Analiza ponude kredita stanovništvu u Srbiji

Transcription

1 Analiza ponude kredita stanovništvu u Srbiji 1

2 Daniel Septeu, master Studije i istraživanja FEFA Analiza ponude kredita stanovništvu u Srbiji Izdavač FEFA Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju, Univerzitet Singidunum, Bulevar Zorana Đinđića 44, Beograd Za izdavača prof. dr Vladimir Poznanić, dekan Recenzenti prof. dr Lidija Barjaktarović prof. dr Snežana Konjikušić Ana Vjetrov, master ISBN Beograd, godine Ovo delo se ne sme umnožavati, fotokopirati i na bilo koji način reprodukovati, u celini niti u delovima, bez pisanog odobrenja izdavača.

3 Analiza ponude kredita stanovništvu u Srbiji Sažetak Za srpski finansijski sistem može se reći da je u velikoj meri bankocentričan, pošto 92% ukupnih finansija predstavljaju banke. Predmet istraživanja studije jeste ponuda kredita kao bankarskog proizvoda sektoru stanovništva u Srbiji, u periodu godine. Rezultati istraživanja ukazuju da je: (1) Ponuda kredita poslovnih banaka u Republici Srbiji razvijena. (2) Tražnja za kreditima stalna, bez obzira što je bila usporena u vremenu krize. (3) Gotovinski kredit je nazastupljeniji i najtraženiji oblik kredita poslednjih godina. Zaključak je da su građanima, kao korisnicima finansijskih usluga neophodna osnovna znanja o funkcionisanju ekonomije i investiranja. Stoga, trebalo bi više pažnje posvetiti formalnom i neformalnom finansijskom opismenjavanju, kako bi svi učesnici u procesu osmišljavanja i korišćenja bankarskih proizvoda bili zadovoljni koristima koje su ostvarili. Ključne reči: bankarski sektor Srbije, kriza, ponuda kredita, stanovništvo Abstract The Serbian financial system can be said to be bank-centric, due to the fact that banks represent 92% of total finance. The main research subject of this study concerns the loan offer as a banking product for the retail sector in Serbia, in the period from 2001 to Results of the study are as follows: (1) Banks credit offer in the Republic of Serbia is developed. (2) The demand for bank loans has been constant, despite a slow-down during the crisis. (3) Cash loan has been the predominant and the most requested type of bank loan in the previous period. The final conclusion is that individuals, as beneficiaries of financial services need basic knowledge about functioning of economics and investments. Accordingly, in the future more attention should be paid to formal and non-formal financial literacy, in order to have satisfied participants in the process of design and use of banking products. Key words: Serbian banking sector, the crisis, the loan offer, retail sector

4 SADRŽAJ 1. UVOD Značaj i aktuelnost studije Predmet istraživanja studije Metode istraživanja u studiji KREDIT KAO BANKARSKI PROIZVOD Pojam i značaj kredita Vrste kredita Osnovna podela kredita Posebne vrste kredita Ostale vrste kredita ANALIZA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE GODINE Bankarski sektor Srbije pre godine Struktura bankarskog sektora Srbije godine Vlasnička struktura Broj i organizacija banaka Broj zaposlenih u bankarskom sektoru Tržišno učešće banaka Koncentracija i konkurencija Analiza bilansnih stavki Analiza aktive Analiza pasive Analiza neto prihoda/rashoda i neto rezultata bankarskog sektora Srbije Analiza kreditnih poslova Struktura kredita Analiza NPL kredita Analiza depozita Likvidnost banaka Adekvatnost kapitala Profitabilnost banaka... 51

5 4. ANALIZA PONUDE KREDITA STANOVNIŠTVU U SRBIJI Kriterijumi za izbor banaka uzetih za analizu ponude Podaci o bankama Banca Intesa a.d. Beograd Komercijalna banka a.d. Beograd UniCredit bank Srbija a.d. Beograd Raiffeisen banka a.d. Beograd Societe Generale banka Srbije a.d. Beograd Analiza odobrenih kredita u periodu Vrste kredita i uslovi pod kojima se nude stanovništvu u Srbiji Keš krediti Potrošački krediti Auto krediti Krediti za refinansiranje Stambeni krediti Ponuda i analiza stambenih kredita Ponuda i analiza kredita za adaptaciju i rekonstrukciju Ponuda i analiza stanova za određene lokacije Krediti za posebne kategorije i namene Krediti za penzionere Krediti za studente Krediti za zdravstvene usluge Krediti za energetsku efikasnost Ostali krediti ZAKLJUČAK LITERATURA PRILOG STUDIJI

6 1. UVOD Finansijsko tržište u Srbiji karakteriše izuzetno bankocentričan sistem. Banke su usled nedostatka direktnog finansiranja i slabo razvijene berze, najvažniji finansijski posrednici u postupku obezbeđivanja kapitala. S druge strane, sistem u Evropskoj uniji (EU) takođe je naklonjen bankama, te s obzirom na namere Srbije da postane članica EU, postaje jasno koliki će značaj banke imati i u budućnosti. Bankarski sistem u Srbiji devedesetih godina je bio gotovo uništen, kao i privreda zemlje, poverenje u banke je bilo potpuno izgubljeno, štednja je bila u "slamarici", a naplata kredita veoma niska. Bilo je potrebno mnogo godina kako bi se povratilo poverenje građana Srbije u bankarski sistem. Dolaskom svetske ekonomske krize, koja je imala ogroman uticaj na ekonomiju države, a samim tim i na plate i zaposlenost, stanovnici Srbije suočavaju se sa potencijalnom krizom javnog duga. Finansijska situacija postaje teška, plate se smanjuju, prihodi opadaju, te su građani primorani da bankarskim kreditima dođu do dodatnog novca radi finansiranja sopstvenih potreba. Dodatni prihod, čak i da postoji, ne može se investirati na berzi, a slaba razvijenost i niska obrazovanost građana u pogledu fondova, samo su dodatna prepreka Značaj i aktuelnost studije Kredit je realnost stanovnika Srbije, ali i primarni posao za banku. Studija će predstaviti ponudu kredita stanovništvu na detaljan način sa svim pratećim uslovima i bitnim elementima koji se za njega vezuju, a značajni su za poznavanje, razumevanje i proces odabira kredita. Činjenica je da mnogi građani nemaju osnovno znanje o ekonomiji i često dolaze u situaciju da zaključuju ugovore sa bankom čije uslove ne razumeju u potpunosti. Upravo iz tih razloga tema koju ova studija obrađujeje aktuelna, jer uslove ponude kredita prikazuje na jednostavan i svima razumljiv način. Značaj ove studije može se sagledati iz više uglova. Teorijski, u studiji će biti sažet i na jednom mestu prikazan kratak istorijat bankarstva i počeci razvoja kredita; podela kredita zasnovana na domaćim i stranim kriterijumima; kreditna politika i proces odobravanja kredita. Studija sažima sve bitne činjenice i saznanja na pomenute teme, te njen teorijski deo predstavlja spoj bankarstva, makroekonomije i finansija u malom. Osim navedenog studija se bavi i sveobuhvatnom analizom bankarskog sektora Srbije u periodu godine, sa osvrtom na stanje pre godine i rizike kojima je izložen danas. Dosadašnje studije su uglavnom obuhvatale kraće periode vezane za određene situacije i dešavanja na tržištu, a analize se odnosile na kratke periode pre i posle krize. Mr Mirjana Palić iz sektora za ekonomske analize i istraživanja Narodne banke Srbije (u daljem tekstu NBS) u svom tekstu ''Analiza kreditne aktivnosti u Srbiji: Trend ili kreditni bum?'' (2007) analizirala je kreditnu aktivnost do godine, a dr Boško Živković izložio svoje stavove na slične teme u tekstu ''Komparativna analiza bankarskog sistema Srbije i zemalja Jugoistočne Evrope'' (2011) u Kvartalnom monitoru za period do godine. Takođe, prof. dr Lidija Barjaktarović u svojoj knjizi ''Transformacija domaće banke u savremenu evropsku banku'' (2009) osvrnula se na period pre dvehiljaditih, preko načina privatizacije banaka do osnovnih zaključaka o bankarskom sektoru do godine, dok se prof. dr Zoran Jeremić bavio sličnim temama završivši analizu sa godinom u svojoj knjizi ''Finansijska tržišta'' (2012). Publikacija Udruženja banaka Srbije pod 1

7 nazivom ''Bankarsko poslovanje u Srbiji '' (2011) čiji je autor Ile Kovačević obuhvata veoma dug period domaćeg bankarstva, mada je veliki deo sagledan iz istorijske perspektive, sa naglaskom na analitični deo u periodu godine, pa tako pokriva najduži mogući period. Četrnaestogodišnji period koji je predmet analize ovog rada, hronološki sagledava prodaju, spajanje ili tranformaciju svake od banaka koje su postojale početkom godine Predmet istraživanja studije Studija će obuhvatiti više različitih, ali srodnih celina u istoj, osmišljenih tako da se jedna na drugu nadovezuju, čineći celokupnu sliku kreditne delatnosti bankarstva, s namerom da se prikaže i značaj bankarstva kao nastavnog predmeta, ali i kao neophodne privredne grane. Iz ovakvog koncepta sledi da studija ima više predmeta istraživanja, sa posebnom pažnjom na primarni i osvrtom na sporedne predmete istraživanja. Predmet istraživanja studije je ponuda kredita kao bankarskog proizvoda sektoru stanovništva, odnosno utvrđivanje postojećih vrsta kredita koji se nude građanima Srbije. Takođe, predmet istraživanja biće i uslovi pod kojima se krediti nude, kao i elementi kredita bitni za njegov odabir. Osim primarnog predmeta istraživanja u studiji obrađena su još dva, kreditno poslovanje banke i bankarski sektor Srbije. Prvi se odnosi na proces odobravanja kredita i analizu kreditne sposobnosti klijenata kao polazni osnov za razumevanje teme i njeno dalje istraživanje. Drugi, analiza bankarskog sektora Srbije, prikazaće stanje u od sa fokusom na preobražaj sistema nakon devedesetih, prolazak sistema kroz svetsku ekonomsku krizu i stanje nakon nje Metode istraživanja u studiji U studiji će se koristiti više različitih metoda koje će zavisiti od celine studije i sadržaja tih celina. S obzirom na to da će studija imati teorijsku osnovu potkovanu praktičnim delom, sadržaće i opisnu kvalitativnu metodu i empirijsku građu koja se oslanja na metodologiju studije slučaja, konkretno ponudu kredita pet odabranih banaka. Teorijski deo u kome će biti izloženi pojmovi vezani za kredit i kreditno poslovanje banke biće odrađen deskriptivnom metodom. Na osnovu prikupljenih podataka, a prema određenim kriterijumima biće urađena sistematizacija svih vrsta kredita. Prikupljanje podataka biće obavljeno u okviru kabinetskog, ali i terenskog istraživanja. Teorijski deo će obilovati informacijama, saznanjima i definicijama drugih autora koji će na adekvatan način biti citirani. Osnov za istraživanje bankarskog sektora Srbije čine izveštaji institucija poput Narodne banke Srbije i Kreditnog biroa. Svi prikupljeni podaci biće tabelarno predstavljeni, ali i grafički prikazani kako bi bili pregledniji za razumevanje i uočavanje odnosa i pojava između varijabli. U analizi će komparativnom metodom biti izvedeni zaključci za najvažnije kategorije pomenutog sektora u periodu Ponuda kredita na tržištu Srbije biće istražena na osnovu pretraživanja internet sajtova poslovnih banaka, promotivnog materijala, kao i razgovora sa bankarima po ekspoziturama. Analiza ponude kredita i komentari u pogledu njihovih uslova i povoljnosti biće dati na osnovu dosadašnjeg prikupljenog teorijskog znanja, iskustva i prakse tokom studiranja. 2

8 2. KREDIT KAO BANKARSKI PROIZVOD Osnove bankarstva su davno ustanovljene, ali je i bankarstvo s razvojem čovečanstva uznapredovalo. Novac nekada nije postojao, zatim se koristio u realnom obliku, a danas je počeo da poprima i virtuelni oblik. S pojavom prvih berzi počela su da se razvijaju finansijska tržišta te je svet danas nezamisliv bez njih. Šoškić i Živković (2011) opisuju svet u kome danas živimo: ''Svet u kome ljudi koriste novac, u kome se novac kreće od onih koji kupuju ka onima koji prodaju i od onih koji daju u zajam ka onima koji uzimaju u zajam, svet u kome se novčane transakcije obavljaju direktno, neposredno i indirektno, preko posrednika, u različitim formama, postoji stotinama i hiljadama godina unazad...svet o kome je reč je, naravno, svet finansijskih tržišta i finansijskih institucija i nalazi se svuda oko nas'' (str. 1). Mishkin (2006) o finansijskim tržištima govori kao ''tržištima na kojima se sredstva transformišu od subjekata koji raspolažu viškovima sredstava ka subjektima kojima sredstva nedostaju''(str. 3). Šoškić i Živković (2011) ga definišu kao skup svih finansijskih transakcija u širem smislu, odnosno kao organizovano mesto trgovine finansijskim instrumentima u užem smislu (str. 4-5). Na finansijskim tržištima postoji mnogo učesnika, počev od stanovništva, preko firmi i države do finansijskih institucija i finansijskih posrednika. Ritter et al. (2009) objašnjavaju finansijskog posrednika kao ''instituciju koja uzima sredstva od jedne grupe investitora i preraspoređuje ih investiranjem u finansijsku aktivu'' (str. 3). Neke finansijske institucije su zapravo finansijski posrednici. One se mogu podeliti na depozitne i nedepozitne. Prema Ritter et al. (2009) ''banke služe kao glavni čuvar novčane mase u ekonomiji i zajedno sa drugim finansijskim posrednicima, pružaju značajan izvor sredstva za firme i potrošače'' (str. 3). Kada je stanovništvu potreban novac zarad finansiranja, na primer, kupovine auta, bele tehnike, stana i sl. građanin će najpre otići u banku kako bi se raspitao oko uzimanja kredita. Iz tog razloga, banka predstavlja finansijskog posrednika sa kojim se ljudi najčešće susreću. Mishkin (2006) za banke kaže da su ''finansijske institucije koje primaju depozite i odobravaju kredite'' (str. 8). Značaj finansijskih posrednika i finansijskih tržišta uopšte je veliki. Mishkin i Eakins (2005) nabrajaju smanjivanje transakcionih troškova, uklanjanje asimetričnih informacija u vidu negativne selekcije i moralnog hazarda, zatim intermedijaciju kao neke od funkcija. Za pojedinca je važno poznavanje finansijskih tržišta jer može da utvrdi svoju finansijsku poziciju i iskoristi sistem na najbolji način, kao što je za menadžera firme ili finansijskog profesionalca podjednako važno kako da investira sredstva na istom. Šoškić i Živković (2011) sumiraju njihov značaj jednom lepom rečenicom: ''Sigurna i efikasna finansijska tržišta su temeljni element ekonomskog rasta, razvoja i blagostanja tržišnih privreda'' (str. 15). Banka je finansijska institucija sa dugoročnom tradicijom. Takođe, kredit je jedan od prvih bankarskih poslova. Značaj finansijskih tržišta je važan, njihovo poznavanje neophodno, a banka prva institucija sa kojom se građani susreću jer im je potreban kredit. Zato je fokus ove studije kredit i stanovništvo, te prva dva poglavlja treba da zaokruže celu priču vezanu za kredite. Prvo će biti utvrđen pojam kredita uz kratak osvrt na istorijske činjenice vezane za početak bankarstva, a 3

9 samim tim i kredita. Dalje, biće nabrojan i objašnjen značaj kredita na makro i mikro nivou, kao i sve funkcije kredita. Na kraju ovog poglavlja sledi podela kredita iz više različitih uglova koja je razvrstana na opštu, posebnu i ostalu podelu Pojam i značaj kredita Osnovi nauke, društva i privrede postavljeni su na znanjima civilizacija koje potiču još pre nove ere, utemeljeni u doba antičke Grčke i starog Rima, a razvijaju se, napreduju i evoluiraju iz dana u dan. Danas se sa sigurnošću može reći da bankarstvo, pa tako i kredit, potiču iz tog doba, začeti u domenu menjačkih, založnih i kreditnih poslova. U prilog tome, Hadžić (2009) potvrđuje: ''kreditni, menjački i založni poslovi postojali su već u starom veku kod starih Sumeraca, Asiraca, u Vavilonu, na Kipru, kod Egipćana i starih Grka'' (str. 3). Postojanje gradova-država koje su kovale, svaka svoj novac, otvorilo je mogućnost prvo za razvoj menjačkih poslova, a kasnije, nakon stvaranja privatnih kuća koje su se bavile skladištenjem robe, zlata i dragocenosti, uz naplaćivanje kamate za čuvanje i pozajmljivanje i za kreditno-depozitne poslove. Pojava prvih banaka modernog tipa vezuje se za rani srednji vek. Prema Hadžiću (2009) Banca di Genova osnovana je godine (str. 4), a u poznom srednjem veku javljaju se i prve emisione banke, te Hadžić (2009) navodi kao primer emisionu banku Švedske osnovanu godine (str. 4). Mishkin i Eakins (2005) ističu da je ''razdoblje savremene bankarske industrije, kakvu danas poznajemo, započelo osnivanjem Bank of North America u Filadelfiji'' (str. 437). Istorijat bankarstva usko je povezan sa razvojem kredita kao bankarskog posla, budući da se potreba za kreditom razvijala sa razvojem društvenog i državnog uređenja. Kredit se kroz vreme razvijao od forme naturalnog kredita do forme novčanog kredita koji je kao posao pratio trgovačke transakcije. Sa višim i složenijim stupnjevima uređenja, nakon otpočinjanja trgovine među gradovima i državama, usled kolonijalizma, industrijalizacije i kasnije, ratova, razvijali su se novi oblici kredita državni i međunarodni zajmovi. Razvoj banaka i kredita kao bankarskog posla bio je određen specifičnostima svakog razdoblja ponaosob, ali Hadžić (2009) naglašava da ''ono što je bila konstanta, za šta se vezuje i sama definicija banke, to je da se banka kao ustanova bavi kreditnim i novčanim poslovima'' (str. 8). Prema Hadžiću (2009) na osnovu istorijskih činjenica vidi se da je kredit od početka bio osnova bankarskog posla, kao i danas, uprkos pojavama novih bankarskih proizvoda i savremene funkcije banke pa će i u budućnosti biti glavna karika u bankarskom poslovanju. Takođe, poverenje je još jedna konstanta koja prati kredit od početka njegovog nastanka. Hadžić (2009) ističe važnost značenja reči kredit: ''sam naziv kredit to odražava jer potiče od latinske reči creditum što znači kredit ili zajam, a ova reč ima osnovu u reči credo, credere, što znači verovati.'' (str. 270) Kada se govori o kreditu kao bankarskom poslu, Barjaktarović (2010) ga definiše na sledeći način: ''Kredit je dužničko-poverilački odnos, zasnovan na ustupanju prava raspolaganja novcem od strane poverioca (kreditora, zajmodavca, banke) dužniku (korisniku kredita, zajmoprimcu) na određeno vreme i pod određenim uslovima'' (str. 49). 4

10 Hadžić (2009) navodi da je kredit dužničko-poverilački posao rekavši da: ''Banka kao poverilac stavlja na raspolaganje određenu količinu finansijskih sredstava klijentu dužniku u formi koja, pored ostalog, uključuje utvrđivanje kao najvažnijih uslova: kamate, način otplate, vremena otplate, garancije i sl.'' (str. 269). Hadžić (2009) ističe povratnost kao karakteristiku kreditnog posla i važnost poverenja u odnosu banka-klijent. Povratnost se odnosi na to da dužnik ima obavezu vraćanja novčanih sredstava koje je banka plasirala uz naravno, ugovorenu kamatu, kao cenu novca, te poverenje dobija na značaju upravo iz verovanja da će dužnik svoju obavezu i izvršiti. Značaj poverenja ističu i Šoškić i Živković (2011) koji smatraju da ''kroz istoriju, ali i danas, u savremenom svetu u osnovi funkcionisanja finansijskog sistema stoji poverenje'' (str. 13). Sa pravnog aspekta, Zakon o bankama (2015) određuje da ''kredit ima značenje utvrđeno u zakonu kojim se uređuju obligacioni odnosi'' (član 2. stav 8.). Zakon o obligacionim odnosima (2003)uređuje dužničko-poverilački odnos između banke i klijenta na osnovu ugovora o kreditu koji se ovim zakonom definiše na sledeći način: ''Ugovorom o kreditu banka se obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje određeni iznos novčanih sredstava, na određeno ili neodređeno vreme, za neku namenu ili bez određene namene, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je utvrđeno ugovorom'' (član 1065.). U svojoj knjizi ''Finansijske institucije i tržišta'' Rose i Marquis (2012) napominju važnost sadržine ugovora o kreditu za klijenta i banku ističući da su krediti: ''rezultat pregovora između banke i njenog klijenta i dovode do pismenih ugovora koji su sačinjeni tako da izađu u susret posebnim kreditnim potrebama klijenta i zahtevima banke u pogledu adekvatne sigurnosti i prihoda'' str. 451). Dakle, na osnovu ovih definicija može se utvrditi da su važne odrednice kredita dužničkopoverilački odnos zasnovan na povratnosti i poverenju, i uslovi, odnosno elementi kredita koji su predmet dogovora i pregovora banke i klijenata kako bi obe strane bile zadovoljne na kraju klijent sumom novca i realizacijom transakcije za koju je kredit uzeo, a banka povraćajem novca uz naplaćenu naknadu za pozajmljivanje. Kredit je danas bankarski posao koji ima svoje tržište, a samim tim i svoju cenu. Tržište kredita se vremenom sve više razvija kako u smeru tražnje tako i u smeru ponude. Na strani tražnje nalaze se pojedinci (građani, uključujući penzionere i studente, ponegde i nezaposlene), kompanije (od mikropreduzeća do korporacija), banke, razni finansijski, institucionalni i državni investitori i institucije, pa i same države. Sa sve više specijalizovanim namenama i proširivanjem institucija koje daju kredite (od banaka preko štedno-kreditnih udruženja i kreditnih sindikata) tržište kredita predstavlja primaran posao za banku s obzirom na to da krediti čine, kako ističu Rose i Marquis (2012), ''najveći deo bankarske aktive i često donose najveći deo poslovnog prihoda u tradicionalnom bankarskom poslovanju'' (str. 451). Značaj kredita proizilazi iz njegove dugogodišnje istorije, uloge koju je imao, ima i imaće. Pošto kredit, potiče iz davnih vremena, jasno je da se s vremenom razvijao i dobijao na značaju. Nije samo 5

11 banka ta koja profitira izdavanjem kredita, već njegove funkcije i uloge imaju mnogo širi značaj. Njegov značaj se pronalazi na mikro i makro nivou, sa bankarskog i pravnog aspekta, te može se reći da je on višestruk. Za početak, na finansijskom tržištu, kredit predstavlja jednu vrstu ulaganja bilo da ga daje banka, preduzeće ili neka druga institucija, s obzirom na to da zajmodavac ostvaruje prinos u visini kamatne stope, tačnije naplaćuje novčanu naknadu kamatu. Dakle, kredit ima finansijski karakter i značaj. Hadžić (2009) to potvrđuje činjenicom da je kredit ''postao masovni, visokostandardizovani proizvod, sa velikim brojem namena''(str. 271). Dalje, banka kao osnovna institucija koja odobrava kredit,veliki deo plasmana i aktive uopšte ima u obliku kredita, što takođe govori o njegovoj zastupljenosti. Takođe, visoki udeo prihoda banaka zapravo potiče od naplate kamate na kredit, odnosno predstavlja osnovni izvor prihoda. Važnost kredita ogleda se u mogućnosti stanovništva i privrede da usled nedostatka sopstvevnih novčanih sredstava finansirajui zadovolje svoje potrebe u vidu potrošnje, zaliha, investicija. Dakle, na mikro nivou, kredit je pronašao svoju funkciju u vidu dodatnog izvora sredstava, pružajući mogućnost kontinuiteta poslovanja. Na makro nivou, jedna od važnih uloga kredita jeste kreiranje i tokova novca. Barjaktarović (2010) ističe ''uređivanje količine novca i obima i strukture kredita'' (str. 4) i ''monetarno-kreditnih tokova u drušvenoj reprodukciji'' (str. 5), što znači da kredit ima važnu monetarnu ulogu. Barjaktarović (2010) takođe naglašava da je ''bankarski kredit najznačajniji faktor kreiranja novčane mase'' (str. 49). Kreditom se deluje na povlačenje viška ili upumpavanje novca, zavisno od stanja i potrebe privrede. S obzirom na to da kredit prati ugovor o kreditu između banke i klijenta, on ima i značaj sa pravnog aspekta. Banke angažuju pravne stručnjake koji se staraju da se ugovor izvršava na pravi način i angažuje ih u slučaju kršenja ugovora da deluju tako da štite poziciju banke i realizuju ugovor u njenu korist. Hadžić (2009) sumira sledeće funkcije kredita koje su prikazane na Slici br. 1 (str ). Mobilizatorska funkcija. Banka kao finansijska institucija posreduje između onih sa viškom i manjkom kapitala, odnosno prikuplja (mobiliše) viškove (u vidu depozita) i putem kredita plasira ta sredstva tamo gde su nephodna, čime se postiže najefikasnija alokacija kapitala. Ovo je osnovna funkcija kredita i glavni značaj kredita za privredu. Obezbeđenje kontinuiteta reprodukcije. Budući da je kredit način da se dođe do potrebnog novca, on omogućava da se održi kontinuitet proizvodnje na potrebnom nivou, bez obzira da li se radi o mikro preduzeću, preduzetničkoj firmi ili multinacionalnoj kompaniji. Takođe, osim održavanja nivoa proizvodnje, kredit daje mogućnost firmi da investirajući podigne nivo proizvodnje i tako zadovolji tražnju na tržištu, utičući time na uređivanje ponude i tražnje na tržištu. Obezbeđuje likvidnost i stabilnost privređivanja. Kredit pruža mogućnosti za prevazilaženje različitih situacija sezonskih ili drugih karaktera kako bi se održala likvidnost preduzeća. Na primer, mnoge firme imaju prihode koji su sezonskih karaktera te im je neophodan novac u onom drugom nesezonskom periodu kako bi nesmetano funkcionisale. Takođe, poznato je da i same banke imaju 6

12 problema sa likvidnošću te postoje vrste kredita kojima se to prevazilazi, a obično ih daje centralna banka. Na osnovu ovoga vidi se da kredit održava likvidnost velikog broja učesnika na tržištu, čime se obezbeđuje nesmetano funkcionisanje i stabilnost privrede. Reguliše ponudu i tražnju na tržištu. Kredit je važan činilac kreiranja novca, o čemu je već bilo reči. Njegova tražnja determinisana je tražnjom za novcem i finansiranjem potrošnje i investicija pa se tako kreditiranjem klijenata koji nisu platežno sposobni utiče na stabilizovanje zaliha i cena, a time i tržišta. Stimuliše međunarodnu ekonomsku razmenu. Postojanje kredita za podsticaj izvoza omogućava mnogim firmama da svoje proizvode plasiraju regionalno i šire, na svetskom nivou. Kredit kao sredstvo stimulacije izvoza pruža konkurentnost privredi preko konkurentnosti njenih činilaca - privrednih društava. Povećan izvoz kasnije ima uticaj na platni bilans i kretanje kursa domaće valute, te tako kredit postaje instrument koji pruža makroekonomske efekte. Mobilizatorska funkcija Kontrolna funkcija Obezbeđenje kontinuiteta reprodukcije Relativizuje postojeće regionalne razlike razvijenosti Funkcije kredita Obezbeđuje likvidnost i stabilnost privređivanja Stimuliše međunarodn u ekonomsku razmenu Reguliše ponudu i tražnju na tržištu Slika 1. Funkcije kredita Izvor: Hadžić, M. (2009) Bankarstvo. Treće izdanje. Beograd, Univerzitet Singidunum, str Relativizuje postojeće regionalne razlike razvijenosti. Onako kako se razlikuje razvijenost zemalja, tako se razlikuje i razvijenost regiona u jednoj zemlji, a upravo krediti mogu biti sredstvo smanjenja razlika u nerazvijenosti. Postojanjem selektivne kreditne politike koja, kako je Barjaktarović (2010) definiše, ''deluje na promene novca i kredita samo u određenim sektorima 7

13 privrede, namenama, regionalnom razmeštaju i dr.'' (str. 159), krediti koje država usmerava u jedno područje ili krediti koje pružaju fondovi Evropske unije upravo imaju za cilj ujednačavanje standarda i razvijenosti regiona. Kontrolna funkcija. Procedura za odobravanje kredita je složena i zahteva ispunjavanje određenih uslova. Kasnije, tokom perioda otplate kredita, banke vrše nadzor nad istim, te na taj način banke imaju uvid u stanje solventnosti i privređivanja stanovništva i privrednih društava. Kontrolna funkcija se ogleda i u činjenici da kreditor prati nivo zaduživanja preduzeća i privrede i time ga praktično primorava na profitabilan rad i održavanje solventnosti Vrste kredita Na osnovu utvrđivanja pojma i značaja, u prethodnom poglavlju, kredit se pojmovno može posmatrati iz više aspekata. Iz tog razloga ovo poglavlje donosi detaljnu podelu kredita. Podela je prikazana kroz osnovne, posebne i ostale vrste kredite Osnovna podela kredita Podela kredita počinje osnovnom podelom, prema sledećim kriterijumima: obliku, nameni, odnosno svrsi upotrebe, ročnosti, prema poveriocu i dužniku, načinu obezbeđenja, tipu i načinu plaćanja kamate i načinu povlačenja kredita. Podela kredita prema obliku u kojem se daju: naturalni robno-novčani novčani. Kako Hadžić (2009) navodi, naturalni kredit je jedan od najstarijih kreditnih oblika i podrazumeva davanje u realnom dobru pri čemu je najčešće bila reč o poljoprivrednom proizvodu. Robnonovčani kredit su odobravale kompanije između sebe i Hadžić(2009) ga definiše kao ''kredit koji se odobrava u robi, a vraća u novcu'' (str. 271). Novčani kredit je oblik kredita koji je danas najzastupljeniji i odnosi se na davanje i vraćanje u novcu. Svrha uzimanja kredita je verovatno kriterijum koji ima naviše podela a ovde je urađen prema tome za koji sektor je namenjen. Dakle, prema nameni (svrsi) odnosno prema upotrebi, krediti se dele na: potrošački, proizvođački. Potrošački kredit je kredit namenjen pojedincima i porodicama koji predstavljaju potrošače i uzimaju ga za različite namene kako bi zadovoljili svoje potrebe. Ovim kreditom oni postaju platežno sposobni i kako Hadžić (2009) ističe ''indirektno utiču na porast proizvodnje preko povećanja platežno sposobne tražnje'' (str. 271). Istom logikom, proizvođački kredit predstavlja kredit koji uzimaju proizvođači za finansiranje svojih različitih potreba pa zato oni imaju više namena. 8

14 Svaki kredit ima rok dospeća koji predstavlja rok kada će kredit biti vraćen. Zato je podela kredita prema ročnosti izvršena na: kratkoročne, srednjoročne, dugoročne. Kratkoročnim kreditom se smatraju krediti,kako Hadžić (2009) definiše, sa rokom dospeća do 2 godine, srednjoročnim od 2 do 10 godina dok dugoročni kredit ima dospeće preko 10 godina (str. 272). Primera radi, keš krediti uglavnom su kratkoročni, potrošački mogu biti kratkoročni, mada ima i srednjoročnih, isto je i sa auto kreditima, dok su stambeni krediti i investicioni krediti dugoročni. Podela kredita prema kriterijumu ko je davalac kredita, odnosno poverilac: privatni, bankarski, javni, domaći, inostrani. Kredit može da odobri banka ili neka druga privatna institucija. Ovde se pre svega misli na druge finansijske institucije i institucionalne investitore. Kredit je javni ukoliko ga odobrava država ili centralna banka. Javni kredit je takođe, ukoliko se nekoj javnoj instituciji odobri kredit iz budžeta radi pomoći. U zavisnosti da li je poverilac sa domaćeg tržišta ili iz neke druge zemlje, kredit može biti domaći ili inostrani. Svi primeri kredita odobrenih od strane institucija poput Međunarodnog monetarnog fonda (International Monetary Fund IMF, u daljem tekstu MMF), Svetske banke (World Bank - WB, u daljem tekstu SB), fondova Evropske unije (u daljem tekstu EU), Evropske investicione banke (European Investment Bank u daljem tesktu EIB) predstavljaju inostrane kredite. Nasuprot poveriocu stoji dužnik, tako da prema kriterijumu ko je dužnik, odnosno korisnik kredita, oni se dele na: industrijski (komercijalni), zajmovi finansijskim institucijama, zanatski, preduzetnički, start-up, državni, trgovački, poljoprivredni, zajmovi pojedincima (krediti stanovništvu). Komercijalni i industrijski zajmovi su krediti koji se odobravaju preduzećima za određene potrebe poput pokrića troškova, kupovinu zaliha, plaćanje poreza, itd. Zajmovi finansijskim institucijama su krediti bankama, osiguravajućim kompanijama, finansijskim kompanijama i drugim finansijskim institucijama. Krediti koji se odobravaju poljoprivrednicima, stočarima, zemljoradnicima u svrhu pomoći za vreme žetve i setve ili održavanje stočnog fonda jesu poljoprivredni zajmovi. Preduzetnički krediti podrazumevaju kredite koji se odobravaju radi 9

15 započinjanja biznisa. Krediti stanovništvu su velika kategorija koja će kasnije biti obrađena, a odnosi se na različite kategorije kredita za potrošnju i njeno finansiranje. Prema kriterijumu obezbeđenja kredita, podela izgleda ovako: lični (personalni), pokriveni (realni). Hadžić (2009) predstavlja lični kredit kao blanko (otvoreni kredit) a to znači da nema specijano pokriće prilikom odobravanja kredita fizičkom licu dok nasuprot ličnom kreditu, pokriveni krediti, poput hipotekarnog, založnog i garantnog, imaju pokriće u vidu realne imovine određene vrednosti, te se poverilac u slučaju neispunjenja obaveze od strane klijenta može naplatiti iz realne imovine koja ima svoju vrednost (str. 272). Kada je reč o kamati, važne determinante su da li se kamata plaća i ako se plaća, koji tip kamatne stope je u pitanju. Prema kriterijumu plaćanja kamate, podela je sledeća: kamatni, beskamatni. Kamatni kredit, kako mu samo ime govori, odnosi se na kredit koji se otplaćuje na takav način da se obračunava kamata kao cena pozajmljivanja i dužnost zajmoprimca je da zajedno sa glavnicom kredita vrati i propisani iznos kamate. Beskamatni kredit ne sadrži kamatu kao cenu kredita, već se koristi neki drugi način za obračunavanje cene. Na osnovu tipa kamatne stope, vrste kredita su sledeće: krediti sa fiksnom kamatnom stopom, krediti sa promenljivom kamatnom stopom, kombinovani krediti. Kredit sa fiksnom kamatnom stopom podrazumeva da se visina kamatne stope tokom otplate kredita ne menja i time se održavaju fiksni troškovi kredita i omogućavaju jednake rate kredita. Kod kredita sa promenljivom kamatnom stopom, kamata ima bazu i promenljivi deo u vidu procentualnog iznosa kredita, pri čemu se za osnovu najčešće uzima Euribor, Libor ili u Srbiji Belibor na tromesečnom ili šestomesečnom nivou. Ovakvo zaračunavanje kamate znači da se ona menja tokom vremena u skladu sa kretanjem i promenama bazne kamatne stope i može dovesti do promene u visini rate kredita. Pojedini krediti su napravljeni tako da se određeni deo roka dospeća plaća fiksna, a određeni deo promenljiva kamatna stopa. To su kombinovani krediti. Na kraju, prema kriterijumu povlačenja kredita, oni mogu biti: jednokratni, sukcesivni. Hadžić (2009) definiše jednokratni kredit kao ''krediti koji se isplaćuju u jednoj tranši'', a sukcesivne kredite kao ''kredite koji se povlače po odobrenju u više rata'' (str. 272). To praktično znači da kod jednokratnih kredita zajmoprimac ceo iznos kredita koji mu je dat na raspolaganje povlači u jednom određenom trenutku. Kod sukcesivnih kredita, iznos koji je odobren (obično viši iznos) povlači se u više vremenskih određenih trenutaka, dakle u više tranši tj. rata, zavisno od faze projekta u kojoj se zajmoprimac sa njegovom investicijom nalazi. 10

16 Na kraju, za statističke svrhe banke, krediti se mogu klasifikovati na: odobrene, iskorišćene, planirane i neplanirane Posebne vrste kredita Osnovni cilj je predstaviti vrste kredita koje uzima privreda, (poslovni zajmovi) i kredite koji su namenjeni pojedincima (sektoru stanovništva). Kredit danas možda jeste standardizovan proizvod, ali su njegovi elementi prilagođeni potrebama za koje se kredit uzima. U velikoj meri je korišćena literatura Rose i Hudgens (2005) s obzirom na veliku specijalizaciju namene kredita u Sjedinjenim Američkim Državama (u daljem tekstu SAD), koja će biti dopunjena autorovim zapažanjima. Podela poslovnih zajmova prikazana je na Slici br. 2. Poslovni zajmovi Kratkoročni poslovni zajmovi Zajmovi za zalihe koji se sami otplaćuju Zajmovi za obrtni kapital Finansiranje interne izgradnje Finansiranje dilerskih poslova hartijama od vrednosti Finansiranje opreme i maloprodaje Zajmovi po osnovu aktive (finansiranje računa potraživanja, zaliha i faktoring) Konzorcijalni zajmovi Krediti za obrtne namene Krediti za investicione namere Izvozni i uvozni krediti Sanacioni krediti Otkupni krediti Dugoročni poslovni zajmovi Oročeni zajmovi za kupovinu opreme zaliha i građevinskih objekata Finansiranje revolving kredita Zajmovi za projekte Zajmovi za preuzimanje drugih firmi Slika 2. Podela poslovnih zajmova Izvor: Rose, P. i Hudgins, S. (2005) Banka Management and Financial Services. Beograd, Data Status (str ) uz obradu autora 11

17 Zajmovi za zalihe koji se sami otplaćuju potiču, kako to ističu Rose i Hudgins (2005), još iz Drugog svetskog rata (str. 556), a danas mnoge poslovne banke u SAD odobravaju kratkoročne kredite nalik ovima. Rose i Hudgins (2005) objašanjavaju da se ovi krediti zasnivaju na ciklusima gotovine i koriste za finansiranje kupovine zaliha (sirovina ili gotovih proizvoda za prodaju), pokriće proizvodnih troškova, plaćanje poreza i kamata po obveznicama na period od samo nekoliko nedelja. Oni preciziraju da: ''U ovakvom slučaju, rok zajma započinje onog trenutka kada nastane potreba za gotovinom za kupovinu zaliha, a završava se (za 60 ili 90 dana) kada gotovina bude na računu kompanije, kako bi se, putem čeka, izmirio zajam u odnosu na zajmodavca.'' (str. 557) Krediti za obrtna sredstva odnose se na finansiranje reprodukcionog materijala, nedovršenu proizvodnju, poluproizvode i gotove proizvode. Ovi krediti se dele na kredite za trajna obrtna sredstva dugoročnog karaktera i kredite za obrtna sredstva, u užem smislu, kratkoročnog karaktera. Zajmove za obrtni kapital pojašnjavaju Rose i Hudgins (2005), tvrdeći da su ovi zajmovi vrlo slični zajmovima koji se sami otplaćuju, a obezbeđuju se na osnovu računa potraživanja ili zalogom zaliha i depozitom čiji iznos zavisi od visine isnosa kredita (str. 557). Finansiranje interne izgradnje podrazumeva privremene kredite uprkos tome što su građevine stalni objekti. Koriste se za izgradnju stambenih objekata, poslovnih zgrada i centara, nabrajaju Rose i Hudgins (2005) uz napomenu da ova vrsta kredita ''obezbeđuje građevincima potrebna sredstva za angažovanje radne snage, uzimanje u zakupi ili lizing...''(str. 558) kada je u pitanju građevinski materijal, oprema i zemljište. Takođe, oni podsećaju da se ovi krediti odobravaju na osnovu dugoročnog hipotekarnog zajma uzetog za izgradnju objekta koji je izdat od strane nekog drugog zajmodavca. Krediti za investicione namene odobravaju se, kako Hadžić (2009) nabraja, za ''početno investiranje preduzeća u osnivanju, tehničko-tehnološko unapređenje materijalne osnove rada ili obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava'' (str. 275) uz obavezno postojanje investicionog programa. Krediti za finansiranje dilerskih poslova hartijama od vrednosti uzimaju dileri radi kupovine novih hartija od vrednosti (u daljem tekstu HoV) i finansiranje postojećeg portfolia HoV. Rose i Hudgins (2005) sumiraju karakteristike ovih kredita kao kredite koji se izdaju ''preko noći'' do nekoliko dana, garanciju predstavljaju visokorangirane državne HoV kao kolateralno jemstvo, a odobravaju se i kao ''podrška za garantovanje emisije novih korporativnih obveznica, akcija i državnih dugovnih instrumenata'' (str. 558) investicionim bankarskim kompanijama. Rose i Hudgins (2005) prenose ideju o finansiranju maloprodaje i opreme (poput automobila, bele tehnike, nameštaja, poslovne opreme i dr.) tako što banka odobri kredit na rate, a kasnije finansiraju potraživanje prodavca koji je robu prodao po kamatnoj stopi koja odgovara riziku zajmoprimca i vrsti kolaterala koji je dat u zalog (str. 558). Isti autori (2005) govore o finansiranju po osnovu aktive navodeći da je to zapravo kredit koji je obezbeđen kratkoročnom aktivom kompanije. To su najčešće računi potraživanja i zalihe sirovina i gotovih proizvoda, a očekivanja su da će se ove stavke vrlo brzo preliti u gotovinu i tako obezbediti zajam. 12

18 Kada je reč o konzorcijalnim zajmovima Rose i Hudgins (2005) napominju da su oni vrsta velikih korporativnih kredita (str. 559). Kod ovih kredita grupa banaka ili finansijskih institucija koja se naziva konzorcijum, odobrava zajam ili više njih (paket kredita) korporaciji za različite namene uglavnom investicija visokih iznosa. Oročeni poslovni zajmovi predstavljaju kredite za dugoročne investicije poput kupovine opreme ili izgradnje postrojenja, a vraćaju se u ratama čiji je plan izrađen prema ciklusima priliva i odliva gotovine dužnika. Rose i Hudgins (2005) razlog za ovakav plan nalaze u očekivanju da će se otplata kredita izvršiti na osnovu budućih priliva kompanije (str. 560). Revolving kreditna linija, kako navode Rose i Hudgins (2005) predstavlja ''jedan od najfleksibilnijih oblika poslovnih zajmova'' (str. 560) jer klijent često nije siguran u pogledu tačne visine zaduživanja. Ova vrsta kredita klijentu daje mogućnost da se zaduži do određenog iznosa koji je limitiran, vrati zaduženje ili samo deo, pa se ponovo zaduži u iznosu koji je dostupan sve do dospeća kredita. Zajmovi za dugoročne projekte smatraju se najrizičnijim od svih poslovnih zajmova. Rose i Hudgins (2005) nabrajaju da su rizici sledeći: visoki iznosi sredstava i po nekoliko milijardi (u daljem tekstu mlrd) dolara (u daljem tekstu USD), mogućnost kašnjenja projekata usled nepogoda, promena zakonodavstva koji mogu da utiču na kašnjenje ili cenu proizvoda,mogućnost promene kamatnih stopa tokom dugog vremenskog perioda i sl. (str. 562). Primeri za korišćenje ovakvih zajmova su rafinerije nafte, cevovodi, rudnici, elektro postrojenja, luke i dr. Odobravaju se za više kompanija koje sarađuju na projektu i od strane više zajmodavaca. Često se dešava da dolazi do preuzimanja firmi od strane druge firme, pa su tako na važnosti dobili zajmovi za preuzimanje vlasništva nad drugim poslovnim firmama. Rose i Hudgins (2005) na važnosti daju LBO (leveraged buyout) odnosno otkup preduzeća kupovinom akcijama pozajmljenim sredstvima koji predstavlja ''otkup malih firmi od strane manje grupe investitora često sa menadžerom unutar firme na čelu...'' (str. 562). Uvozni i izvozni krediti namenjeni su podsticajima za međunarodnu razmenu, sanacioni za popravku i uređenje (sanaciju) a otkupni se uglavnom odnose na potrebe za otkup materijala i robe. Vrste zajmova za pojedince i porodice mogu biti sledeći: Rezidencijalni hipotekarni zajmovi Nerezidencijalni zajmovi Zajmovi koji se isplaćuju u ratama, Gotovinski zajmovi, Zajmovi po kreditnim karticama i ''revolving'' kreditima, Auto krediti, Krediti za refinansiranje, Razni zajmovi. 13

19 Rezidencijalni hipotekarni zajmovi nisu ništa drugo do krediti za finansiranje kupovine kuće ili renoviranje, adaptaciju i sanaciju stambenog prostora. To su dugoročni zajmovi sa kreditom otplate i do 30 godina a obezbeđeni su najčešće upravo tom imovinom. Primeri koje navode Rose i Hudgins (2005) jesu zajmovi za izgradnju i unapređenje zemljišta, zajmovi za finansiranje porodičnih domaćinstava, zajmovi za nekretnine u inostranstvu (str ). Nerezidencijalni zajmovi namenjeni su za finansiranje drugih potrošačkih namena poput kupovine automobila, bele tehnike, godišnjeg odmora, a mogu se podeliti na kredite u ratama, gotovinske kredite i revolving kredite (kreditne kartice) Ostale vrste kredita Vrste kredita koje nisu do sada spomenute, niti su se našle u dosadašnjim podelama, prikazane su u ovom delu. Zanimljivi su iz razloga što ih jedna određena karakteristika čini specifičnim. Obično je to ili posao za koji se odobrava, ili element kredita koji je dominantan. Eskontni kredit je zapravo, menični kredit jer se odobrava na osnovu meničog jemstva. Kod ove vrste kredite Hadžić (2009) objašnjava da banka otkupljuje menicu od njenog imaoca u vrednosti umanjenoj za eskont odnosno kamatu (str. 275). Eskontni poslovi banke dosta zavise i od eskontne politike centralne banke. Hadžić (2009) kaže da ''hipotekarni kredit predstavlja oblik dugoročnog kredita koji se odobrava korisniku na osnovu (vrednosti) zaloge nepokretne imovine dužnika (nekretnine, kuće, zemljišta) kao i pokretnih stvari veće vrednosti (plovila, vazduhoplovi)'' (str. 276). Obavezno je upisivanje u hipotekarne knjige prilikom čega banka ne postaje vlasnik nekretnine, ali ni klijent ne može da je proda bez dozvole banke. Lombardni kredit kao zalogu ima pokretne stvari većih vrednosti poput zaliha, HoV i dragocenosti. Najčešće se odobrava u visini 60-70% procenjene vrednosti kao i hipotekarni, kako bi se u slučaju nevraćanja kredita, potraživanje moglo naplatiti. Rambursni kredit je kredit koji se javlja u spoljnotrgovinskim poslovima. Kontokorentni kredit (overdraft) predstavlja kredit po tekućem računu odnosno dozvoljeni minus. Krediti po osnovu akcepta, avala i garancija zavise od oblika jemstva,a suština je da banka kao garant izvršava plaćanje koje klijent nije mogao, otvarajući mu kasnije kredit da garanciju isplati. Sindicirani kredit je kredit u kome je banka agent i nalazi investitora i kreditore za posao. Tabela br. 1 prikazuje objedinjenu podelu svih vrsta kredita po kategorijama, onako kako su u studiji izdvojene. 14

20 Tabela 1. Kriterijumi za podelu kredita OPŠTA PODELA KREDITA POSEBNA PODELA KREDITA OSTALI KREDITI prema obliku naturalni robno-novčani novčani prema nameni potrošački proizvođački prema roku kratkoročni srednjeročni dugoročni prema poveriocu privatni javni bankarski domaći inostrani prema dužniku industrijski zajmovi finansijskim institucijama zanatski državni trgovački poljoprivredni krediti stanovništvu prema obezbeđenju lični pokriveni prema placanju kamate kamatni beskamatni prema tipu kamate krediti sa fiksnom kamatnom stopom krediti sa promenljivom kamatnom stopom kombinovani krediti prema povlačenju jednokratni sukcesivni za potrebe statistike odobreni iskorišćeni planirani neplanirani Kratkoročni poslovni Zajmovi za zalihe koji se sami otplaćuju Zajmovi za obrtni kapital Finansiranje interne izgradnje Finansiranje dilerskih poslova hartijama od vrednosti Finansiranje opreme i maloprodaje Zajmovi po osnovu aktive (finansiranje računa potraživanja, zaliha i faktoring) Konzorcijalni zajmovi Sindicirani krediti Krediti za obrtne namene Krediti za investicione namere Izvozni i uvozni krediti Sanacioni krediti Otkupni krediti Dugoročni poslovni zajmovi Oročeni zajmovi za kupovinu opreme, zaliha i građevinskih objekata Finansiranje revolving kredita Zajmovi za projekte Zajmovi za preuzimanje drugih firmi Zajmovi za pojedince i porodice Rezidencijalni hipotekarni zajmovi Nerezidencijalni hipotekarni zajmovi Zajmovi koji se isplaćuju u ratama Gotovinski zajmovi Zajmovi po kreditnim karticama i ''revolving'' kreditima Auto krediti Krediti za refinansiranje Razni zajmovi Eskontni krediti Hipotekarni krediti Lombardni krediti Rambursni krediti Kontoko-rentni krediti Krediti po osnovu akcepata, avala i garancija Izvor: Kombinovani izvori Hadžić, M. (2009) Bankarstvo. Treće izdanje. Beograd, Univerzitet Singidunum, str i Rose, P. i Hudgins, S. (2005) Banka Management and Financial Services. Beograd, Data Status (str ) 15

21 3. ANALIZA BANKARSKOG SEKTORA SRBIJE GODINE Deo studije koji sledi govori o bankarskom sektoru Srbije u periodu godine. Ovaj period je uzet sa ciljem da se ustanovi kretanje najvažnijih pokazatelja uspešnosti bankarskog sistema od početka njegove tranzicije do kraja godine uz osvrt na efekte, posledice i prevazilaženje svetske ekonomske krize. Informacije su prikupljane najviše na bazi kvartalnih i godišnjih izveštaja NBS o bankarskom sektoru pod nazivom ''Bankarski sektor u Srbiji'' u periodu godine i analiza pojedinih autora koji su se bavili ovom temom pred početak i nakon prvih efekata krize Bankarski sektor Srbije pre godine Bankarski sektor Srbije je kroz svoje postojanje prošao kroz različite faze razvoja koje su odgovarale periodima razvitka i ocrtavale karakteristike upravo tih perioda. Začeci se javljaju još u doba Obrenovića, a nakon oba svetska rata sektor je prošao kroz promene društvenog uređenja, zatim tranziciju, nacionalne sukobe na Balkanu i bombardovanje Srbije, a potom doživeo brz rast početkom trećeg milenijuma. Barjaktarović (2009) uvodi periodizaciju razvoja domaćeg bankarskog sektora podelivši ga na tri velike celine (str. 5): 1. Period od osnivanja prve emisione banke (kraj 19. veka) do godine, 2. Period nacionalizacije svih bankarskih institucija u doba komunističke vladavine i izgradnja specifične tržišno-planske privrede, 3. Period tranzicije od formiranja Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) godine. Na osnovu ove podele, kao i na osnovu znanja i iskustva nakon godine, treći period može se podeliti na više celina. Prva celina, u periodu godine, može se nazvati ''izgubljenim godinama'' za celu državu, pa time i bankarski sektor. Druga, u periodu godine, bila bi period tranzicije i rasta bankarskog sektora, dok bi treća bila period svetske ekonomske krize u periodu godine. Poslednji, četvrti period od godine do danas, predstavlja period konsolidacije i razvoja događaja u sistemu nakon prvog udara krize. Period devedesetih godina predstavlja izuzetno bolan period, ne samo po bankarski sektor Srbije, već po celu ekonomiju naše države. Srbija, republika u okviru tadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) a kasnije SRJ, bila je razorena materijalno i ljudski, patila je privreda, a raskol u zemlji vukao je i stravične posledice po stanovništvo. Kroz celokupnu istoriju Srbije može se zaključiti da su reforme i razvoj bilo kog segmenta društva i privrede gotovo uvek zavisile od društveno-političkih i time uslovljenih ekonomskih činilaca pa se ova činjenica može preneti i na bankarski sektor. Godine počeo je građanski rat takav da se naredne godine raspala SFRJ. Rat u Hrvatskoj i Bosni u kome su učestvovale sve bivše republike trajao je sve do godine da bi se sve završilo bombardovanjem Srbije godine. Iako je tranzicija formalno počela još ' godine, desetogodišnji period ratovanja i stalne političke nestabilnosti doveo je do toga da se njen početak odloži do početka dvehiljaditih. Posledice je pretrpeo i bankarski sektor jer njegova reorganizacija i transformacija, najavljena početkom devedesetih, nije mogla biti sprovedena. Poslednje godine 20. veka u Srbiji biće upamćene po, kako Barjaktarović (2009) ističe, nepovoljnom poslovnom ambijentu koji se može opisati hiperinflacijom, ekonomskim sankcijama, razgrađenosti 16

22 tržišta, opštom makroekonomskom nestabilnošću, bujanjem sive ekonomije, potpunom blokadom platnog prometa sa inostranstvom (str. 5). Kovačević (2012) dodaje potpuno nepoverenje građana u bankarski sitem i ''divljanje'' kursa, a naglašava da se u periodu godine dogodio monetarni slom (str. 138). Jeremić(2012) za bankarski sistem kaže da je bio ''devastiran'' a tržište ''gladno kredita'' (str. 210). Svemu ovome treba dodati razvijen koruptivni sistem, koji je gotovo sistemski bio ugrađen u samoj državi, postavši tako njen sastavni deo. Hiperinflacija koja je devedesetih zadesila Srbiju beležila je rekordne stope, a nakon mađarske hiperinflacije, predstavlja drugu najveću hiperinflaciju u svetu. Kovačević (2012) ističe da je ''međugodišnji rast cena krajem decembra bio veći od 350 milijardi procenata'' (str. 139). U to vreme štampana je novčanica u iznosu od 500 mlrd dinara (u daljem tekstu RSD) i vredela je jednu nemačku marku, navodi se u istom izvoru. Usled ratova došlo je do raspada tržišta, Srbiji su uvedene sankcije na svim nivoima od ekonomskih do društvenih u oblastima kulture, nauke i sporta. Crnobrnja (2011) ih opisuje kao ''možda najstrožije sankcije koje su do tada primenjene prema nekoj zemlji'' (str. 224). Posledice sankcija bile su značajne po privredu Srbije, a najveće su te što ih osećamo i danas, jer privreda gotovo da nikada nije uspela da se potpuno oporavi. Kako Crnobrnja (2011) smatra dve najveće posledice sankcija ogledaju se u naglom sunovratu privrede usled gubitka tržišta i nemogućnosti trgovinske razmene i ''cvetanju sive ekonomije'' koja se najviše ogledala u švercu, pojavi organizovanog privrednog kriminala i pojavi tajkuna (str ). Makroekonomska nestabilnost ogledala se osim u visokoj inflaciji i u visokim vrednostima nezaposlenosti, javnog duga i budžetskog deficita, niskih deviznih rezervi i padu bruto domaćeg proizvoda (u daljem tekstu BDP). Korupcija i njen uticaj koji je omogućio ''cvetanje'' sive ekonomije uz blokadu platnog prometa samo je pogoršavao tadašnje stanje privrede Srbije, što se prelivalo na sve pojedinačne segmenta pa i na bankarski sektor. Ovo verodostojno opisuje Kovačević (2012) jednom svojom rečenicom: ''Bankarstvo je imalo formalnu samostalnost, ali su osnivači banaka i najveći korisnici kredita bili preduzeća i drugi subjekti u društvenoj i državnoj svojini koji su, po pravilu, iza sebe imali autoritet partije na vlasti, a ne motivaciju vlasnika'' (str. 143). Nepoverenje u bankarski sektor najbolje pokazuje epizoda sa Jugoskandik i Dafiment bankom. Kovačević (2012) nas informiše da su kamate na deviznu štednju građana bile čak 14% mesečno i da je ''lanac prevara u kome su samo povlašćeni narednih nekoliko meseci uspeli da podignu i glavnicu i kamatu'' doprineo tome da građani više nemaju poverenja niti u državne niti u privatne bankarske institucije. Stajanje u dugim redovima ispred ovih banaka predstavlja pravu sliku tog vremena, a kasnije će postati simbol nemaštine i prevare. Pokušaj saniranja ovakve situacije planiran je godine sprovođenjem Programa monetarne rekonstrukcije i ekonomskog oporavka, kurs dinara prema nemačkoj marki je fiksiran u odnosu 1:1, a sankcije ukinute dve godine kasnije. Program i pokušaj Dragoslava Aramovića, tadašnjeg guvernera, nije uspeo usled političkih razloga, što je dovelo do njegove smene godine. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u okviru Statističkog godišnjaka iz kurs je već u periodu bio 3,3 dinara za jednu marku, naredne '98. godine 6 dinara za jednu nemačku marku (str. 182), a brze promene vrednosti kursa, kako smatra Kovačević (2012) ukazivale su na nerealan i potcenjen kurs (str. 145). 17

23 Barjaktarović (2009) je izučavala karakteristike banaka u ovo vreme (str. 6). Prvo, banka se bavila isključivo depozitno-kreditnim poslovima, gde su se krediti odobravali bez kolaterala, a garancije bez pokrića, uz suženu ponudu bankarskih usluga i proizvoda. Drugo, banke su bile potpuno neosetljive na pritisak konkurencije i ostvarivanje pozitivnog finansijskog rezultata, a čelni ljudi bez odgovornosti za loše finansijske rezultate zbog postavljanja po partijskoj osnovi. Treće, važne karakteristike samog poslovanja bile su teško održavanje dnevne likvidnosti, kašnjenje u izmirivanju obaveza prema klijentima, nebriga o željama klijenata i potrebama zaposlenih. Shodno tome, fokus je bio na proizvodima, a ne na klijentima, s pažnjom usmerenom na poverenje i političku pozadinu a ne finansijsku sposobnost klijenta, dok je organizacija takva da su svi radili sve na jednom mestu u okviru radnog vremena (bez podele na rad sa klijentima i pozadinsku administraciju). Na kraju, upotrebe engleskih termina i inovacija nije bilo, kao ni nagrađivanja zaposlenih i proširivanja organizacione mreže zasnovane na ekonomskoj logici. Srbija je pred ulazak u tranziciju godine imala tešku početnu poziciju. O tome govore pojedini makroekonomski podaci iz tog perioda. Međutim, potpune i tačne podatke za period godine veoma je teško naći, što zbog rata, što zbog korumpiranog sistema i nebrige o relevantnosti, pouzdanosti i tačnosti podataka. Takođe, podaci koji postoje neuporedivi su sa današnjim zbog različite metodologije. Sledi kratak pregled stanja po tačkama, na osnovu dostupnih podataka pojedinih autora, tekstova ili baza podataka, koji treba da oslika momenat ulaska Srbije u tranziciju: Crnobrnja (2011) navodi pojedine podatke, pa je tako BDP po glavi stanovnika godine iznosio 42% onog iz '91. godine, inflacija iste godine bila je 112%, izvoz od oko 2 mlrd USD (a uvoz duplo veći), dok je nezaposlenost bila na nivou 32%, dugovi 11 mlrd USD, a preko 40% javnih prihoda išlo je u vanbudžetske fondove čineći tako javne finansije nedostupnim (str. 22). Prema podacima iz Statističkog godišnjaka (2003) nezaposlenih u godini bilo je oko 663 hiljade da bi se ona popela na skoro 806 hiljada stanovnika (str. 103). Isti izvor navodi da je BDP godine iznosio oko 28 mlrd USD, a godine tek 30% ovog iznosa, dakle, oko 8.6 mlrd USD (str. 118). Prema podacima SB nominalni BDP godine iznosio je 24.1 mlrd USD, a godine samo 6.5 mlrd USD (odnosno 27% BDP iz godine). U istoj bazi podataka zabeležen je BDP po glavi stanovnika godine od USD, a godine od 870 USD, što predstavlja 27.36% prethodno navedenog. Javni dug prema podacima Uprave za javni dug godine iznosio je 14.2 mlrd evra (u daljem tekstu EUR), odnosno 201.2% tadašnjeg BDP. Na kraju godine, javni dug iznosi 22.7 mlrd EUR. Najniža vrednost od dvehiljaditih zabeležena je pre početka krize od oko 28% BDP. Nakon promene vlasti godine u Srbiji je uspostavljen ambijent za početak odložene tranzicije. Dolazak stranih investitora u različitim privrednim sektorima nije zaobišao ni bankarski, za koji se može reći da je doživeo najbržioporavak, a ima perspektivu za dalji rast i razvoj. Svoju zakonsku regulativu u sektoru bankarstva Srbija zasniva po ugledu na EU zakonodavstvo i Bazelski sporazum. NBS je uvela kontrolu banaka, a usled mnogih nepravilnosti u poslovanju napravljena je selekcija banaka, tako da su godine četiri velike banke zatvorene (Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka i Investbanka). Bio je to najveći rez u istoriji srpskog bankarstva. Postojalo je više načina 18

24 za promenu vlasništva usled otvaranja tržišta za nove investitore, a Barjaktarović (2009) nabraja metode poput privatizacija banaka u većinskom državnom vlasništvu, otvaranje banaka na osnovu greenfield investicije i akvizicija banaka koje su u privatnom vlasništvu (str ). Tabela br. 1 daje uporedni prikaz visine aktive i kapitala, kao i broja zaposlenih i broja banka uporedno za tri godine, jedinu godinu za koju ima podataka u periodu sankcija i ratova, godinu kao prelomnu godinu u početku transformacije bankarskog sektora i godinu koja predstavlja današnje stanje. Visina aktive, koja je za pet godina porasla gotovo deset puta, odslikava stanje bankarstva devedesetih koje je nakon otvaranja tržišta osetilo boljitak dodajući rast koji je sektor doživeo do današnjih dana, kao i visina kapitala koja se nekada merila u milionima, a danas u stotinama milijardi dinara. Broj banaka se smanjio gotovo tri puta, što je posledica konsolidacije sistema zatvaranjem banaka koje nisu bile konkurentne ili je njihov rad bio nezakonit i koncentracije banaka tokom godina. U skladu sa ovom činjenicama i delom efekta ekonomske krize, broj zaposlenih tokom godina takođe je smanjen, ali će njegovo kretanje biti kasnije detaljno analizirano. Tabela 2. Struktura bankarskog sektora Srbije, uporedni podaci za 1995, i godinu Godina Aktiva (RSD) 79,2 mln 704 mlrd 2968 mlrd Kapital (RSD) 4,8 mln 23 mlrd 614 mlrd Broj zaposlenih Broj banaka Izvor: Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji , Beograd, Udruženje banaka Srbije, str.14, Izveštaji Narodne banke Srbije o bankarskom sektoru, Jeremić, Z. (2009) Finansijska tržišta. treće izdanje. Beograd, Univerzitet Singidunum, str 210. Kovačević (2012) je pisao o karakterisitikama perioda devedesetih godina, a neke od njih su (str ): Prvu polovinu devedesetih godina obeležio je nastanak velikog broja mešovitih banaka (u inostranom i domaćem vlasništvu) te se broj banaka drastično povećao na preko 100. Visoka koncentracija poslovanja u šest najvećih banka među kojima su Beogradska banka, Jugobanka, Vojvođanska banka i dr. Aktiva banka sastojala se najviše od deponovane devizne štednje kod NBS, a u pasivi se nalazila stara devizna štednja koju banke nisu mogle da servisiraju. Drugi deo devedesetih obeležio je smanjenje broja banaka usled reorganizacije, ukrupnjavanja i oduzimanja dozvola za rad. Stalne devalvacije dinara i nemogući uslovi poslovanja usled ekonomskih i političkih dešavanja tih godina, sprečavali su bilo kakvu ozbiljnu transformaciju sistema. 19

25 Usled promene vlasništva i dolazaka ino-banaka, nove zakonske regulative i kontrole NBS, banke su promenile pristup i organizaciju. Banka sada ima novi, inovativni i savremeni pristup poslovanja. U fokusu su sadašnji vlasnici tj. akcionari, a ne osnivači. Klijent je u prvom planu, pa se tako i vrši reorganizacija poslovanja u ekspoziturama (šalteri za klijente i kancelarije za administrativne poslove). Proširuje se paleta bankarskih proizvoda, a usluge se nude u tzv. paket aranžmanima. Klijenti su segmentirani (pre svega prema visini prihoda) i bankarska ponuda je prilagođena svakoj grupi posebno. Inovativnost i novi pristup se ogleda u prelasku na investiciono bankarstvo i savremene bankarske poslove usled globalnih trendova na svetskom finansijskom tržištu. Odgovornost za loše poslovne rezultate snosi banka, odnosno njen menadžment pa je tako fokus na profesionalizmu, iskustvu i znanju ljudi na pozicijama. Banka sada ima jasnu strategiju dugoročnog poslovanja i uvodi je za sve svoje sektore i segmente s ciljem ostvarivanja profitabilnosti, ali i zadovoljstva svojih klijenta, zaposlenih i akcionara. Savremena organizacija banke podrazumeva dobru opremljenost savremenom elektronskom i IT opremom uz postepeno uvođenje elektronskog bankarstva u korišćenje. Na kraju može se zaključiti da se pred reformatorima bankarskog sistema nalazio težak zadatak. Kako bi opisao ovaj period Crnobrnja (2011) koristi reči poput ''simbioza političke vlasti tajkuna i organizovanog kriminala'' (str. 225) i ''tajkunizacija privrede'' ističući tako ozbiljnost problema (str. 226). Jeremić (2012) ističe rešavanje pitanja stare devizne štednje, bezbolan prelazak platnog prometa u banke i pravovremeno osnivanje Kreditnog biroa kao najvažnije reforme (str ) a kako su se stvari dalje odvijale obrađeno je u analizi koja sledi Struktura bankarskog sektora Srbije godine Struktura bankarskog sektora obuhvata analizu broja zaposlenih i organizacije banaka, zatim analizu vlasničke strukture i kretanje broja banaka tokom posmatranog perioda, i na kraju, tržišnog učešća sa osvrtom na koncentraciju i konkurenciju Vlasnička struktura Bankarski sektor Srbije je početkom dvehiljaditih otvorio vrata za strane investitore koji su videli potencijalni rast na srpskom bankarskom tržištu i time omogućio promenu strukture vlasništva tokom narednih godina. Kako bi se stekao uvid u dešavanja tokom tih godina, u ovom delu će se predstaviti stanje i kretanje vlasništva u bankama, njihova reorganizacija, transformacija i kod pojedinih likvidacija, ali i ulazak stranih banaka kroz pripajanja, akvizicije i greenfield investicije. Krajem godine banke su se delile na ''transformisane'' i ''novoosnovane'' kako se navodi u Izveštaju o bankarskom sektoru iz godine od strane NBS. Transformisane banke su nastale pre i donošenja Zakona o bankama u toj godini pa su tako po njegovom stupanju na snagu transformisane u akcionarska društva. Novoosnovane banke su, logično, osnovane nakon ovog Zakona, u startu kao akcionarska društva. Razlike su naravno postojale što u aktivi, što u kapitalu. Kovačević (2011) navodi da je NBS godine izvršila kategorizaciju svih banaka (str. 157) pa su tako banke podeljene u četiri sledeće grupe: 20

26 A zdrave banke (prikazane u Tabeli 3), B solventne banke sa nedovoljno kapitala i mogućnošću da problem reše (prikazane u Tabeli 3), C nesolvente banke od važnosti za sistem i sa ciljem da posluju dalje (prikazane u Tabeli 4), D nesolventne banke bez važnosti za sistem (prikazane u Tabeli 5). Tabela 3. Banke koje pripadaju A i B kategoriji 1. AIK banka a.d. Niš 24. National bank of Greece a.d. Beograd 2. Alco banka a.d. Beograd 25. Novosadska banka a.d. Novi Sad 3. Atlas banka a.d. Beograd 26. Panonska banka a.d. Novi Sad 4. Čačanska banka a.d. Čačak 27. Poljoprivredna-investiciona banka a.d. Novi Sad 5. Continetal banka a.d. Novi Sad 28. Privredna banka a.d. Beograd 6. Credy Bank a.d. Kragujevac 29. Privredna banka a.d. Pančevo 7. DDOR banka a.d. Novi Sad 30. Prva preduzetnička banka a.d. Beograd 8. Delta banka a.d. Beograd 31. Raiffeissen bank Jugoslavija a.d. Beograd 9. Dijamant banka a.d. Zrenjanin 32. Raj banka a.d. Beograd 10. Eksim banka a.d. Beograd 33. Societe Generale Yugoslav Bank a.d. Beograd 11. HVB banka Jugoslavija a.d. Beograd 34. Srpska regionalna banka a.d. Beograd 12. JUBMES banka a.d. Beograd 35. Trust Banka a.d. Beograd 13. Jubanka a.d. Beograd 36. Univerzal banka a.d. Beograd 14. Jugbanka a.d.kosovska Mitrovica 37. Vojvođanska banka a.d. Novi Sad 15. Kapital banka a.d. Beograd 38. YU Garant banka a.d. Beograd 16. Komercijalna banka a.d. Beograd 39. Zepter banka a. d. Beograd 17. Kreditno-eksportna banka a.d. Beograd Banke kojima je dat rok za dokapitalizaciju 18. Kulska banka a.d. Kula Agrobanka a.d. Beograd 19. MB banka a.d. Niš Dunav banka a.d. Beograd 20. Meridian bank a.d. Novi Sad Postbanka a.d. Beograd 21. Metals banka a.d. Novi Sad Turist banka a.d. Beograd 22. Micro finance banka a.d. Beograd Banke kod kojih je uvedena administracija 23. Nacionalna štedionica-banka a.d. Beograd Centro banka a.d. Beograd Izvor: Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji , Beograd, Udruženje banaka Srbije, str. 159 Tabela br. 3 prikazuje banke koje su pripadale kategoriji A i B. Među ovim bankama prepoznaju se banke poput AIK, Čačanske, Jubmes, Jugbanke i Komercijalne banke koje i danas posluju sa dugom tradicijom, kao i banke poput Privredne banke Beograd, Univerzal banke, Agrobanke i Dunav banke koje su poslovale do skoro (neke su kupljene, a neke su otišle u stečaj). Zbog nemogućnosti i nemanja podataka za raniji period, ovo su prvi podaci sa nazivima banaka koje su postojale i predstavljaju startne podatke za dalje utvrđivanje vlasničke strukture. 21

27 Tabela 4. Banke koje pripadaju kategoriji C 1. Jugobanka a.d. Bor 2. Niška banka a.d. Niš 3. Pirotska banka a.d. Pirot 4. Prokupačka banka a.d. Prokuplje (pripajanje Niškoj banci) 5. Vranjska banka a.d. Vranje (pripajanje Niškoj banci) Izvor: Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji , Beograd, Udruženje banaka Srbije, str. 161 Tabela 5. Banke koje pripadaju kategoriji D. Banke kategorija D nad kojima je pokrenut postupak likvidacije ili stečaja Astra banka a.d. Beograd Beobanka a.d. Beograd Beogradska banka a.d. Beograd BC Bankcredit a.d. Beograd Control banka a.d. Beograd International Investment banka a.d. Beograd Investbanka a.d. Beograd Izvozna banka a.d. Beograd Jugobanka a.d. Beograd Jugoslovensko-mediteranska banka a.d. Beograd Mega-Com banka internacional a.d. Priština MB Union a.d. Beograd Omega banka a.d. Beograd Pešter banka a.d. Novi Pazar Požarevačka banka a.d. Požarevac Privredna banka a.d. Novi Sad Šabačka banka a.d. Šabac SERB banka a.d. Beograd Slavija banka a.d. Beograd Srpska komercijalna banka a.d. Niš Stankom banka a.d. Beograd Valjevska banka a.d. Valjevo YUEKI banka a.d. Beograd Izvor: Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji , Beograd, Udruženje banaka Srbije, str. 161 Na osnovu hronologije prikazane u Tabeli br. 6 može se videti raznovrsnost vlasničke strukture banaka u Srbiji. Osim domaćih privatnih i državnih banaka, od stranih banaka posluju ili su poslovale banke poreklom iz Italije, Grčke, Nemačke, Austrije, Francuske, Mađarske, Kipra, Belgije, Slovenije, Rusije i Sjedinjenih Američkih Država (u daljem tekstu SAD). Očekuju se ulasci banaka iz Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata (u daljem tekstu UAE), što predstavlja prvi ulazak zemalja sa Bliskog Istoka u bankarski sektor naše zemlje. Takođe, zanimljivo je istaći trend kupovine banaka od strane telekomunikacionih kompanija u poslednje dve godine (videti u Tabeli br. 6, godine i 2014). 22

28 Tabela 6. Hronološki prikaz transformacije bankarskog sektora Srbije u periodu godine Akvizicija Jubanke a.d. Beograd od strane Alpha Bank Srbija a.d. Beograd, početak njenog rada. Osnivanje Opportunity Štedionice Gašenje 4 najveće banke, sanacija i spajanje 23 banke (nestaje praktično cela Tabela br. 5) Prokupačka i Vranjska banka su pripojene Niškoj banci. Transformacija Poštanske Štedionice u univerzalnu banku. Početak rada nove domaće banke Nacionalna Štedionica. Dolazak Hypo Alpe Adria banke LHB banka preuzela je Prvu preduzetničku banku a.d. Beograd Oduzeta dozvola Kapital banci koja je kasnije likvidirana. Trust banka je akvizicijom pripojena Volks banci. Stečaj Borske banke i prestanak rada Dijamant banke a.d. Zrenjanin MicroFinance Bank menja ime u ProCredit Bank Poljoprivredna-investiciona banka a.d. je pripojena Delta banci. Oduzeta dozvola za rad Raj banci. Srpska regionalna banka je pripojena Credy banci. Pirotska banka je pripojena Niškoj banci Continental banka a.d. preuzeta je od strane NLB banke. Metals banka je akvizicijom pripojila DDOR banku a.d. Novi Sad Banca Intesa je kupila Delta banku. Piraeus banka preuzima Atlas banku. Eksim banka a.d. pripojena je HVB banci. OTP banka kupuje Nišku banku. Meridian banka dokapitalizovana je od strane Credit Agricole banke Novosadsku banku je preuzela ERSTE banka EFG preuzima akcije Nacionalne Štedionice NLB je na svetskom tržištu sebi priključila LHB banku Likvidacija Dijamant banka a.d. Zrenjanin. Otvoren proces slikvidacije nad Kreditno-eksportnom bankom. OTP banka kupuje Kulsku i Zepter banku. MB banci otvorena je likvidacija Akvizicija Vojvođanske banke od strane Nacionalne Banke Grčke. YU garant banka menja naziv u Srpska banka. Turist banka, koja je promenila ime u Nova banka, postaje Findomestic banka, a kasnije ulazi u BNP Paribas grupu. Marfin banka preuzima Centro banku Alco banka, koja je u međuvremenu promenila ime u A banka a.d. Beograd prodata je belgijskoj KBC banci. HVB banka postaje UniCredit banka. Banka Nacionalna štedionca akvizicijom postaje deo EFG banke Panonska banka a.d. Novi Sad pripojena je Banca Intesa Dolazak Moskovske banka Meridian banka menja ime u Credit Agricole Metals banka je pripojena Razvojnoj banci Vojvodine. Credy banka a.d. Kragujevac postaje KVM banka a.d. Kragujevac. Privredna banka Pančevo pripojena je Poštanskoj štedionici. Kosovsko metohijska banka a.d. Zvečan menja ime u Dunav banka, i postaje deo Dunav grupe Uvedena privredna uprava u Agrobanku Volksbanka postaje Sberbanka. Oduzeta dozvola Agrobanci, otvorena Nova Agrobanka, oduzeta dozvola Novoj Agrobanci KBC banku je kupio Telenor. Moskovska banka postaje VTB banka. Oduzete dozvole za rad Razvojnoj banci Vojvodine i Privrednoj banci Beograd Oduzeta dozvola Univerzal banci. Telekom kupio Dunav banku Turska Halk banka kupila je Čačansku banku Očekuje se početak rada Mira Bank, banke iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Izvor: različiti elektronski izvori navedeni u literaturi 23

29 Broj i organizacija banaka Na Grafikonu br. 1 se vidi kretanje broja banka u periodu godine i kretanje broja poslovnica između godine (budući da za i godinu ne postoje podaci).broj banaka tokom devedesetih se kretao iznad sto, a na kraju godine postojalo je 86 banaka, koje su podlegle kategorizaciji. Godine zvanično je bilo 49 banaka bez kategorije D koja je predviđena za likvidaciju i sanaciju. Nakon što je to učinjeno godine, a usled davanja dozvola pojedinim stranim bankama, na kraju te godine broj banaka je bio 50 i od tada do danas broj banka u Srbiji se stalno smanjuje. Nakon prelaska na tržišnu privredu i otvaranja granica naše zemlje, veliki broj stranih banaka je ušao zbog mogućnosti na tržištu visokog potencijalnog rasta. Nakon toga je usled konkurencije i slobodnog tržišta došlo do pregrupisavanja, koncentracije i rigoroznije kontrole NBS što je uticalo na smanjivanje broja banaka u Srbiji. Jasno je da u slučaju kada se više banka pripoji jednoj banci ili strana banka preuzme više banaka, njihov broj se smanjuje Broj poslovnih jedinica Broj banaka Grafik 1. Kretanje broja banaka(desna skala) i broja poslovnica (leva skala) bankarskog sektora Srbije u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Kada je reč o broju poslovnica, može se uočiti stalan rast do godine a potom isto tako stalan pad sve do danas. Rast broja poslovnica u tom periodu može se objasniti time da je bankarski sektor upravo najveći rast doživeo u periodu godine, tj sve do početka svetske ekonomske krize godine. Kako je najveći broj stranih banaka došao u tom periodu kroz pripajanja, akvizicije ili kupovine domaćih banaka, svaka od njih je težila da svoju organizacionu mrežu poboljša i poveća, što je rezultiralo otvaranjem poslovnica, ekspozitura i šaltera. Broj poslovnica je sa došao do u godini i od tada se smanjivao sve do danas na Prvi razlog je sigurno uticaj svetske ekonomske krize na banke, koje usled pada profita nisu mogle da ulažu više u organizacionu mrežu, a drugi je taj da se i broj poslovnica smanjivao kako se smanjivao broj banaka. Na Grafiku br. 2 može se videti kretanje broja domaćih i stranih banaka paralelno sa kretanjem ukupnog broja banaka. Na osnovu grafika može se zaključiti da kretanje banaka u vlasništvu domaćih lica prati kretanje ukupnog broja banaka odnosno ima trend pada svih ovih godina. 24

30 Takođe, jasno se vidi tačka preseka u godini kada broj banaka u vlasništvu stranih lica biva veći od broja banaka u vlasništvu domaćih lica. U periodu godine broj domaćih banaka pao je za 60%, sa 36 banaka na 22 banke, dok se broj banaka u vlasništvu stranih lica duplirao, sa 11 na 22 banke. Upravo u tom periodu oduzeto je najviše dozvola za rad domaćim bankama, poput Kapital banke, Dijamant banke i Raj banke, najviše banaka je otišlo u stečaj ili likvidaciju, npr. MB banka, Borska banka i Kreditno-eksportna banka, a neke su se međusobno spojile, slučaji Prokupačke, Pirotske i Vranjanske banke koje su pripojene Niškoj banci, Srpska-regionalna banka pripala je Credy banci a Metals banka je pripojila sebi DDOR banku. Istovremeno, najveći broj stranih banaka ušao je greenfield investicijama, akvizicijama i kupovinom domaćih banaka, neke kupivši već spojene domaće banke ili više njih. Tada su na tržište Srbije došle banke poput Volksbank, NLB, Banca Intesa, HVB, OTP, Credit Agricole, Findomestic, Marfin i dr. (detaljne akvizicije i period u kome su izvršene mogu se videti u delu Vlasnička struktura u Tabeli br. 6). Pomenuta dešavanja objašnjavaju ovaj prelomni trenutak u bankarskom sektoru Srbije strukture vlasništva i broja banaka Banke u vlasništvu domaćih lica Banke u vlasništvu stranih lica Ukupno banaka Grafik 2. Kretanje broja domaćih i stranih banaka bankarskog sistema Srbije u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Dalje, nakon godine broj stranih banaka je u porastu do godine, a onda se održava stalan broj na oko 17. Gotovo da se od tog perioda broj stranih banaka konsolidovao i uglavnom nije dolazilo do velikih promene u vlasništvu. Promene su se desile samo u sledećim primerima: HVB banka je postala UniCredit, Meridian banka je postala Credit Agricole, Volksbanka je sada Sberbanka, a Moskovska jevtb banka. Takođe, postoji ulazak telekomunikacionih kompanija u bankarski sektor, pa je tako Telenor kupio KBC banku, a Telekom Dunav banku, ali i ulazak banaka iz Turske i UAE u godini. S druge strane, do godine veći je broj privatnih banka u odnosu na državne da bi od tada pa do danas bila obrnuta situacija. Razlog je taj što je oduvek Srbija imala više banaka u državnom vlasništvu, a mnoge privatne banke su pripojene i kupljene od stranih banaka i to najviše u godini, kada se situacija počinje menjati. Poslednjih godina broj privatnih banaka je veoma mali i od privatnih banaka tu su AIK banka i JUBMES banka, do skoro i Univerzal banka kojoj je oduzeta dozvola za rad. 25

31 Broj zaposlenih u bankarskom sektoru Grafik br. 3 predstavlja kretanje broja zaposlenih u periodu do godine. Prema podacima iz godine broj zaposlenih se kretao oko 30 hiljada. Nakon uspostavljanja novog sistema i kategorizacije banaka, bankarski sektor Srbije ulazi u tranziciju sa zaposlena. Na grafiku se mogu uočiti tri momenta pad broja zaposlenih godine, rast broja zaposlenih do godine i pad broja zaposlenih od godine do danas. Svaki od ovih perioda biće objašnjen Grafik 3. Kretanje broja zaposlenih bankarskog sektora Srbije u periodu godine Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Godine ugašene su četiri najveće banke (Beobanka, Investbanka, Jugobanka i Beogradska banka) uz spajanje i sanaciju ukupno 23 banke. Posledica ovih događanja jeste gubitak radnih mestavelikog broja ljudi i time je objašnjen ovaj pad u broju zaposlenih. Naravno, ostatak banaka je sigurno apsorbovao deo ljudi koji su ostali bez posla, naročito inostrane banke kojima je u interesu bilo da imaju stručne i iskusne ljude, ali je sigurno bilo nemoguće udomiti sve koji su ostali bez posla Nakon ulazaka prvih stranih banaka godine broj zaposlenih u bankarskom sektoru stalno je bio u porastu, sve do godine. Postoji više razloga za to: brz rast bankarskog sektora u tom periodu praćen povećanjem broja stranih banaka, širenje organizacione mreže i tržišna ekspanzija. Godine broj zaposlenih je premašio 30 hiljada i vratio se na nivo iz 95. godine, a maksimalan broj zaposlenih u bankarskom sektoru bio je godine kada je iznosio oko 32 hiljade. Od tog trenutka broj zaposlenih se smanjuje sve do kraja godine. Broj zaposlenih godine bio je oko 25 hiljada, što odgovara nivou iz godine. Stalan pad se može objasniti na sledeći način. Prvo, nesporno je da je svetska ekonomska kriza uticala na to da dođe do otpuštanja radnika. Ukoliko je efekat krize opadajući profit, smanjenje broja radnika radnika, smanjuje troškove za banku. Drugo, broj banaka se tokom tog vremena konsolidovao. Nema više novih banaka, nema otvaranja novih ekspozitura (jednim delom i zbog krize) pa samim tim ni novih radnih mesta. U ovom periodu broj poslovnih jedinica se smanjivao, a to vuče za sobom i smanjivanje broja radnika. Takođe, poslednjih godina prestale su da rade četiri domaće banke 26

32 Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka, što dalje obuhvata smanjivanje broja radnih mesta. U Prilogu studije nalaze se dva grafika na kome su prikazana učešća zaposlenih prema vlasništvu banaka (Prilog br. 2 i Prilog br. 3, za period godine jer za ovaj period postoje jedini podaci o kretanju broja zaposlenih prema vlasništvu). S obzirom na raspodelu vlasničke strukture, u periodu godine, rasodela zaposlenih je sledeća: udeo zaposlenih u domaćim bankama sa stranim kapitalom veći je u odnosu na domaće banke u domaćem vlasništvu i po dva do tri puta, te se uočava kako se udeo zaposlenih bankama sa domaćim vlasništvom smanjivao, a u domaćim bankama sa stranim vlasništvom rastao, što je jednim delom posledica i prelazaka zaposlenih između banaka. Komercijalna banka, među domaćim bankama sa dominantno domaćim vlasništvom u posmatranom periodu imala je najviše zaposlenih, krećući se u rangu od 3-5.mesta po broju zaposlenih. Ona je u ovom periodu zapošljavala u proseku oko ljudi, a među prvih deset je i banka Poštanska Štedionica (u domaćem vlasništvu) sa oko ljudi. Slično stanje je i kada se razmatra udeo zaposlenih u domaćim bankama sa stranim kapitalom prema zemljama iz kojih potiču. Najveći deo zaposlenih u domaćim bankama sa stranim kapitalom radi za banke grčkog porekla. Naime, četiri banke (Alpha, Erste, EFG i NBG Vojvođanska) imaju grčki kapital i sve četiri se po broju zaposlenih nalaze među prvih deset po broju zaposlenih. Međusobno slični procenat udela imaju banke sa italijanskim i austrijskim poreklom. Dve domaće banke su u italijanskom vlasništvu Banca Intesa i UniCredit banka. Banca Intesa poslednjih godina zapošljava najviše ljudi i preuzela je mesto broj 1. od Komercijalne banke, a UniCredit je od godine među prvih deset po broju zaposlenih. Domaće banke u austrijskom vlasništvu Hypo Alpe Adria, Raiffeisen i Erste, takođe su u prvih deset. Najmanji procenat zaposlenih imaju domaće banke u francuskom vlasništvu, pri čemu je Societe Generale rangirana u prvih deset, Credit Agricole između mesta, a Findomestic između mesta. Može se zaključiti da nabrojane banke imaju zajedno oko 60% udela zaposlenih i da one zapošljavaju više od pola bankarskog sektora Tržišno učešće banaka Tržišno učešće banaka prati se prema udelu bilansne aktive banaka u ukupnoj bilansnoj sumi bankarskog sektora. Podaci su različito beleženi tokom godina jer su banke bile na različite načine kategorisane pa će i rezultati biti prikazani shodno tome. U početku, do godine, banke su svrstavane u četiri kategorije prema visini bilansne sume: do 1 milijardu RSD, između 1-5 mlrd RSD, između 5-10 mlrd RSD i preko 10 mlrd RSD. Kako je aktiva bankarskog sektora tokom godina rasla, kategorije su se promenile i podrazumevaju: do 5 mlrd RSD, između 5-10mlrd RSD, između mlrd RSD, između mlrd RSD i preko 45 mlrd RSD. Nakon godine za svaku banku poznatoje pojedinačno tržišno učešće i nivo aktive. 27

33 najveće banke čine 1/3 bilansne sume 2/3 banaka čini 1/5 bilansne sume 3 najveće banke čine 35,7% 5najvećih banaka čine 46,6% 4 najveće banke čine 43,4% 8 najvećih banaka čine 57,8% 3 najveće banke čine 34% 6 najvećih banaka čine 52% Grafik 4. Najvažnije stavke tržišbnog učešća bankarskog sektora Srbije u periodu godine Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Grafik br. 5 prikazuje kretanje tržišnog učešća prema visini aktive zbirno za prvih pet, odnosno prvih deset banaka, tokom perioda godine. Polovinu aktive bankarskog sektora drži 5 najvećih banaka, a 10 najvećih banaka drži skoro 70%, što znači da su drugih pet banaka znatno manje od prvih pet. U obe kategorije vidi se jedva primetan pad do godine, sa isto takom neznatnim povećanjem godine, a potom sledi rast do godine. Povećanje aktive znači da se ona koncentriše u prvih pet banaka. Pošto je svetska ekonomska kriza uticala na bilanse banaka, a znamo da su četiri banke ugašene u tom periodu, jasno je da su druge banke morale da preuzmu delove aktive, ali i klijenata. Obično je slučaj da to urade najbolje banke, pa je zato došlo do koncentracije i povećanja udela aktive među prvih pet, odnosno prvih 10 banaka. 80.0% 75.0% 70.0% 65.0% 60.0% 55.0% 50.0% 45.0% 40.0% banaka 50.0% 47.2% 45.9% 46.0% 43.7% 43.5% 47.1% 48.1% 51.6% 53.6% 10banaka 68.0% 67.6% 67.5% 68.5% 67.5% 66.8% 69.0% 71.4% 74.3% 76.3% Grafik 5. Kretanje zbirnog tržišnog učešća najvećih 5 i najvećih 10 banaka bankarskog sektora Srbije u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 28

34 Obradom podataka koji prikazuju kretanje tržišnog učešća prema visini aktive pojedinih odabranih banaka u poslednjih šest godina uočene su tri kategorije banaka. Postoji grupa banaka koja iz godine u godinu povećava tržišno učešće, banke kojima je tržišno učešće opalo, i one koje održavaju svoje tržišno učešće. Banke poput Credit Agricole (oko 2% tržišnog uščešća), ProCredit Bank, Alpha banke i Erste banke (oko 3%), zatim NBG Vojvođanske banke (oko 4%) održavaju svoja tržišna učešća. Kretanje njihovog tržišnog učešća može se videti u Prilogu studije br. 4. Grafik br. 6prikazuje banke koje su u ovom periodu ostvarivale povećanje tržišnog učešća prema visini aktive. Tokom celog perioda najveća banka u Srbiji, Banca Intesa, povećava svoje učešće, sa oko 14% na skoro 16% godine. Najveća državna banka, Komercijalna banka, koja je prepustila mesto banci u italijanskom vlasništvu, druga je banka u Srbiji i ona takođe beleži stalan rast tržišnog učešća, nakon dokapitalizacije EBRD. UniCredit banka je podigla svoje učešće sa 6% na 9%, a Societe Generale sa oko 4% na 7,5% prestigavši u jednom trenutku tako Raiffeissen banku. U ovu grupu spadaju i banke od 5-8.mesta, shodno veoma uočljivom rastu tržišnog učešća. Poštanska štedionica je povisila tržišno učešće sa 1,49% na skoro 4%. Razlog je verovatno preuzimanje dela klijenata i aktive od zatvorenih banaka. S druge strane, od kada je Sberbanka preuzela Volksbank, njeno tržište je poraslo sa malih 0.1% na 3,75%! Banca Intesa Komercijalna banka UniCredit Bank Srbija Société Generale Banka Srbija Banka Poštanska Štedionica Sberbank Grafik 6.Kretanje tržišnog učešća banaka koje su ostvarivale rast istog u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru U Prilogu studije br. 5 prikazane su banke kojima je opalo tržišno učešće prema visini aktive. Ovde je izdvojena Raiffeisen banka koja je uprkos padu od skoro 9% na 7.5% uspela da ostane u prvih pet banaka sa tržišnim učešćem. Takođe, EFG banka koja je godine bila četvrta najveća banka sada je na 7. mestu (pad tržišnog učešća sa oko 7% na 5%). Pad je vidljiv i kod Hypo Alpe-Adria banke koja je iste godine bila peta banka po visini tržišnog učešća a sada je deveta (pad tržišnog učešća sa 6.5% na 4%). 29

35 Koncentracija i konkurencija Koncentracija se meri Herfindal-Heršmanovim indeksom (HHI). Ovaj indeks Vuković (2006) definiše kao ''zbir kvadrata pojedinačnih udela u ukupnoj kategoriji koja se posmatra''(str. 8). Prema izveštajima NBS o bankarskom sektoru, vrednost pokazatelja do 1000 znači da nema koncentracije u sektoru, vrednosti između znače postojanje umerene koncentracije, a preko toga je u pitanju izražena koncentracija. 1,200 1,100 1,139 1, Grafik 7. Kretanje HHI aktive bankarskog sektora Srbije u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine i časopis Finansije (2006) Kao što se vidi sa Grafika br. 7 osim godine HHI nije nijednom premašio vrednost 1000 u poslednje vreme kako bi se moglo reći da postoji koncentracija. Dakle, prema ovim podacima, bankarsko tržište u Srbiji nije koncentrisano. Ipak, može se reći da se tržište koncentriše budući da se HHI povećava sa godinama do maksimalne vrednosti prošle godine od 749. Niska koncentracija treba da ukaže na visoku konkurenciju - deset banaka ima tržišno učešće preko 70%, a veliki broj banaka ima malo tržino učešće i upravo tu se vodi borba za tržište Analiza bilansnih stavki Ovaj deo studije obuhvatiće analizu aktive i pasive, prihoda, rashoda i ostvarenog rezultata bankarskog sektora Srbije, u periodu godine Analiza aktive Na Grafiku br. 8 gde je prikazano kretanje nivoa aktive u periodu godine primećuje se stalan trend njegovog rasta. Ovaj rast je u periodu bio blag, da bi u periodu taj rast bio mnogo veći a nivo aktive porastao pet puta, sa oko 500 na mlrd RSD. Do kraja godine i dalje imamo rast nivoa aktive, ali je on ponovo nešto blaži. Izgleda da prvi udar krize nije imao posledice po nivo aktive koji je i dalje rastao, ali je nakon drugog talasa krize, godine došlo do usporavanja rasta aktive bankarskog sektora Srbije. Najniži nivo aktive bio je godine od oko 291 mlrd RSD, a najviši godine kada iznosi blizu mlrd RSD. 30

36 , , , , , , , , , Grafik 8.Kretanje nivoa aktive bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru U Prilogu studije br. 6 prikazana je struktura učešća banaka prema prema poreklu kapitala domaćih banaka u ukupnom iznosu aktive bankarskog sektora. Prema podacima može se zaključiti da je godina kada aktiva domaćih banaka u stranom vlasništvu počinje da postaje veća od onih u domaćem vlasništvu, a upravo je period onaj kada broj domaćih banaka u stranom vlasništvu prevazilazi broj u domaćem vlasništvu. Do godine, učešće u aktivi domaćih banaka u domaćem vlasništvu bilo je dominantno sa 86%, vremenom se smanjujući ka 60%, da bi se tokom poslednjih godina ustalilo na oko 25%. Učešće aktive domaćih banaka u stranom vlasništvu u ukupnoj aktivi početkom dvehiljaditih kretao se od 13% ka skoro 40%, a u prelomnom periodu prelazi 60%, raste i ustaljuje se na oko 75%. Struktura aktive prema poreklu vlasništva banaka u periodu godine, tj. periodu od kada se objavljuju ovakvi podaci može se videti u Prilogu studije br. 7.Najveće učešće u aktivi bankarskog sektora Srbije imaju banke čiji je kapital poreklom iz Italije, što je potpuno razumljivo jer se tu ubrajaju Banca Intesa, kao najveća banka na srpskom tržištu, UniCredit banka, koja je u prvih pet banaka prema bilansnoj sumi. Slede zatim banke čije matice dolaze iz Austrijei Grčke sa sličnim odnosom učešća od oko 15%, a zatim banke čiji kapital dolazi iz Francuske sa oko10%, koliko imaju i sve ostale banke sa inostranim kapitalom zajedno. Od banaka u austrijskom vlasništvu trebalo bi izdvojiti Raifeissen koji se nalazi u prvih pet banaka prema aktivi, od banaka u grčkom vlasništvu EFG banku koja je rangirana među prvih deset, dok su predstavnici francuskog kapitala Societe Generale banku, koja je u prvih pet, i Credit Agricole koja je u prvih deset prema bilansnoj sumi. U Prilogu studije br. 8 prikazano je kretanje učešća odabranih stavki aktive u periodu godine. Kao najbitnije stavke aktive izdvojene su sledeće: gotovina i gotovinski ekvivalenti, depoziti kod Narodne banke, kratkoročne HoV i ostali plasmani, dugoročne HoV, učešće u kapitalu, krediti, stalna sredstva i ostala aktiva. Stavke poput potraživanja za kamatu i naknadu, nematerijalna ulaganja, odložena i tekuća poreska sredstva, stalna sredstva namenjena prodaji i aktivna vremenska razgraničenja predstavljaju manje od 1% aktive, te nisu prikazane na graficima. 31

37 Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NBS Kratkoročne HoV i ostali plasmani Ostala aktiva potrazivanja po osnovu devizne stednje Dugoročne HoV Grafik 9. Kretanje nivoa najvažnijih kategorija aktive bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Kao što se može primetiti na grafiku, krediti predstavljaju najveću stavku aktive tokom celog četrnaestogodišnjeg perioda. Njihovo učešće bilo je najmanje iznosivši 39.66%, a najveće sa učešćem od 70.48%, dok se poslednjih godina kreće na nivou od oko 60%. Slede zatim depoziti kod NBS i kratkoročne HoV i gotovina i gotovinski ekvivalenti kao naredne kategorije po veličini. Iz priloženog se vidi da su depoziti kod Narodne banke bili najviši u periodu godine sa maksimumom od 35% u godini. Najniži su bili godine sa učešćem od 4.5%, dok su se trendovi pada i rasta učešća gotovine smenjivali. Tako imamo padove gotovine u periodu godine i godine na oko 5-6% sa oko standardnih 10-12% i maksimumom poslednje godine od 16%. Procenat kratkoročnih HoV i ostalih plasmana se uvek kretao oko 1-2%, kao i stalna aktiva, te je uočljiv njihov porast u na oko 12%. Takođe, prema grafiku uviđamo porast učešća dugoročnih HoV poslednjih godina, kao i porast učešća u kapitalu na 30% što nije bilo uobičajeno tokom posmatranog perioda. Potraživanja po osnovu devizne štednje postojala su samo u godini i iznosila su skoro 23%. Na Grafiku br. 9 može se videti kako su se kretali apsolutni iznosi ovih stavki. Predstavljene su sve stavke osim kredita koji su prikazani na posebnom grafiku budući da su iznosi nivoa kredita daleko veći (oni će biti obrađeni u posebnom poglavlju o kreditim poslovima). Stalna sredstva i ostala aktiva tokom celog perioda su na nivou ispod 100 mlrd RSD, kao i kratkoročne HoV, osim u poslednjoj, godini, u iznosu od skoro 400 mlrd RSD. Sve do godine, iznos gotovine je takođe bio na ovom nivou, a zatim se kreće sve do skoro 500 mlrd RSD u poslednjoj godini. Nakon rasta koji traje sve do godine, iznos gotovine ima trend pada naredne dve godine, zatim beleži ponovo stalni rast. Slične trendove i nivoe ima kretanje iznosa depozita kod Narodne banke. Uočljiva je promena iznosa dugoročnih HoV koje su u periodu do godine imale jako niske iznose, od oko najviše 8,5 mlrd RSD, a do kraja perioda iznosi se kreću od 12 do skoro 200 mlrd RSD. Pošto su i kratkoročne HoV rasle u ovom periodu zaključak je da je on karakterističan za početak i razvoj trgovanja HoV, što se između ostalog odrazilo i na učešće u ukupnoj aktivi, na prethodnom grafiku. 32

38 , Nerizična aktiva Rizična aktiva Grafik 10. Kretanje nivoa rizične i nerizične aktive bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Kada je reč o aktivi sa aspekta rizičnosti, aktiva se može podeliti na rizičnu i nerizičnu aktivu. Aktiva se deli na A, B, V, G, D kategoriju. Do godine, nerizičnom aktivom su se smatrale kategorije A i B, dok su ostale bile rizične, da bi se od ove godine i V kategorija svrstala u nerizičnu aktivu. Sa Grafika br. 10 može se videti rastući trend obe prikazane kategorije, s tim da je nivo nerizične aktive uvek viši od nivoa rizične aktive. Najniži iznos nerizične aktive bio je iznosivši mlrd RSD, a rizične samo 26 mlrd RSD iste te godine. Obe kategorije su maksimalne godine kada je nerizična aktiva iznosila 1700 mlrd RSD (deset puta više nego na početku), a rizična aktiva 510 mlrd RSD (dvadeset puta više nego na početku). To će se odraziti na učešće obe kategorije u ukupnom iznosu aktive što je prikazano u Prilogu studije br. 9. Dakle, učešće nerizične aktive je uvek dominantno krećući se od skoro 90% učešća u ukupnoj aktivi na početku perioda do 75% na kraju godine. To znači da se s godinama udeo nerizične aktive smanjivao, a rizične povećavao. Na Grafiku br.10 vidi se porast rizične aktive nakon godine koja se obično označava kao početak krize. Na Grafiku br. 11 može se videti kako bi se kretao udeo obe kategorije da nije došlo do promene kada je kategorija V prebačena u vrstu nerizične aktive Rizična aktiva Rizična aktiva sa promenom Nerizična aktiva Nerizična sa promenom % 20.00% 40.00% 60.00% 80.00% % Grafik 11. Kretanje udela rizične i nerizične aktive sa i bez promene propisa godine u procentimau periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 33

39 Grafik jasno pokazuje da je udeo nerizične aktive nakon promene veći nego da promene nije bilo, odnosno da je udeo rizične aktive mnogo manji nego da nije izvršena promena. Takođe, da promene nije bilo, učešće rizične aktive bilo bi mnogo veće nego trenutno, a učešće nerizične aktive manje. S obzirom na to da se ova promena odigrala sa dolaskom krize, rezultati su ispali manje alarmantni nego što bi bili inače, ali u svakom slučaju postoji povećanje obe kategorije aktive, s tim da povećanje rizične aktive od čak dvadeset puta može da zabrinjava Analiza pasive Ovaj deo će predstaviti najvažnije činioce na strani pasive, kao što su: depoziti, uzeti krediti, obaveze po osnovu HoV, ostala pasiva, rezervisanja i kapital. Stavke poput obaveza po osnovu kamata i naknada, odloženih poreskih obaveza, ostale obaveze iz poslovanja imaju ispod 1% učešća u aktivi te neće biti razmatrane na graficima. Kretanje učešća pojedinih stavki u pasivi odnosno struktura pasive prikazana je u Prilogu studije br. 10. Najveći činioci, što se vidi sa grafika su depoziti i uzeti krediti na strani obaveza i kapital kao izvor sredstava. Učešće depozita se kretalo između minimuma od 32% godine do maksimuma od 75% u godini, dok se poslednjih godina ustalilo oko 60%. Nakon dolazaka stranih banaka, depoziti su rasli i u godini činili najveći deo pasive. Iste godine su uzeti krediti i kapital bili na minimumu od 4,6% odnosno 16,2% učešća u izvorima sredstava. Nakon godine učešće uzetih kredita ponovo raste pa se kreće između 10-15%, a učešće kapitala se ustalilo na oko 20%. Obaveze po osnovu HoV se sa godinama smanjuju, kao i učešće rezervisanja, a udeo ostale pasive je rastao od početka dvehiljaditih do danas. Rezervisanja su činila oko 10% pasive na početku perioda, a danas su čak ispod 1% Depoziti Obaveze HOV Uzeti krediti Rezervisanja Ostala pasiva Kapital Grafik 12. Kretanje nivoa najvažnijih kategorija pasive bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 34

40 Grafik br. 12 donosi kretanje iznosa svake od posmatranih stavki. Kretanje najnižih činioca pasive poput obaveza po osnovu emitovanih HoV, rezervisanja i ostale pasive bilo je ispod 200 mlrd RSD i u skladu sa učešćem u strukturi pasive. Uzeti krediti su sledeća najveća kategorija u apsolutnom iznosu i svoj maksimum od 400 mlrd RSD dostigli su godine beležeći stalni rast do tada i blagi pad nakon toga. Iznos kapitala od početka posmatranog perioda nikada nije imao trend pada niti je ikada imao jednu godinu kao trenutni pad, što se na grafiku i može videti. Kapital tokom celog perioda ima trend rasta, pri čemu može se izdvojiti da je brže rastao u periodu do godine a zatim malo usporio rast. nivoa depozita razdvajamo dva perioda. U godinama , nakon oporavka bankarskog sistema i dolaska novih stranih banaka kao i vraćanja poverenja stanovništva u banke, depoziti su sve vreme rasli. Godine dolazi do blagog pada, da bi se do kraja posmatranog perioda stalno smenjivali trendovi, ali niti jednom nije došlo do pada nivoa depozita ispod nivoa iz 2007 godine, čak je rast u odnosu na ovu godinu oko 80%. Pad depozita 2008 godine, i to najviše u poslednjem kvartalu, verovatno se može pripisati psihološkom efektu na stanovništvo usled nastanka svetske ekonomske krize i zabrinutosti oko svoje štednje. Kao odgovor na ovo stanje, Skupština Srbije na predlog Vlade donela je odluku da se granica za osiguranje depozita pomeri sa EUR na EUR. Prema Zakonu o osiguranju depozita (2010) osigurani iznos depozita garantuje Republika Srbija, a odnosi se na pojedinačnog deponenta na nivou jedne banke (član 2). Oscilacije u padu i godine mogu se opravdati i zatvaranjem pojedinih banaka i povlačenjem štednje takođe pod uticajem psiholoških efekata na stanovništvo Grafik 13. Kretanje nivoa kapitala bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Na kraju, posebno je prikazano kretanje nivoa kapitala tokom ovih godina na Grafiku br. 13. Nivo kapitala rastao je tokom čitavog posmatranog perioda, krećući se od 46 do 614 mlrd RSD. Nakon analize bilansa stanja, zaključak je da aktiva, krediti, depoziti i kapital bankarskog sektora nisu drastično promenili svoje vrednosti niti su se spustili ispod vrednosti nivoa pre krize. 35

41 Analiza neto prihoda/rashoda i neto rezultata bankarskog sektora Srbije Grafik br. 14 prikazuje razliku prihoda i rashoda po kategorijama, tako da najbolje prikazuje šta doprinosi neto rezultatu bilansa uspeha. Neto prihodi od kursnih razlika, čiji su i prihodi rashodi bili na najvišem nivou imaju nizak neto rezultat koji je u godinama 2009, i bio negativan i uticao na neto rezultat sektora. Neto prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza su do godine imali niske vrednosti, a u dva navrata, i godine i negativne. Od tada se kreću između 50 i 100 mlrd RSD i tako doprinose neto rezultatu. Jedva vidljivi su neto prihodi po osnovu HoV, ali su zato neto prihodi od kamata i naknada zajedno ona kategorija koja najviše utiče i doprinosi pozitivnom neto rezultatu bankarskog sektora. Ovaj zaključak je i očekivan jer su to generalno najviši prihodi banaka pojedinačno, kako u teoriji, tako i u praksi. Neto prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Neto prihodi od kursnih razlika Neto dobitak po osnovu prodaje HoV Neto prihod od kamata i naknada Neto prihod od naknada Neto prihodi od kamata Grafik 14. Kretanje nivoa neto prihoda po vrstama prihoda u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Na kraju, na Grafiku br. 15, prikazano je kretanje neto rezultata tokom posmatranog desetogodišnjeg perioda. Na osnovu grafika mogu se izdvojiti tri perioda. Prvi u godinama , kada je bankarski sektor ostvarivao gubitak. Naročito treba istaći godinu kada je gubitak iznosio oko 27 mlrd RSD što je najveći gubitak u posmatranom periodu, nastao usled nasleđa ratnog stanja i oduzimanja dozvola za rad najvećim bankama. Iako je prikazan gubitak i godine, njegova niska vrednost najavljuje fazu oporavka, u periodu godine. Ovaj period karakteriše stalan rast dobiti bankarskog sektora Srbije sa maksimalnom vrednošću od 34,7 mlrd RSD. To je ujedno najveća dobit od početka tranzicije. Period od do danas predstavlja treći, cikličan period, gde ne postoji dosledan trend,jer se naizmenično smenjuju pad i rast dobiti ovog sektora, a u godini i gubitak od oko 2 mlrd RSD. 36

42 Grafik 15.Kretanje neto rezultata bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Godine prema izveštajima NBS o bankarskom sektoru Srbije visok neto gubitak ostvaren je zahvaljujući visokim vanrednim troškovima i troškovima rezervisanja. Tada je jedna banka iskazala skoro 1/2 ukupnog gubitka. Nakon toga, zahvaljujući stalnom porastu neto prihoda naknada, neto dobitak je ostvarivao rast do godine. Te godine postojale su visoke vrednosti prihoda od kamata i naknada, neto prihoda od kursnih razlika i po osnovu promene vrednosti imovine i obaveza, dok su troškovi držani na niskom nivou, što se može zaključiti na osnovu izveštaja NBS o bankarskom sektoru. Takođe, tada je najveći broj banka poslovao sa dobitkom, a gubitak je ostvarilo samo 8 banaka. U periodu nakon godine neto dobitak opada zbog sve većih rashoda od kursnih razlika i povećanja rashoda od rezervisanja koji su glavni krivac za gubitak u godini, ali uopšteno svih troškova koji rastu Analiza kreditnih poslova Prvi grafik (br. 16) ove analize predstavlja kretanje nivoa kredita tokom odabranog perioda. Naime, krediti su predstavljali najveći udeo aktive tokom svih ovih godina. Njihovo kretanje može se podeliti u tri faze. Prva, u periodu godine, kada nivo kredita beleži blag ali stalan rast, sa minimalne vrednosti od 115 mlrd na 364 mlrd RSD. Drugu fazu, period od godine, karakteriše vidljiv rast od oko pet puta, na 1685 mlrd RSD. Treća faza obuhvata period godine kada je zabeležen jedva primetan pad, a u poslednjoj godini nivo kredita je malo niži od onog iz godine. Maksimalna vrednost kredita zabeležena je godine. Zaključak je da nakon krize nije došlo do većeg pada nivoa kredita, već je on nastupio tri godine kasnije, nakon drugog talasa krize, ali ne tako drastično budući da nivo kredita ni jednom nije pao ispod nivoa u godini. 37

43 Grafik 16. Kretanje nivoa kredita bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Struktura kredita Krediti se podacima obrađuju prema sektorskoj, valutnoj i ročnoj strukturi. Kada je reč o sektorskoj strukturi misli se na privredu, stanovništvo i javni sektor kao glavne karike. Kretanje nivoa kredita ovih sektora prikazano je na Grafiku broj Privreda Stanovništvo Javni sektor Grafik 17. Kretanje nivoa kredita sektora privrede, stanovništva i javnog sektora u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 38

44 Sa grafika se vidi da najveće iznose kredita ostvaruje privreda, zatim stanovništvo, pa javni sektor, što će se odraziti i na udeo kredita pojedinačnih sektora u ukupnom nivou kredita. Grafik pokazuje uglavnom rast nivoa kod sektora stanovništva pa i privrede, osim cikličnosti u periodu godine. Krediti privredi poslednjih godina kreću se na nivou oko 900 mlrd RSD, a stanovništvu oko 500 mlrd RSD. Javni sektor je godinama održavao približan nivo da bi početkom krize do godine ostvario rast. Nakon godine nivo kredita ovog sektora je opao ali je viši nego što je bio u periodu pre krize. Ovakva situacija pokazuje da će učešće kredita privredi biti najveće u ukupnim kreditima. Kako se menjalo učešće ovih sektora prikazano je na u Prilogu studije br. 12. Učešće privrede kretalo se od maksimalnih 75% u godini sve do 50% u poslednjih nekoliko godina. Tek dolaskom stranih banaka i vraćanjem poverenja u banke, kada je stanovništvo počelo da uzima kredite učešće ovog sektora počelo je da raste sa minimalnih 15% na početku perioda do 36% na kraju perioda. Maksimum je ostvaren godine kada je učešće bilo skoro 40%. Iste godine javni sektor je ostvario minimum od 1,8%. Njegovo učešće bilo je veće samo godine, od 9% odnosno 12% procenata, kada su krediti javnom sektoru iznosili između mlrd RSD. Valutna struktura će biti razmatrana u dva odvojena grafika s obzirom na to da su podaci prikupljeni na različite načine. Grafik br. 18 predstavlja kretanje dinarskih i deviznih kredita u periodu godine. Na njemu se vidi rast obe kategorije kredita, ali uočljiviji je veći rast kredita u devizama. U jednom trenutku, , dinarski krediti bili su u višem iznosu nego devizni, ali već u narednim godinama dominantni postaju devizni krediti. Tada je učešće dinarskih kredita iznosilo 59%, ali je bilo na nivou od 35-40%, dok je kretanje učešća deviznih kredita na višem nivou, između 50-60% zavisno od godine Dinarski krediti Devizni krediti Ukupno krediti Grafik 18.Kretanje nivoa dinarskih i deviznih kredita u milijardama dinara u periodu godine Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Slična priča se nastavlja i u periodu godine koji je prikazan na Grafiku br. 19. Dominiraju devizni krediti, pre svega u evrima, ali se dinarski krediti nalaze iznad kredita u američkim dolarima, švajcarskim francima i ostalim valutama. Primećuje se rast nivoa kredita u evrima do godine i blagi pad nakon toga. Posmatranjem prethodnog grafika uočava se da je nivo 39

45 dinarskih kredita rastao je sve do godine, potom opadao do godine, uz naznake rasta do kraja perioda. Od ostalih valuta, izdavaja se nivo kredita u švajcarskim francima koji su zbog povoljnih uslova u jednom periodu bili znatno prisutniji u odnosu na ostale valute. U Prilogu studije br. 13 gde je prikazano učešće kredita prema valutama, primetno je standardno visoko učešće kredita u evrima na nivou od 50-60%. Dinarski krediti su zastupljeni u procentu oko 27-30% sa maksmumom od 33% u godini najverovatnije zahvaljujući subvencionisanim stambenim kreditima u dinarima. Udeo kredita u švajcarskim francima bio je najveći godine sa 12%, da bi danas bio prepolovljen na 6% kao posledica promene kursa istog i problema sa ratama za stambene kredite. Poslednjih godina, krediti u dinarima su na nivou od 500 mlrd, krediti u evrima na nivou od oko 1000 mlrd, a krediti u švajcarskim francima oko 130 mlrd RSD EUR USD JPY CHF Ostale valute Grafik 19. Kretanje nivoa kredita prema valutama u milijardama dinara u periodu godine Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Na kraju analize preostala je ročna struktura kredita. Izveštaji Narodne banke Srbije u periodu godine oskudevaju u zvaničnim podacima o ročnosti kredita, tako da će ova vrsta strukture biti prikazana u dva perioda, najpre u vremenu godine, a potom i detaljno od godine. Grafik br. 20 prikazuje kretanje kratkoročnih i dugoročnih kredita u prvom periodu Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Grafik 20. Kretanje nivoa dugoročnih i kratkoročnih kredita u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 40

46 Kratkoročni krediti su na višem nivou od dugoročnih, krećući se od 66 do 166 mlrd RSD, dok su dugoročni bili na nivou od 49 do 76 mlrd RSD. Ovo dalje implicira da je učešće kratkoročnih kredita u ukupnim kreditima veće i ono iznosi u proseku 58%. Detaljniju sliku dobijamo ako pogledamo Grafik br. 21, koji prikazuje iznose kredita prema roku u periodu nakon godine. Odmah uočavamo da najviši iznosi pripadaju kreditima preko jedne godine koji se kreću između mlrd RSD. Analizom podataka utvrđeno je da ovom iznosu najviše doprinose krediti preko 5 godina koji se kreću između 200 i 500 milijardi, a potom krediti između 2-5 godina i najmanje oni od godinu do dve dana. Iznos dugoročnih kredita najviši je bio godine sa skoro 550 mlrd. Mnogo manje iznose, do 200 mlrd RSD beleže ostali, kratkoročni krediti. Među njima najviši su iznosi za kredite od 6 do 12 meseci, potom za kredite do 3 meseca i naposletku za kredite od 3 do 6 meseci Do 3m Od 3m do 6m Od 6m do 12m Preko godinu dana Grafik 21. Kretanje niova kredita prema ročnosti u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Kada se ovi iznosi izraze u odnosu na ukupne kredite dobija se struktura kredita koja je prikazana u Prilogu studije br. 14. Očekivano je da zbog visokih iznosa dugoročnih kredita oni imaju najveće učešće u ukupnim kreditima. Njihovo učešće se kreće od oko 60% na početku posmatranog perioda, preko maksimalnih 75% godine, do 70% poslednjih godina. Krediti sa ročnošću od 6-12 meseci i do 3 meseca imaju slične udele koji se tokom godina kreću od 10-17%. Najmanje učešće ostvaruju krediti od 3 do 6 meseci u opsegu od 5-8%. 41

47 Analiza NPL kredita Grafik br. 22 prikazuje kretanje bruto kredita po sektorima i daje ukupan iznos bruto kredita u periodu godine. Ukupan broj bruto NPL kredita povećava se iz godine u godinu. Razlog za to je svetska ekonomska kriza i makroekonomsko stanje u zemlji koje utiče na lošu otplatu kredita i povećava broj kredita koji kasne sa otplatom, a time i nivo iznosa koji treba otplatiti. Takođe, rast NPL kredita po svim sektorima ponaosob iz godine u godinu utiče na rast ukupnog broja NPL kredita. Ovakvo kretanje ukupnog broja NPL kredita i nemogućnost otplate kredita jasni su znaci nelikvidnosti privrede koja nije u stanju da svoje obaveze servisira na vreme. Sa grafika se vidi rast NPL kredita gotovo u svim sektorima, što utiče na rast NPL kredita u ukupnim kreditima. Za pet godina iznos ukupnih NPL kredita (desna skala) gotovo da se duplirao, sa oko 200 na preko 400 mlrd RSD. Najveće iznose NPL kredita ima sektor privrednih društava (desna skala) koji se kreću između mlrd RSD. Oni su tokom i godine imali nešto niže vrednosti nego uobičajeno. Potom sledi sektor ostalih komitenata koji je imao svoj maksimum u poslednjoj posmatranoj godini od 86 mlrd RSD i sektor stanovništva sa maksimumom u istoj godini od 66 mlrd RSD. U sektor ostalih komitenata ubrajaju se neprofitna pravna lica, pravna lica koja se ne finansiraju iz budžeta, banke i druga pravna lica u stečaju 1. Za razliku od sektora privrednih društava, koji oscilira i povremeno smanjuje svoja zaduženja, NPL krediti kod sektora stanovništva su u stalnom porastu. Ostali sektori imaju iznose oko 10 mlrd RSD, s izuzetkom sektora javnih preduzeća koji je u godini zabeležio nivo NPL kredita od 20 mlrd RSD. Kada je reč o učešću u NPL kreditima, upravo ovi sektori poput sektora finansija i osiguranja, javnog sektora i sektora javnih preduzeća, pa i sektor stranih lica, godinama učestvuju sa manje od 1% do najviše 2% u pojedinim godinama. Sektor preduzetnika učestvuje na nivou od oko 3%, a nameće se porast sektora javnih preduzeća u poslednjog godini na 4,9%. Sektor privrednih društava s godinama smanjuje svoje učešće, od 75% na 55% u poslednjoj godini, a sektor stanovništva i sektor ostalih komitenata se nalaze na oko 16-20%. Dva najveća sektora među NPL kreditima, sektor privrednih društava i sektor stanovništva, razloženi su na svoje potkategorije, pa će se predstaviti strukturu učešća svake od njih. Analiza sektora privrednih društava i njegova struktura je prikazana u Prilogu studije br. 15. Najveće učešće u NPL kreditima privrednog sektora doprinosi rudarstvo i prerađivačka industrija, zatim trgovina na veliko i malo, potom građevinarstvo i poslovanje nekretninama a najmanje poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo kao i saobraćaj i skladištenje. Dve najveće kategorije su smanjivale svoje učešće tokom godina, rudarstvo i prerađivačka industrija sa 40% na 35% (u jednom trenutku i 30%), a trgovina na veliko i malo sa 30% na 27% (u istom trenutku kad i prethodna na 24%). U ovom pravcu se kretalo i učešće poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, dok je građevinarstvo udvostručilo svoj udeo za pet godina, a poslovanje nekretninama podiglo sa 7% na 12%. 1 Pogledati Uputstvo o obavezi i načinu prikupljanja, obrade i dostavljanja podataka o stanju i strukturi plasmana, potraživanja i obaveza banaka, prilog 4, dostupno na: 42

48 Sektor finansija i osiguranja Sektor javnih preduzeća Sektor preduzetnika Javni sektor 50 Sektor stanovništva Sektor stranih lica Privatna domaćinstva sa zaposlenim licima i registrovani poljoprivredni proizvođači Sektor drugih komitenata UKUPNO problematični krediti Grafik 22. Kretanje nivoa NPL kredita bankarskog sektora Srbije prema sektorima u milijardama dinara u periodu Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine U Prilogu studije br. 16 koji prikazuje strukturu NPL kredita fizičkih lica, uočava se da najveći udeo, ima stambena izgradnja, odnosno stambeni krediti. Iznosi, pa samim tim i rate ovih kredita su najveće pa su i sume dugovanja najveće, a usled pogoršane ekonomske situacije potrošači nisu u stanju da isplaćuju rate (kreditna sposobnost je pogoršana). Drugo, kretanje CHF/EUR na svetskim berzama, uticala je da se pogorša otplata kredita u švajcarskim francima (kao povećana izloženost valutnom riziku), što je doprinelo povećanju NPL kredita u ovoj kategoriji, te oni iz godine u godine stalno rastu i u poslednjoj godini su dosegli maksimum od 33% odnosno 27 mlrd RSD. Odmah zatim kao kategorija sa visokim učešćem od prosečno 25% jesu gotovinski krediti, poznatiji kao keš krediti i najverovatnije jedna od najtraženijih kategorija. Vrlo slične udele imaju sledeće tri kategorije: kreditne kartice, dozvoljeni minus i poljoprivredna delatnost koji su se kretali od 7-8% na početku posmatranog perioda do 6% na kraju, dok su se potrošački krediti na učešću kretali od 6,4% do 4,5%. Dakle, poslednje pomenute kategorije su sa godinama smanjivale svoj udeo u NPL kreditima, ali je zato stambena izgradnja iz godine u godinu povećavala svoje učešće. 43

49 Apsolutno kretanje iznosa najvećih kategorija NPL kredita privrede i fizičkih lica može se videti na Grafiku br Rudarstvo i prerađivačka industrija Trgovina na veliko i trgovina na malo Gotovinski krediti Građevinarstvo Poslovanje nekretninama Stambena izgradnja Grafik 23. Kretanje nivoa najvažnijih kategorija NPL kredita u sektoru privrede i fizičkih lica u mlrd din u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 3.5. Analiza depozita Depoziti se mogu analizirati kroz sektorsku, valutnu i ročnu strukturu. Najpre će biti prikazana sektorska struktura. Kako ne postoje konkretni podaci za period godine, na grafiku je godina početna godina. Prema izveštajima Narodne banke Srbije, u godini najveći deponenti bili su preduzeća i stanovništvo sa 49,3% odnosno 24,4%, a godine isti samo sa malo drugačijim učešćima 35,3% odnosno 33,9%. U periodu godine kretanje nivoa depozita prema sektorima vidi se na sledećem grafiku. Sa Grafika br. 24 uočavamo najviše iznose depozita stanovništva koji beleže stalan rast iz godine u godinu. Na početku perioda su iznosili svega 85 mlrd RSD, a u poslednjim periodima premašuju 1000 mlrd RSD. Do godine, privredi su pripadali viši nivoi depozita i ona je predstavljala najvećeg deponenta. Privreda takođe beleži rast depozita iz godine u godinu, tako da su se vrednosti kretale od 96 mlrd RSD do skoro 480 mlrd RSD poslednjih godina. U okviru privrede, veći deo depozita se odnosi na privredna društva, dok se manji deo odnosi na javna preduzeća. 44

50 Sektor finansija i osiguranja Privreda Preduzetnici Javni sektor Stanovništvo Strana lica Sektor drugih komitenata Grafik 24. Kretanje nivoa depozita bankarskog sektora Srbije prema sektorima u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Od manjih deponenata izdvaja se javni sektor, sektor finansija i osiguranja, preduzetnici i drugi komitenti, čiji se depoziti kreću od mlrd RSD zavisno od kategorije. U godinama i primetan je rast depozita sektora stranih lica. Kako bi se stekla slika učešća svakog sektora u ukupnim depozitima, ova struktura biće prikazana u Prilogu studije br. 17. Sektor privrede i sektor stanovništva beleže najviše nivoe depozita. Upravo oni imaju i najveće učešće u ukupnim depozitima. Uočava se da je na početku perioda veće učešće depozita privrede, ali se situacija okreće već godine kada su učešća maltene izjednačena, da bi na kraju perioda depoziti stanovništva imali više nego duplo učešće. U sadašnjem trenutku stanovništvo je glavni generator depozita. Iz ovog razloga, bitno je održavati stabilnost bankarskog sistema, jer stanovništvo vrlo lako reaguje na psihološkoj osnovi, te povlačenje depozita od strane ovog sektora, smanjuje ponudu novca za kredite. Sektor finansija i osiguranja je u početku imao veće učešće, dok je trebalo izgraditi poverenje kod stanovništva. Njegovo učešće kretalo se od 9% do maksimalnih 15% a danas ovaj sektor doprinosi depozitima sa tek 3%. Strana lica su imala značajan udeo godine od 12-14%, ali pre i posle tog perioda vrlo nisko učešće od svega 3-6%. Naredni grafikoni odnose se na ročnu strukturu depozita. Ona će poput kredita biti predstavljena na dva grafika, prvo period godine a zatim i godine. Na Grafiku br. 25 može se videti kako se kretalo učešće depozita po viđenju, kratkoročnh depozita i dugoročnih depozita u ukupnim depozitima za period godine, jer su to jedini dostupni podaci. Grafik pokazuje vrlo nisko učešće dugoročnih depozita od početka godine, a taj trend će se nastaviti i do kraja posmatranog perioda. Preovlađujuju uglavnom depoziti po viđenju do sa prosečno 70% učešća, a od početka perioda sve vreme raste učešće kratkoročnih depozita, tako da u periodu do godine obe kategorije se nalaze negde između 40-50%. Inače, za obe kategorije može se reći 45

51 da su kratkoročne, jer depoziti po viđenju su zapravo novac koji se svakog trenutka može podići. Razlozi za ovakvu ročnu strukturu nalaze se još u prošlosti, kada je stanovništvo izgubilo poverenje u bankarske institucije nakon nemilih događaja koji se vezuju za Jugoskandik i Dafiment banku. Građani se osećaju sigurnije ukoliko svoj novac jednostavno polože na račun ili ga oroče na kraće vreme. Dalje, politička i makroekonomska nestabilnost koja je pratila ove prostore poslednjih dvadeset godina takođe izaziva blago nepoverenje i bojaznost kod klijenta. Na kraju, sve se to ispoljava kroz psihološki efekat nakon otpočinjanja krize kada je došlo do pada nivoa depozita usled strahovanja klijenata da će među prvima propasti banke, a oni ostati bez svog novca. Ovakva ročna struktura predstavlja primer kako dešavanja u prošlosti utiču na događaje u budućnosti % 70.00% 60.00% 50.00% 40.00% 30.00% Depoziti po viđenju Kratkoročni depoziti Dugoročni depoziti 20.00% 10.00% 0.00% Grafik 25. Kretanje učešća depozita bankarskog sektora Srbije prema ročnosti u procentima u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Grafik br. 26 daje detaljnije podatke. Odmah se uočavaju najveći nivoi depozita od 6-12meseci, a potom nivoi depozita od 1-3 meseca. Prvi se kreću u rasponu od 224 do 384 mlrd RSD (maksimum godine), a drugi na nivou oko 200 mlrd RSD sa maksimumom od 224 mlrd RSD godine. Iznose između mlrd RSD ostvaruju i depoziti oročeni na 3-6 meseci. Svi pomenuti se ubrajaju u kratkoročne depozite. Kada se govori o dugoročnim depozitima, preko 1 godine, iznosi su daleko niži od kartkoročnih. To će se odraziti i na udele u ukupnim depozitima predstavljenim u Prilogu studije br

52 Od 1 do 3 meseca Od 3 do 6 meseci Od 6 do 12 meseci Od 1 do 2 godine Od 2 do 5 godina Preko 5 godina Grafik 26. Kretanje nivoa depozita bankarskog sektora Srbije prema ročnosti u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Dakle, najviši udeo u ukupnim depozitima imaju depoziti sa ročnošću od 6-12 meseci. Njihovo učešće se kretalo od 17%, preko maksimalnih 23% u godini i padom na 19% poslednje godine. Zatim slede depoziti sa rokom 1-3 meseca koji su godine imali preko 16% a poslednje posmatrane godine malo ispod 10%. U istom rangu su i depoziti sa rokom 3-6 meseci, ali i depoziti preko jedne godine. Njihovo učešće je palo nakon godine sa 12% na 7%, ali se polako uvećava na 10% do kraja perioda, dok su depoziti preko pet godina u jako malom procentu, ispod 0,5%. Kada pogledamo celokupnu sliku, uviđamo da su kratkoročni depoziti od početka dvehiljaditih dominantni i da je učešće dugoročnih depozita jako nisko. Budući da su depoziti glavni izvor sredstava za banke, i da su uglavnom kratkoročni, vrlo lako dolazi do ročne neusklađenosti u bankarskim bilansima Dinarski depoziti Devizni depoziti Grafik 27. Kretanje dinarskih i deviznih depozita bankarskog sektora Srbije u milijardama dinara u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 47

53 Grafik br. 27 prikazuje valutnu strukturu depozita. Ona je radi lakše obrade podataka razvrstana u devizne i dinarske depozite, s obzirom na to da postoje različiti i nepotpuni podaci. Sa grafika se vidi da su nivoi dinarskih i deviznih depozita godine bili na sličnom nivou, dinarski na 37 a devizni na 57 mlrd RSD, a onda obe kategorije rastu ali na različitim nivoima. Već godine vidi se znatna razlika jer su devizni depoziti na višem nivou od dinarskih. Tada su oni iznosili oko 440 mlrd RSD, a dinarski 230 milijradi i od tog trenutka nastaje sve veći jaz između ove dve kategorije depozita. Od godine devizni depoziti beleže rast tokom svih godina i dostižu skoro 1350 milijardi RSD. Njihovo učešće se kreće u opsegu 60-70% svih ovih godina. S početkom krize, dinarski depoziti stagniraju, zbog nepoverenja u sopstvenu valutu, sve vreme krećući se na nivou oko 300 mlrd RSD. Od godine kada je Narodna banka Srbije počela sa akcijom dinarizacije, dinarski depoziti krenuli su da rastu i godine dostigli su maksimalan nivo od 527 mlrd RSD. U Srbiji se ne plaća porez na kamatu od štednje u dinarima, što doprinosi ovom rastu, kao i to da su banke počele da efektnije promovišu štednju u domaćoj valutu, u kojoj su kamatne stope ionako veće nego na štednju u evrima. Poslednjih godina, u periodu godine, vodi se evidencija podataka po valutama. U Prilogu studije br. 19 prikazana je valutna struktura za ovaj period. Prisutno je visoko učešće stranih valuta, pa tako depoziti u evrima iznose oko 65% tokom ovog perioda, a dinarski depoziti učestvuju sa 20-25%. Osim evra, mali deo depozita je u američkim dolarima, odnosno švajcarskim francima, te ovo valute učestvuju sa 10% u ukupnim depozitima Likvidnost banaka Kada se govori o likvidnosti, obično se misli na sposobnost izmirenja tekućih obaveza na vreme. Iz tog razloga Hadžić (2009) princip likvidnosti definiše kao obavezu banke da u svakom trenutku blagovremeno može odgovoriti na obaveze prema svojim klijentima. Jedan od osnovnih principa kojima se banka vodi jeste upravo princip likvidnosti. Na Grafiku br. 28 prikazano je kretanje pokazatelja likvidnosti za period godine. Pokazatelj likvidnosti se meri na dnevnom nivou, ali je nemoguće prikazati sve podatke za ovako veliki period, niti su oni dostupni. Iz tog razloga dati su šestomesečni podaci za ovaj trinaestogodišnji period. Prema izveštajima o bankarskom sektoru Narodne banke Srbije, pokazatelj likvidnosti bi trebalo da iznosi preko koeficijenta 1. Sa grafika može se zaključiti da je pokazatelj likvidnosti uvek zadovoljavao ovaj kriterijum. 48

54 Grafik 28. Kretanje pokazatelja likvidnosti bankarskog sektora Srbije u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Naime, početkom perioda, godine, pokazatelj likvidnosti bio je blizu koeficijenta 3, ali od tada sve do kraja godine on ima trend pada. Upravo te godine je bio najniži sa koeficijentom 1.06 približivši se tako standardnom kriterijumu. Upravo tih meseci pre kraja godine pokazatelj likvidnosti je beležio i vrednosti ispod jedinice, što je ukazivalo na nelikvidnost bankarskog sektora u tom periodu. Ipak, od kraja godine ovaj pokazatelj raste do godine do vrednosti od 2.13 da bi narednih godina, tačnije do kraja godine odražavao vrednosti između 1.80 do 2. Nakon malog pada na 1.5, a svakako opet iznad kriterijuma, do kraja posmatranog perioda, pokazatelj likvidnosti imao je vrednosti izmešu 2-2.5, što govori o likvidnosti bankarskog sektora Srbije. Jeremić (2009) skreće pažnju na to da je ovo podneblje uvek bilo podložno riziku likvidnosti, ali se tih godina krize ovaj rizik nije osetio zbog brže kreditne ekspanzije (str ). Zaista, analizom se dolazi do činjenice da nije bilo pada kreditne aktivnosti tokom godina krize. Takođe, Kovačević (2012) ističe da su delom za to zaslužne mere Vlade Srbije za podsticanje kreditne aktivnosti, podržane novčano od strane MMF-a (str. 173). Likvidnost bankarskog sektora izdržala je test krize i to je, uz adekvatnost kapitala jedan od uspeha našeg bankarskog sektora Adekvatnost kapitala U delu analize pasive pažnja je usmerena na stalan rast nivoa kapitala. Uvek je aktuelno pitanje koliki nivo kapitala treba da održava banka, da bi obezbedila nesmetano poslovanje. Odlukom o adekvatnosti kapitala (2010) pokazatelj adekvatnosti kapitala jednak je odnosu kapitala i rizične aktive banke pri čemu je banka dužna da ga održava na nivou od 12% (str. 11). Kretanje ovog pokazatelja može se videti na Grafiku br

55 Grafik 29. Kretanje pokazatelja adekvatnosti kapitala bankarskog sektora Srbije tokom perioda Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Period početkom godine obeležen je adekvatnošću kapitala od skoro 22% da bi već sledeće godine bio na 30.6%, a naredne dostigao maksimum za prikazani period od 31.3%. Upravo je to period kada na srpsko tržište ulaze strane banke i svojim kapitalom jačaju ovu poziciju banaka. Nakon toga do godine sledi pad adekvatnosti kapitala na 24.7%, ali i rast godine na skoro 28%. Posebno je zanimljivo da se uoči kretanje adekvatnosti kapitala početkom krize, godine, pa se vide sve niže vrednosti do minimalne vrednosti od 19.11% godine. Do kraja posmatranog perioda adekvatnost kapitala se kretala oko 20%. Treba naglasiti da je Bazelskim sporazumom utvrđena vrednost adekvatnosti kapitala na 8%, a Srbija je ovaj pokazatelj podigla na 12%. Dakle, može se zaključiti da uprkos tome da li je kriza ili ne, adekvatnost kapitala bankarskog sektora Srbije uvek je bila, čak i mnogo više, a iznad propisanog kriterijuma. Iako se primećuje pad adekvatnosti kapitala nakon godine, on nije niti jednom pao ispod dozvoljenog standarda. Pad adekvatnosti kapitala svakako jeste jedan od pokazatelja prisutnosti krize u bankarskom sektoru, ali čini se da je zahvaljujići visokim vrednostima bankarski sektor Srbije uspeo da ublaži ovaj prvi udar svetske ekonomske krize. Upravo visoke vrednosti ovog pokazatelja i stalan rast nivoa kapitala pre perioda krize, jaka kapitalizacija banaka u tom periodu, učinila je da bankarski sektor amortizuje prve udare krize i bez većih posledica prođe kroz taj period. Čini se da su veće posledice po naš bankarski sistem došle tek nakon godine. Ipak, treba imati na umu da veći iznos sredstava ostaje rezervisan, što znači da se sredstva iz kapitala ne plasiraju pa samim tim i ne prihoduju odnosno kapital ne ostvaruje odgovarajući prinos što će se odraziti na profitabilnost banaka koja je predstavljena u narednom poglavlju. 50

56 3.8. Profitabilnost banaka Kretanje neto rezultata bankarskog sektora tokom godina objašnjeno je u delu analize bilansnih stavki. Uočen je blagi pad neto dobitka, prvo nakon godine, a zatim i nešto veći pad nakon godine. Jović (2008) izdvaja prinos na aktivu (Return on Assets RoA), prinos na kapital (Return on Equity RoE) i neto kamatnu maržu (Net Interest Margin NIM) među najvažnijim pokazateljima profitabilnosti (str ). Upravo kretanje ovih pokazatelja može se videti na Grafiku br. 30 u periodu godine i zaključiti % 9.00% 8.00% 7.00% 6.00% 5.00% 4.00% 3.00% 2.00% 1.00% 0.00% -1.00% NIM ROA ROE Grafik 30. Kretanje pokazatelja profitabilnosti bankarskog sektora Srbije u periodu Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine Kretanje NIM je u periodu godine bilo je uvek između 6-8%, a nakon toga se smanjuje na niže vrednosti od oko 5-6%. Najviša vrednost NIM bila je upravo godine na 7.8%, a najniža godine 5.40%. Za razliku od NIM koja nakon početka krize nije drastično opala, već tek nakon godine, to nije slučaj sa RoA i RoE. Prinos na aktivu je sa početnih 1.13% rastao do godine na maksimum od 2.10%, da bi se od tada stalno smanjivao. Godine i spustio se na oko 1%, ali počevši od gde se vidi veliki pad, RoA je jako nizak (0.05%), u godini čak i negativan (-0.1)! Jović (2008) tvrdi da su kretanja RoA preko 2% visoka, oko 1% prosečna, a ispod 0.5% niska (str. 270). Prinos na kapital je imao sličnu putanju. Njegova vrednost je na početku iznosila 6.46%, a zatim u periodu bio na nivou od 8-10%. Od tada kreće pad RoE, pa se naredne dve godine kretao u opsegu od 4-6%. Kao i prinos na aktivu njegove vrednosti drastično padaju od godine (na 0.24%), a beležiće negativnu vrednost (-0.4%). Dakle, kretanje ovih pokazatelja prati kretanje neto rezultata koji je ranije utvrđen. Iz ovih kretanja može se zaključiti da prvi udar krize nije uticao u velikoj meri na pokazatelje profitabilnosti, dok se analizom kretanja nakon godine uočava da je drugi talas krize imao značajne efekte po bankarski sektor Srbije. 51

57 4. ANALIZA PONUDE KREDITA STANOVNIŠTVU U SRBIJI Ovaj deo studije posvećen je ponudi kredita stanovništvu u Srbiji i u njemu će biti prikazane vrste kredita koji banke nude građanima. Jedan od ciljeva analize je utvrditi koliko je ponuda kredita u Srbiji dostupna i razvijena. Pošto je prethodno utvrđeno da je u Srbiji godine poslovalo 30 banaka, u ovoj studiji je izdvojena ponuda pet banaka. Iz tog razloga najpre će biti objašnjeno koje banke su izabrane i na osnovu kojih kriterijuma. Nakon toga biće dat kratak prikaz poslovanja ovih banaka i osnovni podaci o njima.za svrhu analize korišćeni su interni podaci Kreditnog biroa, i godišnji izveštaji poslovnih banaka predmet analize Kriterijumi za izbor banaka uzetih za analizu ponude Ponudu na tržištu kredita stanovništvu u Srbiji čine različite vrste kredita 30 banaka u ovom trenutku. Budući da je to veliki broj banaka za analizu celokupne ponude, u ovoj studiji biće izdvojena ponuda sledećih pet banaka: 1. Banca Intesa a.d. Beograd 2. Komercijalna banka a.d. Beograd 3. UniCredit bank Srbija a.d. Beograd 4. Raiffeisen banka a.d. Beograd 5. Societe Generale banka Srbije a.d. Beograd Bilo je više kriterijuma za izbor banaka. Najpre, treba istaći vreme dužinu postojanja ovih banaka na bankarskom tržištu Srbije. Komercijalna banka, osnovana godine, a transformisana godine, prisutna je dugi niz godina na našem tržištu. Godine Raiffeisen banka i Societe Generale banka Srbije dobile su dozvolu za rad kao strane banke, što znači da su prisutne 15 godina na našem tržištu, od početka tranzicije ovog sektora. Banca Intesa a.d. Beograd kupila je godine Delta banku, koja je već dugo bila prisutna na našem bankarskom tržištu, a HVB banka koja je takođe ušla na tržište godine, postala je UniCredit banka. Naime, prema kriterijumu prisutnosti, odabrane banke su baš one koje su dugo vremena bile aktivne na bankarskom tržištu Srbije imajući vremena da razvijaju ponudu kredita. Tržišno učešće bilo je naredni kriterijum za izbor banaka. Ove banke su izabrane jer poslednjih godina imaju najveće tržišno učešće ili su s vremenom povećavale svoj tržišni udeo. U Tabeli br. 7 može se videti kretanje tržišnog učešća ovih banka i njihov rang tokom perioda godine. 52

58 Tabela 7. Kretanje tržišnog učešća pet najvećih banaka u Srbiji u periodu godine Naziv banke % Rang % Rang % Rang % Rang % Rang % Rang Banca Intesa Komercijalna Banka Unicredit banka Raiffeisen banka Société Gen. banka Srbija Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Srbije Odabrane banke se nalaze među deset najvećih poslodavaca u bankarskom sektoru Srbije. Kako se kretao broj zaposlenih u ovim bankama prikazano je u Tabeli br. 8. Banca Intesa i Komercijalna banka zapošljavale su tokom ovog perioda između 9-11% od ukupnog broja zaposlenih, Raiffeisen banka oko 6%, Societe Generale 3.5-5%, a UniCredit oko 3-4% od ukupnog broja zaposlenih. Prema ovim procentima pet najvećih banaka zapošljava skoro 40% od ukupnog broja zaposlenih u bankarskom sektoru Srbije. Tabela 8. Kretanje broja zaposlenih za odabranih pet banaka u periodu godine i njihovo rangiranje Naziv banke Broj Rang Broj Rang Broj Rang Broj Rang Broj Rang Broj Rang Broj Rang Banca Intesa Komerc. Banka Raiffeisen Banka Societe Generale UniCredit Bank 3, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,089 9 Izvor: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Srbije Na kraju, kada se ove činjenice povežu da su banke dovoljno dugo, ako ne i najduže poslovale na našem bankarskom tržištu, da tokom godina ostvaruju najviša tržišna učešća, da zapošljavaju visok procenat bankarskog sektora Srbije sve to dovoljno govori o tome da su imale dovoljno uslova i dovoljno vremena, ali i podrške i poverenja klijenata, da tokom ovog perioda razviju svoju ponudu kredita stanovništvu. Uostalom od najvećih banaka se očekuje da imaju najraznovrsniju ponudu. Uvidom u ponude ostalih banaka na osnovu internet sajtova, utvrđeno je da izabrane banke imaju najveću ponudu kategorija, ali i uslova i brojnosti kredita. 53

59 4.2. Podaci o bankama U ovom delu studije će biti prikazano poslovanje odabrane grupe banaka, odnosno kretanje najvažnijih pokazatelja uspešnosti po segmentima klijenata Banca Intesa a.d. Beograd Banka Intesa je trenutno najveća banka u Srbiji prema tržišnom učešću i broju klijenata. Prema podacima na sajtu banke, ona trenutno opslužuje 1.7 miliona klijenata. Počeci ove banke vezani su za Delta banku, koja je osnovana još godine kao jedna od prvih privatnih banaka, da bi pod sadašnjim imenom počela da posluje godine. Od tada, pod nazivom Banca Intesa, ona je deo grupacije Intesa Sanpaolo. Kako bi zaokružili svoju finansijsku ponudu, naredne godine je osnovan Intesa Leasing, da bi godine postala vodeća banka u Srbiji. Kasnije je Panonska banka pripojena Banci Intesi i time učvršćena vodeća pozicija. Kada je reč o vlasničkoj strukturi, 93% pripada Intesa Sanpaolo, a preostalih 7% Međunarodnoj finansijskoj korporaciji (International Financial Corporation IFC) u okviru Svetske banke. Intesa Sanpaolo je italijanska banakarska grupacija, nastala spajanjem Bance Intese i Sanpaola IMI, koja spada u najveće bankarske grupacije Evrozone, sa visokom tržišnom kapitalizacijom, a pored Evrope posluje i na Bliskom Istoku i Severnoj Africi. U Banci Intesi kao važne korporativne vrednosti ističu se integritet, jednakost, javnost u poslovanju i poštovanje individualnih vrednosti % 25.00% 20.00% 15.00% 10.00% 5.00% 0.00% -5.00% RoA RoA BSS RoE RoE BSS Adekvatnost kapitala Adekvatnost kapitala BSS Grafik 31. Kretanje najvažnijih pokazatelja poslovanja Banca Intesa u periodu Izvor: Godišnji izveštaji Banca Intesa u periodu godine Na Grafiku br. 31 prikazano je kretanje najvažnijih pokazatelja poslovanja Banca Intesa u odnosu na bankarski sektor Srbije (na graficima koristiće se skraćenica BSS). Prinos na aktivu se uglavnom kretao između % i tokom celog perioda je bio na tom nivou, osim godine kada je skoro dostigao 3%. Prinos na kapital je imao oscilacija u opsegu 11-14% da bi od godine počeo da opada sve do poslednje analizirane godine kada beleži najnižu vrednost od 6.74%. adekvatnosti kapitala, ona je na visokom nivou, beležeći vrednosti oko 20% što je znatno više od našeg zakonskog minimuma od 12%, odnosno Bazelskog standarda od 8%. 54

60 Rad sa stanovništvom i malim biznisom ogleda se mahom u rastu svih bitnih parametara. Ukupan broj klijenata je sa oko 450 hiljada u godini premašio milion godine da bi godine iznosio oko 1.7 miliona, a uporedo sa tim stalno raste broj klijenata malog biznisa, počevši od 82 hiljade godine do preko 110 hiljada godine, uključujući i rast broja klijenata vlasnika poljoprivrednih gazdinstava. Tokom svog poslovanja, banka je stalno uvećavala svoje depozite koji danas iznose preko jedne milijarde evra, što se može videti na grafiku br. 31, gde je prikazano i kretanje nivoa kredita. Oni su stalno rasli do godine kada se primećuje prvi pad tražnje za kreditima, usled pada životnog standarda i nemogućnosti isplaćivanja već postojećih kredita, što ostavlja posledice na nivo kredita i tržišno učešće banke u kreditima. Među kreditima, najveće učešće imaju stambeni, a zatim i gotovinski krediti. Banca Intesa je učestvovala veoma uspešno u vladinim programima subvencionisanja kredita, koji su kao deo Paketa mera za ublažavanje negativnih efekata svetske ekonomske krize imali za cilj da uz pomoć jeftinih kredita za građane i privredu ostvari rast, sačuvaju radna mesta i otvore nova. Kako Banca Intesa ističe, svoje rezultate duguje uspešnim akvizicijama koje je obavila, rastu kreditnog i depozitnog portfolija, ali najviše inovacijama i uvođenju novih bankarskih proizvoda (Intesa Hit, Privilege, Intermezzo Keš, Senior Keš, Intesa Vita, Intesa Farmer, saradnja sa Delta Generali) koji su uticali na povećavanje tržišnog učešća. Povećanje broja izdatih platnih kartica tokom vremena, porast broja korisnika elektronskog, SMS, telefonskog i bankarstva, uvođenje start-up kredita za nezaposlene žene obeležili su rad sa stanovništvom i malim biznisom tokom ovog perioda Depoziti privrede Krediti privrede Depoziti stanovništva Krediti stanovništva Grafik 32. Kretanje depozita i kredita stanovništva i privrede u Banca Intesa u milionima evra u periodu Izvor: Godišnji izveštaji Banca Intesa u periodu godine Uzimajući u obzir rad banaka sa privredom, on se ogleda kroz saradnju sa malim i srednjim preduzećima, kao i korporacijama kroz prikupljanje depozita, kreditiranje, dokumntarne i garancijske poslove, faktoring, platni promet i projektno finansiranje. Na Grafiku br. 32 je prikazano kretanje kredita i depozita privrede. Krediti dati privredi rasli su sve vreme do godine kada su bili maksimalni sa 1900 mln EUR, a potom opadaju do kraja godine na ispod 1600mln EUR. Isto kretanje imali su i depoziti. Uprkos ovim padovima, banka je uspela da zadrži vodeće tržišno učešće i u kreditima i u depozitima. Treba napomenuti da banka sarađuje sa međunarodnim institucijama pa je zato u segmentu privrede na raspolaganju EBRD kreditna linija za podršku 55

61 razvoja privatnog sektora, CEB kreditna linija za mala i srednja preduzeća, KFW kreditna linija za javna preduzeća i lokalne samouprave u i posebna za energetsku efikasnost i zaštitu životne sredine, italijanska kreditna linija za javna i komunalna preduzeća, EIB kreditna linija za investicione poduhvate. Banca Intesa vidi razvojne šanse u garancijskim i dokumentarnim poslovima, koji još nisu u dovoljnoj meri razvijeni, kao i u faktoringu koji je zabeležio pad transakcija usled usporavanja celokupne privrede. Iz tog razloga oni se smatraju pogodnim sektorima za promociju i usavršavanje zaposlenih u tom segmentu. Banca Intesa posluje i u okviru investicionog bankarstva, a njen uspeh u ovom segmentu ogleda se kroz vodeću poziciju u poslovima kupoprodaje deviza sa klijentima, promovisanju standardnih i inovativnih instrumenata zaštite od rizika, učestvovanju na aukcijama obveznica Republike Srbije i ulogu pokrovitelja uspešne javne emisije municipalnih obveznica grada Šapca. Banka ističe svoje društveno odgovorno poslovanje u vidu doprinosa sanaciji posledica poplava kroz različite vrste novčanih pomoći, materijalnih i životnih namirnica, oslobađanja od različitih vrsta provizija, nakanada, troškova, otvaranjem namenskih računa, osposobljavanje ekspozitura u poplavljenim mestima, zatim korporativno volonterstvo kroz projekte, aktivnosti i kampanje za usavršavanje zaposlenih, obrazovanje i prakse studenata i srednjoškolaca, programa za decu zaposlenih i korporativnu filantropiju radi poboljšanja rada obrazovnih, zdravstvenih i socijalnih institucija. Sve gore navedeno jeste temelj vodeće pozicije koju Banca Intesa ostvaruje sa ciljem da na tom mestu i ostane. Razvojni planovi podrazumevaju realizaciju neiskorišenog potencijala s ciljem rasta prihoda, efikasno upravljanje troškovima radi održavanja visoke efikasnosti i dinamično upravljanje rizicima uz osvrt na razvoj proizvoda i usluga, produktivnu radnu sredinu i odgovorno društveno poslovanje kroz uticaj na zaštitu životne sredine. Na osnovu svih prikazanih podataka vidi se da se poslovanje Banca Intese iz godine u godinu sve više razvija u skladu sa ciljevima da ostane tržišni lider. Uprkos malim padovima prinosa tokom godina krize, banka održava uspešno poslovanje, aktivna je na mnogo polja, nudi inovativne usluge, privlači klijente, a saradnja sa međunarodnim institucijama i društveno odgovorno poslovanje doprinose njenom imidžu Komercijalna banka a.d. Beograd Komercijalna banka je druga banka u Srbiji prema tržišnom učešću i broju klijenata. Osnovana je godine, a transformisana u akcionarsko društvo godine, što znači da ulazi u 45. godinu poslovanja. U ovoj analizi od svih odabranih banaka ova banka je banka koja najduže posluje na našem bankarskom tržištu. Komercijalna banka je poslednjih godina dokapitalizovana dva puta, godine od strane Evropske banke za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development EBRD), Međunarodne finansijske korporacije (IFC), nemačkog investicionog fonda DEG i Švedskog fonda za investicije u zemlje u razvoju (Swedfund), što je bila druga najveća investicija u našoj zemlji te godine, a potom i godine od strane države koja je tako ostala većinski vlasnik. Dakle, kao najveći vlasnici Komercijalne banke vode se Republika Srbija sa 41.74% i EBRD sa 24.43%, dok banka ima udela u vlasništvu Komercijalne banke a.d. Budva, Crna Gora, Komercijalne banke a.d. Banja Luka, Bosna i Hercegovina i Društvo za upravljanje investicionom fondom KomBank INVEST a.d. Beograd, Srbija. Banka se vodi principima dobrih poslovnih običaja 56

62 koji jačaju poverenje kod akcionara i drugih zainteresovanih strana kako se navodi u njihovom odnosu prema korporativnim vrednostima. Na Grafiku br. 32 prikazano je kretanje pojedinih finansijskih pokazatelja Komercijalne banke. Ukoliko obratimo pažnju na kretanja aktive po zaposlenom može se primetiti njen stalan rast iz godine u godinu kao posledica povećanja aktive tokom godina, ali delimično i kao posledica smanjenja broja zaposlenih. Trend kod broja zaposlenih bio je rastući do godine u kojoj je bilo zaposlenih, a onda je u godini došlo do smanjenja na 2966 zaposlenih. Takođe primećuje se rast RoA i RoE do godine, a potom od početka krize njihov stalan pad. Prinos na aktivu kretao se između % što su niže vrednosti u odnosu na Banca Intesu, a prinos na kapital između 6-17% često i veći u odnosu na prethodnu banku. Adekvatnost kapitala je uvek bila iznad zakonskog minimuma sa vrednostima između 13-22%, ali sa uočljivim padovima nakon i godine % 25.00% 20.00% 15.00% 10.00% 5.00% 0.00% -5.00% RoA RoA BSS RoE RoE BSS Adekvatnost kapitala Adekvatnost kapitala BSS Grafik 33. Kretanje najvažnijih finansijskih pokazatelja Komercijalne banke Izvor: Godišnji izveštaji Komercijalne banke u periodu godine Ako pratimo rad banaka sa stanovništvom, Grafiku br. 33 pokazuje kreditnih i depozitnih poslova. U slučaju Komercijalne banke, krediti i depoziti stanovništva rasli su kroz ceo posmatrani period, što nije bilo slučaj sa Bancom Intes-om. Ova činjenica govori o poverenju koje je banka izgradila kod svojih klijenata. Krediti stanovništva su usporili rast usled svetske ekonomske krize, ali i stoga što je banka obratila više pažnje na kvalitet kreditnog portfolija. Kako je godine zabeležen procenat od 51% rizične aktive taj broj se morao sa godinama smanjiti, što je i učinjeno. Među kreditima dominiraju dinarski krediti prema valuti a gotovinski prema vrsti, a među depozitima devizna sredstva i to najviše kratkoročna. Kada je reč o kreditima privredi, primetan je usporen rast nakon godine i pad nakon recesione krize godine, dok su depoziti privrede rasli sve do godine i od tada stagniraju. Komercijalna banka ima široku ponudu kredita kada je privreda u pitanju, sarađujući sa međunarodnim finansijskim institucijama. Među takvim kreditima treba naglasiti kreditnu liniju nemačke razvojne banke KfW (Kreditanstalt für Wiederaufbau), kredite Evropske agencije za 57

63 rekonstrukciju (European Agency for Reconstruction - EAR), kredite Evropske investicione banke (European Investment Bank - EIB), kreditnu liniju italijanske Vlade, kao i kredite EFSE fonda (European Fund for Southeast Europe) namenjene za mala i srednja preduzeća. Osim poslova sa privredom i stanovništvom, Komercijalna banka bavi se i investicionim bankarstvom. U ovoj sferi najviše se ističe kao lider u ukupnim ulaganjima u HoV Republike Srbije. Društveno odgovorno poslovanje primenjuje i Komercijalna banka. Ono se ogleda u podršci različitim kulturnim i umetničkim manifestacijama u vidu otvaranja galerija, sportskih događaja, doniranjem računara zdravstvenim i obrazovnim institucijama, kao i akcijama za obnovu porodilišta širom zemlje i pomoć ugroženim od poplava Depoziti privrede Krediti privrede Depoziti stanovništva Krediti stanovništva Grafik 33. Kretanje depozita i kredita stanovništva i privrede Komercijalne banke u milijardama dinara u periodu Izvor podataka: Godišnji izveštaji Komercijalne banke u periodu godine Ukoliko Komercijalna banka želi da održi korak sa Bancom Intes-om neophodno je da bude inovativnija, te da svoje usluge neprekidno prilagođava klijentima, kao što to čini Banca Intesa. 58

64 UniCredit bank Srbija a.d. Beograd Prema tržišnom učešću u našoj zemlji UniCredit banka se nalazi na trećem mestu. Godine na srpsko bankarsko tržište kao strana banka dozvolu za rad dobila je HVB (HypoVereinsbank) banka nemačkog porekla. Nekoliko godina kasnije, godine, kada se UniCredit grupa spojila sa HVB na globalnom nivou, banka je promenila ime pod kojim posluje i danas. Kasnije je ovoj banci pripojena i Eksim banka a.d. Beograd, a osnovan je i UniCredit Leasing d.o.o. Kao jedini i najveći akcionar banke u Srbiji vodi se UniCredit Bank Austria, dok je banka investirala do 10% kapitala u FAP Priboj a.d., Fond za doškolovavanje mladih poljoprivrednika, Tržište novca a.d. i RTL TV d.o.o. UniCredit grupacija kojoj banka pripada, jedna je od vodećih koja posluje na teritoriji Centralne i Istočne Evrope. Ona se sastoji od, osim pomenute HVB grupe, Italian Capitalia Group i devet najvećih banaka u Italiji. Takođe, UniCredit je zvanična banka UEFA Champion League što joj omogućava odličnu promociju brenda u Evropi i svetu, a cilj je pozicioniranje u samom vrhu, što sponzorstvo jednog ovakvog takmičenja i omogućava. Kao najvažnije karakteristike koje se ističu na sajtu banke UniCredit jesu internacionalni i domaći know-how, globalno prisustvo, reputacija, profesionalizam u odnosu sa klijentima, kao i moderni i inovativni bankarski proizvodi % 25.00% 20.00% 15.00% 10.00% 5.00% 0.00% -5.00% RoA RoA BSS RoE RoE BSS Adekvatnost kapitala Adekvatnost kapitala BSS Grafik 34. Kretanje odabranih finansijskih pokazatelja UniCredit banke u periodu Izvor: Godišnji izveštaji banke ( ) Na Grafiku br. 34 prikazano je kretanje odabranih finansijskih pokazatelja banke u periodu godine. Dobit banke rasla je iz godine u godinu, tako da je od oko 500 hiljada RSD došla na oko 5 mlrd RSD, što je uvećanje od 10 puta. U skladu sa kretanjem dobiti i prinos na kapital je visok, između 10-20%, ali sa trendom opadanja poslednjih godina. Adekvatnost kapitala je na visokom nivou, ponovo iznad zakonski propisanog minimuma, sa vrednostima i do 20%, često iznad proseka bankarskog sektora. Odnos rashoda i prihoda je na početku perioda bio iznad 60%, ali se taj procenat smanjuje tako da poslednjih godina iznosi između 30-40%, što pokazuje koliko rashodi učestvuju u prihodima. 59

65 Kapital Depoziti Krediti Aktiva Grafik 35. Kretanje odabranih bilansnih kategorija UniCredit banke u milijardama dinara periodu Izvor: Godišnji izveštaji banke ( ) Grafik br. 35 predstavlja kretanje pojedinih bilansnih kategorija UniCredit banke u periodu Kapital je kategorija koja je stalno u porastu tako da je sa 4 mlrd RSD na početku perioda došao na 55 mlrd RSD, a isto kretanje ima i aktiva, koja se sa blizu 50 mlrd RSD popela na 250 mlrd, odnosno uvećala gotovo pet puta. Ovog puta krediti su kategorija koja stalno raste, uprkos krizi. Jedini pad bio je godine, ali već naredne godine nivo kredita se povećao. U slučaju ove banke dolazi do pada nivoa depozita nakon godine, ali su oni danas na višem nivou nego te godine. UniCredit banka je veoma posvećena mikrokreditiranju, kao i malim i srednjim preduzećima, tako da je učestvovala u programu subvencionisanih kredita za te kategorije. U segmentu korporativnog i investicionog bankarstva banka se vodi principima sigurnih portfolija i kvalitetne aktive s obzirom na period recesije koji je prisutan. U segmentu stanovništva uvođenje novih proizvoda i razvoj i unapređenje elektronskog bankarstva daje željene rezultate. UniCredit banka takođe sprovodi aktivnosti ulaganja u lokalne zajednice u kojima posluje, vršipružanja podrške mladima, vrši pružanja podrške ugroženim kategorijama stanovništva, kulturi i najmlađima u sportu. UniCredit je i sponzor Ateljea 212 i partner Fondaciji Ana i Vlade Divac, što je takođe vid društveno odgovornog poslovanja. Poslovanje ove banke se može opisati kao stabilno, budući da s godinama uvećava svoju dobit i adekvatnost kapitala, a zahvaljujući segmentu mikrokreditiranja kome se okrenula, održava i uvećava nivo kredita tokom godina. Banka je prepoznala značaj društveno odgovornog poslovanja i marketinga, te uspešno sponzoriše Ligu Šampiona. 60

66 Raiffeisen banka a.d. Beograd Na 4. mestu prema tržišnom učešću nalazi se Raiffeisen banka. Ova banka je na naše bankarsko tržište ušla godine kada su banke sa stranim kapitalom prvi put dobile dozvole za rad. Raiffeisen banka nije pripojila sebi niti jednu domaću banku, već se kao članica Raiffeisen Bank International (RBI) razvijala jačajući svoje postojeće kapacitete. RBI u Austriji predstavlja vodeću banku u oblasti privrede i investicionog bankarstva. Kao zavisna pravna lica ove banke navode se Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Raiffeisen Future a.d. Beograd, Društvo za upravljanje investicionim fondovima Raiffeisen Invest d.o.o. Beograd i Raiffeisen Leasing d.o.o. Beograd. Banke su, prateći svetske trendove, počele da proširuju svoje poslovanje van tradicionalnih poslova, te je osnivanje različitih fondova u okviru banaka potez kojim banka povećava konkurenciju na tržištu, ali i način za širenje njenog portfolia. RBI, austrijska bankarska grupacija, osnovana je još davne godine a predstavlja značajnu kariku na tržištu centralne i istočne Evrope, na kojem uostalom figuriraju sve pomenute grupacije do sada. U Raiffeisen banci ističu fleksibilnost i konstruktivnost, proaktivnost, pažljivo upravljanje rizikom, preduzimljivost i inicijativu kod zaposlenih kao glavne ciljeve, misije i vrednosti % 30.00% 25.00% 20.00% 15.00% 10.00% 5.00% 0.00% -5.00% RoA RoA BSS RoE RoE BSS Adekvatnost kapitala Adekvatnost kapitala BSS Grafik 36. Kretanje odabranih finansijskih pokazatelja Raiffeissen banke u periodu Izvor: Godišnji izveštaji banke ( ) Na Grafiku br. 37 predstavljeni su neki od značajnih finansijskih pokazatelja ove banke u periodu godine. Kretanje prinosa na aktivu i prinosa na kapital potvrđuje već donete zaključke oba prinosa opadaju nakon godine s početkom svetske ekonomske krize. RoA je bio maksimalan godine sa oko 4%, a RoE godine sa preko 40%, da bi kasnije opadali sa naznacima oporavka godine. Adekvatnost kapitala je samo u početku bila ispod zakonskog minimuma od 12%, ali iznad Bazelskog standarda od 8%, a od godine beleži znatno više vrednosti, poslednjih godina i preko 20%, odnosno 30%. Odnos prihoda i rashoda kretao se u opsegu 40-60%. 61

67 Aktiva Dobit Depoziti Krediti Grafik 37. Kretanje odabranih bilansnih kategorija Raiffeissen banke milijardama dinara u periodu Izvor: Godišnji izveštaji banke ( ) Rad sa stanovništvom, malim biznisom i privredom obeležilo je povećanje broja klijenata i kreditnodepozitnih potencijala. Što se depozita stanovništva tiče oni su rasli tokom godina, ali su krediti usporili svoj rast kada je nastala kriza. Među kreditima su u početku bili najzastupljeniji gotovinski, da bi od godine sve veće učešće imali stambeni krediti. Od godine Raiffeisen banka drži lidersku poziciju u gotovinskim kreditima čije se učešće kretalo oko 15%. Veliki broj stambenih kredita je osiguran kod NKOSK, a banka se trudi da sprovodi mere oporavka od krize koje je NBS preporučila, stavljajući na raspolaganje restrukturiranje kredita i prebacivanje indeksiranih kredita u dinarske. Krediti malog biznisa tokom godina najviše su odlazili na investicije, dok su krediti privrede usredsređeni na građevinarstvo i trgovinu. Krediti privrede jesu usporili rast, ali banka izlazi u susret ovim klijentima posebnim kreditima za likvidnost, obrtna sredstva, kao i subvencionisanim kreditima. Banka nudi kredite za projektno finansiranje, kao i kreditne linije EIB. Na Grafiku br. 37 može se videti kretanje pojedinih bilansnih kategorija, a može se uočiti stalan rast aktive i depozita, usporen rast ukupnih kredita i kretanje dobiti u vrednosti oko 5 mlrd RSD poslednjih godina. Raiffeisen banka je aktivna u sferama investicionog bankarstva, najviše kod trgovanja devizama, gde ima lidersku poziciju, ali i na tržištu novca, a danas ulaže u zapise Trezora Ministarstva Finansija. Takođe, od početka svog poslovanja, banka ističe društveno odgovorno poslovanje koje se ogleda u različitim akcijama poput kompjuterskih soba u prihvatilištima za decu, donacija zdravstvenim i obrazovnim ustanovama, Teleton akcije i pomoći Matematičkoj gimnaziji, zatim pomoći nakon poplava, ali i usavršavanju zaposlenih. U Raiffeisen banci ističu etiku poslovanja, javnost, raznovrsnu ponudu proizvoda, odgovoran marketing i integritet kao vrednosti kojima teže i u budućnosti. 62

68 Poslovanje banke bilo je korektno tokom godina, sa adekvatnošću kapitala, rastom aktive, nivoa dobiti i nivoa depozita i kredita, ali ne u dovoljnoj meri, te je iz tog razloga u jednom trenutku izgubila četvrtu poziciju, prepustivši je Societe Generale banci. Budući da imaju vrlo slična tržišna učešća, izvesno je da će se u narednom periodu voditi borba među ovim bankama Societe Generale banka Srbije a.d. Beograd Banka Societe Generale nalazi se na petom mestu prema tržišnom učešću, osvajajući ga postepeno i zadržavajući se među pet najvećih banaka. Ova banka deo je Societe Generale grupe, francuske bankarske grupacije osnovane još davne godine, tako da se kao većinski vlasnik vodi Societe Generale S.A. Pariz. Svoje predstavništvo u Beogradu otvorila je godine, da bi godine bila prva banka sa većinskim stranim kapitalom, pri čemu je svoje usluge nudila korporativnim klijentima. Kada su godine još neke strane banke prvi put ušle na srpsko tržište, Societe Generale odlučuje da proširi posao i na fizička lica. Banka ima 100% učešća u kapitalu zavisnog pravnog lica Soge Lease Srbija d.o.o. i 49% u pridruženom pravnom licu Societe Generale Osiguranje a.d. za životno osiguranje Beograd. Kasnije osnovano je i Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima Societe Generale Penzije. Godine Societe Generale je preuzela deo kreditnih klijenata KBC banke u koje se ubrajaju fizička lica, mala i srednja preduzeća i preduzetnici, čime je proširila i unapredila svoju bazu klijenata. Kao najvažnije vrednost ističu profesionalizam i poslovnu kulturu, timski duh koji podstiče razmenu mišljenja i inovativnost zarad zadovoljstva klijenata njihovim proizvodima % 25.00% 20.00% 15.00% 10.00% 5.00% 0.00% % RoA RoA BSS RoE RoE BSS Adekvatnost kapitala Adekvatnost kapitala BSS Grafik 38. Kretanje odabranih bilansnih kategorija Societe Generale banke u periodu Izvor: Godišnji izveštaji banke ( ) Na Grafiku br. 38 prikazano je kretanje određenih finansijskih pokazatelja banke u periodu godine. Primećuje se pad prinosa na aktivu i prinosa na kapital nakon godine što je zaključeno i kod ostalih izabranih banaka. Oni su periodu godine veoma niski, čak i negativni. To su ostalom i godine kada je dobit pala sa milijardu na stotinak miliona RSD, odnosno banka ostvarila gubitak od skoro 800 mln RSD. Dakle, banka nije bila imuna na efektne krize i recesiju koja je zahvatila zemlju tih godina. Ipak, u godini RoA, RoE i dobit su pozitivni što 63

69 naglašava fazu oporavka. Kao i kod prethodnih banaka, ali i celog bankarskog sektora uopšte, adekvatnost kapitala je na nivou višem od zakonskih 12%, krećući se između 14-20%. Kretanje pojedinih bilansnih pozicija predstavljeno je na Grafiku br. 39. Aktiva i kapital rasli su stalno tokom perioda, pri čemu se kapital poslednjih godina održava na nivou od oko 34 mlrd RSD. Takođe, kretanje depozita je u istom smeru, dok su krediti usporili svoj rast i imali pad nakon godine. Među kreditima stanovništvu najviše se izdvaja rast gotovinskih, a zatim stambenih kredita. Banka posebno ističe paket usluga za studente i mlade do 30 godina koji su tek počeli da rade. segmenta malog biznisa i preduzetnika, Societe Generale se može pohvaliti uvećanom bazom ovih klijenata tokom poslednjih godina, uz podržavanje akcije ''Blic preduzetnik'' kako bi istakla svoj stav o značaju ovog segmenta privrede. U sektoru rada sa privredom dominiraju kratkoročni investicioni krediti a banka sarađuje sa međunarodnim finansijskim institucijama tako da između ostalog nudi kreditne linije EIB Kapital Depoziti Krediti Aktiva Grafik 39. Kretanje odabranih bilansnih kategorija Societe Generale banke milijardama dinara u periodu Izvor: Godišnji izveštaji banke ( ) Societe Generale banka je takođe društveno odgovorna tako da se njene aktivnosti ogledaju kroz postojanje Kluba volontera koji su zaduženi za sprovođenje akcija i projekata iz ove oblasti. Jedna od najvećih akcija banke vezana je za pomoć ugroženima od poplava. Takođe, postoje projekti za socijalnu inkluziju, programi za poboljšanje kvaliteta života socijalno ranjivih kategorija i deci sa invaliditetom, koja žive u domovima širom Srbije, kao i pomoć Centru za vantelesnu oplodnju u Valjevu. Societe Generale je godinama imala stabilno poslovanje, da bi nakon krize, a posebno nakon godine počela da kuburi sa padom svih prinosa i dobiti koja je godina bila negativna. Ipak, već naredne godine ostvaruje rast dobiti, nivoa aktive i depozita što joj uz preuzimanje klijenata KBC banke, okretanje mikrokreditiranju i inovacijama poput FLUO paketa i skoro lansiranog unapređenog elektronskog bankarstva, omogućava ubrzani rast. 64

70 4.3. Analiza odobrenih kredita u periodu Cilj analize odobrenih kredita u period od je da se utvrdi tražnja za kreditima, kretanje kreditne aktivnosti kao i najzastupljenije i najtraženije kategorije kredita. Analiza će biti započeta kretanjem ukupnog broja izdatih kredita i kretanjem broja kredita izdatih sektoru stanovništva koji su prikazani na Grafiku br ,07% -4,98% +1,30% +4,02% +4,53% +17,17% +6,86% +6,49% -2,92% -8,34% +3,89% +3,43% +5,40% +4,85% +8,59% +13,47% Ukupan broj kredita Broj kredita stanovništvo Grafik 40. Kretanje ukupnog broja odobrenih kredita i broja kredita odobrenih fizičkim licima u periodu sa prikazom međugodišnjeg rasta Izvor: Kreditni biro Broj izdatih kredita kao i njegov međugodišnji rast treba da predstave tražnju za kreditima. Na osnovu grafika primećuje se identično kretanje ove dve prikazane kategorije. Naime, grafik pokazuje opšti trend rasta broja odobrenih kredita godine odobreno je ukupno kredita, odnosno kredita stanovništvu, a na kraju posmatranog perioda ukupno (rast od 35%), odnosno kredita stanovništvu (rast od 30%). Ipak, tokom godina udeo odobrenih kredita stanovništvu u ukupno plasiranim kreditima smanjio se sa 92.72% na 89.40%. Takođe, primećuju se i dva pada tokom ovog perioda, prvi godine od 5% kod ukupnog broja plasiranih kredita odnosno 8% kod sektora stanovništva, kao i godine od oko 3% u obe prikazane kategorije. Ovi padovi su vezani za početak svetske ekonomske krize koja je usporila kreditnu aktivnost privrede i građana, što se odrazilo na tražnju za kreditima, ali i recesiju godine tako da je pad životnog standarda ponovo uticao na smanjenje broja odobrenih kredita odnosno tražnju za istima. Na grafiku je naznačen međugodišnji rast pa se vidi da je broj plasiranih kredita u odnosu na prethodnu godinu u obe kategorije bio najveći godine, usled rasta bankarskog tržišta u Srbiji (17.17% odnosno 13.47%). Osim toga veći rast je zabeležen godine nakon mera Vlade za održavanje kreditne aktivnosti zbog efekata krize (6.49% odnosno 8.59% kod kredita stanovništvu) i godine opet nakon prethodnog pada (4.53% odnosno 5.40%). Sagledavanjem apsolutnih vrednosti u godinama pre i nakon pada, primećuje se da su oni otprilike na istom nivou jer je bazna vrednost niska. Ipak, rast je optimistična činjenica koja ukazuje na oporavak kreditne aktivnosti i porast tražnje nakon kriznih perioda. Iz svega prikazanog može se 65

71 doneti zaključak da je kriza uticala na tražnju za kreditima kao i pad privredne aktivnosti godine, ali periodi rasta nakon ovih događaja i naznake oporavka, kao i nivo i broj odobrenih kredita utvrđenih ranije, ukazuju da nije bilo drastičnih padova tražnje i da se uz određene mere predostrožnosti, tražnja za kreditima održava na stalnom nivou sa perspektivom rasta Gotovinski krediti Krediti za adaptaciju i rekonstrukciju Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Grafik 41. Kretanje odobrenih kredita po vrstama kredita stanovništvu u periodu Izvor: Kreditni biro Grafik br. 41 predstavlja kretanje plasiranih kredita po vrstama kredita: gotovinski krediti, potrošački krediti, stambeni krediti, krediti za adaptaciju i rekonstrukciju i ostali krediti koji uključuju autokredite, kredite za refinansiranje i ostale specijalizovane kredite. Najmanje je odobrenih kredita za adaptaciju i rekonstrukcuju prostora. Njihov broj se kreće oko 17 hiljada odobrenih kredita, a svoj maksimum dostižu godine. Najmanje ih je plasirano godine, oko 2 hiljade, a danas je taj broj na oko 9 hiljada, te njihov udeo u ukupno plasiranim kreditima stanovništvu iznosi tek oko 1%. Stambeni krediti su kategorija koja prema ovom grafiku stalno raste iz godine u godinu prema broju odobrenih kredita, počevši sa oko 25 hiljada na početku perioda, do skoro 100 hiljada na kraju. Njihov udeo u ukupno odobrenim kreditima stanovništvu se kretao od 2% do 7.40% uz stalan rast udela tokom godina. Ostalih kredita je plasirano skoro 160 hiljada na početku perioda, a na kraju perioda oko 130 hiljada, sa minimalnom vrednošću od 80 hiljada godine. Njihovo učešće je variralo od 9-15%, ali kako oni obuhvataju više kategorija ne može se precizno utvrditi kretanje svake od kategorija, te nisu relevantna kategorija za analizu. Grafik jasno pokazuje da je najviše odobrenih potošačkih i naročito gotovinskih kredita. Kretanje plasiranih potrošačkih je u opsegu hiljade sa stalnim padom nakon godine, dok je kretanje odobrenih gotovinskih kredita između hiljada sa jedinim padom godine. Na osnovu ovih kretanja, učešće odobrenih potrošačkih kredita kretalo se od 10-25% zavisno od godine (opadajuće učešće tokom godina), odnosno učešće odobrenih gotovinskih kredita 50-66% (rastuće učešće tokom godina). Dakle, najzastupljeniji krediti prema učešću u ukupnom broju odobrenih kredita jesu, redom, gotovinski, potrošački, stambeni krediti. 66

72 Prilikom analize bankarskog sektora Srbije, ali i prilikom analize pojedinačnih banaka odabranih za analizu, utvrđeno je da u portfoliju kredita najveće učešće imaju stambeni krediti, a potom gotovinski, sa razlikama zavisno od godine i od banke do banke. Treba imati u vidu da su se u tim analizama računali i upoređivali nivoi iznosa odobrenih kredita, a kako su iznosi stambenih kredita mnogo veći od iznosa ostalih kredita, oni su najzastupljeniji u ukupno odobrenim nivoima kredita. Iz tog razloga kretanje nivoa plasiranih kredita prikazuje bolje stanje tražnje za određenom vrstom kredita. Iz prethodnog grafika vidi se da je najviše odobrenih kredita u kategoriji gotovinskih, sa rastom apsolutnog i relativnog nivoa tokom posmatranog perioda, potrošačkih, sa padom apsolutnog i relativnog nivoa tokom godina, i niži nivo odobrenih kredita u kategoriji stambenih ali sa porastom njihovog učešća u ukupnom broju odobrenih kredita tokom posmatranog perioda. Zbog svih ovih činjenica, izračunat je međugodišnji rast odobrenih kredita za svaku od ovih kategorija, koji treba da prikaže koji kredit je po godinama bio najtraženiji % 40.00% 42.78% 37.29% 44.18% 30.00% 20.00% 10.00% 0.00% % % % 23.80% 12.63% 13.13% 9.21% 7.69% 8.26% 8.34% 6.40% 3.72% 4.63% 4.04% 1.23% 1.28% 6.10% 4.94% % -6.52% % % % % Gotovinski krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Grafik 42. Kretanje međugodišnjeg rasta odobrenih kredita po kategorijama fizičkih lica u periodu Izvor: Kreditni biro Na osnovu Grafika br. 42 mogu se izvući sledeći zaključci. Potrošački krediti nakon godine beleže niže stope rasta u odnosu na prethodne godine, dok posle godine iz godine u godinu imaju sve manju i manju tražnju. U periodu godine stambeni krediti ostvaruju visoki rast novoodobrenih kredita, daleko veći od svih drugih kategorija, u nivou 37-44%, a gotovinski su na drugom mestu sa mnogo manjim rastom od oko 12%, odnosno 7% i smanjenjem tražnje od 20%! Ipak, gotovinski krediti su najtraženiji godine kao i u periodu godine, dok su godine skoro na istom nivou kao i stambeni. Stambeni kredit je namenski, procedura za njegovo dobijanje složena, a njegova tražnja uslovljena povoljnim uslovima ili konkretnim merama kao što je subvencionisanje kredita od strane države koje su uticale da u pomenutim godinama tražnja za ovim kreditima skoči. Gotovinski kredit je nenamenski, građanin dobija novac da ga iskoristi za bilo koju potrebu, pri tom često sa opcijom refinansiranja tog kredita. Iz tog razloga, gotovinski kredit je najzastupljeniji u ukupno odobravanim kreditima stanovništvu tokom perioda godine, a 67

73 poslednjih godina i najtraženiji, mada je njegova tražnja rasla čak i u godinama kada su stambeni krediti bili najtraženiji. U poslednjih pet godina, gotovinski krediti su najtraženiji, a u ostalim godinama bili su na drugom mestu. Drugi parametar koji može ukazati na tražnju za određenom vrstom kredita jeste broj korisnika tog kredita (grafik br. 43). Traženiji je onaj kredit koji ima više korisnika tokom određenog perioda. Takođe, kod broja korisnika može se utvrditi rast korisnika u odnosu na prethodnu godinu kako bi se utvrdilo za kojim je kreditima bilo više tražnje. Kada se uporede broj korisnika i broj odobrenih kredita po kategorijama, uočava se manji broj korisnika, što znači da jedan korisnik ima više kredita te vrste Broj korisnika gotovinskih kredita Broj korisnika potrošačkih kredita Broj korisnika kredita za adaptaciju i rekonstrukciju Broj korisnika stambenih kredita Grafik 43.Kretanje broja korisnika po vrstama kredita odobrenih fizičkim licima u periodu Izvor: Kreditni biro Broj korisnika ostalih kredita Grafik br. 43 je vrlo sličan Grafiku br. 41. Sa grafika se vidi da najmanje korisnika imaju krediti za adaptaciju i rekonstrukciju. Njihov broj se kreće hiljada. Broj korisnika stambenih kredita kretao se od 33 hiljade do 93 hiljade na kraju perioda uporedo sa povećanjem broja izdatih kredita iz godine u godinu, što predstavlja povećanje od tri puta tokom posmatranog perioda. Broj korisnika kategorije ostalih kredita kretao se između 80 i 130 hiljada i varirao je zavisno od godine. Najveći broj korisnika kao i najveći broja izdatih kredita imaju potrošački i gotovinski krediti, respektivno oko 200 hiljada, odnosno oko hiljada. Broj korisnika potrošakih kredita rastao je do godine a nakon toga se smanjivao, paralelno sa smanjivanjem tražnje za ovim kreditima. Kao i kod broja odobrenih gotovinskih kredita, broj korisnika je stalno u porastu, osim godine kada su ovi krediti bili manje traženi. Na Grafiku br. 44 biće prikazan međugodišnji rast korisnika za svaku kategoriju kredita. 68

74 50.00% 40.00% 30.00% 20.00% 10.00% 0.00% % % % % Broj korisnika gotovinskih kredita Broj korisnika potrošačkih kredita Broj korisnika kredita za adaptaciju i rekonstrukciju Broj korisnika stambenih kredita Broj korisnika ostalih kredita Grafik 44. Kretanje međugodišnjeg rasta korisnika po vrstama kredita odobrenim fizičkim licima u periodu Izvor: Kreditni biro Grafik pokazuje visoki rast broja korisnika stambenih kredita godine od oko 40%. To je period kada je država počela da ih subvencioniše, a što se odrazilo na visok odziv građana. Kasnije je taj rast mnogo manji, posebno u recesionoj godini. Godine gotovinski krediti su imali najveći rast broja korisnika, a godine su odmah iza stambenih odnosno ostalih kredita. Godine ostali krediti su kategorija sa najvećim rastom broja korisnika, pogotovo krediti za refinansiranje. S obzirom na to da je prethodni period obeležila kriza, građani su u situaciji da svoje kredite moraju da refinansiraju kako bi olakšali isplaćivanje preostalih obaveza. Isti slučaj je godine kada nakon pada privredne aktivnosti prethodne godine, dolazi do pada životnog standarda i ostalih ekonomskih pokazatelja, pa su krediti za refinansiranje imali veliki broj korisnika. Na kraju, treba sumirati zaključke. Broj ukupno izdatih kredita, broj izdatih kredita stanovništvu i u većini slučajeva broj korisnika kredita po vrstama kredita imaju trend rasta tokom perioda godine. Ukupan broj izdatih kredita jeste zabeležio pad odnosno godine, ali su se nivoi nakon pada vratili na prethodno stanje i kasnije dodatno porasli. Kako se trend rasta definiše kao pojava da su vrhovi veći od dna tokom određenog perioda, kod ove dve kategorije je upravo taj slučaj. Među svim vrstama kredita, najveći broj je gotovinskih odobrenih kredita. Takođe, oni su najzastupljeniji krediti u ukupno izdatim kreditima, tokom celog posmatranog perioda, što se moglo zaključiti na osnovu njihovog učešća. Zavisno od godine, ali i konkretnih mera Vlade, pojedini krediti bili su više ili manje traženi. Gotovinski krediti su prema rastu korisnika i rastu izdatih kredita u poslednjih pet godina bili tri puta najtraženiji, jedanput skoro izjednačeni sa stambenim kreditima, a ostalih godina gotovo uvek bili na drugom mestu prema visini tražnje. Imajući u vidu i potrebu stanovništva da lako dobije novac, gotovinski krediti ubrajaju se u najtraženiju vrstu kredita. 69

75 4.4. Vrste kredita i uslovi pod kojima se nude stanovništvu u Srbiji Studija će nadalje biti posvećena ponudi kredita stanovništvu u Srbiji. Cilj je da se utvrde sve vrste kredita koje navedene banke nude, prikaže i uporedi njihova ponuda kao i uslovi pod kojima se krediti odobravaju. Ponudu kredita stanovništvu u Srbiji čine sledeće vrste kredita: Keš (gotovinski) krediti, Potrošački krediti, Autokrediti, Krediti za refinansiranje, Stambeni krediti, Krediti za penzionere, Krediti za studente, Ostali krediti. Uslovi pod kojim se krediti odobravaju razlikuju se od banke do banke. Ovde se pre svega misli na iznose, rokove, visinu i tip kamatne stope, garancije, vrste obezbeđenja, prateće troškove i minimalne uslove za odobravanje kredita. Neki od njih će se na početku uporediti kako bi se kasnije olakšalo poređenje kredita u okviru svake vrste. Societe Generale banka za keš kredite sa rokom preko 36 meseci traži da minimalna mesečna primanja budu najmanje 30 hiljada RSD, a za keš kredite u evrima isti iznos bez obzira na rok otplate, a to važi za sve kredite u evrima. Kod kredita za refinansiranje minimalna potrebna mesečna primanja su 15 hiljada RSD. Za keš, refinansirajuće, stambene i kredite za penzionere primanja se moraju preneti u banku. Za stambene kredite neophodan je stalni radni odnos na neodređeno minimum 6 meseci kod trenutnog poslodavca kao i minimum 20 godina u toku uzimanja kredita, odnosno maksimum 70 godina kada se isplaćuje poslednja rata kredita. Raiffeisen banka ima sledeće uslove: klijent mora biti zaposlen na neodređeno ili na određeno tako da ugovor traje kada se vrši isplata poslednje rate, minimum 6meseci ukupnog radnog staža odnosno isto toliko staža kod trenutnog poslodavca, mesečna primanja od 20 hiljada RSD, prijava na adresi stanovanja minimum 6 meseci, obavezan fiksni ili mobilni telefon u kući i radnom mestu, najmanje 20 godina da bi podneo zahtev za kredit, a 68 godina u trenutku isplate poslednje rate kredita. Jedino je za stambene kredite minimalna granica primanja pomerena na 18 hiljada RSD, a maksimalan broj godina 70, uz prebacivanje zarade u ovu banku. Kod UniCredit banke penzioneri mogu dobiti kredite ako su najmanje 3 meseca u penziji i svoje penzije moraju preneti u banku. Uslov za zaposlene je da radni staž ne bude manji od 6 meseci, a kod trenutnog poslodavca on ne sme biti manji od 3 meseca. Međutim, kada su pitanju stambeni krediti, radni staž mora biti najmanje 12 meseci, a od toga 6 meseci kod poslednjeg poslodavca. Ovo su upravo i minimalni uslovi za dobijanje bilo kog kredita u Komercijalnoj banci. U Banci Intesi minimalni staž klijenta mora biti 12 meseci, pri tom 3 meseca kod trenutnog poslodavca. Minimalna zarada mora biti 150 EUR odnosno 100 EUR za penzionere, dok je za stambene kredite 30 hiljada RSD. Prenos zarade u slučaju stambenih je obavezan, dok za druge 70

76 kredite zavisi od vrste. Klijent kao i kod ostalih banaka može imati najmanje 20 godina, ali 68 godina u trenutku isplate poslednje rate, kao i prenetu zaradu u banku. Krediti za penzionere se odobravaju klijentima između 55 i 74 godine, tako da poslednja rata bude isplaćena u 75. godini. Dakle, na osnovu ovih minimalnih uslova, vidi se da banke različito gledaju na rizik klijenta. Kod svih je minimalna granica za podnošenje zahteva 20 godina, a maksimalan broj godina koji klijent može imati kada isplaćuje poslednju ratu godina, što nije velika razlika. To praktično znači da se stambeni kredit na najduži rok od 30 godina može uzeti najkasnije u 40. godini života. Sve ostale kredite možete uzeti i sa mnogo više godina, ali kada klijent postane penzioner isplati se uzimati specijalne kredite za ovu grupu jer oni mogu imati 75 godina kada isplaćuju poslednju ratu (važi samo za keš i refinansirajuće kredite, što penzioneri najčešće i koriste). Minimalni staž varira od 6-12 meseci, kao i zaposlenje kod trenutnog poslodavca 3-6 meseci. Dakle, za bilo koju vrstu kredita klijent mora da ima zasnovan stalni radni odnos i minimum 6 meseci staža (osim stambenih kredita u pojedinim bankama gde su uslovi za dobijanje kredita stroži). Najpovoljnije uslove daje UniCredit banka koja dopušta da sa 6 meseci ukupnog radnog staža i 3 meseca kod trenutnog poslodavca, klijent dobije kredit (osim stambenog). Visine primanja, ona se kreću oko hiljada RSD zavisno od vrste kredita, što implicira da osoba koja prima minimalac može sebi priuštiti kredit, odnosno oko 100 EUR (kako traži Banca Intesa) za penzionere, što takođe znači da klijent sa minimalnom penzijom može uzeti kredit. Ako je minimalac 121 dinar po satu, prema portalu Penzin minimalna zarada variraće između hiljade RSD što se uklapa u kriterijume banaka za minimalna primanja koja klijent ostvaruje. 2 Takođe, prema informacijama PIO fonda minimalna penzija iznosi RSD u mesecu septembru godine, što znači da ukoliko je 100 EUR limit, klijent bi ostvario pravo na kredit. 3 Tabela br. 10 prikazuje kako se kreće visina administrativnog troška u odabranim bankama. Pod administrativnim troškom se podrazumevaju troškovi obrade kreditnog zahteva i sl., a računaju se kao procenat od iznosa kredita. Iz tabele se vidi da se naknade kreću oko 2% za klijente banaka i oko 3% za ostale. Jedino Raiffeisen banka ne deli klijente na one koji već imaju otvoren račun u banci i one koji ga nemaju, te za obe kategorije zaračunava iste naknade. Takođe, zavisno od banke, ali i od kredita, ovi troškovi su različiti, čime se postiže da određeni kredit bude pristupačniji ili čak, primamljiviji za klijenta, budući da nekada administrativni troškovi mogu biti presudni pri odlučivanju o izbora kredita. Među odabranim bankama, Banca Intesa je ta koja ima pojedine kredite sa najnižim administrativnim troškovima, a UniCredit banka ima najviše administrativne troškove. Za stambene kredite ovi troškovi su niži kod svih banaka. Stambeni krediti podrazumevaju visoke iznose kredita, pa su samim tim administrativni troškovi od 0.5-1% prilično visoki, te su iz tog razloga ovi procenti niži nego za ostale vrste kredita. Banca Intesa jedina nudi stambene kredite bez administrativnih troškova, dok su kod Komercijalne banke to krediti za opremanje stana u okviru stambenih kredita. Prilikom upoređivanja ponuda biće istaknuti administrativni troškovi kako bi se bolje uočila razlika i njihov uticaj na odabir kredita. 2 Tekst ''Minimalac u 2015: od 19 do 22 hiljade dinara'' dostupan na: do-22-hiljade-dinara/ 3 Statistički mesečni bilten PIO fonda (IX 2015), str.7. Računica je odrađena na osnovu kursa 121,38 dinara za evro NBS na dan5.decembar godine, kada je 100 EUR iznosilo RSD. 71

77 Tabela 9. Uporedni prikaz visine administrativnog troška u odabranim bankama Banka Administrativni trošak klijenti ostali Societe Generale (SG) 2% 3% Stambeni krediti 0.5-1% 4 - Raiffeisen banka (RB) % 5 Stambeni krediti 1% UniCredit banka (UC) 2-3.5% 3-4% Stambeni krediti 1.50% 2% Komercijalna Banka (KB) 2% 3% Stambeni krediti % 6 - Banca Intesa (BI) 1-2% 2-3% Stambeni krediti 0% - Izvor: sajtovi analiziranih banaka Osim administrativnih troškova postoje i drugi prateći troškovi kredita, tako da klijenti moraju biti veoma oprezni prilikom izbora kredita. Neizostavan deo procedure prilikom izdavanja kredita jeste Izveštaj iz Kreditnog biroa i on svuda košta 246 RSD. Dalje, menica je uvek sastavni deo obezbeđenja kredita, njena cena je 50 RSD, a od banke zavisi broj potrebnih menica. Ovi troškovi ne zavise od banke. Pojedine banke naplaćuju pored administrativnog troška obrade kreditnog zahteva i godišnju proviziju za administriranje kredita, koja se obično plaća kao procenat od ostatka duga. U ovom konkretnom slučaju dve banke naplaćuju ovu proviziju UniCredit, i to 0.5% od iznosa kredita za klijente odnosno 1% za ostale, i Raiffeisen banka, koja za sve vrste klijenata ima tarifu od 1%. Takođe, pojedine banke naplaćuju naknade u slučaju prevremene otplate kredita, i one se kreću od 0-1% zavisno od pretrpljene štete i roka koji je ostao do isplate (Raiffeisen i Komercijalna banka ne zaračunavaju ovu naknadu). 4 Niži procenat se odnosi na pojedine lokacije poput stanova na Paunovom bregu, odnosno za određene kategorije kao što su profesionalna vojna lica. 5 Kod auto kredita je viši administrativni trošak kao i kod keš i refinansirajućih sa fiksnom kamatnom stopom. 6 Jedino za kredite za opremanje stana uz obavezno prethodno odobravanje stambenog kredita nema administrativnog troška. 72

78 Dalje, kada je reč o uslovima kredita postoji kategorija depozita, odnosno učešća. Ova kategorija postoji kod kredita u evrima, odnosno krediti u evrima zahtevaju da se ispuni jedna od dve gore navedene opcije i ona će se javljati i ubuduće kod svih kredita koji nisu u domaćoj valuti. Obe kategorije podrazumevaju da klijent poseduje određeni deo (30%) iznosa koji mu je potreban u gotovini. Kod depozita, on polaže gotovinu u banku u vidu depozita na koji banka može ali ne mora da obračunava kamatu. U ovom slučaju klijent isplaćuje ceo iznos kredita, a nakon otplate depozit mu se vraća. Kod učešća, klijent polaže gotovinu u evrima i za taj deo mu se iznos koji će otplatiti umanjuje. Obično su velike dileme u kojoj valuti uzeti kredit i koji tip kamatne stope odabrati. Za klijenta bi bilo preporučljivo da uzima kredit u onoj valuti u kojoj je utvrđena njegova zarada, što važi za bilo koju vrstu kredita. Ukoliko je plata klijenta dinarska, on bi trebalo da uzme dinarski kredit, dok ukoliko zarada prati kurs evra u dinarima, logično je da uzima kredit u evrima, odnosno kredit čija je indeksiranje u evrima. Razlog za to je jednostavan izbegava se povećavanje troškova izazvanih promenom deviznog kursa. Dinarska zarada klijenta će uvek biti ista, dok rata u evrima preračunata u dinare, usled depresijacije dinara može da raste, što direktno povećava ratu, a samim tim troškove klijenta. Klijent sa zaradom u evrima neće imati tih problema, njegova će zarada pratiti visinu rate, jer se obe računaju po istom kursu. U pogledu kamatne stope, fiksna uvek donosi jednaku ratu, a varijabilna sa sobom nosi rizik. Koje su stope više videće se kroz ponude kredita koje slede. Na kraju, nekoliko reči o vrstama obezbeđenja kredita. Zavisno od kredita, njegovog roka i rizika javljaju se menice, administrativne zabrane, hipoteka, životno osiguranje, osiguranje nepokretnosti, osiguranje kod NKOSK i dr. Menica je nalog njenog izdavaoca upućen određenom licu da se određenog dana određeni iznos isplati licu koji je na menici označeno. Založna izjava predstavlja izjavu vlasnika određene nepokretnosti da dozvoljava uspostavljanje hipoteke na tu nepokretnost, dok je hipoteka založno pravo na tu nepokretnost, koja poveriocu omogućava da svoje potraživanje naplati njenom prodajom, ako dužnik ne isplati svoj dug. Administrativna zabrana funkcioniše tako da se zajmoprimac obavezao da će mesečno plaćati anuitet pri čemu će njegov poslodavac kontrolisati ove odlive i staviti zabranu na mesečnu platu sve dok klijent ne izmiri obaveze prema banci. Polise osiguranja (životnog, nepokretnosti i dr.) moraju biti vinakulirane u korist banke što znači da se banka može naplatiti u slučaju bilo kog razloga neplaćanja duga od strane klijenata. Kredit može biti osiguran kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (u daljem tekstu: NKOSK), institucije koja osigurava kredite koje banke izdaju fizičkim licima, tako što preuzima deo rizika nenaplativosti kredita. To praktično znači da NKOSK snosi 75% neto gubitka po osnovu toga što klijent ne isplati kredit. Ovim se postižu povoljniji uslovi stambenih kredita u vidu nižih kamatnih stopa. Kako banka i NKOSK dele rizik od nenaplativosti kredita, kamatna stopa može da bude niža. NKOSK naplaćuje premiju svog osiguranja, a ovi dodatni troškovi kod stambenih kredita biće predstavljeni u delu o stambenim kreditima Keš krediti Keš odnosno gotovinski krediti podrazumevaju da banka pozajmljuje određen iznos novca koji je klijentu potreban, bez obzira za šta će ga on iskoristiti. Dakle, ovaj kredit jeste nenamenski kredit jer banci nije važno kako će klijent novac potrošiti, dok je cilj klijenta da na što brži način dođe do neophodnog novca, što predstavlja bitnu odliku ove vrste kredita. Keš kredit se najčešće uzima u 73

79 situacijama vanrednih troškova, zatim za finansiranje letovanja, u prilikama novogodišnjih praznika ili kupovine školske opreme. Treba imati u vidu da ova vrsta kredita nije nimalo jeftina, baš naprotiv, budući da banka predstavlja krajnje utočište za klijenta, ona veoma dobro zarađuje na gotovinskim kreditima. Takođe, cena kredita proističe iz njene tražnje, a keš krediti su među najtraženijima. Ponuda dinarskih keš kredita prikazana je u Tabeli br. 10. Sve odabrane banke imaju ponudu keš kredita u svom portfoliju i to po nekoliko vrsta. Naime, kategorija keš kredita jeste najbrojnija ponude. Societe Generale i UniCredit banka nude najviše varijanti, ali svaka od banaka ima ponudu i sa varijabilnom i sa fiksnom kamatnom stopom, dok Banca Intesa nudi jedan vid kombinovane kamatne stope, što znači da se prve dve godine zaračunava fiksna kamatna stopa, a nakon dve godine varijabilna kamatna stopa. Kada pogledamo rok otplate, najmanji rok otplate iznosi 6 meseci i imaju ga sve banke u nekoj od svojih ponuda. Najduži rok otplate od 10 godina nudi UniCredit banka, a potom Komercijalna sa rokom do 99 meseci. Societe Generale nudi kredite sa rokom otplate najviše do 84 meseca, a Banca Intesa najviše do 72 meseca. Na osnovu prikazanih podataka može se uočiti da kod pojedinih banaka, npr. Societe Generale, pa i Komercijalne banke, postoje iste vrste kredita sa istim uslovima, osim dužine roka otplate. Prema tome, izuzetno je važno na koji period klijent uzima kredit, jer u slučaju kredita sa dužim periodom otplate, kamatna stopa postaje viša, a samim tim i troškovi kamata iz dva razloga usled visine kamatne stope i usled dužeg roka otplate, jer će klijent duži period plaćati kamatu. Minimalni iznos kredita može se pronaći kod Raiffeisen banke i iznosi 9.500,00 RSD, dok je kod Banca Intesa ,00 odnosno ,00 kod ostalih banaka, što je najčešća ponuda. Maksimalan iznos se kreće od milion dinara u Komercijalnoj banci, preko ,00 u Raiffeissen, do najviših ,00 RSD u Societe Generale. Kada je reč o kamatnoj stopi, ona zavisi od roka otplate, njenog tipa a na kraju i od toga je li zajmoprimac klijent banke ili nije. Naime, klijenti banke uvek imaju niže kamatne stope od onih koji to nisu. Kamatne stope se kreću u opsegu od 9% do 20% p.a. kada su u pitanju fiksne kamatne stope. Za rok otplate do godinu dana Societe Generale i Banca Intesa nude kamatne stope oko 9%, Komercijalna banka oko 12%, a preko tog roka stope se kreću između 15-18%, dok u UniCredit banci stope idu i do 20%, ali i više za potrošače koji nisu klijenti banke. U pogledu varijabilnih kamatnih stopa, margina se kreće između 7 i 9% p.a. što zajedno sa tromesečnim ili šestomesečnim Beliborom, koji se kreće oko 4% trenutno, čini kamatnu stopu od oko 11-13% p.a., što je manje od pojedinih fiksnih kamatnih stopa. 74

80 Tabela 10. Ponuda dinarskih keš kredita Banka Tip kamatne stope Rok otplate Iznos (RSD) Kamatna Stopa (p.a.) Adm. trošak Osiguranje SG(1) 7 Fiksna 6-12 meseci % 2% (klijenti) 3% (ostali) Menica SG(2) Fiksna meseca % 2% (klijenti) 3% (ostali) Menica SG(3) Fiksna meseca % 2% (klijenti) 3% (ostali) Menica SG(4) Varijabilna meseca % +6M Belibor 2% Menica RB(1) Varijabilna do 84 meseca RB(2) Fiksna do 84 meseca %+6M (klijenti) 10.8%+6M (ostali) 17.9% (klijenti) 19.9% (ostali) Belibor Belibor 2% Menica +osiguranje 2.75% Menica +osiguranje UC(1) Varijabilna 12mes- 10god UC(2) Fiksna 6-60 meseci UC(3) Fiksna meseci KB(1) Fiksna 12 meseci (klijenti) do (ostali) (klijenti) do (ostali) (klijenti) do (ostali) %+3M Belibor (klijenti), %+3M Belibor (ostali) % (klijenti) % (ostali) % (klijenti) % (ostali) 3.5% (klijenti) 4% (ostali) 2% (klijenti) 3% (ostali) 3.5%(klijenti) 4% (ostali) Menica +osiguranje +adm zabrana Menica +adm zabrana Menica +osiguranje +adm zabrana % 0.50% 2 menice 7 Mogućnost grejs perioda do 18m za sve kredite sa rokom od 24 meseca kod svih kredita ove banke. 75

81 KB(2) Fiksna Mesec % 0.50% 2 menice KB(3) Kombinovana Do 99 meseci BI(1) Fiksna 6 ili 12 meseci Do % (prve 2g); 6mBelibor+8.95%(klijent) 17.5% (prve 2g); 6mBelibor+10.95%(ostali) 9.95% (klijenti) 14.95% (ostali) 2% (klijenti) 3% (ostali) 2% (klijenti) 3% (ostali) 2 menice (klijenti) 2 menice +žirant (ostali) Menica BI(2) Fiksna meseca % (klijenti) 18% (ostali) 1% (klijenti) 2% (ostali) Menica +osiguranje Izvor: sajtovi analiziranih banaka 27 Administrativni trošak je takođe kategorija koja zavisi od toga da li je zajmoprimac klijent ili ne i kreće se od 2% za klijente, odnosno 3% za ostale. Primećuje se nešto niži trošak kod kredita Komercijalne banke od 0.5%, kao i nešto viši kod kredita UniCredit banke od 3.5-4%. Na kraju, instrument obezbeđenja je takođe važan jer utiče na preferencije o riziku ali i na troškove kredita. Societe Generale banka za obezbeđenja kredita traži jednu menicu, dok Komercijalna banka zahteva dve. Međutim, ukoliko klijent želi da bude osiguran od gubitka posla, može u Societe Generale banci uplatiti dodatno osiguranje i isplaćivati ga kroz mesečnu ratu. UniCredit banka osim menice traži i administrativnu zabranu, dok Raiffeisen obavezno traži i osiguranje i naplaćuje ga 1.36% od iznosa kredita. Pojedini krediti UniCredit i Bance Intese traže takođe osiguranje što dodatno povećava troškove. Klijenti koji bi se opredelili za fiksnu kamatnu stopu jer žele da im rata bude poznata i jednaka svakog meseca mogu izabrati SG(1) ili BI(1) kredit. Ukoliko, na primer, porodica želi da otplati troškove koje ima oko polaska dece u školu do narednog polaska, ili novogodišnje kupovine u sledećih nekoliko meseci, godinu dana je dovoljan rok. Ovi krediti nude najmanje kamatne stope, administrativni trošak im je isti, a za obezbeđenje kredita traže samo menicu. Jedina razlika između ova dva kredita je što u Banci Intesi klijent može dobiti niži iznos. Zanimljivo je međutim uporediti ove kredite sa Komercijalnom bankom koja daje višu kamatnu stopu ali niži administrativni trošak. 8 8 Kalkulator koji je korišćen u računici dostupan na: 76

82 Tabela 11. Upoređivanje dinarskih keš kredita Societe Generale, Banca Intesa i Komercijalne banke SG(1) BI(1) KB(1) Iznos Rok otplate 12 meseci ,00 RSD NKS 9.95% 12% Trošak obrade 2%+296RSD 0.5%+346RSD Rata 8.769, ,21 Iznos kamate 5.233, ,48 Ukupan trošak , ,48 EKS 14,84% 13,79% Izvor: Kalkulator 28 Primer iz Tabele br. 11 pokazuje elemente kredita od RSD na 12 meseci u pomenutim bankama. Vidi se da je iznos rate i ukupnih troškova kamate viši za skoro 100, odnosno RSD kod kredita Komercijalne banke, dok je ukupan iznos otplate nešto niži u toj banci koja ima i manju efektivnu kamatnu stopu. Ovaj primer pokazuje kako visina administrativnih i ostalih pratećih troškova mogu uticati na ukupan iznos otplate. Ukoliko je potreban iznos veći od nekoliko stotina hiljada dinara, čiji bi rok otplate bio veći od godinu dana, situacija je slična. Krediti UniCredit banke nude najviše kamatne stope i najviše administrativne troškove te nisu mnogo atraktivni. Među preostalima, Banca Intesa nudi kredit sa najnižom kamatnom stopom, najnižim administrativnim troškom, mogućnošću odlaganja jedne rate, i osiguranje u slučaju gubitka posla ili trajnog invaliditeta bez dodatnih troškova. U odnosu na više kamatne stope i troškove kod Societe Generale banke i Raiffeisen, koje dodatno naplaćuju osiguranje, jedini nedostaci kredita Bance Intese se tiču nešto nižeg maksimalnog iznosa i nešto kraćeg roka otplate. Klijenti koji biraju varijabilnu kamatnu stopu mogu da se suoče sa promenom istih. Kretanje Euribora je trenutno takvo da ima trend pada i sa pojedinim marginama mogu se ostvariti kamatne stope čak niže od pojedinih fiksnih. Za niže iznose kredita UniCredit banka nudi prilično niske marginei tromesečni Euribor koji je nešto niži od šestomesečnog, ali sa višim administrativnim troškom, obaveznim osiguranjem i godišnjim održavanjem kredita, dok banka Societe Generale za obezbeđenje kredita zahteva menicu uz nižu administrativnu naknadu, ali viši šestomesečni Euribor. Raiffeisen banka ima najvišu marginu, solidno visoku naknadu, a naplaćuje i osiguranje i godišnje održavanje kredita. Ukoliko bi uporedili kredit Societe Generale banke i UniCredit banke to bi izgledalo kao u Tabeli br

83 Tabela 12. Poređenje dinarskih kredita Societe Generale i UniCredit banke UC SG Iznos Rok otplate ,00 RSD 24 meseci Margina 5.50% 7.45% Belibor 3m=3.95% 6m=4.16% NKS 9.35% 11.61% Trošak obrade 3.5% 2% Rata 9.134, ,45 Iznos kamate , ,45 Ukupan trošak , ,45 EKS 13,29% 13.91% Izvor: Kalkulator 9 Ovaj primer pokazuje da uprkos visokom administrativnom trošku, kamatna stopa je dovoljno niska da obezbedi nižu efektivnu kamatnu stopu, manju ratu, manje ukupne troškove kamate, pa i manji iznos za otplate. Međutim u ovom slučaju treba obratiti pažnju na dve činjenice. Prva činjenica je da se ovde radi o varijabilnim kamatnim stopama, te se rezulatati moraju uzeti sa rezervom, jer se u dostupnim kalkulkatorima mogu koristiti samo fiksne kamatne stope. Druga činjenica je da se u računu koristi najniža vrednost prikazane margine. U slučaju neke više vrednosti, sa ovim administrativnim troškom, kredit Societe Generale banke će biti povoljniji. Na ovom primeru još jednom je prikazan uticaj troškova na kredit i ukupnu sumu koja se otplaćuje. Iz navedenog razloga veoma je važno da klijent pre potpisivanja ugovora bude upoznat sa svim pratećim troškovima. Ponuda keš kredita u evrima prikazana je u Tabeli br. 13. i ona je znatno manja nego ponuda dinarskih keš kredita. Dok je dinarskih keš kredita 12, keš kredita u evrima je brojčano 7. Uočava se da Raiffeisen banka nema ponudu keš kredita u evrima. Kada je reč o tipu kamatne stope, UniCredit nudi samo kredite sa varijabilnim stopama, dok preostale tri banke nude kredite samo sa fiksnom kamatnom stopom. Takođe, uočava se da je administrativni trošak kod svih kredita za klijente 2%, odnosno 3% u dva kredita, u slučaju kada banka naplaćuje viši procenat za zajmotražioce koji nisu klijenti banke. Rokovi su slični kao i kod dinarskih keš kredita. Najširi raspon perioda otplate nudi Komercijalna banka sa rokom otplate do 99 meseci i UniCredit banka kod kredita (1) sa rokovima otplate od 6 do 84 meseci. Kada je reč o iznosima, najmanje je moguće uzeti 500 EUR, što bi trebalo da bude pandan 50 hiljada RSD u slučaju dinarskih keš kredita, mada zbog trenutnog kursa (oko 120 RSD) 500 EUR iznosi oko RSD. 9 Korišćeni kalkulator kao u prethodnom primeru. 78

84 Banca Intesa odobrava maksimalno EUR, UniCredit banka nešto više , dok Societe Generale odobrava EUR i to je maksimalan iznos među ovim ponudama. Kod svih kredita, depozit ili učešće iznose 30%, razlika je samo u tome da li klijent ima novac da ga ostavi banci i sebi umanjuje iznos za otplatu ili ga polaže kao svojevrsnu garanciju da će kredit otplatiti. Tabela 13. Ponuda keš kredita u evrima Banka Tip kamatne stope Rok otplate Iznos (EUR) Kamatna stopa (p.a.) Depozit/ Učešće Adm. trošak Osiguranje SG(1) 10 Fiksna meseca % 30% depozit 2% menica UC(1) Varijabilna 6-84 meseca (klijenti) (ostali) % +3M Euribor (klijenti) % +3M Euribor (ostali) 30% depozit 2.0% (klijenti) 3.0% (ostali) Menica +adm. zabrana Menica +adm. zabrana UC(2) Varijabilna 6-84 meseca (klijenti) (ostali) % +3M Euribor (klijenti) % +3M Euribor (ostali) 30% učešće 2.0% (klijenti) 3.0% (ostali) Menica +adm. zabrana UC(3) 11 Varijabilna meseca % +3M Euribor 30% učešće 2.0% Menica +adm. zabrana UC(4) Varijabilna meseca % +3M Euribor 30% depozit 2.0% Menica +adm. zabrana KB(1) Fiksna Do 99 meseci BI(1) Fiksna meseci Do % (klijenti) 14.95% (ostali) 15% (klijenti) 18% (ostali) 30% deposit 30% depozit 2% 2 menice (klijenti) 3% (ostali) 2% Menica +depozit Izvor:sajtovi analiziranih banaka 10 Mogućnost grejs perioda do 18meseci za sve kredite sa rokom otplate od 24 meseca. 11 Mogućnost grejs perioda od 6meseci za kredite (UC)3 i (UC)4. 79

85 Kada je reč o visini fiksnih kamatnih stopa, najmanju nudi Komercijalna banka (11.95%), dok Societe Generale i Banca Intesa nude isti stopu od 15%, uz veću maksimalnu sumu (kod Societe Generale banke). Od varijabilnih kamatnih stopa najmanju marginu nudi kredit UniCredit banke sa depozitom, a imajući u vidu da je Euribor trenutno negativan, ukupna kamatna stopa može biti znatno niža od malopre iznetih fiksnih kamatnih stopa. Ipak, ovi krediti nose viši rizik promene kamatnih stopa. Prema poređenju kamatnih stopa za dinarske i kredite u evrima, vidi se da su one negde približne, mada postoje krediti u dinarima i sa kamatnim stopama od 20%, što ovde ipak nije slučaj. Obezbeđenje kredita se ovde čini niže nego kod dinarskih kredita, koji su u pojedinim slučajevima iziskivali obezbeđenje u vidu osiguranja od slučaja nezaposlenosti i sl. Ipak, treba imati u vidu, da kod ove vrste kredita klijent polaže depozit ili učešće, te se kao obezbeđenja javljaju menice i administrativne zabrane. Dakle, ukoliko klijent želi kredit sa fiksnom kamatnom stopom, iz priloženog se vidi da gotovo svi krediti nude približno iste uslove uzimajući u obzir visinu naknade, visinu depozita, rokove i instrumente obezbeđenja. Pažljivijom analizom uočava se da Komercijalna banka nudi najprimamljiviji kredit za sumu do EUR. Međutim ukoliko suma premašuje 8 hiljada EUR, Societe Generale banke ili Banca Intesa nudi kredite sa istim kamatnim stopama, ali dužim rokom otplate. U slučaju varijabilnih kamatnih stopa, UniCredit banka nudi široku lepezu kredita, a kamatne stope se menjaju u zavisnosti da li klijent polože depozit ili učešće Potrošački krediti Potrošački krediti su, za razliku od gotovinskih kredita, namenski krediti. To znači da klijent dobija potrebnu sumu novca za unapred utvrđenu namenu. Ovi krediti služe za finansiranje lične potrošnje, a kao namenu banke uglavnom navode kupovinu bele tehnike, tehničkih uređaja, računara i opreme za računare, nameštaj, građevinski materijal i stolariju, ali i različite vrste plovila ili skutera. Takođe, ovim kreditom se mogu plaćati turističke, obrazovne, stomatološke i zdravstvene usluge. Dakle, namenskim kreditom se vrši kontola trošenja odobrenog novca, tako da se on ne može iskoristiti za neke druge potrebe. Kredit funkcioniše tako što klijent donosi profakturu od prodavca robe i usluga, a banka odobren iznos uplaćuje na račun te firme. Tabela br. 14 predstavlja dinarsku ponudu potrošačkih kredita. Primećuje se upola manji broj kredita u odnosu na keš kredite. Ipak, svaka od banaka nudi dinarske potorošačke kredite, pri čemu Societe Generale i UniCredit banka imaju po dve vrste kredita. Ukoliko poredimo kredite po tipu kamatne stope, postoje po dva kredita od svake vrste po dva sa fiksnom kamatnom stopom, po dva sa varijabilnom i po dva sa kombinovanom kamatnom stopom. U ovom slučaju kombinovana kamatna stopa znači da se prve tri godine kredit otplaćuje po fiksnoj kamatnoj stopi, a onda se nakon tog perioda prelazi na varijabilnu kamatnu stopu. 80

86 Tabela 14. Ponuda dinarskih potrošačkih kredita Banka Tip kamatne stope Rok otplate Iznos (RSD) Kamatna stopa (p.a.) Adm. trošak Osiguranje Societe Generale(1) 12 fiksna meseci % 2% Menica Societe Generale(2) varijabilna meseci %+6MBelibor 2% Menica Raiffeisen banka(1) fiksna meseci % 3% WEB kredit - UniCredit banka(1) kombinovana meseci (klijenti) (ostali) %(2g) %+3MBelibor (klijenti), % (2g) %+3MBelibor (ostali) 2%(klijenti) 3%(ostali) Menica +adm. zabrana UniCredit banka(2) varijabilna meseci (klijenti) (ostali) % +3MBelibor (klijenti) % +3MBelibor (ostali) 2%(klijenti) 3%(ostali) Menica +adm. zabrana Komercijalna banka(1) kombinovana Do 84 Meseci % (3g) 8.45%+6M Belibor (klijenti) 17% (3g) 1.45%+6M Belibor (ostali) 2%(klijenti) 3%(ostali) 2 menice Banca Intesa(1) fiksna 6-60 meseci %(klijenti) 25% (ostali) 2%(klijenti) 2.5%(ostali) 3 menice 12 Mogućnost grejs perioda do 18 meseci za sve kredite sa rokom od 24 meseca. Važi za sve prikazane kredite Societe Generale banke. 81

87 Rokovi otplate su različiti a kreću se od 12 do 84 meseca. Međutim, samo Komercijalna banka nudi ovako veliki raspon, dok je maksimalan rok otplate u Societe Generale i Raiffeisen banci 60 meseci, a u UniCredit banci 72 meseca, s tim da je najmanji rok otplate 26 meseci. Kod Societe Generale i Komercijalne banke, iznosi su poput onih kod keš kredita, kreću se do milion odnosno milion i po dinara, dok su kod ostalih dosta niži. To znači da Raiffeisen odobrava do visine od 400 hiljada RSD odnosno UniCredit i Banca Intesa duplo više. Kao i kod keš kredita, Raiffeisen nudi najniži mogući iznos od 8 hiljada RSD, UniCredit duplo više, a Banca Intesa najmanje 20 hiljada RSD. Administrativni trošak se i dalje kreće na nivou od 2% za klijente, odnosno 3% za ostale, osim kod Raiffeisen WEB potrošačkog kredita koji za sve naplaćuje 3%. Što se obezbeđenja tiče uglavnom je u pitanju različit broj menica, a kod nekih je potrebna i administrativna zabrana. Već je napomenuto da WEB kredit ne zahteva obezbeđenje, a Societe Generale zahteva samo jednu menicu. Kada se porede kamatne stope, među fiksnim najnižu ima Societe Generale banka od 14.45% p.a., zatim Banca Intesa sa 23% i na kraju Raiffeisen banka sa visokom kamatom od 30% p.a. Međutim, treba imati na umu da je reč o WEB kreditu, dakle, koji se odobrava bez odlazaka u banku i bez konkretnog obezbeđenja, pa je kamata iz tog razloga nešto viša. Otprilike tim redom se i kreće najpovoljnija ponuda kredita sa fiksom kamatnom stopom. Ipak, ukoliko su klijentu potrebni manji iznosi, definitivno će morati da bira između druga dva pomenuta kredita ili da uzme neki od keš kredita pomanjim kamatnim stopama kao na primer BI(1) iz Tabele br. 11. Kod varijabilnih kamatnih stopa, može se primetiti da Societe Generale koristi šestomesečni Belibor koji je obično nešto viši od tromesečnog kojeg koristi UniCredit banka. Ipak, margina UniCredit banke može da ide i preko 8% dok je kod Societe Generale nešto ispod 8% p.a. Dakle, razlika je mala u procentima, tako da svaki kredit u UniCredit banci do margine koja je jednaka visini iste u Societe Generale banci je povoljniji. Ipak Societe Generale nudi manje obezbeđenja, širi raspon otplate kredita i veći maksimalan iznos kredita, tako da i to treba uzeti u obzir. Analizom preostala dva kombinovana kredita uočava se da Komercijalna banka nudi nižu fiksnu stopu u prvih 3 godine sa dužim rokom otplate, dok UniCredit ima nižu marginu nakon toga i samo prve dve godine fiksnu kamatnu stopu. U Tabeli br. 16 prikazana je ponuda potrošačkih kredita u evrima. Ukoliko je klijentu plata u evrima ili prodavac robe ili usluge zahteva da se iznos plati u evrima, onda su ovi krediti pogodni. Kreditna ponuda je manja, iz razloga što Raiffeisen bankane nudi potrošačke kredite u evrima, a Societe Generale nudi samo kredit po fiksnoj kamatnoj stopi. Otplata kredita se kreće u već pominjanima rokovima, samo je važno koji rok odgovara klijentu. Najniži od 6meseci se može naći samo kod UniCredit banke, dok Societe Generale banka nudi kredit sa rokom otplate od 12 meseci, odnosno Banca Intesa od 24 meseca. Ipak, kao i do sada Komercijalna banka se ističe sa naširim rasponom perioda otplate do 84 meseca. Kada je reč o mogućim iznosima kredita, ponuda je veoma slična ponudi keš kredita u evrima. Najmanje je moguće uzeti 200 EUR u svim bankama osim Societe Generale koja odobrava najmanji iznos od 500 EUR. Međutim, ista banka nudi najviši iznos od 12 hiljada EUR, dok je taj iznos manji u ostalim bankama i kreće se od 8 hiljada EUR u Komercijalnoj i Banca Intesa do 10 hiljada EUR u UniCredit banci. 82

88 Tabela 15. Ponuda potrošačkih kredita u evrima Banka Tip kamatne stope Rok otplate Iznos (EUR) Kamatna stopa(p.a) Depozit Adm. trošak Osiguranje Societe Generale(1) 13 fiksna meseci % Depozit 30% 2% Menica UniCredit banka(1) varijabilna 6-72 meseca (klijenti) max (ostali) % +3M Euribor (klijenti) % +3M Euribor (ostali) Depozit 30% 2% (klijenti) 3% (ostali) Menica +adm. zabrana UniCredit banka(2) varijabilna 6-72 meseca (klijenti) max (ostali) % +3M Euribor (klijenti) % +3M Euribor (ostali) učešće 30% 2% (klijenti) 3% (ostali) Menica +adm. zabrana Komercijalna banka(3) fiksna Do84 meseca 8.000,00 14% (klijenti) 18.5% (ostali) učešće 30% (ostali) 2% (klijenti) 3% (ostali) 2 menice (+žirant za ostale) Banca Intesa(3) kombinovana meseca %(2g) 13%+6M Euribor (klijenti) %(2g) 15.5%+6M Euribor (ostali) ne 2%(klijenti) 2.5% (ostali) 3 menice Izvor: sajtovi analiziranih banaka 13 Mogućnost grejs perioda do 18 meseci za sve kredite sa rokom od 24 meseca. 83

89 Administrativni trošak i instrumenti obezbeđenja su mahom slični, uglavnom je to različiti broj menica, osim u slučaju Komercijalne banke koja traži i žiranta za potrošače koji nisu njeni klijenti. U odnosu na dinarske potrošačke kredite, krediti u evrima imaju za koji procenat više kamatne stope. Ako se nižim kamatnim stopama na dinarske potrošačke kredite stimuliše domaća valuta, onda je to pozitivna činjenica. U konkretnom slučaju, među fiksnim kamatnim stopama, nešto povoljniju fiksnu kamatnu stopu ima Komercijalna banka u odnosu na Societe Generale uz isti administrativni trošak, obezbeđenje i duži period otplate, ali sa potrebnim učešćem i nižom mogućom sumom. Ukoliko je klijentu potrebna veća suma a nema novac za učešće, već mu odgovara depozit koji će položiti kao garanciju, onda je rešenje kredit Societe Generale banke. Među varijabilnim kamatnim stopama, nešto nižu marginu ima kredit sa depozitom u odnosu na kredit sa učešćem, budući da samo UniCredit nudi varijabilnu kamatnu stopu. Prema trenutnom kretanju Euribor-a, varijabilna kamatna stopa može ispasti niža nego predstavljene fiksne. Međutim, što je rok otplate kredita duži, veći je rizik promene kamatnih stopa, što utiče na troškove otplate kredita. Kredit Bance Intese sa kombinovanom stopom može da bude dobro rešenje,s obzirom na to da u prve dve godine nudi nižu fiksnu kamatnu stopu od svih prikazanih. Jedina neizvesnost jeste kretanja Euribor-a nakon dve godine što utiče na varijabilnu kamatnu stopu. Takođe, što je period otplate kredita duži, to su rizici veći Auto krediti Krediti za kupovinu automobila mogu se utvrditi kao posebna vrsta potrošačkih kredita. Naime, auto krediti su krediti specijalizovane namene i služe za kupovinu polovnih ili novih vozila. Uslovi kredita umnogome zavise od toga da li klijent ima kasko osiguranje za vozilo ili ne. Kasko osiguranje predstavlja dobrovoljno osiguranje vozila i njegove opreme od rizika koji je definisan ugovorom, a najčešće obuhvata različite vrste štete ili nestanak vozila. Krediti važe za kupovinu novog ili polovnog vozila, osim ako negde nije naznačeno da su samo za polovna. Takođe, postoji mogućnost kupovine kako od pravnih tako i od fizičkih lica. Treba napomenuti da uzimanje auto kredita nosi sa sobom određene specifične troškove. Pored standardnog vađenja izveštaja iz Kreditnog biroa i menice, za auto su vezani sledeći troškovi: upit u APR za auto kredite sa Kasko osiguranjem (1.000 RSD za iznose do EUR i RSD preko ovog iznosa), overa založne izjave za auto kredite sa Kasko osiguranjem (720 RSD) i prosečan iznos Kasko osiguranja (godišnje 300 EUR u dinarskoj protivvrednosti). Ponuda auto kredita je podeljena na dinarske auto kredite u Tabeli br. 17 i autokredite u evrima u Tabeli br. 18. Ponuda auto kredita je takva da svaka banka nudi bar po jedan kredit u više varijanti. Na primer Societe Generale nudi isti kredit sa istom kamatnom stopom, ali rok otplate i maksimalan iznosa zavisi od toga da li klijent uzima Kasko osiguranje ili ne. Ova banka se izdvaja i po tome što za dinarski kredit preko 8 hiljada EUR traži 10% depozita. Dalje, Raiffeisen banka, ima kredit u standardnoj i WEB formi što utiče na troškove obrade kredita i instrument obezbeđenja, Banca Intesa razlikuje da li se kredit kupuje od fizičkih ili od pravnih lica. Uglavnom svi nude varijabilne kamatne stope, osim Banca Intesa koja nudi fiksnu kamatnu stopu. 84

90 Tabela 16. Ponuda dinarskih auto kredita Banka Societe Generale(1) 14 Societe Generale(2) Tip kamate Rok otplate Iznos Kamatna stopa (p.a.) varijabilna do 84 meseca varijabilna do 60 meseci (bez Kasko osiguranja i zaloge) evra u dinarskoj protivvrednosti (bez kasko i zaloge) min.500evra max. do kreditne sposobnosti 5.5% +6m Belibor 5.5% +6m Belibor Adm.Trošak Osiguranje 2.95% Menica+kasko (opciono) 2.95% Menica+kasko (opciono) Raiffeisen banka(1) 15 varijabilna meseci % +6m Belibor 2.75% Menica+kasko (opciono) UniCredit(1) varijabilna meseci (klijenti) meseci (ostali) %+3m Belibor (klijenti) %+3m Belibor (ostali) 2%(klijenti) 3% (ostali) Menica, kasko, žirant, adm.zabrana Komercijalna banka(1) Banca Intesa(1) varijabilna do 84 meseca do maksimalne kreditne sposobnosti klijenta fiksna meseca % +6m Belibor 15.20% (klijenti) 18.00% (ostali) 2% 2 menice +ručna zaloga (do 8.000evra)+kask o ili žirant (preko 8.000evra) 1%(klijenti) 2% (ostali) Menica+ zaloga+kasko Izvor: sajtovi analiziranih banaka Najkraći rok otplate je 12 meseci odnosno godinu dana, osim kod Banca Intesa gde rok otplate iznosi 18 meseci. Ovako kratki rokovi su razumljivi kada je u pitanju kupovina polovnih vozila. Najduži rok otplate je 7 godina, odnosno 84 meseca, osim kod pomenute banke, koja ima nešto kraći rok, do 72 meseca. Societe Generale ograničava rok otplate na 60 meseci kod vozila bez Kasko osiguranja. Najniži iznos koji se može uzeti uglavnom iznosi oko 2 hiljade EUR u dinarskoj protivvrednosti, osim kod Raiffeisen banke kod koje mora najmanje 80 hiljada RSD. 14 Za vrednost automobila preko EUR neophodan je depozit od 10%. Važi za oba kredita Societe Generale banke. 15 Ovaj kredit u formi WEB kredita ima administrativni trošak od 3%, a kao instument obezbeđenja samo menicu. 16 Ako se automobil kupuje od fizičkog lica maksimalan iznos je dinara. 85

91 Krediti se u Komercijalnoj i Societe Generale odobravaju do maksimalne sposobnosti klijenta, a kod ostalih uglavnom do oko mln RSD, odnosno 30 hiljada EUR. Primetni su nešto viši administrativni troškovi kod ovih kredita, bez obzira da li je potrošač klijent banke, osim kod Komercijalne banke koja drži naknadu od 2%, dok Banca Intesa ima najniži administrativni trošak koji iznosi 1%. Osim menice, često su potrebni zaloga i kasko osiguranje kao instrument obezbeđenja. Iz podataka se mogu primetiti niže margine nego kod vrsta kredita koji su do sada poređeni kod banaka Societe Generale i Raiffeisen. Jedino UniCredit banka koristi tromesečni Belibor, ali zato ima višu marginu nego ostale banke. Najnižu marginu nudi Raiffeisen banka od 4.8% p.a., a zatim Societe Generale od 5.5% p.a., ali takođe i jako mali opseg mogućeg iznosa, što je nepovoljno za kupovinu novog automobila, ali povoljno za polovne automobile. S druge strane Societe Generale banka traži depozit od 10%. Sve dok je margina u UniCredit banci u visini margina ostalih banaka, kredit je povoljniji i zbog nižeg Euribora i zbog nižeg administrativnog troška, a istovremeno nudi i prihvatljiv rok otplate i maksimalan iznos. Banca Intesa jedina nudi fiksnu kamatnu stopu od 15%, što je trenutno više od svih varijabilnih, ali je zato rata uvek poznata i uvek jednaka. Ponuda auto kredita u evrima slična je ponudi dinarskih autokredita, s tim da Banca Intesa ne nudi ovu vrstu kredita. Zapravo banke koje nude ove kredite, imaju sve iste uslove kredita osim tipa i visine kamatne stope. Uslovi poput dužine roka otplate, administrativnog troška i instrumenata obezbeđenja potpuno su isti kao i kod dinarskih auto kredita. Naravno, kao i kod svih kredita u evrima, ovde postoji kategorija učešća ili depozita. Societe Generale, Raiffeisen i Komercijalna banka insistiraju na učešću, dok kod UniCredit banke klijent sam bira učešće ili depozit. Primećuju se više kamatne stope na auto kredite u evrima. Poredeći jedina dva kredita sa varijabilnim kamatnim stopama, nižu marginu ima Raiffeisen banka iako koristi šestomesečni, a ne tromesečni Euribor koji koristi UniCredit banka. Međutim, potonja nudi nešto nižu naknadu i izbor između depozita i učešća, dok Raiffeisen traži učešće. U pogledu fiksnih kamatnih stopa, u bilo kojoj varijanti sa kasko osiguranjem ili bez njega i zaloge Societe General ima nižu kamatnu stopu, a uz to Komercijalna banka zahteva i žiranta, što kod prve banke nije neophodno. Kako trenutno stvari stoje sa Euriborom, kredit Raiffeisen banke bi takođe bio povoljan zbog niske margine. Kod kredita SG(2) istaknuto je da je on samo za polovna vozila, dok su kod drugih banaka uslovi isti bilo za nova bilo za polovna. Pojedine banke mogu usloviti kredit starošću vozila, pa kupovina polovnih vozila može biti problem. On se može prevazići uzimanjem keš kredita, ali prema ponudi, kamate su znatno više nego kod auto kredita. 86

92 Tabela 17. Ponuda auto kredita u evrima Banka Tip kamate Rok otplate Iznos (EUR) Kamatna stopa (p.a.) Depozit učešće/ Adm. trošak Osiguranje Societe Generale(1) Societe Generale(2) 17 Raiffeisen banka(1) fiksna do 84 meseca do 60 meseci (bez Kasko i zaloge) fiksna do 36 meseci i do 60 meseci varijabilna meseci 18 UniCredit(2) varijabilna 12-84m (klijenti) 12-60m (ostali) Komercijalna Banka(1) fiksna Do 84 meseca (bez Kaska i zaloge) min.500 max. do kreditne sposobnosti (sa Kasko osiguranjem i zalogom) 13-36m: 5.88% (k) 6.88% (o), 37-84m % (13-36m) 11.95% (37-84m) do % +6M Euribor %+3M Euribor(klij enti) M Euribor (ostali) do maksimalne kreditne sposobnosti klijenta 30% učešće 2.95% Menica+kasko opciono Menica+kasko opciono 30% učešće 2.95% Menica+kasko opciono 30% učešće do 8k, 30%+kasko preko depozit ili učešće 30% 2.75% 19 Menica+osigura nje +kasko +zaloga 2% (klijenti) 3% (ostali) Menica, Kasko, žirant, adm.zabrana 11.9% 30% 2% 2 menice +ručna zaloga (do 8.000evra) +kasko ili žirant (preko 8.000evra) Izvor: sajtovi analiziranih banaka 4.8. Krediti za refinansiranje Kredit za refinansiranje je kredit koji podrazumeva zamenu postojećeg duga po osnovu jednog ili više dobijenih kredita novim kreditom. Obično su iznos i sredstva obezbeđenja isti, ali su drugi uslovi kredita različiti. Ovim kreditom klijent može da prevremeno otplati kredit koji već ima i izmiri obaveze po kreditnim karticama, dozvoljenom minusu, otplatu rata lizinga, obaveze po jemstvima i sl. Pravilo kod uzimanja refinansirajućih kredita jeste da se oni uzimaju samo pod uslovom da je cena novog kredita niža od cene prethodno uzetog kredita. Ovde se mora paziti na troškove prevremene otplate i troškove odobravanja novog kredita koji takođe utiču na cenu kredita. 17 Kredit za polovna vozila. 18 Polovna vozila sa cenom preko 8000 e, ne smeju imati zbir roka otplate kredita i starosti vozila preko 84 meseca. 19 U formi WEB kredita adm.trošak je 3%. 87

93 U pogledu refinansiranja stambenih kredita, banke nude identične kredite kao i za stambene, koji su prikazani u narednom poglavlju. Tabela br. 18 predstavlja ponudu dinarskih kredita za refinansiranje. Svaka od banaka nudi ovu vrstu kredita, a neke od njih i po više kredita ili varijanti jednog kredita. Takođe, zastupljene se svi tipovi kamatnih stopi, fiksna, varijabilna i kombinovana. Rokovi otplate, iznosi i ostali uslovi kredita su veoma slični keš kreditima, uglavnom iz dva razloga. Prvi je što se obaveze ovih kredita lakše refinansiraju, a drugi što banke uz refinansiranje nude i keš kredit ili mogućnost uzimanja dodatnog keša. Tabela 18. Ponuda dinarskih kredita za refinansiranje Banka Tip kamate Rok otplate Iznos (RSD) Kamatna stopa (p.a.) Adm. Osiguranje trošak SG(1) 20 varijabilna meseca Belibor 2% menica, žirant, adm.zabrana SG(2) fiksna meseca % 2% menica, žirant, adm.zabrana SG(3) fiksna meseci % 2% menica, žirant, adm.zabrana RF(1) varijabilna do 84meseca %+6MBelibor 2% Menica +osiguranje RF(2) fiksna do 84meseca % 2.75% Menica +osiguranje UC(1) varijabilna 12mes-10god (klijenti) (ostali) UC(2) fiksna 6-60 meseci klijenti) (ostali) UC(3) fiksna meseci (klijenti) (ostali) %+3M Belibor (klijenti) %+3M Belibor(ostali) 17-20% (klijenti) 19-22% (ostali) % (klijenti) % (ostali) 2%(klijenti) 2.5% (ostali) 0%(klijenti) 1% 2%(klijenti) 2.5% Menica +adm.zabrana +osiguranje Menica +adm.zabrana Menica +adm.zabrana +osiguranje KB(1) 21 fiksna meseca Do % 0.5% 2 menice KB(2) Kombinovana Do 99 meseci Do Klijenti:13.50% (fiksna prve 2 god) 8.95%+6M Belibor (nadalje) Ostali: 17.50% (fiksna prve 2 god) 10.95%+6M Belibor(nadalje) BI(1) 22 fiksna 6-72 meseca % (klijenti) 18% (ostali) 2% klijenti 3% ostali 1%(klijenti) 2%(ostali) 2 menice (klijenti) 2 menice+žirant (ostali) Menica +osiguranje Izvor: sajtovi analiziranih banaka 20 Mogućnost opcionog grejs perioda 18 meseci za sve kredite Societe Generale banke iz ove tabele. 21 Mogućnost opcionog grejs perioda 6 meseci za sve kredite Komercijalne banke iz ove tabele. 22 Mogućnost opcionog grejs perioda 3 ili 6 meseci za kredite sa rokom 9-72 meseca i uzimanja dodatnog keša. 88

94 Administrativni trošak uglavnom iznosi 2%. Instrumenti obezbeđenja su ovde ipak malo stroži nego kod keš kredita, tako da se osim menica, traže i žiranti i osiguranje u određenim kreditima. Upoređivanjem ponuda kredita za refinansiranje i njima odgovarajućim keš kreditima u istim bankama, zaključak je da krediti za refinansiranje imaju više kamatne stope, bez obzira na tip kamatne stope, tako da refinansiranje kredita u istoj banci ne bi bilo povoljno. Kao što je već napomenuto, cena refinansirajućeg kredita bi trebalo da bude niža od postojećeg. Među fiksnim kamatnim stopama najnižu od 12% p.a. sa najmanjim troškovima obrade i osiguranjem od nezaposlenosti i invaliditeta bez naknade i mogućnošću dodatnog keša nudi Banca Intesa, ali sa nešto kraćim rokom otplate. SocieteGenerale nudi stope od 12.95% p.a. što je niže u odnosu na Raiffeisen banku koja ima najvišu stopu od 16.9% p.a., viši administrativni trošak i obavezno osiguranje koje se naplaćuje 1.36% od iznosa kredita. UniCredit banka ima najviše fiksne stope, kao što je bio slučaj i kod keš i potrošačkih kredita, pa i auto kredita. U pogledu varijabilnih kamatnih stopa Societe Generale i Raiffeisen imaju približnu marginu, s tim da Raiffeisen naplaćuje i osiguranje, a nudi refinansiranje nižih iznosa. UniCredit ima takođe kredit sa varijabilnom stopom čija se margina kreće i od 5% p.a. što sa tromesečnim Beliborom daje nižu ukupnu kamatnu stopu nego u prethodna dva kredita. Tabela 19. Ponuda kredita za refinansiranje u evrima Banka Tip kamate Rok otplate SG(1) 23 fiksna meseca UC(1) varijabilna 6-84 meseca UC(2) varijabilna 6-84 meseca UC(3) 24 varijabilna meseca UC(4) varijabilna meseca KB(1) fiksna Do 99 meseci BI(1) 25 kombinovana meseci Iznos (EUR) Kamatna stopa (p.a.) Adm. trošak Osiguranje % 3% menica, žirant, admin zabrana depozit 30% %+3MEuribor 0% učešće 30% (klijenti) (klijenti) do %+3MEuribor (ostali) (ostali) (klijenti) do (ostali) %+3MEuribor(klijenti) %+3MEuribor (ostali) % +3MEuribor % +3MEuribor RSD 11.95%klijenti 14.95%(ostali) % (2g) 16%+6M Euribor (klijenti) 19.19% (2g) 19%+6M Euribor(ostali) 0%(klijenti) 1% (ostali) depozit 30% 0% učešće 30% 0% depozit 30% 2% klijenti 3%(ostali) 2 menice +žirant +depozit 30% 2 menice +žirant +depozit 30% 0% 3 menice + depozit 30% +osiguranje korisnika Izvor: sajtovi analiziranih banaka 23 Mogućnost opcionog grejs perioda 18 meseci. 24 Mogućnost opcionog grejs perioda 6 meseci za kredite (UC)3 i (UC)4. 25 Mogućnost opcionog grejs perioda 3 ili 6 meseci za kredite sa rokom otplate meseci. Mogućnost dodatnog keša. 89

95 Ponuda refinansirajućih kredita u evrima prikazana je u Tabeli br. 19. je manja nego ponuda u dinarima. Ovi krediti skoro identično odgovaraju kreditima iz ponude keš kredita u evrima uz minimalne razlike. Naime, Societe Generale banka ima viši administrativni trošak od 3% koji je kod keš kredita 2%. UniCredit banka ne naplaćuje naknadu ni na jedan svoj kredit, dok je kod keš kredita bio isti kao kod Societe Generale. Komercijalna banka nije ništa izmenila, dok Banca Intesa u ovom slučaju nudi kredit sa kombinovanom kamatnom stopom, a kod keš kredita bila je u pitanju fiksna kamatna stopa. U pogledu kredita sa fiksnom kamatnom stopom, Komercijalna banka nudi nižu kamatnu stopu, duži rok otplate i nižu naknadu u odnosu na kredit Societe Generale banke, koji ipak nudi refinansiranje većeg iznosa. Ovde treba napomenuti da je važno refinansirati kredit po nižoj ceni tako da sve zavisi pod kojim uslovima je izdat kredit koji se refinansira. UniCredit ponovo nudi samo kredite sa varijabilnom kamatnom stopom, u više varijanti: sa učešćem, odnosno depozitom, sa grejs periodom ili bez njega. Uopšteno, niže su kamatne stope kod kredita sa depozitom, a povoljno je što ova banka ne naplaćuje administrativni trošak. Zbog složenosti procesa odluke o izboru refinansirajućeg kredita, dobar izbor je jako bitan kao i kod kategorije kredita koji slede stambenih kredita Stambeni krediti Stambeni krediti predstavljaju još jednu vrstu namenskog kredita sa najvišim iznosima i najdužim rokom otplate. Namena stambenih kredita može biti kupovina stambenog prostora (stana ili kuće), izgradnja, dogradnja ili rekonstrukcija, odnosno adaptacija i opremanje stana. Kupovina stana je vrlo važna odluka koja se ne donosi na prečac. Ukoliko je klijent u mogućnosti da kupi stan, svakako je bolje da to učini i da otplaćuje rate za sopstveni stan, nego da godinama isplaćuje kiriju stanodavcu. Uzimanje kredita za stan je isto toliko važna odluka kao i sama kupovina stana. Mogli bi se reći da je kupovina odgovarajućeg stana jednaka izboru odgovarajućeg kredita. Kao i prilikom svakog izbora, klijent bi trebalo da se vodi uslovima koji mu odgovaraju i zadovoljavaju njegove potrebe. Uzimanje stambenog kredita je kompleksniji posao od bilo kog drugog kredita, a sa sobom nosi i znatno veće propratne troškove. Za stambene kredite su karakteristični sledeći troškovi: overa založne izjave ( RSD),osiguranje nepokretnosti (40 EUR), životno osiguranje (100 EUR), izdavanje lista nepokretnosti (10 EUR), procena vrednosti nepokretnosti (100 EUR), trošak NKOSK (obrada zahteva 30 EUR i premija 1,5% od iznosa kredita), upis hipoteke ( RSD). Sve cene su dinarskoj protivvrednosti i ne zavise od banke Ponuda i analiza stambenih kredita Ponuda stambenih kredita počinje od klasičnih stambenih kredita u evrima. Svaka od pet odabranih banaka nudi ovu vrstu kredita kojih ukupno ima osam. Zajednička karakteristika svih je da zajmotražilac mora biti klijent banke i u nju preneti svoju zaradu, osim u slučaju UniCredit banke. Međutim u njenom slučaju nema razlike u kamatnoj stopi za klijente i ostale već samo razlike u većem administrativnom trošku. Takođe, u svim bankama neophodno je 20% učešća. Od godine, više nema subvencionisanih kredita od strane države. Interesantno je da niti jedna od odabranih banaka ne nudi kredit sa fiksnom kamatnom stopom. Budući da se stambeni krediti nude na dug period, a kamatne stope su varijabilne, to povećava rizik od značajne promene kamatnih stopa, jer zavisno od kretanja Euribor-a zavisi ukupna kamatna stopa. Takođe, ne sme biti 90

96 zaboravljen devizni rizik, čije se posledice vide i na primeru kredita u švajcarcima, ali i kredita u evrima (samo sa manje vidnim efektom). Ipak, kombinovani kredit Societe Generale banka podrazumeva da je kamatna stopa fiksna prve tri godine, a zatim se na svake tri godine klijentu pruža mogućnost da bira hoće li nastaviti po istom tipu kamatne stope ili će ga promeniti. Za ljubitelje fiksne kamatne stope, koji uvek žele istu visinu rate, ovo može da bude dobro rešenje. Međutim, u svakom slučaju oni nisu oslobođeni deviznog rizika. Zamka za klijenta može da bude činjenica da je klijentu ostavljena mogućnost samostalnog biranja kamatne stope, te iz neznanja može doći do pogrešnog izbora. Rokovi otplate kreću se od od najmanje 5 do najviše 30 godina. Što se iznosa tiče, sve banke odobravaju minimum 10 hiljada EUR, a maksimum zavisi od kreditne sposobnosti klijenta. Raiffeisen banka je ograničila iznos na 200 hiljada EUR. Kada pogledamo administrativni trošak vidi se da je isti manji nego kod do sada analiziranih tipova kredita. Troškovi kredita su niži zahvaljujući činjenici da 1% od velikog iznosa predstavlja dobru proviziju. Banca Intesa uopšte ne naplaćuje ovu naknadu. Od instrumenta obezbeđenja potrebne su menice, hipoteka, životno osiguranje i osiguranje nepokretnosti. Normalno je da kod stambenih kredita postoje najviša moguća obezbeđenja. Samo Komercijalna banka ne traži životno osiguranje, a kako je već zaključeno, ona nudi jedini kredit koji nije osiguran kod NKOSK. Tabela 20. Ponuda stambenih kredita u evrima Banka Rok otplate SG(1) godina SG(2) 25 godina SG(3) meseci Iznos (EUR) Min Min RB(1) 360 meseci UC(1) 5-30 godina Min KB(1) godina zavisno od kreditne sposob. klijenta BI(1) 360 meseci Min Tip kamate Kamatna stopa (p.a.) varijabilna 4.15% +6M Euribor kombinovana 3.55% (3g) 4.15%+6M Euribor varijabilna 3.5%+6M Euribor varijabilna varijabilna varijabilna 4.5%+6M Euribor %+6M Euribor 4.65%+6M Euribor KB(2) 30 godina varijabilna 6.5%+6M Euribor varijabilna %+6M Euribor Učešće Adm. Trošak Osiguranje 20% 1% NKOSK, Hipoteka, Menica, polisa životnog osiguranja, osig. nepokretnosti 1% NKOSK, Hipoteka, Menica, polisa životnog osiguranja, osig. nepokretnosti 0.50% NKOSK, Hipoteka, Menica, polisa životnog osiguranja, osig. nepokretnosti 1% NKOSK, Hipoteka, Menica, polisa životnog osiguranja, osig. nepokretnosti 1.5% (k) 2% (o) NKOSK, Hipoteka, Menica, polisa životnog osiguranja, osig. nepokretnosti, adm.zabrana 1.5% NKOSK, Hipoteka, 2 Menice, Osig. nepokretnosti 1.5% Hipoteka, 2 Menice, Osig. nepokretnosti 0% NKOSK, Hipoteka, 3 Menice, polisa životnog osiguranja, osig. nepokretnosti Izvor:sajtovi analiziranih banaka 26 Mogućnost grejs perioda od 12 ili 24 meseca za kredite (SG)1 i (SG)2, odnosno 12 meseci za kredit (SG) Mogućnost grejs perioda za sve kredite Komercijalne banke iz ove tabele od 12 meseci. 91

97 Sve banke kao promenljivu stopu koriste šestomesečni Euribor. Kredit (3) Societe Generale banke namenjen je profesionalnim vojnim licima i on spada u subvencionisane kredite te je jako povoljan za kategoriju klijenata koj je namenjen. On ima niži administrativni trošak i među nižim marginama kamatne stope. Pošto je namenjen samo za određenu kategoriju stanovništva neće biti predmet analize. U slučaju stambenih kredita poželjno je imati i priložiti sve vrste obezbeđenja. Rok otplate je jako dug, obaveza klijenta velika, a sa dužim rokom raste i rizik. Klijent nikada nije siguran šta se može dogoditi u narednih 30 godina. Ukoliko je klijent spreman na rizik, krediti Komercijalne banke su pogodni za njega, ne zahtevaju životno osiguranje, a kamatna margina je nešto viša (4.65% p.a.). U slučaju da klijent ne želi ni osiguranje NKOSK, plaćaće najvišu kamatnu marginu od 6.5% p.a. Ostali krediti svi zahtevaju osiguranje kod NKOSK, životno osiguranje i osiguranje nepokretnosti, hipoteku i menicu, tako da prilikom izbora prevagu odnose ostali uslovi kredita. Kredit Bance Intese ne naplaćuje naknadu,. Margina UniCredit banke je nešto viša, mada naplaćuje 1.5% naknadu za obradu kredita. U slučaju viših vrednosti margina ove dve banke, Raiffeisen ima povoljniju ponudu nešto nižu kamatnu stopu i niži administrativni trošak od 0.5%. Kombinovani kredit može biti dobro rešenje za one koji žele fiksnu ratu, malo je skuplji ali je sigurniji. Na jednom primeru biće razmotreno da li se i koliko se razlikuju krediti sa i bez životnog osiguranja i osiguranja NKOSK, odnosno da li i ko plaća viši ukupan iznos otplate. Pretpostavimo da je iznos kredita EUR na 25 godina. Odabrani iznos i rok otplate se uklapaju u sve uslove svih kredita. Odabrani su kredit Societe Generale banke (1), kredit Banca Intesa (1) u dve varijante sa nižom prikazanom marginom i sa višom prikazanom marginom i dva kredita Komercijalne banke KB(1) bez životnog osiguranja kao obezbeđenja i KB(2) bez životnog osiguranja i bez osiguranja NKOSK kao instrumenata obezbeđenja. Računica je okvirna, budući da su varijabilne stope prikazane kao fiksne. Korišćeni kalkulator je isti kao i do sada. Tabela 21. Upoređivanje više stambenih kredita u evrima sa različitim instrumentima obezbeđenja Kredit SG(1) BI(1) niža BI(1) viša KB(1) KB(2) Iznos kredita Rok otplate ,00 EUR 25 godina Margina 3.55% 3.29% 3.85% 4.65% 6.50% 6m Euribor -0.04% Ukupna kamatna stopa 3.55% 3.25% 3.81% 4.61% 6.46% Administrativni trošak 1% 0% 0% 1.5% 1.5% Rata Ukupno kamata , , , , ,18 Ukupan trošak , , , , ,18 Overa založne izjave Osiguranje nepokretnosti RSD/120 RSD=84 EUR 40 EUR x 25 godina=1.000 EUR Životno osiguranje 100 EUR x 25 god =2.500 EUR - - Izdavanje lista nepokretnosti 10 EUR 92

98 Procena vrednosti nepokretnosti 100 EUR Trošak NKOSK 30 EUR+1.5%x EUR =780 EUR - Upis hipoteke RSD/120 RSD =167 EUR Dodatni troškovi Ukupni troškovi , , , , ,18 Na osnovu primera iz Tabele br. 21 može se zaključiti sledeće:kredit sa najmanjom kamatnom stopom i bez naknade BI(1) ima najniže ukupne troškove kredita. Međutim ako se kod tog kredita uzme varijanta sa višom marginom, on je i dalje jeftiniji od kredita SG(1) koji ima nižu kamatnu stopu ali viši administrativni trošak. Kada se ovi krediti uporede sa kreditima Komercijalne banke vidi se da su im ukupni troškovi manji. Klijent nije uštedeo time što nije uzeo životno osiguranje i osiguranje NKOSK, što se odrazilo na više kamatne stope u tim kreditima pa i na ukupne troškove. U Tabeli br. 22 prikazani su dinarski stambeni krediti. Pre nekoliko godina uglavnom ih nije uopšte bilo, tako da je njihova ponuda pravo osveženje. Ovih kredita je mnogo manje nego u evrima, tako da postoji samo po jedna ponuda u bankama Societe Generale, Raiffeisen i Komercijalnoj banci. Svi krediti podrazumevaju 20% učešća i varijabilnu kamatnu stopu. Raiffiesen banka nudi maksimalan iznos do 6 mln RSD, a Komercijalna banka i Societe Generale do maksimalne sposobnosti klijenta. Što se rokova otplate tiče, Raiffeisen banka nudi najmanji rok otplate od 7godina, Komercijalna banka do 10 godina, a Societe Generale do 25 godina. Može se zaključiti da su dinarski krediti ograničeni uslova, pre svega roka i iznosa otplate koji su niži nego kod kredita u evrima, a kamatne stope su više. Tabela 22. Ponuda dinarskih stambenih kredita Banka Rok otplate Iznos (RSD) Tip kamate Kamatna stopa (p.a.) Učešće Adm. trošak Osiguranje SG(1) godina Min varijabilna 5%+6M Belibor 20% 1% NKOSK, Hipoteka, Menica, životno osiguranje, osiguranje nepokretnosti RB(1) meseca varijabilna 6%+6M Belibor 1% NKOSK, Hipoteka, Menica, životno osiguranje, osiguranje nepokretnosti KB(1) 10 godina zavisno od sposobnosti klijenta varijabilna 6.5% +6M Belibor 1.5% NKOSK, Hipoteka, 2 menice, osiguranje nepokretnosti Izvor: sajtovi analiziranih banaka 28 Mogućnost grejs perioda od 12 ili 24 meseca. 93

99 Societe Generale kredit se čini najpovoljnijim ima najnižu marginu i nudi najduži period otplate, potom Raiffeisen mada sa najkraćim rokom otplate i na kraju Komercijalna banka koja ima najveći administrativni trošak. Kada je reč o instrumentima obezbeđenja, oni su isti kao i kod kredita u evrima, a Komercijalna banka je i dalje jedina koja ne insistira na životnom osiguranju. Tabela 23. Upoređivanje više stambenih kredita u dinarima sa različitim instrumentima obezbeđenja Kredit SG(1) RB(1) KB(1) Iznos Rok otplate ,00 RSD 84 meseca (7godina) Margina 5.0% 6.0% 6.5% 6m Belibor 4.09% Ukupna kamatna stopa 9.09% 10.09% 10.59% Adm.trošak 1% 1% 1.5% EKS 9.52% 10.53% 11.26% Rata 4.594, , ,27 Ukupno kamata , , ,96 Ukupan trošak , , ,69 Overa založne izjave Osiguranje nepokretnosti (godišnje) ,00RSD 40 EURx 7godina=280 EUR=33.600,00 RSD Životno osiguranje 100 EUR x 7godina =700 EUR=84.000,00 RSD - Izdavanje lista nepokretnosti Procena vrednosti nepokretnosti 10 EUR=1200RSD 100 EUR=12.000,00 RSD Trošak NKOSK 30 EUR+1.5%= 9.000,00 RSD - Upis hipoteke RSD Dodatni troškovi ,00 RSD ,00 RSD Ukupni troškovi ,62 RSD ,87 RSD ,69 RSD Na primeru u Tabeli br. 23 upoređena su tri kredita koja čine dinarsku ponudu stambenih kredita. Shodno kamatnim stopama, evidentno je da su ukupni troškovi pre obračuna dodatnih troškova za stambene kredite niži tamo gde je kamatna stopa niža. Međutim, nakon dodavanja troškova karakterističnih za stambene kredite, uočava se da se na kraju najmanje otplaćuje za kredit bez životnog osiguranja. Ipak, sve je stvar preferencije rizika i koliko je klijent spreman da plati za osiguranje. Dakle, zaključak je drugačiji od onog kod kredita u evrima. 94

100 Ponuda i analiza kredita za adaptaciju i rekonstrukciju Ponuda kredita za adaptaciju i rekonstrukciju i opremanje stana u dinarima i evrima prikazana je u zajedničkoj Tabeli br. 24. UniCredit i Raiffeisen banka nemaju ponudu za ovu vrstu kredita. Tabela 24. Ponuda kredita za adaptaciju, rekonstrukciju i opremanje stana Banka Naziv Valuta Tip kamate SG SG BI KB KB renoviranje i adaptaciju veceg obima renoviranje i adaptaciju manjeg obima (potrošački) adaptacija i rekonstrukcija opremanje stana poboljsanje uslova, adaptaciju i rekonstrukciju Rok otplate EUR varijabilna meseci varijabilna Do 60 meseci varijabilna meseci fiksna Do 84 meseca varijabilna Do 123 meseca Iznos Kamatna stopa (p.a.) % +6M Euribor % +6M Belibor min % +6m Euribor Adm. trošak Osiguranje 1% NKOSK, menica, hipoteka, životno 2% osiguranje i nepokretnosti 0% NKOSK,3 menice, hipoteka, životno osiguranje i nepokretnosti % 0% 2 menice % +6M Euribor 1.75% 2 menice dužnika i 2 menice žiranta KB KB KB poboljsanje uslova, adaptaciju i rekonstrukciju za opremanje stana poboljsanje uslova, adaptaciju i rekonstrukciju RSD varijabilna Do 123 meseca kombinovan a Do 99 meseci varijabilna Do 77 meseci % +6M Euribor 1 milion RSD 13.5%(3g) 8.95% +6M Belibor % +6M Belibor 1.25% Hipoteka i osiguranje nepokretnosti 0% 2 menice 1.50% 2 menice, hipoteka, osiguranje nepokretnosti Izvor: sajtovi analiziranih banaka Što se ostalih banaka tiče svi klijenti moraju preneti zaradu u banku. Dalje, krediti Komercijalne banke za opremanje stana odobravaju se isključivo uz uzimanje stambenog kredita u toj banci i zato njihov administativni trošak iznosi 0%. U ovoj kategoriji postoji više kredita u evrima. Zapravo samo Komercijalna banka nudi kredite u dinarima, pri čemu je jedan vezan za odobravanje stambenog kredita, što znači da preostaje samo jedan dinarski kredit za adaptaciju i rekonstrukciju. Na osnovu prikazanih podataka vide se različiti rokovi otplate. Najkraći je od 60 meseci i predstavlja potrošački kredit za renoviranje manjeg obima, dok slede krediti različitih rokova od 84, 77, 99, 123 meseca, zatim 180 i najviše od 240 meseci, odnosno 20 godina. Što se iznosa tiče oni su takođe šaroliki. Najmanje iznos je 5 hiljada EUR, a maksimalno se odobrava 12 hiljada EUR kada je u pitanju 95

101 manja rekonstrukcija, odnosno do 15 hiljada EUR u Komercijalnoj banci, tačnije 50 hiljada EUR u Societe Generale banci. U ponudi preovlađuju krediti sa varijabilnom kamatnom stopom i sve banke koriste šestomesečni Euribor. Fiksnu stopu ima jedino kredit Komercijalne banke ali je on vezan za odobravanje stambenog kredita. Kredit Bance Intese ima najnižu marginu čak i kada se u obzir uzme njena najviša vrednost, a odobrava se uz najduži rok otplate i bez naknade. Potom je tu kredit Societe generale banke sa nešto višom marginom, kraćim rokovima otplate, ali najvišim iznosom koji se može odobriti. Oba pomenuta kredita imaju iste vrste obezbeđenja. Ostali krediti imaju više margine koje se kreću od oko 6-7% p.a., za razliku od pomenutih koje su u opsegu 3-4% p.a., ali su njihovi rokovi kraći, iznosi niži, a instrumenti obezbeđenja manji i manje koštaju. Izbor kredita zavisi od preferencije rizika klijenta Ponuda i analiza stanova za određene lokacije Ponuda kredita za određene lokacije može se naći samo u Societe Generale banci. Svi krediti su u evrima i zajmotražilac mora da bude klijent banke. Ponuda ovih kredita prikazana je u Tabeli br. 25. Svi krediti zahtevaju učešće do 10%, rok otplate je 25 godina, različiti su administartivni troškovi i imaju iste instrumente obezbeđenja. Fiksnih kamatnih stopa ima za kupovinu stanova u Smallvillu, dok se kod drugih kredita javlja samo kao deo kombinovanih kredita. Ovi krediti se nude po povoljnijim uslovima jer osim što zahtevaju niže učešće nego obično, do 10% umesto do 20%, pojedini poput kredita za Smallville i Paunov breg imaju niže troškove administriranja. Tabela 25. Ponuda stambenih kredita na konkretnim lokacijama Naziv Iznos Rok Tip kamate Smallville (1) Min EUR Kamatna stopa (p.a.) Opcioni grejs period Učešće Adm. trošak Osiguranje 25g fiksna 7.5% ne 10% 0.00% NKOSK Hipoteka Smallville (2) varijabilna 3.95%+ 6m Euribor Stepa Stepanović varijabilna % +6M Euribor ne 0.00% 12 ili 24 meseca 1.00% Menica Polisa životnog osiguranja Osiguranje Nepokretnosti Stepa Stepanović kombinovan Kombinovana % (3g) % +6M Euribor Paunov breg varijabilna % +6M Euribor 12 ili 24 meseca 12 ili 24 meseca 1.00% 0.50% Izvor: Ponuda kredita na sajtu Societe Generale banke Poređenjem kamatnih stopa ovih kredita sa običnim kreditima u istoj banci, uočava se da banka nudi kredit sa fiksnom stopom što nije slučaj sa običnim kreditima. Takođe, za svaku od ponuđenih kredita kamatne stope su niže nego što je to slučaj sa običnim kreditima ove banke. Ako se na to dodaju i pomenuti povoljni uslovi, onda su ovi krediti zaista atraktivniji i treba da privuku pažnju klijenata koji su zainteresovani za ove lokacije. Takođe, kamatne stope niže su i u odnosu na kredite ostalih banaka koji su prikazani u okviru ponude stambenih kredita u evrima. Dakle, može se 96

102 zaključiti da se saradnjom mogu ponuditi bolji i povoljniji uslovi, kako bi se na neki način određeni stambeni kompleks brže prodao Krediti za posebne kategorije i namene Ovaj deo rada je posvećen kreditima za posebne kategorije kao načinu za proširenje portfolija banke odnosno specijalizaciju kredita čije će (ne)postojanje biti relevantno za prihvatanje (odbacivanje) glavne hipoteze Krediti za penzionere Penzioneri predstavljaju posebnu kategoriju klijenata zbog navršenog broja godina, koje ih ograničavaju u dužini otplate određeni kredita. U današnje vreme penzioneri teško žive, penzije im se smanjuju, a dodatni novac je preko potreban. U ekonomskoj situaciji u kojoj se trenutno naša zemlja nalazi često su penzije jedini prihodi u porodici. Iz ovih razloga, ova posebna kategorija dobija na značaju. Za njih su izdvojeni keš i refinansirajući krediti kao vrste koje su im dostupne i koje oni najčešće koriste. Svi penzioneri koji žele da uzmu neki od kredita u određenoj banci, moraju biti klijenti te banke, odnosno preneti penziju u tu banku, osim u Banci Intesi. Tabela 26. Ponuda dinarskih keš kredita za penzionere Banka Naziv Rok otplate Iznos (RSD) Kamatna stopa (p.a.) Adm. trošak Osiguranje Societe Generale UniCredit Banca Intesa Evergrin keš kredit u dinarima Keš kredit za penzionere u dinarima Senior keš krediti za penzionere meseci meseci meseci % (fiksna) ili 8.45%+6M Belibor 7.19% (fiksna) ili 5.7%+3M Belibor 14% (fiksna) 1% (klijent) 2% (ostali) 2% Menica+ životno osiguranje (besplatno) 1% Menica+ životno osiguranje Menica+životno osiguranje(besplatno) Izvor: sajtovi analiziranih banaka Tabela br. 26 prikazuje ponudu keš kredita za penzionere. Od odabranih banaka, ponudu keš kredita za penzionere nude tri banke. Rok otplate kod svih banaka je isti, ali se zato iznosi kredita razlikuju. Dok UniCredit banka nudi najniži iznos od 20 hiljada RSD, ostale dve banke nude minimum 50 hiljada RSD. Societe Generale nudi najniži maksimalan iznos, dok kod Bance Intese maksimalni iznos može biti 700 hiljada RSD. Što se administrativnog troška tiče, samo kod Societe Generale iznosi 2%, ali ova banka nudi besplatno životno osiguranje i dodatne pogodnosti za svoje penzionere. Poređenjem kamatnih stopa, može se primetiti da Societe Generale i UniCredit nude kredite u obe varijante i sa fiksnom, i sa varijabilnom kamatnom stopom, dok Banca Intesa nudi samo kredit sa fiksnom kamatnom stopom. Kod ovog tipa kamatne stope, najnižu nudi UniCredit banka, potom Banca Intesa, pa je najviša u Societe Generale. Ista banka ima i višu marginu i viši Belibor nego Uni Credit banka, ali UniCredit banka naplaćuje životno osiguranje. Ovakve varijabilne kamatne stope 97

103 trenutno su niže nego fiksne, te mogu biti odgovarajuće za određene kraće periode sa manjom bojazni da će se Belibor drastično promeniti. Nameće se zaključak da Societe Generale, za razliku od UniCredit banke, nudi kredite za penzionere po višim kamatnim stopama u odnosu na obične keš kredite, dok UniCredit ima znatno povoljnije stope za svoje penzionere. Tabela 27. Ponuda dinarskih kredita za refinansiranje za penzionere Banka Naziv Rok otplate Iznos (RSD) Kamatna stopa (p.a.) Adm. trošak Osiguranje Societe Generale Evergrin kredit za refinansiranje u dinarima meseci % (fiksna) ili 10.45%+6M Belibor 2% Menica+ životno osiguranje (besplatno) UniCredit Keš kredit za refinansiranje za penzionere u dinarima meseci %(fiksna) ili 5.7% +3M Belibor 0% Menica+ životno osiguranje Izvor: sajtovi analiziranih banaka U pogledu kredita za refinansiranje za penzionere, prikazanih u Tabeli br. 27, od odabranih banaka nude ih samo Societe Generale i UniCredit banka sa istim rokom otplate, nešto nižim minimalnim iznosom i bez naknade u UniCredit banci, ali sa besplatnim životnim osiguranjem u Societe Generale banci. Ipak, ova banka ima višu i fiksnu i varijabilnu kamatnu stopu, kako u ovoj ponudi tako i u odnosu na kredite za refinansiranje u svojoj standardnoj ponudi. UniCredit banka nudi refinansirajuće kredite za svoje penzionere po nižim kamatnim stopama nego obično. Od pomenutih banaka samo Societe Generale banka ima paket usluga za penzionere. Reč je o članstvu u Evergrin klubu, koje donosi dodatne pogodnosti za penzionere koji prenesu penziju u ovu banku. Kao član, penzioner će primati penziju dan ranije, može brzo i lako da dođe do keš i refinansirajućeg kredita, a dobija besplatno životno osiguranje i korišćenje Masterata kreditne kartice bez nakanda i provizija. Banka je za svoje penzionere obezbedila i popuste za kupovinu roba i usluga u mnogobrojnim partnerskim apotekama, labarotorijama, banjama i prodavnicama široke potrošnje Krediti za studente Studenti su još jedna posebna kategorija. Za bilo koju vrstu kredita potreban status jeste stalni radni odnos, što studenti svakako nemaju, a često im je neophodno finansiranje školovanja. Tačno je da se mnogi keš i potrošački krediti mogu koristiti za ovu namenu, ali u okviru ove ponude, koji nudi jedino Societe Generale banka, studentima je omogućen celokupan paket usluga osim samog kredita, čime se radi na osamostaljenju i učenju funkcionisanja banke od mladih dana. U Tabeli br. 28 prikazana je ponuda kredita za studente, tačnije za finansiranje školarine studija. Ovakvu vrstu 29 Preuzeto sa promocije Evergrin cluba, sajt dostupan na: 98

104 kredita nudi Societe Generale banka, dok Banca Intesa nudi kredite za finansiranje polaznika SMATSA, Vazduhoplovne akademije. Kada ovu ponudu uporedimo sa kamatama Societe Generale banke na keš i potrošačke kredite, uvideće se da su za studente one ipak niže, kako kod fiksnih tako i kod varijabilnih kamatnih stopa. Klijent može da izabere koji tip kamatne stope želi. Tačno je da postoje i niže kamatne stope po drugim bankama na keš i potrošačke kredite, ali one ne nude dodatne usluge koji ima studentski paket u Societe Generale banci. Fluo ponuda za studente uključuje tekući račun, semstro međunarodnu platnu karticu, trajni nalog, elektronsko, mobilno i telefonsko bankarstvo bez troškova održavanja računa, sa mogućnošću dva predstavljena kredita. Ne treba zaboraviti da je studentima ipak neophodan račun u banci, pogotovo onima iz unutrašnjosti. Banca Intesa takođe je ponudila nižu kamatnu stopu za studente nego uobičajeno. Tabela 28. Ponuda kredita za finansiranje studija Banka Naziv Rok otplate Iznos Fiksna kamatna stopa (p.a.) Varijabilna kamatna (p.a.) stopa Adm. trošak Osiguranje Societe Generale Societe Generale Banca Intesa Fluo dinarski kredit za finansiranje osnovnih studija Fluo dinarski kredit za finansiranje master studija Za finansiranje školovanja studenata SMATSA Vazduhoplovne akademije u Vršcu meseci meseci meseci EUR 16.95% 5.95%+6MBelibor 2% menica 16.95% 5.95%+6MBelibor 3% menica+jemac 5.06% (prve 2godine) 5%+6MEuribor 0.5% 3 menice +žirant+ hipoteka na nepokretnost Izvori: sajtovi analiziranih banaka Krediti za zdravstvene usluge U Tabeli br. 29 predstavljeni su krediti za zdravstvene usluge. Specijalizovane kredite za ove potrebe nudi jedino Banca Intesa i to u vidu dva gotovinska i dva potrošačka kredita pod nazivom Intesa Vita krediti, a razlika je u rokovima i iznosima kredita. Zainteresovani klijent ne mora biti klijent same banke, a administrativni trošak svih kredita je 1% od iznosa kredita, što predstavlja izuzetne pogodnosti, ako znamo da klijenti koji ne primaju platu preko banke kreditora, imaju uvek više kamatne stope i viši administrativni trošak. Gotovinski krediti Intesa Vita krediti se mogu iskoristiti za vantelesnu oplodnju i finansiranje čuvanja i skladištenja matičnih ćelija, a potrošački osim navedenog i za stomatološke usluge, DNK 99

105 analizu, wellness i banjsko lečenje, uklanjanje očne dioptrije, lečenje laserom i kupovinu bebi opreme i ortopedskih pomagala. Tabela 29. Ponuda kredita za zdravstvene usluge Banca Intesa Banka Naziv Rok otplate Iznos Tip kamate Kamatna stopa (p.a.) Osiguranje Banca Intesa Gotovinski Intesa Vita kredit u evrima 6-60 meseci fiksna 9% 3 menice + depozit (30%) Banca Intesa Gotovinski Intesa Vita kredit u dinarima 6-60 meseci fiksna 17% 3 menice Banca Intesa Potrošački Intesa Vita kredit u evrima meseci fiksna 9% 3 menice + učešće (30%) Banca Intesa Potrošački Intesa Vita kredit u dinarima 6-60 meseci fiksna 17% 3 menice Izvor: Ponuda na sajtu Banca Intese Ponuda ovih kredita obuhvata samo fiksnu kamatnu stopu, što znači uvek jednaku ratu, odnosno sigurniji koncept kredita. Krediti u evrima zahtevaju depozit kod gotovinskih, odnosno učešće kod potrošačkih kredita u visini od 30% iznosa kredita. Kamatna stopa je ista u okviru kredita gledano prema valuti. Evo još jednog primera da su kamate na kredite u dinarima veće od kamate na kredite u evrima. Takođe, razlika između zdravstvenih kredita, sa jedne strane i keš i potrošačkih kredita sa druge strane leži u činjenici da se za potrošačke kredite odobravaju veći iznosi. Ipak, kada uporedimo ovu ponudu sa ponudom keš i potrošačkih kredita, uočava se da su kamatne stope kod ove vrste kredita definitivno najniže ukoliko se kredit uzima u evrima Krediti za energetsku efikasnost Poslednja kategorija koja će biti predstavljena su krediti za energetsku efikasnost. Uslov za ovaj kredit jeste da se mora ostvariti ušteda od minimum 20%. U Banci Intesi navode da su sa fondom "The Green For Growth Fund" (GGF) potpisali ugovor o kreditnoj liniji za podršku unapređenja energetske efikasnosti. Pod energetski efikasnim uređajem smatra se onaj koji ima veliki stepen korisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vida energije u drugi. Stanovništvu se na taj način omogućava da ostvari značajne uštede primarne energije, utičući tako na sopstveni kvalitet stanovanja i doprinoseći zaštiti životne okoline. 100

106 Tabela 30. Ponuda kredita za energetsku efikasnost Banka Naziv Rok otplate Iznos Tip kamate Kamatna (p.a.) stopa Adm.trošak Osiguranje Banca Intesa Raiffeisen banka Dinarski kredit za energetsku efikasnost Potrošački WEB kredit za kupovinu roba i usluga u skladu sa standardima energetske efikasnosti Izvor: sajtovi analiziranih banaka 6-36 meseci Do 48 meseci RSD EUR fiksna 12.95% (klijenti) 14.95% (ostali) 1% ( klijenti) 2% (ostali) 3 menice fiksna 9.90% 0% Menica+ 30% učešća U Tabeli br. 30 prikazana je ponuda kredita za energetsku efikasnost u Banca Intesa i Raiffeisen, jedinih banaka koje nude ovu vrstu specijalizovanih kredita. Banca Intesa nudi dinarski a Raiffeisen banka kredit u evrima. Prva navedena banka nudi kredit sa većom maksimalnom sumom, ali na kraći rok, dok je u Raiffeisen obrnuto. Takođe, Raiffeissen ne naplaćuje naknadu, ali kako je kredit u evrima traži 30% učešća. Kada u okviru ponude ovih kredita uporedimo kamatne stope, opet su kamate na dinarske kredite veće od kamata na kredite u evrima. poređenja sa potrošačkim i keš kreditima čini se da su ovo malo niže kamatne stope nego na obične kredite Ostali krediti Na samom kraju, preostaje da se prikažu ostali krediti koji postoje a ne pripadaju ni jednoj postojećoj kategoriji. Verovatno bi se mogli svrstati u određene namenske kredite, ali kako je cilj prikazati raznovrsnost i razvijenost ponude kredita stanovništvu, oni su izdvojeni kao posebni, kako bi se bolje videla njihova specifičnost namene. U Tabeli br. 31 predstavljena je ponuda ostalih kredita. Konkretno reč je o kreditima Komercijalne banke za kupovinu poslovnih prostora. Osim ovih prikazanih karakteristika treba navesti da zainteresovani mora biti klijent banke, da nema ni depozita niti učešća a za kredit u evrima moguć je grejs period od 12 meseci. Kao i kod stanova, rok otplate je duži kod kredita u evrima, ali je zato kamata povoljnija u dinarima. Na kraju, tu je ponuda UniCredit banke za kupovinu REHAU proizvoda, a radi se o prozorima i PVC stolariji. Kamate za kredit u evrima su dosta niže nego što UniCredit nudi za obične potrošačke kredite, a niže su i u poređenju sa drugim bankama. Isto je i dinarskih potrošačkih kredita u ovoj i drugim bankama. Cilj specijalnih kredita jeste da budu povoljniji nego ostale vrste kredita. 101

107 Tabela 31. Ponuda ostalih vrsta kredita Banka Naziv Rok otplate Komercijalna Dinarski kredit 77 banka za kupovinu meseci poslovnog prostora Komercijalna banka Raiffeisen banka UniCredit banka Kredit za kupovinu poslovnog prostora u evrima Samsung krediti Potrošački kredit za kupovinu REHAU proizvoda Izvor: Sajtovi analiziranih banaka 10 godina do 24 meseca 6-36 meseci Iznos do maksimalne sposobnosti klijenta do maksimalne sposobnosti klijenta do evra evra (klijenti) evra (ostali) Tip kamate Kamatna stopa (p.a.) Osiguranje varijabilna 7%+6M Belibor 2 menice, hipoteka i osiguranje nepokretnosti varijabilna 8.2%+6M 2 menice, Belibor hipoteka i osiguranje nepokretnosti fiksna 0% menica varijabilna 2.5%+3M Belibor (dinarski kredit) 6.5%+3M Euribor (kredit u evrima) Menica+ Adm. zabrana Na kraju, nakon razmatranja svih ponuda, stiče se utisak da ukoliko odobrava svoju najnižu marginu, UniCredit ima najpovoljnije kredite sa varijabilnim kamatnim stopama, osim stambenih gde je najpovoljniji kredit Bance Intese. U pogledu fiksnih kamatnih stopa, ističu se krediti Komercijalne banke kod keš kredita, odnosno Societe Generale kod potrošačkih kredita. Banca Intesa se ističe i kod dinarskih auto i refinansirajućih kredita, a Societe Generale kod auto kredita u evrima. Ponuda kredita Raiffeisen banke manje je povoljna od ostalih banaka, što se povezuje sa opadanjem tržišnog učešća ove banke. Nema potrebe pojedinačno ponavljati nazive svih kategorija i vrsta kredita, dovoljno je napomenuti da zadovoljavaju potrebe građana. Gledajući ponude banaka u regionu može se zaključiti da je ponuda vrlo slična. Poželjno je istaći samo neke razlike. U Hrvatskoj na primeru ponude Zagrebačke banke a.d. (UniCredit grupa), Privredne banke Zagreb (Banca Intesa) i Erste banke mogu se pronaći razvijeni studentski i turistički krediti. Slično je i u BIH, gde na pr. Nova banka Banja Luka ima ponudu za studente, ali i kupovinu poslovnog prostora, kao i Tirana Bank u Albaniji. Makedonska Poštanska banka takođe nudi turističke kredite i kredite za obrazovanje kao i Komercijalna banka a.d. Skopje. Očekivano je da se i u Crnoj Gori mogu očekivati turistički krediti, što se može videti recimo u ponudi Crnogorske komercijalne banke, iliti posebnih kredita za pomorce u Erste banci. Zanimljivi su krediti poput kredita za skupštine stanara (za sređivanje zgrade) i mikro kredita koji se odobravaju bez stalnog radnog odnosa ali sa izvesnim redovnim prihodima poput izdavanja lokala, zanatskih poslova i privatnih časova u crnogorskoj Universal Capital Bank. Karakteristično je za Jadransko podneblje da ima ovakvu vrstu kredita koji se mogu koristiti za razvoj turističke delatnosti, proširivanje kapaciteta smeštaja ili kupovinu plovila. Kod nas se još uvek ove potrebe rešavaju potrošačkim kreditima. 102

108 5. ZAKLJUČAK Na kraju studije moguće je doneti niz zaključaka Bankarska ponuda kredita u Srbiji je razvijena. Ovaj zaključak je donešen na osnovu ponude pet najvećih banaka u Srbiji. Analizom je utvrđeno postojanje sledećih kredita u osnovnoj ponudi keš krediti, potrošački krediti, auto krediti, krediti za refinansiranje i stambeni krediti. Keš i potrošački krediti zadovoljavaju potrebe koje se odnose na potrošnju građana u vidu široke palete proizvoda, a pored toga moguće ih je iskoristiti za segmente putovanja, zdravstvenih i obrazovnih usluga. Kada je reč o auto kreditima, njima je moguće kupiti kako nova, tako i polovna vozila, kako od fizičkih, tako i od pravnih lica. stambenih kredita, njihova ponuda obuhvata pored samih kredita ove vrste i kredite za opremanje, adaptaciju i rekonstrukciju stana, a kod određenih banaka (primer Societe Generale banke) i kredite namenjene kupovini stanova na određenim lokacijama. Takođe, krediti za refinansiranje su tu ukoliko klijenti žele da objedine obaveze ili ih, ukoliko su uslovi povoljni, otplate po boljim uslovima od prvobitno uzetih kredita. Osim ovih osnovnih, ustanovljeno je postojanje kredita za posebne kategorije klijenta, ali i za posebne namene. Banke su na ovaj način otvorile vrata specijalizaciji kredita i namena, kao načinu za inovacije, proširivanje proizvoda i privlačenje klijenata. Tako u pojedinim odabranim bankama se mogu naći krediti za penzionere, krediti za studente, krediti za energetsku efikasnost i zdravstvene usluge, a na kraju i krediti za kupovinu pametnih telefona. Uvid u ponude pojedinih banaka u regionu pokazao je postojanje turističkog kredita kao posebne kategorije, uglavnom u zemljama poput Hrvatske i Crne Gore, koje imaju izlaz na more te je shvatljiva potreba za ovom vrstom kredita. U ostalim zemljama, kao i kod nas, plaćanje turističkih aranžamana još uvek se odvija putem keš i potrošačkih kredita. Takođe, raznovrsnost uslova pogoduje nalaženju odgovarajućeg kredita kao i mogućnosti koje se tiču visine primanja, te klijenti svoje potrebe mogu zadovoljiti ovakvim kreditima. Tražnja za kreditima je godinama konstantna. Kreditna aktivnost tokom krize je bila usporena, ali nije bila zaustavljena. Na Grafiku br. 16 prikazano je kretanje nivoa kredita tokom perioda godine. Ustanovljen je njegov rast od početka perioda do godine, bez efekata krize na ovaj pokazatelj u njenim prvim godinama. Prvi pad nivoa kredita primećen je godine, a potom se do kraja perioda, iako sa cikličnim trendovima pada i rasta, nivo kredita u bankarskom sektoru Srbije održava na nivou blizu 1680 mlrd RSD sa tendencijom pada u poslednjoj godini. Do godine učešće kredita privrede i kredita stanovništva u ukupnim kreditima raslo je u obe kategorije. To se može pratiti na Grafiku br. 11 u Prilogu rada, gde se vidi opadanje učešća ova dva sektora, budući da javni sektor povećava svoje učešće. Takođe, na istom grafiku, primetno je povećanje učešća javnog sektora u ukupnom nivou kredita, te izgleda da su banke kreditirale državu na uštrb kreditiranja privrede. Međutim, do kraja posmatranog perioda učešće stanovništva vraća se na nivo od pre krize, a učešće privrede ponovo raste u ukupnim kreditima. Na osnovu grafičkog prikaza utvrđeno je kretanje ukupno odobrenih kredita i odobrenih kredita stanovništvu (Grafik br. 40). Ovo kretanje je gotovo identično, a sa grafika se vide dva pada u broju odobrenih kredita u obe kategorije, prvi godine kao posledica početka svetske ekonomske krize, a drugi godine kao posledica 103

109 privredne recesije te godine. Ipak, nakon oba pada, uviđa se rast broja odobrenih kredita, naročito zahvaljujući paketu mera koji je Vlada donela za sprečavanje pada kreditne aktivnosti i ostalih posledica krize u periodu godine. Kriza jeste uticala na broj odobrenih kredita, ali nije uticala na njihov obim i uz preduzete mere kreditna aktivnost je održana. Svi pomenuti parametri su uglavnom rasli, a vrednosti parametara gde je došlo do pada su već naredne godine premašile nivoe od pre krize. Gotovinski kredit je najzastupljeniji, ali i najtraženiji oblik kredita poslednjih godina. Prema broju odobrenih kredita u periodu godine, ubedljivo je najviše plasiranih gotovinskih kredita sa konstantnom tendencijom rasta, što se vidi na Grafiku br. 41. Takođe, u istom periodu, gotovinski kredit ima najveći broj korisnika, takođe sa trendom rasta, što je prikazano na Grafiku br. 43. To znači da u ukupnom broju odobrenih kredita i ukupnom broju korisnika, gotovinski kredit ima najveće učešće. Pokazatelj međugodišnjeg rasta izdatih kredita po vrstama prikazan je na Grafiku br. 42 dok se međugodišnji rast broja korisnika može videti na Grafiku br. 44. Gotovinski krediti su u poslednjih pet godina bili tri puta najtraženiji, jednom su bili skoro izjednačeni sa stambenim kreditima, a ostalih godina gotovo uvek su bili na drugom mestu prema visini tražnje. Ako dodamo karakteristike ove vrste kredita, kao i potrebu stanovništva da lako dobije novac, gotovinski krediti se ubrajaju u najtraženiju vrstu kredita. Studija sadrži još dva sporedna predmeta istraživanja kredit kao bankarski proizvod i bankarski sektor Srbije. Nesumnjivo je da danas svet ne može, niti će u budućnosti moći da funkcioniše bez finansijskih tržišta. Njihova tendencija je da se vremenom razvijaju sve više, broj finansijskih posrednika postaje veći, a oni svojim oblikom složeniji. Jasno je koliko je uloga finansijskih posrednika važna funkcija intermedijacije, smanjivanje transakcionih troškova, uklanjanje asimetričnih informacija, sprečavanje negativne selekcije i moralnog hazarda, poznavanje finansijskih tržišta u profesionalne i svakodnevne svrhe, itd. Međutim, za budućnost koja predstoji, potrebna su znanja o funkcionisanju ekonomije i investiranja. Osnove finansija i bankarstva utemeljeni su jako davno, prvi bankarski poslovi postojali su još u starom veku, a kredit je pored menjačkih i depozitnih poslova, bio jedan od prvih bankarskih usluga. Njegova duga tradicija i postojanje ističu njegov značaj pored ostalih funkcija koje su utvrđena mobilizatorska funkcija, obezbeđenje kontinuiteta reprodukcije, obezbeđenje likvidnosti i stabilnosti privređivanja, uređivanje ponude i tražnje na tržištu, stimulacija međunarodne ekonomske razmene, smanjenje postojećih regionalne razlike u razvijenosti, kontrolna funkcija. Kredit ima mikro i makro značaj, ali je važan i sa pravnog aspekta, dok poverenje predstavlja ključnu reč kada je u pitanju ovaj bankarski proizvod. Veliki značaj kredita ogleda se u broju i različitosti vrsta kredita koji postoje kod nas, ali i u svetu, pri čemu će se s vremenom sigurno pronalaziti i nastajati nove vrste i oblici kredita. Uopšteno govoreći, značaj nečega, određuje njegova istorija, kao i izvesna potreba u budućnosti. Stanovništvo Srbije ima različitu obrazovnu strukturu, a procesu tražnje za kreditima pristupaju pripadnici različitih nivoa obrazovanja, od onih sa najnižim do onih sa najvišim stepenom obrazovanja, pri čemu je veoma jasno da je potencijal znanja ili makar predznanja vezanih za fukcionisanje banke i sam pojam kredita različit. Odobravanje kredita je mnogo više od odlazaka klijenta u banku i podnošenja zahteva za kredit. Deo ovog procesa koji se odnosi na banku obuhvata 104

110 njenu kreditnu politiku, postavljene standarde, principe i koncepte, ali i analizu klijenta (kvalitativnu i kvantitativnu) i analizu transakcije, uz praćenje izvršenja kredita. Kreditna politika banke predstavlja svojevrsnu strategiju banke prema tome kakav će biti njen kreditni portfolio, odnosno kojim klijentima i pod kojim uslovima će se krediti odobravati. Kreditna politika se menjala tokom vremena, a na promene su najviše uticali trendovi deregulacije, primena informacionih tehnologija, globalizacije finansija i povećanja konkurencije. Banke su bile prinuđene da konstantno unapređuju kreditnu politiku kako bi odgovorila na izazove i ublažila rizike. Iz ovoga se može izvući zaključak da je prilagođavanje novonastalim situacijama od velike važnosti za sve organizacije. Razmatranje i obrada kreditnih zahteva, kao i rešenje banke o zahtevu za kredit neki su od koraka procesa odobravanja kredita gde se primenjuje i prepoznaje kreditna politika banke. Takođe, osim kreditne politike, kontrola kredita je sledeći korak kojim se banka štiti od propasti posla sa dotičnim klijentom i njegovim kreditom. Važan zaključak jeste da proces odobravanja kredita predstavlja zapravo dvojaki proces deo procesa je na teretu banke, deo na teretu korisnika, a samo zajedničkom saradnjom i poštovanjem unapred postavljenih principa, obe strane će biti zadovoljne, a ugovor o kreditu ispoštovan. Studija se fokusirala na ponudu kredita stanovništvu, ali da bi se razumeo koncept ove ponude bilo je neophodno utvrditi razlike u kreditiranju različitih sektora, u konkretnom slučaju između sektora stanovništva i sektora privrede. Razlike se ogledaju u različitim oblicima kredita, uslovima i osnovnim elementima, kao i procesu odobravanja kredita. Različite vrste, odnosno oblici kredita proizilaze iz različitih potreba klijenata. Kod klijenata privrede, banka uglavnom ima pozajmljene izvore ili je agent povoljnijih kreditnih linija međunarodnih finansijskih organizacija poput EBRD -a, EIB-a, Kfw-a, EIF-a ili vlada različitih zemalja (npr. Italije), uglavnom istog porekla kao njihove matične banke. Iznosi kredita privredi su uglavnom mnogo viši, a rokovi otplate duži nego što je to slučaj kod sektora stanovništva (osim možda pojedinih stambenih kredita). Takođe, sredstva obezbeđenja mnogo su viša u slučaju sektora privrede i uglavnom rastu sa iznosom i rokom otplate kredita, odnosno sa većim rizikom od neuspeha. Kada je reč o proceduri odobravanja kredita, ona je mnogo složenija kod kredita privredi nego kod kredita stanovništvu, obuhvata veću dokumentaciju, kompleksniju analizu i obradu i shodno tome duže zahtevano vreme. Na osnovu ove uporedne analize može se uvideti složenost i ozbiljnost kreditiranja privrede, ali to ne znači da treba sa lakoćom i sa manje pažnje pristupati tematici kreditiranja stanovništva. U vremenima krize, za banku su podjednako značajna oba sektora, jer su svi izloženi njenim posledicama, uključujući i banku. Period devedesetih godina prošlog veka za našu zemlju predstavljao je period ratova, razaranja i propadanja privrede, infrasturkture, stanovništva, ali i države kao tvorevine uopšte. U zemlji u kojoj se urušavao ceo sistem, nije moglo biti ni nade za bankarski sektor. Tranzicija u ovom sektoru nije mogla biti izvršena u pomenutom periodu, koji se opisivao sintagmom poput tajkunizacija privrede, a odlikovao hiperinflacijom, sankcijama, makroekonomskom i političkom nestabilnošću. S bankarskog aspekta tržište je bilo nedovoljno razvijeno, prosto je vapilo za novim bankarskim uslugama, a profesionalizam u bankama posmatran kroz prizmu odnosa prema klijentima na niskom nivou, uz istovremeno postojanje autoriteta vladajuće partije prema vlasnicima banaka. Zbog svega pomenutog tranzicija je odložena za čitavih deset godina i otpočela je tek nakon 105

111 demokratskih promena. Uprkos teškoj startnoj poziciji rezultati su brojni i optimistični. Danas je bankarski sektor jedan od stabilnijih u našoj privredi, broj banaka je smanjen i konsolidovan sa preko 100 banaka na 29, tržište otvoreno za strane banke, visina aktive povećana skoro deset puta, a visina kapitala koja se nekada merila u milionima, danas se meri u milijardama dinara, dok je profesionalizam u bankama podignut na znatno viši nivo. Prve godine tranzicije obeležilo je gašenje 4 velike banke (Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka i Invest banka), zatim sanacija i oduzimanje dozvola za rad a potom i stečaj velikog broja banaka, kao i ulazak stranih banaka, što direktno, što kupovinom domaćih banaka. Takođe, danas osim domaćih privatnih i državnih banaka, posluju i domaće banke u inostranom vlasništvu (poreklom iz Italije, Grčke, Nemačke, Austrije, Francuske, Mađarske, Kipra, Belgije, Slovenije, Rusije i SAD, dok se očekuju ulasci banaka iz Turske i UAE). Kako je današnji svet, svet globalnih finansija, naše tržište opslužuju strane firme. Kriza nije zaobišla ni Srbiju i neki njeni efekti po bankarski sektor Srbije mogli su se primetiti neposredno po njenom izbijanju, a neki nekoliko godina kasnije. Među prvim efektima krize ubrajaju se posledice po broj zaposlenih, organizacionu mrežu, neto dobit i profitabilnost banke, ali i kretanje rizične aktive i NPL kredita. Kada se govori o strukturi bankarskog sektora Srbije broj poslovnica i broj zaposlenih rastao je sve do godine usled visokog rasta bankarskog tržišta, ulaska stranih banaka i njihove težnje za razvijanjem organizacione mreže i zapošljavanjem novih i stručnih kadrova. Nakon toga je usledio trend pada potpomognut efektima svetske ekonomske krize koji su uslovili otpuštanja radnika i smanjivanje troškova, kao i konsolidacije sistema gde je postignuta optimalna organizaciona struktura uz prestanak rada četiri domaće banke (Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, Privredna banka Beograd i Univerzal banka). tržišnog učešća banaka, zaključeno je da 5 najvećih banaka drži polovinu aktive bankarskog sektora, odnosno da 10 najvećih banaka drži skoro 70% bankarskog sektora, što znači da postoji mnogo banaka sa vrlo malim tržišnim učešćem među kojima se vodi intezivna borba za tržište. Kako je na osnovu kretanja HHI indeksa zaključeno da bankarsko tržište nije koncentrisano, onda niska koncentracija treba da ukaže na visoku konkurenciju među tim bankama. Ipak, može se reći da se tržište koncentriše s obzirom na to da se HHI povećava s godinama. Godina predstavlja prelomnu godinu u kojoj broj domaćih banaka u stranom vlasništvu premašuje broj banaka u domaćem vlasništvu. S tim u vezi, može se zaključiti da je deo zaposlenih u bankama u stranom vlasništvu veći nego u domaćem i dva do tri puta, a shodno vlasničkoj strukturi, veći udeo aktive, pa samim tim i pasive, kao i kapitala bankarskog sektora Srbije pripada bankama u stranom vlasništvu. Analizom bilansa uspeha utvrđeno je da su nakon godine sve vrste troškova porasle, pa je između ostalog prvi logičan korak za banke zatvaranje nepotrebnih poslovnica i otpuštanje radnika. Takođe, usled većih troškova, turbulencija na finansijskom tržištu praćenih smanjenim prinosima na HoV i visokim troškovima kursnih razlika, neto dobit bankarskog sektora je nakon nekoliko godina stalnog rasta i maksimuma godine počela da opada, a zatim da se kreće ciklično zavisno od stanja ekonomije, ne vrativši se više na stalni ulazni trend. Ako je za utehu, neto dobit nije ponovila rekordni minimum iz godine. Kriza je direktno uticala i na profitabilnost bankarskog sektora. Sva tri pokazatelja, NIM, RoA i RoE već godine počeli su da opadaju, pri 106

112 čemu su poslednja dva veoma niska godine, a usled recesije godine i negativna po prvi put u poslednjih deset godina. Jasne posledice krize koje su se takođe odmah ispoljile ogledaju se kroz kretanje rizične aktive i NPL kredita. Kada se govori o rizičnosti aktive, zaključen je rastući trend i rizične i nerizične aktive tokom godina, s tim da je nivo nerizične aktive uvek viši od nivoa rizične aktive. Međutim, nivo rizične aktive je dvadeset puta veći danas nego na početku perioda, pri čemu se s godinama udeo nerizične aktive smanjivao, a rizične povećavao, naročito nakon godine, koja se uzima kao početak krize. Rast NPL kredita gotovo u svim sektorima uzrokovao je da se ukupan broj bruto NPL kredita povećava se iz godine u godinu što je jasan znak nelikvidnosti privrede koja nije u stanju da svoje obaveze servisira na vreme. Najveće iznose NPL kredita ima sektor privrednih društava (pre svega sektor rudarstva i prerađivačke industrije) koji poslednjih godina ima nešto niže vrednosti nego uobičajeno, a zatim sektor stanovništva čiji su NPL krediti u stalnom porastu (najveći udeo stambene izgradnje odnosno stambenih kredita). Efekti krize na nivo aktive, kredita, depozita i kapitala nisu bili veliki ili su došli sa zakašnjenjem, a usled pravovremenih mera Vlade Srbije sprečene su velike posledice a time i velike turbulencije u sistemu. Nivo aktive bankarskog sektora rastao je od početka godine sve do danas, ali tek nakon drugog talasa krize, godine, došlo je do usporavanja rasta aktive bankarskog sektora Srbije. Takođe, zaključak je da nakon krize nije došlo do većeg pada nivoa kredita, već je on nastupio tri godine kasnije, nakon drugog talasa krize, ali ne tako drastično pošto nivo kredita niti jednom nije pao ispod nivoa u godini. Ako posmatramo nivo depozita nakon oporavka bankarskog sistema, odnosno vraćanja poverenja stanovništva u banke i dolaska stranih banaka, depoziti su sve vreme rasli. Godine dolazi do blagog pada nivoa depozita, i to najviše u poslednjem kvartalu,koji se verovatno može pripisati psihološkom efektu na stanovništvo usled nastanka svetske ekonomske krize i zabrinutosti oko svoje štednje. Oscilacije u padu i godine mogu se opravdati i zatvaranjem pojedinih banaka, takođe pod uticajem psiholoških efekata na stanovništvo, ali ni u jednom trenutku nije došlo do pada nivoa depozita ispod nivoa iz godine. Nivo kapitala bankarskog sektora Srbije sve vreme je imao uzlazni trend i to je jedina kategorija koja nije beležila pad usled prelivanja efekata svetske ekonomske krize, a adekvatnost kapitala bankarskog sektora je takođe uvek ispunjavala zakonom utvrđeni kriterijum od 12% (viši nego Bazelom ustanovljeni od 8%) često se krećući oko 20%. Iako se primećuje pad adekvatnosti kapitala nakon godine, on nije ni jednom pao ispod dozvoljenog standarda. Međutim, održavanje kapitala na visokom nivou uticalo je na pogoršanje profitabilnosti banaka jer veliki deo kapitala koji je ostajao rezervisan nije bio u stanju da generiše prihode i ostvaruje visoke prinose. Sveobuhvatni zaključak analize bankarskog sektora ukazuje da je bankarski sektor prošao kroz krizu sa vidljivim, ali ne fatalnim posledicama. Vlada Srbije je uz saradnju sa NBS delovala u pravom smeru da održi ovaj sektor na nogama, te je isti među najuspešnijima koji su kroz krizu prošli. Paketi mera protiv negativnih efekata krize delovali na održavanje nivoa kreditne aktivnosti (na primer subvencionisanje kredita), povećanje osigurane sume depozita na održavanje nivoa depozita, visoki zahtevi za adekvatnošću kapitala na rast nivoa kapitala i njegovog zahteva za određene rizike. Međutim, iako se svet polako oporavio od krize, pojedini pokazatelji ukazuju na mogućnost tapkanja u mestu bankarskog sistema usled trenutnog stanja u ekonomiji. 107

113 Analize banaka koje su korišćene da prikažu ponudu kredita stanovništvu, potvrdile su stav da će banke sa najdužim poslovanjem na srpskom tržištu i najvećim tržišnim učešćem na najbolji način predstaviti navedenu ponudu. Naime, ponuda ovih pet banaka je takva da obuhvata sve vrste kredita koji se na našem bankarskom tržištu nude. Kao predstavnici inovacija upravo se kod njih javljaju krediti za specijalne kategorije klijenata i posebne namene. Takođe, sama analiza je prikazala uticaj svetske ekonomske krize na pojedinačnim primerima ovih banaka, njen uticaj na nivoe najvažnijih bilansnih parametara, profitabilnost i adekvatnost kapitala. Sve banke su se suočile sa padom prinosa i pojedinih kategorija kredita i depozita, oslikavajući tako stanje bankarskog sistema. To je još jedna potvrda da su one bile dobar reprezentativni primer za ovu studiju. Na kraju, iz izveštaja ovih banaka može se zaključiti koliku važnost ove banke pridaju društveno odgovornom poslovanju, kao načinu iskazivanja svojih vrednosti, ali i promocije. Klijenti se suočavaju sa različitim i velikim brojem uslova prilikom odobravanja kredita, a tiču se elemanata kredita, zaposlenja i stalnih primanja, godina starosti, adrese stanovanja, posedovanja fiksnog i mobilnog telefona, neophodne dokumentacije, mogućnosti prilaganja depozita ili učešća. Banke se na različite načine štite od rizika tako da neke imaju više, a neke manje rigorozne uslove zavisno od vrste klijenata ili kredita koji se traži. Kredit može da uzme samo osoba u radnom odnosu ili penzioner, a visina ličnih primanja je postavljena tako da u ovom trenutku i osoba sa minimalnom zaradom i penzioner sa minimalnom penzijom mogu naći banku gde će podići kredit. Primeri navedeni u studiji pokazali su da na cenu kredita ne utiče samo visina kamatne stope već i nivo administrativnog troška i ostalih pratećih troškova obezbeđenja kredita. Naime, kamatna stopa mora da bude dovoljno niska kako bi kompenzovala visok administrativni trošak i obezbedila nižu efektivnu kamatnu stopu. Takođe, pojedini primeri su ukazali da neuzimanje životnog osiguranja i osiguranja kod NKOSK kod stambenih kredita utiču na povećanje kamatne stope, a samim tim i na cenu kredita. Međutim, kako to ne mora da bude pravilo,od samog odnosa ova dva troška, kamate i obrade zahteva, zavisi cena kredita, te je zaključak da su svi troškovi kredita bitni. Klijentima je ostavljeno da na bazi svojih preferencija o riziku i svog znanja donose najbolju odluku. Interesantno je bilo uporediti kredite za posebne namene i kategorije sa običnim kreditima. Naime, da ove nove specijalizovane vrste kredita ne postoje, potrebe bi uglavnom bile finansirane iz keš ili potrošačkih kredita, koji uglavnom imaju najviše kamatne stope među svim vrstama kredita. Kada se govori o stambenim kreditima za određene lokacije ustanovljeno je da njihove kamatne stope jesu povoljnije nego obično. Takođe, pojedine banke nude povoljnije kredite za penzionere nego obično, dok one koje ih nude uz skoro iste kamatne stope pružaju niz dodatnih pogodnosti u vidu posedovanja kreditnih kartica, besplatnog životnog osiguranja i popusta u radnjama široke potrošnje. Isti se može uočiti i kod studentskih kredita. Krediti za zdravstvene usluge i energetsku efikasnost imaju slične pogodnosti, s obzirom na to da su na dinarske kredite kamatne stope više nego obično. Na kraju, pojedini auto krediti su mnogo povoljniji od keš ili potrošačkih kredita za iste potrebe. Specijalizacija kredita olakšava uzimanje kredita za posebne namene i kategorije, daje dodatne pogodnostii time privlači klijente. Najbrojnija ponuda se može naći kod keš i potrošačkih kredita. Međutim, ponuda kredita u evrima uglavnom je veća od ponude kredita u dinarima. Takođe, u velikom broju primera kamate na kredite u dinarima su veće nego kamate na kredite u evrima, sa tendencijom pada usled snižavanja referentne kamatne stope, što se primećuje kod stambenih kredita, gde je ponuda dinarskih kredita 108

114 inače oskudna. Krediti sa fiksnom kamatnom stopom su skuplji, jer je kretanje Euribor-a takvo da negativnom vrednošću čini varijabilne kamatne stope povoljnijim. Međutim, krediti sa fiksnom kamatnom stopom sa sobom nose fiksne rate, dok sa varijabilnom kamatnom stopom nose rizike promene kamatnih stopa, a time i troškova kredita. Kada se sagleda ročna struktura depozita i kredita, može se zaključiti da u našem bankarskom sistemu dominiraju dugoročni krediti i kratkoročni depoziti što dovodi do ročne neusklađenosti. Banke, usled nedostataka domaćih izvora u obliku depozita, primorane su da izvore sredstava uvećavaju uzimanjem kredita od drugih banaka, često svojih matica. Na taj način povećava se ukupni spoljni dug države. Dakle, ono što je zabrinjavajuće jeste manjak dugoročnih depozita. Dominantni udeo kratkoročnih depozita je karakteristika našeg bankarskog sistema iz razloga koji se nalaze u prošlosti, kada je stanovništvo izgubilo poverenje u bankarske institucije nakon nemilih događaja koji se vezuju za Jugoskandik i Dafiment banku, zatim makroekonomsku i političku nestabilnost, pa i psihološki efekat koji se javio nakon otpočinjanja krize. Pitanje koje se postavlja jeste kako povećati domaću štednju građana. Dalje, u valutnoj strukturi dominiraju kako devizni depoziti tako i devizni krediti. Od pojedinačnih efekata treba izdvojiti naznake rasta dinarskih kredita i maksimalan udeo kredita godine u švajcarskim francima zbog tada trenutne povoljnosti i tendenciju rasta dinarskih depozita nakon akcije dinarizacije. Dakle, ovakva ročna struktura definitivno je posledica nepoverenja građana u domaću valutu. Kamate na dinarske kredite više su nego na Evro kredite. Poslednjih godina čuje se o akciji dinarizacije koja je počela da daje neke rezultate zajedno sa ukidanjem poreza na kamatu od štednje u dinarima. Pitanje je kako promeniti način razmišljanja građana kada je nacionalna valuta nestabilna i iz dana u dan raste i gubi vrednost, a stanovništvo reaguje na najmanje promene te je bankarski sistem zavistan od psihološkog efekta na stanovništvo. Bankarski sektor Srbije ima još perspektiva za rast. To pokazuju i ulasci banaka sa tržišta Bliskog Istoka. Bankarstvo regiona će se razvijati i u budućnosti, za šta je neophodno je da se prvo prevaziđu prepreke trenutnog stanja naše privrede. Naši makroekonomski pokazatelji lošiji su nego pre tri godine kada je bankarski sektor davao naznake da se može oporaviti. Visok i rastući nivo rizične aktive i NPL kredita treba da budu alarm i ukažu na goruće stanje. Kako se tržište dalje bude razvijalo, tako će se razvijati i ponuda bankarskih usluga. Deluje da je tržište prezasićeno kreditima, ali se banke trude da inovacijama osveže ponudu kako bi zadržale stare i privukle nove klijente. Ipak, preporuka bankama bi bila da olako ne izdaju kredite. Tačnije, banke moraju da paze isto koliko i klijenti jer ako obe strane budu svesne posledica, mogu se sprečiti neželjeni efekti. Nastavljajući priču o stanju ekonomije, prelazimo na teren države. Danas su krediti za dobar deo građana jedini spas i način da dođu do novca, umesto toga da budu sredstvo za investiranje. Već je naglašeno da ljudi različitog nivoa obrazovanja uzimaju kredite, a da će s obzirom na razvoj tržišta osnove ekonomije i investiranja biti sastavni deo našeg života. Stoga, država ne samo da treba da stvori povoljne uslove u zemlji za investiranje i omogući viši standard života, već mora da razmisli na koji će način građane pripremiti za jednu takvu svakodnevicu. Ukoliko bi se, na primer, u sve škole uveo predmet poput osnova ekonomije ili finansijske pismenosti, budući klijenti bi bili svesni svih rizika kretanja određenih kategorija na finansijskom tržištu. Stoga, preporuka državi bila bi da nađe način da reformu obrazovanja sprovede u tom pravcu. Čini se da bi koristi bile mnogo veće ako 109

115 bi i ekonomska pismenost bila na višem nivou, ne samo zarad uzimanja kredita, već i zarad svakodnevnog razumevanja finansijske i druge politike. Dakle, sama studija otvorila je mnogo daljih tema za razmišljanje. Koliko je važna društvena odgovornost, da li se ona koristi samo kao promocija ili stvarno shvatamo njen značaj? Kako se boriti protiv operativnog rizika, rizika budućnosti? Kako rešiti problem rasta rizične aktive i NPL kredita? Kako vratiti poverenje klijenata u domaću valutu i stimulisati štednju? Koliko su ovo ozbiljni problemi ako znamo da javni dug ostvaruje rekordno učešće u BDP-u? Ovo su samo neka od pitanja. Na početku su predočene sve funkcije i značaj finansijskih posrednika i finansijskih tržišta koji diktiraju njihovu neophodnost. Ne treba zaboraviti da su banke finansijske institucije kojima je profit veoma važna kategorija, te njihova inovativna ponuda nije puki altruizam prema klijentima. Međutim, banke su potrebne klijentima, zarad njihovih potreba, od finansiranja potrošnje do investiranja, kao što su i klijenti potrebni bankama da bi nesmetano funkcionisale, a time i ceo bankarski sistem danas. 110

116 6. LITERATURA 1. Babić, I. (2008) Privredno pravo. Drugo izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum. 2. Barać, S. et al. (2007) Praktikum za bankarstvo. Beograd: Univerzitet Singidunum. 3. Barjaktarović, L. (2009) Upravljanje rizikom.prvo izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum. 4. Barjaktarović, L. (2009a) Transformacija domaće banke u savremenu evropsku banku. Beograd: Univerzitet Singidunum. 5. Barjaktarović, L. (2010) Monetarno-kreditni devizni sistem. Beograd: Univerzitet Singidunum. 6. Bodie, Z. et al. (2009) Osnovi investicija. Šesto izdanje. Beograd: Data Status. 7. Brili, R. et al. (2010) Osnovi korporativnih finansija. Peto izdanje. Beograd: Mate. 8. Claessens, R. (2009) Banka u savremenom svetu. Beograd, Udruženje banaka Srbije 9. Crnobrnja, M. (2011) Ekonomija tranzicije. Beograd: Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju. 10. Đuričin, D. i Janošević S. (2005) Menadžment i strategija. Prvo izdanje. Beograd: Ekonomski fakultet. 11. Hadžić, M. (2009) Bankarstvo. Treće izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum. 12. Jeremić, Z. (2009) Finansijska tržišta. Treće izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum. 13. Jović, Z. (2008) Menadžment finansijskih institucija. Beograd: Univerzitet Singidunum. 14. Kotleret al. (2007) Principi marketinga.četvrto evropsko izdanje. Beograd: Mate. 15. Kovačević, I. (2011) Bankarsko poslovanje u Srbiji Beograd: Udruženje banaka Srbije. 16. Mankiw, G. (2008) Principi ekonomije. Treće izdanje. Beograd: Ekonomski fakultet. 17. Mishkin, F. i Eakins, S. (2005) Financijska tržišta + institucije. Četvrto izdanje. Zagreb: Mate. 18. Mishkin, F. (2006) Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska tržišta. Sedmo izdanje. Beograd: Ekonomski fakultet. 19. Palić, M. (2007) Analiza kreditne aktivnosti u Srbiji: Trend ili kreditni bum? Beograd: Narodna banka Srbije. 20. Ritter, L. et al. (2009) Principi novca, bankarstva i finansijskih tržišta. Beograd: Udruženje banaka Srbije. 21. Robbins, S.P., i Coutler M. (2005) Menadžment. Osmo izdanje. Beograd: Data Status. 22. Rose, P. i Hudgins, S. (2005) Banka Management and Financial Services. Beograd: Data Status. 23. Rose, P. i Marquis, M. (2012) Finansijske institucije i tržišta. Jedanaesto izdanje. Beograd: Udruženje banaka Srbije. 24. Šoškić, D. i Živković, B. (2011) Finansijska tržišta i institucije. Četvrto izdanje. Beograd: Ekonomski faklutet. 25. Van Horne, J. i Wachowicz, J. (2007) Osnovi finansijskog menadžmenta. Dvanaesto izdanje. Beograd: Data Status. 26. Vaughan E. Vaughan T. (1995) Osnovi osiguranja i upravljanje rizicima. Zagreb: Mate. 27. Vujović, R. (2009) Upravljanje rizicima i osiguranje. Prvo izdanje. Beograd: Univerzitet Singidunum. 28. Živković, A. et al. (2004) Bankarsko poslovanje i platni promet. Prvo izdanje. Beograd: Ekonomski fakultet. 29. Živković, B. (2011) Komparativna analiza bankarskog sistema Srbije i zemalja Jugoistočne Evrope. Beograd: Kvartalni monitor, Fondacija za razvoj ekonomske nauke. 30. Marinković, M. i Živković B. (2002) Makroekonomske analize i trendovi: Nivo i struktura izloženosti bankarskog sektora rizicima (br.210). Beograd: Ekonomski institut. Elektronsko izdanje, dostupno na: (10.avgust 2015.) 31. Službeni glasnik Republike Srbije (1/2003) Zakon o obligacionim odnosima. Beograd: Službeni glasnik. 32. Službeni glasnik Republike Srbije ( ) Odluka o bližim uslovima primene čl. 26 i 27. Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama. Beograd: Službeni glasnik. 33. Službeni glasnik Republike Srbije ( ) Zakon o osiguranju depozita. Beograd: Službeni glasnik. 34. Službeni glasnik Republike Srbije (91/2010) Zakon o bankama. Beograd: Službeni glasnik. 35. Službeni glasnik Republike Srbije (51/2014) Odluka o adekvatnosti kapitala banke. Beograd: Službeni glasnik. 36. Službeni glasnik Republike Srbije ( ) Odluka o upravljanju rizicima banke. Beograd: Službeni glasnik. 37. Vuković V. (2006) Tržišna koncentracija domaćih banaka. Časopis Finansije. Beograd: Ministratsvo finansija Republike Srbije, elektronsko izdanje dostupno na: (5.avgust 2015.) 38. Centar za istraživanje narodne banke Srbije (2006) Ekonomski pregled januar Beograd: Narodna banka Srbije (elektronsko izdanje), dostupno na: 111

117 (10.septembar 2015.) 39. Banca Intesa(2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (20.novembar 2015.) 40. Banca Intesa ( ) Godišnji izveštaij Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (2.novembar 2015.) 41. Bank for International Settlements (2015) A brief history of the Basel Committee. Elektornsko izdanje dostupno na: (15.oktobar 2015.) 42. Crnogorska komercijalna banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (25.novembar 2015.) 43. Eurostandard banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (25.novembar 2015.) 44. Erste banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (20.novembar 2015.) 45. Erste Bank Podgorica (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (25.novembar 2015.) 46. Intesa Sanpaolo (2015) About us. Podaci o grupi Intesa SanPaolo, dostupni na: (1.novembar 2015.) 47. Komercijalna banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (19.novembar 2015) 48. Komercijalna banka ( ) Godišnji izveštaji godinu. Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (2.novembar 2015) 49. Komercijalna banka (2015) Trendovi Bitni pokazatelji poslovanja, elektronsko izdanje dostupno na: (3.novembar 2015.) 50. Komercijalna banka (2015) Bitni pokazatelji poslovanja Dostupni na: (3.novembar 2015.) 51. Komercijalna banka Skopje (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (25.novembar 2015) 52. Kreditni biro (2015) Sajt dostupan na: ) 53. Narodna banka Srbije (2001) Bankarski sektor SRJ. Beograd: Narodna banka Srbije (elektronsko izdanje), dostupno na: (29.jul 2015) 54. Narodna banka Srbije (2002) Bankarski sektor Beograd: Narodna banka Srbije (elektronsko izdanje), dostupno na: (29.jul 2015) 55. Narodna banka Srbije (2003) Izveštaj o stanju u bankarskom i ukupnom finansijskom sistemu zemlje Beograd: Narodna banka Srbije (elektronsko izdanje), dostupno na: (29.jul 2015) 56. Narodna banka Srbije ( ) Bankarski sektor u Srbiji Izveštaj za četvrti kvartal Beograd: Narodna banka Srbije (elektronsko izdanje), dostupno na: (29.jul 2015) 57. Narodna banka Srbije ( ) Izveštaj o stanju u finansijskom sistemu Republike Srbije za godinu. Beograd: Narodna banka Srbije. Elektronsko izdanje dostupno na: (10.oktobar 2015) 58. Nova banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (26.novembar 2015.) 59. Privredna banka Zagreb (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (26.novembar 2015.) 60. Portal Tvoj Novac (2015) Krediti, Narodna banka Srbije, dostupno na: 112

118 61. Penzin (2015) Minimalac u 2015: od 19 do 22 hiljade dinara, tekst dostupan na: Republički fond za penzijsko I invaldsko osiguranje (2015) Statistički mesečni bilten IX/2015, tekst dostupan na: %20septembar% pdf 64. Privredna komora Srbije (2009) Država ne da komercijalnu banku. Podaci o dokapitalizaciji komercijalne banke. Elektronsko izdanje dostupno na: (8.novembar 2015.) 65. Radio televizija Srbije (2009) Dokapitalizacija Komercijalne banke. Elektornsko izdanje dostupno na: ml (8.novembar 2015.) 66. Raiffeisen banka ( ) Annual Report Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (7.novembar Raiffeisen banka (2014) Informacije o banci. Podaci dostupni na: (7.novembar 2015) 68. Raiffeisen Bank International (2015) Netzwerk. Podaci o istorijatu, dostupni na: (7.novembar 2015) 69. Raiffeisen banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (25.novembar) 70. Societe Generale Yugoslav Bank ( ) Finansijski izveštaji za godinu. Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (10.novembar 2015) 71. Societe Generale Banka Srbija ( ) Finansijski izveštaji za godinu i Izveštaj nezavisnog revizora. Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (10.novembar 2015) 72. Societe Generale Srbija (2011) Societe Generale 35 godina u Srbiji. Istorijat banke, podaci dostupni na: ) 73. Societe Generale Banka Srbija ( ) Godišnji izveštaj za godinu. Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (10.novembar 2015) 74. Societe Generale (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (20.novembar 2015) 75. Tirana Bank (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (26.novembar 2015) 76. The World Bank (2015) World development Inicators. World Databank, elektornsko izdanje dostupno na: (12.septembar 2015.) 77. Udruženje banaka Srbije (2015) Sajt dostupan na: (2. jul 2015) 78. UniCredit banka ( ) Finansijski izveštaj za Podaci korišćeni za analizu poslovanja i grafički prikaz. Elektronsko izdanje dostupno na: (9.novembar 2015) 79. UniCredit(2012) Storia. Podaci o Uni Credit grupi. Elektronsko izdanje dostupno na: (10.novembar 2015) 80. UniCredit banka (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (10.novembar 2015) 81. Universal Capital Bank Podgorica (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (27.novembar 2015) 82. Uprava za javni dug (2014) Stanje i struktura javnog duga-decembar Beograd: Ministarstvo finansija republikesrbije. Elektronsko izdanje dostupno na: 113

119 %20SRB%20LATINICA.pdf (12.novembar 2015) 83. Zagrebačka banka UniCredit Group (2015) Ponuda kredita stanovništvu dostupna na: (27.novembar 2015) 84. Zavod za statistiku Srbije i Crne Gore (2003) Statistički godišnjak Srbije i Crne Gore Beograd: Zavod za statistiku Srbije i Crne Gore. 114

120 7. PRILOG STUDIJI Prilog 1. Tabela racio brojeva i njihovih formula Racio dugoročne zaduženosti Racio dugoročne zaduženosti prema kapitalu Racio ukupne zaduženosti Racio pokrića kamata dobitkom Racio pokrića kamata gotovinom Količnik neto obrta kapitala i ukupne imovine Racio tekuće likvidnosti Racio rigorozne likvidnosti Racio novčane likvidnosti Koeficijent obrta imovine Koeficijent obrta zaliha Dani vezivanja zaliha Prosečan rok naplate dugoročni dug dugoročni dug + kapital dugoročni dug kapital ukupne obaveze ukupna imovina EBIT plaćanje kamate EBIT + amortizacija plaćanje kamate obrtna imovina kratkoročne obaveze ukupna imovina obrtna imovina kratkoročne obaveze gotovina + HoV + potraživanja kratkoročne obaveze gotovina + HoV kratkoročne HoV prihodi od prodaje prosečna ukupna imovina troškovi prodatih proizvoda prosečne zaliha prosečne zalihe troškovi prodatih proizvoda/365 prosečna potraživanja prosečni dnevni prihod od prodaje 115

121 Profitna marža Bruto profitna marža RoA RoE NIM neto dobitak prihodi od prodaje neto dobitak + kamata prihodi od prodaje neto dobitak + kamata prosečna ukupna imovina neto dobitak prosečni sopstveni kapital neto prohodi od kamata prosečna kamatonosna aktiva Izvor: Brili, R. et al (2010) Osnovi korporativnih finansija. peto izdanje. Beograd, Mate Prilog 2. Učešće zaposlenih prema vlasništvu banaka u procentima u periodu % 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Banke u vlasništvu domaćih lica Državne banke Privatne Banke u vlasništvu stranih lica Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru

122 Prilog 3. Učešće zaposlenih prema poreklu vlasništva banaka u procentima u periodu % 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Italija Austrija Grčka Francuska Ostalo Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 4. Kretanje tržišnog učećša prema visini aktive u procentima pojedinih banaka Credit Agricole banka Srbija ProCredit Bank Erste Bank Alpha bank Vojvođanska banka Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru

123 Prilog 5. Kretanje tržišnog učešća prema visini aktive banaka koje su ostvarivale pad istog u periodu u procentima Raiffeisen банка Eurobank Hypo Alpe-Adria-bank Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 6. Kretanje učešća aktive banaka prema poreklu kapitala u ukupnoj bilansnoj aktivi bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima % 80.00% 13.17% 60.00% 78.69% 74.46% 40.00% 20.00% 0.00% 86.83% 21.31% 25.54% Banke sa domaćim kapitalom Banke sa stranim kapitalom Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru

124 Prilog 7. Struktura aktive bankarskog sektora Srbije prema poreklu stranih banaka u periodu Ostalo Francuska Grčka Austrija Italija Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru uz obradu autora Prilog 8. Kretanje učešća najvažnijih kategorija aktive bankarskog sektora Srbije u periodu godine u procentima 100% 80% 60% 40% 20% 39.66% 48.72% 55.70% 0% Gotovina i gotovinski ekvivalenti Depoziti kod NBS Kratkoročne HoV i ostali plasmani Ostala aktiva potrazivanja po osnovu devizne stednje Dugoročne HoV Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru

125 Prilog 9. Kretanje učešća rizične i nerizične aktive u ukupnoj aktivi bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima Nerizična aktiva Rizična aktiva % 20% 40% 60% 80% 100% Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 10. Kretanje učešća najvažnijih kateogorija pasive bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima % 20.70% % 15.85% 0% 20% 40% 60% 80% 100% Depoziti Obaveze HOV Uzeti krediti Rezervisanja Ostala pasiva Kapital Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 11. Struktura prihoda bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima % 20% 40% 60% 80% 100% Prihodi od kamata Prihodi od naknada Dobici po osnovu HoV Prihodi od kursnih razlika Prihodi od promene vrednosti imovine i obaveza Prihodi od dividendi i učešća Ostali poslovni prihodi Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru godine 120

126 Prilog 12. Sektorska struktura kredita bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima 100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% 12.40% 36.00% 52.40% Javni sektor Stanovnistvo Privreda Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 13. Valutna struktura kredita bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima RSD EUR USD CHF Ostale valute 0% 20% 40% 60% 80% 100% Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 14. Ročna struktura kredita bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima Do 3m Od 3m do 6m Od 6m do 12m Preko godinu dana 0% 20% 40% 60% 80% 100% Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru uz obradu autora 121

127 Prilog 15. Kretanje učešća kategorija NPL kredita u okviru NPL kredita sektora privrede u periodu u procentima Poljoprivreda, šumarstvo, ribarstvo Rudarstvo, prerađivačka industrija Snabdevanje električnnom energijom Građevinarstvo Trgovina na veliko i trgovina na malo Saobraćaj i skladištenje Poslovanje nekretninama Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 16. Kretanje učešća kategorija NPL kredita u okviru NPL kredita sektora fizičkih lica u periodu u procentima Ostalo Za kupovinu automobila Stambena izgradnja Obavljanje dr. Delatnosti Poljoprivredna delatnost Potrošački krediti Minusni saldo po t. Računima Kreditne kartice Gotovinski krediti % 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru Prilog 17. Sektorska struktura depozita bankarskog sektora Srbije u periodu u procentima % 10% 20% 30% 40% 50% 60% 70% 80% 90% 100% Sektor finansija i osiguranja Privreda Preduzetnici Javni sektor Stanovništvo Strana lica Izvor podataka: Izveštaji NBS o bankarskom sektoru