UGOVORI O OSIGURANJU ŽIVOTA I NJIHOV UTICAJ NA POLITIKU PLASMANA SREDSTAVA

Transcription

1 Revija za pravo osiguranja Dr Jasmina LABUDOVIĆ* UGOVORI O OSIGURANJU ŽIVOTA I NJIHOV UTICAJ NA POLITIKU PLASMANA SREDSTAVA U ovom radu cilj nam je da utvrdimo kakav je uticaj pojedinih ugovora o osiguranju na akumuliranje sredstava osiguranja prikupljenih putem premija osiguranja. U prilog tome, navešćemo karakteristike pojedinih ugovora o osiguranju života, njihove investicione elemente, analiziraćemo priliv novca po osnovu ugovora i kakve su finansijske obaveze kompanija. Priroda finansijskih obaveza kompanija za osiguranje života je vrlo kompleksna i raznovrsna. Preciznije, reč je o kompleksnoj prirodi obećanja kompanije da će ispuniti svoje ugovorne obaveze kada polisa bude dospela. Te obaveze (obećanja) i različite garancije koje proizilaze iz ugovora definišu jedan deo rizika sa kojima se susreću kompanije. Dakle, rizici koji proizilaze iz ugovornih finansijskih obaveza kompanije imaju uticaja na izbor finansijske aktive (mortalitet, rizik prerane smrti, garantovane minimalne kamatne stope na investirana sredstva, garantovanje akumulirane štednje, rizik da će ukupni troškovi biti veći od očekivanih). S druge strane, različiti rizici sa kojima se kompanije suočavaju prilikom investiranja sredstava, daju svoj pečat karakteru rizika kompanija za osiguranje života. OPŠTI OSVRT Svaki zaključeni ugovor o osiguranju života doprinosi rastu ukupnih sredstava osiguravača života koja su namenjena investiranju. Međutim, svi ugovori o osiguranju života ne doprinose u istoj meri rastu ovih sredstava za investicije. Ako govorimo o osiguranju na određeni rok ili privremenom osiguranju (engl. term life insurance),' sa stanovišta obezbeđenja sredstava za investicije, ono je najmanje atraktivno. Obezbeđuje najmanje sredstava jer ne uključuje štedni element. Bitna karakteristika ugovora o osiguranju na određeni rok, između ostalog, je da ih karakteriše viši nivo negativne selekcije, 2 nego ostale ugovore o osiguranju života. Negativna selekcija redovno podrazumeva i veće troškove kompanija za osiguranje života što, takođe, govori u prilog njihovog malog značaja u akumulaciji ukupnih sredstava. Godišnje obnovljivo privremeno osiguranje života (engl. yearly reneivable term insurance) nije popularno zbog stalno rastućih premija iz godine u godinu' i zbog straha osiguranika da neće biti u mogućnosti da plaćaju visoke buduće premije. S druge strane, osiguravač uvodi ograničenje u pogledu određivanja maksimalnog broja godina do kojih se može tražiti obnavljanje ugovora. Na taj način se eliminiše problem negativne selekcije. Takođe, moguće je ugovoriti klauzulu o promenljivosti ugovora u ugovor o doživotnom osiguranju. Ovakva klauzula ne ide na ruku osiguranicima jer oni moraju da plate veći od naredna dva iznosa: ili razliku u rezervama za prvobitnu i izmenjenu polisu ili razliku između premija plaćenih shodno ugovoru na određeni rok i onih koje su trebale da budu plaćene da je polisa doživotnog osiguranja bila kupljena od početka uvećanu za kamatu. 4 Sa stanovišta obezbeđenja sredstava za investiranje, ovakvi ugovori nisu interesantni za osiguravače. Takođe, ovi ugovori nisu adekvatni za one osiguranike koji nastoje da štede novac za tačno određene (specijalne) potrebe. 5 Sve ostale polise koje uključuju element štednje (tzv. gotovinske polise, engl. cashed policies), obez- * Asistent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu. 1 Privremeno osiguranje života (engl. term life insurance) predstavlja takav ugovor kod koga je osigurana suma fiksna za sve vreme trajanja osiguranja. Ova vrsta osiguranja života obezbeđuje čistu zaštitu za slučaj smrti i ne sadrži element štednje. Takođe, kod privremenog osiguranja, osiguranik nema mogućnost da traži otkup. 2 George E. Rejda, Principles ofrisk Management and Insurance, eighth edition, Pearson Education, 2003, str Negativna selekcija predstavlja tendenciju lica čija je izloženost riziku veča od prosečne da pribave novo ili nastave postoječe osiguranje u večem obimu u odnosu na one čija je izloženost manja od prosečne, odnosno da kupe osiguranje po istoj premiji kao i lica čija je izloženost riziku manja od prosečne. Negativna selekcija direktno doprinosi gomilanju loših rizika tako povečavajuči troškove kompanija za osiguranje. 3 Npr. premija na osnovu ugovora o privremenom osiguranju zaključenog na sumu od $ za muškarca starog 25 godina biče 353 $; za muškarca starosti 65 godina biče $; za muškarca starosti 75 godina premija će dostići čak $. George E. Rejda, isto, str Emmett Vaughan, Therese Vaughan, Osnove osiguranja - Upravljanje rizicima, Mate, Zagreb, 2000, str George E. Rejda, isto, str Emmett Vaughan, Therese Vaughan, Osnove osiguranja - Upravljanje rizicima, str Revija za pravo osiguranja Broj 4/2008

2 beđuju više sredstava za investicije. 6 To su: doživotno osiguranje za slučaj smrti (engl. ivhole-life insurance), mešovito osiguranje (engl. endozvment insurance), univerzalno životno (engl. universal life insurance), varijabilno životno (engl. variable life insurance), osiguranje sa promenljivom visinom premije (engl. indeterminate premium insurance) i doživotno osiguranje zasnovano na tekućim pretpostavkama (engl. current assumption ivhole life insurance). 7 Iz tog razloga ćemo, kao što smo već pomenuli, analizirati različite vrste ugovora o osiguranju života i njihove investicione elemente. U strukturi novozaključenih ugovora u 2005-oj godini na evropskom kontinentu ugovori sa štednim elementom su činili 50%. Oni su u ukupnoj premiji učestvovali sa 74%. Rentni ugovori i ugovori koji sadrže samo zaštitu (riziko osiguranje) u ukupnoj strukturi ugovora čine po 25% svaki. 8 POLISE SA UČEŠĆEM U DOBITl I POLISE BEZ UČEŠĆA U DOBITI Pre nego što počnemo sa analizom svakog pojedinačnog ugovora o osiguranju života, napravićemo klasifikaciju polisa na polise osiguranja života sa učešćem u dobiti (engl. ivith. profits or participating policies)" i polise osiguranja života bez učešća u dobiti (engl. non-profit or non-participating). Kriterijum za klasifikaciju je učešće osiguranika u raspodeli dobiti kompanije. Dobit se akumulira iz godine u godinu, a isplaćuje se u procentu od osigurane sume ili u paušalnom iznosu kada nastupi osigurani slučaj. 10 Dobit koja se pripisuje osiguranoj sumi može se iskoristiti na različite načine. Može se isplatiti u gotovini, iskoristiti za plaćanje budućih premija, a može se kupiti novo osiguranje u iznosu dobiti koja se pripisuje osiguranoj sumi. Ako je reč o polisama bez učešća u dobiti, osiguraniku će biti isplaćena samo osigurana suma. U mnogim polisama, osiguranici ostvaruju dobit kao rezultat plasmana njihove štedne premije i zato oni snose rizik svoje investicije. Oni se pojavljuju u ulozi direktnih investitora na finansijskom tržištu. Dobit ili gubitak od investiranog štednog dela premije određuje i vrednost polise. Praksa poznaje tri metode za utvrđivanje udela osiguranika u dobiti. Metoda dodatka na osiguranu sumu karakteristična je za Veliku Britaniju, Indiju i Australiju. Metoda realokacije se primenjuje u kontinentalnoj Evropi, a metod doprinosa je karakteristika SAD-a i Japan. DOŽIVOTNO OSIGURANJE Kod ugovora o doživotnom osiguranju, osigurana suma se isplaćuje kada nastupi smrt osiguranika, nezavisno od toga kada će se to desiti. Premije se mogu plaćati ili do smrti osiguranika ili do određenog broja godina života, a najčećše je to do njegovog penzionisanja. Ovu vrstu ugovora o osiguranju života karakteriše fiksna premija, fiksna osigurana suma, pravo osiguranika na otkup i element štednje. Ugovor o doživotnom osiguranju može se zaključiti uz klauzulu koja obezbeđuje osiguraniku pravo da kupi dodatni iznos osiguranja za određeni period i po određenoj premijskoj stopi bez dokazivanja interesa za osiguranjem." Ugovor o doživotnom osiguranju može se zaključiti ili uz plaćanje jednokratne premije (engl. single premium zvhole life) za ceo period osiguranja ili na osnovu koncepta kontinuirane uplate premija tokom celog perioda trajanja osiguranja (engl. continous premium ivhole life insurance). Drugi način je mnogo pogodniji za osiguranika, ali i za osiguravača. Osiguraniku je mnogo lakše da premije plaća mesečno, nego odjednom jednokratnu premiju koja je mnogo veća. Za osiguravača, kontinuirana uplata premija podrazumeva stalno priticanje premija na osnovu čega on pouzdano računa na buduće uplate i planira plasman sredstava. Osnovna karakteristika kontinuiranog plaćanja premija tokom perioda trajanja osiguranja je u tome što premije nikada ne rastu sa rastom verovatnoće smrtnosti. Za razliku od ove vrste osiguranja, privremeno osiguranje života (engl. term life insurance), koje se obnavlja iz godine u godinu, podrazumeva rast premija sa rastom verovatnoće smrtnosti. Iz ovoga proizilazi da će početne premije (koje se plaćaju u prvim godinama) kod privremenog osiguranja biti znatno niže nego kod doživotnog osiguranja. Međutim, jednokratna premija kod privremenog osiguranja, 7 Emmett Vaughan, Therese Vaughan, Fundamentals ofrisk and Insurance, John Wiley&Sons, Inc., ninth edition, 2003, str CEA, The Europeati Life lnsurance Market in 2005, str John Birds and Norma J. Hird, Birdsž Modern Insurance Law, fifth edition, Sweet&Maxwell, London, 2001, str Dr Sanja Andrijašević, Vladrimir Petranović, Ekonomika osiguranja, Alfa, Zagreb, 1999, str Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, Risk Management and Insurance, McGraw Hill, Singapore, 2004, str Revija za pravo osiguranja & Broj 4/

3 Revija za pravo osiguranja vremenom, prevazilazi visinu premija kod doživotnog osiguranja sa kontinuiranom uplatom premija. Razlog zbog čega su premije u prvim godinama trajanja doživotnog osiguranja više nego kod privremenog osiguranja, bez obzira što je rizik niži, leži u činjenici što se iz viška premija (iznos preko riziko premije) formira fond iz kog će se isplatiti osigurana suma u poznijim godinama. S druge strane, osiguranici u poznijim godinama neće moći, shodno svojoj smanjenoj radnoj sposobnosti i prihodima, da plaćaju premiju srazmerno veličini njihovog rizika smrtnosti, već nižu, tj. premiju koja je ista za sve vreme trajanja ugovora o osiguranju. To je uprosečena premija koja je veća od one koja odgovara riziku u ranijim godinama, a manja od one koja bi se platila u poznijim godinama. Stoga, u tim prvim godinama osiguravaču ostaje višak koji on unosi u pasivu bilansa. Taj višak se zove matematička rezerva osiguranja života ili premijska rezerva. Napomenimo i to da pošto je riziko premija dovoljna za pokriće rizika u tekućoj godini, a štedna služi za formiranje matematičke rezerve to znači da osiguravač ne nosi ceo rizik osigurane sume na koju je osiguranje zaključeno, već samo na razliku između osigurane sume i štedne premije. Kontinuirano plaćanje premija za vreme trajanja osiguranja obezbeđuje kontinuiranu zaštitu tokom celog života što govori o prednosti spajanja čiste zaštite za slučaj smrti i elementa štednje. Plaćanje premija iz godine u godinu doprinosi rastu štednje u polisi. Zato se može reći da je štednja u osiguranju nusproizvod želje za permanentnom zaštitom od rizika smrti i koncepta kontinuirane uplate premija. 12 Višak sredstava od uplaćenih premija, kompanija za osiguranje života investira i ostvaruje dobit od plasmana. Ova dobit se pripisuje delom osiguranoj sumi, delom je namenjena rezervama kompanije, a delom može služiti za pokriće gubitaka kompanije. Sve dok ne dođe do realizacije osiguranog slučaja, kompanija za osiguranje života sredstva matematičke rezerve plasira u različite vrste finansijske aktive. Pre nastupanja smrti osiguranik ima pravo da otkupi polisu osiguranja. Na taj način, kompanija za osiguranje života ostaje bez sredstava pre nego što je očekivala. Iz tog razloga ona trpi određene troškove jer će pre njenih očekivanja morati da povuče sredstva koja je uložila u finansijsku aktivu. Zato će, prilikom isplate otkupne vrednosti polise, odbiti od sume koju isplaćuje osiguraniku jedan deo na ime svojih troškova. Sto je period osiguranja duži to su veći troškovi otkupa. 13 Protekom vremena, struktura osigurane sume se, u izvesnom smislu menja. 14 Kod doživotnog osiguranja (osiguranja za ceo život) struktura osigurane sume se sastoji iz akumulirane štednje (engl. cash value) koja se protekom vremena uvećava i iznosa čiste zaštite za slučaj smrti (engl. death protection) koja se vremenom smanjuje. Na grafikonu koji sledi prikazana je struktura osigurane sume (engl. face amount) kod ugovora o doživotnom osiguranju. Iako u praksi nema razdvajanja elementa čiste zaštite i štednog elementa kod doživotnog osiguranja, dihotomija osigurane sume je prikazana radi lakšeg razumevanja. Na osnovu zaključenog ugovora, jasno je da će se isplatiti ili osigurana suma kada osiguranik umre ili će se isplatiti otkupna vrednost ukoliko je osiguranik zahtevao otkup polise. 15 osiguraiia suirsa =$ Izvor: Scott E. Harrington, Gregory R. Niehaus, Risk management & insurance, McGraw HiU, 2004, p Drugačije rečeno, protekom vremena se povećavaju rezerve, a smanjuje neto iznos osiguranja." Najveći broj polisa koje se odnose na doživotno osiguranje su polise sa učešćem osiguranika u dobiti osigura- 12 Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Važan motiv zaključenja ugovora o doživotnom osiguranju, posmatrano iz ugla osiguranika, je u tome što je štednja neoporezovana. Ipak, transakcioni troškovi, uključujući i troškove otkupa, mogu biti veoma veliki. Ovi troškovi mogu biti toliki da praktično kompenzuju poresko oslobođenje štednje. Takođe, ranije povlačenje sredstava od strane osiguranika, npr. 5 godina praćeno je penalima 10% što dodatno uvećava troškove i umanjuje prednost ovakvog načina štednje. Emmett Vaughan, Therese Vaughan, Osnove osiguranja..., str Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Emmett Vaughan, Therese Vaughan, Osnove osiguranja... str Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Emmett Vaughan, Therese Vaughan, Osnove osiguranja... str Revija za pravo osiguranja Broj 4/2008

4 vača. Drugim rečima, one osiguraniku obezbeđuju pravo na dividendu. Kalkulacija premija kod polisa sa učeščem osiguranika u dobiti osiguravača, zasniva se na konzervativnim pretpostavkama osiguravača (da će troškovi biti viši, da će prinos biti niži, da će smrtnost biti veća). 17 Povoljna odstupanja (niži troškovi od očekivanih, veća stopa prinosa, manja stopa smrtnosti) omogućavaju da se viškovi isplate kao dividende osiguranicima. Dividende koje se isplaćuju tretiraju se kao povraćaj premija i nisu oporezovane. Moramo naglasiti da osiguravač ne menja samu visinu dividende godišnje sa promenama njegovog iskustva, već menja formulu za obračun dividendi vlasnika polise koja je zasnovana na dugoročnim kretanjima kamatne stope, rashoda i troškova mortaliteta. 18 Otkup polise stvara određene troškove kompaniji za osiguranje života jer ona ostaje bez sredstava koje je trebalo da plasira shodno svojoj politici plasmana. Visina otkupa je nešto niža od iznosa matematičke rezerve za iznos troškova, i to ne samo troškova pribavljanja i ostalih troškova koji proizilaze iz osiguranja, već i troškova na ime štete koju osiguravač trpi zbog odlaska najboljih rizika." Pored visine matematičke rezerve, na otkupnu vrednost utiče i visina osigurane sume, vrsta osiguranja života, pristupna dob osiguranika i dužina ugovorenog trajanja osiguranja. Brojni otkupi mogu poremetiti ravnotežu osiguravajućeg fonda i dovesti do antiselekcije rizika, pa tako uticati na smanjenje stabilnosti porfolija osiguranja. Jedino otkup kod ugovora sa malim osiguranim sumama i premijama može imati značaja za osiguravača jer se on tako oslobađa malih osiguranja koja za njega predstavljaju balast, a to opet doprinosi stabilizaciji portfelja." 20 Kod osiguranja sa visokim osiguranim sumama i premijama osiguranja do toga vrlo retko dolazi. Kod ugovora kod kojih je predviđeno pravo na predujam, osiguravač će isplatiti otkupnu vrednost polise samo ako ugovarač osiguranja ne vrati predujam. Kompanije za osiguranje mogu dozvoliti zajam po osnovu polise. Kada osiguraniku bude odobren zajam, on mora plaćati premije, osim ako zajam nije uzet radi plaćanja premija. Nezavisno od toga, akumulirani ižnos štednje raste kako je predviđeno. Ukoliko bi se desilo da osiguranik umre pre nego što zajam vrati, osigurana suma koja se isplaćuje korisnicima osiguranja će se umanjiti za iznos preostalog duga. Da bi se kompanija za osiguranje zaštitila od rizika nevraćanja zajma, može automatski odobriti zajam za iznos premija koje nisu plaćene, a dospele su. Naravno, ovde važi pretpostavka da je akumulirani iznos štednje, na osnovu kojeg se uzima zajam, veći od dugovanih premija. Do 70-ih godina XX veka l^amata na zajam po osnovu polise bila je fiksna. Periodi visokih kamatnih stopa početkom 80-ih godina omogućili su osiguranicima da uzmu zajam po osnovu polise i da ta sredstva ulože u liartije od vrednosti sa višim prinosom. Ovo nije bilo u interesu osiguravača jer je za posledicu imalo veliki odliv sredstava iz njihovih fondova. Zato su morali da se prilagode promenjenim uslovima na tržištu i to tako što su prešli na fleksibilne kamatne stope. UNIVERZALNO ŽIVOTNO OSIGURANJE 21 Reč je o vrsti osiguranja života nastaloj iz potreba pral<se. Univerzalno životno osiguranje (engl. universal life insurance) sadrži čisto osiguranje i štednju. Premije i osigurana suma su fleksibilne, što znači da osiguranik u zavisnosti od svojih mogućnosti može plaćati veći ili manji iznos premija. Sto je veći iznos uplaćenih premija to je i veća osigurana suma. Specifičnost ove vrste osiguranja života je prilagođavanje kamata tekućoj kamati, s tim što je u ugovoru određena minimalna kamata. Za razliku od ostalih ugovora o osiguranju života, osiguravač jemči kamatnu stopu za period od šest meseci ako je osiguranik oročio sredstva osiguravaču. 22 Akumulirani iznos štednje varira u zavisnosti od plaćanja 17 Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Ibidem. Osiguranik može dividende, na koje ima pravo po osnovu učešća u dobiti da, kao što smo rekli, iskoristi na više načina (za povećanje osigurane sume, za plaćanje budućih premija, kupovinu dodatnog iznosa osiguranja). Prilikom zaključenja ugovora o osiguranju za ceo život osiguraniku se prezentiraju tabele sa očekivanom isplatom dividendi. Međutim, one nisu garantovane. Dividende protekom vremena rastu, a osnovni razlog rasta leži u pripisivanju većeg prinosa na investicije nego što je pretpostavljeno na početku perioda osiguranja. 19 L. Sicot - H. Marget, Preesic de la Loi sur le contrat d'assurances, Prema: prof. dr Slobodan Perović, Komentar Zakona o obligacionim odnosima, str E Topić i B. Škandro, Otkup kod osiguranja života, Osiguranje i privreda, br. 10/1963, str Univerzalno životno i varijabilno životno osiguranje se često nazivaju investiciono osetljivi ugovori (engl. investment sensitive contracts) jer akumulirani iznos štednje zavisi od: tekuće kamatne stope, prinosa na celokupni portfolio i prinosa na specifični investicioni portfolio investicionih fondova (Scott E. Harrington., Gregory R. Niehaus, str. 299). 22 Dr Sanja Andrijašević, Vladimir Petranović, isto, str Revija za pravo osiguranja & Broj 4/

5 Revija za pravo osiguranja premija, troškova mortaliteta, pripisanih kamata i sl. Ovaj ugovor daje osiguranicima pravo na otkup polise po odbitku troškova i pravo na predujam. Jedna od karakteristika univerzalnog životnog osiguranja jeste razdvojenost tri osnovne komponente ugovora: zaštitnog elementa, štednog elementa i troškova. Stanje u pogledu ovih elemenata se svake godine saopštava vlasniku polise na osnovu izveštaja iz prethodne godine. U ovom izveštaju nalaze se i podaci o troškovima mortaliteta, troškovima sprovođenja osiguranja, ostalim administrativnim troškovima, kao i o kamati pripisanoj akumuliranom iznosu štednje. 23 Troškove mortaliteta osiguravač odbija od akumuliranog iznosa štednje kao troškove osiguravajuće zaštite. 24 Troškovi osiguravajuće zaštite, prema tabeli iz polise, mogu ići do 1.000$. Najveći broj osiguravača zaračunava ove troškove u manjem iznosu od maksimalno predviđenog. Prve godine po prodaji polise, osiguravač zaračunava visoke akvizicione troškove zbog provizija, prodaje i administrativnih troškova. Od svake uplaćene premije se obično odbija 5-10% na ime troškova. Administrativni troškovi mesečno obično iznose 5$- 6$. Troškovi otkupa su viši ako se otkup zahteva u prvim godinama. Osiguravači mogu prodavati polise čiji su troškovi izuzetno niski. Obično je reč o polisama koje se prodaju putem Interneta i putem telefona. 25 Premije koje se naplaćuju u prvim godinama se pripisuju akumuliranom iznosu štednje, a ukamaćuju se po ponuđenoj stopi. Ukoliko za osiguravača nastanu veliki troškovi, on može pokriti troškove akvizicije i troškove obnavljanja najmanje iz tri izvora. Na prvom mestu, osiguravač može akumuliranoj štednji pripisati nižu kamatnu stopu nego što je ona koja je zarađena na investirana sredstva. Drugo, troškovi mortaliteta mogu biti maksimalno zaračunati (engl. tnarginfor expenses) i na taj način obezbeđen dodatni prihod jer se premija uvećava. Treće, otkup polise se obično traži posle kraćeg perioda, npr. 5 godina, a mnogo ređe ili ne uopšte posle dužeg perioda. To znači da troškovi otkupa koje zaračuna kompanija za osiguranje mogu da obezbede dodatni prihod za pokriće drugih troškova koji nastanu u sprovođenju osiguranja. 26 Rekli smo da osiguravač odvojeno prikazuje štedni element. Prinos na akumuliranu štednju zavisi od visine kamatne stope. Možemo reći da u ugovorima, zapravo, postoje dve kamatne stope. Postoji garantovana minimalna kamatna stopa koja se kreće u rasponu od 3-4%, a na osnovu koje je projektovan garantovani akumulirani iznos štednje. Projektovana akumulirana štednja je zasnovana na višoj tekućoj kamatnoj stopi proklamovanoj (projektovanoj) od strane kompanije za osiguranje, a koja iznosi 5.5%. Ova tekuća kamatna stopa nije garantovana. Njene promene zavise od tržišnih uslova i iskustva kompanije. Na pozajmljeni iznos akumulirane štednje plaća se minimalna garantovana kamatna stopa ili 1-2% niža kamatna stopa od one na zajam po osnovu polise. 27 Iako su premije, načelno, fleksibilne, u polisi može biti određena njihova minimalna i maksimalna granica u toku godine. Ovakve klauzule su važne za osiguravače da bi ga zaštitile od gubitaka. Fleksibilnost u plaćanju premija je razlog fleksibilnosti akumuliranog iznosa štednje (engl. cash value). Akumulirani iznos štednje se menja tokom vremena u zavisnosti od: kretanja kamatne stope koju osiguravač pripisuje gotovinskoj vrednosti polise, troškova mortaliteta, kao i od ostalih rashoda osiguravača. Kod univerzalnog životnog osiguranja, akumulirana štednja može se menjati mesečno u zavisnosti od kretanja tržišne kamatne stope, za razliku od doživotnog osiguranja kod koga je kamata određena unapred na osnovu očekivanih troškova mortaliteta, planirane akumulirane štednje, očekivanih premija. I jedna i druga mogućnost imaju svojih prednosti i nedostataka. Ako se precene troškovi, osiguravač će biti u dobitku i ostvariće višak od naplaćenih premija. Obrnuto, ako troškove potceni, biće u gubitku. Od uplaćenih premija se formira fond koji se uvećava za prinos od investicija po odbitku ukupnih troškova, uključujući i troškove mortaliteta. Iz ovih sredstava se isplaćuje osigurana suma. Akumulirana štednja (investicioni element) u polisi na kraju perioda osiguranja dobija se na sledeći način: 28 Akumulirana štednja na početku perioda osiguranja + plaćene premije na početku osiguranja - troškovi mortalite- 23 George E. Rejda, isto, str Isto. 25 Gordan Gardašanić, Prodaja osiguranja putem Interneta i organizacija zaštite Interneta, Svijet osiguranja, br. 5, 2001, str George Rejda, isto, str Isto. 28 Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Revija za pravo osiguranja Broj 4/2008

6 CLANCI ta na početku perioda osiguranja - ostali troškovi na početku perioda + pripisana kamata na kraju perioda osiguranja = akumulirana štednja na kraju perioda osiguranja Polazeći od svega prethodno rečenog, na primeru ćemo pokazati kako se dolazi do akumuiirane štednje (investicionog elementa) u polisama univerzalnog životnog osiguranja. Pretpostavimo da osoba A ima 30 godina i da zaključuje ugovor o univerzalnom osiguranju života na osiguranu sumu od EUR-a. Godišnja premija iznosi 500 EUR-a (s tim što se ona može menjati u toku godine). 2 " Premda se to čini mesečno, pretpostavićemo da se troškovi mortaliteta i kamatna stopa obračunavaju na godišnjem nivou. Mesečni administrativni troškovi iznose 6 EUR-a, a inkaso troškovi 5% na godišnjem nivou. U polisi je zagarantovana minimalna kamatna stopa u iznosu od 4.0%, a pretpostavka je da je tekuća kamatna stopa 5.5%. Takođe, pretpostavili smo da je kompanija za osiguranje zaračunala maksimalne troškove mortaliteta, iako su oni realno niži. Tako, troškovi koji se odbijaju od godišnje premije iznose 25 EUR-a (5% "'500). Administrativni troškovi iznose 72 EUR-a (6 * 12), a troškovi motaliteta iznose 115 EUR-a (pretpostavka je 1.15 EUR-a na svakih EUR-a od EUR-a). Dakle, ( ) = 288. Ako na ovaj dobijeni iznos obračunamo tekuću kamatnu stopu od 5.5 % dobićemo EUR-a (5.5 % * 288 = 15.84; = ). Ukažimo na bitnu razliku između doživotnog osiguranja i univerzalnog životnog osiguranja. Naime, u sistemu univerzalnog životnog osiguranja vlasnik polise nosi rizik promene troškova mortaliteta i promene kamatne stope, jer se u zavisnosti od ovih faktora menja i akumulirana štednja na osnovu polise. Međutim, u sistemu doživotnog osiguranja bez učešća u dobiti (engl. nonparticipating policies) promene ovih faktora ne idu na teret vlasnika polise, naravno, isključujući rizik insolventnosti. U ovom slučaju akumulirana štednja je garantovana na početku perioda osiguranja. Ipak, drugačije su posledice kod polisa doživotnog osiguranja sa učešćem u dobiti. Promene kamatne stope i troškova koje pogađaju osiguravača, pogodiće i osiguranika (vlasnika polise). Međutim, taj uticaj neće biti direktan kao kod univerzalnog osiguranja zato što se dividende, generalno, menjaju sporo u poređenju sa onima koje su predstavljene na početku perioda osiguranja u vreme kupovine osiguranja. To znači da su polise doživotnog osiguranja zasnovane na dugoročnom kretanju kamatnih stopa i mortaliteta, dok akumulirana štednja univerzalnog životnog osiguranja zavisi od kratkoročnih promena kamatne stope, a ponekad i mortaliteta." Kao što smo prethodno pomenuli, na osnovu polise univerzalnog osiguranja života, vlasniku polise se najčešće garantuje minimalna kamatna stopa koja se pripisuje akumuliranoj štednji. Kamate mogu biti određene na više načina. 32 Tako, npr. kamata može biti zavisna od kratkoročne kamatne stope (npr. kamatne stope koja se plaća na hartije od vrednosti Trezora u SAD-u). Takođe, kamatna stopa koja se pripisuje akumuliranoj štednji može da bude i kamata koja se ostvari na nove investicije ili prinos koji se očekuje na celokupan portfolio. Visoke kamatne stope koje se pripisuju akumuliranoj štednji, podrazumevaju da će i akumulirana štednja biti na visokom nivou. To bi značilo da zbog visokog nivoa akumulirane štednje, vlasnik polise neće morati da dalje plaća premije osiguranja iako još traje period osiguranja. Ipak, treba biti oprezan i svestan činjenice da kamatne stope nisu večno visoke. Kao i kod ugovora o doživotnom osiguranju, tako i na osnovu ugovora o univerzalnom osiguranju života, osiguraniku se može odobriti zajam na osnovu polise. Ukoliko se na odobreni zajam ne plati kamata, automatski će se smanjiti akumulirani iznos štednje u polisi. U nekim slučajevima, kompanija za osiguranje može pripisati jednom delu akumulirane štednje koji je pozajmljen nižu kamatnu stopu. 33 Npr. osiguravač može pripisati kamatnu stopu od 7% na nepozajmljenu akumuliranu štednju i 5% na deo akumulirane štednje koji je osiguraniku odobren na ime zajma. Svrha ove razlike u kamatnim stopama je u tome da se spreči da osiguranik uzima zajam po nižim kamatnim stopama u odnosu na tržišne, a istovremeno da akumuliranoj štednji bude pripisana kamatna stopa koja po visini odgovara tržišnoj. 34 Ako osiguranik ne plati dospelu kamatu na pozajmljeni iznos, redukovaće se akumulirani iznos štednje. Umesto zajma, neke polise univerzalnog osiguranja života dozvoljavaju delimičan otkup. Osiguranik može izvršiti delimi- 29 George E. Rejda, isto, str Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Isto, str Isto. 33 Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str Isto. Revija za pravo osiguranja & Broj 4/

7 Revlja za pravo osiguranja čan otkup bez otkazivanja polise. Međutim, u tom slučaju neće imati pravo da se iznosu koji je otkupio pripiše kamata. U nastavku ćemo ukazati na nedostatke univerzalnog životnog osiguranja posmatrano iz ugla osiguranika. S duge strane, oni se povoljno odražavaju na kompaniju za osiguranje Varljive (obmanjujuće) stope prinosa. Kompanije za osiguranje života objavljuju, u najvećem broju ugovora univerzalnog životnog osiguranja, stope prinosa u rasponu od 5-6% zavisno od osiguravača. Treba imali u vidu da su to bruto, a ne neto stope prinosa. Posle smanjenja bruto stopa za iznos prodajnih provizija, troškova i troškova zaštite koju osiguranje pruža, efektivni prinosi osiguranika su niži nego prinos koji je proklamovan, a često je negativan u prvim godinama nakon što je polisa kupljena. Svakako da je ovo u interesu osiguravača. 2. Nepotpuno otkrivanje. Poznato je da štednja, zaštita i troškovi predstavljaju zasebne komponente i da se odvojeno prikazuju na računima. Bez obzira na to, ovakvo razgraničenje ne predstavlja potpuno otkrivanje strukture premije i nije strogo zato što vlasniku polise nisu pružene informacije o tome kako su troškovi alocirani između zaštite i štednje u polisi. Proklamovanje visokih stopa prinosa ne samo da je varljivo, već ima i prizvuk prevare Smanjenje kamatne stope. Prilikom prodaje polisa osiguravač često ističe kamatne stope koje su veoma privlačne (vrlo su visoke). Vremenom, plaćanje premija može izostati, npr. posle 10 godina. Kamatne stope se mogu snižavati veoma brzo. Kao rezultat toga, akumulirani iznos štednje i projekcija plaćanja premija zasnovana na visokim kamatnim stopama postaje nerealna i obmanjujuća. Upravo zbog naglog smanjenja kamatnih stopa, osiguranici nastoje da otkupe svoje polise ili ih otkažu. 4. Osiguravači imaju pravo da povećaju troškove mortaliteta do maksimuma koji je predviđen. Na taj način mogu biti sakriveni drugi troškovi u okviru troškova mortaliteta. Ako osiguravačevi troškovi rastu i dalje, troškovi mortaliteta mogu preći iznos dozvoljenog maksimuma. Povećanje se neće primetiti i neće biti postavljeno pitanje u vezi toga zato što osiguranik veruje da je rast opravdan jer je on ili ona stariji(a). VARIJABILNO ŽIVOTNO OSIGURANJE Osnovne karakteristike varijabilnog životnog osiguranja (engl. variable life insurance) su: fleksibilnost osigurane sume i fiksne premije. Visina osigurane sume zavisi od profita koji je ostvaren na plasirana sredstva. Specifičnost ove vrste osiguranja života je da osiguranik sam odlučuje o investiranju svojih sredstava. To znači da on nosi i celokupan rizik investiranja. Osiguravač može predložiti finansijsku aktivu u koju će osiguranik uložiti sredstva, s tim da osiguranik sam kreira sopstveni portfolio. Po prirodi, varijabilno osiguranje je doživotno osiguranje sa fiksnim premijama. Varijabilni deo prinosa, u SAD-u, koji se drži na posebnim računima investira se u akcije ili druge instrumente. Može se investirati u obične akcije, fondove obveznica (engl. bondfund), balansirane investicione fondove (engl. balancing fund), fondove tržišta novca (engl. money market fund) i međunarodne fondove. Ukoliko se dogodi da je prinos na portfolio negativan, akumulirani iznos štednje se smanjuje. Za razliku od univerzalnog osiguranja, kod ove vrste osiguranja ne postoji garantovana minimalna stopa prinosa koja se pripisuje akumuliranom iznosu štednje. 37 Posebno treba naglasiti da ni otkupna vrednost nije garantovana. Zato su ovi ugovori povoljniji za osiguravače života. Kao i kod univerzalnog osiguranja života, i kod varijabilnog osiguranja je moguće odobriti zajam po osnovu polise i to ili po fiksnim ili po varijabilnim kamatnim stopama. Neke polise sadrže odredbu o automatskom zajmu za polise koji je u funkciji pokrića premija koje nisu plaćene. Po nekima, ovo je besmisleno zato što neplaćanje premija prouzrokuje ili gubitak ili otkup polise. Varijabilno univerzalno životno osiguranje predstavlja, kako se iz naziva može naslutiti, kombinaciju univerzalnog i varijabilnog osiguranja. To znači da osiguranik ima pravo na uplatu fleksibilnih premija (u zavisnosti od njegovih mogućnosti), ali istovremeno i pravo da odlučuje o plasmanima sredstava. Iako je dosta slično univerzalnom životnom osiguranju, varijabilno životno osiguranje ima i neke svoje specifičnosti. Specifičnost ove vrste osiguranja života ogleda se u tome što vlasniku polise stoje na raspolaganju različite investicione opcije za investiranje akumulirane šted- 35 George E. Rejda, isto, str George E. Rejda, isto, str Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, p i George E. Rejda, isto, str Revija za pravo osiguranja & Broj 4/2008

8 nje. S druge strane, na osnovu ove vrste ugovora ne garantuje se minimalna kamatna stopa. Ukoliko su oćekivanja u pogledu prinosa na investicije loša, akumulirana štednja može biti jednaka nuli. Na taj način rizik investiranja u potpunosti je na vlasniku polise. OSIGURANJE SA PROMENUIVOM VISNIOM PREMIJE Ovi ugovori spadaju u kategoriju ugovora o osiguranju života bez učešća u dobiti (engl. non-participating policies). Osiguravač ima pravo da poveća premije imajući u vidu očekivanja u pogledu troškova mortaliteta i drugih troškova. Na osnovu ugovora o osiguranju života sa promenljivom visinom premije (engl. indeterminate premium insurance), osiguravač određuje maksimalnu visinu premije do koje će moći, u toku trajanja osiguranja, da povećava premije. Osiguranik će, po pravilu, plaćati niže premije od ugovorenog maksimuma za vreme trajanja osiguranja. Period za koji se plaća niža premija može biti garantovan, npr. između tri i pet godina. Zapravo, ideja je da premija koja se plaća reflektuje tekuću tržišnu kamatnu stopu. Posle isteka tog garantovanog perioda, osiguravač može povećati premiju. Maksimalnu premiju osiguranik plaća po zahtevu osiguravača, kada osiguravač utvrdi da premije koje su do tada uplaćivane nisu dovoljne za pokriće troškova osiguravača. Maksimalni iznos premije utvrđuje se na osnovu troškova: mortaliteta, investicija i očekivanih troškova. Moguće je da se premije uopšte ne menjaju ukoliko očekivanja u budućnosti ne odstupaju od prošlog iskustva. Ugovori sa ovakvim kaluzulama obično su karakteristični za osiguranje za slučaj smrti. 38 MEŠOVITO OSIGURANJE Kod mešovitog ugovora o osiguranju (engl. endozvment life insurance), osiguravač će isplatiti osiguranu sumu korisniku osiguranja ako osiguranik umre u toku trajanja osiguranja. S druge strane, osiguravač će biti u obavezi da isplati osiguranu sumu i kada osiguranik nadživi određeni period. Dakle, osnovni izvor nesigurnosti u ispunjenju obaveze osiguravača vezan je za momenat kada će nastupiti obaveza osiguravača da isplati osiguranu sumu. Ovi ugovori nisu popularni u SAD-u zbog toga što ne zadovoljavaju uslov da budu oslobođeni plaćanja poreza. Naime, investicioni prinos koji se odbija od otkupne vrednosti polise je predmet oporezivanja, što obeshrabruje kupovinu polisa mešovitog osiguranja života. Međutim, ove polise su vrlo popularne u drugim zemljama. ŽIVOTNO OSIGURANJE ZASNOVANO NA TEKUĆIM PRETPOSTAVKAMA Reč je o polisi koja se može svrstati u kategoriju ugovora koji ne obezbeđuju učešće u dobiti. To znači da osiguranicima ne pripada pravo na dividende. Ove polise su sastavljene zavisno od tekućeg mortaliteta, prinosa na investicije i ostalih tekućih troškova. Akumulirana sredstva se pripisuju uplaćenim premijama, a zatim se umanjuju za troškove osiguranja i troškove mortaliteta uvećane za kamatu koja zavisi od tekuće kamatne stope. 39 Generalno, postoje dve vrste polisa doživotnog osiguranja zasnovanih na tekućim pretpostavkama (engl. current assumption whole life insurance): sa niskim i sa visokim premijama. Kod ugovora sa niskim premijama, određen je period od npr. pet godina u kom će se plaćati niske premije. Posle tog perioda, vrši se ponovni obračun premije zasnovan na aktuarskim pretpostavkama u pogledu mortaliteta, kamate i troškova. Ako je novoobračunata premija viša od one koja je prethodno plaćena, osiguranik ima pravo da izabere da li će plaćati višu premiju i da shodno tome ima određenu osiguranu sumu. U suprotnom, ako se nastavi sa plaćanjem niže premije, smanjuje se i osigurana suma. Kod ugovora sa visokim premijama, osiguranik plaća visoku premiju za određeni period posle kog ima pravo da prestane sa daljim plaćanjem premije (engl. vanishing premium provision). Sa daljim plaćanjem premija prestaje se kada akumulirani iznos pređe visinu neto jednokratne premije osiguranja koja bi trebalo da se plati na osnovu tekuće kamatne stope i troškova mortaliteta. 40 Postoje i takvi ugovori kod kojih premije rastu samo jednom u toku određenog perioda. Izvesne polise predviđaju da premije rastu postepeno svake godine u okviru datog perioda, a nakon toga se ne menjaju. Modifikovano osiguranje života je pogodno onima kojima je neophodna permanentna zaštita, ali koji ne mogu da plate odmah visoke premije. Ovo osiguranje je pogodno za one koji očekuju povećanje prihoda u budućnosti. Za osiguravače mogu biti interesantni grupni ugovori o osiguranju života koje zaključuje poslodavac za svoje radnike. Na ovaj način osiguravač može 38 Dr Sanja Andrijašević, Vladimir Petranović, isto, str George E. Rejda, isto, str Isto, str Revija za pravo osiguranja & Broj 4/

9 Revijgza pravo osiguranja da obezbedi značajna sredstva jer se premije ponovo obračunavaju posle određenog perioda, pa se kompanija na taj način može zaštiti od gubitaka. ODNOS PRIVREMENOG, DOŽIVOTNOG I MEŠOVITOG UGOVORA O OSIGURANJU ŽIVOTA Analiza efekata zaključenih ugovora o osiguranju na akumulaciju sredstava kompanija za osiguranje života i njihov plasman zahteva posmatranje odnosa između troškova i ugovora o osiguranju. Iz grafikona koji sledi mogu se izvesti određeni zaključci. S doživofno Izvor: Robert I. Mehr, Robert W. Osler, Modern life insurance, The Macmillan Company, New York, 1961, p. 7. Jedan od zaključaka odnosi se na činjenicu da troškovi osiguravača života rastu ako je period trajanja osiguranja duži. Ovo je logična posledica činjenice da što je period osiguravajučeg pokrića duži to je veći i rizik za kompaniju za osiguranje, pa su tako veći i troškovi. Iz grafikona je jasno vidljivo da sa protekom vremena, troškovi mešovitog osiguranja opadaju. Konačno, važan zaključak se odnosi na to da je doživotno osiguranje za slučaj smrti najskuplja" varijanta ugovora o osiguranju sa određenim rokom trajanja (engl. term life insurance), ali istovremeno i jeftinija" varijanta od mešovitog osiguranja. 41 Ovakvi zaključci zahtevaju i određeno objašnjenje. Naime, iz ugla kompanija za osiguranje života, doživotno osiguranje za slučaj smrtije skuplje" od ugovora o osiguranju sa određenim rokom trajanja (privremeno osiguranje) zato što je kod doživotnog osiguranja osiguravač u obavezi da isplati osiguranu sumu u bilo koje vreme kad smrt nastupi. Suprotno od toga, kod osiguranja sa određenim rokom trajanja, osiguravač je u obavezi da isplati osiguranu sumu samo ako osiguranik umre u ugovorenom periodu. Ako osiguranik preživi taj period, uplaćene premije ostaju osiguravaču. S druge strane, doživotno osiguranje za slučaj smrtije jeftinije" od mešovitog osiguranja, zato što je kod mešovitog osiguranja osiguravač u obavezi da isplati osiguranu sumu ne samo u slučaju smrti osiguranika za vreme trajanja perioda osiguranja, već i posle tog perioda ako osiguranik doživi kraj perioda osiguranja. Rekli smo da premije kod ugovora o doživotnom osiguranju za slučaj smrti sadrže štedni (investicioni) element. Investicioni element raste svake godine dok traje period osiguranja i to po dva osnova: po osnovu zarađene kamate na investirana sredstva i po osnovu preostalih ukamaćenih sredstava koja se pripisuju preživelim osiguranicima, članovima rizične zajednice (engl. survivorship benefits). 42 Objasnimo ovo. Kada umre jedan od članova rizične zajednice, isplaćuje mu se osigurana suma shodno ugovoru o osiguranju. Isplatom osigurane sume prestaje obaveza osiguravača i prestaje ugovor o osiguranju. Preostala ukamaćena sredstva dele ostali preživeli članovi rizične zajednice (osiguranici). Sve dok osiguranik ne umre, sredstva se oplođuju (uvećavaju), tako doprinoseći da profit osiguravača bude još veći. Kamatna stopa i preostala ukamaćena sredstva koja dele preživeli osiguranici su obično dovoljna da pokriju troškove osiguranja. Kao što smo videli, prethodno pomenuti ugovori različito se odražavaju na akumulaciju sredstava osiguranja. Najsigurniji priliv sredstava osiguravač će ostvariti kroz ugovor o doživotnom osiguranju i ostale ugovore koji precizno definišu visinu premija koju uplaćuje osiguranik, jer osiguravač tako najbolje može da predvidi priliv sredstava i projektuje plasman istih. Gde god postoji veća sloboda na strani osiguranika u pogledu uplate fleksibilnih premija (univerzalno životno, prilagodljivo životno osiguranje) osiguravač će teže proceniti priliv sredstava i mogućnost njihovog plasmana. Da bi odgovorili zahtevima konkurencije, kompanije za osiguranje života otvaraju" široku lepezu ugovora o osiguranju života koji osiguranici mogu zaključiti kako bi se što više sredstava slilo u fondove kompanije. Zato i raznovrsnost polisa ima važnu ulo- 41 Robert I. Mehr, Robert W Osler, Modern Life Insurance Law - a textbook of income insurance, The Macmillian Company, New York, 1961, str Isto, str Revija za pravo osiguranja ^ Broj 4/2008

10 gu u formiranju sredstava za investicije kompanija za osiguranje života. Ovo je važno ne samo zbog odbrane od konkurencije u odnosu na alternativne oblike štednje (štednja u bankama na prvom mestu), već i zbog međusobne konkurencije između osiguravača. Generalno, u interesu je svake kompanije za osiguranje života ne samo da njeni ukupni troškovi budu što niži, već da što niži budu i troškovi po svakom pojedinačnom ugovoru. 43 Niži troškovi obezbeđuju viši profit osiguravaču, a visoki troškovi mortaliteta, niži prinos na plasirana sredstva od očekivanog, neplanirani rashodi itd., mogu dovesti do velikih gubitaka osiguravača ukoliko on ne izvrši diverzifikaciju rizika koji je primio u osiguranje. Ako nastupi teška i zarazna bolest ili se prinosi od plasmana smanje i dugo ostanu na niskom nivou, osiguravač će smanjiti dividende koje isplaćuje osiguranicima. Ako to ne učini, osiguravač će nositi veći teret rizika jer nije uspeo da ga raspodeli. U tom slučaju biće mu potrebno više kapitala kako bi nosio rizik koji je primio u osiguranje i, u krajnjem, izbegao nesolventnost. 44 U poslovanju kompanija za osiguranje života važan je metod finansiranja troškova. Zbog dugoročne prirode osiguranja života, veoma je važno odgovoriti na pitanja: kako i kada pokriti troškove? Najveći deo troškova koji nastaje u vezi sa zaključenjem osiguranja pokriva se na početku perioda osiguranja (engl. frontend load) i uključuje se u premije koje se plaćaju prve godine. 45 Pomenimo, da kompanije za osiguranje imaju velike gubitke prvih godina po zaključenju ugovora. Odredbe ugovora o osiguranju koje se odnose na način plaćanja premija i isplatu osiguranih suma utiču na politiku plasmana kompanija za osiguranje života. Zestoka konkurencija može naterati osiguravače da snize premije ispod nivoa koji je dovoljan za izvršenje obaveza prema osiguraniku, što može osiguravača dovesti u poziciju da poslovnu godinu završi sa gubitkom. U tom slučaju, gubici se pokrivaju prinosima na plasirana sredstva. Što je duži period trajanja osiguranja, to je potrebno da osiguravač zaradi veći prinos na ime kamata kako bi se obezbedio dovoljan iznos za isplatu osigurane sume o dospelosti polise. Tako će se, između ostalog, smanjiti troškovi. Kompanije za osiguranje života, slično kao i banke, troškove svog poslovanja nadoknađuju iz kamata. 4ć U osiguranju života, ukamaćena štedna premija mora obezbediti osiguranu sumu onda kada nastupi dospelost obaveze osiguravača. Kod kratkoročnih ugovora o osiguranju 47 i onih koji ne uključuju elemenat štednje (riziko osiguranje - osiguranje za slučaj smrti sa određenim rokom trajanja), troškovi se ne mogu pokrivati iz kamata. Zapravo, oni su ukalkulisani u premiju koja se naplaćuje od osiguranika. Pokriće troškova iz kamata specifičnost je samo osiguranja života (i to kod onih ugovora koji sadrže i čist rizik i element štednje), a ne i drugih vrsta osiguranja. OSVRT NA STANJE U REPUBLICI SRBIJI Domaća društva za osiguranje bi trebalo da se rukovode praksom društava za osiguranje koja potiču iz zemalja u kojima je osiguranje života na visokom nivou razvoja (visok udeo premije osiguranja života u DBP - stopa penetracije) i u kojima je visok nivo prosečnog dohotka per capita koji se izdvaja za osiguranje života. Autor ovog priloga je došao do saznanja da su, do donošenja novog Zakona o osiguranju u nekim društvima za osiguranje, sredstva prikupljena od premija i po osnovu životnih i po osnovu neživotnih osiguranja vodena na zajedničkom računu. Takođe, pri investiranju nije vođeno računa o tome da li sredstva potiču od premija životnog ili neživotnog osiguranja. To je svakako nedopustivo. U Republici Srbiji se, uglavnom, zaključuje riziko i mešovito osiguranje života. S obzirom da je ponuda domaćih društava za osiguranje vrlo skromna, društva za osiguranje koja se bave poslovima osiguranja života bi trebalo da svoju ponudu oplemene, tj. da prošire listu 43 Troškovi se u osiguranju klasifikuju na sledeći način: akvizicioni, inkaso i upravni ili administrativni troškovi. Akvizicioni troškovi se odnose na jednokratne troškove pribavljanja osiguranja (provizije agenata, troškovi lekarskog pregleda, reklama, propaganda, troškovi izdavanja polise). Proporcionalni su veličini osigurane sume i nadoknađuju se u prvoj godini trajanja osiguranja. Inkaso troškovi nastaju naplatom premije. Proporcionalni su bruto premiji i nadoknađuju se tokom trajanja osiguranja. Upravni troškovi se odnose na plate radnika, telefon, grejanje, osvetljenje. Proporcionalni su osiguranoj sumi, a plaćaju se za sve vreme trajanja osiguranja. S druge strane, bankarsko osiguranje (uključivanje banaka u funkcionisanje i rad kompanija za osiguranje - bancassurance) doprinosi da troškovi osiguranja budu niži (Dr Boris Marović, dr Nebojša Zarković, Banke na tržištu osiguranja, Osiguranje u teoriji i praksi, br. 1-2,1995, str. 17). 44Držanje dodatnog kapitala podrazumeva rast premija osiguranja života. 45 Scott E Harrington., Gregory R. Niehaus, isto, str To nije slučaj kod neživotnih osiguranja. (Dr Sanja Andrijašević, Vladimir Petranović, isto, str. 260). 47 Misli se na neživotno osiguranje i osiguranje života zaključeno za kratak period, npr. godinu dana (privremeno osiguranje). Revija za pravo osiguranja & Broj 4/

11 Revljaza pravgosigurgnla ugovora o osiguranju života koje nude potencijalnim osiguranicima. Stoga bi domaća društva za osiguranje trebalo da u svoju ponudu, između ostalog, uvrste: univerzalno životno osiguranje, varijabilno životno osiguranje, osiguranje sa promenljivim premijama i osiguranje zasnovano na tekućim pretpostavkama. Efekti proširene ponude bi bili višestruki: 1. Osiguravaći bi na taj način mogli da privuku veći broj osguranika, jer će raznovrsne polise zadovoljiti različite potrebe osiguranika, a oni će biti u mogućnosti da biraju one polise koje na najbolji način zadovoljavaju njihove potrebe. 2. Proširenjem ponude ugovora o osiguranju života, osiguravači mogu očekivati veći priliv sredstava u svojim fondovima, što automatski znači i veći obim sredstava za investicije. 3. Ovo je jedan od načina da osiguranje života bude konkurentnije u odnosu na alternativne oblike štednje (npr. prema mogućnosti odobravanja zajma po osnovu polise uz zaračunavanje niže kamate na pozajmljena sredstva i više kamate na nepozajmljenu akumuliranu štednju). U portfoliju osiguravača života bi trebalo da se nađu polise koje osiguranicima pružaju mogućnost plaćanja ne samo fiksnih, već i fleksibilnih premija (kao npr. kod ugovora sa promenljivom visinom premija). Ovakve polise imaju veliku sposobnost prilagođavanja životnom standardu osiguranika jer osiguranik može kasnije da uplaćuje više premije ukoliko očekuje povećanje prihoda. * * * Dr Jasmina LABUDOVIĆ LIFEINSURANCE CONTRACTS AND THEIR INFLUENCE ONINVESTMENT POLICY SUMMARY This zvork analyzes different life insurance contracts and their influence on the investment policy oflife insurance companies. Fact is that every contract closed on life insurance contributes to thegrozvth oftotalfunds oflife insurers, ivhich should be used in investing. Hoivever, not every contract contributes the same amount ofgroivth to these funds. The greatest contribution to the accumulation comes from the contracts that contain saving element (ivhole life, universal life). Contracts that provide only risk insurance and do not contain saving element (term life insurance) are ofleast importance. The insurer ivill make the safest inflow through the ivhole life insurance contract and the other contracts that explicitly define the height ofpremiums that the insured pays, because that is the best way to predict inflozv, as well as the projection of their investments. The insurer will have more difficulties to evaluate inflozvs offunds and the possibility of their investing at the contracts ivith greater freedomfor the insured considering the payment ofmore flexible premium. In order to establish the effects of closed contracts on life insurance to the accumulation offunds oflife insurance companies, the author of this work viewed the relation between costs, on one side, and life insurance contracts, on the other. With the assumption that nature ofinsurers obligations in contracts closed on insurance defines costs of insurers, the author made these conclusions: 1. Insurer's costs get bigger, as the insurance period gets longer, because the insurer is exposed to risks; 2. i4s the time goes by, the cost of endowment insurancefall down; 3. Whole life insurance is the most expensive variant of tertn life insurance, but also the cheaper variant of endowment insurance. The reasonfor this lies in the fact that with life insurance, the insurer is obliged to pay the insured amount at any time ofdeath. Contrary to this, with term life insurance, the insurer is obliged to pay the insured amount only if the insured dies in the period of the contract. If the insured outlives that period, all the paid rates stay to insurer. On the other hand, whole life insurance is cheaper than endowment insurance because with endowment insurance the insurer is obliged to pay the insured amount not only in the case of death of the insured, but even after that period. Finally, in order to meet all the requirements of the competition, life insurers must offer different types of life insurance contracts, because various life insurance policies have important role in forming investment funds. This is important not only because of "defense" compared to alternative ways of savings (savings in banks), but also because of mutual competition among insurers. 50 Revija za pravo osiguranja & Broj 4/