Naslov originala Robin Skynner & John Cleese Families and How to Survive Them Robin Skynner, John Cleese, Ilustracije: Methuen, London za

Transcription

1

2 Naslov originala Robin Skynner & John Cleese Families and How to Survive Them Robin Skynner, John Cleese, Ilustracije: Methuen, London za srpski jezik, Odiseja, Beograd

3 Ro bin Ski ner i D`on Kliz KAKO PRE@IVETI SVOJU PORODICU Karikature Bad Hendelsmen Preveli Slobodan [kerovi} Predrag Vukovi} ODISEJA Beograd, 2011.

4

5 Sadr`aj Uvod 1. [to li sam se samo o`enio tobom? Ja sam Bog i neka tako i ostane Dodatak: Paranoja i politika 3. Neverovatni pli{ani meda Ko je ovde glavni? Dodatak: I mnogo zdraviji 5. [ta vas dvoje radite tu? Jo{ pone{to za ~itanje 5

6 6

7 Ro bin Ski ner i D`on Kliz KAKO PRE@IVETI SVOJU PORODICU Ve}ina ljudi ne mo`e da se nosi sa svojim emocijama i zato ih maskira, kri ju}i ih od drugih, pa i od sebe samih. Oni biraju partnere s istim inhibicijama, ko je se potom prenose na njihovu decu, s generacije na generaciju. Koriste}i najnovija iskustva porodi~ne terapije, ova knjiga pokazuje kako ra zu mevanje mo`e da vodi napretku, kako se tabui mogu prevazi}i i razviti zdra vi odnosi i porodica. O porodici, temi koja je od vitalne va`nosti za sve nas, autori govore britko i jasno, a karikature Bada Hendelsmena duhovito dopunjuju tekst. 7

8 Zahvaljujemo se prijateljima i kolegama {to su utro{ili vreme da pro - ~itaju i prokomentari{u delove teksta, {to su pomogli informacijama i savetima; me utim, odgovornost za iznete poglede i za bilo kakve gre{ke i oma{ke ostaje, naravno, potpuno na nama. Hvala D`ejn Ejberkrombi, Suzan Berouz, Rut Berkovic, Denis Bra - unu, Ernonu Bentovim, D`onu Boulbaju, D`onu Bing-Holu, Daglasu Ko noru, Kris Der, [irli Der, Ronaldu Iriju, Lajonelu Krigeru, Merian Kriger, Malkolmu Painsu, Denisu Robinsonu, Margaret Robinson, Meku [arpu, Dejvidu Skineru, Pru Skiner, Ketrin Stroh i Barbari Trentam. Posebno bismo `eleli da odamo priznanje izuzetnom uredni~kom do - prinosu Kristofera Falkasa i En Mensbrid`, a tako e smo vrlo zahvalni Dafni Dej, Di Edvards, D`oani Pekenham-Vol{, Briar Silih i D`oani Snel na njihovom prvoklasnom radu prilikom prekucavanja mnogih verzija teksta. Izvod iz Ko se boji Vird`inije Vulf Edvarda Albija prenet je sa do zvo - lom Jonathan Cape Ltd.., London, i Ateneum Publishers Inc. Njujork. 8

9 Za Pru i Bar ba ru 9

10 10

11 Uvod Za {to smo napisali ovu knjigu D`on: Pre deset godina i{ao sam na grupnu terapiju. Bilo je dva razloga za to. Prvo, bar dve godine sam patio od gripa niskog intenziteta koji moj doktor nije uspevao da izle~i. Najzad, posle tri sistematska pregleda, su gerisao mi je da je uzrok verovatno psihosomatske prirode i rekao da bi psiholo{ki pristup problemu mogao da dâ rezultate. Negde u isto vreme imao sam problema u svom prvom braku i do{ao sam do zaklju~ka da sam previ{e zbunjen da bih mogao da ih razre{im bez stru~ne pomo}i u stvari, se}am se da sam u to vreme mislio da mi nedostaju intelektualne alatke za razu - mevanje onog {to mi se de{ava. Sada shvatam da su mi tako e nedostajala i odre ena emotivna iskustva kroz koja je trebalo da pro em u grupi da bih bio u stanju da re{im probleme koji su me mu~ili. Naravno, nisam s preteranim entuzijazmom u{ao u predivni svet psihi}a zbog uro ene britanske rezervisanosti prema psihijatrijskom biznisu. Pa ipak, uprkos skepsi mogao bih re}i i nepoverenju po~eo sam da odla zim na terapijsku grupu. Vodili su je Robin Skiner i njegova supruga Pru, koji su radili kao terapeuti. Bilo je jo{ sedmoro ljudi u grupi, me u kojima nekoliko parova. I tako, sat i po svakog ~etvrtka kasno popodne, nas desetoro je sedelo u krugu i samo razgovaralo, i to slede}e tri i po godine! Naravno, ljudi u grupi su se menjali; one koji su se ose}ali spremnim da odu smenjivali su novi regruti. Posle otprilike godinu dana ose}ao sam da prolazim kroz najzanimljivije iskustvo u `ivotu kao odrasla osoba. Za po~etak, po{to smo svi malo spustili gard, video sam da se ostali ~lanovi na{e grupe pona{aju slobodnije i otvorenije, {to obi~no nemate prilike da vidite, osim s nekoliko najinitmnijih prijatelja. Bez `elje da trivijalizujem ono {to se de{avalo u grupi, se}am se da sam mislio da u pore enju s tim ve}ina filmova i TV drama deluje bledo, izve{ta~eno i neuverljivo. Ali, nemojte na osnovu ovoga misliti da sam poku{avao da se distanciram od doga aja u grupi. Nisam. Bio sam duboko uklju~en, u tom smislu {to sam, kako su meseci odmicali, prolazio 11

12 kroz vrlo {irok raspon raspolo`enja i emocija, od kojih su neka bila sasvim nova i te{ko sam se nosio s njima.. Izuzev ovih emotivnih iskustava, a tako e i izvesnih otkri}a o samom sebi koja se nisu ba{ uklapala u predstavu koju sam u to vreme imao najvi{e me je iznenadilo otkri}e da se neki od mojih najdublje ukorenjenih stavova po prvi put dovode u pitanje posebno neke od mojih osnovnih pretpostavki o odnosima izme u mu{karca i `ene. Ti stavovi su preispitivani na sasvim nov na~in, tako da sam po~eo da se pitam da li mi ideje s kojima sam odrastao u Veston-super- Meru zaista ne{to zna~e. Danas, vi{e od pet godina otkako sam najzad napustio terapiju, bez ika kvih rezervi mogu da ka`em da mi je ono {to sam nau~io od grupe mnogo pomoglo. Moja iskustva u grupi zasigurno su me oslobodila fizi~kih simptoma od kojih sam patio, a tako e su zna~ajno smanjila i moju fizi~ku napetost; mislim da mi je grupa pomogla da se bolje u`ivim u ose}anja drugih ljudi, pa ~ak i da povremeno budem u stanju da prijateljima pomognem vi{e nego {to sam ranije mogao. Terapija mi je, tako e, profesionalno pomogla omogu}iv{i mi bolji uvid u karakter ; otvorila mi je o~i za potpuno nov na~in gledanja na ljudsko pona{anje u dru {tvenoj i po - liti~koj sferi, koji kao da daje smisao stvarima koje ranije uop{te nisam mogao da razumem. Ipak, ono najkorisnije, ona jedna stvar koja mi je u najve}oj meri omogu}ila da u`ivam u `ivotu, jeste ~injenica da su problemi sa kojima se sada suo~avam mnogo bla`i i re{ivi jer su samo bleda senka svog pre a{njeg intenziteta a metodi suo~avanja, koje sam nau~io u grupi, omogu}avaju mi da, kada se ponovo pojave, mnogo lak{e i de lo - tvornije iza em na kraj s problemima. Zbog svega toga veliku zahvalnost dugujem, prirodno, ne samo Robinu i Pru Skiner, ve} i idejama, stavovima i metodama moderne grupne i porodi~ne terapije koje su tokom poslednjih godina razvijene u oblasti mentalnog zdravlja. Dalje, verujem da }e ovi novi na~ini mi{ljenja fascinirati mnoge. Ve}ina, naravno, ne}e imati ni potrebu, a ni vremena ni sklonosti da se petlja sa samom terapijom. Pa ipak, nikad nisam video da su ovi na~ini razmi{ljanja na zadovoljavaju}i na~in izneti u nestru~noj literaturi. Zato sam pre godinudve predlo`io Robinu da poku{amo da ih u~inimo dostupnim laicima. Danas, dok zavr{avam knjigu, ponovo se ~udim koliko su ove ideje nove i iznena uju}e! Na primer, danas mi izgleda sasvim o~igledno da je ve}ina 12

13 na{ih stavova i osobina zasnovana na izvornim iskustvima iz porodice i veza. Pa opet, znam da }e sve to neke vrlo za~uditi ~ak i zapanjiti. Sli~no tome, sada shvatam da su mnogi na{i problemi u stvari pote{ko}e iz de - ti njstva koje nismo razre{ili dok smo bili mali, pa ih zato nosimo u sebi ~itavog `ivota. Nego, da li je vama ovo o~igledno ili je i za vas to otkri}e? Mo`da }u morati da se oslonim na umiruju}u misao da je ~ak i najstarija {ala nova osobi koja je ~uje prvi put. Dopustite mi da ka`em ovo: ~ak i ako su ove ideje vama zanimljive samo stoti deo onoga koliko su meni bile, ja }u ipak da dobijem autorski honorar. Ali vi doktore? Recite {ta vi ose}ate. Pa, doco, vreme je isteklo. Robin: Ja sam prvi put pomislio na ovakvu knjigu tokom jednog ra - zgo vora sa svojim ujka Fredom. Moj stru~ni tekst Jedno telo: razli~ite osobe upravo je iza{ao iz {tampe i poslao sam kopije rodbini. O~ekivao sam da }e samo skupljati pra{inu na policama, kao i obi~no, i bio sam prijatno iznena en kad mi je ujka Fred, ~ovek bez posebnog interesovanja i obrazovanja za ovakve teme, koji je najve}i deo `ivota vodio mali posao u kornvolskom ribarskom selu u kome su odrasli moja majka i on, rekao ne samo da je pro~itao knjigu, ve} da mu je bila veoma zanimljiva i od pomo}i u razumevanju i razre{avanju tegobnih iskustava sa kojima se susretao u 13

14 ranom porodi~nom `ivotu. Dodao je da se nada da me ne}e uznemiriti ono {to namerava da mi ka`e, i produ`io je svojim pevu{e}im kornvolskim akcentom: Ne bi ~ovek ni pomislio na to, dok ne vidi napisano pred sobom, kao {to si ti uradio u toj tvojoj knjizi.. Ali kad jedanput vidi{ tako napisano, zna{, da je to sve samo zdrav razum. Mada je knjiga dobila vrlo povoljne prikaze, nijedan komentar mi nije pri~inio toliko zadovoljstva kao ovaj. I dok je govorio, postao sam svestan da je ono {to je ujka Fred razumeo od tamo izlo`enih ideja transformisalo njegove poglede na `ivot na pozitivan na~in. Bolna iskustva za koja je smatrao da su posledica nekog njegovog nedostatka, neopravdane grubosti drugih ili besmislenog udara sudbine, sagledao je sada pre kao prostu posledicu porodi~ne istorije nad kojom niko nema nikakvu kontrolu. Ne samo da ga je to izgleda do izvesne mere oslobodilo ose}anja odgovorno sti i utiska da je pogre{io tamo gde nije, ve} mu je tako e pomoglo da prihvati odgovornost u drugom porodi~nom odnosu kada je me usobno okriv lja - vanje spre~avalo pomirenje koje je zapravo `eleo. Kasnije sam ~uo da je pre nego {to je umro poku{ao da re{i te probleme. Godinama sam u~io svoje studente da, premda mo`emo da pomognemo drugima svojim profesionalnim znanjem i ve{tinom, ne treba da se nadamo da }emo pomo}i sopstvenoj porodici u re{avanju psiholo{kih problema, jer smo suvi{e uklju~eni u nju da bismo bili objektivni i nepristrasni. Ipak, se}am se da sam se pitao dok smo razgovarali, {ta bi tek knjiga posebno napisana za {iroku publiku mogla da postigne, ako ~ak i stru~na knjiga koja sadr`i takve ideje mo`e da pomogne na{em ro aku. Za{to sam napisao onu knjigu ranije? Za{to sam uop{te izabrao ovu profesiju i za{to me je privuklo prou~avanje porodice? Prilikom posete Kornvolu zainteresovalo me je da nau~im ne{to vi{e o svojoj porodi~noj istoriji, kao {to to ~ine svi porodi~ni terapeuti na svetu. Mala grupa kolega koju sam okupio da predaje o ovoj temi u Londonu ({to se kasnije razvilo u Institut za porodi~nu terapiju) razmenjivala je iskustva istra`ivanja svojih po ro - di~nih istorija, kao pomo} u razumevanju porodica koje su nam dolazile radi stru~ne pomo}i. Ujka Fred je bio poznat kao porodi~ni istori~ar, pun zabavnih anegdota o sva~ijoj pro{losti. Druga stvar koju mi je rekao te ve~eri bilo je ne{to {to je moja majka rekla o meni kad sam bio dete: Stvarno ne znam {ta }e biti sa Robom; ili }e biti genije ili }e zavr{iti u Bodminu (lokalna mentalna institucija). Tada sam, sa zaka{njenjem, shva- 14

15 tio da sam, po{to mi je nedostajao talenat da ispunim njenu prvu opciju, proveo dobar deo `ivota poku{avaju}i da izbegnem drugu, najzad na{ao kompromis tako {to sam u{ao u mentalnu instituciju na ulaz za osoblje. Ali, za{to je to uop{te bilo potrebno? I za{to ja a ne neko od ~etvorice moje bra}e? Gledaju}i unazad sa znanjem o svojoj porodici koje su mi preneli ujka Fred i drugi, kao i sa znanjem o porodicama uop{te, te zahvaljuju}i svojoj profesiji, vidim da sam bio u sredi{tu vrlo mo}nih unakrsnih struja u toj porodici koje su me remetile i zbunjivale kao dete, i da sam dobar deo `ivota proveo poku{avaju}i da pobegnem od posledica svega toga. Moji roditelji su bili pristojni, ljubazni i dobronamerni ljudi, po{tovani i voljeni u na{oj zajednici, radili su najbolje {to su umeli. Nisu mogli da shvate kako su stvorili dete koje je bilo puno strahova, nesposobno da se nosi s realno - {}u, koje je be`alo u snove i usamljeni~ka razmi{ljanja. Sada shvatam da su i oni bili zbunjeni koliko i ja. Ali u to vreme ja sam bio svestan samo skrivanja svojih problema da ih ne bih razo~arao, i se}am se da sam `udeo za nekakvim putokazom, kartom ili kompasom koji bi mi pomogao da sebe bolje razumem i da prona em re{enje. Po{to ga nisam prona{ao u svojoj porodici, neuspe{no sam ga tra`io van nje. Najzad, tokom aktivne pilotske slu`be u RAF-u * tokom Drugog svetskog rata odlu~io sam se za medicinu i psihijatriju. Kasnije sam uvideo da sam ih odabrao koliko zato da pomognem sebi toliko i da budem od koristi drugima i da sam poku{avao da otkrijem pravi ugao gledanja odnosno {ta to zna~i biti normalan ili zdrav i kako da i sâm napredujem u tom pravcu. Ali, kad sam najzad stigao u Institut za psihijatriju kao kvalifikovani doktor i po~eo obuku u psihijatrijskoj medicini, prevrnuo sam obimnu biblioteku u potrazi za tekstovima o normalnosti, a na{ao sam samo tri kra - tka ~lanka. Dva su bila beskorisna, a tre}i je bio zanimljiv ali anegdotski. Shvatio sam da i ovde, kao i u svojoj porodici, moram sâm da otkrivam stvari, postao sam psihoterapeut koji prou~ava pojedince, grupe i porodice, dok sam istovremeno prolazio terapeutsko grupno iskustvo koje uklju~uje li~no samoistra`ivanje kako bih prona{ao odgovore na svoja pitanja: {ta mentalno zdravlje zaista zna~i, i kako porodice mogu da ga ostvare? Dvadesetak godina kasnije, sakupio sam to {to sam nau~io u knjigu, za ~iji * Kraljevsko ratno vazduhoplovstvo (prim. prev.) 15 15

16 je sadr`aj moj ujka Fred, kad je video napisano tamo, shvatio da je stvar zdravog razuma. Tada su studije o zdravim porodicama kona~no po~ele da se pojavljuju, a prvu studiju o izuzetnom mentalnom zdravlju optimalnom zdravlju istog meseca objavio je isti izdava~ koji je objavio i ameri~ko izdanje moje knjige. Obe te knjige su mi zajedno poslate, i dok sam ~itao o tom radu, u Istra`iva~koj fondaciji Timberlon u Dalasu, Teksas, sa uzbu enjem sam otkrio koliko su njihovi nalazi sli~ni mojim za k lju~ci - ma zasnovanim na klini~koj praksi. Pre nego {to sam pro~itao njihovu knjigu, primio sam pismo od vo e tog istra`iva~kog tima (koji je ~itao moju knjigu a da ja to nisam znao) u kojem je komentarisao sli~nost na{ih nalaza. ^inilo mi se stoga, da sam bar neke stvari ta~no utvrdio i da sam ih u~inio razumljivim obi~nim ljudima, ~ak i u knjizi namenjenoj profesionalcima. Tako, kada mi je D`on Kliz predlo`io da zajedno napravimo popularnu pre - zentaciju, rado sam prihvatio, posle kratkog oklevanja zbog obimnosti zadatka da se tolika koli~ina znanja sa`me i pro~e{lja. Ako na{a knjiga uspe da {irokoj publici prenese ne{to od zanimljivosti, uzbu enja i koristi od najnovijih otkri}a o tome kako porodice funkcioni{u i kako im se mo`e pomo}i da funkcioni{u bolje, to }e biti koliko zbog D`onovog `ivog, origi - nalnog duha i jasno}e misli, jednako koliko i zbog znanja koje donosim iz svoje profesije. Nadam se da }e na{i razgovori o temama koje su se u na{em dijalogu iskristalisale biti od koristi drugima kao {to su bile nama i na{im porodicama, i da }e biti preslikan bar deo velikog zadovoljstva koje sam iskusio rade}i s njim. 16

17 1. [to li sam se samo o`enio tobom? D`on: Po~nimo s lakim pitanjem... Za{to ljudi odlu~uju da se ven~aju s nekim? Robin: Zato {to se vole. D`on: Ma, daj! Robin: Ne, ozbiljan sam. D`on: Pa, mo`da. Ali, sam proces zaljubljivanja vrlo je bizaran. Ima{ sa - vr{eno obi~ne, racionalne ljude kao {to su kompjuterski programeri i ra~u - novo e, i tako oni sre}no ra~unaju i ra~unovode, kad iznenada vide nekog u sobi punoj ljudi i pomisle: Aha, ova osoba je kao stvorena za mene, pa pretpostavljam da bi mi bilo najpametnije da provedem ostatak `ivota s njom. Zvu~i skoro okultno. Robin: Mo`da bi se tebi vi{e dopalo da kao pre tri stotine godina roditelji ugovaraju sve brakove iz ovozemaljskih razloga, kao {to su zemlja, novac i dru{tveni uspeh. Oni su svi zaljubljivanje smatrali najgorom mogu}om osnovom za brak receptom za katastrofu. Da li ti, Elvira, pristaješ da igra{ pingpong sa ovim fanatikom do kraja `ivota? OK, ali ni trenutka du`e! 17

18 D`on: Da, Semjuel D`onson je rekao da bi sve brakove trebalo da ugovara kancelar bez uplitanja `elja zainteresovanih strana. Robin: Dakle, ho}u da ka`em da danas mo`emo slobodno da se ven~amo s osobom koju volimo, onom koja stvarno mo`e da nas usre}i. D`on: A, naravno, imamo i najve}i broj razvoda u istoriji. Robin: Po{to smo i ti i ja doprineli toj statistici, bolje da ne budemo previ{e kriti~ni. mi je ako tako zvu~i.. U stvari, mislim da je razvod potcenjen. On ti daje uvid u komplikovane aspekte braka, one delikatnije nijanse, koje pa - rovi koji provedu trideset godina u sre}nom braku ne mogu da pojme. Ipak, razvedeni ili ne, evo nas ovde, milioni i milioni nas, puni nade tra`imo svoju drugu polovinu, misle}i, ova je za mene. Dakle, {ta se de{ava, doktore? Robin: [ta ti misli{, {ta je to zaljubljivanje? D`on: To je o~igledno mnogo vi{e od seksualne privla~nosti. Neko u kog se ozbiljno zaljubi{ vi{e je od prijatelja koji ti se dopada. Ali nemam pojma {ta je onaj ekstra element. Nikad nisam ~uo da je neko to objasnio. Ljudi se znala~ki nasme{e, ka`u hemija i promene temu. Dakle, {ta je to? Robin: Mislim da razlog {to nas osoba koja je u psiholo{kom smislu ista kao mi privla~i le`i duboko u podsvesti. D`on: Zar se ne ka`e suprotnosti se privla~e? Robin: Nije tako. Ili, ako se privla~e to je zato {to izgledaju suprotno. Me utim, ljude zapravo privla~e sli~nosti, {tavi{e sli~nosti u jednom od najfundamentalnijih aspekata u porodi~noj istoriji. D`on: Misli{, svi oni ljudi koji su se ven~avali a i sad to rade da bi pobegli iz svoje porodice, na neki na~in svoju porodicu nose sa sobom, psiholo{ki govore}i. Robin: Ba{ tako. D`on: ^ekaj malo. Ja nisam znao mnogo toga o, na primer, porodici svoje prve `ene dugo po{to smo se zaljubili. Robin: Da li si joj pri~ao o svojoj porodici? D`on: Mislim da nisam. Robin: Mo`da vam je to bilo zajedni~ko. D`on: Ne razumem. 18

19 Robin: Mo`da je uzrok tome {to niste govorili o svojim porodicama bio to {to va{i roditelji, ni tvoji ni njeni, nisu govorili o svojim porodicama. Dru - gim re~ima, mo`da su va{e porodi~ne istorije bila u tom smislu sli~ne. D`on: To je suvi{e lukavo da bi bilo uverljivo. U svakom slu~aju dobije{ si gnal od nekoga pre nego {to i po~nete da razmenjujete tu vrstu informacija. Robin: To je istina. D`on: Sla`e{ se? Robin: Da objasnim. Moram priznati da je ova ideja mo`da najuzbudljivije otkri}e na koje sam nai{ao tokom godina rada s porodicama, i sâm sam tek postepeno uspeo da je prihvatim kao istinitu. Najdramati~niji dokaz za nju se zove Ve`ba porodi~nih sistema. Prvi put sam je video 1973, kad ju je demonstrirao neki ameri~ki porodi~ni terapeut. Sada smo je uklju~ili u na{e metode obuke u Institutu za porodi~nu terapiju. D`on: ^emu slu`i ta ve`ba? Robin: Njena svrha je da poka`e {ta stoji iza na~ina na koji parovi biraju jedni druge u sobi prepunoj ljudi. Ona mi najjasnije demonstrira kako i za{to nesvesna privla~nost funkcioni{e. D`on: Ho}e{ da ka`e{ da ta ve`ba pokazuje kako biramo jedni druge, a da ne znamo ni{ta o tom drugom? Robin: Da. Studenti rade ovu ve`bu veoma rano u stvari dok se jo{ uop{te ne poznaju. Okupe ih u grupu i ka`e im se da izaberu drugu osobu iz grupe koja ih ili podse}a na nekog iz njihove porodice, ili im stvara utisak da bi ta osoba popunila {upljinu u njihovoj porodici. I ovo je zanimlji vo nije im dozvoljeno da govore dok biraju. Oni samo ustanu i {etkaju naokolo gledaju}i jedni druge. Kada izaberu nekoga, to jest kad se upare, ka`e im se da razgovaraju neko vreme, da vide da li mogu da otkriju zbog ~ega su izabrali jedno drugo. Podsti~u se da porede svoje porodi~ne istorije. Zatim, od svakog para se tra`i da izabere drugi par, da naprave kvartet. Onda se od svakog kvarteta tra`i da formira neku vrstu modela porodice, dogovaraju}i se ko }e koju ulogu u porodici da ima. Posle toga razgovaraju me usobno o tome {ta ih je to u njihovim porodi~nim istori - jama navelo da tako odlu~e. Najzad, izve{tavaju celu grupu o svojim otkri}ima. D`on: A to je? 19

20 Robin: Da su nekako, svako od njih, izabrali tri osobe ~ije su porodice funkcionisale na vrlo sli~an na~in. D`on: Kako to misli{ funkcionisali na vrlo sli~an na~in? Robin: Pa, otkriju da je sve ~etvoro iz porodica u kojima je bilo te{ko}a u iskazivanju pa`nje ili, mo`da, u iskazivanju ljutnje ili zavisti; ili u kojima je bilo gotovo incestuoznih odnosa; ili u kojima se od ljudi o~ekivalo da uvek budu optimisti~ni i veseli. Ili otkriju da je sve ~etvoro imalo o~eve koji nisu bili kod ku}e u periodu najva`nijem za njihovo formiranje; ili da su njihove porodice pretrpele neki veliki gubitak ili sli~nu promenu kad su bili sli~nih godina. D`on: Mo`da je to zato {to tra`e stvari koje su im zajedni~ke? Robin: To nije ni izbliza dovoljno dobro obja{njenje za broj povezanih sli~nosti koje uvek na u. Znam da mo`da zvu~i neuverljivo nekome ko to nije stvarno iskusio, ali zaista je neverovatno kada to sam do`ivi{. D`on: [ta je sa onima koji ostanu da vise. Kako obja{njava{ one koji ni - su odabrani? Robin: To je stvarno neobi~no, ba{ su ti koji vise klju~ni argument {to se mene ti~e definitivno su me uverili da se de{ava ne{to neobi~no. Prvi put kada sam vodio grupu od dvadesetak polaznika porodi~ne terapije kroz ovu ve`bu, iznenada sam se zabrinuo da }e se oni koji se poslednji okupe ose}ati odba~enima. Dakle, kada sam zatra`io od grupa da izveste o svojim iskustvima porodi~nim sli~nostima koje su otkrili odlagao sam do Kako divno o{te}ena osoba! 20

21 samog kraja da ispitujem one koji su izvisili, jer sam se prili~no pla{io njihove reakcije. Me utim, oni su bili podjednako odu{evljeni kao i ostali polaznici. Otkrili su da su svi bili ili usvojeni, ili su imali o~uha ili ma}ehu, ili su podizani u domu za decu bez roditeljskog staranja. Svi su iskusili ose}anje odba~enosti rano u `ivotu, i u ovoj ve`bi su, bez gre{ke, prona{li jedni druge! D`on: Dakle, svaki put kad se ova ve`ba izvodi utvrdite da polaznici biraju jedni druge zbog znatnog broja sli~nosti u svojim porodi~nim istorijama i stavovima koje su poneli iz porodice. Robin: Tako je. D`on: I u kakvoj su vezi razlozi zbog kojih oni biraju jedni druge sa razlozima zbog kojih se mi zaljubljujemo? Robin: U su{tinskoj. Vidi{, ima mnogo razloga za{to neki ljudi postanu par, ali ve}inu njih je lako razumeti. Jedan od pionira bra~ne terapije iz pedesetih Henri Diks, sveo ih je na tri osnovne kategorije. Najpre, socijalni faktori kao {to su klasa, religija i novac; drugo, svesni individualni razlozi kao {to su dobar izgled, zajedni~ki interesi i druge stvari zbog kojih znate da birate drugu osobu; i tre}e, nesvesna privla~nost koju uglavnom nazivaju hemijom. D`on: Dakle, ve`ba demonstrira ovu tre}u grupu razloga nesvesne pri - vla~nosti, i govori nam da ljudi nesvesno biraju jedni druge zbog sli~nosti u funkcionisanju njihovih porodica? Robin: Tako je. Seti se da na{i polaznici u stvari tra`e nekoga ko im li~i na osobu iz njihove porodice, ili nekoga ko bi ispunio va`nu prazninu u njihovoj porodici. Ipak su svi oni stranci nema nasledne sli~nosti u izgledu ni karakteru. Zaista je zapanjuju}e kako samo gledaju}i biraju ljude koji imaju zapanjuju}e sli~nosti u iskustvima iz detinjstva i specifi~nim porodi~nim problemima. D`on: Drugim re~ima, mi nosimo svoju porodicu sa sobom, negde u nama, i {aljemo signale zahvaljuju}i kojima nas drugi sa sli~nom porodi~nom isto - rijom prepoznaju? Robin: I po{to se na emo sa takvim ljudima, ponovo stvaramo svoju po - rodicu, u izvesnom smislu. To je prili~no iznena uju}e, zar ne? D`on: Mislim da slobodno mo`e{ tako da ka`e{. Znam da si ti kao psihijatar navikao na ideju o uticaju koji nesvesne sile imaju na pona{anje ljudi, 21

22 ali je za laika poput mene pomalo {okantno kad iznenada shvati koliko stvari svi mi radimo nesvesno. Na primer, samo pomisli na ogroman broj informacija koje sve vreme skupljamo jedan o drugom, i to sasvim nesveno. Robin: Neverovatno je koliko mnogo signala primamo od ljudi koji nam govore o njihovoj li~nosti i njihovim porodicama. D`on: Mo`e{ li malo da pojasni{ to sa signalima? Signali... Robin: Mi stalno odajemo informacije o tome kakve smo osobe. Tu po - ruku prenose na{ izraz lica i na~in na koji koristimo svoje telo odnosno, govor tela o kome se u novije vreme toliko govori. D`on: Dr`anje tela, ode}a, na~in na koji se kre}emo, gestovi... Robin: O nama govore na{i pokreti, kako i koliko ~esto ih pravimo i tako dalje. D`on: U redu, ali ne vidim kako ovi signali mogu da odaju porodi~nu isto - riju neke osobe. Robin: Svi mo`emo da pretpostavimo kako se osoba ose}a u nekom tre - nutku, zar ne? Znamo kada je raspolo`ena prijateljski ili odbojna, radosna ili tu`na, i tako dalje. Pored ovih stalno promenljivih emocija koje pro `ivlja - vamo sve vreme, svako od nas ima izvesne uobi~ajene emocije i stavove. Ah! Govor tela... Ma, nemoj mi re}i... Neprijateljstvo, a? 22

23 D`on: Koji proizlaze iz na{e osnovne li~nosti, zar ne? Ljudi su obi~no }udljivi ili lakomisleni, ili pomalo mu~enici ili ve} ne{to sli~no. Robin: Tako je. Te uobi~ajene emocije ispoljavaju se u dr`anju tela, izrazu lica i tipi~nim, karakteristi~nim pokretima. Uzmimo depresivnu osobu, na primer. Oklembe{ena, aljkava, kre}e se bezvoljno. I po{to joj lice godinama ima depresivan izraz, na njemu joj se razviju izvesne crte koje odmah prepoznajemo. Isto va`i za veselog momka koji se mnogo sme{i on }e dobiti bore od smeha i obi~no se kre}e `ustro, uspravno, pozitivno; neko ko je pomalo mani~an kreta}e se u trzajima, izgleda}e napeto i kao da ima prili~no izbuljene o~i. D`on: E, pa, ja sam vrlo svestan tog izgleda. Ja ta~no tako izgledam pod pritiskom, a to je ne{to {to svesno koristim kad glumim. O~i se malo ispup~e, a mi{i}i oko slepoo~nica, ~ela i vilice se zategnu. Robin: Da li si primetio da moje o~i ~esto tako izgledaju? D`on: Nisam nikad. Zna{, nikad to nisam primetio. Robin: Sme{no, kad sam prvi put radio Ve`bu porodi~ni sistemi, upario sam se s nekim, a onda smo izabrali drugi par pre nego {to je bilo ko od nas shvatio da sve ~etvoro imamo takve o~i! D`on: Misli{ li da se nas dvojica dobro sla`emo zato {to na{e izbuljene o~i ukazuju na to da imamo sli~nu porodi~nu istoriju? Robin: Vrlo verovatno. Kako budemo napredovali, obrati}emo pa`nju i na druge sli~nosti. D`on: Kad malo razmislim, prise}am se da sam pre dve-tri godine primetio da me ~esto privla~e devojke s takvim o~ima mada, za~udo, kad sam jednom postao svestan toga, privla~nost vi{e nije bila tako izrazita. Siguran sam da je jedna osoba u mojoj porodici imala takve o~i. U stvari, to me dovodi do slede}e stvari koju ne razumem. Ka`e{ da ne~ija li~nost i uobi~ajene emocije, kako ih ve} zove{, ukazuju na to iz kakve porodice poti~e. Za{to? U ~emu je veza? Robin: Vidi{, svaka porodica ima odre en na~in izla`enja na kraj s emocijama, i smatra da su neke emocije dobre a druge lo{e. Stoga je porodica otvorena u izra`avanju dobrih, a vrlo suzdr`ana kada su posredi lo{e emocije. Porodica mo`e da bude vrlo kruta u vezi s emocijama uop{te, ili potpuno opu{tena. Rezultat je da svaka porodica razvija karakteristi~an skup emotivnih stavova, pa stoga ~lanovi te porodice imaju iste emotivne navike. 23

24 D`on: Zna~i, svi oni te`e da {alju iste signale i da izgledaju pomalo sli~no? Robin: Da, nije samo nasle e razlog zbog koga su ~lanovi porodice sli~ni. ^ak }e i usvojena deca kad odrastu, u nekim aspektima, li~iti na druge ~la - nove porodice. D`on: Je l zato psi izgledaju kao njihovi vlasnici? Robin: Da, ima mnogo istine u tome. Ku}ni ljubimci dobijaju porodi~no vaspitanje. Tako }e porodice koje veruju u samokontrolu imati poslu{ne ku~i}e, a porodice koje u to ne veruju i imaju pomalo divlju decu, stimu - lisa}e istu tu osobinu i kod svojih pasa. D`on: Dakle, da rezimiramo... Mi signaliziramo svojim izrazom, dr`anjem tela i na~inom kretanja izvesne uobi~ajene emotivne stavove koje delimo s drugim ~lanovima svoje porodice. A ljudi iz sli~nih porodica ih primaju i reaguju na njih. Robin: Ba{ tako. To pokazuje Ve`ba porodi~nih sistema. D`on: U redu, ali postoji jo{ ne{to {to jo{ uvek ne razumem. Rekao si da ljudi koji biraju jedni druge na ve`bi ~esto otkriju da su iskusili istu vrstu doga aja u istim godinama pomenuo si odsutnog oca i smrt u porodici. Kako se to uklapa u tvoju pri~u? Robin: Hajde da na drugi na~in izlo`imo ono {to smo nau~ili iz Ve`be porodi~nih sistema. Recimo da nekoga ko je imao pote{ko}a u izvesnoj fazi svog razvoja privla~i osoba koja je tako e imala pote{ko}a u toj fazi. D`on: To ne zvu~i kao drugi na~in gledanja na stvari, vi{e zvu~i kao sasvim nova i nezavisna ideja. Robin: Ne, to je tesno povezano s onim o ~emu sam govorio. Veruj mi nekoliko minuta i pokaza}u ti. D`on: [ta si rekao o pote{ko}ama u izvesnoj fazi razvoja? Robin: Ako je neko propustio fazu u svom razvoju, onda je osoba koja ga privla~i, osoba sa sli~nom porodi~nom istorijom, verovatno tako e propustila istu fazu. D`on: Ne pani~im jo{... Mo`da bi mogao da po~ne{ s obja{njenjem na {ta misli{ kad ka`e{ faza razvoja. A onda bih mo`da mogao i da razumem kako misli{ da to mo`e da se propusti. 24

25 Faze razvoja... Robin: Mo`e{ da posmatra{ `ivot kao seriju faza kroz koje moramo da pro emo. Dok prolazimo kroz svaku od faza, nau~imo izvesne lekcije. U stvari, mo`da moramo da nau~imo lekcije iz prethodne faze pre nego {to mo`emo da pravilno pre emo na slede}u. D`on: Daj neke primere ranih faza. Robin: Kad smo deca svima nam je potrebna konzistentna, pouzdana lju - bav i briga. Naravno, dok smo vrlo mladi,. majka u tome obi~no igra najva - `niju ulogu. D`on: I {ta mi u~imo iz toga? Robin: Ako na{a majka nije bila u stanju da se brine o nama kako treba, mi nismo nau~ili kako da se brinemo o drugima. D`on: Stvarno? Robin: Da. Ako nas nisu ispunili dobrim, toplim ose}anjima, ne}emo ih kasnije imati dovoljno da ih podelimo s drugim ljudima. D`on: Shvatam. Samo, to je ~udan na~in kori{}enja re~i nau~iti. Robin: Zna{, dobar deo u~enja nije svestan. Posebno u detinjstvu, kada je najve}i deo u~enja kopiranje, modelovanje samog sebe po uzoru na druge Bri `na maj ko, da li je {utiranje ma~ke dozvoljeno? Pitaj tatu. Ako ti ne odgovori, pi taj ma~ku. 25

26 ljude, na roditelje posebno, naravno. Tako, ako ti ne pru`e neko iskustvo, kasnije }e tebi biti mnogo te`e da ga pru`i{ drugima i te`e }e{ znati da li to radi{ kako treba. D`on: Koja je slede}a faza? Robin: Kad po~nemo da sti~emo izvesnu nezavisnost i da ja~amo volju, potrebni su nam ~vrstina i kontrola roditelja kao izraz njihove ljubavi. U ovoj fazi o~ev doprinos postaje posebno va`an. D`on: Tada u~imo...? Robin: Samodisciplinu. Bez toga, nikada ne}emo imati dobar odnos s auto ritetom. Ne}emo biti u stanju da ga lako prihvatimo, mrze}emo ga, ~ak i samu potrebu za njim. Tako e, ako ikad do emo u poziciju da sami moramo da budemo autoritet, bi}e nam veoma te{ko. Koleba}emo se izme u previ{e slabog i neodlu~nog i iznenadnog nasumi~nog delanja i suvi{ne krutosti kako bismo pokazali da smo stvarno jaki. O~inska figuro, ma~ka `e li da je {utiram. Ne dolazi u obzir! Kraj nje je vre me da se ma~ka nau ~i disciplini. Ne go vo ri, samo ura di to. D`on: Ho}e{ da ka`e{ da }e politi~aru koji je bio buntovnik ~itavog svog `ivota biti te{ko da bude dovoljno ~vrst ako ikad do e na poziciju mo}i? Robin: Ili to, ili }e postati vrlo autoritativan, ali }e se praviti da su sve njegove odluke, u stvari, bile krajnje demokratske, u ime tihe ve}ine, mo`da, ili proletarijata. 26

27 D`on: Opet, ako su roditelji sprovodili autoritet s ljubavlju i ~vrstinom...? Robin: Tada, kad osoba odraste, ona je u stanju da se konsultuje sa svima a da zatim donese odluku koje }e se dr`ati; mada }e tako e biti u stanju da se predomisli ako postane o~igledno da je pogre{ila. D`on: Skrenuli smo s teme. Daj mi jo{ jednu fazu razvoja. Robin: Dalje su nam potrebni bra}a i sestre ili prijatelji za igru, kako bi - smo nau~ili da delimo s drugima; kako da se nosimo s grubostima u `ivotu za~ikavanjem, ostavljanjem po strani; kako da zauzmemo odlu~an stav i tako dalje. Jedinci i najstarija deca koja nekoliko godina nemaju konku - renciju, ~esto ne nau~e ove lekcije dovoljno dobro i kasnije imaju pote{ko}e. D`on: Da, ja sam bio jedino dete i sigurno sam propustio lekcije iz te faze jer nisam imao mnogo prijatelja svojih godina. Tako, kad sam po{ao u ve}u {kolu sa osam godina, dru`enje mi nije polazilo za rukom i mnogo su me maltretirali. Sre}om, to je vremenom prestalo. Robin: Dakle, nau~io si lekciju, iako sa zaka{njenjem. Zatim, tu je faza u~enja o suprotnom polu. Deca koja propuste to iskustvo, kao devoj~ica bez oca ili bra}e, ili de~ak koji provodi adolescenciju u mu{kom internatu, bi}e nesigurni u odnosima sa suprotnim polom. D`on: Ovo postaje autobiografska pri~a. Ja sam pro{ao kroz engleski sistem javnih {kola i sa osamnaest godina sam otkrio da su devojke iz druge ga laksije. Trebalo mi je nekoliko godina da prevazi em bolnu nespretnost ste ~enu u javnim {kolama zna{ ono, kad sedi{ za ve~erom i poku{ava{ da ih impresionira{ obja{njavaju}i kako funkcioni{e berza dok ti lakat stalno upada u puter. Robin: Da, a taj nedostatak kontakta sa suprotnim polom tokom odrasta - nja ne ~ini ljude samo nervoznim i neprilago enim, ve} u njima budi i nerealna o~ekivanja, te stoga ~esto budu veoma razo~arani kad se upuste u vezu. Slede}a faza je osamostaljivanje od roditelja, a to je te{ko nau~iti ako u ti - nej d`erskim godinama nisi bio u dru{tvu svojih vr{njaka. ^ak i ako stupe u brak, nesamostalne osobe te`e da pretvore svoje bra~ne partnere u roditelje i dr`e se njih umesto da imaju krug prijatelja istog pola kao podr{ku. D`on: Mislim da sada razumem {ta podrazumeva{ pod fazama razvoja. I vidim da u svakoj postoje lekcije koje treba nau~iti. Pa, {ta se de{ava ako propusti{ neku od njih? Da li }e{ imati problema u odre enim okolnostima ~itavog `ivota? 27

28 Izgleda pristojno, ali od bila je moj piljak. [ta }e{, ima nas svakakvih, Glavni tupsone. Robin: Ne mora da zna~i. Ako propusti{ fazu mo`e{ uvek da pro e{ kroz nju kasnije i da tada nau~i{ lekcije. Kao {to si ti, na primer, nau~io da se bolje uklapa{ i da brani{ svoj stav kad si najzad do{ao u ve}u {kolu. Sli~no tome, neko ko je rano ostao bez oca, te`i}e da tra`i zamenu ujaka, u~itelja, trenera, {efa koji }e da poka`e li~no interesovanje i da mu pru`i ne{to od tog o~inskog iskustva. Opet, mlada osoba koju su roditelji dr`ali uz sebe i branili joj da se dru`i s lo{im dru{tvom, mo`e da nadoknadi taj propust kad bude primorana da se me{a s drugima na radnom mestu ili na koled`u. D`on: U toj, kasnijoj fazi, podr{ka vr{njaka }e joj omogu}iti da bude nezavisnija... Robin: Jeste. Dakle, vidi{, ako propustimo fazu mo`emo uvek kasnije da je nadoknadimo, tra`e}i odgovaraju}u zamenu za propu{teno iskustvo. D`on: Ljudi, u stvari, ne tra`e svesno to iskustvo koje im nedostaje, zar ne? Robin: Ne. Sla`em se da to nije ne{to {to ljudi smisle i planiraju po sebno ne kad su mladi. Doga a se uglavnom zato {to ih to privla~i ose}aju potrebu za tim, ba{ kao {to sve nas privla~i hrana kad smo gladni. I tako, kad zamena za iskustvo postane dostupna, oni je koriste u ve}em stepenu nego {to bi to neko drugi uradio. S druge strane, se}am se da sam kad sam 28

29 sa jedanaest godina do{ao u novu {kolu, u~inio svestan napor da se bolje uklo pim jer to nisam uradio u prethodnoj {koli. D`on: [ta misli{, koje si druge korake propustio? Robin: Moj otac nikad nije bio dovoljno ~vrst sa mnom zato {to se, kad je bio dete, nije slagao sa svojim ocem. To mi je stvorilo problem s autoritetom, ali mi je kasnije otkom rata u tome mnogo pomogla disciplina u RAF-u. D`on: Moj otac je, u stvari, bio previ{e fin sa mnom, pa nikad nisam stekao iskustvo da je neko zaista strog prema meni ili ljut na mene i, kad mi se to desilo kasnije, prili~no sam se upla{io. Robin: Misli{ da si kasnije nadoknadio te lekcije? D`on: Samo delimi~no. Mo`da zvu~i sme{no, ali mislim da je postojala odre ena disciplina u pravljenju TV emisija, jer ako se ne zavr{e na vreme ekran ostane prazan. I moje izu~avanje filmova tokom studija me - nad`menta u mnogome je promenilo moje stavove na primer, jedan film o na~inu dono{enja odluka prisilio me je da promenim sve svoje ideje o auto ritetu. Ali, to su bedne zamene za pravo iskustvo. Pa, ipak, mo`da sam nau~io ne{to, jer sam bio u stanju da, ponekad, namerno budem ljut i ~vrst sa svojom }erkom, da kasnije ne bi bila upla{ena kao {to sam bio ja. Tako je nau~ila da se nosi s tim ona ne pani~i kao ja. Mislim da zbog toga postaje mnogo ~vr{}a nego {to sam ja bio u njenim godinama. Robin: Da li se kaje{ {to si propustio vojnu slu`bu? D`on: Zapravo, da, ali to je zato {to sam sada siguran. Pretpostavljam da bi mi ti preporu~io nekoliko nedelja u SAS-u *. Robin: Nikad nije kasno da se nadoknadi iskustvo, de~ko moj. D`on: E, pa, ako nije, reci mi ovo. Ako nas privla~e iskustva kojima na - do kna ujemo propu{teno, iskustva koja }e nam omogu}iti da uhvatimo ko rak i da nau~imo lekcije koje smo propustili, za{to iko ima bilo kakve probleme? * Specijalna jedinica britanske vojske. (prim. prev.) 29