Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government

Transcription

1 Republika e Kosovës Republika Kosova-Republic of Kosovo Qeveria - Vlada - Government Ministria e Administratës Publike Ministarstvo Javne Administracije Ministry of Public Administration SVEOBUHVATNI IZVEŠTAJ O PRIMENI STRATEGIJE REFORME U JAVNOJ UPRAVI Jun 2014

2 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Sadržaj 1. Uvod Metodologija Sažetak nalaza i izazova Strategija i Akcioni plan Reforme u javnoj upravi Strateški ciljevi Menadžiranje politika Izrada zakonodavstva Etika i transparentnost Komunikacija sa građanima Planiranje budžeta Egzekucija budžeta Kontrola i unutrašnja revizija Javna nabavka Organizovanje javne uprave Menadžiranje i razvoj ljudskih resursa Racionalizacija elektronsko administrativnog procesa (e- uprave) Elektronske uprava (e-uprava) Menadžiranje i koordinacija reforme,,,,, Zaključak

3 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 3 Lista sa skraćenica IR KPK CAJN AID BDP DACS DeU AP DEIKP DMRJU EULEX FRIDOM GERAP RGRJU PGRJU INA KIJU IPP 2 IRK SOP MKZJU JPP RKJN ZMFO ZJN MJU MF MFK MIE MUP USP RPG JIR BO OECD PEFA PJI JPP GPRV APPSI SRP RJU Interni Revizor Agencija Protiv Korupcije Centralna Agencija javne nabavke Agencija Informativnog društva Bruto Domaći proizvod (GDP Gross Domestic Product) Departament Administracije Civilnog Društva Departament za e-upravu i Administrativnog Procesa Departament za Evropske Integracije i Koordinaciju Politika Departament za Menadžiranje Reforme u Javnoj Upravi Europan Union Mission in Kosovo (Misija EZ a Na Kosovu) Functional Review and Institutional Design of Ministries (Funkcionalna revizija i Institucionalna Organizovanost Ministarstva) Grupa Eksperata za Reformu u Javnoj Upravi Radna Grupa za Reformu u Javnoj Upravi Posebna Grupa za Reformu u Javnoj Upravi Institucija Narodnog Advokata Kosovski Institut Javne Uprave Instrument Pred Pristupanja Institucije Republike Kosova Srednjoročni Okvir Potrošnje Među-ministarska Komisija za Reformu u Javnoj Upravi Javno Privatno Partnerstvo Regulativna Komisija Javne Nabavke Zakon o Menadžiranju Finansija i Odgovornosti Zakon o Javnoj Nabavci Ministarstvo Javne Uprave Ministarstvo Finansija Menadžiranje Financije i Kontrola Ministarstvo Evropske Integracije Ministarstvo Unutrašnjih Poslova Ugovor o Stabilizaciji i Pridruživanju Radne Pod-Grupe Jedinica Interne Revizije Budžetska Organizacija Organisation for Economic Co-operation and Development Public Expenditure and Finance Assesment (Procena Javne finansije i potrošnje) Program Javnih Investicija Javno Privatno Partnerstvo Godišnji Plan Rada Vlade Akcioni Plan Primene Studija Izvodljivosti Strateški Akcioni Plan Reforma Javne Uprave 3

4 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi SIGMA ISMFK KSU SMD SMPV SMRB SRJU KCS IT UNDP KGR KP KKJ PK KSP KDU Support for Improvement in Governance and Management Podrška Boljeg Upravljanja i Menadžiranja Informativni Sistem za Menadžiranje Finansija na Kosovu Koordinacioni Sekretarijati Upravljanja Sistem Menadžiranje Dokumenta Sistem Menadžiranje Potrošnje Vozila Sistem za Menadžiranje Razvoj Budžeta Strategija za Menadžiranje Reforme u Javnoj Upravi Kosovska Civilan Služba Informativna Tehnologija United Nations Development Program (Program Ujedinjenih Nacija za razvoj ) Kancelarija Generalnog Revizora Kancelarija Premijera Kancelarija za komunikacije sa Javnošću Pravna Kancelarija Kancelarija za Strateška Planiranja Kancelarija Dobrog Upravljanja 4

5 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 5 1. Uvod Javna uprava je glavni segment za funkcionisanje jedne država. Neprekidni razvoj i napredak javne uprave zahteva stalnu angažovanost ne samo u Upravnim i političkim i javnim strukturama već u i svim segmentima društva. Potreba za reviziju i usredsređenost Vlade u unapređivanju i reformisanju uprave, neprekidno imponuju određeni broj faktora: dodatni zahtevi građana za što efikasniju administraciju i za kvalitetnije usluge, potreba radi intenzifikaciji podrška ekonomskog razvoja zemlje, povećana agenda procesa za Evropske integracije Kosova, kao i potreba za adaptaciju novih standarda kao i savremene tehnike i metodologije za potrebe javne uprave. Promena i reforme u javnoj upravi su nezaustavljivi i sveobuhvatni institucionalni procesi koji imaju direktan uticaj na nivo definisanja i ostvarivanje vladinih ciljeva za pružanje boljih usluga građanima i biznisu. Razvoj javne uprave počeo je od završetka rata, dok u okviru strateškog i planiranog okvira, počeo je sa Strategijom reforme u javnoj upravi 2007 godine. Strategija i akcioni plan su bili samo početak dugoročnog i sveobuhvatnog procesa njihove primene, funkcionalne revizije svih ministarstva i većini horizontalnih funkcija, do izrade i usvajanje revidirane strategije Revidirana strategija je imala za cilj rukovođenje reforme u javnoj upravi u skladu sa zahtevima države nakon proglašenje nezavisnosti kako bi se adresirala potreba za razvoj i primenu novih politika i unapređenje postojećih sa ciljem za što efikasnije i efektivnije funkcionisanje, pružanje boljih usluga za građane i biznise kao i menadžiranje ispunjavanje zahtevi agende za evropske integracije. Osim toga, reforma javne uprave i pružanje usluga u skladu sa najboljom evropskom praksom u skladu je sa evropskim standardima kojima teži Kosovo da ispuni na putu ka integraciji pomoću okvir mehanizma Procesa za stabilizaciji i pridruživanju Kosova a što je takođe objektiv stalne procene godišnjeg izveštaja o napretku. Postignuti napredak u primeni strategije za reformu izveštavano je u kontinuitetu na periodičnoj i godišnjoj osnovi u okviru struktura osnovanih za ovaj cilj. Međutim ovaj izveštaj je prvi koji obuhvata čitavi period primene strategije obuhvatajući sva postignuća i izazove koje su proizišle tokom primene. Sa drugog sastanka Posebne grupe za RJU (PGRJU) za Kosovo koja je održana u Brisel (Belgija) 6 decembra 2013 među predstavinima Institucije Republike Kosova (IRK a) i Evropske komisije, kao zajednički zaključak je proizišla i potreba za izradu sveobuhvatnog izveštaja o primeni strategije za RJU. Izveštaj mora da obuhvati i analizu kvalitetnih indikatora. Tokom 2014 godine, MJU i druge institucije Republike Kosova planiraju i izradu nove višegodišnje strategije za reformu u javnoj upravi. S toga, ovaj detaljno sastavljeni izveštaj analizirajući podatke dobijene sa terena o dostignućima i izazove koja su nastajala u obuhvaćenim godinama kao i preporukama, biće od posebnog značaja koji će služiti za izradu novog dokumenta za strateško planiranje u oblasti RJU a, koji će odrediti ciljeve za naredni period planiranja. Važno je napomenuti da ažurirani strateški okvir je proces koji zahteva harmonizaciju i programirane primene sa IPA2. 5

6 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Dakle, ovaj izveštaj dvostruko će poslužiti. Prvo, pružiće donosiocima odluke informacije o opštem postignutom napretku u primeni strategije RJU-a usvojenu 2010 godine i Akcionog plana usvojenog 2012 godine. I drugo, identifikovaće dosadašnje izazove u ovoj oblasti politike kao polaznu tačku za pripremne diskusije o novoj Strategiji za RJU. 2. Metodologija Izveštaj o primeni Strategije RJU-a ima za cilj procenu postignuća i izazove tokom čitavog perioda njene primene sa gledišta javne uprave na Kosovu. Da bi se ovo postiglo, DMRJU u MJU na aktivan način i u koordinaciji sa svim drugim institucijama obuhvaćenim u procesu pomoću njenih rukovodio je izradu izveštaja u Radnoj grupi za RJU ( EGRJU) i u Radne pod-grupe (RPG) Izrada ovog izveštaje podržana je i od strane OECD/SIGMA sa svojim domaćim međunarodnim savetnicima koju su savetovali Departament u pogledu metodologije kao i analizi prikupljenih podatak navedene u izveštaju. Tokom pripreme izveštaja, DMRJU koristio je podatke dobijene od koordinatora poređujući i dopunjavajući sa drugim informacija koje su imali na raspolaganju iz izveštaja domaćih i međunarodnih institucija. Podaci koji predstavljaju progres podređeni su sa merivim indikatorima sastavljenim i korišćeni u cilju merenje dali su domaći indikatori postignuti tokom primene plana Reforme. U toku izrade izveštaja osim podatak obezbeđenim od strane koordinatora radnih pod grupa korišćene su i analize i strateška dokumenta, zakoni, podzakonske akte, redovni izveštaji institucija koje primenjuju RJU-a, izveštaji međunarodnih institucija kao i podaci dobijeni iz različite projekte tehničke asistencije u oblasti koje pokrivaju 12 strateška cilj RJU. Na zadnjim sastancima (do sad) Radna grupa za Reformu javne uprave RGRJU ( održana, 04 aprila 2014) i Među-ministarske komisije za Reformu u javnoj upravi (MKRJU) (08 aprila 2014) razgovarali su i u principu su svojili nacrt ovog izveštaja za konačno usvajanje u Vladi. Takođe svim koordinatorima Pod-radnih grupa (PRG-a) bila je data mogućnost da iznesu svoje komentare i/ili svoje predloge za svoju odgovornu oblast. U toku izrade izveštaja kao poteškoće prikazani su nedostaci detaljne i statističke informacije o postignuća, a naročito za uticaj primene Strategije u određenim oblastima. Nedostatak podatak u mnogim slučajeva je nastao kao rezultat ukupnog formulisanja strateških objektiva i nedostatak jadnih indikatora. 1 Iz analize izveštaja dobijenih od većina koordinatora PRG-a proizilazi da su prikazane informacije bile uglavnom usredsređene na poslednju godinu ne mnogo na prethodne godine što bi olakšalo merenje progresa na godišnjoj osnovi.. DMRJU, takođe je koristio i metodologiju istraživanje drugih podatka i njihovo poređenje zbog omogućavanje analize i merenje postignutog progresa. 3. Sadržaj nalaza i izazova Iz analiziranih podatak, može se konstatovati da napredak u primeni Strategije za reformu javne uprave (SRJU) je bila diskutabilna izražena u izradi i dopuni zakonskog i 1 Procena kvaliteta Strategije Reforme u javnoj upravi i Akcioni plan prikazan je u dotičnom poglavlju proceni strategije. 6

7 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 7 institucionalnog okviru sve njene oblasti. Međutim, što se tiče primeni dosadašnjeg napretka bilo je asimetrično u zavisnosti od oblast. Dok smo u nekim oblastima imali vidni napredak u funkcionisanju javne uprave u nekim je bilo i zaostajanje. U nastavku je predstavljen u kratkim crtama postignuti napredak i izazovi za svaki cilj posebno. Dok detaljni podaci za svaku oblast u nastavku daju izveštaj. Cilj 1 Menadžiranje politike U ovoj oblasti je bilo vidnog napretka u poslednje četiri godine. Napredak je izražen u popunjavanju takoreći sve ključne funkcije koje Kancelarija premijera treba imati prema dobroj međunarodnoj praksi. Samim tim potrebna je za veću usredsređenost ljudskih resursa u osnovnim funkcijama, obzirom da je samo 10% osoblja Kancelarije premijera usredsređeno na ove funkcije. Usvajanje novog Poslovnika o radu Vlade je propraćeno usvajanjem takoreći svih drugih pod-zakonskih akata i uputstva za njegovu primenu i koji nisu postojali pre usvajanje strategije RJU. Samim tim njihova primena je stalni izazov. Takođe, većina strateških dokumenata i politike su utvrđene kao institucionalni okvir za njihovu primenu i dopunjene su osnivanje Kancelarije za Strateška planiranja na nivou KP i Departamenta za Evropske integracije i koordinaciju politika. Potrebna je dobra koordinacija među institucija sa centralnog nivoa 2 (KP, MF, MEI) i među njima i nivoa resornih ministarstva. Dalji izazov ostaje obezbeđivanje i kvalitet politika naročito kroz povećanje kvaliteta sa koncepta dokumenata i strategije, obezbeđivanje doslednost, kvaliteta i njihovo povezivanje sa zakonodavstvom, budžeta i drugih finansijskih izvora. Takođe zbog velikih defekata izgradnja sistema za monitoring primene predstavlja naredni korak nakon konsolidacije planiranog sistema. Cilj 2 Izrada zakonodavstva Nakon usvajanja Poslovnika o radu Vlade za 2011 godine sistem izrade zakonodavstva je promenjen od onog iz radne grupe sistema za koordinaciju pismenog rada. Većina uredbi o procedurama i kriterijume za izradu zakonodavstva i konsultacija sa strankama od interesa je usvojeno. Takođe institucionalne strukture za izradu zakonodavstva na nivou Vlade i ministarstva su konsolidovane. I što se tiče uredbi i podeli odgovornosti u harmonizaciju domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EZ bilo je napretka. Ali prema izvršenoj proceni od strane finansijske ekipe projekta Evropske komisije 3 pravni departamenti, kapaciteti na sektorskom nivou i centralnom nivou za harmonizaciju zakonodavstva sa zakonodavstvo EZ kao i planiranje su nedovoljni. Većina sekundarnog zakonodavstva pre usvajanje strategija RJU-a bilo je usvojeno od strane ministara dok novi sistem zahteva usvajanje pravilnika koji pokriva dva ili više ministarstva od strane Vlade. Ovo je uticalo na radni volumen Vlade na usvajanje sekundarnog zakonodavstva da bude povećano za preko 100% od 2011 godine do 2013 godine. Ovo je takođe uticalo na stvaranje zajedničke baze za kompletno sekundarno zakonodavstvo i njegovo objavljivanje, dok prema nacrtu zakona normativnih akata njihovo objavljivanje i u službenom glasniku će biti od 01 januara Cilj 3 - Etika i transparentnost Strateški i zakonski okvir oblasti etike, transparentnosti protiv korupcije unapređenje je bilo zadovoljavajućeg nivoa na 2 Smatra se kao institucija centralnog nivoa zbog njihove centralne uloge u ključnim koordinacionim procesima Vlade. Vidi u nastavku na prikazanoj tabeli strane 11 iznose se glavne funkcije centralnog nivoa Vlade. 3 Projekat i Twinning za vrednovanje kapaciteta Vlade Kosova u procesu približavanje zakonodavstva. 7

8 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Kosovu, i ako često vreše izmene i dopune. Nova strategija za anti-korupciju usvojena je 2013 godine, dok zakon za sprečavanje konflikt interesa i zakon o izjašnjavanju imovine i poklone nalazi se u proces izmene i dopune. Nivo pristupa javnim dokumentima unapređen je upoređenju sa periodom pre usvajanje strategije RJU-a. Od 1999 zahteva koje je bilo 2013 godine za pristup službenim dokumentima, od toga odobreno je 1833 ili 91.69% zahteva. Dok godine 2011 je bilo oko 4 puta ( oko 400%) manje zahteva znači od 494 zahteva, pristup je dat u 483 od njih ili 97.77% od toga. I nivo deklarisanja imovine visokih javnih službenika i rad na sprečavanju sukob interesa je vidnu unapređen nakon dopunjavanje zakonodavstva, nivo deklarisanja za 2014 godinu je 99.74% upoređenju sa 2011 godinom koji je bio 93.9%. Ovaj pozitivan pomak je urađen među ostalo i zbog povećanje kapaciteta Agencije protiv korupcije i povećanje saradnje među APK-a i drugih institucija naročito sa institucijama tužilaštva i pravosuđa. Ali samim tim u kompletiranju zakonskog i institucionalnog okvira postoji vidan napredak u etici, transparentnost, polaganje računa i protiv korupcije, nivo primene ostaje jadna od glavni izazov institucija među ostalo i zbog nedostatak kapaciteta pravnog sistema i tužilaštva. Potrebno je obezbeđivanje podataka u vezi slučajeva dobrog ponašanja i planiranje aktivnosti za povećanu svest u borbi protiv korupcije. Potrebno je da se obrazloži i osnaži i dalji mehanizmi za obezbeđivanje pristupa u javnim dokumentima. Cilj 4 Komunikacija i učešće građana smatra se da postoji napredak zakonskog i institucionalnog okviru oblasti komunikacije rukovodećih institucija od osvajanje strategije RJU-a. Obrazložena je i uloga i odgovornost institucija, naročito jedinice za komunikaciju u resornim ministarstvima. Ali kontinuirani izazov ostaje komunikacija i njena integracija sa procesom izrade politike, planiranje u oblasti komunikacije pomoću razvoj planova za komunikaciju i prioritetnih politika naročito koordinacija i komunikacija vladine agende sa agendom evropske integracije, kao i ne adekvatan kvalitet informacija na službenim web stranicama, ovo kao opšti nedostatak rada institucija i shvatanje agende za komunikaciju kao izdvojeni proces od druge procese rada Vlade. Ova veza je odvela i do nedostatka statističkih podataka aktivnosti komunikacije. Takođe angažovanje institucija u celini za razvoj različitih instrumenata ispitivanje javnog mnjenja o radu institucija. Potrebno je planirano povećanje kapaciteta i prema potrebama dotičnih službenika u oblast komunikacije. S druge strane obzirom da je bilo predviđeno Akcionim planom RJU-a, strategija za komunikacije procesa RJU-a nije sastavljena i usvojena. Cilj 5 Planiranje budžeta - Sistem planiranje budžeta očuvao je nivo stabilnosti kako bi se obezbedilo upućivanje vladinih zahteva za budžet prema vladinom programu i potrebama. Upoređenju sa periodom pre usvajanja strategije RJU-a, razjašnjena je zakonska osnova o podeli odgovornosti u oblast strateškog planiranja, budžetskih politika na nivou ministarstva i na centralnom nivou Vlade. Kriterijumi za proračun politika i zakonodavstva je vidno osnažen. Ali kapaciteti na nivou sektora za troškove dokumenta su još uvek nedovoljni. Veza među budžet i vladinih prioriteta pored toga što je bio jedan od glavnih cilja u planiranju budžeta još uve ostaj jedan od glavnih izazova naročito u sprečavanju donošenje nepredviđenih odluka koje imaju budžetske implikacije. Neki od pod-ciljeva strategije naročito oni koji su povezani sa makro 8

9 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 9 ekonomskom politikom i Javno privatnim partnerstvom (JPP) izgleda da nisu bili dovoljno relevantni za ciljeve Strategije RJU-a. Cilj 6 Egzekucija budžeta Sistem egzekucije budžeta smatra se da je na zadovoljavajućem nivou i među oblasti u kojim predviđene aktivnosti Akcionog plana RJU (APRJU) su ispunjene. Sistem trezora kao ključna komponenta potrošnje budžeta dobro i operaciono je razvijen. On podržava namenu, zahteve za kupovinu, isplate menadžiranje gotovog novca i duga, finansijsku kontrolu, i izveštavanje u vezi menadžiranje i finansije. Jedinica za monitoring potrošnje budžeta je osnovana i funkcionalizovana. Samim tim, ostaje izazov izveštaj među planiranog nivoa budžeta i nivoa potrošnje. Ova razlika u poslednje tri godine kreće se oko 10% ili uz tendenciju za smanjenje u budućem. Cilj 7 Kontrola i interna revizija bilo je progresa sa aspekta institucionalne izgradnje i zakonskog okvira. Zakonski okvir smatra se da je popunjen dok broj jedinica revizije je povećan od 2011 godine koliko je bio 64 na 71 jedinicu za reviziju (porast je za 11% više) 2013 godine. Takođe bilo je vidnog povećanje i progresa broja unutrašnjih revizora regrutovane ali i certifikovane od 123 koliko je bilo 2011 na 144 godine 2013 ili 11.7% više. Glavni izazov sistema za unutrašnju reviziju proizilazi da je u porast nivo kvaliteta revizije, povećanje nivoa primene preporuke od strane budžetskih organizacija. Takođe povećanje profesionalnih kapaciteta revizora zahteva se da i dalje bude nastavljena. Cilj 8 Javna nabavka je naj osetljiva oblast u javnoj upravi. Postignut je progres u kompletiranju sekundarnog zakonodavstva za javnu nabavku. Takođe napredak je primećen u obezbeđivanju transparentnost i u povećanju nivoa korišćenje otvorenih i smanjenje nivoa aplikacije drugih procedura koje obezbeđuju manju transparentnost. Stepen aplikacije otvorene procedure u javnoj nabavci tokom 2013 godine je bio 87.86%. dok stepen korišćenje procedure pregovora je smanjen od 16.07% koliko je bilo 2008 godine na 5.60% 2013 godine. Povećana transparentnost u primeni javne nabavke naročito pomoću elektronskog sistema javne nabavke, kao i primena centralizovane javne nabavke ostaje kao ne ostvareno delovanje APRJU a koje ostaje kao naredni kora. Cilj 9 Reorganizacija javne uprave Prema zakonu o državnoj upravi, ministarstva izradila su dotične nacrt-regulative za Unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta, i do sada su regulative svih ministarstva usvojena od strane Vlade Republike Kosova (osim MBZK a). Takođe regulative za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta za 6 nezavisne agencije je usvojeno. Izrada ovih Regulativa prethodilo je izradi i usvajanju strateških razvojnih planova za svako ministarstvo zasnovanih na preporuke funkcionalne revizije ministarstva sastavljene s ciljem za unutrašnju organizaciju i podizanje institucionalnih i ljudskih kapaciteta. Izazov koji predstavlja klasifikaciju/rangiranje na nezavisne i/ili centralne agencije prema zakonu o državnoj upravi kao i izradi i usvajanju regulative za njihovo unutrašnje organizovanje. Nakon usvajanja regulative za unutrašnje organizovanje ministarstva i nezavisnih agencija, kao druga faza ostaje monitoring njihove primene. 9

10 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Cilj 10 Menadžiranje i razvoj ljudskih resursa Nakon usvajanja Zakona o Civilnoj službi, i Zakona o platama u Civilnoj službi, i okvir sekundarnog zakonodavstva je dopunjen tako reći u potpunosti. Glavni izazov ovih ciljeva ostaje njegova efikasna primena, povećanje kapaciteta odgovornih za primenu usvojenog zakonodavstva, u svim institucijama a naročito primena novog platnog sistema, implementacija klasifikacije radnih mesta, procena performanse njegovo rada, itd. Drugi izazov je jačanje Departamenta za administraciju Civilne službe DACS ( razvoj i proširenje ljudskog kapaciteta ) fokusom na strateško planiranja, sastavljanje politike i monitoring implementacije politike Civilne službe, kao i pro-aktivnog rukovođenje procesa. Drugi izazov ovog cilja ostaje i mali budžet za Kosovski Institut za Javnu Upravu KIJU, onda ograničene prostorije, podizanje kapaciteta sa kvalifikovanim trenerima u okviru njega, takođe procena potrebe za obuku, kao i stvaranje sistema za monitoring i procenu uticaja obuke. Cilj 11 Racionalizacija elektronsko administrativne procese (e-uprava) Infrastruktura informativne tehnologije smatra se da je dobro konsolidovana. I strateški okvir i institucionalna i pravna struktura može se reći da je popunjena. Možemo napomenuti Zakon za informativno društvo, Zakon o digitalnom potpisivanju, Zakon o privatnost, Zakon o državnoj portalu. Što se tiče opštih procedura Zakon o opštim administrativnim procedurama nalazi se na reviziji. Podizanje kapaciteta za primenu projekata i elektronskih programa za pružanje brze elektronske usluge i funkcionalizacija Agencije informacionog društva u racionalizaciji procesa je budući izazov za MJU. Osnivanje front office a i back office a smatrani su kao instrumenti koji vidno utiču u poboljšanju administrativnih usluga građana. Njihovo osnivanje nakon lokalnog moraju se proširiti na sve institucije centralnog nivoa ali za trenutni napredak nemamo informacije. Cilj 12 Razvoj elektronske Uprave (e-uprava) Integracija elektronskog sistema i međusobna interakcija kao i pružanje usluga građanima pomoću njih je jedan od obaveze MJU-a. U ovom okviru unapređeni su postojeći sistemi kao: civilno stanje, elektronska arhiva, e- imovina, državni portal itd. Razvijeni su sistemi e škole, (pilot projekat), zatim Sistem menadžiranje dokumenta (SMD), Sistem menadžiranje potrošnja vozila (SMPV). Primena standarda Okvir Interaperabilnost treba biti budući vodič vladinim institucijama. Mehanizmi za primenu i bezbednost primene reforme u javnoj upravi smatra se da imaju sveobuhvatnu strukturu i dobro promišljenu za vreme njihovog kreiranje ali previše kompleksnu za povoljno menadžiranje kako što treba. Stoga njihovo funkcionisanje za vreme primene imalo je oscilacija. Pored toga sastanci redovno su održavani, oni nisu dali željene rezultate, kao sa aspekta izveštavanje o dostignućima takođe i o ispunjavanju njihove uloge. Obnova dizajna i redukovanje krugova ovih struktura je neophodno za naredni proces RJU-a. 4. Strategija i Akcioni plan reforme u javnoj upravi Za razliku od prijašnje strategije koja je obuhvatala sve oblasti, Strategija Reforme u javnoj upravi ima dosta široki opseg delovanja obuhvatajući dvanaest oblasti. Oblast delovanja i fokusiranje strategije u postojećim oblastima proizišlo je kao tok 10

11 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 11 procesa funkcionalnih revizija i primeni njihovih preporuka. Obuhvatanje okvira reforme većinu oblasti javne uprave, obzirom da je na početku bilo dobro zamišljeno, kao rezultat toga je proizišlo da u određenoj meri negativno utiče i na progres rezultata same reforme. Prema ovoj proceni, ali godišnjoj proceni od strane DMEJU o primeni strategije RJU-a nivo primene reforme je varirao iz oblasti u oblast, ali u celini smatra se da je bilo prosečno, gde je u nekim oblastima bilo malo više progresa od druge. Za vreme izrade a i kasnije tokom njena primena nije stavljen naglasak na prioritetne oblasti u kojima će biti unapređena reforma. Proširenje strategije i nedostatak uspostavljanje prioriteta reforminih politika u javnoj upravi uticalo je na raspodeli snage, ljudskih resursa i drugih resursa u mnogim horizontalnim oblastima, a što često kao takve nisu direktno povezana sa reformom u javnoj upravi, dok s druge strane bitna oblast reforme je ostala nedodirljiva, a delovanje administracije je veoma važno za građane i ekonomiji u zemlji. Važno je napomenuti da je Vlada uradila u ovoj oblasti pojednostavljenje procedura za biznise ili opšte administrativne procedure nisu bile kao deo SRJU a. Akcioni plan za Reforme u javnoj upravi u velikoj meri usklađena sa ostalom horizontalnom strateškom planskom dokumentacijom kao: Godišnji plan rada Vlade (GPRV), Plan o primeni kriterijuma evropske integracije (Akcioni plan za primenu Studija izvodljivosti - APPSI, Akcioni plan sporazuma za Stabilizaciju i pridruživanju APSSP. SRJU je obuhvatio dvanaest strateška cilja, po jedan cilj za svaku oblast fokusirane na reformi u javnoj upravi kao i 40 pod-objektiva. Analiza situacije u javnoj upravi i podaci u vezi opcije za politiku kao i rešenja za reforme koje će biti preduzete tokom primene SRJU nisu obuhvaćeni strateškim dokumentom. Ovo samim tim ima opravdanje obzirom da je deo analize za svaku oblast je urađena kroz izveštaje funkcionalne revizije i pored toga stvara prekid a što kod primenioce stvara prazninu što se tiče nalaženje rešenja politike za reformu tokom njene primene. Ova praznina se proširuje ako se sagleda veoma širok način formulisanja i teško merljivim ciljevima ali i pod ciljeve. Pomoćnik u adresiranju pitanja kojima ciljevi ne daju odgovore služe sami indikatori koji su uspostavljeni za svaku aktivnost APRJU. Ovo čini korak napred ka poboljšanju dokumente za planiranje. Pored toga ako se sagleda kvalitet indikatora u mnogim slučajevima generalizovano što otežava merenje napretka i istovremeno utiče i na kvalitet merenja i sam rezultat. U većini ciljeva primena delovanja i postignuti progres prema indikatore formular dostiže samo do polovinu puta ka postizanju ciljeve strategije. Npr. u većini slučajeva indikatorima se predviđa usvajanje dokumenta za planiranje i zakonodavstvom ali ne i njihova primena. Ciljevi, aktivnosti i indikatori generalizovani takođe otežavaju i finansijsku procenu aktivnosti, što čine takoreći nemogućim realno određivanje finansijskog iznosa primene jednog dokumenta kao što je ovaj ili jedne reforme. S toga druga slabost APRJU- a je primena elementa procena finansijskog iznosa. Ovo je uticalo na međusobni kvalitet sa dokumentima za planiranje budžeta kao i uz pomoć donatora u oblasti reforme u javnoj upravi i pored toga učinjeni su pokušaji pomoću grupe za koordinaciju donatora u oblasti reforme u javnoj upravi. 5. Strateški Cilj 11

12 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Ispunjavanje obaveza Strategije za reformu u javnoj upravi izvršeno je pomoću 12 strateška cilja i određenog broja pod-cilja koji su podržali strategiju. U nastavku dati su prikupljeni podaci o razvoju, napretka i izazova u periodu primene svakog strateškog cilja za perioda Cilj 1 Menadžiranje politika Glavni cilj prvog objektiva Strategije za reformu u javnoj upravi je reorganizacija, jačanje i veći fokus na rada Kancelariji premijera u ključim i osnovnim funkcijama 4 za funkcionisanje centra Vlade prema dobroj međunarodnoj praksi. Ovde uglavnom utiču koordinacione funkcije u vezi strateško planiranje i politika, planiranje i koordinacija izrade zakonodavstva i njihovo sigurno usklađivanja sa acquis, obezbeđivanje komunikacija politika i aktivnosti Vlade prema građanima (transparentnost i komunikacija), i obezbeđivanje održavanje rada Vlade. Pre početka izrade strategije RJU a ( ) Konstatovano je da osim osnovne funkcije, Kancelarija premijera je obavezana mnogim strukturama i funkcijama koje će moći da se ispune od strane ministarstva. U oblasti politika nedostajao zakonski okviri, uredbe i uputstva jasna za izradu, obezbeđivanje kvaliteta politike kao i njihova koordinacija. Na nivou ministarstva nisu imali odgovoren strukture na nivou za koordinaciju politika. Koordinacija među centralnog i upravnog nivoa ministarstva nije bilo redovno. Nedostajala je koordinacija strateškog planiranja, strukture na centralnog nivoa i ministarstva, pravila i standardi za izradu strateška dokumenta, koordinacija i kriterijumi uključivanje aktera izazvali su izradu velikog broja, ne koordinirane i ne koherentne strategije različitih institucija. Organizovanost Kancelarije premijera Nakon funkcionalne revizije od strane ekspertske ekipe FRIDOM 5, Strateški razvojni plan Kancelarije premijera (Odluka br. 04/ ) Uredba o Organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, Kancelarija premijera ispunila je ključne i tipično gore navedene funkcije. Funkcija planiranog strateškog koordiniranja i politika pokrivena je od strane Kancelarija Strateškog planiranja odnosno Koordinacionog sekretara Vlade, funkcija koordiniranja i planiranje izrade zakonodavstva dopunjava se od strane Pravne kancelarije dok komunikacija i obezbeđivanje transparentnost i polaganje računa pokriva Kancelarija za komunikaciju odnosno Kancelarija dobrog upravljanja dok funkcija za koordinaciju i organizovanje sastanaka Vlade, pokriva Koordinacioni sekretarijat Vlade. 4 Funkcije osnova centra (prema principima SIGMA ) Vlade smatra se: Koordinacija za pripremanje sastanaka Vlade Obezbeđivanje usklađenosti zakonodavstva Koordinacija pripreme prioriteta Vlade i programa rada Koordinacija predloga politika Koordinacija planiranje resursa u javnom sektoru Komunikacija sa građanima o aktivnostima Vlade Monitoring primene i performanse Vlade u odnosu sa programom Vlade. Koordinacija sa ostalim institucijama (Vlada, predsednik itd) Koordinacija evropske integracije. 5 FRIDOM (Functional Review and Institutional Design of Ministries) je bio projekat finansira od strane DFID za funkcionalnu reviziju Vlade. Projekat je primenjen tokom godine. 12

13 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 13 Prema principima SIGMA Koordinacija za pripremu sastanaka Vlade Obezbeđivanje harmonizacije zakonodavstva Koordinacija prioriteta pripreme Vlade Koordinacija predloga politike Koordinacija planiranje izvora u javni sektor Komunikacija sa građanima o aktivnostima Vlade Monitoring primene i performanse Vlade u odnosu sa Programom Vlade Koordinacija sa ostalim institucijama (Vlade Predsednika itd) Koordinacija evropske integracije Funkcije 2009-te KSV MIE Nije imalo strukture KSV MF KKJ KSV KSV MEI Funkcije 2014-te KSV ZL/MIE KSP KSV MF/KKJ KKJ KSV KSV MEI Këshilli i Sigurisë - 26 Në ë AVUK -175 Nëpunës Agjencia për Komisioneri Mbrojtje nga për Gjuhët - 8 Rrezatimi - 6 Nëpunës Nëpunës ASK Nëpunës ABGJ - 18 Nëpunës Agjencia e Arkivave - 90 Nëpunës Minsitri i Shtetit - 9 Nëpunës Figura 1. Broj osoblja u KP, Izvor budžeta ZKM Funksionet bazë përfshi edhe mbështetjen administrativ e dhe logjistike - 99 I pored dosadašnja postignuća izazova što se tiče KP-a je uključivanje određenog broja funkcija koje su mogle biti ispunjenje od strane ministarstva ili drugih Zyra e institucija. Veliki broj struktura i funkcija 6 u okviru KP utiče na podelu ljudskog, finansijskog resurs, i energije u sporednim funkcijama. Ovaj oblik podeli ljudskog resursa može uticati na kvalitet prioritetne agende Vlade kao i raspodeli energije ljudskog kapaciteta pitanja sa niskog prioriteta. Raspodela ljudskog resursa najbolje je ilustrirana u ovoj situaciji. Od 642 službenika (prema Nëpunës Kthimit dhe Komunitetev e - 7 Nëpunës ZKM Funksionet bazë përfshi edhe mbështetjen administrativ e dhe logjistike - 99 Nëpunës Kabineti - 65 Nëpunës 6 Ostale funkcije u okviru Kancelarije premijera koje se primenjuje pomoću posebne kancelarije ili agencije za svaku je veterinarstvo i hrane, državan arhiva, menadžiranje voda, pitanje bezbednost, statistika, polan ravnopravnost, Pitanje zaštite od radioaktivno zračenje, pitanje zajednica, nadzor primene službenih jezika, službeni glasnik, pitanje imovine itd. 13

14 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi budžetu 2014) 99 službenika je obuhvaćeno u okviru Kancelarije premijera za izvršavanje gore navedenih osnovnih funkcija. Ovaj broj obuhvata i sve funkcije za podršku (fig. 1). Razlozi zašto su opteretili centar Vlade sa dodatnim funkcijama bili su različiti. Mnogo funkcije za koje se smatralo da nisu dobro funkcionisale na nivou ministarstva odlučeno je da se podignu nivo KP-a (Državna arhiva, DAK) ili iz političkih razloga (kancelarija za zajednice) ili na zahtev međunarodnih aktera (Komisija za jezik, Koordinator za imovinu itd) ili u početku nedostatak nekih ministarstva (koordinacija za regionalnu saradnju). Ovo je rezultiralo da samo oko 10 % osoblja KP-a je usredsređeno na obavljanju osnovnih funkcija KP-a. Ovo pitanje nije adresirano ni prilikom reorganizacije i definisanje mandata KP-a Pravilnikom za unutrašnju organizaciju KP-a. Koordinacija i razvoj politika Usvajanje novog poslovnika o radu Vlade 2011 godine 7 predstavlja unapređenje i uspostavljanje zakonsku osnovu za menadžiranje i planiranje ključnih procesa Vlade. Poslovnik o rad predstavlja glavni proceduralni okvir izrade i koordinaciji strategije, politika, zakonodavstva i njihovu komunikaciju sa grupama od interesa i građane. On takođe uspostavlja institucionalne koordinacione i menadžirajuće mehanizme za ovaj proces. Nakon toga određeni broj uredbi, uputstva i priručnika je usvojeno i u celi se smatra da je ova sfera obaveza u okviru reforme kompletirana 8. Koordinacija izrade politika na centralnom nivou Vlade vrši Koordinacioni sekretarijat Vlade (KSV) koji takođe vrši koordinaciju izrade radnog plana, monitoring njene primene, organizovanje sastanaka Vlade nudeći vladinom kabinetu analitički sadržaj za sve politike predložene za usvajanje na sastanku Vlade, kao i vrši monitoring sprovođenje vladinih odluka. Poslovnik o radu Vlade jasno definiše proces izrade politike i odgovornosti svake institucije. Koncept dokumenta je instrument za izradu politika u Vladi, što je zamenilo Procenu regulativnog uticaja. Prema Poslovnik o radu Vlade (član 29.2) koncept dokumenta obično će prethoditi novim nacrtima zakona, izmena i dopuna postojećih zakona, važne podzakonske akte kao i druge predloge koje imaju značajan socijalan, ekonomski ili drugi uticaj. 7 Prvi pravilnik o radu Vlade usvojen 2007 godine. 8 Administrativna uredba 02/2012 o proceduri, kriterijume i metodologija pripreme i usvajanje strateških dokumenta i planove za njihovu primenu - Uredba za izradu i monitoring Plana o radu Vlade U koji je usvojen 14 novembra 2011 godine broj reference Uredba za izradu godišnjeg izveštaja o radu Vlade, usvojenog 14 novembar 2011 godine i broj reference Uputstvo za izradu i monitoring odluke Vlade koje je usvojeno dana 16 novembra 2011 godine i broj reference Uputstvo za izradu koncept dokumenata i objašnjive memorandume. Ovo uputstvo je usvojeno dana godine i ima Referenta br. 074/ Savet direktora Pravnog departamenta, na sastanku održanom dana 09. februara 2012, usvojio je Pravilnik br. 01/2012 za Savete direktora pravnog direktorijata, dok dana 29 februar 2012 potpisano je od strane Predsedavajućeg saveta direktora u skladu sa članom 42 (stav 8) poslovnika o radu Vlade Republike br. 09/2011 Pravilnika br. 01/2012 o Savetovanju direktore Pravnih Departamenta, koji ima za cilj određivanje načina rada, organizovanje i funkcionisanje Saveta direktora Pravnog departamenta - Uredba o procesu javnih konsultacija usvojena je od strane generalnog Sekretara dana br. 062/2011, koja ima za glavni cilj, da bude pomoćno sredstva iz koje se može konkretna ideja za sve one koje žele organizuju ili da budu obuhvaćeni u procesu javnih konsultacija - Priručnik za izradu Sektorske strategije,

15 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 15 Poslovni o radu Vlade definiše proces izrade, strukturu i standarde koncepta dokumenata i objašnjive memorandume koje usvaja Vlada. Ovi dokumenti su ključni instrumenti pomoću kojima se izrađuje i usvaja politika u Vladi, Planirani razvoj politika/koncepta dokumenata vrši se pomoću godišnjeg plana Vlade i godišnjeg plana zakonskih akata. Kontrola kvaliteta politike uključene u koncept dokumenta prema mandatu vrši Koordinacioni sekretarijata Vlade. Ocenjuje se da je proces i kvalitet politika Vlade u poslednje vreme vidno poboljšan. Njihovo poboljšanje utiče na kvalitet usvojenog zakonodavstva kao i njihova i zakonodavna primena. Primenjivanje u upotrebi principe koncepta dokumenata za analizu politika u ranoj fazi procesa stvaranje politika je bilo korak ka valjanom smeru. 9 Do sad uprkos kompletiranju svih uredbi o izradi politika, nemamo neku unutrašnju procenu o kvalitetu svakog koncept dokumenta i nivo njihove obuhvatnosti u zakonodavstvu. Ali prema proceni SIGMA 2014 nakon analize oko 15 Koncept dokumenat, prema njima kvalitet se razlikuje od slučaj do slučaj. Iz analizirani primere primećuje se da ministarstva teže ka ispunjavanju kriterijuma koncept dokumenta predviđeni Poslovnikom o radu Vlade. Prema proceni nivo obuhvaćenih detalja, kao analiza problema, rezultati konsultacija i civilnog društva se razlikuju. U celini analiza politike u koncept dokumenta primećuje se da je površinski i u većini slučajeva ne vrši se neka finansijska procena kao i nema fokus na njihov uticaj 10 U skladu sa uputstvom za izradu koncept dokumenata i objašnjivog memoranduma, tokom 2012 godine usvojena su 47 koncept dokumenta, tokom 2013 godine razmotrena su 8 koncept dokumenta, od njih 5 su usvojeni dok drugi vraćeni na obnovi izrade. Dok za 2014 godine sastavljena je lista koncept dokumenata, na osnovu APRV 2014, koji sadrži ukupno 29 koncept dokumente. U fazi revizije prema poslovniku o radu Vlade prošlo je 14 koncept dokumenata, do njih 2 su usvojena. Dok u su fazi izrade još 3 druga koncept dokumenta. Na nivo ministarstva glavna struktura za koordinaciju strateškog planiranja i politika su Departament za evropske integracije i koordinaciju politika osnovan Osnivanjem ovih departamenta dopunjena je institucionalna struktura što se tiče unapređenja glavnih procesa planiranje na nivo ministarstva i njihove veze sa centralnog nivoa. U celini važnost uloge i odgovornosti DEIKP a nije shvaćeno u većini ministarstva, dok kapaciteti kao i broj zaposlenog osoblja u ovim departamentima, dok mnogo od njih u izvršavanju obaveza ne poklapaju se na nivo odgovornosti koje oni imaju. Obzirom da DEIKP su relevantno novo i njihovo osnivanje je podržano sa centralnog nivoa nije iznenađujuće da aktuelni profil departamenta njihova sposobnost za ispunjavanje ovih obaveza razlikuje se puno od ministarstva do ministarstva. Trenutni kapaciteti svih struktura su veoma ograničeni za primenu njihovih ambicioznih obaveza 12. Postoji 9 SIGMA Policy Making and Coordination Review 2014 str. 32, 10 SIGMA review 2014 str Pravilnik 01/2011 za Departament evropske integracije i koordinaciju politika 12 SIGMA Policy making and Coordination Review 2014, str

16 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi nejasnoća u neka ministarstva zbog toga što su iste funkcije pokrivene od strane drugih departamenta, stoga potrebno je jasno definisanje njihove uloge. Procena Departamenta za koordinaciju politika i evropske integracije iz projekat Evropske komisije 13 naglašava da velika pomeranja osoblja u ovim departamentima ostaje kao najveći problem, ali svako ministarstvo ima svoje specifičnosti 14. Prema ovoj proceni (fig. 2) što se tiče kvalifikovane strukture DEIKP a, 2/3 njih je sa završenim nivo master obrazovanja. Većina njih je kvalifikovano za ekonomiju (30%) zatim prava (25%) i administracija (25%). fig 2. Arsimimi në DIEKP 3% 26% 71% Bachelor Master Mungon fig 3 klasifikimi i njohurive në DIEKP 2% Avancuar 26% Fillestar Ekspert 72% Prema proceni (vidi figura 3) 2% ispitanika procenjuje se da imaju znanje niva eksperta, 26% napredni nivo dok 72 % su početnog nivoa poznavanje evropskog pitanja. Projekat EK predlaže da podizanje njihovog kapaciteta treba biti u koordinaciji i dalje sa Ministarstvo javne uprave i moguće obuke mogu biti realizovane nakon opšte procene rada Departamenta i proceni potrebe za obuku. Strateško planiranje Sistem strateškog planiranja je sastavljen od određenog broja institucionalnih, koordinacionih mehanizama i strateških dokumenta. Kancelarija za strateška planiranja sadrži glavnu menadžersku i koordinacionu strukturu za funkcionisanje sistema strateškog planiranja. U međuvreme koordinacija procesa se vrši putem među-institucionalnih struktura ( Upravna grupa za strateška planiranja, Bord generalnih sekretara, radne grupe za izradu i monitoring primene strategije) koji služe za povezivanje planiranih procesa i obezbeđivanje kvaliteta i koherentnost strateških dokumenta kao i povezivanje sa drugim procesom planiranja (budžetski proces, zakonodavni proces, izrada politike, proces primene kriterijuma evropske integracije itd). Radni plan Vlade vrši se kroz niz dokumenta. Glavni prioritet Vlade proizilaze među ostalo pomoću Programa Vlade ( i druga strateška dokumenta) i revidiraju se svake godine pomoću Deklaracije srednjeročne prioritetne politike. Godine 2012 sastavljena je Dekleracija prioriteta koja je usvojena od strane Vlade aprila 2012 kao i na kraju, aprila 2013, Vlada je usvojila Deklaraciju srednjoročne politike koja po prvi put izlazi sa definisanjem prioriteta u okviru sektora. 13 Procena kapaciteta i jačanje ključnih struktura u vezi usaglašavanje sa Acquis EZ-a i koordinaciju politika, Projekat Evropske komisije primenjen u toku 2013 godine. 14 Procena kapaciteta i jačanje ključne strukture na Kosovu u vezi usklađivanje sa Acquis EZ-a i koordinaciju politika, projekta Evropske komisije str

17 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 17 Ovo predstavlja korak napred, ali ove godine Kancelarija za strateško planiranje nije sledila prošlogodišnju praksu već praksu ranijih godina gde je Dekleracija o prioritetima kao i pre nekoliko godina ne fokusira se na prioritetima sektorskog nivoa. Srednjeročni okvir potrošnje (SOP), predstavlja dokument makro-ekonomska predviđanja i budžetske projekcije za trogodišnji period koji se prema Deklaraciji prioriteta revidira svake godine. Zakon o budžetu, Plan za primenu kriterijuma evropskih integracija i Plan rada Vlada predstavljaju kratkoročni dokument planiranja Vlade. Ovo u teoriji predstavlja gotovo kompletnu strukturu glavna strateška dokumenata i dokumente planiranje u Vladi. Agenda za izradu strategija vrši se putem Godišnjeg plana strateških dokumenata. Ovaj plan strateških dokumenata Usvaja se kao deo Plan rada Vlade. Određivanjem kriterijuma i procedura kroz Administrativne uredbe 02/2012 postignut je bilja koordinacija što se tiče strateških planiranja i politika, a što je posebno tokom 2013 godine primena sektorskom pristupu tokom izrade strateških dokumenata (na početku osnivanja KPS-a bilo je preko 90 izrađanih strategija) rezultiralo je njihovim smanjivanjem broja sve na 40 njih uz tendenciju za još većeg smanjivanje ovog broja. Uz egzistenciju glavnih dokumenata za planiranje u Vladi, obezbeđivanje kvaliteta, konzistentnost i međusobna reakcija nije na zadovoljavajući nivo među ostalo i zbog nedostatak saradnje među institucija nosioce njihove izrade i nedovoljnih kapaciteta centralnog nivoa za njihovu koordinaciju (fig. 5). Takođe jedna takva situacija može bit izazvana i zbog nedostataka opšteg srednjoročnog/dugoročnog izazova koji je predviđen da bude izrađen 2014 uz podršku Evropske komisije. Koherentnost dokumenta planiranja: KRO APR V KRO APLV Opšta struktura Koheren Prioriteti Konzistentno Konzistentno tnost dokume Sektori Delimično konzistentno Delimično konzistentno nata Prioritetni ciljevi Ukupno konzistentno Ukupno konzistentno Mere/aktivnosti Malo konsistentno Delimično konsistentno Prioritetni objektivi delimično malo U celini U celini Koheren tnost sa Prioritetne mere delimično malo Delimično Delimično AKEPi Dominacija prioriteta EI Ne Ne Delimično U celini APSP Mere/aktivnosti Delimično Malo Delimično Delimično Izvor: Glavni dokument Vlade i analiza eksperta SIGMA 17

18 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Treba naglasiti takođe, da još uvek postoji nedostatak koordinacije ministarstva sa Kancelarijom za strateška planiranja, odnosno veza u primeni Administrativne uredbe 02/2012 i Poslovnika o radu Vlade tokom izrade strateških dokumenata. Samim povećanje nivo koordinacije poslednjih godina pitanje koje vredi potencirati kao činjenica njenog rada je kretanje osoblja. Ima slučajevi kad ministarstva ne pridržavaju se uredbama centralnog nivoa, (obzirom da se ovo vidno smanjilo zadnje godine) u vezi izradila strateška dokumenta,obzirom da se dokumenti sastavljaju bez njihove obuhvatnosti u godišnjem planu za strateška dokumenta međutim oni su procesirani u bez obzirana na procedure određene Poslovnikom o radu Vlade i Administrativne uredbe. Obzirom da KGS naglašava da je ovo postignuto do 90% da se eliminiše. Jedan drugi dosta izazivajući aspekt je pokretanje sistema za monitoring i izveštavanje primene strateških dokumenata i kapacitete u celini. Trenutno na centralnom nivou ne postoji određena struktura da ovo obezbedi, dok kapaciteti zainteresovanost KSP-a za obezbeđivanje nije potrebno. U oblast menadžiranje politika bilo je vidnog naprertka tokom poslednje četiri godine. Napredak je naglašen u popunjavanju takoreći svih ključnih funkciija koje Kancelarija premijera treba da imati prema dobroj međunarodnoj praksi. I pored toga zahteva se veća usredsređenost ljudskih resursa u osnovnim funkcijama, obzirom da samo 10% osoblja Kancelarije premijera je usredsređen na ove poslove. Usvajanje novog Poslovnika o radu Vlade propraćeno je takoreći sa usvajanjem svih drugih podzakonskih akata i uputstva za njienu primenu i koje nisu postojale pre usvajanje strategije RJU-a. Samim tim da je njihova primene kontinuirani izazov. Takođe, večina strateških dokumenata i politika uspostavljeni su kao institucionalni okvir za njihovu primenu dopunjeno je osnovanjem Kancelarija za strateška planiranja na nivo KP i Departamenata za evropske integracije i koordinaciju politika na nivo ministarstva. Zahteva se bolja koordinacija među institucija centralnog nivoa (KP, MF, MEI) i među njih na ministarskom nivou. Dalji izazov ostaje obezbeđivanje i povečanje kvaliteta politika naročito putem povečanje kvaliteta koncept dokumenata i strategije, obezbeđivanje opstanak, kvaliteta i njihova međusobna veza zakonodavstva, budžeta i druge izvore finansiranja. Takođe zbog velikog nedostataka izgradnje sistema monitoring primenu predstavlja naredni korak nakon kontrole sistema za planiranje Cilj 2 Izrada zakonodavstva Glavni cilj Strategije za RJU u oblasti izrade zakonodavstva je reorganizacija sistema i izrada zakonodavstva i povećanje kapaciteta institucijama za planiranje, i nadzor zakonodavstva prema potrebi za obezbeđivanje naredbodavne moći vladinih politika obuhvatajući ovde i približavanje sa zakonodavstvom EZ. Sistem izrade zakonodavstva pomoću radnih grupa prema Poslovnika o rada Vlade godine 2007 smatralo se da nije efektivan. Takođe nisu postojale dovoljno jasne uredbe i procedure, standardi i uloga institucija u izradi zakonodavstva kao i zasnovanost i njihovu poverljivosti na jasnim politikama. 18

19 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 19 Jedan stalni problem koji je identifikovan bilo je i povećanje kapaciteta u izradi zakonodavstva naročito harmonizaciji sa zakonodavstvom EZ-a definisanjem uloge institucija i izgradnja struktura u vezi ovog procesa. Većina sekundarnog zakonodavstvo je usvojen od strane ministarstva stvarajući konfuziju u vezi diskrecije ministara prilikom usvajanje sekundarnog zakonodavstva. Takođe nije postojalo centralan odgovorna struktura za stvaranje registra i objavljivanje ovog zakonodavstva na centralnom nivou. Zakonodavstvo u većini slučajeva ali ne i uvek je bivalo objavljeno od strane ministarstva na njihovim službenim web stranicama. Struktura i proces izrade zakonodavstva proces izreda zakonodavstva je regulisan Poslovnikom o radu Vlade 9/2011. Poslovnik u detalje definiše odgovornosti za sve institucije u toku procesa izrade zakonodavstva. Osim poslovnika o radu Vlade u toku prethodnog tro godišnjeg period Vlada je bila fokusirana na veće mere u kompletiranja zakonske infrastrukture koje omogućavaju poboljšanje kvaliteta u izradi i nadzor zakonodavstva 15. Proces osnivanje institucija na Kosovu od samog početka je bio propraćen i osnivanjem struktura za izradu zakonodavstva kao na centralnom nivou (Kancelarija premijera) takođe i na nivo ministarstva. Pravna kancelarije u Kancelariji premijera 16 u celini sadrži sve obaveze kao osnovu za koordinaciju izrade zakonodavstva i obezbeđivanje njenog kvaliteta. Osim toga kancelarija pomaže i u zajedničkoj koordinaciji sa Ministarstvo evropske integracije u procesu usklađivanje zakonodavstva sa zakonodavstvom Evropske zajednice (Acqius EZ a). Kancelarija trenutno zapošljava 11 (jedanaest) civilna službenika obuhvatajući i direktora i koordinatora kancelarije. Koordinacija rada u izradi zakonodavstva Vlade vrši se pomoću redovne mesečne sastanke Saveta direktora Pravnih departamenta, rukovođeni od strane Pravne kancelarije KP-a 17. Pravna kancelarija KP stalno vrši saopštavanje Pravnim departamentima ministarstva blisko sarađujući u pripremanju Zakonodavnog programa Vlade. Početkom 2013 godine, Pravna kancelarija u saradnji sa ministarstvima priprema program podzakonskih akata a koje usvaja Vlada i dotična ministarstva. Od prošle godine zabeleženo je poboljšanje u procesu planiranja izradi zakonske i podzakonske akte vrše usklađivanje sa zahtevima i prioritetima Vlade. Prema regulative, izrada zakonodavstva uvek prethodi usvajanju koncepta dokumenata Vlade kojim se uspostavlja politika za sastavljanje dotične zakone. Samim tim nedostaje analiza i informacije u koliko je ovaj proces uticao na poboljšanje zakonodavnog kvaliteta. Što se tiče procesa izrade projekat zakonskih akata nakon stupanja na snagu Poslovnika o radu Vlade, procedura je promenjena, eliminišući obavezu osnivanja radnih grupa. Ali u koliko ministarstvo odluči da osnuje ekipu može to uraditi na nivo ministarstva. Nakon izrade nacrta zakona i usvajanje od strane ministarstva obavezno mora se dostavi 15 Administrativna uredba br.03/2013 o Standardima izrade normativnih akata Nacrt zakona za normativne akte usvojen je u Vladi i sad se nalazi na razmatranje u Skupštini 16 Mandat kancelarije definisan je Pravilnikom 16/2013 za organizacionu strukturu Kancelarije premijera i Poslovnikom o radu Vlade 09/ Odgovornosti za koordinaciju rada u izradi zakonodavstva i rad Borda direktora pravnih departamenta reguliše se Pravilnikom br.. 09/2011Rada Vlade i Prvilnikom saveta direktora Pravnih deparatamenata 19

20 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Pravnoj kancelariji na komentar a zatim ostalim institucijama i strankama od interesa koje treba da pismeno odgovore sponzoru nacrta zakona. Ovim povodom smatra se da je proces organizovanja diskusija projekata normativnih akata vidno unapređen u poređenju sa situacijom koja je bila pre stupanja na snagu Poslovnika o radu. Njenim stupanjem na snagu svaki organ predlagač (relevantno ministarstvo) tokom izrade nacrta zakona i podzakonske akte u svim slučajevima vrši realizaciju prethodnih konsultacija sa javnošću u cilju dobijanje inputa, komentara i sugestija. Bilo kako bilo, organizovanje preliminarne javne konsultacija ostaje izazov za relevantna ministarstva obzirom da u većini slučajeva preliminarno organizovanje javne konsultacije obavlja se elektronskim putem ( ) što se smatra daje je jedna od preliminarni oblik javne konsultacije. Takoreći, eliminisanje među-ministarskih radnih grupa u toku izrade zakonodavstva ( ranija praksa ), pozitivno je rezultirala u vremenskom kontekstu brzine i pojednostavljenost procedura, ali uticala je negativno na međ-institucionalno umrežavanje i koordinaciji kancelarija različitih oblasti naročito u oblast zakonska. Istovremeno, ovo je uticalo i na sam kvalitet predloga u nedostatku javnog mnjenja/komentara sa službenicima direktno uključenim u proces/e. Upoređenju sa situacijom koja je bila pred tri godine, možemo reći da imamo naglašen napredak u povećanu transparentnost. Samim tim kvalitet predloga ostaje se poželeti imajući u vidu nedostatak kulture institucija da daju pismene komentare. Druga nejasnoća u ovom procesu ostaje nedostatak informacija u vezi obuhvatnost preporuke u nacrtu zakona. Osmim toga odgovornost PK-a u približavanju zakonodavstva sa acquisne ne uklapa se sa svojim postojećim kapacitetima, naročito uzimajući u obzir nedostatke kapaciteta u toj oblasti. Stoga, povećanje kapaciteta osoblja Pravne kancelarije i Pravnog departamenta je stalna potreba. U celini podizanje kapaciteta nije izvršeno prema strateškom okviru sastavljen iz proceni potreba za obuku. Harmonizacija zakonodavstva sa acquis Pravna kancelarija KP a sarađuje i vrši redosled zajedno sa Ministarstvom evropske integracije proces usklađivanje zakonodavstva Republike Kosova sa zakonodavstvom Evropske zajednice (Acqius EZ a). 18 Da bi se pripremila za ispunjavanju ove obaveze tokom 2013 Pravna kancelarija u saradnji sa MEI i pravne kancelarije iz nekoliko druga ministarstva, počeli su konkretnim pilot-projektom tabela za harmonizaciju acquis communitaire sa paketom Nacrta zakona koje su u proces za Liberalizaciji viza. Sa ovim pilot projektima startovalo se sa dve vrste tabela, Kosovo EZ i BE Kosovo. Tokom procesa izrade normativnih akata, organ predlagač priprema deklaraciju za približavanje i harmonizaciju zakonodavstva sa EZ i tabele usklađenosti. Početkom od 1 januara 2014 godine svakom normativnom aktu mora biti priložen Tabela usklađenosti. Tabela usklađenosti pripremljena od strane resorna ministarstva koje su i inicijatori projekta. Dok MEI će doneti Deklaraciju o usklađenosti domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EZ-a. 18 Član 38 stav 3.5 pravilnika o unutrašnjem organizovanju KP-a 20

21 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 21 Uzimajući u obzir dodatne obaveze u odnosu sa procesom za evropske integracije a posebno, obzirom da se ubrzo očekuje finalizacija MSP-a, zahtevi za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa Acquis su u porast. Izazovi za institucije ostaje kapaciteti planiranja i poznavanje zakonodavstva EZ-a za dotičnim sektorima sa ciljem usklađivanja. Prema proceni Pravnih kancelarija, njima je potrebno jako poznavanje zakonodavstva EZ a za dotični sektor, obuhvatajući i sposobnosti u izradi zakonodavstva kao i tehnike primene i pripreme Tabele usklađenosti 19. Ova procena naglašava da je funkcija obuke odrađena na niskom nivou. Deo članove osoblja u PK koji su održali više od jedne obuke u vezi EZ je manje od manje jedne četvrtine (1/4). Tema obuke stalo se menja stog ovo pokazuje potrebu za sveobuhvatnu strategiju u vezi približavanje sa EZ u zavisnosti od specifičnih potreba svakog departamenta i Ministarstva. 20 Jedan od izazov sa aspekta harmonizacije zakonodavstva sa acquis je u tome i prevođenje zakonodavstva EZ na albanski jezik. Korak ka poboljšanju u ovoj oblasti je produbljena saradnja sa Republikom Albanijom. Republika Albanija je izrazila spremnost da Republici Kosovu ustupi čitavo zakonodavstvo EZ prevedeno na albanski jezik 21. Prema proceni projekta EZ a (vidi fig. 5) oko 60% osoblje Pravnog departamenta bavi se izradom zakona, 30% angažovali su se na harmonizaciji zakonodavstva sa acquis, dok 10% su angažovani na koordinacioni rad. 49% 3% Fig 4 Arsimimi në DL 48% Bachelor Master Mungojnë të dhëna 80% 60% 40% 20% 0% Fig 5. Shpërndarja e detyrave ne DL Detyrat në lidhje me hartimin e ligjeve Harmonizimi i legjislacionit me BE Koordinimi Prema podržanoj proceni (fig. 4) od strane evropske komisije nivo obrazovanje osoblja u PK-a je 49% nivoa magistrature i 48% obrazovanje nivoa bachelor (bachelor/osnovne studije). Ovo znači da je struktura školske kvalifikacije osoblja u ovom departamentu zadovoljavajuća. Procena eksperta projekta Evropske komisije u celini je usredsređena na kapacitete departamenta pravne kancelarije u približavanju zakonodavstva sa acquis. Dok do sada nije bilo procene kapaciteta PK a za izradu zakonodavstva. Sekundarno zakonodavstvo Do usvajanje novog Poslovnika o radu Vlade odgovornost strukture unutar Vlade na usvajanju podzakonske akte je bilo nejasno. U prethodne tri godine većina sekundarnog zakonodavstva usvojeno je na nivou Vlade 19 Procena kapaciteta i jačanje ključne strukture na Kosovu u vezi prenosa i usklađivanja sa Acquis EZ-a i Koordinaciju politika, Projekat Evropske komisije primenjen u toku 2013 godine Procena kapaciteta i jačanje ključnih struktura na Kosovu u vezi prenosa i usklađivanja sa Acquis EZ i Koordinaciju politika, Projekat evropske komisije strana Dana 26 marta Ministarstvo evropske integracije Albanije dostavilo je oko 4000 str. prevedenog zakonodavstva EZ Ministarstvu evrepske integracije Republike Kosova. 21

22 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi što znači odgovornost usvajanje podzakonskih akata centralizuju se. Ovo je uticalo na volumen rada Vlade na usvajanje sekundarnog zakonodavstva da bude pojačano za 100% od 2011 do 2013 godine (u nastavku vidi detalje). Fig 6. Numri i Akteve nenligjore te miratuara nga Qeveria Pred usvajanje nove regulative bilo je takođe nedostatak informacija u vezi usvojenih akata od strane ministarstva i drugih nivoa. Da se dijagnostifikuje stanje u tom aspektu tokom prošle tri godine Pravan kancelarija u saradnji sa Pravnim departamentom ministarstva prikupili su podzakonske akata izdate od strane Vlade i ministarstva godine 2011 godine sastavili su Registar podzakonske akte. Ministarstvo je obavezno da podzakonske akte koje izdaje ministarstvo dostaviti Pravnoj kancelariji u elektronskom i fizičkom obliku naj kasnije tri (3) dana nakon potpisivanje od strane dotičnog Ministra. Samo akti koji se nađu u registar smatra se da su puno snažni. I pored toga kvalitet podzakonskih akata usvojen pre 2011 godine ne kontroliše se. Godine 2013 Vlada je usvojila šesdeset i šest (66) podzakonske akte, 2012 godine usvojeno je pedeset i šest (56) podzakonska akta, što u poređenju sa 2011 godine ( 23 njih) bilo je povećano za 100% (fig 6). Godine 2014 prema Nacrtu zakona o normativnim aktima, i podzakonski akti biće obavljeni u službenom glasniku. Za menadžiranje njihovog objavljivanja odgovornost će preuzeti Kancelariji za objavljivanje Službenog glasnika koja će takođe nastaviti sa održavanjem baze podataka normativnih akata koje su na snazi. Nakon usvajanje Poslovnika o radu Vlade 2011 godine sistem izrade zakonodavstva se razlikuje iz sistem radnih grupa u sistem koordinaciji pismenog rada. Većina uputstva o proceduri i kriterijume izradi zakonodavstva i konsultacije sa strankom od interesa su usvojena. Takođe institucionalne strukture za izradu zakonodavstva na nivo Vlade i ministarstva su konsolidovana. Što se tiče uredbi i podeli odgovornost o harmonizaciji domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EZ bilo je napretka. Ali prema izvršenoj proceni od strane ekipe finansirane projektom Evropske komisije za pravne departamente, kapacitete na sektorskom i centralnom nivou o harmonizaciji zakonodavstva sa zakonodavstvom EZ kao i planiranje su nedovoljna. Većina sekundarnog zakonodavstva pre usvajanje strategije RJU bile su usvojene od strane ministre dok novi sistem zahteva većinu njihovo usvajanja od strane Vlade ovo je uticalo da volumen rada Vlade u usvajanju zakonodavstva da bude povećan za 100% od 2011 godine do 2013 godine. Ovo je takođe uticalo na stvaranje zajedničkoj osnovi kompletnog sekundarno zakonodavstvo i njegovo objavljivanje dok prema nacrtu zakona o normativnim aktima njihovo objavljivanje u službenom glasniku će biti od 1 januara 2015 godine. 22

23 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Cilj 3 - Etika i transparentnost Treći objektiv SRJU ima za cilj stvaranje etičke, transparente, odgovorne, nekorumpirane, bez-diskriminacije javne uprave sa ravnopravnim mogućnostima. Mehanizmi za obezbeđivanje etike u javnoj upravi pre usvajanje strategije za RJU-a nisu bile zadovoljavajućeg nivoa. Promovisanje instrumenata protiv korupcije je urađeno više u obliku ad hoc nego planirano. Takođe nedostajali su mehanizmi za obezbeđivanje transparentnost naročito obezbeđivanje u obezbeđivanju pristup javnim dokumentima. Okvir politike i zakonodavstva protiv korupcije bilo je potrebno za poboljšanje ali njihova primena u prevenciji i borbi protiv koruptivna delovanja u administraciji nije bilo dovoljan. Etika u javnoj upravi Zakon o Civilnoj službi odnosno poglavlje VII određuje principe dobrog ponašanja u civilnoj službi. Takođe etički kodeks Civilne službe kao i broj kodova za određene segmente javne uprave, kao etički kodeks Carine, PUK, itd. Služe kao dovoljni zakonski mehanizmi kako bi se obezbedila dovoljan nivo etike i polaganje računa u javnoj upravi. Kao dodatni instrument imamo Priručnik za etiku i transparentnost objavljen i distribuiran septembra Sada kao izazov ostaje je drugi volumen Priručnik za etiku i transparentnost u javnoj upravi. Konačni nacrt Novog kodeksa etike sastavljen od strane radne grupe već duže vreme i nalazi se u Vladi na usvajanje. Takođe i pored toga bilo je planirano APRJU uspostavljanje etičkog kodeksa za političko imenovane, ovo za sad ostaje jedan od budući izazova u pravcu povećanje integriteta u javnoj upravi. Etika i integritet unutar civilne službe je odgovornost nekih institucija i struktura osnovanim bilo zakonom ili drugim podzakonskim aktima. Odgovornost za monitoring primene principa i pravila etike u okviru civilne službe pripadaju Ministarstvu javne uprave odnosno Departamentu administracije civilne službe (DACS a). Zakon o civilnoj službi Kosova (ZCSK) određuje osnivanje Disciplinskih komisija i Komisije za žalbe 23 u svakoj instituciji. Za kršenje kodeksa dobrog ponašanja i dotičnog zakonodavstva osim Komisije za žalbe i disciplinske komisije donosi odluku i Nezavisni nadzorni odbor civilne službe (NNOCSK) kao drugostepeni, a zatim sudski sistem prema potrebi. Prema pravilniku o Disciplinskoj proceduri u civilnoj službi, DACS postoje podaci o disciplinskim mera za institucije na centralnom nivou. Kao što se vidi u narednoj tabeli broj disciplinskih mera u 2013 godini zabeležio je pad od 43.3% upoređenju sa Cilj objavljivanja ovog priručnika je da pruži kratak sadržaj onome šta je etika i transparentnost u javnoj upravi ka i u međunarodnim i nacionalnim dokumentima kojim je obuhvaćeni ili određuju se prava i obaveze javnoj upravi odnosno, civilnih službenika. 23 Pravilnik br. 05/2011 o proceduri i rešavanje sporova i žalbi Pravilnik br. 04/2011 o procedurama Disciplinskih mera u civilnoj službi 23

24 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Godina Boj disciplinskih mera Izvod: Godišnji izveštaj DACS za 2011, 2012, Dok, neke institucije koje imaju specifičan mandat, a koje su više izložene slučajevima koje krše etiku, funkcionišu i posebne strukture u ovom cilju. U okviru institucija, kao: Poreska uprava Kosova, Carine Kosova, Kosovka policija, itd. funkcionišu jedinice za profesionalne standarde koje su odgovorne za istragu slučajeva korupcije i prekršaje etike. Jedinica za osoblje u institucijama su odgovorne za očuvanje podataka o preduzetim merama što se tiče prekršaj odredbi u vezi etike. Što se tiče podizanje kapaciteta do sad je ocenjeno da ima potrebe za obuku i plan treninga javnih službenika i civilnih službenika u oblasti etike. Za čita ovo vreme samo 2012 je organizovana (3) tro dnevna obuka na temi Etika anti korupcija u javnoj upravi na kojoj je ukupno obučavano četrdeset i šest (46) učesnika, dok 2013 godine održana je ista 2 dnevna obuka na kojoj je ukupno obučavano trideset i šest (36) učesnika. Ovo je nedovoljno. Dok drugi podaci u vezi ove vrste obuke javnih službenika na ovoj temi nisu dostavile institucije. Protiv korupcija Osim strateškog okvira predviđeno u strategiji RJU-a, za ovu oblast i u celini borba protiv korupcije detaljnije je obuhvaćeno putem određenih politika i aktivnosti Strategije za borbu protiv korupcije revidiranu 2013 godine koja služi kao strateški okvir za rad Agencije protiv korupcije (APK). Strategija ima akcioni plan protiv korupcije Pravni okvir za borbu protiv korupcije je prilično napredovao na Kosovu. Osim Zakona o borbi protiv korupcije postoji i određeni broj specifičnih zakona kao što su: Zakon o sprečavanju sukoba interesa, Zakon o deklarisanju porekla imovine, Krivični zakon, Zakon o pristup javnoj dokumentaciji, Zakon o civilnoj službi Kosova i podzakonske akte za njegovu primenu 24. Takođe za dalje unapređivanje pravnih okvira sada je već u proceduri za izmenu Zakon o deklarisanju, porekla i kontroli imovine Visokih javnih službenika i Zakon o sprečavanju konflikt interesa za vreme obavljanje funkcije javnog zvaničnika. Odgovornost u vezi obezbeđivanju principe obuhvaćena u ovom objektivu u okviru Vlade pripada Kancelarija za dobro upravljanje pri KP. Dok Agencija protiv korupcije je specijalizovana institucija odgovorna za planiranje, sprečavanje i borbi protiv korupcije. fig 7. Pasqyrimi i realizimit te planit te veprimit te planit kudnerkorrupcion te paraportuara te parealizara pjeserisht te realizuara Izveštaj APK a o primeni Strategije i Akcionog plana protiv-korupcije za period izveštavanja, jun decembar 2013, Akcioni plan protiv korupcije izneo je ukupno 155 delovanja. Odgovorne institucije u vreme perioda izveštavanje nisu uopšte dostavile izveštaj za 46 delovanja ili u procentima 30%. Za 109 druge akcije izveštene od strane institucija i na osnovu dobijenih 24 Për listen e akteve nënligjore për zbatimin e shërbimit civil shih kapitullin menaxhimi i burimeve Njerëzore. 24

25 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 25 izveštaja, APK je zaključila da je 66 delovanja ostvareno ili su u fazi realizacije ili u procentima 42%, 18 delovanja su delimično realizovana ili 12% i 25 delovanja su ne realizovana ili 16%, kao što je predstavljeno u figuri Nivo kvalitetne prime je vrlo teško da se sazna imajući u vidu da izveštavanje predstavlja samo podatke što se tiče kvantitativne realizacije akcionog plana. Samim tim nivo deklarisanja imovine visokih javnih službenika je skoro kompletna. Ovde su obuhvaćeni izabrani i politički imenovani službenici kao i visoki civilni službenici. Proširivanje oblasti delovanja Zakona o deklarisanju imovine i proširenje nadležnosti APK a u izricanju kazni za njihove prekršaje predstavlja progres u sprečavanju delovanje protiv integritet javnih službenika. Prema APK samo dva visoka službenika nije deklarisalo svoju imovinu i nisu dali neko obrazloženje za vreme redovnog godišnjeg Fig 8. Rastet e parandalimit te procesa deklarisanja o imovini prema konfliktit te interesit vremenskom roku za 2014 godinu. 300 Redovno godišnje deklarisanje imovine bili 238 su obavezni da izvrše 3038 službenika dok 200 deklarisali su se 3030 službenika ili 99.74%, beležeći veći procenat deklarisanje za razliku od 2007 godine. Ovaj postupak je bio obavezujući za službenike koji su dobili funkciju ili su udaljeni sa funkcije kao rezultat lokalnih izbora koji su održani krajem prošle godine. I u ovom procesu deklarisanje imovine izvršilo je oko 95% visoka službenika lokane samouprave 26. Što se tiče preduzete istrage o slučajevima prekršaja za 2013 godinu, APK je obavila proceduru prethodne istrage u ukupno 319 slučaja, dok tokom 2012 godine obradili su 306 slučaja. Što se tiče sprečavanje sukoba interesa, APK predstavila je za interpretaciju, obradu ili rešavanje sumnjive slučajeve sukoba interesa u javnoj upravi ukupno broju od 238 slučaja. Godine 2012 je imalo 131 sumnjiva slučaja o sukobu interesa, dok godine 2011 je bilo 54 slučaja, dok tokom 2010 godine je bilo samo 65 slučaja (fig 8). Izveštaji pokazuju da broj slučajeva u kategoriji dostavljeni tužilaštvu je u porastu u period za 2013 godinu, dok slučaj sukob interesa su zabeležili porast skoro za 100%. Ali, nije jasno šta je to što je izazvalo povećanje broj slučaja; porast slučaj korupcije, povećano poverenje prema APK, i zbog toga je došlo veće izveštavanje u poslednjih godina, takođe povećana je efikasnost APK poslednjih godina. Izveštaj APK i ostale procene identifikuju dva ključna pitanja. Kao prvo lažna dekleracija o imovini i sukob interesa još uvek se tretiraju kao administrativni prekršaj, i ako su te stvari krivično delo Krivičnog zakona. Drugo, postoji nedostatak međuinstitucionalne saradnje naročito među APK a i tužilaštva, i ako se poslednje vreme situacija nešto poboljšala. Nasuprot pozitivnog razvoja koji se dešava u poslednje vreme, i pored toga kao izazov nastaje među-institucionalna saradnja na polju zaštite etike i borbi protiv korupcije. Unutar Vlade, glavne institucije (KDU, MJU) osim rad na razvoj zakonskog okvira vrlo 25 Godišnji izveštaj APK 2013 godine 26 Vidi: 25

26 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi malo ili nimalo su nisu angažovani u ovom pogledu. Saradnja među APK, tužilaštva i sudova takođe u buduće ostaje kao izazov. Promovisanje instrumenata za sprečavanje korupcije Što se tiče promovisanje instrumente protiv korupcije, polaganje računa i etike preduzete su nekoliko mere uz stranu spoljnu pomoć i asistenciju. Podrškom saradnje sa UNDP om u cilju procene primene zakonodavstva za integritet i protiv korupcije, KP organizovala je seminar na temi Planiranje i menadžiranje opšteg rizika juna Takođe u saradnji među Vlade, APK-a i EULEX a pripremljen je i prikazan televizijski spot koji je prikazivan mesec dana za redom na domaćoj nacionalnoj televiziji. Što se tiče istraživanja javnog mnjenja o etici, integritetu i korupciji u javnoj upravi, nekoliko njih su uglavnom izvršile strane organizacije koje deluju na Kosovu ili nevladine organizacije. Među njih vredi pomenuti Public Pulse Report 6 serija objavljena 2013 godine od strane UNDP-a, ili Bussiness Corruption and Crime in Kosovo, 2013, od strane jedinice Ujedinjenih nacija. Izveštaj UNDP a objavljen avgusta 2013 godine, na osnovu urađene ankete sa građanima, nivo korupcije je u porastu upoređenju sa periodom april oktobar Izvor: Izveštaj javnog pulsa VI avgust 2013, UNDP Ali plan za upoznavanje javnosti i promovisanje borbe protiv korupcije nije sastavljen i ako je bilo predviđeno Akcionim planom za RJU. Takođe neka istraživanje javnog mnjenja i/ili izrada izveštaja o percepciji građana za nivo korupcije nije urađeno. Transparentnost i pristup službenim dokumentima Transparentnost je jedan od principa dobrog upravljanja i instrument za obezbeđivanje integriteta za polaganje računa, učešće itd. Transparentnost je povezana sa svim segmentima funkcionisanja administracije, stoga je obrađeno i u drugim poglavljima ovog izveštaja. 27 Public Pulse Report 6 Izveštaj objavljen od strane UNDP 26

27 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 27 Princip transparentnosti je obrađen u okviru strateškog okvira i obuhvaćen je u broju zakonskih i podzakonskih akata u vezi funkcionisanja javne uprave. Obezbeđivanje transparentnosti i sveobuhvatnosti u proces donošenje odluka, sastavljanje politike i izradi zakonodavstva reguliše se Poslovnikom o radu Vlade. Dabi obezbedili saradnju bolje struktuiranu sa strankama od interesa, Vlada 2013 godine je usvojila Strategiju i Akcioni plan o saradnji sa Civilnim društvom Strategija je izrađena zajedničkim rukovođenjem i u potpunoj saradnji među Vlade i Organizacija civilnog društva predstavljene platformom CIVIKOS. Strategija i Akcioni plan delovanja za njihovu primenu predviđaju aktivnost i politiku kroz koje će civilno društvo i grupe od interesa biti uključeni u proces rukovodeće izrade politike. Za obezbeđivanje primeni ove strategije, Vlada je osnovala Savet za primenu upravne strategije za saradnju sa civilnim društvom Savet je ključna odgovorna struktura za obezbeđivanje primene Upravne strategijs za saradnju sa civilnim društvom 28. Takođe, vredi napomenuti i sporazum među Vlade Republike Kosova i platforme CIVIKOS koja je pozitivno uticala kao mehanizam za promovisanje saradnje sa civilnim društvom u vezi izrade različite javne dokumente 29. Samim tim uspeh primene ovih mehanizama ostaje da se vidi u budućem. Jedan od instrumenata za obezbeđivanje transparentnosti i iniciranje polaganje računa je pravo na pristupa javnim dokumentima. Ovo pravo je zagarantovano Ustavom Republike Kosova. 30 Međutim kao glavni zakona za regulisanje realizacije ovog prava Zakon o pristupu javnim dokumentima ali i Zakon o administraciji rada u kancelariji. Kao glavne institucije za obezbeđivanje Zakona o pristup javnim dokumentima su: Narodni advokat, i Kancelarija premijera Kancelarija za komunikacije. Kancelarija za komunikacije sa javnošću u Kancelariji premijera, na osnovu Zakona o pristup javnim dokumentima je odgovorna za pripremu potpunog izveštaja o primeni zakona, i isti da objave i dostave Skupštini, da pripremi akcioni program mera koji će biti preduzet od strane institucija koje implementiraju zakon. Međutim na osnovu Zakona o pristup javnim dokumentima, Institucija Narodni advokat ima opštu odgovornost u nadgledanju primeni Zakona o pristup javnim dokumentima. Samim tim Narodni advokat nema ovlasti da izriće kazne o nepoštovanju zakona. Na osnovu član 17 Zakona o pristup javnim dokumentima, obaveza Narodnog advokata će biti da obezbedi nesmetani realizacija prava o pristup javnim dokumentima, naročito: 2.1. da preduzme potrebne mere za promovisanje i podršku osnovna prava za pristup dokumentima i 2.2. da prikaže redovne izveštaje Skupštini o primeni prava pristup javnim dokumentima od strane javne institucije. '' Član 10 predviđa da ''Odbijanje zahteva podnosioca zahteva, kao i neuspeh da odgovor u predviđenom roku smatraće se kao negativan odgovor i daje pravo podnosiocu zahteva da otpočne proceduru pred Institucije Narodnog advokat, druge javne institucije, kompetentni sudovi, u skladu sa zakonom na snazi. 28 Odluka Vlade br. Nr. 04/181 dana 2. april 2014,. 29 Obavljena studija prema Kosovskog indeksa civilnog društva od strane Kosovske fondacije za civilno društvo (KCSF) naglašava da većina anketiranih organizacija (63.64%) izjavljuju da u poslednje 3 godine je angažovano i civilno društvo u izradi javnih dokumenata. 30 Član 41 Ustava naglašava da: 1. Svako lice ima pravo pristup javnim dokumentima.. Dok stav 2. naglašava ad dokumenti koje sadrže javne institucije i organi državne uprave, su javni, iz izuzetaka informacija koje su zakonom ograničene, zbog privatnosti, poslovne tajne ili infomracije klasifikovane zbog bezbednost. 27

28 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi I ako su standardi za komunikacije sa javnošću određene Ustavom Republike Kosova i Zakonom o pristup javnim dokumentima, u godišnjem izveštaju za 2013 Institucije Narodnog advokata, naglašava se da Primena zakona o pristup javnim dokumentima na Kosovu, u praksi je propraćeno sa poteškoćama različite prirode. Prijavljeni slučaji u Instituciji Narodnog advokata što se tiče negiranje prava pristupa javnim dokumentima 2012-te je bilo 17. Upoređenju sa prethodne Fig. 9. Profili i aplikuesve per dokumente zyrtare 48% 38% Gazetarë Shoqeri Civile Operator ekonomik Qytetarë godine 2011-te, primećen je lagani pad prijavljenih slučajeva. Povećanju su doprineli verovatno niz aktivnosti IJU bilo preko sastanke sa građanima, bilo pomoću organizovanje okruglih stolova, koji su imale za cilj povećanje svesti građana o njihovim pravima da se upoznanju sa sadržajem dokumenata koje izrađuje i sadrži javne institucije 31. 7% Što se tiče profila aplikanata veliki broj zahteva 7% za pristup dokumentima u centralnim institucijama sačinjavanju podneti zahtevi od strane građana (48 %). Najveći procenat građana koji zahtevaju pristup javnim dokumentima stoji pred zahteve novinara koji su podneti u velikoj meri 37%, ili ekonomski operateri i civilno društvo podneli su zahtev u meri od 6.9% svaka od njih 32 (vidi. fig 9). Fig 10. Kerkesat per qasje ne dokumente publike kerkesa e miratuar kerkesa e refuzuar Međutim, tokom sastavljanje trećeg sveobuhvatnog izveštaje za realizaciju pravo na pristup javnim dokumentima od strane KKJ, primećeno da prilikom primene Zakona o pristupu javnim dokumentima funkcionalizovan je sistem obradi zahteva za pristup javnim dokumentima u odgovornim institucijama. Uglavnom kancelarija za komunikacije u okviru ministarstva bavi se početnom obradom i adresiranjem zahteva za pristup službenim dokumentima, što je tokom 2013 godine evidentirano 1999 zahteva za pristup službenim dokumentima. Od toga odobreno je 1833, odbijeno je 37, ograničeni pristup 50, bez odgovor 64 i ostalo (fig 10). Samim tim, odgovornost Kancelarije premijera i Narodnog advokata je jedan od glavi problema nedostatak jedne centralne odgovorne institucije koja će izreći sankcije za slučaj neuspeha objavljivanje informacija i ne odobravanje pristup javnim dokumentima bez zakonsko obrazloženje. Procesiranje slučajeva na sud može da ne bude efikasan mehanizam zbog procedura i ne-efikasnost sistema pravde za rešavanje slučajeva. Nedostatak pravnih odredbi za definisanje potreba da javne institucije budu pro- 31 Godišnji izveštaj Narodnog advokata za 2012 godine. 32 Sveobuhvatni izveštaj javnih institucija za realizaciju prava pristupa javnim dokumentima, Mart 2014,str Izvor: 28

29 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 29 aktivne u objavljivanju informacija, dok ne sva javna dokumenta zahteva se da budu objavljena u registar dokumenta ili objavljena u registar na internet. Strateški i pravni okvir u oblast etike, transparentnost i protiv korupcije je unapređeno na zadovoljavajući nivo na Kosovu i ako se dešava česta izmene i dopuna. Nova strategija protiv korupcije usvojena je 2013 godine dok zakon za sprečavanje sukoba interesa i zakona o deklarisanju imovine i poklona je u proces izmene i dopune. Nivo pristup javnim dokumentima je unapređen upoređenju sa periodom pre usvajanja strategije RJU-a što je od 1999 zahteva koji su bili 2013 godine za pristup službenoj dokumentaciji od toga odobreno je 1833, dok 2011 godine je bilo oko 4 puta manje zahteva znači od 494 zahteva, pristup je dat za 483 od njih. I nivo deklarisanja imovine visokih službenika i rad u sprečavanju sukoba interesa vidno je unapređen nakon ispunjavanje zakonodavstva što je nivo deklarisanja 2014 godine bio 99.74% upoređenju sa 2011 godine bilo je 93.9%. ovaj pozitivni pomak je učinjen među ostalo i povećanjem kapaciteta agencije protiv korupcije i povećanjem nivoa saradnje sa APK -a i drugih institucija a naročito sa institucijama pravosuđa. Ali samim kompletiranjem pravnog i institucionalnog okvira i vidnog napretka u etici, transparentnost, polaganje računa i protiv korupcije nivo primene ostaje jedan od glavnih izazova institucijama među ostalo i zbog nedostatak kapaciteta sistema pravosuđa: potrebno je i obezbeđivanje podataka za slučajeve u vezi dobrog ponašanja i planiranje aktivnosti za podizanje svesti u vezi borbe protiv korupcije. Potrebno je razjasniti i pojačati i dalje mehanizme za bezbedniji pristup javnim dokumentima Cilj 4 Komunikacija i učešće građana Komponenta strategije RJU-a za komunikacije ima za cilj postizanje sistema reorganizacija komunikacije i povećano učešće građana u procesu izrade politika, zakonodavstva i donošenje odluka. Uloga jedinice za komunikacije u odnos na glasnogovornike ministarstva bila nejasna. Konstatovano je da sistem za komunikaciju sa javnošću nije povezan sa sistemom za razvoj i koordinaciji politika. Takođe sistema vladine mreže nedostajale su dovoljne informacije politike i donetih odluka od strane sastavljaće politika i donosioce odluka. Kao strateški okvir iz oblasti komunikacije poslužila je Strategija reforme u javnoj upravi i Strateški razvojni za komunikacije unutar Vlade i komunikaciju sa građanima. Smatra se da je ispunjen pravni okvir što se tiče komunikacije sa javnošću 34. Osnivanje i funkcionisanje sistema i način komunikacije sa javnošću od strane institucija javne uprave regulisano je Uredbom br. 03/2011. Ova uredba određuje uloge, obaveze i funkcije dotičnih kancelarija službenika za komunikacije i glasnogovornika javnih institucija Poslovnik o radu Vlade (koji obavezuje sve odgovorne institucije da plitiku, dokumente, zakonodavstvo i usvojene odluke budu priložena planu komunikacije). - Zakon o Pristupu javnim dokumentima (da garantuje pravo svim pravnim i fizičkim licima, bez diskriminacije na bilo kojoj osnovi, da ima pristup, nakon zahteva u čuvanim, sastavljenim ili dobijenim dokumentima od strane javen institucije). - Pravilnik br. 03/2011 o uslugama Vlade za komunikacije sa javnošću - Pravilnik br. 04/2012 o službenoj evidenciji zahteva za pristup javnim dokumentima - Administrativna uredba br. 03/2011 o web-stranici Javnih institucija i - Pravilnik br. 02/2012 (MF)o tarifama za pristup javnim dokumentima. 29

30 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Što se tiče struktura komunikacija sada već sva ministarstva imaju Kancelarije za komunikacije i njihove glasnogovornike. Kancelarija za komunikacije pri Kancelariji premijera služi kao koordinaciona struktura procesa koordinacije i nadzor primene za pristup službenim dokumentima u Vladi. Kancelarija za komunikacije sa javnošću pri KP sad već ima 7 službenika. Takođe u ministarstvima kancelarije za komunikacije su funkcionalizovane i dopunjene potrebnim osobljem. Poslovnik o radu Vlade 09/2011 određuje da, svaku politiku koju usvoji Vlada mora da ima i informacije za obuhvatanje grupe od interesa i građana kako i treba objasniti način saopštavanje politike javnošću. Poglavlje 10 Poslovnika o radu detaljno određuje odredbe komunikacije Vlade sa javnošću. Za efektivnu komunikaciju politika i aktivnosti Vlade sa građanima, koristiće različite metode komunikacije, obuhvatajući medije, službene stranice interneta, obaveštenja, lokalne prezentacije, literaturu i druge metode adekvatne za komunikaciju sa etničkom zajednicom. Takođe, sastanci Vlade održavaju se javno. Planiranje i koordinacija vladine komunikacije za svako ministarstvo predviđeno je kroz redosled planova za komunikaciju sa godišnjim planom rada dotičnog ministarstva, kao i pripremi kalendara buduće aktivnosti, zbog olakšanje izrade plana komunikacije za ključna politička dokumenta. Ali pored nastojanja KP/KKJ a da podstakne institucija da izrade plan za komunikaciju. Do sad, ona nije rezultirala uspehom. Dok, dokumenti politika još nisu priloženi uz plan za komunikaciju. Ovo je nastalo kao posledica opšteg nedostatka koordinacije rada institucije naročito onih koje izrađuju politiku i strukturu komunikacije kao i tretman agende za komunikaciju kao odvojeni proces od drugih procesa rada Vlade. Kancelarija za komunikacije sa javnošću KP, na dnevnoj osnovi priprema pregled vladinih događaja objavljenih u novine i medije na Kosovu, koje putem elektronske pošte distribuira svim kancelarijama za komunikacije resornim ministarstvima, ali ostaje izazov povećanje nivoa unutar institucionalne komunikacije. Kancelarija za komunikacije u ministarstvu redovno dostavljaju saopštenja o medijskim događajima, i iste koordiniraju na nivou Vlade. Statistički podaci nisu dostavljeni od strane KKJ u vezi prezentacije događaja u mediji ili statistike podeli informacija možda i zbog činjenice da indikatori uspeha u okviru APRJU nisu bili određeni. Što se tiče služben web-stranice, sve javne institucije su obavezne da njihove webstranice moraju da sadrže kontakt informacije, informacije za pružene usluge, zakonske akte, podzakonske i ostala dokumenta. Takvim radom obično zadužen je službenik za komunikacije. Stoga izvršena je standardizacija web-stranica nema informacije za kontrolu verodostojnosti ovih informacija, dali su ažurirani, itd. Takođe Vlada ima integrisani portal sa osnovnim informacijama kao i lik web-stranica glavnih institucija. 35 Što se tiče sadržaja ali i ažuriranja institucionalnih web-stranica najviše je reč o aktivnostima ministarstva (npr. govor, sastanke, posete) i veoma retko o stalnim inicijativama u vezi razvoj politika ili novih mera za koje bi javnost želela da ima uticaj Prema administrativnoj uredbi br. 02/2011 o Vladinom portalu Republike Kosova 30

31 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 31 Smatra se da postoji napredak u pravnom i institucionalnom okviru u oblasti komunikacije vladinih institucija od usvajanje strategije RJU-a razjašnjena je uloga i odgovornost institucija, posebno jedinice za komunikacije. Kontinuirani izazov ostaje njena koordinacija komunikacija sa procesom izrade politike i planiranje u oblasti komunikacije pomoću razvoj planova komunikacije za prioritetnu politiku naročito koordiniranju komunikacije vladine agende sa agendom za evropske integracije, ne adekvatni kvalitet informacija na webstranicama. Kao posledica opšteg nedostatka koordinacije rada institucija i tretman agende za komunikaciju kao odvojeni proces od drugih procesa rada Vlade Ova međusobna veza je izazvala i nedostatak statističkih podataka o aktivnostima komunikacije. Takođe u celini angažovanje institucija u razvoj različitih instrumenata za proveru javnog mišljenja o radu institucija. Potrebno je plansko povećanje kapaciteta prema potrebi dotičnih službenika u oblast komunikacije. S druge strane i ako je predviđeno Planom za RJU-a strategija za komunikacije RJU-a nije sastavljena i usvojena Cilj 5 Planiranje budžeta Cilj strategije RJU-a je da se uradi planirano budžetiranje u potpunom skladu sa određenim prioritetima Vlade, a što ima za cilj podršku razvojnih politika i koje su namenjene za potrebe građana Republike Kosova. I pored opšteg i ne merljivog formulisanja ovog cilja, samim tim ovo podrazumeva da tokom izrade strategije RJU-a jedan od problema identifikovan je i nedostatak veza budžeta sa prioritetima i politiku Vlade kao i nedostatak među-institucionalne koordinacije za poboljšanje ovog procesa. Takođe nedostajali su kapaciteti budžetskih institucija da bi opravdali svoje zahteve za finansiranje projekata, naročito kapitalnih projekata. Planiranje budžeta Sistem planiranje budžeta reguliše se Zakonom o menadžiranju finansija i odgovornosti (ZMFO). Ovaj zakon detaljno određuje planiranje budžeta, institucionalnu odgovornost, procedure kalendar planiranja, strukturu itd. Glavni dokument srednjeročnog planiranja budžeta prema ovom zakonu je Strdnjeročni okvir potrošnje (SROP) 36. Prema zakonu, SROP-a vrši se određivanje budžeta prema tro-godišnjem predviđanju prihoda i potrošnje budžetskih organizacija. Planiranje SROP-a se zasniva na Makrofiskalnom okviru i na Izjavi o prioritetima Vlade, dokument koji izrađuje Kancelarija premijera u saradnji sa MF, MEI i resorna ministarstva. I pored toga ZMFO ne definiše odgovornost za razvoj prioriteta na kojima se treba SROP zasnivati. Ovaj segment planiranja je regulisan kasnije podzakonskim aktima (odluka za osnivanje Kancelarija za strateška planiranja, Poslovnik o radu Vlade, Uredba o unutrašnjem organizovanju i sistematizaciji radnih mesta KP-a). Struktura SROPA-a podeljena je na ekonomske kategorije i budžetskih organizacija. Izjava srednjeročne prioritetne politike vrši strukturiranje prioriteta prema sektorima kao preliminarni postupak za restrukturiranje planiranje budžeta prema programima. Pored toga prošlogodišnja inicijativa, proces ove godine je vraćen nazad, zaobilazeći pristup definisanje prioriteta sektora kroz deklaracije o prioritetima. Ovo znači da takva reforma strukture budžeta i ako se godinama diskutovalo, još uvek se 36 Zakon o menadžiranjeu finansija i odgovornosti (član 19). 31

32 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi nije naišla na njenu primenu. Dokument SROP više je usredsređen na godišnji plan budžeta, dok dve godine projektovanje tako reći su iste kao iznos i ponavljaju se iz godine u godini. Planiranje budžeta menadžira se pomoću dva elektronska sistema: Sistem za menadžiranje i razvoj budžeta (SMRB) i Program javnih investicija (PJI). Pomoći sistema SMRB-a vrši se planiranje budžetskih linija plate i dnevnice kao i robe i usluge dok pomoću sistema PJI vrši se planiranje kapitalnih projekata. Ovi sistemi su podeljeni i koriste sve budžetske organizacije. Izazov za unapređenje sistema PJI ostaje kvalitet podataka ili srednjeročnog planiranja od strane BO-a obzirom da dokument o projektima često puta nije kompletiran. Izveštaj PEFA naglašava da Srednjeročno planiranje BO-a, pomoći sistema PJI zabeležio je progres od strane BO-a samim tim dokumentovanje za projekte često puta nije kompletirano, ne uzimajući u obzir uticaj periodičnog iznosa budžeta koji sledi i nedostatak koherentne strategije sektora što podrazumeva razvoj projekata u uslovima izolacije. Ovo važi za oba vladajuća nivoa (lokalni i centralni nivo), čak šta više na nivou opština. 37 Budžetska ograničenja za svaku budžetsku organizaciju određuje se svake godine za naredne tri godine pomoću SROP-a zatim Vlada usvaja krajem aprila svake godine. Proces određivanje ovih granica i diskrecija na način njihovog definisanja od strane Ministarstva finansija ostaje nejasan. I ako se pretendira da se kvalitet budžetskih ograničenja odredi SROP-om zavisi u velikoj meri od kvalitet strateških dokumenata i iznos njihove primene u realnost u većini slučajeva strateška dokumenta nemaju uticaj na ovaj proces. S toga ako se sagledaju budžetske projekcije prema SROP, upoređuju se sa godišnjim planom budžeta, ima pomeranja i naglašene razlike. Čak što više imamo razlike sa budžetskim projekcijama i potrošnje od strane budžetskih organizacija. Prema proceni PEFA s, ne-uklapanje u sadržaju potrošnje godine 2010 je bilo 14.6%, međutim 2011 godine je palo na 7.1% dok 2012 godine nastavilo je sa padom na 6.6 % (fig 11). Na promeni budžetskih ograničenja osim strateškog pristupa u planiranju na centralnom nivou, naglašeni uticaj ima i promena budžetskih zahteva, nedostatak njihovog obrazloženja od strane budžetskih organizacija, nedostatak Fig 11 Masa e mospërputhjeve në përbërjen e shpenzimeve gjatë tri viteteve (burimi PEFA 2013) 16.00% 14.00% 14.60% 12.00% 10.00% 8.00% 6.00% 7.10% 6.60% 4.00% 2.00% 0.00% prikazivanje indikatora performanse, ali i slabo inkasiranje politika i zakonodavstva. Izazov predstavlja refleksiju izvore donatora finansiranje bilo makro fiskalnog predviđanja kao budžetski prihodi kao i u okviru SROP-a. SROP pokušava da reflektuje projekti zajedničkog finansiranja sa IPU. Sa program IPU budžetima za perioda usvojena su zajednička finansiranja u vrednosti od 26.9 miliona evra, kao u nastavku: 2010 godine = 7.5 miliona evra; 2011 godine = 5.6 miliona evra; 2012 godine = 6.7 miliona evra; i 2013 godine = 7.1 miliona evra. Ovaj je iznos zajedničkog 37 Raporti Public Eexpendture and Finance Assesment 2013 faqe 21 32

33 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 33 finansiranja. Primer, IPU u period 2011 finansirala je 68.8 miliona evra, u period 2012 je finansirano 70 miliona evra, dok period 2013 godine, miliona evra. Održiva makro-ekonomska i finansijska politike Pod-objektiv strategije RJU je i izrada održive makro-ekonomske politike naročito fiskalnih, kao i unapređenje kao preduslova za uvrštavanje privatnog sektora u pružanju javnih usluga (razvoj sistema za monitoring i procenu. Jedan od principa i objektiv Vlade izražen je u većini dokumenata planiranje i strategije ranijih godina bio je primena politike koje obezbeđuju održivo budžetsko očuvanje. Ovaj princip je određen na izrazit način u Plan primene ekonomske vizije, Dekleracija srednjočnie prioritetne politike kao SROP u nastavku. Ovo je takođe bio glavni zahtev Međunarodnog Monetarnog Fonda putem Stand By Agreements. Kosovo od samog početka i zadnjih godina bilo je dosta dobro u pogledu makrofiskalne stabilnost. Sistem trezora obezbeđuje detaljnu kontrolu Ministarstvo finansija je bilo u stanju da ograniči javnu potrošnju uzimajući u obzir nedostatak planiranog prihoda. Godišnji sistem fiskalnog menažiranja je bio operativan poslednjih godina. Makro-ekonomska predviđanja i srednjeročni fiskalni okvir priprema Departament ekonomske i javne politike u okviru Ministarstvo finansija. Uprkos poboljšanju politika, makro-fiskalnog okvira u okviru dokumenta SROP-a nije predstavljen kao sveobuhvatni obzirom da nedostaje drugi izvori finansiranje kao što je namena donatora (ono što se zna) i pozajmica, zasnovano na plan pozajmice u različitim finansijskim institucijama, koje Vlada usvaja svake godine. Ovo se među ostalo dešava zbog nedostatak strateškog i sveobuhvatnog pristupa u planiranju budžeta kao i nedostatak realne koordinacije za obuhvatnost pod istim okvirom svih finansijskih izvora. I ako je ovo pitanje o poboljšanju tokom budžetiranje SROP-a , u kojem je Vlada u svojoj izjavi o prioritetima obuhvatila sve izvore finansiranja (Procena PEFA). Dekleracija o prioriteta kao deo SROP-a treba predstavljati korak nazad sa aspekta sveobuhvatnosti i jasnoj specifikaciji sektorskih prioriteta u dokumentima. Takođe, kao izazov predviđanja i makro-ekonomskih projekcija predstavljaju politike i planirane odluke ako na nivou potrošnje i što se tiče politike o budžetskom prihodu koji se preduzima od strane Vlade u većini slučajeva. Što se tiče indikatora ekonomskog razvoja prema MF ocenjuje se da domaća ekonomija tokom 2013 godine je porasla za oko 3.2%, porast koji je najveći za oko 0.8% od porasta koji je bio zabeležen 2012 godine. Redovna potrošnja Vlade na Kosovu za period približno će se kreće oko 1.6-milijarde evra. Redovno fiskalno pravilo određuje maksimum 2 % primarnog deficita i takođe zahteva da bankarski bilans na kraju svake godine bude najmanje 4.5% e BDP za očuvanje fiskalne i budžetske stabilnosti. Javno privatno partnerstvo Uzimajući u obzir nedostatke među potrebe za kapitalne projekte i ograničene budžetske mogućnosti, Vlada je prihvatila JPP a kao jednu od mogućnost i način finansiranje ovih projekata. Primena JPP a je prioritet Plana vizije i ekonomskog razvoja i programa Vlade. S druge strane. Ministarstvo finansije je u finalnoj fazi Strategije Javno privatnog partnerstva. Što se tiče primene, Kosovo je još uvek u ranoj fazi razvoja i primeni transakcija JPP a. Učinjeni su koraci ka izgradnji ovog kapaciteta, izdavanjem i preradom posebnog zakonodavstva koje se reguliše JPP a usvojenog 2009 godine i revidirano 2011 kao i stvarajući centralne organe namenjene politikama JPP-a i uredbi o transakcijama KJPP 33

34 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi kao i stvarajući centralne organe namenjene politici JPP a i uredbe o transakciji KJPP i Centralnog departamenta JPP-a 38. Ovi razvoji služili su kao važni koraci u izgradnji kapaciteta JPP-a na Kosovu. Kao rezultat toga, usvajanjem prvog zakona o JPP -u godine 2009, Kosovo je bilo u stanju da uradi i završi dve transakcije JPP a jedna kompleksan transakcija o projektovanju, izgradnji, finansiranju, rad i transfer Međunarodnog aerodroma u Prištini i jedan za pružanje usluge gradskog transporta u opštini Peć. Takođe i jedno JPP za pružanje usluga prikupljanje i selekciji otpada u opštini Suva Reka dato je i očekuje se potpisivanje ugovora. Takođe postoji i određeni broj projekata koji su u početnoj fazi ili fazi studija izvodljivosti koji će biti realizovani pomoću JPP-a 39. Sistem planiranja budžeta sačuvan je nivo stabilnosti za obezbeđivanje i upućivanje zahteva vlade za budžet prema potrebama program Vlade. U poređenju sa periodom pre usvajanja strategije RJU razjašnjena je zakonska osnova za podelu uloga i odgovornosti u oblasti strateškog planiranja, politika i budžeta na nivou ministarstva i centralnog nivoa Vlade. Takođe kriterijumi za troškove politika i zakonodavstva vidno su osnaženi. Ali kapaciteti sektorskog nivoa za troškove dokumenata još uve su nepotpuni. Veza među budžeta i prioriteti Vlade i ako su bili od ključnih ciljeva u planiranju budžeta još uvek ostaju kao glavni izazov naročito u sprečavanju donošenje ne predviđenih odluka koje imaju budžetske implikacije. Neke od pod objektivne strategije naročito one koje se nadovezuju sa makro-ekonomskih politika i Javno privatnim partnerstvom (JPP) izgleda da nisu bila dovoljno relevantna zbog strateškog cilja RJU-a Cilj 6 Egzekucija budžeta Glavni cilj 6 cilja Strategije reforme u javnoj upravi je bilo povećanje efikasnosti (performanse) u egzekuciji budžeta, sastavljanje zahteva od strane budžetskih organizacija u skladu sa određenim kriterijumima naročito kontrolišući dopunjavanje ograničenja i alokaciju (uključujući prethodnu reviziju). Glave potrebe koje su očekivane da budu adresirane tokom primene Strategije RJU-a segmenta egzekucije budžeta bile su: dopuna pravnog okvira uglavnom finansijska pravila 02 naročito sa aspekta uključivanje decentralizacije javne potrošnje ovim pravilom. Takođe je bila izrazita potreba za dopunom pravnog okvira za finansijske izveštaje i osnivanje jedinice monitoring ekzekucije budžeta. Egzekucija budžeta Sad nakon procesa primene RJU-a, smatra se da pravni i institucionalni okvir u oblasti egzekucije budžeta i prethodna kontrole su je kompletirani u skladu sa zakonodavstvom EZ-a, ali ima prostor za dalje usklađivanje od strane eksperata dotičnih oblasti. Zakon za menadžiranje javnih finansija određuje opšti pravni okvir osim toga i egzekuciju budžeta. Osim ovog zakona postoji i određeni broj podzakonske akte koje regulišu oblast potrošnje javnih sredstava Šta više JPP vidi na 39 Projekat Urbani autobusi u Peći, Suva Reka menadžiranje smeća, Priština podzemni parking, Gnjilane infrastruktura podrške za škole, Gnjilane infrastruktura podrške ƒ za škole, Priština Gradski transport, Vitino zelena pijaca, Lipljan gradski trg. 40 Finansijski pravilnik 01/2013/MF Potrošnja javnih sredstava, koje je zamenio Finansijskog pravilnika 02/2009. Finansijski pravilnik 02/2013/MF za izveštaj neisplaćenih obaveza od strane budžetskoh organizacija. Finansijski pravilnik završetak fiskalne godine br.. 10/2012, 34

35 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 35 Što se tiče kompetencije odgovornih institucija za egzekuciju budžeta je Departament trezora. Kao što je procenjeno i izvršeno od strane različite međunarodne procene (kao: PEFA, SIGMA) sistem trezora je dobro i operativno razvijen. On podržava proces namene, zahteva za kupovinu, isplate, menadžiranje gotovog novca i duga, finansijsku kontrolu, izveštavanje u vezi menadžiranje finansija. Veća pažnje je usredsređena na sistem isplate, u kojem deluje Trezor sa regionalnim službenicima koji služe kao kontrolna tačka za sve isplate izvršene putem Kosovskog konsolidovanog budžeta. Trenutno, Departament trezora ima diviziju koja se bavi menadžiranjem gotovim novcem i dugo. Glavna uloga departamenta je da obezbedi likvidnost Vlade, kao i praćenje protoka gotovog novca, i donošenje odluke o kratkoročnim investicijama zajedno sa Svetskom bankom na Kosovu. Što se tiče budžetskih organizacija, planiranje gotovog novca organizovano je u vezi pripreme detaljnih planova gotovog novca prema budžetskim kategorijama. Na početak svake budžetske godine trezor izdaje pravilnik koji traži od BO-a projekciju protoka novca od koje je sastavljen plan protoka novca na mesečnoj bazi. Zatim ovaj plan razmatra Divizija za menadžiranje gotovog novca i koristi se za informisanje procesa za alokaciju fondova u SMIFK. Departament trezora, od 2010 godine je dopunjen je Jedinicom za monitoring egzekucije budžeta koja ima za obavezu monitoring registracije transakcija u SMIFK od Budžetskih organizacija, primena sekundarnog zakonodavstva znači primena finansijskog pravila o potrošnji javnih sredstava, odnosno zakonskih rokova tokom registracije transakcija u SMIFK, monitorira kašnjenja u isplati putem SMIFK i individualni izveštaji budžetskih organizacija koji se dobijaju na mesečnoj osnovi prema zahtevima finansijskog pravila 02/2013 MF. Jedini račun trezora i SMIFK omogućavaju pristup i proizvodnju ažurirane budžetske podatke u svakom momentu. Budžetske organizacije povezane su u SMIFK, što omogućava generisanje tačne budžetske izveštaje tokom cele godine, u cilju menadžiranje i izveštaj o javnim finansijama. Sistem omogućava upoređenje originale procene budžeta sa poslednjim informacijama za alokaciju, namenu, trenutne potrošnje, bilans budžeta i zapošljavanje u skladu sa zahtevima ZMJFO a 41. Trezor izrađuje redovne tromesečne izveštaje budžeta za egzekuciju Kosovskog konsolidovanog budžeta. Ovi izveštaji sastavljaju se u rok od 30 dana od završetka tromesečje i dostavljaju se Vladi i Skupštini Kosova. Izveštaj se objavljuje na webstranici Ministarstva finansije. 42 U toku 2013 godine usvojeni su i objavljeni sve trogodišnji izveštaji budžeta, dok Godišnji finansijski izveštaj za Budžet Republike Kosova za 2013 godinu Vlada Republike Kosova usvojila je marta meseca Finansijski pravilnik za otpočinjanje fiskalne godine br. 11/ Izveštaj PEFA str Raportet e publikuara mund t[ gjenden n[ k[t[ link ( finansija izveštaji i objavljivanja /izveštaji i finansijski pregled px 35

36 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 92% 92% 90% ,700,000 1,600,000 1,500,000 1,400,000 1,300,000 1,200,000 Plani buxhetor Pagesat Fig. 12 Fig. 13 Podaci prema izveštajima o egzekuciji budžeta pokazuju za jedan nova takoreći tretiran primena budžeta tokom 2011 do Budžet za 2011 i 2012 godinu bio je primenjen 92% nivo primene tokom 2013 je 90 % što znači da je bilo pad za 2% (fig 12 &13). Jačanje sistema kontrole Procedure unutrašnje kontrole su sveobuhvatne, relevantne i dobro razumljive, uz harmonizaciju koja se vrši između primarnog zakonodavstva, sekundarnog zakonodavstva (Finansijska pravila trezora), i primene SMIFK a. Trezor, takođe uspešno je implementirao decentralizaciju završen kontrole potrošnje kod budžetskih organizacija. 44 Jedinica za monitoring egzekucije budžeta svaki dan kontaktira sa budžetskim organizacijama konkretno sa finansijskim službenicima u vezi mogućih grašaka koje se mogu desiti tokom primene i poštovanje finansijskog pravilnika 01/2013/MF o potrošnji javnih sredstava i poštovanje plana knjigovodstva tokom finansijskih transakcija u SMIFK. Trezor šalje svaki dan Budžetskim organizacijama koje inkasiraju prihod (na centralnom i lokalnom nivou) izveštaje za svaki pod-račun elektronskim putem. Bankarski izveštaji u vezi stanje računa daju mogućnost BO-a da inkasirani prihod ubace u SMIFK klasifikujući prema vrsti prihoda, ekonomskog koda i dotičnog departamenta. Divizija prihoda u Trezor vrši monitoring evidentiranje prihoda i učestvuje na mesečna poravnanja. Osim dnevna i mesečna poravnanja bankarskih računa, Divizija knjigovodstva i izveštavanja traži od BO-a tromesečna poravnanja evidencije trezora (SMIFK) i BO-a o prihodima i potrošnje kao i avanse. Proces poravnanja ne potpisuju BO-a i Trezor samo u slučajevima ne uklapanje pa bilo da se radi i o maloj svoti. Kao rezultat, proces poravnanja se vrši na veoma transparenta način na vreme, onako kao što se traži ZMJFO kako ne bi ostalo ne objašnjen nikakva materijalan razlika Izveštaj PEFA str Izveštaj PEFA str

37 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 37 Sistem egzekucije budžeta smatra se da je na zadovoljavajući nivo i među oblastima koje su predviđenim aktivnostima Akcionog plana RJU (APRJU) ispunjene. Sistem trezora kao ključna komponenta za egzekuciju budžeta dobro i operaciono se odvijala. On podržava proces namene, zahteva za kupovinu, uplate, menadžiranje gotovog novaca i dugu, finansijsku kontrolu i izveštavanje u vezi menadžiranej finansija. Jedinica za monitoring egzekucije budžeta je osnovana i funkcionalizovana. Samim tim, kao izazov ostaje razlika među planiranog nivoa budžeta i nivo potrošnje. Ova razlika tokom poslednje tri godine kreće se oko 10% ili sa tendencijom za smanjenje u budućem Cilj 7 Kontrola i interna revizija Poboljšanje sistema unutrašnje revizije je deo kompletnog sistema unutrašnje kontrole u javnom sektoru i jedan od ciljeva strategije RJU-a. Takođe teži se da bude izvršena funkcionalizacija unutrašnje kontrole i poboljšanje kvaliteta kontrole od strane jedinice za reviziju u subjektima javnog sektora. Među problem koje je nastao u poslednje vreme formulisanje strateškog okvira u oblasti unutrašnje revizije je bilo povećanje broj unutrašnjih revizija i povećanje primene preporuka unutrašnjih revizora i nalazi spoljnog revizora. Takođe identifikovani problem je bilo i povećanje kapaciteta unutrašnjih revizora i njihova certifikacija prema međunarodnim standardima Pravni i institucionalni okvir Postoji sveobuhvatni zakonodavni okvir koji reguliše oblast kontrole i unutrašnje revizije, uključujući primarno zakonodavstvo, uredbe, drugih standarda 46. U periodu 2014 godine planirano je da revizija u nekoliko administrativnih uredbi i regulativa, kao: Administrativan uredba br. 23/2009 za osnivanje i funkcionalizaciji Jedinice za unutrašnju reviziju u javnom sektoru, Administrativna uredba br. 05/2012 o procedure za opremanje sa Profesionalnom licencom Internih revizora u javnom sektoru, Pravila trezora za 01/10 MFK. 46 Osim ovih, postoje i drugi zakoni koji se nadovezuju sa KBFP,uključujući - Zakon o javnim preduzećima (Zakon br. 03/L-087, izmenjen i dopunjen Zakonom br. 04/L- 111) - Zakon o izmeni i dopuni Zakona br. 03/L-087 për Javnim preduzećima (Nr. 04/L- 111), - Zakon o finansijama lokane samouprave (Zakon br. 03/L- 049), - Zakon o godišnjem usvajanju buđeta Kosova, - Zakon o javnoj nabavci (Zakon br. 04-L-042), - Zakon o državnij upravi (Zakon nr. 03/L-189), - Zakon o osnivanju Kancelarije generalnog revizora (Zakon br. 03/L-075), - Zakon protiv korupcije (Zakon br. 2004/34). - Zakon o civilnoj službi (Zakon br. 2010/03-L-149), - Zakon o platama civilnih službenika (Zakon br. 03-L-147) dhe - Zakon o pristup javnim dokumentima (Zakon br. 03/L-215): - Zakon o menadžiranju javnih i odgovornosti finansija br 03/L 048, kao i izmene i dopune ovoga zakona - Dokument o politikama o unutrašnjoj finansijskoj reviziji i akcioni plan revidiran Priručnik trezora - Procedura za menadžiranje finansije i kontrola Pravila trezora za 01/10 Menadžiranje finansija i kontrola - Pravilnik trezora o potrošnji javnih sredstava - Zakon o internoj reviziji, br. 3/L 128 datuma 17 februar Priručnik za internu reviziju 2008 revidiran septembra Administrativna uredba br. 22/2009 o određivanju kriterijume i procedure opremanje privremenom licencom unutrašnjih revizora javnog sektora - Administrativna uredba br. 23/2009 o osnivanju u funkcionalizacije Jedinice interne revizije u javnom sektoru - Administrativna uredba br. 11/2010 o funkcionisanju komiteta reviziji subjekat u javnom sektoru. - Administrativna uredba br. 05/2012 o proceduri opremanja profesionalnom licencom unutrašnje revizore javnog sektora 37

38 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Vlada je sastavila institucionalni okvir sastavljen od organizacija javnog sektora radeći upravljanje Centralnih jedinica za usklađivanje, odnosno za menadžiranje finansija i kontrole, kao i interna revizija i pod nadzor Eksternog revizora za stvaranje lanac polaganje računa. Tokom meseca februara 2014 godine izvršena je re-organizacija jedinice za menadžiranje finansija i kontrole na osnovu zakonskih zahteva. Centralni nivo sastoji se od 50 budžetskih organizacija, od koje 32 od njih su obavezne da formiraju JUR. Trenutno, 31 od njih su osnovale jedinice za unutrašnju reviziju, sa izuzetkom jednog novo formiranog ministarstva. Neka od ministarstva zbog specifikacije formirale su nezavisne jedinice za spoljnu reviziju za njihove pod-jedinice. Kao npr. MF je osnovalo nezavisnu JUR za Poresku upravu i Carine Kosova, Ministarstvo zdravlja je osnovalo JUR za Kliničko univerzitetski centar Kosova, Ministarstvo unutrašnjih poslova formiralo je JUR za Policiju Kosova i u Kosovsko akademiji za javnu bezbednost. 47 Interna revizija Kosova smatra se da je funkcionalna i ispunjava profesionalne standarde 48. U poboljšanju unutrašnje kontrole i transparentnost potrošnje javnih sredstava uticalo je na izveštavanje u Skupštini Kosova, organizovanje različitih konferencija okruglih stolova sa javnošću. Izveštaj internog revizora dostavlja se jedinicama u kojim je izvršena revizija i Komitetu Revizija i visokog menadžment. JUR izveštava tromesečne i godišnje izveštaje o aktivnostima unutrašnje revizije BO-a koji se dostavljaju u CJH. CJH sastavlja godišnji izveštaj o aktivnostima i funkcionisanju UR-a i dostavlja Ministru i MEF na razmatranje. Izveštaj zajedno sa dotičnim komentarima dostavlja se Vladi, Skupštini i KGR. U nastavku fig 13. Prikazani su podaci o revizijama i nivo primene preporuka tokom godine. 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% /auditime 392/rekomandimet totali /auditime 452/rekomandimet totali /auditime438/rekomandimet totali 2167 Nr i rekomandimeve te zbatuara Nr i rekomandimeve te pa zbatuara Nr i rekomandimeve ne proces te zbatimit Fig 14. Izvori: Podaci dostavljeni od strane Departament za unutrašnju reviziju 47 Procena PEFA str Procena PEFA 38

39 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 39 Iz statistike se vidi da broj revizija ne razlikuje puno kroz godine i pored povećanog broj službenika za reviziju. Takođe i broj preporuka i nivo njihove preporuke vrlo malo se razlikuje tokom godina: 2011 = 52.59%; 2012 = 52.88%; 2013 = 52.1%. Povećanje kapaciteta za unutarnju reviziju i kontrolu I pored toga nije bilo nekog opšteg strateškog plana za obuku službenika za unutarnju reviziju i kontrolu prethodne godine održavane su stalne obuke naročito podržane od strane donatora. U oblasti interne revizije u toku poslednje tri godine bilo je povećanje broja jedinica za unutrašnju reviziju kao u nastavku: 64 JUR-a u toku 2011; 67 JUR-a u toku 2012; i 71 JUR-a u toku Takođe u toku ove tri godine imamo i porast broj unutrašnjih revizora kao što sledi: 123 UR u toku 2011; 133 UR u toku 2012 godine; i 144 UR u toku Br. jedinica za reviziju Br. revizora Izvor: Departament unutarnje revizije, Ministarstvo finansija Godine 2013 obučeno je 98 finansijska službenika. Osim finansijske službenike obučavano je i 14 domaća trenera koji će u budućem obučavati druge finansijske službenike. Osim obuke primenjeni su pilot projekat za finansijska menadžiranja i kontrole u tri budžetske organizacije u kojim je obuhvaćeno 18 unutrašnja revizora. Godine 2013 počelo je sa obukom druge faze unutrašnjeg revizora Programa međunarodne obuke i certifikacije. U ovaj program obuhvaćeno je 76 unutrašnja revizora i 30 unutrašnja revizora koji su bili u proces certifikacije iz prve faze. Obuka je organizovana u dve grupe i trajala se 70 radna dana za obadve grupe. Obuku su održavali domaći treneri koje su bili certifikovani od strane CIPFA tokom prve faze obuke kako bi nastavili ovaj program. Trenutno opremljeno certifikatom od strane CIPFA 32 unutrašnja revizora. Krajem 2014, od strane CIPFA biće certifikovanje druge faze unutrašnjih revizora. Osim obuke programa za međunarodnu sertifikaciju organizovani su treninzi kao: za mlade revizore organizovana je obuka na temi Osnova unutarnje revizije obuhvaćeno je 9 nova revizora. Obuka na temi Strateško i godišnje planiranje, obuhvaćeno je 85 unutrašnja revizora. Bilo je progres sa aspekta institucionalne izgrade i pravnog okvira u oblasti interne revizije i kontrole. Zakonski okvir smatra se da je ispunjen dok broj jedinca za reviziju je povećan za razliku od 2011 godine sa64 koliko je bilo na 71 jedinicu za reviziju 2013 godine. Takođe bilo je vidno i progresivno povećanje broj regrutovane i certifikovane unutrašnje revizore od 123 kolik je bilo 2011 na 144 godine Glavni izazov sistema unutarnje revizije je povećanje kvaliteta revizije, povećanje nivoa primene preporuka od strane budžetskih organizacija. Takođe se traži povećanje profesionalnih kapaciteta revizora da bude nastavljeno. 39

40 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 5.8. Cilj 8 Javna nabavka Cilj Strategije RJU za javne nabavke je modernizacija procedure javne nabavke u skladu sa dobrom praksom i evropskim i međunarodnim standardima. Među glavne identifikovane probleme iz oblasti sistema javne nabavke pokazalo se unapređenje procedura javne nabavke, veće obezbeđivanje transparentnosti, modernizacija sistema javne nabavke putem e-nabavke i povećanje efikasnosti javne nabavke pomoću centralizovanog sistem javnenabavke. Ove godine je predviđena izrada strategije za javnu nabavku koja ima za cilj jačanje sistema implementacije javne nabavke na Kosovu, koja teži da postizanje visokog nivoa racionalnost, odgovornost i opravdanosti potrošnje javnih fondova i povećanje transparentnost i integritet u javnim ugovorima na Kosovu. Pravni okvir za javnu nabavku na Kosovu usvojen je na vreme i smatra se da je u skladu sa zakonodavstvom EZ-a. Takođe, i institucionalna okvir je odgovoran za obezbeđivanje primene zakonodavstvu osnovano i funkcionalizovano. Glavni organi koji imaju glavnu ulogu u javnoj nabavci na Kosovu su: Regulativna komisija javne nabavke (regulativni organ), Organ razmatranje javne nabavke (razmatranje žalbe) i Državna agencija javne nabavke (zajednička nabavka). Regulativna komisija javne nabavke usvojila je sve sporedne akte potrebne za implementaciju Zakona o javno nabavci na Kosovu. Na početku usvojeno je 70 dela sporednih akata koji su stupili na snagu Ključna dostignuća su: obuhvatanje sedam (7) procedura 49 za razvoj aktivnosti javne nabavke, u kojoj ugovorna strana ima mogućnost da izabere u zavisnosti od prirode aktivnosti javne nabavke. Na osnovu izveštaja RKJN-a 2013 godine, analiza strukture ili učešće primenjenih procedura u toku 2013 godine, fig br. 14, pokazuje učešće otvorene procedure u ukupnoj vrednosti ugovora potpisano je 87.86%, koja je od korišćenih procedura poznata kao naj transparentna procedura. Takođe i učešće procedure pregovora nakon objavljivanje saopštenja o ugovoru je 0.02%. i Učešće procedure pregovora nakon objavljivanje saopštenja o ugovorima u periodu 2013 godine zabeležen je pad. Dok u periodu 2008 godine ovo učešće je bilo 16.07%, u period 2009 na 10.83%, u period 2010 godine ovo učešće je palo na 7.02% dok tokom 2011 je bilo 6,21%, i u toku 2013 godine korišćenje ove procedure je samo 5.6% Fig 15. Pjesëmarrja e procedurës së negociuar pas publikimit të njoftimit 20.00% 16.07% të kontratës 15.00% 10.00% 5.00% 10.83% 7.02% 7.02% Figure 15 Raporti vjetor i KRPP-së % 5.60% Otvorena procedura, ograničena procedura, procedura konkursa za projektovanje, procedura pregovora bez objavljivanja saopštenje o ugovoru, procedura pregovora nakon objavljivanja saopštenja o ugovoru, kotiranje cena i procedura minimalnim cenama. 40

41 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 41 (fig 15). Fig. 16, Odnos RKJN 2013 Učešće procedure prema kotiranju cena je 5.78% i prema minimalnoj proceni učestvuje sa 0.57%, dok konkursi projekta učestvuju samo sa 0.17% od vrednosti sveobuhvatnog ugovora potpisano tokom 2013 (fig 16). Stoga, možemo konstatovati da korišćenje otvorene procedure je u porastu, i korišćenje procedure pregovora bez objavljivanja saopštenja o ugovoru je u trend opadanja, ovo su dosta pozitivni indikatori i pruža nadu za sistem javne nabavke 50. U celini, sistem javne nabavke nastavlja sa jačanjem što se tiče pravnog okvira i uloga među centralne aktere još više je razjašnjena. 51 Samim kompletiranjem pravne i institucionalne strukture za javnu nabavku smatra se da javna nabavka ostaje naj osetljiv i naj kritikovan segment administracije što se tiče mogućnost izlaganje slučajeva korupcije. Problem koji je naglašen ranijih godina što se tiče sistema razmatranje žalbe o javnoj nabavci je i nedostatak kompletiranje Organa za razmatranje javne nabavke sa novim članovima. ORJN a, nakon isticanje mandata predsednika ORJN-a drugi član ORJN-a, od dana do primio je 214 žalbe, koje su razmotrene od strane eksperte za razmatranje tim povodom date su preporuke u vezi ovih žalbi, ali nije doneta nikakva odluka bez prisustvo ORJN-a 52. U celini žalbe su te koje su suprotstavile odlukama Ugovorenih strana za dodelu ugovora, odluka za poništavanje aktivnosti javne nabavke protiv favorizirajuće ili diskriminirajuće tehničke specifikacije predviđene u dosije tendera. Centralizovan javna nabavka Što se tiče obezbeđivanje efikasnosti u primeni javne nabavke jedan od izazova što se tiče još nije dobro počelo sa centralizovanu funkcionalizaciju javne nabavke kao što je za to obavezna Centralna agencija za javnu nabavku. Ne funkcionalizacija CAJN-a što se tiče centralizovane kupovine ne pomaže procesu smanjenja potrošnje administrativnih procedura za većinu kupovine robe ili iste usluge. Ova ne funkcionalnost takođe može uticati na skuplju nabavku. Stoga je važno da se što pre preduzme akcija za početak centralizovane javne nabavke pomoću CAJN-a, uvek kada je to moguće za robe ili usluge ako se može primeniti ekonomizacija. U ovom slučaju kao težnja da se ovo adresira, izvršena je lista artikala zajedničke upotrebe za procedure centralizacije za 2013 i 2014 godine ali još uvek ostaje jedan od izazova u javnoj nabavci. Na osnovu člana 95 tačka 2 ZJN a br. 04/L-042, CAJN dostavila je Listu artikala zajedničke upotrebe za procese centralizacije za 7 (sedam) kategorija dana Očekuje se usvajanje od strane Vlade Republike Kosova uz predlog Ministarstva finansije 53. Na osnovu analize izveštaja o aktivnostima javne nabavke na Kosovu za 2013, za obavljeni monitoring i nadzor, komentare koje je dobila RKJN-a od strane ugovorene strane Kosova u vezi načina implementacije. 50 Raporti i KRPP 2013 fq Staro izveštaj Generalnog revizora za 2012 s Godišnji izveštaj organa za razmatranje nabavke za 2013 s

42 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Zakona o javnoj nabavci u praksi, RKJN preporučuje ove mere za poboljšanje i unapređenje sistema za javnu nabavku na Kosovu: - Stalna reforma sistema za javne nabavke na Kosovu, stalno osposobljavanje službenika za javnu nabavku. - Što je više moguće smanjene korišćenje ugovora male i minimalne vrednosti, korišćenjem okvira javnih sporazuma, kao i centralizovanu javnu nabavku. - Daljne unapređenje službene elektronske web-stranice za javnu nabavku, što obezbeđuje veću transparentnost u javnoj nabavci koja promoviše efikasnu javnu nabavku, bazirajući se na savremene javne nabavke i nove tehnologije, kao što je elektronska javna nabavka i elektronska aukcija. 54 Elektronska nabavka Što se tiče e-nabavke do sada ne postoji neki zakonski ili pod zakonski akt za regulisanje ove metode javne nabavke. Stoga jedan od prvih zadataka je sa otpočinjanjem sistema e- nabavke zahteva se praktično da se usvoji normativni akt za e-nabavku. U okviru programa za modernizaciju javnog sektora (koji je zajednički finansiran od strane Vlade i Svetske banke) posebna komponenta je namenjena elektronskoj nabavci. Tender za e-nabavke trenutno je u proceduri, dok početak primene očekuje se da bude juna meseca ove godine. Primena e-nabavke očekuje se da počne kao pilot projekat sa 5 ugovornih autoriteta oktobra Nakon testiranja ovog pilot projekta sa 5 ugovornih autoriteta, njena puna funkcionalizacija na Kosovu očekuje se da počne jula Javna nabavka je naj osetljiva oblast u javnoj administraciji. Postignut je progres u kompletiranju sekundarnog zakonodavstva za javnu nabavku. Takođe progres je naglašen u sistem transparentnosti i u padu korišćenjem otvorenih procedura i smanjene nivoa aplikaciji drugih procedura koje obezbeđuju manje transparentnost. Nivo aplikacije otvorenih procedura javne nabavke tokom 2013 je bilo 87.86%. dok nivo korišćenje procedure pregovora smanjen je od 16.07% koliko je bilo 2008 godine na 5.60% godine Povećanje transparentnosti u primeni javne nabavke naročito pomoću aplikacije sistema elektronske nabavke, kao i primena centralizovane javne nabavke ostaje kao ne realizovana stvar od strane APRJU a što je podržano kao budući korak za primenu Organizovanje javne uprave Cilj Vlade putem strategije RJU-a Reorganizacija egzekutiva i organa unutar egzekutiva je njen cilj da u skladu sa usvojenim preporukama funkcionalne revizije i dotične normativne akte. 54 Raporti i KRPP 2013 fq

43 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 43 Za institucionalno organizovanje nedostajao je pravni i strateški okvir. Strateški koherentni okvir je nedostajao kao sa aspekta organizacionih struktura takođe i u alokaciji osoblja prema re-organizaciji institucija. Na početku može se naglasiti da organizovanje državne uprave na Kosovu ima posebnu istoriju od osnivanja domaćih struktura u okviru UNMIK-a, osnivanje vlade Kosova i postepeni transfer nadležnosti na domaće institucije a što je trajalo skoro jednu dekadu. Karakter misije OUN-a na Kosovu, sastav kao i uticaj mnogih međunarodnih institucija 55 i iskusnih eksperta različitih modela uticalo je i na stvaranju fragmentirane uprave prema različitoj međunarodnoj praksi i iskustva. Nakon analize funkcionalne revizije Vlade, institucionalna reorganizacija i defragmentacija uprave postao je jedan od strateški cilj Vlade kroz Strategije za RJU-a, akcionog plana kao i strateških razvojnih plana (SRP-a) za svako ministarstvo. Zakonska osnova za organizovanje javne uprave je Zakon o državnoj administraciji, regulativa za administrativnu oblast i odgovornost Kancelariji premijera i ministarstva i regulativa za unutrašnje organizovanje i unutrašnju sistematizaciju i pozitivnih sistematizacija u svim ministarstvima. Ministarstvo javne uprave je odgovorno za koordinaciju i monitoring unutrašnjeg organizovanja javne uprave. 56 U okviru MJU-a opštu odgovornost za koordinaciju i monitoring unutrašnjeg organizovanja institucionalnih struktura prema zakonu o državnoj administraciji spada na Departament za menadžiranje reforme u javnoj upravi. Osim DMRJU/MJU postoje i odgovorne među ministarske strukture koje obezbeđuju da se javna uprava organizuje prema strateškim objektivima Strategije za RJU i pravilima Zakona državnoj upravi. Ovde spada radna grupa RJU-a sa radnim pod grupama prema strateškim objektivima Strategije za RJU-a kao među ministarski administrativni nivo i komisija RJU-a kao politički i filtrirajući nivo pre usvajane odluke za organizacionih struktura u vladi. Imajući u vidu da administracija je glavni nosilac primena Vladinih politika i pružanje usluga građanima, ministarstva javne uprave je usredsređeno na unutrašnjoj reorganizaciji javne uprave. Prema zakonu o državnoj upravi ministarstva su sastavile dotične nacrte pravilnika za Unutrašnje organizovanje i sistematizaciju radnih mesta, što su do sad dobile sva ministarstva saglasnost od ministarstvo javne uprave (MJU) i usvojena od strane Vlade Republike Kosova (osim MBSK). Izrada ovih regulativa 57 je prethodila izradi i usvajanju strateških razvojnih planova za svako ministarstvo. 55 Administracija UNMIK-a je bila strukturirana na IV stuba. Prvi stub policija i pravosuđe i drugi stub civilne administracije su rukovođeni od strane ujedinjenih nacija, treći stub demokratizacija i institucionalna izgradnja rukovođena od strane OEBS, IV stub obnova i ekonomski razvoj rukovođeno od strane EZ-a. 56 Zakonska osnova za kompetencije ministarstva javne uprave kao odgovorne institucije za proces unutrašnjeg organizovanja javne uprave i sigurnost primene Zakona o državnoj administraciji Br. 03/L-189 izvire od Pravilnika Br. 09/2012 o standardima unutrašnjih organizovanja i sistematizaciji radnih mesta u državnoj administraciji usvojena dana 25 april 2012 od strane Vlade Republike Kosova. 57 Do period izveštavanja od strane MMKRJU i Vlada usvojeni su Strateški razvojni planovi za naredne institucije - Ministarstvo javne uprave usvojeno dana 16 decembar 2009 od strane MMKRJU i dana 9 januar 2010 od strane Vlade - Ministarstvo unutrašnjih poslova usvojeno dana 16 decembar 2009 od strane MMRKJU i dana 22 januar 2010 od strane Vlade - Ministarstvo za transport i post telekomunikacije (sada pročitaj ministarstvo infrastrukture) usvojena dana 1 jula 2010 od strane MMKRJU i dana 15 septembar 2010 od strane Vlade 43

44 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Proces izrade uredbi za Unutrašnje organizovanje i sistematizaciji radnih mesta nastaviće se sa nezavisnim institucijama (agencije) unutar Vlade. DMRJU, sastavlja listu ostalih institucija koje će biti odgovorne za izradi i procesiranje pravilnike za organizovanje i unutrašnjoj sistematizaciji prema Zakonu o državnoj upravi. Imajući u vidu da usvajanje pravilnike za ministarstva na karaju je završeno nastao je novi izazov predstavlja se i procena nivoa njihove primene. Izrada izveštaja o proceni takođe je jedan od narednih koraka i obaveza DMRJU/MJU. Tokom stvaranje administrativnih struktura na Kosovu nije bilo kriterijuma za organizovanje a ni njihovoj kategorizaciji. Stoga da različite prakse su primenjivanje tokom njihovog stvaranja. Svako ministarstvo je imalo diskreciju za unutrašnje organizovanje sa svojim potpisanim aktima od strane dotičnih ministarstva. Dok na centralnom nivou nije bilo neke odgovorne institucije da uspostavi pravila, kriterijume i standarde organizovanja. Ovo je dodalo stvaranje različitih vrsta administrativnih organa sa različitim statutima i različitih imena. Sada stupanjem na snagu zakona od 2010 godine, njihova sistematizacija prema određenim kategorijama je izazov za Vladu. Zakon o državnoj upravi član 2 kategorizuje 5 kategorije organa državne uprave na Kosovu: 1. Visoki autoritet državne uprave Vlada u celini, Premijer, Zamenici premijera i Ministri. 2. Visoki organi državne uprave Kancelarija premijera i ministarstva su visoki organi državne uprave pomoću koje visoki autoriteti državne uprave primenjuju svoje vladajuće i upravne nadležnosti. 3. Centralni organi državne uprave pod-određeni organi državne uprave koji obavljaju ne-ministarske funkcije ili druge upravne funkcije. 4. Lokalni organi državne uprave Opštinski organi državne uprave. 5. Ne zavisni organi državne uprave - Pravna lica koja izvršavaju državnu upravno delovanje za koje se traži visoki stepen nezavisnosti javnog interesa. Međutim obaveze za izradu planova osoblja nisu primenjene od strane ministarstva. Ovaj proces zaostaje i nije se odvijao zbog vrednovanje rad civilnih službenika i proces unutrašnje reorganizacije još nije završen nalazi se u početnoj fazi u vezi planove za osoblje. - Ministarstvo administracija i lokalnu samoupravu usvojena dana 23 septembar 2010 od strane MMKRJU i dana 29 septembar od strane vlade - Kosovski institut za javnu upravu usvojeno dana 23 septembar 2010 od strane MMKRJU i dana 29 septembar 2010 od strane Vlade - Ministarstvo za zajednice i povratak usvojeno dana 12 jul 2011 od strane MMKRJU i dana 10 avgust 2011 od strane Vlade - Ministarstvo sredine i prostornog planiranja usvojena dana 12 jul 2011 od strane MMKRJU i dana 27 jul 2011 od strane Vlade - Ministarstvo financije usvojena dana 12 jul 2011 od strane MMKRJU i dana 21 decembar 2011 od strane Vlade - Kancelarija Premijera usvojeno dana 23 novembar 2011 od strane MMKRJU i dana 14 decembar 2011, od strane Vlade - Ministarstvo za ekonomski razvoj usvojeno 23 novembar 2011 od strane MMKRJU i dana 14 decembar 2011 od strane Vlade - Ministarstvo pravde usvojeno dana 23 novembar 2011 od strane MMKRJU i dana 5 januar 2012 od strane Vlade - Ministarstvo kulture, omladine i sporta usvojeno dana 23 novembar 2011 od strane MMKRJU i dana 14 decembar 2011 od strane Vlade. - Ministarstvo rada i socijalne zaštite usvojeno dana 9 marta 2012 od strane MMKRJU i dana 18 aprila 2012 od strane Vlade - Ministarstvo dijaspore usvojena dana 11 jul 2012 od strane MMKRJU i dana 17 avgusta 2012 od strane Vlade i - Ministarstvo trgovine i industrije usvojena dana 11 jul 2012 od strane MMKRJU i dana 17 avgust 2012 od strane Vlade 44

45 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 45 Prema zakonu o državnoj upravi ministarstva su sastavile dotične nacrte-pravilnika za unutrašnje organizovanje i sistematizaciji radnih mesta, dosad i pravilnici svih ministarstva usvojeni od strane vlade Republike Kosova (osim MBSK). Takođe pravilnici o unutrašnje organizovanje i sistematizaciji radnih mesta za 6 nezavisne agencije su usvojeni. Izrada ovih pravilnika predvidela je izradu i usvajanje strateških razvojnih planova za svako ministarstvo. Planovi su zasnovani na preporuke funkcionalnih revizija ministarstva sastavljenih sa ciljem unutrašnjeg organizovanja i povećanje institucionalnih i ljudskih kapaciteta. Izazov predstavlja klasifikacija / rangiranje nezavisnih agencija i / ili centralnih prema zakonu o državnoj upravi kao i izradi i usvajanju pravilnike za njihovo unutrašnje organizovanje. Nakon usvajanje pravilnike za unutrašnje organizovanje ministarstva i nezavisnih agencija, kao naredna faza ostaje monitoring njihove primene Cilj 10 Menadžiranje i razvoj ljudskih resursa Ljudski resursi i civilna služba sačinjavaju srž funkcionisanje jedne administracije i oni su pred uslov za njeno dobro funkcionisanje i države u celini. Kapacitet civilne službe takođe je jedan od pred uslova i sredstvo koje pomaže ili smeta u ispunjavanju kriterijuma za Evropske integracije kao glavna težnja Kosova. Istorijski, civilna služba na Kosovu je mlada i počela je sa izgradnjom odmah nakon osnivanje uprave UNMIK-a, dok glavni principi i pravila civilne službe su uspostavljeni pravilnikom 2001/36 i velikog broja pod zakonskih akata. Kompleksnost osnivanje i funkcionisanje institucija pratilo je i osnivanje i funkcionalizacija civilne službe i javne uprave u celini. Ovaj kompleksni proces prikazuje ne samo izazove i finansijski iznos, već i izazov strateškog menadžiranja ljudskih resursa u civilnoj službi Kosova i njenu reformu. Strateški cilj 10 i SRJU, bavi se stvaranjem profesionalne civilne službe, ne pristrasne, ne zavisne i zasnovane na zasluzi, obuhvatajući reformisanje sistema plate, orijentisan ka građene i biznise. U ovom pogledu MJU zabeležio je progres u sastavljanu i usvajanu zakonodavstva koje omogućava menadžiranje i razvoj ljudskih resursa. Pravni okvir Usvajanje zakona br. 03/ L-149 Civilnoj službi republike Kosova i zakona br. 03/L-147 o Plate civilnim službenicima sadrži osnovni okvir i polaznu tačku reforme u civilnoj službi. Novo zakonodavstvo postavlja kamen temeljac sistema plate i gradiranje jasnom strukturom karijere, zasnovan na zasluge i koji motiviše civilne službenike u očuvanju radnog mesta na osnovu postizanje pred određenih rezultata. MJU uspešno je ispunilo pod-objektive APRJU u vezi usvajanje svih pod zakonskih akata koji proizilaze iz Zakon br. 03/L-149 o civilnoj službi Republike Kosova i Zakon Br. 03/L-147 o platama civilnih službenika )Pravilnik br. 02/2010 o procedurama regrutacije Civilne službe 2) Pravilnik br. 03/2010 o Opisu radnih zadataka 3)Pravilnik br. 04/2010 o procedurama Pravilne i proporcionalne zastupljenosti ne-većinskih zajednica u Civilnoj službi Republike Kosova og i pravednog 4) Pravilnik br. 05/2010 o Radnom vremenu 5) Pravilnik br. 06/2010 o Transfer civilnih službenika 6) Pravilnik br. 07/2010 o imenovanju civilnih službenika 7) P ravilnik br. 01/2011 O prekidu, suspenziji i prekidi radnog odnosa u civilnoj službi 8) Pravilnik br. 02/2011 o probnom radu civilnih službenika 9) Pravilnik br. 03/2011 o Dosijeu i centralnom registru civilnih službenika 10) Pravilnik b. 05/2011 o Izbonoj proceduri sporova i žalbi 45

46 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Čitavi paket podzakonskih akata za primenu zakona za civilnu službu kompletiraju pravilnik MJU-Br.02/2014 o planiranju osoblja usvojen u prvoj polovini 2014, dok nacrt kodeksa ponašanje civilnih službenika već dugo vreme je sastavljen ali kasni sa njegovim procesiranjem za usvajanje u Vladi. Primena zakona za civilnu službu i podzakonske akte naišao je na poteškoće od strane institucija javne uprave. Ove poteškoće sastoje se u neslaganju i zakonske protivurečnosti zakonskih odredbi i podzakonske akte. Poteškoće za primenu je imao i zakon o platama zbog kašnjenje izradi novog sistema klasifikaciji radnih mesta, ali i zakona o državnoj upravi. Stoga za dalja korigovanja napomenuto u Zakonu 2013 godine, sastavljeni su: nacrt zakona za izmenu i dopunu Zakona o civilnoj službi Republike Kosova, koji je završen i prošao kroz procedure preliminarne konsultacije, očekuje se da bude propraćen na daljoj proceduri, nacrt zakona za izmenu i dopunu Zakona o platama civilnih službenika kao i nacrt zakona za izmenu i dopunu Zakona o državnoj upravi nalaze se u fazi izrade. I ako u celini MJU ispunilo indikatore za izradu zakonodavstva o reformi u civilnoj službi prema APRJU, samim tim kao glavni izazov ostaje njegova primena kao što će biti objašnjeno u nastavku. Institucionalna struktura za menadžiranje ljudskih resursa Institucionalna struktura ljudskih resursa kompletirana je. Departament za upravu civilne službe (DUCS) sastoji se od tri divizije: Divizija politike i plata, Divizija za menadžiranje ljudskih resursa i razvoj kapaciteta, kao i Divizija sistema plate i informacija za menadžiranje ljudskih resursa. DACS, je odgovoran za sastavljanje i nadzor primene politika civilne službe, da izradi, promoviše i koordinira primenu politika za osposobljavanje i razvoj kapaciteta civilnih službenika sastavlja i nadgleda primenu politika u oblasti plata o država i administrira centralni registar osoblja i sistema informacija za menadžiranje ljudskih resursa kao i održava i administrira platni spisak. I ako je broj zaposlenih u departament administracije civilne službe relativno veliki (25) a samo 5 od njih je angažovano na strateškom planiranju, izradu politika i monitoring implementacije politika i pro aktivnom rukovođenju procesa dok ostali su angažovani na održavanju i menadžiranju platnog spiska. Dakle ostaje izazov jačanje DACS u ispunjavanju svojih obaveza koje i nasuprot velikim pokušajima trenutnog osoblja, nedostajali su kapaciteti za preuzimanje uloge lidera u planiranju i primeni ovog zakonodavstva, kao i da igra aktivnu ulogu u dodeli uredbi institucijama i pripremanje institucija za standardizovanu i koherentnu primenu regulativa na snazi u svim institucijama. Za ispunjavanje u potpunosti ove ulog, DACS 11) Pravilnik br. 04/2011 o Disciplinskom postupku u civilnoj službi 12) Pravilnik br. 06/2011 o Odmor civilnih službenika. 13. Pravilnik br. 08/2012 Višak civilnih službenika. 14. Pravilnik br. 13/2012 O prevremenom penzionisanju civilnih službenika. 15. Pravilnik br. 21/2012 o Unapređenju karijere u civilnoj službi. 16. Pravilnik br. 19/2012 o Proceni rezultate rada u civilnoj službi. Odlika br. 04/84 dana Pravilnik br. 20/2012 o Dobrovoljnom r nakon penzionisanja, odluka br. 05/93 dana Pravilnik br. 03/2012 o Uslovima ograničavanju prava štrajka u civilnoj službi. Odlika br. 04/107 dana Pravilnik br. 31/2012 o Proceduri staranja civilnih službenika zbog fizičke ili mentalne nesposobnosti ili zdravstvenih problema 20. Pravilnik br. 06/2012 o Visokim upravnim položajima u civilnoj službi Republike Kosova. 21. Pravilnik br. 05/2012 o Klasifikaciji radnih mesta civilnih službenika i 22. Pravilnik br. 33/2012 o dodacima i drugih beneficija civilnih službenika Civilë. 23. Pravilnik br. 09/2012 o Standardima unutrašnjeg organizovanja i sistematizaciju radnih mesta u državnoj upravi. 24. Pravilnik o Planiranju osoblja 25 Uputstvo br. 01/2014 o primeni procesa vrednovanje rada u civilnoj službi Republike Kosova. 46

47 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 47 ima potrebu za proširenje i povećanje ljudskih kapaciteta sa fokusom na strateško planiranje, izradi politika i monitoring implementacije politika i aktivnije rukovođenje procesa. Kosovski institut javne administracije (KIJU) se deli na dva direktorijata: Direktorijat obuka, kao i Direktorijat finansija i opštih usluga, sa ukupno 16 civilnih službenika. Takođe kancelarije za ljudske resurse osnovane su na čitavom centralnom i lokalnom nivou. U svakom ministarstvu i opštinama postoji jedinica za ljudske resurse pod departamente administracije i opštih usluga. Nezavisni nadzorni organa civilne službe Kosova odgovoran je za razmatranje žalbi civilnih službenika i aplikanata za zapošljavanje u civilnoj službi Kosova, nadzor primene zakonodavstva za civilnu službu i praćenje izbora civilnih službenika na upravnom nivou i sličnih nivoa u Institucijama Kosova. 59 Sistem zasluge i transparentnosti u regrutaciji i unapređenju civilnih službenika Proces regrutacije je otvoren za trenutne civilne službenike i spoljne aplikante. Izbor vrši izboran komisija na osnovu zasluga, sa pravom žalbe na kraju procesa. Međutim, što se tiče transfera civilnih službenika s jednog radnog mesta na drugo mesto proces se obavlja u skladu sa Pravilnikom br. 06/2010 za Transferisanje civilnih službenika. U tabeli 1 vidi se da unutrašnja regrutacija je bila procedura kojom su se složili institucije dajući veći podstrek razvoju u karijeri postojećih civilnih službenika unutar civilne službe na Kosovu. U poređenju sa 2012, godine 2013, zabeležen je pad za 261 spoljno regrutovanje van CSK, u unutrašnjoj regrutaciji za 30 civilnih službenika, dok transferisanja je u padu od 14 civilnih službenika u CSK. Godine Spoljan regrutacija u civilnoj službi Unutrašnja regrutacija unutar civilne službe Izvan institucije Unutar institucije Transfer Ukupno Izvor: Izveštaj MJU o civilnoj službeni,, , Takođe,MJU teži da podstakne kvalitetnu konkurencije u proces regrutacije po pitanju transparentnost u objavljivanju javnih obaveštenja u dnevnim novinama i web-stranici MJU-a kao što se vidi u dole navedenoj tabeli: Godina Aplikanti izvan civilne službe Aplikanti unutar civilne službe, ali izvan institucije Aplikanti unutar civilne službe i unutar institucije Ukupno % 17.17% 5.75% 100% Izveštaj MJU-a o Civilnoj službi, Izveštaj MJU-a o Civilnoj službi,

48 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi % 7% 6% 100% Izvor: Izveštaj MJU-a o Civilnoj službi, 2012, 2013 Upoređenje sa 2012, civilna služba Kosova 2013 godine doživela je porast u interesu žena na odnosu muškaraca, od 63.8% muškaraca, 36.2% žena. Takođe upoređene sa 2012 prema podacima za 2013 bilo je porasti broja učesnika ne-većinske zajednice, za 226 službenika. Na osnovu pruženih podataka od strane institucija 357 osoba u CSK su sa ograničenim sposobnostima. Sa druge strane, Nezavisni nadzorni odbor Civilne službe, iz razmatranih žalbi civilnih službenika i zaposlenih kandidata, konstatuje da civilni službenici se ne regrutuju i ne unapređuju uvek prema procedurama o civilnoj službi na osnovu principa zasluge 62. Tokom 2012, ukupno je bilo 470 žalbi, od koje 275 je bilo prema procesu regrutacije. U interesu službenika rešeno je 52 žalbi 63. Dok 2013 godine bilo je 83 žalbi u vezi procesa za regrutacije kao što je prikazano u tabeli 3 u nastavku. Iz godišnjeg izveštaja za 2012 godinu nezavisni nadzorni odbor za civilnu službu Kosova navodi se i ako je postignut vidan napredak u civilnoj službi Kosova, još uvek nije postignut valjani profesionalizam, ne pristrasnost poštovanje etičkog kodeksa kao i primena procedure i zakona na snazi. Kao izazov ostaje povećanje profesionalnih kapaciteta u kvalitetnoj primeni zakona i procedura na snazi. Vrsta žalbe Na proces regrutacije Na disciplinske mere / blage Izvor: Izveštaj MJU-a o Civilnoj službi 2013 Na disciplinske mere / oštre Druge oblasti Izabranih u interesu civilnih službenika Ukupno Broj Sistem plata Obzirom da je Zakon o platama civilnih službenika usvojen 2010 godine, novi sistem plata nije počeo sa primenom. Kao smetnja za početak njegove primene je nedostatak klasifikacija radnih mesta. Tako da 2012 godine, usvojeni su podzakonski akti kao što slede: 21. Pravilnik br. 05/2012 o klasifikaciji radnih mesta u civilnoj službi i 22. Pravilnik br.33/2012 o Drugim dodacima i nadoknade civilnim službenicima. Prema odredbama zakona o plati i pravilnika o proceni rezultata rada (performanse) proces vrednovanje je blisko povezan sa novom klasifikacijom radnih mesta. Znači primena novog sistema plata zavisi od primene dva gore navedena procesa, klasifikacija radnih mesta kao i procena performanse u radnoj implementaciji a što je pred uslov za efikasnu primenu sistema plate. 62 Izveštaj Nezavisnog nadzornog odbora o Civilnoj službi Kosova, Izveštaj o Primenu akcionog plana za RJU, DPMRJU, decembar

49 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 49 U ovom pravcu, za primenu novog sistema plata u skladu sa pravilnikom o klasifikaciji radnih mesta formirana je Komisija MJU-MF o razmatranju predloga za klasifikaciju radnih mesta. Do sada komisija je razmotrila oko 70% predloga za klasifikaciju radnih mesta ali glavne poteškoće su bile procedura usvajane pravilnika za unutrašnje organizovanje i sistematizaciju radnih mesta u civilnoj službi. Kao drugi izazov pojavilo se kašnjenje stvaranje kataloga radnih mesta, koje je bilo predviđen u izdatim pravilnicima. Tako da institucije u nedostatku potrebnih instrukcija, nastavili bi samo stalno da izrađuju svoje predloge o klasifikaciji radnih mesta kako bi predstavili komisiji MJU-MF na usvajanje. Ovaj proces je izazvao povećani volumen rada za instituciju. Komisija prihvata veoma veliki broj zvanja koje pokušavaju biti usklađene i konsolidovane u katalog za klasifikaciju radnih mesta koje je u procesu i očekuje se da završi u prvom delu Izrada kataloga podržana je od strane Svetske Banke. DACS, planira da proces o vrednovanju rad civilnih službenika za 2014 godine završi bazirajući se na novi sistem procene. Određivanje ciljeva za 2012 godinu, izvršeno je prema Pravilnik br. 19/2012 o vrednovanju rezultata o radu civilnih službenika. DACS je izradio uputstvo za početak primene novog pravilnika za procena o radu civilnih službenika. Nasuprot svih pokušaja do sada, kao glavna barijera za početak primene novog sistema plata i gradiranje ostaje završetak klasifikacija radnih mesta i početak implementacije novog sistema procene o radu. Povećanje kapaciteta u javnoj upravi Povećanje kapaciteta u javnoj upravi je strateški segment obuhvaćen u okviru oblasti na specifičan način. KIJU je odgovoran institucija za obuku civilnih službenika dok DASC odvija politiku obuke. Strategija za obuku sastavljana je od strane DASC 2011 godine i usvojen je od strane Ministra MJU. Dijrektorijat za obuku u KIJU ima za zadatak da sastavi i primeni godišnji plan obuke civilnih službenika i ostalih službenika javne uprave, da proceni potrebe i rezultate obuke civilnih službenika. Obzirom da više od 45 % civilnih službenika civilne službe ima superiorno školovanje kao što je prikazano u tabeli, KIJU nastavlja sa održavanjem obuka prema godišnjem planu obuka. Struktura prema kvalifikacije civilnih službenika Obrazovanje Osnovno Srednje Visoko Superiorno Ukupno % 44% 8% 45% 100% Izvor: Izveštaj MJU o Civilnoj službi, 2013 Godine 2012 preko 90 % indikatora o planu obuke su primenjeni od strane KIJU. Tokom godine ukupno 8335 civilan službenika je obučavano za 247 kursa,u oblasti: rukovođenja i menadžiranje, menadžiranje performanse organizacije, menadžiranje promena, organizovanje, dizajn i planiranje projekata, menadžiranje inovacija, organizaciono ponašanje, rukovodeća komunikacija sa javnošću, administrativno pravo zakon o zaštiti ličnih podatak, izrada zakonodavstva, pitanje 49

50 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi službenog protokola etika i antikorupcija, javno privatno partnerstvo, osnovna javna nabavka, savremena javna nabavka, računovodstvo u javnom sektoru i finansijski izveštaj i finansijsko izveštavanje u javnoj upravi, obuka o arhivama, prava zajednice za civilne službenike. 64 Godine Kurs Dani Učesnici Ukupno Izvor: Obavljane obuke u period , izveštaj KIJU-a za DMJU, 2013 KIJU je zabeležio progres u jačanju i unapređenju obuka u javnoj upravi kao što ilustruju šifre u dole navedenoj tabeli, beležeći svake godine, povećanje broj obučenih, kurseva i dani obuke.. Obzirom da KIJU teži daljem unapređenju procesa obuke kao i povećanju njihovog kvaliteta, i pored toga kao veliki izazov KIJU ostaje nedostatak budžeta 65, nedostatak dovoljnog osoblja (Broja zaposlenih u Direktorijat za obuku je osam (8) 66 u primeni zakonodavstva u čitavoj javnoj upravi, kao i nedostatak sale i druge prostorije dovoljne i adekvatne za obuku. Takođe vredi napomenuti obzirom da je zabeležen napredak u unapređenju obuka KIJU se suočava sa izazovom iniciranje i monitoring efektivne procene obuka (Training Impact Assesment) u javnoj upravi kao mehanizam za poboljšanje i povećani kvalitet u CSK. KIJU je pokušao od 2011 godine da poveća nivo obrazovanja na visokim rukovodećim položajima i upravnim položajima civilne službe, bazirajući se na profesionalno savremeno unapređenje na polju javne uprave u cilju povećanje profesionalizma, kvaliteta i efikasnosti. Ove težnje su prikazane u tabeli koja sledi: Fig 17. Trajnimet e mbajtura per Drejtues të lartë Fig 18. Trajnimet e mbajtura per drejtues Fig 17&18. Izvor: Obavljanje obuke u period , izveštaj KIJU-a za DMRJU, Stari izveštaj rada KIJU, Podela finansijskih sredstva za budžet KIJU za 2013 nastavio je takoreći istim trendom kao u prethodnim godinama. Tako da KIJU za 2013 godinu je izdvojio 202,745.00, od njih 96, za plate radnicima KIJU, 70, za robe i usluge 6, za komunalne troškove kao i 38, za kapitalne projekte. 66 Nacrt uredbe br. XX/2013 o Unutrašnjem organizovanju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu javne uprave 50

51 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 51 I pored toga, obuke za specijalizovane oblasti menadžiraju se od strane dotičnih instituta u većini slučajeva asistencijom donatora, dok KIJU daje savete o ovim pitanjima. U oblasti razvoj politika i strateškog planiranja podrška je ponuđena od DFID kao za projekat podrške Kancelarije premijera isto tako i za projekte za podršku Ministarstva javnih finansija u menadžiranju, i Projekat za funkcionalnu reviziju Vlade. Podrška razvoju politika i planiranja je ponuđena i od strane Evropske komisije, USAID, SIGMA, SIDA Švedske itd. Organizovane obuke od strane KIJU u celini su podržane od različite donatore. Obuke za nove domaće trenere za izradi zakonodavstva, kao i održavana je obuka za trenere za usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EZ-a, podržana od GIZ-a. Godine 2013, OEBS je obavila Obuku i certifikovanje 11 nova trenera za izradu zakonodavstva. GIZ, je organizovao obuku za trenere u usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EZ-a početkom septembra meseca 2013 godine i završila se aprila ove godine. Na ovu obuku je bilo 20 učenika, obuka je izvođena na engleskom jeziku. U oblasti javne komunikacije održana je obuka na temi Komunikacija Vlade sa javnošću, u kojoj je obuhvaćeno više od 40 službenika za komunikaciju u ministarstvima, agencija i opštinama na Kosovu. Takođe obuka je podržana od strane USAID održana je 2013 godine u oblasti Troškovi novih politika kao za resorna ministarstva takođe i za službenike Ministarstva finansije. Takođe, projekat Svetske banke Modernizacija javnog sektora među ostalo već dve godine podržava šest budžetske organizacije u oblasti menadžiranje javnih finansija 67. Kontinuirana podrška departamentu budžeta u ministarstvu finansija daje USAID, Evropska komisija i Svetska banka i DFID. Evropska komisija podržala je unapređenje sistema unutrašnje revizije pomoću obuke za unutrašnjih revizora i njihovo cerifikovanje. Komisija kao i Svetske banka podržali su unapređenje sistema nabavke i obuku osoblja zadužena za javnu nabavku. U oblasti sistema civilne službe i organizovanja javne uprave pomogli su UNDP, Svetska banka, DFID itd. Nakon usvajanje Zakona o Civilnoj službi i Zakona o platama civilnih službenika, okvir sekundarnog zakonodavstva dopunjen je takoreći u celini. Glavni izazov ovo cilja ostaje njihova efikasna primena, povećanje kapaciteta za primenu usvojenog zakonodavstva, u svim institucijama a naročito primena novog platnog sistema, implementacija klasifikacije radnih mesta, procena radne performanse, itd. Drugi izazov je i jačanje DSCS-a (širenje i razvoj ljudskog kapaciteta) sa fokusom na strateško planiranje u izradi politika i monitoring implementacije politika civilne službe, kao i aktivnije rukovođenje procesa. Drugi izazov ovog objektiva ostaje i mali budžet za KIJU, a zatim ograničenje prostorijama, povećanje kapaciteta kvalifikovanim trenerima u tom okviru, takođe procena potreba obuka, kao i stvaranje sistema za monitoring i procenu uticaj obuke. 67 Program Svetske banke za modernizaciju javnog sektora komponenta menadžiranje javnih sredstava pomaže Ministarstvo obrazovanje, nauke i tehnologije,ministarstvo poljoprivrede i ruralnog razvoja, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde, i Sudski sekretarijat Kosova. Projekat se očekuje da završi na kraju godine

52 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Racionalizacija elektronskih i administrativnih procesa (e-uprave) Povećanje kvaliteta administrativnih usluga koje nude upravne institucije građanima, biznisima i za samu Upravu, cilj Uprave je i digitalizacija administrativnih procesa. I ako je infrastruktura informativne strukture u Upravi bila je i ostala dosta unapređena, njeno korišćenje za administrativne procese je bilo jedan od opštih nedostataka javne uprave. Pružanje administrativnih usluga pomoći IT-a zahteva jasne administrativne procedure. Ove procedure i odgovorne institucije za definisanje i nadzor primene nisu postojale u Vladi na centralnom nivou. Takođe nije bilo jedinstvene strukture i standarde za informisanje i omogućavanje lakšeg pristupa građanima administrativnim uslugama. Povećana transparentnost i pristup građana u procesima donošenje odluka i pružanje brzih i efikasnih usluga građanima putem e-uprave u javnoj upravi je bilo drugi pravac, kojem je dat poseban doprinos tokom 2013 godine. e-uprava na Kosovu i poboljšanje administrativnih usluga pomoću informativne tehnologije obrađano je pomoću nekoliko političkih dokumenata. Strategija za e-uprave pripremljena odstrane MJU je glavni Strateški okvir za e-upravu u širom sektoru (npr. bolnice. škole, itd.), politički procesi (e-glasanje). Ova strategije rešava infrastrukturu i osnovna znanja za IT kao preduslov za razvoj savremenog informativnog društva. Ambicije u vezi pružanje i kvalitet usluga za racionalizaciju elektronskih procesa prema strategiji su bile veće od mogućnosti i primena automatizacije procesa koji se desio dosad u okviru javne uprave. I pored toga, bilo je napretka u vezi sistema i elektronskih usluga uvek bazirajući se na osnovu merenja koje su izvršili DeUAP/MJU zajedno i sa drugim akterima koje se mogu videti i u dole navedenom grafikonu. 52

53 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 53 Fig 19. Izvor: Agencija za informaciono društvo U graf. 19 može se videti da najveći progres je doživela dopuna politika i zakonodavstva (65%). Gde možemo navesti Zakon o informacionom društvu, Zakon o digitalnom potpisivanju, Zakon o privatnosti, Zakon o državnom portalu. Što se tiče opštih procedura, Zakon o opštim administrativnim procedurama (koji je trenutno na reviziji) sačinjava zakonski okvir i omogućava korišćenje IT-a u administrativnim procedurama. Zakon br. 04/L-184 o Administriraju rada u kancelariji usvojenog od strane Vlade dana. 15 decembar 2012 (dok dana. 25 april 2013 usvoje od strane Skupštine Kosova), Administrativna uredba br. 03/2011 o Organizovanju i funkcionalizaciji Centra za usluge građanima u Opštini 68. Dok strategija za e-upravi u poglavljima za sisteme i elektronske usluge i interoperabiliteta su ispunjeni su na nivo od 50%. Izvršena revizija Strategija za Elektronsku upravu , kao i revizija zakonodavstva i drugih uredbi u oblasti IT-a. Takođe se izveštava da je izvršena procena što se tiče stanje bezbednosti sistema Informativne tehnologije u Vladi Kosova i kao zaključak date su dotične preporuke. Nakon usvajanje Zakona o Vladinih organa informacionog društva 2013 godine osnovana je Agencija informacionog društva i funkcionalizovano je pomoću Pravilnika br. 041/2013 za unutrašnje organizovanje i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu javne uprave. Direktorijat racionalizacije administrativnih procesa (član 42) u okviru Agencije za informacionog društva je odgovorna struktura za analizu i racionalizaciju administrativnih procesa kao i monitoring i promovisanje administrativnog procesa. Vrlo jednostavno je proceniti uspeh rada MJU po pitanju administrativnih procedura imajući u vidu da funkcija racionalizacije i pojednostavljenja administrativnih procedura i njihova automatizacija je nova u MJU. 68 Takođe što se tiće standarda pravnog okvira pokriveno je ovim Administrativnim uredbama: Administrativna uredba br. 02/2010 o menadžiranje informativne bezbednosti (dt. 26 maj 2010) Administrativna uredba br. 01/2010-MJU o bezbednost pristupa bazi podata (dt. 24 mart 2010) Administrativna uredba br. 03/2010 za korišćenje softver i hardver (dt. 21 decembar 2010) Administrativna uredba br. 03/2010 za korišćenje službene elektronske pošte (dt. 21 decembar 2010) Administrativna uredba br. 01/2011 za korišćenje i upotrebu interneta u institcijama Republike Kosova (dt. 10 avgust 2011) Administrativna uredba br. 02/2011 o vladinom portalu Republike Kosova (dt. 24 Oktobar 2011) Administrativna uredba br. 03/2011 o web stranici javnih institucija (dt. 24 oktobar 2011). Okvir Interoperabiliteta Republike Kosova 53

54 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi Takođe postoji potreba za podrobniju analizu naročito u proceni potreba za obuku osoblja i što veću upotrebu elektronske usluge ako je to moguće bazirajući se na dobru infrastrukturu IT-a kojom raspolaže Republike Kosova. Izmena i dopuna Zakona o opštoj administrativnoj proceduri omogućiće Ministarstvu i javnoj upravi u celini modernizaciju uprave i primena principa o dobroj upravi. U vezi procedure back office i front office na lokalnom nivou regulisano je Administrativnom uredbom br. 03/2011 za organizaciju i funkcionisanja Centre za obavljanje usluga građanima u opštine dok na centralnom nivou ovo se reguliše Zakonom br. 04/L-184 o Administraciji rada u kancelariji. Službenici za usluge građanima (front office) osnovano je u svim opštinama dok na centralnom nivou ove kancelarije u osnovane samo u nekoliko ministarstva. Infrastruktura informativne tehnologije smatra se da je dobro konsolidovana kao i strateški okvir i institucionalna struktura tako reći je dopunjena. Možemo navesti Zakon o informacionom društvu, Zakon o digitalnom potpisu, Zakon o privatnosti, Zakon o državnom portalu. Što se tiče opštih procedura, Zakon o opštih administrativnih procedura nalazi se na reviziji. Povećanje kapaciteta za primenu projekata i elektronskih programa za pružanje brzih elektronskih usluga i funkcionalizacija agencije informacionog društva u racionalizaciji procesa je izazov MJU-a za u buduće. Osnivanje from office i back office smatrana su kao instrumenti a koji vidno utiču na poboljšanju administrativnih usluga prema građanima. Njihovo osnivanje nakon lokalnog nivoa treba se proširiti na sve institucije centralnog nivoa ali trenutno informacija za proces centralnog nivoa nema Elektronska Uprava (e-uprava) Glavni objektiv administracije i ovoj proklamovanoj upravi na početku upravljanja i definisana pomoću SRJU, je savremena i funkcionalna elektronska uprava pomoću digitalizacije i upravnoj funkcionalizaciji Uprave i javnoj administraciji u cilju modernizacije transparentnosti i što većih performanse u upravljanju. Elektronska Uprava je nastavila sa razvojem elektronskog sistema i sa implementacijom ranije razvijenih sistema. U tom okviru unapređeni su postojeći sistemi, kao: civilno stanje, elektronska arhiva, e-imovina, državni portal. Razvijeni su sistemi e-škola kao pilot projekat, zatim sistem menađiranje dokumenata (SMD), sistem menadžiranje potrošnja vozila (SMPV) Infrastruktura informativne tehnologije, u skladu sa ranije usvojenih planova u celini dobro se odvijala. Državna mreža prostire se na čitavoj teritoriji zemlje. Kapaciteti mreže su dovoljni da bi omogućili razvoj sve potrebne elektronske usluge. Mreža je rasprostranjena u čitavoj zemlji sa optičkim Fiberom (mikrotalasne mreže) koja povezuje kao zadnje tačke oko 450 državnih zgrada (objekata). Implementacija Voice Over IP implementiran je u većini državnih i lokalnih institucija, što omogućava besplatnu komunikaciju unutar vladinih institucija obuhvatajući i ambasade i konzulati Kosova van zemlje. 54

55 Sveobuhvatni IZVEŠTAJA o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 55 Funkcionalizovan je operativni centar mreže. U okviru infrastrukture završen je i funkcionalizova državni centar podataka u skladu sa najviših standarda IT. Državni centar podataka i usluga svih institucija Republike administrira agencija informativnog društva AID. Centar je u potpunosti funkcionalan. Elektronski sistemi njihovih integracija U javnoj administraciji ili u usluga javne administracije funkcionalizovani su ovi sistemi: Sistem menadžiranje dokumenata (SMD) Sistem je tehnički izgrađen i odgovarajući za svaki workflow (radna mreža). U okviru sistema je odvijen i modul za obradu zahteva za pristup službenim dokumentima, izvršena je komunikacija e-portalom, komunikacija sistema za elektronsku arhivu dokumenata i sa ActiveDirectory. Sistem u fazi implementacije. Unapređenje sistema, elektronska arhiva u narednoj fazi razvoja unapređen je deo koji komunicira sa sistemom Carine Kosova ASYCUDA. Implementacija je izvršena i u tačkama koje su predviđene ugovorom, i u svakoj tačci u kojoj je bilo zahteva za implementaciju. E-imovina Uspostavljena je nova napredna verzija sistema za menadžiranje imovine. Obavljena je i implementacija specifičnog modula za menadžiranje imovine u departament inženjeringa (MJU). Ovim povodom urađen je oblik Radni zahtev prema aktuelnom manuelnom modelu i naprednim modulom obezvređivanja i amortizaciji za usklađenje sa dotičnim zakonom. Sistem je u potpunosti funkcionalan. Civilno stanje izvršen je napredak i funkcionalizacija na osnovu zahteva MJU-a i specijalista EZ-a angažovanih u oblasti civilnog stanja. Sistem je u potpunosti funkcionalan i koristi se u svakoj kancelariji o civilnog stanja. Ima jedinstveni registar i generiše lični broj za domaće građane odmah nakon upisivanja u matičnoj knjizi. Sistem, Unifikacija bazi podataka Ministarstva Pravde Ministarstvo javne uprave 2013 godine, na zahtev MP počelo je sa izradom projekata Unifikacija baze podataka za Ministarstvo pravde Državni portal, je unapređen modulom za identifikacione kartice, modul za aplikaciju službenog a, modul za aplikacija za telefon, modul za kontakt centra, modul za savremenu potražnju, modul za aplikaciju licence softvera, modul za pristup službenim dokumentima i modul za unutrašnje anketiranje. Radi se na digitalizaciji formulara u MJU. Državni portal je osnovna kapija u koju su ubačene informacije. U portalu je integrisana rezervna baza civilnog registra koja se ažurira i koja je pristupačna za druge aplikacije. Ova posrednička baza uspešno funkcioniše kao pilot projekat e-škola. Drugi sistemi su na putu za izgradnju interface kojim će moći da komuniciraju sa rezervnom bazom civilnog registra. Integracija elektronskog sistema i veza među njih kao i pružanje usluga građanima pomoću njih je jedna od obaveze MJU-a. U ovom okviru su unapređeni postojeći sistemi kao civilno stanje, elektronika arhiva, e-imovina, državni portal itd. Odvijani su sistemi e-škola kao pilot projekat, zatim sistemi za menadžiranje dokumenata, sistemi za menadžiranje potrošnje vozila. Primena standarda okvira interoperabiliteta (međusobna delovanja) treba da bude budući vodič Vladinih institucija. 55

56 Sveobuhvatni IZVEŠTAJ o primeni Strategije Reforme u javnoj upravi 6. Menadžiranje i koordinacija reforme Oblast delovanje i trenutni mehanizmi reforme u javnoj upravi na Kosovu uspostavljeni su strategijom za reformu u javnoj upravi i akcionim planom koje su izrađene i usvojene kao tok procesa funkcionalne revizije u periodu Rukovođenje i nadzor primene strategije učinjeno mehanizmom među ministarskih i među institucionalnih struktura na političkom i administrativnom nivou. Među ministarska komisija za reformu javnoj upravi na početa je rukovođena od strane zamenika ministra, prebačenu odgovornost 2013 godine na Ministra javne uprave, u ministarskom sastavu rukovodi i nadgleda proces primene strategije 69. Na administrativnom nivou proces reforme koordinira radna grupa za RJU i radne pod grupe za sva 12 objektiva (oblasti) kojima obuhvata reforma. Departament za monitoring i koordinaciju reforme u okviru ministarstva javne uprave je stalna struktura koja snosi odgovornost za koordinaciju rada reforme, pomoću ministarstva grupi radnih pod grupa 70, Komisija RJU, kao i da omogući dotičnu ekspertizu odgovornim ministarstvima u primeni reforme (fig. 20). Proces je takođe redovna tema agendi nedeljnih sastanaka borda generalnih sekretara i okviru struktura za evropske integracije. U tom kontekstu, takođe jedna posebna grupa u sastavu Kosovskih institucija i evropske komisija osnovana je da stavi naglasak na prioritetna pitanja reforme. Kao rezultat zaključka ove grupe i za ispunjavanje stvorenu prazninu kao posledica vremenskog završetka SRJU, MJU su izradili a zatim je Vlada usvojila 2 aprila 2014 godine smernice za reformu javnoj upravi za 2014 godinu. Kao glavna odgovorna struktura za primenu reforme prema odgovornim oblastima strategije su Kancelarija premijera, Ministarstvo finansija i Ministarstvo javne uprave. Čitava ova struktura mehanizama i dokumenata kao i određeni broj drugih mehanizama i dokumenata za posebne oblasti 71 rukovođene reforme od strane dotičnih institucija sadrže dosta kompletirani i logički okvir koji će omogućiti uspešnu primenu RJU-a. Odluka za organizovanje struktura za primenu RJU-a određuje detaljnu strukturu, procedure vremenskog izveštaja itd. Sa formalnog aspekta strukture su dosta precizne 69 Komisija za RJU osnovana je 2008 godine Predsedavajući komisije je postavljen prvi zamenik premijera Vlade imajući u vidu da zam.preijera nijeimao odgovornost rukovođenja neke posebne ministarske portfolije. Nakon izbora 2010 godine zam. ministra /predsednik komisije za RJU je imenovan i ministar Pravde Rukovođenje od strane Ministarstva pravde istovremeno je učinilo nemogućim da zam. Premijera omogući rukovođenje Reforme u Javnoj upravi. Ovo je izazvalo smetnju u funkcionalizaciji Komisije za RJU, nedostatak pro-aktivnog pristupa u podsticanju RJU, njihovo ne održavanje sastanka itd 70 Odluka Vlade br. 05/82 dana 4 jula 2012 za organizovanje struktura o primeni akcionog plana reforme u Javnoj upravi 71 Funkcioniše određeni dokumenata i mehanizama u posebnim oblastima reforme kao: Strategija i akcioni plan protiv korupcije i mehanizmi za njenu primenu, Plan za primenu nalaza procene za menadžiranje finansija i odgovornosti, strategija za e-upravu, strategija za izgradnju kapaciteta u civilnoj službi itd. 56