* Profesor Univerziteta u Novom Sadu; predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije (AIDA Serbia)

Transcription

1 Revija za pravg psiguranja Prof. dr Jovan SLAVNIĆ* OSIGURANJE PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI LEKARA POKRIĆE OSIGURANJEM ODGOVORNOSTI LEKARA U DRŽAVAMA EVROPSKE UNIJE IZMEĐU MANJINSKOG OBAVEZNOG LVEĆINSKOG DOBROVOUNOG OSIGURANJA Dve vesti iz osiguranja u EU koje su objavljene krajem godine, o kojima će biti reči u ovom uvodnom delu našeg priloga, slikovito govore o tome kakav je odnos država-članica ove ekonomske i političke zajednice evropskih država u pogledu načina obezbeđenja osiguravajućeg pokrića za profesionalnu odgovornost lekara i očekivanom trendu u ovim državama o tom pitanju. Suština tog pitanja svodi se na to da li osiguravajuće pokriće za profesionalnu odgovornost lekara sprovoditi na osnovu nametnute obaveze putem zakona da se ugovor o osiguranju ove profesionalne odgovornosti zaključuje ili zaključivanjem ugovora o osiguranju profesionalne odgovornosti lekara na osnovu slobodne volje i odluke ugovornih strana. To jest, da li ga sprovoditi ga kao obavezno ili dobrovoljno osiguranje. Prva vest je objavljena u časopisu Insurance Day pod naslovom "Neizvesnost za osiguravajućim pokrićem produžila štrajk lekara". 1 U njoj se saopštava da su francuski hirurzi i ginekolozi koji su stupili u štrajk zbog povećanja premija za osiguranje njihove odgovornosti i istovremeno održavanja niskih cena njihovih usluga, odlučili da nastave sa štrajkom uprkos pristanku Vlade da pokrije do dve trećine njihovih troškova osiguranja. Izveštava se i da je ministar Ksavier Bertran objavio da će sistem državnog zdravstvenog osiguranja plaćati između 55% i dve trećine premije za osiguranje odgovornost lekara, u zavisnosti od specijalnosti, koja će duplirati državnu pomoć lekarima za tu namenu koja je trenutno na raspolaganju, da predložene izmene treba da stupe na snagu do kraja godine i da bi nov mehanizam pomoći lekarima za plaćanje premija trebao da godišnje košta već ionako poremećeni bolesni nacionalni zdravstveni sistem osiguranja oko 20 miliona evra (24,5 miliona USD). Takođe, u informaciji se apostrofira da nove premije za odgovornost lekara i medicinskog osoblja mogu sada dostići do evra godišnje. Glavno strukovno udruženje hirurga UCDF potvrdilo je, reagujući na ovu informaciju, da je ministrovom odlukom učinjen dobar napredak u oblasti pokrića troškova osiguranja lekarima, ali je napomenulo da njihovi ostali zahtevi, prvenstveno da se utvrde više cene njihovih usluga, nisu ispunjeni. Vođa sindikata Filipe Kuk je na francuskoj televiziji tim povodom izjavio da, iako finansijski zadovoljavajuće za doktore, novo rešenje o finansiranju premija znači da će korisnici nihovih usluga na kraju plaćati privatne osiguravače kroz zdravstveni sistem, a da ono nije rešilo ništa u pogledu visine samih premija. Ova vest o načinu obezbeđenja plaćanja (povećanih) premija za osiguranje građansko-pravne odgovornosti lekara nije za poznavaoce sistema osiguranja u Francuskoj mogla da predstavlja iznenađenje, s obzirom da je u ovom pravnom sistemu pokriće rizika iz vršenja profesije lekara kroz privatno osiguranje kao obavezno ukorenjeno još godine i da ga država stalno usavršava i potpomaže njegov obuhvat kako bi zaštitila lekara od povećane odgovornosti i istovremeno pacijente, obezbeđujući im kroz obavezno osiguranje naknadu štete koja je posledica lekarske greške. 2 * Profesor Univerziteta u Novom Sadu; predsednik Udruženja za pravo osiguranja Srbije (AIDA Serbia) 1 lnsurance Day, 7 August Prvobitni oblik ovog osiguranja, uveden je Dekretom Vlade od 17. aprila 1943, kao osiguranje bolnica i javnih stacionara od građansko-pravne odgovornosti prema trećim licima (G. Groquez, Les assurances obligatoires, časopis L Argus od 31. oktobra 1975). Danas se obavezno osiguranje lekara u Francuskoj sprovodi na osnovu Zakona br od 4. marta godine. Prema čl. 98. i 100. tog zakona, svi samostalni zdravstveni profesionalci i sve zdravstvene ustanove i druga pravna lica koja se bave zdravstvenom delatnošću moraju imati obavezno osiguranje od odgovornosti za štete prouzrokovane trećim licima zbog greške za vreme pregleda, dijagnosticiranja i lečenja. Ovim osiguranjem bolnice i druga pravna lica moraju obuhvatiti svoje delatnike i onda kada oni u njima imaju samostalnost u obavljanju medicinskog posla. Osigurani slučaj u ovako ustanovljenom obaveznom osiguranju je greška koja se zasniva na krivici. S obzirom da osigurane sume ovim zakonom nisu propisane one su predmet ugovaranja, zavisno od specijalnosti koja se obavlja i u uslovima osiguranja profesionalne odgovornosti lekara ustanovljenog sistema franšiza i bonus-malus-a. Ako krivice za medicinsku nezgodu nema, žrtva medicinske nezgode ili bolesti čiji je uzrok u lečenju ili bolničkoj infekciji, naknadu štete, prema jednom drugom zakonu, ostvaruje izvan sistema privatnog obaveznog osiguranja od odgovornosti. To je Zakon o javnom zdravlju (Code de la sante publicjue), koji u članu L predvđa da se naknada ostvaruje iz sredstava kojim raspolaže Nacionalna ustanova za odštete zbog lekarske nezgode (L Office National d Indemnisation des accident medicaux). Pacijent od ove ustanove ima pravo na naknadu samo ako je medicinskom nezgodom pretrpeo trajni invaliditet veći od 25%. 28 Revija za pravo osiguranja * Broj 1/2009

2 Drugu vest je objavilo Evropsko udruženje osiguravača i reosiguravača (Comite Europeenne des Assurances - CEA). Naslov ove vesti je "Politički sporazum u Savetu EU o Direktivi o uslugama". 3 U njoj se saopštava da CEA pozdravlja politički sporazum nacionalnih vlada postignut 29. maja o Direktivi o uslugama. Ovaj sporazum koji je jednoglasno prihvačen, navodi se, nije promenio suštinu dopunjenog predloga evropske Komisije iz aprila meseca i da to znači da osiguranje profesionalne odgovornosti, kako je predviđeno čl. 27. predloga pomenute Direktive, treba da bude dobrovoljno, umesto obavezno. Ako na drugom čitanju ovo bude potvrđeno u Skupštini Evrope, onda će države-članice same odlučiti da li davaoci usluga sa sedištem na njihovoj teritoriji ili oni koji nude prekogranične usluge iz druge države-članice moraju da imaju takvo osiguranje. U neposrednom kontaktu sa svojim članovima i drugim zainteresovanima, Evropsko udruženje osiguravača i reosiguravača je naglasilo, ističe se dalje u saopštenju, institucijama EU da Direktiva o uslugama treba da podstakne fleksibilna i dobrovoljna rešenja prilagođena posebnim potrebama davaoca usluga u pogledu pokrića njihove odgovornosti, umesto uvođenja obaveznih vrsta osiguranja. Saopšteno je još i da drugo čitanje predloga ove Direktive u Skupštini Evrope treba da se održi u oktobru godine. Treba reći da je u daljem razvoju događaja oko usvajanje Direktive o uslugama, s obzirom da je na njenom drugom čitanju u Skupštini Evrope potvrđen navedeni politički sporazum, da je tim sporazumom bitno izmenjen čl. 27. predloga ove Direktive od 12. februara godine kojim je bilo predviđeno da se države-članice obavezuju da propišu da davaoci usluga koje za korisnika predstavljaju povećani zdravstveni ili sigurnostni rizik ili nose za njega naročito visok finansijski rizik, moraju imati primereno osiguranja od odgovornosti iz delatnosti ili, alternatnivno, da pribave (brankarsku) garanciju iste vrednosti. Ovaj preokret u pogledu određivanja sadržine člana 27. Direktive o uslugama koji se dogodio na Skupštini Evrope i koji je u prvobitno predloženom tekstu ustanovljavao široku osnovu, uslove za uvođenje obaveznih osiguranja u državama-članicama za davaoce usluga, uticao da splasnu brojne političke, ekonomske i druge inicijative u dražavama-članicama u prilog postojanja osiguranja profesionalne odgovornosti lekara kao obaveznog osiguranja. Rešenje iz novousvojenog teksta čl. 27. Direktive o uslugama, kojim se davaoci usluga u pogledu pokrića njihove odgovornosti usmeravaju na fleksibilna i dobrovoljna rešenja koja su prilagodena posebnim potrebama davaoca određene usluge, može imati za posledicu pojavu inicijativa u nekim dražavama članicama da se pokriće građansko-pravne odgovornosti lekara obezbedi kroz formiranje dobrovoljnih garantnih fondova na nivou lekarskih komora i sl. Ipak, treba zapaziti da novoformulisani čl. 27. Direktive o uslugama, u domenu pokrića odgovornosti lekara, neće ugroziti održivost ustanovljene prakse u nekim državama-članicama da se zahtev za pokriće njihove odgovornosti uslovljava sistemski od strane saugovarača-poslodavca u ugovoru o radu ili drugom dobrovoljnom ugovoru o njihovom radnom angažovanju, kao što je to praksa, na primer, u Velikoj Britaniji u kojoj vlasnici bolnica i drugih zdravstvenih ustanova neće da zaposle lekara ukoliko on nema svoju ličnu polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti. U zaključku ovog odeljka našeg priloga, treba istaći da u državama-članicama EU nema jedinstvenog stava niti je učinjen pokušaj da se putem ankete ili drugog istraživačkog alata ustanovi preovlađujujće mišljenje koji su razlozi, da od trenutka kada neka država-članica propiše da je neko osiguranje ili pokriće obavezno, bilo u pogledu neke imovine, ličnog statusa ili delatnosti (na primer, osiguranje odgovornosti iz obavljanja advokatskih ili notarskih usluga, koja su, inače, u svim državama-članicama obavezna), za proširenje ili, s druge strane, odbijanja da se proširi isti sistem i na druge rizike, na primer, na građansko-pravnu odgovornost lekara. Da li država-članica uvodi obavezna osiguranja od rizika vršenja neke delatnosti, odnosno pružanja usluga ili drugih rizka onda kada to zahteva javno mnjenje, kada je na to pritisnuta od strane korisnika usluga ili njihovih udruženja, na primer, u osiguranju odgovornosti lekara usled presije koju na nju (iz)vrše pacijenti i njihove porodice, odnosno udruženja pacijenata zbog loših lekarskih usluga, kada je pritisnuta zahtevima osiguravača ili drugih tržišnih subjekata (udruženja potrošača i drugih). Usuđujemo se da u ovom trenutku ocenimo da jedinstveno ili preovlađujuće stanovište o ovom pitanju neće moći biti utvrđeno, jer ga nema u državamačlanicama i da će se stoga, a posebno zbog izmene sadržine čl. 27. Direktive o uslugama, u EU pristup pokriću rizika iz vršenja usluga lekara putem osiguranja njihove profesionalne odgovornosti kao obaveznog ili dobrovoljnog biti od države-članice do države-članice još dugo različit. Na primer, u Austriji i Nemačkoj ono ulazi u red dobrovoljnih vrsta osiguranja jer u tim državama-članicama nema zakonom ustanovlje- 3 CEA Executive Update, Issue 56, June Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

3 Revijg^a pravo o$iguran Q ne obaveze za lekare da zaključe ugovor o osiguranju svoje profesionalne odgovornosti. 4 POJAM, FUNKCIJE I OSOBINE OSIGURANJA OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI LEKARA Osiguranje od odgovornosti lekara jeste pravni odnos osiguranja koji nastaje na osnovu ugovora, ili, kada je ono obavezno, na osnovu zakona i zaključenog ugovora, osiguravača i osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja iz koga za osiguravača nastaje obaveza da trečem oštećenom licu, koji je inače najčešće korisnik usluge osiguranika -lekara, odnosno ugovarača osiguranja - zdravstvene ustanove ili privatne prakse, ovom isplati, u okviru ugovorene sume osiguranja, odgovarajuću naknadu za pretrpljenu štetu, ako ona nastupi kao posledica ukupne ili određenog oblika građansko-pravne odgovornosti osiguranika u obavljanju njegove profesionalne delatnosti i da snosi troškove pravne zaštite osiguranika, zbog čega se sa svoje strane osiguranik, odnosno ugovarač osiguranja obavezuje da osiguravaču plati odgovarajuću premiju osiguranja. Pogreške, omaške i propusti su nužna posledica aktivnosti lekara koji rade u zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Posebno zbog toga što delatnost lekara, odnosno zdravstvenim ustanovama i privatne prakse čini pružanje visoko profesionalnih usluga koje se odnose na davanje saveta klijentima u pogledu postizanja najboljeg zdravlja i lečenja i, s tim u vezi, pružaju im druge usluge (obavljaju medicinske intervencije i sl.). Na primer, lekar je obavestio pacijenta da mu pruža savet za lečenje na osnovu odgovarajuće analize, snimanja ili drugih metoda, snimanja ili drugih metoda koje se zasnivaju na najsavremenijim dostignućima nauke i prakse koji povećavaju mogućnost tačnog dijagnosticiranja i primene lekova koji povećavaju mogućnost povoljnog ishoda lečenja, smanjivanja rizika i drugih neželjenih posledica po zdravlje i zdravstveno stanje pacijenta, ali on umesto da da savet pacijentu na osnovu snimanja pacijenta da savet na osnovu snimljenog stanja drugog pacijenta ili ne izvrši tu analizu i pacijent kasnije ustanovi da mu je lekar zbog ovih propusta dao netačan savet u pogledu najboljeg lečenja, zbog čega on pretrpi štetu u vidu pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja. Ili, lekar propiše pogrešnu vakcinu ili je ne propiše iako je bila neophodna za izbegavanje neželjenih posledica po zdravlje ili život pacijenta. Ili, lekar hirurg operaciju koja se morala izvršiti u kratkom roku da bi se otklonio dijagnosticirani rizik po život pacijenta odloži radi završetka nekog svog privatnog posla usled čega kasnije kada pristupi operaciji, nastupi gangrena te usled toga pacijentu mora da otkloni deo njegovih organa zahvaćenih sepsom ili pacijent umre. Od ovih i drugih grešaka i propusta u obavljanju usluga lekara mogu nastupiti nesagledivo visoke štete, materijalne i/ili nematerijalne, za pacijenta i/ili njegovu porodicu i druga njemu bliska lica za koje lekar odgovara pa je osiguranje odgovornosti lekara nužnost. Tim pre ako se ima u vidu da živimo u svetu koje nazivamo "svet kompenzacije", svetu gde svako ko može da ostvari naknadu štete od nekog se trudi da je ostvari i to redovno i postiže. To je dodatni motiv za lekare da trajno osiguravaju svoju odgovornost i onda kada ovo osiguranje nije propisano da je obavezno. Lekari su ljudi za koje se očekuje da kao zdravstveni stručnjaci imaju vrhunsko znanje o uslugama koje pružaju i koji da bi održali nivo svog posla 4 Ovde treba primetiti da skandinavske zemlje ne poznaju osiguranje profesionalne odgovornosti lekara. U tim zemljama postoji obavezno osiguranje pacijenata gde se defactro radi o pokriću šteta koje je pacijent pretrpeo prillkom lečenja u zdravstvenim ustanovama, kroz koje je pokrivena i odgovornost lekara zbog lekarske greške. Od države do države ovaj sistem se razlikuje u mnogo čemu: u pogledu šteta koje su pokrivene (u Švedskoj, to su samo štete od ozleda pacijenta koje su mogle biti izbegnute od strane iskusnog specijaliste (prvi uslov), za koje je verovatno od preko 50% da su nastale lekarskom uslugom (drugi uslov) i da su dopunska posledica bolesti pacijenta koja se normalno očekuje (treći uslov). U Norveškoj se pacijentu pokrivaju štete koje su posledica greške kod pružanja zdravstvene pomoći, nedostatka tehnike i materijala, zaraze ili infekcije, koja nije uzrokovana pacijentovim stanjem ili bolešću. U Danskoj, pokrivene su pacijentu i štete koje pretrpi kao posledicu neke nezgode u bolnici koja nije povezana s pružanjem medicinske usluge). U pogledu oblika naknade (u Svedskoj, pacijent ima pravo na naknadu za fizičke i mentalne ozlede, dok se u Danskoj pokrivene samo štete koje su posledica fizičke ozlede pacijenta), u pogledu lica koje je obavezno da zaključi ugovor o osiguranju pacijenata i plati premiju, odnosno doprinos za osiguranje (u Svedskoj je osiguranik svaki javni davalac zdravstvenih usluga; u Finskoj su to svi koji u državnoj ili privatnoj praksi pružaju medicinske usluge dok je obveznik premije Finska lekarska komora; u Norveškoj je ista situacija kao u Finskoj samo što doprinos za osiguranje plaća Vlada i županijska vlast). Razlike između skandinavskih država u obaveznom osiguranju pacijenata postoje i u pogledu propisane minimalne osigurane sume, obaveznosti i propisanosti iznosa obavezne franšize, načina i obveznika isplate štete u slučaju neosiguranih davaoca zdravstvenih usluga, itd. (E. Čepulić, Skandinavski model osiguranja pacijenata od štetnih događaja (nofault compensation system) - veća situnost za pacijente", Simpozijum Komplikacije i greške u medicini", Zagreb, ; M. Ćurković, Osiguranje od odgovornosti liječnika, Zbornik radova Aktualnosti građanskog i trgovačkog zakonodavstva i pravne prakse, br. 6/2008, Mostar). 30 Revija za pravo osiguranja & Broj 1/2009

4 i stručnosti i razvili ih moraju da budu veoma, odnosno nadprosečno aktivni, a aktivni ljudi su upravo u situaciji da greše, ili, tačnije, da često greše. Osiguranje od odgovornosti lekara ima, kao i ostala osiguranja od odgovornosti iz obavljanja određenih profesija koja se sastoji u pružanju u suštini intelektualnih usluga (saveta) i/ili intervencija koje su rezultat profesionalnih veština (veterinara, mikrobiologa) dve funkcije. Primarna je zaštita lica koja traže usluge lekara, onih koja mogu biti oštećena zbog grešaka, nemarnosti ili propusta lekara, od šteta putem obezbeđenja im sigurne naknade preptrpljene štete od strane osiguravača lekareve odgovornosti. Kada su ugovarači osiguranja i/ili osiguranici lekari oni zaključenjem ugovora o osiguranju odgovornosti iz vršenja svojih usluga u osiguravaču imaju solventnu organizaciju koja će pacijentima i ostalim oštećenim licima pouzdano isplatiti štetu koju oni prouzrokuju svojim greškama, nemarnošću ili propustima. To je sekundarna funkcija ovog osiguranja, zaštita lekara od tereta naknade štete koju može da prouzrokuje korisniku usluge i drugim oštećenim licima. Ako lekar nije osiguran on može zbog odgovornosti prema pacijentu i drugim oštećenim licima dovesti u pitanje svoj biznis i svoju egzistenciju. Naročito ako je u pitanju lekar koji nema dovoljno iskustava i/ili još nije stekao potrebnu veštinu u obavljanju lekarske prakse. Ako lekar nema osiguranje, oštećenom bi bio dužan sam da isplati štetu zbog koje bi mogao i da bankrotira, odnosno ugrozi egzistenciju. Kada se razmatra osiguranje od odgovornosi lekara uvek, radi negovog razlikovanja od ostalih vrsta osiguranja od građansko-pravne odgovornosti (odgovornosti za proizvode sa nedostatkom, u vezi sa funkcijom direktora ili drugom koja se obavlja ili u vezi sa vlasništvom ili posedovanjem neke nepokretne ili pokretne stvari) treba imati u vidu da je ono jedan oblik osiguranja od građansko-pravne profesionalne odgovornosti, tj. osiguranja od odgovornosti iz vršenja određene profesije. U tu branšu, inače neživotnog osiguranja, ulazi i osiguranje od odgovornosti zbog grešaka, nemarnosti i propusta koje nastaju u obavljanju, pored već pominjanih osiguranja profesionalne gradansko-pravne odgovornosti advokata i notara i osiguranje odgovornosti veterinara, apotekara, arhitekata, računovođa, finansijskih savetnika, pravnih savetnika, sudskih izvršitelja, poreskih savetnika, upravnika stvarima, upravnika zaostavštine, medijatora, mirovnih sudija, prevodilaca, konsultanata osiguranja (konsultanata za penzionisanje, procenitelja rizika, procenitelja šteta, likvidatora šteta, marketing konsultanta)... Sva ova osiguranja od profesionalne odgovornosti imaju mnogo zajedničkih osobina, premda među njima postoji i dosta razlika zbog čega se ona u poslovnoj praksi osiguravajućih društava sprovode na osnovu posebno sastavljenih uslova (formularnih) ugovora za osiguranje od profesionalne odgovornosti. Razlike između osiguranja od odgovornosti lekara i osiguranja od građansko-pravne odgovornosti delatnika drugih profesija proizilaze iz različitih obaveza koje oni imaju na osnovu zakona (kada su u pitanju lekari, onih koje su utvrđene u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i drugim) i/ili preuzetih u vršenju svojih usluga ugovorom zaključenim sa svojim klijentima i za čije povrede, greške, nemarnosti ili propuste u ispunjenju, odgovaraju klijentima. Razlike u obavezama koje svaka profesija ima prema klijentu, odnosno razlike koje postoje u odgovornosti koja proizilazi iz povrede ovih obaveza, rezultat su specifičnosti usluga koju delatnici određenih profesija pružaju klijentima i to objašnjava zbog čega postoje određene razlike u pogledu načina regulisanja elemenata sadržine ugovora o osiguranju od odgovornosti koje oni zaključuju, te postojanje različitih vrsta osiguranja od profesionalne odgovornosti. U osiguranju odgovornosti lekara u odnosu na ostale vrste osiguranja od profesionalne građanskopravne odgovornosti postoje razlike koje se ispoljavaju naročito: u odgovornosti koja je pokrivena osiguranjem; u pogledu lica koja mogu biti ugovarači osiguranja; lica koja se smatraju osiguranim i saosiguranim licima; vrsta pokrivenih šteta; šteta koje su isključene iz osiguranja; sume osiguranja na koju se ugovor o osiguranju mora zaključiti kada je ono obavezno ili može zaključiti ako je dobrovoljno; franšize (samopridržaja) osiguranika; vremena trajanja pokrića za kasne štete; prava trećeg oštećenog lica na direktnu tužbu prema osiguravaču - u pravnim sistemima koja direktnu tužbu ne prihvataju kao opšte pravilo u osiguranju od odgovornosti, prigovora koje osiguravač ne može da ističe trećem oštećenom licu - onih koji isključuju ili ograničavaju odgovornost osiguravača, a koje osiguravač može da ističe osiguraniku u internom odnosu u postupku regresa; subjekta i načina kontrole izvršenja obaveze da davalac usluge ima trajno osiguranu svoju građansko-pravnu odgovornost i kaznenih sankcija za davaoca usluge koji nije osigurao svoju odgovornost kada je ono obavezno; načina, odnosno izvora za plaćanje šteta u slučaju nezaključenih osiguranja ako su ona obavezna; obima nadzora nad sprovođenjem ovog osiguranja kao obaveznog od strane društava za osiguranje, teritorijalnog područja na kome se odgovornost osiguranika pokriva i druge. Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

5 Revija za pravoosiguranja ' Zakonski i drugi propisi kojima se uvode obavezna osiguranja od odgovornosti davalaca određenih usluga moraju, u zavisnosti od specifičnosti usluga, da sadrže tim specifičnostima odgovarajuće elemente koji opredeljuju bitnu sadržinu budućih ugovora o osiguranju od odgovornosti iz njihovog obavljanja. Jedino se tako u ovoj oblasti (obaveznih) osiguranja može suziti sloboda ugovaranja između društava za osiguranje kao osiguravača i davalaca usluga kao osiguranika, odnosno ugovarača osiguranja na meru da ono ne može da bude iskorišćeno na štetu potrebe za odgovarajućim poželjnim nivoom zaštite interesa korisnika usluga. To je slučaj, na primer, u Sloveniji u kojoj je na nepotpun način Zakonom o lekarskoj službi (Zakon o zdravniški službi) od godine, dakle, pre stupanja ove zemlje u članstvo EU, članom 61, regulisano obavezno osiguranje lekara od profesionalne odgovornosti. Ovaj zakon propisuje osiguranje lekara za slučaj greške u neposrednom radu sa pacijentima i predviđa da se za različite specijalnosti mogu utvrditi različite sume osiguranja. 5 Pojedini elementi ugovora o osiguranju odgovornosti lekara, ili elementi garancije, kada je pokriće odgovornosti lekara iz delatnosti kroz privatno osiguranje fakultativno zakonom ustanovljenoj obavezi da lekar odgovornost koja nastane zbog profesionalne nepažnje pokrije odgovarajućom garancijom, utvrđuju se zakonima ili uredbama vlada država-članica EU kojima se predviđa takva mogućnost alternatnivnog pokrića odgovornosti iz obavljanja delatnosti. Međutim, "zahvaljujući" nepotpunosti zakona ili uredaba, odnosno izvora državnog prava u ovoj oblasti kada je ono obavezno, specifični elementi ugovora o osiguranju od odgovornosti lekara po kojima se ono inače razlikuje od ostalih vrsta osiguranja od profesionalne građansko-pravne odgovornosti se moraju urediti ugovorom o osiguranju i uslovima osiguranja kao dopunskim izvorom prava. Ako je osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara dobrovoljno, kao u srpskom pravu, uslovi osiguranja jesu isključivi izvor prava za njegovo uređenje (uz sudsku praksu, koja sprovodi kontrolu uslova osiguranja u primeni). Uslovi osiguranja imaju poseban značaj u uređivanju specifične sadržine ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti lekara, što važi i za ostale vrste osiguranja od profesionalne odgovornosti, utoliko što se njima može proširiti obim pokrića u ovoj vrsti osiguranja na štete koje nastanu izvan okvira njegove odgovornosti za pružanje zdravstvenih usluga za lekare utvrđene Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i drugim propisima (odgovornost za lekarsku grešku), kao što su štete koje su u vezi sa odgovornišću lekara za propuste u organizaciji rada zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse, u pružanju usluga koje lekar pruža uz zdravstvene usluge (na primer, odgovornost lekara dermatologa za štete iz njegove odgovornosti u pružanju kozmetičarskih usluga koje obavlja uz zdravstvene usluge dermatologa), štete iz pružanja od strane lekara usluga iz domena dužnosti nižem medicinskog osoblja, štete indirektno povezane sa njihovom odgovornošću za pružanje zdravstvenih usluga kao osnovnim izvorom opasnosti koja se pokriva ovim osiguranju ali ne pogađaju direktno lekareve klijente već neposredno samog lekara, odnosno zdravstvenu ustanovu ili privatnu praksu u kojoj on radi, tzv. sopstvene ili direktne štete. U ovu poslednju grupu dolaze štete nastale zbog gubitka licence, zdravstvene dokumentacije pacijenata, poslovne ili druge dokumentacije lekara ili određene štete koje pretrpi lekar, odnosno zdravstvena ustanova ili privatna praksa od strane lica od poverenja koja delaju u njegovoj firmi (usled prisvajanja ili neovlašćenog korišćenja lekova i medicinskih sredstava, pronevere novca i sl.). Na taj način osiguravači obezbeđuju lekarima da jednim ugovorom pokriju najvažnije rizike koji ugrožavaju njihov biznis i čine da ovo osiguranje postane atraktivnije sa stanovišta akvizicije poslova osiguranja, ali i obezbeđenja većeg premijskog prihoda iz poslovanja sa lekarima, odnosno zdravstvenim ustanovama ili privatnom praksom. Zajedničke osobine osiguranja od odgovornosti lekara i većine ostalih vrsta osiguranja od profesionalne građansko-pravne odgovornosti, u kojima je izvor opasnosti odgovornost za date savete i izvršene intervencije povodom datih saveta, da ono nadoknađuje izdatke za odbranu osiguranog lekara u parničnom postupku od neosnovanih i preteranih odštetnih zahteva trećih (oštećenih) lica i odbranu u drugim postupcima koji se vode protiv lekara zbog njegove odgovornosti. Dalje, to je pojava u ovim osiguranjima šteta iz ranijeg poslovanja, kasnih šteta i serijskih šteta. O ovim štetama će biti više reči u odeljku u kome ćemo izvršiti analizu najvažnijih elemenata sadržine uslova osiguranja od profesionalne odovornosti lekara domaćih društava za osiguranje. GRAĐANSKO-PRAVNA ODGOVORNOST LEKARA KAO OSIGURANI RIZIK 5 S. Simoniti, Uvajanje obaveznih zavarovanj - Evropska unija in slovenske izkušnje, Zbornik radova Evropski put prava osiguranja Srbije, posebno ugovora o osiguranju", Palić, april 2008, str Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

6 U osiguranju od profesionalne odgovornosti lekara, ako ugovorom o osiguranju (polisom i uslovima osiguranja), ili, ako se ono sprovodi kao obavezno osiguranje, zakonom i ugovorom o osiguranju nisu predviđeni oblici odgovornosti koji su pokriveni osiguranjem, osiguranjem je pokrivena zakonom ustanovljena odgovornost lekara (odgovornost lekara zbog povrede u zakonu utvrđenih dužnosti prema pacijentima u pružanju zdravstvenih usluga), odgovornost koja proističe zbog povrede u pružanju usluga zdravstvene zaštite ugovorom preuzetih obaveza (ugovorna odgovornost) i deliktna odgovornost lekara. Pravni režim odgovornost lekara za povredu zakonom ustanovljenih dužnosti i odgovornost lekara zbog povrede ugovorom preuzetih dužnosti, poznato je, regulisan je, kao i svakog dužnika zakonske i ugovorne obligacije, na jedinstven način (u pogledu posledica - čl ZOO, oslobođenja od odgovornosti - čl ZOO, ugovornog proširenja odgovornosti - čl ZOO, organičenja i isključenja odgovornosti - čl ZOO, obima naknade štete kad odgovornost nastupi - čl. 266 i drugih pitanja). Stoga bi navođenje zakonske, uz ugovornu odgovornosti, lekara opterećivalo tekst te je ispravno ako se tokom daljeg izlaganja, kao što ćemo mi to učiniti, posebno ne akcentuje zakonska odgovornost lekara. Korpus obaveza koje po zakonu ima ili ugovorom može da preuzme lekar prema pacijentu, odnosno klijentu i čijim povredama nastaje odgovornost lekara razlikuje se od jednog do drugog pravnog sistema. Nominovanje zakonskih i ugovornih obaveza lekara i analiza sadržine ovih obaveza lekara u našem i pojedinim nacionalnim pravnim sistemima je od posebne važnosti za praksu osiguranja, s obzirom da je dobro poznavanje obaveza koje po zakonu ima ili ugovorom može da preuzme lekar i prakse sudova u sporovima o povredi obaveza lekara značajno za procenu obima obaveza koje osiguravači hoće i mogu da pruzmu u portfelj ovog osiguranja i, s tim u vezi, za ustanovljenje vidova odgovornosti lekara koje preuzimaju da pokriju osiguranjem (odgovornost za lekarsku grešku, odgovornost zbog uskraćivanja hitne medicinske pomoći, odgovornost za propuste u organizaciji rada i unutrašnjoj komunikaciji službi i drugo), ograničenja ili isključenja njihove odgovornosti za pojedine štete i drugih klauzula u kojima se, u uslovima osiguranja, određuje odgovarajuća širina pokrića kojau osiguranjem osiguravači obezbeđuju osiguranicima, za kreiranje adekvatnih tarifa premija, proračun samopridržaja, izbor modela reosiguranja i drugih tehničkih osnova ovog osiguranja od građansko-pravne profesionalne odgovornosti. Za adekvatnost tehničkih osnova osiguranja odgovornosti lekara značajno je i poznavanje od strane osiguravača šteta koje mogu da nastanu zbog delikata lekara. Takođe, značajno je poznavanje povreda obaveza koje lekar ima prema pravilima struke. Podrazumeva se da je za kreaciju adekvatnih tehničkih osnova ovog osiguranja, posebno premija osiguranja, važno i da osiguravači poznaju obaveze koje lekar ima po bilo kom pravnom osnovu, prema specijalizaciji u okviru koje pruža pacijentima zdravstvene usluge. I naročito da poznaju specifična pravila profesionalne odgovornosti lekara kao što je pominjana odgovornost za lekarsku grešku ili ona koja proističe iz greške prilikom saradnje lekara različitih specijalnosti, odnosno lekara koji usluge pružaju u timu ili su pogrešno lečili istog pacjenta, jedan za drugim. Za razumevanje širine pokrića koje društva za osiguranje uslovima osiguranja pružaju lekaru, valja imati na umu da u uslovima osiguranja pojam lekarske greške, a time i odgovornost lekara koja je pokrivena ovim osiguranjem ne mora se u potpunosti podudarati sa tim pojmom, odnosno odgovornošću koja za lekara proizilazi zbog greške iz pravila odštetnog (medicinskog) prava. Drugim rečima, uslovima osiguranja značenje pojma lekarske greške može biti uže, ali i šire postavljeno od značenja koje tom pojmu daje odštetno pravo. Stoga i obim pokrića koji se obezbeđuje kroz osiguranje lekaru može biti uže ali i šire postavljen u uslovima osiguranja nego kada bi se njegova odgovornost raspravljala prema pravilima odštetnog prava. 6 Oštećeno lice i korisnik osiguranja lekareve profesionalne odgovornosti je pacijent i/ili druga lica u zavisnosti od posledice (smrt, telesna povreda, oštećenje zdravlja pacijenta), odnosno štete (materijalna i/ili nematerijalna) koja je prouzrokovana pacijentu i/ili trećim licima lekarevom nepažnjom, greškom, nestručnim postupkom ili propustom. Nekada su to roditelji ili druga lica koja su po zakonu dužna da izdržavaju lekarevog oštećenog pacijenta ili lica koja je on po zakonu dužan da izdržava. Zatim, bračni drug, srodnici i druga lica bliska pacijenta koji po zakonu imaju pravo na novčanu naknadu određenih vidova nematerijalne 6 Sa stanovišta odštetnog medicinskog prava o specifičnim pravilima odgovornosti lekara u našoj literaturi najviše je pisao i doprineo kod nas njihovom razumevanju prof. dr J. Radišić (videti, na primer, članke: Odgovornost zbog uskaćivanja hitne medicinske pomoći", Pravni život, br. 9/1995; Saradnja lekara različitih specijalnosti i njihova odgovornost", Pravni život, br. 9/1997; Uzročna veza kao osnov i kao mera odgovornosti zbog lekarske stručne greške", Pravni život, br. 9/1998; Medicinski standard i odgovornost lekara", Pravni život, br. 9/2008). Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

7 Revija za pravg osiguranja inrihirr --- ' '.- -. štete, kao što je pravična novčana naknada na koju ima pravo vanbračni parner pacijenta zbog duševnih bolova u slučaju smrti pacijenta-partnera ili njegovog teškog invaliditeta izazvanog lekarevom odgovornošću. Ono što je, međutim, posebno bitno prilikom razmatranja povreda lekarevih obaveza koje imaju izvor u zakonu ili ugovoru o usluzi, načelima na kojima se uređuje zdravstvena delatnost ili pravima struke i za čije povrede lekar odgovara prema pravilima o ugovornoj i deliktnoj odgovornosti, jeste da razlike koje postoje između ove dve vrste obaveza i odgovornosti koje lekari imaju u njihovom ispunjenju bez obzira na njihov osnov da one ne utiču na zahteve u odnosu na pažnju koju u obavljanju obe ove vrste obaveza mora da pokaže lekar. Zbog toga što Zakon o obligacionim odnosima ustanovljava za lekare, uostalom kao i za sve druge delatnike koji izvršavaju obaveze iz svoje profesionalne delatnosti, univerzalni zahtev da moraju sve svoje obaveze u obligacionim odnosima da izvršavaju s povećanom pažnjom, prema ustanovljenim pravilima struke i običajima (član 18. st. 2 ZOO). Zahvaljujući razvijenim pravilima lekarske struke, odnosno široko ustanovljenim medicinskim standardima, opštim i onima koja se odnose na pojedine specijalnosti i kodifikovanim običajima sadržanim u etičkim kodeksima lekara potire se razlika koja postoji između ugovorne i deliktne odgovornosti lekara za povredu obaveza. Međutim, kada ispitujemo pokriće odgovornosti koje se obezbeđuje lekaru osiguranjem od odgovornosti, problem, kao što vidimo, nije pitanje vrste odgovornosti koja je obuhvaćena osiguranjem njegove odgovornosti već je to pitanje oblika (subjektivna i/ili objektivna) odgovornosti koja se pokriva osiguranjem. To pitanje se, po pravilu, ne uređuje u zakonu koji reguliše oblast obaveza i odgovornosti lekara u pružanju usluga zdravstvene zaštite i kada je osiguranje odgovornosti lekara propisano kao obavezno jer se smatra da ono zalazi u oblast opštih pravila o građansko-pravnoj odgovornosti za štetu koja su normirana u obligacionim kodeksima, odnosno kodeksima građanskog prava. U većini pravnih sistema, osiguranjem je, primenom opštih pravila o građansko-pravnoj odgovornosti za štetu, pokrivena njegova zakonska, ugovorna i delikna odgovornost koja se prema obliku kome one pripadaju smatraju pretpostavljenom subjektivnom odgovornošću. A koja je to vrsta (zakonska, ugovorna i/ili deliktna) i oblik (subjektivna ili objektivna) odgovornosti davaoca usluge koji bi bili pokriveni osiguranjem od odgovornostri u srpskom pravu osiguranja od odgo- vornosti ako ugovorom o osiguranju nije posebno predviđeno koja se od ovih vrsta i oblika odgovornosti pokriva? To je opšte mesto koje se postavlja u uslovima osiguranja naših društava za osiguranje od odgovornosti, s obzirom da oni redovno sadrže odredbu da se osiguranjem od odgovornosti iz delatnosti pokriva "zakonska odgovornost" osiguranika za štetu. Naš Zakon o obligacionim odnosima ni u oblasti deliktne odgovornosti koja ona nastane iz obavljanja delatnosti (čl. 154, st. 1), niti u oblasti zakonske i ugovorne odgovornosti iz obavljanja delatnosti (čl. 262, st. 2) ne kvalifikuje oblik odgovornosti štetnika, odnosno dužnika. To jest, on je ne opredeljuje kao subjektivnu ili objektivnu odgovornost. Kod deliktne odgovornosti iz obavljanja delatnosti ZOO, u st. 1, čl. 154, predviđa da se štetnik može osloboditi od dužnosti naknade štete samo ako dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice, a kod ugovorne odgovornosti da se u slučaju povrede obaveze dužnik oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da je povredio obavezu zbog okolnosti koje su nastale posle zaključenja ugovora a koje nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći (čl. 263). U našoj literaturi se zastupaju različita gledišta o pitanju oblika odgovornosti za štetu zbog povrede ugovornih i vanugovornih obaveza koje imaju tržišni subjekti kada u vršenju svojih profesionalnih delatnosti ugovaju i stupaju u druge obligacione odnose. Mi smo ta shvatanja opširno predstavili u našem radu "Osiguranje od profesionalne odgovornosti danas" i ovde se, s obzirom na prostor koji imamo na raspolaganju na njih ne možemo ponovo vraćati. 7 U rezimeu izlaganja o vrsti i obliku odgovornosti lekara za štetu koja je pokrivena ugovorom o osiguranju njegove odgovornosti, a to se odnosi u našem pravu i na davaoce drugih profesionalnih usluga, ističemo da je naš stav, inače bliže obrazložen na gore navedenom mestu, da se kod odgovornosti za štetu iz vršenja profesionalnih delatnosti i u ugovorima o osiguranju od odgovornosti za štetu subjekata ovih delatnosti, ukida ne samo razlika između ugovorne i deliktne odgovornosti za štetu, već, zahvaljujući pominjanom rešenju koje donosi čl. 18, st. 2. ZOO, i razlika između subjektivne i objektivne odgovornosti za štetu i da praktično svi oni čija je delatnost davanje profesionalnih usluga da prilikom pružanja usluga za povrede dužnosti koje su za njih ustanovljene zakonom, ugovorom o usluzi, pravilima struke odnosno, ustanovljenim profesionalnim standardima i običajima da odgovaraju za štetu prema korisniku i drugim oštećenim licima po principu uzročnosti. Dakle, lekar za štetu zbog po- 7 Revija za pravo osiguranja, br. 3/2006, str Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

8 vrede dužnosti iz svih ovih izvora obaveza odgovara prema pravilima o objektivnoj odgovornosti. USLOVI ZA OSIGURANJE OD PROFESIONALNE ODGOVORNOSTI LEKARA DOMAĆIH OSIGURAVAĆA Ovaj prilog po svom karakteru i obimu nije monografski rad o osiguranju od profesionalne odgovornosti lekara. Zbog toga se u ovom odeljku našeg priloga ne možemo upuštati u analizu uslova za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara svih ili većine domaćih društava za osiguranja koja sprovode ovo osiguranje i do detalja ispitati njihovu sadržinu. Opredelil smo se za analizu uslova i sadržine, u obimu koji odgovara ispitivanju onih klauzula iz kojih se može ustanoviti širina pokrića koje klijentima obezbeđuju uslovi osiguranja onih naših društava za osiguranja koja su najaktivnija u akviziciji osiguranja od profesionalne odgovornosti lekara. To su društva, odnosno uslovi društava Kompanija Dunav osiguranje a.d.o, Delta Generali Osiguranje a.d.o. i DDOR Novi Sad a.d.o., koja inače u ukupnom portfelju srpskog osiguranju učestvuju sa preko 80%. 8 Radi čitaocu jednostavnijeg uočavanja prednosti ispitivane sadržine jednih u odnosu na druge, u analizi ovih uslova koristićemo komparativni metod. Odredbe uslova osiguranja ovih društava, odnosno osnovnu sadržinu uslova koje ispitujemo sistematizovali smo u dve grupe. Prvu čine "Klauzule o osiguranju", a drugu "Isključenja iz osiguranja". U prvoj su obuhvaćene odredbe o osiguranom slučaju, štetama čije pokriće uslovi osiguranja obezbeđuju osiguraniku (lekaru), sumi osiguranja i franšizi, korisnicima osiguranja i troškovima pravne zaštite. A u drugoj se određuju događaji, okolnosti i slučajevi usled čijeg nastupanja osiguravač neće obeštetiti osiguranika za bilo koju odgovornost, štetu, oštećenje, trošak ili izdatak koji je on direktno ili indirektno izazvao. Njima se, de iure i defacto, određuje obim zaštite koji uslovi osiguranja određenog društava za osiguranje obezbeđuje osiguraniku u odnosu na uslove drugog'drugih društava i kao predmet ispitivanja u uslovima različitih društava za osiguranje osnov su za ocenu lekara o prednosti i povoljnosti jednih uslova u odnosu na druge. Ostale odredbe, kao što su one o obavezama osiguranika i osiguravača po nastanku osiguranog slučaj, načinu obaveštavanja i prijave koje su ugovorne strane dužne jedna prema drugoj da učine i stim u vezi odredbe o promeni naziva, odnosno firme i adrese ugovarača osiguranja posle zaključenja ugovora, primeni izmenjenih uslova osiguranja i tarifa premija na zaključeni ugovor o osiguranju od profesionalne odgovornosti lekara i mesnoj nadležnosti suda za rešavanje sporova ugovornih strana iz zaključenog ugovora, uređene su na gotovo istovetan način u razmatranim uslovima osiguranja svih društava za osiguranje. Ta činjenica i otsustvo značaja koji ove odredbe imaju za opredeljenje osiguranika (lekara) prema kojim uslovima osiguranje da zaključe ugovor o osiguranju njihove profesionalne odgovornosti, odnosno sa kojim društvom za osiguranje da zaključe ovaj ugovor, objašnjavaju zbog čega ove odredbe nisu ispitane u ovom radu. Klauzule o osiguranju Uslovi osiguranja Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. - Uslovima ove Kompanije pokrivene su: 1. štete koje su nastale trećim licima kao posledica odgovornosti osiguranika (lekara) za grešku u pružanju usluga i 2. troškovi pravne zaštite osiguranika.' Ovim osiguranjem, prema tome, nisu pokrivene štete izvan odgovornosti lekara za grešku trećem licu, kao što su štete lekara: a) zbog padjentu izostalog davanja obaveštenja od kojih zavisi njegova odluka da pristane na odrećenu medicinsku meru ili je odbije, b) zbog propusta u organizaciji rada zdravstvene službe i unutrašnjoj kordinaciji službi, c) štete zbog uskraćivanja hitne medicinske pomoći, d) povrede tajnosti podataka iz medicinske dokumentacije pacijenta, e) klevete ili javne klevete pacijenta u nekom časopisu ili nekom drugom izdanju ili nekom saopštenju ili učestvovanju u štampi, na radiju, televiziji ili nekom drugom mediju, f) prekoračenja roka predviđenog u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti da u svojstvu člana konzilijuma odluči da li će psihijatrijski bolesnik biti upućen u psihijatrijsku ustanovu, biti zadržan na bolničkom lečenju ili prekoračenja roka da nadležni sud obavesti o prijemu ovogbolesnika u psihijatrijsku ustanovu, 10 g) gubitka ili oštećenja zdravstvene dokumentacije i evidenci- 8 Treba primetiti da nije mali broj domaćih društava za osiguranje koja nemaju posebne uslove za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara i ne sprovode ovu vrstu osiguranja (Triglav Kopaonik Osiguranje a.d.o, Uniqa neživotno osiguranja a.d.o, Takovo Osiguranje a.d.o.) Takođe, i da postoji ne tako mali broj društava za osiguranje koja su ih donela, ali da ne rade na njihovoj akviziciji. ' Uslovi za osiguanje profesionalne odgovornosti lekara od godine, čl. 3, čl. 4 i čl. 8 (klauzule o osiguranju) i čl. 11 (klauzule o isljučenjima). 10 Član 44. Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

9 Revija za pravo osiguranja je pacijenta i druge dokumentacije koju koristi prilikom obavljanja prakse" i h) druge, pored gubitka dokumentacije koju koristi u obavljanju prakse, sopstvene štete, kao što su štete zbog oduzimanja licence, štete koje su svojstvene vlasništvu, poslovodstu ili upravljanju bolnicom ili klinikom od strane osiguranika, nastale zbog izigranog poverenja u obavljanju i vođenju osiguranikovog posla od strane partnera, direktora i zaposlenih 12 itd. 1. štete koje su nastale trećim licima kao posledica odgovornosti lekara za grešku u pružanju zdravstvenih usluga- štete koje su nastale zbog lekarske greške smatraju se one koje su izazvane nesavesnim ili nestručnim postupanjem ili propustom lekara koji su protivni aktuelnim propisima i standardima medicinske struke i koji imaju za direktnu posledicu, tj. u uzročnoj su vezi sa nepovoljnim ishodom lečenja. Značenje pojma "nepovoljni ishod lečenja" koji je obuhvaćen u definiciji lekarske greške u uslovima ovog osiguravača nije posebno određeno, te se s obzirom na njegovu širinu može smatrati da obuhvata komplikacije u lečenju i neželjeni tok lečenja. On podrazumeva i smrt, povredu tela ili oštećenje zdravlja trećih lica, što se zaključuje iz odredbe u kojoj se definiše predmet osiguranja." Ipak, ono što je razumljivo ovom autoru da podrazumeva pojam nepovoljni ishod lečenja kao posledica lekarske greške, koji inače čini jedan od tri uslova za nastupanje lekarske greške kao osiguranog slučaja prema razmatranim uslovima Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. (pored onog da je greška učinjena ako se ponašanje lekara u pružanju zdravstvene usluge ispoljilo kao nesavestan ili nestručan postupk ili propust lekara i da je takvo ponašanje protivno aktuelnim propisima i standardima medicinske struke), to (razumevanje) ne mora biti nedvosmisleno i jasno drugim subjektima koji tumače uslove osiguranja ove kompanije (sudijama i ostalim koji treba da ih primene). Stoga bi, radi njihove primene bez poteškoća u tumačenju, bilo poželjno da uslovi osiguranja ove kompanije sadrže odredbu koja određuje značenje pojma nepovoljni ishod lečenja. Oblici štete koji se isplaćuju trećim licima nisu posebno naznačeni, ali je izvesno da je to materijalna i nematerijalna šteta pričinjena lekarskom greškom, s obzirom da (opšti) pojam štete obuhvata pomenuta dva oblika. Ovaj osiguravač štetu isplaćuje u okviru ugovorene sume osiguranja, čiji minimum i maksimum na koje se ona može ugovarati u uslovima nije označen. Suma osiguranja koja čini gornju granicu obaveze osiguravača se ne određuje po pojedinačnom oštetnom zahevu ili, alternativno, za sve zahteve istaknute u toku trajanja jedne godine na koje se osiguranje inače zaključuje. Prihvaćen je jedan kombinovani metod: utvrđena suma u polisi je iznos maksimalne obaveze osiguravača po jednom osiguranom slučaju, tj. odštetnom zahtevu (bilo da je osiguranik pojedinac ili su to više lica) i on se zatim množi sa četiri čime se dobija limit ili, prema terminologiji koja se koristi u ovim uslovima, tzv. agregatna suma osiguranja, do koje je u uslovima predviđeno da osiguravač, ako nije drugačije ugovoreno, odgovara u toku ugovorenog roka trajanja osiguranja za sve osigurane slučajeve, odnosno istaknute odštetne zahteve zbog odgovornosti osiguranika. To znači, na primer, da ako se posle isplate pojedinačne štete od strane osiguravača trećem licu iscrpi suma osiguranja ugovorena po jednom osiguranom slučaju ili isplatom više šteta trećim licima u toku trajanja osiguranja iscrpi ukupno, na izloženi način, ugovorena (agregatna - kumulativna) suma osiguranja, osiguranje prestaje da važi. Ili, da kada je zbog nastupanja osiguranog slučaja (lekarske greške), osiguranik (lekar ili zdravstvena ustanova, odnosno odgovarajući oblik privatne prakse) obavezan da trećem oštećenom licu isplati na ime naknade štete rentu, a njena kapitalizovana vrednost premašuje sumu osiguranja, ili ostatak sume po odbitku drugih šteta (npr. nematerijalnih šteta za duševne bolove zbog umanjene radne, odnosno životne sposobnosti, naruženosti i dr.) u vezi sa istim osiguranim slučajem, dugovana renta će se naknaditi u srazmeri između sume osiguranja, odnosno njenog ostatka preostalog posle isplate drugih šteta i kapitalizovane vrednosti rente. 11 Ako bi ovaj vid štete bio pokriven uslovima i polisom osiguranja od profesionalne odgovornosti lekara, onda bi osiguravač bio u obavezi da plati odštetu osiguraniku za sve razumne troškove i izdatke koje on ima za zamenu ili obnavljanje dokumentacije koju poseduje i koristi prilikom obavljanja profesije. 12 U slučaju pokriča ovih šteta, osiguravač bi bio u obavezi da plati nadoknadu osiguraniku za gubitak novca ili neke njegove druge stvari prilikom obavljanja i vođenja osiguranikovog posla koji bude otkriven i o tome je osiguravač obavešten tokom trajanja osiguranja, a koji je nastao kao posledica nečasnog ili prevarnog postupka ili propusta nekog sadašnjeg ili nekadašnjeg partnera, direktora ili zaposlenog. 13 Predmet osiguranja prema ovim uslovima je zakonska građanska odgovornost osiguranika za štete nastale usled smrti, povrede tela ili zdravlja trećih lica koje su prouzrokovane lekarskom greškom" (čl. 2). 36 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2009

10 Ono što se može zapaziti posle izvršene prethodne analize odgovornosti lekara za grešku u pružanju zdravstvenih usluga, jeste da uslovi osiguranja Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. pokrivaju osiguraniku, kada nastane osigurani slučaj (lekarska greška), štete i na licima i na stvarima tećeg lica. Zatim, da oni pružaju osiguraniku-lekaru pokriće za pričinjenu štetu trećem ne samo zbog stručne greške kada, prema čl. 40. Zakona o zdravstvenoj zaštiti, jedino pacijent ima prema lekaru pravo na naknadu štete, koja inače u ovom zakonu nije ispravno definisana, već pokriće šteta iz njegove građansko-pravne odgovornosti zbog (lekarske) greške koja, videli smo, u ovim uslovima osiguranja, ali i prema pravilima medicinskog prava, podrazumeva i nestručan postupak lekara, bez obzira da li on lekarsku praksu obavlja na osnovu ugovora ili vanugovorno. Uslovima i polisom osiguranja ove kompanije lekar je, takođe, na primer, osiguran i zbog greške u obavljanju specijalizacije ili delatnosti za koju mu nije izdata licenca, odnosno odobrenje za rad, za slučaj greške koju učini pre nego što je osnovao privatnu praksu, posle prestanka privatne prakse ili pošto mu je licenca privremeno oduzeta, kad grešku učini samostalnim radom za vreme trajanja pripravničkog staža i pre položenog stručnog ispita ili završene specijalizacije, lečenja za koje nije imao pristanak pacijenta, lečenja i rehabilitacije u oblasti tradicionalne medicine i nastale greške u ordinaciji ili drugom organizacionom obliku privatne prakse koji nemaju u toj oblasti odobrenje za rad ministarstva zdravlja, greške prilikom vršenja medicinskog ogleda, greške u pružanju usluge pacijentu iz domena dužnosti nižeg medicinskog osoblja u zdravstvenoj ustanovi, odnosno privatnoj praksi, itd. Ovim uslovima pokrivene su i greške u primeni metoda i postupka dijagnostike. One ulaze u korpus grešaka koji čini lekarsku grešku, koje su inače, kao što ćemo kasnije videti, uslovima nekid naših društava za osiguranje isključene iz osiguranja. Već na prvi pogled može se ustanoviti da većina navedenih šteta u ovim primerima su one koje su nastale iz lekarske prakse koja nije organizovana ili se ne obavlja u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti. Stete koje su nastale trećim licima kao posledica odgovornosti osiguranika (lekara) za grešku u pružanju usluga zdravstvene zaštite pokrivene su, prema uslovima osiguranja ove kompanije, prilikom njihovog obavljanja na teritoriji Srbije i Crne Gore. Kada se razmatraju štete koje su pokrivene osiguranjem profesionalne odgovornosti lekara u uslovima Kompanije Dunav osiguranje a.d.o, nužno je osvrnuti se i na pitanje da li su njima pokrivene i tzv. rane štete, kasne štete i serijske štete? Rane štete ili štete iz ranijeg prakse lekara su štete koje su nastale zbog greške osiguranika-lekara kada nije imao osiguranje, a pojave se u vreme kada je imao zaključeno osiguranje od profesionalne odgovornosti ili se zahtev tada istakne prema njemu za njihovu naknadu. One su, prema uslovima ove kompanije, pokrivene osiguranjem ako osiguraniku u vreme nastanka nisu bile poznate. To se u uslovima osiguranja ove kompanije ne određuje eksplicitno, već je rezultat logičkog tumačenja jedne posebne odredbe o isključenjima iz osiguranja. 14 Kasne štete su one štete koje nastupe posle isteka trajanje ugovora o osiguranju, a nastale su kao posledica lekarske greške učinjene za vreme trajanja ugovora o osiguranju. One su pokrivene pod uslovom da je treće lice odštetni zahtev za njihovu naknadu podnelo osiguravaču najkasnije u roku od dve godine od isteka roka trajanja ugovora o osiguranju. Sa stanovišta našeg aktuelnog prava, međutim, postavlja se pitanje da li je punovažno ugovaranje roka za prijavu kasnih šteta osiguravaču od strane trećih oštećenih lica posredstvom prihvatanja od strane osiguranika - davaoca profesionalne usluge (ovde lekara) uslova osiguranja od njegove profesionalne odgovornosti koje je utvrdio osiguravač? Zbog toga što se na izloženi način roku za prijavu kasnih šteta u ovim uslovima osiguranja određuje da ima dejstvo roka do koga treće oštećeno lice treba da podnese zahtev, odnosno tužbu protiv osiguravača radi nadoknade štete koju mu je pričinio osiguranik pod pretnjom gubitka tog prava. Dakle, određuje mu se karakter prekluzivnog roka. S obzirom da se prekluzivni rokovi, kao i rokovi zastarelosti, utvrđuju isključivo zakonskim prinudnim normama, da bi odredba/klauzula o roku za prijavu kasnih šteta u uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti domaćih društava za osiguranje bila punovažna, potrebno je da u zakonu u kome se reguliše ugovor o osiguranju odgovornosti bude sadržana specijalna odredba o punovažnosti u uslovima ovih osiguranja odredbe o roka za prijavu kasnih šteta, odnosno roku trajanju za kasne štete obaveze osiguravača u tim osiguranjima. S obzirom da u ZOO koji uređuje ugovor o osiguranju stvari, odgovornosti i lica takva odredba ne postoji, kaluzula u ovim uslovima osiguranja o dvogodišnjem roku za prijavu kasnih šteta ne bi obavezivala treće ošte- 14 Ovom određbom je odeđeno da osiguranjem od profesionalne odgovornosti lekara nisu pokriveni odštetni zahtevi nastali usled okolnosti ili događaja kojih je osiguranik bio svestan, a koji su doveli do potraživanja pre početka važnosti ove polise" ( Isključenja iz osiguranja", član 6, st. 1, alineja 3). Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

11 Revija za pravo osiguranja ćeno lice. Na praktičnom planu to znači da bi u našem pravu treće oštećeno lice pravo na naknadu kasne štete moglo prema osiguravaču lekareve odgovornosti da ističe i ostvaruje u okviru rokova i sa dejstvom koje imaju rokovi propisani u Zakonu o obligacionim odnosima za zastarelost njegovog potraživanja prema osiguraniku (lekaru). Ako potraživanje proističe iz greške u pružanju ugovorom preuzete i sa njim izjednačene zdravstvene usluge (usluge koja se obavlja kao obaveza lekara iz zakonske obligacije), rok za isticanje odštetnog zahteva bi iznosio deset godina od nastale štete lekarskom greškom, a u slučaju lekarske greške pričinjene pružanjem zdravstvene usluge mimo organizovanog načina predviđenog u Zakonu o zdravstvenoj zašhti tri godine od dana kada je treće lice doznalo za štetu od lekarske greške (čl st. 5 u vezi sa čl i 376. ZOO). 15 Serijskim se smatraju štete koje su obuhvaćene većim brojem odštetnih zahteva podnetih od strane više oštećenih lica zbog šteta nastalih na osnovu jednog ili većeg broja pogrešnih postupaka osiguranika koji se mogu pripisati istim okolnostima i koje je moguće povezati sa vremenskog stanovišta. One se smatraju jednim osiguranim slučajem. Uslovi Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. ne regulišu ove štete, što se može smatrati nedostatkom jer je u osiguranju profesionalne odgovornosti lekara pojava kasnih šteta notorna Troškovi pravne zaštite osiguranika. - Troškovi pravne zaštite označavaju, u uslovima ove kompanije, sve troškove (nagrade, naknade, sudske takse i druge) koje ima osiguranik koji u parničnom postupku vodi spor koji je protiv njega pokrenulo treće oštećeno lice zbog odgovornosti i/ili visine štete koja mu je pričinjena nastupanjem osiguranog slučaja (lekarske greške). Sve troškove osiguravač je dužan da plati osiguraniku, ako je osiguranik vodio spor uz njegovu saglasnost i po njegovim uputstvima. To znači da ukoliko osiguravač treba da plati obeštećenje trećem koje je ispod iznosa osigurane sume da se tada njegova obaveza da plati troškove pravne zaštite osiguranika ne iskazuje u proporciju prema iznosu plaćenom da se reši odštetni zahtev. Ali, ako je osiguranik vodio spor sa trećim licem bez znanja i saglasnosti osiguravača, osiguranjem su pokriveni troškovi spora osiguranika samo ukoliko oni zajedno sa naknadom štete koja se ima isplatiti trećem licu ne premašuju sumu osiguranja. Troškovi pravne zaštite osiguranika ne obuhvataju troškove branioca osiguranika u krivičnom postupku, osim ukoliko te troškove osiguravač posebno ne prihvati da plati, kao ni troškove krivičnog postupka. Ako osiguravač pre nego što treće lice pokretne spor protiv osiguranika isplati osiguranu sumu, prestaje njegova obaveza na plaćanje troškova pravne zaštite, a ako to učini u toku spora on se oslobađa daljih davanja na ime naknade i troškova po jednom osiguranom slučaju. Uslovi osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o. - Ovi uslovi su doneti godinu i po dana kasnije od uslova Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. i izrađeni su po uzoru na njih. 17 Njima se pokrivaju, kao i u navedenim, dve grupe šteta: 1. štete usled smrti, povrede 15 Napomenućemo da je u evropskom pravu osiguranja, tj. pravu osiguranja država članica EU opšte prihvaćeno da se na dužinu trajanja rokova u kojima se nadoknađuju kasne štete u osiguranju od odgovornosti (profesionalne i drugih oblika odgovornosti, na primer, odgovornosti za štete od proizvoda) primenjuju rokovi određeni u uslovima osiguranja. To je rezultat činjenice da je u zakonima država članica u kojima se reguliše ugovor o osiguranju ostavljena sloboda ugovaračima (čitaj: osiguravačima u uslovima osiguranja) da odrede šta u ovim osiguranjima čini osigurani slučaj, odnosno dogođaj sa čijim nastankom nastaje obaveza osiguravača i u okviru kog roka od njegovog nastanka osiguravač ima obavezu da trećem oštećenom licu naknadi štetu, odnosno isplati osiguranu sumu. Racio ovog rešenja naiazi se, između ostalog, u tome što se kod ovih osiguranja štetne posledice mogu pojaviti daleko posle momenta nastanka osiguranog slučaja (na primer, stručne greške ili propusta lekara ili advokata) i isteka važnosti ugovora o osiguranju. Na neophodnost da se kao i u državama članicama EU uredi pitanje naknade kasnih šteta u osiguranju profesionalne odgovornosti i osiguranju odgovornosti za štete od proizvoda u novom Građanskom zakoniku Srbije, čija je izrada u toku ukazano je u gotovo svim diskusijama vođenim o regulisanju ovog ugovora u tom zakoniku (videti: Diskusije sa okruglog stola na temu Ugovor o osiguranju u novom Građanskom zakoniku Republike Srbije", Revija za pravo osiguranja, br. 4/2008). 16 S obzirom da u većini pravnih sistema, u koje se ubraja i naš, jer u Zakonu o obligacionim odnosima u članovima 940. i 941. u kojima se uređuje osiguranje od odgovornosti, nisu regulisane serijske štete i njihovo kumuliranje u jedan odštetni zahtev, ali ni druga pitanja od značaja za likvidaciju ovakvih šteta, kao što je pitanje trenutka kada se utvrđuje broj i visina jedinstvenog kumuliranog odštetnog zahteva ili pitanje načina nadoknade trećim oštećenim licima šteta koje su oni pretrpeli kada već u prvoj grupi podnetih odštetnih zahteva dođe do iscrpljenja sume osiguranja (tako što će se nadoknada svima srazmerno umanjiti ili na drugi način), opravdano pojedini autori u našoj literaturi upozoravaju da se zbog nedostajuće zakonske regulative navedena i druga pitanja serijskih šteta moraju zakonski regulisati ne samo kod osiguranja od profesionalne odgovornosti, već i kod drugih osiguranja od odgovornosti kod kojih su serijske štete tipične (S. Jovanović, Kolektivno osiguranje, serijske štete i potreba formiranja garantnog fonda za tako nastale obaveze, referat u Zborniku radova sa Savetovanja Udruženja za pravo osiguranja Srbije Usklađivanje osiguranja Srbije sa sistemom osiguranja EU", Palić, 2007, str ). 17 Uslovi za osiguranje profesionalne odgovornosti lekara i medicinskog osoblja od godine. 38 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2009

12 CLANCI tela ili zdravlja koje su nastale trećim licima kao posledica gradansko-pravne odgovornosti lekara za profesionalnu grešku i 2. troškovi pravne zaštite osiguranika. 1. Stete usled smrti, povrede tela ili zdravlja koje su nastale trećim licima kao posledica gradansko-pravne odgovornosti lekara za profesionalnu grešku. - Da su pomenute štete pokrivene osiguranjem od profesionalne odgovornosti lekara utvrđuje se iz odredbe ovih uslova u kojoj se reguliše njegov predmet (čl. 2). Međutim, pošto u ovim uslovima iz odredaba uslova osiguranja Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. nije preuzeta odredba o lekarskoj grešci kao osiguranom slučaju (čl. 4), u njima o tome postoji praznina i neizvesnost o pitanju da li oni pokrivaju nepovoljan ishod lečenja i komplikacije u lečenju kao posledicu lekarske greške i kada oni nisu doveli do smrti, povrede tela ili zdravlja trećeg lica. Takođe, izostavljanjem u uslovima osiguranja ovog društva za osiguranje da se u njima definiše lekarska greška kao osigurani slučaj, određivanje značenja lekarske greške prepušta se voluntarističkoj odluci osiguravača (likvidatiorima šteta), a u slučaju spora sudskim veštacima, odnosno sudu, što vodi pravnoj i ekonomskoj nesigurnosti. Vezivanjem pojma trećih lica za pacijente, odnosno lica koja se podvrgavaju medicinskom tretmanu od strane lekara-osiguranika i isključivanjem iz ovog kruga nekoliko za osiguranika važnih kategorija lica, među kojima su ubrojana ona koja po bilo kom osnovu obavljaju rad kod osiguranika, bračni drug osiguranika, lica koje je osiguranik dužan da izdržava i članovi domaćinstva osiguranika, pokriće se u razmatranim uslovima neopravdano ne obezbeđuje svim ovim licima ako ih osiguranik-lekar podvrgava medicinskom tretmanu (čl. 1. st. 1. tač. 10). Pojednostavljeno na jednom primeru pokazano, to znači da ako bi osigurani lekar lečio svoju suprugu pa njegovom profesionalnom greškom njoj bude oštećeno zdravlje da ona ne može da po njegovoj polisi osiguranja profesionalne odgovornosti ostvari nadoknadu pretrpljene materijalne i/ili nematerijalne štete. Pojam trećeg lica u uslovima osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o. iz pokrića neopravdano isključuje i bračnog druga, decu i druga pacijentu bliska lica kada po opštim u ZOO ustanovljenim pravilima oštetnog prava zbog smrti, povrede tela ili zdravlja njima bliskog pacijenta ističu pravo da im štetnik (osigurani lekar) nadoknadi materijalnu ili nematerijalnu štetu koju trpe kao posledicu njegove greške u pružanju zdravstvene usluge. Suma osiguranja i prema uslovima ovog društva za osiguanje ugovara se u fiksnom novčanom iznosu i čini maksimalnu obavezu osiguravača po jednom osiguranom slučaju (i onda kada ih je više i ima karakter serijske štete). Za razliku od odredaba uslova Kompanije Dunav osiguranje a.d.o, prema odredbama uslova osiguranja ovog društva, suma osiguranja koja predstavlja ukupnu obavezu osiguravača, za sve osigurane slučajeve koji nastanu u jednoj godini osiguranja, ne može preći iznos od pet suma osiguranja ugovorenih po jednom osiguranom slučaju (čl. 8. st. 1-3). Način crpljenja osigurane sume po jednom osiguranom slučaju i (ukupne) godišnje sume osiguranja kada nastane osigurani slučaj je u ovim uslovima jasnije formulisan nego u uslovima Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. Određeno je da se ugovorena godišnja suma osiguranja umanjuje nakon svake pojedinačne naknade, odnosno isplate naknade po pojednom nastalom osiguranom slučaji i da nakon iscrpljenja godišnje sume osiguranje ugovor o osiguranju prestaje da važi (či. 8. st. 4). Za serijsku štetu, koju uslovi osiguranja Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. ne poznaju, određuje se da nju čini šteta iz više štetnih događaja nastalih iz istog uzroka ili iz istovrsnih vremenski povezanih uzroka. Zatim se određuje da ona predstavlja jedan osigurani slučaj (čl. 6. st. 2) i utvrđuje trenutatak nastupanja (čl. 6. st. 3 i st. 4) kada se određuje broj i visina jedinstvenog kumuliranog odštetnog zahteva, ali ne i način nadoknade trećim licima šteta koje su oni pretrpeli kada je već u prvoj grupi podnetih odštetnih zahteva došlo do iscrpljenja sume osiguranja po jednom osiguranom slučaju, odnosno iscrpljenja ukupne godišnje ugovorene sume osiguranja i neka druga pravila koja su nužna za likvidaciju serijske štete. Ovi uslovi poznaju i priznaju osiguraniku ranije štete. Predviđaju da su pokrivene osiguranjem samo ako ugovaraču osiguranja ili osiguraniku do početka osiguranja nije bio poznat i nije mogao biti poznat osigurani slučaj iz koga potiču (čl. 7. st. 2). Iz odredbe u ovim uslovima, da rok za podnošenje zahteva za naknadu štete trećeg oštećenog lica ili osiguranika po osnovu prava iz osiguranja po polisi zaključenoj u skladu sa njima čini rok određen Zakonom o obligacionim odnosima, zaključuje se da se uslovima društva Delta Generali Osiguranje a.d.o. u okiru ovim zakonom propisanih rokova zastarelosti pokrivaju i kasne štete (čl. 7. st. 4). U pogledu prostornog važenja, uslovi ovog društva su uži od uslova Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. Oni se primenjuju samo na osigurane slučajeve nastale na teritoriji Srbije. Da bi osiguranjem profesionalne odgovornosti lekara bili pokriveni osigurani slučajevi van teritorije Srbije, to mora biti posebno ugovoreno. Revija za pravo osiguranja * Broj 1/2009

13 Revija za pravo osiguranja 2. Troškovi pravne zaštite osiguranika. - Uslovima osiguranja ovog društva za osiguranje, pravila o naknadi troškovi pravne zaštite osiguranika regulisana su na identičan način kao u uslovima osiguranja Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. Uslovi osiguranja DDOR Novi Sad a.d.o. - Uslovi osiguranja od profesionalne odgovornosti lekara ovog duštva za osiguranje su doneti godine, što znači kasnije od uslova Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. (2005), a ranije od uslova Delata Generali Osiguranje a.d.o. (2007). 18 Ispitivanje uslova DDOR Novi Sad a.d.o. koja slede, upućuju na zaključak da su oni u značajnoj meri bili uzor onima koji su radili na forumulisanju uslova Delta Generali Osiguranje a.d.o. nego što su to bili uslovi Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. i to, pre svega, u domenu klauzula o isključenjima iz osiguranja. S druge strane, ovo ispitivanje pokazaće da postoji sličnost između uslova DDOR Novi Sad a.d.o. sa uslovima Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. u oblasti klauzula o pokriću i značajne razlike u odnosu na klauzule o isključenju iz osiguranja. A to je, kao što smo videli iz ispitivanja koje smo sproveli, slučaj i između uslova Delta Generali Osiguranje a.d.o. i uslova Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. Ergo, najveća sličnost u odnosu na regulisanje obe ove dve grupe klauzula, postoji između uslova za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara DDOR Novi Sad a.d.o. i Delta Generali Osiguranje a.d.o. Po uslovima DDOR Novi Sad a.d.o. osiguravaju se, kao i u uslovima Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o, dve grupe šteta: 1. štete usled smrti, povrede tela ili zdravlja koje su nastale trećim licima kao posledica građansko-pravne odgovornosti lekara za profesionalnu grešku 19 i 2. troškovi pravne zaštite osiguranika 2 ". 1. Stete usled smrti, povrede tela ili zdravlja koje su nastale trećim licima kao posledica građansko-pravne odgovornosti lekara za profesionalnu grešku. - U uslovima osiguranja ovog društva za osiguranje nije tačno preuzeta definicija lekarske greške kao osiguranog slučaja iz uslova Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. U njima, umesto da je kao u uslovima ove kompanije, određeno da osigurani slučaj, odnosno lekarsku grešku čini nesavestan ili nestručan postupak ili propust lekara koji je protivan aktuelnim propisima i standardima medidnske struke i koji ima za direktnu posledicu nepovoljnim ishod lečenja, propisano je da "Osigurani slučaj je profesionalna greška, nesavestan ili nestručan postupak odnosno propust lekara i/ili ostalog tnedicinskog osoblja, a koji je u suprotnosti sa aktuelnim propisima i standardima medicinske struke i kao takav za direktnu posledicu ima nepovoljan ishod po zdravlje trećeglica" (čl. 4). Na taj način je, najverovatnije usled mehaničkog preuzimanja pojma osiguranog slučaja iz uslova Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. (čl. 4), načinjena greška i u Uslovima za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara ovog društva, tako što je pojam osiguranog slučaja proširen na lekarsku grešku i nesavestan ili nestručan postupak, odnosno propust lekara, a da pojam lekarske greške nije posebno definisan. Da se ovde radi o očiglednom mehaničkom preuzimanju rešenja u sopstvene uslove, ali sada iz uslova nekog drugog društva za osiguranje koje ima jedinstvene uslove za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara i drugog medicinskog osoblja, vidi se i po tome što je u definiciju pojma osiguranog slučaja uključen nesavestan i nestručan postupak, odnosno propust ostalog medicinskog osoblja, premda se prema uslovima ovog društva za osiguranje, kako je to naglašeno u čl. 1, sprovodi samo osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara, a ne i drugog medicinskog osoblja. Zato će biti veoma interesantno videti na koji nadn će sudovi tumačiti i primenjivati ovu nespretno formulisanu odredbu o osiguranom slučaju u razmatranim uslovima osiguranja. I s njom u vezi: kako će tumačiti značenje pojma nepovoljni ishod lečenja koji je obuhvaćen u ovoj odredbi u kojoj se defiriiše osigurani slučaj kad njegovo značenje nije posebno određeno, te, s obzirom na njegovu širinu, da li obuhvata komplikacije u lečenju i neželjeni tok lečenja, kao i da li podrazumeva smrt, povredu tela i oštećenje zdravlja trećih lica, što bi se moglo zakljudti da obuhvata iz odredbe u razmatranim uslovima osiguranja u kojoj je određen predmet osiguranja koji se tim uslovima sprovodi (čl. 3). 21 Oblici štete koji se u ovom osiguranju isplaćuju trećim licima nisu posebno naznačeni u uslovima, ali je izvesno iz odredbe o predmetu osiguranja da je to materijalna i nematerijalna šteta i šteta na licima i stvarima pričinjena lekarskom greškom, nesavesnim ili nestručnim postupkom, odnosno propustom lekara... s obzirom da (opšti) pojam štete obuhvaćen u odredbi o predmetu pokrića podrazumeva sve pomenute oblike. Suma osiguranja koja se isplaćuje na ime štete i svih ostalih troškova (uključujući troškove pravne zaštite osiguranika), u ovim uslovima, je po jednom štetnom događaju određeno da iznosi, ukoliko se drugad- " Uslovi za osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara od 17. aprila godine. 19 Videti član 4 u vezi sa čl. 3. Uslova ovog društava za osiguranje. 20 Član 12 i član Predmet osiguranja prema ovim Uslovima je zakonska (građansko-pravna) odgovornost Osiguranika za štete nastale usled smrti, povrede tela ili zdravlja trećih lica koje su nastale kao posledica profesionalne greške lekara i/ili drugog medicinskog osoblja" (čl. 3). 40 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2009

14 je ne ugovori, evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan nastanka štetnog događaja (čl. 9. st. 1). Ova suma, odnosno obračunata naknada iz osiguranja, ako je ona manja od sume osiguranja, umanjuje se na ime učešča osiguranika u šteti za 10%, a minimalo za 125 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan nastanka štetnog događaja, ako drugačije nije ugovoreno (obavezna franšiza - čl. 14. Uslova). Ukupna suma osiguranja, odnosno suma do koje ovo društvo za osiguranje odgovara za sve štete i troškove koji se dogode u toku trajanja osiguranja (jedna godina) iznosi pet suma osiguranja po jednom odštetnom zahtevu. Suma osiguranja se kod ovog društva za osiguranje ne može ugovoriti u većem iznosu, ali može na manji iznos (čl. 9. st. 2). U tome su uslovi osiguranja tog društva identnični sa uslovima Delta Generali Osiguranje a.d.o. U pogledu načina crpljenja sume osiguranja, isplatom svake pojedinačne naknade trećem licu i prestanka osiguranja iscrpljenjem ukupne (godišnje) sume osiguranja, nema razlike između uslova osiguranja ovog društva i uslova osiguranja druga dva društva koji su ranije razmotreni (čl. 9. st. 3). Stete iz ranije prakse osiguranika-lekara, nisu pokrivene prema uslovima osiguranja DDOR Novi Sad a.d.o., što ih čini nepovoljnijim u odnosu na prethodno razmotrene uslove osiguranja dva društva koja ih pokrivaju. Za razliku od uslova osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o, serijske štete u ovim uslovima su nepotpunije uređene, s obzirom da u njima nema drugog određenja do da ih čini više štetnih događaja koji su nastali iz istog uzroka ili iz istovrsnih vremenski povezanih uzroka i da se oni smatraju jednim osiguranim slučajem (čl. 5). Kasne štete su drugačije uređene nego u uslovima Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. U toliko, što je predviđeno da su pokrivene ako osiguranik, a ne treće lice, podnese osiguravaču odštetni zahtev za njihovu nakndu u roku od tri, a ne dve, godine i to računajući od saznanja za štetu, a ne od isteka roka trajanja ugovora o osiguranju (čl. 8). Osiguranjem odgovornosti lekara, pokrivene su u razmatranim uslovima kao i u uslovima Delta Generali Osiguranje a.d.o, štete nastale na teritoriji Srbije (čl. 7). A ako je posebno ugovoreno, onda i na teritoriji drugih država. Ovakvo proširenje teritorijalne važnosti ovog osiguranja, nije dopušteno prema uslovima Kompanije Dunav osiguranje a.d.o. (čl. 7), ali jeste prema uslovima osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o. za koje smo videli da se njima, takođe, pokrivaju, ako nije predviđeno drugačije, štete nastale na teritoriji Srbije (čl. 5). 2. Troškovi pravne zaštite osiguranika. - Kao i u uslovima osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o, tako su i u uslovima osiguranja profesionalne odgovornosti lekara DDOR Novi Sad a.d.o, pravila o naknadi troškovi pravne zaštite osiguranika regulisana su na identičan način kao u uslovima osiguranja Kompanije Dunav Oiguranje a.d.o. Klauzule o isključenju Uslovi osiguranja Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. - Uslovi Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. utvrđuju, za razliku od uslova Delta Generali Osiguranje a.d.o, mali broj isključenja iz osiguranja, što je povoljno za lekare ili zdravstvene ustanove i organizacione oblike privatne prakse koji zaključe ugovor o osiguranju profesionalne odgovornosti lekara sa ovom kompanijom (u svoje ime ili za račun lekara koji u zdravstvenoj ustanovi ili nekom obliku privatne prakse obavljaju lekarsku praksu). Sva su ona obuhvaćena i uslovima Delta Generali Osiguranje a.d.o, osim odštetnih zahteva osiguranika za namerno prouzrokovanu štetu trećem licu, čiji je procenat u lekarskoj praksi izvesno neznatan jer redovno, s obzirom na težinu posledica po život, zdravlje ili telo pacijenata, namerno nesavesno lečenje predstavlja krivično delo i malo je verovatno da bi prilikom pružanja lekarske pomoći lekar učestalo tako postupao. A ako, ipak, tako postupa, sa stanovišta morala i javnog poretka, opravdano je da mu osiguranje ne obezbeđuje zaštitu od odštetnih zahteva kojima je zbog toga (namere) izložen. Ovim osiguranjem, prema razmatranim uslovima, nisu pokriveni odštetni zahtevi nastali usled (čl. 6): - odgovornosti za štete koje su u neposrednoj ili posrednoj vezi sa korišćenjem nuklearne energije, osim štete od radioizotopa koji se koriste u medicinske i druge mirnodopske svrhe: - čisto finansijske štete (štete koje ne spadaju ni u štete usled povrede tela ili zdravlja nekog lica, ni u materijalne štete u vidu oštećenja, uništenja ili nestanka stvari); - odgovornosti osiguranika na osnovu ugovorenog proširenja njegove odgovornosti i na slučajeve za koje lekar "po zakonu" ne odgovara; - hirurških intervencija koje imaju isključivo estetsko-kozmetički karakter (ali ne i intervencija rekonstruktivne hirurgije koja je posledica neke nesreće i/ili urođene mane); - procedure čuvanja, transporta i testiranja krvi (prema uslovima Delata Generali Osiguranja a.d.o, samo ako su u vezi sa trasfuzijom krvi); - intra-hospitalne infekcije; - inficiranja virusima HlV-a i hepatitisa; - kliničkog ispitivanja lekova; - veštačke oplodnje. Svako od ovih isključenja može biti područje posebnih komentara, sa stanovišta opravdanosti njegovog Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

15 Revija za pravg,psiguran]a izuzimanja iz osiguranja i drugih kriterijuma. Na primer, greške prilikom estetskih hirurških intervencija i veštačke oplodnje, kad je osiguranje lekara obavezno, ne mogu se isključiti, pa nema razloga za to ni kada je ono dobrovoljno. Učestanost i obim šteta koje nastaju iz ovih intervencija, ako je to razlog zbog čega se one u uslovima osiguranja isključuju, može se rešiti, kao u praksi inostranih osiguravača, kroz visinu sume osiguranja na koje se može ugovarati osiguranje lekara specijalista u ovoj oblasti, iznose premija koje plaćaju za svoje osiguranje i druga pravila tehnike osiguranja (visinom obaveznih franšiza, reosiguranjem i drugo). Uslovi osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o. - Uslovi ovog društva isključuju i: - štete koje se zasnivaju na garancijama ili obećanjima datim od strane osiguranika (ove štete, kao i one na ovom mestu pobrojane iza kojih smo stavili znak pitanja, teško se mogu zamisliti da mogu doći u obzir u oblasti osiguranja odgovornosti zbog lekarske greške, pre svega zbog toga što ne proizilaze iz lekarske greške kao osiguranog slučaja u ovoj vrsti osiguranja i zato opravdano trpe kritiku da su mehanički preuzete iz drugih vrsta osiguranja koja ne spadaju u osiguranja od profesionalne odgovornosti već u osiguranja imovine i druge vrste, te da zato nisu ni trebale biti uključene u razmatrane uslove osiguranja); - štete koje su posledica zagađivanja vazduha i druge ekološke štete; - štete koje nastaju zato što osiguranik nije sproveo mere za sprečavanje ostvarenja ili povećanja opasnosti (preventivne mere) kako je zahtevao osiguravač. Kao dodatna opasnost uzima se okolnost koja je u prošlosti već dovela do štetnog događaja(?); - štete koje nastaju usled rata, primene sile od strane država ili protiv država i njihovih organa, nasilja, političkih i terorističkih organizacija, nasilja prilikom javnih okupljanja, manifestacija i skupova kao i nasilja prilikom štrajkova i otpuštanja radnika. Osiguranje se ne proteže i na obaveze naknade štete usled terorističkih akata (?); - štete koje nastanu putem direktnih i/ili indirektnih genetičkih promena na naslednom materijalu ljudi, životinja ili biljaka (?); - štete koje su posledica profesionalnog oboljenja radnika osiguranika (?); - štete koje posredno ili neposredno proizilaze iz upotrebe azbesta ili drugih supstanci koje sadrže azbest, bez obzira na količinu (?); - štete zbog korišćenja lekova za smanjenje telesne težine; - kazne određene od strane sudova i državnih organa (kazne su po svojoj prirodi izvan domena građansko-pravne odgovornosti za štetu i nisu, i kada nisu pomenute u uslovima osiguranja, predmet pokrića u osiguranju odgovornosti); - štete usled nezgode na radu/bolesti usled rada (?); - štete zbog aktivnosti stomatologa u opštoj anesteziji; - štete usled pružene medicinske pomoći bez validne dijagnostičke i terapeutske podrške; - medicinski postupci nekvalifikovanog ili nedovoljno kvalifikovanog medicinskog osoblja. Poslednja tri slučaja šteta, usled čijeg nastupanja osiguravač neće obeštetiti osiguranika, čine nepovoljnijim osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara i drugog medicinskog osobvlja kod Delta Generali Osiguranje a.d.o. One su, inače, obuhvaćene u definiciji osiguranog slučaja, tj. smatraju se štetama koje nastaju kao posledica lekarske greške u uslovima osiguranja od profesionalne odgovornosti lekara Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. Isključenjem iz osiguranja šteta koje nastaju kao posledica pružene medicinske pomoći bez validne dijagnostičke i terapeutske podrške i postupaka nekvalifikovanog ili nedovoljno kvalifikovanog osoblja praktično se iz osiguranja eliminiše lekarska greška, tj. ono što je kao predmet pokrića osiguranja profesionalne odgovornosti lekara utvrđeno u čl. 2. uslova ovog društva za osiguranje. Jer, jedan od tipičnih slučajeva lekarske greške je, naime, pružanje medicinske pomoći bez validne dijagnostičke i terapeutske podrške. Uslovi osiguranja DDOR Novi Sad a.d.o. - Ovaj osiguravač predviđa u svojim uslovima osiguranja da isključuje iz osiguranja sve one napred manje ili više posebno kritikovane događaje, okolnosti i slučajeve koji su predviđeni da usled njihovog nastupanja osguravač neće obeštetiti osiguranika za bilo koju odgovornost, štetu, oštećenje, trošak ili izdatak u uslovima osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o. Ali se na tome ne zaustavlja, već iz pokrića isključuje odgovornost osiguranika i za namerno prouzrokovanu štetu i unakrsnu odgovornost, koje odgovornosti, odnosno štete nastale iz takvih odgovornosti su inače pokrivene osiguranjem prema uslovima osiguranja Delta Generali Osiguranje a.d.o. Isključenje iz osiguranja šteta iz odgovornosti osiguranika -lekara za namerno prouzurokovanu štetu, ima opravdanje jer se njihovim isključenjem osiguranici podstiču na pažljivo i uzorno profesionalno ponašanje u obavljanju njihove prakse. Ali, opravdanja nema za isključenje šteta nastalih iz unakrsne odgovornosti, s obzirom da je ona tipična ako se praksa lekara odvija u timu lekara i drugog medicinskog osoblja i kada pacijenta leči više lekara iste specijalnosti, od kojih svi ne moraju imati osiguranje od profesionalne odgovornosti. 42 Revija za pravo osiguranja & Broj 1/2009

16 Uslovima osiguranja ovog osiguravača predviđen je, dakle, največi broj mogućih isključenja. To ih čini s aspekta isključenja o kojima je na ovom mestu reč nepovoljnijim u odnosu na uslove Delta Generali Osiguranje a.d.o, a značajno nepovoljnijim u odnosu na uslove osiguranja Kompanije Dunav Osiguranje a.d.o. ZAKUUČAK 1. Bez proširivanja profesija i uslužnih delatnosti za čije će se davaoce u Srbiji propisati obaveza zaključivanja ugovora o osiguranja od građansko-pravne odgovornosti, u koje dolazi osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara, mnoge profesije, odnosno uslužne delatnosti ne bi se mogle razvijati na način da se maksimizira zaštita korisnika njihovih usluga, sporo bi se razvijao uzajamni uticaj osiguranja i građanskopravne odgovornosti i ne bi se brže mogla identifikovati područja i oblici odgovornosti u pružanju usluga koje su obeležene određenim osobenostima profesije, odnosno uslužne delatnosti i one adekvatno obuhvatiti uslovima osiguranja društava za osiguranje; 2. Sprovođenje osiguranja profesionalne odgovornosti lekara kao vrste obaveznog osiguranja treba uvesti i iz moralnih razloga (solidarnost, zaštita žrtava lekarske greške, itd.), iz razloga efikasnosti ovog osiguranja (pristup obaveznom osiguranju usled šire uzajamnosti vodi nižim premijama nego kada je ono dobrovoljno) i iz potrebe da se nateraju oni lekari koji se ne ponašaju brižljivo, pažljivo, itd. da svoju nepažnju, odnosno profesionalnu grešku i njene štetne posledice obezbede kroz osiguranje, a lekari koji retko greše da se obaveznim bonus-malus sistemom u tom obaveznom osiguranju pogoduju snižavanjem premija u godinama u kojima nisu imali greške; 3. Osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara kao vrstu obaveznog osiguranja treba regulisati odgovarajućom dopunom Zakona o zdravstvenoj zaštiti ili posebnim zakonom, u obliku individualnog i kolektivnog osiguranja (određivanjem ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika i saosiguranih lica), zatim, propisivanjem osiguranih rizika, vrsta šteta koje su pokrivene osiguranjem i isključenja iz osiguranja, minimalnih suma osiguranja prema grupama specijalnosti lekara, obaveze na primenu sistema bonus-malus, organa koji je nadležan da sprovodi kontrolu izvršenja dužnosti ugovarača osiguranja, odnosno osiguranika da imaju zaključen ugovor o osiguranju, kaznenih sankcija za ugovarače osiguranja, odnosno osiguranike koji nisu osigurali svoju odgovornost, izvora za plaćanje šteta u slučaju nezaključenih osiguranja, obima nadzora nad sprovođenjem ovog osiguranja i drugih elemenata koji čine specifičnu sadržinu ugovora o osiguranju od profesionalne odgovornosti lekara, na šta su države članice EU obavezane kada propisima nalažu obavezu zaključenja određenih osiguranja Drugom direktivom o neživotnom osiguranju. 22 Jedino se tako u ovoj oblasti (obaveznog) osiguranja može suziti sloboda ugovaranja uslova ugovora između društava za osiguranje kao osiguravača i ugovarača osiguranja na meru da ono ne može da bude iskorišćeno, kao kada se potpuno slobodno reguliše ugovorom, na štetu potrebe za odgovarajućim poželjnim riivoom zaštite interesa korisnika zdravstvenih usluga. Da je u mnogim vrstama obaveznih osiguranja u Srbiji ostavljena prevelika sloboda ugovaranja uslova ugovora koja može biti zloupotrebljena na štetu korisnika osiguranja pokazuje analiza odredabe čl Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima iz godine kojom je ustanovljena obaveza osiguranja od odgovornosti proizvođača, zastupnika i predstavnika proizvođača i nosilaca dozvole za promet na veliko medicinskih sredstava za štete nastale trećim licima u primeni medicinskih sredstava U Srbiji treba očekivati velike političke i druge otpore prema aktivnostima usmerenim na zalaganja za uvođenje osiguranja od profesionalne odgovornosti lekara kao vrste obaveznog osiguranja, slične onim koje i danas postoje u pogledu uvođenja u naš pravni sistem obaveznog osiguranja od građansko-pravne odgovornosti advokata, inače, naročito ispoljenih u diskusijama advokata na tribinama advokatskih komora koje su organizovane povodom Predloga novog Zakona o advokaturi. Radi slamanja ovih otpora potrebno je istovremeno osmisliti i sprovesti široku strategiju promocije i razumevanja značaja osiguranja od profesionalne odgovornosti uopšte i, posebno, lekara od profesionalne greške kao obaveznog. U kreaciji i realizaciji ove strategije, ključnu ulogu mogu da imaju udruženja potrošača, nevladine organizacije, mediji, naučne ustanove i naučnici pojedinci. 5. Danas, pa dok osiguranje od profesionalne odgovornosti lekara ne bude propisano kao obavezno, paralelno sa podsticanjem obuhvata osiguranja od profesionalne odgovornosti Iel<ara kao dobrovoljne vrste osiguranja, treba osmišljenom strategijom afimisati i podsticati sprovođenje, ovom osiguranju, komplementarnih vrsta osiguranja koja su u našem pravu obavezna. To su osiguranje zdravstvenih ustanova od odgovornosti za slučaj na- 22 Direktiva RL 88/357/EEZ od 22. juna godine, čl. 8. st J. Slavnić, op. cit., str. 34. Revija za pravo osiguranja ft Broj 1/

17 Revija za pravo osiguranja stanka štete po zdravlje pacijenata koji su podvrgnuti nih vrsta osiguranja koja su u nekim zemljama EU obavezna, kao što je osiguranje psihijatrijskih bolnica od gra- medicinskom ogledu (čl. 38. st. 7. Zakona o zdravstvenoj zaštiti), osiguranje od odgovornosti proizvođača i drugih đansko-pravne odgovornosti i posledica nesrećnog slučaja bolesnika, članova porodice u koju je bolesnik upu- predlagača kliničkog ispitivanja leka i medicinskog sredstva za štete po zdravlje lica koja su podvrgnuta kliničkom istiptivanju leka, odnosno medicinskog sredstva (čl. ci primaju radi vršenja nadzora svoju odgovornost za slućen radi nadzora i trećih lica, a porodice u koje se bolesni- 60. st. 1. i čl st. 3. Zakona o lekovima i medicinskim čaj neočekivane nezgode bolesnika. Ključnu ulogu u sredstvima) i osiguranje od odgovornosti proizvođača, ovim aktivnostima treba da imaju pored navedenih subjeka i lekarske komore. zastupnika i predstavnika proizvođača i nosilaca dozvole za promet na veliko medidnskih sredstava (ne i leka?) za 6. Domaća društva za osiguranje moraju da izmene svoje uslove osiguranja profesionalne odgovornosti štete nastale trečim licima u primeni medicinskih sredstava (čl Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima). lekara, tako što će u njima proširiti osigurani slučaj i na S obzirom da ove vrste obaveznih osiguranja nisu zakonom dovoljno regulisane da izraze njihove specifičnosti i za profesionalnu grešku, i ukinuti brojna u njima pred- druge oblike odgovornosti lekara, osim odgovornosti da zaštite opravdane interese oštećenih lica, nužno je da viđena isključenja iz osiguranja koja obesmišljavaju osiguranje od odgovornosti za lekarsku grešku, te na taj se učine predlozi i osmisle aktivnosti u zalaganju za odgovarajuće dopune zakona u kojima su ova osiguranja način učine ovo osiguranje prihvatljivim i atraktivnim propisana kao obavezna. Ali, i osmisle predlozi i realizuju aktivnosti u zalaganju za sprovođenje drugih specifičza lekare i kao dobrovoljno osiguranje. * * * Prof. Jovan SLAVNIĆ, LLD Professor University Novi Sad President of the Association for Insurance Lazv of Serbia (AIDA Serbia) PROFESSIONAL LIABILITY INSURANCE OF MEDICAL DOCTORS SUMMARY First part of the article author assigns to the study of possible reasons why in the EU member-countries professional liabilih/ insurance of medical doctors ranges betmeen minor compulsory and major voluntai~y systems of insurance. Definition, funđions andfeatures of professioml liability insurance ofmedical dodors are compared with other professional prcrviders' liability insurance in the second part of the article. Third part of the article investigates, from the point of Serbian Law, forms and types of medical dodors' dvil liability as possible insured risks. In thefourth part author analyzes insurance clauses and exclusion clauses of the major domestic insurance companies and criticize, for the insured, unfavorable rules in those clauses. In the conclusion, author describes reasons of its initiative for operation of professional liability insurance in compulsory way. Author suggests legal regulation should be complete and Serbian lawmaker's should abandon practice ofincomplete regulation of compulsory insurances. Furthermore, he suggests this type ofinsurance should be regulated as aform ofindividual and group insurance (by designation of the policyholder, insured and coinsured persons), defining insured risks, types oflosses covered and exclusions, minimal sum insured per medical dodors' specialization, mandatory application of bonus-malus system, body compe- tent for fulfillment of duty to insured, penaltiesfor policyholders, insured who did notfulfill their duty, sourcesfor claims payment in case of uninsured, scope of supervision over this insurance operation and other elements making specific contract content of the professional liability of medical doctors insurance Author warns on resistance that may appear against activities of the consumer associations, associations for patient protection and non-governmental organizations aimed at introduction of professional liability insurance of medical doctors as compulsory insurance, similar to those that exist today in the Serbian legal system ofcompulsory insurance oflawyer's civil liability. He pleads that until professional liability insurance of medical doctors in Serbia becomes compulsory, simultaneously encourage this line of insurance as voluntary insurance, by the worked out strategy, operation of similar lines of insurance that are compulsory in Serbia, are encouraged. Those are: liability insurance of medical institutions for health impairment of a patient exposed to medical test, liability insurance of manufacturers and other providers ofa clinic testing ofa medicine or medical mean and liability insurance of manufacturers, agents and representative of a manufacturers and licensed wholesale dealers of medical means (excluding medicines) for losses to third parties who applied those means. Having in mind these types of compulsory insurances have not been sufficiently regulated by law to accommodate their features and protect justified interest of the third parties, author pleads for adequate amendments to the law providing for these insurances. Author pleads that domestic insurance companies change their conditions for professional liability insurance ofmedical doctors by extending insured event to other forms of medical doctors liability, except for liability for a professional error, and abandon numerous exclusions that this insurance make illogic and make this insurance acceptable and attractive even as a voluntary insurance. 44 Revija za pravo osiguranja ^ Broj 1/2009