IPA II planiranje i programiranje

Transcription

1 IPA II planiranje i programiranje Gordana Lazarević Mart 2015

2 Sadržaj EVROPA osnovni planski dokument EU SEE2020 Evropa 2020 i lokalne zajednice preproruke Komiteta regiona IPA II Planski okvir Nacionalna strateška dokumenta NAD Sektori Ostali EU fondovi CBC

3 Da biste uspešno koristili EU fondove, morate da poznajete EU

4 EU Filozofija Zajedničko tržište Strukturna prilagodjavanja Kohezija Evropa regiona Evropsko partnerstvo Regionalni razvoj (ERDF) Poljoprivreda i ruralni razvoj (CAP)

5 EU administracija

6 Budžet EU COMMITMENT APPROPRIATIONS 1.Smart and inclusive growth 1a. Competitiveness for growth and jobs 1.b Economic, social and territorial cohesion 2. Sustainable Growth: Natural Resources 2a Market related expenditure and direct payments Ukupno Security and citizenship 4. Global Europe Administration of which: Administrative expenditure of the institutions Compensations TOTAL COMMITMENT APPROPRIATIONS billions 121, 5 162,9 154,7 154,5 121,4 162,9 167, , 5

7

8 EU izvori finasiranja

9 EVROPA 2020 OSNOVNI PLANSKI DOKUMENT EU

10 Evropa 2020 Prioriteti Prioriteti Pametan rast Održivi rast Inkluzivni rast 7 Inicijativa 1. Digitalna agenda za Evropu 2. Unija inovacija 3.Mladi u pokretu 4. Resursno efikasna Evropa 5. Industrijska politika za eru globalizacije 6. Agenda za nove veštine i nova radna mesta 7. Evropska platforma protiv siromaštva i socijalne isključenosti APSOLUTNI PRIORITET- IZLAZAK IZ KRIZE

11 EVROPA 2020 Ciljevi na nivou EU 1.Zapošljavanje zaposliti 75% lica starosti godine. 2.Istraživanje i razvoj/inovacija 3. Istraživanje i razvoj/inovacija ulagati 3% BDP Evropske unije (kombinovanih javnih i privatnih sredstava) u istraživanje i razvoj/inovacije postići da emisija gasova sa efektom staklene bašte bude za 20% niža nego godine (ili čak za 30% uz odgovarajuće uslove); dobiti 20% energije iz obnovljivih izvora energije; povećati energetsku efikasnost za 20% 4.Obrazovanje smanjiti procenat učenika koji napuštaju škole na manje od 10%; postići da najmanje 40% lica starosti godine završavaju tercijarno obrazovanje. 5. Smanjenje socijalne isključenosti isiromaštva spasiti najmanje dvadeset miliona ljudi od rizika od siromaštva i socijalne isključenosti.

12 Sadržaj 7 inicijativa Pametan rast: Inovacije, Obrazovanje, Digitalni razvoj 1. Unija inovacije Unapredjuje okvirne uslove i pristup za finasiranje istraživanja i inovacija radi transformaicje inovativnih ideja u proizvode i usluge koji će kreirati nova radna mesta i podsticati rast 2. Mladi u pokretu Unapredjuje performanse obrazovanja i stimuliše uključivanje mladih na tržište rada 3. Evropska digitalna agenda Podstiče razvoj digitalnog jedinstvenog tržišta i promociju njegovih prednosti za firme i gradjane, podržava razvoj interneta velike brzine i širokopojani pristup internetu za sve

13 Sadržaj 7 inicijativa Održivi rast Klima, Energija, Pokretljivost, Konkurentnost 1. Resursno efikasna Evropa Stimuliše prelaz na resursno efikasnu, nisko -ugljeničnu privredu uz veći stepn korišćenja obnovljivih izvora energije, modernizaciju transportnog sektora, unapredjenje konkurentnosti i energetsku sigurnost 2. Industrijska politika za globalnu eru Unapredjuje poslovno okruženje, posebno za MSP, i podržava razvoj jake i održive industrijske baze konkurentne na globalnom nivou

14 Sadržaj 7 inicijativa Inkluzivni rast: Zaposlenost, znanje i veštine, borba protiv siromaštva 1. Agenda za nove veštine i poslove Stvara uslove za modernizaciju tržišta rada, povećanje veština i znanja radne snage, povećava stopu zapošljavanja i uskladjivanje ponude i tražnje, povećava mobilnost radne snage 2. Evropska platforma za borbu protiv siromaštva Obezbedjuje ekonomsku, socijalnu i teritorijalu koheziju, jača i unapredjuje osnovna ljudska prava osoba suočenih sa siromaštvom i socijalnom isključenošću, obezbedjuje njihovo aktivno učešće u društvu

15 Evropa 2020 U okviru Strategije Evropa 2020, sve države članice dužne su da sačine nacionalni program reformi, dokument koji je povezan s Paktom za stabilnost i rast Mastrihtski ugovor (SGP). I dok se u ovom paktu radi o javnim finansijama, nacionalni program reformi bavi se strukturalnim i ekonomskim politikama, kao i politikama zapošljavanja. Nacionalni program reforme utvrđuje uska grla i socioekonomske reakcije u sledećim oblastima: - makrofinansijska stabilnost; spoljna ravnoteža i konkurentnost; tržište rada, socijalna zaštita i inkluzija. Analizira se situacija u svakoj oblasti i predlaže se mera kojom će se rešavati utvrđeni problemi. Svaka država članica određuje svoje nacionalne ciljeve i navodi aktivnosti pomoću kojih će ih ostvariti u okviru nacionalnog programa reforme, koji bi trebalo da bude izrađen i ostvaren uz učešće subnacionalnog nivoa vlasti

16 Evropa SEE 2020 SEE 2020 odgovor regiona Pripremljne je u saradnji sa svim zemljama u regionu u okviru Regionalanog savet za saradnju RCC iz Sarajeva Deo sredstava Višekorisničke IPA biće usmeren preko RCC za realizaciju ove politike RCC- upravljaće ovim sredstvima

17 SEE 2020 Prioriteti 1. Trgovina i investicije 2. Rast zaposlenosti 3.Obrazovanje i inovacije 4.Infrastruktura i zaštita životne sredine 5. Dobro upravljanje reforma i modernizacija državne uprave

18 SEE 2020 Ciljevi - prate Evropa 2020 Povećanje BDP sa 38% na 46% u odnosu na prosek E 27 Rast ukupne trgovine regiona (robe i usluge) za više od 130% Smanjenje trgovinskog deficita regiona sa 14,1 na 11,6% u odnosu na regionalni BDP Povećanje BDP po zaposlenom za 32% Ulazak još visoko kvalifikovanih radnika na tržište rada Poboljšanje efektivnostih vladinih mera mereno indeksom Dobrog upravljanja Svetske banke sa 2,3 na 2,9 do 2020 Povećati broj novootvorenih preduzeća u godini sa na Povećati izvoza robe i usluga po glavi stanovnika sa 1,780 evra na 4,250 Povečanje opšte zaposlenosti kao procenta populacije starije od 15 godina sa 39,5% na 44,4% Povećanje regionalne trgovine zemlaja SEE za više od 140% Povećanje ukupnih direktnih stranih investicija u regionu za 160%

19 Evropa 2020 i lokalana samouprava Evropa 2020 se u realizaciji oslanja i na lokalne zajednice i regione Evropa 2020 pledira na identifikaciji problema i njihovom rešavanju na lokalnom nivou - klimatske promene, obrazovanje, uslovi privredjivanja, zaposlenost, dobro upravljanje, digitalna agneda, pristup internetu Velika odgovornost za realizaciju na lokalnim zajednicama Značaj lokanih zajednica u razvoju je prepoznat MORAJU UČESTVOVATI U PRIPREMI NACIONALNIH PLANOVA - PRIPREMATI LOKALNU/REGIONALNU STRATEGIJU RAZVOJA - INOVIRATI POSTOJEĆE

20 Evropa 2020 i lokalana samouprava Koheziona politika tri glavna cilj lokalnog razvoja Podizanje svesti kod donosilaca odluka o potrebi i značaju malih investicija i nematerijalnih faktora za regionalni razvoj Podrška lokalnim akterima i njihova emancipacija u preuzimanju odgovornosti za sopstevnu budućnost i učestvovanje u procesu EU inetgracija Podsticanje učenja o održivom razvoju na lokalnom nivou vlasti podsticanjem jednoobraznosti u planiranju održivog razvoja

21 Evropa 2020-Upravljanje na više nivoa vlasti Strateško restrukturiranje EU ekonomija, stvaranje radnih mesta i rast zahtevaju dugoročno planiranje i partnerstvo između država članica, regiona, gradova, socioekonomskih partnera i civilnog društva. Koordinacija politike, sinhronizacija budžeta i zajedničko zalaganje za ostvarivanje zajedničke Agende 2020 s ciljem postizanja održivog, pametnog i inkluzivnog rasta predstavljaju prioritet. Potrebno je da sarađujemo i delimo istu političku agendu. Upravljanje na više nivoa vlasti pomaže da se obezbedi da svi relevantni činioci sarađuju, a ne da rade jedni protiv drugih. Sve zainteresovane strane trebalo bi da promovišu ovaj inteligentni sistem upravljanja na više nivoa kako bi obezbedili povezivanje svih relevantnih partnera, njihovo uključivanje u dijalog i zajedničku saradnju u rešavanju zajedničkih izazova na terenu. Uspostavljanje nove kulture ovakve saradnje zahtevaće i vreme i upornost. Potrebno je da bude započeta od nižih ka višim nivoima u regionima i gradovima.

22 Finansiranje ERDF Evropski socijani fond Kohezioni fond S finansijskog stanovišta, koheziona politika može značajno doprineti ostvarenju ciljeva Strategije Evropa 2020, iako su takođe dostupni i brojni drugi izvori finansiranja na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou, uključujući: sopstvene izvore lokalnih vlasti; resurse lokalnih partnera; opštinske i regionalne subvencije; javno-privatna partnerstva Krediti EIB

23 Gde naći osnovna dokumenta Evropa 2020 Osnovni dokumenti u vezi sa Strategijom Evropa 2020 nalaze se na sledećem sajtu: Sedam vodećih inicijativa: Nacionalni program reformi iz godine i preporuke specifične za pojedinačne države Nacionalni program reformi iz godine i Preporuke specifične za pojedinačne države: programmes/2011_en.htm Nacionalni strateški referentni okvir za kohezionu politiku i srodne operativne programe godine, koji treba da doprinesu sprovođenju ciljeva Strategije Evropa 2020: Regio 2020 Mreža Regio 2020 predstavlja on-lajn platformu za profesionalno povezivanje radi ostvarivanja saradnje i razmene dobre prakse među evropskim regionima.

24 Kako do EU novca

25 Novac oko nas Budžet LS Krediti poslovnih banaka Municipalne obveznice Budžet Republike IPA II IPA II MC/Brisel Fondovi zajednice /Brisel Krediti MFI - Svetskabanka EBRD EIB Razvojna banka Saveta Evrope Bilateralni Donatori (sve ih je manje)

26 Projekti za nas Svuda oko nas Blagovremeno ih pripremiti - sektor, dozvole Utvrditi vrednost Videti ko može da ih finansira Napraviti finansijski plan PROJEKTI I NJIHOVA PRIPREMA SVE VAŽNIJI Programski budžet IPA II nova pravila EFEKTIVNOST Dobićete novac ako mi TAČNO kažete za ŠTA će te ga koristiti, morate ostvariti ciljeve koje smo dogovorili POVEZATI PROJEKTE I NOVAC

27 Idealno Projekat Prioritet Studija izvodljivost Finansijske i ekonomske analize Analiza troškova i koristi Procena uticaja na životnu sredinu Tehnički pripremljen projekat i tenderska dokumentacija Neophodne dozvole Obavezno kofinansiranje projekata Donator Idenitifkovan Prihvatio projekat Odobrio finansiranje Zaključio ugovor o projektu

28 IPA šta imati u glavi Trajanje procesa, povezanost i uslovljenost rada, konsultacije, odlučivanje EU Propisi EU planska akta Nacionalna strateška i operativna akta

29 IPA II razvoj i strateški okvir Razvoj IPAII naslanja se na iskustvo u sporovdjenju IPA I Ojačana je veza izmedju finansijske pomoći i politika koje moraju da se sprovode u procesu EU integracija Jača uloga korisnika sredstava Okosnica novoga instrumenta ostaje princip dobrog upravljanja i izgradnja kapciteta Okvir IPA II ciljeva i programa je EU 2020 Agenda

30 11,7 milijarde Više novca Više projekata Složenije planiranje Potpunija projektna dokumentacija Veći broj zadataka prenet na nacionalne institucije Izveštavanje Sufinasiranje Operacionalni programi i implemnetacija Odgovornost za realizaciju projekata

31 Indikativna alokacija IPA II korisnicima Korisnik pomoći Ukupno Srbija 195,1 201,4 207,9 215,4 688,2 1508,0 Albanija 83,7 86,9 89,7 92,9 296,3 649,4 Makedonija 85,7 86,9 91,6 94,9 303,1 664,2 Kosovo 83,8 85,9 88,7 91,9 295,3 645,5 Crna Gora 39,5 35,6 37,5 39,6 118,5 270,5 Turska 620,4 626,4 630,8 636, , Bosna i Hercegovina

32 INSTRUMENT ZA PRETPRISTUPNU POMOĆ (IPA II): Sektorske ektorske oblasti

33 IPAII Fokus je na priključenju EU ali i na razvoju Strateški orijentisana, bolje usmerena podrška Podržava korišćenje drugih fondova Novi instrumenti Fleksibilsnost Koheziona politika Doprinosi realizaciji Evropa 2020, koncentriše fondove Fokus na rezultate (efektivnost) Poboljšanje koordinacije Inovativni instrumenti Ujednačavanje administratvnih procedura Koncentriše sve resurse radi podrške jedinstvenoj agendi

34 Zašto je IPA II (ipak)važna IPA II - permanentni priliv sredstava- 200 mil evra godišnje Utvrdjen strateški okvir finansiranja i uskladjen sa nacionalnim prioritetima Drugi bilateralni donatori uskladjuju svoje politike kako bi podržali ciljeve EU integracija (DAC OECD, Pariskla dekleracija) MFI odobravaju kredite koji doprinose implementaciji aquis zaštita životne sredine, energetika, itd.

35 IPA II novine Oblasti politike (policy areas) umesto 5 komponeti Sektorski pristup umesto projektnog Veća komplementarnost sa zajmovima MFI Preuzimanje nacionalne odgovornosti za upravljanje i implmentaciju sredstvima Uvodjenje sektorske budžetske pomoći

36 Oblasti politike Oblasti politike (policy areas) umesto 5 komponeti: Reforme kao deo priprema za članstrvo u EU i izgradnja institucija i kapciteta (K1) Društveno-ekonomski i regionalni razvoj Zapošljavanje, socijalna politika, (K3) obrazovanje, unapredjenje rodne ravnopravnosti i razvoj resursa (K4) Poljoprivreda i ruralni razvoj (K5) Regionalna i teritorijalna saradnja (K2)

37 Sektorski pristup u planiranju Sektorski pristup jača veza izmedju sektorskih politika, budžeta, aktivnsti i rezultata IPA II se usmerava na manji broj strateških sektora koji su identifikovani od strane zemlje korisnice IPA II i EU institucija Sektor ima svoju svoju strategiju Dobro razvijen sistem planiranja, jake institucije, nepolitizovana državna uprava i zajednički razvoj strategija uz učešće relevantnih aktera

38 Odgvornost za implementaciju i upravljanje Priprema za upravljanje EU fondovima (budući Strukturni i Kohezioni fondovi) Priprema i zrelost projekata Osnivanje i održivost novih institucija Ministartvo finansija jedinica za ugovaranje i finansiranje, služba javnih nabavki i relevantno zakonodavstvo uskladjeno sa EU, interna i eksterna kontrola nacionalnih i EU fondova

39 Nagradjivanje uspešnih korisnika IPA II Obezbedjena sredstva koja bi se dodeljivala zemljama korisnicama IPA II koje beleže stalan napredak ka integraciji Ova sredstva bi bila na raspolaganju tek posle 2017 i prve srednjoročne procene realizacije IPA II u zemljama korisnicama

40 Izazovi IPAII

41 IZAZOVI IPA II Kompleksne politike i procesi planiranja i upravljanja IPA II Neophodni znatni novi kapcitetei Neophodne dalekosežne reforme U planiranju politika Koordinaciji politika Državnoj upravi Finansijkom upravljanju Potrebno je o promenama obučiti buduće korisnike IPA II

42 IZAZOVI IPA II Kompleksan pravni okvir EU Paket proširenja (Startegija proširenja i Izveštaj o napretku ) EU Finansika regulativa IPA II Regulativa Zajednička implmentaciona pravila IPA II zajednički strateški okvir poseban dokumenrt EU Starteški dokument za pojedinu zemlju / Više zemalja Višekorisnička IPA II Okvirni sprazum o implemntaciji IPA II ratifokovan u Natodnoj skupštini u decembru 2014 IPA II Programi sektorski programi/višekorisnička IPA II /operativni program /CBC bilateralni programi predati DG REGGIO

43 Dokumenta važna za IPA II EU Finansijka regulativa (EU Uredba 966/2012) i Pravila o sprovodjenju Sprovodjenje budžeta EU Načini sprovodjenja Javne nabavke Bespovratna sredstva Vidljivost IPA II Uredba (Uredba EU 231/2014 ) Opšte odredbe Strateško planiranje Ciljevi i oblasti politike Programiranje Finansijski paket Aneksi: Korisnici i tematska područja IPA II Uredba o sprovodjenju (EU Uredba 447/2014 Zajednička pravila i postupci z asprovodjenje instrumenata EU za finansiranje eksternih akcija EU Uredba 236/2014 Sprovodjenje uključujući i tipove programa Metode finansiranja Pravilo o poreklu robe u javnim nabavkama Ostale zajedničke odredbe

44 Dokumenta važna za IPA II EU Finansijka regulativa (EU Uredba 966/2012) i Pravila o sprovodjenju IPA II Uredba (Uredba EU 231/2014 ) IPA II Uredba o sprovodjenju (EU Uredba 447/2014 Zajednička pravila i postupci za sprovodjenje instrumenata EU za finansiranje eksternih akcija EU Uredba 236/2014 Principi Tipovi sporazuma Strukture za sprovodjenje Odbori Teritorijalna i prekogranična saradnja Poljoprivreda i ruralni razvojopšta pravila Okvirni sporazum ratifikovan u decembru 2014

45 IZAZOVI IPAII Hijerarhija Strateških Dokumenata EU paket proširenja EU strategija proširenja;izveštaj o napretku;saa;eu partnerstvo IPA Regulativa Implementaciona pravila Strateški dokument za zamlju/više korisnika Nacionalni Sektorski program ili (IPAII-specifično) Sektorski Planski Dokument -SPD) Akcioni dokumenti operatvni programi/anex uz SPD Akcioni plan (godišnji dokument) Predlog za finansiranje EK Odluka o implemntaciji Finansijski sporazum

46 IPA 2014/2020 predvidja korišćenje Budžetske podrške sektorima kao jedan od modaliteta implmentacije podrške To je potpuno nov način korišćenja pred-pristupnih fondova i zahteva: znatnu promenu u kompetencijama (veća uloga resornih ministarstava- vodeća institucija u sektoru idr.); Nove veštine (u planiranju, pripremi i implemntaciji); Nov pristup u upravljanju IPA sredstvima (nacionalne institucije CFCU)

47 IZAZOVI IPA II Izgradnja kapciteta za strateško planiranje koji se odnose na : Izgradnja kapaciteta za Evalliaciju i Monitoring koji se odnose na: Izgradnja kapciteta za Institucionalnu Koordinaciju koja se odnosi na :

48 IZAZOVI IPA II višegodišnje planiranje okvirni kalendar Od januara god X Aktivnosti tokom projektnog ciklusa IDENTIFIKACIJA PRIORITETA I PROJEKATA U SEKTORIMA PRIPREMA NACRTA PREDLOGA PROJEKATA I NJIHOVA OCENA IZRADA PREDLOGA PROJEKATA/PROJECT FICHE, NJIHOVA OCENA I KONSULTACIJE SA DELEGACIJOM EK ODOBRAVANJE PROJEKATA OD STRANE EK USVAJANJE I POTPISIVANJE FINANSIJSKOG SPORAZUMA TENDERSKA PROCEDURA I UGOVARANJE (DO 7 MESECI U ZAVISNOSTI OD VRSTE UGOVORA I VISINE BUDŽETA) PROJEKTI MORAJU DA SE UGOVORE U ROKU OD 3 GODINE OD POTPISIVANJA FINANSIJSKOG SPORAZUMA REALIZACIJA PROJEKATA (DO 3 GODINE U ZAVISNOSTI OD PROJEKTA) 50

49 Planska Dokumenta

50 Hijerarhija IPA Planskih dokumenata Indikativni strateški dokument Sektorski planski dokument Godišnji akcioni dokumenti

51 Glavni ciljevi IPA II Okvir je Evropa 2020 (inkluzivni rast ) kao osnova za planiranje i programiranje IPA II Sveobuhvatni pristup: zapošljavanje, socijlana i ekonomska politika definišu se zajedno Povezivanje prioriteta finansiranja radi dostizanja rezultata i odgovarajućih reformskih politika

52 Priortitne oblasti za finansiranje

53 Očekivani rezultati u reformama Pojačani kapaciteti demokratskih institucija, posebno skupštine i nezavisnih regulataornih tela, za efikasan nadzor,poboljšana koordinacija reforme javne uprave, uspotavljen sistem koordinacije javnih politika sa planskim dokumentima i konsolidovanim sektorskim strategijama Dodatna sredstva: Herkul III, Perikle 2020 Fiscalis 2020 i Carina 2020 :

54 Pripremaju

55 Vrste/instrument pomoći kroz IPA sredstva Tehnička pomoć konsultantske usluge Izgradnja institucija, priprema projektne dokumentacije, priprema i sprovođenje strategija, obuka i sl. Twinning i laki Twinning Usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, obuka i sl. Investicioni projekti Nabavka opreme i radovi Bespovratna sredstva (Grant) Posebna sredstva namenjena civilnom društvu, lokalnoj samoupravi i razvojnim agencijama 58

56 IPAII VRSTE PROGRAMA DG ENLARG DG AGRI Akcioni program za zemlju /Više zemalja Odluka EK o implementaciji + Akcioni program CBC programi Odluka EK o implementaciji Finasijski predlog CBC Annex 2 IPA zemlje Program ruralnog razvoja Odluka EK o implementaciji Regionalni razvojni plan Posebni finansijski sporazumi za svaki od programa Dokumentaciona osnova- Akciona dokumenta; Sektorski specifični dokumenti, Nacionalni sektorski program(i);ipa sektorski dokument

57 Akcija koja podržava Sektor Jednokratna Akcija OPCIJA1 U celini podržava sektor Sektorski dokument samog Korisnika OPCIJA 2 Podržava sektorsku orijentaciju IPA specifični Sektorski Planski dokument OPCIJA 3 Akcija za koju Sektorski pristup ne odgovara ili nije neophodan, ili je horizontalna ili ad hoc Nema sektorskog dokumenta Akciona dokumenta Akcioni programi

58 Definicija Sektora Evropski savet je dostavio sledeće smernice o definiciji sektora: Sektor bi trebalo da definiše vlada i da je relevantan za pristupanje EU, odnosno nacionalni društvenoekonomski razvoj. U pogledu pristupanja to znači da bi ciljevi sektorske politike trebalo da rešavaju konkretne političke, odnosno pravne, odnosno administrativne reforme, koje su u proteklim izveštajima o napretku utvrđene kao neophodne za poštovanje Kopenhagenskih kriterijuma u datoj državi Sektori se procenjuju na osnovu sledećih kriterija: Stareški okvir ( postojanje razvojinih dokumenata, planova reformi i usvajanja propisa) Institucionalnih kapciteta i koordinacije MTEF and PFM ( budžetske projekcije i izveštavanje) PAF

59 Kako se pravi Sektorski planski dokument? ZSO ciljevi Rešenja Pregled postojećih i budućih projekata Pregeled NAD Mera EK Progress Report 2014 Evaluacije Problemi Apsorcioni kapcitet sektora

60 Srbija

61 Nacionalni prioriteti za medjunarodnu pomoć RS za period sa projekcijama do 2020 (NAD) Strateški programski dokument Omogućava veću uskladjenost medjunarodne pomoći sa nacionalnim prioritetima Obezbedjuje komplemntarnost donatorskih intervencija i EU sa nacionalnim prioritetima i budžetskim izdvajanjima za sprovodjenje strateških reformi i ciljeva

62

63 Tematske oblasti i multidisciplinarna pitanja u NAD

64 Ministarstva nadležna za sektore NAD Pravda Sektor NAD Unutrašnji poslovi Reforma javne uprave Konkurentnost Energetika Životna sredina i klimatske promene Saobraćaj Ljudski resursi i socijalni razvoj Poljoprivreda i ruralni razvoj Vodeća institucija Ministarstvo nadležno za oblast pravosudja Ministsrtvo nadležno za oblast unitrašnjih poslova Ministarstvo nadležno za oblast državne uprave Ministarstvo nadležno za oblast privrede Ministarstvo nadležno za oblast energetike Ministarstvo nadležno za oblast zaštite životner sredine Ministarstvo nadležno za oblast saobraćaja Ministarstvo nadležno za oblast zapošljavanja Ministarstvo nadležno za oblast

65 NAD Sektor reforme javne uprave Obuhvata izvršnu vlast na centralnom nivou (ministarstva i organe unutar ministarstava, posebne organizacije, javne služe, javne agencije itd) i na nivou autonomnih pokrajina, organe lokalne samouprave, (grad Beograd, 23 grada i 150 opština), komunalna preduzeća i službe, kao i Narodnu skupštinu, kao zakonodavni oblik vlasti. Proces reformi je trajan i odnosi se na delotvrno upravljanje i efikasn rad na svim nivoima uprave, finasijsko uoravljanje i kontrolu kao i na druge oblasti koje omogućavaju nesmetan rad državnih organa(javne nabavke, uravljanje informacijama, statistika, ljudski resursi i e-uprava). Reforma uključuje i prenos vlasti sa centralnog nivoa.

66 NAD Sektor reforme javne uprave- Strateški okvir Unapredjenje efikasnosti i delotvornosti javne uprave Profesionalizacija i modernizacija javne uprave Unapredjenje strateškog planiranja i koordinacije politika Unapredjenje upravljanja javnim finansijama Jačanje transparentnosti i odgovornosti javne uprave

67 NAD Sektor reforme javne uprave- Opšti cilj Ostvarivanje standarda dobrog upravljanja stvaranjem efikasne, delotvorne, transprentne i profesionalne javne uorave koja odgovara potrebama gradjana i provrede i doprinosi socijalnom i ekonomskom razvoju Srbije

68 NAD Sektor reforme javne uprave -Strateški okvir Unapredjenje delotvornosti, efikasnosti i transparentnosti javne uprave Profesionalizacija i modernizacija javne uprave Jačanje strateškog planiranja i koordinacije politika Unapredjenje upravljanja javnim finansijama Jačanje transparentnosti i odgovornosti javne uprave

69 NAD Sektor reforme javne uprave- Prioriteti Prioritet 1: Unapredjenje delotvornosti, efikasnosti i transparentnosti javne uprave Prioritet 2 :Jačanje strateškog planiranja i koordinacije politika Prioritet 3: Unapredjenje upravljanja javnim finansijama

70 NAD Sektor reforme javne uprave - mere za sprovodjenje prioriteta Prioritet 1 Mera 1.1: reorganizacija struktura i optimizacija procesa na svim nivoima javne uprave Mera 1.2: Približavanje funkcija javne uprave gradjanima i privredi u okviru procesa dekoncentracije i decentralizacije Mera 1.3 :Unapredjenje sistema upravljanja/ razvoja ljudskim resursima na svim nivoima javne uorave Mera 1.4: Modernizacija pružanja usluga javne uprave kroz dalje unapredjenje informacionih i komunikacionih tehnologija na svim niivoima upravljanja Mera 1.5: Jačanje mehanizma kontrole rada javne uprave i povećanje transparentnosti

71 NAD Sektor reforme javne uprave - mere za sprovodjenje prioriteta Prioritet 2 Mera 1.1: Unapredjenje administrativnih kapciteta za delotvorno i efikasno strateško fiskalno planiranje i njihovu koordinaciju Mera 1.2: Unapredjivanje institucionalnih i tehničkih kapaciteta za praćenje i projekcije društvenoekonomskih trendova Mera 1.3 :Unapredjenje sistema upravljanja i razvoja ljudskih resursa na svim nivoima javne uprave Mera 1.4: Modernizacija pružanja usluga javne uprave kroz dalje unapredjene informacionih i komunikacionih tehnologija na svim niivoima upravljanja Mera 1.5: Jačanje mehanizma kontrole rada javne uprave i povećanje transparentnosti

72 NAD Sektor reforme javne uprave - mere za sprovodjenje prioriteta Prioritet 3 Mera 3.1:Unpredjivanje procesa planiranja i pripreme budžeta (kao i budžetskog izveštavanja) Mera 3.2: Poboljšanje upravljanja javnim prihodima Mera 3.3 :Poboljšanje upravljanja javnim rashodima i izvršenjem budžeta

73 POTENCIJALNE OPERACIJE i INDIKARIVNI KALENDAR Teme za diskusiju Podrška pripremi zakona u sektoru životne sredine i klimatskih promena Preduslovi: Da budu u skladu sa NAA i podrškom bilateralnih donatora u oblasti 2. Priprema projekata u oblasti upravljanja vodama Preduslovi: resorno ministarstvo ima vodeću ulogu u razvoju GAP izveštaja u skladu s Metodologijom izbora i prioritizacije projekta Politička odluka: Izvršena revizija Strategije uporavljanja vodama; 3.Priprema projekata u sektoru upravljanja vodama (vodosnabdevanje zaštita od pošlava) Preduslovi: Da resorno ministarstvo ima vodeću ulogu u pripremi GAP izveštaja u skaldu s Metodologijom izbora i prioritetizacije projekata. Politička odluka : Sistemska odluka o poboljšanju upravjanja projektima upravljanj avodama kako bi s eotklonila uobičajena uska grla Pravno regulisanje odgovrnosti izmedju Tela za ugovaranje, nadležnog ministarstva i lokalnih vlasti Prirpema Staregije razvoja sektora voda 4. Inesticije u sistem upravljanja otpadom Preduslovi: Da znatno smanji broj projekta koiji su odobreni a ne sprovode se zbog uskih grla Politička odluka : ista kao pod 3.

74 POTENCIJALNE OPERACIJE i INDIKARIVNI KALENDAR Upravljanje granicom (implementacija IBM strategije ) (procena potreba za poboljšanjem organizacije i uravljanja granicom, harmmonizacija postojećih administrativnih postupaka za zajedničke operacije graničnih službi,procena potreba za obukom i obuke graničnih službi, procena potreba i preporuke za sinhronizovani razvoj telekomunikacija i informacionih tehnologija, Izgradnja granišnih prlelaza) Reduslov: Projekta dokumentacija i neophodne dozvole za relevantnu izgradnju/obnovu graničnih prelaza; Jasna prioritizacijau skladu sa ZSO i Planom realizacije 2. Upravljanje migracijama (Pobiljšanje smeštaja azilana; Podrška pobljšanju sistema upravljanja migracijama i njegovo usaglašavanje sa EU standardima i preporukama; Izgradnja kapciteta u svim nadležnim institucijama na nacionalnom i lokalnom nivou odgovrnih za obrazobanje, zaštitu zdravlja,zapošljavnaje, socijalnu zaštitu i administrativne usluge (kao izdavanje dokumenata); Podrška prikupljanju statističkih podataka i deljenja, nadzor nad migracionim kretanjima i preporuke za poboljšanje postojećih propisa kako bi bili u skladu sa metodologijm EUROSTATa. Podrška IRL dobrovoljni i trajan povratak i poboljšanje uslova života Preduslov: Prihatanje izgradnje centra za azilante od strane lokalne zajednice; Projektan dokumentacija završena i dobijen enophodne dozvole 3. Borba proti orhganizoanog kriminala (Analiza pravnih i institucionalnih kapciteta z arazvoj NCIS, analiza potreba za obukom i priprem multidisciplinarnog programa za poboljšanje kapciteta z afinansijske istrage, procena potreba i preporuke za uspostavljanje jedinstvene zabe podataka radi razvoja ILP Istrage orijenisane na traženju dokaza, Stvaranje pravnog i institucionalnog okvira za razvoj ILP, Razvoj i osnivanje ILP, borba protiv terorizma, sajber kriminala, droga i pranja novca

75 NAD Sektor konkurentnosti obuhvat Konkurentnost obuhvata pitanja koja utiču na sposobnost privrede da na najbolji način koristri raspoložive potencijale: slobodno kretanje robe i kapiatala, odgovarajuću politiku konkurencije, regulisano pravo privrednih drušatava, zaštitu potrošača i bezbednost proizvoda, pružanje ulsuga, visokokvalitetna istraživanja i inovacije i reformisanih propisa o pravima intelektualne svojine.unapredjenje IKT, strane direktne investicije, razvoj klastera i poslovnih mreža su deo konkurentnosti uz regionalni razvoj kao multidimenzijalnu temu. Razvoj produktivnosti preduzeća je središte sektora.

76 NAD Sektor konkurentnosti Strateški okvir Dinamičan i stabilan ekonomski rast zasnovan na porastu ulaganja i izvoza Stvaranje nacionalnog sistema inovacija i razvoj nacionalne izuzetnosti u istraživanjima Uskladjivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU radi pospešivanja reformi usmerenih na stvaranje okruženja pogodnog za poslovanje i integraciju u EU (jedinstevno tržište, Unija inovacije itd.

77 NAD Sektor konkurentnosti Opšti cilj i prioriteti Povećanje konkurentnosti i inovativnosti preduzeća u okviru funkcionalne tržišne privrede Proritet 1:Unapredjenje kvalitata proizvoda i usluga i povećanje stepena produktivnosti Prioritet 2:Unapredjenje stepana inovacija i kvaliteta istraživanja i razvoja u javnom i privatnom sektoru Prioritet 3: Unapredjenje radnog okruženja za poslovanje putem javnih politika zasnovanih na činjenicima i pojednostavljenje propisa

78 NAD Sektor konkurentnosti mere Proritet 1 Mera 1.1: Obezbedjivanje pristupa izvorima finansiranja Mera 1.2:osiguranje i uspostavljanje savremenog poslovnog okruženja Mera 1.3: osiguranje konkurentne proizvodne baze Prioritet 2 Mera 2.1: Povećati kvalitet baze istraživanja i razvoja u svrhe ekonomskog razvoja Mera 2.2:veća raznolikost mehanizama za podršku komercijalizaciji Prioritet 3 Mera 3.1: Unapredjenje strateškog, regulatornog i institucionalnog okvira primenom pristupa zasnovanog na činjenicama na donošenje javnih politika i pojednostavljenje administracije i propisa Mera 3.2: Unapredjenje administativnih kapaciteta i procena potrebnih kadrova Mera 3.3: Unaprednje uslova poslovanja i kapciteta preduzeća za poštovanje zakonodavstva uslkladjenog sa EU

79 NAD Sektor Energetike Sektor energetike obuhvata električnu i toplotnu energiju, ugalj, naftu, gas, obnovljive izvore energije Nacionalni indikativni cilj je ušteda energije od najmanje 9% od Udeo obnovljivih izvora energije dostići će 37% u elektroenergetskom sektoru, 30% u sektoru grejanja i hladjenja a u sektoru saobraćaja 10% do 2020

80 NAD Sektor Energetike Opšti cilj i prioriteti Integracija u evropska energetska tržišta ostvarivanjem sigurnog, bezbednog i pouzdanog kvaliteta snabdevanja energijom i energentima prateći principe održivog razvoja Prioritet 1: Unapredjenje strateškog, institucionalnog i zakonodavnog okvira kako bi se osigurao održiv razvoj energetskog sektora Prioritet 2: osiguranje pouzdanog, kvalitetnog i efikasnog lanca snabdevanja energijom Prioritet 3:Ublažiti negativan uticaj energetskog sektora na životnu sredinu smanjenjem zagadjenja, remedijacijom zemljišta i pripremnim aktivnostima usmerenim na održivu proizvodnju energije u budućnosti

81 NAD Sektor Energetike Prioritet 1 Mera 1.1: Podrška sprovodjenju nacionalnog zakonodavstva u sektoru energetike i unparedjenje mehanizama za praćenje i izveštavanje o sprovodjneju javnih politika i zakona na centralnom i lokalnom nivo Mera 1.2:Dalja podrška enregetskom tržištu u R S radi unapredjenja njegove unutrašnje i regionalne konkurentnosti Prioritet 2 Mera 2.1: Unapredjenje sigurnosti snabdevanja energijom u prenosu električne energije i transportu gasa radi integracije regionalnog energetskog tržišta i uspostavljanje rezervi nafte za hitne slučajeve Mera 2.2:Unapredjnej održivog korišćenja svih obnovljivih izvora energije uz usmeravanje na bio masu Mera 2.3: Povećanje energetske efikasnostu u sektorima daljinskog grejanja i sektorima potrošnje energije uz usmeravanje na javne i stambene zgrade Prioritet 3 Mera 3.1: Smanjeneje zagadjenja iz energetskog sektora koje utiče na kvalitete vazduha, vde i zemljišta

82 NAD Sektor Životna sredina i klimatske promene Sektor obuhvata: Horizontalni zahtevi (strateška procena uticaja na životnu sredinu,učešće jabnosti) Kvalitet vazduha Upravljanje otpadom Kvalitet voda Zaštita prirode Sprečavanje i kontrola industrijskog zagadjenja Kontrola hemikalija Buka Klimatske promene

83 NAD Sektor Životna sredina i klimatske promene- Prioriteti Prioritet 1: Izrada i jačanje strateških, regulatornih, finansijskih i mehanizama za praćenje radi osiguranja održivog razvoja, uključujući podizanje nivoa svesti u pogledu pitanja životne sredine Prioritet 2: Podrška prilagodjavanju izmenjenim klimatskim uslovima, ublađavanje posledica i sprečavanje rizika Prioritet 3: osiguranje održivosti životne sredine putem valjanog upravljanja prirodnim resursima i smanjenja zagadjenja

84 NAD Sektor Ljudskih resursa i društvenog razvoja Obuhvata zapošljavanje, tržište radaobrazovanja, socijalnog uključivanja, zdravlja i pitanja mladih Opšti cilj: Doprineti pametnom, održivom i inkluzivnom rastu koji će pružiti veće mogućnosti za bolji životni standard

85 NAD Sektor Ljudskih resursa i društvenog razvoja Prioriteti Prioritet 1: Jačanje efikasnog, stabilnog i održivog trenda rasta u oblasti zapošljavanja Prioritet 2:Izgradnja društva zanovanog na znanju putem osnaživanja formalnog i neformalnog obrazovanja Prioritet 3: Povećanje delotvornosti i pravednosti socijalne zaštite Prioritet 4: Poboljšanje zdravstvenog stanja stanovništva povećanjem pristupačnosti, dostupnosti, ekonomičnosti i efikasnosti usluga zdravstvene zaštite

86 NAD Sektor Ljudskih resursa i društvenog razvoja Mere Prioritet 1 Mera 1.1: Dalje promovisanje primene aktivnih mera tražišta rada, osnaživanje njihove delotvornosti, usmeravanja i obuhvata usluga Mera 1.2: Smanjivanje regionalnih razlika kroz integrisanu i koordiniranu podršku zapošljavanju Mera 1.3:Unapredjenje politike u oblasti rada, radnog okruženja i uslova rada Mera1.4: Unapredjenje zapošljavanja mladih i brži ulazak na tržište rada Prioritet 2 Mera 2.1: Podizanje kvaliteta i efikasnosti opšteg obrazovanja na pred- univerzitetskom nivou Mera 2.2: Veće učešće i pristup obrazovanju Mera 2.3: Uspostavljanje funkcionalnog nacionalnog okvira za celoživotno obrazovanje Mera 3.3: Unapredjenje kvaliteta i učešća u visokom obrazovannu

87 NAD Sektor Ljudskih resursa i društvenog razvoja Mere Prioritet 3 Mera 3.1:Povećati ulaganja u sistem socijalne zaštite putem efikasnijeg i delotvorinijeg korišćenja sredstava za socijalnu zaštitu (smanjivanje siromaštva) i modernizacija nacionalnih mehanizama za pružanje podrške osteljivim grupama stanovništva Mera 3.2: Unapredjenje efikasnosti socijalne zaštite i uključenosti putem inovacija Prioritet 4 Mera 4.1:Smanjenje učestalosti nezaraznih bolesti putem prevencije sa ciljem smanjivnja faktora rizika Mera 4.4: Izgradnja kapciteta rukovodjenja sistemom zdravstvene zaštite i uvodjenje novih tehnologija za bolje lečenje i rehabilitaciju i efikasnost sistema zdravstvene zaštite

88 NAD Sektor Poljoprivrede ruralnog razvoja Sektor obuhvata poljoprivrednu proizvodnju, šumarstvo, ribarstvo, bezbednost hrane, dobrobit životinja i ruralni razvoj Opšti cilj: Održiv i konkurentan sektor poljoprivrede koji poštuje visoke standrde životne sredine, kvaliteta i bezbednosti hrane, osiguravajući unapredjenje kvaliteta života u rauralnim područjima

89 NAD Sektor Poljoprivrede ruralnog razvoja Prioriteti Prioritet 1: Povećanje konkurentnosti sektora poljoprivrednog poslovanja i stvaranja uslova za održivi rast prihoda poljoprivrednika (uz poziv na IPARD osu 1) Prioritet 2: Unpredjenje kvaliteta života ruralnog stanovništva i atraktivnosti ruralnih područja(uz poziv na IPRD ose 2i 3) Prioritet 3: Jačanje administrativnih kapciteta za uskladjivanje poljoprivredne politike (stub 1 ZPP) i politike ruralnog razvoja (IPRD i stub 2 ZPP) i institucija sa pravnim tekovinama EU Prioritet 4: Standardi i sistem bezbednosti hrane, bilja, zdravlje i dobrobit životinja

90 NAD Sektor Poljoprivrede ruralnog razvoja Mere Prioritet 1 Mera 1.1: Ulaganje u poljoprivredna gazdinstva, preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda, uvodjnenje standarda EU za poljoprivredne proizvide i hranu Mera 1.2:Pospešivanje inovacija, prihvat istražianja i prenošenje znanja putem savetodavnih službi Prioritet 2 Mere 2.1: Stvaranje uslova za unapredjenje ruralne infrastrukture Mera 2.2: Podrška diversifikaciji ruralne ekonomije i otvaranju novih radnih mesta Prioritet 3: Mera 3.1: Unaredjivanje kapciteta za analizu, programiranje, upravljanje projektima i sporovodjenje u oblasti ruralnog razvoja Mera 3.2: Unapredjivanje administivnih kapciteta u sprovodjenju poljoprivredne i prehrambene politike i organizacije nastupa na zajedničkom tržištu EU Prioritet 4 Mera 4.1: Izgradnja standarda i kapciteta za veterinasrke usluge, zdravlje i dobrobit životinja Mera 4.2: Jačanje sistema bezbednosti hrane Mera 4.3:Izgradnja standarda i adminsitrativnih kapciteta uoblasti zdravlja i sredstava za zaštitu bilja

91 Kako do projekata

92 Dodatni EU fondovi Višekorisnička IPA II ( Muticountry IPAII) Fondovi zajednice

93

94

95

96 Višekorisnička IPA II budzet i namena sredstava Ukupno Horizontalna podrška TAIEX i statistika Medjunardne org Civilno drustvo&mediji Erazmus Regionalne strukture i mreže Podrška regionalnim investicijama ,9 WBIF,EDIF, GGF i dr RHP(Regionalni program za stanovništvo) Teritorijalna saradnja 28, Ukupno ,

97

98 Sektor Demokratija i uprava Životna sredina Sabraćaj Energetika Konkurentnost i inovacije Obrazovanje, zapošljavanje i socijalna politika Fondovi Zajednice Herkul III, Perikle, Fiskalis,Customs Life, Copernicus, MB IPA WBIF Conecting Europe Facility EDIF, Horisont 2020, WBIF Horisont, Cosme, Consumer Erasmus+,employment and social inovation,

99 Naziv (ime ranijeg programa) Sredstva Ušešće Srbije HERCULE III 105 miliona Nije iskazan interes Creative Europe (Cultura, Media, etc.) 1,5 milijardi Jun 2014 Europe for citizens 185 miliona 2015 Consumer Programme 188 miliona Nije iskazan interes Health program(public health) 450 miliona Iskazan interes Civil protection Mechanism 230 miliona Iskazan interes Justice programme 380 miliona Nije iskazan interes

100 Naziv (ime ranijeg programa) Rights, Equality and Citizenship Sredstva Ušešće Srbije 440 miliona Nije iskazan interes LIFE 3,5 milijardi Nije iskazan interes očekuje se u 2015 EU Aid Volunteers 150 miliona Nije iskazan inters VIDITE: Publikacije VODIČ KROZ PROGRAME EU VODIČ KROZ IPA II EVROPA 2020 Komitete Regiona IV Vojvodine Ostvarivanje Ciljeva Strategije Evropa priručnik za JLS

101 Prekogranična saradnja

102 Program prekogranične saradnje Hrvatska Srbija Teritorija obuhvaćena programom: Srbija: Severno-bački okrug Zapadno-bački okrug Južno-bački okrug Sremski okrug Pridruženi region: Mačvanski okrug Hrvatska: Osiječko-baranjska županija Vukovarsko-srijemska županija Pridruženi regioni: Požeško-slavonska županija Brodsko-posavska županija

103 Program prekogranične saradnje Hrvatska Srbija Prioriteti: 1. Unapređenje socijalnih i zdravstvenih usluga u programskom području Unapređenje infrastrukture, usluga i veština u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite ,00 2. Zaštita životne sredine i biodiverziteta, unapređenje prevencije rizika i promocija održive energije i energetske efikasnosti Unapređenje sistema upravljanja prevencijom rizika i zaštite životne sredine i biodiverziteta; ,00 Promocija upotrebe održivih izvora energije i energetske efikasnosti 3. Doprinos razvoju turizma i očuvanje kulturnog i prirodnog nasleđa Jačanje, diverzifikacija i integracija pogranične turističke ponude i bolje upravljanje resursima kulturnog i prirodnog nasleđa ,00 4. Povećanje konkurentnosti i razvoj poslovnog okruženja u programskom području Unapređenje konkurentnosti programskog područja kroz podsticanje saradnje između institucija za podršku poslovanju, obrazovnih i istraživačkih institucija i preduzetnika sa ciljem razvoja novih proizvoda/usluga/patenata/zaštitnog znaka programskog područja ,00

104 Program prekogranične saradnje Hrvatska Srbija Potencialni Lokalna samouprava i ustanove lokalne samouprave Udruženja lokane samouprave i njihove institucije Razvojne agencije Nevladine neprofitne organizacije Ustanove za zaštitu okoline Turističke zajednice Organizacije za podršku i pokretanje biznisa korisnici: Univerziteti, istraživački instituti Zavodi za zapošljavanje Institucije za obrazovanje i organizacije koje obezbedjuju obuke, Gradjansko-društvene organizacije (udruženja, fondacije) Institucije za stručnu obuku Kulturne institucije, lokalni kulturni centri, omladinske organizacie

105 Program prekogranične saradnje Mađarska Srbija Teritorija obuhvaćena programom: Mađarska: Csongrád, Bács-Kiskun. Srpski okruzi: Zapadnobački, Severno-bački, Severnobanatski, Južno-bački, Srednje-banatski, Pridruženi regioni: Južno-banatski i Sremski okrug

106 Program prekogranične saradnje Mađarska Srbija Prioriteti: 1. Unapređivanje vodoprivrede u pograničnom regionu i sistemi prevencije rizika Smanjivanje ekoloških rizika, sprečavanje negativnih efekata na poljoprivredne i prehrambene proizvode, unapređivanje stepena upravljanja i mera za nadzor vodnih površina putem koordiniranih akcija 2. Smanjenje uskih grla u pograničnom saobraćaju Unapređivanje kapaciteta prekograničnih prelaza i umreženosti transportnih linija kroz promociju razvoja i upotrebe održivih transportnih modela 3. Podsticanje turizma i saradnje u očuvanju kulturnog naseleđa Stvaranje turističkih destinacija u pograničnom području zasnovanih na lokalnim resursima pomoću zajedničke koordinacije, promocija prekograničnih aktivnosti u oblasti kulture, sporta i zaštite životne sredine 4. Unapređivanje konkurentnosti malih i srednjih preduzeća kroz inovativni razvoj Osnaživanje mogućnosti MSP za rast i zapošljavanje kroz razvoj i adaptaciju novim tehnologijama, procesima, proizvodima i uslugama, povećanje interakcije između MSP/ klastera u pograničnom regionu i relevantnih univerziteta, istraživačkih i razvojnih centara, organizacija civilnog društva u cilju unapređenja inovacija

107 Program prekogranične saradnje Mađarska Srbija Potencialni Lokalna samouprava i ustanove lokalne samouprave Udruženja lokane samouprave i njihove institucije Razvojne agencije Nevladine neprofitne organizacije Ustanove za zaštitu voda Ustanove za zaštitu okoline Uprave nacionalnih parkova i zaštićenih prirodnih područja korisnici: Javna preduzeća Turističke zajednice Univerziteti, istraživački instituti Obrazovne i nastavne organizacije i njiihove neprofitne organizacije Zavodi za zapošljavanje Fondacije, privredne komore

108 Program prekogranične saradnje Bosna i Herzegovina Srbija Teritorija obuhvaćena programom: Bosna i Herzegovina: Sarajevski region, Severoistočni region Srbija: Sremski, Mačvanski, Zlatiborski i Kolubarski okrug

109 Program prekogranične saradnje Bosna i Herzegovina Srbija Prioriteti: 1. Promovisanje zapošljavanje, mobilnost radne snage i socijalna i kulturna inkluzija u prekograničnoj regiji: Zajednički poslovni razvoj i razvoj usluga i proizvoda. Umrežavanje stranih inovatora, diplomatora i stručnjaka. Brendiranje proizvoda i usluga. Stvaranje novih socialnih i zdravstvenih šema. Podrška nadzornim organima za osetljive društvene grupe. Kulturni dogadjaji sa ciljem unapredjenja kulturne integracije ,00 2. Zaštita životne sredine, promovisanje adaptacije i ublažavanja klimatskih promena, prevencija i upravljanje rizikom: Nadogradnja fizičkih objekata i opremanje javnih komunalnih preduzeća. Analiza vode i povećanje svesti o zagadjenju vode. Obuke i izgradnja kapaciteta civilne zaštite i druge hitne službe. Razvoj i unapređenje planiranja akcija, informisanja, koordinacije sistema prevencije i ublažavanja prirodnih katastrofa i vanrednog stanja ,00 3. Podsticanje turizma i kulturnog i prirodnog nasledja: Umrežavanje, strukturiranje i pozicioniranje novih turističkih proizvoda i usluga. Uspostavljanje prekograničnih turističkih klastera ,00

110 Program prekogranične saradnje Bosna i Herzegovina Srbija Potencialni regionalna i lokalna samouprava; opštinska udruženja; agencije za razvoj; organizacije za podršku razvoju preduzetništva, kao što su privredne komore, biznis centri, udruženja za razvoj malih i srednjih preduzeća, sektorske asocijacije, lokalna udruženja trgovaca itd; turističke i kulturne organizacije; nevladine neprofitne organizacije, javna i privatna tela koja pružaju podršku radnoj snazi; korisnici: nacionalne institucije koje deluju na kvalifikovanom području; tela i organizacije (uključujući i nevladine) nadležni za zaštitu prirode; tela nadležna za upravljanje vodama; vatrogasne i hitne službe; škole; obrazovni i istraživački centri; fakulteti i institucije za stručno usavršavanje itd.

111 Dunavski program Budžet: ERDF doprinos 202,3 miliona + IPA doprinos 19,8 miliona EUR EU države: -Austrija -Bugarska -Hrvatska -Češka -Nemačka (Baden- Virtemberg i Bavarska) -Mađarska -Rumunija -Slovačka -Slovenija države izvan EU: Bosna i Hercegovina, Moldavija, Crna Gora, Srbija i deo Ukrajine

112 Dunavski program Prioriteti: 1. Inovaticije i društvena odgovornost 1.1. Unapređenje okvirnih uslova i ravnomernog pristupa znanju 1.2. Povećanje poslovnih veština i društvenih inovacija 2. Zaštita životne sredine i kultura 2.1. Održiva upotreba prirodnog i kulturnog nasleđa i resursa 2.2. Restauracija i upravljanje ekološkim koridorima 2.3. Transnacionalna vodoprivreda i prevencija rizika od poplava 2.4. Spremnost za vanredne situacije 3. Bolja povezanost 3.1. Ekološki i pouzdani transportni sistemi uz ravnomeran pristup urbanim i ruralnim sredinama 3.2. Unapređenje energetske bezbednosti i energetske efikasnoti 4. Dobro upravljanje 4.1 Povećanje institucionalnih kapaciteta u oblasti upravljanja velikim društvenim promenama 4.2 Unapređenje upravljanja Strategijom Evropske unije za Dunavski region

113 Jadransko jonski program EU državae Grčka (13 regiona) Italija (12 regiona i 2 provincije) Hrvatska (2 regiona) Slovenija (2 regiona) Države izvan EU: Albanija Bosna i Hercegovina Crna Gora Srbija Budžet: ERDF doprinos 83,4 miliona + IPA doprinos 15,7 miliona EUR

114 Jadransko jonski program Prioriteti: 1. Istraživanje Inovativan i pametna region 2. Zaštita životne sredine Održivi region 3. Transport Povezan region 4. Upravljenje Podrška upravljanju Strategijom za Jadrnsko-jonski region

115 Značaj i koristi programa prekogranične saradnje Bespovratna sredstva eksterni izvori finansiranja Multiplicirajući efekat (inicijative i održivost) Sprovođenje projekata po pravilima EU priprema za strukturne fondove, podizanje kapaciteta centralnih i lokalnih organa vlasti za upravljanje EU fondovima Jačanje saradnje sa zemljama susedima Međusektorska saradnja javni sektor + civilno društvo Odgovornost za lokalni razvoj prelazi na niže organe vlasti

116 1. European Parliament, COMMISSION IMPLEMENTING REGULATION (EU) No 447/2014, on the specific rules for implementing Regulation (EU) No 231/2014 of the European Parliament and of the Council establishing an Instrument for Pre-accession assistance (IPA II), 2 May European Parliament, REGULATION (EU) No 1299/2013 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL on specific provisions for the support from the European Regional Development Fund to the European territorial cooperation goal, 17 December European Parliament, REGULATION (EU) No 231/2014 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, establishing an Instrument for Pre-accession Assistance (IPA II), 11 March 2014.

117 4. European Parliament, REGULATION (EU) No 232/2014 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, establishing a European Neighborhood Instrument, 11 March European Parliament, REGULATION (EU) No 236/2014 OF THE EUROPEAN PARLIAMENT AND OF THE COUNCIL, laying down common rules and procedures for the implementation of the Union s instruments for financing external action, 11 March Evropska komisija, Indikativni strateški dokument za Srbiju , avgust 2014.

118 7. INDICATIVE STRATEGY PAPER FOR SERBIA ( ), adopted on 19/08/ IPA ( ), Roadmap for Planning and Programming, version IPA II , A quick guide to IPA programming. 10. IPA II Multi-country Strategy Paper (MCSP), draft, Kancelarija za evropske integracije, Evaluacija efektivnosti i efikasnosti međunarodne razvojne pomoći u Republici Srbiji po sektorima, Ministarstvo finansija, Uputstvo o programskom budžetu, Multi-Country Indicative Strategy Paper ( ), adopted on 30/06/ Nacrt IPARD programa Republike Srbije za , verzija 2, oktobar 2014.