INTERVJU SA DIREKTORKOM EKONOMSKO-TRGOVINSKE [KOLE SLAVICOM PAJOVI]-DUKI]

Transcription

1

2 20. februar godine INTERVJU SA DIREKTORKOM EKONOMSKO-TRGOVINSKE [KOLE SLAVICOM PAJOVI]-DUKI] Pre nego po~nemo, moram da ka`em slede}e: drago mi je da ste mi se obratili. Pitawa koja ste mi postavili, a pretpostavqam da ova pitawa nisu potekla samo od jedne osobe, pokazuju da nemate informacije kojima je potrebno da raspola`ete najverovatnije je ova neinformisanost ne samo moj propust, nego i mi je {to ovaj intervju nismo izveli u`ivo, jer bi se u toku takvog dijaloga pojavila neka druga pitawa, a mo`da bi neki odgovori postali suvi{ni. Kako obi~no zapo~iwete, a kako zavr{avate svoj radni dan? Ne spadam u ranoranioce i moj radni dan po~iwe onoliko ranije od po~etka radnog vremena, koliko mi je potrebno da se spremim i stignem do [kole. Ako dan zavr{im gledawem nekog dobrog filma, smatram da je dan priveden kraju na najprijatniji mogu} na~in. Koje su sve va{e obaveze kao direktora [kole? Ako bih citirala Zakon o osnovama sistema obrazovawa i Zakon o sredwoj {koli, shvatili biste da su obaveze direktora [kole veoma velike. Direktor [kole ima obaveze najpre prema Ministarstvu prosvete Srbije, i prema [kolskoj upravi odeqewa u Kraqevu, zatim prema nastavnicima, ~lanovima kolektiva, prema [kolskom odboru koji me je izabrao za direktora, i naravno prema u~enicima i wihovim roditeqima, koji o~ekuju da wihova deca u na{oj [koli dobiju i znawe i vaspitawe za daqe {kolovawe i `ivot. Da li planirate da napravite neke promene u izgledu {kolske zgrade? Da bi {kolska zgrada i prostor u woj mewali se, neophodna su nov~ana sredstva. [kola se finansira iz slede}ih izvora: a) republika Srbija pokriva tro{kove zarada zaposlenih, b) lokalna samouprava, op{tina Kraqevo, [koli nadokna uje materijalne tro{kove (grejawe, voda, ~isto}a, prevoz radnika, teku}e popravke i investicije), v) sopstvena sredstva (u~eni~ki dinar, prihod od vanrednih u~enika i donacije). Iz ovoga mo`ete zakqu~iti da, da bi se zapo~elo sa nekim ve}im investicijama, neophodno je da lokalna zajednica izdvoji ta sredstva u buxetu. ^iwenica je da za ovu kalendarsku godinu nije bilo dovoqno novca u buxetu i na{a [kola nije dobila novac namewen nekoj ve}oj investiciji. Da li }e slede}e {kolske godine na{a [kola upisivate neki novi obrazovni profil? Na{a {kola je po broju u~enika koje upisuje dostigla maksimum. Upisna politika u na{oj op{tini, ne dozvoqava da upisujemo vi{e odeqewa nego do sada (7). Kada se Nastavni~ko ve}e opredequje za strukturu odeqewa u narednoj {kolskoj godini, ona to mo`e ~initi samo u okviru ovih 7 odeqewa. Uvo ewe novog profila zna~i ukidawe nekog od starih. Ukoliko MPS i GTZ budu za narednu {kolsku godinu planirali neke nove obrazovne profile, i ako oni budu interesanti za na{u sredinu, [kola }e sigurno prihvatiti jo{ jedan izazov. Da li }e nas slede}e godine napustiti neko od profesora? U narednoj {kolskoj godini /2009. sigurno }e u penziju oti}i neki od na{ih profesora sa nadjdu`im radnim sta`om. Da li ste se ikada pokajali {to ste prihvatili mesto direktora {kole? Vi{e puta. Problem nikada nije bilo moje poja~ano anga`ovawe. Ja sam zavisna od posla i obaveza, spadam u radoholike. Kada nema posla i kada nastane dosada, ja onda tra`im na~in da sebe dodatno opteretim. Dakle, obaveze me ne optere}uju, sve se mo`e posti}i. Ono {to mi zasmeta jesu situacije kada do e do poreme}aja me uqudskih odnosa svih vidova (izme u u~enika, u~enika i nastavnika, izme u nastavnika, nastavnika i roditeqa, roditeqa i wihove dece, itd). To su vrlo neprijatne situacije, i iz wih uvek iza em i li~no pogo ena. 2

3 20. februar godine Da li je te`e predavati ili biti direktor i {ta je lep{e? Nastavnik je profesija koja, kada je volite, predstavqa najve}e zadovoqstvo. Bilo je dana kada sam neraspolo`ena dolazila u [kolu, ali su u~enici znali da u~ine da se iz [kole vratim s osmehom na licu. Posao direktora je mnogo zahtevniji. Kada ima problema, a wih je puno i veoma su raznoliki, no}u nemam san. Da li ponekad po`elite da se zamenite sa nekim u~enikom? Ne, u sredwu {kolu se nikada ne bih vratila, u osnovnu, mo`da. Odrastawe je mnogo te{ko. Nije lako sazreti u osobu koja mo`e da se nosi sa svim svojim manama, nedostacima pa i kvalitetima. Vr{waci znaju biti okrutni i te{ko je ostati dosledan svojim stremqewima ako se ona kose sa mi{qewem ve}ine. Da li na u~enike gledate kao na saradnike ili kao na problem? Mogu slobodno re}i da u~enici nikada nisu bili moj problem. Jednom davno me je jedan u~enik nasekirao, ali nekoliko godina nakon odlaska iz {kole, sreli smo se i pozdra-vili na ulici kao dva stara, dobra prijateqa. [ta planirate da organizujete za Dan {kole? Dan [kole }e ove godine biti obele`en celonedeqnim aktivnostima. Bi}e organizovani turniri u malom fudbalu i ko{arci za de~ake i odbojci za devojke; osmislili smo EKOTEKU-kviz za u~enike na{e {kole; na sajmu virtuelnih preduze}a, predstavi}e se u~enici obrazovnog profila poslovni administrator; spremi}emo priredbu; bi}e i sve~ane ve~ere; nadam se da }emo i {kolski ~asopis objaviti; a bi}e i jo{ nekih aktivnosti koje }e za sada ostati tajna. Kakva je saradwa sa drugim {kolama i da li postoje neki zajedni~ki projekti sa ostalim sredwim {kolama? Saradwa je veoma dobra. Kao rezultat ove saradwe nedavno smo sa u~enicima i nastavnicima [umarske {kole u okviru wihove prakti~ne nastave, organizovali prepravqawe nekoliko starih drvenih ormara, klupa iz hodnika, za nas su napravili nove ~iviluke i oglasne table za hodnike. Bez pomo}i Elektrotehni~eke {kole koja nam je sve ovo preve-zla ne bismo mogli da ostvarimo planirano. U prvoj polovini februara realizova}emo saradwu sa umetni~kom {kolom, ~iji }e u~enici za nas oslikati pregradne zidove u hodnicima na prvom i drugom spratu. U~enici Muzi~ke {kole }e nam sigurno pomo}i pri realiziji priredbe za Dan [kole. Sa ostalim {kolama }emo tako e sara ivati, kada se za saradwom pojavi potreba. Da li ste uspeli da promenite sve ono {to Vam je smetalo dok ste Vi bili profesor? Kada ste nastavnik na to {ta direktor mo`e, izgleda vam sasvim druga~ije od mogu}nosti koje vam se pru`aju iz te iste foteqe direktora. Izreka da nije sve kao {to izgleda, doslovno oslikava kako sam ja na ovaj posao gledala pre nego sam obaveze direktora preuzela. Da li ste zadovoqni radom a~kog parlamenta? Mo`da je ovo vi{e pitawe za vas, ake, a ja mogu re}i da je saradwa sa a~kim parlamentom dobra. Ali nikako ne mo`emo biti zadovoqnim postignutim. Uvek mo`e vi{e i boqe da se radi. Akcije koje su [kola i \. P. odradili su zapo~ele nabavkom onih prelepih i neobi~nih korpi za otpatke, koje su sasvim ispunile svrhu nabavke. Ovih dana smo organizovali ure ewe prostora u {koli ubacivawem onih izlo`benih ormara. Nabavkom onih reprodukcija smo oplemenili hodnike, najboqe {to smo mogli uz stru~ne konsultacije sa profesorkom likovne kulture. Nabavili smo 2 oglasne table za tematska izlagawa, a {ta }e tu biti izlo`eno, zavisi upravo od \. P. Mo`ete li nam re}i, zbog ~ega samo mi odra ujemo ekskurziju kada je ona predvi ene nastavnim planom i programom? Ovako postavqeno pitawe govori da ne poznajete najboqe {kolski kalendar. [kolski kalendar propisuje Ministarstvo prosvete i objavquje ga u Prosvetnom glasniku. On je obavezuju}i za sve [kole u Srbiji. Wime su predvi ene samo nedeqe koje u~enici provedu u nastavi. Tako je za u~enike 1 razreda predvi eno 37 nedeqa nastave, a npr. za u~enike 4.razreda 32 nedeqe u nastavi i nedeqa za blok nastavu. Nigde tu nema ekskurzija. Ekskurzije su fakultativni na~ini organizovawa u [koli. Ukoliko [kola organizuje izvo ewe ekskurziju, ona mora i napraviti plan nadoknade ovih dana i taj plan je sastavni deo Godi{weg programa rada {kole, koga [kola mora da se pridr`ava. Ko ne organizuje ekskurziju, taj ne gubi dane i ne nadokna uje je. (Prilog je {kolski kalendar za 2007/2008. koji }e i biti istaknut na oglasnoj tabli u [koli). 3

4 20. februar godine SEDAM SVETSKIH ^UDA Od sedam svetskih ~uda sveta samo jo{ velike piramide u Gizi odolevaju zubu vremena. Davno su nestali Semiramidini vise}i vrtovi, statua Zevsa u Olimpiji, Artemidin hram u Efesu, Mauzolej u Halikarnasu, kolos sa Rodosa kao i svetionik na Faraosu. Kampawu Novih sedam svetskih ~uda zapo~eli su godine [vajcarac Bernar Veber i wegova fondacija. Vi{e od 70 miliona qudi glasalo je putem interneta i telefona za izbor sedam novih svetskih ~uda. 7. jula, na velikoj sve~anosti u Lisabonu progla{eno je novih sedam svetskih ~uda: Kineski zid, Petra u Jordanu, statua Hrista u Riju, Ma~u Pik~u u Peruu, piramida ^i~en Ica u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tax Mahal u Indiji. Izabrani su za poduhvate arhitekture i gra evinarstva koja trenutno predstavqaju nasle e na{e civilizacije. Koloseum (Italija) - Koloseum u Rimu otvoren je 80. godine. Hiqade gladijatora borile su se ovde do smrti, hri{}ani su bacani lavovima. Koloseum je uticao na dizajn modernih stadiona. Veliki kineski zid (Kina) - Zid je dug kilometara i prote`e se od istoka prema zapadu. Najdu`a je gra evina koju je ~ovek napravio. Sagra en je kako bi branio Kinu od napada Huna, Mongola, Turaka i ostalih nomadskih naroda. Zid datira iz 7.veka pre Hrista. ^i~en Ica (Meksiko) - Stepenasta piramida bila je sveto mesto. Izgra ena je prema sun~evom kalendaru. Senke koje u proletwem ekvinociju padaju na piramidu izgledaju poput zmija koje silaze niz stepenike. Unutar piramide, na postoqu od `ada, nalazi se tron crvenog jaguara. Statua Hrista Spasiteqa (Brazil) - Statua je visoka 38 metara i sa vrha planine Korkovado {iri ruke nad Rio Napravqen je u Francuskoj godine, te je u delovima dovezen brodom u Brazil. Nad Rio je postavqen1931. godine. Mak~u Pik~u (Peru) - Simbol carstva Inka iz 15. veka nalazi se na vrhu Anda. Zidovi, palate i hramovi Mak~u Pik~ua se`u u oblake na nadmorskoj visini od metara. Petra (Jordan) - Ovaj drevni grad na jugozapadu Jordana izgra en na ravnicama Mojsijeve doline, bio je glavni grad Arapskog carstva i centar trgovine. Grad je poznat po tunelima i kamenim strukturama. Tax Mahal (Indija) - Beli mauzolej u Agri izgra en je po naredbi cara Mogula u 17. veku za wegovu voqenu `enu koja je umrla pri poro aju. Arhitektura je kombinacija indijskog, persijskog i islamskog stila. Kompleks sadr`i grobove cara, wegove `ene i drugih vladara. 4

5 20. februar godine EKSKURZIJA U^ENIKA GODINE U GR^KOJ Nakon vi{emese~nog uzbu ewa, kona~no je do{ao i taj dan kada smo krenuli na ekskurziju, kada smo krenuli na put koji svaki sredwo- {kolac smatra najboqim provodom, najboqim trenucima koje mo`ete do`iveti tokom celog {kolovawa. Ovogodi{wa ekskurzija je u mnogo ~emu opravdala na{e vi{emese~no naporno i{~ekivawe, ali tako e nas je u mnogo ~emu i razo- ~arala. Me utim, uvek se pamte samo lepe stvari, a one ru`ne poku{avamo da ostavimo u pro{losti i koliko toliko zaboravimo da su se uop{te i desile. Gr~ka je jedna od najstarijih civilizacija, zemqa bogova, zemqa filozofa, zemqa uza, girosa I ma koliko na prvi pogled delovala interesanto i egzoti~no Gr~ka je jedna sasvim obi~na zemqa, u kojoj su qudi isti kao i svuda, a jedino {to bi vas moglo odu- {eviti je Atina (koja nije bila u planu pose}ivawa) i verovatno Meteori. Prvi dan., Paralija, i miris mora, ~im iza ete iz autobusa, budi u vama zequ da krenete u nove pohode, u razgledawe grada, odnosno diskoteka. Mali hotel, dovoqan za dva odeqewa i spremawe za diskoteku. Omilos, najve- }a diskoteka u Paraliji, na samoj obali, bila je prelepa, pogled na pla`u, za neke veoma romanti~an, za neke opu{taju}, srpska muzika, igrawe, pevawe, pa ne mo`ete vi{e da tra`ite. Svi su bili odu{evqeni i niko nije `eleo da ode u sobe. Ali i tamo se `urka nastavqa, proslava ro endana uz divnu ~okoladnu tortu na{e razredne, bila je nezaboravna...neprospavanu no}, nadoknadili smo u autobusima na putu za Krf... Vi{e od deset sati putovawa sa jednog na drugi kraj ove zemqe provedeni su uz opu{taju}u atmosferu udobnih autobusa, ki- {u i muziku. Sve nas je odu{evio trajekt i ta dva vetrovita sata provedena na wemu. I kona~no Krf. Srpsko uto~i{te, boravi{te, ostrvo koje odi{e koliko Gr~kom toliko i Srbijom. Mnogi Srbi su se tu o`enili, mnogi su ostali, na svakom koraku mo`ete videti srpsku zastavu. Naravno, tu je i Srpska ku}a, koju ukoliko posetite Krf obavezno posetite jer Nakon kupawa na jednoj pla`i na Krfu }ete u woj videti kako su Srbi `iveli, kako je cela Srbija `ivela na Krfu, kako su nakon mukotrpnog puta do{li na ostrvo koje im je pru`ilo uto~i{te. Krf smo obi{li uzdu` i popreko u dva navrata, a ono {to je najbitnije za srpsku istoriju i ono {to je i bio ciq ekskurzije, ostrvo Vido, nismo obi{li, zahvaquju}i fenomenalnoj organizaciji. Fabrika likera i degustacija je pre svega privukla mu{ki deo populacije tre}e godine. Kada biste pitali gde je bio najboqi provod, mnogi bi vam rekli: U diskoteci na Krfu. Ipak, da ne zaboravimo da pomenemo grobqe Drinske divizije, tako e na Krfu. Na humkama u tu ini, ne}e srpsko cve}e ni}i, poru~ite na{oj deci, ne}emo im nikad sti}i.., potresna je poruka srpskih ratnika. 5

6 Posetili smo i ~udo, koliko prirode toliko i qudskih ruku METEORE, manastire na vrhovima starih pe{~anih planina. Re~ima se ne mo`e opisati, treba do`iveti lepotu manastira Veliki Meteori. Uostalom, slika govori hiqadu re~i. 20. februar godine Mnogi Srbi su bili ovde i svako od wih je na neki na~in to ovekove~io. Solun, kao {to svi znamo gr~ka prestonica, ali i ve~na ku}a srpskih neumrlih junaka. Uspon do o~aravaju- }eg manastira Veliki Meteori A Paralija i Omilos su nas ~ekali da nam podare jo{ jednu nezaboravnu no}. Ovaj put Omilos na otvorenom i Kraqev~ani i Beogra- ani, svi na okupu. Muzika, igrawe, pi}e i sve to do kasno u no}. Sa velikom dozom tuge ulzimo u autobus na putu ka Solunu, Makedoniji i krajwem odredi{tu Kraqevu. U Solunu smo posetili Vojni~ko grobqe koje se prostire u nedogled, a koga neumorno ~uva veteran, koji }e vam uvek ponuditi slikawe sa vojni~kim kapama razli~itih ~inova. Jedan od manastira na Meteorima Predejane nas je ispunilo tugom, setom i povratkom u relanost, povratak u Kraqevo, u {kolu Bojana \or evi} -3, Marija \eki} -3 Milena Veli} -3 MATURSKA EKSKURZIJA U i{~ekivanih sedam dana - maturska ekskurzija u Italiji. [esnaest sati putovawa, uz dobar prevoz, a jo{ boqe dru{tvo brzo je pro{lo. Doma}in je bilo malo mesto Lido di Jesolo, uvek spremno da primi turiste iz na{ih krajeva. A onda jo{ 6h do Pize - pred nama otvorilo se poqe ~uda, a na wemu Krivi toraw. Visina od 56m, 5.5% nakrivqenosti i 294 stepenika podi`u adrenalin, dok noge podrhtavaju. Putovawe se nastavilo do Rima i ve} smo se na{li u novoj dr`avi, u Vatikanu. Toliko qudi na jednom mestu - red za Sikstinsku kapelu i baziliku Sv. Petra bio je veliki. Zid iznad oltara i celu tavanicu radio je Mikelan elo, iako kratak, ovaj susret sa umetno{}u ostavio je veliki utisak. Ali sve ovo je bilo ni{ta na osnovu onoga {to sledi. Panteon je najo~uvaniji anti~ki spomenik, a Rimqani veruju da u otvor na vrhu kupole (pre~nik 2-3m) ne proki{wava. Bili smo toliko minijaturni u odnosu na fantasti~ni stadion Koloseum, a onda odjednom svi maturanti, profesori i naravno, na{a zastava privukli su pa`wu mnogih turista, sme{ili su se i fotografisali nas. Odeqewe IV2 nosilo je majice sa svojim imenom, gradom odakle dolazimo i poruku Italia e bella pero in Serbia e equipe Par koraka napred ulicom Carskih foruma nalazi se Forum Romanum, nekada politi~ki i kulturni centar rimskog carstva, a danas samo bleda slika tog vremena. Ipak u sredi{tu Foruma nalazi se Cezarov grob, a na wemu uvek sve`e cve}e - Rimqani ga svakodnevno pose}uju. Ovo smo posmatrali sa naj~uvenijeg rimskog brda Kapitola. A onda jedan od najpoznatijih trgova u gradu, fascinantan po svom koloritu, stajali{te stranaca, umetnika, omladine i mesto gde se odr`avaju poznate modne revije - Piazza di Spagna 6

7 20. februar godine ({panski trg). Iza wega ne zaostaje ni Piazza di Venecia. Legenda ka`e da }e vam se, ukoliko u fontanu ubacite nov~i}, ispuniti `eqa da ponovo do ete u Rim. U legendu kao da svi veruju, ubedqivo najve}a gu`va bila je oko Fonatane di Trevi (fontana `eqa). Opomene vodi~a da po`urimo jer ne}emo sti}i sve da obi emo nisu nas doticale. Glavnoj ulici Via del Corso nikada kraja. Blicevi su sevali na sve strane, sve je moralo da bude zabele`eno. Sve smo hteli da vidimo - turiste sa svih strana, skupocene automobile, doma}ine obu~ene po posledwoj modi i ~ujemo razne jezike. Ispred rasko{nih izloga i jo{ ve}ih cena mogli smo samo da zastanemo, a italijanskoj kuhiwi, ipak, nismo mogli da odolimo. Dva dana u Rimu bila su besprekorna. Sada mo`emo s razlogom da se slo`imo sa onom krilaticom Svi putevi vode u Rim. A onda glavni grad regije Toskana koji neki zbog kulturnog i umetni~kog zna~aja nazivaju Italijanska Atina - su i stvarali u wemu: Donatelo, Boti~eli, Mikelan elo, Makjaveli, Leonardo da Vin~i, Galileo Galilej. Sreli smo se ovde sa Mikelan elovom kopijom Davida, Katedralom (poznati Duomo). Most Ponte Vecio na kojem su sa obe strane zlatare vodio nas je do Palate Piti. A svuda uli~ni zabavqa~i. Dok drugi ne{to rade da bi nas stvarno zabavili, oni ne rade ba{ ni{ta. Satima stoje uko~eno kao kipovi, dok im se ne baci koji nov~i}. I na kraju Venecija. Nakon pola sata vo`we brodi}em do~ekalo nas je Venecijansko {etali{te i najluksuzniji hotel Danieli i tu smo prvi put osetili kopno Venecije. Pored je i Du`deva palata u gotskom stilu, najpoznatija znamenitost. Spojena je sa Bazilikom Sv. Marka koja krasi Veneciju svojim izgledom i kao takva godinama stoji na ~elu Trga Sv. Marka - najve}eg centra ovog grada. Ni mnogobrojni golubovi nisu izostali. Iako se vlasti bore da ih smawe, oni su ipak znamenitost kao i Campanile (zvonik visok 98.5m) najvi{a gra evina ovde. Ne mo`e se izbe}i ni Most Uzdisaja, kao ni stotine drugih. Ispod wih mo`ete pro}i gondolama i tako jo{ boqe upoznati ovaj grad. Ne propustite u Veneciji: burano ~ipku, murano staklo, vo`wu gondolom i naravno maske. Najstariji spomenici qudske istorije i danas oduzimaju dah svim turistima koji imaju tu priliku da stanu ispred wih. Sve ono {to smo gledali na slikama i u~ili iz istorije ne mo`e da se poredi sa ovim ose}ajem. I ukoliko vam se pru`i prilika da odete u ovu zemqu, u ove gradove, iskoristite je, ali na du`i period. Pet dana je premalo da se vidi sve {to ova zemqa pru`a. 7

8 20. februar godine VIRTUELNA PREDUZE]A NA[E [KOLE Uvo ewem novog smera - Poslovni administrator, godine, Ekonomsko-trgovinska {kola uvodi jedan novi oblik rada - VIRTU- ELNO PREDUZE]E. Kona~no u~enici na{e {kole, za razliku od prethodnih generacija, imaju mogu}nost da `ivot i funkcionisawe jednog preduze}a i sami osete. Prvo virtuelno preduze}e u na{oj {koli nosilo je simboli~an naziv ZMAJ. Upravo to ime mo`da i najboqe oslikava entuzijazam te prve generacije PA (poslovnih administratora) tada{weg odeqewa 1 (razredna Biqana Miti}) i 2 (razredna Svetlana Dra`ovi}), kao i wihovog osniva~a, profesorke Slavice Pajovi} Duki}. Od klasi~nog profesora, Slavica postaje direktor jednog virtuelnog preduze}a, sa kojim uspostavqa temeqe i standarde na kojima }e se zasnivati i sva kasnije osnovana VP. Zaposleni su sa svojom direktorkom odlu~ili da se Zmaj bavi prometom kancelarijskog materijala na veliko. Po~etak je naravno bio te`ak, zato u pomo} pristi`e i profesorka Qiqana Trajkovi} koja sa bogatim Jedno od virtuelnih preduze}a iskustvom iz prakse olak{ava zmajevima put ka uspe{nom poslovawu. Va`no je napomenuti da je p.d. Zmaj veoma uspe{no predstavqao svoju {kolu i svoj grad na prvom Sajmu virtuelnih preduze}a koje je odr`ano u Beogradu godine. Kancelarija virtuelnih preduze}a u prizemqu {kole, u potpunosti je opremqena tako da su i zmajevi kao i kasnije osnivana preduze}a mogla potpuno neometano da obavqaju svoje poslovawe. Ra~unari, {tampa~, kopir aparat, skener, lap top, video bim, projektor, projektno platno, moderacijske table, grafoskop sve to stoji na raspolagawu u~enicima i profesorima kako bi se simulirao rad preduze}a. U na{im virtuelnim preduze}ima virtuelni su novac i roba - sve drugo je realno te godine na{a {kola postaje bogatija za 4 nova virtuelna preduze}a. U drugoj godini u~ewa u~enici sami biraju delatnost, naziv, logo i slogan svog privrednog dru{tva. i tako, te god. osnovani su Jump i Sport star kao p. d. za promet sportskom opremom, Dionis i Tropiko kao p. d. za promet alkoholnim i bezalkoholnim pi}em. Ovim privrednim dru{tvima je bilo mnogo lak{e da slede ve} trasirani put svojih starijih kolega. Rad sa Jump -om i Sport star - om zapo~ela je Aleksandra Obradovi} kao wihov direktor, dok je Tropiko i Dionis, nakon izvedene jedne generacije vodila Slavica Pajovi} Duki}, tako e kao direktor preduze}a, a godinu dana kasnije weno mesto direktora privrednih dru{tava Tropiko i Sport star preuzima profesorka Dragana Barlov. Ve} u prvoj godini rada nova privredna dru{tva sti~u brojne poslovne kontakte sa virtuelnim preduze}ima {irom Srbije (^a~ak, U`ice, Beograd, Sopot, Gorwi Milanovac, Pirot, Vrawe, i sl.). Po ugledu na iskustva svojih starijih kolega, i Jump i Dionis su se na jedan veoma ozbiqan i profesionalan na~in pripremili za drugi po redu Sajam VP, koji je ovog puta odr`an u ^a~ku, aprila meseca godine. Dionis i Jump dobijaju pohvale od WSB banke iz U`ica za ostvaren obim poslovwa na Sajmu. Ali, podmladak je ve} spreman godine, septembra meseca, na{e tr`i{te postaje bogatije za jo{ 4 virtuelna preduze}a. Tu je Skituqko -p. d. za promet obu}e i p. d. 8

9 20. februar godine Target za promet bojama i lakovima na ~elu sa svojim direktorom Kali~anin Ivkom, kao i Krofnica p.d. za promet hleba i peciva, i Eskimko p.d. za promet zamrznutog testa na ~elu sa svojom direktorkom Qiqom Trajkovi}. Ve} u prvim mesecima rada i ova privredna dru{tva uspostavqaju veliki broj poslovnih veza i postaju prepoznatqivi po svom za{titnom znaku. U moru VP koje se bave sportskom opremom, kancelarijskim materijalom, ra~unarskom opremom, ova privredna dru{tva su pravo osve`ewe.. Zaposleni u ZMAJ -u ve} su maturirali i oti{li svojim putem: neki na studije a neki u realna preduze}a gde }e sigurno znati da urade dosta toga {to su u Zmaj -u ve} nau~ili. Ali to ne zna~i da Zmaj vi{e ne postoji. Na nivou druge godine Zmaj i daqe leti, ali sada sa novim radnicima, novim profesorima Mitrovi} i Ivan Go~obija). Ve} u septembru ove godine sti`u nove snage. Nova privredna dru{tva, novi administratori i direktori.va`no je to da na{a {kola svake godine obu~i 48-oro administratora koji su u potpunosti spremni za rad u realnom privrednom dru{tvu. To, koliko su spremni za rad najboqe oslikava komentar poslodavaca kod kojih na{i u~enici poha aju blok nastavu. Velikom broju u~enika je ponu- eno zaposlewe i rad preko leta. Ova ~iwenica dovoqno govori sama za sebe. Svi koji imamo priliku i ~ast da radimo sa odeqewima u ogledu mo`emo biti zadovoqni i ponosni na rezultate na{eg i wigovog rada. Aleksandra Obradovi} profesor Poslovno-administrativne obuke ZMAJ U~enici na{e {kole, obrazovnog profila poslovni administrator, a od ove {kolske godine i u~enici smera komercijalista, imaju mogu}nost da svoje ~asove predmeta Poslovnoadministativna obuka izvode u u~ionicama 1 i 2, poznate kao biro. Biro je po~eo sa radom godine, kada je u Srbiji po~eo pilot projekat Ministarstva prosvete i nema~ke vladine organizacije GTZ. Tada je na{a {kola, kao jedna od 18 ekonomskih {kola u Srbiji, u{la u projekat. Za mnoge u~enike koji ne pripadaju smeru PA verovatno je enigma {ta se u ovim u~ionicama de{ava. Ove u~ionice moderno su opremqene tehni~kim sredstvima, kao {to su ra~unar za svakog u~enika, fotokopir aparat, skener, {tampa~, faks, i druge kancelarijske ma{ine. U takvim savremenim uslovima tokom druge, tre}e i ~etvrte godine u~enici rade u virtuelnom preduze}u, gde se odvijaju procesi rada istovetni kao u privredi, tako da aci dobijaju vredna iskustva i znawa koja im omogu}avaju samostalni rad ~ak i ako se zaposle odmah posle zavr{ene sredwe {kole. Poslovni administratori u drugoj godini dobijaju nov predmet - poslovno-administrativnu obuku. Tu se po prvi put upoznaju sa radom u preduze}u, gde rade}i zajedno, na nivou celog odeqewa, odnosno grupe od 12 u~enika, poma`u jedni drugima, donose odluke, razvijaju ose}aj odgovornosti, ali i razvijaju svoje stru~ne, socijalne, tehni~ke i organizacione kompetencije. Tokom ove godine u~enici posluju pod poslovnim imenom i identitom Privrednog dru{tva ZMAJ, koje je najstarije preduze}e za ve`bu, nastalo jo{ godine. Naredne {kolske godine osnivaju se virtuelna preduze}a pod imenom koji u~enici odaberu, ali u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, i to kod centra u Sopotu koji simulira dr`avne organe i agencije, a istovremeno i koordinira rad virtuelnih dru{tava u Srbiji. Za poslove izvr{ewa virtuelnih transakcija novca zadu`ena je WSB Banka u U`icu, gde tako e rade na{i vr{waci. Da bi se u~enici {to boqe osposobili za budu}e zanimawe, krojeno po potrebama tr`i{ta rada i savremene privrede, preduze}a se povezuju stvarawem poslovnih kontakata, gde se obavqaju prodaje, nabavke ali i pru`a pomo} u slu~aju nedoumice, gde nam poma`u starije kolege. Na taj na~in se kod u~enika razvijaju poslovni bonton, usavr{ava ve{tina komunikacije. Ono {to rad u birou razlikuje od drugih ~asova stru~nih i op{tih predmeta u ovoj {koli je sloboda kretawa u~enika po u~ionici, bez posebnog obra}awa profesoru, a razgovor je ne dozvoqen, ve} neophodan da bi se radni zadaci izvr{avali. Da sumiram - u virtuelnom preduze}u se tra`e tri, dobro poznate stvari - rad, red i disciplina! 9

10 KROFNICA Mi smo mlado virtuelno privredno dru{tvo osnovano re{ewem servisnog centra ``Sopot`` 29. septembra godine..sedi{te dru{tva je u Kraqevu, Dositejeva br. 46. ^inimo jak tim od 12 zaposlenih, organizovanih za obavqawe delatnosti za promet hrane i pi}a na veliko, kroz rad u ~etiri slu`be (op{ta pravna i kadrovska slu`ba, ra~unovodstveno-finansijska slu`ba, nabavna slu`ba i prodajna slu`ba.) Menaxment preduze}a sa~iwavaju direktor, promo}nik direktora i {efovi slu`bi. Svi zaposleni, izabrani su na osnovu konkursa i pole objavqenog intervjua. Ka`u da ~ovek jede da bi `iveo, stoga da biste `iveli, jedite samo sve`e i ukusno i pijte samo pravo, jer ne zaboravite da zdravqe na usta ulazi, a sve to vam nudi Privredno dru{tvo Krofnica 20. februar godine - Sve vrste slatkih i slanih peciva - Sve vrste alkoholnih i bezalkoholnih pi}a Vrata na{eg privrednog dru{tva su {irom otvorena za sva privredna dru{tva koja su zainteresovana za na{e proizvode. Uvek smo spremni za saradwu. Da bismo vam ukazali na kvalitet i dobar ukus na{ih proizvoda `elimo da vam napomenemo sa kime smo do sada sara ivali: VPD Eskimko, VPD Skituqko, VPD Target, VPD Dionis, VPD Tropiko, VPD Moka, Z.U.T.A.R. [ampion, D.O.O. Miwon. Ciq na{eg privrednog dru{tva je da zauzme dobru poziciju na tr`i{tu virtuelnih privrednih dru{tava, uve}a svoj po~etni kapital i sklopi veliki broj poslova sa drugim preduze}ima. SKITUQKO Mi smo mlado i ambiciozno virtuelno privredno dru{tvo koje se bavi prometom obu}e i ode}e. Privredno dru{tvo je osnovano Re{ewem servisnog centra Sopot br. 66/2007 od 01. septembra godine. Sedi{te je u Kraqevu, u Dositejevoj br. 46. Mesto pod suncem smo na{li zahvaquju}i Lakom koraku koji omogu}avaju na{i proizvodi. Narod ka`e da ~izma glavu ~uva tako da u na{em asortimanu mo`ete na}i veliki izbor ~izama, ali i druge obu}e poput cipela, patika i ostalo... Pravna forma na{eg preduze}a je dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u. Na{ tim ~ini 14 radnika, organizovanih kroz rad 4 slu`be i menaxmentom preduze}a koji ~ine direktor, zamenik direktora i 4 {efa. Poslovi se izvr{avaju kroz rad op{te, pravne i kadrovske slu`be, ra~unovodstveno-finansijske, nabavne i prodajne slu`be {to doprinosi uspehu u poslovawu. S obzirom da smo skoro osnovano privredno dru{tvo nemamo mnogo poslovnih partnera, ali se svakodnevno trudimo da privu~emo nove kupce. Privredna dru{tva sa kojima smo do sada sara ivali su: Krofnica, Solid, Eskimko. Pozivamo i Vas da hodate sigurnim korakom napred, u`ivaju}i u proizvodima na{eg preduze}a. 10

11 20. februar godine ^AROBNI VETAR NADMENI Jednom u `ivotu oseti ~ovek nemo}, Oseti strah koji ga ve`e, Ose}a da mu je potrebna pomo}, Ose}a da ga `ivot poput nekog obru~a ste`e. Tada on se se}a svojih gre{aka, I neoprostiva mu postaje svaka, Na svakom }o{ku vidi prepreke neke, Koje kao grane nanose nabujale reke. Pa da ne bi mislio o bolnim trenucima, O pro{losti koja mu tugu stvara, On se bavi raznim poslovima, I sre}nim se ~ovekom pretvara. A nikako da shvati Da postoji vetar jedan, koji tu tugu bri{e, Koji }e u~initi da vi{e ne pati, Za kojim }e svaki put da uzdi{e. Taj ~arobni vetar je raznih boja, Znaj da je samo jedna tvoja, Samo jedna odgovara tvojoj du{i, I samo ona ti nadu ne ru{i. Mora{ da zna{ wegove smerove, Da razume{ wegove promene boja, Da bude{ poput mudre sove, Jer kada to uradi{, sre}a je tvoja. Kad oseti{ ovaj vetar ~aroban, Razume{ `ivot koji je jako ~udan, Shvati}e{ za{to ti ga `ivot {aqe, Ba{ onda kad ne vidi{ da mo`e{ daqe. Za{to si takav nadmeni stvor, Zar mora{ u mom srcu da pravi{ spor! Pitam se pitam... Misli me mu~e, Snovi me progawaju, Sve }e to da me dotu~e. O nadmeni stvore, Za{to ba{ ti!? Nisi jedini i ja to znam, Ali ko }e mom srcu Da uka`e na tu stvar. O qubavi pri~am Ako se pitate Za{to mora biti Tako slepa, a ipak lepa? O nadmeni stvore, Za{to ba{ zbog tebe? Da me misli more Da se srce ste`e... D. M. -1 Radevi} Radomir -4 11

12 MLADOST SVE 20. februar godine PRI^A O JEDNOM DE^AKU Mladost mo`e pobediti sve Svaku senku r avog sna Mladost nezna za ne}u i ne Niti poznaje dubine dna. Mladost mo`e voleti jako Svako bi}e za kojim pla~e Mladost ume qubiti tako Svakog puta, sve ja~e i ja~e. Mladost mo`e pra{tati gre{ke Svaku la` qudskoga uma Mladost nikad ne ide pe{ke Za wu je `ivot ve~ita gluma. Mladost mo`e ~ekati dugo Da k woj poleti nebeska sre}a Mladost nose bura i jugo Tamo gde le`e nadawa ve}a. Mladost mo`e promeniti ime Imati neki druk~iji smisao Mladost tako postaje time Ne{to o ~emu je neko pisao. Mladost mo`e preboleti tugu I kod svakog bivati jedna Mladost zna pre`iveti kugu Al biti uvek gladna i `edna. Branko Mi{i} -1 Ne zna{ nikad ni {ta misli{ Dok se na ovom svetu gube sve svetle boje Dok se planeta polako, do temeqa ru{i, Svi jure da re{e neke probleme svoje. Eto na primer jedan obi~an de~ko Odlu~io da re{i svoje probleme. Na`alost, u~inio je to na pogre{an na~in, Na pogre{nom mestu u pogre{no vreme. Da }e sve nestati ba{ kao i dim cigarete Za wega je izreka sada ma~ku o rep oka~ena. Dopustio je da taj isti dim dotakne wegove usne I tada ve} kocka je bila ba~ena. U wegovim o~ima plave boje Sijala je vatra mo}na, i tako e plava. I odjednom, u trenu, postala je siva A da ga nije ~ak ni zabolela glava. Vaqda rak plu}a - hladno je rekao doktor- On je mislio da je samo grip, i ni{ta vi{e- I tako je utihnula jedna nedovr{ena pesma. Poput plamena pogo enog pquskom ki{e. A hteo je samo da re{i probleme, Da `ivi sre}no kao i svi drugi. Sada je sve to odjednom palo u vodu Zbog toga su nekome minuti sada veoma dugi. Negde daleko se zbog toga ~uju tihi jecaji, A nebo je vedro, kao i wegove o~i plave Nije stigao da re{i sve probleme, Pa ~ak ni da sazna one prave. U glavi mora{ da ima{ svet Na hiqadu na~ina mo`e{ da re{i{ sve. Zato kad do e{ u veliko isku{ewe, Skupi snagu, udahni duboko, i jasno i glasno reci NE!!! Janovi} Lazar -3 12

13 20. februar godine Tri papira, Na wima pi{u sve moje `eqe, Sve moje boli, Svi moji neostvareni snovi, Tu su urezana ose}awa sveta, Tu je na{kraban po koji stih Koji me podse}a na wih One, koje su zavirele u moje srce I videle vi{e od predmeta, ^ule vi{e od otkucaja, Osetile vi{e od lupawa duboko u meni Tri papira Tu je izlo`ena moja du{a Ozle ena, puna o`iqaka Nisam znao da je ~uvam od pogre{nih, Kojima sam je davao sa rado{}u One bi ga uzele, poigrale se, i bacile Kao neku staru igra~ku Tri papira Koji mi kazuju Sutra }e biti boqe Koji mi daju voqe Da nastavim Da odolim Da ne posustajem Kada zastanem, Da me podsete, Podstaknu, Opomenu Da sve {to radim Za neku tamo Jelenu MOJ TATA HEROJ Gavrilovi} Darko -2 Qudi ka`u da o `ivotu najvi{e znaju starci i deca, i da je `ivot o{tar kao se~ivo. Idu}i po takvoj ivici ~ovek je zver kada mora, melem kad ume, a junak kad je pun izazova, junaci su tu me u nama. Oni ne govore o sebi, o wima govore wihovi postupci i dela. Bila je to ona nesre}na, devedeset deveta. Sa sedam godina nisam znao {ta je rat, ali sam svuda oko sebe ose}ao zebwu i strah. Oca danima nisam vi ao. Ponekad bi nai{ao da obi e sestru, mamu i mene i uvek je bio ozbiqan i nosio je {lem i pu{ku. Govorio je da }e sve biti u redu i da se ne bojimo. A onda je neizvesnost pre{la u stradawe. Bombe su bile tako stvarne i padale su blizu nas. Drugo ve~e bombardovawa... Ni{ta se ne ~uje od aviona i silnih eksplozija. Svi }utimo i ~ekamo. ^ekamo da to jednom prestane. i ne pomi{qamo da ne{to mo`e da nam se desi. A onda odjednom sve se zatreslo i sve je zasvetlelo. Goreli su rezervoari u kasarni. Avioni su oti{li, vatra se {irila ka ku}ama u selu i z- gradama oko rezervoara. Iznenada je u ku}u u{ao moj otac. Se}am se da je bio bled i da je na brzinu rekao majci da je jedva izvukao `ivu glavu. Iza{li smo napoqe i videli razbuktalu vatru. Bilo je tu dosta qudi i vojnika. Pogledao sam u oca i prvi put video kako mu se suze slivaju niz lice. Gori na{a zgrada, tiho je rekao vojnicima. A onda se kroz no} prolomio wegov odse~an glas: ko je dobrovoqac da idemo da gasimo vatru? nije tu bilo razmi{qawa, kolebawa. Svi vojnici i stare{ine su kao jedan poleteli u kamion i oti{li u vatrenu no}. Vodio ih je moj tata. Dugi sati ~ekawa. Vatra se sti{avala, gotovo je nema vi{e. Da li je moj otac `iv? Po~iwem da pla~em, a onda ~ujem zvuk kamiona. Izlazi moj otac, crn, ~a av, ali `iv. i ostali su `ivi i nepovre eni. ^uo sam vojnike kako pri~aju da je moj otac uleteo u vatru da iznese aparate za ga{ewe po`ara, da su mislili da se ne}e vratiti `iv iz vatrene stihije. A on evo ga `iv ispred mene stoji sa opekotinom na obrazu i u ruci dr`i sliku nas ~etvoro i mali drveni bager, poklon od jednog vojnika. Skroman kao i uvek, rekao je da to nije ni{ta. Po~elo je da svi}e. Tatin kamion je oti{ao prema planini. Ne{to u meni je htelo da pukne od radosti, hteo sam da viknem, da pla~em, da se smejem. Hteo sam celom svetu da ka`em da je moj otac heroj. Posle nekoliko dana moj otac je oti{ao u Beograd da pravi polo`aje za odbranu grada. Sa jednog wegovog polo`aja oboren je ~uveni nevidqivi. Sre}an sam {to je moj otac takav, skroman i hrabar. O wemu govore wegova dela i postupci i jedna mala crvena kutija koju moja majka ~uva na posebnom mestu. U woj se nalazi orden za hrabrost koji je dobio za zasluge u odbrani zemqe. Nikola Milenkovi} -1 13

14 DETE JE ^OVEK U ODELU je more, a ~ovek jedrewak, {to plovi pu~inom. Lome ga vetrovi, nose ga pu~ine, {iba ga nebo nad bi~em vetra. On se bori, nada se, ali sve mawe leti sve vi{e tone. Dete svilenih grudi i srca velikog kao stena zove ga, uliva vetar u wegova jedra do nove nade i nove luke. Vreme svemu mewa boje i silan sjaj mra~ni. Jedno je dete Suncem zagrqeno i jedino ono ima svoju zvezdu lutalicu da `ivom osvetli i lak{e proluta wime. Ono je balanser, ve~iti krivac, ve~iti slu{alac. Dete je jezgro roditeqa, tajnom vezom skriveno da obuhvati `ivom kora~aju}i. Gordo naspram podsmeha i spletki usamqeni galeb iznad mora osredwih dete korakom meri, grabi, gleda svoj obraz u izlozima. Vidi kostim ve~itog de~aka - devoj~ice i misli kako je ovo sazve` e za wega samo provincija. Nekima to nije po voqi, va`no im je samo ko su, odakle su i ko su im roditeqi... Preko {kolskog bedema viri u daqini puno nade. Tra`i ve}a prostranstva od ponu enih i od sebe, rado bi krenulo novim putem, ali se pita da li }e nekuda poznato sti}i. Ume da ose}a i `eli, da se raduje, smeje, peva, strepi i istra`uje. Zna da tuguje i brine, misli. Ima svoje obaveze: da se obu~e, o~e{qa, u~i, pospremi sobu... ima i svoje potrebe: da se dru`i, tr~i, voli, bude voqeno, da ma{ta i ~ezne. Ono je karika u lancu `ivota. Sawa rimovawe kroz nemu ti{inu. Dete je svugde u ~ovekovom svetu. Dete je zrno peska koje pokre}e ma{tu. ^oveku koji raspoznaje dete u sebi ugodno je da uspostavqa granicu. Gre{i... zrno ume da se zavu~e u najskrovitija mesta stene i o~ima punim tajni vidi {are vatre. Svaki kamen u vatri otvara svoje tajne prolaze. Zato dete ko senka Petra Pana pred nosom stra{nog Bana navu~e kaput, svoje odelo i bori se za skrivenog genija u sebi i gradi `ivot. Ono je pravi, uporni graditeq ali ne samo kula od peska. De~ije ideje su orginalne i tajanstvene, istrajni i sre}ni ih obistine nekada. Ono ne mrzi, ne ubija, ne vodi ratove... ne poznaje suve suze. Kad pla~e, pla~e iskreno, kad je upla{eno drhti, kad daje, daje od srca, kad voli, voli celom du{om. U wemu se kali ~elik, raste srce, razvija um. Kad vreme po e s goreg na gore dete je usijano gvo` e koje se savija i ispravqa neizmeni~no. Neke bistrine se bespovratno mute. ^ovek stari, qude otkriva kroz {ifre, zaboravqa imena, zaboravqa dete u sebi. Oni koji umeju da broje zvezde, pi{u pesme, skinu maske i sami stvore neki mir. Oni su velika deca i pravi qudi. Jedino su oni zaista sre}ni {to postoje. Jedino oni odaju priznawe detetu kao najve}em i najhrabrijem dostojanstvenom ~oveku u moru `ivota, maskiranog u odelo deteta. TO JE MOJA [KOLA 20. februar godine Marija Pavlovi} -1 Velikani na{e istorije uspeli su da sagrade ustanove u kojima }e se {iriti znawe i gde }e proticati najva`nija etapa sva~ijeg `ivota. Striktno je odlu~eno da se u wima sti~e visok nivo obrazovawa i da to bude osnovni ciq svakog predava~a. Od tada do danas je pro{lo nekoliko vekova, ciq je ostao nepromewen, ali, danas {kola svojim acima otvara vrata nekog novog, ~udesnog sveta. Postoji jedna ~uvena re~enica: Od kolevke pa do groba, najlep{e je a~ko doba. Ipak, 14

15 20. februar godine kada se ona izgovori moji drugovi se samo ironi~no nasmeju neveruju}i da bi to moglo biti istinito. Svi samo zarone u svet ma{te gde sebe ve} vide daleko od {kolskih klupa. Planiraju}i svoj `ivot, neki sebe vide u ulozi uspe{nih poslovnih qudi, a drugi razra}uju strategije za varawe na ispitima, ali svako ima neki svoj san kome te`i. Ipak da li smo svesni posebnosti ovih dana{wih trnutaka? [kola je ta neverovatna institucija koja nas je sve povezala u jedan za~aran krug prijateqstva i qubavi. U woj smo se upoznali, zajedno rastemo i sazrevamo. Ona nas u~i ne samo uxbeni~kom gradivu, ve} i onim najva`nijim lekcijama `ivota. [kola nam je pokazala razlike izme u `eqa i stvarnosti, spustila nas na zemqu i pokazala da moramo realno sagledati situaciju u kojoj se na emo. U woj nailazimo i na prepreke i na pote{ko}e koje moramo nadmudriti i pobediti. Raznorazni bezobzirni postupci i prekori samo nas navode da se jo{ vi{e borimo i istra`ujemo, da se nikada ne predajemo i ne posustajemo. Ponekad, mi aci, imamo utisak da nas profesori namerno pritiskaju i tra`e od nas mnogo vi{e od potrebnog, zato se protivimo da im poka`emo da i mi mo`emo biti svestrane li~nosti koje uspevaju da iznova sve iznenade svojim znawem i domi{qato{}u. Moja je {kola puna u~enika koji ru{e}i sve predrasude re aju zavidne uspehe i tako osvajaju stepenik po stepenik svog zacrtanog ciqa. Ali, u toj borbi niko nije sam. Nau~ili smo da verujemo jedni drugima, jer nas je upravo {kola uputila da se me usobno poma`emo i bezuslovno dajemo podr{ku jedni drugima i pru`amo pomo}. Tu su, naravno i oni bez kojih {kola ne bi imala ovakvu vrednost i zna~aj - na{i profesori. Koliko god se mi qutili na wih kada nas pritiskaju i preoptere}uju gradivom koje moramo da savladamo i nau~imo, nikako ne bismo mogli da izgradimo sebe kao visoko obrazovane osobe bez wihove pomo}i. Iako ponekad izgledaju gordo i nedosti`no, svojim {alama nam poka`u da izgled vara i da se oni samo trude da o~uvaju svoj autoritet pred acima. Oni jedino `ele da nam prenesu {to vi{e znawa kako bi na{ uspeh u `ivotu bio jednim velikim delom i wihova zasluga. Mi smo svesni koliko je va`no u~iti i re ati dobre ocene kako bi stvarno uspeli i u~inili ih ponosnim, ali u mojoj {koli se ne vrti sve samo oko kwige. Postoji ono {to daje dra` odlasku u {kolu, a to su one sitne radosti kao {to su tra~arewa po hodnicima ili pak dogovarawa sa drugovima oko nekih nama bitnih stvari. Sva{ta su ti hodnici pretrpeli, planirawe najlu ih ekskurzija, `urki, ro endana, provoda za vikend i jo{ mnogo drugih doga aja. Zatim slede prepri~avawa, do{aptavawa i smejawa zbog ne~eg {to se dogodilo na ~asu ili zbog planirawa ne~eg {to }e se tek desiti na nekom nasumice izabranom ~asu. Tu su, naravno, i tra~arewa sa sprata na sprat zbog nekog va`nog frajera iz nekog drugog odeqewa, {to je pomutio razum nekoj sawalici, pa ona sada jedva ~eka mali odmor samo da bi ga videla bar na dva minuta. Ponekad se sve to i isplati, jer se ispostavi da je taj frajer samo jedan normalan de~ko koji nije tako nedosti`an kao {to izgleda. i svi koji su se upoznali i zavoleli na ovim ~udnim hodnicima moraju da zahvale {koli, jer da nije we mo`da se nikada ne bi ni videli. ^udan je vazduh u ovoj mojoj {koli, nekako svemo}an i magi~an. Daje nam samopouzdawe i ose}aj va`nosti. Svaki deo we je druga~iji, nekako drag i inspiri{u}i. Wu ne ~ine samo mno{tvo stepenika, dugi, {iroki hodnici, niti tajanstvene u~ionice. Moja {kola predstavqa hram drugarstva i znawa, ve~itu inspiraciju podr{ke i pomo}i. Ona se svojim besprekornim sjajem uzdi`e iznad ostalih ustanova i kao takva odoleva vremenu i novim generacijama. Me u svoje zidove prima neke nove klince i zajedno sa wima, uvek iznova, raste i ja~a. Kao tako nepobediva i dostojanstvena institucija sa velikim ponosom i divqewem kakvo i zaslu`uje, ona nosi naziv EKONOMSKO - TRGOVINSKA [KOLA. Zaista jesmo li svesni koliko nam u `ivotu zna~i na{a {kola? Pa ~ak i kada smo tu`ni, nesre}ni ili upla{eni, uvek postoji ne{to u toj mojoj {koli {to nas u~ini spokojnim i radosnim. Za mene je ta, moja {kola, institucija obrazovawa, radosti, drugarstva - ve~iti spomenik rane i najlep{e mladosti. Biqana Ra{eta -4 15

16 20. februar godine DA PITAMO PROFESORE Hello svima! Za otvarawe ove rubrike izabrala sam ba{ jednu od na{ih najboqih i najkompletnijih profesorki i koju mnogi od nas nazivaju Darling...da to je profesorka engleskog jezika Du{ica Vukovi}. Dobar dan, Profesorka, Za po~etak recite nam kako i gde ste proveli raspust? - Zdravo Aleksandra.. Radno, nigde posebno jer sam morala da se uskladim sa obavezama, ali svakako praznike sam provela u slavqu. A sad jedno stereotipno pitawe: Kada ste odlu~ili da se bavite upravo ovim poslom? - Jo{ od malih nogu zami{qala sam da sam u~iteqica, obla~ila mamine haqine, {minkala se i igrala se lutkicama zami{qaju}i da im predajem, dolazila kod oca na posao, koji je tako e bio profesor i to fizike. Mo`da su i geni presudili... [ta ste u horoskopu? Kako biste opisali sebe u tri re~i? - Vodolija / Lav. Sebe bih opisala kao previ{e otvorenu, radnu i pravdoqubivu. Omiqen glumac i glumica? - Al Pa~ino i Monika Belu}i. Omiqeni film i kwiga. - Omiqeni film mi je Sjaj u travi, a kwiga Orkanski visovi i Magbet. Va{ sre}an broj? - Broj 6. A `ivotni moto? - Never judge the book by its cover (Izgled vara). Never explain yourself becouse the persons who like you doesn t need it and the person who dislikes won t believe it. (nikada se ne pravdaj jer onima koji te vole to ne treba, a ni onima koji te ne vole jer ti ne}e verovati) Da li ste sujeverni? - Pa recimo da jesam. ^itam horoskop, znam da uz kaficu sa drugaricama pogledam u {oqu.. Koji Vam je najsre}niji dan u `ivotu? Ima ih dosta, ne bih izdvajala ni jedan... Da li imate brata ili sestru? - Ne, jedinica sam. Postoji li doga aj koji bi najradije zaboravili? - Postoje neprijatni momenti poput nekih pogre{nih odluka, bolnih otre`wewa ali ne bih da ih zaboravim, ve} da uvek postoje u mom se}awu kao lekcija da ne treba praviti iste gre{ke... Da li volite da putujete i koje ste zemqe proputovali? - Obo`avam jer putovawa pro{iruju na{e vidike. Bila sam u Engleskoj mesec dana na stru~nom usavr{avawu sa profesorima sa Kembrixa i kolegama iz celog sveta na projektu o inovacijama u nastavi, a turisti~ki u Italiji, Francuskoj, Tunisu, [paniji, Austriji, Ma arskoj, Gr~koj i Turskoj. Imate li neki hobi? - Nemam neki hobi jer nemam mnogo slobodnog vremena, koje kad imam iskoristim da se vidim sa dragim osobama, pro~itam neku zanimqivu kwigu ili odgledam dobar film. A nadimak? - Ne znam, reci mi ti... A mogu li da vam otkrijem da Vas u~enici druge godine zovu Darling? - Za{to? (smeh) Pa ne znam...verovatno zato {to ste jedna od najdra`ih profesorki u {koli. - Heh :-) Da li volite `ivotiwe i da li imate ku}nog qubimca? - Volim ali nemam ku}nog qubimca. Kao mala sam imala ma~ku Cicku i ma~ka Panta. A sada da pre emo na Va{u profesiju.. Recite nam, u kom gradu ste studirali i kako ste se uklopili u novu sredinu? Da li je bilo te{kih momenata? - Studirala sam u Beogradu, bilo je te{ko adaptirati se u po~etku zbog brzog tempa i druga~ijeg na~ina `ivota ali sam se u principu brzo uklopila. [ta biste poru~ili acima Ekonomske {kole: Beograd, Kragujevac ili Novi Sad? - Smatram da svako treba da studira gde `eli i prema svojim intelektualnim i finansijskim mogu}nostima. Bez obzira da li se odlu~ite da studirate jezike ili ne, savetujem u~enicima da u~e jezike jer koliko jezika zna{ toliko i vredi{.. Da li biste savetovali svojim u~enicima da upi{u jezike i za{to? - Naravno da svakom profesoru imponuje da u~enik krene wegovim stopama i da bude boqi nego sam profesor. Meni je drago da dosta u~enika iz ove {kole koja je stru~na upisuje jezike, naro~ito engleski i da imaju jako dobre rezultate na fakultetu, da dolaze u {kolu na konsultacije, da se nastavqa saradwa i daqe sa biv{im u~enicima, budu}im kolegama. Da li ste se ikada pokajali {to ste zavr{ili Filolo{ki fakultet? - Nisam, jer sam od malih nogu to `elela, `ao mi je {to nisam uporedo zavr{ila jo{ neki jezik. Budu}i da sam perfekcionista brzo bih to savladala, ali uzimaju}i u obzir ~iwenicu da ~im 16

17 20. februar godine ne koristi{ jezik zaboravqa{, ne bih mogla da koristim oba jezika aktivno, do{lo bi do zaboravqawa, a moj perfekcionizam to ne bi dozvolio. Ne zadovoqavam se povr{nim znawem. Da li uspevate da uskladite privatan `ivot sa poslovnim obavezama? - Da, su{tina je u dobroj organizaciji. Da li vam je zanimqiv rad sa u~enicima u {koli? - Izuzetno, jer u ovom poslu dolazi i va{a i moja kreativnost do izra`aja. To je mesto gde pru`am i crpim pozitivnu energiju. Jako je lepo raditi sa mladim qudima, ovo je plemenita profesija jer biti profesor ne zna~i samo edukovati ake, ve} i usmeravati ih, pripremati za `ivot i u~estvovati u formirawu li~nosti. U prilog tome govori i dobar odziv u~enika kada su u pitawu vannastavne aktivnosti kao{to je sad aktuelna priredba na engleskom za Dan {kole. To dokazuje da su u~enici motivisani i da su profesori uspeli da razviju qubav prema predmetu i `equ za pro{iravawem svojih saznawa, kao i to da se oprobaju u glumi. U~enici su tako e dali svoj doprinos u prevo ewu sajta sa srpskog na engleski jezik, {to je jo{ jedan poduhvat koji je atipi~an obzirom da je ovo stru~na {kola, a opet ne toliko iznena uju}e ako se uzme u obzir da su u~enici ove {kole postigli i posti`u zapa`ene rezultate na takmi~ewima. Koje odeqewe biste izdvojili u na{oj {koli i za{to? - Svako odeqewe ima svoju du{u, svako je poseban na svoj na~in. I za kraj {ta biste poru~ili svojim u~enicima? - Poru~ila bih da rade na sebi i da ula`u u sebe jer je znawe najve}i kapital koji niko ne mo`e da vam oduzme i ni~im ne mo`e da se kupi, zato je i wegova vrednost neprocewena... Interview by: Aleksandra Rube`i} -1 PREPORU^UJEMO DA PRO^ITATE Peta kruna - Havijer Gonzales Ova kwiga je objavqena u [paniji i prevedena je na ~etiri jezika. U woj mo`ete nai}i na razli~ite teme kao {to su potraga Hajme Agire za izgubqenim posmrtnim ostacima svoga ro aka koji je nestao u Rusiji, Berta V. Se susre}e sa pro{lo{}u kakvu nije mogla ni da zamisli kad joj baka otkriva tajnu wene porodice... Ove neobi~ne pri~e }e vas odvesti do Madrida, do muzeja Prado, prove{}e vas kroz pad Berlina, kroz muzej Ermita` i kroz sva ostala mesta gde misterija i strah i daqe le`e. Dve stvarne istorijske ~iwenice, neobi~na zbrka nastala oko jednog izgubqenog Gojinog dela za vreme gra anskog rata u [paniji, nestanak jedne Van Dajkove slike za vreme Drugog svetskog rata, temeqi su ovog neobi~nog, dinami~nog i kriminalisti~kog romana. Meri Higins Klark Ona je jedna od najpoznatijih pisaca ba{ ovakvih romana. Napisala je dvadeset tri ovakve kwige i svaku je posvetila jednom ~lanu svoje familije. Pravi se da je ne vidi{ (2003) je roman po kojem je i snimqen istoimeni film, a napeta pri~a o be`awu jedne za{ti}ene svedokiwe pred pla}enim ubicom odu{evi}e sve ~itateqe. Radi se o tome da agetica Lesi Farel biva svedok velikog ubistva jer se na{la u krivo vreme na krivom mestu. Ona }e postati za{ti}eni svedok, promeni}e grad, dokumente, posao i ime - no ho}e li joj to biti dovoqno da izbegne ruku ubice... Meni pripada{ (2001) je jo{ jedna napeta i uzbudqiva pri~a koja je, ne bez razloga, zaposela vrhove lista najprodavanijih kwiga. Suzana je uspe{na novinarka koja ima poznatu emisiju u kojoj daje savete `enama. Jednog dana jedna `ena po~iwe da iznosi ozbiqne po- 17

18 datke o jednom ubici i on shvata da ako ova emisija nastavi da se emituje on bi bio u opasnosti. On }e preduzeti sve da se izvu~e iz te situacije, a na putu }e mu se na}i i Suzana. Tatina mala devoj~ica (2005) je roman prepun obrta i napetosti, mra~an i zarazno ~itqiv, koji obe}ava ~itateqima da ga ne}e lako ispustiti iz ruku. Mala devoj~ica koja je sa svojih sedam godina prisustvovala ubistvu svoje petnaestogodi{we sestre, zauvek se zatvara u sebe i godinama gleda kako se wena porodica raspada. Sve }e to trajati dok ona sama ne pokrene istragu i ne istera pravdu na videlo. Ona se ne}e smiriti dok ubicu svoje sestre ne vidi iza re{etaka, a da li }e svoj `ivot staviti u opasnost, saznajte. 20. februar godine Prole}e, godine u kraqeva~kom pozori{tu povodom kwige Sv. Petka, Qiqane Habjanovi} \urovi}, odr`ana je prezentacija na kojoj je tako e predstavqen i istoimeni manastir koji se nalazi u okolini Kraqeva, u Stublu. Pored nas, na prezentaciji su u~estvovali i u~enici Elekrotehni~ke {kole Nikola Tesla, i u~enici muzi~ke {kole Stevan Mokrawac. Koordinator projekta bila je profesorka Dragana Jokovi}. Prezentacijom novoizdate kwige predstavqen je i sada{wi izgled manastira, kao i wegova istorija i sam nastanak. Da bismo {to boqe realizovali prezentaciju potrudili smo se da gluma~kim, recitatorskim i muzi~kim sposobnostima probudimo svest o postojawu vere i samog duhovnog `ivota kod mladih qudi citiraju}i odlomke iz novoizdate kwige. Sveta Petka Qiqana Habjanovi} \urovi} Svemu tome doprinela je i po~asna go{}a Qiqana Habjanovi} \urovi}. Publika je bila zadovoqna samom prezentacijom a mi wenim odazivom. Deo publike je ~inilo i sve{tenstvo manastira Sv. Petke od kojeg je dobijen blagoslov za odr`avawe prezentacije. 18

19 20. februar godine USPESI NA[IH TENISERA SPORT Novak \okovi} Samo {to je po~ela godina, a sa sobom je donela i januarski Australian open, jedan od ~etiri velika grend - slem turnira (preostala tri su Rolan Garos, Vimbldon, US open). Turnir je doneo brojna iznena ewa. Mnogi su u finalu singl takmi~ewa za mu{karce o~ekivali da vide makar jednog od dva najve}a svetska tenisera dana{wice, Rogera Federera (27) ili Rafael Nadala (22), jer se znalo da }e svakako drugi biti jedan i jedini Novak \okovi} (21). Nole je pobedio Rogera (3:0), ni Nadal nije u{ao u finale. [panac je pobe en od Francuza Jo Wilfried Tsong (3:0), tako da su dva velika tenisera napustila turnir verovatno i sami iznena eni. U finalu smo gledali veli~anstven me~ izme u Novaka i Jo Wilfrieda (23). Bio je to zaista zanimqiv me~, jer ni jedan ni drugi teniser se nisu predavali, a u pitawu je bio i pehar (koji je Novak kasnije pro{etao ulicama Melburna), ali i presti` i novac. Nole je, naravno, pobedio i to rezultatom 3:1. Bio je to veliki uspeh ne samo za Noleta, ve} i za Srbiju. Koliko je me~ bio propra}en govori i sama ~iwenica da je i legenda fudbala, Argentinac, Dijego Armando Maradona ~estitao na{em mladom teniseru. I devojke su tako e bile prijatno iznena ewe za nas. O~ekivali smo velika dela i od Ane Ivanovi} (21) i od Jelene Jankovi} (23), ali na`alost Jelena nije mogla da postigne velike rezultate zbog povrede koja ju je konstantno mu~ila, a mlada Ana je stigla do finala {to se i o~ekivalo, ali je pobe ena od Marije [arapove. Ipak, uspesi su veliki. Ne treba zanemariti ni Janka Tipsarevi}a (24), koji je namu~io Federera u 3. kolu ovog turnira ([vajcarac je pobedio 3:2), i to toliko da je [vajcarac izjavio da }e zbog wega osedeti. i Nenad Zimowi} (32) je osvojio Australian open i to u dublu koji je igrao sa Tijantijan Sun. Na{i teniseri su dokazali da wihova era tek dolazi i dali nam razlog da od wih o~ekujemo jo{ mnogo pobeda. Pored wihovih uspeha oni su savr{en model mladih, uspe{nih qudi, na koje bi mogli mnogi da se ugledaju. Propagiraju ne samo zdrav `ivot nego i `equ da ostanu upam}eni po velikim stvarima, i to bave}i se poslom koji ih ispuwava i koji vole. Za svoje godine postigli su mnogo, a tek su po~eli... Vukadinovi} Jelena -1 Ana Ivanovi} 19

20 20. februar godine NA STAZI USPEHA - OK EKONOMAC OK Ekonomac osnovala je grupa entuzijasta - qubiteqa odbojke, profesora Ekonomskotrgovinske {kole u Kraqevu po~etkom godine. Ideju profesora fizi~kog vaspitawa Qubi{e Popovi}a da se osnivawem kluba koji }e postojati i raditi pri svojoj mati~noj {koli da bi se afirmisao razvoj i popularizacija sporta, i to posebno odbojka, pomogli su kolege iz {kole Goran A}imovi}, Qiqana Trajkovi}, Vito Dmitrovi} i drugi. Za pet godina postojawa mnogo je dece i mladih nastupilo u raznim selekcijama kluba, mnogo je uspeha postignuto i vitrina u kojoj se skupqaju pehari u hodniku {kole, sve je ekipa u seniorskoj konkurenciji, u sezoni 2007/08. godini nastupa u drugoliga{koj konkurenciji - grupa Zapad. Iako je ekipa najmla a u ligi u kojoj se takmi~i i ~ine je prakti~no kadetkiwe i juniorke, na kraju jeseweg dela prvenstva zauzela je odli~no ~etvrto mesto i sa velikim optimizmom o~ekujemo nastavak prvenstva 23. februara kada se u Leposavi}u u prvom kolu sastajemo sa istoimenom doma}om ekipom. Posebno smo ponosni na uspehe mla ih selekcija. Na me unarodnom novogodi{wem turniru u ^a~ku osvojena su dva pehara, za prvo mesto u kadetskoj i za drugo mesto u konkurenciji mla ih juniorki. U konkurenciji juniorki ekipa Ekonomca kvalifikovala se za polufinalni turnir u okviru prvenstva Srbije. U kvalifikacijama je Ekonomac bio boqi od Trstenika i Gimnazijalca, pa zatim u okviru finalnog me uregionalnog turnira od ekipe Mladosti iz Kru{evca i kona~no u finalu od ekipe Leposavi}a. I kadetkiwe su na najboqm putu da ponove uspeh juniorki. Za sada ubedqivo vode u kvalifikacionoj grupi u kojoj se nalaze jo{ ekipe Trstenika i Tomaka iz Trstenika i ekipa Latice iz Medve e. I pionirke imaju velike ambicije u svojoj konkurenciji da se kao juniorke i kadetkiwe kvalifikuju za zavr{ne turnire na nivou dr`ave, {to }e biti uz uspehe seniorske ekipe, jedinstven i fantasti~an uspeh. Odbojka{ki klub Ekonomac 20

21 20. februar godine DE^IJI MEMORANDUM RODITEQIMA Nemojte me razmaziti. Vrlo dobro znam da ne mogu imati sve {to `elim. Ja vas samo isku{avam. Nemojte se bojati da budete strogi. To mi se svi a. Pokazujete gde mi je mesto. Nemojte sa mnom na silu. To me u~i da se jedino sila uva`ava. Radije }u reagovati na molbu. Nemojte biti nedosledni. To me zbuwuje i tera me da pobegnem od svake obaveze. Nemojte obe}avati. Mo`da ne}ete mo}i odr`ati obe}awe, pa }u izgubiti veru u vas. Nemojte verovati mojim provokacijama kad govorim i ~inim stvari samo da vas rastu`im. Mogao bih da poku{am da do em do jo{ neke pobede. Nemojte biti previ{e `alosni kada vam ka`em da vas mrzim. Ne mislim ozbiqno, ali bih hteo da vam bude `ao zbog onog {to ste mi u~inili. Nemojte da se ose}am mawim nego {to jesam. Zbot toga }u glumiti velikog lafa. Nemojte umesto mene ~initi stvari koje mogu u~initi sam. Zbog toga se ose}am kao beba, a mogao bih po~eti da vas do`ivqavam kao sluge. Nemojte da moje lo{e navike obuzmu svu va{u pa`wu. To me samo ohrabruje da nastavim. Nemojte me ispravqati pred drugima. Bi}u mnogo pa`qiviji ako sa mnom razgovarate tiho i nasamo. Nemojte o mom pona{awu diskutovati za vreme sva e. Ne znam za{to onda slabo ~ujem, a i nisam sklon saradwi. U redu je da se preduzmu odre ene mere, ali diskusiju odlo`ite za kasnije. Nemojte da imam ose}aj da su moje gre{ke zapravo gresi. Moram da nau~im da gre{im, a da se ipak ne ose}am zlim. Nemojte stalno prigovarati. Ako to budete radili mora}u po~eti da se pravim gluv. Nemojte tra`iti obja{wewa za moje pona{awe, ponekad zbiqa ne znam za{to sam ne{to u~inio. Ne precewujte moje po{tewe. Lako me je zapla{iti pa po~nem da la`em. Nemojte da zaboravite da volim da eksperimenti{em. Ja iz toga u~im, pa vas molim da budete strpqivi. Nemojte me {tititi od posledica. Moram da u~im na iskustvu. Ne obra}ajte pa`wu kad sam lak{e bolestan. Mogao bih po~eti u`ivati u lo{em zdravqu, ako mi to bude donosilo veliku pa`wu. Ne odbijajte me kad tra`im odgovore na normalna pitawa. Ako me odbijate, vide}ete da }u prestati da vas ispitujem, a informacije }u tra`iti na nekom drugom mestu. Nemojte odgovarati na sme{na i besmislena pitawa. Ako me odbijete, vide}ete da samo `elim da se bavite sa mnom. Nemojte mi govoriti da ste idealni i nepogre{ivi. S takvim je te{ko `iveti. Ne brinite zbog toga {to smo malo zajedno, va`no je kako smo zajedno. Nemojte da moja strahovawa postanu va{a tegoba. Tada }u se jo{ vi{e upla{iti. Poka`ite da ste hrabri. Nemojte zaboraviti da ne mogu odrasti bez va{e podr{ke i razumevawa. Zaslu`ena pohvala ponekad izostane ali prekor nikada. Tretirajte me kao svoje prijateqe, pa }u ja biti va{. Upamtite da vi{e u~im od primera nego od kritike. I pored svega, mnogo vas volim, volite i vi mene... 21

22 20. februar godine MODNA STRANA Moda je postala nezaobilazna tema, me u gotovo svim uzrastima - sve vi{e mu{karaca, a ne samo `ena, postali su weni veliki poklonici... Danas se proizvodi velikih modnih ku}a ne mogu na}i samo u prestonicama poput Pariza i Londona, ve} na na{e veliko zadovoqstvo, ovi proizvodi su dostupni i nama. Robne marke poznatih modnih ku}a, kao {to su: Versace, Cavalli, Prada,... mogu se na}i i u velikim gradovima na{e dr`ave. [ta je to bilo u trendu ove zime, i {ta }e se nositi u kolekciji spring/summer otkri}emo to za vas!!! A kada je re~ o bojama koje su in, ove zime najaktuelnije su bile qubi~asta i zelena, tako da ako jo{ uvek nemate neki odevni predmet u ovoj boji, pravac shopping! Naravno, ne treba zaboraviti i posledwi, ali jednako va`an deo svake dobre, atraktivne kombinacije - ~izmice. Iako su bile nezaobilazne pro{le godine, kaubojke su i ove zime must have! Pored kaubojki, ne{to {to apsolutno morate imati su kratke ~izmice koje su 100% IN! Lakovane, od prevrnute ko`e ili od ko`e, stvar je izbora, ali ove ~izmice definitivno morate imati! Animal print je bio potpuni hit ove zime posebno na torbicama-neprevazi ene leopard i zebra {are, zasenile su sigurno svakog. Ovi dezeni ne ukra{avaju samo ta{ne, ve} i druge odevne komade - nakit, marame, nov~anike, nao~are, ki{obrane, obu}u. Iako leopard i zebra {are dominiraju, prisutni su i zmijska i krokodilska ko`a, i {to je najzanimqivije: torbe u obliku kuce! Uz farmerke, pantalone, {ortseve (koji su apsolutni hit!), sukwe,... ove zime nezaobilazne su kratke zimske jakne sa krznom na kapuqa~i ili na reverima u raznim krojevima i bojama. Kada je re~ o kolekciji spring/summer 2008, ne{to sto je nezaobilazno su definitivno {ortsi}i, top majce, tako da ako `elite da u ete u ovakvu kombinaciju, sada je pravo vreme da po~nete sa raznim dijetama i krenete na ve`be. A pre toga, treba iskoristiti sve rasprodaje koje su ~ak do 70%! Zato krenite u {opping i iskoristite ovaj fenomenalni popust u na{em gradu! Jelena Duki} -1 Andrijana Filipovi} -1 22

23 20. februar godine Izdava~: Ekonomsko-trgovinska {kola, Kraqevo, Dositejeva 46, direktor: Slavica Pajovi}-Duki}, glavni i odgovorni urednik: Vesna Lu`wanin, telefon: , redakcija: Aktiv profesora srpskog jezika i kwi`evnosti i ruskog jezika, teku}i ra~un: , etskkv@ptt.yu, {tampa: 23

24 [tampawe i izdavawe ~asopisa "Ekonomac plus" pomogli su: