SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I POSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE

Transcription

1 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA I POSLEDICE PO PRIVREDU SRBIJE April, godine

2 Autorski tim Stefan Dragutinović, rukovodilac istraţivanja Ana Vjetrov Uroš Đurić Tamara Radenković Iva Cvjetićanin Emilija Ţutić Olga Kalašić Mentori: Prof. dr Mihailo Crnobrnja Doc. dr Iskra Maksimović Mr Aleksandar Kovačević 2

3 Sadrţaj: 1. Posledice krize po tržište nekretnina u SAD Propusti regulatornih tela i uloga rejting agencija u eskalaciji hipotekarne krize Uticaj krize na finansijski sistem SAD Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u SAD i EU Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji Kretanje kursa dinara (RSD) Uticaj globalne krize na rast trorškova zaduživanja u inostranstvu Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u Srbiji Uticaj globalne ekonomske krize na izvoz Srbije Uticaj krize na priliv stranih direktnih investicija Stopa nezaposlenosti Mere Narodne banke Srbije za ublažavanje efekata krize Mere Vlade Republike Srbije za ublažavanje efekata krize Zakljuĉak

4 Abstrakt U radu se analizira uticaj globane ekonomske krize na privredu SAD, Evropske unije i na finansijski i realni sektor Srbije, kao i mere Vlade Srbije za ublažavanje efekata nastale krize. Kao pozadina u radu prvo su opisani uzroci koji su doveli do finansijske, a kasnije ekonomske krize na tlu SAD i mehanizam prenošenaja krize sa tržišta SAD na druge delove sveta. Neposredni izazivaĉi krize su regulatorna tela SAD (FED, SEC) i rejting agencije koji su svojim nesavesnim radom stvorili uslove za nastanak i eskalaciju krize do neslućenih razmera. Regulatorni i strukturni nedostaci globalnog finansijskog tržišta omogućili su transformaciju krize jedne zemlje u globalnu krizu zahvatajući u prvom talasu industrijski najrazvijenije zemlje sveta, da bi u drugom talasu bile zahvaćene zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje sveta. Nekada prednost finansijskih tržišta, njihov globalni karakter, sada u uslovima krize predstavlja najveću slabost. U uslovima globalizacije prostor za iznalaženje rešenja i izlaznih strategija je sužen, kako se stepen heterogenosti tržišta u svetu drastiĉno smanjio. Sledi analiza uticaj krize na ukupna privredna dešavanja Srbije i analiza programa Vladinih mera za ublažavanje efekata globalne finansijske i ekonomske krize. U analizi uticiaja krize na privredu Srbije prvo smo se osvrnuli na dešavanja na finansijskom sektoru Srbije, analizarajući efekte krize na bankarski sektor i tržište kapitala, da bi nakon analize finansijskog sektora svoju pažnju posvetili efektima globalne ekonomske krize na realni sektor Srbije i mere Vlade i Naordne banke Srbije za ublažavanje efekata krize. Ključne reči: tržište nekretnina, regulatorna tela, rejting agencije, sekjuritizacija, hipotekarne hartije od vrednosti, finansijski sistem, realni sektor, kurs dinara, zaduživanje u inostranstvu, strane direktne investicije, izvoz, mere za suzbijanje krize. 4

5 1. Posledice krize po trţište nekretnina u SAD Godinama je u SAD promovisana ideja o ameriĉkom snu, ideja koja je izmeċu ostalog podrazumeva da svaka porodica ima kuću u svom vlasništvu. Kupovina nekretnina kao i svuda u svetu odvijala se preko finansijskih posrednika, tako što su hipotekarni krediti uzimani od poslovnih banaka i drugih depozitnokreditnih institucija. Ove transakcije odvijale su se na primarnom hipotekarnom tržištu. Sistem kupovine nekretnina odliĉno je funkcionisao sve do uvoċenja novog subprimarnog hipotekarnog tržišta, koje će,kao što će se kasnije ispostaviti, biti glavni uzrok nastanka krize na tržištu nekretnina u SAD. Naizgled oba tržišta funkcionisala su po istom principu, meċutim postojala je bitna razlika koja je imala presudnu ulogu u nastanku krize. Razlika izmeċu pomenutih tržišta jeste u stepenu regulacije i uslovima pod kojima su plasirani hipotekarni krediti stanovništvu. Razlog nastanka subprimarnog tržišta leži u konstantnom rastu cena nekretnina i želji za ostvarivanjem sve većeg profita. Konstantan rast cena nekretnina prouzrokovan je pregrejanom tražnjom, koja je finansirana upravo putem hipotekarnih kredita. Kako su cene nekretnina stalno rasle, broj izdatih hipotekarnih kredita od strane poslovnih banka i drugih manjih depozitno-kreditnih institucija poput nebankarskih bankaka (nonbank bank), i Thrifts-a je rastao. Nebankarske banke bavile su se ili poslovima odobravanja kredita ili primanjem depozita, ali nikada nisu objedinjavale obe funkcije. Thrifts su finansijske institucije koje su po veliĉini manje od banaka i prvenstveno se bave odobravanjem kredita individualnim korisnicima i ne bave se korporativnim poslovima. Jedni od glavnih aktera koji su doprineli eskalaciji krize na tržištu nekretnina su upravo ove manje depozitno-kreditne institucije. Pomenute manje depozitne institucije opstale su na finansijskom tržištu SAD usled lošeg bankarskog sistema u SAD, odnosno celokupnog sistema indirektnog finansiranja i loših zakonodavnih rešenja koja su postojala u prošlosti. Zakonska rešenja koja su važila dugi niz godina nisu omugućila razvoj sistema indirektnog finansiranja na principu koji je postojao u zemljama zapadne Evrope. Primer takvog zakonskog rešenja je Glass-Stegall-ov zakon koji je važio od godine do godine kada je i ukinut pošto se uvidelo da su banke iz SAD nekonkurentne bankama iz Evrope. Zakon je razdvojio komercijalno od investicionog bankarstva, zabranio je bankama da se bave poslovima osiguranja i da posluju van teritorije države koja je sedište banke. Ovakvo zakonsko rešenje omogućilo je opstanak velikog broja malih banaka i depozitno-kreditnih institucija poput nebankarskih bankaka (nonbank bank), i Thrifts-a, koje bi se inaĉe na slobodnom tržištu ugasile ili bi bile preuzete od strane većih banaka. Usled loše razvijenog bankarskog sistema dominantnu ulogu finansiranja u SAD preuzeo je sistem direktnog finansiranja, odnosno finansiranje preko finansijskih tržišta (berze), tržišta novca i kapitala. Osnovni cilj manjih depozitnih institucija kao što su nebankarske banke (nonbank bank), i Thrifts bio je da pruže usluge po jeftinijim cenama i da postupak odobravanja kredita znatno olakšaju u odnosu na postupak koji se primenjivao u poslovnim banakama. Ove institucije su osnovane prvenstveno da bi se proseĉnoj ameriĉkoj porodici omogućilo da lakše doċu do vlasništva nad nepokretnostima. 5

6 Prilikom odobravanja kredita pomenute manje finansijske institucije nisu tražili ĉvrste garancije, dok su se one finansirale od regularnih poslovnih banaka koje su pozajmljivale novac na regularnom finansijskom tržištu. Znaĉajan broj graċana SAD zbog nestabilnih poslova kojima su se bavili i malih primanja nije bio u mogućnosti da se zaduži na primarnom tržištu kod poslovnih banaka, pošto nisu mogli da ispune zahtevane kriterijume za dobijanje hipotekarnog kredita. Banke i druge depozitne institucije u želji da iskoriste trend rasta cena nekretnina i da ostvare veći profit iz svoje primarne delatnosti (plasiranje kredita), inicirali su osnivanje novog pod tržišta, subprimarnog tržišta hipotekarnih kredita. Na novoformiranom tržištu klijenti sa lošim bonitetom mogli su da dobiju traženi hipotekarni kredit. Rizik od negativne selekcije na subprimarnom tržištu bio je znatno izraženiji u odnosu na primarnom tržištu hipotekarnih kredita. Pošto poslovne banke nisu mogle direktno da pozajmljuju sredstva klijentima sa lošima bonitetom usled postojanja ograniĉenja u poslovanju, one su sredstva plasirale preko posrednika, nebankarskih banaka (nonbank bank) i Thrifts-a. Većinu loših kreditnih plasmana upravo su odobrile ove manje finansijske institucije. S obzirom da su cene nekretnina konstantno rasle, banke koje nisu mogle da direktno odobravaju kredite klijenitima poĉele su da otkupljuju hipotekarne kredite od manjih depozitno-kreditnih institucija, verujući da su te hipoteke dobro obezbeċene i da će cena nekretnina nastaviti da raste. 1 U narednom grafiku prikazano je kretanje cena nekretnina na tržištu SAD. Grafik 1: Bazni meseĉni indeks kretanja desezoniranih i sezoniranih cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od godine. Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes 2 Kao bazni mesec uzet je januar iz godine, dok se rast cena u ostalim mesecima u posmatranom periodu poredi sa baznim mesecom. Razlike izmeċu sezoniranih i desezoniranih cena su neznatne. Na grafiku je primetan konstantan rast sezoniranih i desezoniranih cena nekretnina sve do juna godine, kada se trend rasta naglo zaustavio. U periodu od godine do godine desezonirane cene nekretnina porasle su u proseku za 126% 3, dok su sezonirane cene porasle za 124% 4. 1 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, Office of federal housing enterprise oversight: ; 3 Ibidem 4 Ibidem 6

7 Najznaĉajniji rast cena nekretnina zabeležen je u periodu od januara do juna godine kada su desezonirane cene nekretnina porasle za 30% 5, a sezonirane cene za 26% 6. Nakon juna godine nastupio je nagli trend pada cena nekretnina. Usled izraženog trenda rasta cena nekretnina tržišnim uĉesnicima omogućeno je da ostvare velike zarade u kratkom roku, što je u sve većoj meri privlaĉilo na tržište nekretnina spekulante i velike institucionalne investitore poput velikih banaka, investicionih fondova, penzionih fondova, osiguravajućih kompanija, hedž fondova itd. Spekulanti ulaze na tržište u potrazi za brzom zaradom, a da pri tome svesno preuzimaju povišen rizik i po pravilu se ne zadržavaju dugo na tržištu. Koliko je nastala situacija bilo pogodno tle za investitore sa spekulativnim motivima pokazuje praksa koja se primenjivala kod kupovine nekretnina. Klijenti bi kod banaka ostavljali višestruko manje depozite od hipotekarnih kredita koje bi uzimali za kupovinu nekretina da bi nakon toga u kratkom roku nekretninu koju su kupili ponovo prodali i ostvarivali znaĉajne zarade. Na primer da su nekretninu kupili tokom januara godine i prodali tokom juna godine na razlici u ceni moglo je da se zaradi u proseku do 25% 7. Kako je posao sa nekretninama predstavljao odliĉan vid zarade, sve veći broj ljudi ulazio je u poslove sa nekretninama verujući da će cene nekretnina nastaviti da rastu. MeĊutim kako se ista kolĉina novca okretala pri kupovini sve više nekretnina, a da se pri tome smanjivalo servisiranje kredita usled loših kreditnih plasmana banaka (krediti koji su davani klijentima sa lošim bonitetom), došlo je do nestašice novca tako da se broj izdatih kredita sve više smanjivao. 8 Grafik 2: Procenat kašnjena u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana na subprimarnom tržištu u periodu od do jula godine. Izvor: Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the Federal Reserve System U periodu od godine do jula godine procenat kašnjenja u izvršavanju obaveza po osnovu hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom porastao je za 20%. 5 Office of federal housing enterprise oversight: ; 6 Ibidem 7 Ibidem 8 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, godine. 7

8 Kod hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom procenat kašnjenja u izvršavanju obaveza porastao je za 4% od do jula godine. Grafik 3: Procenat kašnjena u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana na primarnom tržištu u periodu od do jula godine. Izvor: Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the Federal Reserve System Na primarnom tržištu hipotekarnih kredita porast kašnjenja u izvršavanju obaveza prema bankama od 90 i više dana zapoĉeo je godine, kada je po osnovu hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom procenat kašnjenja porastao sa 1% na 4%, dok je neznatan rast zabeležen kod hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom. Kako klijenti banka više nisu imali novca da servisiraju obaveze prema bankama proglašavali su bankrot i broj nekretnina koji se našao u vlasništvu banaka postajao je sve veći. Pošto se banke ne bave poslovima sa nekretninama, porast broja kuća koje su postale vlasništvo banaka predstavljao je sve veći problem. Banke iznose nekretninu na tržište i prodaju je po ceni u visini duga koji nije izmiren prema banci. Banke koje su u svom vlasništvu imale veliki broj nekretnina u trenutku izdavanja kredita nekretnine su imale jednu vrednost, a u trenutku prodaje znatno manju vrednost, tako da se njihovom eventualnom prodajom nisu mogli servisirati uzeti hipotekarni krediti. Grafik 4: Prikaz ukupnog broja bankrota hipotekarnih kredita na subprimarnom tržištu izraženog u procentima i broju meseci od nastanka obaveze po osnovu hipotekarnih kredita do njihovog bankrota. Izvor: Monetary Policy Report to the Congress, July 15, 2008, Board of Governors of the Federal Reserve System 8

9 Na grafiku se mogu videti dva trenda koja prate tržište nekretnina u SAD. Prvi trend pokazuje procentualno povećanje bankrota hipotekarnih kredita na subprimarnom tržištu od do godine, kada je od ukupnog broja izdatih kredita skoro 25% ne realizovano, odnosno usled ne izmirivanja obaveza prema bankama aktivirane su hipoteke nad tim kreditima. U godini taj procenat smanjen je na ispod 20%. Drugi trend pokazuje skraćenje perioda od nastanka obaveze do bankrota hipotekarnih kredita. Od do godine pomenuti period u proseku iznosio je 48 meseci, da bi u godini period od nastanka obaveze do bankrota kredita bio kraći od 12 meseci. Banke su u svom portfoliju imale hipoteke koje su bile samo prividno sigurne. Kada je došao trenutak da klijenti vrate glavnicu i kamate oni su odustajali od ugovornih obaveza i puštali banke da aktiviraju hipoteke. Nekretnine koje su bile predmet hipoteka nisu se mogle prodati, ili valorizovati na tržištu za oĉekivani iznos. Dodatni pritisak na ponudu proizveli su solventni klijenti, klijenti banaka sa visokim bonitetom koji su usled naglog pada cena svesno odustajali od daljeg servisiranja uzetog hipotekarnog kredita. Oni su se odluĉili za ovakav korak pošto je nekretnina na kojoj je formirana hipoteka u trenutku uzimanja kredita vredela npr $, da bi nakon kraha tržišta nekretnina vredela znatno manje npr $. Klijenti banaka koji su se našli u ovoj situaciji nisu želeli da otplaćaju kredit u vrednosti od $ plus pripadajuće kamate za nekretninu ĉija je tržišna vrednost $. Grafik 5: Sezonirani bazni indeks kretanja cena nekretnina na tržištu SAD u periodu od juna do novembra godine Izvor: Office of federal housing enterprise oversight monthly prices indexes 9 Kao reperna vrednost sa kojom se porede proseĉne meseĉne cene u posmatranom periodu uzeta je proseĉna cena nekretnina iz prvog kvartala godine. Cene nekretnina od juna godine do novembra godine u proseku opale su za 25%. 9 Office of federal housing enterprise oversight: ; 9

10 Kada je tržišna vrednost nekretnina postala višestruko manja od njene realne vrednosti banke su uhvaćene u zamku nelikvidnosti i tada se problem pojedinih finansijskih institucija transformisao u finansijsku krizu, i doveo do domino efekta koji je sa sobom povukao i druge aktere finansijskog tržišta i preneo krizu na druge delove sveta. 10 Za razliku od spekulanata koje interesuje zarade na kratak rok, veliki institucionalni investitori ulaze na tržište sa motivom da povećaju vrednost akcijskog kapitala. Institucionalni investitori poput banaka, investicionih fondova, hedž fondova i drugih stalno su pod pritiskom od strane akcionara i upravnog odbora da povećavaju vrednost akcija. Kako bi ostvarili želje akcionara i upravnog odbora, menadžment tim je prinuċen da pronalazi nove poslove i nova tržišta, jer su upravo tada marže najveće. Institucionalni investitori dovijaju se na razne naĉine kako bi pronašli nove poslove i kreirali nova tržišta. Najĉešće to postižu pomoću raznih inovacija, ukljuĉujući i primenu inovacija na finansijskim tržištu kroz kreiranje novih finansijskih instrumenata. Kreiranjem novih finansijskih instrumenata smanjuje se uloga tradicionalnog bankarstva. Upravo su preko sintetiĉkih finansijskih instrumenata veliki institucionalni investitori, ĉija osnovna delatnost ne predstavlja plasiranje kredita stanovništvu i privredi, uvuĉeni u finansijsku krizu. Loši hipotekarni krediti našli su se na berzanskom tržištu zahvaljujući sekjuritizaciji. Sekjuritizacija predstavlja proces kreiranja hartija od vrednosti od aktiva, koje nisu hartije od vrednosti, odnosno proces transformacije manje likvidnih aktiva u hartije od vrednosti. Jedna od takvih aktiva su hipotekarni krediti koji se procesom sekjuritizacije pretvaraju u hipotekarne hartije od vrednosti. Kod kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti bitno je da su krediti koji su predmet sekjuritizacije srodni po vrednosi, vrsti nekretnina, kamatnoj stopi i roku dospeća. Hipotekarni krediti se sakupe i tako udruženi služe kao osnov za emitovanje novih hartija od vrednosti, gde hipotekarni krediti služe kao obezbeċenje izvršenja obaveza. Smisao kreiranja hipotekarnih hartija od vrednosti jeste da se omogući bankama da obezbede sekundarnu likvidnost nad hipotekarnim kreditima i da se proširi krug potencijalnih investitora i na druge finansijske institucije. Bitno je istaći da je moguće sekundarno trgovati ovim finansijskim instrumentima. Apsurdna je ĉinjenica da je odobravanje kredita licima bez kreditne istorije i visokog kreditnog rizika, podržano od strane ameriĉke vlade koja je godine pokrenula program Affordable housing. 11 Vlada je obezbedila državno pokriće za kredite koje su odobravale dve specijalizovane državne agencije Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac). One su od drugih depozitno-kreditnih institucija otkupljivale hipotekarne kredite koji su imali garancije ameriĉkog trezora (conforming loans) i prepakivale ih u hipotekarne hartije od vrednosti, da bi ih zatim prodavali na sekundarnom tržištu. Državne agencije davale su garanciju da će investitori dobiti pripadajuću glavnicu i kamatu u ugovorenom vremenskom roku. TakoĊe Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) su u svom portfoliju zadržavale hipotekarne hartije od vrednosti. Otkupom hipotekarnih kredita od banaka, Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac) bankama su obezbeċivali svež novac koji su banke plasirali u nove kredite. 10 Galić A. (2008), Hipotekarni krediti: Gramzivost i pohlepa, godine. 11 Filipović, S. (2009), Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd; 10

11 Nakon otpoĉinjanja hipotekarne krize, federalne rezerve i ameriĉki trezor, u sluĉaju Fani Mej (Fannie Mae) i Fredi Mek (Freddie Mac), odluĉili su da intervenišu kako bi ih spasili od bankrostva. S obzirom da su pomenute državne agencije u velikoj meri otkupljivale hipotekarne kredite od banka, njihovim propadanjem bi se urušio ĉitav bankarski sistem SAD. Fani mej (Fannie Mae) i Fredi mek (Freddie Mac) obuhvataju više od 50 odsto ameriĉkog hipotekarnog tržišta u vrednosti od oko 12 milijardi dolara. 12 Prema izveštaju za mesec septembar i treći kvartal godine pod nazivom U.S. Foreclosure Market Report, koje je objavila internet firma za trgovinu zaplenjenom imovinom Realty trek, broj obaveštenja o bankrotstvu, obaveštenja o aukcijskim prodajama i obaveštenja o plenidbama od strane banaka izdato je za nekretnina samo u septembru godine. 13 U odnosu na oktobar godine zabeležen je pad od 12%, dok u odnosu na septembar godine ostvaren je rast od 21%. 14 U SAD jedna od 475 stambenih jedinica primila je obaveštenje o aktiviranju hipoteke. U trećem kvartalu godine aktivirana je hipoteka nad nekretnina, što je za 3% više u odnosu na drugi kvartal i 71% više u odnosu na treći kvartal godine. 15 U decembru godine aktivirana je hipoteka nad nekretnina što je za 17% više u odnosu na prethodni mesec i 41% više u odnosu na decembar godine. 16 U ĉetvrtom kvartalu godine, broj aktiviranih hipoteka zabeležio je pad u odnosu na treći kvarta iste godine za 4%, ali je ostvario rast u odnosu na isti kvartal godine za 40%. 17 Prema izveštaju U.S. Foreclosure Market Report za godinu, poslato je obaveštenja o aktiviranju hipoteka nad nekretnina, što je za 81% više u odnosu na godinu i 225% više u odnosu na godinu. 18 Prema izveštaju za godinu u SAD jedna od 54 stambenih jedinica primila je bar jedno obaveštenje o aktiviranju hipoteke. 19 Pomenuti podaci nisu konaĉni i strahuje se da će broj aktiviranih hipoteka rasti, kako se kriza bude produbljivala i postepeno prenosila na realni sektor. Drugi talas krize koji će pogoditi realni sektor dovešće do otpuštanja velikog broja radnika, pa će se i njihova mogućnost otplate hipotekarnih kredita dovesti u pitanje. 12 _, (2008), Fani mej i Fredi mek na ivici bankrotstva, avgust godine godine 14 Ibidem 15 Ibidem 16 Ibidem godine: 18 Ibidem 19 Ibidem 11

12 2. Propusti regulatornih tela i uloga rejting agencija u eskalaciji hipotekarne krize Kongres god. doneo je zakon o osnivanju Federalnih rezervi (FED-Federal Reserve System) ĉiji se naĉin rada zasniva na Federal Reserve Act-u. FED je regulatorno telo koje vrši ulogu centralne banke SAD-a ĉije su osnovne funkcije: 20 SprovoĊenje monetarne politike i održavanje monetarne stabilnosti (kontrola kamatnih stopa, koje ukljuĉuju osnovnu, kratkoroĉnu i interesnu na osnovu koje banke utvrċuju cenu zaduživanja za vlastite pozajmice graċanima i kompanijama; održava stabilnost cena i preventivno utiĉe na pojavu inflacije/deflacije); sprovoċenje ameriĉkih federalnih zakona u oblasti bankarstva, kao i kontrolisanje domaćeg bankarskog sistema; osiguravanje stabilnosti domaćeg platnog prometa, putem kontrole koliĉine novca u opticaju; Lander of last resort odnosno spremnost da se odobre pozajmice kada niko drugi nije u mogućnsti ili nije voljan da odobrava pozajmice. Cilj ove pozajmice i Centralne banke jeste da se spreĉi kolaps finansijskih institucija koje imaju finansijske poteškoće, a ĉijim kolapsom bi bilo ugoženo normalno funkcionisanje finansijskog sistema zemlje. Jaĉanje položaja SAD- a u svetskoj ekonomiji. Pri Federalnim rezervama monetarnu politiku odreċuje Komisija federalnih rezervi za otvoreno tržište (FOMC-Federal Open Market Commission), koja se sastaje na svakih šest nedelja u Vašingtonu, radi diskutovanja o stanju u privredi i razmatranja o eventualnoj promeni monetarne politike. Za regulisanje finansijskog tržišta pored FED-a, zadužena je i Komisija za hartije od vrednosti (SEC - Securities and Exchange Commission). Poslovanje SEC-a zasnovano je na aktu ( Securities Exchange Act), donetom godine. Ovaj dokument postavio je fundamentalne definicije i pravila poslovanja sa hartijama od vrednosti, definisao ulogu institucija i regulisao ponašanje uĉesnika na finansijskom tržištu. Osnove ovog akta nisu bitno promenjene ni do današnjih dana. SEC ima ulogu da zaštiti investitore i održava efikasnost i korektnost u funkcionisanju finansijskog tržišta. Njihov rad je tesno povezan sa radom Uprave federalnih rezervi i ostalih regulatornih tela u SAD-u i svetu. SEC rukovodi zakonima o federalnoj zaštiti, zahtevajući njihovo poštovanje i sprovodi odgovarajuće mere prema onima koji ih naruše. Ispravno funkcionisanje ove institucije vodi ka stabilnijem razvoju u ovoj oblasti i izbegavanju pojava koje mogu narušiti poverenje investitora i akcionara. 21 Rejting agencije pored toga što obezbeċuju nezavisnu procenu riziĉnosti dužniĉkih finansijiskih instrumenata, pomažu da se prevaziċe problem asimetriĉnosti informacija i da se unapredi efikasnost i transparentnost njihovog trgovanja. Primarna uloga rejting agencija jeste da procene rizik aktive, a od percepcije rizika investitora zavisi u koje će hartije od vrednosti ulagati. 20 Board of Governors of the Federal Reserve System: 21 Ibidem 12

13 Razvoj rejting modela kao i unapreċenje zakona koji regulišu poslovanje regulatornih tela neophodan je za jaĉanje stabilnosti finansijskog tržišta. MeĊutim, godine. donet je zakon (Community reinvestment act 22 ) kojim se omogućava davanje zajmova graċanima sa neredovnim primanjima i nižim zivotnim standardom, tzv. subprimarni krediti (sub-prime credits ili affordable credits). 23 Ovaj zakon se smatra propustom Karterove administracije, jer dozvoljava pozajmice klijentima za koje nije sigurno da će moći da ih vrate. Nakon propasti dot com kompanija, u cilju izbegavanja finansijske krize nastale godine, uviċajući prednosti tržišta nekretnina, investitori su svoja finansijska sredstva usmeravali u ovaj sektor. Rizik je bio prividno zanemarljiv, a dobit priliĉno veika. Nepokretnost koju su imali u svom vlasništvu, investitori su mogli da prodaju po znatno većoj ceni u odnosu na onu po kojoj su je kupili. Community reinvest act, za vreme Klintonove (1996.) i Bušove administracije (2005.), proširen je omogućavajući depozitnokreditnim institucijama da izdaju subprimarne kredite klijentima sa spornom kreditnom sposobnošću. Fundamentalni problem finansijskog sistema i njegovog kraha, bio je slaba kontrola kreditnih plasmana banaka i finansijskih posrednika od strane FED-a. Upravo je nedostatak adekvatne kontrole kao i Community Reinvest Act, dao prostor depozitno-kreditnim institucijama da izdaju hipotekarne kredite koji nisu iziskivali veliku proceduru i kontrolu. U periodu ekspanzije hipotekarnih kredita, a sve u cilju pružanja sekundarne likvidnosti nelikvidnim oblicima aktive, banke i druge finansijske institucije pribegli su procesu sekjuritizacije nelikvidnih oblika aktive odnosno hipotekarnih kredita. Kako bi emitenti hipotekarnih hartija od vrednosti smanjili riziĉnost emitovanih hartija od vrednosti, emitenti su svoje emisije garantovali kod osiguravajućih kuća poput Fani Mej (Fannie Mae), Fredi Mek (Freddie Mac), i AIG. Za plasman hartija od vrednosti koje emituju banke po osnovu izdatih hipotekarnih kredita, veoma je bitan bonitet njihovog emitenta, i u skladu sa tim se vrši rangiranje hartija od vrednosti koje predstavljaju verovatnoću izvršavanja obaveze dužnika. Procenu investicionog rizika vrše struĉne rejting agencije, poput Moody s Investors Service, Standard & Poor s i Fitch Ratings. Dužnost rejting agencija jeste da na osnovu struĉne analize utvrde korelaciju izmeċu finansijske aktive sadržane u HOV i njihove riziĉnosti, i da pruže odgovarajući rejting tranšama od A do E. Na osnovu njihove ocene i visine potencijalnog prinosa, finansijske institucije odluĉuju gde će uložiti svoja sredstva. Pre emitovanja svih dužniĉkih hartija od vrednosti one dobijaju rejting od strane rejting agencija. Što je rizik manji rejting je veći i obratno. Hipotekarne hartije od vrednosti koje su u svojoj osnovi imale loše kredite dobijale su visoke rejtinge. Kako se kriza produbljivala rejting hipotekarnih hartija od vrednosti se postepeno smanjivao, dok se istovremeno smanjivala i vrednost portfolija institucionalnih investitora, koji su u sebi sadržali pomenute hartije od vrednosti. 22 Prokopijević M. (2008), Kapitalizam i kriza, Ibidem 13

14 Grafik 6: Jednogodišnje umanjenje rejtinga HOV podržane drugorazrednim hipotekama u i 2008 godini i prijavljeni gubici banaka zakljuĉno sa majem 2008.godine Izvor: Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu Narodne banke Srbije, septembar Najviše su bile pogoċene banke i finansijske institucije koje su osiguravale hartije od vrednosti, jer nisu bile svesne rizika koje su preuzimale. Najodgovornije za ovaj propust su rejting agencije ĉije su loše procene doprinele da ova kriza preċe sa tržišta nekretnina na finansijski sektor. Visokim vrednovanjem riziĉnih hartija od vrednosti ocenama od B do AAA, stvoreni su uslovi za znaĉajna ulaganja u loše hartije od vrednosti od strane velikih finansijskih institucija, koje su bile obavezne da ulažu u visokolikvidne i kvalitetne hartije od vrednosti. Agencije nisu na poĉetku dobro rejtingovale hipotekarne hartije od vrednosti niti su na vreme snizile rejtinge pomenutim hartijama od vrednosti, što je proizvelo gubitke koji se mere u milijardama dolara. Tri najveće agencije za dodelu kreditnog rejtinga, Moody s Investors Service, Standard & Poor s i Fitch Ratings nalaze se pod istragom državnog tužioca zbog propusta u radu i nepoštene prakse, koja je poreske obveznike SAD-a koštala milijarde dolara. Ĉinjenica je da su nesmotrenost, diskreciona prava i veliko poverenje u rad rejting agencija podstakle riziĉna ulaganja i doprinele stvaranju enormnih gubitaka, a da pri tome regulatorna tela nisu pravovremeno reagovala kako bi se izbeglo produbljivanje krize. Pouĉena preċašnjim dogaċajima, uprava FED-a je reagovala u smeru modernizacije regulatorne strukture i stvaranja strogog nadzora bankarskog sistema, iako je izvesno da su ti napori nedovoljni da spreĉe povećanje dugova i riziĉnost daljih operacija kojima bi se mogla obezbediti stabilnost u finansijskom sistemu. 14

15 3. Uticaj krize na finansijski sistem SAD Uvidevši mogućnost ostvarivanja velikih profita mnoge poslovne banke veći deo svojih sredstava usmeravale su u hipotekarne kredite i subprimarne hipotekarne kredite. Pored poslovnih banaka i drugih depozitno-kreditnih institucija i investicione banke uvideli su znaĉajan potencijal u ostvarivanju profita na tržištu hipotekarnih hartija od vrednosti. Povoljni krediti koje su banke izdavale svojim klijentima doveli su do kreiranja velike tražnje za nekretninama što je vršilo pritisak na rast cena nekretnina. Rastu cena nekretnina su dosta doprinele i ameriĉke Federalne rezerve (FED) koje su vodile ekspanzivnu monetarnu politiku. Politika niskih kamatnih stopa koja je voċena u periodu od do polovine godine, dovela je do toga da se jeftin kapital plasira u dugoroĉne i kapitalno intenzivne projekte kakve su nekretnine. Grafik 7: Prikaz kretanja referentne kamatne stope FED-a u periodu od januara do marta godine Izvor: 24 Od druge polovine do pred kraj godine FED je vodio restriktivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz podizanje nivoa referentne kamatne stope. Od kraja godine suoĉen sa sve ozbiljnijom krizom FED je bio primoran da relaksira monetarnu politiku spuštanjem referentne kamatne stope u cilju ublažavanja efekata nastale krize. Tokom godine referentna kamatna stopa FED-a snižavana je u tri navrata: 18. septembra sa 5,25% na 4,75%, 31. oktobra na 4,5% i 11. decembra na 4,25% 25. Od poĉetka godine nastupio je nagli trend snižavanja osnovne kamatne stope, kada je FED u osam navrata smanjivao referentnu kamatnu stopu. Prvo smanjenje izvršeno je 22. januara godine, kada je kamatna stopa sa 4,25% smanjena na 3,5% 26. Drugom smanjenju pristupilo se 30. januara kada je referentna kamatna stopa smanjena na 3% Ibidem 27 Ibidem 15

16 Sledeća snižavanja osnovne kamatne stope nastupila su 18. marta (na 2,25%), 30. aprila (na 2%), 8. oktobra (na 1,5%), 29. oktobra (na 1%) i 16. decembra godine (na 0,25%) 28. Mere FED-a usmerene su ka smanjivanju troškova zaduživanja i poboljašanju likvidnosti ekonomije SAD. U periodu najvećeg rasta cena nekretnina, odobrena je i najveći broj subprimarnih kredita. Banke i specijalizovane agencije kako bi ostvarile veće zarade redukovali su premije na rizik za tu vrstu pozajmica što je dovelo do ekspanzije tržišta drugorazrednih kredita. Banke su subprimarne kredite sekjuritizovale, odnosno pretvorile u hartije od vrednosti sa pokrićem u hipotekarnim kreditima i dalje ih preprodavale investitorima koji su bili željni spekulativnog profita. Kako finansijsko tržište SAD nije bilo regulisano u dovoljnoj meri, distribucija primarnog rizika doživela je široke razmere. Obim poslovanja finansijskim derivatima u godini iznosio je 106 hiljada milijardi USD, da bi tokom godine dostigao iznos od 531 hiljadu milijardi USD 29. Tržište drugorazrednih hipotekarnih kredita osetilo je prve potrese sredinom godine, kada su investitori uvideli da poseduju riziĉnije hartije nego što su u poĉetku mislili, što je prouzrokovalo masovnu prodaju tih hartija od vrednosti. Otplata drugorazrednih hipotekarnih kredita odvijala se uredno sve dok kamatne stope nisu poĉele da rastu, a cene nekretnina da padaju. 30 Jedne od najvećih gubitaka imale su komercijalne i investicione banke. Otpis aktive u godini za Citigroup iznosio je 46,4 milijarde USD, za Merrill Lynch 36,8 milijardi USD, a za švajcarski UBS 36,7 milijardi USD. 31 Sa hipotekarnog tržišta kriza se već poĉetkom godine prenela na tržište akcija i obveznica. U septembru godine dolazi do eskalacije finansijske krize i pravog sunovrata ameriĉkih giganata. Prva je steĉaj proglasila banka Lehman Brothers i Wachowia. Država je nacionalizovala Fannie Mae i Freddie Mac, koje su kontrolisale oko 50% sveukupnih hipotekarnih zajmova u SAD 32. Merrill Lynch je spašena preuzimanjem od strane Bank of America za približno polovinu stvarne vrednosti, a JPMorgan je preuzeo Washington Mutual. Morgan Stanley i Goldman Sachs bili su prinuċeni da promene svoj status iz investicionih banaka u komercijalne banke. 33 Ova odluka proizilazila je iz potrebe investicionih banaka za finansijskom pomoći države koju su mogle dobiti samo komercijalne banke. 34 Najveće ameriĉko osiguravajuće društvo American International Group (AIG) spašeno je od bankrotstva otkupom duga od strane FED-a. 35 SAD i u prošlosti su se susrtetale sa sliĉnim krizama, ali nikada sa krizom ove magnitude. Hipotekarna kriza koja je inicirana na tržištu SAD je do sada najteža i najdublja kriza koja je pogodila svetsku ekonomiju od kraja Drugog svetskog rata pa do današnjih dana Filipović, S. (2009), Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd; 30 Ibidem 31 Ibidem 32 Ibidem 33 Ibidem Filipović, S. (2009), Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd; 16

17 U svim znaĉajnijim krizama koje su pogaċale ekonomiju SAD i sveta, FED je bio primoran da interveniše pružajući pomoć bankarskom sektoru u vidu pozajmica, koje su davane depozitno-kreditnim institucijama. Obim intervencija zavisio je od dubine krize kojom je bio zahvaćen finansijski sistem, kao i celokupna ekonomija SAD. Kolika je dubina krize na poĉetku dvadeset prvog veka najbolje se može uoĉiti ako uporedimo dat iznos pozajmljenih sredstava od strane FED-a depozitno kreditnim institucijama u vreme svih ozbiljnijih kriza nastalih tokom dvadesetog veka. Prve ozbiljnije intervencije FED-a zabeležene su u periodu od do godine, period nakon Prvog svetskog rata i period koji je prethodio i koji se poklopio sa velikom svetskom ekonomskom krizom iz godine. U tom periodu od ĉetrnaest godina ( ), FED je intervenisao u vidu pozajmica depozitnim institucijama u ukupnom iznosu od 150 milijardi dolara 36. Sledeće znaĉajnije intervencije od strane FED-a usledile su nakon nekoliko uzastopnih recesionih godina ( ; ; ) 37 U periodu od do FED je pomogao depozitnim institucijama u ukupnom iznosu od 66,8 milijardi dolara 38. Grafik 8: Pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od do godine. Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis 39 Sledeća ekonomska kriza koja je primorala depozitno-kreditne institucije da zatraže pomoć od FED-a bila je velika naftna kriza koja trajala od do godine. U tom periodu FED je intervenisao sa ukupno 126 milijardi dolara 40. Osamdesete godine prošlog veka obeležili su veliki krahovi štedno kraditnih asocijacija, kreditnih unija, thrifts-a i dugih depozitno-kreditnih institucija usled duboke recesije iz prethodnih godina. Pored uticaja recesije na propadanje pomenutih depozitno-kreditnih institucija veliku ulugu imao je usvojeni princip Regulatory Forbearance (regulatorna uzdrživost) od strane regulatornih tela, koji je podrazumevao da država ne reaguje u sluĉaju depozitno-kreditnih institucija koje su bile u finansijskim problemima. 36 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois: Wikipedia: 38 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois: Ibidem 40 Ibidem 17

18 Rezultat voċenja ovakve politike bio je krah velikog broja štedno kraditnih asocijacija, kreditnih unija, thrifts-a i dugih depozitnih institucija tokom osamdesetih godina, što je na kraju ipak primoralo FED da interveniše. U tom periodu FED je intervenisao ukupno sa 157 milijardi dolara 41. Tokom godine FED je intervenisao sa 4,8 milijard dolara usled posledica recesije privrede SAD 42. Grafik 9: Iznos pozajmica FED-a depozitnim institucijama u periodu od do godine. Izvor: Federal Reserve Bank of St. Louis 43 Grafik obuhvata vremenski period kao i prethodni grafik (Grafik 8) sa dodatkom iznosa pozajmljenih sredstava depozitno-kreditnim institucijama tokom i u januaru godine. Iznos pozajmeljenih sredstava FED-a depozitnim institucijama tokom i poĉetkom godine bile su u toj meri visoke da se promene koje su se uoĉavale na prethodnom grafiku (Grafik 8) sada ne vide. Samo tokom godine depozitno-kreditne institucije dobile su od FED-a pomoć u ukupnom iznosu od milijardi dolara, od ĉega milijaradi dolara u zadnja tri meseca godine 44. Od tih milijardi dolara pozajmica depozitnim institucijama u oktobru isplaćeno je 648,3 milijardi dolara, u novembru 698,8 miijardi dolara i u decembru 653,6 milijardi dolara 45. U januaru godine FED je pozajmio depozitnokreditnim institucijama 563,5 milijardi dolara 46. Vrednost akcija investicionih fonodva i banaka koje su najviše pogoċene nastalom krizom poĉela je da opada prenoseći na taj naĉin krizu i paniku sa bankarskog sektora na berzu, stub finansijskog sistema SAD. 47 Kako se kriza produbljivala i privreda SAD sve više osećala posledice krize, svi najznaĉajni indeksi berzi u SAD poĉeli su da gube vrednost. 41 Economic Research Federal Reserve Bank of St. Lois: Ibidem 43 Ibidem 44 Ibidem 45 Ibidem 46 Ibidem 47 Crnobrnja, M. (2007), Ekonomija tranzicije, Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Beograd; 18

19 Grafik 10: Kretanje indeksa Nasdaq Composite (IXIC), S&P 500 (GSPC), Dow Jones (DJI) u periodu od do godine. Izvor: finance.yahoo.com 48 Sva tri indeksa u posmatranom periodu beležili su rast do oktobra godine, da bi nakon oktobra otpoĉeo trend pada sa povremenim oporavcima tržišta. Indeks Nasdaq najvišu vrednost od indeksnih poena dostigao je 29. oktobra godine, da bi nakon ovog datuma indeks poĉeo naglo da gubi vrednost 49. Prvi znaĉajniji pad indeksa desio se 17. novembra godine, kada je indeks Nasdaq-a dostigao vrednost od indeksnih poena 50 (pad od 51%). Najnižu vrednost u posmatranom periodu od indeksnih poena indeks Nasdaq-a dostignut je 02. marta godine 51, što predstavja pad vrednosti od 54% u odnosu na vrednost indeksa zakljuĉno sa 29. oktobrom godine. Indeks Dow Jones i S&P 500 dostigle su najvišu vrednost 8. oktobra godine, nakon ĉega su oba indeksa naglo poĉeli da gube vrednost. Vrednost Dow Jones-a 8. oktobra godine iznosio je indeksnih poena, dok je vrednost S&P 500-a iznosio indeksnih poena 52. Oba indeksa prve znaĉajnije padove ostvarili su 17. novembra godine, kada je Dow Jones indeks opao na indeksnih poena (pad od 43%), a S&P 500 na 800 indeksnih poena (pad od 49%) 53. Najniže vrednosti u posmatranom periodu, indeksi ostvarili su 2. marta godine kada je vrednost indeksa Dow Jones iznosio indeksnih poena, a S&P indeksna poena 54. U odnosu na vrednost indeksa iz oktobra godine zakljuĉno sa 2. martom godine, indeks Dow Jones izgubio je 53% vrednosti, a indeks S&P % svoje vrednosti alues=0;logscale=off;source=undefined Ibidem 51 Ibidem 52 Ibidem 53 Ibidem 54 Ibidem 19

20 Kongres SAD je poĉetkom oktobra godine usvojio paket vredan 700 milijardi USD kojim bi se otkupili dugovi banaka. 55 Trezor je iz odobrenog budžetskog paketa iskoristio 250 milijardi USD za otkup akcija komercijalnih banaka i tako stekao udeo u njihovom vlasništvu. 56 Da bi stimulisao meċubankarsko kreditiranje, Trezor će u narednom trogodišnjem periodu garantovati za sve nove dugove banaka i sve beskamatne depozite kod banaka. Pored odobravanja poslovnim bankama neograniĉen pristup svojoj depozitnoj olakšici, kao i dolarskim kreditnim linijama drugih centralnih banaka, FED je obezbedio i 540 milijardi USD koje će plasirati na tržište novca radi otkupa komercijalnih hartija od vrednosti privrednih društava. 57 To je prvi put od vremena Velike depresije, da će FED indirektno davati kredite za korporativne aktivnosti. 4. Uticaj krize na finansijski sistem Evropske unije Globalizacija je dovela do velikih transfera kapitala izmeċu zemalja, multinacionalnih kompanija i finansijskih institucija, ĉime je potpomognuto širenje krize na ostatak sveta. Finansijska kriza se poput domino efekta prenela prvo na zemlje koje imaju sliĉan mehanizam hipotekarnog kreditiranja (Velika Britanija i neke azijske zemlje), da bi ubrzo zatim preplavila svetske berze i dovela do pada vrednosti i likvidnosti baznih hartija od vrednosti. 58 Berzansku paniku zamenila je bankarska panika sa ubrzanim povlaĉenjem depozita i rastom kamatnih stopa. Problem koji je nastao u jednom delu finansijskog sektora jedne zemlje se pretvorio u globalni problem. U globalnom finansijskom sistemu nacionalne granice nemaju veliku ulogu pa nastala kriza nije ostala izolovana u granicama SAD, već se proširila na druge delove sveta. Na finansijskom tržištu SAD pored domaćih investitora uĉestvuju kompanije, banke i fondovi iz drugih država i velikih finansijskih centara poput Evropske unije. Inostrani poput ameriĉkih investitora verujući u procene relevantnih rejting agencija, svoja slobodna finansijska sredstva plasirali su u dužniĉke harije od vrednosti visokih rejtinga kao što su hipotekarne hartije od vrednosti (rejtinga od B do AAA), na tržište SAD. TakoĊe svoja sredstva plasiralu su akcije velikih fondova i investicionih banaka verujući da su izoženi niskom riziku. Kako se kasnije ispostavilo da su rejtinzi hipotekarnih harija od vrednosti precenjeni i iz razloga što je došlo do pada vrednosti ovih instrumenata, inostrani investitori su srazmerno visini sredstava koje su plasirali u pomenute finansijske instrumente beležili gubitke. Vremenom kako se kriza na tržištu nekretnina produbljivala i postepeno prenosila na finansijski sektor, banke, kompanije i fondovi u kojima su inostrani investitori imali udele u vlasništvu propadale su usled velikih gubitaka. U trenutku kada je celokupan finansijski sistem SAD bio zahvaćen krizom i kada je velika većina tržišnih uĉesnika beležila gubitke, kriza se poput domino efekta proširila na druge delove sveta. 55 Filipović, S. (2009), Srpska privreda na udaru globalne ekonomske krize, Kopaonik bizinis forum 2009, Savez ekonomista Srbije i UKDS, Beograd 56 Ibidem 57 Ibidem 58 Ibidem 20

21 Prva tržišta koja su bila na udaru krize su tržišta Evrope i Azije, zbog uĉešća velikog broja investitora iz ovih delova sveta na tržištu novca i kapitala SAD. Zaražene lošom aktivom bankrotirale su redom nemaĉke, francuske, italijanske, britanske kao i banke mnogih drugih zemalja širom Evrope. Grafik 11: Struktura meċunarodne izloženosti riziĉnim hartijama od vrednosti Izvor: Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu Narodne banke Srbije, septembar MeĊu glavnim razlozima zbog kojih su Evropske banke bile uvuĉene u finansijsku krizu su: Evropske banke bile su izložene ameriĉkim riziĉnim hipotekarnim zajmovima, zbog kojih su beležili velike gubitke. Strah od sliĉnih dešavanja na tržištu Evropske unije postajao je sve izraženiji. Strah je uticao na povećanje meċubankarskih kamatnih stopa, pošto su banke nerado jedne drugima pozajmljivale novac. Umesto toga, banke i drugi investitori ulagali su višak slobodnih sredstava u državne obveznice i druge finansijske instrumente niskog rizika i niskog prinosa. Nastala situacija primorala je evropske zemlje na zajedniĉke mere u cilju spreĉavanja širenja krize. Lideri petnaest evropskih zamalja i vlade Velike Britanije sastali su se 12. oktobra godine, kako bi se složili oko zajedniĉke strategije koju će preduzeti za izlazak iz finansijske krize. MeĊutim za razliku od SAD koji predstavljaju jedinstvenu državu, EU se sastoji od 27 država, što dodatno komplikuje i otežava pronalaženje zajedniĉkog rešenja. EU ima važne finansijske institucije kao što je Evropska centralna banka, ali njen veliki nedostatak predstavlja nepostojanje evropske vlade koja bi donosila brze odluke i odluke koje bi bile obavezujuće za sve države ĉlanice. Postojećim zakonodavnim rešenjem svakoj državi dozvoljeno je da zasebno osmišlja mere za prevazilaženje krize, a da pri tome zemlje ĉlanice ne moraju meċusobno usaglašavati planirane mere. Vremenom kako su se uoĉavale sve ozbiljnije posledice globalne krize lideri ekonomski najrazvijenijih zemalja morali su hitno da reaguju. Evropska centralna banka (ECB), centralne banke Švedske, Britanije, i Švajcarske snizili su svoje referentne kamatne stope Swint, B. (2009), Bank of England cuts main rate a half point to 1%, Bloomberg.com:

22 Grafik 12: Kretanje referentne kamatne stope ECB u periodu od do godine Izvor: 60 Evropska centralna banka za razliku od FED-a svoju referentnu kamatnu stopu nije snižavala tokom godine. Tokom trećeg i ĉetvrtog kvartala godine i prvog i drugog kvartala godine, ECB referntnu kamatnu stopu držala je na nivou od 4%. U avgustu godine nakratko je povećana kamatna stopa na 4,25%, da bi nakon septembra iste godine nastupio nagli trend pada, koji je trajao do marta godine 61. Od oktobra godine do marta godine, ECB je u pet navrata smanjivala referentnu kamatnu stopu. Tokom godine kamatna stopa snižavana je u oktobru sa 4,25% na 3,75%, u novembru na 3,25% i decembru na 2,5% 62. U januaru godine referentna kamatna stopa smanjena je na 2% a zatim u martu iste godine na 1,5% 63. Pored snižavanja referentnih kamatnih stopa usled nedostatka kapitala i nepoverenja koje je postojalo na finansijskom tržištu, krediti su postajali sve nedostupniji i skuplji. Nastala situacija iziskivala je primenu drastiĉnijih mera, koji bi u većoj meri poboljšali likvidnost sistema, povratili poljuljano poverenje i spreĉili u meri u kojoj je to moguće nastavak finansijske krize i njeno prelivanje na realni sektor. Odluĉeno je da se za te svrhe izdvoji suma od milijardi evra. 64 Mere su se odnosile na: Kapitalnie injekcije- kako bi se povećala likvidnost i solventnost finansijskih institucija; Garancije za meċubankarske pozajmice; Garancije privatne štednje do evra godišnje. Vlade zemalja Beneluksa odluĉile su da sa 11,2 milijarde evra pomognu opstanak Fortis u zamenu za 49% vlasništva nad jednom od najvećih banaka i osiguravajućih društava u tom delu Evrope Ibidem 62 Ibidem 63 Ibidem 64 Milienković, F. (2008), Evropski konsenzus, zajedniĉka strategija, Ekonomist magazin br: 439, Emportal, Beograd; 22

23 Pre intervencije akcije ove banke pale su na najniži nivo u poslednjih 15 godina. 65 Belgija i Luksemburg uz pomoć Francuske spašavaju Dexia banku sa 6,4 milijarde evra. 66 Nemaĉka vlada spašava Hypo Real Estate Group, pružajući joj pomoć od 50 milijardi evra. 67 Nemaĉka je 13. oktobra odvojila 70 milijardi evra za povećanje likvidnosti banaka i 400 milijardi evra za obezbedjenje meċubankarskih pozajmica. 68 Francuska je odvojila 40 milijardi evra finansijske injekcije za banke i 300 milijardi evra za obezbedjenje meċubankarskih zajmova. 69 Velika Britanija dala je pomoć od 20 milijardi funti Royal Bank of Scotland, a Lloyds i HBOS su dobili pomoć od 17 milijardi funti. 70 Britanska vlada preuzela je kontrolu nad hipotekarnom bankom Bradford and Bingley. 71 Španija je spremila paket mera u iznosu od 30 milijardi evra kako bi otkupila lošu aktivu od banaka i ujedno povećala njihovu likvidnost. 72 Island kao zemlja koja je najviše pogoċena ovom krizom nacionalizovala je ĉitav svoj bankarski sektor. Donedavno su stanovnici te bogate zemlje imali jedan od najviših standarda u svetu, a prevelika zaduženost banaka u inostranstvu dovela je u pitanje otplatu islandskog spoljnotrgovinskog duga. 73 Kako su ekonomije svih evropskih zemalja meċusobno komplementarne kriza se prenela i na zemlje Evrope koje nisu ĉlanice Evropske unije. Povezanost finansijskih sistema zemalja van Evropske unije sa finansijskim sistemom unutar Evropske unije je posebno izražen. Limitirane domaćom tražnjom, italijanske, francuske, austrijske, grĉke i skandinavske banke svoja poslovanja širili su na tržište istoĉne Evrope: skandinavske banke okrenule su se ka baltiĉkim zemljama; grĉke i austrijske banke fokusirale su se na balkansko tržište; italijanske i francuske banke okrenule su se ka ruskom tržištu. U periodima kada je ekonomija u fazi ekspanzje, kapital se kreće u smeru od centra (matiĉne banke) ka periferiji (filijalama banaka), dok u fazama recesije i velikih kriza, kapital menja smer i kreće se od periferije ka centru. Ekonomije zemalja Evrope koje nisu ĉlanice Evropske unije u velikoj meri zavise od priliva kapitala poreklom iz Evropske unije. Zemlje u kojima inostrani kapital ima dominantan udeo u vlasniĉkoj strukturi bankarskog sektora izložene su većem riziku od posledica krize na finansijskim tržištima najrazvijenih zemlja sveta. 65 Stepanović B. i Ćulibrk M, Globalna finansijska kriza, Ko je sledeći?, Ekonomist magazin br: 437, Em portal, Beograd 66 _, (2008), Dexia bank gets 6,4 billion euros bailout, International Herald Tribune: _, (2008), Germany rescues Hypo Real Estate, Deutsche Welle: Stratfor (2008.), The Financial Crisis in Europe, StockAnalyst: Ibidem 70 Ibidem 71 Stratfor (2008), The Financial Crisis in Europe, StockAnalyst: Ibidem 73 Majstorović M. (2008), Island, ledeni bankrot,

24 Tabela 1: Uĉešće inostranog kapiatala u vlasniĉkoj strukturi bankarskih sektora navedenih zemalja STRANO VLASNIŠTVO NAD FINANSIJSKIM INSTITUCIJAMA PROCENATU ODNOSU NA CELOKUPAN BANKARSKI SEKTOR Slovačka 97,4 Češka Republika 96,2 Hrvatska 90,4 Bosna i Hercegovina 83,3 Bugarska 80,0 Poljska 79,6 Crna Gora 78,1 Rumunija 70,0 Letonija 67,5 Srbija 60,0 MaĎarska 58,9 Makedonija 54,0 Izvor: The Financial Crisis in Europe, Stratfor,iStockAnalyst 74 Iz tabele se može primetiti da su najviše ugrožene Slovaĉka, Ĉeška i Hrvatska kod kojih u vlasniĉkoj strukturi finansijskih institucija inostrani kapital uĉestvuje sa preko 90%. Pored MaĊarske i Makedonije, Srbija je meċu tri najmanje ugrožene zemlje sa 60 i manje procenata. Pored bankarskog sektora, krizom je pogoċeno i berzansko tržište, koje znatno brže i drastiĉnije reaguje na tržišne promene. Ova osobina može se lako objasniti Gordonovim modelom rasta dividendi preko koga je moguće izraĉunati tržišnu vrednost akcije (P 0 =D 1 /(Ke-g)). Prema tom modelu tržišna vrednost akcije (P 0 ) se smanjuje sa povećanjem oĉekivanog prinosa akcije (Ke), a upravo to se dešava kada usled finansijske krize doċe do povećanja rizika i samim tim povećanja oĉekivane stope prinosa. Oĉekivana stopa rasta dividendi (g) akcionarskog društva razumljivo se smanjuje tokom perioda krize, kada se oĉekuje da će kompanije beležiti loše poslovne rezultate. Obe promene dovode do smanjenja vrednosti akcija. Grafik 13: Kretanje berzanskog indeksa DAX u periodu od do godine Izvor: _, (2008),The financial Crisis in Europe, Stratfor:

25 Iz grafika se vidi da pad indeksa otpoĉinje poĉetkom septembra godine što se može povezati sa eskalacijom krize u tom periodu, a najnižu vrednost indeks u godini dostiže sredinom novembra. Genralno gledano, indeks je u konstantnom padu od septembra godine, ali uz kratke periode oporavka tržišta. Pomenuti kratki oporavci tržišta uzrokovani su najavama o pomoći finansijskom sektoru od strane vlada SAD i evropskih zemalja. Grafik 14: Kretanje berzanskog ideksa FTSE 100 u periodu od do godine Izvor: 76 Zanimljiv je odnos obima trgovanja i kretanja cena akcija. Svaki veći obim trgovanja dovodi do znaĉajnijeg pada cena (kraj septembra- poĉetak oktobra, sredina januara) što bi se moglo objasniti većom ponudom HOV izazvanom trenucima panike investitora, koja dovodi do obaranja cena akcija. Ovako drastiĉan pad berzi, zajedno sa kolapsom bankarskog sektora odražava efekte jedne od do sada najvećih kriza sa kojima se svet susretao. Problemi u SAD vrlo brzo se prenose kako na Evropu tako i na ostatak sveta. U poslovnim knjigama praktiĉno svih evropskih banaka pojavljuju se investicije u ameriĉko tržište nekretnina, koje je i izazvalo dramatiĉne gubitke u finansijskom sektoru. Manje razvijene zemlje koje nisu direktno pogoċene krizom (nemaju dovoljno razvijene finansijske sisteme pa stoga nisu mnogo ulagale u hipotekarne HOV), suoĉene su sa poteškoćama usled indirektnih uticaja krize, nastalih usled meċusobne povezanosti finansijskih institucija. 5. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u SAD i EU Efekti svetske finansijske krize prelivaju se na realni sektor prvenstveno kroz manjak kapitala i zaoštravanje uslova zaduživanja koje se suštinski ogleda kroz povećanje kamata, skraćivanje rokova otplate kredita i rigorozniju selekciju kompanija kod davanja kredita. Banke nemaju više sredstava za plasiranje realnom sektoru u vidu kredita, kao što su imale pre krize, dok kompanije iz realnog sektora imaju sve veći problem sa naplatom svojih potraživanja. Nastala situacija za posledicu ima pad proizvodnje, usporavanje poslovnog ciklusa kompanija, smanjenje izvoza i na kraju usporavanje privrednog rasta

26 Tabela 2: Pregled i projekcije rasta privredne aktivnosti MMF-a u najrazvijenijim ekonomijama sveta i svetskoj ekonomiji Razlika u odnosu na projekcije iz januara Projekcije 2009 WEO projekcije Svetska proizvodnja 5,2 3,2-1,3 1,9-1,8-1,1 Razvijene ekonomije 2,7 0,9-3,8 0,0-1,8-1,1 SAD 2,0 1,1-2,8 0,0-1,2-1,6 Evro zona 2,7 0,9-4,2-0,4-2,2-0,6 Nemačka 2,5 1,3-5,6-1,0-3,1-1,1 Francuska 2,1 0,7-3,0 0,4-1,1-0,3 Italija 1,6-1,0-4,4-0,4-2,3-0,3 Španija 3,7 1,2-3,0-0,7-1,3-0,6 Japan 2,4-0,6-6,2 0,5-3,6-0,1 Velika Britanija 3,0 0,7-4,1-0,4-1,3-0,6 Kanada 2,7 0,5-2,5 1,2-1,3-0,4 Druge razvijene ekonomije 4,7 1,6-4,1 0,6-1,7-1,6 Novo industrijalizovane azijske ekonomije 5,7 1,5-5,6 0,8-1,7-2,3 Izvor: IMF world economic outlook, 22. April Prema podacima MMF-a prikazanih u tabeli primetno je usporavanje privredne aktivnosti svih vodećih svetskih ekonomija u godini. U godini projektuje se da će biti nastavjen pad i oĉekuje se da će sve posmatrane zemlje ostvaraiti realan pad privredne aktivnosti. Usled drastiĉnih posledica svetske ekonomske krize na ekonomije najrazvijenijih zemalja i po svetsku ekonomiju u celini, prognozira se da će svetska privreda u godini zabeležiti realan pad od 1,3%. Velika razlika izmeċu projekcija iz januara i aprila godine ukazuje na dalje pogoršavanje stanja u svetskoj ekonomiji. Imajući u vidu da vrhunac krize još nije dostignut može se oĉekivati da će se u narednom periodu prognoze dodatno korigovati naniže. Iako se prvi oporavak svetske privrede oĉekivao tokom godini, najverovatnije ta prognoza se neće obistiniti. U godini uprkos prognozi rasta svetske privrede od 1,9%, najveći broj najrazvijenijih ekonomija sveta beležiće stagnaciju ili blagi realan pad privredne aktivnosti. Grafik 15: Pregled i projekcije rasta BDP-a MMF-a Izvor: IMF world economic outlook 22. April

27 Iz prognoza MMF-a može se zakljuĉiti da će industrijski razvijene zemlje biti znatno teže pogoċene nastalom krizom nego zemlje u razvoju, koje su svakako teško pogoċene usporavanjem svetske ekonomije. Prognoze MMF-a pokazuju da će najrazvijenije ekonomije sveta ostvariti realan pad privredne aktivnosti u godini od 3,8%, dok se za zemlje u razvoju prognozira stopa rasta BDP-a od 1,6% 77. Za zemlje u razvoju u godini na osnovu prognoza MMF-a oĉekuje se stopa rasta BDP-a od 4,0%, dok se u razvijenim zemljama oĉekuje stagnacija privredne aktivnosti. Prve ozbiljne naznake koje bi pokazale da privreda SAD ulazi u fazu usporavanja i recesije mogle su se uoĉiti u ĉetvrtom kvartalu godine, kada je privreda SAD zabeležila realan pad od 0,2% 78. Realan pad nastupio nakon rasta u drugom i trećem kvaratlu godine, kada su stope rasta iznosile 4,8% u oba kvartala 79. U periodu od do godine privreda SAD u ĉetvrtim kvartalima beležila je usporavanje privrednog rasta, ali nikada realan pad kao u zadnjem kvartalu godine. Grafik 16: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u SAD po kvartalima u periodu godine Izvor: US Department of Commerce, Bureau of Economic Analysis 80 U godini privreda SAD je i zvaniĉno ušla u recesiju kako je u dva uzastopna kvaratala beležila realan pad privredne aktivnosti prouzrokovane krizom na tržištu nekretnina i prenošenjem krize na finansijski sektor zemlje. U trećem kvaratalu godine realan pad iznosio je 0,5%, a u ĉetvrtom kvartalu 6,2% 81. Inflacija u SAD u periodu od avgusta godine do jula godine beležila je trend rasta. U peridou od 11 mesci inflacija je porasla sa 1,97%, koliko je iznosila u avgustu godine, na 5,6% u julu godine 82. Trend rasta inflacije poklapa se sa eskalacijom krize u finansijskom sektoru SAD. Od jula godine nastupio je izraziti trend pada stope inflacije koji je trajao sve do januara godine US Department of Commerce, Bureau of Economic Analysis (BEA), National Economic Accounts: Ibidem 80 Ibidem 81 Ibidem

28 Pad inflacije objašnjava se naglim padom tražnje u ekonomiji SAD i na globalnom nivou, koji je uticao na smanjenje inflatornog pritiska, kako se cene roba i usluga nisu menjale ili su beležile blagi rast. Grafik 17: Stopa inflacije u SAD u periodu od januara do januara godine Izvor: 83 Pošto nije bilo opasnosti od jaĉih inflatornih pritisaka, FED je poĉeo da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku, koja se sastojala iz smanivanja referentne kamatne stope, a u cilju delovanja na povećanje likvidnosti privrede i povećanja tražnje. Od poĉetka godine FED je smanjio referentnu kamatnu stopu sa 4,25% (januar godine) na 0,25% (decembar godine) 84. U periodu od jula do januara godine inflacija je opala sa 5,6% koiko je iznosila u julu godine na 0,03% u januaru godine 85. Zbog komplementarnosti ekonomija SAD i EU i efekata globalizacije, kriza koje je zahvatila finansijski i realni sektor SAD polako se prenosila na EU i druge zemlje sveta. Grafik 18: Desezonirani indeks rasta realnog BDP-a u EU po kvartalima u periodu Izvor:

29 Bruto domaći proizvod u EU beležio je sve veći rast poĉev od prvog kvartala godine do ĉetvrtog kvaratala godine. U pomenutom periodu indeks rasta BDP-a EU porastao je sa 1,4%, koliko je iznosio u prvom kvartalu godine, na 3,3% u ĉetvrtom kvartalu godine 87. Nako godine nastupio je trend usporavanja privredne aktivnosti EU. U ĉetvrtom kvartalu godine rast BDP u odnosu na ĉetvrti kvartal opao je za 1,2 procentna poena 88. Uprkos usporavanju privredne aktivnosti u godini, EU nije ušla u recesiju. U godini usporavanje privredne aktivnosti postalo je izraženije usled posledica globalne krize po finansijski sektor EU. Tokom ĉetvrtog kvartala iste godine zabeležen je realni pad privredne aktivnosti od 1,2% 89. Grafik 19: Stopa inflacije u EU u periodu od januara do januara godine Izvor: 90 Nagli rast inflacije u EU otpoĉeo je avgusta godine i trajao je sve do jula godine, kada je inflacija uvećana sa 1,7% (avgust 2007.) na 4% (jul 2008.) 91. Period u kome je zabeležen trend rasta inflacije u EU poklapa se sa periodom rasta inflacije u SAD. Kao i u sluĉaju SAD, usled naglog pada tražnje na tržištu EU, inflacija je otpoĉela trend pada koji je trajao od jula do januara godine, kada je stopa inflacije smanjena sa 4% na 1,1% 92. Kao i u sluĉaju FED-a, i ECB poĉela je da primenjuje ekspanzivnu monetarnu politiku koja se ogledala kroz smanjivanje referentne kamatne stope. Od avgusta do marta godine, ECB je snizila referentnu kamatnu stopu sa 4,25% (agust godine) na 1,5% (mart godine) Ibidem 89 Ibidem 90 Ibidem Ibidem 93 Ibidem 29

30 Grafik 20: Stopa nezaposlenosti u SAD u periodu od januara do januara godine Izvor: 94 Stopa nezaposlenosti u SAD od januara do marta godine kretala se u intervalu izemċu 4,5% i 5%. 95 Nakon marta godine usled posledica finansijske krize koja je poĉela da se prenosi na realni sektor nastupio je velik talas otpuštanja radnika. U periodu od aprila do januara godine stopa nezaposlenosti u SAD porasla je 2,6%, dostižući stopu od 7,6% u januaru godine. 96 U februaru godine stopa nezaposlenosti u odnosu na januar iste godine porasla je za 0,5%, odnosno bez posla u februaru ostalo je radnika. 97 Stopa nezaposenosti u februaru od 8,1% najveća je od decembra godine, kada je stopa nezaposlenosti iznosila 8,3%. 98 U dva meseca ukupno je bez posla ostalo 1,4 miliona radnika od ĉega u januaru godine , odnosno u decembru godine. 99 Poslodavci pored otpuštanaja radnika primenjuju i druge mere za smanjivanje troškova poput smanjivanja broja radnih ĉasova, zamrzavanje ili smanjivanje plata. Ukupan broj nezaposlenih u SAD popeo se na 12,5 miliona, dok broj radnka koji su prisiljeni da rade skraćeno radno vreme, a želeli bi da rade puno radno vreme povećao se sa na 8,6 miliona. U meċuvremenu broj radnih sati u radnoj nedelji ostao je na nivou iz decembra godine od 33,3 sata Ibidem 96 Ibidem 97 By TradingEconomics.com, Bloomberg; 98 Ibidem 99 Ibidem 100 Ibidem 30

31 Fabrike su tokom februara godine otpustile radnika, graċevinske kompanije radnika, maloprodajni sektor otpustio je blizu radnika, sektor usluga smanjio je broj zaposlenih za , finansijske kompanije otpustile su radnika, dok je u socijalnom i zdravstvenom sektoru bez posla ostalo radnika. 101 U Evropskoj uniji stopa nezaposlenosti u periodu od do godine beležila je blagu stopu rasta i u tom vremenskom periodu stopa nezaposlenosti porasla je za 0,7 procentnih poena. 102 U godini zabeležen je nagli rast nezaposlenosti od 1,1% usled proširenja Evropske unije i prijema novih ĉlanica (Ĉeške Republike, Estonije, MaĊarske, Letonije, Litvanije, Poljske, Slovaĉke, Slovenije, Malte i Kipra). 103 Nakon godine, nastupio je trend pada nezaposlenosti koji je trajao do godine kada je stopa nezaposlenosti na teritoriji EU smanjena za 1,9 procentnih poena. 104 Grafik 21: Godišnja stopa nezaposlenosti u EU u periodu od do godine Izvor: U zoni evra, Evropskoj monetarnoj uniji, tokom druge polovine godine zabeležen je nagli rast stope nezaposlenosti koji je prouzrokovan produbljivanjem i prenošenjem krize sa finansijskog na realni sektor. Od avgusta do januara godine stopa nezaposlenosti porasla je za 0,7 procentna poena. 106 Procene Eurostat-a su da je u januaru godine, u 27 ĉlanica Evropske unije, bilo miliona muškaraca i žena koji su aktivno tražili zaposlenje, od ĉega miliona u zoni evra. 107 U odnosu na decembar godine broj nezaposlenih uvećao se za u 27 ĉlanica Evropske unije od ĉega u evro zoni. 108 U odnosu na januar godine u Evropskoj uniji broj nezaposlenih porastao je za milona u od ĉega miliona u evro zoni By TradingEconomics.com, Bloomberg; Ibidem 104 Ibidem 105 Ibidem By: TradingEconomics.com, Eurostat; Ibidem 109 Ibidem 31

32 Grafik 22: Stopa nezaposlenosti u evro zoni po mesecima od januara do januara godine Izvor: MeĊu zemljama ĉlanicama, u januaru godine, najniže stope nezaposlenosti zabeležene su u Holandiji (2,8%) i Austriji (4%), dok su najveće stope zabeležene u Španiji (14,8%) i Letoniji (12,3%). 111 U odnosu na godinu šest država ĉlanica zabeležilo je smanjenje stope nezaposlenosti, njih devetnaest zabeležilo je rast nezaposlenosti, dok u dve države ĉlanica nije bilo promena u broju nezaposlenih. Najveće smanjenje stope nezaposlenosti zabeleženo je u Poljskoj (sa 8% na 6,7%) i Bugarskoj (sa 6,1% na 5,3%), dok je najveći rast zabeležen u Letoniji (sa 6,2% na 12,3%) i Španiji (sa 9% na 14,8%) Posledice svetske krize po finansijski sektor u Srbiji Direktni efekti svetske ekonomske krize ostaviće duboke posledice na zemlje koje najviše uĉestvuju u meċunarodnim tokovima kapitala i meċunarodnoj trgovini. Za razliku od ovih zemalja, zemlje u razvoju i zemlje koje prolaze kroz proces tranzicije osetiće indirektne efekte krize po finansijski sektor, koje će se manifestovati kroz pad likvidnosti, otežanu izgradnju i reformu finansijskih institucija, kao i po realan sektor kroz usporavanje privredne aktivnosti. U ovu grupu zemalja spada i Srbija, zemlja koja je u poodmaklom procesu tranzicije. Srbija prve udare krize osetila je na svom najosetljivijem delu finansijskog tržišta berzi. S obzirom na karakteristike i nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, smatra se da će uticaj svetske ekonomske krize na taj sektor biti ograniĉen. 113 Nestabilna politiĉka situacija poĉetkom godine dodatno je povećala neizvesnost investitora i prouzrokovala je veće povlaĉenje stranog kapitala, što je uticalo na smanjenje likvidnosti tržišta kapitala i nepovoljno je delovalo na buduća dešavanja na Beogradskoj Berzi. 110 By: TradingEconomics.com, Eurostat; Ibidem 112 Ibidem 113 _, (2008), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd; 32

33 Indeksi berze u Beogradu gubili su vrednost mnogo brže nego indeksi na razvijenim tržištima. Poĉetkom godine, pod uticajem zbivanja na domaćem i velikim svetskim finansijskim tržištima, evidentno je došlo do znaĉajnijeg povlaĉenja stranih investitora sa tržišta Srbije. Usled lošeg kreditnog rejtinga Srbije i povećanog rizika ulaganja u zemlju, ulazak kapitala iz inostranstva kroz nove portfolio investicije malo je verovatan. Domaći investitori usled straha od budućih dešavanja na berzi i nedovoljne ponude berzanskih proizvoda odluĉuju se za štednju u bankama ili za držanje novca u slamaricama. Grafik 23: Kretanje berzanskih indeksa Belex 15 i Belex line u periodu od do Izvor: BELEX 114 Izvor: BELEX 115 Kretanja berzanskih indeksa u prvoj polovini godine jasno reflektuju proces širenja finansijske krize i osetljivost finansijskih tržišta od precenjene vrednosti trgovanih akcija u prvom kvartalu do postepenog ispumpavanja balona u drugom kvartalu. 116 Drugi i treći kvartal godine na Belex line-u i Belex 15 karakteriše period mirovanja ili stagnacije. U ĉetvrtom kvartalu godine stanje na finansijskom tržištu u svetu poĉelo je da se odražava na berzansko tržište u Srbiji, kada su oba indeksa Beogradske berze zabeležila nagli pad. Trend pada vrednosti indeksa Belex line i Belex 15 nastavljen je i u prvom kvartalu godine. Uzrok naglog pada vrednosti indeksa uzrokovano je povlaĉenjem inostranih portfolio investitora sa tržišta Srbije usled oĉekivanja daljeg pada cena akcija i produbljivanja nastale krize. Drugo tromeseĉje obeleženo je stagnacijom finansijskog tržišta usled uspostavljene stabilnosti na poltiĉkoj sceni u Srbiji, koja je usporila odlazak stranih portfolio investitora i podstakla trgovanje ĉime je povećana likvidnost tržišta. Poĉetkom trećeg kvartala, kada se finansijska kriza proširila na sva svetska finansijska tržišta, berzanski indeksi u Srbiji beležili su konstantan pad, koji je nastavljen u prvom kvartalu godine. 114 Beogradska berza: Ibidem 116 Ibidem 33

34 Belex 15 najveću vrednost u periodu od prvog januara do 11. marta godine dostigao je 30. aprila godine, kada je vrednost indeksa iznosila indeksnih poena. 117 Belex line u istom periodu je takoċe najveću vrednost ostvario 30. aprila godine, kada je indeks vredeo indeksnih poena. 118 Prvi ozbiljniji pad vrednosti Belex 15 zabeležio je 23. novembra godine, a Belex line 30. novembra iste godine, kada im je vrednost opala na indeksnih poena odnosno indeksnih poena. 119 U odnosu na 30. april godine u novembru iste godine indeksi Belex 15 i Belex line izgubili su 33%, odnosno 24% svoje vrednosti 120. Sledeći ozbiljan pad oba indeksa Beogradske berze ostvarili su 17. aprila godine, kada je Belex 15 vredeo indeksni poen, a Belex line indeksni poen. 121 U poreċenju sa vrednošću indeksa iz novembra godine (23. i 30. novembar), 17. aprila godine indeks Belex 15 izgubio je dodatnih 30,5% vrednosti, a Belex line 26% svoje vrednosti. 122 Najnižu vrednost u posmatranom periodu indeksi Beogradske berze ostvarili su 11. marta godine, kako je Belex 15 vredeo 354 indeksna poena, a Belex line 848 indeksna poena. 123 Razlog drastiĉnom padu indeksa Beogradske berze je ĉinjenica da 50% 124 tražnje za akcijama na domaćem tržištu zavisi od inostrane tražnje. Povlaĉenje stranih investitora uzrokovali su gubici i kriza koja je zahvatila i njihove matiĉne zemlje. Ako poredimo rezultate poslovanja berzi u regionu možemo uvideti da su indeksi Beogradske berze pretrpeli najveći pad, dok su promet i pokazatelji vezani za tržišnu kapitalizaciju na približnom nivou drugih berzi u regionu. 117 Beogradska berza: Ibidem 119 Ibidem 120 Ibidem 121 Ibidem 122 Ibidem 123 Ibidem 124 _, (2008), Bilten Kvartalni monitor jul-septembar 2008, FREN, Beograd; 34

35 Tabela 3: Pregled pokazatelja u regionu u godini Berza Beograd Ljubljana Zagreb Sarajevo Banjaluka Podgorica Skoplje Indeks Promet Trţišna kapitalizacija Naziv Promena Vrednost Promena Vrednost Promena (%) u mil. (%) u mil. (%) BELEX 15 75,62% 810,94 56,45% ,19 36,37% BELEXline 68,72% SBI TOP 66,29% 1.285,79 42,26% ,49 41,86% SBI 20 67,49% CROBEX 67,10% 4.241,17 53,30% ,88 55,10% BIFX 67,34% 243,90 62,56% 3.992,50 49,68% SASX 10 66,52% BIRS 59,91% 51,90 82,46% 1.884,40 52,43% MOSTE 71,25% 76,84 71,83% 2.094,45 39,00% MBI 10 72,92% 201,50 70,32% 2.027,30 59,72% Prag Budimpešta Beč PX 52,72% ,00 15,89% ,00 40,72% PX Glob 51,66% BUX 53,34% ,00 35,46% ,08 28,39% ATX 61,20% ,90 23,88% ,80 67,13% Izvor: MAT&KB 125 Od berzi u regionu indeksi Beogradske berze izgubili su najveći deo svoje vrednosti i to BELEX line 68,72% i BELEX 15 75,62%. 126 Slede indeks berze iz Skoplja (72,92%), indeks berze iz Podgorice (71,25%) i indeksi berze iz Sarajeva (67,34% i 66,52%). 127 Najmanji pad vrednosti indeksa u regionu ostvarila je berza u Banjaluci ĉiji je indeks izgubio 59,91% vrednosti. 128 U pogedu prometa najveći pad u godini u odnosu na godinu ostvaren je na berzi u Banjaluci (82,46%), a najmanji pad prometa zabeležen je na berzi u Ljubjani (42,26%). 129 Posmatrano po tržišnoj kapitalizaciji berzi najaveći pad zabeležen je na berzi u Beĉu (67,23%), dok je najmanji pad zabeležen na berzi u Beogradu (36,37%) _, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar 2009, Ekonomski institut, Beograd 126 Ibidem 127 Ibidem 128 Ibidem 129 Ibidem 130 Ibidem 35

36 Ni bankarski sektor nije ostao imun na svetsku finansijsku krizu. Jedan od prvih indikatora koji je ukazivao na sve ozbiljnije razmere krize jeste rast kamatnih stopa banka. Razlika izmeċu kamatnih stopa pod kojima su banke plasirali svoja sredstva i referentnih kamatnih stopa evropskih centralnih banaka postala je sve izraženija. Kako se kriza produbjivala i slobodnog kapitala bilo sve manje, uzimanje novih kredita i refinansiranje postojećih obaveza prema bankama je postajalo znatno skuplje. Interesantno je da kamatne stope banaka nisu pratile trend smanjivanja referentnih kamatnih stopa evropskih centranih banaka i meċubankarske kamatne stope euribor. 131 Grafik 24: Kretanje 12-to meseĉnog euribor-a u periodu od godine do godine Izvor: Euribor-rates 132 MeĊubankarska kamatna stopa euribor je u periodu od marta do oktobra godine porastao za 1 procentni poen, odnosno sa 4,5% koliko je iznosila u martu na 5,5% u oktobru godine. 133 Rast euribor -a od marta do oktobra godine prouzrokovan je rastom referentne kamatne stope ECB i manjkom raspoloživog novca nastalog usled efekata globalne finansijske krize. Nakon oktobra iste godine nastupio je trend pada euribor-a koji je trajao do marta godine. U tom periodu euribor prateći snižavanje referentne kamatne stope ECB, smanjen je sa 5,5%(oktobar 2008.) na 1,8% (april 2009.). 134 Iako je zabeležen pad meċubankarske kamatne stope na evropskom tržištu, aktivne bankarske kamatne stope u zemjama u razvoju i zemjama u tranziciji, koje u svojoj osnovi imaju Euribor, nisu smanjene jer na njihovo formiranje utiĉu i drugi faktori poput stepena rizika zemlje. 135 U skladu s aktuelnom finansijskom situacijom u svetu, došlo je do povećanog stepena riziĉnosti ulaganja u pojedine zemlje, koji kao element ukupnog rizika utiĉe na povećavanje aktivnih kamatnih stopa banaka. Povećani rizici ulaganja u tranzicione zemlje, kao i nestašica kapitala otežava pristup izvorima finansiranja i povećava njihovu cenu. 131 _, (2008), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd; Ibidem 134 Ibidem 135 _, (2009), Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope, www. investitor.ba:

37 U novonastaloj situaciji efekti koji bi se oĉekivali od pada euribor-a neutralisani su povećanjem rizika plasmana sredstava, tako da snižavanje stope euribor-a nije ostavilo prostora za smanjivanje aktivnih kamatnih stopa banaka. 136 Kriza je polako poĉela da zahvata sve veći broj zemalja i njihove finansijske sisteme izazivajući pad likvidnosti i paniku na tržištima. Mnoge finansijske institucije pretrpele su velike gubitke ili su proglašavale bankrot usled velikih dugovanja. Srbija i njen finansijski sistem bio je pošteċen od ovih razornih uticaja krize. Bankarski sektor predstavlja najznaĉajniji sektor i nosilac je finansijskog sistema u Srbiji. Struktura izvora sredstava u bankarskom sektoru veoma je stabilna i otporna na spoljne uticaje, jer u bilansima banaka, domaći depoziti ĉine oko 70%, a kapital oko 24% ukupne pasive banaka. 137 S obzirom na nedovoljnu razvijenost finansijskog tržišta u Srbiji, banke su dodatna sredstva za finansiranje kreditne aktivnosti uglavnom dobijale od svojih centrala. Trend kreditne zavisnosti Srbije od inostranstva je smanjen u odnosu na prethodne godine, ali u vreme globalnog pada poverenja u bankarski sistem svaka poslovna veza sa evropskim bankama koje su doživele gubitke na tržištu ulagajući u hov koje su u sebi sadržale subprime hipoteke, može dodatno uticati na prelivanje finansijske krize. Kriza likvidnosti u bankarskom sistemu imala bi negativan uticaj na stabilnost ovog sektora i povećala bi stepen rizika zemlje. Zahvaljujući politici visokih stopa obaveznih rezervi na zaduživanje u inostranstvu i na domaće i devizne depozite, bankarski sektor Srbije je u poodmaklim fazama finansijske krize iskazivao pokrivenost depozita deviznim rezervama u visini od 86%, što je znatno iznad pokazatelja drugih zemalja u regionu, kod kojih je ovaj pokazatelj iznosio 35% 138. Likvidnosti aktive banaka doprinosile su tzv. repo transakcije, instrument koji sprovodi NBS prodajom visokolikvidih (repo) hartija od vrednosti, koje se nakon dogovorenog perioda mogu refinansirati kod NBS. Pod pretnjom krize likvidnosti, banke nastoje da povećavaju svoj depozitni potencijal, što podrazumeva povećanu tražnju za dugoroĉnim depozitima kao stabilnim izvorom sredstava, o ĉemu svedoĉe povećanje pasivnih kamatnih stopa. S toga je Narodna Banka Srbije reagovala ukidanjem obavezne rezerve i poreza na deviznu štednju. Smanjenju uticaja finansijskih šokova na bankarski sistem Srbije najviše su doprinele restriktivne mere NBS i snažna kapitalna baza, koja je kroz pokazatelj adekvatnosti kapitala (kapital u odnosu na kvalitet aktive banke), Srbiju vrednovala znatno većim prosekom nego druge evropske zemlje. Adekvatnost kapitala u bankarskom sektoru Srbije je 27,4%, što je znatno više u odnosu na druge tranzicione zemlje u regionu: Hrvatska 15,9% 139, Bugarska 14,5% 140, Rumunija 13% 141 i MaĊarska 10,8% _, (2009), Uprkos padu euribora komercijalne banke ne smanjuju kamatne stope, www. investitor.ba: _, (2008), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008 NBS, Beograd; 138 Ibidem 139 Piraeus Bank: 37

38 Dec Jan Feb Mart Apr Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov Dec Jan Feb Mart Apr Maj Jun Jul Avg Sept Okt Nov u milionima dinara Obzirom na nedovoljnu razvijenost tržišta kapitala u Srbiji, a posebno dužniĉkih hartija od vrednosti, privredna društva su svoje izvore finansiranja zasnivala na kreditima poslovnih banaka, što pokazuje ĉinjenica da u strukturi ukupnih bankarskih kredita dominiraju krediti pravnim licima. Grafik 25: Struktura plasmana banaka po sektorima u perodu od do godine Krediti privredi Krediti stanovništvu Krediti državi Krediti ostalim sektorima Izvor: MAT&KB 143 U periodu zaoštravanja finansijske krize bankama je otežano zaduživanje u inostranstvu, pa su krediti postajali sve nepristupaĉniji zbog povećanog sistematskog rizika, povećanih troškova i opšte nestašice kapitala u svetu što je dovelo do smanjenja broja izdatih kredita. Smanjio se i broj izdatih cross-border kredita, kredita koje su pravna lica u Srbiji uzimali direktno iz inostranstva od centrala poslovnih banaka u Srbiji. Poslovne banke u Srbiji garantovali su svojim matiĉnim bankama izmirenje obaveze nastalih po osnovu cross-border kredita. Upravo matiĉne banke odnosno centrale banaka u Srbiji su jedan od katalizatora prelivanja finansijske nestabilnosti na tranzicione zemlje, meċu kojima je i Srbija. Kada je kriza zahvatila evropski finansijski sistem, bile su pogoċene i finansijske institucije koje su pozajmljivale sredstva privredama u razvoju. Nestašica kapitala koja je proizvela krizu likvidnosti tih institucija, prenela se na njene institucije u Srbiji, ili direktno na korisnike njenih usluga. Posledice prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor Srbije, ogleda se u nedostupnosti finansijskih sredstava, povećanom odlivu kapitala iz privrede i izostanku prekopotrebnih stranih investicija. Usled manjka kapitala, njegova cena će poskupeti, finansiranje iz kredita biće ograniĉeno i uslovi za dobijanje kredita biće rigorozniji. Nedostatak kapitala, znatno će otežati proizvodnju i usporiti ekonomski rast. 140 Piraeus Bank: Ibidem 142 Ibidem 143 _, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 171, januar 2009, Ekonomski institut, Beograd; 38

39 7. Kretanje kursa dinara (RSD) Prelivanje krize u Srbiju dovelo je do znaĉajnijih oscilacija kursa dinara. Znaĉajnija odstupanja u odnosu na preovlaċujući trend zapoĉet je u oktobru godine kada je kurs dinara znaĉajnije apresirao u odnosu na euro dostigavši vrednost u oktobru iste godine od 77 dinara 144 za euro. Nakon oktobra nastupio je kratak period depresijacije domaće valute koji je trajao do 30. novembra godine smanjivši vrednost domaće valute na 85 dinara 145. Od novembra godine pa do maja godine nije bilo znaĉajnih oscilacija da bi od maja pa do septembra iste godine nastupio trend izražene apresijacije domaće valute. Srednji kurs dinara 7. avgusta dostigao je svoju najveću vrednost prema evru od 75,7543 din za euro. 146 Grafik 26: Kretanje srednjeg kursa dinara (RSD) u periodu od do godine Izvor-NBS 147 Od oktobra godine dinar zapoĉinje nagli trend depresijacije koji je potstaknut eskalacijom krize u svetu, oĉekivanim padom privredne aktivnosti i oĉekivanjem na tržištu da će trend depresiacije biti nastavljen, što je za posledicu imalo pad tražnje za dinarom i rast tražnje za evrima. TakoĊe je smanjen dotok kapitala u vidu kredita, direktnih stranih investicija, doznaka i portfolio investicija što je uticalo na pad vrednosti domaće valute i povećanje deficita platnog bilansa Srbije NBS,kretanje deviznih kurseva: Ibidem 146 Tasić N. i Vuĉković V. (2008.), Koji kurs nas oĉekuje do kraja godine, NBS,kretanje deviznih kurseva: Ibidem 39

40 Grafik 27: Platni bilans Srbije u periodu od do godine u milionima dolara Izvor-NBS 149 U periodu od do godine primetan je trend rasta priliva sredstava iz finansijskih transakcija, odnosno stranih direktnih investicija, portfolio i ostalih investicija. U istom periodu deficit tekućih transakcija beležio je konstantan rast, kako se deficit spoljnotrgovinske razmene roba produbljivao. U spoljnotrgovinskoj razmeni usluga u prve ĉetri godine posmatranog perioda ostvaren je suficit, da bi od do godine Srbija beležila veći uvoz od izvoza usluga 150. U 2008.godini deficit tekućeg raĉuna iznosio je 8.721,3 miliona USD, što je za 26,6% više u odnosu na 2007.godinu 151. Faktori koji su doprineli povećanju deifcita platnog bilansa su: Deficit u razmeni roba i usluga povećao se za miliona USD u odnosu na godinu 152 ; Po osnovu dohotka rashodi su se uvećali za miliona USD u odnosu na godinu 153. Suficit je ostvaren iz tekućih transfera koji se sastoje iz subvencija, donacija, poklona i doznaka iz inostransta u iznosu od miliona USD, što je za miliona USD više nego u godini 154. U svim godinama posmatranog perioda izuzev u godini ostvaren je suficit u ukupnom platnom bilansu zemlje, dok je u godini ostvareni deficit iznosio miliona USD 155. Deficit tekućih transakcija u svim godinama posmatranog perioda pokrivan je prihodima od privatizacije. U uslovima svetske ekononomske krize kada se oĉekuje da će se priliv stranih direktnih investicija smanjiti i pošto je proces privatizacije pred krajem, oĉekuje se da će se platnobilansni deficit u narednim godinama povećavati Ibidem 151 Ibidem 152 Ibidem 153 Ibidem 154 Ibidem 155 Ibidem 40

41 Kako se deficit bude povećavao tako će i odliv deviza iz zemlje biti izraženiji, što će smanjiti tražnju za dinarom (RSD) i izvršiti dodatni pritisak na kurs dinara smanjujući njegovu vrednost. Povećana tražnja za devizima sa kojima bi se finansirao uvoz roba i usluga uticaće na smanjenje nivoa deviznih rezervi Srbije. Grafik 28: Kretanje deviznih rezervi Republike Srbije izražene u milionima USD u periodu od decembra do januara godine Izvor-NBS 156 Nivo deviznih rezervi u periodu od do godine bio je u konstantnom porastu. Najveći nivo deviznih rezervi Republika Srbija imala je godine kada su iznosile preko miliona USD 157. Zasluga ovako visokom nivou deviznih rezervi jeste privatizacija Mobilnog operatera Mobi 063 koja je okonĉana godine. Upravo je privatizacija razlog konstantnog rasta deviznih rezervi Repubike Srbije. Tokom godine devizne rezerve smanjene su za oko 20% 158, kao posledica više faktora ukljuĉujući ĉeste intrevencije centralne banke na deviznom tržištu, pad vrednosti dolara, platnobilansni deficit itd. U januaru godini nastavljen je trend pada deviznih rezervi koje su od decembra godine do januara godine opale za 13%. 159 U uslovima globane krize i oĉekivanim pogoršanjem makroekonomske stabilnosti zemje, treba oĉekivati da će se nivo deviznih rezervi zemlje i u narednom periodu smanjivati. Smanjivanjem nivoa deviznih rezervi smanjuje se i sposobnost Narodne banke Srbije da svojim intervencijama brani kursa dinara i time utiĉe na opšta privredna kretanja u zemlji. Na kretanje kursa dinara u velikoj meri utiĉe i kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije Ibidem 158 Ibidem 159 Ibidem 41

42 Grafik 29: Kretanje referentne kamatne stope Narodne banke Srbije u periodu od do godine Izvor: NBS 160 Srbiju karakteriše izuzetno visoka referentna kamatna stopa Narodne banke Srbije, koja i u uslovima globalne krize ostaje na visokom nivou i ako druge centrane banke, pre svega centrane banke najrazvijenijih zemlja u svetu, drastiĉno smanjuju svoje osnovne kamatne stope. Ekonomsku politiku Republike Srbije karakteriše još i veliki nesklad i nekomplementarnost u voċenju monetarne i fiskalne politike, koje kao takve meċusobno poništavaju efekte koje svojim merama, odgovorne institucije za sprovoċenje monetarne i fiskalne politike (Narodna banka Srbije i Ministarstvo finansija), žele da postignu. Prilog ovoj tvrdnji je ĉinjenica da od godine pa do danas Ministarstvo finansija vodi izrazito ekspanzivnu fiskalnu politiku, dok je Narodna banka Srbije prinuċena da sprovodi izrazito restriktivnu monetarnu poliliku, kako bi neutraisala inflatorne pritiske i obezbedila makroekonomsku stabilnost zemlje. Razlog zbog ĉega u Srbiji referentna kamatna stopa ostaje na visokom nivou jeste strah od povećanja inflatornog pritiska koji bi ugrozio makroekonomsku stabilnost zemlje. Ovu bojazan potkrepljuje izuzetno visoka javna potrošnja prouzrokovana dugim nizom godina u kojima je voċena ekspanzivna fiskalna politika, kao i nedovoljna konkurentnost tržišta Srbije. Usled nedovoljno razvijene konkurentnosti tržišta pojedini tržišni uĉesnici mogu zloupotrebiti ovu tržišnu anomaliju, povećavanjem cena proizvoda uprkos padu ili oĉekivanom padu tražnje. Uzimajući sve u obzir Narodna banka Srbije primorana je da vodi izuzetno restriktivnu monetarnu politiku, povećavajući referentnu kamatnu stopu, ĉak i u kriznim vremenima kada je neophodno povećavati likvidnost privrede. U periodu od decembra do januara godine Narodna banka Srbije ĉesto je bila primorana da povećava nivo referentne kamatne stope. Na poĉetku godine referentna kamatna stopa iznosila je 10%, da bi do juna iste godine Narodna banka Srbije u nekoliko navrata povisila osnovnu kamatnu stopu dostižući u junu nivo od 15,75% _, (2009), Statistiĉki bilten NBS, januar godine, NBS, Beograd; 161 Ibidem 42

43 Do oktobra iste godine refrentna kamatna stopa ostala je na nivou iz juna meseca, da bi u novembru godine Narodna banka Srbije osnovnu kamatnu stopu podigla prvo na 17,75%, pa zatim i u decembru iste godine na 17,76%. 162 U januaru godine Narodna banka Srbije odluĉila je da spusti referentnu kamatnu stopu na nivo od 16,5%. 163 Narodna banka Srbije držeći referentnu kamatnu stopu na visokom nivo uticala je i na kretanje kursa RSD, tako što je time podsticala tražnju za repo instrumentima pre svega dvonedeljnim hov Narodne banke Srbije. Tražnja za hov Narodne banke Srbije je rasla usled atraktivne referentne kamatne stope i usled tržišnih oĉekivanja apresijacije kursa RSD. Poslovne banke su kupovale hov Narodne banke Srbije ili su vršile reotkup istih sredstvima dobijenih od dospeća već otkupjenih hov. Cilj ove operacije NBS na finansijskom tržištu jeste povlaĉenje višaka likvidnih sredstava sa finansijskog tržišta. MeĊutim NBS je koristila ovu operaciju da vestaĉki utice na kurs dinara. Poslovne banke su se zaduživale kod centrala i ta sredstva plasirali u hov Narodne banke Srbije. Poslovne banke kod ovakvog aranžmana bi zaradile kamatnu stopu (repo stopu) i razliku dobijenu po osnovu apresijacije kursa RSD. Kurs RSD veštaĉki je držan na jednom nivou kroz obezbeċivanje priliva deviza u domaći finansijski sistem preko kredita koje su poslovne banke uzimale od matiĉnih banaka. Ovim prilivom deviza uticalo se na povecanje ponude deviza na domacem tržištu ĉime se uticalo na apresijaciju kursa dinara i time na suzbijanje rasta cena, odnosno bazne inflacije. Tabela 4: Obaveze po osnovu transakcija Narodne banke Srbije u milionima RSD Obaveze po osnovu repo transakcija NBS u milionima RSD godina Januar Septembar Februar Oktobar Mart Novembar April Decembar Maj godina Jun Januar Jul Februar Avgust Izvor: Statistiĉki bilten NBS, februar godine Usled depresijacije domaće valute prouzrokovane naglim povlaĉenjem inostranog kapiala iz zemlje i nagoveštajima pogoršavanja makroekonomske stabilnosti, tražnja za repo instrumentima Narodne banke Srbije postepeno je opadala. Usled novonastalih okolnosti, poslovne banke dobijajale su sredstva po osnovu kupljenih repo instrumenata uvećana za repo stopu, ali ne i za iznos apresijacije kursa RSD. Tada banke odluĉuju da izaċu na devizno tržište i da sa dobijenim dinarskim sredstvima ili delom dobijenih sredstava od NBS kupe devize. Ovim poslovne banke su povećavale tražnju za devizama i uticale na dalju depresijaciju kursa dnara. Poslovne banke su prvo dobijena sredstva pokušale da prodaju na meċubankarskom tržištu po odreċenom kursu, ali pošto se prodaja nije uvek realizovala NBS je bila primorana da reaguje. Narodna banka Srbije je otkupljivala dinarska sredstva od poslovnih banaka po novom višem kursu, što je za posledicu imalo smanjenje nivoa deviznih rezervi zemlje. 162 _, (2009), Statistiĉki bilten NBS, januar godine, NBS, Beograd; 163 Ibidem 43

44 Poslovne banke ne žele da zadržavaju dinarska sredstva zato što vrednost valute opada usled oĉekivane depresijacije, i zato što su se zaduživale kod svojih centrala u evrima koje moraju i da vrate. Tako prva indikacija da li će kurs u narednom period apresirati ili depresirati može se videti iz povećanja ili smanjenja repo stoka. Depresijacija kursa dinara u vreme stabilnih makroekonomskih dešavanja povoljno utiĉe na izvoz, jer su tada cene izvezenih roba ili usluga niže od cena konkurentskih roba i usluga iz inostranstva. Za apresijaciju valute važi suprotna analogija, odnosno ona destimuliše izvoz i podstiĉe uvoz ĉineći robu i usluge iz uvoza jeftinijim, a izvoznu robu i usluge skupljim. U uslovima dubokih kriza kada je izvozna tražnja znatno manja nego u fazama privrednog rasta, depresijacijom valute neće se postići rezultati koji bi se oĉekivali u periodima privrednog rasta. 8. Uticaj globalne krize na rast trorškova zaduţivanja u inostranstvu Smanjenje likvidnosti finansijskog globalnog tržišta utiĉe da uslovi dostupnosti kredita budu sve komplikovaniji. Redukovanje kreditne ponude utiĉe na ponudu i tražnju na deviznom tržištu, odnosno ponuda deviza je sve manja dok tražnja za devizama raste, što za konsekvencu ima depresijaciju domaće valute. Druga posledica redukovanja kreditne ponude je povećanje kamatnih stopa na kredite stanovništvu i privredi. Krajnji rezultat je smanjena dinamika aktivnosti u realnom sektoru i usporavanje privrednog rasta zemlje kao i viša stopa nezaposlenosti. Faktori koji su uticali da se troškovi zaduživanja u inostranstvu povećaju, nisu bile medjubankarske kamatne stope, već rast premija za rizik koje se dodaju medjubankarskim stopama. Iako se euribor više nego prepolovio u odnosu na godinu, finansijska kriza je uĉinila da se sistemski rizik povećava, i da se zemlji koja kredit uzima automatski anulira smanjenje euribora i samim tim uĉini realan trošak zaduživanja većim i pored pada euribora. 164 Privredna društva se pored zaduživanja kod poslovnih banaka, mogu zadužiti i direktno u inostranstvu kod centrala poslovnih banaka, odnosno matiĉnih banaka, pomoću takozvanih krosborder kredita. Prema podacima NBS, stanje zaduženosti preduzeća u inostranstvu u oktobru godine iznosilo je 9,5 milijardi evra ili 30% BDP-a, što znaĉi da je realni sektor koristio znaĉajna sredstva iz inostranstva, u iznosu koji predstavlja oko 60% meseĉnog proseka. 165 Podaci govore da je poĉetkom krize smanjeno inozaduživanje preduzeća. Zaduživanja i bankarskog i realnog sektora utiĉu na spoljni dug Srbije. Spoljni dug se sastoji iz dve komponente: javnog duga koji se odnosi na pozajmice države i privatnog koji se odnosi na pozajmice banaka i privrednih društava _, (2008), Izveštaj o stanju u fianasijskom sistemu, septembar 2008, NBS, Beograd; 44

45 Na kraju godine spoljni dug Srbije iznosio je 10,8 milijardi dolara 166, da bi se na kraju godine skoro utrostruĉio (30,7 milijardi dolara 167 ). U periodu od do godine spoljni dug rastao je po proseĉnoj godišnjoj stopi od 13,5%. 168 Tokom godine posmatrano u dolarima u odnosu na kraj godine dug je porastao za 33,8%, dok je u godini u odnosu na godinu spoljni dug uvećan za 17%, što je manje u odnosu na prethodnu godinu i podudara se sa periodom odpoĉinjanja ekonomske krize. 169 Od do godine uĉešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu ima silazni trend. Na poĉetku godine javni dug iznosio je 8,8 milijardi dolara, što je predstavljalo 81% ukupnog spoljnog duga zemlje. 170 Na kraju godine javni dug je iznosio 9 milijardi dolara, što predstavlja 29% ukupnog spoljnog duga. 171 U periodu izmedju i godine uĉešće javnog duga u ukupnom spoljnom dugu smanjeno je za 52%. 172 U periodu od do godine uĉešće privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu ima uzlazni trend, što predstavlja rezultat potrebe za dodatnim finansiranjem sektora privrede u skladu sa visokom stopom ekonomskog rasta. Uĉešće privatnog sektora u ukupnom dugu na poĉetku godine iznosilo je 18%, da bi na kraju godine uĉešće iznosilo 71%. 173 Grafik 30: Struktura spoljnog duga po sektorima ( u milionima USD) Izvor: NBS, Sektor za medjunarodnu saradnju Ibidem 168 Ibidem 169 Ibidem 170 Ibidem 171 Ibidem 172 Ibidem 173 Ibidem 174 Ibidem 45

46 U godini nastavlja se trend rasta spoljnog duga koji je trajao do avgusta uz povremene oscilacije, da bi osetniji pad bio zabeležen tokom oktobra godine, najviše zbog smanjenja zaduživanja privatnog sektora. U septembru godine dugoroĉna dugovanja privatnog sektora iznosila su oko 17,8 milijardi dolara 175, da bi u oktobru bila smanjena na oko 16,2 milijardi dolara. U decembru godine, uprkos globanoj finansijskoj krizi, spoljni dug Srbije ponovo raste, a razlog je ponovno povećanje zaduživanja privatnog sektora (dugoroĉno zaduživanje se povećalo sa 16,8 176 na 18,3 milijardi dolara 177, a kratkoroĉno sa 2,7 178 na 3,4 milijardi dolara 179 ). U narednom periodu može se oĉekivati da će se iznos raspoloživh sredstava namenjenih finansiranju privatnog sektora smanjiti ĉime bi se i udeo privatnog sektora u ukupnom spoljnom dugu smanjio. Globalna kriza povećava troškove zaduživanja Srbije u inostranstvu, odnosno ĉini kredite skupljim uprkos ĉinjenici da je referenta kamatna stopa Evropske centralne banke u nekoliko navrata snižavana, u cilju povećanja likvidnosti privrede. Vid zaduživanja putem kredita iako je skup u narednom periodu biće verovatno jedini siguran izvor finansiranja za Srbiju. 9. Mehanizam i posledice prenošenja krize sa finansijskog na realni sektor u Srbiji Uticaj svetske ekonomske krize na Srbiju, ogleda se u povlaĉenju stranog kapitala. Srbija, svoj ekonomski razvoj i integraciju u svetsko tržiše zasniva na stranim direktnim investicijama, koje su u periodu krize u znatnoj oskudici. Pad investicija i pad poverenja u bankarski sistem, ispoljava se kroz povlaĉenje deviznih sredstava iz finansisjkog sistema i smanjenja devizne likvidnosti. Naglo smanjivanje ponude deviza stvara depresijaciju i u kratkom roku stvara inflatorne pritiske. Kako dinar više slabi prema stranoj valuti, inflacija se više manifestuje kroz rast cena uvozne robe. Ujedno, neizvesnost, povlaĉenje kapitala i inflatorni pritisci utiĉu na smanjenje potrošnje i agregatne tražnje, što prirodno dovodi i do usporavanja privredne aktivnosti. Kako je svetska tražnja za primarnim proizvodima u padu, u predstojećem periodu može doći do smanjenja izvoza na tržišta koja su takoċe pogoċena krizom, što će uticati da domaća privredna društva smanje proizvodnju. Globalna ekonomska kriza snažno će delovati na usporavanje privrednog rasta u svetu usled smanjene tražnje u razvijenim privredama. Pad tražnje na evropskom tržištu, koje predstavlja najveće izvozno tržište za Srbiju, negativno će se odraziti na njenu spoljnotrgovinsku razmenu i privredni rast. Srbija koja pretežno izvozi poluproizvode i sirovine, obojene metale, gvožċe, ĉelik i agrarna dobra, trpi posledice smanjene tražnje, koje su barem poĉetkom krize bile ublažene izvozom poljoprivrednih dobara Ibidem 177 Ibidem 178 Ibidem 179 Ibidem 46

47 Najveći srpski izvoznik, kompanija US Steel, koja ĉini 13% u strukturi domaćeg izvoza, objavila je da će od januara privremeno obustaviti proizvodnju u nekoliko pogona. 180 Pad tražnje za ĉelikom i metalom, snažno je uticao da domaće valjaonice obustave proizvodnju ili da rade sa jako malim kapacitetima. Smanjenje izvoza ĉelika i gvožċa znatno se odrazilo na smanjenje industrijske proizvodnje u Srbiji, koja je prema oceni Republiĉkog zavoda za statistiku u decembru godine manja za 8,9% u odnosu na decembar godine 181. Grafik 31: Trend industrijske proizvodnje u Srbiji Izvor: MAT&KB 182 U periodu zaĉetka krize, industrijski sektor je još uvek beležio stabilan rast, koji se pogoršao tek u drugoj polovini 2008.godine, kao posledica prelivanja krize sa finansijskog na realni sektor. Trend industrijske proizvodnje u poslednjih šet meseci (avgust januar godine) beležio je pad u proseku od 1,7% meseĉno ili 19% na godišnjem nivou. 183 Desezonirani indeksi u istom periodu beleže pad u svim posmatranim mesecima. Januarski desezonirani indeks manji je od prošlogodišnjeg proseka za 13%, a od maksimalnog nivoa u junu i u julu prošle godine za 16% (pad po stopi od 2,8% proseĉno na meseĉnom nivou, ili blizu 30% na godišnjem nivou) _, (2008), U.S. STEEL obustavlja proizvodnju u nekoliko pogona, Vlada Republike Srbije: _, (2009), Makroekonomske Analize i Trendovi & Konjunkturni Barometar, br. 172, februar 2009, Ekonomski institut, Beograd 183 Ibdem 184 Ibidem 47

48 Posmatrano na godišnjem nivou industrijska proizvodnja Srbije u januaru godine u poreċenju sa januarom godine manja je za 17,1% 185. Posmatrano po sektorima, u januaru godine u odnosu na isti period prethodne godine, preraċivaĉka industrija beleži pad od 24% 186, sektor vaċenja ruda i kamena je u padu za 7,7% 187, dok proizvodnja i distribucija elektriĉne energije, gasa i vode beleže rast od svega 0,3% 188. Posmatrano po namenskim grupama, podaci o industrijskoj proizvodnji svedoĉe da je u odnosu na januar godine došlo do pada u proizvodnji: intermedijalnih proizvoda za 38,5%, kapitalnih proizvoda za 25,7%, netrajnih proizvoda za široku potrošnju za 15,5%, trajnih proizvoda za široku potrošnju za 13,7%, i energije za 0,7% 189. Obim industrijske proizvodnje u januaru godine beleži pad u 22 oblasti koje ĉine 74% 190 u strukturi industrijske proizvodnje. 10. Uticaj globalne ekonomske krize na izvoz Srbije Nedostatak kapitala na globalnom finansijskom tržištu dovodi do otežanog i nepovoljnijeg zaduživanja kompanija i znaĉajno otežava poslovanje srpskih izvoznika. Manjak kapitala i oštriji uslovi zaduživanja samo su neki od teškoća sa kojima se susreću izvoznici u Srbiji. Finansijska kriza osiromašila je graċane širom sveta i dovela do gašenja velikog broja kompanija što je za posledicu imalo smanjenje tražnje za skoro svim vrstama roba i usluga. Situaciju pogoršava i ĉinjenica da skoro polovina izvoza Srbije (45,26%) 191 odlazi u samo ĉetiri evropske zemlje: Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu, Italiju i Nemaĉku 192. Takva specijalizacija izvoza pokazuje slabosti u periodima krize zbog nedostatka diversifikacije tržišta na koja bi se plasirali proizvodi. 185 Republiĉki zavod za statistiku Republike Srbije, saopštenje za javnost: Ibidem 187 Ibidem 188 Ibidem 189 Ibidem 190 Ibidem 191 Republiĉki zavod za statistiku (RZS), saopštenje broj 24, statistika spoljne trgovine decembar 2008: Ibidem 48

49 Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Grafik 32: Izvoz Srbije po pojedinim zemljama izražen u % ukupnog izvoza zakljuĉno sa decembrom godine 193 Izvor: Republiĉki zavod za statistiku (RZS), saopštenje broj 24, statistika spoljne trgovine decembar Razvijene države, kao što su Italija i Nemaĉka, su meċu onima koje su najviše pogoċene krizom, a u njih odlazi 21,6% 195 izvoza iz Srbije što je znaĉajan udeo u ukupnom izvozu. Pošto je kriza priliĉno oslabila razvijene zemlje širom sveta razumljivo je zašto izvoz u pomenute dve države opada usled smanjene kupovne moći stanovništva i usporene privredne aktivnosti. Bosna i Hercegovina i Crna Gora su zemlje u razvoju sliĉne Srbiji na koje kriza nije direktno uticala zbog nerazvijenosti njihovih finansijskih sistema. MeĊutim, manjak kapitala u razvijenim ekonomijama smanjuje dotok kapitala u manje razvijene zemlje uzrokujući usporavanje privredne aktivnosti i u ove dve države. Usporavanje ekonomija Bosne i Hercegovine i Crne Gore dovodi do smanjenja izvoza Srbije, jer u te dve zemlje odlazi 23,7% 196 ukupnog izvoza. Gotovo sav izvoz iz Srbije namenjen je tržištu Evrope, pa shodno tome usporavanje ukupnog izvoza Srbije zavisiće od inteziteta krize kojom će Evropa biti pogoċena, a pre svega zemlje Evropske unije. Grafik 33: Izvoz Republike Srbije u periodu od januara do januara godine u milionima USD 1,400 1,200 1, Izvor: NBS izveštaj o izvozu robe iz RS Ibidem 195 Ibidem 196 Ibidem

50 Izvoz Srbije beležio je rast sa manjim sezonskim oscilacijama od januara do avgusta godine kada je trend rasta izvoza naglo zaustavjen. Pad u avgustu godine nije neoĉekivan pošto se može primetiti pad izvoza u tom mesecu u sve tri godine posmatranog perioda. Prve indicije da pad izvoza nije posledica sezonskih uticaja mogle su se uoĉiti u septembru godine, kada se na osnovu trendova iz prethodnih godina oĉekivao oporavak izvoza, a do kog ipak nije došlo. Rast u oktobru u odnosu na oktobar godine iznosio je 9,1% 198 (u u odnosu na godinu rast je iznosio 30%) 199. U novembru godine izvoz u odnosu na isti mesec godine opao je za 17,6% 200. Novembarski pad spustio je nivo izvoza krajem gotovo na nivo iz godine 201, što je predstavjao jasan pokazatelj da je došlo do prenošenja krize na realni sektor i da je izvoz Srbije na udaru krize. U decembru godine i ako je zabeležen rast izvoza u odnosu na novembar iste godine od 4,7% 202, u odnosu na decembar godine izvoz je smanjen za 11,6% 203. Pad izvoza nastavjen je i u godini, kada je u januaru meseĉni pad izvoza dostigao 32,8% 204, dok je meċugodišnji pad izvoza iznosio neverovatnih 30,6% 205. Ĉinjenica je da neki sektori više, a neki manje reaguju na negativne uticaje trenutne ekonomske krize. Po standardnoj meċunarodnoj trgovinskoj klasifikaciji (SMTK) 206 pet je kljuĉnih izvoznih sektora u Srbiji (od devet koliko ih ima) hrana, preraċeni proizvodi, mašine aparati i transportni ureċaji, gotovi proizvodi, hemijski proizvodi. U zavisnosti od karakteristika svake grane i elastiĉnosti tražnje za proizvodima razliĉitih grana razlikuje se i uticaj krize na pojedine sektore. Sledeći grafik pokazuje kretanje izvoza preraċenih proizvoda (preraċivaĉke industrije) u koje izmeċu ostalih spadaju: proizvodi od kože, gume, drveta, papira, tekstila, gvožċa, ĉelika. Ovaj sektor ima najveći nominalni iznos i najveći udeo u ukupnom izvozu Srbije i stoga bi ga trebalo izdvojiti od ostalih i posebno analizirati Ibidem 200 Ibidem 201 Ibidem 202 Ibidem 203 Ibidem Ibidem 206 United Nations Statistics Division: 50

51 Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Grafik 34: Izvoz preraċenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara do januara godine Izvor : NBS izveštaj o izvozu robe iz RS 207 Zbog sezonskih uticaja izvoz preraċenih proizvoda beleži usporavanje u periodu izmeċu septembra i decembra tokom i godine. Pomenuto usporavanja izvoza oĉekivalo se i tokom godine, meċutim intenzitet usporavanja izvoza preraċenih proizvoda u drugoj polovini godine daleko je veće nego što se moglo prvobitno oĉekivati. U periodu od jula do decembra godine izvoz preraċenih proizvoda smanjen je za 58,3% 208 ĉime je nivo izvoza u decembru godine vraćen na približan nivo izvoza preraċenih proizvoda iz marta godine 209. Tokom januara godine izvoz je nastavio usporavanje beležeći meseĉni pad od 22% 210, odnosno meċugodišnji pad od 49% 211. OdreĊeni sektori privrede i u periodima velikih kriza beleže manja usporavanja ili ĉak neznatan rast u odnosu na druge sektore privrede. Ovo se dešava zbog defanzivnih karakteristika odreċenih sektora, odnosno prirode posla kojim se privredna društva u okviru tih sektora bave poput prehrambene proizvodnje ili javnim i komunalnim uslugama. U Srbiji sektor koji je najviše odolevao efektima krize tokom druge polovine godine jeste sektor prehrambene proizvodnje _, (2008), Izveštaj o izvozu robe iz RS, NBS, Beograd: 209 Ibidem 210 Ibidem 211 Ibidem 51

52 Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Januar Grafik 35: Izvoz prehrambenih proizvoda u milionima USD u periodu od januara do januara godine Izvor: NBS izveštaj o izvozu robe iz RS 212 Slabije reagovanje prehrambenog sektora na nepovoljne uticaje krize može se povezati sa više faktora. Proizvodnja hrane u mnogome zavisi od vremenskih uslova koji su u Srbiji bili povoljni tokom godine. Recesija koja je zahvatila veći deo sveta dovodi do smanjivanja tražnje za većinom proizvoda iz razliĉitih sektora. Smanjena tražnja dalje dovodi do usporavanja industrijske proizvodnje, i samim tim do manje tražnje za naftom, što je znaĉajno uticalo na pad cene nafte. Sa obzirom da je nafta jedan od glavnih inputa u proizvodnji hrane, troškovi proizvodnje hrane su se snizili. Veoma je bitna i elastiĉnost tražnje za hranom koja predstavlja promenu tražnje u odnosu na promenu cene hrane, i promenu visine dohotka graċana. Hrana je proizvod kojeg se ljudi poslednjeg odriĉu i u sluĉaju viših cena (cenovna elastiĉnost) i u sluĉaju nižeg dohotka (dohodovna elastiĉnost). U trenucima krize dohodovna elastiĉnost bitnija je od cenovne elastiĉnosti usled smanjenih dohodaka širom sveta. Pošto je dohodovna elastiĉnost tražnje za hranom niska (ljudi kupuju istu koliĉinu hrane bez obzira na dohodak) stanovništvo se radije odriĉe drugih potreba (automobili, putovanja, skupa odeća), a tražnja za hranom ostaje na relativno istom nivou. Izvoz prehrambenih proizvoda zavisi od ukupne proizvodnje, dok je proizvodnja prehrambenih proizvoda izuzetno podložna sezonskim uticajima. S obzirom da su u strukturi izvoza prehrambenih proizvoda u veikoj meri zastupljeni primarni poljoprivredni proizvodi, sezonski karakter poljoprivredne proizvodnje ima veliki uticaj na visinu ostvarenog izvoza. Tokom godine usled loših vremenskih uslova nivo proizvodnje je znatno opao, da bi se u i godini proizvodnja stabilizovala, a izvoz beležio rast. Od jula godine kada je ukupan izvoz Srbije usled efekata krize poĉeo da beleži nagli pad, izvoz prehrambenih proizvoda posle pada koji je imao sezonski karakter beležio je stagnaciju

53 U periodu od avgusta do novembra godine izvoz prehrambenih proizvoda bio je na nivou izmeċu 133 i 137 miliona USD 213. Pad izvoza u decembru u odnosu na novembar godine od 7,3% 214 i u januaru u odnosu na decembar godine od 35,4% 215 imaju sezonski karakter i ne mogu se apriori povezati sa globalnom ekonomskom krizom. Ovu tvrdnju potkrepljuje ĉinjenica da je nivo izvoza prehrambenih proizvoda iz januara meseca u 2007, i godine na približno istom nivou od oko 80 miliona USD. Na sledećem grafiku sumirani su uticaji krize po sektorima za period od jula do januara godine Grafik 36: Pad izvoza po sektorima za period od jula do januara godine Izvor: NBS izveštaj o izvozu robe iz RS 216 U odnosu na nivo izvoza koji je zabeležen tokom jula godine, mesec koji je prethodio padu celokupnog izvoza, najveći pad izvoza zabeležen je u sektorima mineralnih goriva i maziva (75,7%), preraċenih proizvoda (67,4%) i hemijskih proizvoda (65,7%). Izvoz gotovih proizvoda zabeležio je najmanji pad od 37,6%. 11. Uticaj krize na priliv stranih direktnih investicija Jedan od najtežih efekata ekonomske krize koji će pogoditi Srbiju jeste pad priliva stranih direktnih investicija. U datim okolnostima investitori postaju konzervativniji i izbegavaju ulaganja u tržišta u razvoju, maksimalno izbegavajući svaki rizik. Prema istraživanju UNCTAD (United Nations Conference on Trade and Development) u godini globani priliv SDI opao je za 21% na milijardi dolara 217 i taj silazni trend prema njihovim procenama nastaviće se i u godini Ibidem 215 Ibidem 216 Ibidem 217 _, (2009), UNCTAD: Assessing the impact of the current financial and economic crisis on global FDI flows, januar 2009, UNCTAD, Geneva; 53

54 Svetska ekonomska kriza je više uticala na razvijene zemlje, gde se priliv SDI u godini smanjio na 840 milijardi 218 sa milijardi 219 koliko je iznosio u godini, što predstavlja smanjenje od oko 32,7%. Priliv SDI, prema podacima UNCTAD, u zemlje u razvoju povećao se sa 500 milijardi dolara 220 u godini na 518 milijardi dolara 221 u godini, što predstavlja rast od 3,6%. Navedeni podaci prikazani su na sledećem grafiku: Grafik 37: Priliv stranih direktnih investicija u milijardama USD Izvor: UNCTAD Handbook of Statistics 222 Srbiji, zemlji u tranziciji, neophodne su strane direktne investicije koje bi predstavljale glavni pokretaĉ ekonomskog rasta zemlje u narednom periodu. Medjutim nedostatak kapitala nije jedini problem sa kojim se Srbija suoĉava. Zemlje u tranziciji karakteriše nizak nivo domaće štednje, iz koje bi se samostalno finansirao razvoj, nedostatak savremene tehnologije i odgovarajućeg upravljaĉkog znanja. Pomenuti nedostaci mogu se nadoknaditi dolaskom stranih investitora koji bi sa investicijama doneli nova znanja, iskustva i nove tehnologije. Nakon politiĉkih promena u Srbiji priliv stranih direktnih investicija beleži trend rasta koji je trajao sve do kraja godine. Najveći udeo u ukupnom prilivu imali su prihodi od privatizacije, dok su green field investicije imale znatno manji udeo. U periodu od do 2007 godine Srbija je znaĉajno popravila svoj udeo u ukupnom svetskom prilivu SDI. 223 To nije bio samo sluĉaj sa Srbijom, već i sa svim zemljama Zapadnog Balkana. Na sledećem grafiku prikazan je neto priliv SDI u periodu od do godine. 218 _, (2009.), UNCTAD Handbook of Statistics, UNCTAD, Geneva: Ibidem 220 Ibidem 221 Ibidem 222 Ibidem 223 Zdravković, M. (2008), Priliv stranih direktnih investicija u zemlje Zapadnog Balkana nakon godine, d=54 54

55 Grafik 38: Neto priliv SDI u periodu od do 2008.godine (u milionima USD) Izvor: NBS, Sektor za ekonomske analize i istraživanja, Odeljenje statistike platnog bilansa 224 Priliva SDI u periodu od godine do polovine godine beležio je rast, kad je došlo do usporavanja priliva usled neuspelih predsedniĉkih izbora održanih u novembru i raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora u decembru iste godine. U godini zabeleženo je kratko usporavanje priliva SDI, da bi se u i godini rast priliva investicija nastavio. Naglo povećanje nastaje usled prodaje mobilnog operatera Telenoru, koji je kupio Mobtel za 1,513 milijardi evra. 225 U godini dolazi do pada priliva inostranog kapitala usled manjih prihoda od privatizacije u odnosu na godinu. U godini i pored svetske finansijske krize, dolazi do blagog rasta priliva stranih direktnih investicija u odnosu na godinu. MeĊutim u zadnja dva kvartala godine priliv SDI beleži usporavanje u odnosu na treći i ĉetvrti kvartal godine. 226 Pad priliva stranih direktnih investicija u trećem i ĉetvrtom kvartalu godine nije direktna posledica krize tako da će se pravi efekti krize osetiti u godini. Grafik 39: Priliv SDI u i godini po kvartalima (u milionima USD) Izvor: NBS, Statistiĉki bilten, decembar B92, Info, U fokusu _, (2008), Statistiĉki bilten decembar NBS, godine, NBS, Beograd; 227 Ibidem 55