ULOGA I ZNAČAJ KOMPANIJA ZA OSIGURANJE ŽIVOTA KAO INSTITUCIONALNIH INVESTITORA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU UVOD

Transcription

1 Mr Jasmina LABUDOVIĆ ULOGA I ZNAČAJ KOMPANIJA ZA OSIGURANJE ŽIVOTA KAO INSTITUCIONALNIH INVESTITORA NA FINANSIJSKOM TRŽIŠTU UVOD Centralne kategorije savremene post-kejnzijanske makroekonomske teorije su štednja i investicije. Razlog zbog čega se to ističe leži u tome što od njih zavisi nivo nacionalnog dohotka i zaposlenosti. Moderne ekonomije počivaju na vremenskoj nepodudarnosti štednje i investicija. Investicije osiguravača života u sebi spajaju razvojnu i stabilizacionu komponentu investicione politike kao segmenta ekonomske politike. 1 Razvojna dimenzija politike plasmana osiguravača se manifestuje kroz finansiranje privrede i vanprivrede, javnog i privatnog sektora, izgradnju infrastrukturnih objekata. Stabilizacionu dimenziju investicione politike treba posmatrati u sklopu stabilizacione ekonomske politike koja ima sledeće ciljeve: privredni rast, stabilan nivo cena, puna zaposlenost (prirodna stopa nezaposlenosti) i ravnotežni platni bilans. 2 Ne upuštajući se previše u analizu značaja finansijskog sistema, jer to nije predmet ovog rada, moramo naglasiti da finansijski sistem predstavlja jedan od najvažnijih delova privrednog sistema. Finansijski sistem predstavlja sistem kanala 3 kojima se uspostavlja veza izmeñu subjekata koji raspolažu viškom finansijskih sredstava (suficitarnih jedinica) i subjekata koji imaju manjak finansijskih sredstava (deficitarnih jedinica). Povezivanje suficitarnih i deficitarnih jedinica, zapravo podrazumeva povezivanje dve makroekonomske kategorije štednje i investicija. Njegova kompleksnost ukazuje na mnoštvo elemenata iz kojih se sastoji: finansijskih institucija, finansijskih tržišta i finansijskih instrumenata. Funkcionalno jedinstvo ovih konstitutivnih elemenata finansijskog sistema omogućuje da finansijski sistem zauzme posebno mesto u privrednom životu obavljajući odreñene funkcije kroz koje se obezbeñuje direktan uticaj na realni sektor. Finansiranje i investiranje preko finansijskog tržišta utiče na povećanje stope privrednog rasta (rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka), podiže nivo produktivnosti privrede, povećava proizvodnu efikasnost, povećava nivo životnog standarda, utiče na tehničko-tehnološki razvoj, podstiče uključivanje nacionalne ekonomije u meñunarodnu podelu rada itd. KOMPANIJE ZA OSIGURANJE ŽIVOTA KAO INSTITUCIONALNI INVESTITORI Meñu finansijskim institucijama, posebno mesto pripada grupi institucionalnih investitora kompanijama za osiguranje, penzionim fondovima i investicionim fondovima. Naš predmet interesovanja su kompanije za osiguranje života. Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. 1 Razvojna dimenzija obezbeñuje privredni rast i razvoj, tj. uvećava proizvodne mogućnosti privrede i potencijale privrednog rasta. Prof. dr Miomir Jakšić, Makroekonomija, Čigoja, Beograd, 2001, str Stabilizaciona komponenta investicione politike je u funkciji ublažavanja fluktuacija u privredi. Emilija Vukadin, Ekonomska politika, Dosije, Beograd, 2003, str Erić, Dejan, Finansijska tržišta i instrumenti, drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Čigoja štampa, Beograd, 2003, str. 11.

2 Kompanije za osiguranje spadaju u kategoriju nedepozitnih ugovornih finansijskih institucija. Kao takve, svoje fondove obrazuju putem ugovornih i tržišno-kreditnih instrumenata, dok se plasmani vezuju za nekreditne portfolije. 4 Različito od toga, banke formiraju svoje fondove kroz prikupljanje depozita, a plasmani se najčešće vezuju za kreditne portfolije. Kompanije za osiguranje života kao institucionalni investitori na finansijskom tržištu imaju ulogu akumuliranja sredstava i posredovanja, tj. prikupljena sredstva usmeravaju u različite oblike aktive (finansijske i realne). Ono što afirmiše osiguravače života da zauzmu važno mesto u finansijskom sistemu su njihove sledeće važne karakteristike: stabilan tok premija osiguranja, dugoročnost izvora sredstava, dugoročnost plasmana, vremenska nepodudarnost uplata i isplata i predvidivost nastupanja osiguranog slučaja, odnosno predvidivost povlačenja sredstava. 5 Zahvaljujući dugoročnosti izvora sredstava, osiguravači života formiraju takav investicioni portfolio koji se, na prvom mestu, sastoji od dugoročnih plasmana koji nose dugoročne prinose. Naravno, portfolio osiguravača života mora biti tako konstruisan da odgovori zahtevima za održavanjem likvidnosti. Finansijska snaga osiguravača života je ogromna. Po veličini aktive u SAD-u, kompanije za osiguranje života se nalaze odmah iza komercijalnih banaka. 6 Kompanije za osiguranje u Evropi su u 2005 oj godini zauzele dominantno mesto na investicionom tržištu. One su ukupno investirale 6,371 milijarde evra u privredu. Najveći delom plasmani su se odnosili na hartije sa fiksnom kamatom, zatim akcije i nekretnine. 7 U 2005-oj godini ukupna svetska premija osiguranja života iznosila je 1,999 milijarde dolara, što je za 5,1% više u odnosu na godinu. 8 U ukupnoj svetskoj premiji najveće je učešće evropskog tržišta osiguranja života, jer ono učestvuje sa 40,4%. Amerika učestvuje sa 27,8%, Azija sa 28,9%, a Afrika i Okeanija sa manje od 1,5%. U Americi je došlo do značajnijeg smanjenja premija osiguranja, jer je opao prinos na investirana sredstva zbog narasle konkurencije banaka i njihovih atraktivnijih proizvoda. Na području Evrope, u ukupnoj premiji u premija osiguranja života zauzima 62%. Najveće evropsko tržište osiguranja života je u Velikoj Britaniji (tržišni udeo je 27,4%). Sledi Francuska sa 19,8%, Italija sa 12,1%, Nemačka sa 11,9%, dok ostale zemlje učestvuju sa manje od 5%. Na grafikonima koji slede prikazan je udeo evropskih zemalja na tržištu osiguranja života u i godini. Sa grafikona se mogu uočiti i promene do kojih je došlo u ovom razdoblju Samo neznatni deo sredstava kompanije za osiguranje usmeravaju u kredite. Dr Sanja Andrijašević, Vladimir Petranović, Ekonomika osiguranja, Alfa, Zagreb, 1999, str Andrijašević, S. i Petranović, V. isto, str Kočović, J. i Šulejić, P. Osiguranje, Ekonomski fakultet u Beogradu, Čugura print, Beograd, 2002, isto, str CEA, Solvency II, Main Results of CEA s Impact Assessment, June 2007, str U zavisnosti od toga da li je izvor podataka Swiss Re ili CEA, podaci o ukupnoj svetskoj premiji osiguranja života i zastupljenosti premije osiguranja života sa područja Evrope u ukupnoj svetskoj premiji se donekle razlikuju. Razlika je prisutna zbog različitih područja koja analiziraju, kursnih razlika i zbog nekih razlika u izvorima podataka. CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007, str. 16.

3 DK 1,30% BE 2,40% SE 2,80% CH 3,80% NL 4,50% Ostale čl EU 2,40% Ostali 4,60% GB 37,30% CH; 3,20% ES; 3,40% DK; 1,80% SE; 2,30% Ostale čl. EU; 4,90% Ostali; 5,00% GB; 27,40% ES 4,50% NL; 4,00% IT 7,50% BE; 4,20% DE 11,60% FR 17,10% DE; 11,90% IT; 12,10% FR; 19,80% Izvor: CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, April Sigurnost i stabilnost uplata, strogo namenski karakter sredstava, visok stepen predvidivosti nastanka osiguranih slučajeva i činjenica da se osigurani slučajevi ne realizuju tako često doprinose da se akumulirana sredstva (po osnovu naplaćenih premija) mogu dugoročno ulagati u različite oblike finansijske imovine. Naglasimo da karakter i priroda ovih sredstava zahtevaju sigurne oblike ulaganja i na taj način utiču na privredni prosperitet i služe finansiranju i proizvodne i neproizvodne potrošnje. Osiguravači života, u ulozi finansijskih posrednika, obezbeñuju nov način finansiranja, tj. nove izvore finansiranja i za privatni i za javni sektor. Dugoročne obaveze i stabilni izvori prihoda ovih finansijskih institucija idealni su izvor finansiranja vlade i privrednih subjekata. 9 Kao finansijski posrednici susreću se sa cenovnim rizikom koji se može posmatrati iz dva ugla. Jedan je aktuarski rizik koji se odnosi na pravilnu procenu veličine rizika i odreñivanje cene osiguranja, a drugi je rizik investiranja. Životno osiguranje je mnogo razvijenije u razvijenim zemljama, nego u nerazvijenim i zemljama u razvoju. Ono podleže mnogo većim oscilacijama nego neživotno jer počinje na relativno visokom nivou dohotka zbog čega je tražnja za njim veoma elastična. Svakako da ekspanzija osiguranja života zavisi i od stepena razvijenosti finansijskog tržišta. Udeo osiguranja života u ukupnoj bruto nacionalnoj štednji (razlika izmeñu DBP i finalne potrošnje) ukazuje na značaj osiguranja života u štednji i njegovo mesto u odnosu na druge proizvode koji imaju karakter štednje kao što su: nekretnine, štedni računi, penzioni fondovi, akcije, obveznice. Osiguranje života čini 27,5% bruto štednje u Statistika pokazuje da je ovaj udeo porastao za 1,7% u odnosu na i skoro za 9% u odnosu na godinu. Ako se udeo osiguranja života posmatra po zemljama, videćemo da je najveći udeo u Portugaliji (oko 50%), Francuskoj, Belgiji itd. Grafikon koji sledi prikazuje zastupljenost premije osiguranja života u 22 evropske zemlje u godini. 9 Kenneth Black, Jr., Harold D. Skipper, Jr., Life & Health Insurance, thirteenth edition, Prentice Hall, 2000, str. 57.

4 LV PT FR BE FI IT IE SE DK NL CH DE AT ES PL SI NOGR EE LT IS RO Izvor: CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007 Veliki broj funkcija osiguranja života poklapa se sa funkcijama finansijskog sistema. Tako, možemo govoriti o: 10 funkciji štednje, funkciji likvidnosti, kreditnoj funkciji, funkciji zaštite od rizika i makroekonomskoj funkciji. Pored ovih, pomenimo i transfer resursa kroz vreme i prostor i kreiranje novca Štedna funkcija. Kompanije za osiguranje mobilišu ogromna novčana sredstva. Naplaćene premije od osiguranika, iako pojedinačno predstavljaju male iznose, u zbiru čine važan izvor nacionalne štednje. Ova činjenica dobija posebno na značaju ako dodamo da je stanovništvo najvažniji izvor štednje, odnosno da predstavlja najvažnije učesnike na strani ponude finansijskih sredstava Funkcija likvidnosti. Jedan od osnovnih principa ulaganja finansijskih sredstava kompanija za osiguranje, mada ne i najvažniji, je princip likvidnosti. Kompanije za osiguranje života raspolažu potencijalno likvidnim sredstvima, što znači da se, pod odreñenim okolnostima, mogu pretvoriti u novac potreban za izvršenje ugovornih obaveza. 3. Kreditna funkcija. Kompanije za osiguranje života ne vrše direktno kreditiranje privrede, ali to čine na jedan indirektan način. Kroz kupovinu različitih oblika finansijske aktive (npr. obveznica) mogu finansirati javni i privatni sektor, proizvodnu i neproizvodnu potrošnju, finansirati infrastrukturne objekte. 4. Funkcija zaštite od rizika. Kompanije za osiguranje života pružaju zaštitu od rizika prerane smrti, gubitka prihoda, nesposobnosti, bolesti, te obezbeñuju finansijsku sigurnost osiguranika u periodu umanjene radne sposobnosti. Takoñe, obezbeñuju nesmetano poslovanje i zaštitu od gubitaka ako je reč o osiguranju ključne osobe u preduzeću. 5. Makroekonomska funkcija. Osiguranje života spaja dve važne kategorije štednju i investicije, kao makroekonomske kategorije. S druge strane, osiguranje života, na svoj način, doprinosi poboljšanju životnog standarda i obezbeñuje kvalitetnije 10 Peter S. Rose, Money and Capital Markets, eighth edition, McGraw-Hill Irwin, Boston, 2003, str Zvi Bodie and Robert C. Merton, Finance, Prentice Hall, Upper Saddle River, 2000, str Prema: Erić, D. isto, str Erić, D, isto, str. 23.

5 uslove života u budućnosti, što znači da se u velikoj meri reflektuje na socijalnu politiku. Ono se može posmatrati u duhu razvojne ekonomske politike jer obezbeñuje rast društvenog proizvoda i nacionalnog dohotka, podstiče tehničkotehnološki razvoj, rast životnog standarda i obezbeñuje efikasnu alokaciju kapitala. Pozitivni efekti osiguravača života za nacionalnu ekonomiju vidljivi su tek protekom odreñenog broja godina. 6. Funkcija transfera resursa kroz vreme i prostor. Kompanije za osiguranje mogu se pojaviti u ulozi institucionalnih investitora ne samo na tržištu kapitala zemlje u kojoj imaju sedište, već i na stranim tržištima kapitala, tako povezujući različite subjekte i geografska područja. Takoñe, umanjuju neizvesnosti i povećavaju stabilnost čitavog finansijskog sistema. Odricanjem od sadašnje potrošnje, to će reći izdvajanjem premija iz svog dohotka, osiguranici obezbeñuju neophodna sredstva kroz odreñeno vreme (odreñeni broj godina, češće 10, 20 ili 30) kada su im ta sredstva najpotrebnija. Tako, više vrednuju buduću nego sadašnju potrošnju. 7. Funkcija kreiranja novca. Činjenica je da ne samo banke, već i ostali privredni subjekti kreiraju novac. To važi i za kompanije za osiguranje života. Posebno izdvajamo funkciju investiranja. Pojedini autori karakterišu je kao ekstremno važnu funkciju u poslovanju osiguravača. 13 Osiguranje života doprinosi da se od unapred naplaćenih premija akumuliraju ogromna novčana sredstva i tako obezbedi izvor za kapitalne investicije. Ta sredstva se investiraju u odreñenu finansijsku aktivu do dospeća zahteva za isplatu osiguranih suma. Ugovori o osiguranju života su, uglavnom, dugoročni, a obaveze osiguravača života po zaključenim ugovorima mogu se prolongirati za duži period. Stoga su i plasmani, većinom, dugoročni po prirodi. Naravno, osnovni cilj u investiranju je obezbediti sigurnost glavnice (uloženih sredstava različitog porekla, tj. od premija, zadržane dobiti, viškova). U portfoliju osiguranja života zastupljene su obveznice, akcije i nekretnine, kao i različiti instrumenti tržišta novca radi obezbeñenja potrebne likvidnosti. Plasman u svaki ovaj oblik aktive ima svojih prednosti i nedostataka. Tako npr., ulaganje u državne obveznice nosi sigurnost, oslobaña investitora od poreza, takvo ulaganje ne nosi kreditni rizik, ali nosi mali prinos. Ulaganje u akcije nosi viši prinos, ali i viši rizik, pepreke u prenosu prava i sl. 14 Investiranje nije cilj sam po sebi. Primarni cilj investiranja je maksimizacija profita, ali neposredno uz njega, stoje još neki. To su: uvećavanje vrednosti samih investicija, njihova stabilnost, rast vrednosti početnog uloga i stabilnost prihoda. Mnogi investitori imaju za cilj uvećanje prihoda koji se ne raspodeljuju da bi se tako uvećala sredstva radi ponovnog ulaganja. 15 Iako je u osnovi i investiranja i špekulisanja maksimizacija profita, bilo bi korisno ukazati na njihovu razliku. Naime, kada se sredstva plasiraju da bi se obezbedila sigurnost i očuvala realna vrednost glavnice uz pravo na prisvajanje dividendi i kamate reč je o procesu investiranja. S druge strane, kada se sredstva ulažu da bi se ostvarili veliki prinosi u kratkom roku - reč je o špekulisanju. Dakle, špekulisanje podrazumeva ili veoma visoke prinose na plasirana sredstva ili veliko uvećanje vrednosti kapitala. 16 Ovaj proces je uvek 13 George E. Rejda, Principles of Risk Management and Insurance, eighth edition, Addison Wesley, 2003, str Kočović, J. i Šulejić, P, isto, str Npr. važniji je rast cena akcija, nego prihod po osnovu dividende. Milojević, D, Leksikon finansijskih tržišta, Savremena administracija, Beograd, 1996, str i Bez obzira na karakteristike špekulisanja koje smo pomenuli, često se navodi da taj proces ima svoje važno mesto u ekonomiji jer često obezbeñuje kapital za nove razvojne i istraživačke projekte.

6 povezan sa visokorizičnim plasmanima, shodno pravilu da je visok prinos uvek praćen visokim rizikom. Cilj svake kompanije, pa tako i kompanije za osiguranje je da maksimizira vrednost same kompanije. Ako je reč o akcionarskom društvu, cilj je maksimizirati vrednost akcija (blagostanje akcionara), a kod društava za uzajamno osiguranje cilj je maksimizirati blagostanje vlasnika polisa. U svakom slučaju kompanije za osiguranje nastoje da maksimiziraju neto gotovinski tok. 17 Ono što zanima osiguravače nije samo to u koju imovinu plasirati akumulirana sredstva sa stanovišta sigurnosti ulaganja, već i to koliki će prinos da ostvare. Ovo pitanje dobija na značaju zbog potrebe smanjenja troškova poslovanja i zbog peglanja gubitaka do kojih može doći u poslovanju. Naravno, od prinosa na investicije ne pokrivaju se samo gubici nastali u sprovoñenju osiguranja, već se njihova visina reflektuje i na isplatu dividendi akcionarima, što opet smanjuje troškove osiguranja života. CILJEVI ULAGANJA SREDSTAVA Shodno preporukama OECD-a i direktivama EU, osnovni cilj ulaganja sredstava je obezbeñenje likvidnosti i solventnosti i stvaranje uslova za ostvarivanje finansijskih prihoda preko plasmana sredstava na finansijskom tržištu. Istaknimo da u biti investiranja sredstava kompanija za osiguranje života leže sledeći motivi: obezbeñenje sigurnosti poslovanja osiguravača i izvršavanje obaveza prema osiguranicima o njihovom dospeću. Dakle, ciljevi investiranja podrazumevaju: ispunjenje obaveza prema osiguranicima, održavanje sposobnosti kompanije za osiguranje života da posluje u konkurentnom okruženju, ostvarivanje profita i povećanje zarada. Osnovni cilj je da se kreira takav investicioni portfolio sa gotovinskim tokom koji je konzistentan očekivanom protoku novca po osnovu obaveza, strategijama za upravljanje rizikom i zahtevima za održavanjem solventnosti i profitabilnosti. RAZLIKA IZMEðU KOMPANIJA ZA OSIGURANJE ŽIVOTA I KOMPANIJA KOJE SE BAVE NEŽIVOTNIM OSIGURANJIMA Ne treba posebno naglašavati da su akumulirana sredstva osiguravača života mnogo značajnija za privredu od sredstava akumuliranih u neživotnom osiguranju. Postoje brojne razlike izmeñu ovih kompanija, a jedna od njih tiče se i plasmana sredstava. Veliki deo imovine kompanija koje se bave neživotnim osiguranjem investiran je u akcije, a manji deo u obveznice koje se mogu brzo prodati da bi se isplatili odštetni zahtevi. Ulaganje u nekretnine je mnogo manje zastupljeno. Ovakva orijentacija posledica je razlike u ročnosti obaveza kompanija za osiguranje života i kompanija za osiguranje imovine. Naime, obaveze kompanija koje se bave neživotnim osiguranjima su, po pravilu, kratkoročne što se neminovno odražava na njihovu politiku plasmana. Period osiguranja u većini ugovora je godinu dana ili čak i kraći. Obaveza osiguranika da uplati premiju i obaveza osiguravača da isplati odštetni zahtev su vremenski često veoma blizu (npr. godinu ili kraće) za razliku od osiguranja života (10, 20, 30, 40 godina). Suprotno osiguranju života gde su osigurane sume uglavnom fiksne, odštetni zahtevi u osiguranju imovine mogu da variraju u velikoj meri zavisno od katastrofalnih gubitaka, inflacije, medicinskih troškova, troškova konstrukcije, troškova popravke automobila, 17 Kenneth Black, Jr., Harold D. Skipper, Jr. isto, str. 829.

7 ekonomskih uslova, promene u proceni veličine štete od strane društva. Zato je likvidnost najvažniji cilj u investiranju kompanija koje se bave neživotnim osiguranjima. Portfolio ovih osiguravača mora se sastojati iz visokolikvidne aktive (gotovina, kratkoročni finansijski instrumenti). 18 Kompanijama koje se bave neživotnim osiguranjem prinos na investirana sredstva je posebno važan kako bi se na osnovu njega kompenzovali gubici koji nastanu u sprovoñenju osiguranja. Zato, nastoje da ostvare više stope prinosa plasiranjem sredstava u akcije. To, naravno, ne znači da prinos od plasmana nije bitan za osiguravače života. ZNAČAJ INVESTIRANJA SREDSTAVA OSIGURAVAČA ŽIVOTA ZA NACIONALNU EKONOMIJU Tradicionalno, najbolji pokazatelji značaja osiguranja života za nacionalnu ekonomiju su udeo premije u DBP (engl. insurance penetration) i prosečan dohodak per capita koji se troši na zaključenje ugovora o osiguranju (engl. insurance density). Ovi pokazatelji ukazuju na to da što je zemlja razvijenija, tj. što je DBP veći, to je veći udeo premije u njemu. U Evropi je stopa penetracije porasla sa 4,8% u na 5,1% u U Japanu ona iznosi 8,5%, a u Severnoj Americi 3,9%. 19 Grafikon koji sledi pokazuje odnos zastupljenosti ukupne premije u društvenom proizvodu u EU i u pojedinim zemljama EU, kao i u SAD-u za period od % % 12.0% 10.7% 10.6% 10.0% 8.5% 8.8% 8.6% 9.8% 8.4% 9.4% 8.0% 7.5 % 6.8% % 6.4% % 6.0% 5.7% 4.8% 7.1 % 4.0% 3.5% 3.5% 3.3% 2.1% 2.0% 1.6% 0.0% EU25 EU15 EUIO DE UK FR IT ES PL jp* us* Izvor: CEA, The contribution of the Insurance Sector to Economic Growth and Employment in the EU, Brussels, June Kao što vidimo, najviša stopa penetracije je u Velikoj Britaniji, zatim u SAD-u, Francuskoj i Japanu. Ako posmatramo stopu penetracije u EU - 25 i EU - 15, zaključićemo da je ona nešto viša u u zemljama EU - 15, nego u EU - 25 posle proširenja. Razlog za ovo leži u činjenici što je osiguranje života u novim članicama EU na nižem stepenu razvoja nego u EU Kočović, J. I Šulejić, P. isto, str CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007, str CEA, The contribution od tfe Insurance Sector to Economic Growth and Employment in the EU, Brussels, june 2006, str. 5.

8 Na narednom grafiku koji sledi prikazana je zastupljenost premije osiguranja života u društvenom proizvodu u istim regionima. 9.0% % 8.0% 7.0% 6.4% 6.5% 6.0% 5.0% 4.0% 3.0% 2.0% 3.4% 5.1% 3.1% 5.4% 5.4% 2.5% 3.2% 1.4% 1.3% 0.6% 1.0% 0.5% 4.9% 1.9% 2.4% 1.5% 6.3% 5.3% 4.4% 3.7% 0.0% EU25 EU15 EUIO DE UK FR IT ES PL jp* us* Izvor: CEA, The contribution of the Insurance Sector to Economic Growth and Employment in the EU, Brussels, June Deo dohotka koji se izdvaja za osiguranje života u iznosio je 1,063 evra per capita za sve članice Evropskog komiteta osiguranja (33 države članice), dok je za EU - 15 taj iznos nešto veći i iznosi 1,477 evra per capita. 21 Osim preko ovih pokazatelja, pozitivna kretanja tržišta osiguranja života za nacionalnu ekonomiju mogu se sagledati i preko rasta matematičke rezerve osiguranja života čija su sredstva najvažnija za politiku plasmana osiguravača života. Tako, u Evropi je godine matematička rezerva porasla za 8,7% u odnosu na godinu. Osiguranje života, iako od značaja za pojedince, 22 mnogo veći značaj ima za nacionalnu ekonomiju, tj. društvo u celini. Značaj osiguravača života je mnogostruk: 1. Društva za osiguranje mobilišu ogromna novčana sredstva koja predstavljaju nezamenljiv izvor nacionalne štednje; 2. Investiciona aktivnost društava za osiguranje smanjuje neizvesnosti u privredi; 3. Ubrzava se ukupna investiciona aktivnost; 21 Naravno da ove pokazatelje ne treba apsolutizovati. Npr. treba imati u vidu da ugovor može biti zaključen u jednoj zemlji, a premija plaćena u drugoj. Sledeće o čemu treba voditi računa je činjenica da u različitim zemljama troškovi života mogu biti različiti (kupovna moć 1 eura nije svuda ista). CEA, The European Life Insurance Market in 2005, No 29, april 2007, str. 7. i str Osiguranje života nije samo štednja, već mnogo više od toga. Štednja uvek zahteva vreme, resurse i disciplinu (odricanje od sadašnje potrošnje). Na samom početku štednog procesa, štedeti znači imati mali iznos sredstava. Meñutim, polisa osiguranja života garantuje odreñeni iznos osigurane sume i drugih koristi od početka zaključenog ugovora, pod pretpostavkom da su ispunjeni odreñeni uslovi. Osiguranje života je u funkciji zaštite od mogućih problema koji onemogućavaju akumulaciju štednog fonda zbog prerane smrti ili nesposobnosti osiguranika. Osigurana suma se isplaćuje kada se realizuje osigurani slučaj, što može da se desi u različitim periodima (na početku, sredinom i na kraju ugovorenog perioda). Na ovaj način osiguranik je obezbeñen u potpunosti (raspolaže dovoljnom količinom novca u svakom momentu). Kenneth Black, Jr., Harold D. Skipper, Jr. isto, str. 55.

9 4. Osiguravači doprinose finansijskoj stabilnosti privrede (povećavaju stabilnost finansijskog tržišta, 23 razvijaju nove finansijske instrumente radi zaštite od rizika); 5. Kroz njihove plasmane postiže se efikasnija alokacija kapitala; 6. Povećava se produktivnost privrede i 7. Privredni rast. Osiguranje života promoviše ekonomski razvoj na različite načine. Tako, podstiče investicije i inovacije. Kao institucionalni investitori, osiguravači života doprinose modernizaciji finansijskih tržišta i olakšavaju kompanijama pristup kapitalu, ubrzavaju ekonomski razvoj, poboljšavaju životni standard i povećavaju potrošnju, a potrošnja je jedan od glavnih pokretača privrednog rasta. Velike su implikacije ovih kompanija na tržište kapitala i na tržište rada. Iz tog razloga, država može da odreñuje, u izvesnoj meri, pravac investiranja njihovih sredstava. Tako, moguće je: povećati dubinu tržišta kapitala 24 kroz ulaganje u male i srednje kompanije koje još nisu kotirane na berzi, destimulisati ulaganje u nekretnine, podsticati ulaganje u državne hartije od vrednosti i projekte odobrene od strane vlade, dati prednost ulaganju u domaću ekonomiju i sl. 25 Pored toga, proširuju se tržišne aktivnosti u drugim zemljama. Kao što vidimo, investicije osiguravača života imaju važan ekonomski i socijalni učinak. Ova sredstva se investiraju u tržne centre, bolnice, istraživanja u medicini, fabrike, nove mašine i opremu. Na ovaj način investiranje pomaže rast kapitalnih dobara i u funkciji je promovisanja ekonomskog rasta i pune zaposlenosti. Investiranje kompanija za osiguranje života može se odnositi i na izgradnju stanova, kuća, domova zdravlja, a sve u funkciji povećanja društvenog blagostanja. Privredni subjekti i pojedinci koji koriste sredstva kompanija za osiguranje života imaju prednost u odnosu na ostale, jer će troškovi njihovog finansiranja biti niži nego u slučaju da su sredstva obezbedili iz alternativnih izvora (npr.banaka). Nije redak slučaj da se akumulirani fondovi u osiguranju koriste i za odobravanje hipotekarnih stambenih kredita. Postoji dovoljno obezbeñenje i garancija da će pozajmilac vratiti sredstva i zato je kreditni rizik dotičnog pozajmioca niži nego inače. Osiguranje života više nego neživotno, obezbeñuje efikasniju alokaciju resursa i zdrave investicije. Brojne kompanije mogu se finansirati iz reke sredstava kompanija za osiguranje života i po povoljnijim uslovima nego iz alternativnih izvora. ZAKLJUČAK U ovom radu cilj autora bio je da ukaže na značaj kompanija za osiguranje života kao institucionalnih investitora i na značaj koji imaju u finansiranju privrede i vanprivrede. Mnoštvo funkcija koje kompanije za osiguranje života imaju svedoči o njihovoj važnosti za ekonomiju, ne samo u nacionalnim okvirima, već i u globalnim. Ogromna finansijska snaga ovih finansijskih institucija očitava se u njihovoj dominantnoj zastupljenosti u bruto nacionalnoj štednji i mogućnosti da pruže nov i jeftiniji način finansiranja države, privrede i ostalih kojima su sredstva neophodna. Na taj način, one podižu stopu privrednog rasta, utiču 23 Kočović, J. i Šulejić, P. isto, str Dubina tržišta predstavlja odnos izmeñu ukupnog obima transakcija i nominalnog društvenog proizvoda, tj. iznos novca kojim se u odreñenom periodu može obavljati promet, s tim da to ne dovodi do promene cena. Dubina tržišta zavisi od broja i vrste dugoročnih hartija od vrednosti kojima se trguje na tržištu kapitala. Dobrivoje Milojević, isto, str OECD, Insurance and private pensions compendium for emerging economies: Principles of Investment regulation of Pension funds and Life insurance companies, book 2, part 1:3)c, Gerry Dickinson, 2001, str. 2.

10 na privredni razvoj, povećavaju DBP, utiču na smanjenje nezaposlenosti i u funkciji su obezbeñenja makroekonomske stabilnosti.