LED I CVET - NA DVA NA^INA PEDAGO[KA. Nau~no obrazovawe danas i sutra: posledice i inicijative. Primeri nastavnih jedinica

Transcription

1 godina XXVI septembar broj 733 Osavremewavawe pedagogije nau~nog obrazovawa PODSTAKNIMO DE^JU RADOZNALOST Op{te je mi{qewe da je nau~no obrazovawe koje nude {kole u svetu i u Srbiji uglavnom neadekvatno i neprilago eno aktuelnim dru{tvenim potrebama. Kojim kvalitativnim i kvantitativnim parametrima se to potvr uje? I kako izmeniti odnos prema nau~nom obrazovawu? DVA METODA Iako je zajednica nau~nog obrazovawa saglasna da su, na osnovu iskustva, pedagogije zasnovane na istra`iva~kom metodu znatno ekfikasnije, realnost u {kolskim u~ionicama je sasvim druga~ija, tj. nau~no obrazovawe nije zasnovano na ovom pristupu, naime, i daqe dominira tradicionalni deduktivni pristup. Koje su karakteristike jednog, a koje drugog? Karakteristike deduktivnog pristupa: u ovom pristupu nastavnik predstavqa koncepte, wihove logi~ke (deduktivne) implikacije i daje primere primene. Ovaj metod je poznat i pod nazivom vertikalni. Da bi bio uspe{an, u~enici moraju da budu sposobni da manipuli{u apstraktnim pojmovima, a to upravo i predstavqa problem nau~nog obrazovawa pre vi{ih razreda osnovne {kole. Karakteristike istra`iva~kog IBSE pristupa preuzete su iz izve{taja grupe eksperata Internacionalne asocijacije akademija nauka - IAP (~ine ja sve akademije sveta - i SANU je u toj organizaciji), posve}enog primeni i evaluaciji ovog metoda u {kolama koje ga primewuju dat je na slede}oj strani (a ceo dokument o evaluaciji IBSE metod mo`ete preuzeti sa sajta IAP [ta pliva, a {ta tone - eksperiment dece u vrti}u "Veverica", PU "De~ja radost", Pan~evo Nau~no obrazovawe u {kolama, takvo kakvo je, mo`e da zainteresuje veoma mali broj u~enika, {tavi{e, ve}ina ima averziju prema naukam. Mladi su nezainteresovani za zanimawa koja se dobijaju na fakultetima prirodnih i tehni~kih nauka (podaci to i potvr uju), a istovremeno se kao jedan od ciqeva isti~e usmerenost ka dru{tvu znawu koje je uglavnom zasnovano na nauci i tehnologiji, informatici, sposobnosti za do`ivotno u~ewe i promenu zanimawa tokom radnog veka. Sve ovo se odnosi i na Srbiju. Po{to nemamo konkretne kvalitativne i kvantitativne podatke, prepu{tamo ~itaocima da sami zakqu~e kakva je situacija kod nas na osnovu brojnih podataka i zakqu~aka radnih grupa koji se odnose na Evropu. A to je mogu}e jer Srbija, bar deklarativno, pripada Evropskom obrazovnom i nau~nom prostoru. Nekoliko podataka u vezi nau~nog obrazovawa preuzetih iz izve{taja grupe eksperata EU (kompletan izve{taj mo`e se preuzeti sa sajta: ( - OECD program internacionalne evaluacije znawa u~enika, poznatiji kao PISA-test, pokazuje da su devoj~ice posle 15. godine znanto mawe zainteresovane za nauke. Posledica toga je da na evropskom nivou devojke pedstavqaju oko 31 odsto diplomiranih iz oblasti matematike, nauke i tehnologije (podatak iz 2004); - Sonda`a javnog mnewa Eurobarometra iz godine pokazuje da 80 odsto Evropqana smatra da je interes mladih za nau~na zanimawa osnovni uslov budu}eg propseriteta, a situacija je upravo obrnuta; - Lisabonska konferencija {efova dr`ava EU je godine zakqu~ila da je budu}i prosperitet Evrope mogu}e ostvariti samo ako se dru{tveno-ekonomski razvoj bude zasnivao na znawu. Konferencija u Barseloni je kao strate{ke evropske ciqeve do godine postavila: tri odsto nacionalnog dohotka za istra`ivawe; pove}awe broja istra`iva~a na 1,2 miliona; - U konkursu za projekte sedmog okvirnog programa (FP7), u delu pod nazivom Nauka u dru{tvu, poziva se na formirawe okru`ewa koje }e podsticati radoznalost za nauke kod dece i mladih, osavremewavawem nau~nog obrazovawa na svim nivoima, posebno u {kolama, uz razvijawe interesa i li~nog anga`ovawa svih zainteresovanih za nau~ne aktivnosti ; - Postoje}e nau~no obrazovawe u {kolama je jedan od razloga za ovakvu situaciju. Jer, prema anketi Eurobarometra iz godine Evropqani, nauke i tehnologije, svega 15 odsto Evropqana je zadovoqno kvalitetom kurseva nau~nog obrazovawa u {kolama. U studiji iz 2001, na pitawe koji su uzroci nezainteresovanosti mladih za na- 1

2 U~enici O[ "Kraq Petar Prvi": demonstrirawe ume}a u okviru izbornog predmeta Ruka u testu - Otkrivawe sveta u~nu karijeru, na prvom mestu, sa 59,5 odsto anketiranih, jeste odgovor kursevi nauka u {kolama su nedovoqno atraktivni. Istovremno je u toj istoj studiji 60,3 odsto anketiranih zakqu~ilo da odgovorni moraju da re{e ovu situaciju ; - Nedavno publikovani izve{taj OECD pod nazivom Evolucija interesa u~enika za studije nauke i tehnologije podvla~i primordijalnu ulogu pozitivnog kontakta s naukom jo{ u najranijem uzrastu za razvoj kasnijeg pozitivnog stava prema nauci. [tavi{e, tradicionalno formalno obrazovawe mo`e da izazove suprotan efekat na prirodni interes dece za nauke u ranom uzrastu, pa time i da negativan doprinos razvoju stava prema naukama. Jedan od glavnih uzroka ovakve situacije je sam odnos nastavnika prema naukama. Na studijama je tako e primewivan metod s vrlo malo eksperimenata, a ~ak i vrlo retko istra`iva~ki metod. Za wih je zato nauka i na studijama bila te{ka, a po izlasku sa studija nemaju dovoqno znawa, time ni poverewa u sebe. Oni naj~e{}e u nastavi primewuju tradicionalni deduktivni ili vertikalni metod, koji se naj~e{}e primewuje i na univerzitetu, jer se tako ose}aju sigurnijim. Izbegavaju primenu istra- `iva~kog metoda koji ipak zahteva da poseduju integralno razumevawe odgovaraju}eg problema i dubqa nau~na znawa. ^e{}e daju prednost memorisawu u odnosu na razumevawe, {tavi{e, wihovi programi su toliko optere}eni da im ostaje vrlo malo predvi enog vremena za eksperimentisawe. Ovaj izve{taj preporu~uje usmeravawe nau~nog obrazovawa na nau~ne metode i koncepte, a ne samo na pam}ewe informacija ; - Grupa viskoih stru~waka, predvo ena prof. Hozeom Marijanom Gagom, dala je izve{taj pod nazivom Evropi je potrebno vi{e nau~nika, u kome je analiziran problem nau~nog obrazovawa. Zakqu~ci su dosta sli~ni prethodnim jer se konstatuje da su predvi eni nau~ni sadr`aji za {kolski nivo suvi{e apstraktni: Apstraktni su zato {to poku{avaju da u prvi plan stave fundamentalne ideje, koje su ve}inom razvijene u 19. veku, bez zadovoqavaju}eg eksperimentalnog, posmatra~kog i interpretacionog koncepta i bez dokaza zadovoqavaju}eg razumevawa wihovih implikacija. Nau~no obrazovawe se naj~e{}e pokazuje kao nesposbno da mladima ponudi mogu}nost istovremenog razvoja razumevawa i interesovawa i vrlo je veliki rizik da ono postane optere}eno ~iwenicama usled eksplozije nau~nih saznawa i dodavawe novih tema ve} ionako preoptere}enim sadr`ajima. Zato i nije iznena uju}e da aci nau~no obrazovawe smatraju kao ne{to neva`no i te{ko. Po istra`iva~koj metodi: - U~enici razvijaju koncepte koji im omogu}uju da samostalno shvate nau~ne aspekte sveta koji ih okru`uje zahvaquju}i refleksiji koja ih vodi primenom informacija koje koje su sakupili logi~kim i kriti~kim mi{qewem. Ovo, pak, name}e svakom od wih da: direktno manipuli{u na objektima i oru ima i opa`aju doga aje; upotrebqavaju podatke koji poti~u iz drugih izovra informacija, poput kwiga, interneta, nastavnika ili nau~nika; postave pitawa proistekla iz wihovih istra`ivawa, predvi aju, defini{u i realizuju istra`ivawe, re{avaju probleme koje su pokrenuli, proveravaju druge ideje, uzimaju u obzir nove rezultate i postavqaju nove hipoteze; sara uju s drugima, razmewuju ideje, projekte i zakqu~ke, ostvaruju napredak u razumevawu zahvaquju}i me usobnom dijalogu. - Nastavnik poma`e u~enicima da razviju svoje kompetencije u istra`ivawu i razumevawu nau~nih koncepata posredstvom wihove aktivnosti i wihovog rezonovawa. Sve ovo podrazumeva organizaciju grupnog rada, navo ewe na argumentaciju, dijalog i diskusiju, ali i snabdevawe neophodnim oru ima i izvorima informacija potrebnim za direktno istra`ivawe i eksperimentisawe. Pogledajmo konkretne primere premene ova dva metoda. Primeri nastavnih jedinica LED I CVET - NA DVA NA^INA Kada se u ni`im razredima osnovne {kole u~enicima postavi neko pitawe, mnogi ne znaju realan odgovor. U tekstu su na nastavnim jedinicama led i cvet data dva razli~ita na~ina u~ewa Od u~iteqa se ne mo`e zahtevati da primene IBSE metod a da im se prethodno ne pomogne kroz nove resurse, ali i neposredno ukqu~ivawe nau~nika. Oni bi mogli direktnim odlaskom u {kolu da poka`u interesovawe za probleme i poku{aju da ih re{e zajedno s nastavnikom, po{tuju}i pri tome wegovo pedago{ko iskustvo i prepu{taju}i mu da on bude taj koji vodi sve, a oni mu samo poma`u. Ako, pak, nisu u mogu}nosti da to urade, onda mogu da pomognu pri kreirawu novih resursa, ali i prikazu istra`iva~kog prisutupa na kokretnim primerima koje nastavnik re{ava u {koli. Slede}a dva primera to najboqe ilustruju. (Primeri preuzeti iz Vodi~a: Podr`imo nastavnika ukqu~ivawem nau~nika u 2 re{avawe problema u osnovnoj {koli - Supporting teachers through the involvement of scientists in primary education, mo`ete ga preuzeti sa sajta:

3 A. NASTAVNA JEDINICA LED Strategija 1: U~iteq navodi aktivnosti koje deca treba da realizuju Strategija 2. Deca u~estvuju u istra`iva~kom procesu Kada se u ni`im razredima osnovne {kole govori o globalnom zagrevawu i posledicama po gle~ere, mnoga deca ne u mogu da odgovore na pitawe na kojoj temperaturi se topi led. To pitawe mo`e da poslu`i kao polazna ta~ka na~nih aktivnosti i da se zatim znatno pro{iri. Dva dole opisana pristupa vode do dva razli~ita na~ina u~ewa U~iteq u odeqewu A daje u~enicima, podeqenim u parove: sud s vodom, komadi}e leda i termometar. U~enicima se predla`e da pro~itaju temperaturu dva-tri puta i da zapi{u rezultat bez pokazivawa drugima. Rezultati svake grupe se pi{u na tabli kao sredwa vrednost za svaki od wih. U~iteq ocewuje koherentnost rezulata, ukazuje na gre{ake u o~itavawu i malim razlikama u sredwim vrednostima, itd. U~iteq priprema transparence: prikazuje grafik promene temperature idealne me{avine led/voda tokom vremena. Usmerava ih tako da mogu da pro~itaju grafik, ka`u {ta on predstavqa i navodi ih na zakqu~ak koji mogu odatle da izvuku. Nastavnik utvr uje odgovor: Eksperiment pokazuje da se led u me{avini voda - led topi na 0 0 S. U~iteq u odeqewu B u~enike deli u grupe koje realizuju projekat: poku{avaju da naprave eksperimentalni protokol koji pi{u u svoju eksperimentalnu svesku. Svaka grupa vodi eksperiment prema svom protokolu. U~enici razmewuju rezultate, koji su ponekad kontradiktorni, zatim diksutuju, kritikuju protokol, proveravaju da li su ta~no o~itali termometar zarowen u me{avinu leda i vode i ponovo izvode eksperiment na razli~iti na~in. Zajedni~ki izvla~e zakqu~ak: predstavqeni su eksperimentalni uslovi, nastavnik poma`e u interpretaciji odstupawa izme u rezultata, o~itavawa se zapisuju u eksperimentalnu svesku itd. Svaki u~enik bele`i u svoju eksperimentalnu svesku, u jednakim intervalima, nivo te~nosti u termometru, izvla~i dijagram temeperature u funkciji vremena. Svaki u~enik pojedina~no daje interpretaciju grafika. Odgovor utvr uju u~enici: Na{ eksperiment pokazuje da temperatura me{avine led/voda prvo opada, a zatim se ustaquje na temperaturi od 0 0 S sve dotle dok u woj ima leda, a zatim ponovo raste. Razlika izme u ova dva pedago{ka pristupa ima zna~ajne posledice: - U odeqewu A u~enici su radili ono {to im ka`e u~iteq i bili su aktivni. Zaista su merili temperaturu, ali mi ne znamo sigurno da li su i stekli neka znawa. [tavi{e, neki od wih su mogli da postave pitawa poput slede}ih: da li temperatura topqewa leda u me{avini zavisi i od veli~ine komada leda? Da li ona zavisi od veli~ine suda?... Wima ovakve ideje ne mogu da padnu napamet. - U odeqewu B u~enici su nau~ili kako se koristi termometar. Bili su u stawu da postavqaju pitawa i poku{avaju da na wih odgovore. Bili su veoma aktivni. Osim toga, svi su videli i zabele`ili da me{avina temperature ostaje konstantna sve dok se u woj nalazi i najmawi komadi} leda. B. NASTAVNA JEDINICA CVET Strategija 1: U~iteq navodi aktivnosti koje deca treba da realizuju Strategija 2: Deca u~estvuju u istra`iva~kom procesu Kada se u ni`im razredima osnovne {kole u~enicima postavi pitawe {ta je cvet, mnogi ne znaju realan odgovor (~esto me{aju cvet i biqku). Dok je wegova boja jasno vidqiva, wegovi drugi delovi i biolo{ke funkcije ostaju misterija. Glavni izazov za de~je aktivnosti je da uspostave vezu anatomije i reproduktivne funkcije cveta. Ovo mo`e biti ura eno na dva razli~ita na~ina. Jedan je sli~no onom u slu~aju ptice i krila, tj., kre}u odmah s disekcijom. Drugi je u skladu s istra`iva~kim pristupom, pa po~iwu s reproduktivni funkcijama, a zatim prelaze na anatomiju. Ova dva pristupa istim konceptom uptrebqavaju razli~ite objekte koji vode do razli~itih pitawa. U~iteq u odeqewu A donosi biqke iste vrste i daje ih svakom u~eniku tra`e}i od wega da poku{a da odgovori na pitawe {ta se nalazi u unutra{wosti cveta. U~enicima se predla`e da izvr{e disekciju "cveta" i da postave i zalepe delove na odgovaraju}i na~in, tako da sve razli~ite komponente budu na par~etu papira (cvetni dijagram). U~iteq u odeqewu B donosi biqke. Bira vrste biqaka s cvetom, plodom i svim me ufazama na istom stablu. U~enici moraju da odogovore na pitawe o poreklu ploda. U~enici posmatraju, diskutuju, nastoje da uspostave vezu, uo~avaju hronolo{ki red. Diskusija ih navodi da izvr{e disekciju cveta, uo~e tu~ak i porede to s plodom koji na dowem delu stabqike, itd. U~iteq tra`i od u~enika da prika`u svoj rad, zatim im poma`e pri me usobnom upore ivawu onoga {to su uradili. Daje im re~nik neophodan pri komunikaciji (tu~ak, pra{nici itd.) U~iteq je pripremio transparence: prikazuje dijagram cveta s neophodnim kqu~nim detaqima koji omogu}uju sumirawe svih o~ekivanih rezultata i omogu}uje u~enicim da defini{u cvet preko wegovih komponenti. Zajedni~ki, svaka grupa prikazuje svoju sintezu: svaka grupa ima {ematsko obja{wewe, koje je zasnovano na wihovim zapa`awima i uspostavqenim vezama. Pore ewem rezultata svake grupe u~enici mogu da potvrde ili jasnije defini{u rezultat. Nove re~i, neophodne za wihova obja{wewa, daje u~iteq. U~iteq utvr uje odgovor: Posmatrawem smo do{li do zakqu~ka da je cvet sa~iwen od latica, tu~ka i pra{nika. Odgovor utvr uju u~enici: Na{a zapa`awa pokazuju da se tu~ak cveta transformisao i pretvorio u plod. Delovi cveta su tako e i latice, pra{nici i ~a{ica. U~enici odeqewa A su posle obavqenih aktivnosti zapamtili termine i definicije, dok su u~enici odeqewa B poku{ali da uspostave vezu izme u cveta i ploda. Oni sad razumeju biolo{ku funkciju cveta (proizvodi plod). 3

4 Ri~ard Fajnman - re~ o uxbenicima OTVORI I POGLEDAJ Preuzeto iz kwige Priroda fizike (La nature de la physique, Point sciences, Seuil 1980), odeqak [ta je nauka? (Qu-est ce que la science?) - tekst koji sledi deo je predavawa koje je Fajnman odr`ao profesorima fizike U uxbeniku za 6-7. razreda ve} kod prve lekcije je napravqena gre{ka jer autor polazi od pogre{ne ideje pri definiciji nauke. Data je slika mehani~kog psa, jedne od igra~ki koja se pokre}e navijawem opruge, zatim se vidi ruka na kqu~u opruge i pas po~iwe da se kre}e. Legenda ispod slike je slede}a: [ta pokre}e psa? Ne{to daqe se nalazi druga slika na kojoj je pravi pas, a legenda ispod we je ista: [ta pokre}e psa? Zatim je data slika motorbicikla s istom legendom: [ta pokre}e motorbicikl? Poverovao sam da je re~ o uvodu u razli~ite nauke: fiziku, hemiju, biologiju. Me utim, prevario sam se jer sam u daqem tekstu dobio sasvim druga~iji odgovor, koji je glasio: Energija je ta koja pokre- }e psa, motorbicikl, itd. Energija je izuzetno suptilan koncept, te{ko shvatqiv. Ovo ka`em jer smatram da je vrlo te{ko na zadovoqavaju}i na~in razumeti ideju energije da bismo je mogli hotimice uptorebqavati i iz we korektno izvoditi deduktivne zakqu~ke. To se ne mo`e uraditi neposredno i sigurno prevazilazi mogu}nosti u~enika petog ili sedmog razreda. Jer, moglo bi se isto tako re}i da psa i motor pokre}e Bog ili neka duhovna sila ili te- `wa za kretawem. Jer, kada se govori o energiji, onda bi se moglo re- }i da ona kako mo`e da izazove, tako mo`e i da zaustavi kretawe. Usvojimo sad jedan sasvim drugi aspekt vi ewa, koji se u ovom slu- ~aju odnosi samo na definiciju energije. Ne{to {to se kre}e poseduje, po definiciji, izvesnu energiju. Zna~i, energija nije ta koja ga pokre}e. Nijansa je veoma suptilna. Kada se deci postavqa pitawe {ta pokre}e mehani~kog psa, onda sigurno treba imati na umu kakav odgovor se o~ekuje. Jer u ovom slu- ~aju se opruga navija pa se to~kovi odvijawem pokre}u preko odgovaraju}eg mehanizma. ^as bi trebalo po~eti tako da se donese igra~ka, demonstrira kako se pokre}e i da se da obja{wewe rada ugra enog mehanizma. Zatim bi trebalo re}i ne{to o samoj igra~ki, wenoj konstrukciji, kao i ingenioznosti onih koji su konstruisali zup~anike, itd. Sve u svemu, postavqeno pitawe na po~etku priru~nika je dobro. Ono {to nije dobro je odgovor koji predstavqa definiciju energije koja nas ni~emu ne mo`e nau~iti. Zamislite da neko dete ka`e: Ja ne verujem da energija pokre}e psa. Ne}ete mo}i s wim da razvijete nikakvu diskusiju! Kona~no, zavr{avam trikom koji vam omogu}uje da saznate da li je ono {to predajete definicija ili koncept. Dovoqno je da u~enicima ka`ete: Opi{ite istu stvar svojim re~ima, bez upotrebe novih koje ste upravo nau~ili. Na primer: Recite mi {ta znate o kretawu psa a da pri tome ne upotrebite re~ energija. Ako to nisu u stawu, onda su nau~ili samo definiciju, a to nije nauka 4 Smatram da je veoma lo{e ako je doprinos prve lekcije takav da se na postavqeno pitawe mo`e dati odogvor samo u vidu neke tajnstvene formule. Priru~nik, pomenut na po~etku ovog teksta, ima jo{ takvih formulacija: Gravitacija je ta koja omogu}uje padawe tela ili \onovi cipela se habaju usled trewa. Do habawa ko`nog ona dolazi usled otkidawa wegovih delova kao posledica prijawawa neravnina tla za wega. Veoma je `alosno, i to nije nauka ako se ka`e da je habawe ona posledica trewa. Moj otac je tako e sa mnom poku{avao da razmatra problem energije. Me utim, sam termin energija je upotrebio tek po{to mi je naveo neku vrstu ideje o tome {ta taj termin zna~i. Znam {ta mu je bilo potrebno da uradi da bih ja razumeo taj primer. Toga sam postao svestan pri razmatrawu sasvim razli~itog primera. Rekao mi je: Pas se kre}e zato {to sunce sija. A ja sam na to odgovorio: Sunce s tim nema nikakve veze! Pas se kre}e jer sam ja navio opruku. - Da, ali dragi moj mali prijatequ, odakle ti mo} da navije{ oprugu? - Pa zato {to jedem. - A {ta to jede{? - Ne znam... spana}. - A {ta to omogu}uje da spana} raste? - Sunce. Ista stvar je s psom. A s benzinom motora? Sun~evu energiju prihvataju biqke i zatim nagomilavaju u tlu. Mogu}e je multiplikovati primere koji }e se uvek zavr{iti sa suncem. Ovako koncipiran priru~nik bi bio daleko uzbudqiviji. Sve {to vidim da se kre}e kre}e se zato {to sunce sija. Veza izme u jednog i nekog drugog energetskog izvora je na ovaj na~in obja{wena, ali u~enici mogu na}i argumente koji to osporavaju. Ako oni ka`u: Mislim da to nije tako zato {to sunce sija, mogu}e je pokrenuti diskusiju. A to sve mewa. Me utim, na primeru plime i oseke i rotacije Zemqe sam opovrgao o~evu tvrdwu da se sve kre}e kao posledica sijawa sunca. Misterija je za mene bila re- {ena. Nije mogu}e na jednom primeru dati razliku izme u (neophodnih) definicija i same nauke. Ono {to zameram ovom priru~niku je da je ve} na prvoj lekciji data definicija. Sigurno je da je kasnije neophodno dati definiciju energije, ali ni u kom slu~aju kao odgovor na tako jednostavno pitawe kao {to je [ta omogu}uje kretawe psa? U~enicima bi na ovo pitawe trebalo dati odgovor koji je u skladu s wihovim uzrastom: Otvori i pogledaj {ta ima unutra. OSETQIVO I - ZANIMQIVO [ta re}i o uxbenicima koji su u ve}ini slu~ajeva, bar kod nas, glavni resursi kako za u~enike, tako i za nastavnike? Ovo je vrlo delikatno pitawe, ali je veoma zanimqivo mi{qewe poznatog nau~nika i pedagoga Ri~arda Fajnmana ( ), ameri~kog fizi~ara, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku 1965, izuzetnog pedagoga. Ba{ kao o istra`iva~kom pristupu u nau~nom obrazovawu, mo`ete se slo`ite ili ne s ovim mi{qewem.

5 Preporuke ekspertske grupe EU PEDAGOGIJA ZA BUDU]NOST Rezime dokumenta Nau~no obrazovawe danas: savremenija pedagogija za evropsku budu}nost (Preuzeto sa sajta: Aktuelne evropske inicijative, usmerene na osavremewavawe pedagogije nau~nog obrazovawa zasnovanog na istra`iva~kom metodu su dosta obe}avaju}e. Na`alost, ove inicijative su jo{ uvek nedovoqno prihva}ene pa time ostaju neiskori{}ene postoje}e evropske mogu}nosti i izuzetni resursi. Zakqu~ci i preporuke grupe eksperata su rezimirani na slede}i na~in: Interes mladih za nauke bi mogao biti pove}an prelaskom s pedagogije nau~nog obrazovawa, zasnovane uglavnom na deduktivnim metodama, na one zasnovane na istra`iva~kim metodama. Nau~no obrazovawe zasnovano na istra`iva~kom pristupu (Inqiry-Based Science Education - IBSE) pokazalo se kao vrlo efikasno u pogledu pove}awa zainteresovanosti i uspe{nosti u saval ivawu nau~nih sadr`aja aka i studenata, kako na nivou osnovne {kole, tako i na vi{im obrazovnim nivoima, ali i izrazitog pove- }awa motivacije kod profesora. IBSE metod je efikasan sa svom decom, kako onom slabijom, tako i talentovanom, i u potpunosti je kompatibilno sa ambicijama izvrsnosti. Osim tog, IBSE metod omogu}uje pove}anu zainteresovanost devoj~ica za nau~ne aktivnosti. Kona~no, IBSE metod nije nekompatibilan s tradicionalnim deduktivnim metodom pa ih je potrebno kombinovati da bi se ostvarilo prilago avawe na razli~ite na~ine mi{qewa i naklonosti dece, koje se mewa tokom wihovog uzrasta. Osavremewena pedagogija nau~nog obrazovawa u {koli, zasnovana na IBSE metodu, pru`a znantno ve}e mogu}nosti saradwe izme u aktera sveta formalnog i neformalnog obrazovawa. IBSE pedagogija, ba{ po prirodi svojih pristupa, posebno favorizuje veze izme u protagonista formalnog i neformalnog obrazovawa. Ona stvara mogu}nosti za saradwu izme u preduze}a, nau~nika, istra`iva~a, in`ewera, univerziteta, kao i lokalnih aktera poput gradova, udru`ewa, roditeqa i svih vrsta lokalnih resursa. Nastavnici su kqu~ni akteri osavremewavawa nau~nog obrazovawa. Oni imaju ve}u motivaciju i poboq{avaju svoj na~in rada upoznavawem razli~itih metoda i razmenom mi{qewa s kolegama posredstvom formiranih internet mre`a. Te mre`e doprinose na vrlo efikasan na~in wihovom profesionalnom razvoju, komplementarne su s tradicionalnim oblicima kontinualnog obrazovawa nastavnika i stimulativno deluju na wihov moral i motivaciju. U Evropi su ostvareni krucijalni pomaci na osavremewavawu nau~nog obrazovawa posredstvom dve inovativne inicijative poznate pod imenom Polen i Sinus-Transfer. One su se pokazale kao vrlo efikasne u pove}awu interesovawa i ostvarewu boqih rezultata dece u nau~nim oblastima. Ove dve inicijative bi zajedni~ki, uz mawa prilago avawa, mogle da postanu vrlo efikasne na znatno ve}oj skali primene, {to bi omogu}ilo ostvrewe `eqenog impakta. Neophodni nivo finasirawa jednog ovakvog projekta omogu}uju fondovi EU u okviru FP7, pa je i ideja o ujediwenom nastupu prethodna dva projekta ostvarena formirawem projekta Fibona~i, koji je dobio izuzetna sredstva za naredne tri godine (projekat Ruka u Grupa eksperata visokog nivoa o nau~nom obrazovawu, sleva nadesno: Arijet Valberg-Enrikson, direktor Instituta Krolinska, Stokholm, Valeri Emo, izve{ta~, Peter ^ermeli, Univerzitet u Budimpe{ti, dobitnik Dekartove nagrade za popularizaciju nauke 2005, Mi{el Rokar, predsednik Grupe eksperata, Doris Jord, Univerzitet u Oslu, predsednik ESERA, Diter Lencen, rektor Slobodnog univerziteta u Berlinu testu je imao status posmatra~a u projektu Polen, ali je sada ravnopravni ~lan konzorcijuma projekta Fibona~i.) Preporuka 1 Budu}nost Evrope je u pitawu, zato oni koji odlu~uju moraju pokrenuti akcije koje }e dovesti do poboq{awa nau~nog obrazovawa anga`ovawem svih institucija koje se wime bave i mogu da ostvare promene na loklanom, regionalnom, nacionalnom i evropskom nivou. Preporuka 2 Poboq{awa nau~og obrazovawa moraju biti ostvarena uvo ewem novih pedago{kih formi. Mora se pokrenuti i ohrabriti uvo ewe istra`iva~kog pristup u {kolama, programima obrazovawa nastavnika zasnovanim na IBSE metodu, kao formirawe mre`a nastavnika. Preporuka 3 Posebna pa`wa se mora posvetiti u~e{}u devoj~ica u glavnim nau~nim disciplinama u {koli i ohrabriti wihovo samopouzdawe i uverewe da su sposobne da to ostvare. Preporuka 4 Pokrenute aktvnosti moraju da promovi{u u~e{}e gradova i lokalnih zajednica na planu osavremewavawa nau~nog obrazovawa, posredstvom programa saradwe na evropskom nivou, s ciqem da ubrzaju ritam promena uz maksimalno kori{}ewe i razmenu ve} ostvarenih iskustva i ve{tina. Preporuka 5 Poboq{ati veza izme u aktivnosti na nacionalnom nivou i onih koje finansira EU. Primer je projekat Fibona~i koji koristi sredstva EU namewena programima u oblasti obrazovawa i kulture. U okviru evropskog programa, FP7 razvoja istra`ivawa i tehnologija, za program Nauka u dru{tvu je za narednih {est godina predvi eno oko {ezdeset miliona evra. Preporuka 6 Neophodno je, u okviru programa Nauka u dru{tvu, formirati i podr`ati Evropski konsultativni savet, u kome }e biti zastupqeni predstavnici svih zainteresovanih strana. 5

6 Svedo~anstva iz Srbije DECA TRAGAJU IBSE metod je, pomenuto je u prethodnom odeqku i u prilozima u Prosvetnom pregledu, primewen u nizu vrti}a, ni`ih i vi{ih razreda osnovnih, kao i sredwih {kola u Srbiji. Pogledajmo kakvo je mi{qewe u nekim od ovih institucija Vaspita~ice Slavice Milankov i Tatjane Popovi} PU De~ja radost, Vrti} Veverica, Pan~evo Otkriva~ke aktivnosti su deo redovnih programskih aktivnosti koje se u vrti}u realizuju u radu s decom, s ciqem podsticawa celokupnog razvoja deteta. Iako su aktivnosti u kojima deca eksperimenti{u, tragaju, pitaju, otkrivaju... oduvek na odre ene na~ine i u odre enoj meri bile prisutne u vrti}ima, specifi~nost programa Ruke u testu je u tome da {to kroz sistem radionica omogu}ava vaspita~u da pristupi temi kroz vizuru i do`ivqaj deteta. Mogu}nost neposredne primene svega onoga {to vaspita~ nau~i i dobije kao do`ivqaj, iskustvo... na seminaru je tako e jedna od velikih vrednosti samog programa. Organizacija sredine u vrti}u, radnoj sobi, na na- ~in koji je jo{ vi{e potencirao dostupnost materijala, sredstava svakom detetu, realizacija radionica, omogu}ila je da se program realizuje tokom cele {kolske godine, da se teme i oblasti rada s decom prelivaju jedna u drugu i proisti~u jedna iz druge i da se u pojedine segmente realizacije ukqu~e i roditeqi. Su{tina ovog istra`iva~kog metoda najboqe je reprezentovana u re~enici da je dete u vrti}u kao nau~nik u laboratoriji. Miroslav Marinkovi}, u~iteq O[ Kraq Petar Prvi, Beograd Miroslav Marinkovi}, u~iteq O[ Kraq Petar Prvi u Beogradu, poslao je prilog sa IV smotre stvarala{tva u~enika i u~iteqa u izbornim predmetima razredne nastave. Eksperiment u~enika O[ "Radoje Domanovi}" 6 Izvod iz eksperimentalne sveske u~enika O[ "Radoje Domanovi}" u Kragujevcu Crte` na temu {ta pliva - {ta tone mali{ana iz vrti}a "Veverica" u Pan~evu Ono {to je bilo vrlo impresivno je da ste s petnaestak u~enika ove {kole, koji su prikazali niz eksperimenata u okviru predmeta Ruke u testu - Otkrivawe sveta mogli da diskutujete postavqaju}i im pitawa: [ta ovim eksperimentom pokazuju?, Da li su ga pripremili i izveli iz prvog poku{aja?, [ta su koristili od materijala, a {ta od literature ne pomiwu}i uxbenike?, itd. Mogli ste da zapazite s kavom sigurno{}u oni manipuli{u predmetima koje koriste, nastoje da otklone probleme na putu do potpune realizacije eksperimenta, koliko su obogatili re~nik opisuju}i svojim re~ima ono {to su uradili. U~enici demonstriraju svoje ume}u u eksperimentalnom radu u okviru izbornog predmeta Ruka u testu - Otkrivawe sveta Dobrinka Milosavqevi}, direktorka O[ Radoje Domanovi}, Kragujevac Projekat Ruka u testu pokazao se kao veoma inspirativan, pre svega za u~enike, jer su dobili mogu}nost da kroz interdisciplinarni pristup poka`u svoje istra`iva~ke sposobnosti. Prionuli su na rad kroz opu{tenu atmosferu na poqu otkrivawa prirodnih pojava i fenomena kroz jednostavne oglede i ve} su stvoreni prvi samostalni nau~ni radovi, koji podsti~u i ostale. Kao takav, projekat je prihva}en na Nastavni~kom ve}u i [kolskom odboru kao deo Godi{weg programa rada, a sama metoda pristupa izu~avawu prirodnih nauka implementira}e se u 1. i 2. ciklusu obrazovawa. U okviru projekta Evropa otkri}a dati su prilozi rada tri profesora koji su postavqeni na sajt Ruka u testu na adresi: Na primer, zanimqiv je izvod iz eksperimentalne sveske u~enika koji su s profesorkom biologije Slavicom Jovanovi}, upoznaju}i rad portugalskog biologa Garsija da Orte, istra`ivali neke lekovite biqke kod nas. U~enici su radili kao i istra`iva~i u laboratoriji, {to je i intencija IBSE metoda. Ovaj prilog bi trebao da podstakne i profesore druge {kole da ovaj, kao i ostale projekte date na sajtu Ruka u testu primene i ukqu~e {to ve}i broj u~enika.

7 Eksperiment Francuske akademije nauka i Tehnolo{ke akademije ZAJEDNO PO PROBLEMU Projekat koji predstavqa nastavak projekta Ruka u testu eksperimentalno se realizuje od godine u tridesetak kolexa, a ideju eksperimenta i wegove ciqeve ilustruje i slika Alberta Ajn{tajna na biciklu, koji ka`e: "Moja je jedina obaveza da budem strastveno radoznao" Smatra se da je prelaz iz ni`ih razreda osnovne {kole, gde u~enici rade sa u~iteqem, u vi{e, u kojima prelaze na izu~avawe pojedinih nau~nih disciplina i rade s vi{e profesora, dosta nagao i da im ~esto predstavqa veliki problem. Imaju}i na umu upravo ovu ~iwenicu, Francuska akademija nauka i Francuska tehnolo{ka akademija, uz podr{ku Francuskog ministarstva prosvete i istra`ivawa, pokrenule su projekt koji predstavqa nastavak projekta Ruka u testu. Projekat se eksperimentalno realizuje od godine u tridesetak kolexa (na{ 5-8. razreda). Osnovna ideja projekta je da se u hemiji, fizici, biologiji, geografiji, informatici preklapa oko 30 odsto gradiva, a da profesori izme u sebe vrlo slabo sara uju iako tretiraju istu problematiku. Ova ~iwenica je iskori{}ena da se te teme rade eksperimentalno s u~enicima u saradwi s profesorima pomenutih predmeta. Oni bi trebalo da rade svoj deo u okviru konkretne integralne teme, ~iju realizaciju, ina~e, zahteva multidisciplinarni pristup, i s istim u~enicima. Pripremqena su dva priru~nika za nastavnike (oni }e uskoro biti na sajtu Ruka u testu ( koji bi im pomogli da eksperimentalno realizuju te teme od 5. do 7. razreda ili, pak, da iskoriste ono {to smatraju interesantnim. - Prvi priru~nik, namewen nastavnicima u 5. ili 6. razredu, nosi naziv "Materija i materijali - od ~ega je sa~iwen svet?" Na pitawe za{to je ba{ izabrana tema materija, Iv Kere, jedan od kreatora projekta Ruka u testu, ka`e: "Materija opskrbquje nepregledna prostranstva nauke i tehnologije. ^ini to neprekidno ostvarivawem veze sa hemijom koja nam svakodnevno pru`a ne{to novo, s naukama o `ivom kojima slu`i kao oslonac, sa naukama o Zemqi ~ija je upravo supstanca, s tehnologijom koja je oblikuje i upotrebqava, kao i sa fizikom koja izu~ava wena svojstva. Ne zaboravimo i mate-matiku koja omogu}ava merewe povr{ine zemqe, prebrojavawa (prora~unavawa), po~ev od najmawih kamen~i}a, povezivawe poznatih delova. Drugim re~ima, integralnim u~ewem nauke i tehnologije, ova tema otvara idealno poqe u kome mladi osnovci mogu otkriti duboko jedinstvo nauka i tehnika sti~u}i istovremeno ure enu viziju, oslawaju}i se na razum i estetiku svog najbli`eg okru`ewa. Time materija i materijali, pakosnim naru{avawem neposrednog materijalizma, koji naizgled iz wih proisti~e, omogu}uju}i davawe odgovora na potragu za harmonijom, otkrivaju dobar deo lepota sveta, u~estvuju u na{em u~ewu, rezonovawu i mi{qewu, doprinose}i na taj na~in poboq{awu na{ih `ivotnih uslova." U nizu primera i eksperimenata u~enica zanimqiv je slede}i s vrbom (na slici): "Odakle poti~e 75,8 kg materije koja ~ini dr- Albert Ajn{tajn vo?" - Iz vode? - Iz tla? - Iz vazduha? 1. Istra`ujemo da li biqka mo`e da se razvija bez vode. Zakqu~i}emo da se vrlo brzo su{i ako je ne zalivamo. Dakle, voda je neophodna za rast biqaka. 2. Istra`ujemo da li Gran~ica vrbe + 90,90 kg zemqe 1. dana Drvo te{ko 75,8 kg + 90,84 kg zemqe 5 godina posle biqka mo`e da se razvija samo u vodi i bez zemqe. - Drugi priru~nik, namewen nastavnicima u 7. razredu, nosi naziv "Energija i energije - kako se transformi{e svet?" Na pitawe da li je pretenciozno deci u 6. ili 7. razredu uvoditi logi~ki vodi~ zasnovan na energiji, Beatris Salvia, izme u ostalog, odgovara: "Usmeravawe koje im na jednostavan na~in poma`e da jasnije sagledaju svoje okru`ewe, u kome se znawe vi{e ne dobija samo od sveznaju}eg profesora nego i kori{}ewem mno{tva informacionih kanala, televizije, radija, novina, interneta? Ovo je, u svakom slu~aju, logi~ki nastavak teme koje su za 5-6. razred predlo`ile Akademija nauka i Tehnolo{ka akademija. Energija interveni{e pri transformaciji materije i materijala. Energija je prisutna svuda. U kosmosu, u situacijama gneva na{e planete Zemqe, pri ishrani i disawu `ivih bi}a, u kvalitetu stanova i udobnostima `ivota. Energija se tro{i, ali i odr`ava. Ona se rasipa, ali i obnavqa. Nesavladivi paradoksi? Mogu}e ih je, ipak, savladati samo zajedni~kim radom. Juri{om na wih boqe }emo shvatiti razli~itost i jedinstvo sveta!" Pogledajmo dva primera predloga aktivnosti u odeqewu iz ove oblasti: U zavisnosti od vrsta energije koje su identifikovali u~enici, mogu}e je bilo kojim redom ostvariti slede}e tipove transformacija: Hemijska mehnai~ka: cirkulacija krvi; termi~ki motor; disawe: oksidacija hrane energija upotrebqiva za organe (na primer, mehani~ka u slu~aju mi{i}a); Svetlosna hemijska: fotosinteza; - fotografija na bazi srebra; Elektri~na mehnai~ka: elektri~ni motor; u inverznom smeru, dinamo kod bicikla ili alternator kod automobila, turbina u elektri~noj centrali. Ili ova: Na razli~itim radnim mestima su postavqeni razli~iti objekti. Svaka grupa zapa`a oznake koje su im na raspolagawu: elektri~na sijalica, bu{ilica, dnevni obrok maratonca, nekoga ko uglavnom sedi, deteta itd. Profesor na svaki od wih lepi etiketu na kojoj je nazna~ena brojna vrednost u xulima ili kiloxulima. U~enici zatim, tokom debate, predstavqaju tabelarno utro{enu energiju i porede razli~ite slu~ajeve. Dakle, u~enici istra`uju teme koje ih doti~u svakodnevno. Mogu da u radu primene i ono {to se sada svuda, pa i u na{im {kolama, uglavnom predaje, tj. mogu da kombinuju "deduktivni" i IBSE metod nau~nog obrazovawa. Ovaj eksperiment Francuske akademije nauka i Tehnolo{ke akademije bi mogao da se pokrene i u Srbiji. A uslovi postoje. 7

8 EVROPSKI PROJEKAT FIBONA^I Ruka u testu je ~lan projekta Fibona~i, koji je finansijski podr`ala EU u okviru sedmog okvirnog programa (FP7), u delu Nauka u dru{tvu, naredne tri godine, a ~ine ga 21 zemqa i 25 gradova Ciqevi projekta su slede}i: - Dizajn, implementacija i testirawe procesa diseminacije nau~nog obrazovawa i matematike u osnovnim i sredwim {kolama Evrope zasnovanom na istra`iva~kom pristupu (IBSE). - Formirawe 12 referentnih centara (RC) na osnovu uspeha ostvarenog u Polenu i SINUS-TRANSFER centrima. - Svaki RC centar }e biti povezan s dva centra blizanca koji }e biti RC centri u razvoju. Projekat Ruka u testu je svojom aktivno{}u, kao posmatra~ u projektu Polen, stvorio realane uslove da vrlo brzo postane referentni centar. Planiran je niz aktivnosti ~ije ostvarewe je realno s obzirom na sve ono {to je dato u okviru resursa, dosada{we diseminacije u Srbiji i me unarodnih aktivnosti. Prof. dr Branko Kova~evi}, rektor Univerziteta u Beogradu KORAK KA [KOLI Smatram veoma zna~ajnim da Prosvetni pregled, kao glasilo koje sti`e u svaku {kolu i prosvetnu instituciju Srbije, posveti ovako zna~ajan prostor problemu nau~nog obrazovawa u na{im {kolama. Nauka i obrazovawe su po definiciji internacionalni i ako se zatvore u okvire jedne zemqe, neminovno se suo~avaju s problemom funkcije koju pred wih postavqa dru{tvo. Sve zemqe, time i Srbija, suo~ene su sa nezainteresovano{}u mladih za nau~na i tehni~ka zanimawa iako je nauka, kao nerazdvojni deo kulture, u{la u sve pore dru{tva. Ovo je dovoqan znak za uzbunu koji je pokrenuo sve razvijene zemqe da na tom planu ne{to urade, a ne samo da konstatuju ~iwenice. Podseti}u da je osnovna intencija svih zemaqa da podignu nivo nau~no-tehni~ke kulture kod {iroke populacije mladih. [kola mora da ih nau~i da misle i koriste obiqe informacija, da se pripreme za do{kolovawe tokom celog `ivota. SANU kao ~lanica IAP (asocijajcija akademija nuaka iz celog sveta) izuzetno podr`ava i `eli da u~estvuje u realizaciji jednog od zadataka koji je ova organizacija postavila kao prioritet. Re~ je o aktivnijoj saradwi s ministarstvima prosvete na implementaciji IBSE metoda u {kolama. Za ovo postoje odli~ni preduslovi i kod nas jer je projektom Ruka u testu dat niz izuzetnih kwiga i vebsajt namewen nastavnicima kao pomo}. Akademija je na ovom planu ve} napravila odre ene korake: - Formiran je odbor za obrazovawe SANU ~iji je predsednik akademik prof. dr Milosav Marjanovi}; - Potpisan je ugovor izme u Francuske akademije nauka, SANU i Beogradskog univerziteta, koji promovi{e IBSE metod; - Odr`an je sastanak delegacije Ministarstva prosvete, koju je [ta tu mo`e da uradi Univerzitet? Pre svega, moramo da se pribli`imo {kolama, ne samo dr`awem popularnih predavawa ili kritikom nego resursima neophodnim nastavnicima, da bi mogli da udovoqe izazovima koje pred wih postavqa aktuelni trenutak. Moramo da koristimo iskustva drugih, dodaju}i im vlastita i zajedno u~estvujemo na promeni ovog stawa. Prvi korak na tom planu je bilo potpisivawe ugovora izme u Franacuske akademije nauka, Srpske akademije nauka i Beogradskog univerziteta o projektu Ruka u testu. Ovim ugovorom mo`emo besplatno da koristimo sva francuska iskustva na ovom planu, ali i oni mogu da koriste ono {to mi napravimo. Drugi konkretan korak bi bio u te{woj saradwi Ministarstva prosvete, Srpske akademije nauka i umetnosti, za koju je Beogradski univerzitet zainteresovan. Prof. dr Nikola Hajdin, predednik SANU SANU I NAU^NO OPISMEWAVAWE DECE predvodio ministar prosvete Srbije Obradovi}, i delagacije SANU, na kome je jasno izra`eno da SANU `eli da aktivno u~estvuje u nau~nom opismewavawu dece. Pred nama je mogu}nost da se ukqu~imo u eksperiment koji vode Francuska akademija nauka i Francuska tehnolo{ka akademija sa svojim Ministarstvom prosvete u 30 kolexa na primeni ovog metoda. Rezultati su ohrabruju}i i slobodan sam da predlo`im Ministarstvu prosvete Srbije da razmotri mogu}nost da i mi u emo u jedan takav eksperiment s nekoliko osnovnih {kola i pru`imo doprinos na ovom planu. A za to postoje izuzetni po~etni uslovi jer su, u okviru projekta Ruka u testu, pripremqena i dva priru~nika za nastavnike od petog do osmog razreda koji bi u~estvovali u eksperimentu, a koji bi podr`ao evropski projekat Fibona~i. 8 Prilog priredio Stevan Joki}, rukovodilac projekta Ruka u testu Institut Vin~a, ssjokic@vinca.rs