GLAVNE KARAKTERISTIKE HUMANISTI^KE ETIKE ERIHA FROMA

Transcription

1 UDK From E. SADU[A REXI] GLAVNE KARAKTERISTIKE HUMANISTI^KE ETIKE ERIHA FROMA Apstrakt. Erih From se, pored op{irnih razmatrawa o dru{tvenom karakteru, bavio i pitawima etike: postoji li univerzalna ili apsolutna etika, {ta je autoritarna, a {ta humanisti~ka etika, da li je karakter eti~ki relevantna kategorija, da li je ~ovek dobro ili lo{e bi}e, postoji li veza izme u qudske prirode i vrednosti pitawa su na koja je poku{ao da da odgovor. Kqu~ne re~i. Erih From, etika, karakter, produktivnost, autoritet, humanitet. Kao {to, pi{u}i o qudskoj egzistencijalnoj situaciji, zakqu~uje da je ona univerzalna, ba{ kao i potrebe koje iz we proizilaze, From nastoji da otkrije postoji li univerzalni moralni problem koji je zajedni~ki svim qudima, u razli~itim kulturama i dru{tvima. On problematizuje ~ovekov odnos prema mo}i i slobodi. Qudsko bi}e je mo}no, pod uslovom da mo`e da ostvari svoje potencijale. U praksi, ono je podre eno, ne samo prirodnim silama, ve} i sili autoriteta u dru{tvu, koja posti`e svoj ciq (da ga pokori i pretvori u svoje orudje) {irewem iracionalnog straha i istovremenim obe}awem za{tite i brige za podre ene. Me utim, ~ovek koji se pokorava mo}i van sebe gubi mogu}nost da upotrebqava svoje mo}i za osmi{qavawe li~ne egzistencije. Dakle, za to mu je neophodna sloboda fizi~ka i duhovna. Ako dru{tvo uskra}uje slobodu pojedincu, on ne}e mo}i da se razvije optimalno. [tavi{e, postoji opasnost da wegov razvoj krene u smeru koji {teti i wemu samome i dru{tvu. Drugi problem, karakteristi~an za savremena dru{tva, izra`ava se kroz nezainteresovanost, ravnodu{nost modernog ~oveka prema samome sebi. Pod uticajem dru{tvenog `ivota zasnovanog na tr`i{nim principima i koformizma u zamahu, ~ovek se otu uje od sebe i svojih sposobnosti, do`ivqavaju}i ih kroz prizmu

2 352 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇÇ / 2007 tr`i{ne vrednosti vredne su one osobine koje su trenutno cewene na tr`i{tu li~nosti i radne snage, wima se i te`i. Jedini izlaz iz kruga jeste da se ~ovek izbori za poku{aj da bude svoj. Ali, pitawe je: kako otkriti sebe? Utvrditi {ta je ~ovek, wegovo istinsko 'ja' i koje su to norme i vrednosti koje vode ostvarivawu wemu inherentnih potencijala osnovno je pitawe koje From-eti~ar postavqa sebi. Qudska priroda je odre ena jedinstvenom qudskom egzistencijalnom situacijom, odnosno 'egzistencijalnim rascepom': ^ovjek je dio prirode, podre en wenim fizi~kim zakonima koje nije sposoban promjeniti, a transcendira prirodu. On je izdvojen, iako je wen dio; on je bez doma, a opet je lancima vezan za dom koji djeli sa svim bi}ima. Ba~en u taj svijet na slu~ajno mjesto i vrijeme, istisnut je iz wega slu~ajno i protiv svoje voqe. Budu}i da ima svijest o sebi, shva}a svoju bespomo}nost i ograni~ewa svog postojawa. Nikada nije slobodan od dihotomije svog postojawa: ne mo`e se osloboditi svoga duha, ~ak ni kad bi to `elio; ne mo- `e se osloboditi svoga tijela sve dok je `iv a wegovo mu tijelo stvara `equ da bude `iv. ^ovjekov se `ivot ne mo`e `ivjeti ponavqawem primjera svoje vrste; on mora `ivjeti. ^ovjek je jedina `ivotiwa koja se ne osje}a kod ku}e u prirodi, koja se mo`e osje}ati proteranom iz raja, jedina `ivotiwa za koju je weno vlastito postojawe problem koji mora rije{iti i od kojeg ne mo`e pobje}i. 1 Qudi mogu mnogo da ostvare, ali su predodre eni da se u procesu svog razvoja i ostvarivawa stalno suo~avaju sa problemima koje im name}e egzistencijalni rascep, kao i da iznalaze na~ine za zadovoqewe potreba koje ovaj rascep stvara. Dakle, ~ovek je bi}e egzistencijalne dihotomije, bi}e sa minimumom instinkta i razvijenim razumom, koje karakteri{e svest, ma{ta i um, stvorewe na vrhu evolutivne lestvice, a moglo bi se re}i da From odre uje ~oveka i kao bi}e potencijala, odnosno, da upravo ovu karakteristiku qudske vrste smatra najva`nijom. Kakvi uslovi `ivota i rada dozvoqavaju i omogu}avaju razvitak ovih potencijala pitawe je, po Fromovom mi{qewu, povezano sa etikom. From razlikuje iracionalni autoritet od racionalnog, autoritarnu od humanisti~ke etike, kao i univerzalnu od socijalno imanentne etike. Racionalni i iracionalni autoritet prepoznajemo na osnovu slede}ih karakteristika. Racionalni autoritet: wegov izvor je u sposobnosti i kompetentnosti (ne u strahu!), privremen je i podlo`an proveri, wegova funkcija je pru`awe pomo}i, pomagawe i usmeravawe, wegov interes je interes podlo`nih; racionalni 1 E. From: 'Anatomija qudske destruktivnosti' II, Naprijed, Zagreb, 1986, 51 str.

3 Sadu{a Rexi}: Glavne karakteristike humanisti~ke etike Eriha Froma 353 autoritet te`i da u budu}nosti samoga sebe razre{i superiornosti. Iracionalni autoritet: ishodi{te mu je iracionalni strah, vlast nad qudima, pa ga From naziva i inhibiraju}im (nasuprot racionalnom-poma`u}em). Iracionalni autoritet podrazumeva kvalitativnu, vrednosnu razliku izme u autoriteta i podre enih. Dovesti ga u pitawe najve}i je greh autoritarne etike. Za autoritarnu etiku je formalno karakteristi~no da autoritet negira sposobnost subjekta da odredi {ta je za wega dobro, zato autoritet odre uje vrednosti za wega. Autoritet ima privilegiju, zato {to se razlikuje i jedini se ne pokorava tu oj voqi, bar naizgled. Poslu{nost je ovde glavna vrlina. U materijalnom smislu dobro je ono {to je dobro za onoga ko ga upotrebqava, {to mu je korisno. Autoritarna savest je glas pounutrenog spoqa{weg autoriteta. Umesto spoqnom autoritetu, postajemo odgovorni sami sebi, jer smo ga usvojili, u~iniv{i ga neprimetno delom svoje li~nosti, tako da vi{e i ne prime}ujemo razliku izme u onoga {to nala`e on i onoga {to {apu}e na{a savest. Norme na{eg pona{awa proizilaze iz wegovih vrednosti. Ovde se radi o iracionalnom, ali i o anonimnom autoritetu (prema Fromu karakteristi~nom za takozvana demokratska dru{tva), koji pola`e odre ena o~ekivawa (konformisti~ki usvojena), u ~lanove dru{tva. Neizvr{avawe pozitivnih normi ili o~ekivawa izaziva ose}aj krivice, sna`nu silu u procesu manipulacije qudima (jer, boqe je biti i ka`wen, nego odba~en). To je lo{a autoritarna savest autoritarne etike. Dobra autoritarna savest rezultira ose}awem lagodnosti, jer proizilazi iz poslu{nosti, udovoqavawa autoritetu i wegovim o~ekivawima. Ovo je ujedno i paradoks, jer lo{a autoritarna savest je posledica odbijawa da se poslu{a, pobune i ru{ewa tabua nedodirqivosti autoriteta, odnosno poku{aja da se bude svoj i produktivan; dobra autoritarna savest je ta koja bi trebalo da stvara ose}aj krivice prema sebi, jer tada (prepu{taju}i svoju voqu autoritetu), radimo u suprotnosti sa svojim produktivnim, kreativnim, aktivnim potencijalima, gu{e}i svoje istinsko 'ja'. U stvari, ona stvara ose}aj krivice zato {to su na{e te`we i `eqe, uslovqene na{im instinktima i prirodom, ocewene kao lo{e ili nedopustive od strane autoriteta. Humanisti~ka etika se u formalnom smislu odlikuje time, da ~ovek sam odre uje kriterijum vrednosti, a u materijalnom smislu dobro je ono {to je dobro za ~oveka, lo{e ono {to mu {teti. Humanisti~ka savest ima za ciq sre}u bi}a. Za razliku od autoritarne, ose}aj krivice se javqa ako ne postupamo u skladu sa samim sobom, sa o~ekivawima svoga 'ja', a ose}awe prijatnosti i ispuwenosti kada delamo u skladu sa svojom produktivnom prirodom, kada sebi ~inimo dobro. Humanisti~ka savest je reakcija na nas same, na na{ integritet, reakcija na{eg 'ja' na sopstveno ume}e `ivqewa. Zato je ona ~uvar integriteta i u interaktivnom je odnosu sa produktivno{}u: {to produktivnije `ivimo, ona je ja~a; {to vi{e gu{i- Produktivnost u Fromovom smislu zna~i: samostalno mi{qewe i kretaivnost u smislu sposobnosti stvarawa i izra`avawa i aktivnost koja je proizvod li~ne odluke (a ne reakcija na autoritet ili izazvana iracionalnim strastima).

4 354 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇÇ / 2007 mo svoju produktivnost, ona se slabije ~uje, ali se i tada ogla{ava, makar kada je nismo svesni (na primer u snu). Naravno, u stvarnosti svako od nas ima obe vrste savesti i autoritarnu i humanisti~ku, one se ponekada razlikuju po sadr`aju, ponekada su im sadr`aji isti, samo se razlikuje motiv odre enog delawa ili ne-delawa: da li }emo ne{to u~initi zbog pounutrene norme ili zato {to nam na{a humanisti~ka savest to nala`e. Fromova humanisti~ka etika je antropocentri~na, po{to je ~ovek wen predmet i izvor, a wegova istinska dobrobit je glavna funkcija ove etike. Ovo ne zna~i da je subjektivisti~ka, zato {to je sposobna da utvrdi {ta je zaista dobro za ~oveka, ne oslawaju}i se na subjektivna iskustva pojedinaca, ve} na nau~no znawe o ~oveku, zasnivaju}i se na temeqnom poznavawu qudske prirode i wegovih istinskih potreba koje nam mogu dati antropologija, psihologija i druge nauke. (From smatra da je mogu}e oformiti nau~ni pojam qudskog bi}a na osnovu sinteze saznawa svih nauka o ~oveku.) 'Humanisti~ka je etika primjewena nauka o 'umije}u `ivqewa' koja se zasniva na teorijskoj 'nauci o ~ovjeku'. 2 Ona `ivot ne smatra procesom obavqawa du`nosti, ve} ume}em, procesom ostvarivawa najboqih ~ovekovih mogu}nosti. From izra`ava su{tinu humanisti~ke etike, onakve kakvom je on zami{qa, na slede}i na~in: 'Da sumiramo: dobro u humanisti~koj etici jest potvr ivawe `ivota, razvijawe ~ovjekovih snaga. Vrlina je odgovornost prema vlastitom postojawu. Zlo dovodi do saka}ewa ~ovjekovih snaga; porok je neodgovornost prema sebi.' 3 Ovo ne zna~i da Fromova humanisti~ka etika dozvoqava ili promovi{e sebi~nost. Naprotiv, ona promovi{e qubav prema sebi, koja ne iskqu~uje qubav za druge (poput sebi~nosti, koja u stvari predstavqa i su{tinski nedostatak istinske qubavi i prema sebi samome, kao kod narcisa), ve} predstavqa nu`ni uslov, osnov za voqewe drugoga. Jer prava, produktivna 'qubav je nedeqiva'. Shodno ovome, From ne vezuje pojam vlastitog interesa za sebi~nost i smatra da se on mo`e objektivno definisati kao interes sopstvenog 'ja', odnosno da je to ono {to 'ja' do- `ivqava kao svoj interes, a opet, proizilazi iz ~ovekove prirode i wemu svojstvenog nastojawa da se razvija. From nadaqe tvrdi da stoga u`itak mo`e postati indikator dobroga. Ali, on pre svega razlikuje vi{e tipova u`itka i wegova etika svakako nije hedonisti~ka, jer i sam nagla{ava da subjektivni ose}aj ne mora biti objektivni pokazateq, te ga takvim ne}emo ni smatrati. Za Froma, zadovoqewe je u`itak koji proizilazi iz osloba awa od fizi~ke napetosti koja je nastala usled nagomilavawa fiziolo{ke potrebe. Iracionalni u`itak nastaje zadovoqewem iracionalnih psihi~kih potreba i napetosti, nastalih usled nemogu}nosti razvitka produktivne orijentacije, zbog ~ega se javqaju ose}aji bespomo}nosti i straha. Prva vrsta potreba je ritmi~na, druga konstantna, 2 E. From: '^ovjek za sebe', Naprijed, Zagreb, 1986, 26 str. 3 Isto, 28 str.

5 Sadu{a Rexi}: Glavne karakteristike humanisti~ke etike Eriha Froma 355 ali obe se zasnivaju ili proizilaze iz nedostatka. Ose}aj koji proizilazi iz ostvarewa nekog postavqenog ciqa From naziva postignu}em, a relaksacija je jednostavno u`itak. Zadovoqewe, u`itak i postignu}e nemaju eti~ku relevantnost, za razliku od iracionalnog u`itka i posledwe vrste u`itka radosti i sre}e. Radost je posledica produktivnosti u jednom odre enom postupku, a sre}a je konstantan ose}aj `ivotne radosti. 'Sre}a je stawe jake unutra{we aktivnosti i do`ivqavawe pove- }ane `ivotne energije, koja nastaje u produktivnom odnosu prema svetu i prema nama samima.' 4 Obe se razvijaju samo u sferi obiqa, kulturno uslovqenoj. Radost se javqa kada zadovoqimo potrebu koja proizilazi iz razvijenosti bi}a i qudskih kvaliteta i izraz je slobode, ~ulne i emocionalne produktivnosti. Radost i sre}a su specifi~no qudski fenomeni i pokazateqi savladane ve{tine `ivqewa, ba{ kao i blagostawe koje From defini{e kao 'usagla{enost sa ~ovekovom prirodom' (Suzuki-Fromm 1964: 211), kao ose}awe koje usledi po ostvarewu qudskih mogu}nosti, produktivnom `ivotu i povezivawu sa svetom: 'Blagostawe je stawe u kome je postignuta puna razvijenost razuma ' 5 'Blagostawe zna~i da sam se u potpunosti povezao sa ~ovekom i prirodom, da sam savladao izdvojenost i otu enost, da sam iskusio jedinstvo sa svim {to postoji a da u isti mah, sebe do`ivqavam kao poseban entitet koji ja jesam, kao in-dividuu.' 6 'Blagostawe zna~i roditi se potpuno, postati ono {to ~ovek potencijalno jeste, posedovati mo} punog do`ivqavawa radosti i tuge, ili, druk~ije re~eno, probuditi se iz polusna u kome prose~ni ~ovek provodi `ivot i biti sasvim budan.' 7 Podrazumeva se da sredstva za postizawe radosti i sre}e kao ciqeva humanisti~ke etike ne mogu biti neproduktivna, jer bi wihova primena transformisala takav ciq u ne{to drugo. Ciq ne opravdava sva sredstva, niti lo{a sredstva vode dobrome ciqu. From smatra da izme u postavqenih ciqeva i sredstava ne sme biti indiferentnosti, ve} jedinstva: sredstva proizilaze iz ciqeva i u skladu su sa wima. Me utim, pod uslovom da je ~ovekova priroda zla, a ne dobra, onda ovakve pretpostavke humanisti~ke etike nisu odr`ive. Zato From promi{qa qudsku prirodu, tuma~e}i je u skladu sa sopstvenim humanitetom. ^ovek je bi}e potencijala, koje bi trebalo da razvija u odnosima socijalizacije (prema sebi i drugima) i asimilacije (prema predmetima), izlaze}i na kraj sa izazovima egzistencijalne dihotomije. Qudski potencijali sadr`e u sebi i dobro i lo{e. Da li }e se qudsko bi}e razvijati u pravcu produktivnosti, qubavi, krea- 4 E. From: 'Zdravo dru{tvo', Naprijed, Zagreb, 1986, 153 str. 5 D. S. i E. From: 'Zen budizam i psihoanaliza', Nolit, Beograd 1964, 216 str. 6 Isto, isto. 7 Isto, isto.

6 356 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇÇ / 2007 tivnosti, biofilije ili ka autoritarnoj li~nosti, nekrofilnoj, sadisti~koj i narcisoidnoj, zavisi od genetskog materijala, ali u velikoj meri i od uslova koje dru{tvo obezbe uje, odnosno name}e. I jedno i drugo su qudske reakcije na uslove `ivqewa. Biofilija i produktivost su alternativa destruktivnosti i mr`wi, tako da }e se kod pojedinca razviti prete`no jedni ili drugi potencijali. Za etiku je bitno da From smatra kako su ~oveku svojstvene dve vrste mr`we: reaktivna ili 'racionalna' benigna, koja predstavqa reagovawe u odbrambenom smislu prilikom ugro`enosti, i ona karakterom uslovqena, maligna, 'iracionalna' mr`wa, koja je stalno prisutna u karakteru, iako ni~im spoqa izazvana. Prva 'radi' u korist `ivota, za wegovu odbranu, druga ga ugro`ava. (Predmet iracionalne mr`we nije nu`no spoqni, takva osoba ne ume da voli ni sebe, samo {to racionalizacijom prikriva ta ose}awa od sebe.) Takva mr`wa je rezultat neproduktivnog `ivota, potiskivawa `ivotnih snaga u ~oveku. To je lo{e. Protiv qudskog zla oli~enog u malignoj agresivnosti i mr`wi mogu}e je boriti se spre~avawem aktivnosti podstaknutih impulsima destrukcije, potiskivawem samog impulsa, tako da on i ne stigne do svesti (ali nastavqa da deluje, jer nije uklowen) ili na konstruktivan na~in razumom i svesnom borbom. U ovom posledwem, radi se o upotrebi produktivnih snaga u ~oveku, tako da pomalo paradoksalno na ovaj na~in zlo postaje izvor dobroga u ~oveku (dobro se javqa kao krajwi ishod borbe izme u dobroga i zla). I dok prepu{tawe zlu, kao i wegovo spre~avawe i potiskivawe opstaju kao jedna eti~ka alternativa, druga je produktivnost. Ali, mo`e li ~ovek svesno da se odlu~i za borbu protiv potencijalnog zla u sebi ili je wegov izbor unapred odre en faktorima koji transcendiraju wegovu mo} poimawa, ne ostavqaju}i mu izbora? Da li je ~ovekovo pona{awe determinisano ili je on bi}e slobodne voqe? Ovo pitawe je za Froma jako va`no, jer u prvom slu~aju je apsurdno i izli{no izricati moralni sud, a u drugom opravdano, jer je po~inilac odgovoran za svoje postupke. Karakter je na~in odno{ewa prema sebi, qudima i prirodi. To je ~ovekova druga priroda. Karakter, kako individualni, tako i dru{tveni, formira se u zavisnosti od genetskih predispozicija, ali je tako e u velikoj meri odre en 'dru- {tvenim stawem', tipom dru{tvene strukture. Individualni karakter nas razlikuje od drugih qudi, na{a individualna li~nost ~ini nas jedinstvenima u odnosu na ostale. Ali, kako dru{tvo u velikoj meri oblikuje tendencije karaktera, From govori o dru{tvenom karateru, kao o karakternim crtama zajedni~kim ve}ini qudi u jednoj kulturi, nastalih usled delovawa specifi~nih dru{tvenih uslova, a koje ulaze u strukturu svakog konkretnog individualnog karaktera. Dru{tveni karakter je mehanizam pomo}u koga dru- {tvo uspe{no usmerava energiju svojih ~lanova u odre enom, potrebnom smeru. Racionalno u kontekstu Fromove teorije zna~i: ono {to je usmereno na razvitak qudskog bi- }a, na poboq{awe uslova `ivota, ono {to je korisno i dobro za ~oveka.

7 Sadu{a Rexi}: Glavne karakteristike humanisti~ke etike Eriha Froma 357 Prema Fromu, voqa je izraz karaktera, {to zna~i da se od odre enog karaktera mo`e o~ekivati i odre ena moralna odluka, jer karakter ~ini pona{ewe doslednim. Ovo zna~i da u sagledavawe delawa u moralnom svetlu (u smislu razumevawa!) treba ukqu~iti i saznawe o karateru aktera, po{to jedan isti ~in u istoj situaciji za jedan karakter mo`e biti motivisan sasvim razli~ito od istog postupka u istoj moralnoj situaciji za drugi karakter. Temperament je, naprotiv, kao konstitutivan i nepromenqiv na~in (brz, povr{an, spor, intenzivan ) reagovawa eti~ki irelevantan. Ovo zna~i da mo`emo da razumemo razloge za postupak koji je podvrgnut moralnom sudu, ali ne i da }emo napustiti logi~ka pravila su ewa, da ne}emo osuditi zlo. Sa stanovi{ta humanisti~ke etike, moralni sud je po svojoj strukturi isti kao i bilo koji drugi sud i saznawe o tome za{to je neko u~inio zlo ne}e uticati na pravilnost su ewa. Vrednosne sudove izri~emo u odnosu na motivaciju za postupak, a ne na sam postupak, zakqu~uje From. Apsolutna etika sa ve~itim i apsolutno istinitim stavovima je, za Froma, nemogu}a, a samo qudsko iskustvo, tako raznoliko od kulture do kulture to potvr- uje, kao i ~iwenica da postoje konfliktne situacije koje ne dopu{taju ni jedan izbor kao savr{eno ispravan, odnosno, prouzrokuju konflikt uloga. Me utim, prema Fromu, postoji 'univerzalna etika'. Wu ~ine vrednosti i norme kojima je ciq razvitak ~oveka, {to zna~i da je humanisti~ka. Za razliku od we, 'socijalno imanentna etika' daje norme koje su neophodne odre enom dru{tvu za wegovo odr`awe i funkcionisawe. Da bi se odr`alo, wegovi ~lanovi moraju da `ele da rade ono {to je potrebno i po`eqno. Visoko vrednovani kvaliteti u jednom dru{tvu zato postaju deo wegovog 'eti~kog sistema'. Tako e, za ~vrsto fiksirane stratifikacijske strukture mo`e se re}i da klase, slojevi, stratifikacijske grupe razvijaju svoje eti~ke sisteme. I dok je sasvim uobi~ajeno da individuum usvaja vi{e eti~kih sistema paralelno (na primer pravoslavna i politi~ka ili poslovna etika uporedo), de{ava se da norme socijalno imanentne etike dolaze u sukob sa univerzalnim, ukoliko su dru{tva autoritarna. Tada elite poku{avaju da proglase norme datog dru{tva univerzalnim, ali one to nisu, zato {to ne doprinose ~ovekovoj slobodi, ve} wegovoj zavisnosti od autoriteta, zato {to ne dopu{taju razvitak produktivne orijentacije, ve} zahtevaju pokoravawe iracionalnom autoritetu koji je gu{i. From u skladu sa svojim stavovima zakqu~uje da je zadatak eti~kog mislioca da spozna {ta je korisno i dobro za ~oveka, a ne samo za dru{tvo. On predvi a da }e se socijalno imanentna etika sve vi{e pribli`avati univerzalnoj, u smislu da }e dru{tvo po~eti sve vi{e da vodi ra~una o dobrobiti svojih ~lanova i wihovom punom, neometanom razvoju. U tom smislu, priznavawe qudskih prava i sloboda je svakako jedna dimenzija pribli`avawa univerzalne etike socijalno imanentnoj.

8 358 Zbornik radova Filozofskog fakulteta HHHçÇÇ / 2007 From je usvojio premise humanisti~ke etike, interpretiraju}i je na sebi svojstven na~in, precizno odre uju}i sadr`aj definisanih pojmova i razlu~uju}i nijanse eti~kih dilema koje bi ina~e proizilazile i delom iz jednostranog tuma- ~ewa i nepravilne upotrebe pojmova. On insistira na tome da su ~ovekova priroda i wegove vrednosti tesno povezani i me usobno zavisni, da u stvari, (univerzalne) vrednosti proizilaze iz (tako e univerzalne) qudske prirode. Na taj na~in, tvrdi From, humanisti~ka etika ne vodi eti~kom relativizmu i poricawu mogu}nosti objektivno vaqanih normi, jer je wena najvi{a vrednost iz koje proizilaze sve ostale norme afirmacija istinskog qudskog 'ja'. LITERATURA Daisets Suzuki i Erih From: 'Zen budizam i psihoanaliza', Nolit, Beograd, 1964, str Erih From: 'Autoritet i porodica', Naprijed, Zagreb, 1986, str Erih From: 'Anatomija qudske destruktivnosti', IiII, Naprijed, Zagreb, 1986, str. 201, 337. Erih From: 'Bekstvo od slobode', Naprijed, Zagreb, 1986, str Erih From: '^ovjek za sebe-istra`ivawe o psihologiji etike', Naprijed, Zagreb, 1986, str Erih From: 'Zdravo dru{tvo', Naprijed, Zagreb, 1986, str SADU[A RED@I] THE MAIN ELEMENTS OF ERICH FROMM'S HUMANE ETHIC Summary Erich Fromm contributed to social science mostly by his detailed theory of social character. Besides, he was interested in ethics. Even more concidering Fromm, human nature is strictly connected with ethics. He asks if there is foundation to establish some universal, absolut ethic? What is authority, and is there a connection between authority and ethics, and humanity and ethics? Is character of any relevance to etics? Is human good, or bad? What is the connection between human nature and social value? Fromm defines therms clearly, and this paper is brief introduction to those therms, and to answers that Fromm gave to upper questions. Key words. Erich Fromm, ethics, character, productivity, authority, humaneness.