječavanje, ograničavanje ili narušavanje tržišne konkurencije na mjerodavnom tržištu, a koji se odnose na: a) izravno ili neizravno utvrđivanje kupovnih i prodajnih cijena ili bilo kojih drugih trgovinskih uvjeta; b) ograničavanje i kontrolu proizvodnje, tržišta, tehničkog razvitka ili ulaganja; c) podjelu tržišta ili izvora opskrbe; d) primjenu različitih uvjeta za identične transakcije s drugim gospodarskim subjektima, dovodeći ih u nepovoljan položaj u odnosu na konkurenciju; e) zaključivanje takvih sporazuma kojima se druga strana uvjetuje da prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili običajima u trgovini nisu u svezi s predmetom sporazuma. U smislu članka 4. stavak (3) Zakona, predmetni sporazumi nisu zabranjeni ako doprinose unapređenju proizvodnje ili distribucije robe i/ili usluga unutar Bosne i Hercegovine, ili promociji ekonomskog razvitka i tehničkog razvitka, pri čemu potrošačima omogućavaju pravičan udjel koristi koja iz njih proizilazi, a koji nameću samo ograničenja neophodna za postizanje ciljeva i ne omogućavaju isključivanje konkurencije u bitnom dijelu predmetnih proizvoda ili usluga. Sukladno članku 5. stavak (1) Zakona, Konkurencijsko vijeće, na zahtjev jedne ili više stranaka u sporazumu /ugovoru može donijeti rješenje o pojedinačnom izuzeću od zabrane sporazuma, iz članka 4. stavak (1) Zakona, ako sporazum / ugovor ispunjava uvjete, iz članka 4. stavak (3) Zakona. Analizom dostavljene dokumentacije Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da gospodarski subjekt Molson Coors jeste u većinskom, odnosno 100% vlasništvu gospodarskog subjekta Zagrebačka pivovara te da na tržištu ne djeluje kao neovisni gospodarski subjekt u smislu Zakona o konkurenciji. Sukladno članku 2. stavak (2). Zakona, gospodarskim subjektom pod kontrolom drugog gospodarskog subjekta smatra se gospodarski subjekt u kojem drugi gospodarski subjekt neposredno ili posredno ima više od polovine udjela ili dionica ili može ostvarivati više od polovine glasačkih prava ili ima pravo na postavljenje više od polovine članova uprave, nadzornih odbora, odnosno odgovarajićih tijela za upravljanje, te vođenje poslova, ili na drugi način ima pravo na upravljanje poslovanjem gospodarskog subjekta, što znači da je naprijed navedeni gospodarski subjekt Molson Coors pod krajnjom kontrolom gospodarskog subjekta Zagrebačka pivovara, te na taj način predstavljaju povezane gospodarske subjekte na tržištu u smislu prakse i propisa o zaštiti konkurencije. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da u konkretnom slučaju ne postoji zabranjeni sporazum u smislu članka 4. stavak (1) a samim tim ni potreba za pojedinačnim izuzećem od zabrane sporazuma u smislu članka 5. Zakona, jer sporazumi između osoba povezanih kapitalom ili upravljačkim pravima ne mogu biti zabranjeni sporazumi u smislu Zakona, budući da osobe povezane kapitalom predstavljaju jednog poduzetnika na tržištu, te ukazuju i na praksu Suda pravde Europske unije koja potvrđuje ove navode i ukazuje na to da sporazumi u smislu članka 4. Zakona između povezanih osoba nisu zabranjeni. Tako su u slučaju C-73/95 P, Viho Europe BV v. Commission [1996] ECR I-5457, para. 51, 61 i 63 zauzeti slijedeći stavovi: (51) Ukoliko, kao u ovom slučaju, podružnica, iako ima poseban pravni subjektivitet, ne određuje slobodno svoje ponašanje na tržištu, već izvršava instrukcije koje joj je izravno ili neizravno dalo matično društvo pod čijom je punom kontrolom, Članak 85 (1) se ne primjenjuje na odnos između podružnice i matičnog društva sa kojim čini jednu ekonomsku jedinicu. Također, ranije usvojena rješenja Konkurencijskog vijeća potvrđuju ovakav stav: Rješenje Konkurencijskog vijeća broj II/16 od godine i Rješenje Konkurencijskog vijeća broj II/13 od godine. Sukladno naprijed iznesenim obrazloženju, Konkurencijsko vijeće je analizirajući sve navedene činjenice u Zahtjevu za pojedinačno izuzeće od zabranjenog sporazuma u smislu članka 5. stavak (1) Zakona Podnositelja zahtjeva, odbilo kao neutemeljene. Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 1. izreke. 6. Administrativna pristojba Podnositelj zahtjeva na ovo Rješenje, sukladno odredbi članka 2. stav (1) tarifni broj 107. točka a) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu pristojbu u iznosu od 2.000,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 7. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Rješenja nije dopušten priziv. Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objavljivanja ovog Rješenja. Broj UP / studenoga godine Sarajevo Predsjednik Ivo Jerkić, v. r. 98 На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (1) тачка ц), а у вези с чланом 10. став (1) и (2) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), те члана 105. Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 и 53/16), у поступку покренутом по Захтјеву за покретање поступка поднесеним од стране привредног субјекта Телемацх д.о.о. Сарајево, Џемала Биједића 216, Сарајево, којег заступа адвокат Лана Дељкић, Трг дјеце Сарајева 1, Сарајево, против привредног субјекта БХ Телецом д.д., Обала Кулина Бана 8, Сарајево, ради утврђивања кршења одредби члана 10. став (2) Закона о конкуренцији, Конкуренцијски савјет, поступајући по пресуди Суда Босне и Херцеговине број С1 3 У У од године на 14. (четрнаестој) сједници одржаној дана 30. новембра године, донио је РЈЕШЕЊЕ 1. Одбија се Захтјев привредног субјекта Телемацх д.о.о. Сарајево, поднесен против привредног субјекта БХ Телецом д.д. Сарајево, ради утврђивања постојања злоупотребе доминантног положаја у смислу члана 10. став (2) Закона о конкуренцији, као неоснован. 2. Одбија се захтјев за накнаду трошкова заступања привредног субјекта Телемацх д.о.о. Сарајево, као неоснован. 3. Ово Рјешење је коначно и биће објављено у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. Образложење Конкуренцијски савјет је дана године под бројем II/14 запримио Захтјев за покретање поступка (у даљем тексту: Захтјев) поднесен од стране привредног субјекта Телемацх д.о.о. Сарајево, Џемала Биједића 216, Сарајево (у даљем тексту: Подносилац захтјева или Телемацх), којег заступа адвокат Лана Дељкић, Трг дјеце Сарајева 1, Сарајево, против привредног субјекта БХ Телецом д.д., Обала Кулина Бана 8, Сарајево (у даљем тексту: БХ Телецом) ради кршења одредби

25 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 25 члана 10. став (2) Закона о конкуренцији (у даљем тексту: Закон). Обзиром да је увидом у достављену документацију утврђено да предметни Захтјев није потпун, у складу са одредбом члана 28. став (2) Закона, Конкуренцијски савјет је дана године актом број /14 затражио допуну Захтјева. Подносилац захтјева је дана године поднеском број /14 доставио тражену допуну. Након комплетирања Захтјева, Конкуренцијски савјет је дана године (акт број II/14) Подносиоцу захтјева издао Потврду о пријему комплетног и уредног Захтјева, у смислу члана 28. став (3) Закона. На основу Захтјева и достављене документације Конкуренцијски савјет је оцијенио да није могуће утврдити постојање повреда Закона на које Подносилац захтјева указује, те је донио Закључак о покретању поступка број II/14 дана године. Чланом 41. став (1) тачка ц) Закона је прописано да је након доношења закључка о покретању поступка Конкуренцијски савјет дужан донијети коначно рјешење о утврђивању злоупотребе доминантног положаја у року од 4 мјесеца. Надаље, чланом 11. став (2) Закона прописано је да уколико Конкуренцијски савјет не донесе рјешење у року из члана 41. став (1) тачка ц), сматра се да се закљученим споразумом односно поступањем привредног субјекта не злоупотребљава доминантан положај. На посебан захтјев привредног субјекта, Конкуренцијски савјет у складу са чланом 11. став (3) Закона доноси рјешење да закљученим споразумом, односно поступањем привредни субјекат не злоупотребљава доминантан положај. Конкуренцијски савјет је актом број II/14 од године обавијестио странке у поступку да коначно рјешење у поступку није донесено из разлога што се нису могли испунити законом прописани услови за његово доношење, те се поучене о праву из члана 11. став (3) Закона. Привредни субјекат Телемацх д.о.о. Сарајево је поднио Конкуренцијском савјету посебан Захтјев за доношење рјешења у смислу члана 11. став (3) Закона дана године под бројем II/14. Поступајући по Захтјеву за доношење рјешења привредног субјекта Телемацх д.о.о. Сарајево, а имајући у виду напријед наведено, Конкуренцијски савјет је констатовао да је рок за доношење коначног рјешења у смислу члана 41. став (1) тачка ц) Закона протекао, те је у складу са чланом 11. став (3) Закона донио Рјешење број II/14 дана године према којем се сматра да закљученим споразумом, односно поступањем привредни субјекат БХ Телецом није злоупотријебио доминантни положај. Против наведеног Рјешења Конкуренцијског савјета привредни субјекат Телемацх је поднио тужбу Суду Босне и Херцеговине. Суд Босне и Херцеговине, рјешавајући по тужби привредног субјекта Телемацх, је донио Пресуду број С1 3 У У од године (у даљем тексту: Пресуда) којом је уважио тужбу и наведено Рјешење Конкуренцијског савјета поништио и вратио на поновно одлучивање. Конкуренцијски савјет је Пресуду запримио дана године под бројем II/14. Овим Рјешењем извршава се предметна Пресуда Суда БиХ узимајући у обзир да, према члану 62. Закона о управним споровима ("Службени гласник БиХ", бр. 19/02, 88/07, 83/08 и 74/10), када суд поништи акт против којег је био покренут управни спор, предмет се враћа у стање у којем се налазио прије него што је поништени акт донесен, те је при доношењу новог рјешења везан правним схватањима и примједбама суда у вези с поступком. 1. Странке у поступку Странке у поступку су привредни субјекти Телемацх д.о.о. Сарајево, Џемала Биједића 216, Сарајево и БХ Телецом д.д., Франца Лехара 7, Сарајево Привредни субјекат Телемацх д.о.о. Сарајево, Подносилац захтјева Привредни субјекат "Телемацх" Друштво за пружање услуга у области телекомуникација д.о.о. Сарајево-Илиџа, улица Џемала Биједића 126, Сарајево, регистрован код Општинског суда у Сарајеву под матичним бројем , чији је оснивач БОСНИА БРОАДБАНД С.а.р.л. из Луксембурга и са уписаним основним капиталом од ,21 КМ-а (100% оснивачки капитал). Телемацх је привредно друштво које је активно у пружању телекомуникационих услуга. Један је од телекомуникационих оператера у Босни и Херцеговини, који дистрибуира медијски садржај преко кабловске техничке платформе и пружа услугу приступа интернету и повезане услуге, као и услуге фиксне телефоније претплатницима. Телемацх је у крајњем власништву фондова којима управљају друштва повезана са друштвом ККР & Цо. Л.П. 9 Wест 57тх Стреет, Суите 4200, Њујорк, Њујорк 10019, Сједињене Америчке Државе Привредни субјекат БХ Телецом д.д., Сарајево, противна страна Привредни субјекат БХ Телецом Сарајево, дионичарско друштво, Франца Лехара 7 (раније Обала Кулина бана 8), Сарајево, регистрован је дана године на Општинском суду Сарајево, под матичним бројем субјекта (стари број ). Оснивач и већински власник привредног субјекта БХ Телецом је Влада Федерације Босне и Херцеговине. Основна регистрована дјелатност привредног субјекта БХ Телецом је обављање телекомуникацијских дјелатности. 2. Правни оквир предметног поступка Конкуренцијски савјет је током поступка примијенио одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10), Одлуке о дефинисању категорија доминантног положаја ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10) и одредбе Закона о управном поступку ("Службени гласник БиХ", бр. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 и 41/13), у смислу члана 26. Закона. Поред наведеног, Конкуренцијски савјет је примијенио и одредбе Закона о комуникацијама БиХ ("Службени гласник БиХ", бр. 31/3, 75/06 и 32/10), Референтне интерконекцијске понуде за повезивање на фиксну мрезу БХ Телецома, Правила о интерконекцији број 51/2010 ("Службени гласник БиХ", број 109/10), Правила 67/2012 о моделу ребаланса цијена говорних телефонских услуга у Босни и Херцеговини, Правило РАК број 20/2003 о утврђивању гранчних цијена изнајмљених линија у Босни и Херцеговини, Одлука о измјенама и допунама Правило РАК број 20/2003 о утврђивању гранчних цијена изнајмљених линија у Босни и Херцеговини ("Службени гласник БиХ", бр. 41/03 и 85/05), Одлуке о Политици сектора телекомуникација Босне и Херецговине за период године ("Службени гласник БиХ", број 8/09), Дозволу за јавног оператера фиксне телефоније, Листу оператора са значајном тржишном снагом ("Службени гласник БиХ", број 05/10) те Анализу тржишта завршавања (терминацље) позива у индивидуалне јавне

26 Број 6 - Страна 26 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, телефонске мреже на фиксној локацији - велепродајни ниво од године. Конкуренцијски савјет у складу са чланом 43. став (7) Закона може у сврху оцјене датог случаја користити судску праксу Европског суда правде и одлуке Европске комисије. 3. Поступак пред Конкуренцијским савјетом Подносилац захтјева у Захтјеву, у битном, наводе сљедеће: - да је привредни субјекат Телемацх оператер дигиталне и аналогне кабловске телевизије као и један од водећих пружатеља услуга широкопојасног Интернета у Босни и Херцеговини; - да је привредни субјекат БХ Телецом, проглашен од стране Регулаторне агенције за комуникације БиХ (у даљем тексту: РАК), један од три доминантна оператера у Босни и Херцеговини са значајном тржишном снагом који пружа све телекомуникације услуге и потпуно је вертикално интегриран; да привредни субјекат БХ Телецом поред локалне фиксне мреже, односно кабловске мреже која повезује централе привредног субјекта БХ Телецом из којих се пружају услуге домаћинствима посједује и магистралну мрежу којом међусобно повезује своје централе; - да алтернативни оператери имају на располагању два начина за пружању фиксних услуга крајњим корисницима и то: да сами изграде своју алтернативну локалну фиксну мрежу или да закључе уговор о повезивању са мрежом привредног субјекта БХ Телецом или другог доминантног оператера; - да алтернативни оператер у случају изградње властите мреже, било локалне или магистралне, поред улагања у властиту инфраструктуру, мора да обезбиједи претходну сагласност надлежних државних органа (уколико настоји повезати двије општине или два града), локалне самоуправе, привредног субјекта БХ Телецом чија је сагласност неопходна за радове у близини мреже привредног субјекта БХ Телецом као и сагласност станара уколико је ријеч о локалној мрежи; - да релевантним тржиштем производа предметног поступка Подносилац сматра два тржишта и то тржиште интерконекције на фиксну мрежу БХ Телецома као и тржиште пружања фиксних телекомуникацијских услуга крајњим корисницима док релевантним географским тржиштем сматра подручје Федерације Босне и Херцеговине обзиром да је привредни субјекат БХ Телецом једини учесник који пружа услуге интерконекције на сопствену фиксну мрежу те посједује најразвијенију мрежну инфраструктуру на тржишту Федерације Босне и Херцеговине чиме покрива око 95% домаћинстава на територији градова у којима посједује мрежну инфраструктуру. Подносилац захтјева у Захтјеву указује на кршење одредби члана 10. став (2) под а), ц) и д) Закона наводећи сљедеће: - да је, поред обавезе која је прописана РИП документом о успостављању интерконекције у року од 90 дана, протекло пет (5) мјесеци од закључивања уговора привредних субјеката Телемацх и БХ Телецом до успостављања интерконекције; - да је у међувремену привредни субјекат БХ Телецом одлагао успостављање интерконекције наводећи бројне разлоге као што су одређени тестови за одабрану технологију (ИСДН тестови), годишњи одмори запослених у привредном субјекту БХ Телецом али и неодговарањем на поруке и захтјеве Подносиоца захтјева; - да је интерконекција успостављена у октобру године али да је онемогућен нормални рад привредног субјекта Телемацх тако што је, упркос чињеници да је значајно порасла тражња у мрежи Подносиоца захтјева за фиксном телефонијом због пораста броја корисника, привредни субјекат БХ Телецом неосновано одбијао захтјеве привредног субјекта Телемацх за повећањем капацитета линка; - да су привредни субјекти Телемацх и БХ Телецом те РАК у периоду од октобра године до априла године размијенили знатан број дописа у вези наведеног; привредни субјекат БХ Телецом и РАК су наводили да не постоји потреба за проширењем капацитета интерконекције упркос бројним пријавама и доказима о преоптерећености мреже привредног субјекта Телемацх те чињеници да је привредни субјекат Телемацх био приморан да плати накнаду за транзитирање до мреже привредног субјекта БХ Телецом по цијени која је знатно већа од тржишне; - да је данима привредни субјекат Телемацх примао притужбе својих претплатника да их не могу добити из иностранства док је истовремено од привредног субјекта Телемацх тражено да докаже да је постојало преоптерећење; - да постоји изричита одредба из уговора о интерконекцији која предвиђа повећање капацитета у случају када долази до повећања промета; - да је у читавом овом периоду привредни субјект Телемацх био принуђен да пронађе алтернативне партнере како би усмјерио вишак саобраћаја према мрежи привредног субјекта БХ Телецом те уз недовољне капацитете имао повећани број пропалих позива према и од својих претплатника према мрежи привредног субјекта БХ Телецом и међународним мрежама, а транзитом је био приморан и плаћати знатно веће цијене по минути позива чиме су оштећени крајњи корисници и углед привредног субјекта Телемацх како на тржишту фиксне телефоније, тако и осталих услуга које пружа у пакетима; након више ургенција привредни субјекат БХ Телецом је почео да усмјерава међународни саобраћај директно до мреже привредног субјекта Телемацх; - да је након иницијалног повећања капацитета у јануару године привредни субјекат БХ Телецом одбио да омогући даље повећање капацитета у складу са трендовима повећања, тврдећи да не постоје техничке могућности за проширење капацитета; као одговор на захтјев привредног субјекта Телемацх за проширењем капацитета (упућеног фебруара године) привредни субјекат БХ Телецом се сагласио са повећањем капацитета али са око 40% нижом пропусном моћи од тражене.

27 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 27 Капацитет је повећан 5. априла године и готово тренутно искориштен; ради наведеног привредни субјекат Телемацх редовно трпи штету због одлагања у поступку интерконекције која се одражава губитком корисника, повећаним укупним трошковима интерконекције (због транзитирања саобраћаја алтернативним рутама) као и штете по углед привредног субјекта Телемацх. У Захтјеву се даље указује на кршење одредби члана 10. став (2) под б) Закона наводи сљедеће: - да је у складу са прописима Босне и Херцеговине, уколико жели да обавља радове на проширењу мреже, привредни субјекат Телемацх у обавези (као и било који други оператер), да обезбиједи сагласност јавних комуналних предузећа која већ посједују мрежу на истом простору. Као разлог наведеном истиче се заштита постојеће инфраструктуре; привредни субјекат Телемацх изводи радове како би у догледној будућности могао да конкурише привредном субјекту БХ Телецом тако што би обезбиједио приступ до територије коју претходно покрива само привредни субјект БХ Телецом. Обзиром да је на тај начин привредни субјекат БХ Телецом конкурент привредном субјекту Телемацх привредни субјекат БХ Телецом злоупотребљава наведено право и редовно ускраћује сагласност Подносиоцу захтјева на изградњу мреже. Тако је привредни субјекат БХ Телецом ускратио сагласност преко 12 мјесеци на радовима на територији општине Високо као и на територији општине Какањ приликом реализације пројекта изградње магистралне инфраструктуре што је због саботаже на мрежи од стране Н.Н. лица у једном тренутку довело до потпуног искључења са система бројних дијелова мреже привредног субјекта Телемацх. Подносилац захтјева такођер указује на повреде одредби члана 10. став (2) под а) и д) Закона путем везане продаје (bundling) тако што везана продаја услуга у пакету у случају телекомуникација, која се назива дуал или трипле плаy, подразумијева три услуге - фиксна телефонију, Интернет и ИПТВ телевизија. Када се снизи цијена за пакет наведених услуга то подразумијева да се одређена услуга пружа са додатним попустом за сваку од услуга, а тај попуст се не одобрава кориснику који бира само неке од наведених услуга. Наведена пракса привредног субјекта БХ Телецом доводи до негативних ефеката за конкуренцију и крајње потрошаче тако што: - захваљујући развијеној фиксној мрежи може уз изразито ниске трошкове пружити троструку услугу готово сваком кориснику у општинама у којима посједује мрежу; - посједује и мобилну мрежу (за коју лиценцу посједују само три доминантна оператера), па и приступ мобилној мрежи веже за остале пакете (пакет под називом "Преми"); - у комбинацији са одбијањем интерконекције те одбијањем повећања капацитета привредни субјекат БХ Телецом онемогућава Подносиоцу захтјева пружање фиксне телефоније својим корисницима кабловске телевизије те утиче негативно на квалитет услуге фиксне телефоније што доводи до посљедице да корисници фиксне телефоније привредног субјекта Телемацх прелазе привредном субјекту БХ Телецом; - попуст који привредни субјекат БХ Телецом даје у случају комбиновања услуга узрокује да корисници једне услуге привредног субјеката Телемацх могу да плаћају мање новца мјесечно ако узму све услуге од једног добављача; имајући у виду да је квалитет фиксне телефоније привредног субјекта Телемацх упитан због разних прекида наводи на преузимање корисника привредног субјекта Телемацх за све три услуге; - да привредни субјекат БХ Телецом даје додатне погодности у случају комбиноване услуге, у појединим случајевима чак 50% у односу на одабир појединачних услуга; поред ових попуста на претплату постоје и додатни попусти уколико се користи БХ Телецом воице услуга заједно са ИПТВ услугом; - да се са просјечним бројем минута (230 минута) које се остварују мјесечно према БХ Телецом фиксној мрежи (што представља искуство привредног субјекта Телемацх са флат концептом) додатно штеди цијена за 30 мин (0,66 КМ) (200 минута укључених у иницијални телефонски пакет који се купује самостално) и плус 50 минута према другим фиксним мрежама (што је такођер просјечан број минута привредног субјекта Телемацх по претплатнику према осталим фиксним мрежама) што кошта додатних 1,5 КМ у складу са цијеном по минути терминирања алтернативних оператера; с обзиром да је 1500 минута према свим фиксним мрежама у БиХ укључено у Моја ТВ Пхоне+ и Моја ТВ Фулл+ пакете, корисници комбинованих услуга немају тај додатни трошак као што га имају претплатници на појединачну voice услугу привредног субјекта БХ Телецом; - да се у основној услузи телефоније (уз претплату од 17,55 КМ) додатно наплаћује и више од овог обрачунатог трошка, с обзиром да је цијена према крајњим корисницима према службеном цјеновнику привредног субјкета БХ Телецом В4/2004 од године знатно већа од трошка; истих 50 минута према алтернативним фиксним мрежама се претплатницима појединачне воице услуге наплаћује 2,3 КМ, у складу са званичним цјеновником привредног субјекта БХ Телецом; - да цијена претплате привредног субјекта БХ Телецом за основну телефонију од 17,55 КМ уз додатне бенефите фиксне телефоније који се дају у комбинацији са Моја ТВ пакетом износе 17,55 + 0,66 + 2,3 = 21,51 КМ док сама ИПТВ услуга за Моја ТВ Пхоне+ пакет износи 26,33-21,51 = 4,82 КМ. Подносилац захтјева, достављајући своје процјене (обзиром да се сматра релевантим јер располаже са релевенатним подацима за цијелу регију као члан United групе), истиче да је трошак привредног субјекта БХ Телецом у основном МојаТВ пакету 13 КМ по кориснику са 154 канала које нуде, чиме су у директном губитку (13-4,82 = 8,18 КМ) по сваком кориснику мјесечно, не рачунајући индиректне трошкове и инвестицију у развој и одржавање саме ИПТВ услуге, а све у односу на појединачну регулирану телефонску услугу кад је споје с Моја ТВ пакетом. Исто тако, у комбинацији са пакетом Моја ТВ цијена позива према БХ Телецом фиксној мрежи према наведеном службеном цјеновнику привредног субјекта БХ Телецом је

28 Број 6 - Страна 28 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, нижа од оне у регулираном РИП документу интерконекције на локалном нивоу, а који није економски оправдан па је преко 99% интерконекција у Босни и Херцеговини једноструко или двоструко терминирање гдје је малопродајна цијена на нивоу 50% велепродајне и ниже. На основу наведеног Подносилац захтјева указује на унакрсно субвенционисање где се привредни субјекат БХ Телецом својом снагом у једној услузи у којој је изражено доминантан (фиксна телефонија) одриче прихода потпуно, односно чак и уз губитак у односу на самосталну услугу фиксне телефоније да би задржао кориснике који имају могућност преласка на алтернативне операторе док цијену основног фиксног телефонирања за оне кориснике који немају опцију преласка на алтернативне оператере нити су заинтересовани за услугу Моја ТВ, држи на знатно вишој разини, како би разликом финансирао ниску цијену осталих услуга у пакетима. Подносилац захтјева даље наводи да привредни субјекат БХ Телецом има могућности пружања услуга у преко домаћинстава, а комплетна остала кабловска индустрија у мање од домаћинстава од којих је мање од у Федерацији БиХ који могу бити конкурентни привредном субјекту БХ Телецом. Тако је привредни субјекат БХ Телецом недавно повећао цијену мјесечне претплате најјефтинијег - аналогног телефонског прикључка за физичка лица (основни пакет), у износу од 0,50 КМ (увећање са 9,80 КМ на 10,30 КМ). Имајући у виду да највећи број претплатника управо користи основну понуду, са увећањем цијене тој категорији, привредни субјекат БХ Телецом даје подстицај корисницима да користе троструку услугу (triple play), будући да постојећу аналогну понуду чини мање атрактивном али и финансира субвенционисање тржишта која су конкурентнија, односно на којима је могуће угрозити његов доминантни положај. Према свему наведеном Подносилац захтјева истиче да привредни субјекат БХ Телецом на овај начин: - претплатнике који користе најосновнију понуду привредног субјекта БХ Телецом заједно са услугом неког другог оператера (нпр. користи аналогни прикључак привредног субјекта БХ Телецом-а и Интернет од привредног субјекта Телемацх), понудом која је само на услузи фиксне телефоније значајно јефтинија од појединачне (укључен велики број минута позива уз претплату и додатне фиксне услуге које се иначе наплаћују), те услуге ИПТВ, само након директних програмских трошкова, подстиче да са привредним субјектом БХ Телецом закључе уговор за обје услуге и тиме уштеде новац; - може подизати цијену услуге без конкуренцијског притиска обзиром да корисници углавном немају могућност преласка на конкурентну понуду - нпр у Федерацији БиХ услугу фиксне телефоније резиденцијалним корисницима ефективно, преко властите инфраструктуре, нуде још свега два оператера Телемацх и М&Х Цомпанy који покривају само око 30% домаћинстава, а имајући у виду да подизање цијене нема економског резона са становишта саме фиксне телефоније али да исто представља начин надокнаде губитака остварених на тржиштима која јесу конкурентна; - умањује економску исплативост консолидације мањих кабел оператера, односно отежава самостални улазак нових кабел оператера (који покривају око 20% домаћинстава на којем дјелује привредни субјекат БХ Телецом) на тржиште фиксне телефоније те тако задржава високих 96,1% тржишта фиксне телефоније ограничавајући конкурентски притисак само на издвојене зоне које покривају привредни субјекти Телемацх и М&Х Цомпанy; - преко корисника на тржишту гдје нема адекватну конкуренцију, повећањем цијене обезбјеђује додатни финансијски приход којим може да финансира снижену, чак потенцијално предаторску цијену triple play услуге. Подносилац захтјева додаје да постоји оправдана сумња да привредни субјекат БХ Телецом намерава да корисницима нуди бесплатне услуге телефоније које би биле условљене њиховим везивањем за широкопојасну услугу привредног субјекта БХ Телецом којом би повратио дио губитка преко корисника који искључиво користе аналогни телефонски прикључак. Оваквим пословањем привредни субјекат БХ Телецом би истовремено умањио губитак профита који му на тржиштима телефоније наносе бесплатна софтверска рјешења, извршио планирано реструктурирање корисника ка широкопојасним (профитабилнијим/модернијим) услугама и у потпуности избацио са тржишта алтернативне оператере, који нису у могућности да нуде бесплатне услуге јер немају исту финансијску снагу и опсег услуга као привредни субјекат БХ Телецом (а којима је претходно онемогућио развој користећи свој положај као неопходног пружаоца инфраструктурних услуга - одуговлачењем интерконекције, ометањем услуга итд.). Конкуренцијски савјет је оцијенио да на основу Захтјева и достављене документације није могуће утврдити постојање повреда Закона на које Подносилац захтјева указује, те је донио Закључак о покретању поступка број II/14 дана године (у даљем тексту: Закључак). У складу са релевантим одредбама Закона, Конкуренцијски савјет је доставио Закључак Подносиоцу захтјева, дана године актом број II/14, а у складу са чланом 33. став (1) Закона је доставо Закључак и Захтјев привредном субјекту БХ Телецом, дана године актом број II/14. Привредни субјекат БХ Телецом је у два наврата упутио захтјеве за продузењем рока за доставу траженог одговора и то поднеском који је запримљен под бројем II/14 дана године и поднеском број II/14 дана године. Конкуренцијски савјет је оба пута оцијенио оправданим разлоге због којих је тражено продужење рока те исте одобрило актом број II/14 дана године и актом број II/14 дана године. У остављеном року привредни субјекат БХ Телецом је доставио одговор дана године поднеском број II/14, а затим и допуну одговора дана дана године поднеском број II/14. Конкуренцијски савјет је актом број II/14 дана године доставио Подносиоцу захтјева очитовање друге стране. Привредни субјекат Телемацх је дана године актом број II/14 Конкуренцијском савјету молбу за продужењем рока за доставу очитовања на достављени поднесак на који је Конкуренцијски савјет одговорио позитивно дана године поднеском број II/14. Подносилац захтјева је доставио изјашњење на наведено дана године поднеском број II/14. Привредни субјекат БХ Телецом у достављеном Одговору на Захтјев наводи да Подносилац захтјева није искористио право и обавезу да покрене поступак пред РАК-

29 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 29 ом обзиром да су Референтном интерконекцијском понудом (у даљем тексту: РИП документ) уређени односи страна у вези са рјешавањем спорова, да на тржишту фиксне телефоније има 16 оператера те да нити један не може самостално пружати услуге телефоније без успостављања најмање једне интерконекције путем које мора могућити размјену позива са корисницима других мрежа те да је РАК у документу Анализа тржишта завршавање (терминације) позива у индивидуалне јавне телефонске мреже на фиксној локацији велепродајни нивоу од године утврдио да Подносилац захтјева, односно укупно 10 алтернативних оператера имају значајну тржишну снагу (СМП) на анализираном тржишту. Надаље, у одговору на Захтјев, осталим поднесцима као и изјашњењима током усмене расправе привредни субјекат БХ Телецом, у битном, наводи: a) у вези кашњења реализације интерконекције: - да прије реализације сваке интерконекције сам процес тестирања и вријеме завршетка тестова овиси о техничком степену развијености оператора и капацитета теничког особља с обзиром да се у већини случајева мора обавити међусобно усклађивање и провјерити компатибилност опреме како би свака интерконекција успјешно функционисала у корист крајњих корисника; - да је након достављања непотпуног Захтјева за интерконекцију привредни субјекат БХ Телецом у два наврата дана године и дана године упутио привредном субјекту Телемацх акт да уреди Захтјев за интерконекцију што је исти учинио е-маилом, а затим и службено дана године и дана године након чега је привредни субјекат БХ Телецом без одлагања прихватио Захтјев за интерконкцију и о томе писменим путем обавијестио привредни субјекат Телемацх чиме је ретроактивно, односно не чекајући проток рока који је требао тећи од пријема уредног Захтјева за интерконекцију одредио почетак преговора за године (док је по року који је прописан РИП документом почетак тестирања требао бити године); - да је дана године привредни субјекат БХ Телецом упутио својој надлежној служби налог за испитивање техничке могућности која је окончана позитивним одговором те је Уговор о интерконекцији потписан дана године који је ступио на снагу након обостраног потписивања дана године; - да је договорени датум за почетак тестирања незванично појмерен на године обзиром да су сарадници Подносиоца захтјева задужени за тестирање сигнализације могли бити на располагању само у том термину; привредни субјекат БХ Телецом је у том периоду подигао Е1 системе и то: године на СС Башчаршија и дана године СС Алипашино поље; - да је разлог другог одлагања био квар мјерног инструмента на страни привредног субјекта БХ Телецом те је након уклоњеног проблема дана године завршено тестирање сигнализације по процедури нивоа 2 и нивоа 3; - да се у периоду од године до године повезивање привредног субјекта Телемацх на СС Алипашино поље није могло реализирати због проблема на физичком нивоу те због хардвертског проблема на једном 2Мбпс систему на страни привредног субјекта Телемацх; након што је на опреми привредног субјекта Телемацх извршена неопходна реконфигурација и замјена опреме, створени су услови за почетак тестирања сигнализације нивоа 4 - по препоруци Q.784; - да је дана године остварена прва говорна веза према привредном субјекту Телемацх; - да је привредни субјекат БХ Телецом започео тестирања са своје стране дана године; - да је привредни субјекат Телемацх остварио прву говорну везу према привредном субјекту БХ Телецом што је био предуслов за наставак тестирања позива од привредног субјекта Телемацх; - да привредни субјекат Телемацх није успјешно извршио извођење END.TO.END ISUP тестова, по Q.788 стандарду, али је обавијестио привредни субјекат БХ Телецом да је предузео мјере на промјени конфигурације свог система, како би тестови по Q.788 стандарду у поновљеном тестирању били успјешно завршени; END TO END ISUP тестови су РлП документу, између осталог, обавезни те сви оператори морају успјешно окончати ове као и све остале тестове; - да привредни субјекат Телемацх неосновано наводи да је привредни субјекат БХ Телецом инсистирао на непримјењивим тестовима за одабрану технологију те није успјешно извршио извођење ових тестова тврдећи да они нису примјењиви на Телемацх мрежи јер он као оператор не пружа нити у будућности намјерава пружати услуге ИСДН; наведени тестови су успјешно реализовани са свим интерконектованим операторима, обзиром да алтернативни оператори морају обезбједити реализацију позива према мрежи привредног субјекта БХ Телецом која има ИСДН кориснике те су ради неометане комуникације с њима ови тестови неопходни; поред наведеног, наведени тестови су један од услова приступа фискној мрежи привредног субјекта БХ Телецом и обавеза сваког оператора који потпише Уговор о интерконекцији; - да је привредни субјекат Телемацх тако накнадно предузео мјере на промјени конфигурације свог система, како би тестови по Q.788 стандарду у поновљеном тестирању били успјешно завршени; промјена конфигурације је требала трајати 2-5 радних дана, када се могло наставити са тестовима; како су стране увидјеле да се тестирање из напријед наведених разлога које леже на страни привредног субјекта Телемацх неће обавити у предвиђеном року, у складу са чланом 17. РлП-а, дана године, стране су обострано потписале Сагласност о прудужењу рока тестирања у којом су све напријед наведене чињенице потврдиле те се сагласиле да ће се процес тестирања окончати у року од 30 дана од дана обостраног потписивања сагласности и да наведено продужење рока не може представљати правни основ за покретање било каквих спорова у будућности с било које стране; тестирање је требало бити окончано 30 дана од обостраног

30 Број 6 - Страна 30 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, потписивања, до године, међутим, тестови су успјешно окончани са десетак дана закашњења, дана године на приступној комутацији СС Башчаршија, односно године за приступној комутацији СС Алипашино поље; - да је успостављање интерконекције мрежа врло сложен пројекат, у техничко- технолошком смислу; да се наведни период поклапа са сезоном годишњих одмора у привредном субјекту БХ Телецом када је уобичајено да се телефонским путем замоли оператор за разумијевање у кашњењу од пар дана за одређену активност, што је и у конкретној ситуацији вјероватно било учињено; привредни субјекат БХ Телецом је, с друге стране, имао разумијевања када је у току самог процеса тестирања, дана године дошло до промјене овлаштеног лица за заступање привредног субјекта Телемацх; такве околности које одгађају неке кораке у сарадњи за пар дана сматрају је уобичајном пословном праксом на коју партнери међусобно слободно рачунају; - да у периоду од године (до када је према споразуму требало бити окончано терстирање) до године (када је интерконкеција успостављена), након промјене конфигурације система привредног субјекта Телемацх обављено тестирање исправног рутирања података на примјењену конфигурацију дигиталних комутација из члана 10. Прилога 6 РлП-а, те тестирање начина обрачуна из члана 11. Пилога 6. РлП-а; при томе су откривени одређени проблеми на интерфилинг апликацији (апликација за обрачун интерконекцијског саобраћаја) на страни привредног субјекта БХ Телецома, који су откоњени у најкраћем року, те је теститање успјешно окончано дана године, а интерконекција успостављена након кумулативног испуњења услова из члана 18. РИП документа, дана године. б) у вези повећања интерконекцијских линкова - да су тврдње Подносиоца захтјева да је привредни субјекат БХ Телецом опструирао рад истог одбијајући захтјев за проширење капацитета неосноване; наиме, у дијелу Прилога 4 - Планирање и наручивање капацитета РИП документа се утврђује да се планирање саобраћаја алтернативних оператора врши на бази квартала, а доставља сваких пола године; планови се размијене и усагласе путем е-маилова те привредни субјекат БХ Телецом наведене планове анализира и одобрава у складу са тренутном расположивошћу капацитета на приступним комутацијама (ТДМ портови). По основу усаглашених и одобрених планова оператор врши њихово наручивање, привредни субјекат БХ Телецом је обавезан извршити повећање само за оне капацитета које је претходно одобрио, што у случају привредног субјекта Телемацх није био случај; - да је услуга интерконекције оператора Телемацх на фиксну мрежу привредног субјекта БХ Телецома реализирана године, а привредни субјекат Телемацх је проширење капацитета захтијевао одмах по протеку 7 дана од почетка рада, године; обзиром да је према одредбама РлП документа проширење капацитета могуће почетком првог наредног квартала, у складу са одобреним планом, привредни субјекат БХ Телецом је исто прво проширење капацитета привредног субјекта Телемацх реализовао са постојећа 4 на 7 Е1 линкова одмах након што је наступио наредни квартал, у јануару године; сваки идући квартал оператору Телемацх реализовани су нови капацитети, у просјеку за 3 Е1 квартално, тако да у овом тренутку привредни субјекат Телемацх користи укупно 20 Е1 водова те је нови захтјев за проширење управо у фази реализације; - да је, поводом жалби привредног субјекта Телемацх на преоптерећеност линкова које је упућивао привредном субјекту БХ Телецом, анализом утврђено да Телемацх није оптимално и равномјерно рутирао саобраћај према мрежама привредног субјекта БХ Телецом, будући да је од укупно двије тачке приступа остварене преко двије комутације, привредни субјекат Телемацх преко једне комутације рутирао свега 0,96 % укупног полазног саобраћаја из мреже привредног субјекта Телемацх у мрежу привредног субјекта БХ Телецом, у мјесецу октобру године, док је за мјесец новембар овај постотак износио 3,68% укупног саобраћаја из мреже привредног субјекта Телемацх у мрежу привредног субјекта БХ Телецом; привредни субјекат БХ Телецом не може утицати на начин рутирања саобраћаја од стране других оператора, а неоптимално рутирање може довести до загушења на линковима; знатно је више саобраћаја слао преко комутације СС Алипашино поље у односу на комутацију СС Башчаршија, ризикујући на тај начин појаву загушења; - да је поступајући по жалби привредног субјекта Телемацх РАК затражио од привредног субјекта БХ Телецом очитовање на наводе; поводом затраженог изјашњења исти је навео и документирао чињенично стање на основу којег је РАК својим дописом број /12 од године доставио попратни акт Проширење постојећих интерконекцијских капацитета број /12 од године те обавијестио привредне субјекте Телемацх и БХ Телецом, између осталог, да је "Евидентно неравномјерно оптерећење линкова којима је Телемацх прикључен на мрежу БХ Телецома, тако да се проблем загушења којег наводи Телемацх може ријешити и у оквиру постојећих линкова, прерутирањем саобраћаја, што је одговорност Телемацха, а не БХ Телецома" те да РАК "сматра да је БХ Телецом дужан да омогући реализацију интерконекцијских капацитета у складу са процедурама дефинисаним у Прилогу 4, те да се расподјела капацитета одвија у складу са објективним ТДМ капацитетима комутација БХ Телецома при чему БХ Телецом треба да води рачуна и о плановима проширења интерконекцијских капацитета других оператора. У таквим условима рационално кориштење већ постојећих капацитета представља првенствено интерес Телемацха." - да привредни субјекат Телемацх није једини интерконектовани оператор на мрежи привредног

31 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 31 субјекта БХ Телецом, као и то да расположиви ТДМ портови на приступним комутацијама привредног субјекта БХ Телецома нису неограничени; привредни субјекат БХ Телецом константно врши анализу планирања капацитета свих осам алтернативних оператора и уз велике напоре покушава реализовати захтјеве оператора за новим капацитетима у складу са техничким могућностима и властитим потребама за истим, што захтијева правовремено планирање и прерасподјелу капацитета; већ дужи временски период привредни субјекат БХ Телецом нема довољно капацитета да подмири све потребе алтеративних оператора, што је евидентан проблем за све стране; тренутно је у фази реализације пројекта, на основу којег ће се у складу са налогом РАК-а, РИП документ допунити дијелом који ће регулисати обезбјеђење интерконекције на ИП нивоу, што ће у будућности довести до рјешења проблема недостатка интерконекцијских капацитета. c) у вези преусмјеравања долазног међународног саобраћаја: - да је привредни субјекат Телемацх године упутио привредном субјекту БХ Телецом писмени акт - Преусмјеравање саобраћаја, у којем захтијева да међународни саобраћај према Подносиоцу захтјева привредни субјекат БХ Телецом транзитира путем привредног субјекта ХТ Мостара умјесто преко оператора Анекс; уз овај акт је у прилогу достављен акт привредног субјекта ХТ Мостар у коме исти изражава спремност да прихвати долазни међународни саобраћај и терминира га у мрежу привредног субјекта Телемацх директним интерконкцијским националним и регионалним линковима; Овакав захтјев, сматра привредни субјекат БХ Телецом, није био у складу са принципима интерконекције обзиром да оператор који транзитира међународни саобраћај, у овом случају БХ Телецом, за мрежу неког од оператора (у овом случају привредни субјекат Телемацх), сам одабире руту за усмјеравање на основу важећих уговора и понуђених комерцијалних увјета под којима други оператори нуде услугу транзитирања и терминирања међународног саобраћаја у наведену мрежу. Обзиром да у конкретном случају наведени захтјев није био прихватљив за БХ Телецом с комерцијалног аспекта привредни субјекат БХ Телецом је одмах понудио да се терминација саобраћаја врши директно у мрежу привредног субјекта Телемацх те је понудио закључивање одговорајућег додатка Уговора о интерконекцији који је потписан године; - да је цијена терминирања међународних позива у мреже привредног субјекта БХ Телецом и оператора у БиХ предмет комерцијалног договора, у складу са одредбама РИП документа; транзит и терминирање међународног саобраћаја у мреже привредног субјекта БХ Телецом, а тако и у мреже других оператора у БиХ представља комерцијални договор између страна и за исте РАК не дефинише цијене; наведене услуге подразумјевају комерцијални договор између оператора, а за реализацију се морају испунити 2 услова:да постоје реализовани интеконекцијски линкови за међународни саобраћај и да је понуђена цијена терминације међународног саобраћаја у мрежу оператора најнижа на тржишту, како би оператор транзитер међународног саобраћаја (БХ Телецом) имао пословни интерес да директно усмјери саобраћај на мрежу у којој међународни позив терминира; Привредни субјекат БХ Телецом у временском периоду на који се Подносилац захтјева жали није имао реализован интерконекцијски линк за међународни саобраћај са наведеним оператором обзиром да Телемацх приликом подношења Захтјева за интерконекцију није захтјевао наведену услугу; до момента уговарања и успоставе интерконекцијског линка за међународни саобраћај БХ Телецом је имао право да међународни саобраћај за мрежу Телемацха рутира односно транзитира преко оног оператора који је на тржишту нудио најнижу цијену терминације међународних позива у Телемацх мрежу, а са којим је БХ Телецом имао расположиве интерконекцијске капацитете за међународни саобраћај (у конкретном случају то је био привредни субјект Еуропронет). Захтјев привредног субјекта Телемацх према привредном субјекту БХ Телецом да се међународни саобраћај за његову мрежу транзитира преко оператора ХТ Мостар је у супротности са напријед наведеним принципима интерконекције и пословном праксом коју имају оператори који послују у овом сегменту и исти је од стране привредног субјекта БХ Телецом одбијен. Поред навреденог, Телемацх у то вријеме није имао закључен уговор о интерконекцији са привредним субјектом ХТ Еронет што се утврђује из документа РАК-а: Анализа тржишта завршавања (терминацље) позива у индивидуалне јавне телефонске мреже на фиксној локацији - велепродајни ниво од године гдје се на страни 16. даје званичан преглед важећих уговора о интерконекцији на дан године обзиром да је предуслов да се привредном субјекту Телемацх врши директно транзитирање међународног саобраћаја закључивање додатка уговора о интерконекцији којим би се регулисала услуга терминације саобраћаја у мрежу Телемацха која није обавезна услуга према РИП документу него се пружа уколико стране постигну комерцијални споразум. Привредни субјекти Телемацх и БХ Телецом наведену услугу нису имали уговорену у тренутку његовог инсистирања да се изврши прерутирање саобраћаја; привредни субјект БХ Телецом је одмах изашао у сусрет Подносиоцу захтјева чињеницом да је исти дан након запримања дописа привредног субјекта Телемацх потписао са своје стране Додатак уговора о интерконекцији којим се уговара наведена услуга. Надлежна служба БХ Телецома упутила је налог за имплементацију услуге из Додатка уговора актом Налог за измјену рутирања међународног саобраћаја према крајњим корисницима оператора

32 Број 6 - Страна 32 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Телемацх број /18-12 АМ, од године; у вези истог, надлежно техничко особље БХ Телецома је извршило провјере и установљено је да постојећа интерконекција мрежа БХ Телецома и Телемацха не подржава овакву могућност јер привредни субјекат Телемацх није био интерконектован на одговарајуће комутације БХ Телецома те је доставила писмени акт: Извјештај о реализацији Налога за измјену рутирања међународног саобраћаја за оператора Телемацх број /19-12 ХХ од године; након тога је извршна дирекција за технологију и развој сервиса БХ Телецома, након пријема извјештаја, исти дан доставила надлежној Дирекцији БХ Лине писмени акт - Налог за измјену роутинг плана за међународни саобраћај оператора Телемацх, број /19-12 АМ од године на који начин је обезбијеђено да се премости проблем на начин да се долазни међународни саобраћај према крајњим корисницима Телемацха, који се транзитирао преко оператора Анекс, рутира преко оператора Еуропронет, што је несумњиво и неспорно слобода избора БХ Телецома; е-маилом од године обавијештен је Телемацх (Есад Ћосовић), да ће се долазни међународни саобраћај даље транзитирати преко привредног субјекта Еуропронет; како би се омогућио и овај вид интерконекције на основу потписаног Додатка извршена су потребна тестирања, набавка неопходних уређаја и подешавања на системима, све у сарадњи са привредним субјектом Телемацх те је дана године реализована услуга према потписаном Додатку уговора која уредно функционише до данас; проблем код успоставе међународних позива на који се жалио Подносилац захтјева је био евидентиран и отклоњен у року од пар дана и радило се искључиво о међународним долазним позивима на пренесене бројеве у Телемацх мрежу, а проблем је био у партнереској мрежи преко које је БХ Телецом тразитирао позиве према привредном субјекту Телемацх; Привредни субјекат БХ Телецом сматра неоснованим и тврдње Подносиоца захтјева да је Телемацх усљед недостатка капацитета био принуђен да пронађе алтернативне партнере како би усмјерио вишак саобраћаја према и из мреже БХ Телецома и да је због транзита морао плаћати веће цијене позива по минути чиме су оштећени крајњи корисници и углед Телемацха обзиром да: - привредни субјекат БХ Телецом нема никакве директне везе са рутама путем којих привредни субјекат Телемацх врши рутирање свог саобраћаја јер је та услуга предмет уговора склопљених између Телемацха и трећих оператора; искључива је одговорност сваког оператора да свој саобраћај преусмјерава слободним рутама преко успостављених интерконкеција са другим операторима и тако спрјечава пропале позиве и штити свој углед те се ни по којем основу штета по углед Телемацха не може ставити на терет БХ Телецома који у датим моментима није имао толико линкова колико је Телемацх захтијевао у количинама које су превазилазили расположиве капацитете нити су захтјеви оператора за датом количином линкова били раније одобрени усаглашеним планом; ако су позиви привредног субјекта Телемацх пропадали преко алтернативних оператора он је имао могућност да их усмјери и преко било којег од друга два доминантна оператора ХТ Мостара или Телекома Српске гдје је засигурно гарантована премиум квалитета те је могао добити цијену транзита по истој цијени која је регулисана РИП документом и износи 0,01 КМ. Поред ова два доминантна, могао је захтјевати интерконекцију и транзит са било којим од 7 интерконектованих алтернативних оператора са којима БХ Телецом има интерконекцију; Сходно наведеном тврдња да је Телемацх морао плаћати знатно већу цијену за транзитирање позива од тржишне је нетачна обзиром да је чланом 4. Прилога 6 РИП документа прописано да "У случају да Оператор испоручи већу количину саобраћаја од планиране БХ Телецом не може гарантовати договорени квалитет услуга. У вези са квалитетом услуга које се дају овим РИП-ом Оператор самостално и у потпуности одговара за неодговарајуће димензионирање интерконекцијских водова. Оператор се обавезује димензионирати интерконекцијске водове за максималне губитке од 1% у току главног саобраћајног сата." У Захтјеву, према наводима привредног субјекта БХ Телецом, није јасна веза између оштећења крајњих корисника и повећања трошкова Телемацха за транзит будући да његови корисници плаћају малопродајну цијену дефинисану цјеновником Телемацха која се не мијења нужно у директној овисности од повећања његових трошкова транзита саобраћаја што потврђује чињеница да Телемацх није повећавао малопродајне цијене својим корисницима. Привредни субјекат Телемацх је могао имати само мању зараду у разлици цијене али је то "проблем" сваког оператора који свакодневним праћењем понуда рутира саобраћај рутама које су му најисплативије. Привредни субјекат БХ Телецом сматра неутемељеним наводе да Подносилац захтјева редовно трпи штету која се огледа у губитку корисника повећањем укупних трошкова интерконекције и штетом по углед привредног субјекта Телемацх. У прилог томе привредни субјекат БХ Телецом наводи чињенице да је у периоду интерконекције на БХ Телецом мрежу у мрежу Телемацха путем услуге Преносивости бројева пренесено близу 5000 бројева док је у обрнутом смјеру, из мреже Телемацха у мрежу БХ Телецома, у истом периоду, пренесено укупно 48 бројева. Из Анализа тржишта завршавања (терминације) позива у индивидуалне јавне телефонске мреже на фиксној локацији од године РАК је уврдио да је у укупном приходу оствареном од терминације саобраћаја на крају првог квартала године највеће тржишно учешће остварио оператор Телемацх и то од закључења интерконекције у првој половини године са 0,19% на 0,95% у ИQ 2013., те највеће тржишно учешће (0,78%) према количини терминираног саобраћаја у властиту мрежу у односу на укупни терминирани саобраћај у Босни и Херцеговини као и према броју прикључака има оператор Телемацх, и то у првој половини године 0,15% попео се на ИQ ,78%. Привредни субјекат БХ Телецом када је ријеч о пружању малопродајних услуга, између осталог, наводи: - да привредни субјекат БХ Телецом од године константно биљежи пад учешћа у домену фиксне

33 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 33 телефон те да је у години забиљежио највећи пад када се пореди са учешћем у години, и то за 1,86%; у периоду од године до године БХ Телецом је изгубио укупно 2,82% учешћа у тржишту док су у истом периоду алтернативни оператори освојили 3,74% тржишта; да алтернативни оператори у истом раздобљу константно биљеже раст тржишног учешћа у домену фиксне телефоније, тако је у години забиљежен највећи раст у односу на годину и то за 2,23%, што је готово једнако збиру изгубљеног учешћа доминантних оператора; - да је креирање оговарајућег маркетинг микса комбинацијом појединачних продуката из понуде, односно пракса пакетирања ("bundling") у развоју нових продуката и унапријеђењу порифолија услуга телеком оператора која у телекомуникацијској индустрији подразумјева комбинирање услуга телефоније, ТВ-а и лнтернета данас популарна и општеприхваћена стратегија чији је примарни циљ смањење одлива корисника; концепт се може користити као алат представљања тарифа и услуга телеком индустрије опћенито, (извор, студија The Dynamic Effects of Triple Play Bundling in Telecommunications - Динамички ефекти пакетирања "triple play" услуга у телекомуникацијама, објављено у години од аутора Jeffrey Prince); - да у региону сви оператори, који су уједно фиксни и мобилни, користе исте принципе код креирања продуката - bundle 3play, 4play (Т-Цом, ВИП, МТС; у БиХ: М:тел, БлицНет); - да привредни субјекат БХ Телецом (у складу у са лиценцама и другим прописима) нуди мобилне телефонске услуге кроз појединачну понуду али и кроз bundle у виду МојаТВ Преми пакета с циљем да награди лојалност корисника и омогући им остварење уштеде трошкова у случају да користе више услуга БХ Телецома; корисници нису условљени да користе све услуге у пакету, имају право избора услуге или пакета који одговарају њиховим потребама и платежној моћи; - да је праћењем података о пренесеним бројевима у домену фиксне телефоније, а према извору login.php, у периоду јануар септембар 2014, укупно пренесено бројева у фиксну телефонију осталих оператора који нуде услугу фиксне телефоније; од тога 79% бројева пренесено је у фиксну телефонију оператора Телемацх, док је за исти период у фиксну телефонију БХ Телецома пренесено само 132 броја и то нити један из фиксне телефоније оператора Телемацх; тако БХ Телецом пренесе у другу мрежу цца 42 броја за сваки број који преузме у своју фиксну мрежу; за остале доминантне операторе, износ пренесених бројева знатно је већи од износа примљених бројева фиксне телефоније; С друге стране сви алтернативни оператори имају позитиван омјер пренесених и примљених бројева фиксне телефоније (сви алтернативни оператори преузму знатно више фиксних бројева него што их пренесу); највећи омјер има привредни субјекат Телемацх гдје се процјењује да за сваки пренесени број прими преко нових бројева у своју фиксну телефонију. Привредни субјекат БХ Телецом наводи, позивајући се на годишњи извјештај Регулаторне агенције за комуникације БиХ за годину, који је доступан на веб адреси да је на тржишту Босне и Херцеговине закључено са годином дјеловао је 69 давалац Интернет услуга, 78 лиценцираних мрежних оператора што је повећање за 11 оператора у односу на претходну годину и 13 оператора са дозволом за обављање дјелатности даваоца фиксних јавних телефонских услуга, што је исто као и претходне године али за 2 више у односу на годину. БХ Телецом и Телемацх имају велики број конкурената на различитим подручјима који се специјализирају за пружање различитих услуга, из чега је очигледно да је конкурентност изузетно висока, са тенденцијом повећања из године у годину. Привредни субјекат БХ Телецом наводи да је Подносилац захтјева први комерцијализирао flat принцип у пружању услуга Интернет приступа те и даље диктира услове на тржишту континуираним активностима на повећању броја пакета услуге, повећању брзина, по знатно повољнијим цијенама. При уласку на тржиште фиксне телефоније Телемацх је први понудио фиксну говорну телефонску услугу базирану на "flat" принципу. Фиксну телефонску услугу корисници привредног субјекта Телемацх не могу користити као засебну услугу, тј. условљени су кориштењем кабловске ТВ услуге (одвојено или у пакету) или су уз кориштење фиксне телефонске услуге засебно, у обавези платити накнаду у износу од 14,50 КМ са ПДВ коју привредни субјекат Телемацх дефинише као накнаду за одржавање система. Разлика у цијени мјесечне претплате за фиксну телефонску услугу (22,50 КМ) и цијене претплате за пакет Дуо Тел Гранде (27,50 КМ), која укључује телефонску и ТВ услуге, је 5,00 КМ. На тај начин привредни субјекат Телемацх продајну политику базира на томе да појединачну услугу телефоније значајно "поскупљује" додатном накнадом одржавања система те на тај начин потенцијалним корисницима сугерише кориштење пакета услуга као што су "Дуо" пакети како би корисници за додатни "значајно мали износ новца" добили "значајно веће бонусе и укључене услуге/функционалности". Привредни субјекат Телемацх тако даје кроз bundlе понуду попуст до 47% у односу на појединачно пружање услуга. Попусти које БХ Телецом даје својим корисницима на услуге кроз бундле понуду нису 50% и знатно су нижи у односу на попусте које корисницима даје Телемацх. Попусте до нивоа 50% на мјесечну накнаду за услуге БХ Телецом даје у склопу акцијских понуда на ограничени временски период до три мјесеца. Комерцијализација акцијских понуда је у складу са позитивним законским прописима тј правилима и одредбама РАК-а. Телемацх користи исту методологију, кроз акцијске понуде стимулише кориснике на кориштење услуга, али субвенционира мјесечне наканде на знатно дужи период (до 6 мјесеци), уз чињеницу да су акцијске понуде у случају Телемацха много чешће и вишеструко радикалније у смислу попуста који се дају на износ мјесечне наканде за услуге. Надаље, БХ Телецом на подручју свог дјеловања које је географски регионално концентрисано око центара у Сарајеву, Зеници, Мостару, Тузли, Травнику, Горажду, Брчком и Бихаћу има и даље вишеструко већи број корисника фиксне телефонске услуге (појединачно) него корисника мултимедијалне услуге - bundle (ИПТВ, фиксна тел, интернет). На примјеру Сарајева и Зенице, дакле на подручју преклапања интереса БХ Телецома и Телемацха, број корисника БХ Телецома показује да је омјер фиксне телефонске услуге и даље значајно у предности у односу на

34 Број 6 - Страна 34 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, број корисника ИПТВ услуге (у Сарајеву 81,35% фиксне у односу на 18,65% ИПТВ корисника; у Зеници 64,35% фиксне у односу на 35,65% ИПТВ корисника). Ови подаци према мишљењу привредног субјекта БХ Телецом демантују да БХ Телецом цијену основног фиксног телефонирања држи на знатно вишој разини, за оне кориснике који немају опцију преласка на алтернативне операторе, како би разликом финансирао ниску цијену осталих услуга у пакетима. Посматрано са аспекта укупног тржишног потенцијала, БХ Телецом у сегменту ТВ услуга кроз понуду мултимедијалне услуге (bundle ИПТВ, фикс.тел, интернет) на овом подручју покрива 13,5% тржишта у Сарајеву, односно 20% тржишта у Зеници (процјењена величина тржишта по броју домаћинстава на бази подака Федералног завода за статистику). Укупно тржишно учешће БХ Телецома у сегменту фиксне телефонске услуге је још увијек значајно веће у односу на тржишно учешће у сегменту ТВ услуга (бундле понуде), првенствено из разлога што је БХ Телецом изворно на тржишту наступао као оператор фиксне, мобилне телефонске услуге и интернета, на којем је Подносилац захтјева већ имао заначајан тржишни удио у сегменту ТВ услуга захваљујући аквизицијама кабловских оператера БХ Цабле Нет, Глобал Нет и Елоб, који су покривали већински дио тржишта на подручјима интереса на којима привредни субјекат Телемацх и данас дјелује. БХ Телецом тако нема толику прогресију у сегменту ТВ услуга, обзиром на већ наведену чињеницу да је БХ Телецом на тржиште ТВ услуга комерцијално ушао почетком године, на којем су већ егзистирали кабловски и алтернативни оператори са ИПТВ услугом. Тржишно учешће БХ Телецома у сегменту ТВ услуга (мултимедијална услуга) према процјени БХ Телецома, на бази броја домаћинстава у ФБиХ, је крајем године износило свега 12,9%; У вези са цијеном претплате привредни субјекат БХ Телецом истиче да је посљедњи од три доминантна оператора који је повећао цијену мјесечне накнаде основног пакета фискне телефонске услуге, које је реализовано тек од године, за разлику од друга два доминанта оператора који су цијену основне телефонске претплате подигли већ од године и додатно године. Повећање цијене основне телефонске претплате на 10,30 КМ је у оквирима цијена прописаних од стране регулатора и на исту је добијена сагласност РАК-а, што је и даље испод прописане граничне цијене од 13 КМ. Цијене фиксне говорне телефонске услуге доминатних оператора су регулисане, на начин да свака измјена цјеновника ових услуга, пролази процедуру прибављања сагласности РАК-а и јавног објављивања нове цијене, без обзира да ли се цијена повећава или смањује, као и услови за пружање тих услуга. Подносилац захтјева у накнадно достављеним изјашњењима на поднеске те током усмене расправе, у битном, је истакао сљедеће: - чињеница да РАК одобрава цјеновну политику привредног субјекта БХ Телецом и примјену РИП документа није од значаја за предметни поступак; - да је релевантно велепродајно тржиште тржиште производа и/или услуге интерконекције на фиксну мрежу привредног субјекта БХ Телецом, а не само тржиште терминирања позива обзиром да интерконекција подразумијева два аспекта, генерисање позива (енгл. call origination) и терминацију позива (енгл. call termination), а не само терминацију позива; БХ Телецом у оба аспекта (и генерисању и терминацији) има доминантан положај у смислу прописа о конкуренцији; - да на тржишту БиХ, према Анализи тржишта РАКа, постоји 15 активних оператора у фиксној телефонији, од тога три оператора (БХ Телецом, Телеком РС, ХТ Мостар), хисторијски монополисти, која дјелују као корисници Дозволе за јавног оператора фиксне телефоније (инфраструктурни оператори), а 12 алтернативних оператора дјелују као корисници Дозволе за пружање фиксних јавних телефонских услуга; од 15 оператора, само су 3 оператора јавни оператори у државном власништву са хисторијски значајно јачом тржишном позицијом и снагом у односу на алтернативне операторе, и то су: БХ Телецом, Телеком РС, ХТ Мостар; укупно тржишно учешће јавних оператора у државном власништву у БиХ, у смислу фиксних прикључака, износи 96.5%.; избор између конкретног инфраструктурног оператора превасходно зависи од дијела територије БиХ на којој је и инфраструктурни, а и алтернативни оператор активан; за привредни субјекат Телемацх који је примарно активан на подручју Сарајева, БХ Телецом је једини оператор са којим може да се интерконектује да би дошао до жељених корисника; сарадња са било којим другим инфраструктурним оператором (ХТ Мостаром) путем којих Телемацх може посредно да дође до корисника привредног субјекта БХ Телецом није трошковно и економски исплатива; примјера ради, уколико би Телемацх позиве према корисницима БХ Телецома у Сарајеву од својих фиксних претплатника у Сарајеву слао преко привредног субјекта ХТ Мостар, преко главне централе у Мостару, цијена минута била би минимално 50% виша, чиме је Телемацх онемогућен да успјешно конкурише на вертикално нижем малопродајном тржишту пружања фиксних телекомуникационих услуга крајњим корисницима; у таквој ситуацији, Телемацх би морао да повећа своје малопродајне цијене услијед чега би изгубио кориснике у корист других фиксних оператора; - да је Телемацх проглашен за СМП оператора на тржишту терминирања позива у властиту мрежу на фиксној локацији али да наведена чињеница није релевантна за предметни поступак; - да је низом радњи БХ Телецом фактички и систематски одуговлачио са успостављањем интерконекције са привредним субјектом Телемацх, а под окриљем РИП документа; - да је главни разлог кашњења у успостављању интерконекције везан за инсистирање БХ Телецома на тестовима ИСДН all the way; ови тестови су реликт прошлости и изискују додатно вријеме и повећане трошкове за Подносиоца захтјева иако су потпуно непримјењиви за савремене технологије комутације; привредни субјекат Телемацх је за потребе проласка ИСДН all the way теста морао изнајмити стару телефонску централу од партнерске компаније (Искрател) и послије тога теста Телемацх је никад више није примјењивао, што говори у прилог непримјењивости тражених тестова. Такођер, све вријеме рада и стотине милиона размијењених минута између Телемацха и БХ Телецома није

35 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 35 била ниједна притужба на рад централе Подносиоца захтјева која нема функционалност за тестирање ИСДН all the way јер Телемацх нема нити планира имати кориснике који користе ту сигнализацију што је Телемацх константно тврдио у дописима БХ Телецом-у и РАК-у; цијели процес интерконекције је ради наведеног беспотребно каснио; поред наведеног, БХ Телецом је тражио и да се успјешно тестирају услуге ИСДН видео позива и Г4 фаxа које су такођер комплетно непримјењиве за данашње модерне ИП телефонске централе али је Телемацх и овдје морао изнајмити стару централу од партнерске компаније; према сазнању Телемацха, и остали алтернативни оператери су исто морали изнајмљивати старе централе улазећи у непотребне трошкове како би завршиле тражени тест; - да, за разлику од осталих оператора у регији чији РИП документ је одговарајућа регулаторна агенција темељно уобличила да одговара времену и технологијама које су данас актуелне, у БиХ се то није десило па БХ Телецом у свом РИП документу укључује тестове (а РАК одобрава) по Q.788 стандарду који је примјенљив само ако се везују двије мреже које имају ИСДН протокол за везивање крајњих корисника; пошто Телемацх нема ТДМ већ ИП мрежу нити има ИСДН терминале код корисника Телемацх није био у могућности да изврши успјешно овај тест без додатних трошкова и инвестиција; - да БХ Телецом, уз потпуно игнорисање од стране РАК-а, има начин и средства да оператора који затражи интерконекцију опструира у том процесу тако што као први корак мора послати захтјев за интерконекцију у коме је сагласан са РИП-ом БХ Телецома (при чему могућност несагласности са РИП-ом фактички и не постоји), у РИП-у се тражи да се прођу успјешно тестови, који нису адекватни за интерконекцију двије мреже, осим уколико су обје ИСДН (ТДМ), РАК је одобрио овај РИП БХ Телецом-у и БХ Телецом не мора да га мијења, уколико се оператор не сагласи са РИП-ом, није испунио захтјев ни за почетак преговора о интерконекцији нити за успостављање интерконекције, а уколико се пак сагласи, долази на крају на ред тестирање, које укључивањем неадекватних тестова ствара оператору ситуацију какву је имао Телемацх, а то је да су потребни мјесеци да се тестирање прође; - да је Телемацх је на крају успјешно прошао тестирање али тако што је имао додатне трошкове при куповини или привременом изнајмљивању застарјеле опреме; поређења ради, исти процес тестирања повезаних друштава у Словенији са Телекомом Словеније трајао је 4 дана, а повезаних друштава у Србији са Телекомом Србије 9 дана (са истом опремом на страни Телемацх-а), док је у случају БХ Телецома тај процес трајао 5 мјесеци; процес интерконекције са привредним субјектима Мтел и ХТ Мостар је трајао мање од 2 седмице обзиром да исти нису тражили тестирања која су непримјењива за прометне случајеве и технологију Телемацха и свих других алтернативних оператера; - да је БХ Телецом имао проблем да реализује линк према Алипашином пољу, а који је тражен још путем Захтјева за интерконекцију; до данашњег дана исти још није реализиран па сигнализација и даље иде по једном сигнализацијском линку (линк Башчаршија); наведено представља велико угрожавање сервиса у случају отказа тог линка (отказ комплетног саобраћаја), а што се и догодило у пар наврата (прекид сигнализацијског линка који је трајао 6 сати и 40 минута) што се манифестирало негативно на крајње претплатнике у немогућности позивања између двију мрежа; - да оператори БХ Телецому прилично скупо плаћају једнократну накнаду за успоставу линка и најма самог вода према цијенама које су дефиниране још године (Цијена у складу с Правилом 20/2003 о утврђивању граничних цијена изнајмљених водова у Босни и Херцеговини и Граничним цијенама стандардних услуга интерконекције) као и даљу мјесечну накнаду за одржавање сваког Е1 линка; цијене су од године значајно снижене, међутим Телемацх и даље плаћа по цијенама из године; - да је прво повећање тражених капацитета услиједило године иако је привредни субјекат БХ Телецом на ургенцију РАК-а дописом од потврдио да ће капацитете подићи за 3Е1 још године; и у овом тренутку Телемацх има захтјев за подизање капацитета интерконекције према БХ Телецом-у који такођер није испуњен и умјесто траженог капацитета од БХ Телецома се нуди трећина истог; - да је након једностраног гашења интерконекцијског линка привредног субјекта Анекс (преко којег је до тог тренутка БХ Телецом усмјеравао позиве из иностранства на Телемацх) Телемацх-ов захтјев био да се саобраћај преусмјери директно на Телемацх успоставом међународног вода којег је БХ Телецом захтијевао или путем транзита тада новоспојеног интерконекцијског партнера ХТ Мостар; БХ Телеком је одмах године кад је Анекс у 16:00 сати угашен Подносиоцу захтјева понудио анекс уговора за међународни саобраћај у којем пише да анекс вриједи од године што није помогло да се ријеши проблем немогућности успоставе позива корисницима у период од године колико је требало времена привредном субјекту БХ Телецом да прерутира промет на свог преферираног партнера Еуропронет; - да је bundling доминантних учесника на тржишту незаконит по праву конкуренције; пракса паковања два или више различитих производа заједно и наплата јефтинијих цијена за пакет у односу на саставне дијелове је забрањена за доминантне учеснике, услијед чињенице да су они у стању да користе свој доминантни положај на једном тржишту ради остваривања недозвољене конкуренцијске предности на другом; на тај начин доминантни учесник преноси свој доминантни положај, односно прељева своју снажну тржишну позицију са тржишта на којем доминира на конкурентна тржишта; у више случајева, Европска Комисија и тијела за заштиту конкуренције држава чланица су потврдиле овакав став; - значајна разлика у односу на друге оператере у регији који пакетирају услуге везано за ИПТВ, јесте што сви такви оператери сегментирају

36 Број 6 - Страна 36 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, кориснике на исти начин у оквиру разних пакета ТВ канала који остварују позитивну нето маржу, што омогућава профитабилно пословање; једино је БХ Телецом свих својих 160 ТВ канала упаковао у један основни паy-тв пакет чиме је на тржишту понудио услугу која не може имати позитивну директну маржу; БХ Телецом додатну услугу ИПТВ практично нуди корисницима бесплатно, уз додатни значајни попуст на услуге у којима је доминантан (фиксна и мобилна телефонија). Конкуренцијски савјет је према стању списа процијенило да неће бити у могућности донијети коначно рјешење у року од 4 мјесеца од дана доношења Закључка, како је прописано чланом 41. став (1) тачка ц) Закона, обзиром да ће за утврђивање чињеничног стања и оцјену доказа бити неопходно прикупити додатне податке и извршити анализе. Имајући у виду напријед наведене чињенице, као и чињеницу да се у предметном случају ради о осјетљивим тржиштима, Конкуренцијски савјет је оцијенио да је рок за доношење коначног рјешења по Закључку који се односи на утврђивања кршења члана 10. став (2) Закона потребно продужити за додатна 3 (три) мјесеца у смислу члана 41. став (2) Закона. Тако је дана године на 102. (стотинудругој) сједници донијело Закључак о продужењу рока за доношење рјешења број II/14 који је достављен странама у поступку исти дан актом број II/14, односно актом број II/ Усмена расправа Будући да су у поступку странке са супротним интересима, Конкуренцијски савјет је заказао и одржао, у складу са чланом 39. Закона, усмену расправу дана године (записник број II/14) те је том приликом странкама остављен додатни рок за доставу одређених појашњења материјала и документације. Том приликом привредни субјекта БХ Телецом је приложио два документа и то Допуну изјашњења на Захтјев Подносиоца захтјева (поднесак запримљен под бројем II/14) као и Квартални упоредни подаци тржишта електронских комуникација (поднесак запримљен под бројем II/14), који чине саставни дио сачињеног Записника са усмене расправе. Конкуренцијски савјет је увидом у прикупљену документацију оцијенио потребним да се изврши додатно појашњавање одређених навода па је тако заказало и одржало другу усмену расправу дана године (записник број II/14). Привредни субјекат БХ Телецом је том приликом приложио документ Очитовање на поднеске Подносиоца захтјева (поднесак запримљен под бројем II/14) док је Подносилац захтјева приложио Допуну трошковника и Очитовање на поднеске привредног субјекта БХ Телецом (поднесак запримљен под бројем II/14), који чине саставни дио сачињеног Записника са друге усмене расправе. У остављеним роковима Подносилац захтјева је дана године поднеском број II/14, дана године поднеском број II/14 и поднеском број II/14 те дана године поднеском број II/14 доставио одређена појашњења и документацију која у битном садржи сљедеће: - да је да датум почетка тестирања за 7 дана помјерен због разлога на страни Подносиоца захтјева те су тестирања завршена у деветом мјесецу; - да је Подносилац захтјева одустао од обраћања РАК-у у фази успоставе интерконекције те да се истом интензивно почео обраћати након успоставе интерконекције због недовољних интерконекцијских капацитета насталих кашњењем у успостави интеконекције и инсистирањем привредног субјекта БХ Телецом на задржавању капацитета који су тражени у иницијалном захтјеву за интерконекцију (не узимајући у обзир кашњење у фази успоставе интерконекције и потребу за повећањем саобраћајних капацитета); - да у тренутку успоставе интерконекције Подносилац захтјева с привредним субјектом БХ Телецом није имао уговорену могућност транзитирања интернационалних позива у мрежу те да је исто вршено преко оператера Анекс с којим је дошло до једностраног прекида с њихове стране; након тога Подносилац захтјева је тражио од БХ Телецома да тај саобраћај усмјери директно према Подносиоцу захтјева; пошто није постојао анекс уговора који је то прецизирао, а након што је Подносилац захтјева добио одговор да транзитирања интернационалних позива није могуће радити директно затражио је од привредног субјекта ХТ Еронет с којима је у том тренутку имао новоуспостављену интерконекцију (успостављена дана године) да одобри транзитирање тог саобраћаја; привредни субјекат БХ Телецом је властитим избором изабрао привредни субјекат ЕуропроНет.; Подносилац захтјева је имао испуњене све техничке услове у тренутку подношења захтјева за рутирање међународног саобраћаја преко привредног субјекта ХТ Еронет; - да је током транзитирања интернационалних позива путем привредног субјекта ЕуропроНет дошло до проблема са позивима према корисницима Телемацха и то бројевима који су били пронесени из мреже БХ Телецом у мрежу Телемацх (око хиљаду корисника) у временском периоду од 5 дана; такви проблеми нису постојали док је саобраћај према Подносиоцу захтјева транзитирао привредни субјект Анекс; - да привредни субјекат БХ Телецом, према извјештају из године, биљежи константан раст корисника на мобилној, ИПТВ и броадбанд услузи те губитак корисника у фиксној телефонији; - да је Подносилац Захтјева у иницијалном Захтјеву тражио два сигнализацијска линка (један према централи Башчаршија, други према централи Алипашино поље) што је стандард и интерконекцији и као такав предвиђен РИП документом БХ Телецома; БХ Телецом је имао проблем да реализује линк према Алипаштином пољу те исти нити до данас није реализован те сигнализација и даље иде према једном линку, а што изазива угоржавање сервиса и у пар наврата и отказ цијелог саобраћаја; рутирање привредног субјекта иде преко сва три расположива линка (централе Башчаршија, Алипашино и МНЦС2) док БХ Телецом не врши рутирање преко трећег линка МНЦС2; за први линк Подносилац захтјева је сазнао да се налази у Зеници, а не у Сарајеву по властитом одабиру привредног субјекта БХ Телецом;

37 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 37 - да је дошло до успјешне успоставе два сигнализацијска линка између Подносиоца захтјева и привредног субјекта БХ Телецом; - да Подносилац захтјева због привредног субјекта БХ Телецом плаћа 300% скупље (ТДМ опрему) него што би имао уз кориштење ИП технологије; - да је Подносилац захтјева за потребе вршења тражених тестова (Енд то енд ИСУП тестова: Q.788, процедура 2) морао да обезбиједи посебан уређај што је непотребно јер Телемацх неће у својој мрежи имати ИСДН сервис, чему су ови тестови намијењени што је примјер дискриминаторне примјене РИП документа јер се инсистира на непотребном тесту док се Телемацх-у не обезбјеђују два сигнализацијска вода јер за истим, наводно, не постоји потреба; Подносиоцу захтјева нису познати проблеми везани уз комуникацију између корисника Телемацха и БХ Телецома у смислу тестова ISDN all the way Q.788 обзиром да Телемацх до данас нема ниједног корисника ИСДН на својој мрежи па самим тим комуникација која је предвиђена тестирањем није била могућа; - да привредни субјекат БХ Телецом не поступа у складу са РИП документом јер члан 28. прописао: "Сигнализацијско повезивање са системима Оператора остварује се путем сигнализацијских веза са минимално двије сигнализацијске приступне тачке у сигнализацијској мрежи БХ Телецома на националном нивоу." - да је привредни субјекат БХ Телецом одбијао да изда сагласност на постављање нове инфраструктуре правдајући чињеницом да је претходне године и на другом мјесту постављена нелегална инфраструктура; - да у вези везне продаје ако би корисник куповао само услуге фиксне телефоније и Интернета привредног субјекта БХ Телецом које су понуђене у пакету Моја ТВ Фулл+ платио би 44,08 КМ док услуга пакета кошта 45,43, односно за додатних 1,35 КМ корисник добија преко 160 ТВ канала, 30 радио канала. ТимеСхифт ТВ, електронски програмски водич, МојаТВ игрице те веб приступ путем ТВ пријемника који се самостално нуди по цијени од 22,23 КМ У остављеним роковима привредни субјекат БХ Телецом је дана године поднеском број II/14, дана године поднеском број II/14, а затим и дана године поднеском број II/14 доставио одређена појашњења и документацију која у битном садржи сљедеће: - да је РИП документ мијењан више пута од објаве (од године) али да суштинских није било никаквих измјена; - да су активности и рокови у процесу реализације интерконекције дефинисани РИП документом; РАК је године усвојио ново Правило о интерконекцији 51/2010 којим је додатно појашњен поступак у случају пробијања рокова за реализацију интерконекције и начину рјешавања спорних ситуација приликом успостављања интерконекције па је сходно наведеном РАК наложио и дао сагласност на допуну РИП документа БХ Телецома (члан 17. РИП документа); - да се из анализе одредби 31. и 32. РИП документа може установити да ће БХ Телецом обезбједити два сигнална 64 кбит/с вода као дио Е1 водова између сваке тачке интерконекције и сваке тачке приступа уколико саобраћај по једном сигналном линку прелази 0,2 Ерланга; Телемацх није у поднесеном Захтјеву у спорном периоду није тражио 2 сигнална вода нити је један оператер изузев Телемацха до сада тражио 2 сигнална линка; дана године је стигао захтјев Телемацха за инсталацију другог сигналног линка, БХ Телецом је дана годин е-маилом предложио два начина реализације сигналног линка ( године путем поште), дана године стигао је одговор у којем привредни субјекат Телемацх пристаје на реализацију другог сигналног линка преко СТП Зеница; дана године одржан је састанак представника привредних субјеката Телемацх и БХ Телецом током којег је договорена реализација додатног оптичког преносног пута преко којег ће се реализовати други сигнални линк као и да ће се постојећи преносни капацитети равномјерно распоредити преко два одвојена преносна оптичка пута; иако је трошак од 5.093,23 КМ за изградњу новог оптичког преносног система без ПДВ-а првобитно био на страни Подносиоца захтјева стране су накнадним договорањем прихватиле подјелу трошкова; дана године обезбјеђен је нови оптички преносни пут за реализацију другог сигналног вода чије је подизање било планирано за године; - да је привредни субјекат Телекабел д.о.о. Зеница упутио захтјев године за издавање сагласности али је исти одбијен из разлога што су у току били поступци покренути пред инспекцијским органима и тужилаштвом те се чекало окончање тих поступака. Исти привредни субјекат се након тога обратио Дирекцији Зеница и затражио условну сагласност наводећи да није имао информацију да том трасом пролазе водови привредносг субјекта БХ Телецом; у међувремену се појавио привредни субјекат Телемацх који је упознао привредни субјекат БХ Телецом да ће убудуће наступати као правни сљедбеник привредносг субјекта Телекабел након чега је издата Сагласност број од године према оператору Телекабел д.о.о. Зеница; наведени привредни субјекат се никада није обратио привредном субјекту БХ Телецом са захтјевом за издавање сугласности на локацији Мошћаница па је тако привредни субјекат БХ Телецом, обзиром да је привредни субјекат Телекабел незаконито и нелегално положио капацитете на локацији Мошћаница истог пријавио надлежним инспекцијским органима; Подносилац захтјева до момента подношења Захтјева за покретањем поступка није извршио измјештање нелегално изграђених капацитета на наведеној локацији нити је за исто прибавио одобрење за грађење за локацију на којој се измјештање врши што предходи поступку измјештању изграђених телеком капацитета;

38 Број 6 - Страна 38 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, да процес успостављања трошковниг рачуноводства и рачуноводственог одвајања још увијек није реализован и исти зависи од активности и одлука Регулаторне агенције за комуникације; као вертикално интегрисани привредни субјекат рачуноводство не води одвојено приходовну и расходовну структуру по појединим вртама услуга; у структури свих трошкова учествују сви зависни трошкови које БХ Телецом као групација плаћа заједнички за све услуге и сервисе који су у понуди БХ Телецома те да удио прихода од Моја ТВ у укупном приходу привредног субјекта БХ Телецом износи 7,6%.; - да основни пакет фиксне телефоније самостално укључује претплату која кошта 12,82 и укључује 150 минута позива према фиксној мрежи БХТ (плус прикључак); - да самостална услуга Моја ТВ кошта 19 КМ и укључује око 154 канала те да је број канала подложан промјени; 12,71 КМ су програмски (фиxни) трошкови по претплатнику што је податак из године; накнадно је долазило до смањења трошкова како је растао број корисника; - са самостално пружање Интернет услуга кошта 17 КМ (5 Мб); - да постоје два пакета која укључују фиксну телефонију и Моја ТВ и то: цијена од 22,5 КМ укључује сет ТВ канала (око 150) и укључује 1500 минута за позиве према свим фиксним мрежама у БиХ при чему се наплаћује само накнада за успоставу позива; други пакет Дуо је пакет Моја ТВ пхоне који кошта 25 КМ те укључује неограничен саобраћај према фиксној мрежи БХТ и 150 канала (постоји могућност позивања једног броја из мобилне мреже БХ Телецом са око 50% нижом цијеном минуте него што је то стандардна цијена); све цијене без ПДВ-а; за пакет на уговор од 24 мјесеца се не плаћа накнада од 10 КМ мјесечно за кориштења опреме која је потребна за реализацију услуге; - да постоји на понуди више triple play пакета, односно пакета који укључују фиксну телефонију + Моја ТВ + Интернет; најповољнији такав пакет кошта 39 КМ, затим постоји пакет од 51 КМ (разлика другог пакета у односу на први је да први уључују 1500 минута за позиве према фиксним мрежама у БиХ и наплатом за успоставу позива, а пакет од 51 КМ укључује неограничен саобраћај док је брзина Интернета иста (5 Мб); сви пакети имају опцију трајања на неодређено и трајања од минимално 24 мјесеца (када се не наплаћује кориштење опреме). 5. Прикупљање података од трећих лица Током поступка ради утврђивања свих релевантних чињеница у смислу одредбе члана 35. став (1) тачка а) и ц) Закона, Конкуренцијски савјет је прикупљао податке и документацију и од других институција и привредних субјеката који нису странке у поступку. Конкуренцијски савјет је тако дана године упутио акте број II/14 и број II/14 привредним субјектима Мтел а.д. Бања Лука и ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар као и Регулаторној агенцији за комуникације дана године актом број II/14 којим су затражене одређени подаци и информације. Тако је дана године привредни субјекат Мтел а.д. Бања Лука доставио тражене информације и појашњења поднеском запримљеним под бројем II/14 у којем се, између осталог наводи: - да се за све алтернативне оператере врше иста тестирања (између осталог и END TO END ISUP тестови по Q.788 стандардима); тестови су прописани важећим РИП документом привредног субјекта Мтел те у пракси није било одступања од прописаних тестирања као и - да привредни субјекат Мтел одобрава проширење постојећих интерконекцијских капацитета на основу планова проширења које оператер доставља квартално, а сходно одредба РИП документа. Привредни субјекат ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар је дана године доставио тражене информације поднеском запримљеним под бројем II/14 у којем се, између осталог наводи: - да се тестови раде према Q 782 (1988) и Q (7/96) у складу са важећем РИП документом те се не одступа у провођењу тестирања као и - да се планирање и наручивање капацитета проводи према РИП документу. Регулаторна агенција за комуникације је дана године доставила тражене информације поднеском запримљеним под бројем II/14 у којем се, између осталог наводи да је на дан године било 13 корисника за обављање Дозволе за обављање дјелатности даваоца фиксних јавних телефонских услуга (од чега 3 оператера у години нису пружали услуге прикључака фиксне телефоније властитим корисницима) и 3 корисника Дозволе за јавног оператера фиксне телефоније 6. Релевантно тржиште У складу са чланом 3. Закона и чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта релевантно тржиште се одређује као тржиште одређених производа који су предмет обављања дјелатности привредних субјеката на одређеном географском подручју. Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште производа обухвата све производе које потрошачи и/или корисници сматрају међусобно замјењивим, под прихватљивим условима, имајући у виду посебно њихове битне карактеристике, квалитет, уобичајену намјену, начин употребе, услове продаје и цијене. Према одредби члана 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно географско тржиште обухвата цјелокупну или значајан дио територије Босне и Херцеговине на којој привредни субјекти дјелују у продаји и/или куповини релевантног производа под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликују од услова конкуренције на сусједним географским тржиштима. Конкуренцијски савјет је утврдио да у предметном поступку постоје два релевантна тржишта производа и то: - тржиште интерконекције на фиксну мрежу БХ Телецома као и - тржиште пружања фиксних телекомуникацијских услуга крајњим корисницима. Релевантним тржиштем у географском смислу утврђено је тржиште Федерације Босне и Херцеговине обзиром да привредни субјекат БХ Телецом пружа услуге интерконек-

39 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 39 ције на сопствену фиксну мрежу те посједује мрежну инфраструктуру на подручју Федерације Босне и Херцеговине путем које на овом тржишту покрива око 95% домаћинстава. Слиједом наведеног, релевантна тржишта предметног поступка су утврђена као тржиште интерконекције на фиксну мрежу БХ Телецома и тржиште пружања фиксних телекомуникацијских услуга крајњим корисницима на подручју Федерације Босне и Херцеговине. 7. Наставак поступка у складу са правним схватањима и примједбама из Пресуде Суда Босне и Херцеговине број С1 3 У У од године Пресудом Суду Босне и Херцеговине број С1 3 У У од године уважена је тужба привредног субјекта Телемацх Рјешење Конкуренцијског савјета II/14 дана године поништено и предмет враћен Конкуренцијском савјету на поновно одлучивање. У образложењу наведене Пресуде се наводи да је Суд оцијенио да се у образложењу оспореног Рјешења не дају ваљани разлози, односно образложење за утврђивање непостојања злоупотребе доминантног положаја на тржишту. Члан 200. став 2. Закона о управном поступку БиХ прописује састав образложења рјешења, а оспорено Рјешење према ставу Суда БиХ нема нити један разлог који би оправдао одлуку из диспозитива Рјешења. Исти се позива искључиво на проток рока из члана 41. Закона о конкуренцији. С тим у вези, Суд налаже Конкуренцијском савјету да у поновном поступку правилно и потпуно утврди чињенично стање у роковима прописаним законом и мериторно одлучи о тужиочевом захтјеву. Обзиром на протек времена од дана подношења Захтјева Конкуренцијски савјет је дана године затражио од привредног субјекта Телемацх да се очитује да ли остаје код поднесеног Захтјева, односно да ли је привредни субјекат Телемацх д.о.о. Сарајево и даље заинтересован за вођење поступка. Истога дана затражено је и од привредног субјекта БХ Телецом да се очитује на наводе из Пресуде. Привредни субјекат БХ Телецом је дана године поднеском број II/14 доставио тражено. Привредни субјекат БХ Телецом у свом очитовању навео је, између осталог, да Конкуренцијски савјет има законско право да не донесе рјешење те да се може дјелимично сложити са ставом Суда БиХ да побијано Рјешење не садржи разлоге који би правдали одлуку Конкуренцијског савјета. Конкуренцијски савјет је дана године запримио поднесак привредног субјекта Телемацх број II/14 у којем се, између осталог, наводи да " Подносилац захтјева у цијелости остаје код навода које је изнио током поступка" истичући даље да " околности које су довеле до покретања поступка стоје и даље са промјеном једино у односу на тачку 5.1. (отежавање успостављање интерконекција) гдје су непосрна одређена побољшања у односу на период 2014/2015, али истовремено и избјегавање привредног субјекта БХ Телецом да инвестира у савремену опрему потребну за интерконекцију свим оператерима, што и даље ствара одређене проблеме у успостављању потребних капацитета и квалитета интерконекције." Привредни субјекaт Телемацх тако сматра да и за тачку Захтјева која се односи на интерконекцију постоји потреба за утврђивање кршења Закона у протеклом периоду те обавезивање привредног субјекта БХ Телецом на чињења која су од стране доминантног учесника на тржишту непходна да би се постигла ефективна конкуренција на тржишту. У односу на остале тачке Захтјева, према наводима привредног субјекта Телемацх, није било суштинских промјена у односу на период вођења поступка. 8. Утврђено чињенично стање Након сагледавања свих релевантних чињеница, доказа и документације достављене од странке у поступку, као и података којма располаже Конкуренцијски савјет, утврђено је сљедеће: - Сви аспекти везани за успоставу интерконекције између БХ Телецома као доминантног оператера и Подносиоца захтјева (као алтернативног оператера) су регулисани Референтном интерконекцијском понудом за повезивање на фиксну мрежу БХ Телецома (у даљем тексту: РИП документ); - По својој правној природи РИП представља опште услове уговора, у складу са важећим Законом о облигационим односима те је саставни дио свих уговора који су на основу њега закључени; - РИП доноси Управа Дионичког друштва БХ Телецом, а на основу Статута Дионичког друштва, те представља једнострани акт БХ Телекома на чији садржај алтернативни оператери не могу утицати; - РИП се доноси у складу са Законом о комуникацијама БиХ, Одлуком о политици сектора телекомуникација за период , Правилом о интерконекцији РАК-а 51/2010, Дозволом за јавног оператора фикне телефоније и Листом оператора са значајном тржишном снагом; - Предмет РИП-а је утврђивање услова под којима БХ Телецом нуди могућност за успостављање и реализацију интерконекције мрежа других оператера; - РАК Правилом о интерконекцији (број 51/2010), прописује опште услови које РИП мора садржавати без конкретних техничких детаља; Према РИП документу БХ Телецома исти ће након запримања Захтјева за интерконекцију без одлагања покренути поступак његовог формалног испитивања. Уколико Захтјев за успоставу интерконекције није уредан БХ Телецом ће Оператера писменим актом позвати да уреди Захтјев у утврђеном року који није дужи од 15 дана. У року од 7 дана од пријема уредног Захтјева БХ Телецом има обавезу започети поступак преговарања о закључивању уговора и испитивања техничке могућности реализације. Рок за окончање преговора је 21 дан од дана утврђеног у писменом акту и може бити продужен из објективних разлога уз обострану сугласност страна. У случају да стране не окончају преговоре у року имају право затражити рјешење спора од стране РАК-а. Према Дијелу 5 РИП документа БХ Телецом ће обезбиједити два сигнална 64кбит/с вода, као дио Е1 водова између сваке тачке интерконекције и сваке тачке приступа уколико саобраћај по једном сигналном линку прелази 0,2 Ерланга. Уколико оператер тражи да му се обезбиједи додатни сигнални линк без обзира на саобраћајне потребе БХ Телецом ће га обезбиједити у складу са техничким условима и по посебном уговору. У члану 60. РИП документа у Поглављу II Успостављање интерконекције наведено је у случају сметњи или других техничких проблема у мрежи које доводе до избацивања из рада једне или више тачака интерконекције

40 Број 6 - Страна 40 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, или интерконекцијских линкова те елиминације загушења у приступним комутацијама стране ће међусобно сурађивати у сврху отклањања и лоцирања таквих грешака. Такођер, тамо гдје су трајно потребни додатни капацитети они ће бити обезбјеђени у склади са процедуром обезбјеђења капацитета, а ако је само привремено бит ће предмет надзирања и управљања мрежом, тј. привременим прерутирањима. Прилог 4 РИП документа Планирање и наручивање капацитета дефинише процес планирања и наручивања преносних система интерконекције, планове о броју Е1 водова за одређени календарски квартал, планове о количини саобраћаја те начин на који се достављају наруџбе капацитета за интерконекцију. Уз захтјев за интерконекцију оператор је дужан доставити шестомјесечни план капацитета за интерконекцију, а након тога квартално достављати планове за сљедећих 6 мјесеци. Техничка рјешења у складу са овим планом почињу се припремати након потписивања Уговора о интерконекцији. У случају да оператер испоручи већу количину саобраћаја од планиране БХ Телецом не може гарантовати договорени квалитет услуга те тако оператер самостално и у потпуности одговара за неодговарајуће димензионирање интерконекцијских водова. Наруџбе капацитета морају бити у складу са достављеним плановима. Тестирање се изводи у обиму и фазама утврђеним у Прилогу 6 РИП документа. Процедура повезивања и тестирања траје најдуже 30 дана од дана почетка тестирања. Рок се може из објективних разлога продужити само уз обострану сугласност страна у писаној форми којом ће се стране сагласно изјавити да продужење рока не може представљати правни основ за покретање било каквих спорова у будућности. Енд-то-енд ИСУП тестови по Q.788 стандарду су прописани Прилогом 6. РИП документа и као такви представљају обавезу за све оператере који користе услуге интерконекције, иако алтернативни оператери не посједују ИСДН технологију те посљедично нити ИСДН кориснике. Алтернативни оператери, како Подносилац захтјева тако и остали, раде по ИП технологији умјесто досадашње ИСДН технологије. Утврђено је такођер да: a) у вези успоставе интерконекције између страна у поступку: - да је након достављања непотпуног Захтјева за интерконекцију привредни субјекат БХ Телецом ( године) у два наврата и то дана године и дана године упутио привредном субјекту Телемацх позиве да уреди Захтјев за интерконекцију; - дана године привредни субјекат БХ Телецом је запримио Одговор Подносиоца захтјева у којем су достављени тражени подаци; - да је БХ Телецом прихватио Захтјев за интерконкцију и о томе дана године писменим путем обавијестио привредни субјекат Телемацх чиме је одредио почетак преговора за године; - да је дана године привредни субјекат БХ Телецом упутио својој надлежној служби налог за испитивање техничке могућности (а затим и године налог за успоставу 4xЕ1 линка за потребе реализације тестирања услуга интерконекције са оператером Телемацх); - Уговор о интерконекцији је ступио на снагу након обостраног потписивања дана године; - да је привредни субјекат БХ Телецом дана године обавијестио привредни субјекат Телемацх да је успостава 4 x Е1 линка за потребе реализације услуге интерконекције планирана за године, а почетак тестирања интерфејса, у складу са РИП докуменом, планиран за године; У периоду од године до године повезивање привредног субјекта Телемацх на СС Алипашино поље није могло реализирати због проблема на физичком нивоу на страни привредног субјекта Телемацх те због хардверског проблема на једном 2Мбпс систему такођер на страни привредног субјекта Телемацх. Након што је на опреми привредног субјекта Телемацх извршена неопходна реконфигурација и замјена опреме, створени су услови за почетак тестирања сигнализације нивоа 4 - по препоруци Q.784. Дана године остварена прва говорна веза према привредном субјекту Телемацх. Привредни субјекат БХ Телецом је започео тестирања са своје стране те је дана године Подносилац захтјева је остварио прву говорну везу према привредном субјекту Телемацх што је био предуслов за наставак тестирања; Телемацх није успјешно извршио извођење Endto-end ISUP тестове по Q.788 стандарду те је обавијестио БХ Телецом да је преузео мјере на промјени конфигурације свог система која би требала трајати 2-5 радних дана када се може наставити са тестовима. Договорени датум за почетак тестирања незванично је помјерен на године обзиром да су сарадници Подносиоца захтјева задужени за тестирање сигнализације могли бити на располагању само у том термину. Сагласност о продужењу рока тестирања потписана је дана године од стране Жељка Батистића за Подносиоца захтјева те дана године од стране Елвидина Ковача за привредни субјекат БХ Телецом. Разлог другог одлагања био је квар мјерног инструмента на страни привредног субјекта БХ Телецом те је након уклоњеног проблема завршено тестирање сигнализације по процедури нивоа 2 и нивоа 3. Стране су се наведеном Сагласношћу сложиле да ће процес тестирања, у складу са РИП документом БХ Телецома, бити окончан у року од 30 дана од дана обостраног потписивања исте и да ово продужење рока не може представљати правни основ за покретање било каквог спора у будућности са било које стране. - да тестирања нису завршена ни у накнадном року од 30 дана због немогућности Подносиоца захтјева да у датом року изврши тестирање по Енд-то-енд алл тхе wаy ИСДН тестови по Q.788 стандарду; обзиром да Подносилац захтјева не посједује технологију за овакве тестове, морао је изнајмити стару централу како би успјешно прошао овај тест; - да су тестирања успјешно окончана дана године, односно године, а од године до године обављани су тестови рутирања у складу са Прилогом 6. РИП документа који су успјешно окончани дана године; Подносилац захтјева је дана године послао привредном субјекту БХ Телецом ургенцију у вези окончања свих активности (начин обрачуна позива) према РИП документу и успоставе интерконекције; - дана године привредни субјекат БХ Телецом је својој Дирекцији БХ Лине упутио

41 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 41 Налог за реализацију услуге успоставе интерконекцијског линка и услуга интерконекције са привредним субјектом Телемацх при чему су тачке интерконекције транзитна комутација СС Башчаршија 2xЕ1 и СС Алипашино поље 2xЕ1 те један сигнални вод; дана године успостављена је интерконекција. - да су дана године привредни субјекат Мтел а.д. Бања Лука (поднесак број II/14), а затим дана године и привредни субјекат ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар (поднесак број ИИ/14) на упит Конкуренцијског савјета доставили информације и појашњења у вези примјене интерконекцијских тестова у којим се, између осталог, наводи да се за све алтернативне оператере врше иста тестирања (између осталог и END TO END ISUP тестови по Q.788 стандардима) те да су тестови прописани важећим РИП документом привредног субјекта Мтел као и да у пракси није било одступања од прописаних тестирања, односно у поднеску привредног субјекта ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар да се тестови раде према Q 782 (1988) и Q (7/96) у складу са важећем РИП документом те се не одступа у провођењу тестирања. b) у вези издавања сагласности за изградњу мреже - да је привредни субјекат Телекабел.о.о. Зеница дана године упутио захтјев привредном субјекту БХ Телецом Дирекција Зеница за издавање сагласности за изградњу ЦАТВ мреже у општини Какањ након чега је привредни субјекат БХ Телецом одговорио дана године да не може издати тражену сагласност обзиром да је Телекабел на локацији Мошћаница у општини Зеница током године изводио грађевинске радове на полагању своје инфраструктуре за које није никад (ни прије, а ни послије) тражио сагласност привредног субјекта Бх Телецом; том приликом су спорни радови извођени на дужини од неколико стотина метара током којих су инсталације привредног субјекта Телекабел полагана у исти ров као и инсталације привредног субјекта БХ Телецом тј. директно изнад истих при чему је привредном субјекту БХ Телецом онемогућен несметани приступ властитим инсталацијама; за наведене радње покренути су поступци пред инспекцијским органима и тужилаштвом те све док се наведене неправилности не отклоне БХ Телецом "није у могућности издати тражену сагласност; - да се привредни субјекат Телекабел д.о.о. Зеница дана године поново обратио привредном субјекту БХ Телецом за издавање условне сагласности, да привредни субјекат Телекабел на локацији Мошћаница у договору са овлаштеним лицима привредног субјекта БХ Телецом изнађе рјешење за измјештање спорног кабла о свом трошку те да Телекабел није имао информацију да том трасом пролазе водови привредног субјекта БХ Телецом као и да ће измјештање трасе бити у уговореном року; - да је дана године БХ Телецом упутио допис привредном субјекту Телекабел д.о.о. Зеница у вези поновљеног захтјева за издавање условне сагласности за изградњу ЦАТВ мреже у општини Какањ на дионици Гроце Повезнице Какањ да не може дати условну сагласност обзиром да је покренут поступак код надлежних органа због раније извођених радова који су угрозили капацитете привредног субјект БХ Телецом те због непоштивања прописа о грађењу као и да се сагласносност не може издати све до окончања покренутог поступка; - да је дана године издата Сагласност број оператору Телекабел д.о.о. Зеница на изградњу ЦАТВ мреже у општини Какањ на дионици Гроце Повезнице Какањ; - да је дана године привредни субјекат Телемацх упутио три захтјева за издавање сагласности привредном субјекту БХ Телецом Дирекција Зеница ради изградње ЦАТВ мреже у општини Високо (различита насеља општине Високо); - да се привредни субјекат БХ Телеком очитовао привредном субјекту Телемацх на тражени захтјев дана године наводећи да су увидом на терену утврдили да је мрежа привредног субјекта Телемацх већ изграђена те да из наведеног разлога не могу издати сагласност обзиром да се захјев прилаже за грађење, а не узграђене објекте (на сва три захтјева услиједио је исти одговор); - да је дана године привредни субјект Телемацх упутио привредном субјекту БХ Телецом Дирекција Зеница захтјев за издавање сагласности за изградњу мреже на подручју општина Какањ и Високо (два захтјева); - да се привредни субјекат БХ Телеком очитовао на тражене захтјеве дана године наводећи да су запосленици привредног субјекта БХ Телецом изашли на лице мјеста како би провјерили стање на терену и том се приликом увјерили да је привредни субјекат Телемацх већ започео са извођењем грађевинских радова за које је тражио сагласност, а гдје постоје значајни капацитети привредног субјекта БХ Телецом; обзиром да је давање сагласности процес који се требао обавити прије извођења грађевинских радова, према наводима из дописа, привредни субјекат БХ Телецом је одбио издати тражену сагласност. c) у вези повећања интерконекцијских линкова привредног субјекта Телемацх - да захтјев за успоставу другог сигнализацијског линка Подносилац захтјева није тражио у иницијалном захтјеву за успоставу интерконекције године него у новембру, односно децембру године; - да је дана године (а затим и ургенцијом дана године) привредни субјекат Телемацх упутио привредном субјекту БХ Телецом захтјев за проширење постојећих интерконекцијских капацитета у којем се наводи да су већ раније упознати од стране БХ Телецом да се прва проширења не могу очекивати прије године тумачећи да РИП документ није дефинисано да се не могу добити нови капацитети у току утврђеног квартала уколико за истим постоји потреба већ да ће стране сарађивати у управљању и елиминацији загушења у приступним комутацијама; - да је дана године РАК упутио акт број /12 Проширење постојећих интер-

42 Број 6 - Страна 42 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, конекцијских капацитета привредном субјекту Телемацх као одговор на захтјев истог од године (као и ургенцију од године) да РАК посредује у рјешавању проблема немогућности добијања интерконекцијских линкова на транзитним централама БХ Телецома СС Башчаршија и СС Алипашино поље. У међувремену РАК је затражио и од привредног субјекта БХ Телецом очитовање на наводе привредног субјекта Телемацх на који је одговорио дана године. У акту РАК-а се наводи да се капацитети обезбјеђују у складу са Прилогом 4 РИП документа, да је услуга интерконекције рализована године када је и почела размјена саобраћаја те да сљедећи квартал почиње године када је БХ Телецом и дужан обезбиједити нове капацитете; да је, поводом жалби привредног субјекта Телемацх на преоптерећеност линкова које је упућивао привредном субјекту БХ Телецом, анализом утврђено да Телемацх није оптимално и равномјерно рутирао саобраћај према мрежама привредног субјекта БХ Телецом, будући да је од укупно двије тачке приступа остварене преко двије комутације привредни субјекат Телемацх преко једне комутације рутирао свега 0,96 % укупног полазног саобраћаја из мреже привредног субјекта Телемацх у мрежу привредног субјекта БХ Телецом, у мјесецу октобру године, док је за мјесец новембар овај постотак износио 3,68%; наводи се да је: "Евидентно неравномјерно оптерећење линкова којима је Телемацх прикључен на мрежу БХ Телецома, тако да се проблем загушења којег наводи Телемацх може ријешити и у оквиру постојећих линкова, прерутирањем саобраћаја, што је одговорност Телемацха, а не БХ Телецома" те да РАК "сматра да је БХ Телецом дужан да омогући реализацију интерконекцијских капацитета у складу са процедурама дефинисаним у Прилогу 4, те да се расподјела капацитета одвија у складу са објективним ТДМ капацитетима комутација БХ Телецома при чему БХ Телецом треба да води рачуна и о плановима проширења интерконекцијских капацитета других оператора. У таквим условима рационално кориштење већ постојећих капацитета представља првенствено интерес Телемацха." - да се дана године привредни субјекат Телемацх обратио РАК тражећи интервенцију по питању проширења интерконекцијских капацитета; дана године РАК је одговорио дописом Подносиоцу захтјева захтјевајући додатне информација о заузетости водова; Подносилац захтјева је на исти одговорио дана године наводећи да након добијања додатних 3xЕ1 линка располажу са 7 Е1 линкова (почетно су имали 4 Е1 линка) али да у часу највећег оптерећења имају заузетост од 211 говорних канала што представља искориштеност од 97,7%; - да је дана године РАК одгововорио привредном субјекту Телемацх да је, према информацијама привредног субјекта БХ Телецом, у току испитивање како би се привредном субјекту Телемацх омогућило изнајмљивање 7 нових интерконекцијских линкова те се по питању наведене проблематике РАК више неће ангажовати обзиром да је потребно да обје стране поштују услове интерконекције у складу са РИП документом; - да је привредни субјекат БХ Телецом Подносиоцу захтјева одговорио актом дана године у којем се, у битном, наводи да на комутацији СС Алипашино поље нема могућности за проширенмје Е1 линкова док је на комутацији СС Башчаршија могуће извршити проширење за 3 Е1 линка те да "могу пружити додатни 1 Е1 линком на комутацији МНЦ СА2 чиме се отвара могућност директне реализације међународног саобраћаја преко интерконекцијских капацитета привредног субјекта Телемацх"; привредни субјекат је том приликом стекао укупно 11 Е1 водова; - да је дана године привредни субјекат Телемацх упутио привредном субјекту БХ Телецом наруџбеницу за реализацију додатних 3 Е1 линкова на који је одговорено да је привредни субјекат БХ Телецом у могућности да истом омогући 2 Е1 линка (наведено проширење је реализованано године); - да је дана године привредни субјекат Телемацх упутио привредном субјекту БХ Телецом наруџбеницу за реализацију додатних 3 Е1 линкова за наредни квартал на који је БХ Телецом одговорио године истичући да из техничких проблема на страни привредног субјекат Телемацх није било могућности тражено проширење извршити раније те да је након отклањања истог тражено проширење реализованано године; - да је у јуну 2014 године услиједило проширење интерконекцијских водова за додатна 3 Е1 вода; - да су стране потписале Анекс 7 Уговора о интерконекцији на фиксну мрежу БХ Телецома чији је предмет измјена цијена интерконекцијских услуга на основу нове Референтне интерконекцијске понуде за повезивање на фиксну мрежу БХ Телецом д.д. Сарајево број /14-1 од године који се примјењује од године; - да привредни субјекат Телемацх није једини интеконектовани оператор на мрежи привредног субјекта БХ Телецом, као и то да су расположиви ТДМ портови према наводима из расположиве документације на приступним комутацијама привредног субјекта БХ Телецома ограничени; - да се у поднесцима привредног субјекат Мтел а.д. Бања Лука и привредног субјекта ЈП Хрватске телекомуникације д.д. Мостар наводи да се одобравање проширење постојећих интерконекцијских капацитета ради на основу планова проширења које оператер доставља квартално, а сходно одредба РИП докумената. d) у вези преусмјеравања долазног међународног саобраћаја: - да привредни субјекат Телемацх не спори да БХ Телеком има право да изабере оператера преко којег ће вршити међународно транзитирање у мрежу локалног оператора али је дужан узети у

43 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 43 обзир и интересе оператора у чију мрежу се транзитирање врши; - да је привредни субјекат Телемацх дана године упутио молбу привредном субјекту БХ Телецом у вези преусмјеравања саобраћаја који потиче из међународних мрежа према крајњим корисницима привредног субјекта Телемацх, а који је до тада транзитиран према оператору Анекс преусмјери на оператера ХТ Мостар (што је било прихваћено од стране привредног субјекта ХТ Мостар дописом истог дана) све док Телемацх не добије сагласност да међународни долазни саобраћај буде транзитиран преко властитих интерконекција; - да је наведени захтјев привредног субјекта Телемацх одбијен, између осталог, због разлога што Телемацх у то вријеме није имао закључен уговор о интерконекцији са привредним субјектом ХТ Еронет (извор: Анализа тржишта завршавања (терминацље) позива у индивидуалне јавне телефонске мреже на фиксној локацији - велепродајни ниво од године гдје се на страни 16. даје званичан преглед важећих уговора о интерконекцији на дан године); - да је привредни субјекат БХ Телецом понудио да се терминација саобраћаја врши директно у мрежу привредног субјекта Телемацх те је понудио закључивање одговорајућег додатка Уговора о интерконекцији који је потписан од стране привредног субјекта БХ Телецом дана године; надлежна служба БХ Телецома упутила је налог за измјену рутирања међународног саобраћаја према крајњим корисницима оператора Телемацх број /18-12 АМ, од године; након провјере је установљено је да постојећа интерконекција мрежа БХ Телецома и Телемацха не подржава овакву могућност јер привредни субјекат Телемацх није био интерконектован на одговарајуће комутације БХ Телецома (акт: Извјештај о реализацији Налога за измјену рутирања међународног саобраћаја за оператора Телемацх број /19-12 ХХ од године); Извршна дирекција за технологију и развој сервиса БХ Телецома је након пријема извјештаја исти дан доставила Дирекцији БХ Лине акт Налог за измјену роутинг плана за међународни саобраћај оператора Телемацх тако што се долазни међународни саобраћај према крајњим корисницима Телемацха, који се транзитирао преко оператора Анекс, рутира преко оператора Еуропронет; - да је БХ Телецом упркос захтјеву Телемацха да међународне позиве транзитира преко ХТ Еронета, одлучио и е-маилом дана године обавијестио Телемацх (Есад Ћосовић), да ће се долазни међународни саобраћај даље транзитирати преко привредног субјекта ЕуропроНЕТ; - да је приликом транзитирања позива преко привредног субјекта ЕуропроНЕТ дошло до сметњи којих није било док је међунардони саобраћај транзитиран преко привредног субјекта Анкес, те да су проблеми трајали пет дана и да су настали код хиљаду бројева који су претходно пренесени из мреже БХ Телецом у мрежу Телемацх; - да су у циљу омогућавања успоставе интерконекције на основу потписаног Додатка извршена потребна тестирања, набавка неопходних уређаја и подешавања на системима заједно са привредним субјектом Телемацх те је дана године реализована услуга према потписаном Додатку уговора која је у функцији; e) у вези везаних малопродајних услуга: - да су обје стране сагласане са чињеницом да РАК одобрава цјеновну политику привредног субјекта БХ Телецом и примјену РИП документа; - да је предмет Правила 67/2012 о моделу ребаланса цијена говорних услуга у Босни и Херцеговини утврђивање граничних цијена за говорне телефонске услуге и то приступна такса, мјесечна претплата, цијена минуте кориштења говорне услуге како у националном тако и у међународном саобраћају за СМП операторе; предметним Правилом су одређени посебни попусти као што су бесплатне минуте у националном саобраћају, социјални пакети, посебни пакети и сл., прописане су горње граничне вриједности цијена прикључне таксе, мјесечне претплате, минуте кориштења говорне услуге у националном/међународном саобраћају; Правило се почело примјењивати од године; - да је РАК актом број /13 дао Сагласност на Одлуку бр /13 од године о измјенама и допунама цјеновника услуга у унутрашњем и међународном саобраћају коју је на давање сагласнопси упутио привредни субјекат БХ Телецом дана године; - да је РАК актом број /13 дао Сагласност на Одлуку Управе друштва БХ телецом о измјенама и допунама цјеновника услуга у унутрашењм и међународном саобраћају број /13 од године; достављени приједлог предвиђа увођење нових пакета Моја ТВ БХ, Моја ТВ Басиц, Моја ТВ Пхоне+, Моја ТВ Нет Спеед, Моја ТВ Фулл+ и Моја ТВ Фулл Спеед+, затим дефинише цијене и услове пружања/кориштења пакета као и унапређење постојећих пакета; - да БХ Телецом у својој понуди нуди како индивидуалне прикључке фиксне телефоније, мобилне телефоније, интернета и МОЈА ТВ, тако и наведене услуге у пакету (дуо, трио и qуадро пакете); - да индивидуална мјесечна претплата за фиксну телефонију износи 15 КМ и она укључује 150 минута позива према фиксној мрежи БХТ; - да индивидуална мјесечна претплата за МОЈА ТВ износи 22,23 КМ и укључује цца 154 канала; - да постоје двије врсте пакета Моја ТВ + приључак фиксног телефона; цијена једног од њих износи 26,33 и укључује цца 150 канала и 1500 минута за позиве према свим фиксним мрежама у БиХ; цијена другог пакета износи 29,25 и укључује неограничен саобраћај према фиксној мрежи БХ Телецома, цца 150 канала Моја ТВ и позивање једног броја из мобилне бреже БХ Телецома са попустом од 50%; - да уговори за дуо пакет могу бити временски орочени на 24 мјесеца, а а могу бити закључени и без тог временског орочења с тим да претплатник

44 Број 6 - Страна 44 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, који не закључи уговоре на 24 мјесеца сваки мјесец плаћа додатних 10 КМ за кориштење опреме која је потребна за реализацију услуге из чега произилази да претплатник који се опредјели да не закључи уговор на 24 мјесеца за исту услугу годишње плаћа 1200 КМ више од претплантика који закључи Уговор на 24 мјесеца; - да цијена најјефтинијег трио пакета износи 39 КМ и укључује фиксну телефонију (1500 бесплатних минута за позиве према фиксним мрежама, Моја ТВ и интернет; цијена другог трио пакета износи 51КМ и укључује неограничен саобраћај у фиксној телелфонији, Моја ТВ и интернет; - да фиксни програмски трошкови по претплатнику износе 12,71 КМ; - да је евидентан пад броја индивидуалних претплатника код БХ Телецома, а раст броја претплатника пакетираних услуга; - да је најзаступљенији дуо пакет чија цијена износи 26,33 КМ, а укључује фиксну телефонију и Моја ТВ канале; у 2012 години је претплатника користило овај пакет док је у години тај број повећан на ; - да је у години 10,31% претплатника користило дуо пакет док је у 2014 години тај проценат износио 18,36%. 9. Оцјена доказа Члан 9. став (1) Закона прописује да привредни субјекат има доминантан положај на релевантном тржишту роба или услуга, ако се због своје тржишне снаге може понашати у значајној мјери независно од стварних или могућих конкурената, купаца, потрошача или добављача, такођер узимајући у обзир учешће тог привредног субјекта на тржишту, учешће које на том тржишту имају његови конкуренти, као и правне и друге запреке за улазак других привредних субјеката на тржиште. Члан 9. став (2) Закона претпоставља да привредни субјекат има доминантан положај на тржишту роба или услуга ако на релевантном тржишту има учешће веће од 40,0% Злоупотреба доминантног положаја, у складу са одредбама члана 10. став (2) Закона, посебно се односи на: а) директно или индиректно наметање нелојалних куповних и продајних цијена или других трговинских услова којима се ограничава конкуренција; б) ограничавање производње, тржишта или техничког развоја на штету потрошача; ц) примјену различитих услова за исту или сличну врсту послова с осталим странама, чиме их доводе у неравноправан и неповољан конкурентски положај; д) закључивање споразума којима се условљава да друга страна прихвати додатне обавезе које по својој природи или према трговинском обичају немају везе с предметом таквог споразума. Из утврђеног чињеничног стања неспорно произилази да је Управа БХ Телецома донијела РИП документ којим су дефинисани сви услови везани за успоставу интерконкеције између БХ Телецома као доминантног оператера и Подносиоца захтјева (као алтернативног оператера) те да је РИП-ом, између осталог, утврђена обавеза End-to-end all the way ISDN тестова по Q.788 стандарду. Тестирање се изводи у обиму и фазама утврђеним у Прилогу 6 РИП документа. Процедура повезивања и тестирања траје најдуже 30 дана од дана почетка тестирања. Рок се може из објективних разлога продужити само уз обострану сугласност страна у писаној форми којом ће се стране сагласно изјавити да продужење рока не може представљати правни основ за покретање било каквих спорова у будућности. End-to-end ISUP тестови по Q.788 стандарду су прописани Прилогом 6. РИП документа и као такви представљају обавезу за све оператере који користе услуге интерконекције. Конкуренцијски савјет је цијенио чињеницу да је законски заступник привредног субјекта Телемацх дана године потписао Сагласности о продужењу рока тестирања коју је дана године потписао и Елвидин Ковача за привредни субјекат БХ Телецом. Уговорене стране су овим потврдиле да су сагласне да се рок за повезивање и тестирање, које је започело дана године, из објективних разлога продужи. Предметна Сагласност хронолошки даје приказ свих подузетих радњи и активности привредних субјеката Телемацх и БХ Телецом,почевши од године, везане за тестирање сигнализације као и име привредног субјекта на чијој је страни била одговорност уколико је долазило до одлагања или проблема у повезивању (доступност сарадника привредног субјекта Телемацх, квар мјерног инструмента на страни привредног субјекта БХ Телецом, проблеми на физичком нивоу на страни привредног субјекта Телемацх, неуспјешно извршавање End-to-end ISUP тестова по Q.788 стандарду привредног субјекта Телемацх и сл). Стране су се наведеном Сагласношћу сложиле да ће процес тестирања, у складу са РИП документом, бити окончан у року од 30 дана од дана обостраног потписивања исте и да ово продужење рока не може представљати правни основ за покретање било каквог спора у будућности са било које стране. Тестови су успјешно окончани са десетак дана закашњења, дана године на приступној комутацији СС Башчаршија, односно године за приступној комутацији СС Алипашино поље. Конкуренцијски савјет је узео у обзир да РАК, у свјетлу своје законске улоге и регулативе, даје сагласност на РИП документ, који доноси Управа Дионичког друштва БХ Телецом, а на основу Статута Дионичког друштва. РИП документ се доноси у складу са Законом о комуникацијама БиХ, Одлуком о политици сектора телекомуникација за период , Правилом о интерконекцији РАК-а 51/2010, Дозволом за јавног оператора фикне телефоније и Листом оператора са значајном тржишном снагом. Из наведеног произилази да је извођење END.TO.END ISUP тестова по Q.788 стандарду као такво прописано РИП документом БХ Телецома, а истим су регулисани сви аспекти везани за успоставу интерконекције за повезивање на фиксну мрежу БХ Телецома између БХ Телецома као доминантног оператера и Подносиоца захтјева као алтернативног оператера. Поред наведеног, РИП документ се као такав примјењује на све алтернативне оператере са којима БХ Телецом потписује уговоре о интерконекцији те су наведени тестови успјешно реализовани са свирн интерконектованим операторима БХ Телецома. Подносилац захтјева се, имајући у виду наведено, евентуално могао обратити РАК-у те указати на проблеме настале у фази успоставе интерконекције али је према властитим наводима одустао од истог те се истом интензивно почео обраћати након успоставе интерконекције и то због недовољних интерконекцијских капацитета насталих кашњењем у успостави интеконекције и инсистирањем

45 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 45 привредног субјекта БХ Телецом на задржавању капацитета који су тражени у иницијалном захтјеву за интерконекцију. Слиједом наведеног, Конкуренцијски савјет је утврдио да је привредни субјекат Телемацх приступајући поступку интерконкеције са привредним субјектом БХ Телецом прихватио услове из важећег РИП документа, да је привредни субјекат БХ Телецом прописујући услове, односно обавезе End-to-end all the way ISDN тестова по Q.788 стандарду поступао на начин прописан РИП докуменом који се примјењује на све интерконектоване оператере привредног субјекта БХ Телецом те се не може сматрати да је предметним поступањем директно или индиректно наметнуо трговачке услове којима се ограничава конкуренција, у смислу члана 10. став (2) под а) Закона. Када је ријеч о сигнализацијском повезивању привредних субјеката учесника у предметном поступку Конкуренцијски савјет је у обзир узео да Подносилац захтјева приликом достављања иницијалног Захтјева за успоставу интерконекције у години није тражио два одвојена сигнализацијска линка већ је други одвојени сигнализацијски линк затражио у новембру године. Привредни субјекат БХ Телецом је на запримљени захтјев одговорио године (након ургенције Подносиоца захтјева од године) предлажући два начина реализације сигналног линка након чега се Подносилац захтјева опредијелио за успоставу новог сигнализацијског линка на СТП Зеница. Налог за успоставу другог сигнализацијског линка креиран је године, дана године обезбјеђен је нови оптички преносни пут за реализацију другог сигналног вода, а подизање другог сигнализацијског линка је договорено за године. Из наведеног произилази да је поступак договарања и усаглашавања око реализације другог сигналног линка трајао од новембра године до априла године али Конкуренцијски савјет, обзиром на техничку природу успоставу сигнализацијског линка, не може са сигурношћу тврдити да је било ријечи о одуговлачењу поступка па самим тим нити утврдити да је привредни субјекат БХ Телецом ограничио технички развој на штету потрошача, те примјенио различите услова за исту или сличну врсту послова с осталим странама, чиме би се Подносиоца захтјева довео у у неравноправан и неповољан конкурентски положај у смислу члана 10. став (2) под б) и ц) Закона. Овдје се опет потребно позвати на РИП документ имајући у виду да РИП документ, у дијелу који третира наведену област, наводи да ће, уколико оператер тражи да му се обезбиједи додатни сигнални линк без обзира на саобраћајне потребе БХ Телецом, исти обезбиједити у складу са "техничким условима" и по посебном уговору. Конкуренцијски савјет је такођер неспорно утврдио да је привредни субјекат Телемацх дана године упутио молбу привредном субјекту БХ Телецом да међународни саобраћај транзитира преко ХТ Еронет, а који је до тада транзитиран преко привредног субјекта Анекс те да је у прилогу те молбе достављен допис привредног субјекат ХТ Еронет у којем изражава спремност да транзитира међународни саобраћај према привредном субјекту Телемацх. БХ Телецом је тај захтјев одбио те је одредио да транзитирање међународног саобраћаја за Телемацх обавља привредни субјекат ЕурпроНЕТ због ниже цијене коју је ЕуропроНЕТ понудио. Приликом транзитирања позива преко привредног субјекта ЕуропроНЕТ дошло је до сметњи који су трајали неколико/пет дана, а који су се настали код хиљаду бројева који су претходно пренесени из мреже БХ Телецом у мрежу Телемацх. Радило се искључиво о међународним долазним позвима. БХ Телеком је у свом очитовању навео да нису могли одобрити транзитирање међународног саобраћаја преко привредног субјекта ХТ Еронет јер овакав захтјев није био у складу са принципима интерконекције обзиром да оператор који транзитира међународни саобраћај, у овом случају БХ Телецом, за мрежу неког од оператора (у овом случају привредни субјекат Телемацх), сам одабире руту за усмјеравање на основу важећих уговора и понуђених комерцијалних увјета под којима други оператори нуде услугу транзитирања и терминирања међународног саобраћаја у наведену мрежу. Цијена терминирања међународних позива у мреже привредног субјекта БХ Телецом и оператора у БиХ је предмет комерцијалног договора али у складу са одредбама РИП документа. Наведене услуге подразумјевају комерцијални договор између оператора, а за реализацију се морају испунити 2 услова: да постоје реализовани интеконекцијски линкови за међународни саобраћај и да је понуђена цијена терминације међународног саобраћаја у мрежу оператора најнижа на тржишту, како би оператор транзитер међународног саобраћаја (БХ Телецом) имао пословни интерес да директно усмјери саобраћај на мрежу у којој међународни позив терминира. До момента уговарања и успоставе интерконекцијског линка за међународни саобраћај са привредним субјектом Телемацх (што је наступило накнадно године потписивањем Додатка уговора о интерконекцији) БХ Телецом је имао право да међународни саобраћај за мрежу Телемацха рутира, односно транзитира преко оног оператора који је на тржишту нудио најнижу цијену терминације међународних позива у Телемацх мрежу, а са којим је БХ Телецом имао расположиве интерконекцијске капацитете за међународни саобраћај (у конкретном случају то је био привредни субјект ЕуропроНЕТ). И сам Подносилац захтјева наводи да је привредни субјекат БХ Телецом, "имао право да изабере оператора преко којег ће вршити међунарнодно транзитирање у мрежу локалног оператера, у овом случају мрежу Телемацх-а", али да је том приликом био "дужан да узме у обзир и интересе оператора у чију мрежу се транзитирање врши". Подносилац захтјева даље истиче"да је избор ЕуропроНета-а као транзитног оператора довео до тога да Телемацх-ов међународни промет неколико дана буде у прекиду из разлога што ЕуропроНет-ов сустав није функционирао". Конкуренцијски савјет је стога, слиједом свега наведеног, а узимајући у обзир све околности које су довеле до наведених проблема, утврдио да су сметње у транзитирању међународног саобраћаја настале у партнереској мрежи преко које је БХ Телецом транзитирао позиве према привредном субјекту Телемацх (ЕуропорНет), а не од стране привредног субјекта БХ Телецом што привредни субјект БХ Телецом није могао предвидјети. Ради наведеног Конкуренцијски савјет није могао утврдити повреду привредног субјекта БХ Телецом у смислу ограничавања техничког развоја на штету потрошача у смислу члана 10. став (2) под б) Закона. У вези издавања сагласности за изградњу сопствене инфраструктуре, Конкуренцијски савјет је неспорно утврдио, када је у питању давање дозволе за изградњу инфраструктуре на локалитету Какањ да је дана године издата Сагласност број оператору Телекабел д.о.о. Зеница на изградњу ЦАТВ мреже у опћини Какањ на дионици Гроце - Повезнице - Какањ и то два мјесеца након што је упућен захтјев. Имајући у виду да је између

46 Број 6 - Страна 46 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, подношења захтјева за сагласност и издавања сагласности дошло до размјене поднесака у којем је БХ Телеком обавјештавао Подносиоца захтјева да је пред надлежним инспекцијским органима покренуо поступак због чињенице да је Подносилац захтјева на другој локацији своју инфраструктуру градио без претходне сагласности БХ Телецома, Конкуренцијски савјет је оцјенио да рок од два мјесеца не преставља неразумно дугачак рок за достављање сагласности. Када је у питању одбијање давања сагласности на локалитету Мошћаница Подносилац захтјева, у складу са чланом 36. Закона, није успио доказати на који начин је одбијање давања сагласности за изградњу инфраструктуре која је већ изграђена ограничила производњу, тржиште или технички развој на штету потрошача. Конкуренцијски савјет је утврдио да је БХ Телеком испоштовао обавезе које су прописане РИП-ом када је у питању повећање интерконекцијских линкова привредног субјекта Телемацх те да је квартално, а у складу са расположивим капацитетима, долазило до повећања броја интерконекцијских линкова. Неспорно је да привредни субјекат Телемацх није једини интеконектовани оператор на мрежи привредног субјекта БХ Телецом, као и то да су расположиви ТДМ портови према наводима из расположиве документације на приступним комутацијама привредног субјекта БХ Телецома ограничени. Такође је неспорно утврђено и да остала два доминанантна оператера на исти начин одобравају проширење постојећих интерконекцијских капацитета. Такође је утврђено да се и осталим алтернативним оператерима повећање интерконекцијских линкова одобрава на исти начин. Приликом утврђивања релелвантног стања у вези цијена малопродајних услуга и евентуланог унакрсног субвенционирања појединих услуга, Конкуренцијски савјет је анализирао и цијене појединачних услуга као и цијене истих услуга у различитим пакетима. Конкуренцијски савјет цијени да се ради о релативно великим разликама уколико се услуга купује појединачно и уколико се купује у пакету (како је показано у утврђеном чињеничном стању, цијена појединачног прикључка фиксне телефоније износи 15 КМ, цијена основног пакета Моја ТВ услуге износи 22,23 КМ, док цијена пакета ове двије услуге износи 26,33КМ, из чега произилази да попуст износи цца 30%), поготово ако се у обзир узме у обзир чињеница да пакети услуга могу бити временски орочени на 24 мјесеца, а могу бити закључени и без тог временског орочења с тим да претплатник који не закључи уговоре на 24 мјесеца сваки мјесец плаћа додатних 10 КМ за кориштење опреме која је потребна за реализацију услуге, из чега произилази да претплатник који се опредјели да не закључи уговор на 24 мјесеца за исту услугу годишње плаћа 1200 КМ више од претплантика који закључи Уговор на 24 мјесеца. Приликом утврђивања да ли БХ Телецом одређену услугу нуди испод цијене коштања или да ли врши унакрсно субвенционирање одређене услуге, Конкуренцијски савјет је у обзир узео и чињеницу да БХ Телецом као вертикално интегрисани привредни субјекат рачуноводствено не води одвојену приходовну и расходовну структуру по појединим врстама услуга те да процес успостављања трошковног рачуноводства и рачуноводственог одвајања још увијек није реализован, да зависи од активности и одлука регулатора те да је иста ситуација и код друга два доминантна оператера. Код анализе цијена појединих услуга и евентаулних трошкова који прате исте, Конкуренцијски савјет је цијенио и чињеницу да се код доминантних оператера иста инфраструктура и исте организационе јединице односно људски ресурси користе за пружање више услуга те даје тешко поуздано раздвојити ове трошкове. Имајући у виду наведено, Конкуренцијски савјет није могао изван сваке сумње утврдити да се ради о цијенама услуга испод цијене коштања као и да се ради о унакрсном субвенционирању услуга. Такође је у обзир узело чињеницу да Подносилац захтјева, у складу са чланом 36. Закона, није доставио доказе којима би поткријепио своје наводе у погледу унакрсног субвенционирања те да Конкуренцијски савјет није као доказ могло цијенити просту рачуницу на бази процјена без конкретних доказа. Конкуренцијски савјет је приликом одлучивања о наведеном, цијенио и податак да и сам Подносилац захтјева има сличну праксу давања попуста код пакетираних услуга у односу на појединачне услуге, те чињеницу да сличну праксу имају и остали конкуренти на релевантном тржишту. Слиједом свега наведеног, Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 1. диспозитива овог Рјешења. 10. Трошкови поступка Чланом 108. став 1) Закона о управном поступку је прописано да у рјешењу којим се поступак завршава, орган који доноси рјешење одређује ко сноси трошкове поступка, њихов износ и коме се и у којем року имају исплатити, а чланом 105. став 2) истог Закона је прописано да када у поступку учествују двије или више страна са супротним интересом, страна која је изазвала поступак, а на чију штету је поступак окончан, дужна је противној странци надокнадити оправдане трошкове који су настали у поступку. Према одредбама члана 105. став (3) Закона о управном поступку трошкови за правно заступање надокнађују се само у случајевима кад је такво заступање било нужно и оправдано. Подносилац захтјева је доставио дана године поднеском број II/14, спецификацију трошкова поступка у износу од 9.071,75 КМ која се састоји од слиједећих трошкова: 1) састав захтјева према Конкуренцијском савјету 1.281,00 КМ, 2) такса на захтјев 1.000,00 КМ, 3) припрема изјашњења на одговор БХ Телецома 1.281,00 КМ, 4) приступ и заступање на усменој расправи пред Конкуренцијским савјетом дана године 1.281,00 КМ, 5) путни трошкови савјетника Телемацха 1.447,75 КМ, 6) поднесак од године 1.281,00 КМ те 7) такса на рјешење 1.500,00 КМ. Допуну трошковника Подносилац захтјева је доставио дана године поднеском број II/14 наводећи и додатне трошкове и то: 8) припрема поднеска од године 1.281,00 КМ, 9) припрема поднеска од године од 1.281,00 КМ те 10) усмена расправа од године 1.281,00 КМ. Уз износ од 2.195,50 КМ што представља трошак ПДВ од 17% укупан износ трошкова Подносиоца захтјева износи ,25 КМ. Противна страна није поднијела захтјев за накнаду трошкова поступка. Конкуренцијски савјет је одбио захтјев за накнаду трошкова пуномоћника Подносиоца захтјева, обзиром да је Подносилац захтјева предметни поступак изазвао својим дјеловањем и да је исти завршен на његову штету. Стога, Подносилац захтјева не остварује право на накнаду трошкова у смислу члана 105. став (2) Закона о управном поступку. Имајући у виду наведено, Конкуренцијски савјет је одлучио као у тачки 2. диспозитива овог Рјешења. 11. Административна такса У складу с чланом 2. тарифни број 107. став (1) тачка ф) Одлуке о висини административних такси у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом

47 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 47 ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) Подносилац захтјева је на ово Рјешење обавезан платити административну таксу у износу од 1.500,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 12. Поука о правном лијеку Против овога Рјешења није допуштена жалба. Незадовољна странка може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овог Рјешења. Број II/ новембрa године Сарајево Предсједник Иво Јеркић, с. р. Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (1) tačka c), a u vezi s članom 10. stav (1) i (2) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), te člana 105. Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u pоstupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje postupka podnesenim od strane privrednog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, Džemala Bijedića 216, Sarajevo, kojeg zastupa advokat Lana Deljkić, Trg djece Sarajeva 1, Sarajevo, protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d., Obala Kulina Bana 8, Sarajevo, radi utvrđivanja kršenja odredbi člana 10. stav (2) Zakona o konkurenciji, Konkurencijsko vijeće, postupajući po presudi Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U U od godine na 14. (četrnaestoj) sjednici održanoj dana 30. novembra godine, donijelo je RJEŠENJE 1. Odbija se Zahtjev privrednog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, podnesen protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, radi utvrđivanja postojanja zloupotrebe dominantnog položaja u smislu člana 10. stav (2) Zakona o konkurenciji, kao neosnovan. 2. Odbija se zahtjev za naknadu troškova zastupanja privrednog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, kao neosnovan. 3. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrаzlоžеnjе Konkurencijsko vijeće je dana godine pod brojem II/14 zaprimilo Zahtjev za pokretanje postupka (u daljem tekstu: Zahtjev) podnesen od strane privrednog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, Džemala Bijedića 216, Sarajevo (u daljem tekstu: Podnosilac zahtjeva ili Telemach), kojeg zastupa advokat Lana Deljkić, Trg djece Sarajeva 1, Sarajevo, protiv privrednog subjekta BH Telecom d.d., Obala Kulina Bana 8, Sarajevo (u daljem tekstu: BH Telecom) radi kršenja odredbi člana 10. stav (2) Zakona o konkurenciji (u daljem tekstu: Zakon). Obzirom da je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno da predmetni Zahtjev nije potpun, u skladu sa odredbom člana 28. stav (2) Zakona, Konkurencijsko vijeće je dana godine aktom broj /14 zatražilo dopunu Zahtjeva. Podnosilac zahtjeva je dana godine podneskom broj /14 dostavio traženu dopunu. Nakon kompletiranja Zahtjeva, Konkurencijsko vijeće je dana godine (akt broj II/14) Podnosiocu zahtjeva izdalo Potvrdu o prijemu kompletnog i urednog Zahtjeva, u smislu člana 28. stav (3) Zakona. Na osnovu Zahtjeva i dostavljene dokumentacije Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da nije moguće utvrditi postojanje povreda Zakona na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj II/14 dana godine. Članom 41. stav (1) tačka c) Zakona je propisano da je nakon donošenja zaključka o pokretanju postupka Konkurencijsko vijeće dužno donijeti konačno rješenje o utvrđivanju zloupotrebe dominantnog položaja u roku od 4 mjeseca. Nadalje, članom 11. stav (2) Zakona propisano je da ukoliko Konkurencijsko vijeće ne donese rješenje u roku iz člana 41. stav (1) tačka c), smatra se da se zaključenim sporazumom odnosno postupanjem privrednog subjekta ne zloupotrebljava dominantan položaj. Na poseban zahtjev privrednog subjekta, Konkurencijsko vijeće u skladu sa članom 11. stav (3) Zakona donosi rješenje da zaključenim sporazumom, odnosno postupanjem privredni subjekt ne zloupotrebljava dominantan položaj. Konkurencijsko vijeće je aktom broj II/14 od godine obavijestilo stranke u postupku da konačno rješenje u postupku nije doneseno iz razloga što se nisu mogli ispuniti zakonom propisani uslovi za njegovo donošenje, te se poučene o pravu iz člana 11. stav (3) Zakona. Privredni subjekt Telemach d.o.o. Sarajevo je podnio Konkurencijskom vijeću poseban Zahtjev za donošenje rješenja u smislu člana 11. stav (3) Zakona dana godine pod brojem II/14. Postupajući po Zahtjevu za donošenje rješenja privrednog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, a imajući u vidu naprijed navedeno, Konkurencijsko vijeće je konstatovalo da je rok za donošenje konačnog rješenja u smislu člana 41. stav (1) tačka c) Zakona protekao, te je u skladu sa članom 11. stav (3) Zakona donijelo Rješenje broj II/14 dana godine prema kojem se smatra da zaključenim sporazumom, odnosno postupanjem privredni subjekt BH Telecom nije zloupotrijebio dominantni položaj. Protiv navedenog Rješenja Konkurencijskog vijeća privredni subjekt Telemach je podnio tužbu Sudu Bosne i Hercegovine. Sud Bosne i Hercegovine, rješavajući po tužbi privrednog subjekta Telemach, je donio Presudu broj S1 3 U U od godine (u daljem tekstu: Presuda) kojom je uvažio tužbu i navedeno Rješenje Konkurencijskog vijeća poništio i vratio na ponovno odlučivanje. Konkurencijsko vijeće je Presudu zaprimilo dana godine pod brojem II/14. Ovim Rješenjem izvršava se predmetna Presuda Suda BiH uzimajući u obzir da, prema članu 62. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 88/07, 83/08 i 74/10), kada sud poništi akt protiv kojeg je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje u kojem se nalazio prije nego što je poništeni akt donesen, te je pri donošenju novog rješenja vezan pravnim shvatanjima i primjedbama suda u vezi s postupkom. 1. Stranke u postupku Stranke u postupku su privredni subjekti Telemach d.o.o. Sarajevo, Džemala Bijedića 216, Sarajevo i BH Telecom d.d., Franca Lehara 7, Sarajevo Privredni subjekt Telemach d.o.o. Sarajevo, Podnosilac zahtjeva Privredni subjekt "Telemach" Društvo za pružanje usluga u oblasti telekomunikacija d.o.o. Sarajevo-Ilidža, ulica Džemala Bijedića 126, Sarajevo, registrovan kod Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem , čiji je osnivač BOSNIA BROADBAND S.a.r.l. iz Luksemburga i sa upisanim osnovnim kapitalom od ,21 KM-a (100% osnivački kapital). Telemach je privredno društvo koje je aktivno u pružanju telekomunikacionih usluga. Jedan je od telekomunikacionih operatera u Bosni i Hercegovini, koji distribuira medijski sadržaj

48 Број 6 - Страна 48 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, preko kablovske tehničke platforme i pruža uslugu pristupa internetu i povezane usluge, kao i usluge fiksne telefonije pretplatnicima. Telemach je u krajnjem vlasništvu fondova kojima upravljaju društva povezana sa društvom KKR & Co. L.P. 9 West 57th Street, Suite 4200, Njujork, Njujork 10019, Sjedinjene Američke Države Privredni subjekt BH Telecom d.d., Sarajevo, protivna strana Privredni subjekt BH Telecom Sarajevo, dioničarsko društvo, Franca Lehara 7 (ranije Obala Kulina bana 8), Sarajevo, registrovan je dana godine na Općinskom sudu Sarajevo, pod matičnim brojem subjekta (stari broj ). Osnivač i većinski vlasnik privrednog subjekta BH Telecom je Vlada Federacije Bosne i Hercegovine. Osnovna registrovana djelatnost privrednog subjekta BH Telecom je obavljanje telekomunikacijskih djelatnosti. 2. Pravni okvir predmetnog postupka Konkurencijsko vijeće je tokom postupka primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), Odluke o definisanju kategorija dominantnog položaja ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), u smislu člana 26. Zakona. Pored navedenog, Konkurencijsko vijeće je primijenilo i odredbe Zakona o komunikacijama BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 31/3, 75/06 i 32/10), Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrezu BH Telecoma, Pravila o interkonekciji broj 51/2010 ("Službeni glasnik BiH", broj 109/10), Pravila 67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini, Pravilo RAK broj 20/2003 o utvrđivanju grančnih cijena iznajmljenih linija u Bosni i Hercegovini, Odluka o izmjenama i dopunama Pravilo RAK broj 20/2003 o utvrđivanju grančnih cijena iznajmljenih linija u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 41/03 i 85/05), Odluke o Politici sektora telekomunikacija Bosne i Herecgovine za period godine ("Službeni glasnik BiH", broj 8/09), Dozvolu za javnog operatera fiksne telefonije, Listu operatora sa značajnom tržišnom snagom ("Službeni glasnik BiH", broj 05/10) te Analizu tržišta završavanja (terminaclje) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivo od godine. Konkurencijsko vijeće u skladu sa članom 43. stav (7) Zakona može u svrhu ocjene datog slučaja koristiti sudsku praksu Evropskog suda pravde i odluke Evropske komisije. 3. Postupak pred Konkurencijskim vijećem Podnosilac zahtjeva u Zahtjevu, u bitnom, navode sljedeće: - da je privredni subjekt Telemach operater digitalne i analogne kablovske televizije kao i jedan od vodećih pružatelja usluga širokopojasnog Interneta u Bosni i Hercegovini; - da je privredni subjekt BH Telecom, proglašen od strane Regulatorne agencije za komunikacije BiH (u daljem tekstu: RAK), jedan od tri dominantna operatera u Bosni i Hercegovini sa značajnom tržišnom snagom koji pruža sve telekomunikacije usluge i potpuno je vertikalno integriran; da privredni subjekt BH Telecom pored lokalne fiksne mreže, odnosno kablovske mreže koja povezuje centrale privrednog subjekta BH Telecom iz kojih se pružaju usluge domaćinstvima posjeduje i magistralnu mrežu kojom međusobno povezuje svoje centrale; - da alternativni operateri imaju na raspolaganju dva načina za pružanju fiksnih usluga krajnjim korisnicima i to: da sami izgrade svoju alternativnu lokalnu fiksnu mrežu ili da zaključe ugovor o povezivanju sa mrežom privrednog subjekta BH Telecom ili drugog dominantnog operatera; - da alternativni operater u slučaju izgradnje vlastite mreže, bilo lokalne ili magistralne, pored ulaganja u vlastitu infrastrukturu, mora da obezbijedi prethodnu saglasnost nadležnih državnih organa (ukoliko nastoji povezati dvije opštine ili dva grada), lokalne samouprave, privrednog subjekta BH Telecom čija je suglasnost neophodna za radove u blizini mreže privrednog subjekta BH Telecom kao i saglasnost stanara ukoliko je riječ o lokalnoj mreži; - da relevantnim tržištem proizvoda predmetnog postupka Podnosilac smatra dva tržišta i to tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma kao i tržište pružanja fiksnih telekomunikacijskih usluga krajnjim korisnicima dok relevantnim geografskim tržištem smatra područje Federacije Bosne i Hercegovine obzirom da je privredni subjekat BH Telecom jedini učesnik koji pruža usluge interkonekcije na sopstvenu fiksnu mrežu te posjeduje najrazvijeniju mrežnu infrastrukturu na tržištu Federacije Bosne i Hercegovine čime pokriva oko 95% domaćinstava na teritoriji gradova u kojima posjeduje mrežnu infrastrukturu. Podnosilac zahtjeva u Zahtjevu ukazuje na kršenje odredbi člana 10. stav (2) pod a), c) i d) Zakona navodeći sljedeće: - da je, pored obaveze koja je propisana RIP dokumentom o uspostavljanju interkonekcije u roku od 90 dana, proteklo pet (5) mjeseci od zaključivanja ugovora privrednih subjekata Telemach i BH Telecom do uspostavljanja interkonekcije; - da je u međuvremenu privredni subjekt BH Telecom odlagao uspostavljanje interkonekcije navodeći brojne razloge kao što su određeni testovi za odabranu tehnologiju (ISDN testovi), godišnji odmori zaposlenih u privrednom subjektu BH Telecom ali i neodgovaranjem na poruke i zahtjeve Podnosioca zahtjeva; - da je interkonekcija uspostavljena u oktobru godine ali da je onemogućen normalni rad privrednog subjekta Telemach tako što je, uprkos činjenici da je značajno porasla tražnja u mreži Podnosioca zahtjeva za fiksnom telefonijom zbog porasta broja korisnika, privredni subjekt BH Telecom neosnovano odbijao zahtjeve privrednog subjekta Telemach za povećanjem kapaciteta linka; - da su privredni subjekti Telemach i BH Telecom te RAK u periodu od oktobra godine do aprila godine razmijenili znatan broj dopisa u vezi navedenog; privredni subjekt BH Telecom i RAK su navodili da ne postoji potreba za proširenjem kapaciteta interkonekcije uprkos brojnim prijavama i dokazima o preopterećenosti mreže privrednog subjekta Telemach te činjenici da je privredni subjekat Telemach bio primoran da plati naknadu za tranzitiranje do mreže privrednog subjekta BH Telecom po cijeni koja je znatno veća od tržišne; - da je danima privredni subjekt Telemach primao pritužbe svojih pretplatnika da ih ne mogu dobiti iz inostranstva dok je istovremeno od privrednog subjekta Telemach traženo da dokaže da je postojalo preopterećenje;

49 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 49 - da postoji izričita odredba iz ugovora o interkonekciji koja predviđa povećanje kapaciteta u slučaju kada dolazi do povećanja prometa; - da je u čitavom ovom periodu privredni subjekt Telemach bio prinuđen da pronađe alternativne partnere kako bi usmjerio višak saobraćaja prema mreži privrednog subjekta BH Telecom te uz nedovoljne kapacitete imao povećani broj propalih poziva prema i od svojih pretplatnika prema mreži privrednog subjekta BH Telecom i međunarodnim mrežama, a tranzitom je bio primoran i plaćati znatno veće cijene po minuti poziva čime su oštećeni krajnji korisnici i ugled privrednog subjekta Telemach kako na tržištu fiksne telefonije, tako i ostalih usluga koje pruža u paketima; nakon više urgencija privredni subjekt BH Telecom je počeo da usmjerava međunarodni saobraćaj direktno do mreže privrednog subjekta Telemach; - da je nakon inicijalnog povećanja kapaciteta u januaru godine privredni subjekt BH Telecom odbio da omogući dalje povećanje kapaciteta u skladu sa trendovima povećanja, tvrdeći da ne postoje tehničke mogućnosti za proširenje kapaciteta; kao odgovor na zahtjev privrednog subjekta Telemach za proširenjem kapaciteta (upućenog februara godine) privredni subjekt BH Telecom se saglasio sa povećanjem kapaciteta ali sa oko 40% nižom propusnom moći od tražene. Kapacitet je povećan 5. aprila godine i gotovo trenutno iskorišten; radi navedenog privredni subjekt Telemach redovno trpi štetu zbog odlaganja u postupku interkonekcije koja se odražava gubitkom korisnika, povećanim ukupnim troškovima interkonekcije (zbog tranzitiranja saobraćaja alternativnim rutama) kao i štete po ugled privrednog subjekta Telemach. U Zahtjevu se dalje ukazuje na kršenje odredbi člana 10. stav (2) pod b) Zakona navodi sljedeće: - da je u skladu sa propisima Bosne i Hercegovine, ukoliko želi da obavlja radove na proširenju mreže, privredni subjekt Telemach u obavezi (kao i bilo koji drugi operater), da obezbijedi saglasnost javnih komunalnih preduzeća koja već posjeduju mrežu na istom prostoru. Kao razlog navedenom ističe se zaštita postojeće infrastrukture; privredni subjekt Telemach izvodi radove kako bi u doglednoj budućnosti mogao da konkuriše privrednom subjektu BH Telecom tako što bi obezbijedio pristup do teritorije koju prethodno pokriva samo privredni subjekt BH Telecom. Obzirom da je na taj način privredni subjekt BH Telecom konkurent privrednom subjektu Telemach privredni subjekat BH Telecom zloupotrebljava navedeno pravo i redovno uskraćuje saglasnost Podnosiocu zahtjeva na izgradnju mreže. Tako je privredni subjekt BH Telecom uskratio saglasnost preko 12 mjeseci na radovima na teritoriji opštine Visoko kao i na teritoriji opštine Kakanj prilikom realizacije projekta izgradnje magistralne infrastrukture što je zbog sabotaže na mreži od strane N.N. lica u jednom trenutku dovelo do potpunog isključenja sa sistema brojnih dijelova mreže privrednog subjekta Telemach. Podnosilac zahtjeva također ukazuje na povrede odredbi člana 10. stav (2) pod a) i d) Zakona putem vezane prodaje (bundling) tako što vezana prodaja usluga u paketu u slučaju telekomunikacija, koja se naziva dual ili triple play, podrazumijeva tri usluge - fiksna telefoniju, Internet i IPTV televizija. Kada se snizi cijena za paket navedenih usluga to podrazumijeva da se određena usluga pruža sa dodatnim popustom za svaku od usluga, a taj popust se ne odobrava korisniku koji bira samo neke od navedenih usluga. Navedena praksa privrednog subjekta BH Telecom dovodi do negativnih efekata za konkurenciju i krajnje potrošače tako što: - zahvaljujući razvijenoj fiksnoj mreži može uz izrazito niske troškove pružiti trostruku uslugu gotovo svakom korisniku u opštinama u kojima posjeduje mrežu; - posjeduje i mobilnu mrežu (za koju licencu posjeduju samo tri dominantna operatera), pa i pristup mobilnoj mreži veže za ostale pakete (paket pod nazivom "Premi"); - u kombinaciji sa odbijanjem interkonekcije te odbijanjem povećanja kapaciteta privredni subjekt BH Telecom onemogućava Podnosiocu zahtjeva pružanje fiksne telefonije svojim korisnicima kablovske televizije te utiče negativno na kvalitet usluge fiksne telefonije što dovodi do posljedice da korisnici fiksne telefonije privrednog subjekta Telemach prelaze privrednom subjektu BH Telecom; - popust koji privredni subjekt BH Telecom daje u slučaju kombinovanja usluga uzrokuje da korisnici jedne usluge privrednog subjekata Telemach mogu da plaćaju manje novca mjesečno ako uzmu sve usluge od jednog dobavljača; imajući u vidu da je kvalitet fiksne telefonije privrednog subjekta Telemach upitan zbog raznih prekida navodi na preuzimanje korisnika privrednog subjekta Telemach za sve tri usluge; - da privredni subjekt BH Telecom daje dodatne pogodnosti u slučaju kombinovane usluge, u pojedinim slučajevima čak 50% u odnosu na odabir pojedinačnih usluga; pored ovih popusta na pretplatu postoje i dodatni popusti ukoliko se koristi BH Telecom voice usluga zajedno sa IPTV uslugom; - da se sa prosječnim brojem minuta (230 minuta) koje se ostvaruju mjesečno prema BH Telecom fiksnoj mreži (što predstavlja iskustvo privrednog subjekta Telemach sa flat konceptom) dodatno štedi cijena za 30 min (0,66 KM) (200 minuta uključenih u inicijalni telefonski paket koji se kupuje samostalno) i plus 50 minuta prema drugim fiksnim mrežama (što je također prosječan broj minuta privrednog subjekta Telemach po pretplatniku prema ostalim fiksnim mrežama) što košta dodatnih 1,5 KM u skladu sa cijenom po minuti terminiranja alternativnih operatera; s obzirom da je 1500 minuta prema svim fiksnim mrežama u BiH uključeno u Moja TV Phone+ i Moja TV Full+ pakete, korisnici kombinovanih usluga nemaju taj dodatni trošak kao što ga imaju pretplatnici na pojedinačnu voice uslugu privrednog subjekta BH Telecom; - da se u osnovnoj usluzi telefonije (uz pretplatu od 17,55 KM) dodatno naplaćuje i više od ovog obračunatog troška, s obzirom da je cijena prema krajnjim korisnicima prema službenom cjenovniku privrednog subjketa BH Telecom V4/2004 od godine znatno veća od troška; istih 50 minuta prema alternativnim fiksnim mrežama se pretplatnicima pojedinačne voice usluge naplaćuje 2,3 KM, u skladu sa zvaničnim cjenovnikom privrednog subjekta BH Telecom; - da cijena pretplate privrednog subjekta BH Telecom za osnovnu telefoniju od 17,55 KM uz dodatne benefite fiksne telefonije koji se daju u kombinaciji sa Moja TV paketom iznose 17,55 + 0,66 + 2,3 = 21,51 KM dok sama IPTV usluga za Moj TV Phone+ paket iznosi 26,33-21,51 = 4,82 KM.

50 Број 6 - Страна 50 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Podnosilac zahtjeva, dostavljajući svoje procjene (obzirom da se smatra relevantim jer raspolaže sa relevenatnim podacima za cijelu regiju kao član United grupe), ističe da je trošak privrednog subjekta BH Telecom u osnovnom MojaTV paketu 13 KM po korisniku sa 154 kanala koje nude, čime su u direktnom gubitku (13-4,82 = 8,18 KM) po svakom korisniku mjesečno, ne računajući indirektne troškove i investiciju u razvoj i održavanje same IPTV usluge, a sve u odnosu na pojedinačnu reguliranu telefonsku uslugu kad je spoje s Moja TV paketom. Isto tako, u kombinaciji sa paketom Moja TV cijena poziva prema BH Telecom fiksnoj mreži prema navedenom službenom cjenovniku privrednog subjekta BH Telecom je niža od one u reguliranom RIP dokumentu interkonekcije na lokalnom nivou, a koji nije ekonomski opravdan pa je preko 99% interkonekcija u Bosni i Hercegovini jednostruko ili dvostruko terminiranje gdje je maloprodajna cijena na nivou 50% veleprodajne i niže. Na osnovu navedenog Podnosilac zahtjeva ukazuje na unakrsno subvencionisanje gde se privredni subjekt BH Telecom svojom snagom u jednoj usluzi u kojoj je izraženo dominantan (fiksna telefonija) odriče prihoda potpuno, odnosno čak i uz gubitak u odnosu na samostalnu uslugu fiksne telefonije da bi zadržao korisnike koji imaju mogućnost prelaska na alternativne operatore dok cijenu osnovnog fiksnog telefoniranja za one korisnike koji nemaju opciju prelaska na alternativne operatere niti su zainteresovani za uslugu Moja TV, drži na znatno višoj razini, kako bi razlikom finansirao nisku cijenu ostalih usluga u paketima. Podnosilac zahtjeva dalje navodi da privredni subjekt BH Telecom ima mogućnosti pružanja usluga u preko domaćinstava, a kompletna ostala kablovska industrija u manje od domaćinstava od kojih je manje od u Federaciji BiH koji mogu biti konkurentni privrednom subjektu BH Telecom. Tako je privredni subjekt BH Telecom nedavno povećao cijenu mjesečne pretplate najjeftinijeg - analognog telefonskog priključka za fizička lica (osnovni paket), u iznosu od 0,50 KM (uvećanje sa 9,80 KM na 10,30 KM). Imajući u vidu da najveći broj pretplatnika upravo koristi osnovnu ponudu, sa uvećanjem cijene toj kategoriji, privredni subjekt BH Telecom daje podsticaj korisnicima da koriste trostruku uslugu (triple play), budući da postojeću analognu ponudu čini manje atraktivnom ali i finansira subvencionisanje tržišta koja su konkurentnija, odnosno na kojima je moguće ugroziti njegov dominantni položaj. Prema svemu navedenom Podnosilac zahtjeva ističe da privredni subjekt BH Telecom na ovaj način: - pretplatnike koji koriste najosnovniju ponudu privrednog subjekta BH Telecom zajedno sa uslugom nekog drugog operatera (npr. koristi analogni priključak privrednog subjekta BH Telecom-a i Internet od privrednog subjekta Telemach), ponudom koja je samo na usluzi fiksne telefonije značajno jeftinija od pojedinačne (uključen veliki broj minuta poziva uz pretplatu i dodatne fiksne usluge koje se inače naplaćuju), te usluge IPTV, samo nakon direktnih programskih troškova, podstiče da sa privrednim subjektom BH Telecom zaključe ugovor za obje usluge i time uštede novac; - može podizati cijenu usluge bez konkurencijskog pritiska obzirom da korisnici uglavnom nemaju mogućnost prelaska na konkurentnu ponudu - npr u Federaciji BiH uslugu fiksne telefonije rezidencijalnim korisnicima efektivno, preko vlastite infrastrukture, nude još svega dva operatera Telemach i M&H Company koji pokrivaju samo oko 30% domaćinstava, a imajući u vidu da podizanje cijene nema ekonomskog rezona sa stanovišta same fiksne telefonije ali da isto predstavlja način nadoknade gubitaka ostvarenih na tržištima koja jesu konkurentna; - umanjuje ekonomsku isplativost konsolidacije manjih kabel operatera, odnosno otežava samostalni ulazak novih kabel operatera (koji pokrivaju oko 20% domaćinstava na kojem djeluje privredni subjekt BH Telecom) na tržište fiksne telefonije te tako zadržava visokih 96,1% tržišta fiksne telefonije ograničavajući konkurentski pritisak samo na izdvojene zone koje pokrivaju privredni subjekti Telemach i M&H Company; - preko korisnika na tržištu gdje nema adekvatnu konkurenciju, povećanjem cijene obezbjeđuje dodatni finansijski prihod kojim može da finansira sniženu, čak potencijalno predatorsku cijenu triple play usluge. Podnosilac zahtjeva dodaje da postoji opravdana sumnja da privredni subjekt BH Telecom namerava da korisnicima nudi besplatne usluge telefonije koje bi bile uslovljene njihovim vezivanjem za širokopojasnu uslugu privrednog subjekta BH Telecom kojom bi povratio dio gubitka preko korisnika koji isključivo koriste analogni telefonski priključak. Ovakvim poslovanjem privredni subjekt BH Telecom bi istovremeno umanjio gubitak profita koji mu na tržištima telefonije nanose besplatna softverska rješenja, izvršio planirano restrukturiranje korisnika ka širokopojasnim (profitabilnijim/ modernijim) uslugama i u potpunosti izbacio sa tržišta alternativne operatere, koji nisu u mogućnosti da nude besplatne usluge jer nemaju istu finansijsku snagu i opseg usluga kao privredni subjekt BH Telecom (a kojima je prethodno onemogućio razvoj koristeći svoj položaj kao neophodnog pružaoca infrastrukturnih usluga - odugovlačenjem interkonekcije, ometanjem usluga itd.). Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da na osnovu Zahtjeva i dostavljene dokumentacije nije moguće utvrditi postojanje povreda Zakona na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj II/14 dana godine (u daljem tekstu: Zaključak). U skladu sa relevantim odredbama Zakona, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak Podnosiocu zahtjeva, dana godine aktom broj II/14, a u skladu sa članom 33. stav (1) Zakona je dostavilo Zaključak i Zahtjev privrednom subjektu BH Telecom, dana godine aktom broj II/14. Privredni subjekt BH Telecom je u dva navrata uputio zahtjeve za produženjem roka za dostavu traženog odgovora i to podneskom koji je zaprimljen pod brojem II/14 dana godine i podneskom broj II/14 dana godine. Konkurencijsko vijeće je oba puta ocijenilo opravdanim razloge zbog kojih je traženo produženje roka te iste odobrilo aktom broj II/14 dana godine i aktom broj II/14 dana godine. U ostavljenom roku privredni subjekt BH Telecom je dostavio odgovor dana godine podneskom broj II/14, a zatim i dopunu odgovora dana dana godine podneskom broj II/14. Konkurencijsko vijeće se aktom broj II/14 dana godine dostavilo Podnosiocu zahtjeva očitovanje druge strane. Privredni subjekt Telemach je dana godine aktom broj II/14 Konkurencijskom vijeću molbu za produženjem roka za dostavu očitovanja na dostavljeni podnesak na koji je Konkurencijsko vijeće odgovorilo pozitivno dana godine podneskom broj II/14. Podnosilac zahtjeva je dostavio izjašnjenje na navedeno dana godine podneskom broj II/14. Privredni subjekt BH Telecom u dostavljenom Odgovoru na Zahtjev navodi da Podnosilac zahtjeva nije iskoristio pravo i

51 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 51 obavezu da pokrene postupak pred RAK-om obzirom da su Referentnom interkonekcijskom ponudom (u daljem tekstu: RIP dokument) uređeni odnosi strana u vezi sa rješavanjem sporova, da na tržištu fiksne telefonije ima 16 operatera te da niti jedan ne može samostalno pružati usluge telefonije bez uspostavljanja najmanje jedne interkonekcije putem koje mora mogućiti razmjenu poziva sa korisnicima drugih mreža te da je RAK u dokumentu Analiza tržišta završavanje (terminacije) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivou od godine utvrdio da Podnosilac zahtjeva, odnosno ukupno 10 alternativnih operatera imaju značajnu tržišnu snagu (SMP) na analiziranom tržištu. Nadalje, u odgovoru na Zahtjev, ostalim podnescima kao i izjašnjenjima tokom usmene rasprave privredni subjekt BH Telecom, u bitnom, navodi: a) u vezi kašnjenja realizacije interkonekcije: - da prije realizacije svake interkonekcije sam proces testiranja i vrijeme završetka testova ovisi o tehničkom stepenu razvijenosti operatora i kapaciteta teničkog osoblja s obzirom da se u većini slučajeva mora obaviti međusobno usklađivanje i provjeriti kompatibilnost opreme kako bi svaka interkonekcija uspješno funkcionisala u korist krajnjih korisnika; - da je nakon dostavljanja nepotpunog Zahtjeva za interkonekciju privredni subjekt BH Telecom u dva navrata dana godine i dana godine uputio privrednom subjektu Telemach akt da uredi Zahtjev za interkonekciju što je isti učinio e- mailom, a zatim i službeno dana godine i dana godine nakon čega je privredni subjekt BH Telecom bez odlaganja prihvatio Zahtjev za interkonkciju i o tome pismenim putem obavijestio privredni subjekt Telemach čime je retroaktivno, odnosno ne čekajući protok roka koji je trebao teći od prijema urednog Zahtjeva za interkonekciju odredio početak pregovora za godine (dok je po roku koji je propisan RIP dokumentom početak testiranja trebao biti godine); - da je dana godine privredni subjekt BH Telecom uputio svojoj nadležnoj službi nalog za ispitivanje tehničke mogućnosti koja je okončana pozitivnim odgovorom te je Ugovor o interkonekciji potpisan dana godine koji je stupio na snagu nakon obostranog potpisivanja dana godine; - da je dogovoreni datum za početak testiranja nezvanično pojmeren na godine obzirom da su saradnici Podnosioca zahtjeva zaduženi za testiranje signalizacije mogli biti na raspolaganju samo u tom terminu; privredni subjekt BH Telecom je u tom periodu podigao E1 sisteme i to: godine na SS Baščaršija i dana godine SS Alipašino polje; - da je razlog drugog odlaganja bio kvar mjernog instrumenta na strani privrednog subjekta BH Telecom te je nakon uklonjenog problema dana godine završeno testiranje signalizacije po proceduri nivoa 2 i nivoa 3; - da se u periodu od godine do godine povezivanje privrednog subjekta Telemach na SS Alipašino polje nije moglo realizirati zbog problema na fizičkom nivou te zbog hardvertskog problema na jednom 2Mbps sistemu na strani privrednog subjekta Telemach; nakon što je na opremi privrednog subjekta Telemach izvršena neophodna rekonfiguracija i zamjena opreme, stvoreni su uslovi za početak testiranja signalizacije nivoa 4 - po preporuci Q.784; - da je dana godine ostvarena prva govorna veza prema privrednom subjektu Telemach; - da je privredni subjekt BH Telecom započeo testiranja sa svoje strane dana godine; - da je privredni subjekt Telemach ostvario prvu govornu vezu prema privrednom subjektu BH Telecom što je bio preduslov za nastavak testiranja poziva od privrednog subjekta Telemach; - da privredni subjekt Telemach nije uspješno izvršio izvođenje END.TO.END ISUP testova, po Q.788 standardu, ali je obavijestio privredni subjekt BH Telecom da je preduzeo mjere na promjeni konfiguracije svog sistema, kako bi testovi po Q.788 standardu u ponovljenom testiranju bili uspješno završeni; END TO END ISUP testovi su RlP dokumentu, između ostalog, obavezni te svi operatori moraju uspješno okončati ove kao i sve ostale testove; - da privredni subjekt Telemach neosnovano navodi da je privredni subjekt BH Telecom insistirao na neprimjenjivim testovima za odabranu tehnologiju te nije uspješno izvršio izvođenje ovih testova tvrdeći da oni nisu primjenjivi na Telemach mreži jer on kao operator ne pruža niti u budućnosti namjerava pružati usluge ISDN; navedeni testovi su uspješno realizovani sa svirn interkonektovanim operatorima, obzirom da alternativni operatori moraju obezbjediti realizaciju poziva prema mreži privrednog subjekta BH Telecom koja ima ISDN korisnike te su radi neometane komunikacije s njima ovi testovi neophodni; pored navedenog, navedeni testovi su jedan od uslova pristupa fisknoj mreži privrednog subjekta BH Telecom i obaveza svakog operatora koji potpiše Ugovor o interkonekciji; - da je privredni subjekt Telemach tako naknadno preduzeo mjere na promjeni konfiguracije svog sistema, kako bi testovi po Q.788 standardu u ponovljenom testiranju bili uspješno završeni; promjena konfiguracije je trebala trajati 2-5 radnih dana, kada se moglo nastaviti sa testovima; kako su strane uvidjele da se testiranje iz naprijed navedenih razloga koje leže na strani privrednog subjekta Telemach neće obaviti u predviđenom roku, u skladu sa članom 17. RlP-a, dana godine, strane su obostrano potpisale Saglasnost o pruduženju roka testiranja u kojom su sve naprijed navedene činjenice potvrdile te se saglasile da će se proces testiranja okončati u roku od 30 dana od dana obostranog potpisivanja saglasnosti i da navedeno produženje roka ne može predstavljati pravni osnov za pokretanje bilo kakvih sporova u budućnosti s bilo koje strane; testiranje je trebalo biti okončano 30 dana od obostranog potpisivanja, do godine, međutim, testovi su uspješno okončani sa desetak dana zakašnjenja, dana godine na pristupnoj komutaciji SS Baščaršija, odnosno godine za pristupnoj komutaciji SS Alipašino polje; - da je uspostavljanje interkonekcije mreža vrlo složen projekat, u tehničko- tehnološkom smislu; da se navedni period poklapa sa sezonom godišnjih odmora u privrednom subjektu BH Telecom kada je uobičajeno da se telefonskim putem zamoli operator za razumijevanje u kašnjenju od par dana za određenu aktivnost, što je i u konkretnoj situaciji vjerovatno bilo učinjeno; privredni subjekt BH Telecom je, s druge

52 Број 6 - Страна 52 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, strane, imao razumijevanja kada je u toku samog procesa testiranja, dana godine došlo do promjene ovlaštenog lica za zastupanje privrednog subjekta Telemach; takve okolnosti koje odgađaju neke korake u saradnji za par dana smatraju je uobičajnom poslovnom praksom na koju partneri međusobno slobodno računaju; - da u periodu od godine (do kada je prema sporazumu trebalo biti okončano terstiranje) do godine (kada je interkonkecija uspostavljena), nakon promjene konfiguracije sistema privrednog subjekta Telemach obavljeno testiranje ispravnog rutiranja podataka na primjenjenu konfiguraciju digitalnih komutacija iz člana 10. Priloga 6 RlP-a, te testiranje načina obračuna iz člana 11. Piloga 6. RlP-a; pri tome su otkriveni određeni problemi na interfiling aplikaciji (aplikacija za obračun interkonekcijskog saobraćaja) na strani privrednog subjekta BH Telecoma, koji su otkonjeni u najkraćem roku, te je testitanje uspješno okončano dana godine, a interkonekcija uspostavljena nakon kumulativnog ispunjenja uslova iz člana 18. RIP dokumenta, dana godine. b) u vezi povećanja interkonekcijskih linkova - da su tvrdnje Podnosioca zahtjeva da je privredni subjekt BH Telecom opstruirao rad istog odbijajući zahtjev za proširenje kapaciteta neosnovane; naime, u dijelu Priloga 4 - Planiranje i naručivanje kapaciteta RIP dokumenta se utvrđuje da se planiranje saobraćaja alternativnih operatora vrši na bazi kvartala, a dostavlja svakih pola godine; planovi se razmijene i usaglase putem ova te privredni subjekt BH Telecom navedene planove analizira i odobrava u skladu sa trenutnom raspoloživošću kapaciteta na pristupnim komutacijama (TDM portovi). Po osnovu usaglašenih i odobrenih planova operator vrši njihovo naručivanje, privredni subjekt BH Telecom je obavezan izvršiti povećanje samo za one kapaciteta koje je prethodno odobrio, što u slučaju privrednog subjekta Telemach nije bio slučaj; - da je usluga interkonekcije operatora Telemach na fiksnu mrežu privrednog subjekta BH Telecoma realizirana godine, a privredni subjekt Telemach je proširenje kapaciteta zahtijevao odmah po proteku 7 dana od početka rada, godine; obzirom da je prema odredbama RlP dokumenta proširenje kapaciteta moguće početkom prvog narednog kvartala, u skladu sa odobrenim planom, privredni subjekt BH Telecom je isto prvo proširenje kapaciteta privrednog subjekta Telemach realizovao sa postojeća 4 na 7 E1 linkova odmah nakon što je nastupio naredni kvartal, u januaru godine; svaki idući kvartal operatoru Telemach realizovani su novi kapaciteti, u prosjeku za 3 E1 kvartalno, tako da u ovom trenutku privredni subjekttelemach koristi ukupno 20 E1 vodova te je novi zahtjev za proširenje upravo u fazi realizacije; - da je, povodom žalbi privrednog subjekta Telemach na preopterećenost linkova koje je upućivao privrednom subjektu BH Telecom, analizom utvrđeno da Telemach nije optimalno i ravnomjerno rutirao saobraćaj prema mrežama privrednog subjekta BH Telecom, budući da je od ukupno dvije tačke pristupa ostvarene preko dvije komutacije, privredni subjekt Telemach preko jedne komutacije rutirao svega 0,96 % ukupnog polaznog saobraćaja iz mreže privrednog subjekta Telemach u mrežu privrednog subjekta BH Telecom, u mjesecu oktobru godine, dok je za mjesec novembar ovaj postotak iznosio 3,68% ukupnog saobraćaja iz mreže privrednog subjektatelemach u mrežu privrednog subjekta BH Telecom; privredni subjekt BH Telecom ne može uticati na način rutiranja saobraćaja od strane drugih operatora, a neoptimalno rutiranje može dovesti do zagušenja na linkovima; znatno je više saobraćaja slao preko komutacije SS Alipašino polje u odnosu na komutaciju SS Baščaršija, rizikujući na taj način pojavu zagušenja; - da je postupajući po žalbi privrednog subjekta Telemach RAK zatražio od privrednog subjekta BH Telecom očitovanje na navode; povodom zatraženog izjašnjenja isti je naveo i dokumentirao činjenično stanje na osnovu kojeg je RAK svojim dopisom broj /12 od godine dostavio popratni akt Proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta broj /12 od godine te obavijestio privredne subjekte Telemach i BH Telecom, između ostalog, da je "Evidentno neravnomjerno opterećenje linkova kojima je Telemach priključen na mrežu BH Telecoma, tako da se problem zagušenja kojeg navodi Telemach može riješiti i u okviru postojećih linkova, prerutiranjem saobraćaja, što je odgovornost Telemacha, a ne BH Telecoma" te da RAK "smatra da je BH Telecom dužan da omogući realizaciju interkonekcijskih kapaciteta u skladu sa procedurama definisanim u Prilogu 4, te da se raspodjela kapaciteta odvija u skladu sa objektivnim TDM kapacitetima komutacija BH Telecoma pri čemu BH Telecom treba da vodi računa i o planovima proširenja interkonekcijskih kapaciteta drugih operatora. U takvim uslovima racionalno korištenje već postojećih kapaciteta predstavlja prvenstveno interes Telemacha." - da privredni subjekt Telemach nije jedini interkonektovani operator na mreži privrednog subjekta BH Telecom, kao i to da raspoloživi TDM portovi na pristupnim komutacijama privrednog subjekta BH Telecoma nisu neograničeni; privredni subjekt BH Telecom konstantno vrši analizu planiranja kapaciteta svih osam alternativnih operatora i uz velike napore pokušava realizovati zahtjeve operatora za novim kapacitetima u skladu sa tehničkim mogućnostima i vlastitim potrebama za istim, što zahtijeva pravovremeno planiranje i preraspodjelu kapaciteta; već duži vremenski period privredni subjekt BH Telecom nema dovoljno kapaciteta da podmiri sve potrebe alterativnih operatora, što je evidentan problem za sve strane; trenutno je u fazi realizacije projekta, na osnovu kojeg će se u skladu sa nalogom RAK-a, RIP dokument dopuniti dijelom koji će regulisati obezbjeđenje interkonekcije na IP nivou, što će u budućnosti dovesti do rješenja problema nedostatka interkonekcijskih kapaciteta. c) u vezi preusmjeravanja dolaznog međunarodnog saobraćaja: - da je privredni subjekt Telemach je godine uputio privrednom subjektu BH Telecom pismeni akt - Preusmjeravanje saobraćaja, u kojem zahtijeva da međunarodni saobraćaj prema Podnosiocu zahtjeva privredni subjekt BH Telecom tranzitira putem privrednog subjekta HT Mostara umjesto preko operatora Aneks;

53 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 53 uz ovaj akt je u prilogu dostavljen akt privrednog subjekta HT Mostar u kome isti izražava spremnost da prihvati dolazni međunarodni saobraćaj i terminira ga u mrežu privrednog subjekta Telemach direktnim interkonkcijskim nacionalnim i regionalnim linkovima; Ovakav zahtjev, smatra privredni subjekt BH Telecom, nije bio u skladu sa principima interkonekcije obzirom da operator koji tranzitira međunarodni saobraćaj, u ovom slučaju BH Telecom, za mrežu nekog od operatora (u ovom slučaju privredni subjekt Telemach), sam odabire rutu za usmjeravanje na osnovu važećih ugovora i ponuđenih komercijalnih uvjeta pod kojima drugi operatori nude uslugu tranzitiranja i terminiranja međunarodnog saobraćaja u navedenu mrežu. Obzirom da u konkretnom slučaju navedeni zahtjev nije bio prihvatljiv za BH Telecom s komercijalnog aspekta privredni subjekt BH Telecom je odmah ponudio da se terminacija saobraćaja vrši direktno u mrežu privrednog subjektatelemach te je ponudio zaključivanje odgovorajućeg dodatka Ugovora o interkonekciji koji je potpisan godine; - da je cijena terminiranja međunarodnih poziva u mreže privrednog subjekta BH Telecom i operatora u BiH predmet komercijalnog dogovora, u skladu sa odredbama RIP dokumenta; tranzit i terminiranje međunarodnog saobraćaja u mreže privrednog subjekta BH Telecom, a tako i u mreže drugih operatora u BiH predstavlja komercijalni dogovor između strana i za iste RAK ne definiše cijene; navedene usluge podrazumjevaju komercijalni dogovor između operatora, a za realizaciju se moraju ispuniti 2 uslova:da postoje realizovani intekonekcijski linkovi za međunarodni saobraćaj i da je ponuđena cijena terminacije međunarodnog saobraćaja u mrežu operatora najniža na tržištu, kako bi operator tranziter međunarodnog saobraćaja (BH Telecom) imao poslovni interes da direktno usmjeri saobraćaj na mrežu u kojoj međunarodni poziv terminira; Privredni subjekt BH Telecom u vremenskom periodu na koji se Podnosilac zahtjeva žali nije imao realizovan interkonekcijski link za međunarodni saobraćaj sa navedenim operatorom obzirom da Telemach prilikom podnošenja Zahtjeva za interkonekciju nije zahtjevao navedenu uslugu; do momenta ugovaranja i uspostave interkonekcijskog linka za međunarodni saobraćaj BH Telecom je imao pravo da međunarodni saobraćaj za mrežu Telemacha rutira odnosno tranzitira preko onog operatora koji je na tržištu nudio najnižu cijenu terminacije međunarodnih poziva u Telemach mrežu, a sa kojim je BH Telecom imao raspoložive interkonekcijske kapacitete za međunarodni saobraćaj (u konkretnom slučaju to je bio privredni subjekt Europronet). Zahtjev privrednog subjekta Telemach prema privrednom subjektu BH Telecom da se međunarodni saobraćaj za njegovu mrežu tranzitira preko operatora HT Mostar je u suprotnosti sa naprijed navedenim principima interkonekcije i poslovnom praksom koju imaju operatori koji posluju u ovom segmentu i isti je od strane privrednog subjekta BH Telecom odbijen. Pored navredenog, Telemach u to vrijeme nije imao zaključen ugovor o interkonekciji sa privrednim subjektom HT Eronet što se utvrđuje iz dokumenta RAK-a: Analiza tržišta završavanja (terminaclje) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivo od godine gdje se na strani 16. daje zvaničan pregled važećih ugovora o interkonekciji na dan godine obzirom da je preduslov da se privrednom subjektu Telemach vrši direktno tranzitiranje međunarodnog saobraćaja zaključivanje dodatka ugovora o interkonekciji kojim bi se regulisala usluga terminacije saobraćaja u mrežu Telemacha koja nije obavezna usluga prema RIP dokumentu nego se pruža ukoliko strane postignu komercijalni sporazum. Privredni subjekti Telemach i BH Telecom navedenu uslugu nisu imali ugovorenu u trenutku njegovog insistiranja da se izvrši prerutiranje saobraćaja; privredni subjekt BH Telecom je odmah izašao u susret Podnosiocu zahtjeva činjenicom da je isti dan nakon zaprimanja dopisa privrednog subjekta Telemach potpisao sa svoje strane Dodatak ugovora o interkonekciji kojim se ugovara navedena usluga. Nadležna služba BH Telecoma uputila je nalog za implementaciju usluge iz Dodatka ugovora aktom Nalog za izmjenu rutiranja međunarodnog saobraćaja prema krajnjim korisnicima operatora Telemach broj /18-12 AM, od godine; u vezi istog, nadležno tehničko osoblje BH Telecoma je izvršilo provjere i ustanovljeno je da postojeća interkonekcija mreža BH Telecoma i Telemacha ne podržava ovakvu mogućnost jer privredni subjekt Telemach nije bio interkonektovan na odgovarajuće komutacije BH Telecoma te je dostavila pismeni akt: Izvještaj o realizaciji Naloga za izmjenu rutiranja međunarodnog saobraćaja za operatora Telemach broj /19-12 HH od godine; nakon toga je izvršna direkcija za tehnologiju i razvoj servisa BH Telecoma, nakon prijema izvještaja, isti dan dostavila nadležnoj Direkciji BH Line pismeni akt - Nalog za izmjenu routing plana za međunarodni saobraćaj operatora Telemach, broj /19-12 AM od godine na koji način je obezbijeđeno da se premosti problem na način da se dolazni međunarodni saobraćaj prema krajnjim korisnicima Telemacha, koji se tranzitirao preko operatora Aneks, rutira preko operatora Europronet, što je nesumnjivo i nesporno sloboda izbora BH Telecoma; om od godine obaviješten je Telemach (Esad Ćosović), da će se dolazni međunarodni saobraćaj dalje tranzitirati preko privrednog subjekta Europronet; kako bi se omogućio i ovaj vid interkonekcije na osnovu potpisanog Dodatka izvršena su potrebna testiranja, nabavka neophodnih uređaja i podešavanja na sistemima, sve u saradnji sa privrednim subjektom Telemach te je dana godine realizovana usluga prema potpisanom Dodatku ugovora koja uredno funkcioniše do danas; problem kod uspostave međunarodnih poziva na koji se žalio Podnosilac zahtjeva je bio evidentiran i otklonjen u roku od par dana i radilo se isključivo o međunarodnim dolaznim pozivima na prenesene brojeve u Telemach mrežu, a problem je bio u partnereskoj mreži preko koje je BH Telecom trazitirao pozive prema privrednom subjektu Telemach; Privredni subjekt BH Telecom smatra neutemeljim i tvrdnje Podnosioca zahtjeva da je Telemach usljed nedostatka kapaciteta

54 Број 6 - Страна 54 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, bio prinuđen da pronađe alternativne partnere kako bi usmjerio višak saobraćaja prema i iz mreže BH Telecoma i da je zbog tranzita morao plaćati veće cijene poziva po minuti čime su oštećeni krajnji korisnici i ugled Telemacha obzirom da: - privredni subjekt BH Telecom nema nikakve direktne veze sa rutama putem kojih privredni subjekt Telemach vrši rutiranje svog saobraćaja jer je ta usluga predmet ugovora sklopljenih između Telemacha i trećih operatora; isključiva je odgovornost svakog operatora da svoj saobraćaj preusmjerava slobodnim rutama preko uspostavljenih interkonkecija sa drugim operatorima i tako sprječava propale pozive i štiti svoj ugled te se ni po kojem osnovu šteta po ugled Telemacha ne može staviti na teret BH Telecoma koji u datim momentima nije imao toliko linkova koliko je Telemach zahtijevao u količinama koje su prevazilazili raspoložive kapacitete niti su zahtjevi operatora za datom količinom linkova bili ranije odobreni usaglašenim planom; ako su pozivi privrednog subjekta Telemach propadali preko alternativnih operatora on je imao mogućnost da ih usmjeri i preko bilo kojeg od druga dva dominantna operatora HT Mostara ili Telekoma Srpske gdje je zasigurno garantovana premium kvaliteta te je mogao dobiti cijenu tranzita po istoj cijeni koja je regulisana RIP dokumentom i iznosi 0,01 KM. Pored ova dva dominantna, mogao je zahtjevati interkonekciju i tranzit sa bilo kojim od 7 interkonektovanih alternativnih operatora sa kojima BH Telecom ima interkonekciju; Shodno navedenom tvrdnja da je Telemach morao plaćati znatno veću cijenu za tranzitiranje poziva od tržišne je netačna obzirom da je članom 4. Priloga 6 RIP dokumenta propisano da "U slučaju da Operator isporuči veću količinu saobraćaja od planirane BH Telecom ne može garantovati dogovoreni kvalitet usluga. U vezi sa kvalitetom usluga koje se daju ovim RIP-om Operator samostalno i u potpunosti odgovara za neodgovarajuće dimenzioniranje interkonekcijskih vodova. Operator se obavezuje dimenzionirati interkonekcijske vodove za maksimalne gubitke od 1% u toku glavnog saobraćajnog sata." U Zahtjevu, prema navodima privrednog subjekta BH Telecom, nije jasna veza između oštećenja krajnjih korisnika i povećanja troškova Telemacha za tranzit budući da njegovi korisnici plaćaju maloprodajnu cijenu definisanu cjenovnikom Telemacha koja se ne mijenja nužno u direktnoj ovisnosti od povećanja njegovih troškova tranzita saobraćaja što potvrđuje činjenica da Telemach nije povećavao maloprodajne cijene svojim korisnicima. Privredni subjekt Telemach je mogao imati samo manju zaradu u razlici cijene ali je to "problem" svakog operatora koji svakodnevnim praćenjem ponuda rutira saobraćaj rutama koje su mu najisplativije. Privredni subjekt BH Telecom smatra neutemeljenim navode da Podnosilac zahtjeva redovno trpi štetu koja se ogleda u gubitku korisnika povećanjem ukupnih troškova interkonekcije i štetom po ugled privrednog subjektatelemach. U prilog tome privredni subjekt BH Telecom navodi činjenice da je u periodu interkonekcije na BH Telecom mrežu u mrežu Telemacha putem usluge Prenosivosti brojeva preneseno blizu 5000 brojeva dok je u obrnutom smjeru, iz mreže Telemacha u mrežu BH Telecoma, u istom periodu, preneseno ukupno 48 brojeva. Iz Analiza tržišta završavanja (terminacije) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji od godine RAK je uvrdio da je u ukupnom prihodu ostvarenom od terminacije saobraćaja na kraju prvog kvartala godine najveći tržišni udio ostvario operator Telemach i to od zaključenja interkonekcije u prvoj polovini godine sa 0,19% na 0,95% u IQ 2013., te najveći tržišni udio (0,78%) prema količini terminiranog saobraćaja u vlastitu mrežu u odnosu na ukupni terminirani saobraćaj u Bosni i Hercegovini kao i prema broju priključaka ima operator Telemach, i to u prvoj polovini godine 0,15% popeo se na IQ ,78%. Privredni subjekt BH Telecom kada je riječ o pružanju maloprodajnih usluga, između ostalog, navodi: - da privredni subjekt BH Telecom od godine konstantno bilježi pad učešća u domenu fiksne telefon te da je u godini zabilježio najveći pad kada se poredi sa učešćem u godini, i to za 1,86%; u periodu od godine do godine BH Telecom je izgubio ukupno 2,82% učešća u tržištu dok su u istom periodu alternativni operatori osvojili 3,74% tržišta; da alternativni operatori u istom razdoblju konstantno bilježe rast tržišnog učešća u domenu fiksne telefonije, tako je u godini zabilježen najveći rast u odnosu na godinu i to za 2,23%, što je gotovo jednako zbiru izgubljenog učešća dominantnih operatora; - da je kreiranje ogovarajućeg marketing miksa kombinacijom pojedinačnih produkata iz ponude, odnosno praksa paketiranja ("bundling") u razvoju novih produkata i unaprijeđenju porifolija usluga telekom operatora koja u telekomunikacijskoj industriji podrazumjeva kombiniranje usluga telefonije, TV-a i lnternet-a danas popularna i općeprihvaćena strategija čiji je primarni cilj smanjenje odliva korisnika; koncept se može koristiti kao alat predstavljanja tarifa i usluga telekom industrije općenito, (izvor, studija The Dynamic Effects of Triple Play Bundling in Telecommunications - Dinamički efekti paketiranja "triple play" usluga u telekomunikacijama, objavljeno u godini od autora Jeffrey Prince); - da u regionu svi operatori, koji su ujedno fiksni i mobilni, koriste iste principe kod kreiranja produkata - bundle 3play, 4play (T-Com, VIP, MTS; u BiH: M:tel, BlicNet); - da privredni subjekt BH Telecom (u skladu u sa licencama i drugim propisima) nudi mobilne telefonske usluge kroz pojedinačnu ponudu ali i kroz bundle u vidu MojaTV Premi paketa s ciljem da nagradi lojalnost korisnika i omogući im ostvarenje uštede troškova u slučaju da koriste više usluga BH Telecoma; korisnici nisu uslovljeni da koriste sve usluge u paketu, imaju pravo izbora usluge ili paketa koji odgovaraju njihovim potrebama i platežnoj moći; - da je praćenjem podataka o prenesenim brojevima u domenu fiksne telefonije, a prema izvoru login.php, u periodu januar septembar 2014, ukupno preneseno brojeva u fiksnu telefoniju ostalih operatora koji nude uslugu fiksne telefonije; od toga 79% brojeva preneseno je u fiksnu telefoniju operatora Telemach, dok je za isti period u fiksnu telefoniju BH Telecoma preneseno samo 132 broja i to niti jedan iz fiksne telefonije operatora Telemach; tako BH Telecom prenese u drugu mrežu cca 42 broja za svaki broj koji preuzme u svoju fiksnu mrežu; za ostale dominantne operatore, iznos prenesenih brojeva znatno je veći od iznosa primljenih brojeva fiksne telefonije;

55 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 55 S druge strane svi alternativni operatori imaju pozitivan omjer prenesenih i primljenih brojeva fiksne telefonije (svi alternativni operatori preuzmu znatno više fiksnih brojeva nego što ih prenesu); najveći omjer ima privredni subjekt Telemach gdje se procjenjuje da za svaki preneseni broj primi preko novih brojeva u svoju fiksnu telefoniju. Privredni subjekt BH Telecom navodi, pozivajući se na godišnji izvještaj Regulatorne agencije za komunikacije BiH za godinu, koji je dostupan na web adresi da je na tržištu Bosne i Hercegovine zaključeno sa godinom djelovao je 69 davalac Internet usluga, 78 licenciranih mrežnih operatora što je povećanje za 11 operatora u odnosu na prethodnu godinu i 13 operatora sa dozvolom za obavljanje djelatnosti davaoca fiksnih javnih telefonskih usluga, što je isto kao i prethodne godine ali za 2 više u odnosu na godinu. BH Telecom i Telemach imaju veliki broj konkurenata na različitim područjima koji se specijaliziraju za pružanje različitih usluga, iz čega je očigledno da je konkurentnost izuzetno visoka, sa tendencijom povećanja iz godine u godinu. Privredni subjekt BH Telecom navodi da je Podnosilac zahtjeva prvi komercijalizirao flat princip u pružanju usluga Internet pristupa te i dalje diktira uslove na tržištu kontinuiranim aktivnostima na povećanju broja paketa usluge, povećanju brzina, po znatno povoljnijim cijenama. Pri ulasku na tržište fiksne telefonije Telemach je prvi ponudio fiksnu govornu telefonsku uslugu baziranu na "flat" principu. Fiksnu telefonsku uslugu korisnici privrednog subjektatelemach ne mogu koristiti kao zasebnu uslugu, tj. uslovljeni su korištenjem kablovske TV usluge (odvojeno ili u paketu) ili su uz korištenje fiksne telefonske usluge zasebno, u obavezi platiti naknadu u iznosu od 14,50 KM sa PDV koju privredni subjekt Telemach definiše kao naknadu za održavanje sistema. Razlika u cijeni mjesečne pretplate za fiksnu telefonsku uslugu (22,50 KM) i cijene pretplate za paket Duo Tel Grande (27,50 KM), koja uključuje telefonsku i TV usluge, je 5,00 KM. Na taj način privredni subjekt Telemach prodajnu politiku bazira na tome da pojedinačnu uslugu telefonije značajno "poskupljuje" dodatnom naknadom održavanja sistema te na taj način potencijalnim korisnicima sugeriše korištenje paketa usluga kao što su "Duo" paketi kako bi korisnici za dodatni "značajno mali iznos novca" dobili "značajno veće bonuse i uključene usluge/funkcionalnosti". Privredni subjekt Telemach tako daje kroz bundle ponudu popust do 47% u odnosu na pojedinačno pružanje usluga. Popusti koje BH Telecom daje svojim korisnicima na usluge kroz bundle ponudu nisu 50% i znatno su niži u odnosu na popuste koje korisnicima daje Telemach. Popuste do nivoa 50% na mjesečnu naknadu za usluge BH Telecom daje u sklopu akcijskih ponuda na ograničeni vremenski period do tri mjeseca. Komercijalizacija akcijskih ponuda je u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima tj pravilima i odredbama RAK-a. Telemach koristi istu metodologiju, kroz akcijske ponude stimuliše korisnike na korištenje usluga, ali subvencionira mjesečne nakande na znatno duži period (do 6 mjeseci), uz činjenicu da su akcijske ponude u slučaju Telemacha mnogo češće i višestruko radikalnije u smislu popusta koji se daju na iznos mjesečne nakande za usluge. Nadalje, BH Telecom na području svog djelovanja koje je geografski regionalno koncentrisano oko centara u Sarajevu, Zenici, Mostaru, Tuzli, Travniku, Goraždu, Brčkom i Bihaću ima i dalje višestruko veći broj korisnika fiksne telefonske usluge (pojedinačno) nego korisnika multimedijalne usluge - bundle (IPTV, fiksna tel, internet). Na primjeru Sarajeva i Zenice, dakle na području preklapanja interesa BH Telecoma i Telemacha, broj korisnika BH Telecoma pokazuje da je omjer fiksne telefonske usluge i dalje značajno u prednosti u odnosu na broj korisnika IPTV usluge (u Sarajevu 81,35% fiksne u odnosu na 18,65% IPTV korisnika; u Zenici 64,35% fiksne u odnosu na 35,65% IPTV korisnika). Ovi podaci prema mišljenju privrednog subjekta BH Telecom demantuju da BH Telecom cijenu osnovnog fiksnog telefoniranja drži na znatno višoj razini, za one korisnike koji nemaju opciju prelaska na alternativne operatore, kako bi razlikom finansirao nisku cijenu ostalih usluga u paketima. Posmatrano sa aspekta ukupnog tržišnog potencijala, BH Telecom u segmentu TV usluga kroz ponudu multimedijalne usluge (bundle IPTV, fiks.tel, internet) na ovom području pokriva 13,5% tržišta u Sarajevu, odnosno 20% tržišta u Zenici (procjenjena veličina tržišta po broju domaćinstava na bazi podaka Federalnog zavoda za statistiku). Ukupno tržišno učešće BH Telecoma u segmentu fiksne telefonske usluge je još uvijek značajno veće u odnosu na tržišno učešće u segmentu TV usluga (bundle ponude), prvenstveno iz razloga što je BH Telecom izvorno na tržištu nastupao kao operator fiksne, mobilne telefonske usluge i interneta, na kojem je Podnosilac zahtjeva već imao zanačajan tržišni udio u segmentu TV usluga zahvaljujući akvizicijama kablovskih operatera BH Cable Net, Global Net i Elob, koji su pokrivali većinski dio tržišta na područjima interesa na kojima privredni subjekt Telemach i danas djeluje. BH Telecom tako nema toliku progresiju u segmentu TV usluga, obzirom na već navedenu činjenicu da je BH Telecom na tržište TV usluga komercijalno ušao početkom godine, na kojem su već egzistirali kablovski i alternativni operatori sa IPTV uslugom. Tržišno učešće BH Telecoma u segmentu TV usluga (multimedijalna usluga) prema procjeni BH Telecoma, na bazi broja domaćinstava u FBiH, je krajem godine iznosilo svega 12,9%; U vezi sa cijenom pretplate privredni subjekt BH Telecom ističe da je posljednji od tri dominantna operatora koji je povećao cijenu mjesečne naknade osnovnog paketa fiskne telefonske usluge, koje je realizovano tek od godine, za razliku od druga dva dominanta operatora koji su cijenu osnovne telefonske pretplate podigli već od godine i dodatno godine. Povećanje cijene osnovne telefonske pretplate na 10,30 KM je u okvirima cijena propisanih od strane regulatora i na istu je dobijena saglasnost RAK-a, što je i dalje ispod propisane granične cijene od 13 KM. Cijene fiksne govorne telefonske usluge dominatnih operatora su regulisane, na način da svaka izmjena cjenovnika ovih usluga, prolazi proceduru pribavljanja saglasnosti RAK-a i javnog objavljivanja nove cijene, bez obzira da li se cijena povećava ili smanjuje, kao i uslovi za pružanje tih usluga. Podnosilac zahtjeva u naknadno dostavljenim izjašnjenjima na podneske te tokom usmene rasprave, u bitnom, je istakao sljedeće: - činjenica da RAK odobrava cjenovnu politiku privrednog subjekta BH Telecom i primjenu RIP dokumenta nije od značaja za predmetni postupak; - da je relevantno veleprodajno tržište tržište proizvoda i/ili usluge interkonekcije na fiksnu mrežu privrednog subjekta BH Telecom, a ne samo tržište terminiranja poziva obzirom da interkonekcija podrazumijeva dva aspekta, generisanje poziva (engl. call origination) i terminaciju poziva (engl. call termination), a ne samo terminaciju poziva; BH Telecom u oba aspekta (i generisanju i terminaciji) ima dominantan položaj u smislu propisa o konkurenciji; - da na tržištu BiH, prema Analizi tržišta RAK-a, postoji 15 aktivnih operatora u fiksnoj telefoniji, od toga tri

56 Број 6 - Страна 56 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, operatora (BH Telecom, Telekom RS, HT Mostar), historijski monopolisti, koja djeluju kao korisnici Dozvole za javnog operatora fiksne telefonije (infrastrukturni operatori), a 12 alternativnih operatora djeluju kao korisnici Dozvole za pružanje fiksnih javnih telefonskih usluga; od 15 operatora, samo su 3 operatora javni operatori u državnom vlasništvu sa historijski značajno jačom tržišnom pozicijom i snagom u odnosu na alternativne operatore, i to su: BH Telecom, Telekom RS, HT Mostar; ukupan tržišni udio javnih operatora u državnom vlasništvu u BiH, u smislu fiksnih priključaka, iznosi 96.5%.; izbor između konkretnog infrastrukturnog operatora prevashodno zavisi od dijela teritorije BiH na kojoj je i infrastrukturni, a i alternativni operator aktivan; za privredni subjekt Telemach koji je primarno aktivan na području Sarajeva, BH Telecom je jedini operator sa kojim može da se interkonektuje da bi došao do željenih korisnika; saradnja sa bilo kojim drugim infrastrukturnim operatorom (HT Mostarom) putem kojih Telemach može posredno da dođe do korisnika privrednog subjekta BH Telecom nije troškovno i ekonomski isplativa; primjera radi, ukoliko bi Telemach pozive prema korisnicima BH Telecoma u Sarajevu od svojih fiksnih pretplatnika u Sarajevu slao preko privrednog subjekta HT Mostar, preko glavne centrale u Mostaru, cijena minuta bila bi minimalno 50% viša, čime je Telemach onemogućen da uspješno konkuriše na vertikalno nižem maloprodajnom tržištu pružanja fiksnih telekomunikacionih usluga krajnjim korisnicima; u takvoj situaciji, Telemach bi morao da poveća svoje maloprodajne cijene uslijed čega bi izgubio korisnike u korist drugih fiksnih operatora; - da je Telemach proglašen za SMP operatora na tržištu terminiranja poziva u vlastitu mrežu na fiksnoj lokaciji ali da navedena činjenica nije relevantna za predmetni postupak; - da je nizom radnji BH Telecom faktički i sistematski odugovlačio sa uspostavljanjem interkonekcije sa privrednim subjektom Telemach, a pod okriljem RIP dokumenta; - da je glavni razlog kašnjenja u uspostavljanju interkonekcije vezan za insistiranje BH Telecoma na testovima ISDN all the way; ovi testovi su relikt prošlosti i iziskuju dodatno vrijeme i povećane troškove za Podnosioca zahtjeva iako su potpuno neprimjenjivi za savremene tehnologije komutacije; privredni subjekt Telemach je za potrebe prolaska ISDN all the way testa morao iznajmiti staru telefonsku centralu od partnerske kompanije (Iskratel) i poslije toga testa Telemach je nikad više nije primjenjivao, što govori u prilog neprimjenjivosti traženih testova. Također, sve vrijeme rada i stotine miliona razmijenjenih minuta između Telemacha i BH Telecoma nije bila nijedna pritužba na rad centrale Podnosioca zahtjeva koja nema funkcionalnost za testiranje ISDN all the way jer Telemach nema niti planira imati korisnike koji koriste tu signalizaciju što je Telemach konstantno tvrdio u dopisima BH Telecom-u i RAK-u; cijeli proces interkonekcije je radi navedenog bespotrebno kasnio; pored navedenog, BH Telecom je tražio i da se uspješno testiraju usluge ISDN video poziva i G4 faxa koje su također kompletno neprimjenjive za današnje moderne IP telefonske centrale ali je Telemach i ovdje morao iznajmiti staru centralu od partnerske kompanije; prema saznanju Telemacha, i ostali alternativni operateri su isto morali iznajmljivati stare centrale ulazeći u nepotrebne troškove kako bi završile traženi test; - da, za razliku od ostalih operatora u regiji čiji RIP dokument je odgovarajuća regulatorna agencija temeljno uobličila da odgovara vremenu i tehnologijama koje su danas aktuelne, u BiH se to nije desilo pa BH Telecom u svom RIP dokumentu uključuje testove (a RAK odobrava) po Q.788 standardu koji je primjenljiv samo ako se vezuju dvije mreže koje imaju ISDN protokol za vezivanje krajnjih korisnika; pošto Telemach nema TDM već IP mrežu niti ima ISDN terminale kod korisnika Telemach nije bio u mogućnosti da izvrši uspješno ovaj test bez dodatnih troškova i investicija; - da BH Telecom, uz potpuno ignorisanje od strane RAK-a, ima način i sredstva da operatora koji zatraži interkonekciju opstruira u tom procesu tako što kao prvi korak mora poslati zahtjev za interkonekciju u kome je saglasan sa RIP-om BH Telecoma (pri čemu mogućnost nesaglasnosti sa RIP-om faktički i ne postoji), u RIP-u se traži da se prođu uspješno testovi, koji nisu adekvatni za interkonekciju dvije mreže, osim ukoliko su obje ISDN (TDM), RAK je odobrio ovaj RIP BH Telecomu i BH Telecom ne mora da ga mijenja, ukoliko se operator ne saglasi sa RIP-om, nije ispunio zahtjev ni za početak pregovora o interkonekciji niti za uspostavljanje interkonekcije, a ukoliko se pak saglasi, dolazi na kraju na red testiranje, koje uključivanjem neadekvatnih testova stvara operatoru situaciju kakvu je imao Telemach, a to je da su potrebni mjeseci da se testiranje prođe; - da je Telemach je na kraju uspješno prošao testiranje ali tako što je imao dodatne troškove pri kupovini ili privremenom iznajmljivanju zastarjele opreme; poređenja radi, isti proces testiranja povezanih društava u Sloveniji sa Telekomom Slovenije trajao je 4 dana, a povezanih društava u Srbiji sa Telekomom Srbije 9 dana (sa istom opremom na strani Telemacha), dok je u slučaju BH Telecoma taj proces trajao 5 mjeseci; proces interkonekcije sa privrednim subjektima Mtel i HT Mostar je trajao manje od 2 sedmice obzirom da isti nisu tražili testiranja koja su neprimjenjiva za prometne slučajeve i tehnologiju Telemacha i svih drugih alternativnih operatera; - da je BH Telecom imao problem da realizuje link prema Alipašinom polju, a koji je tražen još putem Zahtjeva za interkonekciju; do današnjeg dana isti još nije realiziran pa signalizacija i dalje ide po jednom signalizacijskom linku (link Baščaršija); navedeno predstavlja veliko ugrožavanje servisa u slučaju otkaza tog linka (otkaz kompletnog saobraćaja), a što se i dogodilo u par navrata (prekid signalizacijskog linka koji je trajao 6 sati i 40 minuta) što se manifestiralo negativno na krajnje pretplatnike u nemogućnosti pozivanja između dviju mreža; - da operatori BH Telecomu prilično skupo plaćaju jednokratnu naknadu za uspostavu linka i najma samog voda prema cijenama koje su definirane još godine (Cijena u skladu s Pravilom 20/2003 o utvrđivanju graničnih cijena iznajmljenih vodova u Bosni i Hercegovini i Graničnim cijenama standardnih usluga interkonekcije) kao i dalju mjesečnu naknadu za održavanje svakog E1 linka; cijene su od 2003.

57 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 57 godine značajno snižene, međutim Telemach i dalje plaća po cijenama iz godine; - da je prvo povećanje traženih kapaciteta uslijedilo godine iako je privredni subjekt BH Telecom na urgenciju RAK-a dopisom od potvrdio da će kapacitete podići za 3E1 još godine; i u ovom trenutku Telemach ima zahtjev za podizanje kapaciteta interkonekcije prema BH Telecomu koji također nije ispunjen i umjesto traženog kapaciteta od BH Telecoma se nudi trećina istog; - da je nakon jednostranog gašenja interkonekcijskog linka privrednog subjekta Aneks (preko kojeg je do tog trenutka BH Telecom usmjeravao pozive iz inostranstva na Telemach) Telemach-ov zahtjev bio da se saobraćaj preusmjeri direktno na Telemach uspostavom međunarodnog voda kojeg je BH Telecom zahtijevao ili putem tranzita tada novospojenog interkonekcijskog partnera HT Mostar; BH Telekom je odmah godine kad je Aneks u 16:00 sati ugašen Podnosiocu zahtjeva ponudio aneks ugovora za međunarodni saobraćaj u kojem piše da aneks vrijedi od godine što nije pomoglo da se riješi problem nemogućnosti uspostave poziva korisnicima u period od godine koliko je trebalo vremena privrednom subjektu BH Telecom da prerutira promet na svog preferiranog partnera Europronet; - da je bundling dominantnih učesnika na tržištu je nezakonit po pravu konkurencije; praksa pakovanja dva ili više različitih proizvoda zajedno i naplata jeftinijih cijena za paket u odnosu na sastavne dijelove je zabranjena za dominantne učesnike, uslijed činjenice da su oni u stanju da koriste svoj dominantni položaj na jednom tržištu radi ostvarivanja nedozvoljene konkurencijske prednosti na drugom; na taj način dominantni učesnik prenosi svoj dominantni položaj, odnosno preljeva svoju snažnu tržišnu poziciju sa tržišta na kojem dominira na konkurentna tržišta; u više slučajeva, Evropska Komisija i tijela za zaštitu konkurencije država članica su potvrdile ovakav stav; - značajna razlika u odnosu na druge operatere u regiji koji paketiraju usluge vezano za IPTV, jeste što svi takvi operateri segmentiraju korisnike na isti način u okviru raznih paketa TV kanala koji ostvaruju pozitivnu neto maržu, što omogućava profitabilno poslovanje; jedino je BH Telecom svih svojih 160 TV kanala upakovao u jedan osnovni pay-tv paket čime je na tržištu ponudio uslugu koja ne može imati pozitivnu direktnu maržu; BH Telecom dodatnu uslugu IPTV praktično nudi korisnicima besplatno, uz dodatni značajni popust na usluge u kojima je dominantan (fiksna i mobilna telefonija). Konkurencijsko vijeće je prema stanju spisa procijenilo da neće biti u mogućnosti donijeti konačno rješenje u roku od 4 mjeseca od dana donošenja Zaključka, kako je propisano članom 41. stav (1) tačka c) Zakona, obzirom da će za utvrđivanje činjeničnog stanja i ocjenu dokaza biti neophodno prikupiti dodatne podatke i izvršiti analize. Imajući u vidu naprijed navedene činjenice, kao i činjenicu da se u predmetnom slučaju radi o osjetljivim tržištima, Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da je rok za donošenje konačnog rješenja po Zaključku koji se odnosi na utvrđivanja kršenja člana 10. stav (2) Zakona potrebno produžiti za dodatna 3 (tri) mjeseca u smislu člana 41. stav (2) Zakona. Tako je dana godine na 102. (stotinudrugoj) sjednici donijelo Zaključak o produženju roka za donošenje rješenja broj II/14 koji je dostavljen stranama u postupku isti dan aktom broj II/14, odnosno aktom broj II/ Usmena rasprava Budući da su u postupku stranke sa suprotnim interesima, Konkurencijsko vijeće je zakazalo i održalo, u skladu sa članom 39. Zakona, usmenu raspravu dana godine (zapisnik broj II/14) te je tom prilikom strankama ostavljen dodatni rok za dostavu određenih pojašnjenja materijala i dokumentacije. Tom prilikom privredni subjekt BH Telecom je priložio dva dokumenta i to Dopunu izjašnjenja na Zahtjev Podnosioca zahtjeva (podnesak zaprimljen pod brojem II/14) kao i Kvartalni uporedni podaci tržišta elektronskih komunikacija (podnesak zaprimljen pod brojem II/14), koji čine sastavni dio sačinjenog Zapisnika sa usmene rasprave. Konkurencijsko vijeće je uvidom u prikupljenu dokumentaciju ocijenilo potrebnim da se izvrši dodatno pojašnjavanje određenih navoda pa je tako zakazalo i održalo drugu usmenu raspravu dana godine (zapisnik broj II/14). Privredni subjekt BH Telecom je tom prilikom priložio dokument Očitovanje na podneske Podnosioca zahtjeva (podnesak zaprimljen pod brojem II/14) dok je Podnosilac zahtjeva priložio Dopunu troškovnika i Očitovanje na podneske privrednog subjekta BH Telecom (podnesak zaprimljen pod brojem II/14), koji čine sastavni dio sačinjenog Zapisnika sa druge usmene rasprave. U ostavljenim rokovima Podnosilac zahtjeva je dana godine podneskom broj II/14, dana godine podneskom broj II/14 i podneskom broj II/14 te dana godine podneskom broj II/14 dostavio određena pojašnjenja i dokumentaciju koja u bitnom sadrži sljedeće: - da je da datum početka testiranja za 7 dana pomjeren zbog razloga na strani Podnosioca zahtjeva te su testiranja završena u devetom mjesecu; - da je Podnosilac zahtjeva odustao od obraćanja RAK-u u fazi uspostave interkonekcije te da se istom intenzivno počeo obraćati nakon uspostave interkonekcije zbog nedovoljnih interkonekcijskih kapaciteta nastalih kašnjenjem u uspostavi intekonekcije i insistiranjem privrednog subjekta BH Telecom na zadržavanju kapaciteta koji su traženi u inicijalnom zahtjevu za interkonekciju (ne uzimajući u obzir kašnjenje u fazi uspostave interkonekcije i potrebu za povećanjem saobraćajnih kapaciteta); - da u trenutku uspostave interkonekcije Podnosilac zahtjeva s privrednim subjektom BH Telecom nije imao ugovorenu mogućnost tranzitiranja internacionalnih poziva u mrežu te da je isto vršeno preko operatera Aneks s kojim je došlo do jednostranog prekida s njihove strane; nakon toga Podnosilac zahtjeva je tražio od BH Telecoma da taj saobraćaj usmjeri direktno prema Podnosiocu zahtjeva; pošto nije postojao aneks ugovora koji je to precizirao, a nakon što je Podnosilac zahtjeva dobio odgovor da tranzitiranja internacionalnih poziva nije moguće raditi direktno zatražio je od privrednog subjekta HT Eronet s kojima je u tom trenutku imao novouspostavljenu interkonekciju (uspostavljena dana godine) da odobri tranzitiranje tog saobraćaja; privredni subjekt BH Telecom je vlastitim izborom

58 Број 6 - Страна 58 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, izabrao privredni subjekt EuroproNet.; Podnosilac zahtjeva je imao ispunjene sve tehničke uslove u trenutku podnošenja zahtjeva za rutiranje međunarodnog saobraćaja preko privrednog subjekta HT Eronet; - da je tokom tranzitiranja internacionalnih poziva putem privrednog subjekta EuroproNet došlo do problema sa pozivima prema korisnicima Telemacha i to brojevima koji su bili proneseni iz mreže BH Telecom u mrežu Telemach (oko hiljadu korisnika) u vremenskom periodu od 5 dana; takvi problemi nisu postojali dok je saobraćaj prema Podnosiocu zahtjeva tranzitirao privredni subjekt Aneks; - da privredni subjekt BH Telecom, prema izvještaju iz godine, bilježi konstantan rast korisnika na mobilnoj, IPTV i broadband usluzi te gubitak korisnika u fiksnoj telefoniji; - da je Podnosilac Zahtjeva u inicijalnom Zahtjevu tražio dva signalizacijska linka (jedan prema centrali Baščaršija, drugi prema centrali Alipašino polje) što je standard i interkonekciji i kao takav predviđen RIP dokumentom BH Telecoma; BH Telecom je imao problem da realizuje link prema Alipaštinom polju te isti niti do danas nije realizovan te signalizacija i dalje ide prema jednom linku, a što izaziva ugoržavanje servisa i u par navrata i otkaz cijelog saobraćaja; rutiranje privrednog subjekta ide preko sva tri raspoloživa linka (centrale Baščaršija, Alipašino i MNCS2) dok BH Telecom ne vrši rutiranje preko trećeg linka MNCS2; za prvi link Podnosilac zahtjeva je saznao da se nalazi u Zenici, a ne u Sarajevu po vlastitom odabiru privrednog subjekta BH Telecom; - da je došlo do uspješne uspostave dva signalizacijska linka između Podnosioca zahtjeva i privrednog subjekta BH Telecom; - da Podnosilac zahtjeva zbog privrednog subjekta BH Telecom plaća 300% skuplje (TDM opremu) nego što bi imao uz korištenje IP tehnologije; - da je Podnosilac zahtjeva za potrebe vršenja traženih testova (End to end ISUP testova: Q.788, procedura 2) morao da obezbijedi poseban uređaj što je nepotrebno jer Telemach neće u svojoj mreži imati ISDN servis, čemu su ovi testovi namijenjeni što je primjer diskriminatorne primjene RIP dokumenta jer se insistira na nepotrebnom testu dok se Telemachu ne obezbjeđuju dva signalizacijska voda jer za istim, navodno, ne postoji potreba; Podnosiocu zahtjeva nisu poznati problemi vezani uz komunikaciju između korisnika Telemacha i BH Telecoma u smislu testova ISDN all the way Q.788 obzirom da Telemach do danas nema nijednog korisnika ISDN na svojoj mreži pa samim tim komunikacija koja je predviđena testiranjem nije bila moguća; - da privredni subjekt BH Telecom ne postupa u skladu sa RIP dokumentom jer član 28. propisao: "Signalizacijsko povezivanje sa sistemima Operatora ostvaruje se putem signalizacijskih veza sa minimalno dvije signalizacijske pristupne tačke u signalizacijskoj mreži BH Telecoma na nacionalnom nivou." - da je privredni subjekt BH Telecom odbijao da izda saglasnost na postavljanje nove infrastrukture pravdajući činjenicom da je prethodne godine i na drugom mjestu postavljena nelegalna infrastruktura; - da u vezi vezne prodaje ako bi korisnik kupovao samo usluge fiksne telefonije i Interneta privrednog subjekta BH Telecom koje su ponuđene u paketu Moja TV Full+ platio bi 44,08 KM dok usluga paketa košta 45,43, odnosno za dodatnih 1,35 KM korisnik dobija preko 160 TV kanala, 30 radio kanala. TimeShift TV, elektronski programski vodič, MojaTV igrice te web pristup putem TV prijemnika koji se samostalno nudi po cijeni od 22,23 KM. U ostavljenim rokovima privredni subjekt BH Telecom je dana godine podneskom broj II/14, dana godine podneskom broj II/14, a zatim i dana godine podneskom broj II/14 dostavio određena pojašnjenja i dokumentaciju koja u bitnom sadrži sljedeće: - da je RIP dokument mijenjan više puta od objave (od godine) ali da suštinskih nije bilo nikakvih izmjena; - da su akrivnosti i rokovi u procesu realizacije interkonekcije definisani RIP dokumentom; RAK je godine usvojio novo Pravilo o interkonekciji 51/2010 kojim je dodatno pojašnjen postupak u slučaju probijanja rokova za realizaciju interkonekcije i načinu rješavanja spornih situacija prilikom uspostavljanja interkonekcije pa je shodno navedenom RAK naložio i dao saglasnost na dopunu RIP dokumenta BH Telecoma (član 17. RIP dokumenta); - da se iz analize odredbi 31. i 32. RIP dokumenta može ustanoviti da će BH Telecom obezbjediti dva signalna 64 kbit/s voda kao dio E1 vodova između svake tačke interkonekcije i svake tačke pristupa ukoliko saobraćaj po jednom signalnom linku prelazi 0,2 Erlanga; Telemach nije u podnesenom Zahtjevu u spornom periodu nije tražio 2 signalna voda niti je jedan operater izuzev Telemacha do sada tražio 2 signalna linka; dana godine je stigao zahtjev Telemacha za instalaciju drugog signalnog linka, BH Telecom je dana godine - mailom predložio dva načina realizacije signalnog linka ( godine putem pošte), dana godine stigao je odgovor u kojem privredni subjekt Telemach pristaje na realizaciju drugog signalnog linka preko STP Zenica; dana godine održan je sastanak predstavnika privrednih subjekata Telemach i BH Telecom tokom kojeg je dogovorena realizacija dodatnog optičkog prenosnog puta preko kojeg će se realizovati drugi signalni link kao i da će se postojeći prenosni kapaciteti ravnomjerno rasporediti preko dva odvojena prenosna optička puta; iako je trošak od 5.093,23 KM za izgradnju novog optičkog prenosnog sistema bez PDV-a prvobitno bio na strani Podnosioca zahtjeva strane su naknadnim dogovoranjem prihvatile podjelu troškova; dana godine obezbjeđen je novi optički prenosni put za realizaciju drugog signalnog voda čije je podizanje bilo planirano za godine; - da je privredni subjekt Telekabel d.o.o. Zenica uputio zahtjev godine za izdavanje saglasnosti ali je isti odbijen iz razloga što su u toku bili postupci pokrenuti pred inspekcijskim organima i tužilaštvom te se čekalo okončanje tih postupaka. Isti privredni subjekt se nakon toga obratio Direkciji Zenica i zatražio uslovnu saglasnost navodeći da nije imao informaciju da tom trasom prolaze vodovi privrednog subjekta BH Telecom; u međuvremenu se pojavio privredni subjekt Telemach koji je upoznao privredni subjekt BH Telecom da će ubuduće nastupati kao

59 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 59 pravni sljedbenik privrednog subjekta Telekabel nakon čega je izdata Saglasnost broj od godine prema operatoru Telekabel d.o.o. Zenica; navedeni privredni subjekt se nikada nije obratio privrednom subjektu BH Telecom sa zahtjevom za izdavanje suglasnosti na lokaciji Mošćanica pa je tako privredni subjekt BH Telecom, obzirom da je privredni subjekt Telekabel nezakonito i nelegalno položio kapacitete na lokaciji Mošćanica istog prijavio nadležnim inspekcijskim organima; Podnosilac zahtjeva do momenta podnošenja Zahtjeva za pokretanjem postupka nije izvršio izmještanje nelegalno izgrađenih kapaciteta na navedenoj lokaciji niti je za isto pribavio odobrenje za građenje za lokaciju na kojoj se izmještanje vrši što predhodi postupku izmještanju izgrađenih telekom kapaciteta; - da proces uspostavljanja troškovnog računovodstva i računovodstvenog odvajanja još uvijek nije realizovan i isti zavisi od aktivnosti i odluka Regulatorne agencije za komunikacije; kao vertikalno integrisani privredni subjekt računovodstvo ne vodi odvojeno prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim vrtama usluga; u strukturi svih troškova učestvuju svi zavisni troškovi koje BH Telecom kao grupacija plaća zajednički za sve usluge i servise koji su u ponudi BH Telecoma te da udio prihoda od Moja TV u ukupnom prihodu privrednog subjekta BH Telecom iznosi 7,6%.; - da osnovni paket fiksne telefonije samostalno uključuje pretplatu koja košta 12,82 i uključuje 150 minuta poziva prema fiksnoj mreži BHT (plus priključak); - da samostalna usluga Moja TV košta 19 KM i uključuje oko 154 kanala te da je broj kanala podložan promjeni; 12,71 KM su programski (fixni) troškovi po pretplatniku što je podatak iz godine; naknadno je dolazilo do smanjenja troškova kako je rastao broj korisnika; - sa samostalno pružanje Internet usloga košta 17 KM (5 Mb); - da postoje dva paketa koja uključuju fiksnu telefoniju i Moja TV i to: cijena od 22,5 KM uključuje set TV kanala (oko 150) i uključuje 1500 minuta za pozive prema svim fiksnim mrežama u BiH pri čemu se naplaćuje samo naknada za uspostavu poziva; drugi paket Duo je paket Moja TV phone koji košta 25 KM te uključuje neograničen saobraćaj prema fiksnoj mreži BHT i 150 kanala (postoji mogućnost pozivanja jednog broja iz mobilne mreže BH Telecom sa oko 50% nižom cijenom minute nego što je to standardna cijena); sve cijene bez PDV-a; za paket na ugovor od 24 mjeseca se ne plaća naknada od 10 KM mjesečno za korištenja opreme koja je potrebna za realizaciju usluge; - da postoji na ponudi više triple play paketa, odnosno paketa koji uključuju fiksnu telefoniju + Moja TV + Internet; najpovoljniji takav paket košta 39 KM, zatim postoji paket od 51 KM (razlika drugog paketa u odnosu na prvi je da prvi uljučuju 1500 minuta za pozive prema fiksnim mrežama u BiH i naplatom za uspostavu poziva, a paket od 51 KM uključuje neograničen saobraćaj dok je brzina Interneta ista (5 Mb); svi paketi imaju opciju trajanja na neodređeno i trajanja od minimalno 24 mjeseca (kada se ne naplaćuje korištenje opreme). 5. Prikupljanje podataka od trećih lica Tokom postupka radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica u smislu odredbe člana 35. stav (1) tačka a) i c) Zakona, Konkurencijsko vijeće je prikupljalo podatke i dokumentaciju i od drugih institucija i privrednih subjekata koji nisu stranke u postupku. Konkurencijsko vijeće je tako dana godine uputilo akte broj II/14 i broj II/14 privrednim subjektima Mtel a.d. Banja Luka i JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar kao i Regulatornoj agenciji za komunikacije dana godine aktom broj II/14 kojim su zatražene određeni podaci i informacije. Tako je dana godine privredni subjekt Mtel a.d. Banja Luka dostavio tražene informacije i pojašnjenja podneskom zaprimljenim pod brojem II/14 u kojem se, između ostalog navodi: - da se za sve alternativne operatere vrše ista testiranja (između ostalog i END TO END ISUP testovi po Q.788 standardima); testovi su propisani važećim RIP dokumentom privrednog subjekta Mtel te u praksi nije bilo odstupanja od propisanih testiranja kao i - da privredni subjekt Mtel odobrava proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta na osnovu planova proširenja koje operater dostavlja kvartalno, a shodno odredba RIP dokumenta. Privredni subjekt JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar je dana godine dostavio tražene informacije podneskom zaprimljenim pod brojem II/14 u kojem se, između ostalog navodi: - da se testovi rade prema Q 782 (1988) i Q (7/96) u skladu sa važećem RIP dokumentom te se ne odstupa u provođenju testiranja kao i - da se planiranje i naručivanje kapaciteta provodi prema RIP dokumentu. Regulatorna agencija za komunikacije je dana godine dostavila tražene informacije podneskom zaprimljenim pod brojem II/14 u kojem se, između ostalog navodi da je na dan godine bilo 13 korisnika za obavljanje Dozvole za obavljanje djelatnosti davaoca fiksnih javnih telefonskih usluga (od čega 3 operatera u godini nisu pružali usluge priključaka fiksne telefonije vlastitim korisnicima) i 3 korisnika Dozvole za javnog operatera fiksne telefonije 6. Relevantno tržište U skladu sa članom 3. Zakona i čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta relevantno tržište se određuje kao tržište određenih proizvoda koji su predmet obavljanja djelatnosti privrednih subjekata na određenom geografskom području. Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imajući u vidu posebno njihove bitne karakteristike, kvalitet, uobičajenu namjenu, način upotrebe, uslove prodaje i cijene. Prema odredbi člana 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno geografsko tržište obuhvata cjelokupnu ili značajan dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojoj privredni subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuju od uslova konkurencije na susjednim geografskim tržištima. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da u predmetnom postupku postoje dva relevantna tržišta proizvoda i to: - tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma kao i

60 Број 6 - Страна 60 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, tržište pružanja fiksnih telekomunikacijskih usluga krajnjim korisnicima. Relevantnim tržištem u geografskom smislu utvrđeno je tržište Federacije Bosne i Hercegovine obzirom da privredni subjekat BH Telecom pruža usluge interkonekcije na sopstvenu fiksnu mrežu te posjeduje mrežnu infrastrukturu na području Federacije Bosne i Hercegovine putem koje na ovom tržištu pokriva oko 95% domaćinstava. Slijedom navedenog, relevantna tržišta predmetnog postupka su utvrđena kao tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma i tržište pružanja fiksnih telekomunikacijskih usluga krajnjim korisnicima na području Federacije Bosne i Hercegovine. 7. Nastavak postupka u skladu sa pravnim shvatanjima i primjedbama iz Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U U od godine Presudom Sudu Bosne i Hercegovine broj S1 3 U U od godine uvažena je tužba privrednog subjekta Telemach Rješenje Konkurencijskog vijeća II/14 dana godine poništeno i predmet vraćen Konkurencijskom vijeću na ponovno odlučivanje. U obrazloženju navedene Presude se navodi da je Sud ocijenio da se u obrazloženju osporenog Rješenja ne daju valjani razlozi, odnosno obrazloženje za utvrđivanje nepostojanja zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu. Član 200. stav 2. Zakona o upravnom postupku BiH propisuje sastav obrazloženja rješenja, a osporeno Rješenje prema stavu Suda BiH nema niti jedan razlog koji bi opravdao odluku iz dispozitiva Rješenja. Isti se poziva isključivo na protok roka iz člana 41. Zakona o konkurenciji. S tim u vezi, Sud nalaže Konkurencijskom vijeću da u ponovnom postupku pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje u rokovima propisanim zakonom i meritorno odluči o tužiočevom zahtjevu. Obzirom na protek vremena od dana podnošenja Zahtjeva Konkurencijsko vijeće je dana godine zatražilo od privrednog subjekta Telemach da se očituje da li ostaje kod podnesenog Zahtjeva, odnosno da li je privredni subjekt Telemach d.o.o. Sarajevo i dalje zainteresovan za vođenje postupka. Istoga dana zatraženo je i od privrednog subjekta BH Telecom da se očituje na navode iz Presude. Privredni subjekat BH Telecom je dana godine podneskom broj II/14 dostavio traženo. Privredni subjekt BH Telecom u svom očitovanju naveo je, između ostalog, da Konkurencijsko vijeće ima zakonsko pravo da ne donese rješenje te da se može djelimično složiti sa stavom Suda BiH da pobijano Rješenje ne sadrži razloge koji bi pravdali odluku Konkurencijskog vijeća. Konkurencijsko vijeće je dana godine zaprimilo podnesak privrednog subjekta Telemach broj II/14 u kojem se, između ostalog, navodi da " Podnosilac zahtjeva u cijelosti ostaje kod navoda koje je iznio tokom postupka" ističući dalje da " okolnosti koje su dovele do pokretanja postupka stoje i dalje sa promjenom jedino u odnosu na tačku 5.1. (otežavanje uspostavljanje interkonekcija) gdje su nesporna određena poboljšanja u odnosu na period 2014/2015, ali istovremeno i izbjegavanje privrednog subjekta BH Telecom da investira u savremenu opremu potrebnu za interkonekciju svim operaterima, što i dalje stvara određene probleme u uspostavljanju potrebnih kapaciteta i kvaliteta interkonekcije." Privredni subjekt Telemach tako smatra da i za tačku Zahtjeva koja se odnosi na interkonekciju postoji potreba za utvrđivanje kršenja Zakona u proteklom periodu te obavezivanje privrednog subjekta BH Telecom na činjenja koja su od strane dominantnog učesnika na tržištu nephodna da bi se postigla efektivna konkurencija na tržištu. U odnosu na ostale tačke Zahtjeva, prema navodima privrednog subjekta Telemach, nije bilo suštinskih promjena u odnosu na period vođenja postupka. 8. Utvrđeno činjenično stanje Nakon sagledavanja svih relevantnih činjenica, dokaza i dokumentacije dostavljene od stranke u postupku, kao i podataka kojma raspolaže Konkurencijsko vijeće, utvrđeno je slijedeće: - Svi aspekti vezani za uspostavu interkonekcije između BH Telecoma kao dominantnog operatera i Podnosioca zahtjeva (kao alternativnog operatera) su regulisani Referentnom interkonekcijskom ponudom za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma (u daljem tekstu: RIP dokument); - Po svojoj pravnoj prirodi RIP predstavlja opšte uslove ugovora, u skladu sa važećim Zakonom o obligacionim odnosima te je sastavni dio svih ugovora koji su na osnovu njega zaključeni; - RIP donosi Uprava Dioničkog društva BH Telecom, a na osnovu Statuta Dioničkog društva, te predstavlja jednostrani akt BH Telekoma na čiji sadržaj alternativni operateri ne mogu uticati; - RIP se donosi u skladu sa Zakonom o komunikacijama BiH, Odlukom o politici sektora telekomunikacija za period , Pravilom o interkonekciji RAK-a 51/2010, Dozvolom za javnog operatora fikne telefonije i Listom operatora sa značajnom tržišnom snagom; - Predmet RIP-a je utvrđivanje uslova pod kojima BH Telecom nudi mogućnost za uspostavljanje i realizaciju interkonekcije mreža drugih operatera; - RAK Pravilom o interkonekciji (broj 51/2010), propisuje opšte uslovi koje RIP mora sadržavati bez konkretnih tehničkih detalja. Prema RIP dokumentu BH Telecoma isti će nakon zaprimanja Zahtjeva za interkonekciju bez odlaganja pokrenuti postupak njegovog formalnog ispitivanja. Ukoliko Zahtjev za uspostavu interkonekcije nije uredan BH Telecom će Operatera pismenim aktom pozvati da uredi Zahtjev u utvrđenom roku koji nije duži od 15 dana. U roku od 7 dana od prijema urednog Zahtjeva BH Telecom ima obavezu započeti postupak pregovaranja o zaključivanju ugovora i ispitivanja tehničke mogućnosti realizacije. Rok za okončanje pregovora je 21 dan od dana utvrđenog u pismenom aktu i može biti produžen iz objektivnih razloga uz obostranu saglasnost strana. U slučaju da strane ne okončaju pregovore u roku imaju pravo zatražiti rješenje spora od strane RAK-a. Prema Dijelu 5 RIP dokumenta BH Telecom će obezbijediti dva signalna 64kbit/s voda, kao dio E1 vodova između svake tačke interkonekcije i svake tačke pristupa ukoliko saobraćaj po jednom signalnom linku prelazi 0,2 Erlanga. Ukoliko operater traži da mu se obezbijedi dodatni signalni link bez obzira na saobraćajne potrebe BH Telecom će ga obezbijediti u skladu sa tehničkim uslovima i po posebnom ugovoru. U članu 60. RIP dokumenta u Poglavlju II Uspostavljanje interkonekcije navedeno je u slučaju smetnji ili drugih tehničkih problema u mreži koje dovode do izbacivanja iz rada jedne ili više tačaka interkonekcije ili interkonekcijskih linkova te eliminacije zagušenja u pristupnim komutacijama strane će međusobno sarađivati u svrhu otklanjanja i lociranja takvih grešaka. Također, tamo gdje su trajno potrebni dodatni kapaciteti oni će biti obezbjeđeni u skladi sa procedurom obezbjeđenja kapaciteta, a ako je samo privremeno bit će predmet nadziranja i upravljanja mrežom, tj. privremenim prerutiranjima.

61 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 61 Prilog 4 RIP dokumenta Planiranje i naručivanje kapaciteta definiše proces planiranja i naručivanja prenosnih sistema interkonekcije, planove o broju E1 vodova za određeni kalendarski kvartal, planove o količini saobraćaja te način na koji se dostavljaju narudžbe kapaciteta za interkonekciju. Uz zahtjev za interkonekciju operator je dužan dostaviti šestomjesečni plan kapaciteta za interkonekciju, a nakon toga kvartalno dostavljati planove za sljedećih 6 mjeseci. Tehnička rješenja u skladu sa ovim planom počinju se pripremati nakon potpisivanja Ugovora o interkonekciji. U slučaju da operater isporuči veću količinu saobraćaja od planirane BH Telecom ne može garantovati dogovoreni kvalitet usluga te tako operater samostalno i u potpunosti odgovara za neodgovarajuće dimenzioniranje interkonekcijskih vodova. Narudžbe kapaciteta moraju biti u skladu sa dostavljenim planovima. Testiranje se izvodi u obimu i fazama utvrđenim u Prilogu 6 RIP dokumenta. Procedura povezivanja i testiranja traje najduže 30 dana od dana početka testiranja. Rok se može iz objektivnih razloga produžiti samo uz obostranu saglasnost strana u pisanoj formi kojom će se strane saglasno izjaviti da produženje roka ne može predstavljati pravni osnov za pokretanje bilo kakvih sporova u budućnosti. End-to-end ISUP testovi po Q.788 standardu su propisani Prilogom 6. RIP dokumenta i kao takvi predstavljaju obavezu za sve operatere koji koriste usluge interkonekcije, iako alternativni operateri ne posjeduju ISDN tehnologiju te posljedično niti ISDN korisnike. Alternativni operateri, kako Podnosilac zahtjeva tako i ostali, rade po IP tehnologiji umjesto dosadašnje ISDN tehnologije. Utvrđeno je također da: a) u vezi uspostave interkonekcije između strana u postupku: - da je nakon dostavljanja nepotpunog Zahtjeva za interkonekciju privredni subjekt BH Telecom ( godine) u dva navrata i to dana godine i dana godine uputio privrednom subjektu Telemach pozive da uredi Zahtjev za interkonekciju; - dana godine privredni subjekt BH Telecom je zaprimio Odgovor Podnosioca zahtjeva u kojem su dostavljeni traženi podaci; - da je BH Telecom prihvatio Zahtjev za interkonkciju i o tome dana godine pismenim putem obavijestio privredni subjekt Telemach čime je odredio početak pregovora za godine; - da je dana godine privredni subjekt BH Telecom uputio svojoj nadležnoj službi nalog za ispitivanje tehničke mogućnosti (a zatim i godine nalog za uspostavu 4xE1 linka za potrebe realizacije testiranja usluga interkonekcije sa operaterom Telemach); - Ugovor o interkonekciji je stupio na snagu nakon obostranog potpisivanja dana godine; - da je privredni subjekt BH Telecom dana godine obavijestio privredni subjekt Telemach da je uspostava 4 x E1 linka za potrebe realizacije usluge interkonekcije planirana za godine, a početak testiranja interfejsa, u skladu sa RIP dokumenom, planiran za godine; U periodu od godine do godine povezivanje privrednog subjekta Telemach na SS Alipašino polje nije moglo realizirati zbog problema na fizičkom nivou na strani privrednog subjekta Telemach te zbog hardverskog problema na jednom 2Mbps sistemu također na strani privrednog subjekta Telemach. Nakon što je na opremi privrednog subjektatelemach izvršena neophodna rekonfiguracija i zamjena opreme, stvoreni su uslovi za početak testiranja signalizacije nivoa 4 - po preporuci Q.784. Dana godine ostvarena prva govorna veza prema privrednom subjektu Telemach. Privredni subjekt BH Telecom je započeo testiranja sa svoje strane te je dana godine Podnosilac zahtjeva je ostvario prvu govornu vezu prema privrednom subjektu Telemach što je bio preduslov za nastavak testiranja; Telemach nije uspješno izvršio izvođenje End-to-end ISUP testove po Q.788 standardu te je obavijestio BH Telecom da je preuzeo mjere na promjeni konfiguracije svog sistema koja bi trebala trajati 2-5 radnih dana kada se može nastaviti sa testovima. Dogovoreni datum za početak testiranja nezvanično je pomjeren na godine obzirom da su saradnici Podnosioca zahtjeva zaduženi za testiranje signalizacije mogli biti na raspolaganju samo u tom terminu. Saglasnost o produženju roka testiranja potpisana je dana godine od strane Željka Batistića za Podnosioca zahtjeva te dana godine od strane Elvidina Kovača za privredni subjekt BH Telecom. Razlog drugog odlaganja bio je kvar mjernog instrumenta na strani privrednog subjekta BH Telecom te je nakon uklonjenog problema završeno testiranje signalizacije po proceduri nivoa 2 i nivoa 3. Strane su se navedenom Saglasnošću složile da će proces testiranja, u skladu sa RIP dokumentom BH Telecoma, biti okončan u roku od 30 dana od dana obostranog potpisivanja iste i da ovo produženje roka ne može predstavljati pravni osnov za pokretanje bilo kakvog spora u budućnosti sa bilo koje strane. - da testiranja nisu završena ni u naknadnom roku od 30 dana zbog nemogućnosti Podnosioca zahtjeva da u datom roku izvrši testiranje po End-to-end all the way ISDN testovi po Q.788 standardu; obzirom da Podnosilac zahtjeva ne posjeduje tehnologiju za ovakve testove, morao je iznajmiti staru centralu kako bi uspješno prošao ovaj test; - da su testiranja uspješno okončana dana godine, odnosno godine, a od godine do godine obavljani su testovi rutiranja u skladu sa Prilogom 6. RIP dokumenta koji su uspješno okončani dana godine; Podnosilac zahtjeva je dana godine poslao privrednom subjektu BH Telecom urgenciju u vezi okončanja svih aktivnosti (način obračuna poziva) prema RIP dokumentu i uspostave interkonekcije; - dana godine privredni subjekt BH Telecom je svojoj Direkciji BH Line uputio Nalog za realizaciju usluge uspostave interkonekcijskog linka i usluga interkonekcije sa privrednim subjektom Telemach pri čemu su tačke interkonekcije tranzitna komutacija SS Baščaršija 2xE1 i SS Alipašino polje 2xE1 te jedan signalni vod; dana godine uspostavljena je interkonekcija. - da su dana godine privredni subjekt Mtel a.d. Banja Luka (podnesak broj II/14), a zatim dana godine i privredni subjekt JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar (podnesak broj II/14) na upit Konkurencijskog vijeća dostavili informacije i pojašnjenja u vezi primjene interkonekcijskih testova u kojim se, između ostalog, navodi da se za sve alternativne operatere vrše ista testiranja (između ostalog i END TO END ISUP testovi po Q.788 standardima) te da su testovi propisani važećim RIP dokumentom privrednog subjekta Mtel kao i da u praksi nije bilo odstupanja od propisanih testiranja, odnosno u podnesku privrednog subjekta subjekt JP Hrvatske telekomunikacije d.d.

62 Број 6 - Страна 62 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Mostar da se testovi rade prema Q 782 (1988) i Q (7/96) u skladu sa važećem RIP dokumentom te se ne odstupa u provođenju testiranja. b) u vezi izdavanja saglasnosti za izgradnju mreže - da je privredni subjekt Telekabel d.o.o. Zenica dana godine uputio zahtjev privrednom subjektu BH Telecom Direkcija Zenica za izdavanje saglasnosti za izgradnju CATV mreže u općini Kakanj nakon čega je privredni subjekt BH Telecom odgovorio dana godine da ne može izdati traženu saglasnost obzirom da je Telekabel na lokaciji Mošćanica u općini Zenica tokom godine izvodio građevinske radove na polaganju svoje infrastrukture za koje nije nikad (ni prije, a ni poslije) tražio saglasnost privrednog subjekta Bh Telecom; tom prilikom su sporni radovi izvođeni na dužini od nekoliko stotina metara tokom kojih su instalacije privrednog subjekta Telekabel polagana u isti rov kao i instalacije privrednog subjekta BH Telecom tj. direktno iznad istih pri čemu je privrednom subjektu BH Telecom onemogućen nesmetani pristup vlastitim instalacijama; za navedene radnje pokrenuti su postupci pred inspekcijskim organima i tužilaštvom te sve dok se navedene nepravilnosti ne otklone BH Telecom "nije u mogućnosti izdati traženu saglasnost; - da se privredni subjekt Telekabel d.o.o. Zenica dana godine ponovo obratio privrednom subjektu BH Telecom za izdavanje uslovne saglasnosti, da privredni subjekt Telekabel na lokaciji Mošćanica u dogovoru sa ovlaštenim licima privrednog subjekta BH Telecom iznađe rješenje za izmještanje spornog kabla o svom trošku te da Telekabel nije imao informaciju da tom trasom prolaze vodovi privrednog subjekta BH Telecom kao i da će izmještanje trase biti u ugovorenom roku; - da je dana godine BH Telecom uputio dopis privrednom subjektu Telekabel d.o.o. Zenica u vezi ponovljenog zahtjeva za izdavanje uslovne saglasnosti za izgradnju CATV mreže u općini Kakanj na dionici Groce - Poveznice - Kakanj da ne može dati uslovnu saglasnost obzirom da je pokrenut postupak kod nadležnih organa zbog ranije izvođenih radova koji su ugrozili kapacitete privrednog subjekt BH Telecom te zbog nepoštivanja propisa o građenju kao i da se saglasnosnost ne može izdati sve do okončanja pokrenutog postupka; - da je dana godine izdata Saglasnost broj operatoru Telekabel d.o.o. Zenica na izgradnju CATV mreže u općini Kakanj na dionici Groce - Poveznice - Kakanj; - da je dana godine privredni subjekt Telemach uputio tri zahtjeva za izdavanje saglasnosti privrednom subjektu BH Telecom Direkcija Zenica radi izgradnje CATV mreže u općini Visoko (različita naselja općine Visoko); - da se privredni subjekt BH Telekom očitovao privrednom subjektu Telemach na traženi zahtjev dana godine navodeći da su uvidom na terenu utvrdili da je mreža privrednog subjekt Telemach već izgrađena te da iz navedenog razloga ne mogu izdati saglasnost obzirom da se zahjev prilaže za građenje, a ne uzgrađene objekte (na sva tri zahtjeva uslijedio je isti odgovor); - da je dana godine privredni subjekt Telemach uputio privrednom subjektu BH Telecom Direkcija Zenica zahtjev za izdavanje saglasnosti za izgradnju mreže na području općina Kakanj i Visoko (dva zahtjeva); - da se privredni subjekt BH Telekom očitovao na tražene zahtjeve dana godine navodeći da su zaposlenici privrednog subjekta BH Telecom izašli na lice mjesta kako bi provjerili stanje na terenu i tom se prilikom uvjerili da je privredni subjekt Telemach već započeo sa izvođenjem građevinskih radova za koje je tražio saglasnost, a gdje postoje značajni kapaciteti privrednog subjekta BH Telecom; obzirom da je davanje saglasnosti proces koji se trebao obaviti prije izvođenja građevinskih radova, prema navodima iz dopisa, privredni subjekt BH Telecom je odbio izdati traženu saglasnost. c) u vezi povećanja interkonekcijskih linkova privrednog subjekta Telemach - da zahtjev za uspostavu drugog signalizacijskog linka Podnosilac zahtjeva nije tražio u inicijalnom zahtjevu za uspostavu interkonekcije godine nego u novembru, odnosno decembru godine; - da je dana godine (a zatim i urgencijom dana godine) privredni subjekt Telemach uputio privrednom subjektu BH Telecom zahtjev za proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta u kojem se navodi da su već ranije upoznati od strane BH Telecom da se prva proširenja ne mogu očekivati prije godine tumačeći da RIP dokument nije definisano da se ne mogu dobiti novi kapaciteti u toku utvrđenog kvartala ukoliko za istim postoji potreba već da će strane sarađivati u upravljanju i eliminaciji zagušenja u pristupnim komutacijama; - da je dana godine RAK uputio akt broj /12 Proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta privrednom subjektu Telemach kao odgovor na zahtjev istog od godine (kao i urgenciju od godine) da RAK posreduje u rješavanju problema nemogućnosti dobijanja interkonekcijskih linkova na tranzitnim centralama BH Telecoma SS Baščaršija i SS Alipašino polje. U međuvremenu RAK je zatražio i od privrednog subjekta BH Telecom očitovanje na navode privrednog subjekta Telemach na koji je odgovorio dana godine. U aktu RAK-a se navodi da se kapaciteti obezbjeđuju u skladu sa Prilogom 4 RIP dokumenta, da je usluga interkonekcije ralizovana godine kada je i počela razmjena saobraćaja te da sljedeći kvartal počinje godine kada je BH Telecom i dužan obezbijediti nove kapacitete; da je, povodom žalbi privrednog subjektatelemach na preopterećenost linkova koje je upućivao privrednom subjektu BH Telecom, analizom utvrđeno da Telemach nije optimalno i ravnomjerno rutirao saobraćaj prema mrežama privrednog subjekta BH Telecom, budući da je od ukupno dvije tačke pristupa ostvarene preko dvije komutacije privredni subjekt Telemach preko jedne komutacije rutirao svega 0,96 % ukupnog polaznog saobraćaja iz mreže privrednog subjekta Telemach u mrežu privrednog subjekta BH Telecom, u mjesecu oktobru godine, dok je za mjesec novembar ovaj postotak iznosio 3,68%; navodi se da je: "Evidentno neravnomjerno opterećenje linkova kojima je Telemach priključen na mrežu BH Telecoma, tako da se problem zagušenja kojeg navodi Telemach može riješiti i u okviru postojećih linkova, prerutiranjem saobraćaja, što je odgovornost Telemacha, a ne BH

63 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 63 Telecoma" te da RAK "smatra da je BH Telecom dužan da omogući realizaciju interkonekcijskih kapaciteta u skladu sa procedurama definisanim u Prilogu 4, te da se raspodjela kapaciteta odvija u skladu sa objektivnim TDM kapacitetima komutacija BH Telecoma pri čemu BH Telecom treba da vodi računa i o planovima proširenja interkonekcijskih kapaciteta drugih operatora. U takvim uslovima racionalno korištenje već postojećih kapaciteta predstavlja prvenstveno interes Telemacha." - da se dana godine privredni subjekt Telemach obratio RAK tražeći intervenciju po pitanju proširenja interkonekcijskih kapaciteta; dana godine RAK je odgovorio dopisom Podnosiocu zahtjeva zahtjevajući dodatne informacija o zauzetosti vodova; Podnosilac zahtjeva je na isti odgovorio dana godine navodeći da nakon dobijanja dodatnih 3xE1 linka raspolažu sa 7 E1 linkova (početno su imali 4 E1 linka) ali da u času najvećeg opterećenja imaju zauzetost od 211 govornih kanala što predstavlja iskorištenost od 97,7%; - da je dana godine RAK odgovorio privrednom subjektu Telemach da je, prema informacijama privrednog subjekta BH Telecom, u toku ispitivanje kako bi se privrednom subjektu Telemach omogućilo iznajmljivanje 7 novih interkonekcijskih linkova te se po pitanju navedene problematike RAK više neće angažovati obzirom da je potrebno da obje strane poštuju uslove interkonekcije u skladu sa RIP dokumentom; - da je privredni subjekt BH Telecom Podnosiocu zahtjeva odgovorio aktom dana godine u kojem se, u bitnom, navodi da na komutaciji SS Alipašino polje nema mogućnosti za proširenmje E1 linkova dok je na komutaciji SS Baščaršija moguće izvršiti proširenje za 3 E1 linka te da "mogu pružiti dodatni 1 E1 linkom na komutaciji MNC SA2 čime se otvara mogućnost direktne realizacije međunarodnog saobraćaja preko interkonekcijskih kapaciteta privrednog subjekta Telemach"; privredni subjekt je tom prilikom stekao ukupno 11 E1 vodova; - da je dana godine privredni subjekt Telemach uputio privrednom subjektu BH Telecom narudžbenicu za realizaciju dodatnih 3 E1 linkova na koji je odgovoreno da je privredni subjekt BH Telecom u mogućnosti da istom omogući 2 E1 linka (navedeno proširenje je realizovano godine); - da je dana godine privredni subjekt Telemach uputio privrednom subjektu BH Telecom narudžbenicu za realizaciju dodatnih 3 E1 linkova za naredni kvartal na koji je BH Telecom odgovorio godine ističući da iz tehničkih problema na strani privrednog subjekt Telemach nije bilo mogućnosti traženo proširenje izvršiti ranije te da je nakon otklanjanja istog traženo proširenje realizovano godine; - da je u junu 2014 godine uslijedilo proširenje interkonekcijskih vodova za dodatna 3 E1 voda; - da su strane potpisale Aneks 7 Ugovora o interkonekciji na fiksnu mrežu BH Telecoma čiji je predmet izmjena cijena interkonekcijskih usluga na osnovu nove Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecom d.d. Sarajevo broj /14-1 od godine koji se primjenjuje od godine; - da privredni subjekt Telemach nije jedini intekonektovani operator na mreži privrednog subjekta BH Telecom, kao i to da su raspoloživi TDM portovi prema navodima iz raspoložive dokumentacije na pristupnim komutacijama privrednog subjekta BH Telecoma ograničeni; - da se u podnescima privrednog subjekt Mtel a.d. Banja Luka i privrednog subjekta JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar navodi da se odobravanje proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta radi na osnovu planova proširenja koje operater dostavlja kvartalno, a shodno odredba RIP dokumenata. d) u vezi preusmjeravanja dolaznog međunarodnog saobraćaja: - da privredni subjekt Telemach ne spori da BH Telekom ima pravo da izabere operatera preko kojeg će vršiti međunarodno tranzitiranje u mrežu lokalnog operatora ali je dužan uzeti u obzir i interese operatora u čiju mrežu se tranzitiranje vrši; - da je privredni subjekt Telemach dana godine uputio molbu privrednom subjektu BH Telecom u vezi preusmjeravanja saobraćaja koji potiče iz međunarodnih mreža prema krajnjim korisnicima privrednog subjekta Telemach, a koji je do tada tranzitiran prema operatoru Aneks preusmjeri na operatera HT Mostar (što je bilo prihvaćeno od strane privrednog subjekta HT Mostar dopisom istog dana) sve dok Telemach ne dobije saglasnost da međunarodni dolazni saobraćaj bude tranzitiran preko vlastitih interkonekcija; - da je navedeni zahtjev privrednog subjekta Telemach odbijen, između ostalog, zbog razloga što Telemach u to vrijeme nije imao zaključen ugovor o interkonekciji sa privrednim subjektom HT Eronet (izvor: Analiza tržišta završavanja (terminaclje) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivo od godine gdje se na strani 16. daje zvaničan pregled važećih ugovora o interkonekciji na dan godine); - da je privredni subjekt BH Telecom ponudio da se terminacija saobraćaja vrši direktno u mrežu privrednog subjekta Telemach te je ponudio zaključivanje odgovorajućeg dodatka Ugovora o interkonekciji koji je potpisan od strane privrednog subjekta BH Telecom dana godine; nadležna služba BH Telecoma uputila je nalog za izmjenu rutiranja međunarodnog saobraćaja prema krajnjim korisnicima operatora Telemach broj /18-12 AM, od godine; nakon provjere je ustanovljeno je da postojeća interkonekcija mreža BH Telecoma i Telemacha ne podržava ovakvu mogućnost jer privredni subjekt Telemach nije bio interkonektovan na odgovarajuće komutacije BH Telecoma (akt: Izvještaj o realizaciji Naloga za izmjenu rutiranja međunarodnog saobraćaja za operatora Telemach broj /19-12 HH od godine); Izvršna direkcija za tehnologiju i razvoj servisa BH Telecoma je nakon prijema izvještaja isti dan dostavila Direkciji BH Line akt Nalog za izmjenu routing plana za međunarodni saobraćaj operatora Telemach tako što se dolazni međunarodni saobraćaj prema krajnjim korisnicima Telemacha, koji se tranzitirao preko operatora Aneks, rutira preko operatora Europronet;

64 Број 6 - Страна 64 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, da je BH Telecom uprkos zahtjevu Telemacha da međunarodne pozive tranzitira preko HT Eroneta, odlučio i om dana godine obavijestio Telemach (Esad Ćosović), da će se dolazni međunarodni saobraćaj dalje tranzitirati preko privrednog subjekta EuroproNET; - da je prilikom tranzitiranja poziva preko privrednog subjekta EuroproNET došlo do smetnji kojih nije bilo dok je međunardoni saobraćaj tranzitiran preko privrednog subjekta Ankes, te da su problemi trajali pet dana i da su nastali kod hiljadu brojeva koji su prethodno preneseni iz mreže BH Telecom u mrežu Telemach; - da su u cilju omogućavanja uspostave interkonekcije na osnovu potpisanog Dodatka izvršena potrebna testiranja, nabavka neophodnih uređaja i podešavanja na sistemima zajedno sa privrednim subjektom Telemach te je dana godine realizovana usluga prema potpisanom Dodatku ugovora koja je u funkciji; e) u vezi vezanih maloprodajnih usluga: - da su obje strane saglasane sa činjenicom da RAK odobrava cjenovnu politiku privrednog subjekta BH Telecom i primjenu RIP dokumenta; - da je predmet Pravila 67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih usluga u Bosni i Hercegovini utvrđivanje graničnih cijena za govorne telefonske usluge i to pristupna taksa, mjesečna pretplata, cijena minute korištenja govorne usluge kako u nacionalnom tako i u međunarodnom saobraćaju za SMP operatore; predmetnim Pravilom su određeni posebni popusti kao što su besplatne minute u nacionalnom saobraćaju, socijalni paketi, posebni paketi i sl., propisane su gornje granične vrijednosti cijena priključne takse, mjesečne pretplate, minute korištenja govorne usluge u nacionalnom/međunarodnom saobraćaju; Pravilo se počelo primjenjivati od godine; - da je RAK aktom broj /13 dao Saglasnost na Odluku br /13 od godine o izmjenama i dopunama cjenovnika usluga u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju koju je na davanje saglasnosti uputio privredni subjekt BH Telecom dana godine; - da je RAK aktom broj /13 dao Saglasnost na Odluku Uprave društva BH telecom o izmjenama i dopunama cjenovnika usluga u unutrašenjm i međunarodnom saobraćaju broj /13 od godine; dostavljeni prijedlog predviđa uvođenje novih paketa Moja TV BH, Moja TV Basic, Moja TV Phone+, Moja TV Net Speed, Moja TV Full+ i Moja TV Full Speed+, zatim definiše cijene i uslove pružanja/korištenja paketa kao i unapređenje postojećih paketa; - da BH Telecom u svojoj ponudi nudi kako individualne priključke fiksne telefonije, mobilne telefonije, interneta i MOJA TV, tako i navedene usluge u paketu (duo, trio i quadro pakete); - da individualna mjesečna pretplata za fiksnu telefoniju iznosi 15 KM i ona uključuje 150 minuta poziva prema fiksnoj mreži BHT; - da individualna mjesečna pretplata za MOJA TV iznosi 22,23 KM i uključuje cca 154 kanala; - da postoje dvije vrste paketa Moja TV + priljučak fiksnog telefona; cijena jednog od njih iznosi 26,33 i uključuje cca 150 kanala i 1500 minuta za pozive prema svim fiksnim mrežama u BiH; cijena drugog paketa iznosi 29,25 i uključuje neograničen saobraćaj prema fiksnoj mreži BH Telecoma, cca 150 kanala Moja TV i pozivanje jednog broja iz mobilne breže BH Telecoma sa popustom od 50%; - da ugovori za duo paket mogu biti vremenski oročeni na 24 mjeseca, a a mogu biti zaključeni i bez tog vremenskog oročenja s tim da pretplatnik koji ne zaključi ugovore na 24 mjeseca svaki mjesec plaća dodatnih 10 KM za korištenje opreme koja je potrebna za realizaciju usluge iz čega proizilazi da pretplatnik koji se opredjeli da ne zaključi ugovor na 24 mjeseca za istu uslugu godišnje plaća 1200 KM više od pretplantika koji zaključi Ugovor na 24 mjeseca; - da cijena najjeftinijeg trio paketa iznosi 39 KM i uključuje fiksnu telefoniju (1500 besplatnih minuta za pozive prema fiksnim mrežama, Moja TV i internet; cijena drugog trio paketa iznosi 51KM i uključuje neograničen saobraćaj u fiksnoj telelfoniji, Moja TV i internet; - da fiksni programski troškovi po pretplatniku iznose 12,71 KM; - da je evidentan pad broja individualnih pretplatnika kod BH Telecoma, a rast broja pretplatnika paketiranih usluga; - da je najzastupljeniji duo paket čija cijena iznosi 26,33 KM, a uključuje fiksnu telefoniju i Moja TV kanale; u 2012 godini je pretplatnika koristilo ovaj paket dok je u godini taj broj povećan na ; - da je u godini 10,31% pretplatnika koristilo duo paket dok je u 2014 godini taj procenat iznosio 18,36%. 9. Ocjena dokaza Član 9. stav (1) Zakona propisuje da privredni subjekt ima dominantan položaj na relevantnom tržištu roba ili usluga, ako se zbog svoje tržišne snage može ponašati u značajnoj mjeri nezavisno od stvarnih ili mogućih konkurenata, kupaca, potrošača ili dobavljača, također uzimajući u obzir udio tog privrednog subjekta na tržištu, učešće koje na tom tržištu imaju njegovi konkurenti, kao i pravne i druge zapreke za ulazak drugih privrednih subjekata na tržište. Član 9. stav (2) Zakona pretpostavlja da privredni subjekt ima dominantan položaj na tržištu roba ili usluga ako na relevantnom tržištu ima učešće veće od 40,0% Zloupotreba dominantnog položaja, u skladu sa odredbama člana 10. stav (2) Zakona, posebno se odnosi na: a) direktno ili indirektno nametanje nelojalnih kupovnih i prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uslova kojima se ograničava konkurencija; b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja na štetu potrošača; c) primjenu različitih uslova za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj; d) zaključivanje sporazuma kojima se uslovljava da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskom običaju nemaju veze s predmetom takvog sporazuma. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesporno proizilazi da je Uprava BH Telecoma donijela RIP dokument kojim su definisani svi uslovi vezani za uspostavu interkonkecije između BH Telecoma kao dominantnog operatera i Podnosioca zahtjeva (kao alternativnog operatera) te da je RIP-om, između ostalog, utvrđena obaveza End-to-end all the way ISDN testova po Q.788 standardu.

65 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 65 Testiranje se izvodi u obimu i fazama utvrđenim u Prilogu 6 RIP dokumenta. Procedura povezivanja i testiranja traje najduže 30 dana od dana početka testiranja. Rok se može iz objektivnih razloga produžiti samo uz obostranu saglasnost strana u pisanoj formi kojom će se strane saglasno izjaviti da produženje roka ne može predstavljati pravni osnov za pokretanje bilo kakvih sporova u budućnosti. End-to-end ISUP testovi po Q.788 standardu su propisani Prilogom 6. RIP dokumenta i kao takvi predstavljaju obavezu za sve operatere koji koriste usluge interkonekcije. Konkurencijsko vijeće je cijenilo činjenicu da je zakonski zastupnik privrednog subjekta Telemach dana godine potpisao Saglasnosti o produženju roka testiranja koju je dana godine potpisao i Elvidin Kovača za privredni subjekt BH Telecom. Ugovorene strane su ovim potvrdile da su saglasne da se rok za povezivanje i testiranje, koje je započelo dana godine, iz objektivnih razloga produži. Predmetna Saglasnost hronološki daje prikaz svih poduzetih radnji i aktivnosti privrednih subjekata Telemach i BH Telecom,počevši od godine, vezane za testiranje signalizacije kao i ime privrednog subjekta na čijoj je strani bila odgovornost ukoliko je dolazilo do odlaganja ili problema u povezivanju (dostupnost saradnika privrednog subjekta Telemach, kvar mjernog instrumenta na strani privrednog subjekta BH Telecom, problemi na fizičkom nivou na strani privrednog subjekta Telemach, neuspješno izvršavanje End-to-end ISUP testova po Q.788 standardu privrednog subjekta Telemach i sl.). Strane su se navedenom Saglasnošću složile da će proces testiranja, u skladu sa RIP dokumentom, biti okončan u roku od 30 dana od dana obostranog potpisivanja iste i da ovo produženje roka ne može predstavljati pravni osnov za pokretanje bilo kakvog spora u budućnosti sa bilo koje strane. Testovi su uspješno okončani sa desetak dana zakašnjenja, dana godine na pristupnoj komutaciji SS Baščaršija, odnosno godine za pristupnoj komutaciji SS Alipašino polje. Konkurencijsko vijeće je uzelo u obzir da RAK, u svjetlu svoje zakonske uloge i regulative, daje saglasnost na RIP dokument, koji donosi Uprava Dioničkog društva BH Telecom, a na osnovu Statuta Dioničkog društva. RIP dokument se donosi u skladu sa Zakonom o komunikacijama BiH, Odlukom o politici sektora telekomunikacija za period , Pravilom o interkonekciji RAK-a 51/2010, Dozvolom za javnog operatora fikne telefonije i Listom operatora sa značajnom tržišnom snagom. Iz navedenog proizilazi da je izvođenje END.TO.END ISUP testova po Q.788 standardu kao takvo propisano RIP dokumentom BH Telecoma, a istim su regulisani svi aspekti vezani za uspostavu interkonekcije za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma između BH Telecoma kao dominantnog operatera i Podnosioca zahtjeva kao alternativnog operatera. Pored navedenog, RIP dokument se kao takav primjenjuje na sve alternativne operatere sa kojima BH Telecom potpisuje ugovore o interkonekciji te su navedeni testovi uspješno realizovani sa svim interkonektovanim operatorima BH Telecoma. Podnosilac zahtjeva se, imajući u vidu navedeno, eventualno mogao obratiti RAK-u te ukazati na probleme nastale u fazi uspostave interkonekcije ali je prema vlastitim navodima odustao od istog te se istom intenzivno počeo obraćati nakon uspostave interkonekcije i to zbog nedovoljnih interkonekcijskih kapaciteta nastalih kašnjenjem u uspostavi intekonekcije i insistiranjem privrednog subjekta BH Telecom na zadržavanju kapaciteta koji su traženi u inicijalnom zahtjevu za interkonekciju. Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je privredni subjekt Telemach pristupajući postupku interkonkecije sa privrednim subjektom BH Telecom prihvatio uslove iz važećeg RIP dokumenta, da je privredni subjekt BH Telecom propisujući uslove, odnosno obaveze End-to-end all the way ISDN testova po Q.788 standardu postupao na način propisan RIP dokumenom koji se primjenjuje na sve interkonektovane operatere privrednog subjekta BH Telecom te se ne može smatrati da je predmetnim postupanjem direktno ili indirektno nametnuo trgovačke uslove kojima se ograničava konkurencija, u smislu člana 10. stav (2) pod a) Zakona. Kada je riječ o signalizacijskom povezivanju privrednih subjekata učesnika u predmetnom postupku Konkurencijsko vijeće je u obzir uzelo da Podnosilac zahtjeva prilikom dostavljanja inicijalnog Zahtjeva za uspostavu interkonekcije u godini nije tražio dva odvojena signalizacijska linka već je drugi odvojeni signalizacijski link zatražio u novembru godine. Privredni subjekt BH Telecom je na zaprimljeni zahtjev odgovorio godine (nakon urgencije Podnosioca zahtjeva od godine) predlažući dva načina realizacije signalnog linka nakon čega se Podnosilac zahtjeva opredijelio za uspostavu novog signalizacijskog linka na STP Zenica. Nalog za uspostavu drugog signalizacijskog linka kreiran je godine, dana godine obezbjeđen je novi optički prenosni put za realizaciju drugog signalnog voda, a podizanje drugog signalizacijskog linka je dogovoreno za godine. Iz navedenog proizilazi da je postupak dogovaranja i usaglašavanja oko realizacije drugog signalnog linka trajao od novembra godine do aprila godine ali Konkurencijsko vijeće, obzirom na tehničku prirodu uspostavu signalizacijskog linka, ne može sa sigurnošću tvrditi da je bilo riječi o odugovlačenju postupka pa samim tim niti utvrditi da je privredni subjekt BH Telecom ograničio tehnički razvoj na štetu potrošača, te primjenio različite uslove za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime bi se Podnosioca zahtjeva doveo u u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj u smislu člana 10. stav (2) pod b) i c) Zakona. Ovdje se opet potrebno pozvati na RIP dokument imajući u vidu da RIP dokument, u dijelu koji tretira navedenu oblast, navodi da će, ukoliko operater traži da mu se obezbijedi dodatni signalni link bez obzira na saobraćajne potrebe BH Telecom, isti obezbijediti u skladu sa "tehničkim uslovima" i po posebnom ugovoru. Konkurencijsko vijeće je također nesporno utvrdilo da je privredni subjekt Telemach dana godine uputio molbu privrednom subjektu BH Telecom da međunarodni saobraćaj tranzitira preko HT Eronet, a koji je do tada tranzitiran preko privrednog subjekta Aneks te da je u prilogu te molbe dostavljen dopis privrednog subjekta HT Eronet u kojem izražava spremnost da tranzitira međunarodni saobraćaj prema privrednom subjektu Telemach. BH Telecom je taj zahtjev odbio te je odredio da tranzitiranje međunarodnog saobraćaja za Telemach obavlja privredni subjekt EurproNET zbog niže cijene koju je EuroproNET ponudio. Prilikom tranzitiranja poziva preko privrednog subjekta EuroproNET došlo je do smetnji koji su trajali nekoliko/pet dana, a koji su se nastali kod hiljadu brojeva koji su prethodno preneseni iz mreže BH Telecom u mrežu Telemach. Radilo se isključivo o međunarodnim dolaznim pozvima. BH Telekom je u svom očitovanju naveo da nisu mogli odobriti tranzitiranje međunarodnog saobraćaja preko privrednog subjekta HT Eronet jer ovakav zahtjev nije bio u skladu sa principima interkonekcije obzirom da operator koji tranzitira međunarodni saobraćaj, u ovom slučaju BH Telecom, za mrežu nekog od operatora (u ovom slučaju privredni subjekt Telemach), sam odabire rutu za usmjeravanje na osnovu važećih ugovora i ponuđenih komercijalnih uvjeta pod kojima drugi operatori nude

66 Број 6 - Страна 66 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, uslugu tranzitiranja i terminiranja međunarodnog saobraćaja u navedenu mrežu. Cijena terminiranja međunarodnih poziva u mreže privrednog subjekta BH Telecom i operatora u BiH je predmet komercijalnog dogovora ali u skladu sa odredbama RIP dokumenta. Navedene usluge podrazumjevaju komercijalni dogovor između operatora, a za realizaciju se moraju ispuniti 2 uslova: da postoje realizovani intekonekcijski linkovi za međunarodni saobraćaj i da je ponuđena cijena terminacije međunarodnog saobraćaja u mrežu operatora najniža na tržištu, kako bi operator tranziter međunarodnog saobraćaja (BH Telecom) imao poslovni interes da direktno usmjeri saobraćaj na mrežu u kojoj međunarodni poziv terminira. Do momenta ugovaranja i uspostave interkonekcijskog linka za međunarodni saobraćaj sa privrednim subjektom Telemach (što je nastupilo naknadno godine potpisivanjem Dodatka ugovora o interkonekciji) BH Telecom je imao pravo da međunarodni saobraćaj za mrežu Telemacha rutira, odnosno tranzitira preko onog operatora koji je na tržištu nudio najnižu cijenu terminacije međunarodnih poziva u Telemach mrežu, a sa kojim je BH Telecom imao raspoložive interkonekcijske kapacitete za međunarodni saobraćaj (u konkretnom slučaju to je bio privredni subjekt EuroproNET). I sam Podnosilac zahtjeva navodi da je privredni subjekt BH Telecom, "imao pravo da izabere operatora preko kojeg će vršiti međunarnodno tranzitiranje u mrežu lokalnog operatera, u ovom slučaju mrežu Telemach-a", ali da je tom prilikom bio "dužan da uzme u obzir i interese operatora u čiju mrežu se tranzitiranje vrši". Podnosilac zahtjeva dalje ističe"da je izbor EuroproNeta-a kao tranzitnog operatora doveo do toga da Telemach-ov međunarodni promet nekoliko dana bude u prekidu iz razloga što EuroproNet-ov sustav nije funkcionirao". Konkurencijsko vijeće je stoga, slijedom svega navedenog, a uzimajući u obzir sve okolnosti koje su dovele do navedenih problema, utvrdilo da su smetnje u tranzitiranju međunarodnog saobraćaja nastale u partnereskoj mreži preko koje je BH Telecom tranzitirao pozive prema privrednom subjektu Telemach (EuroporNet), a ne od strane privrednog subjekta BH Telecom što privredni subjekt BH Telecom nije mogao predvidjeti. Radi navedenog Konkurencijsko vijeće nije moglo utvrditi povredu privrednog subjekta BH Telecom u smislu ograničavanja tehničkog razvoja na štetu potrošača u smislu člana 10. stav (2) pod b) Zakona. U vezi izdavanja saglasnosti za izgradnju sopstvene infrastrukture, Konkurencijsko vijeće je nesporno utvrdio, kada je u pitanju davanje dozvole za izgradnju infrastrukture na lokalitetu Kakanj da je dana godine izdata Saglasnost broj operatoru Telekabel d.o.o. Zenica na izgradnju CATV mreže u općini Kakanj na dionici Groce - Poveznice - Kakanj i to dva mjeseca nakon što je upućen zahtjev. Imajući u vidu da je između podnošenja zahtjeva za saglasnost i izdavanja saglasnosti došlo do razmjene podnesaka u kojem je BH Telekom obavještavao Podnosioca zahtjeva da je pred nadležnim inspekcijskim organima pokrenuo postupak zbog činjenice da je Podnosilac zahtjeva na drugoj lokaciji svoju infrastrukturu gradio bez prethodne saglasnosti BH Telecoma, Konkurencijsko vijeće je ocjenilo da rok od dva mjeseca ne prestavlja nerazumno dugačak rok za dostavljanje saglasnosti. Kada je u pitanju odbijanje davanja saglasnosti na lokalitetu Mošćanica Podnosilac zahtjeva, u skladu sa članom 36. Zakona, nije uspio dokazati na koji način je odbijanje davanja saglasnosti za izgradnju infrastrukture koja je već izgrađena ograničila proizvodnju, tržište ili tehnički razvoj na štetu potrošača. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je BH Telekom ispoštovao obaveze koje su propisane RIP-om kada je u pitanju povećanje interkonekcijskih linkova privrednog subjekta Telemach te da je kvartalno, a u skladu sa raspoloživim kapacitetima, dolazilo do povećanja broja interkonekcijskih linkova. Nesporno je da privredni subjekt Telemach nije jedini intekonektovani operator na mreži privrednog subjekta BH Telecom, kao i to da su raspoloživi TDM portovi prema navodima iz raspoložive dokumentacije na pristupnim komutacijama privrednog subjekta BH Telecoma ograničeni. Takođe je nesporno utvrđeno i da ostala dva dominanantna operatera na isti način odobravaju proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta. Takođe je utvrđeno da se i ostalim alternativnim operaterima povećanje interkonekcijskih linkova odobrava na isti način. Prilikom utvrđivanja relevantnog stanja u vezi cijena maloprodajnih usluga i eventulanog unakrsnog subvencioniranja pojedinih usluga, Konkurencijsko vijeće je analiziralo i cijene pojedinačnih usluga kao i cijene istih usluga u različitim paketima. Konkurencijsko vijeće cijeni da se radi o relativno velikim razlikama ukoliko se usluga kupuje pojedinačno i ukoliko se kupuje u paketu (kako je pokazano u utvrđenom činjeničnom stanju, cijena pojedinačnog priključka fiksne telefonije iznosi 15 KM, cijena osnovnog paketa Moja TV usluge iznosi 22,23 KM, dok cijena paketa ove dvije usluge iznosi 26,33KM, iz čega proizilazi da popust iznosi cca 30%), pogotovo ako se u obzir uzme u obzir činjenica da paketi usluga mogu biti vremenski oročeni na 24 mjeseca, a mogu biti zaključeni i bez tog vremenskog oročenja s tim da pretplatnik koji ne zaključi ugovore na 24 mjeseca svaki mjesec plaća dodatnih 10 KM za korištenje opreme koja je potrebna za realizaciju usluge, iz čega proizilazi da pretplatnik koji se opredjeli da ne zaključi ugovor na 24 mjeseca za istu uslugu godišnje plaća 1200 KM više od pretplantika koji zaključi Ugovor na 24 mjeseca. Prilikom utvrđivanja da li BH Telecom određenu uslugu nudi ispod cijene koštanja ili da li vrši unakrsno subvencioniranje određene usluge, Konkurencijsko vijeće je u obzir uzelo i činjenicu da BH Telecom kao vertikalno integrisani privredni subjekat računovodstveno ne vodi odvojenu prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim vrstama usluga te da proces uspostavljanja troškovnog računovodstva i računovodstvenog odvajanja još uvijek nije realizovan, da zavisi od aktivnosti i odluka regulatora te da je ista situacija i kod druga dva dominantna operatera. Kod analize cijena pojedinih usluga i eventaulnih troškova koji prate iste, Konkurencijsko vijeće je cijenilo i činjenicu da se kod dominantnih operatera ista infrastruktura i iste organizacione jedinice odnosno ljudski resursi koriste za pružanje više usluga te daje teško pouzdano razdvojiti ove troškove. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće nije moglo izvan svake sumnje utvrditi da se radi o cijenama usluga ispod cijene koštanja kao i da se radi o unakrsnom subvencioniranju usluga. Takođe je u obzir uzelo činjenicu da Podnosilac zahtjeva, u skladu sa članom 36. Zakona, nije dostavio dokaze kojima bi potkrijepio svoje navode u pogledu unakrsnog subvencioniranja te da Konkurencijsko vijeće nije kao dokaz moglo cijeniti prostu računicu na bazi procjena bez konkretnih dokaza. Konkurencijsko vijeće je prilikom odlučivanja o navedenom, cijenilo i podatak da i sam Podnosilac zahtjeva ima sličnu praksu davanja popusta kod paketiranih usluga u odnosu na pojedinačne usluge, te činjenicu da sličnu praksu imaju i ostali konkurenti na relevantnom tržištu. Slijedom svega navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 1. dispozitiva ovog Rješenja. 10. Troškovi postupka Članom 108. stav 1) Zakona o upravnom postupku je propisano da u rješenju kojim se postupak završava, organ koji donosi rješenje određuje ko snosi troškove postupka, njihov iznos i kome se i u kojem roku imaju isplatiti, a članom 105. stav 2)

67 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 67 istog Zakona je propisano da kada u postupku učestvuju dvije ili više strana sa suprotnim interesom, strana koja je izazvala postupak, a na čiju štetu je postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su nastali u postupku. Prema odredbama člana 105. stav (3) Zakona o upravnom postupku troškovi za pravno zastupanje nadoknađuju se samo u slučajevima kad je takvo zastupanje bilo nužno i opravdano. Podnosilac zahtjeva je dostavio dana godine podneskom broj II/14, specifikaciju troškova postupka u iznosu od 9.071,75 KM koja se sastoji od slijedećih troškova: 1) sastav zahtjeva prema Konkurencijskom vijeću 1.281,00 KM, 2) taksa na zahtjev 1.000,00 KM, 3) priprema izjašnjenja na odgovor BH Telecoma 1.281,00 KM, 4) pristup i zastupanje na usmenoj raspravi pred Konkurencijskim vijećem dana godine 1.281,00 KM, 5) putni troškovi savjetnika Telemacha 1.447,75 KM, 6) podnesak od godine 1.281,00 KM te 7) taksa na rješenje 1.500,00 KM. Dopunu troškovnika Podnosilac zahtjeva je dostavio dana godine podneskom broj II/14 navodeći i dodatne troškove i to: 8) priprema podneska od godine 1.281,00 KM, 9) priprema podneska od godine od 1.281,00 KM te 10) usmena rasprava od godine 1.281,00 KM. Uz iznos od 2.195,50 KM što predstavlja trošak PDV od 17% ukupan iznos troškova Podnosioca zahtjeva iznosi ,25 KM. Protivna strana nije podnijela zahtjev za naknadu troškova postupka. Konkurencijsko vijeće je odbilo zahtjev za naknadu troškova punomoćnika Podnosioca zahtjeva, obzirom da je Podnosilac zahtjeva predmetni postupak izazvao svojim djelovanjem i da je isti završen na njegovu štetu. Stoga, Podnosilac zahtjeva ne ostvaruje pravo na naknadu troškova u smislu člana 105. stav (2) Zakona o upravnom postupku. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u tački 2. dispozitiva ovog Rješenja. 11. Administrativna taksa U skladu s članom 2. tarifni broj 107. stav (1) tačka f) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", broj 30/06 i 18/11). Podnosilac zahtjeva je na ovo Rješenje obavezan platiti administrativnu taksu u iznosu od 1.500,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 12. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Rješenja nije dopuštena žalba. Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog Rješenja. Brој II/ novembra gоdinе Sаrајеvо Predsjednik Ivo Jerkić, s. r. Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (1) točka c), a u svezi s člankom 10. stavak (1) i (2) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), te članka 105. Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09, 41/13 i 53/16), u pоstupku pоkrеnutоm po Zahtjevu za pokretanje postupka podnesenim od strane gospodarskog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, Džemala Bijedića 216, Sarajevo, kojeg zastupa odvjetnik Lana Deljkić, Trg djece Sarajeva 1, Sarajevo, protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d., Obala Kulina Bana 8, Sarajevo, radi utvrđivanja kršenja odredbi članka 10. stavak (2) Zakona o konkurenciji, Konkurencijsko vijeće, postupajući po presudi Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U U od godine na 14. (četrnaestoj) sjednici održanoj dana 30. studeni godine, donijelo je RJEŠENJE 1. Odbija se Zahtjev gospodarskog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, podnesen protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d. Sarajevo, radi utvrđivanja postojanja zlouporabe vladajućeg položaja u smislu članka 10. stavak (2) Zakona o konkurenciji, kao neutemeljen. 2. Odbija se zahtjev za naknadu troškova zastupanja gospodarskog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, kao neutemeljen. 3. Ovo Rješenje je konačno i bit će objavljeno u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrаzlоžеnjе Konkurencijsko vijeće je dana godine pod brojem II/14 zaprimilo Zahtjev za pokretanje postupka (u daljnjem tekstu: Zahtjev) podnesen od strane gospodarskog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, Džemala Bijedića 216, Sarajevo (u daljnjem tekstu: Podnositelj zahtjeva ili Telemach), kojeg zastupa odvjetnik Lana Deljkić, Trg djece Sarajeva 1, Sarajevo, protiv gospodarskog subjekta BH Telecom d.d., Obala Kulina Bana 8, Sarajevo (u daljnjem tekstu: BH Telecom) radi kršenja odredbi članka 10. stavak (2) Zakona o konkurenciji (u daljnjem tekstu: Zakon). Obzirom da je uvidom u dostavljenu dokumentaciju utvrđeno da predmetni Zahtjev nije potpun, sukladno sa odredbom članka 28. stavak (2) Zakona, Konkurencijsko vijeće je dana godine aktom broj /14 zatražilo dopunu Zahtjeva. Podnositelj zahtjeva je dana godine podneskom broj /14 dostavio traženu dopunu. Nakon kompletiranja Zahtjeva, Konkurencijsko vijeće je dana godine (akt broj II/14) Podnositelju zahtjeva izdalo Potvrdu o primitku kompletnog i urednog Zahtjeva, u smislu članka 28. stavak (3) Zakona. Na osnovu Zahtjeva i dostavljene dokumentacije Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da nije moguće utvrditi postojanje povreda Zakona na koje Podnosilac zahtjeva ukazuje, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj II/14 dana godine. Članom 41. stavak (1) točka c) Zakona je propisano da je nakon donošenja zaključka o pokretanju postupka Konkurencijsko vijeće dužno donijeti konačno rješenje o utvrđivanju zlouporabe vladajućeg položaja u roku od 4 mjeseca. Nadalje, člankom 11. stavak (2) Zakona propisano je da ukoliko Konkurencijsko vijeće ne donese rješenje u roku iz članka 41. stavak (1) točka c), smatra se da se zaključenim sporazumom odnosno postupanjem gospodarskog subjekta ne zlouporabljuje vladajući položaj. Na poseban zahtjev gospodarskog subjekta, Konkurencijsko vijeće sukladno članku 11. stavak (3) Zakona donosi rješenje da zaključenim sporazumom, odnosno postupanjem gospodarskog subjekt ne zlouporabljuje vladajući položaj. Konkurencijsko vijeće je aktom broj II/14 od godine obavijestilo stranke u postupku da konačno rješenje u postupku nije doneseno iz razloga što se nisu mogli ispuniti zakonom propisani uvjeti za njegovo donošenje, te se poučene o pravu iz članka 11. stavak (3) Zakona. Gospodarski subjekt Telemach d.o.o. Sarajevo je podnio Konkurencijskom vijeću poseban Zahtjev za donošenje rješenja u smislu članka 11. stavak (3) Zakona dana godine pod brojem II/14.

68 Број 6 - Страна 68 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Postupajući po Zahtjevu za donošenje rješenja gospodarskog subjekta Telemach d.o.o. Sarajevo, a imajući u vidu naprijed navedeno, Konkurencijsko vijeće je konstatiralo da je rok za donošenje konačnog rješenja u smislu članka 41. stavak (1) točka c) Zakona protekao, te je sukladno članku 11. stavak (3) Zakona donijelo Rješenje broj II/14 dana godine prema kojem se smatra da zaključenim sporazumom, odnosno postupanjem gospodarski subjekt BH Telecom nije zlouporabio vladajući položaj. Protiv navedenog Rješenja Konkurencijskog vijeća gospodarski subjekt Telemach je podnio tužbu Sudu Bosne i Hercegovine. Sud Bosne i Hercegovine, rješavajući po tužbi gospodarskog subjekta Telemach, je donio Presudu broj S1 3 U U od godine (u daljnjem tekstu: Presuda) kojom je uvažio tužbu i navedeno Rješenje Konkurencijskog vijeća poništio i vratio na ponovno odlučivanje. Konkurencijsko vijeće je Presudu zaprimilo dana godine pod brojem II/14. Ovim Rješenjem izvršava se predmetna Presuda Suda BiH uzimajući u obzir da, prema članku 62. Zakona o upravnim sporovima ("Službeni glasnik BiH", br. 19/02, 88/07, 83/08 i 74/10), kada sud poništi akt protiv kojeg je bio pokrenut upravni spor, predmet se vraća u stanje u kojem se nalazio prije nego što je poništeni akt donesen, te je pri donošenju novog rješenja vezan pravnim shvatanjima i primjedbama suda u svezi s postupkom. 1. Stranke u postupku Stranke u postupku su gospodarski subjekti Telemach d.o.o. Sarajevo, Džemala Bijedića 216, Sarajevo i BH Telecom d.d., Franca Lehara 7, Sarajevo Gospodarski subjekt Telemach d.o.o. Sarajevo, Podnositelj zahtjeva Gospodarski subjekt "Telemach" Društvo za pružanje usluga u oblasti telekomunikacija d.o.o. Sarajevo - Ilidža, ulica Džemala Bijedića 126, Sarajevo, registriran kod Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem , čiji je osnivač BOSNIA BROADBAND S.a.r.l. iz Luksemburga i sa upisanim temeljnim kapitalom od ,21 KM-a (100% osnivački kapital). Telemach je gospodarsko društvo koje je aktivno u pružanju telekomunikacionih usluga. Jedan je od telekomunikacionih operatera u Bosni i Hercegovini, koji distribuira medijski sadržaj preko kabelske tehničke platforme i pruža uslugu pristupa internetu i povezane usluge, kao i usluge fiksne telefonije pretplatnicima. Telemach je u krajnjem vlasništvu fondova kojima upravljaju društva povezana sa društvom KKR & Co. L.P. 9 West 57th Street, Suite 4200, Njujork, Njujork 10019, Sjedinjene Američke Države Gospodarski subjekt BH Telecom d.d., Sarajevo, protivna strana Gospodarski subjekt BH Telecom Sarajevo, dioničarsko društvo, Franca Lehara 7 (ranije Obala Kulina bana 8), Sarajevo, registriran je dana godine na Općinskom sudu Sarajevo, pod matičnim brojem subjekta (stari broj ). Osnivač i većinski vlasnik gospodarskog subjekta BH Telecom je Vlada Federacije Bosne i Hercegovine. Temeljna registrirana djelatnost gospodarskog subjekta BH Telecom je obavljanje telekomunikacijskih djelatnosti. 2. Pravni okvir predmetnog postupka Konkurencijsko vijeće je tijekom postupka primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10), Odluke o definiranju kategorija vladajućeg položaja ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i odredbe Zakona o upravnom postupku ("Službеni glаsnik BiH", br. 29/02, 12/04, 88/07, 93/09 i 41/13), u smislu članka 26. Zakona. Pored navedenog, Konkurencijsko vijeće je primijenilo i odredbe Zakona o komunikacijama BiH ("Službeni glasnik BiH", br. 31/3, 75/06 i 32/10), Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrezu BH Telecoma, Pravila o interkonekciji broj 51/2010 ("Službeni glasnik BiH", broj 109/10), Pravila 67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih telefonskih usluga u Bosni i Hercegovini, Pravilo RAK broj 20/2003 o utvrđivanju grančnih cijena iznajmljenih linija u Bosni i Hercegovini, Odluka o izmjenama i dopunama Pravilo RAK broj 20/2003 o utvrđivanju graničnih cijena iznajmljenih linija u Bosni i Hercegovini ("Službeni glasnik BiH", br. 41/03 i 85/05), Odluke o Politici sektora telekomunikacija Bosne i Herecgovine za period godine ("Službeni glasnik BiH", broj 8/09), Dozvolu za javnog operatera fiksne telefonije, Listu operatora sa značajnom tržišnom snagom ("Službeni glasnik BiH", broj 05/10) te Analizu tržišta završavanja (terminaclje) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajn razina od godine. Konkurencijsko vijeće sukladno članku 43. stavak (7) Zakona može u svrhu ocjene danog slučaja koristiti sudsku praksu Europskog suda pravde i odluke Europske komisije. 3. Postupak pred Konkurencijskim vijećem Podnositelj zahtjeva u Zahtjevu, u bitnom, navode slijedeće: - da je gospodarski subjekt Telemach operater digitalne i analogne kabelske televizije kao i jedan od vodećih pružatelja usluga širokopojasnog Interneta u Bosni i Hercegovini; - da je gospodarski subjekt BH Telecom, proglašen od strane Regulatorne agencije za komunikacije BiH (u daljnjem tekstu: RAK), jedan od tri dominantna operatera u Bosni i Hercegovini sa značajnom tržišnom snagom koji pruža sve telekomunikacije usluge i potpuno je vertikalno integriran; da gospodarski subjekt BH Telecom pored lokalne fiksne mreže, odnosno kabelske mreže koja povezuje centrale gospodarskog subjekta BH Telecom iz kojih se pružaju usluge domaćinstvima posjeduje i magistralnu mrežu kojom međusobno povezuje svoje centrale; - da alternativni operateri imaju na raspolaganju dva načina za pružanju fiksnih usluga krajnjim korisnicima i to: da sami izgrade svoju alternativnu lokalnu fiksnu mrežu ili da zaključe ugovor o povezivanju sa mrežom gospodarskog subjekta BH Telecom ili drugog vladajućeg operatera; - da alternativni operater u slučaju izgradnje vlastite mreže, bilo lokalne ili magistralne, pored ulaganja u vlastitu infrastrukturu, mora da obezbijedi prethodnu suglasnost nadležnih državnih organa (ukoliko nastoji povezati dvije općine ili dva grada), lokalne samouprave, gospodarskog subjekta BH Telecom čija je suglasnost neophodna za radove u blizini mreže gospodarskog subjekta BH Telecom kao i suglasnost stanara ukoliko je riječ o lokalnoj mreži; - da mjerodavnim tržištem proizvoda predmetnog postupka Podnositelj smatra dva tržišta i to tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma kao i tržište pružanja fiksnih telekomunikacijskih usluga krajnjim korisnicima dok mjerodavnim zemljopisnim tržištem smatra područje Federacije Bosne i Hercegovine obzirom da je gospodarski subjekat BH Telecom jedini sudionik koji pruža usluge interkonekcije na sopstvenu fiksnu mrežu te posjeduje najrazvijeniju mrežnu infrastrukturu na tržištu

69 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 69 Federacije Bosne i Hercegovine čime pokriva oko 95% domaćinstava na teritoriju gradova u kojima posjeduje mrežnu infrastrukturu. Podnositelj zahtjeva u Zahtjevu ukazuje na kršenje odredbi članka 10. stavak (2) pod a), c) i d) Zakona navodeći slijedeće: - da je, pored obveze koja je propisana RIP dokumentom o uspostavljanju interkonekcije u roku od 90 dana, proteklo pet (5) mjeseci od zaključivanja ugovora gospodarskih subjekata Telemach i BH Telecom do uspostavljanja interkonekcije; - da je u međuvremenu gospodarski subjekt BH Telecom odlagao uspostavljanje interkonekcije navodeći brojne razloge kao što su određeni testovi za odabranu tehnologiju (ISDN testovi), godišnji odmori zaposlenih u gospodarskom subjektu BH Telecom ali i neodgovaranjem na poruke i zahtjeve Podnositelja zahtjeva; - da je interkonekcija uspostavljena u listopadu godine ali da je onemogućen normalni rad gospodarskog subjekta Telemach tako što je, uprkos činjenici da je značajno porasla tražnja u mreži Podnositelja zahtjeva za fiksnom telefonijom zbog porasta broja korisnika, gospodarski subjekt BH Telecom neosnovano odbijao zahtjeve gospodarskog subjekta Telemach za povećanjem kapaciteta linka; - da su gospodarski subjekti Telemach i BH Telecom te RAK u razdoblju od listopada godine do travnja godine razmijenili znatan broj dopisa u svezi navedenog; gospodarski subjekt BH Telecom i RAK su navodili da ne postoji potreba za proširenjem kapaciteta interkonekcije uprkos brojnim prijavama i dokazima o preopterećenosti mreže gospodarskog subjekta Telemach te činjenici da je gospodarski subjekt Telemach bio primoran da plati naknadu za tranzitiranje do mreže gospodarskog subjekta BH Telecom po cijeni koja je znatno veća od tržišne; - da je danima gospodarski subjekt Telemach primao pritužbe svojih pretplatnika da ih ne mogu dobiti iz inostranstva dok je istovremeno od gospodarskog subjekta Telemach traženo da dokaže da je postojalo preopterećenje; - da postoji izričita odredba iz ugovora o interkonekciji koja predviđa povećanje kapaciteta u slučaju kada dolazi do povećanja prometa; - da je u čitavom ovom razdoblju gospodarski subjekt Telemach bio prinuđen da pronađe alternativne partnere kako bi usmjerio višak saobraćaja prema mreži gospodarskog subjekta BH Telecom te uz nedovoljne kapacitete imao povećani broj propalih poziva prema i od svojih pretplatnika prema mreži gospodarskog subjekta BH Telecom i međunarodnim mrežama, a tranzitom je bio primoran i plaćati znatno veće cijene po minuti poziva čime su oštećeni krajnji korisnici i ugled gospodarskog subjekta Telemach kako na tržištu fiksne telefonije, tako i ostalih usluga koje pruža u paketima; nakon više urgencija gospodarski subjekt BH Telecom je počeo da usmjerava međunarodni saobraćaj izravno do mreže gospodarskog subjekta Telemach; - da je nakon inicijalnog povećanja kapaciteta u siječnju godine gospodarski subjekt BH Telecom odbio da omogući dalje povećanje kapaciteta sukladno trendovima povećanja, tvrdeći da ne postoje tehničke mogućnosti za proširenje kapaciteta; kao odgovor na zahtjev gospodarskog subjekta Telemach za proširenjem kapaciteta (upućenog veljače godine) gospodarski subjekt BH Telecom se suglasio sa povećanjem kapaciteta ali sa oko 40% nižom propusnom moći od tražene. Kapacitet je povećan 5. travnja godine i gotovo trenutno iskorišten; radi navedenog gospodarski subjekt Telemach redovito trpi štetu zbog odlaganja u postupku interkonekcije koja se odražava gubitkom korisnika, povećanim ukupnim troškovima interkonekcije (zbog tranzitiranja saobraćaja alternativnim rutama) kao i štete po ugled gospodarskog subjekta Telemach. U Zahtjevu se dalje ukazuje na kršenje odredbi članka 10. stavak (2) pod b) Zakona navodi slijedeće: - da sukladno propisima Bosne i Hercegovine, ukoliko želi da obavlja radove na proširenju mreže, gospodarski subjekt Telemach u obvezi (kao i bilo koji drugi operater), da obezbijedi suglasnost javnih komunalnih poduzeća koja već posjeduju mrežu na istom prostoru. Kao razlog navedenom ističe se zaštita postojeće infrastrukture; gospodarski subjekt Telemach izvodi radove kako bi u doglednoj budućnosti mogao da konkurira gospodarskom subjektu BH Telecom tako što bi obezbijedio pristup do teritorija koji prethodno pokriva samo privredni subjekt BH Telecom. Obzirom da je na taj način gospodarski subjekt BH Telecom konkurent gospodarskom subjektu Telemach gospodarski subjekt BH Telecom zlouporabljuje navedeno pravo i redovito uskraćuje suglasnost Podnositelju zahtjeva na izgradnju mreže. Tako je gospodarski subjekt BH Telecom uskratio suglasnost preko 12 mjeseci na radovima na teritoriju općine Visoko kao i na teritoriju općine Kakanj prilikom realizacije projekta izgradnje magistralne infrastrukture što je zbog sabotaže na mreži od strane N.N. osoba u jednom trenutku dovelo do potpunog isključenja sa sustava brojnih dijelova mreže gospodarskog subjektatelemach. Podnositelj zahtjeva također ukazuje na povrede odredbi članka 10. stavak (2) pod a) i d) Zakona putem vezane prodaje (bundling) tako što vezana prodaja usluga u paketu u slučaju telekomunikacija, koja se naziva dual ili triple play, podrazumijeva tri usluge - fiksna telefoniju, Internet i IPTV televizija. Kada se snizi cijena za paket navedenih usluga to podrazumijeva da se određena usluga pruža sa dodatnim popustom za svaku od usluga, a taj popust se ne odobrava korisniku koji bira samo neke od navedenih usluga. Navedena praksa gospodarskog subjekta BH Telecom dovodi do negativnih učinaka za konkurenciju i krajnje potrošače tako što: - zahvaljujući razvijenoj fiksnoj mreži može uz izrazito niske troškove pružiti trostruku uslugu gotovo svakom korisniku u općinama u kojima posjeduje mrežu; - posjeduje i mobilnu mrežu (za koju licencu posjeduju samo tri vladajućeg operatera), pa i pristup mobilnoj mreži veže za ostale pakete (paket pod nazivom "Premi"); - u kombinaciji sa odbijanjem interkonekcije te odbijanjem povećanja kapaciteta gospodarski subjekt BH Telecom onemogućava Podnositelju zahtjeva pružanje fiksne telefonije svojim korisnicima kabelske televizije te utječe negativno na kvalitetu usluge fiksne telefonije što dovodi do posljedice da korisnici fiksne telefonije gospodarskog subjekta Telemach prelaze gospodarskom subjektu BH Telecom; - popust koji gospodarski subjekt BH Telecom daje u slučaju kombiniranja usluga uzrokuje da korisnici jedne usluge gospodarskog subjekata Telemach mogu da plaćaju manje novca mjesečno ako uzmu sve usluge od jednog dobavljača; imajući u vidu da je kvaliteta

70 Број 6 - Страна 70 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, fiksne telefonije gospodarskog subjekta Telemach upitna zbog raznih prekida navodi na preuzimanje korisnika gospodarskog subjekta Telemach za sve tri usluge; - da gospodarski subjekt BH Telecom daje dodatne pogodnosti u slučaju kombinirane usluge, u pojedinim slučajevima čak 50% u odnosu na odabir pojedinačnih usluga; pored ovih popusta na pretplatu postoje i dodatni popusti ukoliko se koristi BH Telecom voice usluga zajedno sa IPTV uslugom; - da se sa prosječnim brojem minuta (230 minuta) koje se ostvaruju mjesečno prema BH Telecom fiksnoj mreži (što predstavlja iskustvo gospodarskog subjekta Telemach sa flat konceptom) dodatno štedi cijena za 30 min (0,66 KM) (200 minuta uključenih u inicijalni telefonski paket koji se kupuje samostalno) i plus 50 minuta prema drugim fiksnim mrežama (što je također prosječan broj minuta gospodarskog subjekta Telemach po pretplatniku prema ostalim fiksnim mrežama) što košta dodatnih 1,5 KM sukladno cijeni po minuti terminiranja alternativnih operatera; s obzirom da je 1500 minuta prema svim fiksnim mrežama u BiH uključeno u Moja TV Phone+ i Moja TV Full+ pakete, korisnici kombiniranih usluga nemaju taj dodatni trošak kao što ga imaju pretplatnici na pojedinačnu voice uslugu gospodarskog subjekta BH Telecom; - da se u osnovnoj usluzi telefonije (uz pretplatu od 17,55 KM) dodatno naplaćuje i više od ovog obračunatog troška, s obzirom da je cijena prema krajnjim korisnicima prema službenom cjenovniku gospodarskog subjketa BH Telecom V4/2004 od godine znatno veća od troška; istih 50 minuta prema alternativnim fiksnim mrežama se pretplatnicima pojedinačne voice usluge naplaćuje 2,3 KM, sukladno zvaničnom cjenovniku gospodarskog subjekta BH Telecom; - da cijena pretplate gospodarskog subjekta BH Telecom za osnovnu telefoniju od 17,55 KM uz dodatne benefite fiksne telefonije koji se daju u kombinaciji sa Moja TV paketom iznose 17,55 + 0,66 + 2,3 = 21,51 KM dok sama IPTV usluga za Moj TV Phone+ paket iznosi 26,33-21,51 = 4,82 KM. Podnositelj zahtjeva, dostavljajući svoje procjene (obzirom da se smatra mjerodavnim jer raspolaže sa mjerodavnim podatcima za cijelu regiju kao član United grupe), ističe da je trošak gospodarskog subjekta BH Telecom u osnovnom MojaTV paketu 13 KM po korisniku sa 154 kanala koje nude, čime su u izravnom gubitku (13-4,82 = 8,18 KM) po svakom korisniku mjesečno, ne računajući neizravne troškove i investiciju u razvitak i održavanje same IPTV usluge, a sve u odnosu na pojedinačnu reguliranu telefonsku uslugu kad je spoje s Moja TV paketom. Isto tako, u kombinaciji sa paketom Moja TV cijena poziva prema BH Telecom fiksnoj mreži prema navedenom službenom cjenovniku privrednog subjekta BH Telecom je niža od one u reguliranom RIP dokumentu interkonekcije na lokalnoj razini, a koji nije ekonomski opravdan pa je preko 99% interkonekcija u Bosni i Hercegovini jednostruko ili dvostruko terminiranje gdje je maloprodajna cijena na razini 50% veleprodajne i niže. Na temelju navedenog Podnositelj zahtjeva ukazuje na unakrsno subvencioniranje gde se gospodarski subjekt BH Telecom svojom snagom u jednoj usluzi u kojoj je izraženo vladajući (fiksna telefonija) odriče prihoda potpuno, odnosno čak i uz gubitak u odnosu na samostalnu uslugu fiksne telefonije da bi zadržao korisnike koji imaju mogućnost prelaska na alternativne operatore dok cijenu osnovnog fiksnog telefoniranja za one korisnike koji nemaju opciju prelaska na alternativne operatere niti su zainteresirani za uslugu Moja TV, drži na znatno višoj razini, kako bi razlikom financirao nisku cijenu ostalih usluga u paketima. Podnositelj zahtjeva dalje navodi da gospodarski subjekt BH Telecom ima mogućnosti pružanja usluga u preko domaćinstava, a kompletna ostala kabelska industrija u manje od domaćinstava od kojih je manje od u Federaciji BiH koji mogu biti konkurentni gospodarskom subjektu BH Telecom. Tako je gospodarski subjekt BH Telecom nedavno povećao cijenu mjesečne pretplate najjeftinijeg - analognog telefonskog priključka za fizičke osobe (osnovni paket), u iznosu od 0,50 KM (uvećanje sa 9,80 KM na 10,30 KM). Imajući u vidu da najveći broj pretplatnika upravo koristi osnovnu ponudu, sa uvećanjem cijene toj kategoriji, gospodarski subjekt BH Telecom daje podsticaj korisnicima da koriste trostruku uslugu (triple play), budući da postojeću analognu ponudu čini manje atraktivnom ali i financira subvencionisanje tržišta koja su konkurentnija, odnosno na kojima je moguće ugroziti njegov vladajući položaj. Prema svemu navedenom Podnositelj zahtjeva ističe da gospodarski subjekt BH Telecom na ovaj način: - pretplatnike koji koriste najosnovniju ponudu gospodarskog subjekta BH Telecom zajedno sa uslugom nekog drugog operatera (npr. koristi analogni priključak gospodarskog subjekta BH Telecom-a i Internet od gospodarskog subjekta Telemach), ponudom koja je samo na usluzi fiksne telefonije značajno jeftinija od pojedinačne (uključen veliki broj minuta poziva uz pretplatu i dodatne fiksne usluge koje se inače naplaćuju), te usluge IPTV, samo nakon izravnih programskih troškova, podstiče da sa privrednim subjektom BH Telecom zaključe ugovor za obje usluge i time uštede novac; - može podizati cijenu usluge bez konkurencijskog pritiska obzirom da korisnici uglavnom nemaju mogućnost prelaska na konkurentnu ponudu - npr u Federaciji BiH uslugu fiksne telefonije rezidencijalnim korisnicima efektivno, preko vlastite infrastrukture, nude još svega dva operatera Telemach i M&H Company koji pokrivaju samo oko 30% domaćinstava, a imajući u vidu da podizanje cijene nema ekonomskog rezona sa stanovišta same fiksne telefonije ali da isto predstavlja način nadoknade gubitaka ostvarenih na tržištima koja jesu konkurentna; - umanjuje ekonomsku isplativost konsolidacije manjih kabel operatera, odnosno otežava samostalni ulazak novih kabel operatera (koji pokrivaju oko 20% domaćinstava na kojem djeluje privredni subjekt BH Telecom) na tržište fiksne telefonije te tako zadržava visokih 96,1% tržišta fiksne telefonije ograničavajući konkurentski pritisak samo na izdvojene zone koje pokrivaju gospodarski subjekti Telemach i M&H Company; - preko korisnika na tržištu gdje nema adekvatnu konkurenciju, povećanjem cijene obezbjeđuje dodatni financijski prihod kojim može da financira sniženu, čak potencijalno predatorsku cijenu triple play usluge. Podnositelj zahtjeva dodaje da postoji opravdana sumnja da gospodarski subjekt BH Telecom namerava da korisnicima nudi besplatne usluge telefonije koje bi bile uslovljene njihovim vezivanjem za širokopojasnu uslugu gospodarskog subjekta BH Telecom kojom bi povratio dio gubitka preko korisnika koji isključivo koriste analogni telefonski priključak. Ovakvim poslovanjem gospodarski subjekt BH Telecom bi istovremeno umanjio gubitak profita koji mu na tržištima telefonije nanose besplatna softverska rješenja, izvršio planirano

71 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 71 restrukturiranje korisnika ka širokopojasnim (profitabilnijim/modernijim) uslugama i u potpunosti izbacio sa tržišta alternativne operatere, koji nisu u mogućnosti da nude besplatne usluge jer nemaju istu financijsku snagu i opseg usluga kao gospodarski subjekt BH Telecom (a kojima je prethodno onemogućio razvoj koristeći svoj položaj kao neophodnog pružaoca infrastrukturnih usluga - odugovlačenjem interkonekcije, ometanjem usluga itd.). Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da na osnovu Zahtjeva i dostavljene dokumentacije nije moguće utvrditi postojanje povreda Zakona na koje Podnositelj zahtjeva ukazuje, te je donijelo Zaključak o pokretanju postupka broj II/14 dana godine (u daljnjem tekstu: Zaključak). Sukladno mjerodavnim odredbama Zakona, Konkurencijsko vijeće je dostavilo Zaključak Podnositelju zahtjeva, dana godine aktom broj II/14, a sukladno članku 33. stavak (1) Zakona je dostavilo Zaključak i Zahtjev gospodarskom subjektu BH Telecom, dana godine aktom broj II/14. Gospodarski subjekt BH Telecom je u dva navrata uputio zahtjeve za produljenjem roka za dostavu traženog odgovora i to podneskom koji je zaprimljen pod brojem II/14 dana godine i podneskom broj II/14 dana godine. Konkurencijsko vijeće je oba puta ocijenilo opravdanim razloge zbog kojih je traženo produljenje roka te iste odobrilo aktom broj II/14 dana godine i aktom broj II/14 dana godine. U ostavljenom roku gospodarski subjekt BH Telecom je dostavio odgovor dana godine podneskom broj II/14, a zatim i dopunu odgovora dana dana godine podneskom broj II/14. Konkurencijsko vijeće se aktom broj II/14 dana godine dostavilo Podnositelju zahtjeva očitovanje druge strane. Gospodarski subjekt Telemach je dana godine aktom broj II/14 Konkurencijskom vijeću molbu za produljenjem roka za dostavu očitovanja na dostavljeni podnesak na koji je Konkurencijsko vijeće odgovorilo pozitivno dana godine podneskom broj II/14. Podnositelj zahtjeva je dostavio izjašnjenje na navedeno dana godine podneskom broj II/14. Gospodarski subjekt BH Telecom u dostavljenom Odgovoru na Zahtjev navodi da Podnositelj zahtjeva nije iskoristio pravo i obvezu da pokrene postupak pred RAK-om obzirom da su Referentnom interkonekcijskom ponudom (u daljnjem tekstu: RIP dokument) uređeni odnosi strana u svezi sa rješavanjem sporova, da na tržištu fiksne telefonije ima 16 operatera te da niti jedan ne može samostalno pružati usluge telefonije bez uspostavljanja najmanje jedne interkonekcije putem koje mora mogućiti razmjenu poziva sa korisnicima drugih mreža te da je RAK u dokumentu Analiza tržišta završavanje (terminacije) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivou od godine utvrdio da Podnositelj zahtjeva, odnosno ukupno 10 alternativnih operatera imaju značajnu tržišnu snagu (SMP) na analiziranom tržištu. Nadalje, u odgovoru na Zahtjev, ostalim podnescima kao i izjašnjenjima tijekom usmene rasprave gospodarski subjekt BH Telecom, u bitnom, navodi: a) u svezi kašnjenja realizacije interkonekcije: - da prije realizacije svake interkonekcije sam proces testiranja i vrijeme završetka testova ovisi o tehničkom stepenu razvijenosti operatora i kapaciteta teničkog osoblja s obzirom da se u većini slučajeva mora obaviti međusobno usklađivanje i provjeriti kompatibilnost opreme kako bi svaka interkonekcija uspješno funkcionirala u korist krajnjih korisnika; - da je nakon dostavljanja nepotpunog Zahtjeva za interkonekciju gospodarski subjekt BH Telecom u dva navrata dana godine i dana godine uputio gospodarskom subjektu Telemach akt da uredi Zahtjev za interkonekciju što je isti učinio e- mailom, a zatim i službeno dana godine i dana godine nakon čega je gospodarski subjekt BH Telecom bez odlaganja prihvatio Zahtjev za interkonkciju i o tome pismenim putem obavijestio gospodarski subjekt Telemach čime je retroaktivno, odnosno ne čekajući protok roka koji je trebao teći od prijema urednog Zahtjeva za interkonekciju odredio početak pregovora za godine (dok je po roku koji je propisan RIP dokumentom početak testiranja trebao biti godine); - da je dana godine gospodarski subjekt BH Telecom uputio svojoj nadležnoj službi nalog za ispitivanje tehničke mogućnosti koja je okončana pozitivnim odgovorom te je Ugovor o interkonekciji potpisan dana godine koji je stupio na snagu nakon obostranog potpisivanja dana godine; - da je dogovoreni datum za početak testiranja nezvanično pojmeren na godine obzirom da su suradnici Podnositelja zahtjeva zaduženi za testiranje signalizacije mogli biti na raspolaganju samo u tom terminu; gospodarski subjekt BH Telecom je u tom razdoblju podigao E1 sisteme i to: godine na SS Baščaršija i dana godine SS Alipašino polje; - da je razlog drugog odlaganja bio kvar mjernog instrumenta na strani gospodarskog subjekta BH Telecom te je nakon uklonjenog problema dana godine završeno testiranje signalizacije po proceduri nivoa 2 i nivoa 3; - da se u razdoblju od godine do godine povezivanje gospodarskog subjekta Telemach na SS Alipašino polje nije moglo realizirati zbog problema na fizičkoj razini te zbog hardvertskog problema na jednom 2Mbps sustavu na strani gospodarskog subjekta Telemach; nakon što je na opremi gospodarskog subjekta Telemach izvršena neophodna rekonfiguracija i zamjena opreme, stvoreni su uvjeti za početak testiranja signalizacije nivoa 4 - po preporuci Q.784; - da je dana godine ostvarena prva govorna veza prema gospodarskom subjektu Telemach; - da je gospodarski subjekt BH Telecom započeo testiranja sa svoje strane dana godine; - da je gospodarski subjekt Telemach ostvario prvu govornu vezu prema gospodarskom subjektu BH Telecom što je bio preduvjet za nastavak testiranja poziva od gospodarskog subjekta Telemach; - da gospodarski subjekt Telemach nije uspješno izvršio izvođenje END.TO.END ISUP testova, po Q.788 standardu, ali je obavijestio gospodarski subjekt BH Telecom da je poduzeo mjere na promjeni konfiguracije svog sustava, kako bi testovi po Q.788 standardu u ponovljenom testiranju bili uspješno završeni; END TO END ISUP testovi su RlP dokumentu, između ostalog, obvezni te svi operatori moraju uspješno okončati ove kao i sve ostale testove; - da gospodarski subjekt Telemach neutemeljeno navodi da je gospodarski subjekt BH Telecom inzistirao na

72 Број 6 - Страна 72 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, neprimjenjivim testovima za odabranu tehnologiju te nije uspješno izvršio izvođenje ovih testova tvrdeći da oni nisu primjenjivi na Telemach mreži jer on kao operator ne pruža niti u budućnosti namjerava pružati usluge ISDN; navedeni testovi su uspješno realizirani sa svim interkonektovanim operatorima, obzirom da alternativni operatori moraju obezbijediti realizaciju poziva prema mreži gospodarskog subjekta BH Telecom koja ima ISDN korisnike te su radi neometane komunikacije s njima ovi testovi neophodni; pored navedenog, navedeni testovi su jedan od uvjeta pristupa fisknoj mreži gospodarskog subjekta BH Telecom i obveza svakog operatora koji potpiše Ugovor o interkonekciji; - da je gospodarski subjekt Telemach tako naknadno poduzeo mjere na promjeni konfiguracije svog sustava, kako bi testovi po Q.788 standardu u ponovljenom testiranju bili uspješno završeni; promjena konfiguracije je trebala trajati 2-5 radnih dana, kada se moglo nastaviti sa testovima; kako su strane uvidjele da se testiranje iz naprijed navedenih razloga koje leže na strani gospodarskog subjekta Telemach neće obaviti u predviđenom roku, sukladno članku 17. RlP-a, dana godine, strane su obostrano potpisale Suglasnost o pruduljenju roka testiranja u kojom su sve naprijed navedene činjenice potvrdile te se suglasile da će se proces testiranja okončati u roku od 30 dana od dana obostranog potpisivanja suglasnosti i da navedeno produljenje roka ne može predstavljati pravni temelj za pokretanje bilo kakvih sporova u budućnosti s bilo koje strane; testiranje je trebalo biti okončano 30 dana od obostranog potpisivanja, do godine, međutim, testovi su uspješno okončani sa desetak dana zakašnjenja, dana godine na pristupnoj komutaciji SS Baščaršija, odnosno godine za pristupnoj komutaciji SS Alipašino polje; - da je uspostavljanje interkonekcije mreža vrlo složen projekat, u tehničko- tehnološkom smislu; da se navedno razdoblje poklapa sa sezonom godišnjih odmora u gospodarskom subjektu BH Telecom kada je uobičajeno da se telefonskim putem zamoli operator za razumijevanje u kašnjenju od par dana za određenu aktivnost, što je i u konkretnoj situaciji vjerovatno bilo učinjeno; gospodarski subjekt BH Telecom je, s druge strane, imao razumijevanja kada je u tijeku samog procesa testiranja, dana godine došlo do promjene ovlaštene osobe za zastupanje gospodarskog subjekta Telemach; takve okolnosti koje odgađaju neke korake u suradnji za par dana smatraju je uobičajnom poslovnom praksom na koju partneri međusobno slobodno računaju; - da u razdoblju od godine (do kada je prema sporazumu trebalo biti okončano terstiranje) do godine (kada je interkonkecija uspostavljena), nakon promjene konfiguracije sustava gospodarskog subjekta Telemach obavljeno testiranje ispravnog rutiranja podataka na primjenjenu konfiguraciju digitalnih komutacija iz članka 10. Priloga 6 RlP-a, te testiranje načina obračuna iz članka 11. Piloga 6. RlP-a; pri tome su otkriveni određeni problemi na interfiling aplikaciji (aplikacija za obračun interkonekcijskog saobraćaja) na strani gospodarskog subjekta BH Telecoma, koji su otkonjeni u najkraćem roku, te je testitanje uspješno okončano dana godine, a interkonekcija uspostavljena nakon kumulativnog ispunjenja uvjeta iz članka 18. RIP dokumenta, dana godine. b) u svezi povećanja interkonekcijskih linkova - da su tvrdnje Podnositelja zahtjeva da je gospodarski subjekt BH Telecom opstruirao rad istog odbijajući zahtjev za proširenje kapaciteta neutemljene; naime, u dijelu Priloga 4 - Planiranje i naručivanje kapaciteta RIP dokumenta se utvrđuje da se planiranje saobraćaja alternativnih operatora vrši na bazi kvartala, a dostavlja svakih pola godine; planovi se razmijene i usuglase putem ova te gospodarski subjekt BH Telecom navedene planove analizira i odobrava sukladno sa trenutnom raspoloživošću kapaciteta na pristupnim komutacijama (TDM portovi). Po osnovu usuglašenih i odobrenih planova operator vrši njihovo naručivanje, gospodarski subjekt BH Telecom je obvezan izvršiti povećanje samo za one kapaciteta koje je prethodno odobrio, što u slučaju gospodarskog subjekta Telemach nije bio slučaj; - da je usluga interkonekcije operatora Telemach na fiksnu mrežu gospodarskog subjekta BH Telecoma realizirana godine, a gospodarski subjekt Telemach je proširenje kapaciteta zahtijevao odmah po proteku 7 dana od početka rada, godine; obzirom da je prema odredbama RlP dokumenta proširenje kapaciteta moguće početkom prvog narednog kvartala, sukladno sa odobrenim planom, gospodarski subjekt BH Telecom je isto prvo proširenje kapaciteta gospodarskog subjekta Telemach realizirao sa postojeća 4 na 7 E1 linkova odmah nakon što je nastupio naredni kvartal, u siječnju godine; svaki idući kvartal operatoru Telemach realizirani su novi kapaciteti, u prosjeku za 3 E1 kvartalno, tako da u ovom trenutku gospodarski subjekt Telemach koristi ukupno 20 E1 vodova te je novi zahtjev za proširenje upravo u fazi realizacije; - da je, povodom žalbi gospodarskog subjekta Telemach na preopterećenost linkova koje je upućivao gospodarskom subjektu BH Telecom, analizom utvrđeno da Telemach nije optimalno i ravnomjerno rutirao promet prema mrežama gospodarskog subjekta BH Telecom, budući da je od ukupno dvije točke pristupa ostvarene preko dvije komutacije, gospodarski subjekt Telemach preko jedne komutacije rutirao svega 0,96 % ukupnog polaznog prometa iz mreže gospodarskog subjekta Telemach u mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, u mjesecu listopadu godine, dok je za mjesec studeni ovaj postotak iznosio 3,68% ukupnog prometa iz mreže gospodarskog subjektatelemach u mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom; gospodarski subjekt BH Telecom ne može utjecati na način rutiranja prometa od strane drugih operatora, a neoptimalno rutiranje može dovesti do zagušenja na linkovima; znatno je više prometa slao preko komutacije SS Alipašino polje u odnosu na komutaciju SS Baščaršija, rizikujući na taj način pojavu zagušenja; - da je postupajući po žalbi gospodarskog subjekta Telemach RAK zatražio od gospodarskog subjekta BH Telecom očitovanje na navode; povodom zatraženog izjašnjenja isti je naveo i dokumentirao činjenično stanje na temelju kojeg je RAK svojim dopisom broj /12 od godine dostavio popratni akt Proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta broj /12 od godine te obavijestio gospodarske subjekte Telemach i

73 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 73 BH Telecom, između ostalog, da je "Evidentno neravnomjerno opterećenje linkova kojima je Telemach priključen na mrežu BH Telecoma, tako da se problem zagušenja kojeg navodi Telemach može riješiti i u okviru postojećih linkova, prerutiranjem prometa, što je odgovornost Telemacha, a ne BH Telecoma" te da RAK "smatra da je BH Telecom dužan da omogući realizaciju interkonekcijskih kapaciteta sukladno procedurama definiranim u Prilogu 4, te da se raspodjela kapaciteta odvija sukladno objektivnim TDM kapacitetima komutacija BH Telecoma pri čemu BH Telecom treba da vodi računa i o planovima proširenja interkonekcijskih kapaciteta drugih operatora. U takvim uvjetima racionalno korištenje već postojećih kapaciteta predstavlja prvenstveno interes Telemacha." - da gospodarski subjekt Telemach nije jedini interkonektovani operator na mreži gospodarskog subjekta BH Telecom, kao i to da raspoloživi TDM portovi na pristupnim komutacijama gospodarskog subjekta BH Telecoma nisu neograničeni; gospodarski subjekt BH Telecom konstantno vrši analizu planiranja kapaciteta svih osam alternativnih operatora i uz velike napore pokušava realizovati zahtjeve operatora za novim kapacitetima sukladno tehničkim mogućnostima i vlastitim potrebama za istim, što zahtijeva pravovremeno planiranje i preraspodjelu kapaciteta; već duži vremenski period gospodarski subjekt BH Telecom nema dovoljno kapaciteta da podmiri sve potrebe alterativnih operatora, što je evidentan problem za sve strane; trenutno je u fazi realizacije projekta, na temelju kojeg će se sukladno sa nalogom RAK-a, RIP dokument dopuniti dijelom koji će regulirati obezbjeđenje interkonekcije na IP razini, što će u budućnosti dovesti do rješenja problema nedostatka interkonekcijskih kapaciteta. c) u svezi preusmjeravanja dolaznog međunarodnog prometa: - da je gospodarski subjekt Telemach je godine uputio gospodasrkom subjektu BH Telecom pismeni akt - Preusmjeravanje prometa, u kojem zahtijeva da međunarodni promet prema Podnosiocu zahtjeva gospodarski subjekt BH Telecom tranzitira putem gospodarskog subjekta HT Mostara umjesto preko operatora Aneks; uz ovaj akt je u prilogu dostavljen akt gospodarskog subjekta HT Mostar u kome isti izražava spremnost da prihvati dolazni međunarodni promet i terminira ga u mrežu gospodarskog subjekta Telemach izravnim interkonkcijskim nacionalnim i regionalnim linkovima; Ovakav zahtjev, smatra gospodarski subjekt BH Telecom, nije bio sukladan sa principima interkonekcije obzirom da operator koji tranzitira međunarodni promet, u ovom slučaju BH Telecom, za mrežu nekog od operatora (u ovom slučaju gospodarski subjekt Telemach), sam odabire rutu za usmjeravanje na osnovu važećih ugovora i ponuđenih komercijalnih uvjeta pod kojima drugi operatori nude uslugu tranzitiranja i terminiranja međunarodnog prometa u navedenu mrežu. Obzirom da u konkretnom slučaju navedeni zahtjev nije bio prihvatljiv za BH Telecom s komercijalnog aspekta gospodarski subjekt BH Telecom je odmah ponudio da se terminacija prometa vrši izravno u mrežu gospodarskog subjekta Telemach te je ponudio zaključivanje odgovorajućeg dodatka Ugovora o interkonekciji koji je potpisan godine; - da je cijena terminiranja međunarodnih poziva u mreže gospodarskog subjekta BH Telecom i operatora u BiH predmet komercijalnog dogovora, sukladno odredbama RIP dokumenta; tranzit i terminiranje međunarodnog prometa u mreže gospodarskog subjekta BH Telecom, a tako i u mreže drugih operatora u BiH predstavlja komercijalni dogovor između strana i za iste RAK ne definira cijene; navedene usluge podrazumjevaju komercijalni dogovor između operatora, a za realizaciju se moraju ispuniti 2 uvjeta: da postoje realizirani intekonekcijski linkovi za međunarodni promet i da je ponuđena cijena terminacije međunarodnog prometa u mrežu operatora najniža na tržištu, kako bi operator tranziter međunarodnog prometa (BH Telecom) imao poslovni interes da izravno usmjeri promet na mrežu u kojoj međunarodni poziv terminira; Gospodarski subjekt BH Telecom u vremenskom razdoblju na koji se Podnositelj zahtjeva žali nije imao realiziran interkonekcijski link za međunarodni promet sa navedenim operatorom obzirom da Telemach prilikom podnošenja Zahtjeva za interkonekciju nije zahtjevao navedenu uslugu; do momenta ugovaranja i uspostave interkonekcijskog linka za međunarodni promet BH Telecom je imao pravo da međunarodni promet za mrežu Telemacha rutira odnosno tranzitira preko onog operatora koji je na tržištu nudio najnižu cijenu terminacije međunarodnih poziva u Telemach mrežu, a sa kojim je BH Telecom imao raspoložive interkonekcijske kapacitete za međunarodni promet (u konkretnom slučaju to je bio gospodarski subjekt Europronet). Zahtjev gospodarskog subjekta Telemach prema gospodarskom subjektu BH Telecom da se međunarodni promet za njegovu mrežu tranzitira preko operatora HT Mostar je u suprotnosti sa naprijed navedenim principima interkonekcije i poslovnom praksom koju imaju operatori koji posluju u ovom segmentu i isti je od strane gospodarskog subjekta BH Telecom odbijen. Pored navredenog, Telemach u to vrijeme nije imao zaključen ugovor o interkonekciji sa gospodarskim subjektom HT Eronet što se utvrđuje iz dokumenta RAK-a: Analiza tržišta završavanja (terminaclje) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivo od godine gdje se na strani 16. daje zvaničan pregled važećih ugovora o interkonekciji na dan godine obzirom da je preduvjet da se gospodarskom subjektu Telemach vrši izravno tranzitiranje međunarodnog prometa zaključivanje dodatka ugovora o interkonekciji kojim bi se regulirala usluga terminacije prometa u mrežu Telemacha koja nije obvezna usluga prema RIP dokumentu nego se pruža ukoliko strane postignu komercijalni sporazum. Gospodarski subjekti Telemach i BH Telecom navedenu uslugu nisu imali ugovorenu u trenutku njegovog inzistiranja da se izvrši prerutiranje prometa; gospodarski subjekt BH Telecom je odmah izašao u susret Podnositelju zahtjeva činjenicom da je isti dan nakon zaprimanja dopisa gospodarskog subjekta Telemach potpisao sa svoje strane Dodatak ugovora o interkonekciji kojim se ugovara navedena usluga. Nadležna služba BH Telecoma uputila je nalog za implementaciju usluge iz Dodatka ugovora aktom

74 Број 6 - Страна 74 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Nalog za izmjenu rutiranja međunarodnog prometa prema krajnjim korisnicima operatora Telemach broj /18-12 AM, od godine; u svezi istog, nadležno tehničko osoblje BH Telecoma je izvršilo provjere i ustanovljeno je da postojeća interkonekcija mreža BH Telecoma i Telemacha ne podržava ovakvu mogućnost jer gospodarski subjekt Telemach nije bio interkonektovan na odgovarajuće komutacije BH Telecoma te je dostavila pismeni akt: Izvješće o realizaciji Naloga za izmjenu rutiranja međunarodnog prometa za operatora Telemach broj /19-12 HH od godine; nakon toga je izvršna direkcija za tehnologiju i razvoj servisa BH Telecoma, nakon prijema izvješća, isti dan dostavila nadležnoj Direkciji BH Line pismeni akt - Nalog za izmjenu routing plana za međunarodni promet operatora Telemach, broj /19-12 AM od godine na koji način je obezbijeđeno da se premosti problem na način da se dolazni međunarodni promet prema krajnjim korisnicima Telemacha, koji se tranzitirao preko operatora Aneks, rutira preko operatora Europronet, što je nesumnjivo i nesporno sloboda izbora BH Telecoma; om od godine obaviješten je Telemach (Esad Ćosović), da će se dolazni međunarodni promet dalje tranzitirati preko gospodarskog subjekta Europronet; kako bi se omogućio i ovaj vid interkonekcije na temelju potpisanog Dodatka izvršena su potrebna testiranja, nabavka neophodnih uređaja i podešavanja na sustavima, sve u suradnji sa gospodarskim subjektom Telemach te je dana godine realizirana usluga prema potpisanom Dodatku ugovora koja uredno funkcionira do danas; problem kod uspostave međunarodnih poziva na koji se žalio Podnositelj zahtjeva je bio evidentiran i otklonjen u roku od par dana i radilo se isključivo o međunarodnim dolaznim pozivima na prenesene brojeve u Telemach mrežu, a problem je bio u partnerskoj mreži preko koje je BH Telecom trazitirao pozive prema gospodarskom subjektu Telemach; Gospodarski subjekt BH Telecom smatra neutemeljim i tvrdnje Podnositelja zahtjeva da je Telemach usljed nedostatka kapaciteta bio prinuđen da pronađe alternativne partnere kako bi usmjerio višak prometa prema i iz mreže BH Telecoma i da je zbog tranzita morao plaćati veće cijene poziva po minuti čime su oštećeni krajnji korisnici i ugled Telemacha obzirom da: - gospodarski subjekt BH Telecom nema nikakve izravne veze sa rutama putem kojih gospodarski subjekt Telemach vrši rutiranje svog prometa jer je ta usluga predmet ugovora sklopljenih između Telemacha i trećih operatora; isključiva je odgovornost svakog operatora da svoj saobraćaj preusmjerava slobodnim rutama preko uspostavljenih interkonkecija sa drugim operatorima i tako sprječava propale pozive i štiti svoj ugled te se ni po kojem osnovu šteta po ugled Telemacha ne može staviti na teret BH Telecoma koji u datim momentima nije imao toliko linkova koliko je Telemach zahtijevao u količinama koje su prevazilazili raspoložive kapacitete niti su zahtjevi operatora za datom količinom linkova bili ranije odobreni usaglašenim planom; ako su pozivi gospodarskog subjekta Telemach propadali preko alternativnih operatora on je imao mogućnost da ih usmjeri i preko bilo kojeg od druga dva dominantna operatora HT Mostara ili Telekoma Srpske gdje je zasigurno garantirana premium kvaliteta te je mogao dobiti cijenu tranzita po istoj cijeni koja je regulirana RIP dokumentom i iznosi 0,01 KM. Pored ova dva dominantna, mogao je zahtjevati interkonekciju i tranzit sa bilo kojim od 7 interkonektovanih alternativnih operatora sa kojima BH Telecom ima interkonekciju; Shodno navedenom tvrdnja da je Telemach morao plaćati znatno veću cijenu za tranzitiranje poziva od tržišne je netačna obzirom da je člankom 4. Priloga 6 RIP dokumenta propisano da "U slučaju da Operator isporuči veću količinu prometa od planirane BH Telecom ne može garantovati dogovoreni kvalitet usluga. U svezi sa kvalitetom usluga koje se daju ovim RIP-om Operator samostalno i u potpunosti odgovara za neodgovarajuće dimenzioniranje interkonekcijskih vodova. Operator se obvezuje dimenzionirati interkonekcijske vodove za maksimalne gubitke od 1% u toku glavnog prometnog sata." U Zahtjevu, prema navodima gospodarskog subjekta BH Telecom, nije jasna veza između oštećenja krajnjih korisnika i povećanja troškova Telemacha za tranzit budući da njegovi korisnici plaćaju maloprodajnu cijenu definiranu cjenovnikom Telemacha koja se ne mijenja nužno u izravnoj ovisnosti od povećanja njegovih troškova tranzita prometa što potvrđuje činjenica da Telemach nije povećavao maloprodajne cijene svojim korisnicima. Gospodarski subjekt Telemach je mogao imati samo manju zaradu u razlici cijene ali je to "problem" svakog operatora koji svakodnevnim praćenjem ponuda rutira promet rutama koje su mu najisplativije. Gospodarski subjekt BH Telecom smatra neutemeljenim navode da Podnositelj zahtjeva redovno trpi štetu koja se ogleda u gubitku korisnika povećanjem ukupnih troškova interkonekcije i štetom po ugled gospodarskog subjekta Telemach. U prilog tome gospodarski subjekt BH Telecom navodi činjenice da je u periodu interkonekcije na BH Telecom mrežu u mrežu Telemacha putem usluge Prenosivosti brojeva preneseno blizu 5000 brojeva dok je u obrnutom smjeru, iz mreže Telemacha u mrežu BH Telecoma, u istom periodu, preneseno ukupno 48 brojeva. Iz Analiza tržišta završavanja (terminacije) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji od godine RAK je uvrdio da je u ukupnom prihodu ostvarenom od terminacije prometa na kraju prvog kvartala godine najveći tržišni udjel ostvario operator Telemach i to od zaključenja interkonekcije u prvoj polovini godine sa 0,19% na 0,95% u IQ 2013., te najveći tržišni udjel (0,78%) prema količini terminiranog prometa u vlastitu mrežu u odnosu na ukupni terminirani promet u Bosni i Hercegovini kao i prema broju priključaka ima operator Telemach, i to u prvoj polovini godine 0,15% popeo se na IQ ,78%. Gospodarski subjekt BH Telecom kada je riječ o pružanju maloprodajnih usluga, između ostalog, navodi: - da gospodarski subjekt BH Telecom od godine konstantno bilježi pad udjela u domenu fiksne telefon te da je u godini zabilježio najveći pad kada se poredi sa udjelom u godini, i to za 1,86%; u periodu od godine do godine BH Telecom je izgubio ukupno 2,82% udjela u tržištu dok su u istom periodu alternativni operatori osvojili 3,74% tržišta; da alternativni operatori u istom razdoblju konstantno bilježe rast tržišnog udjela u domenu fiksne telefonije, tako je u godini zabilježen najveći rast u odnosu na godinu i to za 2,23%, što je gotovo jednako zbiru izgubljenog udjela dominantnih operatora;

75 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 75 - da je kreiranje ogovarajućeg marketing miksa kombinacijom pojedinačnih produkata iz ponude, odnosno praksa paketiranja ("bundling") u razvoju novih produkata i unaprijeđenju porifolija usluga telekom operatora koja u telekomunikacijskoj industriji podrazumjeva kombiniranje usluga telefonije, TV-a i lnternet-a danas popularna i općeprihvaćena strategija čiji je primarni cilj smanjenje odliva korisnika; koncept se može koristiti kao alat predstavljanja tarifa i usluga telekom industrije općenito, (izvor, studija The Dynamic Effects of Triple Play Bundling in Telecommunications - Dinamički učinci paketiranja "triple play" usluga u telekomunikacijama, objavljeno u godini od autora Jeffrey Prince); - da u regionu svi operatori, koji su ujedno fiksni i mobilni, koriste iste principe kod kreiranja produkata - bundle 3play, 4play (T-Com, VIP, MTS; u BiH: M:tel, BlicNet); - da gospodarski subjekt BH Telecom (sukladno licencama i drugim propisima) nudi mobilne telefonske usluge kroz pojedinačnu ponudu ali i kroz bundle u vidu MojaTV Premi paketa s ciljem da nagradi lojalnost korisnika i omogući im ostvarenje uštede troškova u slučaju da koriste više usluga BH Telecoma; korisnici nisu uvjetovani da koriste sve usluge u paketu, imaju pravo izbora usluge ili paketa koji odgovaraju njihovim potrebama i platežnoj moći; - da je praćenjem podataka o prenesenim brojevima u domenu fiksne telefonije, a prema izvoru login.php, u periodu siječanj rujan 2014, ukupno preneseno brojeva u fiksnu telefoniju ostalih operatora koji nude uslugu fiksne telefonije; od toga 79% brojeva preneseno je u fiksnu telefoniju operatora Telemach, dok je za isti period u fiksnu telefoniju BH Telecoma preneseno samo 132 broja i to niti jedan iz fiksne telefonije operatora Telemach; tako BH Telecom prenese u drugu mrežu cca 42 broja za svaki broj koji preuzme u svoju fiksnu mrežu; za ostale dominantne operatore, iznos prenesenih brojeva znatno je veći od iznosa primljenih brojeva fiksne telefonije; S druge strane svi alternativni operatori imaju pozitivan omjer prenesenih i primljenih brojeva fiksne telefonije (svi alternativni operatori preuzmu znatno više fiksnih brojeva nego što ih prenesu); najveći omjer ima gospodarski subjekt Telemach gdje se procjenjuje da za svaki preneseni broj primi preko novih brojeva u svoju fiksnu telefoniju. Gospodarski subjekt BH Telecom navodi, pozivajući se na godišnje izvješće Regulatorne agencije za komunikacije BiH za godinu, koji je dostupan na web adresi da je na tržištu Bosne i Hercegovine zaključeno sa godinom djelovao je 69 davatelj Internet usluga, 78 licenciranih mrežnih operatora što je povećanje za 11 operatora u odnosu na prethodnu godinu i 13 operatora sa dozvolom za obavljanje djelatnosti davatelja fiksnih javnih telefonskih usluga, što je isto kao i prethodne godine ali za 2 više u odnosu na godinu. BH Telecom i Telemach imaju veliki broj konkurenata na različitim područjima koji se specijaliziraju za pružanje različitih usluga, iz čega je očigledno da je konkurentnost izuzetno visoka, sa tendencijom povećanja iz godine u godinu. Gospodarski subjekt BH Telecom navodi da je Podnositelj zahtjeva prvi komercijalizirao flat princip u pružanju usluga Internet pristupa te i dalje diktira uvjete na tržištu kontinuiranim aktivnostima na povećanju broja paketa usluge, povećanju brzina, po znatno povoljnijim cijenama. Pri ulasku na tržište fiksne telefonije Telemach je prvi ponudio fiksnu govornu telefonsku uslugu baziranu na "flat" principu. Fiksnu telefonsku uslugu korisnici gospodarskog subjektatelemach ne mogu koristiti kao zasebnu uslugu, tj. uvjetovani su korištenjem kabelske TV usluge (odvojeno ili u paketu) ili su uz korištenje fiksne telefonske usluge zasebno, u obavezi platiti naknadu u iznosu od 14,50 KM sa PDV koju gospodarski subjekt Telemach definira kao naknadu za održavanje sustava. Razlika u cijeni mjesečne pretplate za fiksnu telefonsku uslugu (22,50 KM) i cijene pretplate za paket Duo Tel Grande (27,50 KM), koja uključuje telefonsku i TV usluge, je 5,00 KM. Na taj način gospodarski subjekt Telemach prodajnu politiku bazira na tome da pojedinačnu uslugu telefonije značajno "poskupljuje" dodatnom naknadom održavanja sustava te na taj način potencijalnim korisnicima sugerira korištenje paketa usluga kao što su "Duo" paketi kako bi korisnici za dodatni "značajno mali iznos novca" dobili "značajno veće bonuse i uključene usluge/funkcionalnosti". Gospodarski subjekt Telemach tako daje kroz bundle ponudu popust do 47% u odnosu na pojedinačno pružanje usluga. Popusti koje BH Telecom daje svojim korisnicima na usluge kroz bundle ponudu nisu 50% i znatno su niži u odnosu na popuste koje korisnicima daje Telemach. Popuste do razine 50% na mjesečnu naknadu za usluge BH Telecom daje u sklopu akcijskih ponuda na ograničeni vremensko razdoblje do tri mjeseca. Komercijalizacija akcijskih ponuda je sukladna sa pozitivnim zakonskim propisima tj pravilima i odredbama RAK-a. Telemach koristi istu metodologiju, kroz akcijske ponude stimulira korisnike na korištenje usluga, ali subvencionira mjesečne nakande na znatno duži period (do 6 mjeseci), uz činjenicu da su akcijske ponude u slučaju Telemacha mnogo češće i višestruko radikalnije u smislu popusta koji se daju na iznos mjesečne nakande za usluge. Nadalje, BH Telecom na području svog djelovanja koje je zemljopisno regionalno koncentrirano oko centara u Sarajevu, Zenici, Mostaru, Tuzli, Travniku, Goraždu, Brčkom i Bihaću ima i dalje višestruko veći broj korisnika fiksne telefonske usluge (pojedinačno) nego korisnika multimedijalne usluge - bundle (IPTV, fiksna tel, internet). Na primjeru Sarajeva i Zenice, dakle na području preklapanja interesa BH Telecoma i Telemacha, broj korisnika BH Telecoma pokazuje da je omjer fiksne telefonske usluge i daljnje značajno u prednosti u odnosu na broj korisnika IPTV usluge (u Sarajevu 81,35% fiksne u odnosu na 18,65% IPTV korisnika; u Zenici 64,35% fiksne u odnosu na 35,65% IPTV korisnika). Ovi podatci prema mišljenju gospodarskog subjekta BH Telecom demantiraju da BH Telecom cijenu osnovnog fiksnog telefoniranja drži na znatno višoj razini, za one korisnike koji nemaju opciju prelaska na alternativne operatore, kako bi razlikom finansirao nisku cijenu ostalih usluga u paketima. Posmatrano sa aspekta ukupnog tržišnog potencijala, BH Telecom u segmentu TV usluga kroz ponudu multimedijalne usluge (bundle IPTV, fiks.tel, internet) na ovom području pokriva 13,5% tržišta u Sarajevu, odnosno 20% tržišta u Zenici (procjenjena veličina tržišta po broju domaćinstava na bazi podaka Federalnog zavoda za statistiku). Ukupni tržišni udjel BH Telecoma u segmentu fiksne telefonske usluge je još uvijek značajno veće u odnosu na tržišno učešće u segmentu TV usluga (bundle ponude), prvenstveno iz razloga što je BH Telecom izvorno na tržištu nastupao kao operator fiksne, mobilne telefonske usluge i interneta, na kojem je Podnositelj zahtjeva već imao zanačajan tržišni udio u segmentu TV usluga zahvaljujući akvizicijama kabelskih operatera BH Cable Net, Global Net i Elob, koji su pokrivali većinski dio tržišta na područjima interesa na kojima gospodarski subjekt Telemach i

76 Број 6 - Страна 76 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, danas djeluje. BH Telecom tako nema toliku progresiju u segmentu TV usluga, obzirom na već navedenu činjenicu da je BH Telecom na tržište TV usluga komercijalno ušao početkom godine, na kojem su već egzistirali kabelski i alternativni operatori sa IPTV uslugom. Tržišni udjel BH Telecoma u segmentu TV usluga (multimedijalna usluga) prema procjeni BH Telecoma, na bazi broja domaćinstava u FBiH, je krajem godine iznosilo svega 12,9%; U svezi sa cijenom pretplate gospodarski subjekt BH Telecom ističe da je posljednji od tri dominantna operatora koji je povećao cijenu mjesečne naknade osnovnog paketa fiskne telefonske usluge, koje je realizirano tek od godine, za razliku od druga dva dominanta operatora koji su cijenu osnovne telefonske pretplate podigli već od godine i dodatno godine. Povećanje cijene osnovne telefonske pretplate na 10,30 KM je u okvirima cijena propisanih od strane regulatora i na istu je dobijena suglasnost RAK-a, što je i dalje ispod propisane granične cijene od 13 KM. Cijene fiksne govorne telefonske usluge dominatnih operatora su regulirane, na način da svaka izmjena cjenovnika ovih usluga, prolazi proceduru pribavljanja srglasnosti RAK-a i javnog objavljivanja nove cijene, bez obzira da li se cijena povećava ili smanjuje, kao i uvjeti za pružanje tih usluga. Podnositelj zahtjeva u naknadno dostavljenim izjašnjenjima na podneske te tokom usmene rasprave, u bitnom, je istakao sljedeće: - činjenica da RAK odobrava cjenovnu politiku gospodarskog subjekta BH Telecom i primjenu RIP dokumenta nije od značaja za predmetni postupak; - da je mjerodavno veleprodajno tržište tržište proizvoda i/ili usluge interkonekcije na fiksnu mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, a ne samo tržište terminiranja poziva obzirom da interkonekcija podrazumijeva dva aspekta, generiranje poziva (engl. call origination) i terminaciju poziva (engl. call termination), a ne samo terminaciju poziva; BH Telecom u oba aspekta (i generisanju i terminaciji) ima dominantan položaj u smislu propisa o konkurenciji; - da na tržištu BiH, prema Analizi tržišta RAK-a, postoji 15 aktivnih operatora u fiksnoj telefoniji, od toga tri operatora (BH Telecom, Telekom RS, HT Mostar), historijski monopolisti, koja djeluju kao korisnici Dozvole za javnog operatora fiksne telefonije (infrastrukturni operatori), a 12 alternativnih operatora djeluju kao korisnici Dozvole za pružanje fiksnih javnih telefonskih usluga; od 15 operatora, samo su 3 operatora javni operatori u državnom vlasništvu sa historijski značajno jačom tržišnom pozicijom i snagom u odnosu na alternativne operatore, i to su: BH Telecom, Telekom RS, HT Mostar; ukupan tržišni udjel javnih operatora u državnom vlasništvu u BiH, u smislu fiksnih priključaka, iznosi 96.5%.; izbor između konkretnog infrastrukturnog operatora prevashodno zavisi od dijela teritorija BiH na kojoj je i infrastrukturni, a i alternativni operator aktivan; za gospodarski subjekt Telemach koji je primarno aktivan na području Sarajeva, BH Telecom je jedini operator sa kojim može da se interkonektuje da bi došao do željenih korisnika; suradnja sa bilo kojim drugim infrastrukturnim operatorom (HT Mostarom) putem kojih Telemach može posredno da dođe do korisnika gospodarskog subjekta BH Telecom nije troškovno i ekonomski isplativa; primjera radi, ukoliko bi Telemach pozive prema korisnicima BH Telecoma u Sarajevu od svojih fiksnih pretplatnika u Sarajevu slao preko gospodarskog subjekta HT Mostar, preko glavne centrale u Mostaru, cijena minuta bila bi minimalno 50% viša, čime je Telemach onemogućen da uspješno konkuriše na vertikalno nižem maloprodajnom tržištu pružanja fiksnih telekomunikacionih usluga krajnjim korisnicima; u takvoj situaciji, Telemach bi morao da poveća svoje maloprodajne cijene uslijed čega bi izgubio korisnike u korist drugih fiksnih operatora; - da je Telemach proglašen za SMP operatora na tržištu terminiranja poziva u vlastitu mrežu na fiksnoj lokaciji ali da navedena činjenica nije mjerodavna za predmetni postupak; - da je nizom radnji BH Telecom faktički i sistematski odugovlačio sa uspostavljanjem interkonekcije sa gospodarskim subjektom Telemach, a pod okriljem RIP dokumenta; - da je glavni razlog kašnjenja u uspostavljanju interkonekcije vezan za insistiranje BH Telecoma na testovima ISDN all the way; ovi testovi su relikt prošlosti i iziskuju dodatno vrijeme i povećane troškove za Podnositelja zahtjeva iako su potpuno neprimjenjivi za savremene tehnologije komutacije; gospodarski subjekt Telemach je za potrebe prolaska ISDN all the way testa morao iznajmiti staru telefonsku centralu od partnerske kompanije (Iskratel) i poslije toga testa Telemach je nikad više nije primjenjivao, što govori u prilog neprimjenjivosti traženih testova. Također, sve vrijeme rada i stotine milijuna razmijenjenih minuta između Telemacha i BH Telecoma nije bila nijedna pritužba na rad centrale Podnositelja zahtjeva koja nema funkcionalnost za testiranje ISDN all the way jer Telemach nema niti planira imati korisnike koji koriste tu signalizaciju što je Telemach konstantno tvrdio u dopisima BH Telecom-u i RAK-u; cijeli proces interkonekcije je radi navedenog bespotrebno kasnio; pored navedenog, BH Telecom je tražio i da se uspješno testiraju usluge ISDN video poziva i G4 faxa koje su također kompletno neprimjenjive za današnje moderne IP telefonske centrale ali je Telemach i ovdje morao iznajmiti staru centralu od partnerske kompanije; prema saznanju Telemacha, i ostali alternativni operateri su isto morali iznajmljivati stare centrale ulazeći u nepotrebne troškove kako bi završile traženi test; - da, za razliku od ostalih operatora u regiji čiji RIP dokument je odgovarajuća regulatorna agencija temeljno uobličila da odgovara vremenu i tehnologijama koje su danas aktuelne, u BiH se to nije desilo pa BH Telecom u svom RIP dokumentu uključuje testove (a RAK odobrava) po Q.788 standardu koji je primjenljiv samo ako se vezuju dvije mreže koje imaju ISDN protokol za vezivanje krajnjih korisnika; pošto Telemach nema TDM već IP mrežu niti ima ISDN terminale kod korisnika Telemach nije bio u mogućnosti da izvrši uspješno ovaj test bez dodatnih troškova i investicija; - da BH Telecom, uz potpuno ignoriranje od strane RAK-a, ima način i sredstva da operatora koji zatraži interkonekciju opstruira u tom procesu tako što kao prvi korak mora poslati zahtjev za interkonekciju u kome je suglasan sa RIP-om BH Telecoma (pri čemu mogućnost nesaglasnosti sa RIP-om faktički i ne postoji), u RIP-u se traži da se prođu uspješno testovi, koji nisu adekvatni za interkonekciju dvije mreže, osim

77 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 77 ukoliko su obje ISDN (TDM), RAK je odobrio ovaj RIP BH Telecomu i BH Telecom ne mora da ga mijenja, ukoliko se operator ne saglasi sa RIP-om, nije ispunio zahtjev ni za početak pregovora o interkonekciji niti za uspostavljanje interkonekcije, a ukoliko se pak saglasi, dolazi na kraju na red testiranje, koje uključivanjem neadekvatnih testova stvara operatoru situaciju kakvu je imao Telemach, a to je da su potrebni mjeseci da se testiranje prođe; - da je Telemach je na kraju uspješno prošao testiranje ali tako što je imao dodatne troškove pri kupovini ili privremenom iznajmljivanju zastarjele opreme; poređenja radi, isti proces testiranja povezanih društava u Sloveniji sa Telekomom Slovenije trajao je 4 dana, a povezanih društava u Srbiji sa Telekomom Srbije 9 dana (sa istom opremom na strani Telemacha), dok je u slučaju BH Telecoma taj proces trajao 5 mjeseci; proces interkonekcije sa gospodarskim subjektima Mtel i HT Mostar je trajao manje od 2 sedmice obzirom da isti nisu tražili testiranja koja su neprimjenjiva za prometne slučajeve i tehnologiju Telemacha i svih drugih alternativnih operatera; - da je BH Telecom imao problem da realizuje link prema Alipašinom polju, a koji je tražen još putem Zahtjeva za interkonekciju; do današnjeg dana isti još nije realiziran pa signalizacija i dalje ide po jednom signalizacijskom linku (link Baščaršija); navedeno predstavlja veliko ugrožavanje servisa u slučaju otkaza tog linka (otkaz kompletnog prometa), a što se i dogodilo u par navrata (prekid signalizacijskog linka koji je trajao 6 sati i 40 minuta) što se manifestiralo negativno na krajnje pretplatnike u nemogućnosti pozivanja između dviju mreža; - da operatori BH Telecomu prilično skupo plaćaju jednokratnu naknadu za uspostavu linka i najma samog voda prema cijenama koje su definirane još godine (Cijena sukladno s Pravilom 20/2003 o utvrđivanju graničnih cijena iznajmljenih vodova u Bosni i Hercegovini i Graničnim cijenama standardnih usluga interkonekcije) kao i daljnju mjesečnu naknadu za održavanje svakog E1 linka; cijene su od godine značajno snižene, međutim Telemach i dalje plaća po cijenama iz godine; - da je prvo povećanje traženih kapaciteta uslijedilo godine iako je gospodarski subjekt BH Telecom na urgenciju RAK-a dopisom od potvrdio da će kapacitete podići za 3E1 još godine; i u ovom trenutku Telemach ima zahtjev za podizanje kapaciteta interkonekcije prema BH Telecomu koji također nije ispunjen i umjesto traženog kapaciteta od BH Telecoma se nudi trećina istog; - da je nakon jednostranog gašenja interkonekcijskog linka gospodarskog subjekta Aneks (preko kojeg je do tog trenutka BH Telecom usmjeravao pozive iz inostranstva na Telemach) Telemach-ov zahtjev bio da se promet preusmjeri izravno na Telemach uspostavom međunarodnog voda kojeg je BH Telecom zahtijevao ili putem tranzita tada novospojenog interkonekcijskog partnera HT Mostar; BH Telekom je odmah godine kad je Aneks u 16:00 sati ugašen Podnositelju zahtjeva ponudio aneks ugovora za međunarodni promet u kojem piše da aneks vrijedi od godine što nije pomoglo da se riješi problem nemogućnosti uspostave poziva korisnicima u period od godine koliko je trebalo vremena gospodarskom subjektu BH Telecom da prerutira promet na svog preferiranog partnera Europronet; - da je bundling vladajućih sudionika na tržištu je nezakonit po pravu konkurencije; praksa pakovanja dva ili više različitih proizvoda zajedno i naplata jeftinijih cijena za paket u odnosu na sastavne dijelove je zabranjena za vladajuće sudionike, uslijed činjenice da su oni u stanju da koriste svoj vladajući položaj na jednom tržištu radi ostvarivanja nedozvoljene konkurencijske prednosti na drugom; na taj način vladajući sudionik prenosi svoj vladajući položaj, odnosno preljeva svoju snažnu tržišnu poziciju sa tržišta na kojem dominira na konkurentna tržišta; u više slučajeva, Europska Komisija i tijela za zaštitu konkurencije država članica su potvrdile ovakav stav; - značajna razlika u odnosu na druge operatere u regiji koji paketiraju usluge vezano za IPTV, jeste što svi takvi operateri segmentiraju korisnike na isti način u okviru raznih paketa TV kanala koji ostvaruju pozitivnu neto maržu, što omogućava profitabilno poslovanje; jedino je BH Telecom svih svojih 160 TV kanala upakovao u jedan osnovni pay-tv paket čime je na tržištu ponudio uslugu koja ne može imati pozitivnu izravnu maržu; BH Telecom dodatnu uslugu IPTV praktično nudi korisnicima besplatno, uz dodatni značajni popust na usluge u kojima je vladajući (fiksna i mobilna telefonija). Konkurencijsko vijeće je prema stanju spisa procijenilo da neće biti u mogućnosti donijeti konačno rješenje u roku od 4 mjeseca od dana donošenja Zaključka, kako je propisano člankom 41. stavak (1) točka c) Zakona, obzirom da će za utvrđivanje činjeničnog stanja i ocjenu dokaza biti neophodno prikupiti dodatne podatke i izvršiti analize. Imajući u vidu naprijed navedene činjenice, kao i činjenicu da se u predmetnom slučaju radi o osjetljivim tržištima, Konkurencijsko vijeće je ocijenilo da je rok za donošenje konačnog rješenja po Zaključku koji se odnosi na utvrđivanja kršenja članka 10. stavak (2) Zakona potrebno produžiti za dodatna 3 (tri) mjeseca u smislu članka 41. stavak (2) Zakona. Tako je dana godine na 102. (stotinudrugoj) sjednici donijelo Zaključak o produljenju roka za donošenje rješenja broj II/14 koji je dostavljen stranama u postupku isti dan aktom broj II/14, odnosno aktom broj II/14 4. Usmena rasprava Budući da su u postupku stranke sa suprotnim interesima, Konkurencijsko vijeće je zakazalo i održalo, u skladu sa članom 39. Zakona, usmenu raspravu dana godine (zapisnik broj II/14) te je tom prilikom strankama ostavljen dodatni rok za dostavu određenih pojašnjenja materijala i dokumentacije. Tom prilikom gospodarski subjekt BH Telecom je priložio dva dokumenta i to Dopunu izjašnjenja na Zahtjev Podnositelja zahtjeva (podnesak zaprimljen pod brojem II/14) kao i Kvartalni uporedni podatci tržišta elektronskih komunikacija (podnesak zaprimljen pod brojem II/14), koji čine sastavni dio sačinjenog Zapisnika sa usmene rasprave. Konkurencijsko vijeće je uvidom u prikupljenu dokumentaciju ocijenilo potrebnim da se izvrši dodatno pojašnjavanje određenih navoda pa je tako zakazalo i održalo drugu usmenu raspravu dana godine (zapisnik broj II/14). Gospodarski subjekt BH Telecom je tom prilikom priložio dokument Očitovanje na podneske Podnositelja zahtjeva

78 Број 6 - Страна 78 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, (podnesak zaprimljen pod brojem II/14) dok je Podnositelj zahtjeva priložio Dopunu troškovnika i Očitovanje na podneske gospodarskog subjekta BH Telecom (podnesak zaprimljen pod brojem II/14), koji čine sastavni dio sačinjenog Zapisnika sa druge usmene rasprave. U ostavljenim rokovima Podnositelj zahtjeva je dana godine podneskom broj II/14, dana godine podneskom broj II/14 i podneskom broj II/14 te dana godine podneskom broj II/14 dostavio određena pojašnjenja i dokumentaciju koja u bitnom sadrži slijedeće: - da je da datum početka testiranja za 7 dana pomjeren zbog razloga na strani Podnositelja zahtjeva te su testiranja završena u devetom mjesecu; - da je Podnositelj zahtjeva odustao od obraćanja RAK - u u fazi uspostave interkonekcije te da se istom intenzivno počeo obraćati nakon uspostave interkonekcije zbog nedovoljnih interkonekcijskih kapaciteta nastalih kašnjenjem u uspostavi intekonekcije i insistiranjem privrednog subjekta BH Telecom na zadržavanju kapaciteta koji su traženi u inicijalnom zahtjevu za interkonekciju (ne uzimajući u obzir kašnjenje u fazi uspostave interkonekcije i potrebu za povećanjem prometnih kapaciteta); - da u trenutku uspostave interkonekcije Podnositelj zahtjeva s gospodarskim subjektom BH Telecom nije imao ugovorenu mogućnost tranzitiranja internacionalnih poziva u mrežu te da je isto vršeno preko operatera Aneks s kojim je došlo do jednostranog prekida s njihove strane; nakon toga Podnositelj zahtjeva je tražio od BH Telecoma da taj promet usmjeri izravno prema Podnositelju zahtjeva; pošto nije postojao aneks ugovora koji je to precizirao, a nakon što je Podnositelj zahtjeva dobio odgovor da tranzitiranja internacionalnih poziva nije moguće raditi izravno zatražio je od gospodarskog subjekta HT Eronet s kojima je u tom trenutku imao novouspostavljenu interkonekciju (uspostavljena dana godine) da odobri tranzitiranje tog prometa; gospodarski subjekt BH Telecom je vlastitim izborom izabrao gospodarski subjekt EuroproNet.; Podnositelj zahtjeva je imao ispunjene sve tehničke uvjete u trenutku podnošenja zahtjeva za rutiranje međunarodnog prometa preko gospodarskog subjekta HT Eronet; - da je tijekom tranzitiranja internacionalnih poziva putem gospodarskog subjekta EuroproNet došlo do problema sa pozivima prema korisnicima Telemacha i to brojevima koji su bili proneseni iz mreže BH Telecom u mrežu Telemach (oko tisuću korisnika) u vremenskom razdoblju od 5 dana; takvi problemi nisu postojali dok je promet prema Podnositelju zahtjeva tranzitirao gospodarski subjekt Aneks; - da gospodarski subjekt BH Telecom, prema izvješću iz godine, bilježi konstantan rast korisnika na mobilnoj, IPTV i broadband usluzi te gubitak korisnika u fiksnoj telefoniji; - da je Podnositelj Zahtjeva u inicijalnom Zahtjevu tražio dva signalizacijska linka (jedan prema centrali Baščaršija, drugi prema centrali Alipašino polje) što je standard i interkonekciji i kao takav predviđen RIP dokumentom BH Telecoma; BH Telecom je imao problem da realizira link prema Alipaštinom polju te isti niti do danas nije realiziran te signalizacija i dalje ide prema jednom linku, a što izaziva ugoržavanje servisa i u par navrata i otkaz cijelog prometa; rutiranje gospodarskog subjekta ide preko sva tri raspoloživa linka (centrale Baščaršija, Alipašino i MNCS2) dok BH Telecom ne vrši rutiranje preko trećeg linka MNCS2; za prvi link Podnositelj zahtjeva je saznao da se nalazi u Zenici, a ne u Sarajevu po vlastitom odabiru gospodarskog subjekta BH Telecom; - da je došlo do uspješne uspostave dva signalizacijska linka između Podnositelja zahtjeva i gospodarskog subjekta BH Telecom; - da Podnositelj zahtjeva zbog gospodarskog subjekta BH Telecom plaća 300% skuplje (TDM opremu) nego što bi imao uz korištenje IP tehnologije; - da je Podnositelj zahtjeva za potrebe vršenja traženih testova (End to end ISUP testova: Q.788, procedura 2) morao da obezbijedi poseban uređaj što je nepotrebno jer Telemach neće u svojoj mreži imati ISDN servis, čemu su ovi testovi namijenjeni što je primjer diskriminatorne primjene RIP dokumenta jer se inzistira na nepotrebnom testu dok se Telemachu ne obezbjeđuju dva signalizacijska voda jer za istim, navodno, ne postoji potreba; Podnositelju zahtjeva nisu poznati problemi vezani uz komunikaciju između korisnika Telemacha i BH Telecoma u smislu testova ISDN all the way Q.788 obzirom da Telemach do danas nema nijednog korisnika ISDN na svojoj mreži pa samim tim komunikacija koja je predviđena testiranjem nije bila moguća; - da gospodarski subjekt BH Telecom ne postupa u skladu sa RIP dokumentom jer članak 28. propisao: "Signalizacijsko povezivanje sa sustavima Operatora ostvaruje se putem signalizacijskih veza sa minimalno dvije signalizacijske pristupne točke u signalizacijskoj mreži BH Telecoma na nacionalnoj razini." - da je gospodarski subjekt BH Telecom odbijao da izda suglasnost na postavljanje nove infrastrukture pravdajući činjenicom da je prethodne godine i na drugom mjestu postavljena nelegalna infrastruktura; - da u svezi vezne prodaje ako bi korisnik kupovao samo usluge fiksne telefonije i Interneta gospodarskog subjekta BH Telecom koje su ponuđene u paketu Moja TV Full+ platio bi 44,08 KM dok usluga paketa košta 45,43, odnosno za dodatnih 1,35 KM korisnik dobija preko 160 TV kanala, 30 radio kanala. TimeShift TV, elektronski programski vodič, MojaTV igrice te web pristup putem TV prijemnika koji se samostalno nudi po cijeni od 22,23 KM U ostavljenim rokovima gospodarski subjekt BH Telecom je dana godine podneskom broj II/14, dana godine podneskom broj II/14, a zatim i dana godine podneskom broj II/14 dostavio određena pojašnjenja i dokumentaciju koja u bitnom sadrži sljedeće: - da je RIP dokument mijenjan više puta od objave (od godine) ali da suštinskih nije bilo nikakvih izmjena; - da su aktivnosti i rokovi u procesu realizacije interkonekcije definirani RIP dokumentom; RAK je godine usvojio novo Pravilo o interkonekciji 51/2010 kojim je dodatno pojašnjen postupak u slučaju probijanja rokova za realizaciju interkonekcije i načinu rješavanja spornih situacija prilikom uspostavljanja interkonekcije pa je shodno navedenom RAK naložio i dao suglasnost na dopunu RIP dokumenta BH Telecoma (članak 17. RIP dokumenta);

79 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 79 - da se iz analize odredbi 31. i 32. RIP dokumenta može ustanoviti da će BH Telecom obezbjediti dva signalna 64 kbit/s voda kao dio E1 vodova između svake točke interkonekcije i svake točke pristupa ukoliko promet po jednom signalnom linku prelazi 0,2 Erlanga; Telemach nije u podnesenom Zahtjevu u spornom razdoblju nije tražio 2 signalna voda niti je jedan operater izuzev Telemacha do sada tražio 2 signalna linka; dana godine je stigao zahtjev Telemacha za instalaciju drugog signalnog linka, BH Telecom je dana godine - mailom predložio dva načina realizacije signalnog linka ( godine putem pošte), dana godine stigao je odgovor u kojem gospodarski subjekt Telemach pristaje na realizaciju drugog signalnog linka preko STP Zenica; dana godine održan je sastanak predstavnika gospodarskih subjekata Telemach i BH Telecom tokom kojeg je dogovorena realizacija dodatnog optičkog prenosnog puta preko kojeg će se realizirati drugi signalni link kao i da će se postojeći prijenosni kapaciteti ravnomjerno rasporediti preko dva odvojena prenosna optička puta; iako je trošak od 5.093,23 KM za izgradnju novog optičkog prenosnog sustava bez PDV-a prvobitno bio na strani Podnositelja zahtjeva strane su naknadnim dogovoranjem prihvatile podjelu troškova; dana godine obezbjeđen je novi optički prenosni put za realizaciju drugog signalnog voda čije je podizanje bilo planirano za godine; - da je gospodarski subjekt Telekabel d.o.o. Zenica uputio zahtjev godine za izdavanje suglasnosti ali je isti odbijen iz razloga što su u toku bili postupci pokrenuti pred inspekcijskim organima i tužilaštvom te se čekalo okončanje tih postupaka. Isti gospodarski subjekt se nakon toga obratio Direkciji Zenica i zatražio uslovnu suglasnost navodeći da nije imao informaciju da tom trasom prolaze vodovi gospodarskog subjekta BH Telecom; u međuvremenu se pojavio gospodarski subjekt Telemach koji je upoznao gospodarski subjekt BH Telecom da će ubuduće nastupati kao pravni sljedbenik gospodarskog subjekta Telekabel nakon čega je izdata Suglasnost broj od godine prema operatoru Telekabel d.o.o. Zenica; navedeni gospodarski subjekt se nikada nije obratio gospodarskom subjektu BH Telecom sa zahtjevom za izdavanje suglasnosti na lokaciji Mošćanica pa je tako gospodarski subjekt BH Telecom, obzirom da je gospodarski subjekt Telekabel nezakonito i nelegalno položio kapacitete na lokaciji Mošćanica istog prijavio nadležnim inspekcijskim organima; Podnositelj zahtjeva do momenta podnošenja Zahtjeva za pokretanjem postupka nije izvršio izmještanje nelegalno izgrađenih kapaciteta na navedenoj lokaciji niti je za isto pribavio odobrenje za građenje za lokaciju na kojoj se izmještanje vrši što predhodi postupku izmještanju izgrađenih telekom kapaciteta; - da proces uspostavljanja troškovnog računovodstva i računovodstvenog odvajanja još uvijek nije realiziran i isti ovisi od aktivnosti i odluka Regulatorne agencije za komunikacije; kao vertikalno integrirani gospodarski subjekt računovodstvo ne vodi odvojeno prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim vrtama usluga; u strukturi svih troškova sudjeluju svi ovisni troškovi koje BH Telecom kao grupacija plaća zajednički za sve usluge i servise koji su u ponudi BH Telecoma te da udio prihoda od Moja TV u ukupnom prihodu gospodarskog subjekta BH Telecom iznosi 7,6%.; - da osnovni paket fiksne telefonije samostalno uključuje pretplatu koja košta 12,82 i uključuje 150 minuta poziva prema fiksnoj mreži BHT (plus priključak); - da samostalna usluga Moja TV košta 19 KM i uključuje oko 154 kanala te da je broj kanala podložan promjeni; 12,71 KM su programski (fixni) troškovi po pretplatniku što je podatak iz godine; naknadno je dolazilo do smanjenja troškova kako je rastao broj korisnika; - sa samostalno pružanje Internet usloga košta 17 KM (5 Mb); - da postoje dva paketa koja uključuju fiksnu telefoniju i Moja TV i to: cijena od 22,5 KM uključuje set TV kanala (oko 150) i uključuje 1500 minuta za pozive prema svim fiksnim mrežama u BiH pri čemu se naplaćuje samo naknada za uspostavu poziva; drugi paket Duo je paket Moja TV phone koji košta 25 KM te uključuje neograničen promet prema fiksnoj mreži BHT i 150 kanala (postoji mogućnost pozivanja jednog broja iz mobilne mreže BH Telecom sa oko 50% nižom cijenom minute nego što je to standardna cijena); sve cijene bez PDV-a; za paket na ugovor od 24 mjeseca se ne plaća naknada od 10 KM mjesečno za korištenja opreme koja je potrebna za realizaciju usluge; - da postoji na ponudi više triple play paketa, odnosno paketa koji uključuju fiksnu telefoniju + Moja TV + Internet; najpovoljniji takav paket košta 39 KM, zatim postoji paket od 51 KM (razlika drugog paketa u odnosu na prvi je da prvi uljučuju 1500 minuta za pozive prema fiksnim mrežama u BiH i naplatom za uspostavu poziva, a paket od 51 KM uključuje neograničen promet dok je brzina Interneta ista (5 Mb); svi paketi imaju opciju trajanja na neodređeno i trajanja od minimalno 24 mjeseca (kada se ne naplaćuje korištenje opreme). 5. Prikupljanje podataka od trećih osoba Tijekom postupka radi utvrđivanja svih mjerodavnih činjenica u smislu odredbe članka 35. stavak (1) točka a) i c) Zakona, Konkurencijsko vijeće je prikupljalo podatke i dokumentaciju i od drugih institucija i gospodarskih subjekata koji nisu stranke u postupku. Konkurencijsko vijeće je tako dana godine uputilo akte broj II/14 i broj II/14 gospodarskim subjektima Mtel a.d. Banja Luka i JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar kao i Regulatornoj agenciji za komunikacije dana godine aktom broj II/14 kojim su zatražene određeni podatci i informacije. Tako je dana godine gospodarski subjekt Mtel a.d. Banja Luka dostavio tražene informacije i pojašnjenja podneskom zaprimljenim pod brojem II/14 u kojem se, između ostalog navodi: - da se za sve alternativne operatere vrše ista testiranja (između ostalog i END TO END ISUP testovi po Q.788 standardima); testovi su propisani važećim RIP dokumentom gospodarskog subjekta Mtel te u praksi nije bilo odstupanja od propisanih testiranja kao i - da gospodarski subjekt Mtel odobrava proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta na osnovu

80 Број 6 - Страна 80 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, planova proširenja koje operater dostavlja kvartalno, a shodno odredba RIP dokumenta. Gospodarski subjekt JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar je dana godine dostavio tražene informacije podneskom zaprimljenim pod brojem II/14 u kojem se, između ostalog navodi: - da se testovi rade prema Q 782 (1988) i Q (7/96) sukladno važećem RIP dokumentu te se ne odstupa u provođenju testiranja kao i - da se planiranje i naručivanje kapaciteta provodi prema RIP dokumentu. Regulatorna agencija za komunikacije je dana godine dostavila tražene informacije podneskom zaprimljenim pod brojem II/14 u kojem se, između ostalog navodi da je na dan godine bilo 13 korisnika za obavljanje Dozvole za obavljanje djelatnosti davatelja fiksnih javnih telefonskih usluga (od čega 3 operatera u godini nisu pružali usluge priključaka fiksne telefonije vlastitim korisnicima) i 3 korisnika Dozvole za javnog operatera fiksne telefonije. 6. Mjerodavno tržište Sukladno članku 3. Zakona i čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta mjerodavno tržište se određuje kao tržište određenih proizvoda koji su predmet obavljanja djelatnosti gospodarskih subjekata na određenom zemljopisnom području. Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište proizvoda obuhvata sve proizvode koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imajući u vidu posebno njihove bitne karakteristike, kvalitetu, uobičajenu namjenu, način uporabe, uvjete prodaje i cijene. Prema odredbi članka 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno zemljopisno tržište obuhvata cjelokupan ili značajan dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojoj gospodarski subjekti djeluju u prodaji i/ili kupovini mjerodavnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuju od uvjeta konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da u predmetnom postupku postoje dva mjerodavna tržišta proizvoda i to: - tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma kao i - tržište pružanja fiksnih telekomunikacijskih usluga krajnjim korisnicima. Mjerodavnim tržištem u zemljopisnom smislu utvrđeno je tržište Federacije Bosne i Hercegovine obzirom da gospodarski subjekt BH Telecom pruža usluge interkonekcije na sopstvenu fiksnu mrežu te posjeduje mrežnu infrastrukturu na području Federacije Bosne i Hercegovine putem koje na ovom tržištu pokriva oko 95% domaćinstava. Slijedom navedenog, mjerodavna tržišta predmetnog postupka su utvrđena kao tržište interkonekcije na fiksnu mrežu BH Telecoma i tržište pružanja fiksnih telekomunikacijskih usluga krajnjim korisnicima na području Federacije Bosne i Hercegovine. 7. Nastavak postupka sukladno pravnim shvatanjima i primjedbama iz Presude Suda Bosne i Hercegovine broj S1 3 U U od godine Presudom Sudu Bosne i Hercegovine broj S1 3 U U od godine uvažena je tužba gospodarskog subjekta Telemach Rješenje Konkurencijskog vijeća II/14 dana godine poništeno i predmet vraćen Konkurencijskom vijeću na ponovno odlučivanje. U obrazloženju navedene Presude se navodi da je Sud ocijenio da se u obrazloženju osporenog Rješenja ne daju valjani razlozi, odnosno obrazloženje za utvrđivanje nepostojanja zlouporabe vladajućeg položaja na tržištu. Članak 200. stavak 2. Zakona o upravnom postupku BiH propisuje sastav obrazloženja rješenja, a osporeno Rješenje prema stavu Suda BiH nema niti jedan razlog koji bi opravdao odluku iz izreke Rješenja. Isti se poziva isključivo na protok roka iz članka 41. Zakona o konkurenciji. S tim u svezi, Sud nalaže Konkurencijskom vijeću da u ponovnom postupku pravilno i potpuno utvrdi činjenično stanje u rokovima propisanim zakonom i meritorno odluči o tužiteljevom zahtjevu. Obzirom na protek vremena od dana podnošenja Zahtjeva Konkurencijsko vijeće je dana godine zatražilo od gospodarskog subjekta Telemach da se očituje da li ostaje kod podnesenog Zahtjeva, odnosno da li je gospodarski subjekt Telemach d.o.o. Sarajevo i dalje zainteresiran za vođenje postupka. Istoga dana zatraženo je i od gospodarskog subjekta BH Telecom da se očituje na navode iz Presude. Gospodarski subjekt BH Telecom je dana godine podneskom broj II/14 dostavio traženo. Gospodarski subjekt BH Telecom u svom očitovanju naveo je, između ostalog, da Konkurencijsko vijeće ima zakonsko pravo da ne donese rješenje te da se može djelimično složiti sa stavom Suda BiH da pobijano Rješenje ne sadrži razloge koji bi pravdali odluku Konkurencijskog vijeća. Konkurencijsko vijeće je dana godine zaprimilo podnesak gospodarskog subjekta Telemach broj II/14 u kojem se, između ostalog, navodi da " Podnositelj zahtjeva u cijelosti ostaje kod navoda koje je iznio tokom postupka" ističući dalje da " okolnosti koje su dovele do pokretanja postupka stoje i dalje sa promjenom jedino u odnosu na točku 5.1. (otežavanje uspostavljanje interkonekcija) gdje su nesporna određena poboljšanja u odnosu na razdoblje 2014/2015, ali istovremeno i izbjegavanje gospodarskog subjekta BH Telecom da investira u suvremenu opremu potrebnu za interkonekciju svim operaterima, što i dalje stvara određene probleme u uspostavljanju potrebnih kapaciteta i kvalitete interkonekcije." Gospodarski subjekt Telemach tako smatra da i za točku Zahtjeva koja se odnosi na interkonekciju postoji potreba za utvrđivanje kršenja Zakona u proteklom razdoblju te obvezivanje gospodarskog subjekta BH Telecom na činjenja koja su od strane vladajućeg sudionika na tržištu nephodna da bi se postigla učinkovita konkurencija na tržištu. U odnosu na ostale točke Zahtjeva, prema navodima gospodarskog subjekta Telemach, nije bilo suštinskih promjena u odnosu na razdoblje vođenja postupka. 8. Utvrđeno činjenično stanje Nakon sagledavanja svih mjerodavnih činjenica, dokaza i dokumentacije dostavljene od stranke u postupku, kao i podataka kojma raspolaže Konkurencijsko vijeće, utvrđeno je slijedeće: - Svi aspekti vezani za uspostavu interkonekcije između BH Telecoma kao vladajućeg operatera i Podnositelja zahtjeva (kao alternativnog operatera) su regulirani Referentnom interkonekcijskom ponudom za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma (u daljnjem tekstu: RIP dokument); - Po svojoj pravnoj prirodi RIP predstavlja opće uvjete ugovora, sukladno važećem Zakonu o obligacionim odnosima te je sastavni dio svih ugovora koji su na temelju njega zaključeni; - RIP donosi Uprava Dioničkog društva BH Telecom, a na temelju Statuta Dioničkog društva, te predstavlja jednostrani akt BH Telekoma na čiji sadržaj alternativni operateri ne mogu utjecati;

81 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 81 - RIP se donosi sukladno Zakonu o komunikacijama BiH, Odlukom o politici sektora telekomunikacija za razdoblje , Pravilom o interkonekciji RAKa 51/2010, Dozvolom za javnog operatora fikne telefonije i Listom operatora sa značajnom tržišnom snagom; - Predmet RIP-a je utvrđivanje uvjeta pod kojima BH Telecom nudi mogućnost za uspostavljanje i realizaciju interkonekcije mreža drugih operatera; - RAK Pravilom o interkonekciji (broj 51/2010), propisuje opće uvjete koje RIP mora sadržavati bez konkretnih tehničkih detalja; Prema RIP dokumentu BH Telecoma isti će nakon zaprimanja Zahtjeva za interkonekciju bez odlaganja pokrenuti postupak njegovog formalnog ispitivanja. Ukoliko Zahtjev za uspostavu interkonekcije nije uredan BH Telecom će Operatera pismenim aktom pozvati da uredi Zahtjev u utvrđenom roku koji nije duži od 15 dana. U roku od 7 dana od prijema urednog Zahtjeva BH Telecom ima obvezu započeti postupak pregovaranja o zaključivanju ugovora i ispitivanja tehničke mogućnosti realizacije. Rok za okončanje pregovora je 21 dan od dana utvrđenog u pismenom aktu i može biti produžen iz objektivnih razloga uz obostranu suglasnost strana. U slučaju da strane ne okončaju pregovore u roku imaju pravo zatražiti rješenje spora od strane RAK-a. Prema Dijelu 5 RIP dokumenta BH Telecom će obezbijediti dva signalna 64kbit/s voda, kao dio E1 vodova između svake točke interkonekcije i svake točke pristupa ukoliko saobraćaj po jednom signalnom linku prelazi 0,2 Erlanga. Ukoliko operater traži da mu se obezbijedi dodatni signalni link bez obzira na saobraćajne potrebe BH Telecom će ga obezbijediti sukladno tehničkim uvjetima i po posebnom ugovoru. U članku 60. RIP dokumenta u Poglavlju II Uspostavljanje interkonekcije navedeno je u slučaju smetnji ili drugih tehničkih problema u mreži koje dovode do izbacivanja iz rada jedne ili više točaka interkonekcije ili interkonekcijskih linkova te eliminacije zagušenja u pristupnim komutacijama strane će međusobno surađivati u svrhu otklanjanja i lociranja takvih grešaka. Također, tamo gdje su trajno potrebni dodatni kapaciteti oni će biti obezbjeđeni u skladi sa procedurom obezbjeđenja kapaciteta, a ako je samo privremeno bit će predmet nadziranja i upravljanja mrežom, tj. privremenim prerutiranjima. Prilog 4 RIP dokumenta Planiranje i naručivanje kapaciteta definira proces planiranja i naručivanja prijenosnih sistema interkonekcije, planove o broju E1 vodova za određeni kalendarski kvartal, planove o količini prometa te način na koji se dostavljaju narudžbe kapaciteta za interkonekciju. Uz zahtjev za interkonekciju operator je dužan dostaviti šestomjesečni plan kapaciteta za interkonekciju, a nakon toga kvartalno dostavljati planove za sljedećih 6 mjeseci. Tehnička rješenja sukladno ovom planu počinju se pripremati nakon potpisivanja Ugovora o interkonekciji. U slučaju da operater isporuči veću količinu saobraćaja od planirane BH Telecom ne može garantovati dogovorenu kvalitetu usluga te tako operater samostalno i u potpunosti odgovara za neodgovarajuće dimenzioniranje interkonekcijskih vodova. Narudžbe kapaciteta moraju biti sukladne dostavljenim planovima. Testiranje se izvodi u obimu i fazama utvrđenim u Prilogu 6 RIP dokumenta. Procedura povezivanja i testiranja traje najduže 30 dana od dana početka testiranja. Rok se može iz objektivnih razloga produljiti samo uz obostranu suglasnost strana u pisanoj formi kojom će se strane suglasno izjaviti da produljenje roka ne može predstavljati pravni temelj za pokretanje bilo kakvih sporova u budućnosti. End-to-end ISUP testovi po Q.788 standardu su propisani Prilogom 6. RIP dokumenta i kao takvi predstavljaju obvezu za sve operatere koji koriste usluge interkonekcije, iako alternativni operateri ne posjeduju ISDN tehnologiju te posljedično niti ISDN korisnike. Alternativni operateri, kako Podnositelj zahtjeva tako i ostali, rade po IP tehnologiji umjesto dosadašnje ISDN tehnologije. Utvrđeno je također da: a) u svezi uspostave interkonekcije između strana u postupku: - da je nakon dostavljanja nepotpunog Zahtjeva za interkonekciju gospodarski subjekt BH Telecom ( godine) u dva navrata i to dana godine i dana godine uputio gospodarskom subjektu Telemach pozive da uredi Zahtjev za interkonekciju; - dana godine gospodarski subjekt BH Telecom je zaprimio Odgovor Podnositelja zahtjeva u kojem su dostavljeni traženi podatci; - da je BH Telecom prihvatio Zahtjev za interkonkciju i o tome dana godine pismenim putem obavijestio gospodarski subjekt Telemach čime je odredio početak pregovora za godine; - da je dana godine gospodarski subjekt BH Telecom uputio svojoj nadležnoj službi nalog za ispitivanje tehničke mogućnosti (a zatim i godine nalog za uspostavu 4xE1 linka za potrebe realizacije testiranja usluga interkonekcije sa operaterom Telemach); - Ugovor o interkonekciji je stupio na snagu nakon obostranog potpisivanja dana godine; - da je gospodarski subjekt BH Telecom dana godine obavijestio gospodarski subjekt Telemach da je uspostava 4 x E1 linka za potrebe realizacije usluge interkonekcije planirana za godine, a početak testiranja interfejsa, sukladno sa RIP dokumenom, planiran za godine; U razdoblju od godine do godine povezivanje gospodarskog subjekta Telemach na SS Alipašino polje nije moglo realizirati zbog problema na fizičkom nivou na strani gospodarskog subjekta Telemach te zbog hardverskog problema na jednom 2Mbps sistemu također na strani gospodarskog subjekta Telemach. Nakon što je na opremi gospodarskog subjektatelemach izvršena neophodna rekonfiguracija i zamjena opreme, stvoreni su uvjeti za početak testiranja signalizacije nivoa 4 - po preporuci Q.784. Dana godine ostvarena prva govorna veza prema gospodarskom subjektu Telemach. Gospodarski subjekt BH Telecom je započeo testiranja sa svoje strane te je dana godine Podnositelj zahtjeva je ostvario prvu govornu vezu prema gospodarskom subjektu Telemach što je bio preduvjet za nastavak testiranja; Telemach nije uspješno izvršio izvođenje End-to-end ISUP testove po Q.788 standardu te je obavijestio BH Telecom da je preuzeo mjere na promjeni konfiguracije svog sustava koja bi trebala trajati 2-5 radnih dana kada se može nastaviti sa testovima. Dogovoreni datum za početak testiranja nezvanično je pomjeren na godine obzirom da su suradnici Podnositelja zahtjeva zaduženi za testiranje signalizacije mogli biti na raspolaganju samo u tom terminu. Suglasnost o produljenju roka testiranja potpisana je dana godine od strane Željka Batistića za Podnositelja zahtjeva te dana godine od strane Elvidina Kovača za gospodarski subjekt BH Telecom. Razlog drugog odlaganja bio je kvar mjernog instrumenta na strani gospodarskog subjekta BH

82 Број 6 - Страна 82 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Telecom te je nakon uklonjenog problema završeno testiranje signalizacije po proceduri nivoa 2 i nivoa 3. Strane su se navedenom Suglasnošću složile da će proces testiranja, sukladno sa RIP dokumentom BH Telecoma, biti okončan u roku od 30 dana od dana obostranog potpisivanja iste i da ovo produljenje roka ne može predstavljati pravni otemelj za pokretanje bilo kakvog spora u budućnosti sa bilo koje strane. - da testiranja nisu završena ni u naknadnom roku od 30 dana zbog nemogućnosti Podnositelja zahtjeva da u datom roku izvrši testiranje po End-to-end all the way ISDN testovi po Q.788 standardu; obzirom da Podnositelj zahtjeva ne posjeduje tehnologiju za ovakve testove, morao je iznajmiti staru centralu kako bi uspješno prošao ovaj test; - da su testiranja uspješno okončana dana godine, odnosno godine, a od godine do godine obavljani su testovi rutiranja sukladno Prilogu 6. RIP dokumenta koji su uspješno okončani dana godine; Podnositelj zahtjeva je dana godine poslao gospodarskom subjektu BH Telecom urgenciju u svezi okončanja svih aktivnosti (način obračuna poziva) prema RIP dokumentu i uspostave interkonekcije; - dana godine gospodarski subjekt BH Telecom je svojoj Direkciji BH Line uputio Nalog za realizaciju usluge uspostave interkonekcijskog linka i usluga interkonekcije sa gospodarskim subjektom Telemach pri čemu su tačke interkonekcije tranzitna komutacija SS Baščaršija 2xE1 i SS Alipašino polje 2xE1 te jedan signalni vod; dana godine uspostavljena je interkonkecija. - da su dana godine gospodarski subjekt Mtel a.d. Banja Luka (podnesak broj II/14), a zatim dana godine i gospodarski subjekt JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar (podnesak broj II/14) na upit Konkurencijskog vijeća dostavili informacije i pojašnjenja u svezi primjene interkonekcijskih testova u kojim se, između ostalog, navodi da se za sve alternativne operatere vrše ista testiranja (između ostalog i END TO END ISUP testovi po Q.788 standardima) te da su testovi propisani važećim RIP dokumentom gospodarskog subjekta Mtel kao i da u praksi nije bilo odstupanja od propisanih testiranja, odnosno u podnesku gospodarskog subjekta subjekt JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar da se testovi rade prema Q 782 (1988) i Q (7/96) sukladno važećem RIP dokumentu te se ne odstupa u provođenju testiranja. b) u svezi izdavanja suglasnosti za izgradnju mreže - da je gospodarski subjekt Telekabel d.o.o. Zenica dana godine uputio zahtjev privrednom subjektu BH Telecom Direkcija Zenica za izdavanje suglasnosti za izgradnju CATV mreže u općini Kakanj nakon čega je gospodarski subjekt BH Telecom odgovorio dana godine da ne može izdati traženu suglasnost obzirom da je Telekabel na lokaciji Mošćanica u općini Zenica tokom godine izvodio građevinske radove na polaganju svoje infrastrukture za koje nije nikad (ni prije, a ni poslije) tražio suglasnost gospodarskog subjekta Bh Telecom; tom prilikom su sporni radovi izvođeni na dužini od nekoliko stotina metara tokom kojih su instalacije gospodarskog subjekta Telekabel polagana u isti rov kao i instalacije gospodarskog subjekta BH Telecom tj. izravno iznad istih pri čemu je gospodarskom subjektu BH Telecom onemogućen nesmetani pristup vlastitim instalacijama; za navedene radnje pokrenuti su postupci pred inspekcijskim organima i tužilaštvom te sve dok se navedene nepravilnosti ne otklone BH Telecom "nije u mogućnosti izdati traženu suglasnost; - da se gospodarski subjekt Telekabel d.o.o. Zenica dana godine ponovo obratio gospodarskom subjektu BH Telecom za izdavanje uvjetne suglasnosti, da gospodarski subjekt Telekabel na lokaciji Mošćanica u dogovoru sa ovlaštenim osobama gospodarskog subjekta BH Telecom iznađe rješenje za izmještanje spornog kabla o svom trošku te da Telekabel nije imao informaciju da tom trasom prolaze vodovi gospodarskog subjekta BH Telecom kao i da će izmještanje trase biti u ugovorenom roku; - da je dana godine BH Telecom uputio dopis gospodarskom subjektu Telekabel d.o.o. Zenica u svezi ponovljenog zahtjeva za izdavanje uvjetne suglasnosti za izgradnju CATV mreže u općini Kakanj na dionici Groce - Poveznice - Kakanj da ne može dati uvjetnu suglasnost obzirom da je pokrenut postupak kod nadležnih organa zbog ranije izvođenih radova koji su ugrozili kapacitete gospodarskog subjekt BH Telecom te zbog nepoštivanja propisa o građenju kao i da se suglasnost ne može izdati sve do okončanja pokrenutog postupka; - da je dana godine izdata Suglasnost broj operatoru Telekabel d.o.o. Zenica na izgradnju CATV mreže u općini Kakanj na dionici Groce - Poveznice - Kakanj; - da je dana godine gospodarski subjekt Telemach uputio tri zahtjeva za izdavanje suglasnosti gospodarskom subjektu BH Telecom Direkcija Zenica radi izgradnje CATV mreže u općini Visoko (različita naselja općine Visoko); - da se gospodarski subjekt BH Telekom očitovao gospodarskom subjektu Telemach na traženi zahtjev dana godine navodeći da su uvidom na terenu utvrdili da je mreža gospodarskog subjekt Telemach već izgrađena te da iz navedenog razloga ne mogu izdati suglasnost obzirom da se zahjev prilaže za građenje, a ne uzgrađene objekte (na sva tri zahtjeva uslijedio je isti odgovor); - da je dana godine gospodarski subjekt Telemach uputio gospodarskom subjektu BH Telecom Direkcija Zenica zahtjev za izdavanje suglasnosti za izgradnju mreže na području općina Kakanj i Visoko (dva zahtjeva); - da se gospodarski subjekt BH Telekom očitovao na tražene zahtjeve dana godine navodeći da su zaposlenici gospodarskog subjekta BH Telecom izašli na lice mjesta kako bi provjerili stanje na terenu i tom se prilikom uvjerili da je gospodarski subjekt Telemach već započeo sa izvođenjem građevinskih radova za koje je tražio suglasnost, a gdje postoje značajni kapaciteti gospodarskog subjekta BH Telecom; obzirom da je davanje suglasnosti proces koji se trebao obaviti prije izvođenja građevinskih radova, prema navodima iz dopisa, gospodarski subjekt BH Telecom je odbio izdati traženu suglasnost. c) u svezi povećanja interkonekcijskih linkova gospodarskog subjekta Telemach - da zahtjev za uspostavu drugog signalizacijskog linka Podnositelj zahtjeva nije tražio u inicijalnom zahtjevu za uspostavu interkonekcije godine nego u studenom, odnosno prosincu godine;

83 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 83 - da je dana godine (a zatim i urgencijom dana godine) gospodarski subjekt Telemach uputio gospodarskom subjektu BH Telecom zahtjev za proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta u kojem se navodi da su već ranije upoznati od strane BH Telecom da se prva proširenja ne mogu očekivati prije godine tumačeći da RIP dokument nije definirano da se ne mogu dobiti novi kapaciteti u toku utvrđenog kvartala ukoliko za istim postoji potreba već da će strane sarađivati u upravljanju i eliminaciji zagušenja u pristupnim komutacijama; - da je dana godine RAK uputio akt broj /12 Proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta gospodarskom subjektu Telemach kao odgovor na zahtjev istog od godine (kao i urgenciju od godine) da RAK posreduje u rješavanju problema nemogućnosti dobijanja interkonekcijskih linkova na tranzitnim centralama BH Telecoma SS Baščaršija i SS Alipašino polje. U međuvremenu RAK je zatražio i od gospodarskog subjekta BH Telecom očitovanje na navode gospodarskog subjekta Telemach na koji je odgovorio dana godine. U aktu RAK-a se navodi da se kapaciteti obezbjeđuju sukladno Prilogu 4 RIP dokumenta, da je usluga interkonekcije ralizovana godine kada je i počela razmjena prometa te da sljedeći kvartal počinje godine kada je BH Telecom i dužan obezbijediti nove kapacitete; da je, povodom žalbi gospodarskog subjektatelemach na preopterećenost linkova koje je upućivao gospodarskom subjektu BH Telecom, analizom utvrđeno da Telemach nije optimalno i ravnomjerno rutirao promet prema mrežama gospodarskog subjekta BH Telecom, budući da je od ukupno dvije tačke pristupa ostvarene preko dvije komutacije gospodarski subjekt Telemach preko jedne komutacije rutirao svega 0,96 % ukupnog polaznog prometa iz mreže gospodarskog subjekta Telemach u mrežu gospodarskog subjekta BH Telecom, u mjesecu listopadu godine, dok je za mjesec studeni ovaj postotak iznosio 3,68%; navodi se da je: "Evidentno neravnomjerno opterećenje linkova kojima je Telemach priključen na mrežu BH Telecoma, tako da se problem zagušenja kojeg navodi Telemach može riješiti i u okviru postojećih linkova, prerutiranjem prometa, što je odgovornost Telemacha, a ne BH Telecoma" te da RAK "smatra da je BH Telecom dužan da omogući realizaciju interkonekcijskih kapaciteta sukladno procedurama definiranim u Prilogu 4, te da se raspodjela kapaciteta odvija sukladno objektivnim TDM kapacitetima komutacija BH Telecoma pri čemu BH Telecom treba da vodi računa i o planovima proširenja interkonekcijskih kapaciteta drugih operatora. U takvim uvjetima racionalno korištenje već postojećih kapaciteta predstavlja prvenstveno interes Telemacha." - da se dana godine gospodarski subjekt Telemach obratio RAK tražeći intervenciju po pitanju proširenja interkonekcijskih kapaciteta; dana godine RAK je odgovorio dopisom Podnositelja zahtjeva zahtjevajući dodatne informacija o zauzetosti vodova; Podnositelj zahtjeva je na isti odgovorio dana godine navodeći da nakon dobijanja dodatnih 3xE1 linka raspolažu sa 7 E1 linkova (početno su imali 4 E1 linka) ali da u času najvećeg opterećenja imaju zauzetost od 211 govornih kanala što predstavlja iskorištenost od 97,7%; - da je dana godine RAK odgovorio gospodarskom subjektu Telemach da je, prema informacijama gospodarskog subjekta BH Telecom, u tijeku ispitivanje kako bi se gospodarskom subjektu Telemach omogućilo iznajmljivanje 7 novih interkonekcijskih linkova te se po pitanju navedene problematike RAK više neće angažovati obzirom da je potrebno da obje strane poštuju uslove interkonekcije sukladno sa RIP dokumentom; - da je gospodarski subjekt BH Telecom Podnositelja zahtjeva odgovorio aktom dana godine u kojem se, u bitnom, navodi da na komutaciji SS Alipašino polje nema mogućnosti za proširenmje E1 linkova dok je na komutaciji SS Baščaršija moguće izvršiti proširenje za 3 E1 linka te da "mogu pružiti dodatni 1 E1 linkom na komutaciji MNC SA2 čime se otvara mogućnost izravne realizacije međunarodnog prometa preko interkonekcijskih kapaciteta gospodarskog subjekta Telemach"; gospodarski subjekt je tom prilikom stekao ukupno 11 E1 vodova; - da je dana godine gospodarski subjekt Telemach uputio gospodarskom subjektu BH Telecom narudžbenicu za realizaciju dodatnih 3 E1 linkova na koji je odgovoreno da je gospodarski subjekt BH Telecom u mogućnosti da istom omogući 2 E1 linka (navedeno proširenje je realizirano godine); - da je dana godine gospodarski subjekt Telemach uputio gospodarskom subjektu BH Telecom narudžbenicu za realizaciju dodatnih 3 E1 linkova za naredni kvartal na koji je BH Telecom odgovorio godine ističući da iz tehničkih problema na strani gospodarskog subjekt Telemach nije bilo mogućnosti traženo proširenje izvršiti ranije te da je nakon otklanjanja istog traženo proširenje realizirano godine; - da je u lipnju 2014 godine uslijedilo proširenje interkonekcijskih vodova za dodatna 3 E1 voda; - da su strane potpisale Aneks 7 Ugovora o interkonekciji na fiksnu mrežu BH Telecoma čiji je predmet izmjena cijena interkonekcijskih usluga na temelju nove Referentne interkonekcijske ponude za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecom d.d. Sarajevo broj /14-1 od godine koji se primjenjuje od godine; - da gospodarski subjekt Telemach nije jedini intekonektovani operator na mreži gospodarskog subjekta BH Telecom, kao i to da su raspoloživi TDM portovi prema navodima iz raspoložive dokumentacije na pristupnim komutacijama gospodarskog subjekta BH Telecoma ograničeni; - da se u podnescima gospodarskog subjekta Mtel a.d. Banja Luka i gospodarskog subjekta JP Hrvatske telekomunikacije d.d. Mostar navodi da se odobravanje proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta radi na temelju planova proširenja koje operater dostavlja kvartalno, a shodno odredba RIP dokumenata. d) u svezi preusmjeravanja dolaznog međunarodnog saobraćaja: - da gospodarski subjekt Telemach ne spori da BH Telekom ima pravo da izabere operatera preko kojeg će vršiti međunarodno tranzitiranje u mrežu lokalnog operatora ali je dužan uzeti u obzir i interese operatora u čiju mrežu se tranzitiranje vrši; - da je gospodarski subjekt Telemach dana godine uputio molbu gospodarskom subjektu BH Telecom u svezi preusmjeravanja prometa koji potiče iz međunarodnih mreža prema krajnjim korisnicima gospodarskog subjekta Telemach, a koji je do tada

84 Број 6 - Страна 84 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, tranzitiran prema operatoru Aneks preusmjeri na operatera HT Mostar (što je bilo prihvaćeno od strane gospodarskog subjekta HT Mostar dopisom istog dana) sve dok Telemach ne dobije suglasnost da međunarodni dolazni promet bude tranzitiran preko vlastitih interkonekcija; - da je navedeni zahtjev gospodarskog subjekta Telemach odbijen, između ostalog, zbog razloga što Telemach u to vrijeme nije imao zaključen ugovor o interkonekciji s gospodarskim subjektom HT Eronet (izvor: Analiza tržišta završavanja (terminaclje) poziva u individualne javne telefonske mreže na fiksnoj lokaciji - veleprodajni nivo od godine gdje se na strani 16. daje zvaničan pregled važećih ugovora o interkonekciji na dan godine); - da je gospodarski subjekt BH Telecom ponudio da se terminacija saobraćaja vrši izravno u mrežu gospodarskog subjekta Telemach te je ponudio zaključivanje odgovorajućeg dodatka Ugovora o interkonekciji koji je potpisan od strane gospodarskog subjekta BH Telecom dana godine; nadležna služba BH Telecoma uputila je nalog za izmjenu rutiranja međunarodnog prometa prema krajnjim korisnicima operatora Telemach broj /18-12 AM, od godine; nakon provjere je ustanovljeno je da postojeća interkonekcija mreža BH Telecoma i Telemacha ne podržava ovakvu mogućnost jer gospodarski subjekt Telemach nije bio interkonektovan na odgovarajuće komutacije BH Telecoma (akt: Izvješće o realizaciji Naloga za izmjenu rutiranja međunarodnog prometa za operatora Telemach broj /19-12 HH od godine); Izvršna direkcija za tehnologiju i razvoj servisa BH Telecoma je nakon prijema izvješća isti dan dostavila Direkciji BH Line akt Nalog za izmjenu routing plana za međunarodni promet operatora Telemach tako što se dolazni međunarodni promet prema krajnjim korisnicima Telemacha, koji se tranzitirao preko operatora Aneks, rutira preko operatora Europronet; - da je BH Telecom uprkos zahtjevu Telemacha da međunarodne pozive tranzitira preko HT Eroneta, odlučio i om dana godine obavijestio Telemach (Esad Ćosović), da će se dolazni međunarodni promet dalje tranzitirati preko gospodarskog subjekta EuroproNET; - da je prilikom tranzitiranja poziva preko gospodarskog subjekta EuroproNET došlo do smetnji kojih nije bilo dok je međunardoni promet tranzitiran preko gospodarskog subjekta Ankes, te da su problemi trajali pet dana i da su nastali kod tisuću brojeva koji su prethodno preneseni iz mreže BH Telecom u mrežu Telemach; - da su u cilju omogućavanja uspostave interkonekcije na temelju potpisanog Dodatka izvršena potrebna testiranja, nabavka neophodnih uređaja i podešavanja na sustavima zajedno sa privrednim subjektom Telemach te je dana godine realizirana usluga prema potpisanom Dodatku ugovora koja je u funkciji; e) u svezi vezanih maloprodajnih usluga: - da su obje strane suglasane sa činjenicom da RAK odobrava cjenovnu politiku gospodarskog subjekta BH Telecom i primjenu RIP dokumenta; - da je predmet Pravila 67/2012 o modelu rebalansa cijena govornih usluga u Bosni i Hercegovini utvrđivanje graničnih cijena za govorne telefonske usluge i to pristupna taksa, mjesečna pretplata, cijena minute korištenja govorne usluge kako u nacionalnom tako i u međunarodnom prometu za SMP operatore; predmetnim Pravilom su određeni posebni popusti kao što su besplatne minute u nacionalnom saobraćaju, socijalni paketi, posebni paketi i sl., propisane su gornje granične vrijednosti cijena priključne takse, mjesečne pretplate, minute korištenja govorne usluge u nacionalnom/međunarodnom prometu; Pravilo se počelo primjenjivati od godine; - da je RAK aktom broj /13 dao Saglasnost na Odluku br /13 od godine o izmjenama i dopunama cjenovnika usluga u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju koju je na davanje suglasnosti uputio gospodarski subjekt BH Telecom dana godine; - da je RAK aktom broj /13 dao Suglasnost na Odluku Uprave društva BH telecom o izmjenama i dopunama cjenovnika usluga u unutrašenjm i međunarodnom prometu broj /13 od godine; dostavljeni prijedlog predviđa uvođenje novih paketa Moja TV BH, Moja TV Basic, Moja TV Phone+, Moja TV Net Speed, Moja TV Full+ i Moja TV Full Speed+, zatim definira cijene i uvjete pružanja/korištenja paketa kao i unapređenje postojećih paketa; - da BH Telecom u svojoj ponudi nudi kako individualne priključke fiksne telefonije, mobilne telefonije, interneta i MOJA TV, tako i navedene usluge u paketu (duo, trio i quadro pakete); - da individualna mjesečna pretplata za fiksnu telefoniju iznosi 15 KM i ona uključuje 150 minuta poziva prema fiksnoj mreži BHT; - da individualna mjesečna pretplata za MOJA TV iznosi 22,23 KM i uključuje cca 154 kanala; - da postoje dvije vrste paketa Moja TV + priljučak fiksnog telefona; cijena jednog od njih iznosi 26,33 i uključuje cca 150 kanala i 1500 minuta za pozive prema svim fiksnim mrežama u BiH; cijena drugog paketa iznosi 29,25 i uključuje neograničen promet prema fiksnoj mreži BH Telecoma, cca 150 kanala Moja TV i pozivanje jednog broja iz mobilne breže BH Telecoma sa popustom od 50%; - da ugovori za duo paket mogu biti vremenski oročeni na 24 mjeseca, a a mogu biti zaključeni i bez tog vremenskog oročenja s tim da pretplatnik koji ne zaključi ugovore na 24 mjeseca svaki mjesec plaća dodatnih 10 KM za korištenje opreme koja je potrebna za realizaciju usluge iz čega proizilazi da pretplatnik koji se opredjeli da ne zaključi ugovor na 24 mjeseca za istu uslugu godišnje plaća 1200 KM više od pretplantika koji zaključi Ugovor na 24 mjeseca; - da cijena najjeftinijeg trio paketa iznosi 39 KM i uključuje fiksnu telefoniju (1500 besplatnih minuta za pozive prema fiksnim mrežama, Moja TV i internet; cijena drugog trio paketa iznosi 51KM i uključuje neograničen promet u fiksnoj telelfoniji, Moja TV i internet; - da fiksni programski troškovi po pretplatniku iznose 12,71 KM; - da je evidentan pad broja individualnih pretplatnika kod BH Telecoma, a rast broja pretplatnika paketiranih usluga;

85 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 85 - da je najzastupljeniji duo paket čija cijena iznosi 26,33 KM, a uključuje fiksnu telefoniju i Moja TV kanale; u 2012 godini je pretplatnika koristilo ovaj paket dok je u godini taj broj povećan na ; - da je u godini 10,31% pretplatnika koristilo duo paket dok je u godini taj procenat iznosio 18,36%. 9. Ocjena dokaza Članak 9. stavak (1) Zakona propisuje da gospodarski subjekt ima vladajući položaj na mjerodavnom tržištu roba ili usluga, ako se zbog svoje tržišne snage može ponašati u značajnoj mjeri neovisno od stvarnih ili mogućih konkurenata, kupaca, potrošača ili dobavljača, također uzimajući u obzir udjel tog gospodarskog subjekta na tržištu, udjel koje na tom tržištu imaju njegovi konkurenti, kao i pravne i druge zapreke za ulazak drugih gospodarskih subjekata na tržište. Članak 9. stavak (2) Zakona pretpostavlja da gospodarski subjekt ima vladajući položaj na tržištu roba ili usluga ako na mjerodavnom tržištu ima udjel veće od 40,0% Zlouporaba vladajućeg položaja, sukladno odredbama članka 10. stavak (2) Zakona, posebno se odnosi na: a) izravno ili neizravno nametanje nelojalnih kupovnih i prodajnih cijena ili drugih trgovinskih uvjeta kojima se ograničava konkurencija; b) ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvitka na štetu potrošača; c) primjenu različitih uvjeta za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime ih dovode u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj; d) zaključivanje sporazuma kojima se uvjetuje da druga strana prihvati dodatne obveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovinskom običaju nemaju sveze s predmetom takvog sporazuma. Iz utvrđenog činjeničnog stanja nesporno proizilazi da je Uprava BH Telecoma donijela RIP dokument kojim su definirani svi uvjeti vezani za uspostavu interkonkecije između BH Telecoma kao vladajućeg operatera i Podnositelja zahtjeva (kao alternativnog operatera) te da je RIP-om, između ostalog, utvrđena obveza End-to-end all the way ISDN testova po Q.788 standardu. Testiranje se izvodi u opsegu i fazama utvrđenim u Prilogu 6 RIP dokumenta. Procedura povezivanja i testiranja traje najduže 30 dana od dana početka testiranja. Rok se može iz objektivnih razloga produljiti samo uz obostranu suglasnost strana u pisanoj formi kojom će se strane suglasno izjaviti da produljenje roka ne može predstavljati pravni temelj za pokretanje bilo kakvih sporova u budućnosti. End-to-end ISUP testovi po Q.788 standardu su propisani Prilogom 6. RIP dokumenta i kao takvi predstavljaju obvezu za sve operatere koji koriste usluge interkonekcije. Konkurencijsko vijeće je cijenilo činjenicu da je zakonski zastupnik gospodarskog subjekta Telemach dana godine potpisao Suglasnosti o produljenju roka testiranja koju je dana godine potpisao i Elvidin Kovača za privredni subjekt BH Telecom. Ugovorene strane su ovim potvrdile da su suglasne da se rok za povezivanje i testiranje, koje je započelo dana godine, iz objektivnih razloga produlji. Predmetna Suglasnost hronološki daje prikaz svih poduzetih radnji i aktivnosti gospodarskih subjekata Telemach i BH Telecom,počevši od godine, vezane za testiranje signalizacije kao i ime gospodarskog subjekta na čijoj je strani bila odgovornost ukoliko je dolazilo do odlaganja ili problema u povezivanju (dostupnost suradnika gospodarskog subjekta Telemach, kvar mjernog instrumenta na strani gospodarskog subjekta BH Telecom, problemi na fizičkom nivou na strani gospodarskog subjekta Telemach, neuspješno izvršavanje End-toend ISUP testova po Q.788 standardu gospodarskog subjekta Telemach i sl). Strane su se navedenom Suglasnošću složile da će proces testiranja, sukladno sa RIP dokumentom, biti okončan u roku od 30 dana od dana obostranog potpisivanja iste i da ovo produljenje roka ne može predstavljati pravni temelj za pokretanje bilo kakvog spora u budućnosti sa bilo koje strane. Testovi su uspješno okončani sa desetak dana zakašnjenja, dana godine na pristupnoj komutaciji SS Baščaršija, odnosno godine za pristupnoj komutaciji SS Alipašino polje. Konkurencijsko vijeće je uzelo u obzir da RAK, u svjetlu svoje zakonske uloge i regulative, daje suglasnost na RIP dokument, koji donosi Uprava Dioničkog društva BH Telecom, a na temelju Statuta Dioničkog društva. RIP dokument se donosi sukladno Zakonu o komunikacijama BiH, Odlukom o politici sektora telekomunikacija za razdoblje , Pravilom o interkonekciji RAK-a 51/2010, Dozvolom za javnog operatora fikne telefonije i Listom operatora sa značajnom tržišnom snagom. Iz navedenog proizilazi da je izvođenje END.TO.END ISUP testova po Q.788 standardu kao takvo propisano RIP dokumentom BH Telecoma, a istim su regulirani svi aspekti vezani za uspostavu interkonekcije za povezivanje na fiksnu mrežu BH Telecoma između BH Telecoma kao dominantnog operatera i Podnosioca zahtjeva kao alternativnog operatera. Pored navedenog, RIP dokument se kao takav primjenjuje na sve alternativne operatere sa kojima BH Telecom potpisuje ugovore o interkonekciji te su navedeni testovi uspješno realizirani sa svim interkonektovanim operatorima BH Telecoma. Podnositelj zahtjeva se, imajući u vidu navedeno, eventualno mogao obratiti RAK-u te ukazati na probleme nastale u fazi uspostave interkonekcije ali je prema vlastitim navodima odustao od istog te se istom intenzivno počeo obraćati nakon uspostave interkonekcije i to zbog nedovoljnih interkonekcijskih kapaciteta nastalih kašnjenjem u uspostavi intekonekcije i inzistiranjem gospodarskog subjekta BH Telecom na zadržavanju kapaciteta koji su traženi u inicijalnom zahtjevu za interkonekciju. Slijedom navedenog, Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je gospodarski subjekt Telemach pristupajući postupku interkonkecije sa gospodarskim subjektom BH Telecom prihvatio uvjete iz važećeg RIP dokumenta, da je gospodarski subjekt BH Telecom propisujući uvjete, odnosno obveze End-to-end all the way ISDN testova po Q.788 standardu postupao na način propisan RIP dokumenom koji se primjenjuje na sve interkonektovane operatere gospodarskog subjekta BH Telecom te se ne može smatrati da je predmetnim postupanjem izravno ili neizravno nametnuo trgovačke uvjete kojima se ograničava konkurencija, u smislu članka 10. stavak (2) pod a) Zakona. Kada je riječ o signalizacijskom povezivanju gospodarskih subjekata sudionika u predmetnom postupku Konkurencijsko vijeće je u obzir uzelo da Podnositelj zahtjeva prilikom dostavljanja inicijalnog Zahtjeva za uspostavu interkonekcije u godini nije tražio dva odvojena signalizacijska linka već je drugi odvojeni signalizacijski link zatražio u prosincu godine. Gospodarski subjekt BH Telecom je na zaprimljeni zahtjev odgovorio godine (nakon urgencije Podnositelja zahtjeva od godine) predlažući dva načina realizacije signalnog linka nakon čega se Podnositelj zahtjeva opredijelio za uspostavu novog signalizacijskog linka na STP Zenica. Nalog za uspostavu drugog signalizacijskog linka kreiran je godine, dana godine obezbjeđen je novi optički prijenosni put za realizaciju drugog signalnog voda, a podizanje drugog signalizacijskog linka je dogovoreno za godine. Iz navedenog proizilazi da je postupak dogovaranja i usuglašavanja oko realizacije drugog signalnog linka trajao od

86 Број 6 - Страна 86 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, studenog godine do travnja godine ali Konkurencijsko vijeće, obzirom na tehničku prirodu uspostavu signalizacijskog linka, ne može sa sigurnošću tvrditi da je bilo riječi o odugovlačenju postupka pa samim tim niti utvrditi da je gospodarski subjekt BH Telecom ograničio tehnički razvoj na štetu potrošača, te primjenio različite uvjete za istu ili sličnu vrstu poslova s ostalim stranama, čime bi se Podnositelja zahtjeva doveo u u neravnopravan i nepovoljan konkurentski položaj u smislu članka 10. stavak (2) pod b) i c) Zakona. Ovdje se opet potrebno pozvati na RIP dokument imajući u vidu da RIP dokument, u dijelu koji tretira navedenu oblast, navodi da će, ukoliko operater traži da mu se obezbijedi dodatni signalni link bez obzira na saobraćajne potrebe BH Telecom, isti obezbijediti sukladno "tehničkim uvjetima" i po posebnom ugovoru. Konkurencijsko vijeće je također nesporno utvrdilo da je gospodarski subjekt Telemach dana godine uputio molbu gospodarskom subjektu BH Telecom da međunarodni promet tranzitira preko HT Eronet, a koji je do tada tranzitiran preko gospodarskog subjekta Aneks te da je u prilogu te molbe dostavljen dopis gospodarskog subjekta HT Eronet u kojem izražava spremnost da tranzitira međunarodni promet prema gospodarskom subjektu Telemach. BH Telecom je taj zahtjev odbio te je odredio da tranzitiranje međunarodnog prometa za Telemach obavlja gospodarski subjekt EurproNET zbog niže cijene koju je EuroproNET ponudio. Prilikom tranzitiranja poziva preko gospodarskog subjekta EuroproNET došlo je do smetnji koji su trajali nekoliko/pet dana, a koji su se nastali kod tisuću brojeva koji su prethodno preneseni iz mreže BH Telecom u mrežu Telemach. Radilo se isključivo o međunarodnim dolaznim pozvima. BH Telekom je u svom očitovanju naveo da nisu mogli odobriti tranzitiranje međunarodnog prometa preko gospodarskog subjekta HT Eronet jer ovakav zahtjev nije bio sukladan sa principima interkonekcije obzirom da operator koji tranzitira međunarodni promet, u ovom slučaju BH Telecom, za mrežu nekog od operatora (u ovom slučaju gospodarski subjekt Telemach), sam odabire rutu za usmjeravanje na temelju važećih ugovora i ponuđenih komercijalnih uvjeta pod kojima drugi operatori nude uslugu tranzitiranja i terminiranja međunarodnog prometa u navedenu mrežu. Cijena terminiranja međunarodnih poziva u mreže gospodarskog subjekta BH Telecom i operatora u BiH je predmet komercijalnog dogovora ali sukladno odredbama RIP dokumenta. Navedene usluge podrazumjevaju komercijalni dogovor između operatora, a za realizaciju se moraju ispuniti 2 uvjeta: da postoje realizirani intekonekcijski linkovi za međunarodni promet i da je ponuđena cijena terminacije međunarodnog prometa u mrežu operatora najniža na tržištu, kako bi operator tranziter međunarodnog prometa (BH Telecom) imao poslovni interes da izravno usmjeri promet na mrežu u kojoj međunarodni poziv terminira. Do momenta ugovaranja i uspostave interkonekcijskog linka za međunarodni promet sa gospodarskim subjektom Telemach (što je nastupilo naknadno godine potpisivanjem Dodatka ugovora o interkonekciji) BH Telecom je imao pravo da međunarodni promet za mrežu Telemacha rutira, odnosno tranzitira preko onog operatora koji je na tržištu nudio najnižu cijenu terminacije međunarodnih poziva u Telemach mrežu, a sa kojim je BH Telecom imao raspoložive interkonekcijske kapacitete za međunarodni promet (u konkretnom slučaju to je bio gospodarski subjekt EuroproNET). I sam Podnositelj zahtjeva navodi da je gospodarski subjekt BH Telecom, "imao pravo da izabere operatora preko kojeg će vršiti međunarnodno tranzitiranje u mrežu lokalnog operatera, u ovom slučaju mrežu Telemach-a", ali da je tom prilikom bio "dužan da uzme u obzir i interese operatora u čiju mrežu se tranzitiranje vrši". Podnositelj zahtjeva dalje ističe"da je izbor EuroproNeta-a kao tranzitnog operatora doveo do toga da Telemach-ov međunarodni promet nekoliko dana bude u prekidu iz razloga što EuroproNet-ov sustav nije funkcionirao". Konkurencijsko vijeće je stoga, slijedom svega navedenog, a uzimajući u obzir sve okolnosti koje su dovele do navedenih problema, utvrdilo da su smetnje u tranzitiranju međunarodnog prometa nastale u partnereskoj mreži preko koje je BH Telecom tranzitirao pozive prema gospodarskom subjektu Telemach (EuroporNet), a ne od strane gospodarskog subjekta BH Telecom što gospodarski subjekt BH Telecom nije mogao predvidjeti. Radi navedenog Konkurencijsko vijeće nije moglo utvrditi povredu gospodarskog subjekta BH Telecom u smislu ograničavanja tehničkog razvitka na štetu potrošača u smislu članka 10. stavak (2) pod b) Zakona. U svezi izdavanja suglasnosti za izgradnju sopstvene infrastrukture, Konkurencijsko vijeće je nesporno utvrdilo, kada je u pitanju davanje dozvole za izgradnju infrastrukture na lokalitetu Kakanj da je dana godine izdata Suglasnost broj operatoru Telekabel d.o.o. Zenica na izgradnju CATV mreže u općini Kakanj na dionici Groce - Poveznice - Kakanj i to dva mjeseca nakon što je upućen zahtjev. Imajući u vidu da je između podnošenja zahtjeva za suglasnost i izdavanja suglasnosti došlo do razmjene podnesaka u kojem je BH Telekom obavještavao Podnositelja zahtjeva da je pred nadležnim inspekcijskim organima pokrenuo postupak zbog činjenice da je Podnositelj zahtjeva na drugoj lokaciji svoju infrastrukturu gradio bez prethodne suglasnosti BH Telecoma, Konkurencijsko vijeće je ocjenilo da rok od dva mjeseca ne prestavlja nerazumno dugačak rok za dostavljanje suglasnosti. Kada je u pitanju odbijanje davanja suglasnosti na lokalitetu Mošćanica Podnositelj zahtjeva, sukladno članku 36. Zakona, nije uspio dokazati na koji način je odbijanje davanja suglasnosti za izgradnju infrastrukture koja je već izgrađena ograničila proizvodnju, tržište ili tehnički razvitak na štetu potrošača. Konkurencijsko vijeće je utvrdilo da je BH Telekom ispoštovao obveze koje su propisane RIP-om kada je u pitanju povećanje interkonekcijskih linkova gospodarskog subjekta Telemach te da je kvartalno, a sukladno raspoloživim kapacitetima, dolazilo do povećanja broja interkonekcijskih linkova. Nesporno je da gospodarski subjekt Telemach nije jedini intekonektovani operator na mreži gospodarskog subjekta BH Telecom, kao i to da su raspoloživi TDM portovi prema navodima iz raspoložive dokumentacije na pristupnim komutacijama gospodarskog subjekta BH Telecoma ograničeni. Takođe je nesporno utvrđeno i da ostala dva vladajuća operatera na isti način odobravaju proširenje postojećih interkonekcijskih kapaciteta. Takođe je utvrđeno da se i ostalim alternativnim operaterima povećanje interkonekcijskih linkova odobrava na isti način. Prilikom utvrđivanja mjerodavnog stanja u svezi cijena maloprodajnih usluga i eventulanog unakrsnog subvencioniranja pojedinih usluga, Konkurencijsko vijeće je analiziralo i cijene pojedinačnih usluga kao i cijene istih usluga u različitim paketima. Konkurencijsko vijeće cijeni da se radi o relativno velikim razlikama ukoliko se usluga kupuje pojedinačno i ukoliko se kupuje u paketu (kako je pokazano u utvrđenom činjeničnom stanju, cijena pojedinačnog priključka fiksne telefonije iznosi 15 KM, cijena osnovnog paketa Moja TV usluge iznosi 22,23 KM, dok cijena paketa ove dvije usluge iznosi 26,33KM, iz čega proizilazi da popust iznosi cca 30%), pogotovo ako se u obzir uzme u obzir činjenica da paketi usluga mogu biti vremenski oročeni na 24 mjeseca, a mogu biti zaključeni i bez tog vremenskog oročenja s tim da pretplatnik koji ne zaključi ugovore na 24 mjeseca svaki mjesec plaća dodatnih 10 KM za korištenje

87 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 87 opreme koja je potrebna za realizaciju usluge, iz čega proizilazi da pretplatnik koji se opredjeli da ne zaključi ugovor na 24 mjeseca za istu uslugu godišnje plaća 1200 KM više od pretplantika koji zaključi Ugovor na 24 mjeseca. Prilikom utvrđivanja da li BH Telecom određenu uslugu nudi ispod cijene koštanja ili da li vrši unakrsno subvencioniranje određene usluge, Konkurencijsko vijeće je u obzir uzelo i činjenicu da BH Telecom kao vertikalno integrirani gospodarski subjekt računovodstveno ne vodi odvojenu prihodovnu i rashodovnu strukturu po pojedinim vrstama usluga te da proces uspostavljanja troškovnog računovodstva i računovodstvenog odvajanja još uvijek nije realiziran, da zavisi od aktivnosti i odluka regulatora te da je ista situacija i kod druga dva vladajuća operatera. Kod analize cijena pojedinih usluga i eventaulnih troškova koji prate iste, Konkurencijsko vijeće je cijenilo i činjenicu da se kod vladajućih operatera ista infrastruktura i iste organizacione jedinice odnosno ljudski resursi koriste za pružanje više usluga te daje teško pouzdano razdvojiti ove troškove. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće nije moglo izvan svake sumnje utvrditi da se radi o cijenama usluga ispod cijene koštanja kao i da se radi o unakrsnom subvencioniranju usluga. Takođe je u obzir uzelo činjenicu da Podnositelj zahtjeva, sukladno članku 36. Zakona, nije dostavio dokaze kojima bi potkrijepio svoje navode u pogledu unakrsnog subvencioniranja te da Konkurencijsko vijeće nije kao dokaz moglo cijeniti prostu računicu na bazi procjena bez konkretnih dokaza. Konkurencijsko vijeće je prilikom odlučivanja o navedenom, cijenilo i podatak da i sam Podnositelj zahtjeva ima sličnu praksu davanja popusta kod paketiranih usluga u odnosu na pojedinačne usluge, te činjenicu da sličnu praksu imaju i ostali konkurenti na mjerodavnom tržištu. Slijedom svega navedenog, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 1. izreke ovog Rješenja. 10. Troškovi postupka Člankom 108. stavak 1) Zakona o upravnom postupku je propisano da u rješenju kojim se postupak završava, organ koji donosi rješenje određuje ko snosi troškove postupka, njihov iznos i kome se i u kojem roku imaju isplatiti, a člankom 105. stavak 2) istog Zakona je propisano da kada u postupku sudjeluju dvije ili više strana sa suprotnim interesom, strana koja je izazvala postupak, a na čiju štetu je postupak okončan, dužna je protivnoj stranci nadoknaditi opravdane troškove koji su nastali u postupku. Prema odredbama članka 105. stavak (3) Zakona o upravnom postupku troškovi za pravno zastupanje nadoknađuju se samo u slučajevima kad je takvo zastupanje bilo nužno i opravdano. Podnositelj zahtjeva je dostavio dana godine podneskom broj II/14, specifikaciju troškova postupka u iznosu od 9.071,75 KM koja se sastoji od slijedećih troškova: 1) sastav zahtjeva prema Konkurencijskom vijeću 1.281,00 KM, 2) taksa na zahtjev 1.000,00 KM, 3) priprema izjašnjenja na odgovor BH Telecoma 1.281,00 KM, 4) pristup i zastupanje na usmenoj raspravi pred Konkurencijskim vijećem dana godine 1.281,00 KM, 5) putni troškovi savjetnika Telemacha 1.447,75 KM, 6) podnesak od godine 1.281,00 KM te 7) taksa na rješenje 1.500,00 KM. Dopunu troškovnika Podnositelj zahtjeva je dostavio dana godine podneskom broj II/14 navodeći i dodatne troškove i to: 8) priprema podneska od godine 1.281,00 KM, 9) priprema podneska od godine od 1.281,00 KM te 10) usmena rasprava od godine 1.281,00 KM. Uz iznos od 2.195,50 KM što predstavlja trošak PDV od 17% ukupan iznos troškova Podnosioca zahtjeva iznosi ,25 KM. Protivna strana nije podnijela zahtjev za naknadu troškova postupka. Konkurencijsko vijeće je odbilo zahtjev za naknadu troškova punomoćnika Podnositelja zahtjeva, obzirom da je Podnositelj zahtjeva predmetni postupak izazvao svojim djelovanjem i da je isti završen na njegovu štetu. Stoga, Podnositelj zahtjeva ne ostvaruje pravo na naknadu troškova u smislu članka 105. stavak (2) Zakona o upravnom postupku. Imajući u vidu navedeno, Konkurencijsko vijeće je odlučilo kao u točki 2. izreke ovog Rješenja. 11. Administrativna pristojba Sukladno članku 2. tarifni broj 107. stavak (1) točka f) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", broj 30/06 i 18/11) Podnositelj zahtjeva je na ovo Rješenje obvezan platiti administrativnu pristojbu u iznosu od 1.500,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 12. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Rješenja nije dopušten priziv. Nezadovoljna stranka može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovog Rješenja. Brој II/ studenoga gоdinе Sаrајеvо Predsjednik Ivo Jerkić, v. r. 99 На основу члана 25. став (1) тачка е), члана 42. став (2), а у вези са члановима 12. и 14. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), а рјешавајући по Пријави концентрације привредног субјекта BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Чешка Република, поднесену путем опуномоћеника адвоката Лејле Хаџић, Мула Мустафе Башескије 6, Сарајево, запримљену дана године под бројем: УП /17, Конкуренцијски савјет, на 5. (петој) сједници одржаној дана године, донио је ЗАКЉУЧАК 1. Одбацује се Пријава концентрације привредног субјеката BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Чешка Република, ради непостојања концентрације у смислу члана 12. став (1) Закона о конкуренцији. 2. Овај Закључак биће објављен у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине. Образложење Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине је дана године под бројем: УП /17, од стране привредног субјекта BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Чешка Република (даље у тексту: BS TS a.s или Подносилац пријаве), путем адвоката Лејле Хаџић, Мула Мустафе Башескије 6, Сарајево запримило Пријаву концентрације, којом привредни субјекат BS TS a.s, у смислу члана 12. став (1) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) (даље у тексту: Закон), стиче већинско учешће у привредном субјекту BS Telecom Solutions д.о.о. Сарајево, Друштво за инжењеринг, развој и услуге, Творничка 3, Илиџа Сарајево (у даљем тексту: BS Telecom). Подносилац пријаве је предметну пријаву допунио поднеском број: УП /17 од дана године.

88 Број 6 - Страна 88 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, По пријему документације Конкуренцијски савјет је утврдио Пријаву комплетном и издао Потврду о пријему комплетне и уредне Пријаве, у складу са чланом 30. став (3) Закона, дана године, под бројем: УП /17. Подносилац пријаве је у складу с чланом 30. став (2) Закона у истој навео да Пријаву није поднио нити има намјеру поднијети овлаштеним тијелима за оцјену концентрације изван територије Босне и Херцеговине. Конкуренцијски савјет у поступку оцјене допуштености предметне трансакције је утврдио сљедеће чињенице: Пријава је поднесена у законом прописаном року, у смислу члана 16. став (1) Закона. 1. Учесници предметне трансакције Учесници трансакције су привредни субјекат BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Чешка Република и привредни субјекат BS Telecom Solutions д.о.о. Сарајево, Друштво за инжењеринг, развој и услуге, Творничка 3, Илиџа Сарајево Привредни субјекат BS TS a.s Привредни субјекат BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Чешка Република, уписан је у привредни регистар Мјесног суда у Прагу дана године под идентификационим бројем: (..)* 1. Привредни субјекат BS TS a.s регистрован је као дионичко друштво које је у 100,0% власништву физичког лица (..)*, (..)*, (..)*, Чешка Република. Према подацима из Пријаве, Подносилац пријаве дјелује на ИКТ тржишту, односно на тржишту информационокомуникационих технологија Привредни субјекат BS Telecom Привредни субјекат BS Telecom Solutions д.о.о. Сарајево, Друштво за инжењеринг, развој и услуге, Творничка 3, Илиџа Сарајево уписан је у Регистар Општинског суда у Сарајеву под бројем (..)* (ЈИБ број: (..)*), са уговореним основним капиталом у износу од (..)* КМ, и у власништву физичких лица како слиједи: 1. (..)*, ,43 КМ (90%) 2. (..)*, 2.062,57 КМ (2,5%) 3. (..)*, 2.062,57 КМ (2,5%) 4. (..)*, 2.062,57 КМ (2,5%) 5. (..)*, 2.062,57 КМ (2,5%). Према подацима из Пријаве привредни субјекат BS Telecom има једно повезано друштво и то: Биофармед д.о.о. Сарајево, Бранилаца Сарајева 20, Сарајево чији је оснивач и 100% власник такођер физичко лице (..)*. Основна регистрована дјелатност привредног субјекта БС Телецом јесте рачунарско програмирање. 2. Правни основ предметне трансакције Као правни основ ове трансакције Подносилац пријаве је доставио "Уговор о иступању чланова друштва и преносу удјела, права и обавеза у привредном друштву БС ТС д.о.о. Сарајево" потписаном дана године од стране овлаштених лица привредног субјекта БС Телецом Солутионс д.о.о. Сарајево, Друштво за инжењеринг, развој и услуге, Творничка 3, Илиџа Сарајево, односно физичких лица (..)* с једне стране (Преносиоци учешћа) и привредног субјекта BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Чешка Република, заступано од стране статутарног директора (..)* (Стицалац учешћа). Уговом је дефинисано да из Друштва (привредни субјекат BS Telecom) иступе Преносиоци учешћа и изврше пренос својих цјелокупних учешћа на Стицаоца учешћа уз накнаду и трошкове дефинисане Уговором. Слиједом наведеног, пренос учешћа Преносиоца на Стицаоца учешћа има за посљедицу промјену власничке структуре у Друштву и на основу Уговора привредни субјекат BS TS a.s стиче 100,0% учешћа у привредном субјекту BS Telecom. 3. Оцјена предметне трансакције Чланом 12. став (1) Закона о конкуренцији прописано је да се под појмом концентрације сматра: а) спајање или припајање независних привредних субјеката или дијелова привредних субјеката; б) стицање контроле или превладајућег утјецаја једног, односно више привредних субјеката над другим, односно над више других привредних субјеката или дијелом другог привредног субјекта, односно дијеловима других привредних субјеката; ц) заједничко улагање на дугорочној основи, два или више независних привредних субјеката, који дјелују као независан привредни субјекат. Анализом достављених података и документације утврђено је да су привредни субјекти BS TS a.s и BS Telecom у већинском власништву физичког лица (..)* 2, односно да нису независни привредни субјекти, и према томе наведена трансакција не представља концентрацију у смислу члана 12. Закона о конкуренцији, јер неће доћи до стицања контроле или доминантног утицаја привредног субјекта BS TS a.s над привредним субјектом BS Telecom, обзиром да је физичко лице (..)* од раније власник 90,0% акција основног капитала у привредном субјекту BS Telecom, док је истовремено и 100,0% власник дионичког друштва BS TS a.s. На основу наведеног, привредни субјекат BS TS a.s није био у обавези поднијети Пријаву концентрације, те је Конкуренцијски савјет одлучио као у диспозитиву овог Закључка. 4. Административна такса Подносилац Пријаве на овај закључак, у складу са чланом 2. Тарифни број 108. Тачка ц) Одлуке о административним таксама у вези са процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) је дужан платити административну таксу у укупном износу од 1.000,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 5. Поука о правном лијеку Против овог Закључка није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор пред судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овог Закључка. Број УП / јула године Сарајево Предсједник Иво Јеркић, с. р. Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e), člana 42. stav (2), a u vezi sa članovima 12. i 14. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), a rješavajući po Prijavi koncentracije privrednog subjekta BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, podnesenu putem opunomoćenika advokata Lejle Hadžić, Mula Mustafe Bašeskije 6, Sarajevo, zaprimljenu dana godine pod brojem: UP /17, Konkurencijsko vijeće, na 5. (petoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je 1 (..)* - подаци представљају пословну тајну 2 (..)* - подаци представљају пословну тајну

89 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 89 ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije privrednog subjekata BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, radi nepostojanja koncentracije u smislu člana 12. stav (1) Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine je dana godine pod brojem: UP /17, od strane privrednog subjekta BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika (dalje u tekstu: BS TS a.s ili Podnosilac prijave), putem advokata Lejle Hadžić, Mula Mustafe Bašeskije 6, Sarajevo zaprimilo Prijavu koncentracije, kojom privredni subjekat BS TS a.s, u smislu člana 12. stav (1) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) (dalje u tekstu: Zakon), stiče većinski udio u privrednom subjektu BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo (u daljem tekstu: BS Telecom). Podnosilac prijave je predmetnu prijavu dopunio podneskom broj: UP /17 od dana godine. Po prijemu dokumentacije Konkurencijsko vijeće je utvrdilo Prijavu kompletnom i izdalo Potvrdu o prijemu kompletne i uredne Prijave, u skladu sa članom 30. stav (3) Zakona, dana godine, pod brojem: UP /17. Podnosilac prijave je u skladu s članom 30. stav (2) Zakona u istoj naveo da Prijavu nije podnio niti ima namjeru podnijeti ovlaštenim tijelima za ocjenu koncentracije izvan teritorije Bosne i Hercegovine. Konkurencijsko vijeće u postupku ocjene dopuštenosti predmetne transakcije je utvrdilo slijedeće činjenice: Prijava je podnesena u zakonom propisanom roku, u smislu člana 16. stav (1) Zakona. 1. Učesnici predmetne transakcije Učesnici transakcije su privredni subjekt BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika i privredni subjekt BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo Privredni subjekat BS TS a.s Privredni subjekat BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, upisan je u privredni registar Mjesnog suda u Pragu dana godine pod identifikacionim brojem: (..)* 1. Privredni subjekt BS TS a.s registrovan je kao dioničko društvo koje je u 100,0% vlasništvu fizičkog lica (..)*, (..)*, (..), Češka Republika. Prema podacima iz Prijave, Podnosilac prijave djeluje na IKT tržištu, odnosno na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija Privredni subjekat BS Telecom Privredni subjekat BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo upisan je u Registar Općinskog suda u Sarajevu pod brojem (..)* (JIB broj: (..)*), sa ugovorenim osnovnim kapitalom u iznosu od (..)* KM, i u vlasništvu fizičkih lica kako slijedi: 1. (..)*, ,43 KM (90%) 2. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%) 3. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%) 4. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%) 5. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%). Prema podacima iz Prijave privredni subjekt BS Telecom ima jedno povezano društvo i to: Biofarmed d.o.o. Sarajevo, Branilaca Sarajeva 20, Sarajevo čiji je osnivač i 100% vlasnik također fizičko lice (..)*. Osnovna registrovana djelatnost privrednog subjekta BS Telecom jeste računarsko programiranje. 2. Pravni osnov predmetne transakcije Kao pravni osnov ove transakcije Podnosilac prijave je dostavio "Ugovor o istupanju članova društva i prenosu udjela, prava i obaveza u privrednom društvu BS TS d.o.o. Sarajevo" potpisanom dana godine od strane ovlaštenih lica privrednog subjekta BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo, odnosno fizičkih lica (..)* s jedne strane (Prenositelji udjela) i privrednog subjekta BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, zastupano od strane statutarnog direktora (..)* (Sticatelj udjela). Ugovom je definisano da iz Društva (privredni subjekt BS Telecom) istupe Prenositelji udjela i izvrše prenos svojih cjelokupnih udjela na Sticatelja udjela uz naknadu i troškove definisane Ugovorom. Slijedom navedenog, prenos udjela Prenositelja na Sticatelja udjela ima za posljedicu promjenu vlasničke strukture u Društvu i na osnovu Ugovora privredni subjekat BS TS a.s stiče 100,0% udjela u privrednom subjektu BS Telecom. 3. Ocjena predmetne transakcije Članom 12. stav (1) Zakona o konkurenciji propisano je da se pod pojmom koncentracije smatra: a) spajanje ili pripajanje nezavisnih privrednih subjekata ili dijelova privrednih subjekata; b) stjecanje kontrole ili prevladajućeg utjecaja jednog, odnosno više privrednih subjekata nad drugim, odnosno nad više drugih privrednih subjekata ili dijelom drugog privrednog subjekta, odnosno dijelovima drugih privrednih subjekata; c) zajedničko ulaganje na dugoročnoj osnovi, dva ili više nezavisnih privrednih subjekata, koji djeluju kao nezavisan privredni subjekat. Analizom dostavljenih podataka i dokumentacije utvrđeno je da su privredni subjekti BS TS a.s i BS Telecom u većinskom vlasništvu fizičkog lica (..)* 2, odnosno da nisu nezavisni privredni subjekti, i prema tome navedena transakcija ne predstavlja koncentraciju u smislu člana 12. Zakona o konkurenciji, jer neće doći do sticanja kontrole ili dominantnog uticaja privrednog subjekta BS TS a.s nad privrednim subjektom BS Telecom, obzirom da je fizičko lice (..)* od ranije vlasnik 90,0% dionica osnovnog kapitala u privrednom subjektu BS Telecom, dok je istovremeno i 100,0% vlasnik dioničkog društva BS TS a.s. Na osnovu navedenog, privredni subjekt BS TS a.s nije bio u obavezi podnijeti Prijavu koncentracije, te je Konkurencijsko vijeće odlučilo kao u dispozitivu ovog Zaključka. 4. Administrativna taksa Podnosilac Prijave na ovaj zaključak, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 108. Tačka c) Odluke o administrativnim taksama u vezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 5. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Zaključka nije dozvoljena žalba. 1 (..)* - podaci predstavljaju poslovnu tajnu 2 (..)* - podaci predstavljaju poslovnu tajnu

90 Број 6 - Страна 90 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovog Zaključka. Broj UP / jula godine Sarajevo Predsjednik Ivo Jerkić, s. r. Na temelju članka 25. stavak (1) točka e), članka 42. stavak (2), a u svezi sa člancima 12. i 14. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), a rješavajući po Prijavi koncentracije gospodarskog subjekta BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, podnesenu putem opunomoćenika odvjetnice Lejle Hadžić, Mula Mustafe Bašeskije 6, Sarajevo, zaprimljenu dana godine pod brojem: UP /17, Konkurencijsko vijeće, na 5. (petoj) sjednici održanoj dana godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije gospodarskog subjekata BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, radi nepostojanja koncentracije u smislu članka 12. stavak (1) Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko Distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine je dana godine pod brojem: UP /17, od strane gospodarskog subjekta BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika (daljnje u tekstu: BS TS a.s ili Podnositelj prijave), putem odvjetice Lejle Hadžić, Mula Mustafe Bašeskije 6, Sarajevo zaprimilo Prijavu koncentracije, kojom gospodarski subjekt BS TS a.s, u smislu članka 12. stavak (1) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) (daljnje u tekstu: Zakon), stiče većinski udjel u gospodarskom subjektu BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo (u dalnjjem tekstu: BS Telecom). Podnositelj prijave je predmetnu prijavu dopunio podneskom broj: UP /17 od dana godine. Po prijemu dokumentacije Konkurencijsko vijeće je utvrdilo Prijavu kompletnom i izdalo Potvrdu o primitku kompletne i uredne Prijave, sukladno članku 30. stavak (3) Zakona, dana godine, pod brojem: UP /17. Podnositelj prijave je sukladno članku 30. stavaj (2) Zakona u istoj naveo da Prijavu nije podnio niti ima namjeru podnijeti ovlaštenim tijelima za ocjenu koncentracije izvan teritorija Bosne i Hercegovine. Konkurencijsko vijeće u postupku ocjene dopuštenosti predmetne transakcije je utvrdilo slijedeće činjenice: Prijava je podnesena u zakonom propisanom roku, u smislu članka 16. stavak (1) Zakona. 1. Sudionici predmetne transakcije Sudionici transakcije su gospodarski subjekt BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika i gospodarski subjekt BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo Gospodarski subjekt BS TS a.s Gospodarski subjekt BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, upisan je u gospodarski registar Mjesnog suda u Pragu dana godine pod identifikacionim brojem: (..)* 1. Gospodarski subjekt BS TS a.s registriran je kao dioničko društvo koje je u 100,0% vlasništvu fizičke osobe (..)*, (..)*, (..)*, Češka Republika. Prema podatcima iz Prijave, Podnositelj prijave djeluje na IKT tržištu, odnosno na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija Gospodarski subjekt BS Telecom Gospodarski subjekt BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo upisan je u Registar Općinskog suda u Sarajevu pod brojem (..)* (JIB broj: (..)*), sa ugovorenim osnovnim kapitalom u iznosu od (..)* KM, i u vlasništvu fizičkih osoba kako slijedi: 1. (..)*, ,43 KM (90%) 2. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%) 3. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%) 4. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%) 5. (..)*, 2.062,57 KM (2,5%). Prema podatcima iz Prijave gospodarski subjekt BS Telecom ima jedno povezano društvo i to: Biofarmed d.o.o. Sarajevo, Branilaca Sarajeva 20, Sarajevo čiji je osnivač i 100% vlasnik također fizička osoba (..)*. Temeljna registrovana djelatnost gospodarskog subjekta BS Telecom jeste računarsko programiranje. 2. Pravni temelj predmetne transakcije Kao pravni temelj ove transakcije Podnositelj prijave je dostavio "Ugovor o istupanju članova društva i prijenosu udjela, prava i obveza u gospodarskom društvu BS TS d.o.o. Sarajevo" potpisanom dana godine od strane ovlaštenih lica gospodarskom subjekta BS Telecom Solutions d.o.o. Sarajevo, Društvo za inženjering, razvoj i usluge, Tvornička 3, Ilidža Sarajevo, odnosno fizičkih osoba (..)* s jedne strane (Prenositelji udjela) i gospodarskog subjekta BS TS a.s, Mokra 1289/1a, Chodov, Prag 4, Češka Republika, zastupano od strane statutarnog direktora (..)* (Sticatelj udjela). Ugovom je definirano da iz Društva (gospodarski subjekt BS Telecom) istupe Prenositelji udjela i izvrše prijenos svojih cjelokupnih udjela na Sticatelja udjela uz naknadu i troškove definirane Ugovorom. Slijedom navedenog, prijenos udjela Prenositelja na Sticatelja udjela ima za posljedicu promjenu vlasničke strukture u Društvu i na temelju Ugovora gospodarski subjekt BS TS a.s stiče 100,0% udjela u gospodarskom subjektu BS Telecom. 3. Ocjena predmetne transakcije Člankom 12. stavak (1) Zakona o konkurenciji propisano je da se pod pojmom koncentracije smatra: a) spajanje ili pripajanje neovisnih gospodarskih subjekata ili dijelova gospodarskih subjekata; b) stjecanje kontrole ili prevladajućeg utjecaja jednog, odnosno više gospodarskih subjekata nad drugim, odnosno nad više drugih gospodarskih subjekata ili dijelom drugog gospodarskog subjekta, odnosno dijelovima drugih gospodarskih subjekata; c) zajedničko ulaganje na dugoročnoj osnovi, dva ili više neovisnih gospodarskih subjekata, koji djeluju kao neovisan gospodarski subjekt. Analizom dostavljenih podataka i dokumentacije utvrđeno je da su gospodarski subjekti BS TS a.s i BS Telecom u većinskom vlasništvu fizičke osobe (..)* 2, odnosno da nisu neovisni gospodarski subjekti, i prema tome navedena transakcija ne 1 (..)* - podaci predstavljaju poslovnu tajnu 2 (..)* - podaci predstavljaju poslovnu tajnu

91 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 91 predstavlja koncentraciju u smislu članka 12. Zakona o konkurenciji, jer neće doći do stjecanja kontrole ili vladajućeg utjecaja gospodarskog subjekta BS TS a.s nad gospodarskim subjektom BS Telecom, obzirom da je fizička osoba (..)* od ranije vlasnik 90,0% dionica osnovnog kapitala u gospodarskom subjektu BS Telecom, dok je istovremeno i 100,0% vlasnik dioničkog društva BS TS a.s. Na temelju navedenog, gospodarski subjekt BS TS a.s nije bio u obvezi podnijeti Prijavu koncentracije, te je Konkurencijsko vijeće odlučilo kao u izreci ovog Zaključka. 4. Administrativna pristojba Podnositelj Prijave na ovaj zaključak, sukladno članku 2. Tarifni broj 108. oačka c) Odluke o administrativnim pristojbama u svezi sa procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 5. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovog Zaključka nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Zaključka. Broj UP / srpnja godine Sarajevo Predsjednik Ivo Jerkić, v. r. 100 На основу члана 25. став (1) тачка е) и члана 42. став (2), у вези са чланом 14. Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09), рјешавајући по Пријави концентрације привредног субјекта "АС ХОЛДИНГ" д.о.о. Јелах, Индустријска зона Економија бб Јелах, Тешањ, запримљеној дана године, под бројем УП /17, Конкуренцијски савјет Босне и Херцеговине, на 14. (четрнаестој) сједници одржаној дана 30. новембра године, донијело је ЗАКЉУЧАК 1. Одбацује се Пријава концентрације привредног субјекта "АС ХОЛДИНГ" д.о.о. Јелах, ради непостојања обавезе пријаве концентрације у смислу члана 14. став (1) Закона о конкуренцији. 2. Овај Закључак биће објављен у "Службеном гласнику БиХ", службеним гласницима ентитета и Брчко дистрикта Босне и Херцеговине. Образложење Конкуренцијски савјет је дана године под бројем УП /17 запримио Пријаву концентрације привредног субјекта "АС ХОЛДИНГ" д.о.о. Јелах, Индустријска зона Економија бб, Јелах, Тешањ (у даљем тексту: АС ХОЛДИНГ или Подносилац Пријаве) која се односи на стицање контроле од стране Подносиоца пријаве над привредним субјектом "МАК ЗАРА" д.о.о. Вогошћа, ул. Ремзије Веје бр.10., Вогошћа, Сарајево (у даљем тексту: МАК ЗАРА), у смислу члана 12. став (1) тачка б) подтачка 1) Закона о конкуренцији ("Службени гласник БиХ", бр. 48/05, 76/07 и 80/09) (у даљем тексту: Закон). С обзиром да Пријава није била комплетна, Конкуренцијски савјет је актом број УП /17 од дана године, затражио допуну исте, коју је Подносилац пријаве доставио дана године актом број УП /17. Конкуренцијски савјет је затражио допуну Пријаве актом број УП /17 од године и актом број УП /17 од године, на што је Подносилац пријаве тражио продужење рока за достављања истих поднеском број УП /17 од године те имајући у виду разлоге које је навео Подносилац захтјева као образложење за продужење рока, Конкуренцијски савјет је оцијенио оправданим и одобрио продужење рока, актом број УП /17 од године. Подносилац захтјева је поднеском број УП /17 од године, обавијестио Конкуренцијски савјет да су акт број УП /17 од године који се односи на допуну Пријаве, загубио, с обзиром на обимну документацију коју запримају свакодневно, те да ће тражено доставити у одобреном року чији су продужење тражили. Предметна Пријава допуњена је поднеском број УП /17 запримљена дана године и поднеском број УП /17 од године. Подносилац пријаве је навео, у складу с чланом 30. став (2) Закона, да Пријаву није поднио нити има намјеру поднијети овлаштеним тијелима за оцјену концентрације изван територије Босне и Херцеговине. Конкуренцијскои савјет у поступку оцјене Пријаве је утврдио сљедеће чињенице: Пријава је поднесена у прописаном року, у смислу члана 16. став (1) Закона. 1. Учесници концентрације Учесници предметне концентрације су привредни субјекат "АС ХОЛДИНГ" д.о.о. Јелах, Индустријска Зона, Економија бб Јелах, Тешањ и привредни субјекат "МАК ЗАРА" д.о.о. Вогошћа, ул. Ремзије Веје бр.10., Вогошћа, Сарајево Привредни субјекат "АС ХОЛДИНГ" д.о.о. Јелах Привредни субјекат "АС ХОЛДИНГ" д.о.о., основан је године и уписан у регистар Општинског суда у Зеници под матичним бројем ЈИБ: , са уписаним капиталом од ,00 КМ, (..)** 1... Основне регистроване дјелатности привредног субјекта АС ХОЛДИНГ су савјетовање у вези с пословањем и осталим управљањем. (..)**... (..)** Повезана друштва привредног субјекта АС ХОЛДИНГ Привредни субјекат АС ХОДЛИНГ дјелује у саставу АС групације чије је матично друштво АС д.о.о. Јелах, Тешањ. У саставу АС групације осим привредног субјекта АС ХОЛДИНГ налазе се сљедећи привредни субјекти: (..)**... У саставу АС групације два привредна субјекта се баве производњом и продајом чоколаде и то: Виспак д.д. Високо и AC Food д.о.о. Велика Кладуша Привредни субјекaт "AC FOOD" д.о.о. Велика Кладуша Привредни субјекaт "AC FOOD" д.о.о. Велика Кладуша, уписан је у регистар Општинског суда у Бихаћу под матичним бројем ЈИБ: у години, са уписаним капиталом од 2.000,00 КМ, чији је оснивач привредни субјекат АС ХОЛДИНГ са 100% учешћа. 1 (..)** подаци представљају пословну тајну

92 Број 6 - Страна 92 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Основне регистроване дјелатности привредног субјекта AC FOOD-а су производња какаа, чоколаде и сластичарских производа Привредни субјекат "МАК ЗАРА" д.о.о. Вогошћа, Сарајево Привредни субјекат "МАК ЗАРА" д.о.о. Сарајево основано је године и уписано у регистар Општинског суда у Сарајеву под матичним бројем ЈИБ: са уписаним капиталом 2.000,00 КМ, (..)**... Основне регистроване дјелатности привредног субјекта МАК ЗАРА су производња какаа, чоколаде и сластичарских производа. Привредни субјекат МАК ЗАРА д.о.о. има основане двије пословне јединице и то: - МАК ЗАРА д.о.о. - ПЈ бр.1 Сарајево са сједиштем ФРАНЦА ЛЕХАРА бр. 2. Сарајево - Центар и - МАК ЗАРА д.о.о. Сарајево - П.Ј Трговина на мало 2, Сарајево са сједиштем ТРГ ДЈЕЦЕ САРАЈЕВА ( ББИ ЦЕНТАР). Привредни субјекат МАК ЗАРА нема власничка учешћа у другом привредним субјектима у Босни и Херцеговини, Нирмел Омић није члан Управе, нити Надзорног Одбора у другим привредним субјектима. 2. Правни оквир оцјене концентрације Конкуренцијски савјет је у провођењу поступка оцјене допуштености предметне концентрације примијенило одредбе Закона, Одлуке о утврђивању релевантног тржишта ("Службени гласник БиХ", бр. 18/06 и 34/10) и Одлуке о начину подношења пријаве и критеријумима за оцјену концентрација привредних субјеката ("Службени гласник БиХ", бр. 34/10). 3. Правни основ концентрације Правни основ предметне концентрације је Уговор о преносу оснивачког удјела број ОПУ-ИП:402/2017 (..)**. (..)**... (..)**... (..)**... Предметна концентрација представља стицање контроле привредног субјекта АС ХОЛДИНГ д.о.о. над привредним субјектом МАК ЗАРА у смислу члана 12. став 1. тачка б. под 1. Закона. 4. Релевантно тржиште концентрације Релевантно тржиште концентрације, у смислу члана 3. Закона, те чл. 4. и 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, чини тржиште одређених производа/услуга које су предмет обављања дјелатности на одређеном географском тржишту. Према одредби члана 4. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште у производном смислу обухваћа све производе и/или услуге које потрошачи и/или корисници сматрају међусобно замјењивим, под прихватљивим условима, имајући у виду посебно њихове битне особине, квалитет, уобичајену намјену, начин употребе, услове продаје и цијене. Надаље према члану 5. Одлуке о утврђивању релевантног тржишта, релевантно тржиште у географском смислу обухваћа цјелокупну или дио територије Босне и Херцеговине на којем привредни субјекат дјелује у продаји и/или куповини релевантног производа под једнаким или довољно уједначеним условима и који то тржиште битно разликује од услова тржишне конкуренције на сусједним географским тржиштима. Подносилац пријаве је као релевантно тржиште навео, тржиште производње и продаје чоколаде на територији Босне и Херцеговине, с обзиром на релевантно тржиште дјеловања учесника концентрације, као и привредних субјеката који се налазе у саставу АС групације, који се баве производњом и продајом чоколаде. Предметна концентрација према подацима из Пријаве концентрације, ће имати ефекат на релевантном тржишту производње и продаје чоколаде на територији Босне и Херцеговине Анализа релевантног тржишта концентрације Анализа тржишта производње чоколаде Према подацима из Пријаве учесници концентрације и тржишни конкуренти на релевантном тржишту, у години, имају: Табела 1. Процјена тржишних удјела учесника концетрације и њихових повезаних друштава на тржишту производње чоколаде Р.бр Назив привредног субјекта Тржишни удио (%) Извор: Подаци из Пријаве и слободна процјена Подносиоца Пријаве због непостојања конкретних података у истраживачким агенцијама Објашњење Подносиоца Пријаве: Слободна процјена тржишта производње чоколаде због недостатка података о произвођачима у траженој дјелатности је урађена на основу одређених претпоставки и интерних истраживања, односно сазнања о позицији одређених произвођача на тржишту Једини појединачни званични подаци су базирани на подацима о укупним приходима привредних субјеката разврстаних по одређеној дјелатности. Међутим чињеница је да тако посматрана дјелатност (10.82 Производња какаа, чоколаде и сластичарских производа) шира од тржишта чоколаде, те да не постоји начин да се ова званична категорија даље сегментира и сведе само на категорију чоколаде. Сем тога, постоји могућност да су поједини произвођачи изостављени из наведених података из разлога што производе чоколаду под неком другом шифром дјелатности јер им производња чоколаде није основна дјелатност. * процјењена тржишна учешћа учесника концентрације ** процјењена тржишна учешћа учесника концентрације и њихових повезаних друштава Из података наведених у Табели бр.1 видљиво је да привредни субјекат АС ХОЛДИНГ није присутан на релевантном тржишту, а да је тржишно учешће привредног субјекта МАК ЗАРА незнатан (1%), док заједничко тржишно учешће учесника концентрације и њихових повезаних друштава на релевантном тржишту производње чоколаде у Босни и Херцеговини није веће од 40% Анализа тржишта продаје чоколаде Према подацима из Пријаве учесници концентрације и тржишни конкуренти на релевантном тржишту, у години, имају: Табела 2. Процјена тржишних учешћа учесника концетрације и њихових повезаних друштава на тржишту продаје чоколаде Р.бр Назив привредног субјекта Тржишно учешће (%)

93 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 93 Извор: Подаци из Пријаве и истраживачке компаније Nielsen * процјењена тржишна учешћа учесника концентрације ** процјењена тржишна учешћа учесника концентрације и њихових повезаних друштава Из података наведених у Табели бр.2 видљиво је да привредни субјекат АС ХОЛДИНГ није присутан на релевантном тржишту, а да је тржишно учешће привредног субјекта МАК ЗАРА незнатан (0,07%), док заједничко тржишно учешће учесника концентрације и њихових повезаних друштава на релевантном тржишту продаје чоколаде у Босни и Херцеговини није веће од 40%. 5. Обавеза пријаве концентрације Обавеза пријаве концентрације привредних субјеката са сједиштем у Босни и Херцеговини, у смислу члана 14. став (1) под б) Закона, у вези са чланом 2. Одлуке о начину подношења пријаве и критеријумима за оцјену концентрације привредних субјеката, постоји ако укупни годишњи приход сваког од најмање два привредна субјекта учесника концентрације остварен продајом роба и/или услуга на тржишту Босне и Херцеговине износи најмање ,00 КМ по завршном рачуну у години која је претходила концентрацији, или ако је њихово заједничко учешће на релевантном тржишту веће од 40,00%. Према подацима из Пријаве, укупни годишњи приходи привредних субјеката учесника концентрације (и њихових повезаних привредних субјеката), на дан 31. децембар године, као години која претходи концентрацији, износи: Табела 3. АС ХОЛДИНГ* АС ГРУПАЦИЈА** МАК ЗАРА КМ КМ КМ Свијет 0,00 (..)** (..)** БиХ 0, 00 (..)** (..)** * привредни субјекат АС ХОЛДИНГ није остварио приходе у години с обзиром да је основан године **укупни приходи повезаних привредних субјеката - подаци из Консолидованог финансијског извјештаја АС д.о.о. Јелах - Тешањ. Годишњи приходи учесника концентрације представљају укупне приходе (без пореза на додатну вриједност и других пореза који се директно односе на учеснике концентрације на тржишту Босне и Херцеговине), у смислу члана 9. тачка х) Одлуке о начину подношења пријаве и критеријумима за оцјену концентрација привредних субјекта. Чланом 14. став (3) Закона је утврђено да у случају да се концентрација односи на спајање или припајање дијела или дијелова једног или више привредних субјеката, без обзира да ли ти дијелови имају статус правног лица, при израчунавању прихода, обрачунаваће се само приход оних дијелова привредног субјекта који су предмет контроле концентрације. Према подацима из Пријаве учесници концентрације нису испунили услов укупног годишњег прихода, у смислу члана 14. став (1) тачка б) Закона (Табела 3.). Такође, учесници концентрације нису испунили ни услов да је њихово заједничко тржишно учешће на релевантном тржишту веће од 40,0% (Табеле 1. и 2.). На основу напријед наведеног, утврђено је да привредни субјекат АС ХОЛДИНГ није био обавезан поднијети пријаву концентрације, те је Конкуренцијски савјет одлучио као у диспозитиву овог Закључка. Током поступка ради утврђивања свих релевантних чињеница, у смислу члана 35. Закона, Конкуренцијски савјет се обратио је Агенцији за статистику БиХ поднеском број УП /17 од године којим су тражени подаци о произведеној и пласираној/проданој чоколади на тржишту БиХ као и подаци о привредним субјектима. Агенција за статистику БиХ поднеском број УП /17 од године је доставила податаке о количинима произведених и пласираних производа под шифром Производња какаа, чоколаде и сластичарских производа, те да не располажу са подацима о учешћу привредних субјеката на релевантном тржишту БиХ. 6. Административна такса Подносилац Пријаве на овај Закључак, у складу са чланом 2. Тарифни број 108. тачка ц) Одлуке о висини административних такси у вези с процесним радњама пред Конкуренцијским савјетом ("Службени гласник БиХ", бр. 30/06 и 18/11) је дужан платити административну таксу у укупном износу од 1.000,00 КМ у корист Буџета институција Босне и Херцеговине. 7. Поука о правном лијеку Против овога Закључка није дозвољена жалба. Незадовољна страна може покренути управни спор пред Судом Босне и Херцеговине у року од 30 дана од дана пријема, односно објаве овога Закључка. Број УП / новембра године Сарајево Предсједник Иво Јеркић, с. р. Na osnovu člana 25. stav (1) tačka e) i člana 42. stav (2), u vezi sa članom 14. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije privrednog subjekta "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, Industrijska zona Ekonomija bb Jelah, Tešanj, zaprimljenoj dana godine, pod brojem UP /17, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 14. (četrnaestoj) sjednici održanoj dana 30. novembra godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije privrednog subjekta "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, radi nepostojanja obaveze prijave koncentracije u smislu člana 14. stav (1) Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće je dana godine pod brojem UP /17 zaprimilo Prijavu koncentracije privrednog subjekta "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, Industrijska zona Ekonomija bb, Jelah, Tešanj (u daljem tekstu: AS HOLDING ili Podnosilac Prijave) koja se odnosi na sticanje kontrole od strane Podnosioca prijave nad privrednim subjektom "MAK ZARA" d.o.o. Vogošća, ul. Remzije Veje br. 10., Vogošća, Sarajevo (u daljem tekstu: MAK ZARA), u smislu člana

94 Број 6 - Страна 94 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, stav (1) tačka b) podtačka 1) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) (u daljem tekstu: Zakon). S obzirom da Prijava nije bila kompletna, Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP /17 od dana godine, zatražilo dopunu iste, koju je Podnosilac prijave dostavio dana godine aktom broj UP /17. Konkurencijsko vijeće je zatražilo dopunu Prijave aktom broj UP /17 od godine i aktom broj UP /17 od godine, na što je Podnosilac prijave tražio produženje roka za dostavljanja istih podneskom broj UP /17 od godine te imajući u vidu razloge koje je naveo Podnosilac zahtjeva kao obrazloženje za produženje roka, Konkurencijsko vijeće je ocijenilo opravdanim i odobrilo produženje roka, aktom broj UP /17 od godine. Podnosilac zahtjeva je podneskom broj UP /17 od godine, obavijestio Konkurencijsko vijeće da su akt broj UP /17 od godine koji se odnosi na dopunu Prijave, zagubio, s obzirom na obimnu dokumentaciju koju zaprimaju svakodnevno, te da će traženo dostaviti u odobrenom roku čiji su produženje tražili. Predmetna Prijava dopunjena je podneskom broj UP /17 zaprimljena dana godine i podneskom broj UP /17 od godine. Podnosilac prijave je naveo, u skladu s članom 30. stav (2) Zakona, da Prijavu nije podnio niti ima namjeru podnijeti ovlaštenim tijelima za ocjenu koncentracije izvan teritorije Bosne i Hercegovine. Konkurencijsko vijeće u postupku ocjene Prijave je utvrdilo slijedeće činjenice: Prijava je podnesena u propisanom roku, u smislu člana 16. stav (1) Zakona. 1. Učesnici koncentracije Učesnici predmetne koncentracije su privredni subjekt "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, Industrijska Zona, Ekonomija bb Jelah, Tešanj i privredni subjekt "MAK ZARA" d.o.o. Vogošća, ul. Remzije Veje br. 10., Vogošća, Sarajevo Privredni subjekt "AS HOLDING" d.o.o. Jelah Privredni subjekt "AS HOLDING" d.o.o., osnovan je godine i upisan u registar Općinskog suda u Zenici pod matičnim brojem JIB: , sa upisanim kapitalom od ,00 KM, (..)** 1... Osnovne registrovane djelatnosti privrednog subjekta AS HOLDING su savjetovanje u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem. (..)**... (..)** Povezana društva privrednog subjekta AS HOLDING Privredni subjekt AS HODLING djeluje u sastavu AS grupacije čije je matično društvo AS d.o.o. Jelah, Tešanj. U sastavu AS grupacije osim privrednog subjekta AS HOLDING nalaze se sljedeći privredni subjekti: (..)**... U sastavu AS grupacije dva privredna subjekta se bave proizvodnjom i prodajom čokolade i to: Vispak d.d. Visoko i AC Food d.o.o. Velika Kladuša Privredni subjekt "AC FOOD" d.o.o. Velika Kladuša Privredni subjekt "AC FOOD" d.o.o. Velika Kladuša, upisan je u registar Općinskog suda u Bihaću pod matičnim brojem JIB: u godini, sa upisanim kapitalom od 2.000,00 KM, čiji je osnivač privredni subjekt AS HOLDING sa 100% udjela. Osnovne registrovane djelatnosti privrednog subjekta AC FOOD-a su proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda Privredni subjekt "MAK ZARA" d.o.o. Vogošća, Sarajevo Privredni subjekt "MAK ZARA" d.o.o. Sarajevo osnovano je godine i upisano u registar Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem JIB: sa upisanim kapitalom 2.000,00 KM, (..)**... Privredni subjekt MAK ZARA d.o.o. ima osnovane dvije poslovne jedinice i to: MAK ZARA d.o.o. - PJ br.1 Sarajevo sa sjedištem FRANCA LEHARA br. 2. Sarajevo - Centar i MAK ZARA d.o.o. Sarajevo - P.J Trgovina na malo 2, Sarajevo sa sjedištem TRG DJECE SARAJEVA ( BBI CENTAR). Privredni subjekt MAK ZARA nema vlasničke udjele u drugim privrednim subjektima u Bosni i Hercegovini, Nirmel Omić nije član Uprave, niti Nadzornog Odbora u drugim privrednim subjektima. 2. Pravni okvir ocjene koncentracije Konkurencijsko vijeće je u provođenju postupka ocjene dopuštenosti predmetne koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijumima za ocjenu koncentracija privrednih subjekata ("Službeni glasnik BiH", br. 34/10). 3. Pravni osnov koncentracije Pravni osnov predmetne koncentracije je Ugovor o prenosu osnivačkog udjela broj OPU-IP 402/2017 (..)**... (..)**... (..)**... (..)**... Predmetna koncentracija predstavlja sticanje kontrole privrednog subjekta AS HOLDING d.o.o. nad privrednim subjektom MAK ZARA u smislu člana 12.stav 1. tačka b. pod 1. Zakona. 4. Relevantno tržište koncentracije Relevantno tržište koncentracije, u smislu člana 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, čini tržište određenih proizvoda/usluga koje su predmet obavljanja djelatnosti na određenom geografskom tržištu. Prema odredbi člana 4. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište u proizvodnom smislu obuhvaća sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uslovima, imajući u vidu posebno njihove bitne osobine, kvalitet, uobičajenu namjenu, način upotrebe, uslove prodaje i cijene. Nadalje prema članu 5. Odluke o utvrđivanju relevantnog tržišta, relevantno tržište u geografskom smislu obuhvaća cjelokupnu ili dio teritorije Bosne i Hercegovine na kojem privredni subjekt djeluje u prodaji i/ili kupovini relevantnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uslovima i koji to tržište bitno razlikuje od uslova tržišne konkurencije na susjednim geografskim tržištima. Podnosilac prijave je kao relevantno tržište naveo, tržište proizvodnje i prodaje čokolade na teritoriji Bosne i Hercegovine, s obzirom na relevantno tržište djelovanja učesnika koncentracije, kao i privrednih subjekata koji se nalaze u sastavu AS grupacije, koji se bave proizvodnjom i prodajom čokolade. Predmetna koncentracija prema podacima iz Prijave koncentracije, će imati efekat na relevantnom tržištu proizvodnje i prodaje čokolade na teritoriji Bosne i Hercegovine. 1 (..)** podaci predstavljaju poslovnu tajnu

95 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна Analiza relevantnog tržišta koncentracije Analiza tržišta proizvodnje čokolade Prema podacima iz Prijave učesnici koncentracije i tržišni konkurenti na relevantnom tržištu, u godini, imaju: Tabela 1. Procjena tržišnih udjela učesnika koncetracije i njihovih povezanih društava na tržištu proizvodnje čokolade R.br Naziv privrednog subjekta Tržišni udio (%) Izvor: Podaci iz Prijave i slobodna procjena Podnosioca Prijave zbog nepostojanja konkretnih podataka u istraživačkim agencijama Objašnjenje Podnosioca Prijave: Slobodna procjena tržišta proizvodnje čokolade zbog nedostatka podataka o proizvođačima u traženoj djelatnosti je urađena na osnovu određenih pretpostavki i internih istraživanja, odnosno saznanja o poziciji određenih proizvođača na tržištu Jedini pojedinačni zvanični podaci su bazirani na podacima o ukupnim prihodima privrednih subjekata razvrstanih po određenoj djelatnosti. Međutim činjenica je da tako posmatrana djelatnost (10.82 Proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda) šira od tržišta čokolade, te da ne postoji način da se ova zvanična kategorija dalje segmentira i svede samo na kategoriju čokolade. Sem toga, postoji mogućnost da su pojedini proizvođači izostavljeni iz navedenih podataka iz razloga što proizvode čokoladu pod nekom drugom šifrom djelatnosti jer im proizvodnja čokolade nije osnovna djelatnost. * procjenjeni tržišni udjeli učesnika koncentracije ** procjenjeni tržišni udjeli učesnika koncentracije i njihovih povezanih društava Iz podataka navedenih u Tabeli br.1 vidljivo je da privredni subjekt AS HOLDING nije prisutan na relevantnom tržištu, a da je tržišni udio privrednog subjekta MAK ZARA neznatan (1%), dok zajednički tržišni udio učesnika koncentracije i njihovih povezanih društava na relevantnom tržištu proizvodnje čokolade u Bosni i Hercegovini nije veći od 40% Analiza tržišta prodaje čokolade Prema podacima iz Prijave učesnici koncentracije i tržišni konkurenti na relevantnom tržištu, u godini, imaju: Tabela 2. Procjena tržišnih udjela učesnika koncetracije i njihovih povezanih društava na tržištu prodaje čokolade R.br Naziv privrednog subjekta Tržišni udio (%) Izvor: Podaci iz Prijave i istraživačke kompanije Nielsen * procjenjeni tržišni udjeli učesnika koncentracije ** procjenjeni tržišni udjeli učesnika koncentracije i njihovih povezanih društava Iz podataka navedenih u Tabeli br.2 vidljivo je da privredni subjekt AS HOLDING nije prisutan na relevantnom tržištu, a da je tržišni udio privrednog subjekta MAK ZARA neznatan (0,07%), dok zajednički tržišni udio učesnika koncentracije i njihovih povezanih društava na relevantnom tržištu prodaje čokolade u Bosni i Hercegovini nije veći od 40%. 5. Obaveza prijave koncentracije Obaveza prijave koncentracije privrednih subjekata sa sjedištem u Bosni i Hercegovini, u smislu člana 14. stav (1) pod b) Zakona, u vezi sa članom 2. Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracije privrednih subjekata, postoji ako ukupni godišnji prihod svakog od najmanje dva privredna subjekta učesnika koncentracije ostvaren prodajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje ,00 KM po završnom računu u godini koja je prethodila koncentraciji, ili ako je njihov zajednički udio na relevantnom tržištu veći od 40,00%. Prema podacima iz Prijave, ukupni godišnji prihodi privrednih subjekata učesnika koncentracije (i njihovih povezanih privrednih subjekata), na dan 31. decembar godine, kao godini koja prethodi koncentraciji, iznosi: Tabela 3. AS HOLDING* AS GRUPACIJA** MAK ZARA KM KM KM Svijet 0,00 (..)** (..)** BiH 0, 00 (..)** (..)** Izvor: Podaci iz Prijave o namjeri koncentracije * privredni subjekat AS HOLDING nije ostvario prihode u godini s obzirom da je osnovan godine **ukupni prihodi povezanih privrednih subjekata - podaci iz Konsolidovanog finansijskog izvještaja AS d.o.o. Jelah - Tešanj. Godišnji prihodi učesnika koncentracije predstavljaju ukupne prihode (bez poreza na dodatnu vrijednost i drugih poreza koji se direktno odnose na učesnike koncentracije na tržištu Bosne i Hercegovine), u smislu člana 9. tačka h) Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija privrednih subjekta. Članom 14. stav (3) Zakona je utvrđeno da u slučaju da se koncentracija odnosi na spajanje ili pripajanje dijela ili dijelova jednog ili više privrednih subjekata, bez obzira da li ti dijelovi imaju status pravnog lica, pri izračunavanju prihoda, obračunavat će se samo prihod onih dijelova privrednog subjekta koji su predmet kontrole koncentracije. Prema podacima iz Prijave učesnici koncentracije nisu ispunili uslov ukupnog godišnjeg prihoda, u smislu člana 14. stav (1) tačka b) Zakona (Tabela 3.). Također, učesnici koncentracije nisu ispunili ni uslov da je njihov zajednički tržišni udio na relevantnom tržištu veći od 40,0% (Tabele 1. i 2.). Na osnovu naprijed navedenog, utvrđeno je da privredni subjekt AS HOLDING nije bio obavezan podnijeti prijavu koncentracije, te je Konkurencijsko vijeće odlučilo kao u dispozitivu ovog Zaključka. Tokom postupka radi utvrđivanja svih relevantnih činjenica, u smislu člana 35. Zakona, Konkurencijsko vijeće se obratilo je Agenciji za statistiku BiH podneskom broj UP /17 od godine kojim su traženi podaci o proizvedenoj i plasiranoj/prodanoj čokoladi na tržištu BiH kao i podaci o privrednim subjektima. Agencija za statistiku BiH podneskom broj UP /17 od godine je dostavila podatake o količinima proizvedenih i plasiranih proizvoda pod šifrom Proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda, te da ne raspolažu sa podacima o učešću privrednih subjekata na relevantnom tržištu BiH.

96 Број 6 - Страна 96 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Administrativna taksa Podnosilac Prijave na ovaj Zaključak, u skladu sa članom 2. Tarifni broj 108. tačka c) Odluke o visini administrativnih taksi u vezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu taksu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Budžeta institucija Bosne i Hercegovine. 7. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Zaključka nije dozvoljena žalba. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana prijema, odnosno objave ovoga Zaključka. Broj UP / novembra godine Sarajevo Predsjednik Ivo Jerkić, s. r. Na temelju članka 25. stavak (1) točka e) i članka 42. stavak (2), u svezi s člankom 14. Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09), rješavajući po Prijavi koncentracije gospodarskog subjekta "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, Industrijska zona Ekonomija bb Jelah, Tešanj, zaprimljenoj dana godine, pod brojem UP /17, Konkurencijsko vijeće Bosne i Hercegovine, na 14. (četrnaestoj) sjednici održanoj dana 30. novembra godine, donijelo je ZAKLJUČAK 1. Odbacuje se Prijava koncentracije gospodarskog subjekta "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, radi nepostojanja obveze prijave koncentracije u smislu članka 14. stavak (1) Zakona o konkurenciji. 2. Ovaj Zaključak bit će objavljen u "Službenom glasniku BiH", službenim glasilima entiteta i Brčko distrikta Bosne i Hercegovine. Obrazloženje Konkurencijsko vijeće je dana godine pod brojem UP /17 zaprimilo Prijavu koncentracije gospodarskog subjekta "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, Industrijska zona Ekonomija bb, Jelah, Tešanj (u daljnjem tekstu: AS HOLDING ili Podnositelj Prijave) koja se odnosi na sjecanje kontrole od strane Podnositelja prijave nad gospodarskim subjektom "MAK ZARA" d.o.o. Vogošća, ul. Remzije Veje br.10., Vogošća, Sarajevo (u daljnjem tekstu: MAK ZARA), u smislu članka 12. stavak (1) točka b) podtočka 1) Zakona o konkurenciji ("Službeni glasnik BiH", br. 48/05, 76/07 i 80/09) (u daljnjem tekstu: Zakon). S obzirom da Prijava nije bila kompletna, Konkurencijsko vijeće je aktom broj UP /17 od dana godine, zatražilo dopunu iste, koju je Podnositelj prijave dostavio dana godine aktom broj UP /17. Konkurencijsko vijeće je zatražilo dopunu Prijave aktom broj UP /17 od godine i aktom broj UP /17 od godine, na što je Podnositelj prijave tražio produljenje roka za dostavljanja istih podneskom broj UP /17 od godine te imajući u vidu razloge koje je naveo Podnositelj zahtjeva kao obrazloženje za produljenje roka, Konkurencijsko vijeće je ocijenilo opravdanim i odobrilo produljenje roka, aktom broj UP /17 od godine. Podnositelj zahtjeva je podneskom broj UP /17 od godine, obavijestio Konkurencijsko vijeće da su akt broj UP /17 od godine koji se odnosi na dopunu Prijave, zagubio, s obzirom na obimnu dokumentaciju koju zaprimaju svakodnevno, te da će traženo dostaviti u odobrenom roku čiji su produljenje tražili. Predmetna Prijava dopunjena je podneskom broj UP /17 zaprimljena dana godine i podneskom broj UP /17 od godine. Podnositelj prijave je naveo, sukladno članku 30. stavak (2) Zakona, da Prijavu nije podnio niti ima namjeru podnijeti ovlaštenim tijelima za ocjenu koncentracije izvan teritorija Bosne i Hercegovine. Konkurencijsko vijeće u postupku ocjene Prijave je utvrdilo slijedeće činjenice: Prijava je podnesena u propisanom roku, u smislu članka 16. stavak (1) Zakona. 1. Sudionici koncentracije Sudionici predmetne koncentracije su gospodarski subjekt "AS HOLDING" d.o.o. Jelah, Industrijska Zona, Ekonomija bb Jelah, Tešanj i gospodarski subjekt "MAK ZARA" d.o.o. Vogošća, ul. Remzije Veje br. 10., Vogošća, Sarajevo Gospodarski subjekt "AS HOLDING" d.o.o. Jelah Gospodarski subjekt "AS HOLDING" d.o.o., osnovan je godine i upisan u registar Općinskog suda u Zenici pod matičnim brojem JIB: , sa upisanim kapitalom od ,00 KM, (..)** 1... Temeljne registrirane djelatnosti gospodarskog subjekta AS HOLDING su savjetovanje u svezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem. (..)**... (..)**... (..)** Povezana društva gospodarskog subjekta AS HOLDING Gospodarski subjekt AS HODLING djeluje u sastavu AS grupacije čije je matično društvo AS d.o.o. Jelah, Tešanj. U sastavu AS grupacije osim gospodarskog subjekta AS HOLDING nalaze se sljedeći gospodarski subjekti: (..)**... U sastavu AS grupacije dva gospodarska subjekta se bave proizvodnjom i prodajom čokolade i to: Vispak d.d. Visoko i AC Food d.o.o. Velika Kladuša Gospodarski subjekt "AC FOOD" d.o.o. Velika Kladuša Gospodarski subjekt "AC FOOD" d.o.o. Velika Kladuša, upisan je u registar Općinskog suda u Bihaću pod matičnim brojem JIB: u godini, sa upisanim kapitalom od 2.000,00 KM, čiji je osnivač gospodarski subjekt AS HOLDING sa 100% udjela. Temeljne registrirane djelatnosti gospodarkog subjekta AC FOOD-a su proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda Gospodarski subjekt "MAK ZARA" d.o.o. Vogošća, Sarajevo Gospodarski subjekt "MAK ZARA" d.o.o. Sarajevo osnovano je godine i upisano u registar Općinskog suda u Sarajevu pod matičnim brojem JIB: sa upisanim kapitalom 2.000,00 KM, (..)**... Temeljne registrirane djelatnosti gospodarskog subjekta MAK ZARA su proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda. Gospodarski subjekt MAK ZARA d.o.o. ima osnovane dvije poslovne jedinice i to: - MAK ZARA d.o.o. PJ br.1 Sarajevo sa sjedištem FRANCA LEHARA br. 2. Sarajevo Centar i 1 (..)** podatci predstavljaju poslovnu tajnu

97 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 97 - MAK ZARA d.o.o. Sarajevo P.J Trgovina na malo 2, Sarajevo sa sjedištem TRG DJECE SARAJEVA (BBI CENTAR). Gospodarski subjekt MAK ZARA nema vlasničke udjele u drugim gospodarskim subjektima u Bosni i Hercegovini, Nirmel Omić nije član Uprave, niti Nadzornog Odbora u drugim gospodarskim subjektima. 2. Pravni okvir ocjene koncentracije Konkurencijsko vijeće je u provođenju postupka ocjene dopuštenosti predmetne koncentracije primijenilo odredbe Zakona, Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta ("Službeni glasnik BiH", br. 18/06 i 34/10) i Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija gospodarskih subjekata ("Službeni glasnik BiH", br. 34/10). 3. Pravni temelj koncentracije Pravni temelj predmetne koncentracije je Ugovor o prijenosu osnivačkog udjela broj OPU-IP 402/2017 (..)**... Predmetna koncentracija predstavlja stjecanje kontrole gospodarskom subjekta AS HOLDING d.o.o. nad gospodarskim subjektom MAK ZARA u smislu članka 12. stavak 1. točka b. pod 1. Zakona. 4. Mjerodavno tržište koncentracije Mjerodavno tržište koncentracije, u smislu članka 3. Zakona, te čl. 4. i 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, čini tržište određenih proizvoda/usluga koje su predmet obavljanja djelatnosti na određenom zemljopisnom tržištu. Prema odredbi članka 4. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište u proizvodnom smislu obuhvaća sve proizvode i/ili usluge koje potrošači i/ili korisnici smatraju međusobno zamjenjivim, pod prihvatljivim uvjetima, imajući u vidu posebno njihove bitne značajke, kvalitetu, uobičajenu namjenu, način uporabe, uvjete prodaje i cijene. Nadalje prema članku 5. Odluke o utvrđivanju mjerodavnog tržišta, mjerodavno tržište u zemljopisnom smislu obuhvaća cjelokupnu ili dio teritorija Bosne i Hercegovine na kojem gospodarski subjekt djeluje u prodaji i/ili kupovini mjerodavnog proizvoda pod jednakim ili dovoljno ujednačenim uvjetima i koji to tržište bitno razlikuje od uvjeta tržišne konkurencije na susjednim zemljopisnim tržištima. Podnositelj prijave je kao mjerodavno tržište naveo, tržište proizvodnje i prodaje čokolade na teritoriju Bosne i Hercegovine, s obzirom na mjerodavno tržište djelovanja sudionika koncentracije, kao i gospodarskih subjekata koji se nalaze u sastavu AS grupacije, koji se bave proizvodnjom i prodajom čokolade. Predmetna koncentracija prema podatcima iz Prijave koncentracije, će imati učinak na mjerodavnom tržištu proizvodnje i prodaje čokolade na teritoriju Bosne i Hercegovine Analiza mjerodavnog tržišta koncentracije Analiza tržišta proizvodnje čokolade Prema podatcima iz Prijave sudionici koncentracije i tržišni konkurenti na mjerodavnom tržištu, u godini, imaju: Tablica 1. Procjena tržišnih udjela sudionika koncetracije i njihovih povezanih društava na tržištu proizvodnje čokolade R.br Naziv gospodarskog subjekta Tržišni udjel (%) Izvor: Podatci iz Prijave i slobodna procjena Podnositelja Prijave zbog nepostojanja konkretnih podataka u istraživačkim agencijama Objašnjenje Podnositelja Prijave: Slobodna procjena tržišta proizvodnje čokolade zbog nedostatka podataka o proizvođačima u traženoj djelatnosti je urađena na osnovu određenih pretpostavki i internih istraživanja, odnosno saznanja o poziciji određenih proizvođača na tržištu Jedini pojedinačni zvanični podaci su bazirani na podatcima o ukupnim prihodima gospodarskih subjekata razvrstanih po određenoj djelatnosti. Međutim činjenica je da tako posmatrana djelatnost (10.82 Proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda) šira od tržišta čokolade, te da ne postoji način da se ova zvanična kategorija daljnje segmentira i svede samo na kategoriju čokolade. Sem toga, postoji mogućnost da su pojedini proizvođači izostavljeni iz navedenih podataka iz razloga što proizvode čokoladu pod nekom drugom šifrom djelatnosti jer im proizvodnja čokolade nije temeljna djelatnost. * procjenjeni tržišni udjeli sudionika koncentracije ** procjenjeni tržišni udjeli sudionika koncentracije i njihovih povezanih društava Iz podataka navedenih u Tablici br.1 vidljivo je da gospodarski subjekt AS HOLDING nije prisutan na mjerodavnom tržištu, a da je tržišni udjel gospodarskog subjekta MAK ZARA neznatan (1%), dok zajednički tržišni udjel sudionika koncentracije i njihovih povezanih društava na mjerodavnom tržištu proizvodnje čokolade u Bosni i Hercegovini nije veći od 40% Analiza tržišta prodaje čokolade Prema podatcima iz Prijave sudionici koncentracije i tržišni konkurenti na mjerodavnom tržištu, u godini, imaju: Tablica 2. Procjena tržišnih udjela sudionika koncetracije i njihovih povezanih društava na tržištu prodaje čokolade R.br Naziv gospodarskog subjekta Tržišni udjel (%) Izvor: Podatci iz Prijave i istraživačke kompanije Nielsen * procjenjeni tržišni udjeli sudionika koncentracije ** procjenjeni tržišni udjeli sudionika koncentracije i njihovih povezanih društava Iz podataka navedenih u Tablici br.2 vidljivo je da gospodarski subjekt AS HOLDING nije prisutan na mjerodavnom tržištu, a da je tržišni udjel gospodarskog subjekta MAK ZARA neznatan (0,07%), dok zajednički tržišni udjel sudionika koncentracije i njihovih povezanih društava na mjerodavnom tržištu prodaje čokolade u Bosni i Hercegovini nije veći od 40%. 5. Obveza prijave koncentracije Obveza prijave koncentracije privrednih subjekata sa sjedištem u Bosni i Hercegovini, u smislu člana 14. stav (1) pod b) Zakona, u vezi sa članom 2. Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracije gospodarskih subjekata, postoji ako ukupni godišnji prihod svakog od najmanje dva gospodarska subjekta sudionika koncentracije ostvaren prodajom roba i/ili usluga na tržištu Bosne i Hercegovine iznosi najmanje

98 Број 6 - Страна 98 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, ,00 KM po završnom računu u godini koja je prethodila koncentraciji, ili ako je njihov zajednički udjel na mjerodavnom tržištu veći od 40,00%. Prema podatcima iz Prijave, ukupni godišnji prihodi gospodarskih subjekata sudionika koncentracije (i njihovih povezanih gospodarskih subjekata), na dan 31. prosinca godine, kao godini koja prethodi koncentraciji, iznosi: Tablica 3. AS HOLDING* AS GRUPACIJA** MAK ZARA KM KM KM Svijet 0,00 (..)** (..)** BiH 0, 00 (..)** (..)** Izvor: Podatci iz Prijave o namjeri koncentracije * privredni subjekt AS HOLDING nije ostvario prihode u godini s obzirom da je osnovan godine **ukupni prihodi povezanih gospodarskih subjekata podatci iz Konsolidiranog financijskog izvješća AS d.o.o. Jelah - Tešanj. Godišnji prihodi sudionika koncentracije predstavljaju ukupne prihode (bez poreza na dodatnu vrijednost i drugih poreza koji se izravno odnose na sudionike koncentracije na tržištu Bosne i Hercegovine), u smislu članka 9. točka h) Odluke o načinu podnošenja prijave i kriterijima za ocjenu koncentracija privrednih subjekta. Člankom 14. stavak (3) Zakona je utvrđeno da u slučaju da se koncentracija odnosi na spajanje ili pripajanje dijela ili dijelova jednog ili više gospodarskih subjekata, bez obzira da li ti dijelovi imaju status pravne osobe, pri izračunavanju prihoda, obračunavat će se samo prihod onih dijelova gospodarskog subjekta koji su predmet kontrole koncentracije. Prema podatcima iz Prijave sudionici koncentracije nisu ispunili uvjet ukupnog godišnjeg prihoda, u smislu članka 14. stavak (1) točka b) Zakona (Tablica 3.). Također, sudionici koncentracije nisu ispunili ni uvjet da je njihov zajednički tržišni udjel na mjerodavnom tržištu veći od 40,0% (Tablica 1. i 2.). Na temelju naprijed navedenog, utvrđeno je da gospodarski subjekt AS HOLDING nije bio obvezan podnijeti prijavu koncentracije, te je Konkurencijsko vijeće odlučilo kao u izreci ovoga Zaključka. Tijekom postupka radi utvrđivanja svih mjerodavnih činjenica, u smislu članka 35. Zakona, Konkurencijsko vijeće se obratilo je Agenciji za statistiku BiH podneskom broj UP /17 od godine kojim su traženi podatci o proizvedenoj i plasiranoj/prodanoj čokoladi na tržištu BiH kao i podatci o gospodarskim subjektima. Agencija za statistiku BiH podneskom broj UP /17 od godine je dostavila podatake o količinima proizvedenih i plasiranih proizvoda pod šifrom Proizvodnja kakaa, čokolade i slastičarskih proizvoda, te da ne raspolažu sa podatcima o udjelu gospodarskog subjekata na relevantnom tržištu BiH. 6. Administrativna pristojba Podnositelj Prijave na ovaj Zaključak, sukladno članku 2. Tarifni broj 108. točka c) Odluke o visini administrativnih pristojbi u svezi s procesnim radnjama pred Konkurencijskim vijećem ("Službeni glasnik BiH", br. 30/06 i 18/11) je dužan platiti administrativnu pristojbu u ukupnom iznosu od 1.000,00 KM u korist Proračuna institucija Bosne i Hercegovine. 7. Pouka o pravnom lijeku Protiv ovoga Zaključka nije dozvoljen priziv. Nezadovoljna strana može pokrenuti upravni spor pred Sudom Bosne i Hercegovine u roku od 30 dana od dana primitka, odnosno objave ovoga Zaključka. Broj UP / studenoga godine Sarajevo Predsjednik Ivo Jerkić, v. r. АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 101 На основу члана 8 став 2 тачка х) Закона о статистици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", бр. 26/04 и 42/04), Агенција за статистику Босне и Херцеговине објављује САОПШТЕЊЕ О ПРОСЈЕЧНОЈ МЈЕСЕЧНОЈ БРУТО ПЛАТИ ЗАПОСЛЕНИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА НОВЕМБАР ГОДИНЕ 1. Просјечна мјесечна бруто плата по запосленом остварена у Босни и Херцеговини за новембар године износи КМ. Број / јануара године Сарајево Директор Мр Велимир Јукић, с. р. Na osnovu člana 8. stav 2. tačka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje SAOPĆENJE O PROSJEČNOJ MJESEČNOJ BRUTO PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA NOVEMBAR GODINE 1. Prosječna mjesečna bruto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za novembar godine iznosi KM. Broj / januara godine Sarajevo Direktor Mr. sc. Velimir Jukić, s. r. Na temelju članka 8. stavak 2. točka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje PRIOPĆENJE O PROSJEČNOJ MJESEČNOJ BRUTO PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA STUDENI GODINE 1. Prosječna mjesečna bruto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za studeni godine iznosi KM. Broj / siječnja godine Sarajevo Ravnatelj Mr. sc. Velimir Jukić, v. r.

99 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна На основу члана 7 став 2 Закона о платама и накнадама у институцијама Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 50/08) и члана 8 став 2 тачка х) Закона о статистици Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 26/04 и 42/04), Агенција за статистику Босне и Херцеговине објављује САОПШТЕЊЕ О ПРОСЈЕЧНОЈ ИСПЛАЋЕНОЈ МЈЕСЕЧНОЈ НЕТО ПЛАТИ ЗАПОСЛЕНИХ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ЗА НОВЕМБАР ГОДИНЕ 1. Просјечна исплаћена мјесечна нето плата по запосленом остварена у Босни и Херцеговини за новембар године износи 857 КМ. Број / јануара године Сарајево Директор Мр Велимир Јукић, с. р. Na osnovu člana 7. stav 2. Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 50/08) i člana 8. stav 2. tačka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje SAOPĆENJE O PROSJEČNOJ ISPLAĆENOJ MJESEČNOJ NETO PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA NOVEMBAR GODINE 1. Prosječna isplaćena mjesečna neto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za novembar godine iznosi 857 KM. Broj / januara godine Sarajevo Direktor Mr. sc. Velimir Jukić, s. r. Na temelju članka 7. stavak 2. Zakona o plaćama i naknadama u institucijama Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 50/08) i članka 8. stavak 2. točka h) Zakona o statistici Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", br. 26/04 i 42/04), Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine objavljuje PRIOPĆENJE O PROSJEČNOJ ISPLAĆENOJ MJESEČNOJ NETO PLAĆI ZAPOSLENIH U BOSNI I HERCEGOVINI ZA STUDENI GODINE 1. Prosječna isplaćena mjesečna neto plaća po zaposlenom ostvarena u Bosni i Hercegovini za studeni godine iznosi 857 KM. Broj / siječnja godine Sarajevo Ravnatelj Mr. sc. Velimir Jukić, v. r. СПОЉНОТРГОВИНСКА КОМОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 103 На основу члана 22. Закона о Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 30/01 и 72/13) и члана 46. Статута Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине ("Службени гласник БиХ", број 52/14), Скупштина Спољнотрговинске коморе Босне и Херцеговине, на сједници одржаној године, донијела је ОДЛУКУ О ЧЛАНАРИНИ СПОЉНОТРГОВИНСКОЈ КОМОРИ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ ЗА ГОДИНУ Члан 1. Овом Одлуком прописује се основица, стопа и начин плаћања чланарине коју чланови плаћају Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине (у даљњем тексту: Комора) у години. Члан 2. Сваки члан Коморе дужан је да плаћа чланарину Комори, на основу тромјесечног обавјештења о основици и висини чланарине. Чланарина утврђена члану Коморе појединачно не може да буде већа од највишег износа утврђеног Законом о Комори, нити мања од 20 КМ мјесечно. Основица за обрачун чланарине Комори је укупан увоз реализован у години или износ бруто плате запослених исказан у завршном рачуну за годину. Члану Коморе може да се обрачуна чланарина само по једном од основа из претходног става, а према расположивим подацима. Члан 3. Привредно-правна лица регистрована у Босни и Херцеговини за обављање послова у иностранству која су у години имала реализован спољнотрговински промет по основу увоза плаћају чланарину која се обрачунава у односу на вриједност увезене робе. Чланарина се обрачунава тромјесечно, а основица за обрачун тромјесечја је једна четвртина укупног увоза у години. Стопа чланарина из претходног става износи 0,1% на утврђену основицу. Минималан износ чланарине обрачунат у складу са овим чланом је 20,00 КМ мјесечно, односно 60,00 КМ тромјесечно. Члан 4. Банке, осигуравајућа друштва, привредно-правна лица из области грађевинарства и привредно-правна лица из области транспорта, комуникација и услуга (друмски саобраћај, жељезнички саобраћај, ваздушни саобраћај, дјелатност путничких агенција и туроператора, поштанске активности, телекомуникације и остале пратеће дјелатности те остале компаније које остварују приход по основу услуге у иностранству), као и други чланови Коморе којима се чланарина не обрачунава у складу са чланом 3. ове Одлуке, плаћају чланарину која се обрачунава у односу на бруто плату. Чланарина се обрачунава тромјесечно, а основица за обрачун чланарине тромјесечја је једна четвртина износа бруто плате исказаног у завршном рачуну за годину. Стопа чланарина из овог члана износи 0,2% на утврђену основицу. Минималан износ чланарине обрачунат у складу са овим чланом је 20,00 КМ мјесечно, односно 60,00 КМ тромјесечно. Члан 5. Привредно-правна лица којима чланарина није утврђена у складу са чланом 3. и 4. ове Одлуке плаћају минималан износ чланарине од 60,00 КМ тромјесечно. Привредно-правна лица која су основана у години нису обавезна да плаћају чланарину за годину.

100 Број 6 - Страна 100 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Члан 6. Члану Коморе који остварује више од 50% укупног прихода по основу прихода на иностраном тржишту (извоза), обрачуната основица за плаћање се умањује за 20%. Члан 7. Научноистраживачке и образовне институције, удружења грађана која у својој регистрацији имају привредну дјелатност, савези, интересне асоцијације, фондације, закладе и друге организације које обављају дјелатност од значаја за привреду, као појединачни или колективни чланови, уколико је проведена процедура предвиђена чланом 6. став 4. и 5. Статута Коморе, плаћају чланарину обрачунату у складу са чланом 4. ове Одлуке. Члан 8. Уплата чланарине по основама прописаним овом Одлуком врши се на рачуне Коморе који се воде код пословних банака. Члан 9. Генерални секретар Коморе је овлаштен да ангажује средства у циљу прибављања података за обрачун од институција које располажу званичним подацима, односно правних лица чији су подаци верификовани од тих институција. Члан 10. Сви евентуални спорови због непоступања по овој Одлуци рјешаваће се договором, ако то није могуће спорови ће се водити код надлежног суда. Члан 11. Ступањем на снагу ове Одлуке престаје да важи Одлука о чланарини Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине број /16 од године ("Службени гласник БиХ", број 18/17; "Службене новине Федерације БиХ", број 19/17; "Службени гласник РС", број 30/17; "Службени гласник Брчко дистрикта БиХ", број...). Члан 12. Ова Одлука ступа на снагу и примјењује се од године до године, изузетно, уколико Скупштина Коморе у години не донесе одлуку о чланарини за годину, ова Одлука ће се примјењивати до доношења одлуке о чланарини за годину. Број / децембра године Предсједник Скупштине Ружа Сопта, с. р. Na osnovu člana 22. Zakona o Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/01 i 72/13) i člana 46. Statuta Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 52/14), Skupština Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj godine, donijela je ODLUKU O ČLANARINI VANJSKOTRGOVINSKOJ KOMORI BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU Član 1. Ovom Odlukom propisuje se osnovica, stopa i način plaćanja članarine koju članovi plaćaju Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Komora) u godini. Član 2. Svaki član Komore dužan je plaćati članarinu Komori, na osnovu kvartalnog obavještenja o osnovici i visini članarine. Članarina utvrđena članu Komore pojedinačno ne može biti veća od najvišeg iznosa utvrđenog Zakonom o Komori, niti manja od 20 KM mjesečno. Osnovica za obračun članarine Komori je ukupan uvoz realiziran u godini ili iznos bruto plaće zaposlenih iskazan u završnom računu za godinu. Članu Komore može se obračunati članarina samo po jednom od osnova iz prethodnog stava, a prema raspoloživim podacima. Član 3. Privredno-pravna lica registrirana u Bosni i Hercegovini za obavljanje poslova u inostranstvu koja su u godini imala realiziran vanjskotrgovinski promet po osnovu uvoza plaćaju članarinu koja se obračunava u odnosu na vrijednost uvezene robe. Članarina se obračunava kvartalno, a osnovica za obračun kvartala je jedna četvrtina ukupnog uvoza u godini. Stopa članarina iz prethodnog stava iznosi 0,1% na utvrđenu osnovicu. Minimalan iznos članarine obračunat u skladu sa ovim članom je 20,00 KM mjesečno, odnosno 60,00 KM kvartalno. Član 4. Banke, osiguravajuća društva, privredno-pravna lica iz oblasti građevinarstva i privredno-pravna lica iz oblasti prometa, komunikacija i usluga (cestovni promet, željeznički promet, zračni promet, djelatnost putničkih agencija i turoperatora, poštanske aktivnosti, telekomunikacije i ostale prateće djelatnosti te ostale kompanije koje ostvaruju prihod po osnovu usluge u inostranstvu), kao i drugi članovi Komore kojima se članarina ne obračunava u skladu sa članom 3. ove Odluke, plaćaju članarinu koja se obračunava u odnosu na bruto plaću. Članarina se obračunava kvartalno, a osnovica za obračun članarine kvartala je jedna četvrtina iznosa bruto plaće iskazanog u završnom računu za godinu. Stopa članarina iz ovog člana iznosi 0,2% na utvrđenu osnovicu. Minimalan iznos članarine obračunat u skladu sa ovim članom je 20,00 KM mjesečno, odnosno 60,00 KM kvartalno. Član 5. Privredno-pravna lica kojima članarina nije utvrđena u skladu sa članom 3. i 4. ove Odluke plaćaju minimalan iznos članarine od 60,00 KM kvartalno. Privredno-pravna lica koja su osnovana u godini nisu obavezna plaćati članarinu za godinu. Član 6. Članu Komore koji ostvaruje više od 50% ukupnog prihoda po osnovu prihoda na inostranom tržištu (izvoza), obračunata osnovica za plaćanje se umanjuje za 20%. Član 7. Naučnoistraživačke i obrazovne institucije, udruženja građana koja u svojoj registraciji imaju privrednu djelatnost, savezi, interesne asocijacije, fondacije, zaklade i druge organizacije koje obavljaju djelatnost od značaja za privredu, kao pojedinačni ili kolektivni članovi, ukoliko je provedena procedura predviđena članom 6. stav 4. i 5. Statuta Komore, plaćaju članarinu obračunatu u skladu sa članom 4. ove Odluke. Član 8. Uplata članarine po osnovama propisanim ovom Odlukom vrši se na račune Komore koji se vode kod poslovnih banaka. Član 9. Generalni sekretar Komore je ovlašten da angažira sredstva u cilju pribavljanja podataka za obračun od institucija koje raspolažu zvaničnim podacima, odnosno pravnih lica čiji su podaci verificirani od tih institucija.

101 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 101 Član 10. Svi eventualni sporovi zbog nepostupanja po ovoj Odluci rješavat će se dogovorom, ako to nije moguće sporovi će se voditi kod nadležnog suda. Član 11. Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o članarini Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine broj /16 od godine ("Službeni glasnik BiH", broj 18/17; "Službene novine Federacije BiH", broj 19/17; "Službeni glasnik RS", broj 30/17; "Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", broj...). Član 12. Ova Odluka stupa na snagu i primjenjuje se od godine do godine, izuzetno, ukoliko Skupština Komore u godini ne donese odluku o članarini za godinu, ova Odluka će se primjenjivati do donošenja odluke o članarini za godinu. Broj / decembra godine Predsjednik Skupštine Ruža Sopta, s. r. Temeljem članka 22. Zakona o Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 30/01 i 72/13) i članka 46. Statuta Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine ("Službeni glasnik BiH", broj 52/14), Skupština Vanjskotrgovinske komore Bosne i Hercegovine, na sjednici održanoj godine, donijela je ODLUKU O ČLANARINI VANJSKOTRGOVINSKOJ KOMORI BOSNE I HERCEGOVINE ZA GODINU Članak 1. Ovom Odlukom propisuje se osnovica, stopa i način plaćanja članarine koju članovi plaćaju Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine (u daljnjem tekstu: Komora) u godini. Članak 2. Svaki član Komore dužan je plaćati članarinu Komori, temeljem kvartalnog obavještenja o osnovici i visini članarine. Članarina utvrđena članu Komore pojedinačno ne može biti veća od najvišeg iznosa utvrđenog Zakonom o Komori, niti manja od 20 KM mjesečno. Osnovica za obračun članarine Komori je ukupan uvoz realiziran u godini ili iznos bruto plaće zaposlenih iskazan u završnom računu za godinu. Članu Komore može se obračunati članarina samo po jednom od osnova iz prethodnog stavka, a prema raspoloživim podacima. Članak 3. Gospodarsko-pravne osobe registrirane u Bosni i Hercegovini za obavljanje poslova u inozemstvu koje su u godini imale realiziran vanjskotrgovinski promet po osnovu uvoza plaćaju članarinu koja se obračunava u odnosu na vrijednost uvezene robe. Članarina se obračunava kvartalno, a osnovica za obračun kvartala je jedna četvrtina ukupnog uvoza u godini. Stopa članarina iz prethodnog stavka iznosi 0,1% na utvrđenu osnovicu. Minimalan iznos članarine obračunat sukladno ovim člankom je 20,00 KM mjesečno, odnosno 60,00 KM kvartalno. Članak 4. Banke, osiguravajuća društva, gospodarsko-pravne osobe iz oblasti građevinarstva i gospodarsko-pravne osobe iz oblasti prometa, komunikacija i usluga (cestovni promet, željeznički promet, zračni promet, djelatnost putničkih agencija i turoperatora, poštanske aktivnosti, telekomunikacije i ostale prateće djelatnosti te ostale kompanije koje ostvaruju prihod po osnovu usluge u inozemstvu), kao i drugi članovi Komore kojima se članarina ne obračunava sukladno članku 3. ove Odluke, plaćaju članarinu koja se obračunava u odnosu na bruto plaću. Članarina se obračunava kvartalno, a osnovica za obračun članarine kvartala je jedna četvrtina iznosa bruto plaće iskazanog u završnom računu za godinu. Stopa članarina iz ovog članka iznosi 0,2% na utvrđenu osnovicu. Minimalan iznos članarine obračunat sukladno ovom članku je 20,00 KM mjesečno, odnosno 60,00 KM kvartalno. Članak 5. Gospodarsko-pravne osobe kojima članarina nije utvrđena sukladno članku 3. i 4. ove Odluke plaćaju minimalan iznos članarine od 60,00 KM kvartalno. Gospodarsko-pravne osobe koje su utemeljene u godini nisu obvezne plaćati članarinu za godinu. Članak 6. Članu Komore koji ostvaruje više od 50% ukupnog prihoda po osnovu prihoda na inozemnom tržištu (izvoza), obračunata osnovica za plaćanje se umanjuje za 20%. Članak 7. Znanstvenoistraživačke i obrazovne institucije, udruge građana koje u svojoj registraciji imaju gospodarsku djelatnost, savezi, interesne asocijacije, fondacije, zaklade i druge organizacije koje obavljaju djelatnost od značaja za gospodarstvo, kao pojedinačni ili kolektivni članovi, ukoliko je provedena procedura predviđena člankom 6. stavak 4. i 5. Statuta Komore, plaćaju članarinu obračunatu sukladno članku 4. ove Odluke. Članak 8. Uplata članarine na temeljima propisanim ovom Odlukom vrši se na račune Komore koji se vode kod poslovnih banaka. Članak 9. Generalni tajnik Komore je ovlašten da angažira sredstva u cilju pribavljanja podataka za obračun od institucija koje raspolažu zvaničnim podacima, odnosno pravnih osoba čiji su podaci verificirani od tih institucija. Članak 10. Svi eventualni sporovi zbog nepostupanja po ovoj Odluci rješavat će se dogovorom, ako to nije moguće sporovi će se voditi kod mjerodavnog suda. Članak 11. Stupanjem na snagu ove Odluke prestaje da važi Odluka o članarini Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine broj /16 od godine ("Službeni glasnik BiH", broj 18/17; "Službene novine Federacije BiH", broj 19/17; "Službeni glasnik RS", broj 30/17; "Službeni glasnik Brčko distrikta BiH", broj...). Članak 12. Ova Odluka stupa na snagu i primjenjuje se od godine do godine, izuzetno, ukoliko Skupština Komore u godini ne donese odluku o članarini za godinu, ova Odluka će se primjenjivati do donošenja odluke o članarini za godinu. Broj /17 Predsjednik Skupštine 15. prosinca godine Ruža Sopta, v. r. (Sl-61/18-G)

102 Број 6 - Страна 102 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, САДРЖАЈ САВЈЕТ МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 90 Одлука о одобравању вишегодишњег пројекта "Имплементација резервне локације за царински и порески подсистем информационог система Управе за индиректно опорезивање" (српски језик) 1 Odluka o odobravanju višegodišnjeg projekta "Implementacija rezervne lokacije za carinski i poreski podsistem informacionog sistema Uprave za indirektno oporezivanje" (bosanski jezik) 2 Odluka o odobravanju višegodišnjeg projekta "Implementacija rezervne lokacije za carinski i poreski podsustav informacijskog sustava Uprave za neizravno oporezivanje" (hrvatski jezik) 2 91 Одлука о додјели средстава из гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда H2020" за годину (српски језик) 3 Odluka o dodjeli sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu (bosanski jezik) 4 Odluka o dodjeli sredstava iz granta "Programi za pripremu projekata i potencijalnih kandidata za sredstva iz fonda H2020" za godinu (hrvatski jezik) 6 92 Одлука о одобравању средстава текуће буџетске резерве Буџета институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине за годину Министарству спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине (српски језик) 8 Odluka o odobravanju sredstava tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 8 Odluka o odobravanju sredstava tekuće budžetske rezerve Budžeta institucija Bosne i Hercegovine i međunarodnih obaveza Bosne i Hercegovine za godinu Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) 9 93 Одлука о висини једнократне новчане награде за заслужног спортисту Босне и Херцеговине и врхунског спортисту међународног разреда за годину (српски језик) 9 Odluka o visini jednokratne novčane nagrade za zaslužnog sportistu Bosne i Hercegovine i vrhunskog sportistu međunarodnog razreda za godinu (bosanski jezik) 10 Odluka o visini jednokratne novčane nagrade za zaslužnog sportaša Bosne i Hercegovine i vrhunskog sportaša međunarodnog razreda za godinu (hrvatski jezik) Одлука о прерасподјели средстава из буџета Министарства за људска права и избјеглице Босне и Херцеговине у буџет Фонда за повратак Босне и Херцеговине (српски језик) 12 Odluka o preraspodjeli sredstava iz budžeta Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine u budžet Fonda za povratak Bosne i Hercegovine (bosanski jezik) 13 Odluka o preraspodjeli sredstava iz budžeta Ministarstva za ljudska prava i izbjeglice Bosne i Hercegovine u budžet Fonda za povratak Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) Одлука о одобравању вишегодишњег пројекта "Набавка и монтажа нисконапонског постројења у објекту Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине и система видеонадзора у објекту Предсједништва Босне и Херцеговине" (српски језик) 13 Odluka o odobravanju višegodišnjeg projekta "Nabavka i montaža niskonaponskog postrojenja u objektu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i sistema videonadzora u objektu Predsjedništva Bosne i Hercegovine" (bosanski jezik) 14 Odluka o odobravanju višegodišnjeg projekta "Nabava i montaža niskonaponskog postrojenja u objektu Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine i sistema videonadzora u objektu Predsjedništva Bosne i Hercegovine (hrvatski jezik) Одлука о именовању чланова Комисије Босне и Херцеговине за водопривредну сарадњу са Републиком Хрватском (српски језик) 15 Odluka o imenovanju članova Komisije Bosne i Hercegovine za vodoprivrednu saradnju sa Republikom Hrvatskom (bosanski jezik) 16 Odluka o imenovanju članova Povjerenstva Bosne i Hercegovine za vodnogospodarsku suradnju sa Republikom Hrvatskom (hrvatski jezik) 17 КОНКУРЕНЦИЈСКИ САВЈЕТ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 97 Рјешење број УП /17 (српски језик) 17 Rješenje broj UP /17 (bosanski jezik) 20 Rješenje broj UP /17 (hrvatski jezik) Рјешење број II/14 (српски језик) 24 Rješenje broj II/14 (bosanski jezik) 46 Rješenje broj II/14 (hrvatski jezik) Закључак број УП /17 (српски језик) 87 Zaključak broj UP /17 (bosanski jezik) 88 Zaključak broj UP /17 (hrvatski jezik) Закључак број УП /17 (српски језик) 91

103 Петак, С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Број 6 - Страна 103 Zaključak broj UP /17 (bosanski jezik) 93 Zaključak broj UP /17 (hrvatski jezik) 96 АГЕНЦИЈА ЗА СТАТИСТИКУ БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 101 Саопштење о просјечној мјесечној бруто плати запослених у Босни и Херцеговини за новембар године (српски језик) 98 Saopćenje o prosječnoj mjesečnoj bruto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za novembar godine (bosanski jezik) 98 Priopćenje o prosječnoj mjesečnoj bruto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za studeni godine (hrvatski jezik) Саопштење о просјечној исплаћеној мјесечној нето плати запослених у Босни и Херцеговини за новембар године (српски језик) 99 Saopćenje o prosječnoj isplaćenoj mjesečnoj neto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za novembar godine (bosanski jezik) 99 Priopćenje o prosječnoj isplaćenoj mjesečnoj neto plaći zaposlenih u Bosni i Hercegovini za studeni godine (hrvatski jezik) 99 СПОЉНОТРГОВИНСКА КОМОРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 103 Одлука о чланарини Спољнотрговинској комори Босне и Херцеговине за годину (српски језик) 99 Odluka o članarini Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine za godinu (bosanski jezik) 100 Odluka o članarini Vanjskotrgovinskoj komori Bosne i Hercegovine za godinu (hrvatski jezik) 101

104 Број 6 - Страна 104 С Л У Ж Б Е Н И Г Л А С Н И К Б и Х Петак, Издавач: Овлаштена служба Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине, Трг БиХ 1, Сарајево - За издавача: секретар Дома народа Парламентарне скупштине Босне и Херцеговине Бојан Нинковић - Припрема и дистрибуција: ЈП НИО Службени лист БиХ Сарајево, Џемала Биједића 39/III - Директор: Драган Прусина - Телефони: Централа: Директор: Претплата: , факс: Огласни одјел: , , факс: Служба за правне и опште послове: Рачуноводство: , Комерцијала: Претплата се утврђује полугодишње, а уплата се врши УНАПРИЈЕД у корист рачуна: UNICREDIT BANK д.д , ВАКУФСКА БАНКА д.д. Сарајево , HYPO-ALPE-ADRIA-BANK А.Д. Бања Лука, филијала Брчко , RAIFFEISEN BANK д.д. БиХ Сарајево Штампа: ГИК "ОКО" д. д. Сарајево - За штампарију: Мевлудин Хамзић - Рекламације за непримљене бројеве примају се 20 дана од изласка гласила. "Службени гласник БиХ" је уписан у евиденцију јавних гласила под редним бројем 731. Упис у судски регистар код Кантоналног суда у Сарајеву, број УФ/I /97 од године. - Идентификацијски број Порезни број ПДВ број Молимо претплатнике да обавезно доставе свој ПДВ број ради издавања пореске фактуре. Претплата за I полугодиште за "Службени гласник БиХ" и "Међународне уговоре" 120,00 КМ, "Службене новине Федерације БиХ" 110,00 КМ. Wеb издање: - годишња претплата 240,00 КМ