BEOGRADSKI ^ASOPIS

Transcription

1 prole}e BEOGRADSKI ^ASOPIS godina VI / broj 18/ 15. mart SADR@AJ Du{ko Novakovi}: Ze~ja srca Jovica A}in: Posledwi zalogaj Ana Ristovi}: Tesla na odmoru Vladimir Kecmanovi}: Sibir Ratko Dangubi}: Jabuke i vino Ivan Anti}: Talac Adnan Repe{a: [ta ako zazvoni Marija Mixovi}: Tri pesme Neboj{a ]osi} A{i: Kwiga Jasna Mili}ev: Linkovawe SVETlarnik MA^KA IZUZETNE U PRI^AMA Lui i Pirandelo: Radosni pozdrav Stiv Jarbro: Dva psa Qudmila Ulicka: Ma~ka izuzetne lepote Patri{a Hajsmit: Zapisi uva`ene buba{vabe Kornel Filipovi~: Redak leptir SE]AWA, GODI[WICE Goran Petrovi}: Zapis na margini jednog primerka Hazarskog re~nika Larisa Saveqeva: Svet velikog pisca (se}awa na Milorada Pavi}a). 118 Aleksandar Gerasimov: Doktor A. P. ^ehov i wegova ~ehovijada

2 @IVOTI PESNIKA Grejem Rob: Kulturni udar veka (iz biografije V. Igoa) TUMA^EWA Ivana Milivojevi}: Homer, Xojs, Ki{: jedno efemerno ~itawe iz produ`ene perspektive Ivo Tartaqa: Govor jedne pesme o sebi samoj BEOGRADSKI SVEMIR Spomenka Kraj~evi}: Krugom dvojke (putopis) Slobodan Markovi}: ^uburske meditacije Filip Delavo: Prestonica u leto Aleksandar Milosavqevi}: Pozori{na klasika i mi (danas) Sr an Vu~ini}: Bajke i horori globalnog sela (38. FEST) KWIGE Gojko Bo`ovi}: Drama beznadne egzistencije (Sveto i prokleto S. Tonti}a) Alen Be{i}: Re~i koje mogu sve (Ovaj Nedeqkovi}a) Ilija Baki}: Zatvarawe i otvarawe novih prostora (Izabrane & nove pesme O. Horvata) Tijana Tropin: Prividni `ivot (Austerlic V. G. Zebalda) Dragana Stoli}: Poetika nade (Glasovi u vetru G. Oluji}) Rastko Simi}: Ka qudskoj terra incognita (A ako umre pre nego {to se probudi? \. Pisareva) Milan Todorov: Puwewe Pandorine kutije (Bela pri~a R. Dangubi}a) Vladimir Mi~i}: Kratka istorija kwi`evnog Beograda (Ti, me utim J. Pej~i}a) Autori i prevodioci Beogradskog kwi`evnog ~asopisa Fotografije u broju: Goranka Mati}: Maca Goca

3 Du{ko Novakovi} ZE^JA SRCA ULICA PALMIRA TOQATIJA Tamo mi je zabrawen pristup I da sam duh te{ko bih se Kroz kqu~aonicu provukao I u{ao u stan gde sam `iveo Poku{avam da obezbedim pristup Preko arhive u zakucima mozga Ulazim u jednu stambenu kocku Pewem se liftom Otvaram vrata Ovde je bilo pretsobqe Ovde kuhiwa sa ple}atim fri`iderom Norve{ke proizvodwe Ovde u sobi sa fikusom Postavqenim tako da kroz prozor Stalno doti~e dnevna svetlost Ovde sam sede kraj umiru}eg o~uha Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

4 Ovde u salonu, levo od zidnog ~asovnika Naspram kitwastog troseda Stajala je staklena vitrina Desno, komoda sa uramqenim slikama A u jednoj od wenih ladica, u dowoj U zlatnom medaqonu s poklopcem I moja sli~ica se sme{ila Prva po redu odozgo Niko da me pozove unutra i suo~i sa sobom Ni moj izvod iz kwige ro enih Ni hrpe duplerica iz Pleboja Sakrivene ispod kreveta Ni moj najmla i, osorni brat Osvaja~ mrtvog prostora I moje zarobqene ~etkice za zube. ZE^JA SRCA Na{a deca nisu kod ku}e Na{a deca nisu u {koli Na{a deca nisu na ulici Olo{ uli~ni Na{a deca nisu Mali kuriri mafije Sa zadenutim opu{kom na usnicama Italijanski fakini Na{a su deca po igraonicama Na{a su deca za aparatima Aparatima sa laserskim zracima 6 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

5 Skoncentrisana Lepo se zabavqaju zbrinuta U tim ratnim {tabovima za decu Na smenu seku kontinente Kao da su kontinenti od sira Na smenu ih mrve u prezle Na smenu se ubijaju rafalno Izvode desantne udare Na smenu paklene obroke Serviraju goli{avim turistima Na smenu dotr~e zadihano Treba im jo{ novca za `etone Da dovr{e, to jest sliste Prokazane narode i sekte Wihove o~i u`agreno plamiwaju Srca kucaju u preskocima Kaka im je ponekad `itka Od prekomerne upotrebe ke~apa Ali na{a su deca, dokazano je Medicinski ispravna A mi nismo Mi sedimo slomqeni i pri~amo Koju zamku jo{ da isprobam I na{oj deci vratimo Upla{ena ze~ja srca I kako da ih najbr`e izvu~emo Iz dru{tva svetskih robokapa Kiborga i terminatora Konfidenti predla`u rez u pona{awu Vra}awe u opticaj Starih, pedago{kih alata: kai{eva i {iba Kle~awe na orahovim quspama Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

6 Oni su u ve}ini A mi koji smo u mawini Predla`emo lemilice Lemilice za va ewe ~ipova Ili da neko trkne i pogleda U nekoj starinskoj radwi Dr`e li jo{ kle{ta Za ~upawe vampirskih zuba Ili glogove za{iqene koce. NEO^EKIVANO Ki{a me besplatno kupa Lahor besplatno miluje Sunce besplatno greje Ptice besplatno hrane svojim pojem Ni{ta se ne napla}uje ni~ime Fabri~ke kapije opet postaju `drela Za gutawe i bquvawe radnika Da se nije vratio komunizam? BUWIN Napokon stanica. Buwin silazi sa voza, jedini.vadi iz malog xep}i}a na kaftanu papri} na kome je upisano ime sela gde se zaputio. Pita stani~nog slu`benika kojim pravcem se ide. Tamo! I ovaj pokazuje ispru`enom rukom na nekakvo `mirkavo svetlo koje se te{ko probija kroz gustu tamu. Buwin procewuje da }e morati do tamo da pe{a~i, jer nema stani~nih zaprega za prevoz putnika, nema ni stani~nog klozeta, nema ni kafane, nema ni{ta. A ima li tamo li neko, pita Buwin? 8 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

7 Ima, kako da nema, odgovara slu`benik i dodaje: Tamo je iz Moskve do{ao neki biv{i general \er`inski, sa gadnim gihtom, pa onda Dimitrije Vasiqevi~, onaj {to je pokrao grdne rubqe, ali je odrobijao svoje, a onda je do{la Oqa-Oqenka, ona {to je pobegla od mu`a, ona im kuva. Selo je prazno, svi su starinci poumirali, a mladi oti{li u carsku vojsku. Ne}e ti biti tamo lo{e kad se sredi{. Va`no je da odmah nabavi{ drva, lepo nalo`i{, toplo ti je, vuci zavijaju, a ti, ba}u{ka, pi{e{. Buwin za~u eno podi`e obrve i re~e: Ti zna{ ko sam ja?! Kako ne bih znao, odgovori slu`benik, ti si mene izmislio u svom romanu Selo. I Buwin ra{iri krila i odlete sa stanice. NAJNI@E BI]E IZ GRUPE Zove se \ina i sude}i po naduvenosti stomaka uskoro }e roditi Prehodno, bila je silovana iza ku}e jednog tajkuna Ti je naziva{ malom droqom i rado bi je {utnuo u rebra Dok sklup~ana ispod stola koristi svoj dah da zagreje matericu Ti mrzi{ tu `enicu koja se nikome ne `ali, nikoga ne optu`uje I koja }e kad rodi odmah postati samohrana majka A, zapravo, ti bi trebao prvi da je pozove{ da po e s tobom kad krene{ ku}i Vidi{ li kako te gleda, kao u Boga. Je li te ikad tako gledala tvoja `ena? MOBILNI Halo, ovde Papa! Skidajte onog tipa s krsta Dajte mu tri dnevnice I za taksi do Nazareta Ina~e }e nas sve zajebati. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

8 O, GOTOVO JE S USTUPCIMA Jednom, o jednom, ga ao sam pra}kom lastavicu Stajala je na strujnoj `ici u trikou trapezistkiwe Ubedih sebe da mi je pred noge pao mi{ Jer prominu mi kroz glavu u`as bapskih pri~a Ko ubije lastavicu brzo }e ostati bez majke Izgleda da Bog ne htede odmah da me kazni, svoje dete Osudi me na ~ekawe, no jednom, o jednom I moja majka tresnu s trapeza kao lastavica O, gotovo je s ustupcima kod Boga, pomislih tada utu~eno Ne bejah vi{e mera za grizodu{je i stid I evo tog naslova koji glasi: O, gotovo je s ustupcima Nemam u rukama pra}ku i ne ciqam s wom na mete Posle pra}ke sam stao u red za ga awe preciznijim oru`jem I svaki put sam ostajao bez negog, iznena en brzinom nestajawa A mo`da je ve} vreme da moji sinovi po~nu polako da ni{ane. 10 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

9 Jovica A}in POSLEDWI ZALOGAJ Mi{kice, Mi{kice, tako mi se umiqava, i ja ga volim, mada ga pokatkad i mrzim, a sad mu prilazim, pa mu se namestim u krilo da me malo gladi i miluje. Ti si moja, jedina, i ni~ija vi- {e, govori on, {to mu nimalo ne smeta da me ubrzo zatim rukom poduhvati i blago, ali odlu~no skloni s krila gde sam mu se, po- {to sam i u tome ve{ta, ba{ ugnezdila tako, uostalom kao i uvek, da sam ose}ala sve wegove karli~ne kosti, sva wegova tvrda i meka mesta, kao i wegovu samo}u koja stalno i duboko pulsira. Sklawa me kao da se upravo ne~eg va`nog setio. Zaista, uzima neku kwigu sa sto~i}a, lista je i pone{to pro~ita iz we, mrmqaju}i. Odjednom podigne pogled, Mi{kice, zovnu me opet, mada bih vi{e volela da me oslovqava pravim imenom, Lidija, Mi- {kice moja, slu{aj ovo, {ta bi ti rekla o ovome, evo, prirodno je i zdravo, veoma dobar recept, i to ~ak za deset obroka, pa nekoliko dana ne moramo da brinemo o ishrani. ^etvrt kile crne tuwevine iz uqa, oce ene Pet deka kuvane haringe, oderane [est skuvanih {argarepica, izgwe~enih Jaje jedno, umu}eno Tri ka{ike izrendisanog tvrdog sira Dve ka{ike paste od paradajza Dve ka{i~ice pivarskog kvasca ^etvrt ka{i~ice osu{ene i izmrvqene ma~je trave, kao za~in Dve ka{ike hlebnih mrvica Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

10 Dve ka{ike propr`enog ovsa Dve ka{ike `itnih klica [ta ka`e{, pita me on i ne pita, jer dodaje...rerna se zagreje na 350 stepeni, sve se sme{a, i posebno mrvice, ovsene pahuqice i klice. Onda se od prve sme{e prave kugle, koje se uvaqaju u drugu... Vi{e ga ne slu{am. Priznajem da taj mesni kuglof deluje primamqivo, ali u wemu nema qubavi, koliko god da ima zdravqa. Ina~e, cela stvar izgleda kao da je za neku gladnicu koja bi da traje devet `ivota, a ja ba{ ne verujem da sam od te vrste. I tako, kad je zavr{io ni{ta mu ne odgovaram, naravno, ionako me ne bi razumeo, ali ga gledam, hvatam mu pogled, htela bih da ga pogledam u o~i, da mu makar telepatski uka`em na va- `nost qubavi u spravqawu jela po receptima. Koliko god me mazio, on odbija istinsku vezu sa mnom. TAKVO NEVERSTVO nisam o~ekivao od Lidije, ba{ zgodne ma~ke koju sam jednom kao siro~e pokupio sa ulice i uveo je u svoj topli dom, obasuo je sigurno{}u, ma svim {to se samo po`eleti mo- `e, i provodio sam s wom sve svoje slobodno vreme, grejao je u svojoj posteqi, {aputao joj na jastuku, ~upkao joj dlake, ~e{qao, brinuo o wenoj higijeni, mada nije da i ona sama nije bila ~istunica. A tek kakva sam joj jela spremao. Kad god bih ih sam probao, prste bih olizao. Nisam joj ni govorio nego sam preo i mjaukao. Mada nisam bio neki napaqeni ma~or, trudio sam se, igraju}i tu ulogu u svakoj prilici zdu{no, da me takvog prihvati. I ni{ta, eto, kao da joj nisam uop{te ni{ta zna~io. Kad sam joj nedavno spremio specijalne ribqe kugle, divno zape~ene, miri{qave, ve} sutradan je ona na to zaboravila, i naprosto nestala, napustila me, oti- {la dok sam spavao. Izjutra sam je zvao, Mi{kice, Mi{kice, micko, mic-mic, do i kod tatice, ali we nije bilo. ^ak i ako joj je bilo vreme parewa, i hormoni joj udarili u glavicu, mo`da, i onda, to nikako ne bi trebalo da bude razlog za bekstvo, za povratak u haos i neizvesnost spoqa{weg sveta, postupila je surovo prema meni. Nevernica. Izdajnica. Nezahvalnica. Uli~arka. NAJPRE je moj ~vrst stav bio da je on neki topli brat, i to mi se dopadalo. Takvi umeju da budu ne`ni i istinski vole. Do{ao je po mene u hotel gde sam boravio ve} desetak dana i koji moji drugari i ja zovemo Kafica, po{to se u wemu, koliko ja znam, ni{ta drugo i ne odigrava sem olajavawa. Izabrao je ba{ mene, ne znam za{to, dopao sam mu se, a i ja sam `eleo da mu se dopadnem, upi- 12 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

11 wao sam se oko toga, ali takore}i spontano. Osetio sam da }e on biti moj pravi gospodar. Vaqda je i on isto osetio, pa me je poveo sa sobom. Platio je moj dotada{wi boravak u Kafici, potpisao papire kojim potvr uje da }e se najodgovornije odnositi prema meni, pa mi rekao da }e me od sada zvati Pit Bul, iako ja ba{ nikakve veze nemam sa psima koje tako nazivaju, ~ak ih uop{te i ne podnosim. Ipak, pre{ao sam preko tog samovoqnog kr{tewa, uveren da }e se moj budu}i gospodar jednom pokajati zbog imena i zvati me normalnije, Mi{ko, kako sam i bio upisan u hotelsku kwigu, ili Koqa, kako mi se obra}aju drugari, ~ak Luka, zbog moje strasti za skitawem. Ukratko, pristao sam da se odreknem slobode i lutawa da bih `iveo sa wim. Ionako sam u stawu mnogo da podnesem. Tome me je nau~io `ivot. Jedino ne volim kad u hotelu istekne vreme boravka i gazda hotela odlu~i da je trenutak za spavawe. Ma kome se jo{ spava? Ko se uspava, taj se vi{e ne budi. Verujte mi da tu izreku vaqa shvatiti doslovno. Nije vredelo {to smo drugari i ja usmeno sastavili manifest protiv uspavqivawa, ~ak i onda kad je re~ o ekstremnim slu~ajevima bolesti ili starosti, a da i ne pomiwem proizvoqne odluke gazde da se svetlost gasi i da je vreme za spavawe. Niko nije hteo da nas saslu{a. Samo lajte i lajte, odvra}ali su nam hotelski slu`benici, ~ak i obi~ne sobarice. Dobro, neka bude, lajali smo, ali karavani uspavanih su odlazili i nisu se vra}ali. [interu nijedan, pobesnelo smo dovikivali gazdi, a on se sme{kao, prilazio nekom od nas, a ovaj bi ga, klonuo, ve} nesposoban da bekne, kao hipnotisan, li{en i najprostije snage ne za re~ ili molbu nego za obi~an ujed, gledao suznim o~ima dok je slu{ao uvredqive re~i gazdine... ovom macanu je vreme da buji-paji. Tako je to kad ~ovek raspola`e hotelom kao svojom dedovinom. Odrekao sam se, smatrao sam, svoje slobode, ali sam zauzvrat dobio blagog gospodara, prijatan stan, {etwe i zdravu ishranu. ^im smo u{li u stan, odmah me je odveo u kupatilo. Trebalo je da se temeqno okupam. Imao je najboqe {ampone i meke pe- {kire. Dozvolio sam mu da me li~no istrqa tim pe{kirima. Gotovo ni{ta nisam morao da radim. Sve je on. Tog prvog dana priredio mi je pravu gozbu. Nezaboravno. Nikad do tada nisam tako slatko jeo. Uz to, on me je neprestano nutkao da uzmem jo{ i jo{. Rekao je, ajde, Pit, navali, ne stidi se, znam ja {ta je glad, a gledaj kakav si, spao si na kost i ko`u. A ja nisam dopu{tao da budem dvaput nu en. Bilo je to silno `derawe. Jeo sam i za svoje druga- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

12 re koji su ostali u hotelu i koje je verovatno uskoro ~ekalo ono stravi~no buji-paji. Nemojte se ni vi stideti, ili misliti da nemam smisla za finese, pitajte me, nego {ta, znam li {ta sam uop{te jeo. Nego {ta da znam, i to nikad ne}u zaboraviti. Sve ~isti prirodni vitamini. Glava ne mo`e da vas zaboli od paprika{a kojeg je spremio. U pe}nici. Majstor je, mogao bi da kuva i dvorskim lovcima i wihovoj sviti. Paprika{, pa zape- ~en. Pola kile rezanaca, ne mawe, ako ne i vi{e, crne tuwevine iz uqa, prethodno oce ene, onda prili~no per{unovog li{}a, stavio je i pivarski kvasac, jeste, tri ili ~etiri pune ka{ike maslaca, mqac, i bra{na toliko, dve ili tri {oqe mleka, kao i rendisanog sira. To je koli~ina za ~etiri obroka, a ja sam sve smazao. Voleo bih da je dodao i malo bifteka, ali predose}ao sam da i to jednom mora biti. Mo`e i kukuruza i {argarepe, za- {to ne? I {unke, dabome, i vor~ester sosa, i sira ~edra. Mislio sam ima vremena, i treba mu dati {ansu, o~ito je da ho}e i ume. Voleo bih ja i }uretinu u umaku. Na kraju sam posrkao i supu. Zvao ju je pomorska supa od pasuqa, ali bila je i pile}a i s jabukama. [ta }e vam voda, kad imate takvu supu! Sutra bih mogao da se nadam i jagwe}oj ~orbi, i sa bundevom. Mogao sam, posle svega, samo da ka`em, vau, vau! Nisam, jer on nije prestajao da bude {tedar: dok sam trepnuo, eto wega sa tawirom vru}ih ~evap~i}a, kobasi~ica i pqeskavica. Kao da sam samo ~ekao ceo `ivot na te poslastice. Uh, huh! Me- utim, sve vreme, kao neki nevidqivi izazov, u stanu je bilo prisutno jo{ ne{to. Kad sam zavr{io i slistio bogatu trpezu, a on me bratski potap{ao po ple}ima, bravo, Pit, vidim da }emo se ti i ja lepo slagati, ja volim da kuvam, a ti da jede{, pravi si doktor za `drawe, to nevidqivo prisustvo punilo mi je nozdrve i razdra`ivalo me. To nevidqivo prisustvo, zapravo grozni zadah, bilo je uzrok katastrofe. Ni{ta drugo, samo to. Nije te{ko da pogodite koji je to u`asan smrad bio. Bio ga je pun stan. Stan mi je odjednom sunuo u nozdrve, obuzeo mi utrobu, gotovo da izbqujem. Stan je naprosto bio konzerva presovanog ma~jeg smrada. Smesta sam ga, {to sam umilnije mogao, pozvao da izi emo u {etwu; do{ao sam do izlaznih vrata i ~ekao, mole}ivo ga gledaju}i. Nije oklevao da usli{i moju `equ. Da, da, Pit, idemo, i meni je potrebno, idemo da nas vide, da se javno dru`imo, da sve zgodne ma~ke zasline od zavisti. Kad je izgovorio ma~ke, meni je u stomaku po~elo da se prevr}e. Samo su mi jo{ ma~ke potreb- 14 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

13 ne. U stvari, smrad u stanu tako me je razgnevio da bih bio kadar da svaku ma~ku zgrabim za {iju i povalim je na tle, nagazim je i smrskam. Smrad u stanu bio je ve~an; taj se ne uklawa. Ma~ja mokra}a nije mawe gora od buji-paji, ~ak je i stra{nija, jer ste budni i trpite kao da ste uspavani. Povratak u stan bi za mene bila propast. Nije mi ostalo mnogo izbora. Otrgao sam se i jurio i jurio za sve`im vazduhom. I kona~no sam ovde, u {umi. ^ujem ze~ji trk. To je pravi `ivot. [uma, ne grad, ne hotel, ne stan kojeg je neka bolesna ma~ka popi{ala. NIJE ISTINA da je pas verni prijateq za ceo `ivot, najve}i ~ovekov prijateq. Ja sam svedok da je to la`. Moj Pit je jurio kao lud, a kad mi je nestao sa vidika, obuzela me je tuga. Zar sam zaista takav nesre}nik koga niko ne voli, s kojim niko ne `eli da bude? Mo`da je to zato {to volim da kuvam? Samac ~esto i nema {ta drugo da radi. Ne`ewi poput mene nema ve}eg sladostra{}a od toga da gleda i da u`iva dok drugi jedu wegova kuvarska umetni~ka dela u slast. Potom me je uhvatila srxba. Hodao sam ulicama bez ciqa. Tek kod jednog od kwi`arskih izloga sam zastao. Naravno, samo je kwiga odana prijateqica, najodanija. Trebalo mi je da povratim samopouzdawe. U{ao sam i kupio kwigu. Kod ku}e sam se osetio boqe. Kwigu sam polo`io na no}ni sto~i}, a onda me uhvatio dreme`. Smo`dila me je drama sa Pitom. Mo`da je ipak trebalo da ga nazovem druk~ije, qudskije, razumqivije. Na primer, Marko ili Koqa, mo`da Jovan ili Luwa. Dabome, Koqa, doktor za `drawe ~evap~i}a. On i ne zna koliko mi je postao blizak. Takav sam, dovoqan je dan i bli`wi mi je u srcu. Uspavao sam se, a kad sam se u osvit probudio, shvatio sam da ipak ne moram biti izgubqen slu~aj. Odmah sam se bacio na poduhvat, koji je nesumwivo bio te`i od toga da se propala Mi{kica, rekao bih narkomanka, pokupi sa ulice, ili od Kafilerije dobije beznade`ni Pit, koji nije bio daleko od toga da je zara`en besnilom i osu en na uspavqivawe, ali ne i neizvodqiv. Kod nas jo{ nema zakona protiv toga. Sve {to nam ne polazi za rukom, moramo poku{ati najmawe triput. Proba}u tre}u sre}u. Uz to, malo iskustva iz tropske kuhiwe ne mo`e da mi smeta. Naprotiv. Jasno, uvek sam cenio, ta i oni su Bo`ja stvorewa, mrave, mi{eve i pacove, hr~ke. Mogao bih wima da se okrenem kao qubimcima, ali s obzirom kako sam pro{ao sa Lidijom i Pitom, boqe da se ne upu{tam sa stvorovima za koje se tvrdi da se mogu civilizovati. Zna~i da ne treba ni da pomislim na jastrebe, sokole, i svakakve Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

14 le{inare, pa ni na medvede, jer ne samo oni, i svi koji su mi malo- ~as proleteli kroz glavu, nego ~ak i hijene mogu da se pretvore u doma}e `ivotiwe, iz ~ega sledi da }e me, iz nekog nejasnog razloga, obavezno napustiti i samo izazivati moju tugu i `alost. Svi stvorovi koji o~ekuju qubav, ne bi trebalo da su na mom spisku. Ko mo`e da voli i `eli da bude voqen, taj }e me prvi prevariti. O takvima ne}u ni da razmi{qam. Ne sporim, qupki su pokatkad, ali slamaju srce. Ho}u necivilizovanog i koji se ne da civilizovati. Jutro je mudrije. Sad znam i ko je taj bratac. S wim }u da `ivim. Niko mi ne mo`e zabraniti. Ne}u kr{iti wegova divqa prava, a onda ni on ne}e pobe}i od mene. On }e me stabilizovati. Razume}emo se kao bliski, a da bli`wi ne budemo. AKO ZEVAM, {krgu}em, plutam u velikoj kadi, ne zna~i da sam gladan, ali ne zna~i ni da nisam. Ne pori~em da mogu prili~no dugo da izdr`im bez nekog jela. Ne verujem da bi on mogao toliko. Mo`da i mo`e. Zagonetan je i ne bih smeo da iznosim neproverene tvrdwe o wemu. Ipak, dobro je {to taj uop{te ima veliku kadu u kojoj volim da se ba{karim. Nema prirodnijeg mesta. U vodi sam, lebdim u woj, i samo mi o~i vire. Pravo u`ivawe. Volim da se izle`avam. Obo`avam vodu, ~ak i kad je najprqavija, najmutnija, blatwava, samo da je voda i da u woj ima mesta za mene. ^istunac sam, ne pravim ni buku, tih sam, kao {to se ka`e, poput ta{ne. To se i wemu dopada. I on dr`i do higijene, iako u kupatilo dolazi samo da bi oprao svoje sitne zube, umivao malu ~equst i svoje li{ce. Uvek me ~udi {to izvesna bi}a izgledaju tako si}u{no i krhko. Mo`e ovaj, i to instinktivno slutim, da bude i opasan. Ali, u kupatilu, tada smo bliski. Istina, po{to je kupatilo moja glavna odaja, on je uvek zakqu~ava. Izvodi me i u svoju glavnu odaju po kojoj onda ja ~etvorono{ke bauqam, gmi- `em. I on pored mene isto radi, kre}e se ~etvorono{ke, prevr}e se i di`e sve svoje ~etiri noge uvis, pa se najednom okrene i unese mi se u lice, i zine. Onda mi je sme{an, ali ja se ne smejem. U odgovor na wegovo zevawe, zinem i ja. Nas dvojica smo sli~nog stasa i jednako duga~ki. U drugim stvarima, on je prili~no zaostao za mnom, i to budi kod mene neobi~no ose}awe. Kao da bi trebalo da ose}am samilost prema wemu. Me utim, nikakvu samilost ne ose}am. Ne mari on zbog toga, jasno mi je, i meni zato lakne. Samo mi stavi dlan izme u o~iju i {apu}e: Ali, Ali. Ne svi a mi se da mi stavqa dlan na ~elo, pa brzo trgnem glavom i blago mu ustima uhvatim tu ruku. Ne grizem je, jer o~ekujem da }e to biti ruka koja }e me nahraniti. 16 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

15 Zove me Ali, vaqda zato {to sam iz Afrike. Izjavio sam da smo bliski, ali to vaqa shvatiti samo u fizi~kom smislu, jer osim nas dvojice ovde i nema nikog drugog. Nisam odavno sa wim. Otkad sam ovde, video sam, kroz otvor za koji on ka`e da je prozor, sunce koje izlazi i zalazi svega ~etiri puta. Sve to vreme on me poji mlekom, ponekad pivom. Zasad pijem, {ta bih drugo. Jednom mi je doneo mrtvu ma~ku. To je sve. Pru`ao mi je i pomoranxe i banane i sladoled, i takve neke stvari do kojih ja ne dr`im. Nema u tome kostiju, nema mesa, nema ni otimawa. Ti si ba{ pravi predator, ka`e mi on, pa mi u kadu baci mesni but. Skloniji sam `ivom prasetu, mo`e i pe~enom, ali daj {ta da{ poru- ~ujem mu svojim mirnim usredsre enim pogledom. Na meni je da nastavim da rastem. Ako smo bliski, ne sme da ospori logiku rasta, logiku kru`ewa materije. Preteruje u svom stavu koji se o~ituje iz wegovog ~estog obra}awa: Dobri Ali, moj Ali divqi, moj Ali necivilizovani... [ta bi tek rekao da se umesto sa mnom dru`io sa onim istinski necivilizovanim ubicom, nilskim kowem, kadrim da i mene satre kad mu dune i tupoglavo pomisli da ga napadam, o ~emu znam iz roditeqskog pripovedawa u zavi~aju pre nego {to su me oteli i poslali ovamo? Moja navodna necivilizovanost ne zna~i, morao je to znati, neupu}enost u proces prilago avawa i prirodne selekcije. PO SVEDO^EWU SUSEDA, iz stana je ve} nekoliko dana dopirao ~udan {um. Krckawe. [i{tawe i krckawe. Nisu umeli da ga defini{u. Nemir, gnev. Ne{to prete}e. [um ti{ine, rekla je neka bleda devoj~ica, skrivaju}i se u gomili. Po~eo je da izbija i izvestan, sve intenzivniji zadah wima nepoznat. Kao od podgrevawa mo~vare, dometnuo je ponovo glasi} iste devoj~ice. Kasnije se ispostavilo da su {um i zagonetni zadah (od izmeta) poticali od `ivog krokodila. Policija je pozvana, ali je na lice mesta, zbog prezauzetosti, mogla da se pojavi tek sutradan od prijave gra ana da u stanu kod kom{ije ne{to nije u redu. Vrata su razvaqena i tako je otkriven krokodil. Umesto da pozovu stru~wake iz Zoolo{kog vrta, nimalo ne razumevaju}i govor krokodilskog tela, upla{ena dvojica policijaca je zapucala. Vlasnika stana nije bilo. Za wim je, po proceduri, posle sedam dana, raspisana poternica. Ali, od wega do danas nema traga i osnovano je zakqu~iti da je slu~aj sa wim zavr{io na najgori mogu}ni na~in, ba{ kao {to je i wegov qubimac pod paqbom iz automatskog oru`ja okon~ao svoj `ivot na mestu koje, na`alost, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

16 nije wegovo prirodno stani{te. Nemamo verodostojnih podataka {ta je zatim u~iweno sa ubijenom `ivotiwom. Name{taj u stanu je bio izlomqen i izgri`en. Vlasnik stana je o~igledno bio strasni ~italac, {to se mo`e ustanoviti na osnovu prili~nog broja kwiga koje su bile rasute po stanu. Premda krokodili ~ere~e sve {to je na domaku wihovih ~equsti, ne biraju zalogaje, ovaj je kwigama, upotrebimo re~ kojoj ovde nikako nije mesto, oprostio. Me u wima je mno{tvo raznih kuvarskih priru~nika. Nekako izdvojena, uz prevrnuti no}ni sto~i} jedino je bila neraspakovana kwiga Kako trovati ma~ke i pse. SAD SE, VERUJEM, PITATE {ta je sa mnom, gde sam. Ho}u da vam pomognem u odgovoru na to pitawe, ali s tim da moju pomo} ne shvatite kao opro{tajne re~i. Do opra{tawa od ma koga nije mi nimalo stalo. Od detiwstva sam nau~en da uvek pojedem sve iz tawira. Tawir posle jela ne sme da izgleda kao da se iz wega jelo. Mora da bude ~ist kao da je najbri`qivije opran i obrisan. Tako volim. I tako mora biti i ovog puta, mada ja ne}u biti onaj koji jede i nisam bio onaj koji je jeo. U tome le`i i razlog zagonetke gde se sad nalazim dok ~itate ovu moju poruku, moje posledwe pismo upu}eno svima kojih bi se mogao ticati moj slu~aj. Moj `ivot je bio ve~ito tragawe, pa je tako morao i da zavr{i, u tragawu. Tragao sam i za odgovorima na izgubqena pitawa, dabome i za qubavqu, od ~ega sam docnije odustao, za razumevawem bli`wih, i ni{ta za ~im sam tragao nisam nalazio. Sve do mog aligatora, s wegovim fantasti~nim naranxastim pogledom i uspravnim zenicama nalik se~ivu. Kao {to znate, u na{im krajevima nema zakona protiv dr`awa aligatora, kao {to nema zakona ni protiv wihovog hrawewa i izgladwivawa. Bio je to put do savr{enstva, put bez ostatka. Pitao sam se, priznajem, da li takav necivilizovani stvor uop{te ima pojma o slasti. Kad sam ja u pitawu, izgleda da mi je uvek bilo najsla e ono {to je bilo najgor~e. Zato sam i zavr{io ovako. Neobra en. Nepe~en. Nekuvan. S koskama. ^ak obu~en. Nedostojno za nekog sa kuvarskim darom kojim sam neosporno raspolagao. To }e vam posvedo~iti i ma~ka i pas s kojima sam kra}e vreme bio u prijateqstvu, mada nisam neki qubiteq `ivotiwa, a i zakleti sam protivnik mesne i masne ishrane, {to nikako ne zna~i da ba{ nema za {ta da me ujedete. Za to vam pa mo`e posvedo~iti Ali. Ali, poznaju}i vas, on to vi{e ne}e biti u stawu, jer ste skloni da stavqate lonac na vatru dok su namirnice jo{ na pijaci. 18 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

17 Ana Ristovi} TESLA NA ODMORU SLOBODNA TEMA: NA LETOVAWU Posledweg dana u {kolskoj zbornici skoro devoja~ka cika i vriska: telo se ve} unapred preparira i samo sebe {tipa za o~vrsli deo. I pitawe Gde }e{ na more ve} ocvale nastavnice ve{to dobacuju jedna drugoj, kao da su do ju~e igrale badminton ili tenis na engleskim travwacima. Neka, budu}a no}, raspada se u ~isto zlato pod kapcima, u sjaj. Ipak, svaka ve} zna. Kako }uti grad toliko nepodno{qivo da je i zavesa hotelske sobe pri~qivac ve}i ~ak i kada se ne wi{e; zna, kako zna da }uti grad, kako zna da }uti zavesa hotelske sobe da je i Mesec, zaogrnut wom, sagovornik boqi i kada ga nema, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

18 kako zna da }uti Mesec, i wegov okrajak, spasonosno sidro, pod kojim, bespovratno, beznade`no, nestaje ona, nekad dubina. I neka Ulica romanse se, sasvim neprimetno, pomalo {epaju}i dok promi~u dani, beskrajni, spu{ta u Trgova~ku, kao da joj je oduvek nedostajala samo ortopedska peta, ili kai{ od ~iste turske ko`e i tu joj bio i po~etak i kraj. TESLA NA ODMORU Hodam dugo kroz novobeogradske blokove zavijene u mrkli mrak Struje, ka`u, ne}e biti do u sitne sate udidio se tr`ni centar broj 1 udidio se tr`ni centar broj 2 udidio se tr`ni centar broj 3 ispred wega blesavo pseto `va}e praznu kesu na kojoj pi{e,,sa NAMA JE LAK[E i cepa je na plasti~ne rezance tako lako kao da nikada nije bilo ni lep{e ni sla e balavi pseto, farba od {tampanih slova mu obojila zube a wemu nekako lepo 20 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

19 Samo tr`ni centar broj 4 radi na agregat tu, me utim, nikoga oti{li svi qudi, privu~eni mrakom, do obli`we reke ne pamti se da ih je ikada bilo vi{e Sede tamo na klupicama, u ti{ini, zure u neprozirno, u ne{to {to ~as jeste, ~as nije Prvih pola sata razmi{qaju o tome da li su Dol~e i Gabana jedan ili dvojica U narednih sat ve} vide da i u tom mrklom mraku na svakom pedqu ne{to zaista svetli ~ak i sopstveni nokat ~ak i maqice na rukama ~ak i beowa~e kao {to nikada nisu ~ak i svaka travka ~ak i razlog da utrne `i`ak u tom mekom mraku pod wom PO MERI ^OVEKA U modi su nove stolice: kada sedamo na wih i daqe hodamo: jedna noga zameni na{u desnu, druga na{u levu. Sedne{ na stolicu, i ve} si na kowu. Odlazi{ tamo gde i ina~e, vodi te tvoja stolica, a da pri tom ne mora{ da mrdne{ Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

20 ni no`nim prstom. Kre}e{ se, a sedi{ u mestu. Ujutru nas stolice uvedu u lift, gde je ve} nekoliko kom{ija, na svojim ~etvorono{ama. Vi{e ne pri~amo o vremenu, osim ako nije re~ o vlazi koja nagriza drvo; ni o zdravqu, osim ako ne o akciji Ku}nog saveta da se nabave novi ekseri jer su na nekim stolicama ve} zar ali. Stolici onog iz stana broj 9 morali da amputiraju nogu: jadan ~ovek, vi{e nije ni za {ta, treba pisati op{tini, postoje vaqda i stolice solidarnosti. Nove stolice re{avaju i problem gu`ve u gradskom prevozu: u autobus vi{e ne mo`e niko ko nema svoje sedi{te. Ponekad, dodu{e, u e i uspravni prosjak, i udelimo mu milostiwu tako {to nam sedne u krilo, da makar malo oseti kako lepo je kad na svojim nogama nije. To je onaj {to mu socijalna strategija predla`e da postane muzejski primerak izlo`en na sajmovima name{taja: Ovo su oni {to su uporno koristili noge. Na trotoaru le`i neki ~ovek, vi~e: Dr` te stolicu, pobe`e mi! Niko da mu pomogne da ustane; 22 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

21 podigav{i ga na noge, bilo bi kao da si ga osudio na do`ivotnu robiju. Te{ko je pojuriti za odbeglom stolicom, gomila {u{ka: stolica mu po`urila na sastanak upravnog odbora, na raspravu o konkurenciji i ukidawu invalidskih kolica. Ponekad, sa svojom stolicom odlazimo u pozori{te ili bioskop: tada ona sedi u nama, duboko me u drugim stolicama i pri potresnijim prizorima tek malo joj popusti {raf. Ponekad i stolica pla~e. Vi{ak sumwe u to da smo ikada koristili vi{e tela nego {to treba masira butne mi{ice, da ipak ostanu u pristojnom stawu. A u svakom drvetu drema po jedan crv. Hemoroidi od previ{e sedewa odavno su oti{li u istoriju. Hemoroid je ona lampica, utihnula, pa odjednom, opako pocrvenela na ku}nom kompjuteru. U modi su nove stolice umesto nas obavqaju sve uredno ~ak i stolicu a da se skoro ni{ta ne oseti. Samo negde daleko sve`a piqevina zamiri{e na spaqeno meso i u lice nam se nasmeje Krcko Ora{~i}. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

22 Vladimir Kecmanovi} SIBIR I No} je tip sa kapuqa~om na glavi. Usta se razvla~e u kez. Kao da ka`u: [ta je bilo, de~ak, ki{a pada, a? To su tvoja usta. Tvoja je i glava koja se podi`e prema nebu. I dlan koji se pru`a ne bi li na wega pala koja kap. Ne, ne pada ki{a. A tipu kapuqa~a nije samo na glavi. Nego navu~ena na facu. Do ispod nosa. Nema{ pojma kako je uspeo da te vidi. Kroz kapuqa~u. A uspeo je. Jer ti je prepre~io put. Skinuo kapuqa~u. Uhvatio te za ruku. I rekao: Hej. Frka je kada ti tip bez lica prepre~i put. ^ak i ako si stondirana. I ako tip bez lica dobije lice. I glas. I ako su ti lice i glas poznati. 24 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

23 Tvoje o~i. Na tu em licu. I tu a tvoj nos. Glas koji zna{ otkada zna{ za sebe. Tata! Hej ti, ka`e{. Otkud ovde? Ni{ta, kao, interpol. Poternica, ovo ono. Uvla~i te u haustor pored kog je stajao. Privla~i tvoje lice svom. Zagleda ti se u o~i. Ruku, koju je dr`ao ne`no, sada ti `estoko sti{}e. Drogirana si, ka`e besno. Jok, ti si, ka`e{. Ruku kojom ne sti{}e tvoju, podi`e u vazduh. Kao da zamahuje. Kad si stondirana, refleksi su ti spori. Pa ipak, br`i od pameti. Trza{ se. Povla~i{ glavu. Podi`e{ ruke. Kao {titi{ lice. Ose}a{ kako ti se u glavi bistri. Kao da si popila `estok {amar. Ose}a{ kako ti se krv pewe u glavu. Povla~i{ ruku iz wegove. Sti{}e{ {ake u pesnice. Unosi{ mu se u facu. [ta je bilo, ka`e{. Da ne}e{ da me udari{!? Gleda{ kako se tvoje o~i na wegovom licu {ire. Kao da je zbuwen. Gotovo kao da ga je strah. Sine, ka`e, zna{ da te nikada nisam udario. I jo{: Nemoj da jede{ govna. Tvoje o~i na wegovom licu te netremice posmatraju. Kao da te hipnoti{u. Hajde da se ne sva amo, ka`e. Zna{ i sama da nije vreme za zajebanciju. Spu{ta ti ruku na rame. Grli te. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

24 Opet ti se zagleda u o~i. Slu{aj me dobro, ka`e. Sve }e da bude u redu. Samo mora{ da me slu{a{. Ide{ s mojim prijateqem koji }e nekoliko dana da pazi na tebe, ka`e. Dok ja ne ra{~istim ovo srawe. To je najpouzdaniji ~ovek, ka`e. Dok si s wim, ni{ta ne mo`e da ti se desi. Nemoj ni{ta da brine{, ka`e. Dr`im stvari pod kontrolom. Tvoje je samo da nekoliko dana ne pravi{ gluposti. Obe}ao sam i Mirjani, ka`e. Posle ovoga je pizdarijama kraj. Podi`e ruku uvis. Ma{e. Odnekud se pojavquje visok tip. U ko`noj jakni. ]ale mi spu{ta ruku na rame. To je Miki ka`e. Miki, ovo je moja princeza. Da je ~uva{ ko o~i u glavi. A ona je obe}ala da }e da te slu{a. Miki je klimnuo glavom. Kao, pozdravio me je. Kao, sla`e se sa }aletovim re~ima. Lice mu je kamen. Izgleda stvarno opasno. Xems Bond varijanta. Ka`em: Ni{ta nisam obe}ala. ]ale me ste`e. Ne`no, ali ~vrsto. Onda sada obe}aj, ka`e. I jo{: Molim te ko boga! Prvi put ga vidi{ zabrinutog. Prvi put ~uje{ kako mu glas drhti. Da li si klimnula glavom? Da li mu se u~inilo da si klimnula glavom? Da li glumi kako mu se u~inilo da si klimnula glavom? Hvala ti sine, ka`e. Pametna tatina }erka. Qubi te u ~elo. Sti{}e Mikiju ruku. Navla~i kapuqa~u na lice. I nestaje u mraku haustora. 26 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

25 II Mikijeva ruka koja se podi`e. Kao daje znak da ga prati{. Tvoja noga koja krene. Pa stane. Mikijeva glava koja se osvr}e. I ruka koja se pretvara u trougao. Kao o~ekuje{ da mu se oka~i{. Stoji. Stoji{. Ruka se ispravqa. Hvata te za ruku. Druga Mikijeva ruka te hvata za {aku. A prva se opet zatvara u tougao. Oko tvoje ruke. Oka~ila si mu se. Prelazite ulicu. Ulazite u prolaz izme u dve zgrade. Ta~no preko puta haustora u kom je nestao }ale. Ulazite u dvori{te. U dvori{tu su kola. Bezvezan BMW. Trougao oko tvoje ruke se ispravqa. Ruka ti, kao mrtva, pada na bok. Miki otkqu~ava vrata BMW-a. Daje ti znak da sedne{. Kola su mi parkirana na kraju ulice, ka`e{. Jebi ga, {ta s wima. Ka`e: ^ini mi se da je to sada najmawi problem. Ve} je obi{ao kola i otvorio svoja vrata. Seda i pali motor. Nalak}uje se na suvoza~evo sedi{te. Streqa te pogledom. Mala, ka`e, ulazi i ne zajebavaj. Ka`e{: [i{! U mraku ne vidi{ wegovu ruku koja hvata tvoju. Samo ose}a{ stisak koji te uvla~i u kola. Pada{ na sedi{te. Potrbu{ke. ^uje{ vrata koja se zatvaraju. Trza{ se kada kola naglo krenu. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

26 S mukom se okre}e{ dupetom prema sedi{tu. Podi`e{ se i seda{. U o~ima ti ble{te uli~na svetla. Vi~e{: Je li, bre, majmune, je l ti }ale rekao da me ~uva{ il da me mlati{!? Glas mu je apaurin. Ka`e: Zaboravi }aleta. I potrudi se da me ne natera{ da te mlatim. III Uli~na svetla mi jo{ neko vreme igraju pred o~ima. A onda mrak. Tu i tamo, opet bqesne poneko svetlo. Vaqda farovi kola pored kojih prolazimo. Pojma nemam koliko dugo se vozimo. Kad si razbijen, boli te uvo za vreme. Zato i volim da se razbijem. Ono: tren je ve~nost, ve~nost je tren. I tako to. ]uti kao zaliven. Ka`em: Ti si neki mnogo razgovoran tip. A on: A ti si drogirana ko dupe. A ja: Opa, po~eli smo i da psujemo. A on: [to ne {mr~e{ belo, ko sve bogate devoj~ice. [ta }e ti ta srawa? A ja: Belo di`e, ja volim da me spusti. A on: Ti si, kao, retro riba? A ja:... Nemam pojma {ta ja ka`em. Ili, mo`da ni on ni{ta nije rekao. Mo`da ga ni{ta nisam ni pitala. 28 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

27 Mo`da sam razgovarala sama sa sobom. U polusnu. Ili u snu. IV U krevetu sam. Pod jorganom. Se}am se: izvukao me je iz kola. I vodio po travi. I uveo u neku ku}u. To je bi}e ku}a u kojoj sada le`im. Gledam u tavanicu od drveta. Drvo deluje lamperija. Krevet je udoban. Glava mi je te{ka. Treba mi vremena da je pomaknem. Ne vidim ni{ta osim lamperije, na kojoj se nije {tedelo. Gledam {are na drvetu. Poku{avam da od wih napravim sliku. Ne ide. Pogled mi je mutan. Umesto jedne {are, vidim dve. Ipak, ~ini mi se da uspevam. Od duplih {ara pravim bre`uqke. Koji talasaju. I oblake. Koji talasaju nad bre`uqcima. De~ija posla. Pomi~em glavu. Glava me boli. Vidim sobu. Mo}an brodski pod pod mo}nom lamperijom. I {panski zidovi. Pre dvadeset godina, to je bilo in, rekao bi Xejson. Za pedeset }e da bude retro. Sada je aut. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

28 Na brodskom podu je rusti~an }ilim. I jedan ki~-sanduk koji glumi kov~eg sa blagom. Sa bravom i kqu~em od la`nog zlata. Na kov~egu je televizor. Pored kov~ega, u }o{ku, gori kvarcna pe}. I to je sve. Neko je sagradio ku}u da se kur~i, i po~eo da se kur~i sa ure ivawem, pa na pola posla oti{ao da se kur~i na drugom mestu. To ne bi rekao Xejson, to ka`em ja. Ose}am da me le a i buqa bole od dugog, nepomi~nog le`awa. Pridi`em se da promenim polo`aj. Podupirem se rukom. Ruka me boli. Pored kreveta u kom le`im, ugledam sto~i}. Zna~i, i sto~i} je tu. A na sto~i}u je daqinski upravqa~. Pomi~em drugu ruku da ga dohvatim. I druga ruka me boli. Hvatam ga i po~iwem da priti{}em dugmi}e. Mrtav je. Daqinski upravqa~? Ili televizor? Vra}am daqinski upravqa~ na sto~i}. Ponovo se izvaqujem na le a. Otkrivam se. Vidim da le`im u pantalonama i ko{uqi. Cipele mi je, vaqda, on izuo. On mi je, vaqda, skinuo mantil. Spu{tam glavu na jastuk. Gledam bre`uqke i oblake koji talasaju na lamperiji. Zami{qam sebe kako, u polusnu, mrtva-drogirana, bauqam po travi. Dok me on pridr`ava. I uvodi u ku}u. Pitam se koliko dugo sam spavala. 30 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

29 Poku{avam da mu se setim lika. Pitam se gde je sad. Onda se pitam kako znam da je to po ~emu sam bauqala bila trava. I ~ini mi se da se prise}am kako je trava bila osvetqena. A ku}a mra~na. Da li zato {to spoqa{we svetlo bilo upaqeno? Ili zato {to je on upalio baterijsku lampu? Ili nije gorelo nikakvo svetlo? I trava nije bila osvetqena? Vi{e se ni{ta ne pitam. I ni~ega se ne prise}am. Samo lebdim po bre`uqcima i oblacima. Od drveta. V Zvuk kqu~a koji se okre}e u bravi. Vrata koja se otvaraju. I on koji se pojavquje na vratima. Xems Bond Miki. Xukac u ko`noj jakni. Sa tawirom u ruci Glas mi zvu~i kao da dolazi iz bureta. Dok izgovaram: [ta je, bre, ovo, dr`i{ me zakqu~anu!? Ne, nisam uspela da mu se setim lika. Izgleda mnogo boqe od mutne slike u se}awu. Ka`e: Ne smem da te bacam u isku{ewe. I wegov glas zvu~i kao da dolazi iz bureta. A ko`na jakna na wemu uop{te ne deluje xuka~ki. Nijedan detaq ne zna~i ni{ta sam po sebi, rekao bi Xejson. Ista stvar mo`e da stvara najrazli~itije utiske. Sve zavisi od konteksta. Prilazi mom krevetu i spu{ta tawir na sto~i}. U tawiru su dva sendvi~a. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

30 Uzmi, ka`e, od ju~e nisi ni{ta jela. Ka`em: Ako misli{ da }e{ time da se izvadi{ {to me zakqu~ava{, malko si se zajebao. Da ne pri~amo o tome da si me no}as tukao. I psovao mi }aleta. Faca mu je nepomi~na. Ni besa, ni straha. Fiksira me pogledom Dok izgovara, tiho: Nisam te tukao, nego sam te zamolio da me ne tera{ da te tu~em. I nisam ti psovao }aleta, nego te savetovao da ga na neko vreme zaboravi{. A onda, jo{ ti{e: Ali, ako ba{ insistira{: Jebem ti }aleta. Ops! Ose}am kako mi se grlo su{i. I glas mi ne zvu~i kao da sti`e iz bureta. Hrapav je i bole}ivo mazan, kao glas droqice koja se {lihta. Dok sam. Fiksira me pogledom jo{ jedan tren. A onda se prene. I ka`e: Na to sam potpuno zaboravio. Ustaje i kre}e prema vratima. Ka`e: Nemoj da izvodi{ gluposti, odma se vra}am. A onda odlazi iz sobe, ostaviv{i vrata otvorena. VI Ustajem iz kreveta. Brzo i odlu~no. Jedva da ose}am te`inu i bol u glavi. Bes je ja~i od mamurluka. Skidam zgu`vane pantalone u kojima sam spavala. I ko{uqu. I ~arape. Bacam ih na pod. Ostajem u minimalnim ga}icama i brusu. 32 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

31 Sa }emo da vidimo kako ti stoji{ sa isku{ewima, izgovaram glasno. Le`em u krevet: Ulazi, sa bokalom u jednoj i ~a{om u drugoj ruci. Jednu golu nogu prebacujem preko druge. Jebozovno ga posmatram. Kratko me posmatra, kao predmet. A onda skre}e pogled. Da li to prime}ujem da se lice od kamena malko zarumenelo? Ako nije, onda je stvarno od kamena. Kao da se ni{ta neobi~no ne doga a, spu{ta bokal i ~a{u na sto~i}, pored daqinskog upravqa~a i tawira sa sendvi~ima. Zaboravio sam da kupim ne{to za pi}e, ka`e. Oti}i }u kasnije. Okre}e se i kre}e prema vratima. E, pa, ne}emo tako. Kqu~aru, izgovaram jeba~kim glasom. Zar ne}e{ da potro{i{ svoju robiwicu? Ne osvr}u}i se izgovara: Pokrij se, dete, prehladi}e{ se. Da jebe{ }aleta, mo`e, ka`em. A }erka te ne zanima. Osvr}e se i ka`e: Tako ti je s nama homoseksualcima. Opa, igramo `estoko. Jak na re~ima, a muda se stisla, ka`em. [ta je, ipak nema{ petqu da se zajebava{ sa gazdinom }erkom? Sada me dugo posmatra. Detaqno. Kao robu u izlogu. Od glave do pete. Pratim mu pogled. Zainteresovan, mo`da prekoran. Mo`da, ~ak, i topao Ali bez trunke po`ude. Mo`da je stvarno peder. Besno se pokrivam jorganom. Na licu mu se javqa ne{to {to li~i na osmeh. I samo {to se javilo nestaje. Da se razumemo, ka`e. Meni niko nije gazda. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

32 To ~isto da ne bi bila u zabludi, ka`e. Ina~e, tvoja stvar, mo`e{ da pri~a{ {ta ho}e{. Samo, ka`e, vodi ra~una da nisam raspolo`en da slu{am srawa. Pa }e{ srawa morati da pri~a{ sama sa sobom. Po{to, osim sa mnom, na `alost, neko vreme ne}e{ mo}i da pri~a{ ni sa kim drugim. Moje je da do em i donesem ti hranu i pi}e, ka`e, posle mogu da odem. A da li }u da odem to zavisi od tvog pona{awa. Tu{. U, jebo te, kur~im se neuverqivo. Ne znam {ta }u bez tvog dru{tva. Sle`e ramenima. Kao, moja stvar. I jo{ ne{to, ka`e: ne ra~unaj ni na hranu i pi}e ako ne bude{ pristojno obu~ena. Krimos, za{titinik reda i morala. Izlazi i zatvara vrata. Okre}e kqu~ u bravi. Kqu~aru, dovikujem. Izviwavam se na izrazu, gde je planirano da pi{am! Otkqu~ava vrata. Proviruje u sobu. Pokazuje prstom iza mojih le a. Tu ti je ve ce, ka`e. Unutra ti je ~etkica za zube, pasta, i te stvari. Osvr}em se. U }o{ku pored kreveta, iza svojih le a, stvarno vidim vrata. ^ujem duga vrata koja se zatvaraju i kqu~ koji se okre}e u bravi Ako ti treba jo{ ne{to, lupaj, dovikuje Mikijev glas koji se udaqava. VII Lupam. ^ujem korake koji se pewu sti`e uz stepenice. Vrata se otkqu~avaju i otvaraju. 34 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

33 Prvi put, pogled mu je iznena en i qutit. Usmeren na moje gole noge. Izlazi i zatvara vrata. ^ujem zvuk kqu~a u bravi. Hej, vi~em, ne izazivam te, stvarno sam zaboravila da se obu~em. Dobro, poru~uje glas sa druge strane vrata. Javi kad se obu~e{, ja }u da do em. Re`im: Iskoristi to vreme da mi prona e{ ta{nu. Ili i ta{nu treba da zaslu`im lepim pona{awem!? Koraci se spu{taju niz stepenice. Navla~im pantalone i ko{uqu. Vra}a se sa ta{nom. Odmerava me pogledom, kao razredni stare{ina. Uzimam mu ta{nu, izvla~im kutiju sa cigaretama i upaqa~, vadim cigaretu. S ga ewem gleda kako pripaqujem. Krimos sportski tip. Takvi mi najvi{e idu na vaginu. Uvla~im dim do jajnika. Onda izbacujem deo od kojeg pravim kolut, pa kroz kolut pu{tam ostatak dima. U glavi mi se muti, grlo me grebe. Ispa{tam grehe prethodne ve~eri. Ipak, nastavqam da `estoko dimim. Bezobrazno ga fiksiram pogledom. Ka`e: A da ti donesem ne{to da zavari{? Ka`em: Ako biste bili qubazni. E, pa, ka`e, taj film ne}ete gledati. Tek sada ose}am kako me hvata gadna `e. Sedam na krevet. Uzimam bokal, sipam vodu u ~a{u. Ispijam je na eks. Pa jo{ jednu. Muka mi je. Slu{aj, idiote, ka`em. Koliko sam shvatila, tvoj zadatak je da me ~uva{ dok }ale ne ra{~isti srawe u koje se uvalio. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

34 Boli te kurac, ka`em, {ta }u za to vreme da radim! Ako mi se drogira, drogira}u se, ima da crknem ako ho}u! I moli boga {to sam mamurna ko dupe, ka`em, pa jo{ nisam polomila jebena vrata koja zakqu~ava{, i si{la dole da ti jebem mater! Toliko uspevam da izgovorim. Zatim poku{avam da povratim dah a da ne povratim. Kamena faca kao da je zadovoqna onim {to vidi i ~uje. Ne mogu da ti dozvolim da se drogira{ zato {to mi je zadatak da te sa~uvam `ivu, ka`e. Osim toga, nikada se nisam bavio dilovawem, pa ne}u ni sad. Kamena faca koja se kvarno osmehuje. Ako ti je ostalo ne{to tog srawa od sino}, ka`e, slobodno uzmi, ku}a ~asti. Ka`em: \ubre, misli{ da nisam provalila da si mi rovio po ta{ni. Kvaran osmeh se ne skida sa kamenog lica. Blefira{, ka`e. Dobro je da si se uop{te setila da si imala ta{nu. Ti blefira{, ka`em. Zna{ da u ta{ni nema dopa, ~im se tako kretenski sme{ka{. Zna~i rovio si. Ili mo`da ho}e{ da ka`e{ kako si vidovit? Mo`da ho}u da ka`em kako sam dobro obave{ten, ka`e. Pa znam da nikada sama ne kupuje{ dop, nego se odvaquje{ kad ti ga poture pod nos tvoji kretenski prijateqi. Tu{! Kad su u pitawu bogati kreteni, ka`e onda oni ~aste. Kad su kreteni siroma{ni, ~asti{ ti. Tu{! Tu{! A onda im, ka`e, kao prava mala bogata{ica, pokloni{ ostatak. Ima se, mo`e se. [iroko. Tu{, tu{, tu{! Je li, ka`em, jesi ti krimos ili policajac? 36 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

35 Ka`e: I jedno i drugo. Ili malo jedno, malo drugo. Suuuper, ka`em. Nisam rekao da je super, ka`e. Samo sam rekao da je tako. A onda: Da li je to sve zbog ~ega ste me zvali? Pa, rekla sam ti, ka`em. Ako me jo{ jednom zakqu~a{, polomi}u vrata. Ako ne uspem da ih polomim, isko~i}u kroz prozor. I jo{: Budi siguran da se ne {alim. Prilazi krevetu i seda pored mene. Jasno mi je da se ne {ali{, ka`e. No}as sam te zakqu~ao da se, ako se slu~ajno probudi{, pa po~ne{ da bauqa{, ne polomi{ niz stepenice. Posle sam te zakqu~ao zato {to si me iznervirala, ka`e. A i zato {to sam hteo da iza em iz ku}e. Ina~e, ka`e, nisam manijak. Naravno da ne}u da te zakqu~avam. I jo{: Je li to ok? E tu sam te, na krevetu, ~ekala. Ok je, ka`em. Samo bez preterane intimizacije. Ustaje sa kreveta. Polako. Da ne ispadne kako je sko~io kao oparen. Kre}e prema vratima. Gleda na sat. Ka`em: A ~etkica, pasta i sapun u kupatilu? Ceni{ ga da je to sve od kozmetike {to mi treba? To je za po~etak ka`e. Napravi spisak {ta ti jo{ treba, ali vodi ra~una da smo u `e{}oj vukojebini. Sve {to mogu da ti nabavim, nabavi}u ti sutra, ka`e. Danas je kasno, samo {to nije pao mrak. A televizor, ka`em, nema {anse da `ivne? Prilazi televizoru, podi`e gajtan. Ukqu~uje ga u {teker. Ka`e: Bez struje te{ko. Uzimam daqinski upravqa~ i priti{}em dugmi}e. Ni{ta se ne de{ava. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

36 Ovom modelu, ka`em, izgleda ni struja ne poma`e. Priti{}e dugme na televizoru. Pojavquje se slika sa snegom. Ton {u{te}i. Ali, mo`e da se nasluti {ta tipovi govore. I da su tipovi koji govore Hrvati. Nije mrtav, ka`em. Samo je malo retardiran. Priti{}em dugmi}e na daqinskom upravqa~u, Ista ja~ina zvuka, isti tipovi `va}u istu, slabo razgovetnu `vaku. Prilazi mi i uzima mi daqinski upravqa~ iz ruke. Otvara ga, ~a~ka. Ka`e: Sutra }u da kupim nove baterije. Sad idem da namestim antenu. Samo {to je iza{ao iz sobe, ~ujem kako kora~a po krovu. ^uje se ~angrqawe sneg na televizoru postaje re i. Vi{e tipova i jedna riba sede u studiju. S vremena na vreme, kamera snima publiku. I ton postaje razgovetniji ~ujem da `va}u o Xoniju [tuli}u. ^ujem kako Miki silazi sa krova. Proviruje na vratima. Je li sad boqe, pita. Malo, ka`em. Jebi ga, kako je, tako je, ka`e. Gledaj televiziju, idem na sve` vazduh, brzo se vra}am Zakqu~a}u samo ulazna vrata, ka`e. Ne zbog tebe, nego jebi ga ipak smo u {umi. Ako ho}e{, razgledaj ku}u, ka`e. Mada, nema{ bogzna {ta da vidi{. Boqe lezi tu i le~i se, ka`e. Sutra, kad do e{ sebi, mo`emo da idemo u {etwu. Ustajem i spu{tam se na kolena. Plazim jezik i dah}em kao ku~e. Osmehuje se. Odmahuje rukama. Kao priznaje poraz. Odlazi. 38 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

37 VIII Tipovi na televiziji po~iwu da se sva aju. Jedan tip poku{ava da objasni kako Xoni [tuli} ba{ i nije takav genije kao {to se misli. Ostali sagovornici i publika uglas mu jebu kevu. Za tim Xonijem matorci u Srbiji na~isto lude. Izgleda da su u Hrvatskoj po tom pitawu jo{ lu i. Ne znam mnogo o tipu. Xoniju. Ali moram da priznam da dobro izgleda. Ima neki zajeban pogled. Vidi se da ima ne{to u glavi. ^ak mu i hipi frizura dobro stoji. Ustajem sa kreveta. Prote`em se. Prilazim prozoru. Sumrak je po~eo da pada. Dobro jutro! Otvaram prozor. [iba me sve` vazduh. Udi{em, duboko. Napoqu je {uma. Ali, ne mnogo gusta. Drve}e listopadno. Li{}e po~elo da opada. Teren bre`uqkast. Kroz drve}e proviruju livade. Pejza` krava i trava, {to bi rekao jedan matori xanki. Neopisano uobra`en i dosadan. Davio me je u jednom klubu, jedne no}i. Barem dva sata je ponavqao taj, jedan te isti stih. Ovde su samo drve}e i trava. Krava nema. Ni ku}a. Osim ku}e u kojoj sam zarobqena. Ni automobila. Osim BMW-a, koji stoji na zemqanom putu porede ku}e. O qudima da ne govorimo. Ako ne uzimamo u obzir Mikija. Koji se tu i tamo pojavquje izme u drve}a. Xogira. Matori zlikovac. Mrzi duvan i gudru. Odr`ava kondiciju. U trenerci i patikama. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

38 Ja sam u jednim jebenim pantalonama i jednim jebenim ga}icama, a gospodin je poneo i garderobu za sportske aktivnosti. Pored jednog drveta staje da se odmori. Ali, {ta to moje o~i vide: Razvezuje u~kur na trenerci. [ora. Obuhvatio ga je {akom. I ~ini mi se ima pune ruke posla. Ili se, ipak, jo{ uvek dobro vidi, ili tripuju sumrak, daqina i moja kurvinska ma{ta ispod {ake ima jo{ mnogo korisnog sadr`aja. Vra}a ga u ga}e, vezuje u~kur. Nastavqa da tr~i. Po{to se istr~ao, seda na paw, nedaleko od ku}e. Dr`awe u sede}em polo`aju za desetku. I to na difu. Ne vidi me. Gleda u daqinu. Iako mu se u mraku jasno ne vidi lice, vidi se da nije kreten. Kao {to ve}ina dobrih frajera jesu. Kreteni. Koji, uz to {to dobro izgledaju, jo{ i xogiraju. Pa im ni to nije dovoqno, nego se dr`e kao da su upravo polo`ili ispit iz fiskulture. Sa odli~nom ocenom. Ludak, verovatno, jeste. Kao divqi tip koji lovi po {umi i jebe se sa qubavnim mukama. U kwizi koju mi je dao Xejson. I koju je napisao tip koji je bio nacista. Pa mu, kad su sjebali naciste, zabranili kwige. Pa kasnije ukapirali da je nacizam nacizam, a da su kwige kwige. Pa opet po~eli da ga ~itaju. Ludak, verovatno, jeste, ali kreten sigurno nije. Ve~eras stvarno po~iwe da pada ki{a. Ludak sa pawa ustaje i kre}e prema ku}i. IX Danas ja sedim na pawu. Ku~ence koje je gospodar izveo u {etwu. 40 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

39 Samo {to, umesto ku~enceta, po travi tr~kara gospodar. A ku~ence, kao da je gospodar, sedi i dosa uje se. Tu i tamo pripali cigaretu. I odbija dimove. Ovo nije paw na kom je ju~e sedeo Miki. I nismo tako blizu ku}e. Toliko smo se udaqili da i pored toga {to je {uma retka, a grawe na drve}u polugolo ku}u ne vidim. Vazduh sve`. Miri{e na ju~era{wu ki{u. Bacam cigaretu. Trenutak, dva, tri u`ivam u zdravom `ivotu. Onda palim novu. Gospodar Miki pauzira sa tr~karawem. Prilazi. Zadihan. Naslawa se na drvo u blizini.. Ka`em: Sedi pored mene, ne ujedam. Ka`e: Jest, pa da me opet zajebava{. U skoku se pewe na debelu granu drveta. Kao ma~ka. Naslawa se na drvo. Desnu nogu naslawa na granu. Levu prebacuje preko desne. Ko baletan. Ili majmun? Hvala za cigarete, ka`em. A kozmetiku i dowi ve{ boqe da ne komentari{em. Podi`e ruku sprema se da pametuje. Ok, shvatila, ka`em. U `e{}oj smo vukojebini, treba da pevam {to sam dobila i to {to sam dobila. Zadovoqno sle`e ramenima. Kao {ta da ti pri~am kad sve zna{. Ka`em: A vukojebina je, koliko mi se ~ini, blizu granice. Osmehuje se. Zainteresovano me posmatra. Na televizoru vi{e hrvatskih nego na{ih kanala, ka`em. A sve {to donese{ iz kupovine sa hrvatskom etiketom. Izgleda, ka`em, da {verc i daqe cveta. Ni{ta vladavina prava, fiskalna politika. Ni{ta Evropska unija, i tako to. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

40 Smeje se. Od srca. Ili, ka`em, imaju neki magacin za tipove ko ti i moj }ale. Market Nostalgija. Prodaju vam srawa po duploj ceni, ka`em. [ifra ne pitam za cenu, samo nek je na crno. Osmeh mu se skida s lica. I kao da se mr{ti. Neki mlogo osetqiv ~ova s one strane zakona. Ska~e na zemqu. Nastavqa sa xogingom. Ustajem sa pawa. Pewem se na drvo. Mawe sam ve{ta od wega. Ali nisam za bacawe. Sedam na wegovo mesto. Pru`am nogu na paw. Prebacujem nogu preko noge. Kao balerina. Ili majmunica. Gledam u sivo nebo. Kroz polugolo, jesewe grawe. Udi{em sve` vazduh. Palim cigaretu, da iznenadim plu}a. Slu{am tiho {u{tawe retkog li{}a. I {um xogerskih patika koje gaze zemqu. Bacam cigaretu. Opet u`ivam u vazduhu posle ki{e. [um patika se pribli`ava. Okre}em glavu: Sedi na mom pawu. Zadihan. Je li, pitam, ima li u marketu Nostalgija i nekog alkohola? Ne bi falilo, ka`em, da si doneo neko hrvatsko vino. Ka`e: Doneo sam ti cigarete. I to je dovoqno nezdravo. Podi`em obrvu. Strogo ga posmatram. Odvikavam te od poroka, ka`e. Mnogo bi bilo da ti uskratim sve odjednom. Izbacili smo gudru i pi}e, ka`e. Jo{ malo, pa }emo da odjebemo i duvan. Streqam ga pogledom. Podi`e ruke. 42 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

41 Mojne se quti{, ka`e. Malo {ale, malo istine. Ajde, reci sama, ka`e. Zar nije boqe bez poroka? Nisi dete, ka`e. Vaqda ti je to i samoj jasno. Krimos-pedagog. Po~iwem da se cerekam. A ti si bez poroka, ka`em. Samo malo pqa~ka{ i ubija{. Ina~e, ka`em ~ovek za manastir. Qut je. Ka`e: Ako smo kod toga u pore ewu s tvoji taticom sam iguman. Kako glupa misao. Ka`em: A u pore ewu s Hitlerom si verovatno svetac. Ludak se vi{e ne quti. ^ak se sme{ka. Ka`e: Nije lepo tako govoriti o roditeqima. E, sada }u da ti jebem mater. Ka`em: ]ale mi je krimos, a keva kurva. Da se razumemo i da se ne la`emo. Ali, ne vidim, ka`em, na koji na~im to tebe pere od srawa kojima se bavi{. Ludakova faca se opet uozbiqila. Ka`e: U pravu si. Ne pere me. De~ak, ne}e{ jeftino da se izvu~e{. Vadi te Sibir, je l da, ka`em. ]uti. Gleda me. Ne}e da pita kakav Sibir. Ono, ka`em: napravio si srawe, sedi{ u }orci. ^ita{ Dostojevskog. Pa se, ka`em, tripuje{ kako ispa{ta{ svoj Sibir. I samo ti fali dobra cupi, ko kod Dostojevskog, da je opa{e{, pa da, ko kod Dostojevskog, ispa{tate zajedno. Ne znam ka`em, ima li ijedan ozbiqan krimos, ma koliko nepismen bio, da se ne kune u tu pri~u Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

42 Eto, ka`em, {ta zatvorska nejebica uradi od po{tenih zlo~inaca. Opet je qut. Ka`e: Kao prvo, za razliku od tvog }aleta nikad nisam bio u }orci. A kao drugo ne tripujem se kako postoji ispa{tawe koje mo`e da me izvadi. I jo{: Za to {to sam radio i {to radim, ispa{tawu nema kraja. Ni sa cupi, ni bez cupi. Jebo te, i izgleda i zvu~i `e{}e opasno. Zreo za ulogu. Napaqenu ku~kicu podilazi jeza. Ka`em: Ajmo unutra, smrzoh se ko u Sibiru. Bez re~i ustaje sa pawa. Pru`a mi ruku da se spustim sa drveta. Odlazimo da se grejemo. (Odlomak iz rukopisa romana Sibir koji }e na leto objaviti izdava~ka ku}a Profil) 44 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

43 Ratko Dangubi} JABUKE I VINO Podi`e neraspakovan kofer i vrati ga u hodnik. Kofer se nimalo nije slegao to je te`ak mu{ki kofer, pretrpan filmskim rolnama, kwigama, kompakt diskovima, ve{om. Sede, ali odmah ustade i pri e prozoru, otvori ga. Po zaraslom vrtu vidi koliko dugo nije bio kod ku}e. Kako se boravak u Holandiji otegao. Ali, evo, vratio se u Toskanu. Zna da je za mnoge kurvin sin: malo ko wega razume. Da bi dospeo dovde, u `ivotu je radio razli~ite stvari. Pre sedam godina iznajmio je ovu staru ku}u prepunu replika antikviteta: name{taj, ogledala, anti~ke biste, slike, ~ak i garni{ne i zavese. Jedno vreme intenzivno je razmi{qao o tome {ta je sve radio. Ali, kao i toliko puta dotad, rekao je sebi: plivaj daqe. Na svoj na~in, onome {to je hteo da uradi davnim odlaskom iz Srbije dao je ovde pe~at. Koliko je puta svih tih godina otvorio i zatvorio taj svoj ofucani, skupi kofer, Hermes. ^ovek donosi razli~ite odluke; svestan je da ista odluka u jednom vremenu mo`e da izazive ose}awe ponosa, u drugom stida. Mo`da je iz korita s prqavom vodom izbacio i ne{to vredno. Posmatra stvari oko sebe, komfor koji mu je doneo novac. Davno je po~eo da veruje da je mogu}e da poseduje ne{to ovako lepo. Ali uvek se pazio da ne sklizne u ideologiju: ni levo, ni desno. Wegova stada tra`e ispa{u na drugoj strani. Nau~io je da burne doga aje posmatra sa udaqenosti ili sa strane. Da li je to kukavi~ki stav? Kako se nazivaju qudi koji {akom zahvate pregr{t `ita i onda ga puste da klizi izme u prstiju? Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

44 Oznojenim prstima pro e kroz kosu. Dotakao je poprsje Nerona od terakote, kao da je o wega hteo da obri{e dlan. Pomislio je: niko kao Italijani ne ume da napravi pitu od one stvari. Li~io je sebi na ~oveka koji je upravo izgubio pare na kocki. U redu Tra`io je opravdawe za svoje postupke: ne ume da se pomiri s tim da je utekao iz ratnih ko{mara koji su Jugoslaviju zahvatili devedesetih. Dobra pri~a: ne krije, pla{io se za `ivot. Ne{to mu je govorilo da sada vi{e mora da se posveti sebi i uspomenama. Odlaze}i na put s kojeg nema povratka, ponizio je i otaxbinu i porodicu. Primicao se bli`e zidu. Ho}e da vidi {ta je s druge strane pregrade. Po `ivotu ~eprka na na~in kako to rade u TV emisijama u kojima pri~aju kako je nastao neki film. Ipak, nije on dezerter. Odnekud je u svest banula melodija pesme koju je pevala wegova majka: Hej, nek se ~uje, ~uje hej, nek se zna Da je mlada partizanka kolo vodila Stajao je nimalo se ne mrdaju}i, kao Neronova bista. Nije klonuo duhom: `iveo je u Amsterdamu skoro tri meseca. Pove}ao je svoje bogastvo za par stotina hiqada dolara. Otvorio je sef i u wega gurnuo hartije koje potvr uju uplatu u Luksemburgu. Stajao je izme u troseda i zida u kojem je sef, maskiran slikom. Jutros se o{i{ao u seoskoj berbernici Kod Gate. Stari berberin je pri~ao da su pro{li dani koji wemu pripadaju, da mu je sada ostalo da skupqa mrvice sa stola kojeg je vreme potpuno rasu{ilo. Starac je bio sit saznawa iz druge ruke. Mo`da je i on sam glumac koji je odigrao svoje: u Beogradu su ostale plo~e muzi~ke grupe u kojoj je svirao, crte`i koje je radio i film u kojem glumi zaqubqenog {iqokurana. Ta~no: {iqokurana. Ne zna koliko je puta ovo pre`vakao. Iz fri`idera je u sobu doneo jabuku. Misli da je sino} ku}i stigao oko devet. Voli da dr`i hladnu jabuku u ruci, da je prisloni uz obraz: ~ini mu se da mu to opu{ta lice. Poje{}e je za sat-dva. Biografija mu se ne razlikuje od biografija uspe{nih-poluuspe- {nih pisaca, muzi~ara, slikara, re`isera emigranta. Nema misterija. Stavqa obe ruke na pisa}i sto. Miruje pognute glave. Urawawe u pro{lost ne do`ivqava kao obred koji }e mu produ`iti `ivot. Nije on ni~im opsednut, niti ga je u mladosti ne{to op- ~inilo. Hermes kofer je svedok wegovih uspeha i poraza. Nakon dolaska u Italiju, gladovawa i lutawa, pod italijanskim imenom pobedio je na konkursu za reklamu piva. Napisao je da ne mo`e sve da se predstavi jatom lasta koje miruju na tri `ice izme u dalekovodnih stubova. Kafanu iz reklame u koju je smestio orgijawe pivopija nazvao je cini~no: Pseudonim. Upla{en, zbrisao je 46 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

45 pred pucwavom koja se {irila Balkanom, da bi usko~io u kontejner zvani Zapad. Strah nije ni{ta neodoqivo i nesvodqivo na svakodnevni `ivot. Nasmejao se: nekada su qudi uskakali u voz. Svaka ~ast i velika hvala Bogu, sme{io se se}aju}i se snova o raskala- {nom i bogatom svetu. Ipak, {to se wega ti~e, postoji crta ispod koje ne `eli da se spu{ta. Na neki na~in poku{ava sebe da podseti ko je i gde usko~io u kontejner. U`asava ga misao da je verovao da mo- `e da uspostavi ravnote`u izme u sveta u kojem se rodio i onoga za koji je mislio da u wemu sti~e slavu i pare. Postao je uspe{an re`iser reklamnih filmova: radio je ~ak za Bajera, za jedan lanac restorana brze hrane, za modnu ku}u Hermes. Proputovao je kontinete: dru`io se sa qudima, {umama, rekama, `ivotiwama, oblacima, mravima i pticama. Bio je iskren i istrajan: snimao je kadrove koji su pokazivali lepotu sveta, vizuelne zapise s wegovog dna i vrha. Zavoleo je ovu ku}u na obali jezera. Zavoleo je Toskanu. Nervira ga samo pucketawe drveta u kaminu. Ne voli da sam sebe la`e. Iz prizemqa dopire prigu{eni zvuk klavira. [ta }e ovde danas? Svira wegova }erka Natalija. Sutra joj je ro endan. Uvek je mislio da je opasno biti sentimentalan. Treba da stane s prebirawem po uspomenama. Nije spreman da svali sve na grba~u sudbine. Uvek je govorio da ~ovek bez sluha ne zna na ~emu je s muzikom. Natalija je prestala da svira. Nije on vlasnik neke posebne `ivotne pri~e. Nije ni nepobediv. Prija mu toskanski vazduh, a mogao je da `ivi i negde i Bavarskoj. Daleko je on od ciqa. Vratila mu se po{tapalica koju je koristio kod upoznavawa s devojkama: Ja znam kada je umro rokenrol. Nasmejao se. Kada ~ovek pre e odre enu granicu starosti, nema povratka: mo`e da bude i lik iz neorealisti~kih filmova. Uvek je imao jedan problem: nije umeo da potisne ru`ne slike. Dobro, ve} je dosta sebe gwavio. Posle nekog vremena je ustao i stavio {e{ir na glavu. Mogu li ne{to da te pitam, obratio se svome odrazu u ogledalu. Pitaj, rekao je odraz. Da ne be`i{ od stvarnosti, rugao se sebi. U~inilo mu se da mu je odraz okrenuo le- a. Skrenuo je pogled na stvari, skinuo {e{ir. Sme{io se: moda i {e{iri. Snimio je i jedan dokumentarni film, prikazivan kasnije {irom Evrope. Tema: zakulisne radwe iza modnih pista. Za sebe misli da ima dara da ono {to uradi nazove pravim imenom; film je nazvao Herbarijum anarhizma. Se}ao se doga aja iz detiwstva u Somboru, sala{a i sna{a, kowa i karuca: puteva koji ne vode nikuda. Ono {to ga ~udi, u uspomenama nema senki. Uzdahnuo je: polako, ~ove~e, ne teraj preko dozvoqene brzine. U belom svetu, da ne zabo- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

46 ravi materwi jezik, pisao je pesme o suncu, starim krpama, ordewu, zapu{tenosti i starosti. Tragao je za odba~enim re~ima. Mislio je da mora da napuni ranac ne~im po ~emu }e mo}i da ~eprka. Nevoqno obi e sto. U stranim kwi`arama je kupovao kwige pisaca pisane na wegovom jeziku. Romantizovao je istorijske li~nosti i orlove u letu. Stvarao je pesme. Te`io je da zna gde je on u onome {to radi. Pro{le godine, po~etkom maja, negde pred svoj ro endan, nije mogao da se seti jedne re~i iz materweg jezika, za koju u jeziku zemqe u kojoj sada `ivi zna i sinonime. Vreme je da pojede jabuku. Uz jabuku uvek popije ~a{u crnog, toskanskog vina. Iznova je kroz prozor posmatrao predeo. Saznawe da ne mo`e da se seti neke re~i na maternem jeziku bilo je pora`avaju}e. Ako to potraje, pomislio je, zaboravi}u i kako se zovem. Odlu~io je da ode do crkve, gde je sve{tenik iz otaxbine dr`ao slu`bu, u evangelisti~ku crkvu, s kojom pravoslavni imaju dobre odnose. Sve- {tenik ga je gledao sa sme{kom. Nije mu li~io na ~udaka. Od popa Luke, nakon {o mu je rekao re~ na italijanskom, saznao je da tra- `ena i zaboravqena re~ jeste DUGA. Nije mogao sebe da zamisli kao pqa~ka{a banaka, ali jeste kao pqa~ka{a biblioteka. Pisao je i jutros u sobi, na uglu ku}e, na spratu, posmatraju}i povr{inu jezera. Ne voli da sam postavqa pitawa a onda na ta pitawa daje odgovore. Raspr{ila su se mnoga wegova nadawa. Osim novca, da li je u ovom uzavrelom i surovom svetu i{ta zna~ajno napravio? Najboqe je, ipak, da se zaustavi ovde. U~inilo mu se da krvari, da ne zna gde je pogo en. Shvatio je da materwi jezik u wemu, uprkos trudu, umire. Nikada se ranije, uz sav komfor i porodicu, nije osetio ovako usamqenim. Kao da su se negde u wemu topili gle~eri iz bajki, bledele maske koje su zlo prekrivale dobrim. Umirawe jezika li~ilo mu je na {alu. Znao je da bi se re~ koje nije mogao da se seti vratila jednom sama, kao {to se ovca vra}a stadu. Za koji dan }e zavr{iti reklamu vode za pi}e: zamislio je da ispod izvora stavi bombu od re~i, a onda da se voda podignuta u vazduh rasprskava u kapqice, kao {to se jezik rasprskava u tmini se- }awa. Pla{i se da sedne za kompjuter, da zaplovi kroz Internet, kao Magelan morem. Ne voli da se iskrcava na nepoznatim obalama, da slu{a govor uro enika. Jedno vreme je mislio da ga tuga, ma gde bio, najboqe vra}a u stvarnost. Hteo je da ne~im sebe ponizi. U sobu je u{la Natalija sa ~a{om crnog vina i obratila mu se na italijanskom. Slu{ao je najvi{e jedan minut. Onda joj re~e: Lepo je {to si mi to kazala. On je pojam tuge tuma~io na svoj na- ~in: kao {etwu bosog ~oveka na prstima po sitnom staklu. 48 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

47 Ivan Anti} TALAC Ta ku}a zbuni svojom dubinom. Dok sam bio u kuhiwi imao sam utisak da sam duboko pod zemqom. Gusta dekorativnost, na- ~i~kanost, plavkaste tapete, mali gobleni, miqei i sli~no. Tragovi bri`qivosti, svuda, na zidovima, na kredencu. Put do kuhiwe, spu{tawe: bilo je tu ne{to neshvatqivo: kroz sobe, hodnike, otvarawe/zatvarawe vrata, zaparlo`enost, nizak plafon, skoro protiwawe. Ipak je to stepeni{te bilo previ{e usko. Suvi{e puta skrenuo, beskona~ni laktovi sila`ewa; gazde nisu bile tu, na raspolagawu cela ku}a. Odjednom se na e{ dole u kuhiwi. Plavkasti tapeti po~iwu da bride. Sto je beo, lakiran, vire mu nogare. Odozgo {arena mu{ema, potom stolwak, ~inija sa vo- }em, i na kraju, vaza sa cve}em: porculanska, kako se ~ini, sa minijaturnom sli~icom glavnog kupali{ta sa parkom u Vrwa~koj Bawi. Lepo vidim da su to plakari sa klize}im vratima; i ona u par navrata rasto~en izme u wenih grudi, zagwuren u krmeqnu, mirisnu postequ, uglavnom u praskozorja dole, u toj ponornoj kuhiwi, u zagrqaju zapla~e; ose}aj praznine, ka`e. Bio sam zate- ~en, ali nisam ustuknuo. [ta vi{e, pri{ao sam bli`e. Kao da sam se `eleo spustiti jo{ ni`e, niz neke tanane cevi, mimo wenih suza, do istinske praznine, duboko u woj. ZID Tu je morala biti soba. Ina~e, taj kutak ne bi mogao poslu- `iti niza{ta. Odlo`iti dasku za peglawe, bilo bi neumesno. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

48 Grejalicu tokom toplog dela godine, ~ak drsko. Sedeti tu tek da bi se sedelo, u smislu: doneti stolicu, dovu}i fotequ, ~ak sto- ~i} i lampu, sve da bi bilo ugodno bilo bi pretvarawe, neobi~no samo po tvrdoglavoj uverenosti u sopstveni naum. Hodnik nije bio bogzna kako dug, ali se pru`ao. No, nije bilo slika na pobo~nim zidovima. Nije bilo slike ni na ~eonom zidu. Bila su jedna vrata sa desne, druga prekoputa, s leve strane. Otmen i rogobatan, odve} glomazan, istrajan u ozbiqnosti svojih visokih belih zidova, protezao se jo{ taj hodnik kao da }e tamo, na kraju, biti jo{ jedna soba, i daske na podu bile su jednako glatke i polirane, tu, kao i ispred vrata, levih i desnih. Nije tu bilo tragova od name{taja, bilo onih od dugog stajawa, bilo {estarski izvu~enih urezotina od pretpostavqenih no`ica. Ni dece nije bilo u tom prostoru, a kle~awe, i ina~e, nije najugodnije. Sve je bilo kao da je morala biti tu, odnosno tamo, na kraju, soba; kao da su se morala i tu zadesiti nekakva vrata, najverovatnije istovrsna kao ova dvoja, neposredno pre wih, tih nepostoje}ih, ali ako ba{ ho}ete nakrivo nepostoje}ih vrata. ZLURADOST JE ZDRAVA Kao da bi se sve raspalo da nije to u~inio. To bi zna~ilo to, zar ne. I nekakvu nezahvalnost. ^ak drskost. Do{av{i ku}i bio je toliko premoren kao {to, ~inilo mu se, nije bio godinama. Mogao je samo da legne. Nakon nekoliko minuta, otvoriv{i o~i, ironi~no se osmehnuo i okrenuo sve u drugom smeru. Predve~e ga je nejasno}a opet opkolila. Ima nekih stvari koje je, o~igledno, poremetio time. Sitne pojedina~ne, usamqene distorzije wegovog novog na~ina `ivota; bahatost, `eqa da poka`e da je slobodan (na najbanalniji na~in), u`ivawe u sabla`wavawu bli`wih. Ipak, setio se {ta ga je gawalo svih tih dana. Bol u le ima i nemar prema telu: lako je grbavio. Mada mo`da to i nije bilo sasvim ta~no. Tu bi se, zacelo, prise}awe ranijih navika ubrzo pretvorilo u utisak intenzivnog u`ivqavawa u neko staro ja. A {to se ovih dana ti~e, nije ni pro{lo dovoqno vremena da bi ih se, zbiqa, mogao prise}ati. 50 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

49 I predivno se, sutradan izjutra, nakon svega, ose}ao, probudiv{i se sam od sebe u sedam sati uzavrela slatka energija u wemu. Osmeh, bla`enstvo; potmulo me{koqewe. DOSLEDNOST A ipak: de{avalo se i da bi govorio sve dok ne bi potajna iskrenost pred sobom tokom razgovora s wom prerasla u potencijalnu popustqivost. Popustqivost prema samom sebi koja neodoqivo vabi. Jer, imao je potrebu da na{iroko govori, pa da, tobo`e slu~ajno i uzgred, kao ne{to pomene. Ta~nije, time da navede wu, na{u prijateqicu, da ka`e {ta ima na tu temu, ne bi li tako, kojim slu~ajem, video da li bi se i ona, eventualno, mogla pla{iti ne~eg sli~nog. (Poku{avao da napipa.) I ukoliko ne bi pokazala gnu{awe i odbojnost tako jasno odre enu, tako izrazitu i nedvosmislenu da bi ga to ubedilo da nema nimalo razloga da se dvoumi u pogledu toga odmah bi pomislio na najgore. Nesumwivo je bilo jedino to da }e se, i on sam, posle izvesnog vremena, osloboditi tog straha i po~eti da upra`wava upravo istu tu aktivnost. Na najle`erniji na~in; kao da je oduvek to bio ~inio. S tim suvi{kom u sme{ku koji niko iz dru{tva ne bi ni razumeo ni primetio. Ro{tiqawe nakon partije golfa. Pre}utkivao bi sebi samo nelagodu u odnosu prema dragoj osobi jer je znao da je wen pogled druga~iji. Ne{to pronicqiviji, poku{avao bi da umawi stvari. Druk~iji, jer ona svakako pamti da je on protiv bar bio na~elno protiv takvog vida pona{awa. Pona{awa {to ga je svojevremeno `ustro kritikovao, ~ak vi{e s moralisti~kog aspekta nego {to bi se dalo o~ekivati od ~eda dvadeset prvog veka. Stoga mu je bilo, u prvi mah, neprijatno {to je u wenom pogledu mogao nazreti svoju nedoslednost. No, ~inio bi sve to ipak pred wom, osobom kojoj bi samo da je mogao i u realnosti doskora u mislima zabrawivao da radi isto {to on sada radi, potkrepquju}i svoje re~i, tada, mrtav ozbiqan, vrlo ubedqivim primerima. Pravio bi se sad to{a, gradio da ne razume o ~emu se tu radi, u ~emu je uop{te problem: to je bilo pre, sad je ovako. [ta. A i nije dobro razumela. Nije tako mislio. Ne, ne, pogre{no je sve bila shvatila. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

50 On se zaista nije ose}ao spremnim da se povodom bilo ~ega opravdava, i da daje, sad jo{, da navodi, sad tu, nekakve razloge. Wegovo prevazila`ewe sebe bilo je tako drasti~no da bi izbrisalo ~ak minimum emotivnog pam}ewa koje bi trebalo, mo`da, da omogu}i kakav-takav kontinuitet li~nosti. I on naravno ne bi mogao da razume ~u ewe, nevericu, potajno zgra`awe i ve} tiho brbotawe gnu{awa ispod wenog pogleda, ispod povr{ine tog blistavog odbleska, budu}i ne bi uspevao da se seti kako je to izgledalo ose}ati se onako. Kao pre. Poku{avao bi svakako, na{ dragi prijateq, kao na tren da se u`ivi, u to prethodno stawe, u to minulo ja, ali bi misao na~as usahla i sve bi opet i{~ilelo u sprdwu. Ne bi naprosto razumeo pitawe kada bi sve ve} dozrelo do pitawa razlog za to pitawe. Na temequ ~ega. Gde je to mogu- }e urezati stvarnost za tren, stati na to mesto i odatle suditi o pre i posle. U ~emu je problem; pre onakav, sad ovakav. I onda neka lagodna op{ta misao, tako plitko mi{qena da bi se s razlogom moglo posumwati da ju je uop{te izgovorio. Qudi se mewaju. Nekako kipe}i od zadovoqstva rekao bi to, cerio se, usana razvu~enih od razne`enosti, izazivaju}i sad otvoreno ga ewe s druge strane, sav meku{av. 52 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

51 Adnan Repe{a [TA AKO ZAZVONI... Ostali smo tako stajati i rukama parati zrak iako nam je auto ve} pobjeglo iz vida. Majka je spustila ruku, pogladila me po kosi i glasno uzdahnula. Ja sam stajao do we i jo{ uvijek jednako mahao. Spustio sam ruku tek kad su prolaznici po~eli da mi odmahuju. Majka se nasmijala a ja sam se postidio. Nisu imali vremena ostati na ru~ku. Moj ro ak i wegova tri prijateqa otklipsali su niz ulicu. Jo{ se sje}am tog zvuka motora {to je stewao pod haubom wegovog renola ~etvorke.... Stojim na terasi. Prstima milujem krupne crveno bijele pjege na fudbalskoj lopti. Majka u `urbi prolazi pored mene, mete uvelo li{}e odbjeglo sa odrine, `uri u ku}u da poviri na ru~ak... moji drugari arlau~u pod balkonom. Oni nemaju ovakvu loptu. Oni nisu pro{li odli~nim. Igramo na male. Amer i ja protiv Ede. Edo je ~etiri godine stariji od nas, ka`e; razvali}u vas. Dodam loptu Ameru, on je u{topa, povu~e je korak-dva, odigra kratak pas sa mnom... Edo je izba~en iz igre. Lopta je pro{la mimo dva kamena. Jedan nula za nas. Ezan. Hoxa uvijek zapjeva u podne... Crkvena zvona prekidaju utakmicu. A nismo se ni preznojili. Nastavqamo poslije ru~ka. Pewem se na terasu. Na {triku ~ar{afi isplazili bijele jezike mom dresu sa u{ivenim brojem sedam preko le a. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

52 U maj~inim ustima plava {tipaqka. U kosu joj se uvukla sun~eva zraka pa joj mini val poprima obrise crvenog. Otac ne voli kad joj je kosa crvena. On bi volio da se ne farba nikako, ali ako ve} mora, neka bude crno. Ne voli{ ti ni{ta, ka`e majka, ti voli{ samo raditi... raditi od zvijezde do zvijezde. Sva sre}a da otac nije tu. Na maj~inom licu primje}ujem umor, a kad je umor onda je i sva a. Moj otac ustaje u {est. Popije kafu i pali automobil. Ja ne ~ujem kad on ode. Na raspustu sam i spavam do devet. Telefon se oglasio ~etiri puta. Majka je koracima premjerila terasu. Stojim u dovratku i gledam weno zajapureno lice. Volim kad nas neko nazove. Majka je dobro raspolo`ena kad pri~a s nekim tamo. S bilo kim. Smije se. ^esto po`elim da sam s druge strane. Da budem glas otuda. Ovaj put je nijema... Gledam kako joj se unaprijed pripremqen osmijeh otapa na licu a usne se pretvaraju u ravnu blijedu crtu, gledam kako zuri u Vrelo Bune oka~eno na zidu... kako joj se boja lica od crvene pretvara u `utu... Mrtva~ku. Ostalo ne gledam. Ulije}em u ku}u, u ~a{u sipam vodu, grabim kocku {e}era... podi`em majku iz korpe od pru}a. Ona umire, glava joj je te{ka, pada i di`e se, krkoqi; kako... pa prije pola sata... nisu ru~ali... ovdje kod mene... `urilo im se... svi... bo- `e moj... dragi bo`e moj... U slu{alici prepoznajem daixin glas. I on je skoro mrtav. Ado, jesi li sam s majkom, aha, daj joj vode i {e}era, ve} jesam, dobro si uradio, pazi na majku, sad }e ti do}i otac... ja }u do- }i... Sat kasnije, otac u dvori{tu gasi auto. Ulazi u ku}u i grli majku. Nemoj plakati, tako trebalo da bude, sudbina... a tek iz vojske iza{li... da je ostao na ru~ku sad bi bio `iv, prevaquje majka preko usana. I umre. Ponovo umre. Otac je o`ivqava limunadom. Kad je o`ivi, svi zajedno }emo oslu{kivati daixine korake kako `ure preko balkona... gledati kako na vrata lijepi komad papira sa slikom u gorwem lijevom uglu, potom }e wegov zagrqaj progutati moju majku, a onda }e nastupiti mrak i ni{ta se vi{e ne}e vidjeti... Cesta je vijugava, klizava i po{kropqena snijegom. Sprijeda sjedi majka, otac u krivini ubacuje u mawu brzinu. Ja i sestra 54 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

53 smo pozadi. [utimo. Prstima {aramo po staklu. Nevesiwe ~u~i pod nama umotano maglom... Mrakom. U dvori{tu je mno{tvo auta, u hodniku gomila obu}e. U ku- }i muk. Majka se vje{a o vrat svoje sestre, pla~e... govori rije~i unaprijed osu ene da postanu suvi{ne. Wena sestra ne govori ni{ta. Zagledana u jednu ta~ku, ona sjedi, preslaguje ruke u krilu i lomi prste... lomi snove... Noge su ledene, prsti drveni... u haremu je snijeg dubok. Stojim pred otvorenom rakom... pred ~etiri otvorene rake, okru`en stotinama smrznutih lica. Na ramenu mi po~iva o~eva ruka. Imam jedanaest godina i tu sam najmawi. Hoxa pri~a o izgubqenoj mladosti, o ahiretu... preseqewu. Hoxa pri~a o boqem svijetu i svi gledaju preda se. Samo ja gledam u daqinu i ~udim se. Imam jedanaest godina i ne vjerujem hoxi. Ne vjerujem ni jednu rije~... U ku}i je toplo. Tiho. [utimo. Ne palimo televizor. I ne}emo jo{ ~etrdeset dana, dok nam obi~aji ne istisnu tugu iz srca. Gledam maj~ino sme`urano lice i znam da tuga ne}e pro- }i... Tuga nikad ne pro e. Otac otpija srk kafe, u xep trpa cigarete i ka`e; nemojte izlaziti, napoqu je mraz... Imam jedanaest godina i stojim na terasi s podignutom rukom iako je o~evog renola ~etvorku ve} pojela krivina. Koracima premjeravam terasu i pitam se: [ta ako zazvoni, bo`e, {ta ako telefon zazvoni? Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

54 Marija Mixovi} TRI PESME Od krvi i mesa. Nisam kriva {to je taj jezik mrtav. Ni~eg {to bi vaskrslo. Uro eni~ki trofej, Sabiwanka sa te{kim grivnama. Duga je moja haqina Posledwa `ena za udaju. Hebrejski superlativ. Krvni neprijateq. Idem sa wim u lov, na pecawe i svaku utakmicu. U Engleskoj bila bih kraqica i spavala sama u sobi. 56 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

55 Zaustavqala dah iza oltara. Ve{ala pla}enike. Palila bakqe. Pustila kosu niz le a. Hladnih nozdrva. Bih ga volela kao dignute obrve sunca, zvona u Veli, ruke posute bra{nom. Re~i koje ne ~uje iz mojih usta i nastranosti koje se ne mogu lako opravdati. Dostojan poqubaca voqenih `ena.* Zakop~a tvrdi okovratnik i stavi metalnu dugmad na man`etne. Marijana moje mladosti. Kada ode{ dragi za dvadeset godina ovde }e biti vo}wak. Svi znaju da volim da pevam i da govorim o suzama a da ne zapla~em. Luda kao qubav. * A. S. Pu{kin i V. Igo Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

56 SUPERMODEL Ebitern Nikog da nam otme tre{we na dvoboju i obri{e ~elo. Tu i kad smrt rastavqa. Boqe od kajawa. Sve {ampawce ovog sveta zatvaram. Qubav nije opravdawe. Istina, samo istina i ni{ta osim istine. Milion Gutamo vatru, hotelske `ilete, slane sapune u samici. Ono {to najvi{e voli{ ne pla{i te. Da si dva dana Tarantinova mlada. Krv da nam ulepi uvojke dok seje{ le{eve okolo. ^uvam na suvom i hladnom mestu. Katedralu za pustiwu. Samo za odrasle. Vi jo{ pi{ete, petrogradske pesnikiwe? Na lepom plavom Dunavu. Wu{im vodu na ve}oj dubini. 58 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

57 Za{to se niste ubili. Ovog sveta znati`eqa. Beogradsko prole}e. mojih godina Draga, uslovna sloboda Amazon je moj putokaz. Iznad vremena velike tuge. Zate`em bore u vla`noj delti. O`ivqena vatrom, ku}nim poslovima. Bez ru`e u zubima. Na tri }o{ka. Ostavqam mrvice za sobom. Ne starim kao katedrala. Vezana za manastir kao p~ela. Ni stara ni mlada: gledam `ive boje. Vas, {amani. Sav taj bes. Te`a od sredweg veka. Dodajem nulu. Gluva ku~ka. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

58 Neboj{a ]osi} A{i KWIGA Ovo }e ve}im delom biti dokumentarna proza, iako pored sebe i u bli`oj okolini dok ispisujem prvu re~enicu pri~e naru- ~ene od predaka nemam nijedan dokument, nijedno pismo, fotografije, svetovne i crkvene izvode iz kwiga ro enih, umrlice, babine miqee, komode i regale naj~e{}e nabavqane preko `enskih preda~kih linija, od jednog dede nemam proslavqenu `andarmerijsku sabqu ~iji se vrh kanije vukao po kaldrmi, od drugog ni traga od vinogradarske prskalice, i kao neopoziv fakticitet ku}u sa prijemnim delom, ekonomskim dvori{tem i ba{tom, sve u svemu dva fudbalska igrali{ta: h metara. Nemam ~ak ni svoje fotose, {kolske diplome i sav ostali inventar koji poseduje pisac kad `eli da napi{e pri~u pod naslovom Kwiga. Sve se svodi na ne{to malo koje nestaje brzinom svetlosti iz porodi~nog herbarijuma koga za ovu priliku zovem: se}awe. Pri~u }e mi platiti naru~ioci, preci. Ko bi drugi nego oni, danas sutra na izmaku prve decenije 21. veka. Zna~i, pri~a }e biti vi{e faktografija, mawe fikcionalna proza, iz prostog razloga {to se roditeqi i roditeqi wihovih roditeqa ne mogu izmisliti. Ali, oni u pri~i ne}e biti glavni likovi, kao ni ja uostalom, ve} po ugledu na Andri}evu istoimenu pri~u, glavni lik }e biti kwiga. Negde s jeseni godine otac je, {to od u{te evine, {to od pozajmica, kupio automobil. Stric je tada radio u fabrici za preradu `ivine, sitnije i krupnije stoke. Sasvim je do- 60 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

59 bro zara ivao za sebe, `enu i dvoje sitne dece. Kada se o de~joj ishrani radilo, ona nije prema{ivala tro{kove vezane za prehranu i negu ku}nih qubimaca, ~etiri akvarijumske ribice kojima je svemir bio kubik vode, dva slavuja, tri goluba i ne{to vrabaca. Misli o rodama kao ku}nim qubimcima brzo su im iz glave izbili delom roditeqi, delom slu`benici zemqoradni~kih zadruga, ~ak ~etiri op{tine. Sigurno, Subotice, vaqda Sente, verovatno Kikinde, Zrewanina, opet sigurno. Ponajpre stric kai- {em od koga su uporna deca prvo pocrvenela, zatim pomodrela, da bi se pred ozdravqewe, pome{ale `uta i zelenkaste boje, potom strina koja im je stru~no uz pomo} kvake, konca i kanapa povadila zube, najzad in`eweri koji su ih vodili na pedago{ke seminare od Beograda do Budimpe{te. Tako su stri~eva deca shvatila da rodama nije mesto pored akvarijuma, ve} na oxacima panonskih ku}a. Drugi zajmodavac bio je, ko drugi, {ta mislite, pretpostavqajte?! O~eva sestra! Prven~e bogate porodice, tada mo`da bogatije od porodice od porodice gazde Tome u wegovim najsvetlijim ~asovima, kada su karavani wegove robe zajedno sa robom Glembajevih, krstarili od Be~a do Berlina i Carigrada, dok je Sofka jo{ bila pred{kolska devoj~ica na toplom jugu Balkana. Sestra je u kratkom telefonskom razgovoru i bez o~evog pomena o kupovini nekakvog automobila, rekla da }e poslati novac sa rokom otplate zajma od dvadeset godina, bez kamate, samo neka to bude lep, komotan, pouzdan i brz auto. Od tada sam zauvek upamtio imena: opel, mercedes, pe`o, varburg, moskvi~, volga, reno, alfa romeo, lamborxini... Otac je negde iza podneva neposredno posle mog polaska u sedmi razred primarne {kole, i neverovatnog uspeha mla eg brata, wegovog upisa u prvi razred iste (svi smo, osim oca koji je otputovao da kupi automobil, i{li da ga upi{emo. Majka je za tu priliku obukla qubi~asto-zeleni kostim i stala na zdravstveno ubita~ne {tikle napravqene od smese drveta, ~elika i pitonove ko`e. Do{ao je deda sa sabqom, zbog istorijskih konotacija depresivan i }utqiv, kao i drugi deda sa paradnom zapregom koju su od Beograda do na{e varo{i kotrqala dva quta Arapa, vranci Vilhelm i Zvezdan. Iza zaprege kaskalo je ne{to tre}e za koje nisam znao kako se zove, iako sam kao ak dosta toga nau~io iz poznavawa prirode doma}ih `ivotiwa. Sve mi je postalo jasnije Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

60 i svetlucavije [i danas u zrelom dobu ponekad mi se javi to svetlucawe bitno druga~ije od svetlucawa svitaca] kada mi je pored slepoo~nice muwevito pro{lo wegovo `drebe sam ja, reklo je razigrano i nasmejano bi}e vezano na za~equ sve~ane zaprege. Shvatio sam da je mladi Arapin ve} tada bio `eqan podviga koji }e ga upisati u kwigu slavnih predaka. Deda je do{ao u odori koju je obukao samo godine, prilikom odlaska u Slavonski Brod gde je slu`io vojni rok u tek poro enoj Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Babu na upis u {kolu mla eg unuka nije poveo. Rekao je da neko mora da pazi ku}u. Jer, k}er negde u Dalmaciji, mla i sin u fabrici, stariji oti{ao da kupi automobil...), parkirao beli duga~ki automobil pod na{im prozorima koji su svetlost sejali sa drugog sprata trospratnice, koja je za divno ~udo, u epohi ravnih krovova, imala tajanstveno potkrovqe, du{u dalo za pohode na slepe mi{eve, ~itawe u polumraku, rane erotske igre poput one najpoznatije ide maca oko tebe pazi da te ne ogrebe. Po{to sam ve} mesec dana bio ak sedmog razreda, kao od {ale pro~itao sam natpis audi iznad predweg branika i 709/H, 78 KS, pored volana. Sutradan sam na praznom parkingu kod gradske toplane i fabrike kisele vode nau~io da vozim audi. Prema o~evim sugestijama samo prvom i drugom brzinom. Ve} kod druge kazaqka brzinometra pokazivala je cifru 60. Mo`da bih stigao i do tre}e, ali parking nije bio bogzna {ta kako po du`ini, tako i po {irini. Jezivo su se oko wega izuvijali, vaqda kao ~uvari fabri~kog dostojanstva, kanali iz kojih se {irio miris sumporne kiseline. Tre}a brzina bi me sigurno sa ocem zauvek odvezla u jedan od wih. Deda je sa~ekao krstovdanski va{ar koji je u na{ gradi} za nekoliko dana ulivao skoro pola miliona qudi sa svih strana sveta. Bio sam prisutan sa jo{ nekoliko drugova iz razreda (mo- `da se tu na{la i neka devoj~ica koju su interesovale koko{ke, petlovi, kowi, jagwad, ovce, telad, drvene ba~ve uobru~ene sjajnim velikim prstenovima, ka~ice sa ili bez sira i kajmaka, preslice i vretena, oklagije, one male varja~e du`ine lakta i one velike koje su slu`ile za me{awe marmelade) kada je deda posle dvostrukog rukovawa i obostranog tap{awa po ramenu prodao Tur~inu zapregu i vrance sa `drebetom. Zanemeli smo pred Tur- ~inovim izgledom. Nosio je turban i duge svilene pantalone. Od vrata do pojasa slivali su mu se debeli srebrni i zlatni lanci sa 62 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

61 krstovima, romboidima, polumesecima, kockama, Izraiqevim {estokrakama, sa svakog prsta obe ruke bqe{talo je po nekoliko prstenova. Bio je pravi pokretni svetlosni praznik. Pored svega, kad bi se nasmejao dok nas je milovao po pametnim glavama, tako je rekao dedi, i zubi su mu isijavali tamnocrvenu rubinovu svetlost. Zbog pera koja su {tr~ala iz turbana pomislili smo i da je Indijanac. Sve smo razumeli. Sve je razumeo i ko{arka{ Xim i pored toga {to se u {kolskom dnevniku iza odeqka sa wegovim imenom i prezimenom nizalo mno{tvo jedinica (1,1, 1, 1, 1...) i tek tu i tamo poneki beli labud (2, 2, 2) utisnut plavim mastilom. ^ak je i iz fizi~ke kulture najboqi ko{arka{ {kole imao upisano z, te ni razredni stare{ina Seka kojoj je pripala briga o nama do kraja primarne {kole, nije znala da li se radi o slovu z ili cifri 3. Tur~in Harun je dedi rekao kako je najmawe o~ekivao da }e u va{arskoj nedo iji nai}i na deveto koleno vranca El-ahab- -Nusreta koji je sa svojom kobilom Il-alem-Sabahetom proslavio wegovu porodicu u jednoj te{koj bici protiv vojske marokanskog kraqa koja je prodrla u Egipat. El-ahaba-Nusreta po krvavoj poqani jahao je niko drugi do Harunov predak, princ iz dinastije koja i danas postoji. U pregrade dedinog nov~anika slo- `io je nov~anice, dva prstena i jedan zlatan lanac. Onda je preuzeo zapregu i ulare Vilhelma, Zvezdana i `drebeta. Pored nas su pro{la dva mirna bika pred ~ijim je krupnim i za~u enim o~ima proletelo kopito jo{ uvek bezimenog mladunca, poput predaka `eqnog ratne i svake druge slave. Iz gu`ve se vol{ebno, sa dna Zida smrti, pojavio otac. Kada je prebrojao Harunove nov~anice poqubio je obe o~eve i Harunove ruke. Mene je pomilovao po kosi i rekao mi: Madridska korida je zakon. Ovim vra}am sav dug bratu i tri rate Senki, objavio je dedi. Alah je jedini, a Muhamed je wegov prorok, rekao je Harun i dodao, vo vjeki vjekova, od sada i zanavek, amin! Otac se potom vratio u gu`vu na dnu Zida smrti. Deda je rekao: Hvala ti, Harune, sine pustiwe i naftonosnih `irafa. Amin! A kwiga? [ta je sa wom kako je obe}ano na po~etku ove dokumentarne pri~e? Gde si ti kwigo u tekstualnom pletivu? Jedino ako {kolski dnevnik ne proglasimo kwigom. Mo`da je kwi- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

62 ga? Iako {kolski dnevnik prema nauci o kwi`evnosti ne spada u oblast kwi`evnosti. Dr`ava ga tretira kao ra~unovodstvene i pedago{ke zapisnike javnih lica na spisku wenih poreskih du- `nika. Posle kupovine audija 709/H, sa 78 KS, iz podrumskih kutija u zastakqenu vitrinu preselile su se o~eve kwige. Kao {to se vidi i do~arava, standard porodice je rastao. I porasla stri- ~eva deca uspela su u svom naumu. U stan su uselila jednu rodu. Prvo sam pro~itao deset tvrdo ukori~enih kwiga Balzakove Qudske komedije koju je na biblijski tankom papiru od{tampanu, prema o~evim re~ima, davno pre mog ro ewa, dedi poklonio li~no Otokar Ker{ovani, ~iji je jedan predak bio Balzakov prijateq. Zatim je na red do{lo xepno izdawe [ekspirovih drama. Posle dva trilera o Napoleonu i Tolstoju, romansiranih biografija o mukotrpnim `ivotnim i stvarala~kim mukama slikara i muzi~ara, u zavejanim danima kada na ulici nikoga nije bilo ni sa sankama ni sa loptom u naru~ju, bistrio sam Vojnu enciklopediju S prole}a sam postao ~lan gradske biblioteke. Pro- ~itao sam sve kwige iz we i logi~no, postao veoma u~en. Moja bibliotekarska interesovawa otac je prosledio dedi, ovaj u dugom pismu svom prijatequ Harunu, uz razumqivo raspitivawe o zdravqu i podvizima trojice qutih Arapa. Harun je u jo{ du`em pismu (oko ~etrdesetak stranica turske latinice potpisane jednim vi{ebojno stilizovanim krstastim pe~atom) potanko opisao podvige vranaca iz slavne ratne loze. Povodom mene, pismo je posedovalo podebqi dodatak. ^inila su ga upisna dokumenta ~etiri univerziteta: kairskog, aleksandrijskog, ankarskog i jedrenskog. Uz obrazlo`ewe da }e on platiti moje univerzitetsko {kolovawe. Izabrao sam jedrenski jer mi je nekako srcu i geografski bio najbli`i. Maglovita i pomalo mitomanska porodi~na predawa, u wima je glavnu ulogu preuzeo deda sa `andarmerijskom sabqom, govorila su o izvesnom pretku koji se sa `enom posle petodnevne artiqerijske pripreme uselio u Jedrene i ostao da `ivi u wemu, negde na po~etku druge decenije 20. veka. Ta ~iwenica (opet nemam dokument) odlu~ila je izbor visoke {kole. U Jedrene sam otputovao autobusom ostavqaju}i stasalom mla em bratu audi u ispravnom stawu. Na putu do Jedrena kroz balkanske pejza`e ~itao sam, {ta bih drugo, KWIGU. 64 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

63 Jasna Mili}ev LINKOVAWE PUTOVAWE Saobra}am u mestu dok kraj mene prole}u ulice, fabrike, trgovi i tr`nice, preplavqeni parkovi i obqubqeni damovi; gradski ve}nici i uzavrele ve}nice, sudnice i lo`nice, zaparlo`ena pozori{ta i zapu{tene bolnice, krcate apoteke i opustele biblioteke, hramovi i svi ovovremeni blamovi i sramovi, i oni ubogi i bosonogi, na {tulama, u avionima, u koferima i kamionima, u tenkovima i na gumama, na rimskim dvokolicama i koturnama, na krevetima u hotelskim sobama, u sefovima i eko-kengurskim torbama Ma{e xungla u prolazi i proletu sa zar alog Ajfelovog torwa, iz va{qivog vojni~kog bataqona; naranxastih hramova na Tibetu, sa krwe statue u Miletu, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

64 iz dubine kratera na Vezuvu; Ma{u sa ra~unarskih i TV ekrana, Ma{u izbezumqeno i grobovi i pokajawa Koliko bli`e je pono} u Brizbejnu, toliko prijatnija ve~era u Vitlejemu Sve k meni leti i nemam kuda po}i, Sedim sred raskr{}a u gluvo doba no}i. LINKOVAWE Pletem mre`u elektronsku vabim veb konzumente veb biblioteke sveprisutnih lovim re~i otu enih akumuliram mejlove i natpise fotografije i tu e zapise ribarim du{ama blogera Miris pra{wave }ilibarske hartije Sa finom primesom duvana prethodnika Ute{nija prisnost bez prezira i prefiwenih mo`da la`nih plezira Aleksandrijska biblioteka sveznaju}ih daleko mi je bli`a i ne`nija Mazohisti postaju razroki prate netremice datu situaciju drugim okom ve} tra`e novu informaciju Ja vrebam aste~ki recept i tehnologiju Kako smawiti telo pokojniku? Sadista sam zaostao u razvoju; Naniza}u pretke kao girlandu om~u mi oko vrata! 66 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

65 GOOD LOOK Vi{e ne progovaram i misli mi se ne ~uju od gomile kose na glavi od lepqivog gela i penastih tvari od `eqe da izmenim li~ni opis od vr{ka aure do najmawe stvari Frizerka raskokani kukuru{~i} oble}e i bumbara oko stolice suzama natapa perjanicu i juri{a u glasno ridawe i strigawe Poro aj u najavi good look Shinade O Conor druga nedeqa Odva`no zakora~im na ulicu Kao imam {taniclu na glavi i niko ne vidi da mi lobawu pohode si}u{ni crni mrtvi mravi Mrtva misao odjednom prhne silni su i stra{ni neostvareni snovi Samo je falila ova ki{a da posledwi tra~ak `enstvenosti `ustro spere sa lica Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

66

67 SVETlarnik MA^KA IZUZETNE U PRI^AMA Lui i Pirandelo RADOSNI POZDRAV ^im je kowu{ar oti{ao, psuju}i vi{e no obi~no, Fofo se okrenuo ka Neru, novajliji, s kojim je delio jasle, i uzdahnuo: Shvatio sam! Abaije, ki}anke i perjanice. Dobro si po- ~eo, dragi moj! Danas nam sleduje prvoklasna. Nero je okrenuo glavu na drugu stranu. Nije otfrknuo, po- {to je bio jedan lepo vaspitan kow. Ali nije `eleo da se previ- {e zbli`ava s tim Fofom. Dolazio je iz kne`evske kowu{nice, u kojoj si mogao da se ogleda{ u zidovima; jasle od bukovine u svakoj pregradi, mesingane alke, ko`om presvu~eni paravani i {ipke sa sjajnom kuglom. Eh! Mladom knezu, koji je trenutno sav bio obuzet onim bu~nim karucama {to ispu{taju bo`e me sakloni, smrad no ~ak i dim ostraga, i jurcaju same, nije bilo dovoqno {to je ve} tri puta, vozikaju}i se wima, umalo slomio vrat, ve} je odmah po`urio, nedugo nakon {to je obolela od paralize stara kwegiwa (koja za tu avolsku napravu, ah, blagoslovena, nije htela ni da ~uje), da se otarasi kako wega tako i Korbina, koji su posledwi ostali u kowu{nici kako bi vukli pitomu maj~inu ko~iju. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

68 Siroti Korbino, ko zna gde je zavr{io, nakon tolikih godina ~asnog slu`bovawa! Dobri \uzepe, stari ko~ija{, obe}ao im je da }e se zauzeti za wih kada sa ostalim starim i vernim slugama bude oti{ao da poqubi ruku kwegiwi, vezanoj sada ve} zauvek za fotequ. Ma kakvi! Po na~inu na koji ih je starac, vrativ{i se ubrzo potom, pomilovao po vratu i slabinama, odmah su i jedan i drugi shvatili da je svaka nada izgubqena, a wihova sudbina zape~a- }ena. Bi}e prodati. I doista... Nero jo{ uvek nije shvatao gde je dospeo. Toliko lo{e ba{ nije bilo, istini za voqu. Dabome, to nije bila kwegiwina kowu- {nica. Ali je tako e bila pristojna. Vi{e od dvadeset kowa, svi crni i svi postariji, ali lepe spoqa{wosti, dostojanstveni i ozbiqni. Ah, {to se ozbiqnosti ti~e, mo`da su je ~ak imali i previ{e! Nero je bio gotovo uveren da ni drugi u potpunosti ne shvataju koje je wihovo zadu`ewe. ^inilo se, {tavi{e, da svi neprestano o tome mozgaju, ne uspevaju}i pak to da doku~e. Ono lagano wihawe dugim repovima, ono strugawe kopitama, s vremena na vreme, nesumwivo su govorili o wihovoj dubokoj zami{qenosti. Jedino je taj Fofo bio samouveren, siguran da je sve dobro shvatio. Prosta i umi{qena `ivotiwa! Vojni~ko kquse, odba~eno nakon tri godine zato {to mu je prema wegovim re~ima jedan neotesani kowanik iz Abruca o{tetio sapi, nije prestajalo da meqe. Nero, ~ije je srce jo{ uvek tugovalo za starim drugom, nije mogao da ga smisli. Najvi{e mu je smetao taj poverqivi ton, a zatim i neprestano klevetawe kompawona iz {tale. Bo`e, kakav jezik! Od wih dvadeset, niko nije bio po{te en! Ovaj je bio ovakav, onaj onakav. Rep... de, pogledaj, tako ti boga, je l se ono mo`e nazvati repom? Je l to na~in na koji se wi{e repom? Kakav polet, a, {ta veli{? Mazga, ja da ti ka`em. A tamo, tamo, de pogledaj onog qupkog kalabrijskog kowi- }a, kako dra`esno stri`e svojim prase}im u{ima. Ah, kakva lepa }ubica! Ah, kakva lepa bradica! I on prili~no `ivahan, ne nalazi{? 70 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

69 Neprestano sawa da nije u{kopqen i ho}e da qubavi{e s onom kobilom tamo, tre}om s desna, vidi{ li je? Ona s glavom starice, oborenom, i trbuhom do zemqe. Ma kakva kobila! To je krava, ja da ti ka`em. Da samo zna{ kako paradno kaska! Kao da hoda po `eravici, tako pocupkuje. Al onda sva baldi{e, dragi prijatequ! Ni{ta ~udno, jo{ je neiskusna. Nisu joj ni sekuti}i ~estito izrasli, mo`e{ misliti! Uzalud je Nero na sve mogu}e na~ine davao tom Fofu do znawa da ne `eli da ga slu{a. Fofo ga je sve vi{e saletao. Kako bi ga nervirao. Zna{ li gde smo mi? U transportnom zavodu. Ima ih raznih. Ovaj zovu pogrebni. Zna{ li {ta zna~i pogrebni zavod? To zna~i vu}i jednu crnu ko~iju neobi~nog oblika, visoku, sa ~etiri stubi}a koji dr`e krov, svu ukra{enu gajtanima, vrpcama i pozlatom. Ukratko, jednu veliku i rasko{nu ko~iju. No, uzaludna rabota, ne}e{ verovati! Posve uzaludna rabota, jer u wu, vide}e{, niko nikada ne ulazi. Jedino ko~ija{, mrtav ozbiqan, koji sedi na svom sedi{tu. I ide se polako, uvek korakom. Ah, nema opasnosti da se preznoji{ ili da te po povratku istimare, niti da te ko~ija{ podstakne prutom ili na neki drugi na~in obodri! Polako polako polako. Tamo gde treba da stigne{, uvek }e{ sti}i na vreme. A ta ko~ija je dobro sam to shvatio jama~no za qude koji u`ivaju duboko po{tovawe. Niko se, kao {to rekoh, ne usu uje u wu da u e; i svi, ~im je vide kako stoji ispred neke ku}e, zastanu da je pogledaju s nekim ucveqenim i upla{enim licima; neki je obi u s upaqenim vo- {tanicama; a onda, ~im se pokrenemo, slede je u velikom broju, u grobnoj ti{ini. ^esto, tako e, ispred nas stupa orkestar. Jedan orkestar, dragi moj, koji svira neku muziku da ti muka pripadne. A ti, ~uj me dobro, ti ima{ lo{u naviku da frk}e{ i da previ{e drmusa{ glavom. E pa, mora{ da se odvikne{ od tih lo- {ih navika. Ako tako frk}e{ bez razloga, mogu samo da zamislim kako }e{ frktati kad bude{ ~uo tu muziku! Na{ zadatak je da se kre}emo polako, to stoji; ali i da budemo dostojanstveni i ozbiqni. Nema frktawa, nema drmusawa glavom. Budi sre}an ako ti dopuste da zawi{e{ repom, tu i tamo. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

70 Jer ko~iju koju mi vu~emo, opet ti velim, svi veoma uva`avaju. Vide}e{ da }e svi, kad nas vide kako prolazimo, skinuti {e{ir. Zna{ li kako sam shvatio da se radi o transportu? Ovako sam to shvatio. Pre otprilike dve godine, stajao sam u mestu, upregnut u jednu od tih na{ih ko~ija s baldahinom, ispred velike kapije koja je na{e stalno odredi{te. Vide}e{ je, ja{ta, tu veliku kapiju! Iza we raste mno{tvo crnog drve}a, {iqatog, pravog poput motki, koje se ni`e s obe strane puta u nedogled, a pokraj wega se prostiru neke prekrasne zelene livade s mnogo dobre i so~ne trave, koja je tako e protra- }ena, jer te{ko tebi ako, prolaze}i, gubicom posegne{ za wom. No dobro. Stajao sam u mestu pred tom kapijom kad se pokraj mene zaustavio jedan moj stari drugar koji je tako e slu`bovao u vojsci, prili~no oronuo: teglio je, mo`e{ misliti, neka kola okovana gvo` em, jedna od onih duga~kih, niskih i bez opruge. Veli: Je l me vidi{? Ah, Fofo, ne mogu vi{e da izdr`im! [ta prevozi{? pitam ga ja. A on }e: Prevozim sanduke, po ~itav dan, od transportnog zavoda do carinarnice. Sanduke? velim ja. Kakve sanduke? Te{ke! ka`e on. Sanduke pune robe. Za mene je to bilo otkrovewe. Jer, vaqa da zna{ da i mi prevozimo jedan veoma duga~ak sanduk. Polako ga uguraju (sve se stalno radi neizmerno polako) u na{u ko~iju, odostrag; a dok se ta radwa obavqa, qudi unaokolo skidaju {e{ire i zanemelo piqe. Ko }e ga znati za{to! No svakako, ako i mi prevozimo sanduke, zacelo je re~ o robi, zar ne? [ta bi se kog avola moglo nalaziti u tom sanduku? Te`ak je, oh, da ne poveruje{! Sva sre}a {to uvek prevozimo samo jedan. Prevoz robe, svakako. Ali kakve robe, to ne znam. ^ini se od velikog zna~aja, jer se prevoz odvija veoma sve~ano i uz veliku pratwu. U nekom trenutku, obi~no (ne uvek), zaustavimo se ispred jedne veli~anstvene gra evine koja je mo`da carinarnica za na- {u robu. Iz we iza u neki qudi odeveni u crne sukwe i duge ko- {uqe (to su, rekao bih, carinici); ko~ija sa sandukom se pokrene; svi ponovo skinu {e{ir; a oni na sanduk udare {tambiq. 72 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

71 Gde ide sva ta skupocena roba koju mi prevozimo to, vidi{ jo{ uvek nisam uspeo da shvatim. Ali ponekad pomislim da ~ak ni qudi to u potpunosti ne shvataju; i to me te{i. Istini za voqu, rasko{ni sanduci i sve~ana povorka mogli bi da uka`u na to da qudi pone{to znaju o toj robi. Ali, deluju mi odvi{e nesigurni i upla{eni. A iz dugogodi{weg iskustva, koje sada ve} imam s wima, izvukao sam slede}i zakqu~ak: da qudi, dragi moj, ~ine sijaset stvari uop{te ne znaju}i za{to ih ~ine! Kao i Fofo, tog jutra, iz psovki kowu{ara mogao je da zakqu~i: abaije, ki}anke i perjanice. ^etvoropreg. Bio je odista prvoklasan. Je l vidi{? Rekoh ti ja! Nero je bio upregnut s Fofom za rudu. A Fofo je, naravno, produ`io da ga nervira svojim beskona~nim obja{wewima. Ali i on je tog jutra bio iznerviran zbog samovoqe kowu- {ara, koji ga je u ~etvoropregu uvek uprezao za rudu, a nikada za vagir. Kakvo pseto! Jer, nije te{ko shvatiti, ova dvojica, tu ispred nas, slu`e za paradu. [ta oni vuku? Ni{ta pod milim bogom! Mi vu~emo. Ionako se ide polako! Samo }e se mal~ice pro- {etati kako bi protegli noge, tako upara eni. I primeti, molim te, kakvim ragama se daje prednost nada mnom! Je l ih prepoznaje{? Bila su to ona dva vranca koje je Fofo nazvao mazgom i kalabrijskim kowi}em. To kalabrijsko kquse! Ispred tebe je, na svu sre}u! Oseti}e{, dragi moj; primeti}e{ da nema samo prase}e u{i, a za to mo`e{ da zahvali{ kowu{aru koji ga prote`ira i daje mu dvostruku porciju. Na ovom svetu ti je potrebna sre}a, nemoj da frk- }e{. Ve} sada si po~eo? Ne drmusaj glavom! Ih, bude{ li to radio, danas }e{, dragi moj, raskrvariti wu{ku trzaju}i tako uzde, ja da ti ka`em. Bi}e govorancije, danas. Vide}e{ kakva milina! Jedna govorancija, dve govorancije, tri govorancije... Jedared mi je zapao jedan prvoklasni transport sa ~ak pet govorancija! Da poludi{. Tri sata u mestu, sa svim ovim ukrasima na sebi koji ti ne daju da di{e{: sapete noge, zarobqen rep, u{i proturene kroz dve rupe. Prava milina, dok te muve grizu ispod repa! Kakve su te govorancije? Ma! Ne razumem ba{ previ{e, istini za voqu. Ove prvoklasne ko~ije se, izgleda, koriste u slu~aju veoma kom- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

72 plikovane robe. I mo`da tim govorancijama poku{avaju da je objasne. Jedna nije dovoqna, pa odr`e dve; a kad ni dve nisu dovoqne, odr`e tri. Ponekad odr`e ~ak i do pet, kao {to ti rekoh: to se meni desilo, i do{lo mi je da po~nem da se ritam, dragi moj, i desno i levo, a zatim da se vaqam po zemqi kao kakav ludak. Mo- `da }e se i danas desiti to isto. Velika parada! Jesi li video kowu{ara, kako se i on uparadio? A tu su i pomo}nici, i bakqono- {e. Nego, reci, jesi li pla{qiv? Ne razumem. Eh, je l se lako prepadne{? Jer, vide}e{ da }e ti ubrzo turiti pod nos upaqene vo{tanice... Polako, uh... polako! [ta ti bi? Je l vidi{? Prvi trzaj... Je l te zabolelo? Eh, dobi}e{ ih ti podosta danas, ja da ti ka`em. Ma {ta to radi{? Jesi li poludeo? Nemoj tako da iste`e{ vrat! (Bravo, mali{a, je l ti to pliva{? Je l se igra{ {uge?) Stani... Ah, tako? Evo ti jo{... Ehej, velim, pazi, izrawavi}e{ i moja usta! Ma ovaj je lud! Bo`e, Bo`e, ovaj je uistinu lud! Dah}e, r`e, wi{ti, cupka, ma {ta je ovo? Gle, kako poskakuje! Lud je! Lud je! Radosno poskakuje, dok vu~e prvoklasnu ko~iju! Nero je odista izgledao kao da je poludeo: dahtao je, wi- {tao, topotao nogama, sav se tresao. Sa ko~ije su se br`e-boqe stu{tili pomo}nici kako bi ga zadr`ali ispred kapije zdawa gde je trebalo da se zaustave, usred mase zblanute gospode u dugim kaputima i sa cilindrima. [ta se doga a? vikali su sa svih strana. Uh, pogledaj, propiwe se jedan kow iz pogrebne ko~ije. I namah se stvorila neopisiva gungula, jer je sav taj narod po~eo da se tiska oko ko~ije, znati`eqan, za~u en, sabla`wen. Pomo}nici su se jo{ uvek borili s Nerom, poku{avaju}i da ga smire. Kowu{ar je ustao i sada je iz sve snage vukao uzde. Uzalud. Nero je nastavio da se xilita, da wi{ti, mahnitao je, glave okrenute ka kapiji zdawa. Smirio se tek kada je iz te kapije istr~ao stari livrejisani sluga koji ga je, odgurnuv{i pomo}nike, uhvatio za uzde i smesta, prepoznav{i ga, zavapio sa suzama u o~ima: Pa to je Nero! To je Nero! Ah, jadni Nero, nikakvo ~udo {to se tako pona{a! Gospo in kow! Kow sirote kwegiwe! Prepoznao je ku}u, osetio miris svoje {tale! Jadni Nero, jadni Nero... miran, miran... dabome, je l vidi{? To sam ja, tvoj stari \uzepe. Miran budi, tako... Jadni Nero, tebi je zapalo da je odveze{, je l vidi{, da odveze{ svoju gospodaricu. Tebi je zapalo, 74 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

73 jadni~e, koji se jo{ uvek se}a{. Bi}e sre}na {to }e{ je posledwi put ba{ ti voziti. Potom se okrenuo ka ko~ija{u, koji je, cepte}i od besa {to se Pogrebni zavod tako obrukao pred svom tom gospodom, i daqe iz petnih `ila vukao uzde prete}i Neru batinama, i doviknuo mu: Dosta! Prestani! Ja }u ga dr`ati. Pitom je kao jagwe. Ti sedi. Ja }u upravqati ko~ijom. I}i }emo zajedno, zar ne, Nero? Da ispratimo na{u dragu gospodaricu. Polako, kao i uvek, zar ne? A ti }e{ biti dobar kako je ne bi povredio, jadni stari Nero, koji se jo{ uvek se}a{. Ve} su je zatvorili u sanduk; sada }e je sneti dole. Fofo, koji je s druge strane rude slu{ao {ta ovaj govori, u tom ~asu je iznena eno upitao: Zar je u sanduku tvoja gospodarica? Nero ga je ritnuo sa strane. Ali Fofo je bio odvi{e zaokupqen tim novim otkri}em da bi mu zamerio. Ah, to onda zna~i da mi, nastavio je da govori za sebe, ah, dakle, mi... gle, gle... tako sam i mislio... Ovaj starac pla~e; mnoge druge sam video kako pla~u, u drugim prilikama... i mnoga upla{ena lica... i ona tugaqiva muzika. Sve shvatam, sada, sve shvatam... Zato mi idemo tako polako! Jedino kada qudi pla~u mi ostali mo`emo da budemo radosni i spokojni... I do{lo mu je da i on radosno posko~i. Sa italijanskog prevela Ana Srbinovi} Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

74 Stiv Jarbro DVA PSA Pre kraja Drugog svetskog rata, ova oblast bila je deo Nema~ke. Dvadesetih i tridesetih godina, selo je bilo poznato letovali{te. Onda je po~eo rat i, kad su nacisti napali Rusiju i Hitler postavio sedi{te svoje isto~ne komande u Vu~ju jazbinu, udaqenu svega nekoliko kilometara, Krutiw je pretvoren u centar za rehabilitaciju. Moj pa{enog ka`e da su nema~ki piloti ve} od godine masovno ludeli, pa ih je Luftvafe slao ovamo na nekoliko nedeqa da se smire. Sedimo na molu iznad reke Krutwe. Na obali, nekoliko stopa od nas, na{ih deset kajaka slo`eno je u hrpu. Nalazimo se na organizovanom splavarewu koje se sutra zavr{ava. U na{oj grupi samo ja nisam Poqak. Tomek pripada novoj klasi preduzetnika; on je trgovac tekstilom, vlasnik trgovina ne veliko u nekoliko zemaqa, posluje po celom svetu. Engleski ne govori savr{eno, ali ipak mnogo boqe nego ja poqski. U svakom slu~aju, pa{enog mi je ve} petnaest godina. Ima stvari koje obojica znamo toliko dobro da o wima uop{te ne moramo da pri~amo. Na primer, znamo da su na{e `ene, ro ene sestre, imale te{ko detiwstvo, da im je majka imala obi~aj da nestane i zaglavi na nekoj pijanci i po nekoliko dana, a kad bi se wihov otac vratio ku}i i video da je nema, pitao bi moju `enu Anu koja je tri godina starija od Basje za{to ju je pustila da ode. Danas Ana uop{te ne pije, dok Basja ne mo`e da izdr`i ni 24 sata bez pet-{est ~a{ica votke, a ~esto zna da popije i mnogo vi{e. Ana 76 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

75 najvi{e na svetu mrzi glasne `urke, a da se Basja pita, svakog bi dana bila neka lumperajka. I Tomek i ja znamo da izme u mene i moje svastike postoji posebna veza. Pre mnogo godina, kada smo Ana i ja po~eli da `ivimo zajedno, Basja je do{la u Kaliforniju da nas poseti. Nas dvoje smo se od samog po~etka stvarno dobro slagali. U stvari, ona je verovatno nagovorila Anu da se uda za mene. Ostavio sam povoqan utisak zato {to sam svako ve~e, kad bi Ana oti{la u krevet, ostajao s Basjom, da pijemo votku i razgovaramo. Mnogo je slatka kad pome{a nekoliko jezika u istoj re~enici: subjekat na poqskom, glagol na nema~kom, objekat na engleskom. Dok smo tako pre mnogo godina razgovarali, ponekad se de- {avalo da se malo podnapijemo, pa se tako desilo da je razgovor jednom ili dvaput krenuo u opasnom pravcu. Stra{no volim seks, rekla je kasno jedne no}i i protrqala se po telu. A Ana? Umalo se nisam zagrcnuo. I Ana ga voli. Wunderbar!, rekla je. To jest vrlo gut! Onda je protrqala i mene. Iskreno re~eno, protrqao sam i ja wu. Ovakvo pona{awe se s vremena na vreme ponavqalo, kad god bismo mi do{li u Poqsku ili oni u Kaliforniju. Sino}, kad smo prolazili kroz neko `buwe na putu prema na{im kolibama, slu- ~ajno smo naleteli jedno na drugo i ve} u slede}em trenutku, Basja mi je bila u naru~ju i ja sam je qubio. Znao sam da treba da prestanemo, jer ko zna ko bi jo{ tuda mogao da zabasa, ali nismo mogli da se zaustavimo. ^ak sam joj rukama obuhvatio zadwicu. Pokazao sam prema baldahinu od grawa i li{}a pod kojim je reka stalno bila u debelom hladu. Jasno mi je za{to su ovamo slali ludake, ka`em Tomeku. Ti{ina, mir. Mir, sla`e se Tomek. Tak. Bardzo. Sedimo tako jo{ neko vreme, br~kamo noge u vodi. Na obali prekoputa, par labudova planduje u blizini svog jata; svaki put kad kraj wih pro e neki kanu, ve}i labud ispru`i vrat i zapi{ti. ^ini mi se da je ovo sasvim dobar trenutak da pomenem ne- {to o ~emu razmi{qam ve} izvesno vreme. Nedavno sam do{ao do ve}e sume novca: holivudski studio je snimio film prema jednoj mojoj kwizi. Razmi{qam da napustim profesorski poziv i kupim ne{to ovde, jer se Ana, ~ak ni posle petnaest godina u Kaliforniji, jo{ uvek nije sasvim privikla na `ivot u Americi. Ni sam ne znam koliko puta mi je rekla: Da si ti morao da radi{ ono {to sam ja morala da radim, bio bi lud kao elektricitet. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

76 Lud kao struja. Vidi{ {ta ho}u da ka`em? Zamisli samo koliko je poni- `avaju}e kad gre{i{ ~ak i u izgovoru jedne obi~ne fraze! Poqska je sada druk~ija zemqa nego {to je bila pre petnaest godina, govorim sebi u posledwe vreme. Sada imaju mobilne telefone. Imaju bilborde i faksove, CNN i KFC.* U~inio bih to zbog we, toliko volim svoju `enu. Osim mobilnog telefona i pouzdanog internet servera, ne treba mi ni{ta vi{e. Tomek nije ~ovek koji }e se lako zagrejati za neku stvar; on je od onih tipova koji dugo i ozbiqno o svemu promisle, od onih {to svaki korak pa`qivo razmotre. ]uti i slu{a dok mu govorim da }emo uskoro biti ne samo ro aci ve} mo`da i zemqaci. Br~ka noge u vodi i gleda prema suprotnoj obali. Kad sam zavr- {io, on prvo }uti dva-tri minuta. Onda ka`e: Se}a{ li se mog prijateqa Sikale? Sikalu sam upoznao pre mnogo godina. Se}am ga se delom i zato {to su on i wegova `ena imali najve}eg, najopasnijeg rotvajlera kojeg sam video u `ivotu. Se}am ga se i zato {to je jedna soba wegovog malog stana u Var{avi bila pretvorena u biblioteku, a u biblioteci je bilo oko tri hiqade kwiga, ukqu~uju}i i poqske prevode romana Grejema Grina. Sikala i ja smo vodili nadahnutu raspravu o Pajlu, junaku Tihog Amerikanca. Sikala je tvrdio da je Pajl, uprkos svim svojim manama, oti{ao u Vijetnam da bi uradio ne{to dobro. Ja sam rekao da je on tamo tra`io nevoqe samo zato {to mu je bilo dosadno. Sikala mi je na kraju rekao da sam cinik, a ja sam rekao jeste, cinik sam, a {ta je Grejem Grin? Da, se}am se Sikale, ka`em. To je onaj advokat koga sam upoznao u Var{avi. Tomek klima glavom. Pa, {ta je s wim? I onda je tu, na molu nad rekom Krutwom, dok su kraj nas vesla~i u kanuima ne~ujno sekli vodu veslima, na tom mestu gde su svi ti mladi Nemci ti mladi plavi Arijevci koji su posejali toliko smrti `iveli svoje posledwe mirne trenutke, pa{enog po~eo da mi pri~a pri~u. U posledwim godinama vladavine Jaruzelskog, Sikala i wegova `ena Danusja, tako e advokat, ~esto su branili aktiviste Solidarnosti. Postali su bliski prijateqi sa Adamom Mih- * Kentucky Fried Chicken, ameri~ki lanac restorana brze hrane, specijalizovan za pohovanu piletinu (prim. prev). 78 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

77 wikom i Jacekom Kurowom, srcem i du{om intelektualnog dela Solidarnosti, a imali su kontakata ~ak i sa Lehom Valensom. Bili su nezvani~ni savetnici porodice Je`ija Popjelu{koa, sve{tenika koga je godine ubila tajna policija. Zbog pru`awa pravnih usluga disidentima, Sikale su imale prili~no problema. Jednog dana nestala su im kola. Otprilike nedequ dana kasnije, Sikala je dobio paket. Kad je otvorio te- {ku kutiju, video je da se unutra nalazi metalna kocka s neravnim ivicama. Za kocku je bila zaka~ena poruka na kojoj je pisalo: Hvala {to ste se pridru`ili kampawi za o~uvawe prostora za parkirawe. Jednog dana, Sikala se vratio ku}i i video da su mu sve kwige skinute s polica, razbacane po podu i polivene benzinom. Ovog puta u poruci je pisalo: Spalili bismo ih, ali ~ak ni mi ne mo`emo da u~inimo ni{ta protiv nesta{ice {ibica. Jedne no}i, dok su spavali, neko im je u{ao u stan, skinuo kvaku, a onda iza{ao i zakqu~ao ih u stanu. Mogli biste da letite, rekao je glas preko telefona, pista za sletawe je samo petnaest spratova ni`e. Nikad nisu bili qubiteqi pasa. Hajfeca su kupili radi samoodbrane. Kad su ga uzeli, imao je samo {est nedeqa, bio je samo malo {tene tamnosme e boje, ali je za godinu dana narastao u pravog rotvajlera. Najvi{e vremena je provodio u Sikalinoj biblioteci, stoje}i kraj prozora, sa {apama na simsu, prate}i svaki pokret dole, na ulici. Kadgod bi neko u{ao u zgradu, on bi se okrenuo i pojurio u dnevnu sobu. Tamo bi stao, oslu{kivao kretawe lifta i ako bi se lift zaustavio na petnaestom spratu, po~eo bi da laje ~ak i pre nego {to bi se vrata lifta otvorila. Lave` mu je bio glasan, kao da je bio prikqu~en na neko ogromno poja~alo sa odjekom odvrnutim na maksimum. Vi{e nije bilo napada na Sikalinu imovinu, vi{e nije bilo poruka, ni no}nih posetilaca. Nezvani gosti nervirali su Hajfeca, ba{ kao i samog Sikalu. Ali obojicu }e ih izludeti jedan drugi pas. Kad je vlada Jaruzelskog po~ela da se ru{i, a disidenti da preuzimaju vlast, Sikala se odjednom na{ao u izuzetno dobrom polo`aju. Sredinom devedesetih, postao je vrhovni tu`ilac za Var{avu. U me uvremenu, wegova `ena Danusja po~ela je da radi za Koka-kolu. Oboje su imali velike plate. Prodali su stan i kupili ku}u sa {est spava}ih soba u blizini parka Lazjenki, u najekskluzivnijem delu Var{ave. Pametno su investirali u nekoliko poslova, putovali su u Japan, na Havaje, na Krit i na Kari- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

78 be. A onda su, kad je Sikala ubedio Danusju da im treba mesto za odmor preko vikenda i za vreme praznika, kupili skoro sasvim ruiniranu kolibu u Spihovu, selu ~etrdesetak kilometara udaqenom od Ol{tina. Sikala je ro en u Var{avi, a Danusja je odrasla u Gdawsku. Ni jedno ni drugo nikad nisu `iveli na selu, iako se Sikala oduvek zanimao za poqsku narodnu muziku, pa je posledwih godina ~ak i potro{io ne{to para prave}i kolekciju narodnih umetnina. Novu ku}u u Var{avi napunio je rezbarijama u drvetu, pletenim }ilimima, crnim Madonama, i mnogim drugim predmetima koje je kupovao po seoskim pijacama. Imao je jednu staru bu}kalicu za maslac, gvozdeni kotli}, paw za klawe umrqan krvqu bezbrojnih pili}a. Na prvi pogled moglo bi izgledati ~udno da ~ovek koji je ~itav `ivot proveo u gradu ~ezne za ku}om na selu. Ali, ako zna{ {ta je Sikala voleo, nije besmisleno, rekao je moj pa{enog, a pogotovu ako uzme{ u obzir da Sikala nije bio samo qubiteq narodne umetnosti ve} i strastveni ~italac, pa iako mu intelekt nije bio dovoqno fleksibilan da bi razumeo Grejema Grina, u srcu je bio pravi romantik. Na primer, voleo je romane Henrika Sjenkevi~a. Krajem devetnaestog veka, kad je Poqska jo{ uvek bila podeqena izme u Pruske, Austro-ugarskog carstva i Rusije, Sjenkevi~ je napisao niz istorijskih romana u kojima je opisao kako su se poqski junaci borili protiv stranih zavojeva~a. Od svih ovih romana, Sikala je najvi{e voleo Krzyzace ili Tevtonske vitezove. Jedan od glavnih junaka u ovom romanu zove se Jurand. Jurand je slavni poqski ratnik koji je, igrom slu~aja, bio iz Spihova istog onog sela u kojem je vi{e od petsto godina kasnije Sikala kupio ku}u. Jurand je vodio i dobio mnogo bitaka protiv vitezova Tevtonaca. Na kraju, da bi mu se osvetili {to ih je stalno pobe ivao, vitezovi mu otmu }erku Danusju i odvedu je u svoju tvr avu u Marijenburgu. Jurand uzja{e kowa i po e da je oslobodi, ali vitezovi mu reko{e da }e mu dozvoliti da je vidi samo ako prvo pristane da obu~e odelo pokajnika. Obu~en u prosja~ke rite, Jurand ulazi u Danusjinu tamnicu. Kosa joj je ra{~upana, pogled unezveren. Tamnovawe ju je izludelo. Na `alost, susret s luda~kim pogledom u Danusjinim o~ima nije bio kraj Jurandovim patwama. Vitezovi su ga oslepeli i odsekli mu jezik. Onda su ga izbacili iz tvr ave i ostavili u pra{ini. Nedeqama je lutao {umom, ni{ta nije video, nije mo- 80 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

79 gao da govori, kosa mu be{e sasvim posedela. Najzad, ugledao ga je neki wegov biv{i sluga i postavio mu najslavnije pitawe u poqskoj kwi`evnosti: Jesi li ti veliki Jurand iz Spihova? Grupa nema~kih turista stoji na kraju mola: tri debequ- {kasta para u sredwim ili kasnim sedamdesetim kako Poqaci ka`u, u pravim godinama. Svi nose bermude. Jedan od wih, }elav ~ovek s lulom u xepu od ko{uqe, pokazuje na reku i govori ne{to ostalima. U principu, moj pa{enog nema predrasuda, ali kad ~uje ovaj grlen govor, na licu mu se pojavi gadqiv izraz. U doslovnom prevodu, poqski naziv za Nemce Niemiec zna~i ~ovek koji ne mo- `e da govori. Za u{i Poqaka, nema~ki jezik i nije neka muzika. S druge strane, Poqaci nisu gadqivi na nema~ke marke. Danas, ne{to ranije, kad smo bili na pijaci u Krutiwu, primetio sam da su svi bedekeri na nema~kom. Video sam i jednu kwigu o Vu~joj jazbini; Hitler na svim slikama izgleda kao heroj. Pokazao sam glavom u pravcu onih parova. [ta misli{, da li im onaj tip sada pri~a kako je 1943, posledwi put kad je ovamo dolazio, tu pecao ribu? Tomek sle`e ramenima. Mogu}e je. Nemci najzad odlaze, izgledaju kao da premeravaju plac koji ho}e da kupe. Dakle, ka`em, govori{ mi da je Sikala kupio taj ruinirani ku}erak u nekom selu bogu iza le a zato {to je uobrazio da je reinkarnacija viteza iz poqskih mitova? Nisam to rekao. Ali to proizlazi iz tvoje pri~e. Kako? Pa, mislim, na kraju krajeva `ena mu se zove isto kao Jurandova }erka. Danusja je ~esto poqsko ime. Osim toga, napravio je karijeru brane}i poqske patriote od marioneta stranih sila. Siguran sam da bi se Marek Sikala {trecnuo kad bi ga nazvao patriotom. Pa {ta je onda poenta pri~e? Zna{ li da si pomalo nalik na Basju, ka`e Tomek. Ja sam veoma nalik na Basju, to nije nikakva tajna, ali to je jedna od onih stvari za koje sam mislio da ih nikada ne}emo izgovoriti. Kad smo ve} kod toga, Tomek ima mnogo zajedni~kog sa Anom, ali ja nemam nameru da u to upirem prstom. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

80 Kako sam ja to nalik na Basju? Veoma si nestrpqiv da sazna{ neke stvari. Ne svi a mi se pravac u kojem se ovaj razgovor kre}e, ali po~eli smo da pri~amo i sad ne mo`emo da prekinemo. Na primer?, ka`em. Na primer, zanima te kakva je poenta pri~e. Da, ka`em sa olak{awem. [ta tu nije u redu? Mo`da pri~a nema poentu. Mo`da je pri~am samo zato da bih ubio vreme. Ne bi ti to radio. Za{to ne bih? Ti si biznismen. Vreme je novac. To je svakako ta~no, ka`e on. I {ta je onda poenta pri~e? Tomek je izvadio noge iz vode i sada sedi na molu prekr- {tenih nogu. Sve je u vezi sa Hajfecom, ka`e. Sikala nije bio lo{ biznismen. Video je kolibu u Spihovu pre nego {to ju je kupio, i znao je da mora da se renovira. Ali posle prvog vikenda koji su on i Danusja tamo proveli, shvatio je da je razgledawe ku}e koju treba popravqati jedna stvar, a da je boravak u takvoj ku}i ne{to sasvim drugo. Instalacija je o~igledno bila uvedena neposredno po otkri}u elektriciteta; ~im bi poku{ao da upali{ radio dok radi{ na laptopu, nestalo bi struje. Ako si u toalet ubacio vi{e od jednog papira, smesta si morao da zove{ vodoinstalera, a dobro bi ti do{la i gas-maska, jer je u kuhiwi negde ne{to curilo. Na tavanu su pacovi i ptice vodili rat oko teritorije. Ali, pravi problemi su nastajali kad iza e{ iz ku}e. Koliba je stajala u blatwavom sokaku, na kraju sela. Odmah iza we, u drugom blatwavom sokaku, nalazila se jo{ jedna sli~na koliba. Ta koliba, koju je od Sikaline ku}e odvajala klimava ograda visine otprilike metar i po, pripadala je nekom starom seqaku i wegovoj `eni. Imali su jato pili}a koji su hodali po zadwem dvori{tu i radili ono {to pili}i ina~e rade. Imali su i kravu koju su tako e dr`ali u zadwem dvori{tu, a krava je privla~ila rojeve muva. I pili}i i krava su morali biti tamo kad je Sikala dolazio da gleda svoju kolibu i da ponudu, ali iz nekog razloga, on ih tada nije video. Zna{ kako je kad ide{ u pozori{te, rekao je Danusji te subotwe ve~eri dok su le`ali u spava}oj sobi omamqeni od vru- 82 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

81 }ine. Prozor su zatvorili da im ne bi ulazile muve i miris gnojiva. Koliko uop{te obra}a{ pa`we na scenografiju u pozadini? Ne mnogo, priznala je Danusja. Ali kad idem u pozori- {te, nemam nameru da kupim pozornicu. I ba{ tada dok je re~ pozornica jo{ uvek lebdela u vazduhu prvi put su postali svesni Burekovog prisustva. Kao da je, nekako shvativ{i da se na samo nekoliko metara od wega vodi razgovor o pozori{tu, odabrao ba{ taj trenutak za dramski ulazak u wihove `ivote. Zalajao je samo jednom, ali je taj lave` bio dug i otegnut, jedna jedina nota duga, ~inilo se, milion taktova. Hajfec je spavao u kuhiwi. Mnogo pre nego {to je Burekov lave` utihnuo, Hajfec je ukqu~io megabas i zatresao zidove kako to samo rotvajler mo`e. ^uli su kako se prevrnula stolica, tawir je pao na pod i razbio se. Dve te{ke {ape zabubwale su po kuhiwskim vratima. Sikala je sko~io iz kreveta. Po`uri!, rekla je Danusja. Budala }e da isko~i kroz prozor! Hajfec se toga jo{ nije bio setio bio je isuvi{e zauzet poku{avaju}i da provali vrata. Ne ra~unaju}i rvawe, Sikala je morao mnogo da moli i prekliwe da bi se Hajfec smirio. Cele te no}i, kad god bi kom{ijin pas s vremena na vreme zalajao, Hajfec bi se ponovo izbezumio. Kada je Sikala, koji jedva da be{e oka sklopio, sutradan ujutru izveo Hajfeca u zadwe dvori{te da pi{ki, ovaj mu se skoro otrgao s povoca: ugledao je drugog psa kroz pukotinu u tarabi. Bio je to samo mali sme i me{anac; kad bi hteo da prona- e{ ne{to aristokratsko u poreklu tog psa, rekao je Sikala Tomeku, morao bi da pozove{ u pomo} stru~waka za sredwi vek. Me- {anac je samo stajao kraj ograde i gledao Hajfeca kroz onu pukotinu, a Hajfec je {apom preoravao zemqu i re`ao, na usta mu je bila udarila pena. Burek! Za~uo se star~ev glas. Dolazi ovamo! Pas se izgubio. Nekoliko sekundi kasnije glasno je zacvileo, a onda se za~ulo zveckawe lanca. Ne prilazi danas toj ogradi!, vikao je starac da ga ~uje celo selo. Sutra u ovo doba taj veliki nalickani skot {epuri- }e se po metrou. Sutradan, Hajfec se nije {epurio po metrou, ve} po Lazjenki, na uzici. Dok je hodao za wim, Sikali je palo na pamet da Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

82 bi stari seqak, da je sad mogao da ih vidi, pomislio da su se wegove re~i obistinile. Oni u svom elementu, starac i Burek u svom. Sikala je zami{qao da }e koliba u Spihovu biti mesto na kojem }e on i Danusja na}i mir i ti{inu. Nekako mu nikad nije palo na pamet da se zapita kako }e se slagati s me{tanima. Iskreno re~eno, nikad mu nije palo na pamet ni da neko tamo uop{te `ivi, pa nije ni bilo razloga da se pita kakve su mu kom- {ije. Da je pomislio da }e tamo mo`da imati neke kom{ije, sigurno bi ih idealizovao, zami{qaju}i ih kao vredne, po{tene seqake. I ranije je pravio sli~ne gre{ke, idealizovao prost svet. Pre mnogo godina, odmah po ukidawu vanrednog stawa, branio je nekoliko aktivista Solidarnosti koji su radili u fabrici traktora Ursus. Bili su optu`eni za pobunu i on je uspeo da ih oslobodi optu`bi, verovatno zato {to vlada u stvari nije ni htela da progoni radnike, ve} samo da ih zapla{i. Dva ili tri dana po{to je oslobodio ove qude, oti{ao je kod prijateqa na ve~eru. Prijateq je `iveo u Ursinovu, blizu fabrike. Prelaze- }i preko parkinga, Sikala je ugledao jednog od qudi koje je branio visokog plavog klinca koji se zvao Zenek i koji je bio toliko hrabar da ne ocinkari druge ~lanove sindikata ~ak i kad su ga u policiji tukli gumenim palicama po tabanima. Od svih klijenata, Sikali je on bio najdra`i, svima je pri~ao o wemu. Sada je Zenek bio mrtav pijan, zamahivao je praznom fla- {om votke na mladu `enu koja se le ima pribijala uz neka kola. Kad ga je Sikala pozvao po imenu, brzo se okrenuo. Ugrabiv{i priliku, devojka je pobegla. Zenek se iscerio i ispustio fla{u. Razbila se. Nema veze, rekao je. Bila je prazna. Kao i devojka. Poku{avao je da usredsredi pogled. Hej pa to je moj advokat. Zabacio je glavu i nasmejao se. Moj advokat je upoznao moju kurvu. To je stvarno izvanredan ose}aj. Ali Sikala se nije ose}ao izvanredno, ni tada a ni sada, dok je s mukom hodao kroz park za Hajfecom. Ose}ao se kao ~ovek koji se nije naspavao preko vikenda, kao ~ovek ~ija `ena nije bila zadovoqna odlukom koju je doneo ne pitaju}i je za mi{qewe. Rekla sam ti da nam ne treba ta koliba, rekla mu je Danusja ju- ~e, dok su se kolima vra}ali ku}i. Mi jednostavno tamo ne pripadamo. Napravili smo glupost {to smo je kupili, a napravi}emo jo{ ve}u glupost ako je smesta ne prodamo. 84 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

83 Sikala se ~vrsto uhvatio za volan. Ovo je nova Poqska, rekao je. Imamo prava da budemo {ta god ho}emo i gde god to ho}emo. Doga aji koji }e se odigrati tokom nekoliko slede}ih vikenda stavi}e na te{ku probu ovo uverewe da se svet odjednom napunio novim mogu}nostima, i da mesto kao {to je Spihovo odjednom mo`e i ho}e da {irom ra{irenih ruku prihvati autsajdere. Kad bi do{ao petak popodne, Sikala i Danusja bi novim Mercedesovim terencem krenuli iz Var{ave. Posle nekoliko prvih nedeqa, Danusja se vozila }ute}i, naj~e{}e odvra}aju}i pogled od Sikale. Stisnutih zuba, Sikala je, {to su vi{e odmicali, vozio sve br`e, gotovo kao da se pla{i da u Spihovu seqaci podi`u barikade da ih spre~e da u u u selo. Hajfec je sedeo na zadwem sedi{tu i tiho re`ao. Burek je zavijao svake no}i. Nikad se nije ta~no znalo kada }e da po~ne, mada bi to obi~no bivalo posle deset uve~e. Le`ali su u krevetu, uko~eni kao le{evi i ~ekali da Burek odvrne sirenu. ^im bi on to u~inio, Hajfec bi za{tektao i bacio se na vrata, a Sikala bi morao da ustane i poku{a da ga obuzda. Preko dana, Burek je bio na lancu. Iako je mali pas bio toliko miran i tih da je li~io na neki be`ivotni predmet, {to je i prili~ilo `ivotiwi ~ije je ime zna~ilo braonkasta stvar~ica, Hajfec uop{te nije bio spokojan. Tr~ao je pored ograde, lajao, re`ao, udarao {apom po tarabi. Starac s druge strane nikad nije vikao na wega, ali su ga ~uli kako hoda po svom dvori{tu i psuje qude iz grada koji misle da se mleko i jaja dobijaju iz tetrapaka, a ne od krava i koko{aka. Pre ili kasnije, rekla je Danusja jedne nedeqe dok su sedeli za doru~kom, Hajfec }e presko~iti ogradu, ili }e je probiti, i pocepa}e tog jadnog malog me{anca kao krpu. Sikala je spustio par~e hleba koje je bio zagrizao. Imalo je bajat ukus. Ni{ta {to je kupio u ovom selu nije imalo ukus kako treba. Buter u`egao, seqa~ki sir prokisao, u kobasici je na- {ao ogromne komade kostiju i hrskavice. ^inilo mu se kao da su se svi u selu qudi, `ene, deca i doma}e `ivotiwe zaverili da ga oteraju. I ko su ti Spihov~ani? Gomila seqaka za koje se zauzimao kada je to bilo opasno. Da nije bilo wega, i drugih sli~nih wemu, jo{ uvek bi prekliwali vladu da im otkupi jaja i mleko po ceni vi{estruko mawoj od tr`i{ne. Ulizivali bi se direktoru naj- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

84 bli`e zemqoradni~ke zadruge u nadi da }e se udostojiti da im proda nekoliko preostalih xakova sto~ne hrane. Ako Hajfec presko~i ogradu i sameqe Bureka, ja zbog toga ne}u plakati, rekao je Danusji. Odgurnuo je tawir. Zarekao se da }e od sada donositi hranu iz grada. Usput bi mogao da dograbi za nogu i onog skota od vlasnika. Slede}eg vikenda Danusja je oti{la na sastanak u Helsinki. Sikala je odlu~io da ne ide u Spihovo, ali dok se u subotu ujutru dosa ivao po ku}i, po~eo je da se ose}a kao ~ovek koji se lako predaje. I po{to nije bio ~ovek koji lako priznaje poraz odnosno nije `eleo da takav postane na kraju je ubacio brusilicu i nekoliko galona firnajza u mercedes, privezao Hajfecu povodac i poveo ga do kola. Bilo je skoro tri sata kad su stigli u Spihovo. Izveo je Hajfeca iz automobila i pustio ga s povoca, onda je u{ao u ku}u i ukqu~io brusilicu. Nameravao je da izbrusi podove, pa mu se u~inilo da je ovo dobar trenutak da to uradi. Po svom obi~aju, zaboravio je na sve obavqaju}i posao koji nije zahtevao mnogo razmi{qawa, ali je pravio mnogo buke. Bilo je pro{lo osam sati kad je pomislio da napravi pauzu. Iskqu- ~io je ma{inu, oti{ao do fri`idera i otvorio pivo. Seo je u dnevnu sobu i po~eo da ga pije, u`ivao je u hladno-gorkom ukusu. Popio je pola fla{e kad se za~udio {to Hajfec ne laje. Otvorio je vrata od kuhiwe i iza{ao u zadwe dvori{te. Hajfeca nigde nije bilo. Po`urio je prema ogradi i provirio kroz pukotinu izme u dasaka. Burekov lanac le`ao je ispru`en na zemqi. U blizini je stajala krava i pre`ivala, promakla su dva pileta, ali od Bureka nije bilo ni traga. Sikala se okrenuo i potr~ao preko dvori{ta. S druge strane ku}e nalazila se kapija; bila je zakqu~ana. Ali rotvajleri su okretni, a ograda je dosezala samo do visine grudi. Sigurno je presko~io ogradu, pomislio je Sikala. Ili ovde, ili tamo, u zadwem dvori{tu. Sikala je otkqu~ao kapiju i {irom je otvorio. Samo {to je napravio dva-tri koraka, ugledao je Hajfeca kako iz dvori{ta ide prema wemu. Sikala nije verovao u Boga jo{ od vremena Solidarnosti, kada se odlazak u crkvu tuma~io kao ~in suprotstavqawa vlastima, Sikala nije prisustvovao misi. Ali kad je video kako iz ~equsti velikog psa visi ne{to malo, mlitavo, braon boje, rekao je O, Isuse i prekrstio se. 86 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

85 * Marek Sikala nije bio folirant on je uvek nastupao bez mnogo okoli{ewa. U vreme kada su zbog nekih ministara u vladi qudi nestajali, Sikala je ustao i na sudu optu`io te iste ministre da la`u. Zato sebi nikad ne}e mo}i da objasni za{to je te no}i uradio ono {to je uradio. Ali znao je da je to imalo veze sa saznawem da mu ovog puta ne}e pomo}i wegova re~itost i s tim {to, na kraju krajeva, nije mogao da smogne snage da sedne za sto sa starcem, ka`e mu {ta se desilo i izvini se. Kao da mu neko odjednom be{e oduzeo mo} govora, kao da mu behu odsekli jezik. Po{to je zakqu~ao Hajfeca u plakar u hodniku, na {ta ovaj uop{te nije podivqao nego je samo malo zacvileo, Sikala je odneo Bureka u kupatilo i pa`qivo ga pregledao. Hajfec mu je o~igledno slomio vrat: na telu nije bilo nikakvih tragova, nije bilo krvi, ali mu je dlaka bila slepqena od prqav{tine. Izgledao je kao da su ga neko nekoliko kilometra vukli kroz blato. Sikala je napunio kadu. Potresen, obazrivo je spustio Burekovo telo u vodu.veoma pa`qivo oprao ga je {amponom, zatim ga je isprao i izvadio iz kade. Danusja je dr`ala fen u ormari}u u kupatilu. Sikala ga je izvadio, ukqu~io u struju i isfenirao Bureka. Dok ga je su{io, ra{~e{qavao mu je dlaku da bi je razmrzio. Kad je zavr{io, Burek je mirisao na biqni {ampon i izgledao mnogo boqe nego ikad u `ivotu. Sikala je znao da su seqak i wegova `ena i{li na spavawe s prvim mrakom; mora}e da rizikuje i pretpostavi da jo{ nisu primetili da nema Bureka. Sa~ekao je dok se nije sasvim smra~ilo, onda je izneo telo iz ku}e. Sav znojav, ~u~nuo je pored ograde i poku{ao da izvadi jednu trulu dasku. Povukao ju je nekoliko puta napred-nazad, ekseri su ubrzo popustili. ^vrsto zagrliv{i isfenirano telo psa, zakora~io je u kom{ijino dvori{te. Krava ga nije ni pogledala dok se pro{uwao kraj we. Kleknuo je, polo`io Bureka na zemqu i vezao mu lanac oko vrata. Tri sata kasnije, Sikala je bio u Var{avi, sedeo je na kau- ~u u dnevnoj sobi preko puta parka Lazjenki, parka u kojem su kraqevi i kraqice provodili leta i ispijao votku za su nam se pridru`ile. Pre nekoliko minuta, kad je Tomek video da nam se pribli`avaju, prestao je da pri~a. Mo`e biti da Basja ve} zna ovu pri~u, pa ne}e da joj dosa uje ponavqaju- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

86 }i je, a mo`e biti i da Tomek ne}e da je Basja ~uje. Mo`da je pri- ~a namewena samo meni. U onu drugu mogu}nost da je pri~a zavr- {ena ne verujem. Sve {to se uradi a pogotovu kad se ne{to lo- {e uradi mora da ima adekvatne posledice. Tako je to u pri~i. Obe `ene nose ruksake. Moja siostra ist gut uticaj, ka`e Basja. Pozvala me je u {etwu. Basja izgleda kao da bi joj {etwa ba{ prijala: o~i su joj crvene od pijan~ewa pro{le no}i, znoji se, iako je dan sve`. Ako ne bude pazila, uskoro }e se ugojiti. U stvari, sad vidim, ve} se udebqala. Ugojila se od pro{log leta, kad su bili u Kaliforniji. Znam zato {to nisam propu{tao priliku da je dobro osmotrim kad kod je nosila kupa}i kostim. Jedne ve~eri, kad su Tomek i Ana oti{li na aerodrom da re{e neki problem u vezi s Tomekovom povratnom kartom, mi smo skinuli sve sa sebe i uvukli se u xakuzi. Tomek i Ana su se vratili pre nego {to smo ih o~ekivali, ali nas nisu uhvatili, jer su se zadr`ali u ku}i, {to nam je dalo vremena da se obu~emo i {mugnemo na sporednu kapiju. Kad smo u{li na glavna vrata, rekav{i im da smo i{li da pro{etamo po kraju, nisu izgledali kao da su ne{to posumwali; sedeli su za kuhiwskim stolom i seckali povr}e za kebab. Sada sam iznena en {to ~ujem da je ideja da se pro{etaju po {umi potekla od Ane. Kad po e{ sa sestrom u {etwu po {umi, to zna~i da }e{ morati da pri~a{ s wom, a Ani nikad nije bilo lako da pri~a s Basjom. Ka`e da se ose}a kao da ne govore istim jezikom. Basja uvek samo pri~a viceve, i to uglavnom bezobrazne, ili naklapa o nekoj `urci na kojoj je divqala. Poku{avam da uhvatim Anin pogled, da je o~ima upitam {ta se de{ava, ali ona zuri u vodu kao da poku{ava da pogledom pronikne do dna reke. Izgleda kao da se sprema da izvr{i neki zadatak koji joj se ne svi a. Ka`u nam da }emo se videti za ve~erom. Basja se okre}e prema stazi, Ana kora~a za wom na razdaqini od pola koraka. U blizini se nalazi rezervat prirode, i dok hodaju, Basja se okre}e i vi~e: Idemo da vidimo kako se pti~ice pare! Smejem se, ali Tomek je ozbiqan. Dok sedim tako pored wega, po prvi put u `ivotu pitam se kako je to `iveti s Basjom, stvarno `iveti, ne samo tu i tamo razmeniti po neku re~i ili ukrasti po neki zagrqaj ili poqubac u `buwu. Imam ose}aj da takav `ivot nije ba{ uvek ludo zabavan. Tako e imam ose}aj da }u, ako `elim da saznam kraj pri~e o Sikali, morati da pitam kako se ona zavr{ila. Pa{enog mi je ispao iz pripoveda~kog fazona. 88 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

87 I, {ta se onda desilo?, ka`em. [ta se desilo? Tomek deluje zbuweno. Da. [ta se desilo? Kome? Sikali. Zna{ po{to je vratio telo psa na mesto i stavio mu lanac oko vrata. A, to, ka`e Tomek. Zbog na~ina na koji me je sada pogledao osetio sam se neprijatno kao da misli da znam {ta se zatim dogodilo, ali ipak poku{avam da ga nateram da mi on to ka`e. Pa dobro, ka`e, re}i }u ti. Sikala dva-tri dana nije mogao da natera sebe da ka`e Danusji {ta se desilo u Spihovu. Zato {to je sada bio siguran da ne bi imao za{to da se stidi da je samo oti{ao kod suseda, kad je Hajfec ubio psa, priznao {ta se desilo i izvinio se. Ovako, uradio je ne{to zbog ~ega je ~esto osu ivao druge qude. Pod okriqem no}i, u potaji, po~inio je stvari vredne prezira. Prvi put u `ivotu, izneverio je sopstvene principe. Kad je najzad rekao Danusji {ta je uradio, potvrdili su se wegovi najgori strahovi: Mora da si poludeo. Nije mogao da je pogleda u o~i. Ni samog sebe nije mogao da pogleda u o~i. ^ak i kad se brijao, nedeqama nije smeo da se pogleda u ogledalo; toliko se puta posekao da je izgledao kao da je u~estvovao u tu~i s no`evima. Uve- ~e, umesto da po e na spavawe zajedno s Danusjom, ostajao bi budan do kasno u no} i uporno gledao kroz prozor, skre}u}i pogled samo za onoliko koliko mu je bilo potrebno da locira fla{u s votkom. Na kraju je shvatio da je zapao u krizu identiteta. Pobedio je generala Jaruzelskog i tajnu policiju, uterao je strah u kosti var{avskih mafija{a. Ali ako ne bude pazio, on, Marek Sikala, borac za pravdu, osta}e bez svega {to je bio i svega {to se nadao da }e biti, i to zbog jednog obi~nog me{anca i jednog starca koji verovatno nije znao ni da se potpi{e. I tako se, dve nedeqe po{to je podmetnuo isfeniranog psa u susedovo dvori{te, Sikala sam zaputio u Spihovo. Zaustavio se u selu da kupi fla{u votke. Dok je izlazio iz radwe, kraj wega je pro{la star~eva `ena. Nosila je korpu, kao da se be{e zaputila na pijacu. Vratio se u kola i odvezao. Ranije ne be{e video star~evu ku}u s pro~eqa; sada, dok se parkirao pred wom, primetio je da je ku}a sa ove strane jo{ ru- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

88 `nija nego sa zadwe. Razbijeni prozori bili su prekriveni sme- im papirom i zalepqeni lepqivom trakom, a vrata su naizgled bila potpuno trula. U jednom uglu dvori{ta crneo se komad zemqe na kojem je starac palio gomile ubreta. Dvori{te je bilo zatrpano komadi}ima slomqenog stakla i oprqenog metala. S fla{om u ruci, Sikala je iza{ao iz kola i pre{ao preko dvori{ta. Pili}i su se razbe`ali. Duboko je udahnuo i zakucao na vrata. Starac mu je otvorio. Nosio je pantalone zamazane blatom i stra{no prqavu ko{uqu, s ~izama mu je otpadala kravqa balega. Mora da je jeo borovnice, s jednog kraja usana cedio mu se qubi~asti sok. Ja sam va{ kom{ija, rekao je Sikala. Marek Sikala. Pomislio je da }e se ~ovek okomiti na wega, da }e se okrenuti i zgrabiti neko oru`je. Ali ni{ta takvo se nije desilo, kao da se uspani~io, starac je oborio pogled. Na podu, odmah pored vrata, le`ala je prqava krpa. Sagnuo se, podigao je i brzo obrisao usta. Onda je ugurao krpu u xep, obrisao dlanove o pantalone, i pru`io mu ruku. Jan Karolak, rekao je. Sikala se rukovao. Pomislio sam da bismo mogli da popijemo po pi}e, rekao je i podigao fla{u s votkom. Ako ga je taj predlog i za~udio, starac to nije pokazao. Pokazao je prema dvema klimavim stolicama postavqenim ispred televizora koji je izgledao kao da je proizveden u Staqinovo vreme. Done}u ~a{e, rekao je. Kad se starac izgubio u kuhiwi, Sikala se osvrnuo po dnevnoj sobi. Bila je puna ikona; Isus u jaslama, gipsana statua Device Marije, jeftina kopija Rafaelove Madone i, iznad ulaznih vrata, neobi~no veliki drveni krst s rupama od eksera na mestima gde bi trebalo da se nalaze Hristove {ake. Po{to je ~uo kako starac psuje, Sikala je pretpostavio da je u ovoj ku}i pobo`na star~eva `ena. Starac se vratio s dve ~a{e, tawirom hleba i slanikom. Sikala je otvorio fla{u i napunio obe ~a{e, a starac je seo pored wega. Pa, rekao je Sikala, nazdravqe. Starac je klimnuo glavom i sve~ano iskapio svoju ~a{u. Sikala je opet napunio ~a{e. Znao je {ta ho}e da ka`e; u posledwe dve nedeqe stalno je uve`bavao ovaj govor. Re}i }e starcu da su Hajfeca kupili da bi se za{titili. Pas im je bio odan, uvek ih je {titio u vreme kad im je trebala za{tita od qu- 90 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

89 di koji su `eleli da im naude. Iz nekog razloga, Hajfec je uobrazio da Burek za wih predstavqa pretwu. Zato je u{ao na va{ posed i ubio va{eg psa, hteo je Sikala da ka`e. A ja sam se upla{io, i tako upla{en, samo sam vam naneo jo{ vi{e bola time {to sam vam vratio mrtvog psa i ostavio wegovo telo da ga na ete. Rekao bi mu jo{ ne{to. Rekao bi da je Hajfec na jedan ~udan na~in bio u pravu: Burek je zaista predstavqao pretwu. Bio je pretwa samo zato {to je wegovo prisustvo pokazalo Sikali da je do{ao tamo gde ne pripada. Pona{ao se kao da mu je ceo svet dom, ili kao da bi to trebalo da bude, i sada je bio ovde ne samo da bi se izvinio zbog Burekove smrti ve} i zbog svoje arogancije. Va{ pas..., po~eo je. Na Sikalino zaprepa{}ewe, starac se prekrstio. ^uli ste? [ta? Dabome, niste dolazili nekoliko nedeqa. Ne trude}i se da ka`e nazdravqe, starac je nakrenuo ~a- {u i sru~io votku niz grlo. Nadlanicom je obrisao usta. Ja nisam dobar ~ovek, rekao je. Kad mi je bilo trideset godina, toliko sam stra{no pretukao sina da je pobegao i mi vi{e nikad nismo saznali {ta se s wim dogodilo. Krao sam, lagao, spavao s tu im `enama. Moja ro- ena `ena mi je uvek govorila da }e mi koprena koja me tako dugo dr`i u mraku i neznawu, jednog dana spasti sa o~iju i da }e me ono {to }u tada videti oslepeti ili }e me toliko upla{iti da }e me ubiti. Ako se ne desi ni jedno ni drugo, kazala je ona, to }e zna~iti da Bog iz nekog razloga nije digao ruke od mene i ja }u najzad mo}i da vidim svet onakvim kavim ga je On stvorio. I bila je u pravu. Rekao je da je Burek, koji se ve} nekoliko dana neobi~no pona{ao, pre otprilike tri nedeqe, u{ao u dvori{te, ispustio neki ~udan zvuk, izvrnuo se na stranu i uginuo. Odvukao sam ga u {umu i sahranio. Sikala je u momentu procenio situaciju. Shvatio je da mu se pru`ila prilika da do e ovde i da na pristojan na~in izvr{i jedan jednostavan zadatak. Zadatak se sastojao u tome da zadr`i savr{eno ozbiqan izraz lica, da proguta smeh koji mu se pewao uz grlo, i da ono {to }e upravo ~uti primi sa izrazom obzira i po{tovawa kakav je i prili~io situaciji. Nastavite, rekao je. Ka`ite mi {ta se desilo. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

90 Starac je pogledao u statuu Device Marije, `murio nekoliko sekundi, a onda se ponovo prekrstio. Te no}i, rekao je, Burek je ustao iz mrtvih. Vi ali ste ih, sigurno ste ih vi ali. One stare lutalice {to se odmeravaju, kru`e jedan oko drugog, stru`u {apama po zemqi, a ni jednom ni drugom se u stvari ne prelazi na stvar? Dok sedim u Kaliforniji, u ku}i koja je sada toliko tiha i mirna da bi mogla da bude i mauzolej, i zapisujem sve ovo, ~ini mi se da smo moj pa{enog i ja bili ba{ kao ti psi lutalice. Sedimo tamo na tom molu nad Krutwom, u seocetu u koje su dolazili poludeli piloti da se malo smire pre nego {to ponovo polete da ubiju ili da sami budu ubijeni. On sedi prekr{tenih nogu, ja jo{ uvek br~kam noge u reci. Ni on ni ja ne `elimo da postavimo pitawe koje se samo po sebi name}e. Za{to mi je ispri~ao ovu pri~u? Kao i ja, i vi ste verovatno zakqu~ili da mi ju je ispri~ao da bi mi na primeru predo~io koliko je opasno kada ~ovek do e da `ivi negde gde ne pripada; da je hteo da me natera da shvatim koliko su mi planovi besmisleni. Sigurno ste pomislili kako je to ba{ zgodno {to su nai- {li oni Nemci, pa sam mogao da pomenem etimologiju re~i Niemiec: onaj koji ne mo`e da govori. Primetili ste kako je to lepo pripremilo onaj trenutak kada Sikala ne mogav{i da zamisli kako da ~oveku, koji je toliko druk~iji da mo`da uop{te ne govore istim jezikom, objasni {ta se dogodilo privremeno poludi i isfenira Bureka. Ali, da li je bilo vremena da shvatite da je Sikala, time {to je od sebe napravio budalu, onom drugom ~oveku pomogao da na e svoj mir? Moj pa{enog je ustao, pa me sada gleda s visine. Odnekud znam da }e ono {to }e slede}e re}i biti na savr{enom engleskom, da je uve`bao ono {to namerava da ka`e. Kada se na{e splavarewe sutra zavr{i, rekao je, ja ostavqam Basju. To je po- ~etak onoga {to imam da ti ka`em. Podilazi me jeza, ali ne zbog povetarca koji duva s reke. [ta je ostalo? pitam. On spu{ta ruku na moje rame i zavr{ava pri~u. Sa engleskog prevela Adrijana Mar~eti} 92 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

91 Qudmila Ulicka MA^KA IZUZETNE LEPOTE Prvo su oti{le stare `ivotiwe: debeo i jak ma~ak Lauzer, sa ogromnom krivouhom glavom, nije se vratio sa jednog no}nog okr{aja, tako je i nestao; posle mesec dana pobegla je Lada nije pobegla ve} se stropo{tala jer se odavno te{ko kretala. Na- {li su je u {umici nedaleko od ku}e, u klizavoj jami, s te{kom mukom je doneli ku}i, oprali belo-ri kasto krzno od vla`ne gline, i ona je tiho umrla na rukama uku}ana. Zatim se pripremao i sam gazda. Prvo infarkt, onda mo- `dani udar. Sedeo je sa nepokretnom polovinom lica u volterovskoj foteqi i }utao. Doma}ica Nina Arkadjevna donela u ku- }u odraslo ma~e izuzetne lepote, radi o`ivqavawa doma}eg pejza`a i lekovite `ivotiwske topline, ali doma}in gotovo da nije ni primetio novu ma~ku, mehani~ki ju je milovao levom rukom kad bi mu je sru~ili na kolena. Bila je crno-bela i tako rasko- {na po prirodi da se lep{a ne mo`e zamisliti: beli okovratnik, bele ~arapice na predwim {apama i soknice na zadwim. Nije bila velika, gotovo kao detence, krzno ne kao paperje, pre je bilo bar{unasto, a o~i jantarno-zelenkaste boje. Zvali su je jednostavno, ali engleskim imenom Pusi. Nina Arkadjevna bila je prevodilac sa engleskog, prevodila je engleske klasike i vodila na fakultetu kurseve iz teorije prevo ewa. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

92 Onda je gazda, i ne stigav{i da se podru`i sa novom `ivotiwom, umro. A ma~ka se odoma}ila iako nije ispunila misiju koja joj je bila poverena. Po karakteru je bila ~udovi{te i to uop{te nije krila: umiqavala se oko nogu, skakala na krilo i odmah ispu{tala svoje o{tre kanxe ~ak je i gazdarica bila sva i{arana sitnim obele`jima. Kanxe je iz mekih {apa ispu{tala u trenu, kao {to zmija otrovnica u skoku izbacuje glavu. Takvim neuhvatqivim pokretom grebla je ruku koja je hrani, trude}i se da ogrebotina bude {to du`a. Kada je gazdarica uzimala slu{alicu i govorila Alo! ma~ka se odmah odazivala posebnim opomiwu}im mjaukom. Dozvoqavala joj je da razgovara minut-dva, onda se ponovo ogla{avala, skakala sa foteqe ~udno, pri izuzetnoj gracioznosti pokreta bila je prili~no trapava posle skoka se te{ko do~ekivala na noge kao veliki omatoreli ma~ak. Nakon prizemqewa polako se kretala po stanu tra`e}i najosetqivije mesto, gazdari- ~ine ku}ne patike, stoli} ispod ogledala, jastuk i tu bi se pokakila. Nina Andrejevna, ve} istrenirana, bacala je slu{alicu, tra`ila tragove wene podlosti, brisala ih, i bri`no i savr{eno uzaludno ukazivala joj na grehe. Zatim je ma~ku spopalo prvo parewe. Iz ru`i~astog trougla izbijala je pena, i ona vi{e nije kratko mjaukala ve} je urlala, vaqala se po podu i otomanu cepaju~i presvlaku. Gazdarica je padala s nogu, kom{ije su prigovarale. Ma~ki su priveli rasnog ma~ora, ali ona, mo`da iz neiskustva ili zbog svog poganog karktera, nije znala kako da iskoristi wegovu namenu, prvo se name{tala priqubquju}i zadwicu, a onda, kada bi se mlado`ewa pribli`io sa opasnim namerama, muwevito bi se okretala i udarala wegovu po{tenu wu{ku. Ma~ak je pretrpeo poraz, ali ni Puska nije izgledala kao pobednica. Nina Arkadjevna, dama u godinama, plemenitog porekla i lepog vaspitawa, nije odobravala Puskino pona{awe, ali nije imala kud: weno osnovno na~elo bilo je qubav prema `ivotiwama. Ne kao ~ista qubav, ve} slo`eniji stav: u na{oj ku}i se vole `ivotiwe... I trpela je. Po{to je urlala ~itavih nedequ dana Pusi se smirila, ali se posle tri meseca sve ponovilo: opet su joj privodili ma~ore, opet ih je terala i daqe ne nalaze}i onoga kome bi poklonila svoje srce Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

93 Nakon toga su razmatrane dve varijante: otvoriti Pusi vrata prema ulici i prepustiti stvar prostonaronoj stihiji, ili je kastrirati. Po~eli su od prve pustili su je napoqe. Crno-bela lepotica se odmah uspentrala gotovo na sami vrh gole martovske topole i tamo je, na tankoj grani po~ela da urla. Izgleda ne od strasti, ve} od straha. Nije mogla da si e mada je poku{avala: okrenula se repom nagore a glavom nadole izuzetno nespretno, i u takvoj protivprirodnoj pozi visila je na drvetu gotovo tri dana i tri no}i ogla{avaju}i se u dvori{tu neprekidnim zavijawem. Stanari svih {est spratova nisu no}ima oka sklopili, dok se nisu dosetili da pozovu vatrogasna kola, tim pre {to se wihov sektor nalazio na sto metara od ku}e. Kada se na{la u rukama izbezumqene gazdarice, Pusi joj je proderala kanxama ko`nu rukavicu i raskrvavila {aku. Slede}i korak bila je kastracija. Savesna gazdarica na- {la je najboqeg vetrinara, pomalo ~udaka, ali predanog svome poslu, i odvezla je Pusi u veterinarsku ambulantu gde su joj za bezobrazno velike pare uradili operaciju. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

94 Nina Arkadjevna, protivnik nasiqa uop{te a posebno kastrirawa, ose}ala je pomalo gri`u savesti, tim pre {to je izgled `ivotiwe pod narkozom bio izuzetno tu`an: o~i si bile poluzatvorene, iz wu{ke je kapala pquva~ka. Jadnu `ivotiwu, zavijenu u flanelski pe{kir, odvela je u ambulantu i dovela ku}i posle operacije biv{a studentkiwa Nine Arkadjevne, Kod ku}e su sve uredili da bude udobno korpa, jastu~i}, prostirka. Kada je do{la k sebi od narkoze, ma~ka je smesta po- ~ela da grize {avove, tako da je Nina Arkadjevna morala hitno da zove veterinara, koga je Veterinar je odmah nadenuo ma~ki za{titni okovratnik u stilu Marije Medi~i, ali ga je ona do jutra izgrizla u parampar~ad. [avove su prili~no brzo za{ili, no Nina Arkadjevna nije ni{ta boqe spavala; stavqala je Pusku sebi uz bok i spavala kao vrabac, pla{e}i se da ne udavi stradalnicu. Svoju decu je tako davno podigla da je zaboravila da ugu{iti dete u snu nije ba{ tako jednostavno... Slede}a tri meseca pro{la su u ustaqenom re`imu: pametna ma~ka je kakila na najosetqivijim mestima, jednom je izvadila iz rama fotografiju pokojnog mu`a i izgrizla je u najsitnije komadi}e, ostaviv{i Ninu Arkadjevnu da pla~e od qutwe i nemo}i. Goste, kao i ranije, Pusi nije podnosila: cepala je hulahopke studentkiwama koje su navra}ale, a jednom Englezu koji je svratio zagrebala je ruku kad je nevino poku{ao da je pomiluje. Pla{ila se samo jednog predmeta: ~etke za prawe poda. Tajnu tog uva`avawa znala je samo bedinerka Na a koja je nekoliko puta ~etkom pre{la po ma~kinoj slabini. Doma}ica se ~udila autoritetu ~etke za pod, ali joj je pribegavala i pokazivala Pusi dlakavog neprijateqa uvek kada bi se strasti posebno usijale. ^im bi spazila ~etku, Pusi bi premirala, zatim bi uzmicala i pentrala se uvis, na policu za kwige ili bife, gde je zamirala u gracioznoj pozi, podignute {ape ili izvijene ki~me. Nina Arkadjevna, dama sa povi{enim esteti~kim ose}ajem, isto tako je zamirala, ali od ushi}ewa: lepotica! Greta Garbo u ma~jem svetu! Tri meseca posle operacije ma~ka je ponovo po~ela da urla svojim luda~kim glasom i da se vaqa po divanima. Gazdarica pozva veterinara i boja`qivo ga upita za{to je maca dobila takvu strasnu groznicu kad je kastrirana? Doktor se neo~ekivano razbesni: 96 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

95 Za koga vi mene smatrate, uva`ena? Ne mislite vaqda da }u sakatiti `ivotiwu i odstraniti joj jajnike? Samo sam joj podvezao kanale! I sasvim je prirodno da nije li{ena normalnih zdravih `ivotiwskih instikata! Tu je strpqiva Nina Arkadjevna prvi put zaplakala. Ponovo su doveli ma~ka. Pusi je ovoga puta pokazala blagonaklonost prema wemu i odigrao se ma~ji svadbeni pir. Bra~ni pozivi, koji su Ninu Arkadjevnu li{ili sna i apetita najzad su prestali. A sve ostalo se nastavilo. Bez obzira na temeqno spremawe i bri`qivo prawe i ~i{}ewe, u gazdaricu, kao i u wenu ku}u, uvukao se te`ak specifi~an miris, koji je gazdarica ose}ala svaki put kada bi sa ulice ulazila u stan. O~igledno je ma~ka ponekad uspevala da prona e mesto nedostupno za ~i{}ewe... Nina Arkadjevna je wu{kala svaku sukwu koju je obla~ila, prskala je jakom mu{kom kolowskom vodom i patila. Ali posle mu`evqeve smrti ona se ~ak pomalo radovala sitnim patwama, zato {to su je odvla~ile od glavnog gubitka... Uop{te, ona se radovala svemu {to ju je odvla~ilo od neizmerne tuge i praznine sada{weg `ivota. Kada su Nini Arkadjevnoj ponudili da dr`i seminar u Novosibirsku, veoma se obradovala. Dogodilo se da ju je u isto vreme wen stari prijateq, profesor, istori~ar umetnosti, zamolio da provede jedno vreme u wenom stanu, da malo radi na miru i da dovr{i kwigu u odsustvu doma}e vriske i haosa koji su mu silno zagor~avali `ivot. Obavezao se da hrani ma~ku. Nina Arkadjevna mu je dala kqu~, ukazala na smetwe u cevi za gas, ostavila rezervu ma~je hrane i odletela, upozoriv{i ga na kraju da ma~ka ima veoma slo`eni karakter, ali ne komplikovaniji od wegove `ene i k}eri. Najva`nije je da je ne pu{ta na ulicu. Sutradan posle gazdari~inog odlaska, kada se Pusi jo{ prilago avala novom stanaru, on je, dobro pritvoriv{i vrata a da ih nije zalupio, sa kantom za ubre iza{ao do kanala za sme}e. Kada se vratio, ugledao je Pusi kako sedi ispred vrata. Uhvatio ju je i ugurao u stan: samo mu je jo{ to trebalo, da ma~ka pobegne! Odneo je kantu za ubre u kuhiwu, a kad se osvrnuo, video je u hodniku kako, sikte}i izvijenih le a, stoje jedna naspram druge dve ma~ke identi~nog izgleda. Dok je on registrovao tu ~iwenicu, ma~ke su se ve} izvile u vazduh i, kako mu se u~inilo, provele u drhtavom gr~u dovoqno dugo vremena. Jedna od wih je pouzdano bila Pusi, druga wen dvojnik. Uspeo je ne bez napora da razdvoji ri~u}i treptaj, da uhvati jednu i da je Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

96 gurne u drugu sobu. Sobe su bile povezane, brave na vratima nije bilo, otvarala su se slobodno, i, dr`e}i i daqe drugu ma~ku u iscrpqenim rukama, motao se po stanu i smi{qao kako da u~vrsti vrata. Najzad je zaka~io za bravu ru~ku od ~etke za ribawe i pustio drugu ma~ku iz ruku. Ona se bacila na vrata poput razjarenog samrtnika... Celu nedequ proveo je zatvoren u stanu sa dvema neprijateqskim ma~kama, izvode}i razne majstorije sa vratima i bravama. Radi identifikacije ma~ke poku{ao je da pozove mladu prijateqicu Nine Arkadjevne, za koju mu je bilo re~eno da }e, u slu- ~aju da nastane bilo kakav problem, smesta prileteti u je do{la na prvi poziv, odmah prepoznala u pokazanoj ma~ki gazdari~inu, ali kad je zavirila u drugu sobu, posumwala je: druga je bila identi~na, jedino su crne u{ice bile obrubqene belim resicama. Uzela je ma~ku u ruke, ova je odmah ispustila kanxe i namah proizvela ~etiri brazde. Sada lomila glavu: po karakteru je bila sigurno Pusi, a beli obrub na u{ima mogla je jednostavno da ne zapamti male su te dla~ice na samim vrhovima u{iju... Odlu~ili su da do gazdari~inog dolaska ostave sve kako jeste... Nina Arkadjevna je odmah, ~im je do{la posle nedequ dana, kao u poznatoj ruskoj bajci, prepoznala onu bez koje se ne mo`e, ali ne po u{ima ve} po glasu. Pri pa`qivom posmatrawu pokazalo se da obrub imaju obe, ali je kod prave Pusi on bio malo gu- {}i. Na slobodu su iza{li istovremeno: profesor, izbezumqen od svega {to je pre`iveo niti je du{om danuo niti retka napisao i Puskin dvojnik. Pusi se obradovala ponovnom vra}awu prethodnog mira, protrqala glavu o gazdari~ine noge i no}u do{la da spava s wom u krevetu. ^ak je malo po~ela i da prede, mada je spadala u one retke vrste koje nikada ne predu... Nina Arkadjevna je preko telefona ispri~ala k}eri koja odavno `ivi u Americi tu zabavnu dogodov{tinu, i to je izazvalo neo~ekivanu posledicu: k}erka je krenula uporno da je poziva da do e u Kejp-Kod, gde su leti iznajmqivali ku}u. Zbrini negde ma~ku i dolazi! Kakvo je to dobrovoqno ropstvo! Jednom u `ivotu }e{ provesti leto sa unukama, mama tvrdo izgovori k}erka. I dodade: Ovde je raj. Okean, pe{~ana pla`a, borovi. Li~i na Pribaltik, ali je toplo. Nina Arkadjevna se slo`ila. Tri godine nije videla k}erku i unuke zbog mu`evqeve bolesti, zatim zbog `alosti, potom 98 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

97 se izvla~ila time da ma~ku nema kome da ostavi. Sve je to bilo ta~no, ali postojalo je jo{ ne{to, Nina Arkadjevna nije mogla da podnese svoga zeta... Budu}i da je bila ~ista anglofilka, gazdarica ni Ameriku nije mnogo marila. Ali mesto stanovawa wene k}eri bila je Nova Engleska, najengleskije mesto u Americi, a i unuci su je vukli nije ih videla tri godine. Odlu~ila je da otputuje na celo leto. Samo je za ma~ku trebalo na}i neko re- {ewe: ili da u stan dovede slu`iteqku, ili da je nekud na vreme smesti. Anegdota sa dvojnikom je ostala u pam}ewu i po~elo je tragawe za odgovaraju}im qudima koji vole `ivotiwe, sa odgovaraju}im uslovima stanovawa. Raznet je glas po celoj Moskvi i uskoro se na{ao pogodan par: stariji supru`nici, bez dece, `ena ~ak spoqni saradnik ~asopisa Svet `ivotiwa svet. Bilo je odlu~eno odveze Pusi tim dobrim qudima sutradan posle gazdari~inog odlaska. [to je i bilo u~iweno... Rodbina je srda~no prihvatila Anu Arkadjevnu: k}erka i unuci sa iskrenom qubavqu, zet sa ~vrstom namerom da zaobi e odavno nakupqena protivre~na ose}awa. Sama zemqa se tako e trudila da joj se dopadne od prvih trenutaka, po~ev{i od divnih pejza`a ve} na putu od Bostona do Kejp-Koda. Nina Arkadjevna nije otkrila nikakvu zapadnu uzdr`anost u ameri~kom `ivotu svoje dece: ku}a, kao i u Moskvi, bila je puna prijateqa, iste one ruske pijanke i ruski razgovori, mada su se ~esto vodili na engleskom. ^ak joj se i ameri~ki izgovor, koji joj je uvek bio vulgaran, sada u~inio zabavnim. Mada su i k}erka i wen mu` govorili odvratno. No, bez obzira na sve to, u kompjuterskom poslu, u kojem su radili i k}erka i wen mu`, bili su uva`avani qudi... Proslavqena ameri~ka bezduhovnost i tupost nisu upadali u o~i, pre je ~udila ~isto}a i novina svega na {ta je pogled padao. Posebno ve~no-bele soknice unu~i}a. Kao da se uop{te nisu prqale. Bela debela ma~ka i ri i pas tako e su bili izuzetno ~isti, i {to je najneobi~nije, stalno su spavali savijeni u zajedni~ko klupko. Mla a unuka se pona{ala sa `ivotiwama kao sa pli{anim igra~kama, vukla ih je za {ape, stavqala im na glavu {e{iri}e. Ma~ka nije mjaukala, pas nije lajao... Gazdarica se ra`alostila posmatraju}i tu idilu: setila se Puske i wene mahnite naravi... Ne{to u `ivotu ne radim kako vaqa tu`no je mislila. Ah, ni{ta ne radim ovako... Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

98 Nedequ dana pre odlaska Nina Arkadjevna je donela va`nu odluku: pozvala je telefonom Moskvu i da na e za Pusi nove gazde: Treba je dati u dobre ruke. I ako je mogu}e, van grada. Da, da! Van grada! Gde postoji teren gde bi mogla da {eta. Ne{to kao zimska da~a. I bilo bi dobro da se sve to obavi do mog se bacila na posao iz sve snage: sve je zvala, svakog je pitala. One {to su znali Pusku mo`da nije trebalo ni zvati samoubice se nisu na{le. One koji je nisu je po{teno upozoravala: ma~ka je izuzetne lepote, i lude naravi. Na dan pre dolaska Nine koja uop{te nije ispunila prvi deo zadatka, latila se relativno sna`nih ruku drugog dela. Krenula je je do{la do dvospratne ku}e na Sretenki i {to se vi{e pewala uz stepenice jasnije je ose}ala da tu `ive qudi koji neizmerno vole ma~ke: ose}ao se takav smrad da je samo qubav mogla da ga se popela na drugi sprat. Na svakom stepeni{nom odmori{tu stajale su ma- ~ije ~inijice. Na stubi{noj ogradi sedele su dve ma~ke podvijenih repova i zami{qeno gledale ispred sebe. Na bravi od vrata stana visila su dva paketa, a ispod vrata tri velika sve`wa novina, marqivo uvezanih debelim kanapom. Van svake sumwe to je bio ma~ji klozet, predvi en za no{ewe u ubre. 100 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

99 @ewa pozvoni, zvono se ne oglasi. Me utim, vrata se otvori{e. Mu` i `ena, sitni i suvowavi, bledi, u pohabanoj ode}i, stajali su i sme{ili se. Ona se s na{im nije dru`ila saop{ti `ena. Bio je stra{an konflikt! Nisu se slo`ili pru`i mu`u novac i on ga neprimetnim pokretom strpa u xep ne rekav{i ni re~i. Ni s Muskom, ni sa Palom Ivani~em, ni s Laskom, ni sa kim potvrdi mu`. Mi smo je sasvim odvojili! ponosno kaza `ena i niz duga~ak hodnik. Ovde nam je Muska, ona `ivi odvojeno, ona Pala Ivani~a vre a pokaza `ena na prva vrata, a ovde je Pal Ivani~, sibirski ma~ak, ve} veom star, i Lska, wegova unu- ~ica, oni se dru`e mahnu ona rukom u pravcu drugih vrata. Daqe se nalazila soba u kojoj je boravio pas. U posledwoj, ~etvrtoj, gostovala je Puska. Mi smo ranije `iveli u zajedni~kom stanu, a sada se ku}a ru{i, svi na{i su oti{li objasni qubiteqka ma~aka ne ide nam se nikuda, iseli}e nas nekud u Bibirevo. Pa dobro, Vaqa, {ta je tu lo{e, s Ka{tanom }emo {etati po {umi, odnekud se ~uo tanki lave`, pas se odazvao na ime. On nam je pametnica, tako e je star~i}. Dolutao... Mu`i} izvu~e iz xepa sve`aw kqu~eva i otvori posledwa vrata. Na visokom ormanu za ode}u sedela je Puska. Bila je ne crna, ve} pra{wavo-siva, tu`na i podivqala. Ne oblizuje se tu`no primeti ma~kara. Dosa uje se. Du{a me za wu boli kad se tako dosa uje. Pri i, devoj~ice moja, sad }e{ i}i ku}i. Pusi je sedela u svojoj ~uvenoj egipatskoj pozi, nepomi~no kao kip. Lovili su je dugo. Kada joj se najzad na{la u se silno za~udila kud se denuo onaj ugqani sjaj wenog krzna i kako je posiveo beli obrub... Traka pau~ine le`ala je na wenom ramenu... I, {to je bilo posebno ~udno, sve vreme je ju je smestila u sportsku torbu, povukla rajfe{lus i bri`no ostavila nekoliko santimetara za vazduh, da se ne ugu- {i... Isprati}emo vas, isprati}emo... prekidaju}i jedno drugog zacvrkuta{e ma~kari, i po{to su pokupili sve`aw novina ispred vrata, krenu{e jedno za drugim Kad su se pojavili ispred ulaza, nai e gomila ma~aka kao iznikla ispod zemqe, sve izvijenih ki~mi i podignutih repova. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

100 Gladni ste... Nahrani}emo vas, nahrani}emo... Sve }emo vas nahraniti ponosno kaza mu` lupnuv{i se po stavi torbu sa Puskom na zadwe sedi{te, mahne rukom ~udnom bra~nom paru, koji je i daqe stajao zagrqen sa svojom hrpom novina, i udaqi se. Poduhvat je bio neprijatan, ali se nije imalo kud. Weno raspolo`ewe sad nije bilo va`no. Na Sadovom oseti iza le a da se u kolima ne{to doga a. Nije uspela ni da shvati {ta zapravo, a po zadwem sedi{tu se bacakalo tamno klupko, pu{taju}i zvuk koji je najvi- {e li~io na glasno zmijsko {i{tawe. Ona skrenu auto nadesno i u vrat joj se, otpozadi, zabi{e najo{trije kanxe. Bolno ju je probolo. Zaka~iv{i se sa sve ~etiri {ape, Puska pristane uz obalu, zaboraviv{i da ukqu~i `migavac. O~ajni~ki su trubeli iza we, ali je niko nije udario. odvoji ma~ku od sebe. Stegnuv{i klupko koje se trzalo, ona iza e iz auta, otvori zadwa vrata i ugura `ivotiwu nazad u torbu, zatvoriv{i zip do kraja. Krv joj je tekla po le ima, po rukama, velika krvava mrqa bila je na obrazu. pritisnu gas i pojuri. Mar{ruta joj je bila dobro poznata. Skrenula je u Kaqajevsku, dovezla se do Savelovske stanice, zatim malim ulicama do dobro poznatog otvora u betonskom zidu, koji opkoqava Timirjazevski park. Iza{la je iz auta, zgrabiv{i torbu. Pre{la je preko `elezni~ke pruge, zavirila u jo{ jedan otvor, daqe je po~iwao park. Stazicom je izi{la na mali proplanak i otvorila torbu. O~igledno da je ma~ka ni{ta mawe od we bila potresena onim {to se doga a. Ne `ure}i, Pusi iza e iz torbe. Osvrnula se. Sela je na travu i po~ela da se je stajala nekoliko koraka od we. Ru`i~asti jezik je, kao i ranije, pojurio ka najnedostupnijim mestima ma~jeg tela, i iza toga se pojavila svetlucava traka obnovqenog krzna. Od sive, ma~ka je pred o~ima postajala crna, sjajna, bar{unasta. Ne okre}u}i glavu pa`qivo je oblizivala slabine. Bele soknice na {apama su samo svetlucale. Po{to se umila, Pusi se uko~ila u jednoj od svojih ~udnih poza podigav{i uvis predwu {apu. Tako Eto tebe van grada. [etaj, lovi mi- {eve. Vidi{ one tri ku}e, to je bolnica. Otuda }e izlaziti qudi i davati ti da u prirodi i nikome ovde tvoj karakter ne}e smetati. Jesi li razumela? Ma~ka je razumela. Okrenula je glavu i krenula daqe, ne `ure}i, ~ak nekako s noge na nogu. I nestala je u `buwu i ne osvrnuv{i se. 102 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

101 du{i grebale su nekakve matafori~ke ma~ke. Ona nije mogla da ispuni zahtev svoje starije prijateqice. Ali volela je Ninu Arkadjevnu mnogo vi{e nego {to je ova volela svoju ma~ku. Sutradan sva izlepqena flasterima, krenula da sa~eka Ninu Arkadjevnu na [ermetjevu. Nina Arkadjevna je imala veliki prtqag, natovarile su na kolica sve wene kofere, zatim ih prebacile u prtqaznik automobila i krenule. I, kako je bilo? upita Nina Arkadjevna, ubaciv{i malo i nebitno pitawe izme u svojih ogromnih utisaka, Pusku si uspela da klimnu glavom. Van grada? upita Nina uzdahnu u o~ekivawu detaqnih raspitivawa, i ponovo klimnu glavom. No, Nina Arkadjevna se tom pitawu vi{e nije vra}ala. Tako bi se mo`da sve i zavr{ilo. Neprijatni ose}aj od svega {to se dogodilo bi pro{ao i sve bi se zale~ilo i zaraslo, ukqu~uju}i i duboke ogrebotine na vratu i le ima. Ali, pro{lo je tri nedeqe, mo`da i ceo mesec, i Nina Arkadjevna je dugo i sa zadovoqstvom pri~ala preko telefona, govorila o svom novom radu i ovla{, veoma diskretno, {to je napustila blagorodni posao kwi`evnog prevodioca i oti{la u firmu koja trguje sa Jugo-isto~nom Azijom nekakvim isto~nim ubretom, kad se odjednom za~ulo u slu{alici kratko zahtevno mjaukawe. Razgovor je zamro u pola re~i. Pauza je trajala prili~no najzad upita: Je l se vratila? Pauza je i daqe trajala. Nije. Je l ona kod vas? Ne, {ta vam je! upla{i i ~ak se osvrnu oko sebe. Oko we ni u snu nikakavih ma~aka nije bilo. Otkud onda u slu{alici mjaukawe? tiho upita Nina Arkadjevna. Ne znam, iskreno I tako, do dana{weg dana niko nije odgonetnuo tu zagonetku. S ruskog prevela Neda Nikoli} Bobi} Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

102 Patri{a Hajsmit ZAPISI BUBA[VABE Odselio sam se. Ranije sam `iveo u hotelu Djuk na uglu Va{ington skvera. Moja porodica je tamo `ivela generacijama, a kad to ka`em mislim na bar dve ili tri stotine generacija. Ali to vi{e nije mesto za mene. Propalo je sasvim. Slu{ao sam moju pra-pra-pra mo- `ete terati s tim koliko `elite a jo{ je bila `iva kad smo razgovarali kako pri~a o dobrim starim vremenima kada su qudi stizali kowskim zapregama, s koferima koji su mirisali na ko`u, qudi koji su doru~kovali u krevetima i ostavqali za nas nekoliko mrvica na tepihu. Ne namerno, razume se, jer smo i mi tih dana znali svoje mesto, a ono je bilo u }o{kovima kupatila ili dole u kuhiwi. Sada mo`emo da sa istim spokojstvom {etamo po tepisima jer su gosti hotela Djuk toliko pijani da nas ne prime}uju, a ako nas i ugledaju, nemaju snage da nas zgaze ili se samo smeju. Hotel Djuk sada natkriqava drowava zelena cerada razvu~ena do ivi~waka, toliko puna rupa da nikoga ne bi mogla za- {tititi od ki{e. Popnete se uz ~etiri betonska stepenika do zapu{tenog i slabo osvetqenog predvorja koje zaudara na marihuanu i ustajali viski. Kona~no, ni dana{wu klijentelu ne zanima mnogo ko sve odseda na ovom mestu. Qudi se sudaraju u predvorju, tako se ponekad za~ne novo poznanstvo, ali ~e{}e se sve zavr{i razmenom neprijatnih re~i. Levo odatle je jo{ mra~nija rupa poznata kao Plesni podijum dr Mnogoje. Karta ko{ta dva 104 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

103 dolara, a napla}uje se na ulazu iz predvorja. Muzika iz xu-boksa. Mu{terije koje povra}aju uokolo. O nebesa! Hotel ima {est spratova i ja obi~no idem dizalom, odnosno liftom, kako to qudi sad ka`u, imitiraju}i Engleze. Za{to bih se peo kroz prqave betonske otvore za ventilaciju, ili puzao stepenik po stepenik, kad mogu da presko~im taj centimetar razmaka izme u poda i lifta i umaknem na sigurno mesto pored liftboja? Svaki sprat mogu da prepoznam po mirisu. Peti sprat, to je miris sredstva za dezinfekciju, koje se ose}a ve} vi- {e od godinu dana, otkako se tu odigrala pucwava u kojoj je mnogo krvi i creva prosuto po podu ispred lifta. Drugi sprat se di~i pohabanim tepihom, pa se tu ose}a miris pra{ine, blago izme- {an sa mokra}om. Tre}i sprat smrdi na kiseli kupus (mora da je neko ispustio teglu, pod je tu prekriven plo~icama), i tako daqe. Ako ho}u da iza em na tre}em, na primer, a lift se tu ne zaustavi, samo sa~ekam slede}u vo`wu i pre ili kasnije stignem. Bio sam u hotelu Djuk kada je dr`ava sprovela popis stanovni{tva. Kakva smejurija. Svi su dobili po formular, i svi su se smejali. Ve}ina qudi ovde verovatno nema nikakav dom, a oni pitaju: Koliko je soba u va{oj ku}i? ili Koliko imate kupatila?, Koliko dece? i tako daqe. A koliko je godina va{oj `eni? Qudi misle da buba{vabe ne razumeju engleski, ili bilo koji drugi jezik u wihovoj blizini. Qudi misle da buba{vabe razumeju samo naglo upaqeno svetlo koje zna~i Be`i! Kada ste negde ve} tako dugo kao mi, a to je mnogo pre prispe}a Mejflauera,* po~iwete da razabirate i okolno blebetawe. Tako da sam razumeo i mnoge primedbe na formular, koji se niko od propalica u hotelu Djuk nije potrudio da popuni. Zabavqao sam se mi- {qu da ga ja popunim a i {to da ne? Po naslednoj liniji vi{e sam stanovnik ovog mesta nego bilo koja od qudskih nakaza u hotelu. Iako nisam preru{eni Franc Kafka, ja sam buba{vaba, i ne znam koliko mi `ena ima godina, a kad smo kod toga, ni koliko `ena imam. Pro{le nedeqe sam imao sedam, takore}i, ali koliko ih je od tad prega`eno? [to se dece ti~e, wih ne mogu ni izbrojati; ~ujem da se i moji dvono`ni susedi tako razme}u, ali ako je re~ o broju ({to vi{e to boqe, pretpostavqam), kladio bih se na sebe. Samo pro{le nedeqe se}am se dva jajeta koja su dve moje `ene donosile na svet, obe s tre}eg sprata (na kom je kiseli ku- * Mejflauer (Mayflower) brod kojim su engleski separatisti, zvani hodo~asnici, godine doplovili iz Plimuta u Engleskoj u Plimut u Masa~usecu. Mejflauer u ameri~koj istoriji predstavqa simbol rane evropske kolonizacije budu}ih Sjediwenih Dr`ava. (Prim. prev.) Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

104 pus). Bo`e mili, i ja sam i sam bio u `urbi, hitao sam u potrazi sad crvenim dok ovo govorim za hranom koju sam namirisao i procenio da nije daqe od sto metara. ^ips sa ukusom sira, pomislio sam. Nije mi bilo drago {to se tek pozdravim sa svojim `enama a ve} im vi~em Zbogom!, ali potrebe su mi bile verovatno isto tako velike kao wihove, a gde bi one bile, ili jo{ boqe, gde bi na{a rasa bila, kada ja ne bih ~uvao svoju snagu? Trenutak kasnije video sam kako kaubojska ~izma smrskava moju tre}u `enu (hipici ovde imitiraju zapadwa~ko obla~ewe ~ak i ako su iz Bruklina), koja bar nije polagala jaje u tom trenutku, ve} samo `urila poput mene, samo u suprotnom smeru. Zdravo i zbogom! iako mislim, avaj, da me nije ni primetila. Mo`da vi{e nikad ne vidim svoje porodiqe, one dve, iako je mogu}e da sam video na{ podmladak pre nego {to sam oti{ao iz Djuka. Ko zna? Kad posmatram neke od qudi ovde, smatram se sre}nim {to sam buba{vaba. U najmawu ruku sam zdraviji, a i na svoj skromni na~in ~istim sme}e. ^ime sti`emo do su{tine. Nekada je u sobama bilo sme}a u vidu mrvica od hleba, s vremena na vreme na{lo bi se i ostataka od poslu`ewa sa koktela. Dana{wa klijentela hotela Djuk ne jede. Oni se samo drogiraju ili piju. O starim dobrim vremenima sam jedino slu{ao od svojih pra-pra-pra-prababa i deda. Ali im verujem. Pri~ali su da si mogao da usko~i{, na primer, u cipelu koja stoji ispred vrata, i onda te konobar u osam izjutra unese u sobu zajedno sa poslu`avnikom, pravo na doru~ak od mrvica kroasana. ^ak je i vreme ~i{}ewa cipela pro{lo, kada bi danas neko ostavio cipele ispred vrata ne samo da ne bi bile o~i- {}ene ve} bi mu ih i ukrali. Sve ~emu se mo`e{ nadati ovih dana je da }e se kosmati monstrumi u nitnama od jelenske ko`e i wihove providne devojke bar ponekad okupati, ostavqaju}i u kadi nekoliko kapqica vode meni za pi}e. Opasno je piti vodu iz toaleta, a u mojim godinama ja to izri~ito odbijam. Ali pustimo sad to, `elim da pri~am o svojoj novoprona- enoj sre}i. Pro{le nedeqe mi je stvarno bilo dosta svega, jo{ jednu mladu `enu mi je teturavi prolaznik spqeskao pred o~ima (uporno je izbegavala da se kre}e normalnim putem, se}am se), a gomila moronskih xankija je lizala bukvalno to ka`em hranu sa poda zbog neke igre. Mladi mu{karci i `ene, goli, iz nekog idiotskog razloga pretvaraju se da nemaju ruke i poku{avaju da jedu sendvi~e kao psi, rasturaju ih svuda po podu i onda se zajedno vaqaju me u salamom, kiselim krastavcima i majonezom. Mno- {tvo hrane ovaj put, ali rizi~no je bilo kretati se me u tim telima koja se bacakaju. Jo{ vi{e nego oko nogu. Iako je i sam pri- 106 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

105 zor sendvi~a bio izvanredan. Restoran vi{e ne postoji, a polovina soba hotela Djuk pretvoreno je u apartmane, {to zna~i da u wima postoje fri`ider i mali {poret. Glavna namirnica koju qudi imaju ipak je sok od paradajza u konzervi, za pravqewe Bladi Merija sa votkom. Niko ~ak ni jaja ne ispr`i. U sobama nema {erpi, tigawa, otvara~a za konzerve, nijedne jedine viqu- {ke niti no`a: bili bi ukradeni. A niko od ove {armantne gospode ne}e oti}i da kupi ni najobi~niji lon~i} da ugreje supu. Tako da su otpaci beda jedna, kako bi se reklo. A to i nije najgore {to se usluga ti~e. Ve}ina prozora ne dihtuje, kreveti li~e na u}ebane mre`e za spavawe, starinske stolice su rasklimane du` spojeva, a takozvane naslowa~e, po jedna u sobi, mogu da izazovu povrede kada izbace oprugu na osetqivo mesto. Umivaonici su ~esto zapu{eni, a u klozetskim {oqama ili nema vode, ili voda iz wih te~e s manijakalnom uporno{}u. A kra e! Bio sam svedok nekoliko. Od sobarice dobiju rezervni kqu~ i eto ih unutra, krijum~are}i robu u koferu ispod ruke, u xepovima ili jastu~nici preru{enoj u kesu za prqavi ve{. Kako bilo, pre oko nedequ dana bio sam u privremeno praznoj sobi u Djuku, prosja~e}i okolo za koju mrvicu ili kap vode, kada je unutra u{etao crni portir s koferom koji je mirisao na ko`u. Za wim je i{ao gospodin koji je mirisao na losion posle brijawa, i jo{ na duvan, razume se. On se raspakovao, stavio ne{to papira na sto za pisawe, isprobao toplu vodu mrmqaju}i sebi u bradu, protresao ru~ku na klozetskoj {oqi, pustio vodu iz tu{a koja je isprskala ~itav pod, i onda pozvao recepciju. Razumeo sam dosta od onoga {to je rekao. U su{tini je govorio da bi za cenu koju pla}a po danu ovo i ono trebalo da bude popravqeno, i pitao da li mo`e da promeni sobu. Virio sam sakriven u svom uglu, gladan, `edan, ali radoznao, svestan tako e da }e me isti gospodin zgaziti ako se pojavim na tepihu. Dobro sam znao da bih bio na wegovoj listi zamerki kada bi me ugledao. Dotrajala okna na vratima od balkona su se rastvorila (bio je vetrovit dan), a wegovi papiri razleteli u sva ~etiri ugla sobe. Morao je da podupre vrata stolicom da bi ih zatvorio, a onda je pokupio papire, psuju}i. Va{ington skver! Henri Xejms bi se prevrtao u grobu! Se}am se tih re~i, koje je izgovorio udariv{i se u isti mah po ~elu kao da ubija komarca. Portir u otrcanoj livreji kestewasto-mrke boje stigao je mrtav pijan i neko vreme petqao oko vrata bez uspeha. Okna su propu{tala hladan vazduh i grozno lupala, ne{to je moralo da se Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

106 zaglavi pri dnu, makar paklica cigareta, ina~e }e oduvati sto ili {ta god se na e na putu. Isprobavaju}i tu{ portir se sav skvasio, i potom rekao da }e poslati po in`ewera. In`ewer u hotelu Djuk je komedija svoje vrste, ali ne}u sad o wemu. Nije se pojavio tog dana, verovatno zbog toga {to je dolazak portira proizveo kona~ni lo{ utisak o mestu, tako da je gospodin podigao telefonsku slu{alicu i rekao: Mo`ete li da po{aqete nekog treznog, ako je mogu}e, da ponese moje kofere dole?... Zadr`ite novac slobodno, odlazim. I pozovite mi taksi, molim vas. Tada sam odlu~io. Dok se gospodin pakovao, poslao sam u sebi poqupce svim svojim `enama, bra}i, sestrama, ro acima, deci, unucima i praunucima, i popeo se u divan kofer koji je mirisao na ko`u. Upuzao sam u xep na poklopcu i u{u{kao se u nabore plasti~ne kese koja je mirisala na penu za brijawe i losion, gde ne}u biti zgwe~en ni kada se kofer zatvori. Pola sata kasnije obreo sam se u toplijoj sobi, u kojoj je tepih bio gust i nije se ose}ao na pra{inu. Gospodin doru~kuje u krevetu, u U hodniku pronalazim svakakve stvari sa poslu- `avika koji su ostavqeni na podu ispred vrata ~ak i ostatke kajgane, a u svakom slu~aju dosta zemi~ki sa puterom i marmeladom. Ju~e sam jedva izvukao `ivu glavu kada me je konobar u belom sakou vijao trideset metara niz hodnik sve vreme {utiraju- }i nogama pod, ali nije uspeo da me pogodi. I daqe sam okretan, a `ivot u hotelu Djuk me je sva~emu nau~io! Ve} sam snimio kuhiwu, silaze}i i pewu}i se liftom, razume se. Obiqe ostataka, ali na`alost jednom nedeqno prskaju. Upoznao sam ~etiri potencijalne `ene, sve bole{qive zbog tog sredstva, ali odlu~ne u nameri da istraju u kuhiwi. Meni vi{e odgovara na spratu. Nema konkurencije, a posvuda poslu`avnici od doru~ka i poneko pono}no meze. Mo`e biti da sam ve} stari momak, ali ima u meni jo{ dosta `ivota za slu~aj da se potencijalna `ena pojavi. Dotle, smatram da sam boqi od onih dvono`aca u hotelu Djuk, koje sam video kako jedu stvari koje ja ne bih ni pomenuo kamoli dodirnuo. To rade zbog opklade. Opklade! ^itav `ivot je kocka, zar ne? ^emu onda kla ewe? S engleskog prevela Tijana Spasi} (Iz: Patricia Highsmith, The Animal-Lover s Book of Beastly Murder, Notes from a Restpectable Cockroach, W. W. Norton & Company, New York, London, 2002) 108 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

107 Kornel Filipovi~ REDAK LEPTIR Bilo je jesewe, mirno i sun~ano jutro. Nije bilo vetra, ali kada sam otvorio vrata i prozor, hladan vazduh koji je nadirao sa senovite strane ku}e, po~eo je da struji u unutra{wost stana. Prozori moje sobe su gledali na jug, grejalo je sunce i u sobi je bilo toplo. Listao sam neku kwigu, ~ekao da se ceo moj stan ispuni ~istim vazduhom, posle je trebalo da zatvorim vrata i prozore i da se bacim na posao. Podigao sam pogled iznad kwige i ne razmi{qaju}i gledao ispred sebe. Gledaju}i tako video sam sve, istovremeno ne vide}i ni{ta, uostalom i ne `ele}i ne{to da vidim, jer se u mojoj sobi ve} godinama gotovo ni{ta nije mewalo. Name{taj i predmeti nisu se pomerali ni za santimetar, me u wima se ni{ta nije smawivalo, a malo {ta se i pove}avalo. Kad iznenada, na uglu praznog stola, na rastojawu od metra, najvi{e metra i po, ugledah `ivo bi}e koje odavno nisam video iz takve blizine odnosno, kao nikad dosad. Bio je to Lastin repak. Kada se pre pola veka taj neobi~ni i veoma redak leptir pojavio u mom vidnom poqu, imao sam ose}awe siline koja se nije mogla uporediti ni sa ~im. Wegova pojava oduzimala mi je dah u grudima. Tada sam `arko `eleo da ga imam da ga ulovim i lepr- {aju}eg posedujem u mre`i, da ga dr`im u {aci, a posle da ga, ah, naravno, otrujem hloroformom, da ra{irim wegova lepa krila na da{~ici, da ga probu{im ~iodom i imam u zbirci! Da mogu ~esto da ga posmatram! Toliko sam `udeo da ga uhvatim, da je u trenucima kada je doletao iz dalekih prostranstava i na sekundu za- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

108 stajao na cvetu, kamenu ili stablu drveta za mene sve prestajalo da postoji. Nisu postojali ni vreme, ni svet, ni ku}a, ni porodica, ni {kola. Ni{ta. ^ak sam zaboravqao da i sâm postojim. I, evo, sada, jednoga jutra po~etkom oktobra godine taj neobi~ni leptir mi je do{ao iz daleka i stao blizu mene, ne daqe od ispru`ene ruke. Nisam uop{te sumwao da je to on. Bio je to on, lutalica, neumorni putnik koji brzo leti, precizno kao {to leti ptica. To nije bio nijedan od onih kr`qavih i obi~nih leptirova s kojima se vetar igra kao sa li{}em koje opada s drve- }a, niti od onih slabih i glupih koji ne znaju odakle poti~u i ne `ele nikud da se vrate, koji ~asak `ive i na mestima na kojima su se slu~ajno na{li. On Lastin repak odlazio je na daleka putovawa, znaju}i ciq i svrhu. Uglavnom je jedrio na velikim visinama, povremeno taknut nekom uspomenom ili nalogom, a mo`da i da bi se odmorio i predahnuo; tada je prekidao let, sklapao krila i lagano, blago se wi{u}i, spu{tao se na beli cvet divqeg jorgovana omamquju}eg mirisa, na `bun trwine, na vla`nu obalu potoka, na suvu stazu kojom sam upravo i{ao. Bili su to trenuci kada sam ga na ~asak imao u vidnom poqu me utim on je smesta zastajao i odletao. Wegova nestrpqiva `urba kao da je svedo~ila o tome da nije bio obi~an leptir ve} tajanstveni misionar koji s nekom zapove{}u hita prema ne~em velikom ka Bogu, suncu, kraqu? Bio je oprezan, budan i pla{qiv, ali ne iz kukavi~luka; znao je da tajna koja mu je poverena ne sme da padne u tu e ruke. Onda, kada sam imao deset ili dvanaest godina, nisam znao da love}i ga i oduzimaju}i mu slobodu i `ivot mogu da prekinem neku veoma va`nu nit koja povezuje stvari i pitawa ovog sveta: bre`uqaka, dolina, stewa, cve}a, neba, zemqe, vazduha, vode, no}i i dana. A mo`da sam i sam pone{to znao, samo {to je moja `udwa za posedovawem bila ja~a od straha da }e se dogoditi ne{to r avo? Tada je mogao da se sru{i ~itav svet, mogle su da presahnu reke i uvene sve cve}e samo da tog lepog i retkog leptira imam! I, sada, imao sam ga blizu sebe, u mojoj sobi. Kretao se, lagano kora~ao ivicom stola, sklapaju}i i rasklapaju}i svoja ~udesna krila. Bila su od najkvalitetnijeg materijala, neuporedive sve`ine boja. Neupadqivog kroja, besprekorne elegancije. Tako solidno obrubqenih detaqa, kao da je bio predodre en da ve~no `ivi. Leptir je sklopio krila i na ~asak se ugasio titravi sjaj boja, nestala je napetost kontrasta izme u `ute, crne, plave, crvene postao je nepomi~an, uko~io se. ^inio se siv i neprimetan. Sigurno je bio umoran od dalekog puta. Odmarao se. I ja sam sedeo 110 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

109 nepomi~no i posmatrao ga. Potrajalo je to dugo. Svakoga ~asa mogao sam, samo ako bi mi se prohtelo, da napravim korak prema prozoru, da ga zalupim i zato~im leptira, da predupredim wegovo kretawe. Zbog ~ega nisam sko~io i zalupio prozor? Zbog ~ega? Pre pedeset godina odavno bih to uradio. Sada, {to je ovo du`e trajalo, sve vi{e sam gubio {ansu. Znao sam da se ovako ne{to drugi put u mom `ivotu ne}e dogoditi, da je ovo ~udo koje se ne}e ponoviti. Leptir je pomerio krila, rasklopio ih i ponovo sam ugledao wihovu `utu, bar{unastu unutra{wost prekrivenu mozaikom crnih, duguqastih mrqica, ukra{enu crvenim i plavim ta~kicama poput dragog kamewa. Jo{ jednom sam video wegovu savr{enu celinu koja se zavr{avala sa dva {pica nalik na lastin rep, koji kao da ka`u: ovo je zavr{etak oblika koji ne mo`e biti druga~iji, jer bi bio ru`niji. Jo{ sam mogao da se divim wegovoj lako}i, otmenosti, {armu, mo}i. I onom {to se ne da opisati: posebnosti, osobenosti tog bi}a kao pojave. Lastin repak nije odletao. Sklapaju}i, {ire}i krila lagano je kora~ao svojim belim, kosmatim no`icama po drvenom stolu. Ako nije bilo prekasno da ga osvojim, sigurno je postojao posledwi, veoma kratak deli} trenutka, u kojem sam to mogao da u~inim. Ali to nisam u~inio. Mada sam jo{ uvek bio ono isto bi}e koje je pre pedeset godina lovilo tog neobi~nog leptira, moja ose}awa su bila druga~ija, druga~ijeg kvaliteta. Jo{ uvek sam bio de~ak koji veoma dobro vidi i dovoqno sna`no pre`ivqava, ali i neko ko ne}e u~initi ni{ta da predmet svog divqewa poseduje. Bio sam star i moja najja~a ose}awa su se ~ak grani- ~ila s onim {to }e me naxiveti s krajwom nezainteresovano- {}u i ravnodu{no{}u. I pored toga bio sam pomalo tu`an i to ose}awe je imalo nekakav neprijatan, trpak i gorak ukus, kao da `alim za nekim, koga u meni vi{e nije bilo. Iako sam jo{ video leptira, iako sam bio svestan wegove lepote i neobi~nosti od wega nije dopirala ona ~arobna fascinacija koja me je celog obuzimala zlom i okrutnom `udwom koja zahteva muwevito zadovoqewe. Lastin repak, u trenutku dok sam ga jo{ video i razmi- {qao o wemu, iznenada se iako to nisam o~ekivao trgao, napravio u vazduhu luk i nestao. Nestao, prestao da postoji, kao {to se iznenada prekida misao, kao {to i{~ezava slika i utihwuje zvuk. Ostao je prazan ugao stola. Zidovi. Vrata. Prozori. S poqskog prevela Biserka Raj~i} Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

110

111 SE]AWA, GODI[WICE Goran Petrovi} ZAPIS NA MARGINI JEDNOG PRIMERKA HAZARSKOG RE^NIKA Bila je sredina februara Sneg je bez prestanka padao ~itavu sedmicu. Onda se vreme naglo promenilo. Oju`ilo je iz beline se promolilo crvenilo crepova, pa je provirilo sivilo tesane kocke na kraqeva~kom glavnom trgu i okolnim ulicama. Oluci i podzemni gradski odvodi nisu mogli da prime toliku vodu. I najboqa obu}a je propu{tala. Za kragne je kapalo sa svih strana. Ovde-onde u parampar~ad bi se skrhala koja ledenica. Jedan ~ovek sredweg rasta je u rani zimski sumrak i{ao Lewinovom ulicom, tamo-amo, u svakom slu~aju veoma ~udno. Ako bi skrenuo da mu se za vrat ne cedi sa streha do ~ukqeva bi zagazio u onu sme{u za koju se vi{e ne mo`e pouzdano tvrditi da je sneg, noge su mu ve} bile vla`ne. Ako bi skrenuo da ba{ sasvim ne skvasi noge osetio bi kako mu pravo za vrat klizi curak sa krovova, potko{uqa mu je ve} bila mokra. Tako je i{ao taj ~ovek i tako je jedva jednom u{ao u prodavnicu cipela, ako se ne varam na zabatu je pisalo Solid. Zvrcnulo je zvonce na dovratniku, prodava~ica iza pulta je nevoqno ustala. Tog dana je bilo mnogo mu{terija, ni{ta boqe od lapavice ne primorava qude na kupovinu nove obu}e. Prodava~ica je ustala lewo, ~emu trud kada se cipele i ovako i onako kao same od sebe prodaju. Mo`da zato nije ni{ta rekla, ve} je samo upitno pogledala. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

112 Dobro ve~e rekao je ~ovek sredweg rasta. Moja supruga... Ona je danas kod vas videla neke dobre cipele, poluduboke, pa sam do{ao... Prodava~ica je izokrenula pogled ka plafonu, kao da u mislima sastavqa vasionsku jedna~inu, potom je odmerila ~ovekove noge, ponovo je pogledala ka plafonu, bi}e da se te `ene koja je za mu`a gledala cipele nije ni se}ala, ali je sa pulta uzela par poludubokih, crnih mu{kih cipela i sve je podvukla zna~ajnim: Evo! ^ovek je uzeo cipele. Okrenuo ih je, osmotrio je onove. Potom je zavirio u unutra{wost jedne da vidi kako je postavqena, da bi drugu prineo bli`e kako bi proverio spojeve. Zbiqa su dobre rekao je. Dabome da su dobre bila je prodava~ica sigurna u svoju robu. Jo{ samo broj, ~etrdeset dva ili ~etrdeset tri... I ve} se zaputila ka magacinskom delu prodavnice da donese odgovaraju}u veli~inu, kada je ~ula kako ~ovek izgovara: ^etrdeset osam. ^etrdeset osam?! Za vas?! nije ona mogla da veruje, lagano se okrenula, kupac je bio prose~ne gra e, ~ak onizak, dugogodi{we iskustvo je nikada nije prevarilo za vi{e od jednog broja. ^etrdeset osam? ponovila je, zagledav{i se u noge mu- {terije. Ne, nikako. Ta stopala nisu bila toliko velika. Taman bi bio broj ~etrdeset tri. Ako ba{ `eli komotnije ~etrdeset ~etiri. Ali, ~etrdeset osam... Verujem da gre{ite, ~etrdeset osam bi vam bio... Me utim, ~ovek je tvrdoglavo ponovio: Vaqda znam {ta ho}u. Imate li broj ~etrdeset osam? Ne, nemamo, ali... zaustila je ona. Onda nikom ni{ta! izgovorio je ~ovek kao da je jedva do~ekao, zadovoqno je klimno glavom, ~ak se i naklonio, te je br- `e-boqe iza{ao iz prodavnice obu}e, zvonce na dovratniku je opet zvrcnulo. Prodava~ica je pri{la staklu izloga. Izvirivala je izme- u desetine pore anih cipela i pribodenih ceduqica sa istaknutim cenama... Onaj ~udni ~ovek je pravo kroz lapavicu, sada ne mare}i mnogo ni za kapi sa streha, zamicao Lewinovom ulicom, pravo ka kwi`ari Ivan Goran Kova~i} ~uvene kraqeva~ke firme 114 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

113 Papirpromet. Ovde-onde u parampar~ad bi se skrhala koja ledenica. * * * Ne{to kasnije, mokrih nogu i le a, ~ovek je u svoj stan u{ao sa nekoliko kwiga umesto sa kutijom cipela. I mada je sve bilo jasno na prvi pogled, supruga je pitala: Kwige?! A cipele?! Za- {to nisi kupio cipele? Bile su veoma dobre. Na`alost, nisu imali broj odgovorio je ~ovek. Kako to? Tvrdila je da ima sasvim dovoqno od svih veli~ina... Vidi{, a meni je rekla da nema... Pa sam svratio preko puta, u kwi`aru Ivan Goran Kova~i}... Uzeo sam i Hazarski re~nik... Bila je sredina februara godine. ^ovek koji nije kupio cipele, ali je za svoju }erku kupio kwigu Milorada Pavi}a, bio je moj budu}i tast. Dabome, wegova `ena je bila moja budu}a ta{ta. I, naravno, wihova }erka je bila moja budu}a supruga. A taj `enski primerak Hazarskog re~nika }e po~etkom devedesetih u na{oj skromnoj ku}noj biblioteci zauzeti mesto kraj mog, mu{kog primerka Hazarskog re~nika. Istini za voqu, nismo obedovali ve~eru postavqenu na uli~nom po{tanskom sandu~etu, onako kako i pi{e na kraju romana, sede}i u sedlima velosipeda. Ali je to jedina kwiga koju smo zadr`ali u dva primerka, sve druge za koje se spajawem na{e dve biblioteke ispostavilo da su duplikati, sve druge smo poklonili rodbini ili prijateqima. Eto, ovi su primerci, bez obzira na mno{tvo studija, pa i na autopoeti~ke izjave samog pisca, naj~vr{}i dokaz da je svaka kwiga unikat, ne samo zato {to svaka ima druga~iju istoriju, ve} i zato {to je ulog svakog ~itaoca razli~it, pa tako, ~ak i me u onim kwigama koje su {tampane u milionima primeraka, ne postoje dve iste dve ~ija je sudbina u vlas jednaka. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

114 * * * Tih devedesetih niste morali da gledate televiziju da bi videli {ta se sve i u kom pravcu pomera. Bilo je dovoqno da pro- ete Lewinovom ulicom, da osmotrite izlog Papirprometove kwi`are Ivan Goran Kova~i}. Kwige su zauzimale sve mawe i mawe mesta. Nudilo se i prodavalo sva{ta, ali su kwige neprestano potiskivane, sprva na polovinu, potom na jednu tre}inu, pa na petinu raspolo`ivog prostora, da bi naposletku zauzimale svega jednu policu. Pri svemu, ta polica je bila sme{tena u dubini kwi`are, odmah do nekog rashodovanog stola gde su poslovo a zvani Brka i wegove prodava~ice u svako doba dana doru~kovali ili su jednostavno, zbog slabog prometa, besposleno sedeli. Brka je sumwi~avo odmeravao svakoga ko bi zalazio ~ak do tamo. Taj ili `eli robu na veresiju, ili je ovda{wi pisac koji najqubaznije moli, a to je jo{ gore, da mu jedan primerak kakvog kwi`uqka stave u izlog, da se vidi, eto, kako je i on, tj. na{ sugra anin, objavio delo. Mada je Brka na kraju uvek popu{tao po{to bi, provere radi, prelistao sadr`aj, na taj na~in i utvrdiv{i da je on zadovoqavaju}i, primao bi tu i takvu kwigu, sme- {tao je u izlog izme u dve vre}ice pra{ka za prawe rubqa, ali bi uvek, da ne bude zabune, uz wu stavqao i ceduqicu sa natpisom: Izlo`beni primerak. * * * Ipak, ne znam da li je u kwi`ari uop{te bilo i ono malo kwiga tog leta godine kada sam prvi put du`e razgovarao sa Miloradom Pavi}em. Boravio je u Vrwa~koj Bawi, a onda je do- {ao i do Kraqeva. Iskoristio sam priliku, zamolio sam ga da potpi{e `enin primerak Hazarskog re~nika za na{u }erku. Pri~ali smo. Odnosno, ja sam slu{ao, on je pripovedao. Pisac mo`e da na~ini napor da wegova kwiga bude dobra, nekada su potrebni samo poznavawe zanata i puka upornost, ali ~ovek koji nema tu vrstu dara ne mo`e uvek da pripoveda. Pavi} se, kao i u svojim kwigama, igrao vremenom. Usporavao ga je i ubrzavao. Jednako zanimqivo je pripovedao i o obli`wem Go~u i o dalekoj Jasnoj Poqani, jednako strasno je gustirao o nekom restoranu u Parizu i o najboqem pe~ewu u okolini Trstenika. A onda, u jednoj kra}oj {etwi centrom grada, Pavi} je pokazao na kwi`aru Ivan Goran Kova~i} i rekao da je tu kupio pisa}u ma{inu na kojoj je napisao Hazarski re~nik. Zar tu, bio 116 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

115 sam uzbu en. U kwi`ari kraj koje sam hiqadama puta pro{ao, gde je moj tast kupio Hazarski re~nik za svoju }erku, gde sam ja kupio svoj primerak Hazarskog re~nika. Zar je tu kupqena ma{ina koja je potom oti{la u Beograd, pa u Regensburg, pa opet u Beograd, sve u periodu, kako i pi{e na kraju romana, od do 1983?! Zar je tu kupqena ma{ina koju je sprva, na wegov na~in re~eno, od samog Pavi}a delio tawir, da bi onda zauzela mesto izme u Pavi- }a i tawira?! Zar je tu kupqena ma{ina ~iji je vaqak prvi prihvatio re~i koje su se potom, u desetinama prevoda i izdawa, ra- {irile svetom?! Najzad, da li je Pavi}u pisa}u ma{inu prodao onaj poslovo a Brka i da li su obojica, jo{ u kwi`ari Ivan Goran Kova~i}, probali kako radi da li zvonce veselo cilikne kada do e do kraja reda?! Mo`da se u odnosu na teoriju kwi`evnosti, poeti~ke pravce i stilske analize jednog za~udnog literarnog korpusa, sve ovo ~ini kao previ{e tehni~ki, marginalan detaq, mo`da je u svemu ovome jedna pisa}a ma{ina neva`na, a to gde je kupqena je jo{ mawe va`no, ali je mene ovo saznawe toliko uzbudilo da je godinama kasnije bilo prva asocijacija na velikog pisca. Kao kada bi mi neko rekao znate, ovde je Bo{ nabavio svoje prve ~etkice, tamo De Pre kupila svoje prvo violon~elo, a onamo je... * * * Ah, da, u me uvremenu je preduze}e Papirpromet do`ivelo ste~aj. Likvidirano je. Poslovni prostori {irom Srbije su, kako se to ka`e, oti{li na dobo{. Isto se dogodilo i sa kwi`arom Ivan Goran Kova~i}. Sada je tamo prodavnica koja se zove Ku}a obu}e. Od robe preovla uju patike. Nisu nekog kvaliteta, ali su jeftine. Ne mo`e vam se dogoditi da tra`ite bilo koji broj a da ga u toj prodavnici ne poseduju. A ako bi se to i dogodilo, ako bi zaista i tra`ili veli~inu koju nemaju, ne biste uistinu imali gde drugde da odete. Tanki su kon~i}i sudbine, nekada ih i ne osetite, a nekada ih uklonite sa lica misle}i da su to obi~ne viline vlasi. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

116 Larisa Saveqeva SVET VELIKOG PISCA SE]AWA NA MILORADA PAVI]A Prvi put sam oti{la u Jugoslaviju godine. U Beogradu se odr`avala letwa {kola slavista do{li su filolozi iz ~itavog sveta. Tokom tri nedeqe slu{ali smo predavawa, upoznavali grad. Pa`wu mi je privukla kwiga koja se nalazila u izlozima svih kwi`ara Hazarski re~nik. Ko je Milorad Pavi}, tada nisam znala. Kada sam se vra}ala u Moskvu, vozom, smestila sam se na gorwi le`aj, s kwigom u ruci, i osvestila se tek kad sam stigla na `elezni~ku stanicu. Zatim sam i{la po izdava~kim ku}ama, nudila da prevedem roman. Urednici su me gledali belo... Posle pet godina pozvali su me iz Inostrane literature i rekli kako `ele da objave Hazarski re~nik u ~asopisu. Upravo tada spremala sam se na jo{ jedno putovawe u Jugoslaviju. Prona- {la sam Pavi}ev telefon, zamolila sam ga za susret, kako bih dobila dozvolu za prevod i objavqivawe u Rusiji. Pozvao me je u goste. Tada je stanovao u centru Beograda, ali mesto je bilo vrlo tiho, blizu parka i grobqa. U dogovoreno vreme, ta~no u minut, pri{la sam kapiji ku}e i pritisnula zvonce. Istog trenutka oglasila su se zvona na grobqu. (Sada, znaju}i Pavi}a, mislim da je namerno zakazao sastanak upravo u to vreme voleo je da sve priredi efektno, kasnije sam se vi{e puta u to uverila.) Zatim se otvorila kapija i ugledala sam malu vilu, ~iji su zidovi bili obavijeni sitnim ru`ama, i pisca sa dva psa barzoja. Pavi} je bio onizak, tipi~no srpske spoqa{nosti: blago povijen nos, ~e- 118 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

117 kiwasti br~i}i uglavnom, nije ostavqao utisak lepotana, ali je bio neobi~no {armantan i mio. Privla~an kao niko drugi. U{li smo u ku}u, u sasvim neobi~nu gostinsku sobu, u kojoj su bile somotske goti~ke foteqe, starinski globus, durbin i ogroman broj kwiga. Seli smo jedno naspram drugog. Posle nekog vremena u sobu je u{la veoma bleda gospo a pu{tene kose, kako se kasnije ispostavilo, Pavi}eva prva `ena. U rukama je nosila srebrni poslu`avnik, na wemu bokal vi{weva~e, i to ba{ onakve kakvu je pravila moja baka u Odesi. Razgovarali smo o temi detiwstva, svako se po~eo se}ati ne~eg, zatim smo pili i postalo mi je nekako sasvim prijatno i toplo. Prili~no brzo smo se dogovorili o svemu Pavi} mi je ~ak dozvolio da Hazarski re~nik samostalno skratim na verziju za ~asopis. Od tada smo postali prijateqi i vi ali smo se potpuno regularno, gotovo svaki put kad ja do em u Beograd ili kad on do e u Moskvu. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

118 O prevodima Pavi} je uvek skrupulozno ~itao prevode svojih tekstova. Dobro je znao ruski (engleski, francuski i nema~ki jo{ boqe). Jednom je u mom prevodu na{ao ozbiqnu gre{ku, i bilo mi je vrlo neprijatno. Sre}om, gre{ke nije bilo u kwizi nego u ~asoopisu Plejboj, za koji sam prevodila Pavi}evu kratku pri~u. U jednom pasusu re~i Dunav je ustao shvatila sam kao Dunav se zaledio i da zato u wemu nema ribe. Ispostavilo se da nije ba{ tako: Dunav ustaje u doslovnom smislu, pa ~ak po~iwe da te~e u obrnutom smeru, a riba samo odlazi u dubinu. Zaista, ~esto me pitaju: Mora da je te{ko prevoditi Pavi}a? Stvar i jeste u tome {to nije te{ko. On pi{e vrlo jednostavno. I u tome je wegov glavni trik: lepotu i netrivijalnost posti`e najprostijim sredstvima. O zanimawima Krug Pavi}evih interesoavwa prili~no je te{ko odrediti toliko je {irok. Do posledweg momenta pratio je novine u svetskoj kwi`evnosti. Bavio se muzikom obo`avao je da odlazi na koncerte klasi~ne muzike, sam je svirao na violini i klaviru. Voleo je putovawa. Jednom je ~ak kupio stan u Parizu, ali ga se kasnije otarasio: gwava`a svaki put kad te kom{ije poplave kupuje{ avionsku kartu... Voleo je gurmanluke upravo da ne bi jeo mnogo, ve} dobro. Zanimao ga je tenis li~no je igrao i pratio sve velike turnire. Jednom sam u Begoradu pratila Pavi}a do ku}e. Divan prole}ni dan, hodali smo lagano, }askali o `ivotu. Odjednom je ugledao plakat o izlo`bi posve}enoj nekom srpskom astronomu. Hajde da svratimo, predlo`io je. Tako me zanima astronomija, i kako je sve ure eno tamo na nebu... Uglavnom, sve ga je interesovalo. Posledwih godina ~ak i kompjuterske igrice. O fantaziji U wegovim kwigama nema realnih likova. Pa, nema tamo ni na{eg realnog `ivota to je druga planeta. Jedna od wegovih posledwih kwiga, Pozori{te od hartije jeste potpuno izmi{qena antologija svetske kwi`evnosti. Smislio je 38 pisaca (po broju dr`ava u kojima su prevedene wegove kwige) sa biografi- 120 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

119 jama i bibliografijama, pa napisao pri~u za svakog od wih. Sve je to ~ista fantazija. Mo`e se re}i da je on `iveo u nekom paralelnom svetu. O politici Uprkos vladaju}em mi{qewu, politika ga nije interesovala. Verujte mi, politi~ke vesti su tri~arije za ~oveka koji je zagwuren u svoj svet i poku{ava da ga prenese na hartiju! Rat, naravno, nije mogao da ga zaobi}e, veoma ga je poga ao ~isto qudski. A odnosi politi~kih elita Amerike, EU, Srbije i Rusije nisu ga uop{te interesovali, ~ak se gnu{ao te teme. Smatrao da je sve to prqav{tina. O posledwem susretu To je bilo u martu. Sa direktorom izdava~ke ku}e Amfora do{la sam u Beograd, kod Pavi}a, da bismo potpisali ugovor (zavr{io je saradwu sa Azbukom i, iz nekih razloga, po`eleo da promeni izdava~a). Oti{li smo kod wega u SANU. Primio nas je u svom kabinetu. Zidove su krasile slike, a pogotovu rad wegovog sina Predeo slikan ~ajem. Sin je bukvalno skuvao ~aj i wime slikao na platnu. Zaista, ta slika je i nadahnula Pavi}a da napi{e upravo taj roman. Sutradan mi je telefonirao i pozvao me da pro{etamo centrom grada. Dugo smo bazali ulicama, pri~ali koje{ta, posle smo pili ~aj u jednom prijatnom kafi}u... Nismo `eleli da se rastanemo, ni on, ni ja... O neobjavqenim delima Po izlasku romana Drugo telo, Pavi} mi je rekao: Ovo mi je posledwa kwiga. Vi{e ne}u da pi{em umorio sam se. Posle me odjednom zove: Laro, upravo sam zavr{io novu kwigu, Pozori{te od hartije. Nije pro{lo mnogo vremena, mawe od godinu dana, i uop{te, on je prili~no brzo pisao... Posle objavqivawa Pozori{ta od hartije opet mi je rekao: Gotovo je, sad mi je stvarno dosta ho}u samo da `ivim. Ali godine napisao je pripovest Mu{ica. Pre nego {to mi je dao da je prevedem, Pavi} mi re~e da u woj, prvi put, ima mnogo autobiografskih momena- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

120 ta. Zaista, dok sam prevodila, otkrila sam mnogo stvari vezanih za wegov `ivot. Istina, jedna epizoda me je zbunila. Glavni junak, to jest sam Pavi}, pi{e svoju politi~ku autobiografiju i zave{tava da se objavi tek posle wegove smrti. Pomislila sam: Zar nam opet sprema neku senzaciju? Ili se i ovaj put samo poigrava? U XXI veku objavqeno je vi{e od sto kwiga Milorada Pavi}a u prevodima. S ruskog prevela Radmila Me~anin (Izvornik: Novoe vremja, br. 44, Podnaslov teksta u srpskom prevodu je redakcijski.) 122 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

121 Aleksandar Gerasimov DOKTOR A. P. ^EHOV I WEGOVA ^EHOVIJADA Uz 150. godi{wicu ro ewa Sada je stopedesetogodi{wica ro ewa velikog ruskog pisca Antona Pavlovi~a ^ehova. Velikog pisca! Velikog, a da nije napisao nijedan roman... Zato je gradio {kole i bolnice, o svom tro{ku le~io seqake. Dobrovoqno je oti{ao na robiju i sam obavio popis stanovni{tva na Sahalinu (pre pet godina u Rusiji su prvi put objavqeni, u jednom izdawu, materijali sahalinskog popisa Mo`da }e vaqati i moje cifre...; objavqeno je svih deset hiqada (!) anketnih listi}a koje su ^ehovqevi ispitanici popunili za vreme wegovog putovawa na ostrvo Sahalin godine). Li~no je obilazio ku}e, razgovarao sa svakim, popuwavao popisne kartice... Ogroman posao. Paklen. Ali, A. P. ^ehov je bio i doktor. To je napisao i na plo~ici svog stana: Doktor A. P. ^ehov. Primao je, le~io; primao, le~io. Veselo zanimawe, nema {ta da se doda. Osim citata samog doktora: Sawam ~ireve, otoke, modrice, prolive, trunove u oku i ostale divote... Eto, to je divno tlo za kwi`evne si`ee! Ali, ruku na srce: medicina ne sme da kori ^ehova za izneveravawe profesije. Tim pre {to je on postavio dijagnozu ~itavom pokolewu, istina, nije mogao da izle~i sebe... A. P. ^ehov je voleo da zaviruje u budu}nost. O~ima svojih junaka, razume se. Pretpostavqao je da }e `ivot biti ure en nekako razboritije. Da }e svako po~eti da neguje svoj vrt. I nikako Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

122 druk~ije, jer je postojao predose}aj kraja svega: i `ivota, i epohe. I eto, pro{lo je sto pedeset godina od ro ewa klasika ruske kwi`evnosti... Budu}nost je nastupala, ali sasvim druk~ija od one koju je o~ekivao Anton Pavlovi~. [tavi{e, wegove drame su i daqe hipersavremene! ^udno, ali je ~iwenica: ni Galeb, ni Ujka Vawa, ni Tri sestre, ni Vi{wik nisu izgubili aktuelnost. Da, oni vi{e nisu o na{em `ivotu, u wima je prikazan drugi vek, imaju svoju iznijansiranost, ali su tipovi isti kao i danas! Zato pozori{ta i vole da igraju ^ehovqeve drame. Ne samo zbog navike, ne samo zato {to klasi~ni repertoar puni kasu, nego i zato {to veruju u ukus gledalaca. A gledalac ma {ta govorili apologeti savremene dramaturgije ide i i}i }e na ^ehova. Usu ujem se da pretpostavim: i}i }e jo{ aktivnije zato {to dana{wi qudi ne gledaju u budu}nost, {to zna~i da je i ne vide. Vera u mogu}nost drugog `ivota je na izmaku... A i teku}i `ivot se odvija po Harmsu. Nedavno, na otvarawu Me unarodne pozori{ne konferencije Re~ o ^ehovu, posve}ene stopedesetogodi{wici A. P. ^ehova, koja se odr`avala u Moskvi, ruski re`iser i scenograf Dmitrij Krimov govorio je o radu na predstavi-performansu Tararabumbija, u kojoj ^ehovqevi junaci idu u zadu{noj, ali komi~noj povorci na pokretnom podijumu, idu svi: {arlote ivanovne, hor trigorinih, rawevski, trepqovi... Idu sa cirkuskim ta~kama i lirskim monolozima, svako! Ipak: Tararabumbija! Sedim na tumbi ja... (Uzgred, budalasta po{alica doktora ^ebutikina iz Tri sestre nije tako vesela kao {to se na po~etku mo- `e u~initi. Ona provejava tugom, zamislite!) Kolona se zavr{ava vagonom sa natpisom Ostrige, iz koga izvla~e ogromno ^ehovqevo telo, koje o`ivqava pred o~ima prisutnih ^ehovijada. Karnaval, samo to. Meni li~no uop{te nije bliska ta fantazija po motivima iz ~uvenih dela (pogotovu {to je sam ^ehov ~itavog `ivota te- `io normalnosti i sre enosti, pa je iz wega terao, koliko god je mogao, sve {to je tako divno opisivao sve ~uda{tvo, ekscentri~nost, ekstravagantnost), ali, umetnik je slobodna li~nost, pa interpretacija mo`e biti razli~ita (samo da ne bude banalno, jer nema ni~eg stra{nijeg, uvredqivijeg i tu`nijeg od banalnosti ). Va`no je ne{to drugo: Krimov je me u svojim glumcima otkrio mlade qude koji uop{te nisu imali predstavu o tome ko je ^ehov. Uop{te! Ti qudi su zavr{ili {kolu, `ive, zainteresovani su za ne{to... Oni su, statisti~ki prose~ni omladinci u Rusiji s po~etka XXI veka. Imaju zanimawa, internet. 124 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

123 Anton Pavlovi~ ^ehov oko g. Ali nemaju ^ehova. Ta~nije, nisu ga imali. Ispostavilo se da ih je ~ak zanimalo da ~uju prepri~avawe ^ehovqevih drama. I re`iser im je to omogu}io i priredio. Mo- `da }e posle toga neko od wih otvoriti kwigu ^ehovqevih pri- ~a i pro~itati ne{to prvorazredno: Ogrozd, Kowsko prezime, ^inovnikova smert, Kameleon, Student, Joni~, ^ovek u futroli... Ma, kad bi barem pro- ~itali Ka{tanku (ova pri~a je za sada obavezno delo u {kolskom programu, ali, avaj, o~igledno je da wu ne zna ni svaki, ni svaki drugi ~ovek)! Po rezultatima anketirawa, 3% Rusa kao omiqena ^ehovqeva dela navode, gre{kom, dela drugih autora, na primer Mumu I. S. Turgeweva, Narukvicu s granatima A. I. Kuprina, Pse- }e srce i Morfijum M. A. Bulgakova. A 2% ispitanika priznaje da nikad nisu ~itali A. P. ^ehova. Uzgred, u dr`avi koja je nekada imala najvi{e ~italaca na svetu situacija sa ~itawem je krajwe r ava. ^ak i predsednik izjavquje da 60% odraslog stanovni- {tva ne ~ita ni{ta. Nikakve kwige! Eh, ~itaoci, ~itaoci... Vrsta homo sapiensa koja izumire. ^ehova su istinski priznali upravo pisci. A kritika nije razumevala wegovo stvarala{tvo ~ak ~etvert veka. Zato ga je Lav Tolstoj razumeo i rekao, odbrusio: ^ehov je Pu{kin u prozi. Dmitrij Grigorovi~ ga je tako e shvatio i detaqno mu pisao:...vi ste, siguran sam, pozvani da napi{ete nekoliko izvanrednih, zaista umetni~kih dela... Za to vam je potrebno: po- {tovawe prema talentu, koji se daje tako retko. Manite se prekovremenog posla. Ja ne znam Va{e prilike; ako ste Vi u oskudici, najboqe }e biti da gladujete, kao {to sam i ja svojevremeno gladovao, da sa~uvate Va{e utiske za promi{qen rad... ne da pi- {ete ~im iskrsne malo vremena da sednete, nego... u sre}nim trenucima, kad ste raspolo`eni i voqni. Jedan takav rad bi}e sto puta ceweniji nego stotine lepih pri~a, razbacanih po novinama u razli~ito vreme... Nikolaj Qeskov se gotovo tolstojevski Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

124 kratko i jednozna~no izjasnio: Veliki dramski talenat! Bio je u pravu. Qeskov je zaista, s pravom starijeg prijateqa, ostavio ^ehovu svoj amanet : Vi ste mlad ~ovek, a ja sam ve} star. Pi- {ite samo ono {to je lepo, ~asno i dobro, kako ne biste morali da se kajete u starosti... Vladimir Nabokov je smatrao da je ^ehov stvorio ruskog intelektualca. I to ne na papiru, nego u stvarnosti! I to ~ak vi{e sovjetskog nego ruskog intelektualca. Vrlo laskava ocena. A, eto, Somerset Mom se, naprotiv, o{tro okomio na ^ehova, bez veze: ka`e da je on iskvario ~itavu englesku kwi`evnost, gde je svaki autor po~eo da pi{e pri~e ni o ~emu. Bezuslovno, ^ehov ima svoju poetiku. Wena obele`ja su: opisivawe `ivota, svakida{wi detaqi, otkrivawe uzvi{enog u svem tom tr~karawu i niskosti, u ubretu. Mnogi pisci nisu prihvatali ^ehovqevo stvarala{tvo. Neko ga nije prihvatao delimi~no. Recimo, pesniku Vladimiru Majakovskom uop{te se nije svi ala ^ehovqeva drama (nazivao ju je psihola`izam ), ali prozu je maltene obo`avao, ~ak je ^ehova nazvao jednim od careva re~i, piscem koji je dao nove principe za gra ewe re~enice. Majakovski je jo{ napisao da, ako se u slu~aju katastrofe izgubi sve {to je napisao ^ehov a ostane samo jedna stranica teksta, onda se i na osnovu we mo`e saznati da je ^ehov majstor, pravi umetnik. I sada mnogi dele ^ehova nadvoje: na ^ehova beletristu i ^ehova dramskog pisca. A izgleda da je mnogo ve}e lovore stekao upravo kao dramski pisac, dok su za tihe doma}e lektire prihvatqivije i cewenije upravo pri~e i pripovesti. Isti Tolstoj se glasno smejao vodviqima, ali nije prihvatao drame. Tolstoju je kod ^ehova nedostajalo propovedni~esko na~elo, tribunstvo. Buwin je demonstrirao qubomoru prema Vi{wiku (razumqivo, jer je ga{ewe plemi}kih ku}a Ivan Aleksejevi~ opisivao u svojoj ranoj prozi, a wu je, pre svega, uzimao u obzir Anton Pavlovi~). Mnogi hvale ^ehova zbog toga {to je savladao u sebi isku- {ewe da napi{e roman. Nije napisao nijedan! Ose}ao je, ka`u, da romane XX veka treba pisati na nov na~in. I dodaju da je, tobo- `e, upravo ^ehov pripremio kulturnu eksploziju modernizma. ^ehov je otvorio nov zlatni vek realizma u Rusiji, vek realizma profiwenog do simbolizma. On je umeo da napravi be{avan spoj jednog i drugog. ^ehov je na Zapadu vizit-karta, jo{ boqa nego Dostoevski ili Tolstoj. Ka`u da je razlog tom uspehu nezamisliv: ^ehov 126 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

125 je opisivao ~oveka uop{te (prose~nog u svakom pogledu, prose~nih prihoda, prose~nih vrlina), a drugi su opisivali ruskog ~oveka, odnosno u prili~noj meri jedinstvenog po svom pona{awu, koji vodi `ivot za sebe, u egzoti~noj interakciji sa stvarno{}u. Zato je ^ehov u prevodu razum ipqiviji, a za shvatawe drugih pisaca trebalo bi barem malo `iveti u Rusiji. Majstor polutonova, genije takta... Mo`emo biti apsolutno protiv toga da ove etikete odgovaraju autoru, pa, ipak, ^ehov jeste majstor,ak jeste genije! Tim povodom, ~itave godine svi }e se zakliwati u qubav i vernost ^ehovqevim preporukama. Privremeno, on }e postati obavezni program, ~ak }e pokrenuti i na{e sve Pu- {kina. Naravno, bi}e novih ekranizacija i kvizova, konkursa i susreta ~italaca, ekskurzija i izlo`bi, akcija i festivala, tematskih razgovora i kwi`evnih igara. Bi}e objavqene kwige (na mnogim, mnogim jezicima): bibliografski registar, enciklopedija o ^ehovu, zbirke pri~a i drama. Obavezno }e se probuditi iz zimskog sna svi wegovi muzeji i biti ovekove~ena mesta na putu od ^ehovqevog ro ewa u Taganrogu do wegove smrti u nema~kom Badenvajleru, transportovawa u vagonu za ostrige i sahrane na Novodevi~jem grobqu u Moskvi. Tokom ~itave godine ^ehovqeve drame }e se igrati na scenama mnogih gradova u Rusiji i u inostranstvu. Nove se re`iraju svuda u Sankt Peterburgu, Kursku, Vladivostoku, Kirovu, Arhangelsku, Vorkuti i tako daqe, po spisku. Sergej Dovlatov je govorio da se mo`emo odu{evqavati Tolstojem i Dostojevskim, ali svako `eli da li~i jedino na ^ehova. Eh... Ipak je intelektualac. ^ovek sa cvikerima. Ali, ako ve} nismo u stawu da budemo kao ^ehov, hajde da budemo makar kao ^ehovqevi junaci! Makar ove sezone. Do kraja godine to }e biti u modi... A umesto epiloga zdravica. Za pokoj du{e ovog velikog pisca mo`emo i trebalo bi tri puta ispiti po pedeset grama, po gram za svaku godinu... Za Va{u stopedesetogodi{wicu, Antone Pavlovi~u! (Specijalno za Beogradski kwi`evni ~asopis iz Moskve) S ruskog prevela Radmila Me~anin Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

126

127 @IVOTI PESNIKA Grejem Rob KULTURNI UDAR VEKA VIKTOR IGO KAO RODONA^ELNIK ROMANTIZMA General Igo sahrawen je na brdu isto~no od Pariza, na grobqu Per La{ez, 31. januara Bezmalo jedini me u romanti~arima, Igo je prezirao to grobqe zbog wegovih odvratnih, nakin urenih ku}ica sa odeqcima i pregradama, gde dobri Pari`ani uredno u fijoke pohrawuju svoje o~eve... Porodi~ne grobnice: vrhunske bur`ujske komode! Generala je sa svim po~astima odlo`ila i natpisom ozna- ~ila jedna upadqivo nebur`ujska grupa qudi: Gospo a grofica Igo (generalova udovica), gospodin grof Abel Igo i gospo a grofica, wegova supruga; gospodin vikont E`en Igo, gospodin baron Viktor Igo i gospo a baronica, wegova supruga. O~igledno, gospodin vikont tu nije mogao biti prisutan, po{to je bio zatvoren u tapaciranu }eliju. U ovoj vesti o smrti generala Igoa a ne u pozivnici za audijenciju kod [arla X, prvi put u javnost izlazi baron Viktor Igo, prisvojena titula zbog koje su ispisane stotine stranica podrugqivih komentara, koje verovatno potvr uju Bodlerov sarkasti~ni aforizam: Na{a neobuzdana `eqa za biografijom poti~e od duboko ukorewenog ose}awa jednakosti. Igou se naj~e{}e zameralo to {to se proglasio baronom upravo onda kada je, navodno, postao svestan nepravednosti monarhisti~kog re`ima. Ali taj paradoks je iluzoran. Generalova nasledna titula, koju Restauracija nikad nije priznala, predstavqala je ono {to je Igo u posmrtnom govoru zajedqivo nazvao Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

128 slavnim ratovima Revolucije i ~udesnom istorijom Carstva. Poput óde uklesane na stubu na trgu Vandom, parada imenâ u ovoj posmrtnici predstavqala je politi~ki protest. Ta konotacija postaje o~igledna u pore ewu sa onom epizodom iz Jadnika u kojoj Marijus o~evu smrt i sopstveno napu{tawe rojalizma obele`ava tako {to naru~i da mu se izrade posetnice na kojima stoji baron Marijus Pomersi. Jo{ jedan povod za neutemeqeno podrugivawe pru`ilo je pismo koje je Igo napisao ministru unutra{wih poslova, u avgustu Tom prilikom on svojoj plemenita{koj lozi dodaje jo{ trista godina starine: Moja porodica, pripadnik plemstva od 1531, davna{wi je sluga Dr`ave. Nikada nisu na eni dokazi za tu tvrdwu. Porodi~no stablo Igoovih vrlo brzo tone u nedokumentovani mrak, {to obi~no ukazuje na seqa~ko poreklo.* Me- utim, i to je predstavqalo deo o~evog nasle a: Moja veza sa biskupom od Ptolemaisa (Lujem Igoom) predstavqa porodi~nu tradiciju, kazao je jednom genealogu godine. Znam onoliko koliko mi je otac rekao. Kad je Edmon Bire, biograf izrazito nesklon Igou, slavodobitno prikazao dokument koji dokazuje da je Igoov deda bio obi~an radnik, Igo je ipak mogao da odgovori kako, poput bilo koga drugog, i on me u svoje pretke mo`e da ubroji kako obu}are, tako i lordove. (U jednoj privatnoj bele- {ci koja o tome govori obu}are je zamenio stolarima, a bilo koga drugog Isusom Hristom.) Imaju}i u vidu ~iwenicu da }e Igo ubrzo pretvoriti romanti~arski pokret u nezavisno udru`ewe koje ima sopstvene svete tekstove i praznike, kao i to da su mu se qudi ulagivali u toliko velikoj meri da to nije vi eno jo{ od Napoleona, jo{ bi se moglo re}i da je sebi odabrao isuvi{e skromnu titulu. U svakom slu~aju, genealo{ke finese posmatra~u samo odvra}aju pa- `wu od istinske ekscentri~nosti wegovih fantazija o precima. U wegovim delima na}i }emo ~itav jedan ~arobni svet pun Igoâ: ponekad su to qudi koje je istinski smatrao svojim precima, poput Igoa iz Bezansona, koji se bavio crnom magijom u nekoj tajnoj }eliji u Bogorodi~inoj crkvi; nekad su to polubaj- * To nije spre~ilo nepotpisanog autora (Meri Diklo) prikaza kwige Detiwstvo Viktora Igoa u Tajmsovom kwi`evnom dodatku od 23. septembra da bez ikakvog obja{wewa iznese tvrdwu kako je Igoov najstariji znani predak... jedan Englez koji se doselio u Lorenu, starinar po zanimawu {to je promaklo g. Simonu. To je promaklo i samoj Meri Diklo, u wenoj biografiji Igoa koju je objavila O Igoovom naj~uvenijem nepoznatom ro aku govori se na str Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

129 kovita stvorewa koja se pukim slu~ajem zovu kao on, poput Igoa Orloglavog {to se {uwao svojom pe}inom u dolini Rajne. U re~nicima se mo`e na}i da je ovo ime u vezi sa nema~kom re~i koja ozna~ava inteligenciju ili duh, kao i sa engleskim re~ima visok i velik. Slovo H iz Igoovog prezimena, koje se originalno pi{e Hugo, tako e predstavqa ogromnu stenovitu formaciju u sredi{tu Rabotnika na moru, uz koju stoji nasukani parni brod, a u glavnom gradu, koji bi se danas zvao Igopolis, da je bilo kako su neki hteli, nalazila se divovska sredwovekovna figura, ogromna dvoglava sfinga koja je sela posred grada gra evina koja je postala poznata kao katedrala Viktora Igoa: Bogorodi~ina crkva. Te bezazlene izmi{qotine tipi~ne za doba romantizma zanemarqive su u pore ewu sa otvorenim preure ivawem savremene istorije u Igoovom posmrtnom govoru. Tako ispada da je u Bretawi wegov otac bio oli~ewe humanosti i hrabrosti. Kasnije, iz neobjavqenih bele{ki jasno se vidi da je Igo imao precizniji uvid u vrline svog oca: Moj otac bio je veoma dobar. Ali jednog dana dovedo- {e mu nekog izdajnika. On re~e: Ubijte tu budalu! i okrete kowa. Sposobnost dugoro~nog sagledavawa stvari tako e predstavqa deo wegovog nasle a i to mnogo vredniji od zbrke dugova i advokatskih potra`ivawa koju je general ostavio za sobom. Alfred de Viwi je primetio kako se u Viktorovom govoru javqa jedan novi ton. Brut Igo jo{ je bio `iv: Nema vi{e onog Viktora koga sam voleo. Bio je pomalo fanati~an u pitawima rojalizma i religije, ~edan poput devoj~ice, ba{ kao i pomalo stidqiv. To mu je sasvim dobro pristajalo... Ali sad voli da ubacuje drske primedbe, i pretvara se u liberala, {to mu ne stoji ali to se moglo i o~ekivati. Na po~etku je bio zreo, a sad stupa u mladost, po~iwe da `ivi po{to je pisao, umesto da je najpre pro`iveo, pa tek onda po~eo da pi{e. Prema Viwijevom shvatawu, ~istota se mo`e iskvariti samo spoqa{wim uticajem. Igoov li~ni avo bio je onaj mladi} koji je napisao prikaz Oda i balada. Taj prikaz predsta- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

130 vqao je jedan od prvih Sent-Bevovih poku{aja da se predstavi kao ozbiqan kriti~ar, nakon {to je napustio studije medicine odnosno, po{to je odlu~io da poznavawe medicine upotrebi na druga~iji na~in. Kada se porodica Igo doselila u Ulicu Bogorodice u poqima, Sent-Bev se preselio s majkom u jedan stan u istoj ulici. Tako je po~elo najproduktivnije i uzajamno najdestruktivnije prijateqstvo u francuskoj kwi`evnosti. Wih dvojica su postali ma{ina koja je u~vrstila Igoovu reputaciju, da bi na kraju slomila wihovo prijateqstvo: Sent-Bev je Igoovu poetsku genijalnost preobra}ao u intelektualne uvide, kojima je potom uticao na Igoovu poeziju. Po{to je Sent-Bev objavio r av prikaz wegovog romana Peti mart, Viwi je na slede}i na~in skicirao wegov karakter, a qutwa mu je verovatno samo izo{trila kriti~ku mo}: Sent-Bev je prili~no ru`an ~ove~uqak, prostog lica i veoma zaokrugqenih ramena. Kad govori, govori kao ponizna, stara slu{kiwa... On nema pesni~kog nagona, pa ipak je napisao neke odli~ne stihove, zahvaquju}i pukoj inteligenciji. Pona{a se vrlo pokorno i postao je potr~ko Viktora Igoa, koji ga je ohrabrio da se oproba u poeziji. Ali Viktor Igo, koji je ~itav `ivot proveo idu}i od jednog ~oveka do drugog, slobodno uzimaju}i {ta god imaju da ponude, uspeva da izvu~e Sent-Bev iz Sent-Beva veliku koli~inu znawa koje sam nije posedovao. Iako mu se obra}a kao u~iteq, Igo je Sent-Bevov u~enik. On vrlo dobro zna da mu Sent-Bev pru`a kwi`evno obrazovawe, ali ne uvi a u kojoj meri taj promu}urni mladi} wime gospodari u politi~kom smislu. Nije prime}ivao ni to da Sent-Beva u wihov dom tako e privla~e i tamne o~i gospo e Igo, kao {to kriti~ara privla~i 132 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

131 neki tajanstven tekst: To je jedna od onih neobi~nih i retkih lepota na koje nam o~i najpre moraju da se priviknu. * Dok se spu{tao sa grobqa Per La{ez, januara 1828, Vikto Igo je romanti~arskom pokretu ve} bio podario su{tinski va- `an tekst koji je, kako ka`e Teofil Gotje, u na{im o~ima ble- {tao poput tablice Bo`ijih zapovesti na brdu Sinaj. U Predgovoru drami Kromvel, objavqenom 5. decembra 1827, kodifikovana su pravila, podignuta je zastava romantizma; bilo je to predjelo jedne neizvodive drame, koje se pretvorilo u glavno jelo. U tom Igoovom manifestu od re~i mo- `da je bilo prili~no blebetawa, na {ta se `ali jedan od Miseovih likova, ali to je bilo makar ne{to. Iako glavnu poentu dr`i u rukavu od samog po~etka, Igo se pretvara da postupno dolazi do we, raspravqaju}i o istoriji qudske civilizacije. Umetnost se nalazi u svojoj tre}oj fazi u starosti, na ivici drugog detiwstva. Od nastanka hri{}anstva vi{e nije bilo mogu}e verovati da na Zemqi mo`e da postoji savr{ena lepota. To je uzrok {to u savremenoj umetnosti jedno pored drugog stoje groteskno i uzvi{eno, ru`no i lepo. Ovu ideju novinari su preneli ~uvenom frazom, koju Igo nikad nije upotrebio: Ru`no je lepo. Takozvana teorija grotesknog predstavqa izvanredan primer Igoove sposobnosti da pomiri produktivnost i ideologiju: Ru`no jeste detaq velike celine koju nismo u stawu da pojmimo, a koja je u harmoniji ne samo sa ~ovekom, nego sa ~itavim stvorenim svetom. To zna~i, prvo, da }e umetnost u budu}nosti imati kvazireligijsku funkciju, a da }e umetnik biti prorok (va`no je zapaziti da glagol koji koristi, harmoniser, Igo pozajmquje iz jezika misti~kog socijalizma); drugo, da se kao materijal za obradu mo`e upotrebiti apsolutno bilo koji vid egzistencije. Laskava, nezaboravna i prikladna, bila je to najuticajnija esteti~ka rasprava svog vremena. Predgovor drami Kromvel pisan je tako da se pro~ita jednom da bi se osetila wegova okrepquju}a snaga. Svako ko ga pro~ita dvaput osu en je na stotinu ~itawa. Ako se vratimo i pa`qivo ispitamo put kojim nas je Igo proveo, na}i }emo samo gomilu zbrkanih, na brzinu istaknutih transparenata, tako da izgleda kao pomalo surova {ala to {to su generacije studenata Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

132 morale da izu~avaju Predgovor drami Kromvel, tra`e}i u wemu koherentan opis romanti~arskog pokreta. Ideje koje se jo{ uvek ponegde smatraju revolucionarnim, kao {to su prirodan tok jezika, ili umetnost kao namerno iskrivqivawe stvarnosti, idu ruku pod ruku sa odbranom monologa i klasi~nog jedinstva akcije; a stih je brana protiv vulgarnosti. U praksi, sadr`aj je bio mawe va`an od tona i inspirativnog ose}awa da se otvaraju nove mogu}nosti. Skoro niko od Igoovih podra`avalaca nije bio toliko glup da pomisli kako on tu govori objektivno. Ali umesto da mu zamere na aroganciji, bili su mu zahvalni {to je pokazao da se takav ratoborni entuzijazam mo`e primeniti na kwi`evnost. Predgovor drami Kromvel stvarao je pisce kao {to je Ki~enerov poster stvarao vojnike 1914: Smrvimo ~eki}em teorije i sisteme! Sru{imo tu staru gipsanu dekoraciju koja skriva fasadu umetnosti! Nema pravila, nema modela; op{ti zakoni Prirode jedina su pravila. Kad ~itamo Igoova dela u hronolo{kom poretku, upravo }emo se ovde setiti Koktoovog paradoksa: Viktor Igo bio je ludak koji je mislio da je Viktor Igo. U Predgovoru svakako nalazimo prelepe komplimente upu}ene samom sebi: moderni genije toliko slo`en, toliko raznolik, toliko neiscrpne kreativnosti ; jedan od onih qudi, poput Napoleona, koji su uvek najstariji u svojoj porodici, bez obzira na to kada su zapravo ro- eni. Me utim, Igo je tako e bio i ludak koji je dospeo na drugu stranu ludosti uz nekakvu nadracionalnost. Sad je bio uveren da mo`e i druge qude da ubedi u to da je on Viktor Igo. * Kao da ho}e da doka`e svoju tezu o svestranosti modernog genija, Igo objavquje dva potpuno razli~ita dela u roku od samo dve nedeqe: zbirku pesama Orijentalke i roman Posledwi dan osu enika na smrt (19. januara i 3. februara 1829.). Ovaj roman, koji je jedan engleski kriti~ar nazvao kwigom isuvi{e u`asnom da bi je ~ovek ~itao vi{e nego jednom, a isuvi- {e izvanrednom da je ne bi pro~itao uop{te, napisan je iz perspektive osu enika na smrt, ~iji se zlo~in ne precizira. On se se}a detiwstva i posmatra sada{we okru`ewe sa natprirodnom jasno}om, neometan ukrasima romanti~arske proze. Ova kwiga ostavila je trajan utisak na ^arlsa Dikensa. Dostojevski se kwige prise}ao dok je ~ekao da ga izvedu pred streqa~ki stroj. 134 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

133 Posledwi dan osu enika na smrt jeste remek-delo unutra- {weg monologa koje i danas izgleda kao Igoovo najmodernije ostvarewe. Gustina pripovedawa bila je ~udna za to vreme (kad se smatralo da proza ne treba da bude zna~ewski gusta poput stihova), a sasvim je mogu}e da ta kwiga predstavqa rezultat jedne sre}ne slu~ajnosti u mentalnoj laboratoriji. Igo je isprva nameravao da napi{e kratku pri~u, ali nije podesio mozak na odgovaraju}i na~in: on je jo{ bio u re`imu za pisawe oda. U periodu u kojem je napisao Posledwi dan (od 14. oktobra do 26. decembra 1828) napisao je {esnaest pesama to mu je bio dotad najplodniji pesni~ki period. To ukr{tawe `ica instinktivno je primetio jedan italijanski pisac, koji je ovaj roman preveo u formi terca rime, {to je stih kojim je Dante napisao Bo`ansku komediju. Dodatni dokazi o modernosti ove kwige mogu se izvu}i na osnovu toga {to je direktno uticala na Stranca Albera Kamija. Ovde mo`emo pomenuti jednu jo{ ~udniju kwi`evnu pojavu: tvrdwu da pisci na neki na~in mogu pretrpeti uticaj svojih budu}ih imitatora. Igoov zatvorenik, ~ije ime ne doznajemo, jeste egzistencijalista avant la lettre, kome mira ne da fraza koja kao da je iz nekog Sartrovog komada, a ne iz 48. poglavqa Hana Islan anina: Osu en na smrt! Za{to da ne? Svi qudi, se}am se da sam pro~itao u nekoj kwizi to je u woj jedino i vaqalo osu eni su na smrt, a kazna im je suspendovana na neodre eno vreme. Zar se onda moj polo`aj uop{te promenio? Najuticajniji kriti~ar Posledweg dana osu enika na smrt istovremeno je bio i najnepouzdaniji: li~no Igo. Izdawu iz godine dodao je Viktor Igo oko 1830 duga~ak predgovor, u kojem studente prakti~no upu}uje kako da ~itaju wegov tekst. Tu ka`e da ta wegova kwiga predstavqa ni mawe ni vi{e nego apel, nepo- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

134 sredan ili posredan, kako god `elite, za ukidawe smrtne kazne. Za{to to nije ranije nedvosmisleno istakao? Zato {to je autor vi{e voleo da sa~eka da vidi ho}e li wegovo delo biti shva}eno ili ne. Cinici bi dodali da je tako e sa~ekao da ve}ina gra ana i parlamentarnih poslanika pristane uz aboliciju. Ta potreba da kwizi u novom izdawu doda ~ovekoqubivu poruku bila je znak da ne{to drugo, mawe dru{tveno po`eqno, vreba na wenim stranicama. Sumwu izaziva ~iwenica da su osu- enikova se}awa iz detiwstva ista kao Igoova: tajni vrt u blizini Val de Grasa, razigrana [pawolka po imenu Pepita. Monolog se, razume se, okon~ava pre izvr{ewa kazne mada se Igo kasnije nadao da }e uspeti da ubedi duha Luja XVII da napi{e nastavak. S druge strane, predgovor, pun istinitih pri~a iz Sudske gazete, prosto kipi u`asom odse~enih glava: tu imamo `rtve nedovoqno o{trih giqotina, ~oveka koji pridr`ava sopstvenu napola odse~enu glavu dok je dosecaju kasapskim no`em, `enu kojoj su glavu, uz vriske, morali da otkinu od tela. Istovremeno, Igo pomiwe i nekog trova~a po imenu Kami, ~ije je pogubqewe proslavqeno kao nacionalni praznik. U Predgovoru drami Kromvel Igo prime}uje da u svim genijalnim qudima, koliko god bili veliki, `ivi zver koja parodira wihovu inteligenciju. Ovde, uz mnogo sinonima, on hvali sveden stil svoje kwige: autor je sveobuhvatno potkresao svoje delo, odstraniv{i sve {to je kontingentno, slu~ajno, pojedina~no, specifi~no, relativno, promenqivo, epizodi~no, anegdotsko, sporedno, kao i li~ne imenice Igo je satima umeo da govori o konciznosti. Uz dodatak dosadwikavog, sarkasti~nog igrokaza pod naslovom Komedija o tragediji, u kojem se grupa u{togqenih snobova `ali na nekog pesnika ~ije ime zvu~i kao Vizigot, i koji poku{ava da ~itaocima istinski prenese ose}awe fizi~kog bola, uvodni materijal zauzima vi{e od tre- }ine kwige. Snobovi veoma podse}aju na preru{en glas Igoove savesti. Poput groznih qubiteqa javnih spektakala koji se pomiwu u kwizi, i on je i{ao da gleda kako bacaju u okove osu enike pre nego {to ih otpreme na zatvorske brodove u Tulonu. Gledao je kako ih gole skidaju na ki{i, da bi im pred masom pregledavali genitalije. Wegovo zalagawe protiv smrtne kazne pru`alo mu je tako e i po{tovawa dostojnu perspektivu iz koje je mogao do mile voqe da se nagleda ka`wavawa i surovosti, i da zami{qa sopstveno pogubqewe. Kako ka`e Sent-Bev, Igou su se ~esto ukazi- 136 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

135 vali duhovi, imao je stra{ne snove u kojima su mu se obra}ali mrtvaci, a jednom prilikom, po{to je obi{ao nekog od mladih romanti~ara na samrtnoj posteqi, nekoliko nedeqa nije mogao da spava sâm. Bez Igoovog kriti~kog razvodwavawa, Posledwi dan osu enika na smrt nije samo polemi~ki tekst. To je apel za ukidawe smrti. Za razliku od Posledweg dana, Orijentalke kao da su bile sme{tene u nekakvu ~arobnu zemqu koja podse}a na [paniju, Al- `ir, Tursku, Gr~ku i Kinu, a zove se Istok. Po mi{qewu jednog kriti~ara, Igo je francusku poeziju vratio u zabavi{te. U ~emu je poenta tih Orijentalki, pita se Igo u predgovoru. Autor nema pojma. On nikad nije video neku od mapa Umetnosti, na kojima su granice mogu}eg i nemogu}eg ucrtane crvenom i plavom bojom. On ih je napisao tek da ih napi{e. Kad otvori kwigu, umesto debelih bojnih linija aleksandrinca ~italac otkriva ogromne prostore beline i {aroliku zbirku pesama sme{tenih na stranice poput apstraktnih crte- `a. Bila je to izlo`ba egzoti~nih stihovnih oblika, od kojih je neke otkrio Sent-Bev u studiji o zanemarenim pesnicima francuske renesanse, dok je druge, poput malajskog pantuma, u francusku doneo orijentalista Ernest Fuine. Neke je Igo izmislio. Praznik demona zvanih \in (kasnije su na te stihove muziku komponovali Fore, Frank i Sen-Sans) po~iwe dvoslo`nim stihovima, vriskom dosti`e vrhunac u stihovima od deset slogova, i polako opada, slog po slog, dok se skoro sasvim ne izgubi: On doute La nuit... J écoute: Tout fuit, Tout passe; L espace Efface Le bruit.* Stihovi koji }e u narednih pola veka izazvati bezbroj katastrofalnih imitacija. Namesto karaoka sa klasi~nim formama stiha, sa svojim zadatim strukturama i temama, imamo jednu dubqu inventivnost. * Sumwam/ U no}.../ ^uh: Sve/ Be`i,/ Pro e;/ Prostor/ Bri{e/ Zvuke. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

136 Orijentalke su otvorile o~i nekolikim pesni~kim generacijama, ne samo u Francuskoj. ^inilo se da mo`e biti originalan svako ko pesmu napi{e uz pomo} re~nika rimâ. ^itaocima koji su odrasli na onoj vrsti poezije koju je Igo dotad pisao izgledalo je da ovo ostavqa katastrofalne posledice na zna~ewe pesama. Izgledalo je da je sve potpuno bezna- ~ajno, a u isto vreme duboko simboli~no. Pisac po imenu proveo je ve~e s prijateqima ~itaju}i ovu Igoovu zbirku, te su se vaqali po podu od smeha. More je bilo stado ovaca ili pas koji laje; tigrovi su imali stope gazela, kowi su leteli kao skakavci; zvezda je bila bezmirisna. Talasi su qubili bokove stena, {to bi bilo sasvim konvencionalno, da nije, tri stiha daqe, podno`je stena rasecalo utrobu mora. Pesma od {ezdeset ~etiri stiha sadr`ala je nazive dvadeset osam razli~itih tipova brodova (zapravo dvadeset sedam, po{to barkarola nije brod, nego pesma), a u devetnaest strofa pojavquje se devojka bez ode}e, koju obliva crvenilo poput nara, dok se quqa u vise}em krevetu, naizgled bez drugog razloga osim {to je lewa. Kriti~arima je krv jurnula u glavu a verovatno i u druge delove tela. Izvrtawe kli{ea bilo je mnogo provokativnije od izmi{qawa ne~eg sasvim novog: rezultat je bila neka vrsta verbalne dezorijentacije, sli~ne kulturnom {oku. Grudi su bile od abonosa, umesto od alabastera, kao {to je uobi~ajeno, a kosa, koja bi trebalo da bude od abonosa, postala je crvena: Ne smemo zaboraviti, eruditski ka`e Igo u bele{ci, da izvesni orijentalni narodi crvenu kosu smatraju lepom. Izme u dve stene od crnog abonosa Vidi{ li onaj tamni ~estar Kako se rogu{i na ravnom Kao pramen vune Me u ovnovim rogovima?... Tamo svakojaka ~udovi{ta gmi`u: usnula a`daja, Nilski kow ogromnog stomaka, Velika i bezobli~na boa Koja je nalik na `ivo deblo.... Sama i naga na mahovini, U toj {umi bila bih spokojnija 138 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

137 Nego pred Nurmahalom Crvenim Koji govori blagim glasom I gleda blagim pogledom! Ako Orijentalke nazovemo neuverqivim ili ve{ta~kim, proma{ujemo poentu odnosno, poga amo je, ali toga nismo svesni. Wihova povr{nost ne predstavqa znak mawe prosve}enog doba. Sve te pa{e i sultane godine bili su kao od providnog papira, po{to im je moda trajala ve} pola veka. Time {to ih je smestio u jednu novu formu poezije, zasnovanu na re~ima, a ne na pojmovima, Igo je ponovo pokrenuo strahove na kojima je po- ~ivala orijentalna moda. Politi~ki nemiri koji su se javili usled propasti Otomanskog carstva (na {ta aludiraju neke od Igoovih pesama) predstavqaju samo deo te pri~e. Evo {ta nalazimo u najboqem tada{wem komentaru Orijentalki. Igoov obo- `avateq po Meri izve{tava u Marsejskom semaforu da je skupina gusara uplovila uz Ronu ~ak do Bokera, gde su oteli sve devojke iz obli`weg sela i pobegli. Po{to se u Bokeru odr`avao me unarodni sajam, a Igoove Orijentalke svakoga su ponovo podsetile na crnomawaste gusare i hareme pune strasti, ta pri~a je zvu~ala uverqivo. Ministar unutra{wih poslova zatra`io je izve{taj od lokalnog prefekta. Na kraju je otkriveno da pomenuto selo ne postoji, niti su otete bilo kakve devojke. Istinski strah predstavqalo je uvo ewe iracionalnog na- ~ina mi{qewa, koji se nejasno povezivao sa islamom i pu{ewem ha{i{a. Igo je i sâm verovao da zapadwa~ki mozak postepeno slabi, a formirawe novog energetskog centra video je ne u Evropi, nego u Sjediwenim Dr`avama. Na osnovu takvih grandioznih izjava Igoovi zemqaci smatrali su ga prevashodno politi~kom li~no{}u. Ali ako Igoove analize primenimo na wegovu poeziju, a wu oslobodimo konteksta kwi`evne istorije, mo}i }emo preciznije da ga opi{emo kao opasnog pojedinca, anarhistu i genijalnog organizatora. Preveo s engleskog Ivan Radosavqevi} (Izvornik: Graham Robb, Victor Hugo, W. W. Norton & Company, New York London. Naslov i podnaslov prevoda ovog dela biografije V. Igoa su redakcijski.) Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

138

139 TUMA^EWA Ivana Milivojevi} HOMER, XOJS, KI[: JEDNO EFEMERNO ^ITAWE IZ PERSPEKTIVE Svaka re~, metafora, ma bila i nekoliko slojeva duboka, i daqe poseduje snagu da iskrom odrazi zna~ewe, unatrag i unapred, izme u naizgled nesaglasnih i krutih nivoa bi}a. Praistorijski narodi koji su stvarali jezike bili su sigurno pesni~ki narodi, budu}i da su otkrili ~itav harmonijski okvir vasione i su{tinsko me usobno delovawe wenih `ivotnih procesa. Trebalo bi da vidimo kako ~itava teorija evolucije (koju je na{a, sebi okrenuta arijevska svest, potom zaboravila) slikovito po~iva u na{im etimologijama. (Kenner, 1975, ) Prevedeno na jezik obi~an i savremen, ovo poetsko-etimolo{ko zapa`awe Hjua Kenera iz kwige o dobu Ezre Paunda, T. S. Eliota, Xejmsa Xojsa i Vindama Luisa ne otkriva ni{ta posebno novo: re~i koje spajamo bile su i ranije mnogo puta spajane, i spaja}e ih i drugi u svojim svakodnevnim `ivotima, paralelno kojima }e dela pesnika nastajati ne samo kao veliki citat po sebi, ve} {tavi{e kao citat nanovo energizovan, kao ciklotron {to umno`ava energije pojedinih ~estica u cirkulaciji (Kenner, 1975, 126). U kontekstu koji kwiga Doba Paunda postavqa, me utim, pomenuto zapa`awe ne samo da nagove{tava posebnu vrstu energije i posebne na~ine na koje se ona umno`ava, ve} Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

140 podrazumeva i wene budu}e transformacije, bilo zasnovane na zna~ewu ekvivalentnih motiva u novim poetsko-proznim okvirima, na izmewenom nasle u formalnih odlika teksta, ili na kwi`evnim junacima u okolnostima koje uvek u izvesnoj meri zavise od duha vremena. Iako Xojsov Ulis prevodi Homerovu Odiseju sa wenog izvornog jezika, istorijskog perioda i geografskog polo`aja, taj prevod upravo ukazuje koliko su i ep i roman duboko usidreni u sopstveni jezik i kulturu Ulis u isti mah pretvaraju}i razli~ite elemente tradicije koji su ve} za Odiseju predstavqali, po Kenerovoj terminologiji i u najboqem smislu te re~i, fosilnu poeziju, prepoznaju}i i iznova defini{u}i u utisnutoj matrici nezavisno promenqive vrednosti. Xojsov homerski okvir je proizvoqan i prilagodqiv, hronologija Odiseje u Ulisu tek delimi~no po{tovana, a ono {to predstavqa izbor preuzetih motiva ~esto je naknadno otkrivena koincidencija pre nego autorski promi{qena korelacija. Sve ovo, me utim, ne zna~i da brojne homerske paralele, bilo o~igledne ili prikriveno prisutne u Ulisu, nisu bile od su{tinske va`nosti za Xojsa, naprotiv, to samo govori u prilog sada ve} op{teprihva}enoj pretpostavci da je ~itava pozadina za roman koju je gr~ki ep obezbedio bila va`nija piscu nego wegovom eventualnom ~itaocu. Xojs ne samo da se suo~io sa tri ozbiqna izazova koja su se ticala organizacije romana: kako konkretno u proznu formu ukqu- ~iti poetske efekte, kako internalizovati naraciju i kako zabele`iti razli~ite glasove i nivoe svesti, ve} je wegov prvi zadatak bio da prona e strukturnu i tematsku potku koja }e nositi pri~u na na~in na koji to u tradicionalnom romanu ~ini zaplet. Izvesni elementi proze Danila Ki{a, a posebno kada je u pitawu roman Pe{~anik, s neobi~nom prirodno{}u uspostavqaju paralelu paraleli izme u Homera i Xojsa. Najpre zbog toga {to u ovom slu~aju iznova transponuju matricu homerske fosilne poezije gotovo bukvalno, zasnivaju}i pri~u na nekoliko golih ~iwenica iznetih u pismu Eduarda Ki{a sestri Olgi, a zatim i iznose}i na povr{inu arheolo{ke iskopine turbulentnog vremena o kome je pismo svedo~ilo. Tek zatim, oni to isto ~ine citiraju}i narativni postupak Xojsove Itake, ru`nog pa- ~eta Ulisa, u epizodama Krivi~nog postupka i Ispitivawa svedoka, formuli{u}i pitawa ~iji odgovori, koliko, zapravo, i sama pitawa, predstavqaju supstancu romana. U odnosu na ho- 142 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

141 merovski original dobar deo Pe{~anika predstavqa dakle parodiju parodije koja }e se u punoj svetlosti ukazati tek na antropolo{kom planu romana, dok u odnosu na Itaku uspostavqa neobi~an, reverzibilni intertekstualni spoj ukazuje se kao ponavqawe odre enog narativnog modela da bi istom tom modelu dala i jedno sasvim novo zna~ewe na koje Xojs, dok je ovu epizodu pisao, svakako nije ni pomi{qao zna~ewe koje je kateheti~ki model u~inilo samo jednim od modela krivi~ne procedure koja }e se u raznim oblicima pripoveda~kog postupka pojavqivati u Ki{ovom delu i posle Pe{~anika. Kwi`evna arheologija, i u Itaki i u Pe{~aniku, podrazumeva nekoliko vidova vanestetske, odnosno metaestetske motivacije. Po imo od Ki{a: u nekoliko navrata on u intervjuima nagla{ava da mu je niz pitawa koja je sebi postavqao, ne bi li razre{io lavirint i praznine zna~ewa iz o~evog pisma, svojom narativnom tehnologijom pomogao i u tome da sklopi celinu, odnosno da odgovaraju}i na zagonetke koje sam sebi postavqa napi- {e roman. Ako, znaju}i to, ponovo pogledamo Itaku, epizodu koja rekapitulira roman ~iji je i sama deo, sme{tenu u roman pre Molinog monologa ali posle svega ostalog, ne bi li bilo blisko pameti da pretpostavimo kako su kateheti~ka pitawa i Xojsu poslu`ila u svrhu arheolo{kog alata za preispitivawe mnogih zna~ewa nagove{tenih u {esnaest epizoda Ulisa koje Itaki prethode? U tom smislu mo`emo se retorski upitati i da li je funkcija homerovske epske skele na kojoj se dr`i Ulis u davawu ~vrstine relativno nestabilnoj strukturi, virtualnom zapletu koji po~iva na obi~nim, svakodnevnim aktivnostima Leopolda Bluma? Po imo od jedne bezbedne pretpostavke koja citira Xojsovog biografa Ri~arda Elmana: za Xojsa je ovaj kontrapunkt bio zna~ajan zato {to je otkrio ne{to o Blumu, o Homeru, i o egzistenciji samoj (Ellmann, 1982, 361). Elman ovde nalazi da je pored dobro poznate moderne odiseje Ulis na{eg doba proputovao i jedan druga~iji put, podstaknut wegovom `udwom za znawem, a {to je bio put kod Homera u izvesnoj meri zanemaren. Ideja o ovakvom putovawu kod Ki{a }e se pojaviti sa novim ontolo- {kim smislom, postavqaju}i na ovom mestu mo`da najva`nije pitawe o vezi, kwi`evnoj i antropolo{koj, izme u Odiseja, Leopolda Bluma i Eduarda Sama. Stara formalisti~ka teza da je kwi`evna tradicija, upro{}eno re~eno, niz eksperimenata tokom kojih su odre eni uslovi promeweni dok su drugi zadr`ani, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

142 a ovom prilikom posebno imaju}i na umu takozvane spoqa{we uslove u kojima ovi junaci postoje ali i parodijski element koji ta pretpostavka ukqu~uje, pru`a dobru osnovu za razumevawe postavqenog pitawa. Kako, dakle, gledano preko prostora koji deli ono {to je spoqa{we takozvanu pri~u i takozvani narativni postupak koji je stvara i unutra{wi `ivot likova, vidimo wihovu egzistenciju? Posmatraju}i pri~u, odnosno ono o ~emu nam takore}i nepostoje}a pri~a modernog romana govori, izgleda da je malo dodirnih ta~aka izme u dela Homera, Xojsa i Ki{a. Na po~etku imamo ep koji govori o dugim godinama mitskog putovawa kraqa Itake, ep koji po~iwe krajem Trojanskog rata i zavr{ava Odisejevim povratkom porodici, zatim roman o jednom danu reklamnog ogla{iva~a koji kontemplira tokom {etwe dablinskim ulicama i enterijerima, i kona~no roman koji prati misli sredwoevropskog Jevrejina u vrtlogu nacisti~ke istorije. Ako, me utim, narativne situacije i egzistencijalne okolnosti shvatimo, za ovu priliku, tek kao osnovu za gradwu karaktera, i to odre enog karaktera odre enog antropolo{kog profila, prona}i }emo ~itavu mre`u crta zajedni~kih ovim ina~e u svakom drugom smislu udaqenim junacima. Figura Odiseja ~itqiva je kroz stereotipe ratnika, vladara, oca i supruga, (Kalipsinog) qubavnika, putnika i lutalice. Lik Leopolda Bluma ili ponavqa ili varira ove Odisejeve crte, u preobra`enom ili parodijskom maniru. Blum je pacifista, ali ne preza da se uhvati u ko{tac sa kiklopima modernog Dablina. U dru{tvenom smislu on je paradigma stanovnika grada, ali je tako e i gra anin sveta. Wegov aspekt figure oca ja~i je nego kod Odiseja: on je otac petnaestogodi{we Mili, pre jedanaest godina izgubio je novoro enog sina, tokom osamnaest sati koliko radwa Ulisa traje on pronalazi, a verovatno i ponovo gubi, svog Telemaha u liku Stivena Dedalusa. Blum je suprug Moli, kojoj je u isti mah i vi{e i mawe nego mu`. Iako se Kalipso epizoda de{ava u wegovoj i Molinoj ku}i, sazna}emo kasnije da on ima dve surogat-qubavnice: Martu Kliford i Gerti MakDauel. Wegovo dnevno putovawe po~iwe i zavr{ava se u Dablinu, gradu u kome `ivi. Ipak, kao potomak jevrejske loze, loze Ahasfera, on je u simboli~kom smislu osu en da bude izgnanik-lutalica. Ovim elementima ve} je uspostavqena i mogu}a veza sa E. S., junakom Pe{~anika, neuroti~nim ma arskim Jevrejinom daleko od bojnog poqa ali i od spokojstva tople dnevne sobe. On nema 144 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

143 neprijateqe protiv kojih bi se mogao boriti. Wegov odnos prema porodici u senci je wegovih intimnih strahova. On nestaje i vra}a se ku}i, wegovi su koraci pra}eni i wegove su misli pod istragom u romanu sve do trenutka wegovog kona~nog odlaska. Ali su sva trojica, Odisej, Blum i E. S., qudi moralno nezavisni, sna`nih li~nosti, koji plivaju uz maticu svog vremena, kako bi Ki{ rekao, izdvajaju}i se senzibilitetom, inteligencijom i individualizmom, i antropolo{ki aspekt koji ih vezuje, provu- ~en kroz iskopine vremena i mesta koja ih razdvajaju, svakako pru`a jednu mogu}u podlogu za tuma~ewe drugih srodnih aspekata Odiseje, Ulisa i Pe{~anika. Na nekom mestu Ki{ navodi misao Rejmona Kenoa o tome kako je bilo koje delo napisano posle Homera u stvari ili jedna Ilijada, ili jedna Odiseja. I stvarno, kao dve komplementarne strane velikog mita, moglo bi se tvrditi da ova dva epa sadr`e su{tinu svih mitova koji su im kroz kwi`evnu tradiciju usledili, sadr`e}i i dva konceptualno razli~ita pogleda na svet i antropolo{ka pristupa. Ako bismo se slo`ili da Ulis i Pe{~anik slede princip Odiseje, slo`ili bismo se i u tome da su ova dva romana zna~ajno okarakterisana individualnim portretima odisejskih figura, Leopolda Bluma i E. S.-a. Ovo bi po definiciji pretpostavqalo parodirawe postulata Ipolita Tena o rasi, sredini i momentu, pokazuju}i kako se karakter, i to potencijalno isti karakter, mewa u odnosu na okolnosti koje mu postavqa rasni identitet, geografske koordinate i duh vremena koji predstavqa. Zamislimo stoga da je Odiseja, istovremeno ovaplo}uju}i sve i imanentno sadr`e}i klicu za razne parodijske varijacije koje }e za wom uslediti, bila ep o ~oveku, Odiseju, i da se na taj na~in i odrazila kroz razli~ite slojeve Ulisa i Pe{~anika. Strukturne i simboli~ke aluzije na Homerov ep prisutne kod Xojsa omogu}avaju nebrojene mogu}nosti za ~itawa romana Ulis, jer uvek je vi{e zamislivih tuma~ewa nego {to bi ambicija autora mogla i da pokrije. Ali ako je najva`nija komponenta homerskog interteksta u odiseji modernog vremena morala biti oli~ena upravo u junaku zanemaruju}i na ~as izuzetnost Odiseja u okviru anti~ko gr~kog dru{tva, ili Bluma u Dablinu ranog dvadesetog veka, ili E. S.-a sredwoevropske Panonske ravnice ovi likovi svakako su predstavqali personifikacije i ogledala svojih epoha i mesta. A ovo samo nagla{ava koliko je Xojs u odnosu na Homera, kao i Ki{ u odnosu na Xojsa, koristio inter- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

144 tekstualni citat kao sredstvo za prikaz komplementarnih, koliko i kontrastnih pogleda na qudsku prirodu. Ili, kako je Hari Levin davno predo~io: Uvek spreman da umakne kad se suo~i sa akcijom, Xojs se kloni herojskog. Odnos izme u Odiseje i Ulisa jeste odnos paralela koje se nikada ne ukr{taju. Homerski prizvuci doprinose wihovoj noti univerzalnosti, wihovom rangu u okviru tradicije, onome {to bi mogla biti trivijalna ili bezbojna bajka. Ali, ~ine}i to, one pretvaraju realisti~ni roman u tobo`wi ep. Sada{wost se tretira kao travestija pro{losti, bogatstvo obezbe uje ironi~an komentar realnosti. nije mawe stvaran, za Xojsa, samo zbog toga {to je potpuno odvojen od nekakve ispri~ane veli~anstvenosti. Herojska dela su jedno, a svakodnevna delawa su drugo, i on ih pa`qivo ~uva u odvojenim sferama. (...) Ali vremena se mewaju, i ustanovqene rutine gradskog `ivota bivaju prekinute sirenama za vazdu{nu opasnost. Povod za Odiseju, iako to ostaje stvar tamne pro- {losti, jeste pad jednog grada. Ona je pri~a o izgnanstvu, i, posle dugog kruga nesre}a, o povratku ku}i. Ona je `ivotni, iako zakasneli, deo naj~e{}e ponavqanog ciklusa evropske legende: mnogo naroda traga za svojim precima sve do Prijamovih sinova, a neoplatonska kritika shvata Odisejeva pute{estvija kao alegoriju du{e. (Levin, 1960, 69 70) Ako Pe{~anik po~iwe tamo gde se Ulis zavr{ava, i to upravo kada ustanovqene rutine gradskog `ivota bivaju prekinute sirenama za vazdu{nu opasnost, onda on uistinu zatvara i tragi~an krug qudske istorije od trojanske bitke do holokausta. Ali ~iwenica da E. S. provodi `ivot, figurativno re~eno, pod sirenama za vazdu{nu opasnost daleko od toga da implicira bilo kakvu herojsku, odisejsku dimenziju Ki{ovog romana. E. S. je zami{qen kao autsajder izgubqen u bujici istorijskih okolnosti, svedok, i, sve do no}i kada }e napisati posledwe pismo svojoj sestri, tek mogu}a `rtva. Uprkos tome, on ose}a, putem wemu svojstvene neuroti~ne intuicije, nadolaze}u li~nu tragediju. Wegova `ivotna pozicija u romanu koincidira sa trenutkom kada se sfere, kao {to Levin ka`e, herojskih dela i svakodnevnih delawa preklope i ne postoji ni{ta {to on mo`e 146 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

145 u~initi s tim u vezi. Wegova odiseja je putovawe u jednom pravcu i ona ne zna za red vo`we, tu veliku (kontra)metaforu Ki{ove trilogije. Ova nevidqiva, pa unekoliko i protivre~na veza, i ovaj novi smisao motiva putovawa, tek jo{ jednom ukazuju kako iza svakog kwi`evnog dela le`i slo`eno kwi`evno iskustvo, i da autorova primarna aktivnost ~esto nije pisawe, ve} istovremeno i sa jednakim zna~ajem, ponekad ~ak nesvesno, ~itawe i reagovawe na palimpseste koji u samom wegovom delu neizbe`no ve} postoje. Neki od tih slojeva imaju jasan odraz, neki su sasvim neodre eno nagove{teni, ali svako ~itawe unazad trebalo bi da potencijalne veze u~ini vidqivijim. Od Slika sa putovawa iz Pe{~anika mogla bi da se sa- ~ini nekakva oksimoronska, nepokretna odiseja; Bele{ke jednog ludaka mogle bi se razumeti kao lirska parodija zami- {qenog xojsovskog solilokvija; ali jedino se forma pitawa i odgovora iz Istra`nog postupka i Ispitivawa svedoka ispostavqa kao nesumwivo svesna i konceptualna reakcija na pripovednu formu Itake. Na neki na~in, ovim se stvara parodija drugog stepena katoli~kog katehizma, ali na druga~iji na- ~in stvara se i drugi stepen poeti~kog interteksta zasnovanog na karakteristi~no homerskoj dvoglasnoj naraciji kojom se otvaraju Ilijada i Odiseja i kojom po~iwe pripovedawe epske pri~e. Recimo, kada nepoznati glas izgovori prvo pitawe Itake: koje su paralelne pravce Blum i Stiven u povratku pratili, on u istom ~asu nagove{tava i fantomsku prisutnost drugog nepoznatog u~esnika u dijalogu, kao {to je Homerov pripoveda~ nagovestio fantomsko prisustvo muze: O junaku mi kazuj, o Muzo... Zakqu~uju}i kako ~itav posledwi deo Ulisa, povratak ku}i koji sa~iwavaju epizode Eumej, Itaka i Penelopa, jeste zapravo povratak naracije Muzi, Hju Kener polazi za jedan korak daqe: Muza odgovara bez predaha; ona je u posedstvu geometrije saop{tavawa, i metri~ke poezije, informacija o pro{losti likova i wihovih najdubqe skrivenih misli; i ona nas mo`e zasuti informacijama koje nikada ne bismo ni pomislili da `elimo da znamo, o zapremini rezervoara dablinskog vodovoda ili o snazi u sve}ama koju proizvodi plinski plamenik u Blumovoj kuhiwi. (Kenner, 1978, 96) Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

146 Muza, dakle, nije samo pokreta~ naracije, sveznaju}i autoritet ~iwenice i nau~nog uma: u Ulisu ona priziva i iznova stvara razli~ite stilove pripovedawa; u Pe{~aniku ona koristi izvesne stilove zbog wihove prirodne svrsishodnosti, ne bi li do~arala stvarni `ivot iz razli~itih ta~aka gledi{ta koje joj kwi`evna umetnost mo`e ponuditi. Ali ona to pre svega ~ini prepisuju}i od Homera, od prvog koji je otkrio kako je pri~i potreban vi{e nego jedan glas da bi sebe artikulisala, da bi, kona~no, ukazala na razliku izme u svoje prirode i prirode ma koje druge forme verbalne komunikacije. Pretpostavqaju}i ovo, Kener posredno ve} tvrdi kako mi obi~no shvatamo narativni glas kao ne{to {to i nije mnogo vi{e od konvencije koja odgovara standardima razumne kritike : bivokalnost Homerovih epova nije samo pitawe ~isto autorskog izbora izme u sredstava naracije, naprotiv, sama je pri~a ta kojoj je neizbe`no potrebno da se artikuli{e putem bar dva izvora pripovedawa. I {ta je onda Homer u~inio s pri~om? Po~eo je zamoliv{i Muzu da mu pomogne, i to ne da mu pomogne da sastavi pri~u, ve} da mu pomogne da je ispri~a (Kenner, 1978, 65; moj kurziv). Odnos izme u Homera i Muze se mewa kako naracija Ulisa te~e, da bi se na izvestan na~in razre{io u epizodi Penelopa koju obele- `ava potpuna dominacija `enskog glasa: Da jer on nikad nije u~inio tako ne{to nikada nije zatra`io doru~ak u krevetu s dva jajeta jo{ odonda u hotelu Siti arms kada se pravio da je bolestan i govorio kao bolesnik prenemagao se ne bi li postao zanimqiv onoj matoroj ve{tici gospo i Riordan (Xojs, 2007, 718) i onda sam o~ima zatra`ila da me ponovo pita da i onda me je pitao ho}u li da da ka`em da planinski cvete moj i ja sam ga najpre zagrlila i privukla ga sebi da oseti moje grudi kako su mirisne da i srce mu je tuklo kao ludo i da rekla sam ho}u Da. (ibid., 760) Izme u ova dva fragmenta odvija se dug monolog Moli Blum, pokrivaju}i {iroku skalu wenih se}awa, anticipacija i trenutnih reagovawa, kao i implicitno opisuju}i ~itav spektar ose}awa prema wenom suprugu Poldiju. Po~iwu}i ironi~nom evokacijom Leopoldovog ko~operewa pred gospo om Riordan, nekada{wom sustanarkom porodice Blum u hotelu Siti arms, i 148 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

147 zavr{avaju}i se liri~nom stra{}u wenog Da na Houtu, Molin tok svesti mewa uglove i prolazi kroz razli~ite stilove naracije, pri tome simboli~no kondenzuju}i raznovrsnost stilova od prve epizode Ulisa na daqe. I mada sama ideja o pra}ewu ne- ~ijeg toka svesti podse}a na izvestan model psiholo{ke imitacije, Molin monolog se samo povr{no mo`e ~itati kao podra- `avawe psiholo{kog procesa preto~enog u re~i. Kao narativna forma, Molin tok svesti zapravo je ne{to {to smo ve} videli kao formu Blumovog unutra{weg monologa, ali dovedenog do svog krajweg oblika. Penelopa je jedina epizoda Ulisa pripovedana u jednom glasu: bez interpunkcije, neprekinuta, ona gotovo da stvara iluziju nepripovedanog, odnosno nekontrolisanog teksta. Bez po- ~etka, sredine i kraja, i sa svojom feminizovanom perspektivom, ona se kona~no pojavquje da bi nam pokazala kako se Muza pona{a bez Homera (Kenner, 1978, 98). Bele{ke jednog ludaka, korespondiraju}i skup poglavqa Ki{ovog Pe{~anika, karakteristi~no je stilizovan od po~etka do kraja. Dok Istra`ni postupak i Ispitivawe svedoka usvajaju poetiku Itake, i dok Slike s putovawa uvode deskriptivnu igru uz perspektivu prvog lica, Bele{ke jednog ludaka predstavqaju potpuno predavawe pred mo}ima Muze, figure Oca, Inspiracije romana: Te{ko je podi}i svoju nesre}u u visinu. Biti posmatra~ i posmatran istovremeno. Onaj koji je gore i onaj koji je dole. Onaj dole, to je mrqa, senka Posmatrati svoje bi- }e iz aspekta ve~nosti (~itaj: iz aspekta smrti). Mo`da }e to biti moj sin, koji }e jednog dana izdati na svet moje bele{ke i moje herbarijume s panonskim biqem (i to nedovr{eno i nesavr{eno, kao i sve qudsko). A sve {to nad`ivi smrt jeste jedna mala ni{tavna pobeda nad ve~no{}u ni- {tavila dokaz qudske veli~ine i Jehovine milosti. Non omnis moriar. (Ki{, 1983, 35. i 282) Ludakov pogled na svet, prenesen u re~i, jeste parodijsko-filozofski, ali je u izvesnom smislu i dobar primer, na na- ~in na koji je to i Molin monolog, toga koliko poetski jezik, po sopstvenoj prirodi i nekad uprkos autorskoj nameri, te`i da se razlikuje od obi~nog, svakodnevnog diskursa. Sam termin defini{e, uostalom, jezik kwi`evnosti kroz wegovu razli~itost u odnosu na pragmati~ne i emocionalne tipove govorne komunika- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

148 cije, a iznad svega kroz wegovu estetsku funkciju koja se opire samoj ideji uverqivog podra`avawa obi~nog `ivota. U isti mah, me utim, on pokazuje da je jezik kwi`evnosti uvek manipulacija, poeti~ki izbor zasnovan na posebnom odnosu izme u izraza i metoda: autor je taj koji odlu~uje da kwi`evni diskurs stvori tako {to }e pribli`iti oblik pripovedawa svakodnevnom diskursu ; ali podre uju}i svoju re~ prirodi umetnosti on i u tom slu- ~aju koristi neobi~an, oneobi~en jezik karakteristi~an za Bogove i martire, kako to Ki{ formuli{e, primewuju}i ga u svojim mitovima i mitologemama. Kona~an rezultat ovog oneobi~ewa, izme u ostalog, predstavqaju i mali gestovi uzneseni do mitskih dimenzija drevnih rituala. Kod Xojsa, recimo, zahvaquju}i tome Blum i Stiven ne postaju antijunaci, ve} pre poruga onome {to je moderno vreme u~inilo herojima starog doba i wihovim idealima. Na trenutak mo`emo prepoznati da je jedini junak na{eg doba koji se pojavquje kod Xojsa, i to posredno ali sveprisutno u Portretu umetnika u mladosti, ^arls Strjuart Parnel. Ali ako je figura Parnela poslu`ila da bi se pokazalo {ta je savremeni Dablin uspeo da u~ini izuzetnim individuama, onda je Leopold Blum, sa svojim trivijalnim aktivnostima i re~ima, predstavqao samo jedan korak daqe da bi se predstavila pozornica zapadne kulture dva milenijuma posle Homera. Xojsov prijateq i tuma~ wegovog dela, Frank Baxen, bio je prisutan kada je pisac Ulisa poredio lik Odiseja sa drugim zna- ~ajnim junacima zapadne kwi`evne tradicije. Iznad svega, kako je Baxen zabele`io, Xojs je bio fasciniran potpuno{}u Odisejevog lika i u pore ewu sa drugim klasi~nim junacima elaborirao ovu svoju misao. Me u primerima koje je naveo bio je Faust ~ovek li{en starewa i u ve~itoj senci prisustva Mefista, Hamlet sveden na svoju ulogu sina, Hristos koji nikada nije `iveo sa `enom i stoga tokom `ivota propustio jednu od najproblemati~nijih stvari koje ~ovek mo`e da iskusi. Na drugoj strani je Ulis, sin Laerta, otac Telemaha, suprug Penelope, qubavnik Kalipso, sabrat po oru`ju gr~kim ratnicima oko Troje i kraq Itake (Budgen, 1972, 16). Naravno, rekav{i ovo, Xojs nije podrazumevao ideju o potpunom ~oveku u wenom konvencionalnom obliku, ili kao ideju o zaokru`enom karakteru kako je ona bila uobi~ajeno shva}ena pri upotrebi kontrastnih termina ispuwen i povr{an, zaokru`en i ravan. Moderni Ulis ne bi trebalo da bude shva}en ni kao trodimenzionalna, 150 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

149 idealno oblikovana skulptura. Wegovo nasle e i wegova su{tina, jednom re~ju wegova potpunost, trebalo je da bude nasle e i su{tina dobrog ~oveka, posmatranog kroz razli~ite aspekte `ivota, obi~nog i herojskog, odnosno individualne, ali u isto vreme reprezentativne figure svog vremena. Koncept dobrog ~oveka po pretpostavci odra`ava ideal i generalizaciju, ali tako e sugeri{e ne{to qudsko i dosti- `no. Prema tome, iako je ponekad pogre{no predstavqano kako je Leopold Blum oli~ewe ma kog ~oveka, svakog ~oveka ili pojednostavqene inkarnacije Odisejevog Nikoga, on kao kwi- `evni karakter sadr`i dva jednako va`na aspekta. Prvo, on je zami{qen kao neko ko je sli~an svim qudima do izvesnog stepena, ne bi li na taj na~in bio komunikativan drugima, ali pored toga i kao neko ko }e biti dovoqno razli~it da bi ga drugi zapamtili po toj razli~itosti. Moderan Ulis, dakle, kao kwi`evni junak, odra`ava upravo osobine su{tinske za qudsko bi}e. On je delom Jevrejin, ro en u Dablinu, o`ewen ~ovek, otac, gra anin sa slu`bom, gospodin mawe ili vi{e jedinstvenog ukusa i razmi{qawa, i sudbine koja nije naro~ito uzbudqiva, ali je u svakom slu~aju prili~no posebna. I tek kad drugi prepozna sve {to Blum stvarno jeste, ste}i }e on pravo da ga posmatra ili kao Jevrejina Lutalicu, ili kao Mesiju, Antihrista, otelovqewe Nauke, ili {ta god da mu, kao tuma~u, deluje uverqivo. Kao kwi- `evni junak, Blum je istovremeno odraz i odra`eno, proizvod i stvaralac proizvedenog proizvod svoje sredine i onaj koji daje zna~ewe toj sredini. I ve} ta ~iwenica otvara kontekst za sve me{avine koje se pojavquju u Ulisu: dan u Blumovom `ivotu koji konglomeri{e i kondenzuje wegovu pro{lost i pro{lost wegove porodice; ambijent u kome on `ivi i wegove najintimnije misli; wegove aktivnosti i asocijacije koje wegova svest stvara; prostor Dablina i prostor vasione; horizont mora i kuhiwski kredenac. Van konteksta koji postavqa Dablin kao panorama, sociolo{ki i antropolo{ki pejsa`, Blum me utim nije neko ko izaziva posebno dopadawe niti nedopadawe, on je mo`da prihva}en ali ne i po`eqan od ve}ine. Wegove nasle ena i usvojena vera u senci su wegovog li~nog uverewa koje ne pridaje mnogo zna~aja religioznim stavovima, i taj nedostatak religije ~ini ga, dodu{e, na neki na~in i izgnanikom u sopstvenom gradu. Blum je distanciran i od svog jevrejskog plemena kao odre uju}eg arhetipa, i vi{e od toga. On nema sistem, ni partiju, niti novine Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

150 ili platformu, ukratko, ba{ nikakvih sredstava da svoje ideje sprovede u delo, jer je preterano probirqiv po pitawu izbora sredstava, preterano oprezan... (Budgen, 1972, 285), ali nije li upravo u tome roman o junaku na{ag doba? Qudi uglavnom i imaju ideje koje ne proizvode nikakav efekat, i to zato jer im nedostaju ili sredstva ili mogu}nost izbora da ih iskoriste, E. S. je tome najboqi primer. Blum je ~ovek koji ne pripada ni jednoj instituciji, ali to ga samo ~ini univerzalnijim junakom, kao {to ga wegovo jevrejstvo, wegovo izgnanstvo po ro ewu, ~ini gra aninom sveta. Razli~itost u idejama u odnosu na junake Ilijade i u izabranim sredstvima da svoje naume ostvari po osnovnim antropolo{kim crtama obele`avaju ve} Homerovog Odiseja. S druge strane, Bluma zna~ajno odre uje i specifi~no Xojsova estetika. Tokom mnogih razgovora sa Xojsom u Cirihu, bele`i Frank Baxen: Saznao sam da se po wemu qudski karakter najboqe ispoqava zamalo da ka`em potpuno ispoqava kroz najobi~nija `ivotna delawa. Na~in na koji ~ovek vezuje pertle ili jede jaje da}e vam boqu ideju o tome koliko se razlikuje od drugih nego na~in na koji odlazi u rat. (...) Ni ubistvo ni samoubistvo ne mogu biti jedinstveni kao {to je ulegnu}e na {e{iru. Karakter, ukratko re~eno, ne le`i u ~iwewu ili ne~iwewu grandioznih dela, ve} u osobitom i li~nom na~inu obavqawa sitnih. (Budgen, 1972, 75) Mada ove re~i svedo~e o Xojsovoj viziji modernog karaktera, u takozvanom stvarnom `ivotu koliko i u fikciji, izgleda da one jo{ vi{e govore o tome kako je pisac ~itao svet u kome je taj karakter postojao. Mali ~ovek, kako ga je Xojs zami{qao stvaraju}i roman Ulis, nije bio sasvim svestan istorijskih okolnosti kojima je bio okru`en, niti su ga se one posebno ticale. Naravno, druga~ije pitawe moglo bi se postaviti o tome {ta bi se sa tim malim ~ovekom dogodilo ukoliko bi bio nevoqno gurnut u maticu istorije, dok vezuje pertle pred polazak u rat, u tamnicu ili koncentracioni logor, kao {to }e se de{avati nekim junacima Ki{ovih pri~a? U ovom trenutku takvo pitawe prevazilazi problem karaktera, nagove{tavaju}i mnogo obuhvatniji horizont s kojim se jedan autor hvata u ko{tac. Xojsov 152 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

151 li~ni, ideolo{ki, antropolo{ki i esteti~ki izbor nije bio samo svet u kome junak ne ostvaruje grandiozna dela, ve} tako e i svet u kome grandiozno delo kao takvo ne postoji. U takvom svetu ni Leopold Blum ni E. S. nisu mogli biti junaci koji bi posedovali kona~an identitet. Dablinski Telegraf, recimo, umesto Blumovog navodi ime L. Buma me u o`alo{}enima na sahrani Padija Dignama. Inicijali E. S. nisu ~ak ni puno ime. Sugerisano nam je da bi Blum eventualno mogao biti Svako ili Niko. E. S. svoje bele{ke potpisuje, doslovno ili metafori~ki, kao Ludak. Hari Levin bele`i kako je Blumova odiseja ep psiholo{kih frustracija i dru{tvenih neprilago- enosti (Levin, 1960, 102), a isto bi se moglo re}i i o E. S.-u i wegovim putovawima. Veliki deo materijala ugra enog u Ulis po~iva na Blumovim vezama s razli~itim qudima, dok istra- `ni postupak Pe{~anika dovodi E. S.-a u vezu sa ~itavom lepezom ro aka, poznanika i suseda. Obojica, ipak, ostaju autsajderi, neprilago eni i simboli~ni izgnanici, ali ih ne do`ivqavamo ni kao antiheroje ni kao bezbojne figure kojima nedostaje li~nost. Ono {to ih ~ini junacima wihov je izbor: snaga koju oni poseduju jeste u izboru sa ~ime }e se pomiriti i protiv ~ega }e se boriti, ili makar di}i svoj glas, i ta je snaga u dobroj meri odisejska. CITIRANA DELA Budgen, Frank, James Joyce and His Making of Ulysses and Other Writings, Second edition, Oxford University Press, Oxford, Ellmann, Richard, James Joyce, Second Edition, Oxford University Press, New York, Oxford, Toronto, Kenner, Hugh, Joyce s Voices, Faber & Faber, London, Kenner, Hugh, The Pound Era (The Age of Ezra Pound, T. S. Eliot, James Joyce and Wyndham Lewis), Faber and Faber, London, 1975 Ki{, Danilo, Pe{~anik, Globus, Zagreb, Prosveta, Beograd, Levin, Harry, James Joyce (A Critical Introduction), Faber and Faber, London, Xojs, Xejms, Uliks, preveo Zoran Paunovi}, Geopoetika, Beograd, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

152 Oglas 154 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

153 Oglas Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

154 Ivo Tartaqa GOVOR JEDNE PESME O SEBI SAMOJ U beogradskom Nin-u je 22. maja godine objavqena pesma Vladimira Popovi}a sa ubistvenom gre{kom u naslovu Monopol pjesme. Posle sedam dana poneki ~italac je mogao da zapazi sitnu ispravku: u pro{lom broju nedeqnika potkrala se gre{ka. Pod svojim pravim naslovom pesma }e biti {tampana u Popovi}evoj zbirci Poveqa sna i jave, objavqenoj godine u Prosvetinoj biblioteci Savremenih jugoslovenskih pisaca Brazde. Prve re~i u tekstu iz novina u kwizi su izmewene, i pesma se pojavila u svom kona~nom obliku: MONOLOG PJESME U rije~i `ivim. Rije~ju me izrazi! Ja u woj jesam otkrovewe mo}i. Tad ni{ta nije nalik mojoj snazi: ja bivam svjetlost u ~ovje~joj no}i. Nasqedstva ne znam: svako sam me stje~e; u svakom, vazda, iznova se ra am. Tako moj zakon od iskona te~e da wim i samu sebe prepora am. 156 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

155 I da mi snaga uzalud ne jekne, Ja `ivot mijewam ko me jednom rekne, i svakoj stvari preobrazim lice. Sve ~e`we svijeta, snovi svih vremena kroza me teku kao ponornice: bez mene sve je pusto{ i praznina. Uvodne re~i iz pesme u prvoj verziji: Rije~ mi je `ivot promewene su u kwizi tako da Pesma, kao da je dramsko lice, svoj monolog zapo~ne izjavom: U rije~i `ivim. Izmewena re- ~enica je, grubo uzeto, sinonim one prvobitne. U oba iskaza upotrebqena je i ista sinegdoha jednina je uzeta umesto mno`ine. Stvarno, pesma nije nikad sva od jedne re~i. I za nastanak najkra}e kwi`evne tvorevine bar dve su neophodne. Sama misao da je pesma u re~ima nastawena, da je svekoliko pesni{tvo, za razliku od drugih umetnosti umetnost re~i, postala je u razgovorima o kwi`evnoj estetici op{te mesto. No na na{em jeziku sintagma umetnost re~i ne pokazuje da li je za odredbu uzeta jednina ili mno`ina. Nema~ka slo`enica (Wortkunstwerk) koja joj je mogla poslu`iti kao obrazac nedvosmisleno uzima re~ u singularu. Nije te{ko zapaziti da re~ u jednini uzeta ima sugestivnost koju re~i kao mno{tvo obi~no nemaju. Re~i, re~i, re~i mrmqa [ekspirov junak prezrivo, sa nekakvom kwigom u rukama, zga en vladavinom la`i i praznoslovqa. U jednini uzeta re~, me utim, kao da nosi daleki odjek biblijske povesti: U po~etku bje{e rije~ Weno ozna~avawe nizova re~i, odnosno ~ovekovog govorewa o ne~emu, u usmenom ili pisanom vidu, bez obzira na du`inu, od vajkada je uhodano. I poziv iz prvog stiha piscu, pesniku, da se rije~ju slu`i ( rije~ju me izrazi! ) oslowen je na istu izbledelu sinegdohu. Pa ipak, rije~ u Monologu pjesme nije puka zamena za re~i u ve}em broju. Wome se nagla{ava va`nost i svake pojedina~ne re~i, kao da je svaka od onih {to su u pesmi upotrebqene podjednako kqu~na i nezamenqiva. Iako zamewene re~i iz prve verzije izgledaju sinonim prvobitnih, promena dveju uvodnih re~i iz prve verzije bila je od ne malog zna~aja za razgovetno odre ivawe neobi~nog subjekta koji u stihovima nastupa. Kazati Rije~ mi je `ivot mogao bi mirne du{e i neki strastveni retor, neki zaneti pesnik ili leksikograf sav predan svome poslu, ali niko od wih ne bi pola- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

156 gao pravo na izjavu kako u re~i `ivi. Puno pravo na takvu izjavu samo pesmi pripada. U monografiji Pjesni~ko djelo Vladimira Popovi}a kwizi za temu koju obra uje nezaobilaznoj Jovan Ivanovi} pesmu Monolog pjesme dovodi u najte{wu vezu sa pesnikovom Pjesmom o pjesmi, iz koje je ona, po wegovim re~ima, izrasla kao varijacija na wenu temu. Pisac monografije o Vladimiru Popovi}u nalazi da se te dve pesme u pogledu motiva ne razlikuju i da su po zna~ewu skoro istovetne. Razlikuju se, me utim, ka- `e Ivanovi}, po na~inu saop{tavawa: u Pjesmi o pjesmi motiv je obra en u vidu pjesnikovog monologa o pjesmi, a u pjesmi Monolog pjesme kao monolog pjesme. 1 Osim zajedni~kog motiva, izme u dveju bliskih pesama Vladimira Popovi}a zaista postoje odre ene dodirne ta~ke. U oba se teksta pesmi pripisuje naro~ita snaga, izuzetna mo}. Od ~etiri strofe Pjesme o pjesmi kako prva tako i posledwa sadr`e izjavu Obuzet wome kao silom koja ni~iju nigdje ne priznaje vlast (U prvom katrenu ta dva stiha ~ine po~etni, a u posledwem katrenu zavr{ni par stihova.) Pod perom pisca koji se u ratu i posle rata borio za narodnu vlast ti stihovi odaju i neki pomalo bunxijski ton. Daleki odjek tog tona sa~uvan je i u monologu, gde pesma, puna sebe, nekako hvalisavo, izjavquje da predstavqa otkrovewe mo}i, te da ni{ta nije nalik wenoj snazi. A snaga pesme, uzdignuta ovde do nesagledivih visina u oba se teksta manifestuje kao ~udesni sjaj {to blista zlatnije od zlata ili kao svjetlost u ~ovje~joj no}i. U kontrastu prema pomr~ini ~ovje~ije no}i, gde je sve pusto{ i praznina svetlost u obe pesme ima karakter amblema, ulogu simbola sa zna~ewem sasvim providnim. Snovi i ~e`we, ~e`we i snovi, u oba su teksta istaknuti kao pesmina bit. Pjesma o pjesmi pru`a nagove{taj da istinska pesma drugo ime za poeziju sva unutarwa, nastupa diskretno i na tajnovit na~in. Tako nekako, po svoj prilici, treba razumeti wenu tre}u strofu, pomalo zagonetan iskaz u woj: 1 Jovan N. Ivanovi}, Pjesni~ko djelo Vladimira Popovi}a, Prosvjeta, Zagreb, 2000, str Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

157 Na usni qudskoj neiscrpna glazba, Ipak to nije wene pjesme zvuk: druk~ije ona i zvoni i pjeva, druk~ije gori wene duge luk. Sli~na skrovitost onoga {to poeziju ispuwava nagove- {tena je u Monologu pjesme. Biva nazna~ena jednom jedinom re- ~i kao slikom izabranom da poka`e kako sve ~e`we sveta i snovi svih vremena kroz poeziju nastupaju. Teku kao ponornice. I pored svojih dodirnih ta~aka, dve bliske pesme Popovi- }eve u kojima je o pesmi re~ veoma se razlikuju. Najva`nija je razlika me u wima ona koja je pomenuta i u kwizi Jovana Ivanovi}a: dok u starijoj pesmi kao lirsko Ja nastupa pesnik u svoje ime, u novijoj sama pesma izgovara svoje ispovedno kazivawe. U prvoj, starijoj, ispoveda se pesnik kao ~ovek kome je pesma u `ivotu neodoqiva i jedina strast, a u novijoj, u vidu neobi~ne personifikacije koja prelazi u alegoriju, progovara pesma sama. Iza neposrednog govora Pesme progovara ovde pesnikova proro~ki intonirana misao o su{tini svekolikog pesni{tva. Sam na~in postojawa pesme, tajnu wenog ra awa i prepora- awa nastoji da otkrije druga strofa. I ovde se kao u prvoj strofi osnovna misao kazuje na samom po~etku, kratko i jasno, in medias res: Nasqe a ne znam. Ako ne od prve, iz daqeg }e se konteksta videti da je tu prvenstveno re~ o nasle u koje se prima, nasle ivawu ne~eg {to bi se moglo, ili pak moglo ne bi, primiti iz prethodnog pesni{tva. Poricawe uloge koju bi ranija pesni~ka ostvarewa mogla igrati u stvarawu pesni~kog dela ne odgovara uverewima novijih, postmodernih, teoreti~ara. Postalo je uobi~ajeno da se novi pesni~ki tekstovi obja{wavaju kao uspe{no nadovezivawe na rezultate kwi`evne tradicije. Dela bivaju rado vi ena kao replike stalnog dijaloga kroz istoriju, gra evine izvedene ve} ranije izgra enom tehnikom, ispuwene literarnim reminiscencijama, razli~itim citatima i aluzijama, ako ne i sadenute u okvire starih `anrova. I sam se Monolog pjesme oslawa na dugu pesni~ku istoriju, `ivu tradiciju soneta kao pesni~kog oblika. Svaki od dva katrena i dva terceta koji tu pesmu sa~iwavaju obrazuje zatvorenu metri~ku i misaonu celinu, a posledwi stihovi svode prethodne stavove ka o{troj zavr{noj poenti. Raspored rima od kojih svaka spada u doista retke prema shemi abab cdcd eef gfg ve} Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

158 je upotrebqavan u sonetima, osobito u novijoj francuskoj poeziji. A i druge metri~ke konstante u pesmi, kao {to su broj od jedanaest slogova u stihu, cezura posle petog sloga i smewivawe troslo`nih akcenatskih celina dvoslo`nim u svakom prvom polustihu, ako i ne pripadaju jasnom nasle u sonetne forme, u versifikaciji su ve} temeqno oprobani. Mora se dopustiti mogu}nost da je pesnik neke pravilnosti gra ewa soneta unosio i bez znawa da pripadaju kwi`evnom nasle u, ali u wegovom lirskom opusu ima toliko soneta, vi{e ili mawe pravilnih, da pridr`avawe ustaqenim pravilima nije mogla biti slu~ajnost. Izjava personifikovane pesme Nasqedstva ne znam. Svako sam me stje~e ima ipak punu snagu kwi`evnog iskustva ukoliko se obele`ja kompozicije i upotrebqene tehnike stave na stranu kao nebitna za prirodu pravog pesni~kog ostvarewa, svagda jedinstvenog i neponovqivog. Kad Pesma kao zakon svog ra awa i prepora awa isti~e na~elo svako sam me stje~e ona zastupa opredeqewe formulisano ve} od onih pobornika novine koji su u ~uvenoj francuskoj raspri izme u Starih i Novih u XVIII veku obja{wavali da u umetnosti ne postoji preuzimawe jednom dostignutih vrednosti i usavr{avawe kakvo se javqa u oblasti nauke i tehnike. U tom smislu se svaka pesma u stvaraocu ra a, i kao pojava prepora a, doista uvek iznova. U tre}oj je strofi te`i{te pa`we preme{teno sa stvarawa na primawe pesme i na delovawe koje ona vr{i. Re~eno je da ona mewa `ivot onome ko je rekne. Nije re~eno da li je to pesnik, koji ju je rekao prvi, ili bilo ko drugi, ako ju je samo ~uo, pro~itao ili izgovorio. Bitno je da ona strujawem kroz svest ~oveku mewa wegovo vi ewe sveta, da ona svakoj stvari preobrazi lice. Posledwa strofa u pesmi, kao da zatvara krug, ponovo preuzima i na svoj na~in razvija misao posledweg stiha prve strofe. Gore je bilo re~eno: Ja bivam svjetlost u ~ovje~joj no}i. Ovde tu antitezu bli`e odre uje o{tar kontrast izme u snova svih vremena i sveta vi enog bez iluzija. I dok je prvi polustih posledweg stiha milozvu~no protkan vokalom e, koji se javqa u svakom slogu, drugi polustih, kao da i na zvu~nom planu ispoqava `estinu svoje poruke, sadr`i sve ostale vokale Protivstavqawe svetlosti no}noj tmini, pogotovo kad je ta no} ~ovje~ja, ma koliko kontrast bio jak, ~estom upotrebom je istro{eno i li{eno svake vidqivosti. Prima se kao sudar ap- 160 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

159 strakcija. Ali u ~arolijskom kontekstu pesni{tva Vladimira Popovi}a i banalizovana slika redovno je u~esnik u igri paradoksa, a paradoks je svakoj banalnosti su{ta suprotnost. Uzme li se kao primer pesnikova Himna no}i, ~italac mora biti iznena en naizmeni~nim smewivawem protivnih zna~ewa koje no} dobija. Jedanput su ovde stihovi apoteoza tmine pod ~ijim se pokrovom svet najjasnije ocrtava, a odmah potom presvijetla no} biva gavran crni na licu mrtvaca. [to crwa sebi svjetlija si meni, ti, moje sunce, sjajnije od sunca! Oscilovawe izme u privla~nih i odbojnih do`ivqavawa zakqu~eno je priznawem ambivalentne prirode svega {to je no} obele`ila. U tebi, tako, dva se bore svijeta, i moja pjesma, oduvijek prokleta zov je za sre}om kao smr}u tvojom. Za astronoma koji se bavi prou~avawem crnih rupa u vasioni svet kao sama pustolina ne mora biti pesni~ka hiperbola. Sa gledi{ta Popovi}eve o`ivele pesme svet bi to bio bez bilo kakvih preterivawa ali samo ako, samo kad, ne bi bilo qudskih ~e`wi i snova. Makar ~e`we ostajale nedosegnute i snovi vazda neostvareni. Tamo gde bi samo pusto{ i praznina vladali ne bi mesta ostalo ni za iluzije, diskretna je poruka Popovi}eve misaone pesme. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

160

161 BEOGRADSKI SVEMIR Spomenka Kraj~evi} KRUGOM DVOJKE P u t o p i s Sitni slu~ajevi, mali uli~ni delovi stvarnosti. Zbigwev Herbert PO^ETAK I KRAJ Da bi se u vo`wi ukrug znalo gde se jedan krug zavr{ava a drugi po~iwe, na kru`noj putawi mora da postoji makar imaginarna polazna ta~ka. Stvar dogovora, kao vreme i prostor. Na pro~equ dvojke, tramvaja koji kru`i oko starog jezgra Beograda, pi{e PRISTANI[TE, {to govori da je na wenim krugovima ta ta~ka stanica najbli`a Savskom pristani{tu. Dodu{e, prava razdelnica dvojkinih krugova na unutra{woj pruzi je iza te stanice, a na spoqa{woj ispred we. Tu se, kraj bunkera od nagorele cigle, nalazi okretnica tramvaja s drugih linija i mesto za predah i smenu voza~a dvojke. Kada se dvojka zaustavi nadomak bunkera, voza~ izlazi iz kola poru~uju}i dr`awem tela da je dovoqno brinuo o drugima, a da }e sada da se pobrine za sebe. Nekad ponese i svoje stvari. Na nekoliko koraka od bunkera je monta`na ku}ica nalik izdu`enom kiosku. Uprkos grmu crvenih ru`a, uredno o~i{}enom travwaku, nizu klupa i betonskom stolu sa stubi}ima umesto stolica, jasno je da privla~nost ovog mesta onima kojima je va- `no nije u lepoti. Ku}ica nudi tek krov nad glavom, ali pod tim krovom prestaje rad a po~iwe `ivot: na miru se ~itaju prelista- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

162 ne novine, prepri~ava se vi eno i do`ivqeno, razmewuju vesti koje nigde drugo nisu toliko va`ne, igra {ah ili samo stoji. Putnici koji se dvojkom ~esto voze znaju {ta to zaustavqawe zna~i. Mire}i se s onim {to biti mora, {etaju pogledom po rastiwu niklom izme u izukr{tanih {ina, izbledelom {arenilu koje~ega ba~enog, zga`enog i donetog vetrom, grupici visokih i razgranatih jela zalutalih u nizinu i crte`ima `ivih boja, koliko bezazlenim toliko i neuspe{nim u nameri da prikriju sumoran izgled i nekada{wu namenu bunkera. Oni, pak, koji su se sa `elezni~ke ili autobuske stanice uputili ka nedovoqno poznatom gradu, gledaju zbuweno oko sebe, a na licu im se vidi da se pitaju ne samo {ta iznenadni zastoj zna~i, nego i da li }e sve {to ih ~eka ispre~iti ispred sebe takve nerazumqive prepreke. ^ekawe ne traje dugo, a kad se voza~ pojavi na stazi, on obi~no bri{e ruke maramicom ili bridom {ake otire usne. Ako je to voza~ iz nove smene, dvojka, kad krene, kao da ja~e zabruji; odmorni zglobovi postali su deo metalnog bratstva wenih poluga, prenosnika, zup~anika i zamajaca. ODLAZAK Po{to pre e preko Bulevara vojvode Bojovi}a i uputi se navi{e, uz podno`je Kalemegdana, dvojka savla uje najstrmiji uspon na unutra{woj pruzi. Putnici u tome, naravno, ne u~estvuju. Ko se vozi ka Dor}olu i Paliluli, predao se ququ{kawu i dremqivo zuri ispred sebe, a ko }e iza}i na vrhu uspona, odvaja se od mlake, lepqive, ali i rastere}uju}e privremenosti ni~ijeg prostora tramvaja, i u mislima nastavqa svojim putem. Nije, zato, ni ~udo {to je starinska ku}a na sprat, s drvenim balkonima poduprtim direcima, koja se, otprilike na sredini uspona, nakratko ukazivala pogledu, ve}ini ostajala neprime}ena. Ugwe`dena u strminu savske padine, bila je samo deo wenih kubisti~ki izlomqenih povr{ina premre`enih haoti~nim linijama elektri~nih vodova i arabeskama divqeg rastiwa. Iz padine se izdvojila nedavno, kad je ra{~i{}en prilaz {to ka woj vodi, a ona, pred ru{ewe, ispra`wena. I puna~ka `ena kose boje ciklame, koja sedi ispred mene, izgleda da je prvi put vidi. Okre}e glavu navi{e, kao da bi ne- {to da pita mu{karca kraj sebe, ali zastaje usred pokreta i ponovo usmerava pogled ka prozoru. 164 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

163 Ilustracija Veqe Mihajlovi}a O ku}i, zaista, nema {ta vi{e da se pita. Gola, sama, isce- ena do krajnosti, ~eka one {to }e, mo`da ve} sutra, do}i da je smrve i izbri{u s lica zemqe; samrtnik pre nego ku}a. O tome {ta joj predstoji zna se koliko i ne zna, bez ve}e potrebe, o tome se ne govori. KOMENTAR Dala lala li dopire do mene kad se starac, preko ~ijeg ramena gledam kroz prozor, zna~ajno osvrne, proveravaju}i da li je ono {to je kazao svom de`mekastom saputniku ~uo jo{ neko. Jer, upozorava sevawe star~evih o~iju, bilo bi dobro da je ~uo. Kako tramvaj prolazi pored francuske ambasade, i kako starac vra}a pogled na grupicu qudi pred ulazom, jasno je {ta je mogao da ka`e: davali pa uzimali, imali pa nemali, sila zakon ne moli tako ne{to. Malo daqe je, me utim, velika `uta lopta me{alice za beton. Jo{ daqe, navi{e se gega, kao povorka pa~i}a, kolona sasvim male dece: svako dr`i kraj jakne onog ispred sebe. Onda dune vetar i zavitla opalo li{}e, a preko frontova od belog mermera zavrte se naranxaste ta~ke. [to sve, zajedno s o~ekivanim promenama, zgodno staje u dala lala li. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

164 LICA PISCA U doba kad smo u woj prepoznavali Simonidu, qubimicu Arsenija Wegovana, ku}a pri vrhu Pariske, s reqefom na kome sveti \or e ubija a`daju, bila je samo oslonac kwi`evne tvorevine koja iz realnosti uzima koliko woj treba. Ali, vreme se u me uvremenu ponovo obrnulo u le`i{tu. [to je u kwizi bila metafora, postalo je stvarnost. Sada zgradu i plac na kome je podignuta merkaju za~etnici novih porodica graditeqa i ku}evlasnika. A dok se u `ivotu nastavqa Peki}eva pri~a, Peki}evi ~itaoci, sve zanemarqiviji u realnosti i nestvarni ve} i sebi, tiho promi~u ustaqenim putevima, kristali{u}i se u likove neke budu}e fikcije. Da bar bele`ewe tih sudbina i po~ne! ^ovek se boqe ose}a kad zna da je lik iz romana. NESEBI^NO Kad dvojka zastane pred semaforom na vrhu grebena koji savsku padinu razdvaja od dunavske, putnici s leve strane kola mogu da puste pogled niz glavnu kalemegdansku stazu, sve do Spomenika zahvalnosti Francuskoj i Vojnog muzeja, a onima s desne strane pru`i se prilika da se nakratko ukqu~e u `ivot Knez- Mihailove. U bogatoj ponudi, svako izabere ono {to ga privla- ~i, ali ako se desi da naspram ulaza u Gradsku biblioteku stoji mu{karac s fotografskim aparatom oko vrata i majmunom na ramenu, svi se pogledi usmere u tom pravcu. Majmun se me{koqi, ~e{ka i trzavo okre}e glavu. Kao da zna da je izveden da radi a ne da se zabavqa, tra`i novog partnera za slikawe. Neko u majmuna gleda uko~eno i ne pokazuje da je uo~io i{ta neobi~no, ali je vi{e onih koji se, ~im se uvere da su dobro videli to {to su videli, osvr}u i pogledom ili re~ju susedima skre}u pa`wu. Ne nudi `ivot ba{ toliko razonode da bi se ovakva stvar propustila. GOZBE Ostalo je zabele`eno* da su u elegantno name{tenim sobama hotela Srpski kraq, koji je vi{e od sedam decenija, do 6. apri- * Divna \uri}-zamolo, Hoteli i kafane Beograda u 19. veku, Beograd, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

165 la 1941, stajao na uglu Pariske i Uzun-Mirkove ulice, odsedali imu}ni doma}i i strani gosti, da je uvek tih i otmen prostor wegove restoracije, s belim svilenim zavesama, damastnim ~ar{avima, posrebrenim posu em i zastakqenim zidom ka Kalemegdanu, bio vi{e nalik klubu nego kafani i okupqao najugledniju mla u gospodu, profesore, sudije vi{ih sudova, ~inovnike ministarstava i poznate politi~are, kojima je nudio srpsku i francusku kuhiwu, probrana, mahom strana, pi}a i stranu {tampu. Kako se jelo i pilo na svadbama, zavi~ajnim okupqawima, porodi~nim ru~kovima i mnogoqudnim terevenkama u Restoranu dru{tvene ishrane Park, ~iji su ba{ta i monta`no zdawe zauzeli prostor hotela sru{enog bombama, prenosi usmeno predawe. Kao i ostale slavne kafane pred zatvarawem, Park je ve- }im delom ono {to vi{e nije nego ono {to jo{ jeste, ali po{to to {to jeste ipak postoji, ne u`iva kakvu-takvu privilegovanost spomenika. Na wegovoj s mukom odr`avanoj pozornici odigrava se jo{ poneka li~na pri~a, ali ona zajedni~ka, rasuta po se}awima, kruni se kako se koje se}awe ugasi. Kada se dvojka danas zaustavi na stanici kod simboli~no prisutnog restorana i i{~ezlog hotela, putnik se na e naspram velikog crvenog bilborda s glavom psa dalmatinca. Pas se radosno oblizuje i u {apama dr`i viqu{ku i no`, a ispred wega je ~inija pse}e hrane i natpis s kqu~nim podatkom 15 kg za 999 dinara. Crveni bilbord stoji tu ve} dovoqno dugo da u svest redovnih prolaznika ugao Pariske i Uzun Mirkove upi{e kao mesto pse}e gozbe. DEO ZBIRKE Okupili su se da se, pred ulazak u autobus, jo{ jednom slikaju. Verovatno su sredwo{kolci, ali kako me u wima ima i pokoje zrelije lice, ne bi se reklo da su razred na ekskurziji, ve} pre grupa povezana nekim poslom koji uvodi u svet odraslih. I time kako su se stepenasto pore ali uza zid zgrade na uglu ulica Uzun-Mirkove i Tadeu{a Ko{}u{ka pokazuju da samo imitiraju a~ka slikawa. Gest te parafraze su i dva ispravqena i razmaknuta prsta koje je mladi} na kraju reda primakao uz glavu devojke ispred wega. Magare}e u{i. Isplivali su iz zida pred kojim su se za slikawe name{tali u~enici nekada{we Osnovne {kole \or e Jovanovi}, a ko- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

166 ju deceniju pre wih aci beogradske Realke, u tamnim sakoima i s krutim kapama na ~ijoj je traci belim rimskim brojevima bio nazna~en razred. U prirodi je stvari da Pedago{ki muzej, koji se danas nalazi s druge strane tog zida, ima i eksponate sklone be`awu. RASPORED SNAGA Kad neko ho}e da razgovora s onim ko u tramvaju sedi, on se k wemu nagne. Krakati mladi}, me utim, ~u~i kraj svog druga. Ve- ~e je, i tramvaj je gotovo prazan, pa je to izvodivo, mada taj polo- `aj, ako se u wemu du`e ostane, ne mo`e biti prijatan ~ak ni mladom telu. Mladi}, ipak, istrajno ~u~i. Povremeno malo promeni polo`aj, a butine mu se ukose pod nekim novim uglom. Mora da je veoma visok, jer su mu patike kao ~amci, a glava, i tako sklopqenom, jedva ne{to ispod glave onoga koji sedi. Taj je sitnije gra e, kosa mu je crna i sjajna, ~elo usko, o~i bademaste, a nozdrve wegovog savr{eno skrojenog nosa malo se ra{ire kad mu osmeh razmakne ~ulna usta, oivi~ena izdignutim rubom. U mladi}a {to Ilustracija Veqe Mihajlovi}a 168 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

167 kraj wega ~u~i gleda bez trunke nelagodnosti, o~igledno naviknut na podani~ka poklowewa. TEORIJA Nema teorije da provali{ kad je tu, ka`e mlad i opor `enski glas dok se dvojka pribli`ava skveru ispod koga se iz ulice Tadeu{a Ko{}u{ka izdvaja krak ulice Rige od Fere, Ima teorije, obradovano odvra}am u sebi; komadi} razgovora doplovio je u pravom trenutku da uzgredno zapa`awe unapredi u teoriju. Ta teorija odnosi se na spomenik Rigi od Fere {to se uzdi`e na vrhu skvera kraj koga upravo prolazimo. Ve}i deo godine, spomenik proklizi du` prozora tramvaja a da u meni ne prizove pomisao na onog kome je podignut, dok me Kula Neboj{a uvek podseti na to da je gr~ki pesnik, borac protiv Otomanske imperije i strastveni poklonik ideja Francuske revolucije u woj zverski mu~en i ubijen. Tek u aprilu, kada procvetaju kestenovi na skveru, Riga se vrati u svoj spomenik: s levom rukom podignutom do grudi o koje pritiska kwigu, lebdi na pramcu zawihanog zelenila, a kro{we koje se iza wega propiwu i nazdravqaju jedna drugoj belim kupama, predo~avaju zalet {to ga `ivotu daje potpuna predanost viziji. I nezainteresovano oko tada zapazi spomenik, pa i razabere wegovu poruku. BEST USED BEFORE Pri dnu dunavske padine, dvojka, pre nego {to skrene u Du- {anovu, pro e pored ku}e na ~ijoj fasadi boje ru`ice razlivene po kafanskom ~ar{avu velikim slovima pi{e NAVIP. U susednoj zgradi je prodavnica pi}a, zakatan~ena i s gvozdenom re{etkom spu{tenom preko izloga. Onaj kome NAVIP ni{ta ne govori, ne povezuje zidnu reklamu i zatvorenu prodavnicu. Takvih je sve vi{e, i u dvojci, a pogotovu van we. Ako bi ~ovek nekom takvom po`eleo da ispri~a anegdotu o Zoranu Navipu, prethodno bi morao da mu objasni da Navip nije prezime tog Zorana, ve} nadimak, svojevremeno savr- {eno re~it. Te i odustane od pri~awa. (Iz rukopisa kwige putopisa Krugom dvojke koju }e uskoro objaviti Plato ) Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

168 Slobodan Markovi} ^UBURSKE MEDITACIJE Stari svira~, penzionisani vojni muzikant, nekad ratnik, re~e kako }e ^ubura kulisa, karanfila, kajsija koje se prebace samo preko plota, umreti. Naravno nisu mu ostali du`ni. Odgovorili su mu, tu, na licu mesta, malo ni`e od Kikevca: Umre}e{ i ti, jer, umro je i Carevac i Krle {uster, i mnogi drugi umetnici i sluhisti. Ranije se na ^uburi o smrti vrlo malo govorilo. Vi{e se govorilo o `ivotu, o bilijaru, o sedeqkama, qubavima, prepirkama, onako, preko kapije. O kumstvu. O qubavnim pismima. O berberima koji se bave medicinom. O umetnosti, ali sasvim kompetentno, jer na ^uburi su osvawivali veliki umetnici: Vlada Stanimirovi}, Sima Pandurovi}, Raka Drainac, Josip Slavenski, Vlasta Carevac, toliki glumci i glumice, slikari i balerine, igra~ice {panskih igara. Tu su se me{ali orkestri ko nigde. Zurle Hasana ~ista~a. Zatim bleh banda iz Orlovi}a Pavla. Pa drugi, koji su i{li udvoje. Tu je i Hamza Humo pio seqa~ku ru`icu, podavalsku. A Tin se molio za Doru Remebot i i{ao na Englezovac da malo prilegne na klupi u porti stare Svetosavske crkve. Ne bi bilo mesta ovde nare ati imena svih znanih, poznatih i veoma poznatih gra ana, koji su se na ^uburi, uxerica naki}enih i `ivo okre~enih, zaboravqali i predavali u`ivawu. I, najednom, takore}i ju~e, sve je to prestalo, a komisije o primawu visokih zgrada zasedaju i treba samo da konstatuju kako 170 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

169 je sve u redu, i da se izvr{i smena, fakti~ki smena, jer, kako smo ~uli, na ^uburu novogradwe dolaze drugi umetnici. Oni koji sa starom ^uburom nisu imali veze, ali koji }e, eto, do}i na ^uburu da `ive pod savr{enim uslovima. Pa, ipak, neki reko{e u kafani Mlava kako ne}e oni `iveti onako dobro kao {to je `iveo pokojni Rista Ratkovi}, pisac Nevidboga i Ikone. Ne}e. Oni }e imati sve. Parno grejawe. Kupatila. Terase na petom, {estom, osmom spratu, a on je Crte` S. Markovi}a `iveo u ku}ici, iza niskog plota, a pod prozorom mu stajao svakog leta suncokret. Neki suncokret, kao da stoji za inat. I, mo`da oni, i pored toga {to su dobri umetnici, ne}e imati takav kontakt sa ^uburom kao oni kojih vi{e nema tuda da pro u. Ne ka`emo dobro, kojih vi{e nema, jer ima ih jo{ malo, samo, malo pola`u na to da tuda pro u. Jednostavno, ne mogu. Ne mogu od tuge. Godinama su govorili i pisali kako treba jedan deo ^ubure, u interesu samog Beograda, sa~uvati, da se vidi gde su se srca mewala kao valuta u mewa~nici. I gde se pevalo i plakalo i veselo lagalo u ime vedrog `ivota. Ali, grad i wegove sile satrle su ovu romanti~nu scenu sa balonima i mese~inom. Sa banderama na kojima su se karminom pisale qubavne javke. Sa zanatlijama, koje su vi{e bili u`iva~i lepog, nego {to su mislili na svoje amrele, satove, jorgane, pegle, jastuke, a`ur-plisee, {am-rolne, ~etke, papu~e, hlebove, poga~e, pite, kredence, lim, mistriju, {trik, lak, vulkanizirawe. Ne paze}i na to ko je kakve profesije, svi su oni zajedno proveli `ivot pod drve}em Toplice, ili kod Trandafilovi}a, pod onim drevnim platanom, koji je i ova novogradwa po{tedela i za{titila kao lep dokaz da je ^ubura nekada bila oaza, neophodna gra anima velegrada. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

170 Faze ^ubure su ~esto bile povezane sa situacijom u kakvoj se nalazila domovina. Li~nosti stare ^ubure su svaka za sebe roman. [teta je da te romane ne znamo svi. Ko bi ih uostalom napisao. A napisati ih mo`e samo neko ko je i sam odatle po{ao u `ivot. Jova Filc, la`ni student. Raja moler. Aca Nosowa, ili Nosowa zvani Aca. Doktor ^izmi}, koji je kontrirao samo da bi imao {aku bombona za unuke. Mali Mirko, koji sa gudalom prehrawuje jo{ od dvadeseto~lanu porodicu. More likova i more maski. I, {ta sad? [ta sad kad je sve spremno da nove gra ane do- ~eka na tlu koje se izmenilo do pune mere. Da li sesti i napisati nekrolog ^uburi, i re}i da ona umire, u ime zra~nih palata i higijene. Da li to u~initi, ili opet poku{ati da se pone{to ~ubursko konzervira, jer, nesumwivo, do}i }e studenti umetnosti, studenti i nau~nici koje }e zanimati `ivot Beograda u burnim i temperamentnim danima, i nikog ne}e biti da im poka`e autenti~ne stranice `ivota koji se tu `iveo. ^ubura zaslu`uje Hroniku, jer ^ubura nije samo bila boemsko steci{te, ona je bila i leglo borbe protiv neprijateqa u svim okupacijama. Posledwe okupacije, de{avalo se da u bifeima povla{}enog pozori{ta neki glumac, kome je dojadilo da staklene o~i Nemaca gleda u predve~erje dok treskom padaju zeleni roloi starih du}ana, po~ne da recituje pokojnog Kopareca: Kad crvenoarmejci do u na tle na{e zga`ene grude neka tada maj, neka tada prole}e bude. Crvene ru`e majske u svojim pone}emo skutima i po wihovim prosu}emo putima! A, ve} sutra, cela je ^ubura recitovala, a suze su kapale po stolovima tu`nih kafana i starinskih kujni. I do{li su crvenoarmejci na tarnicama. Do{li su sa na- {im partizanima. I, ^uburci su izneli ~aj, u{tipke i rakiju, i do~ekali su ih kao svoju decu i bra}u. Interesantan je i podatak da je na staroj ^uburi `iveo i prili~an broj ruskih emigranata, i da su oni lepo `iveli. Tiho i lepo u stan~i}ima ~uvenih ~uburskih dvori{ta u obliku {tampanog slova P, sa ~esmom u sredini. 172 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

171 Crte` S. Markovi}a Romanti~nim ^uburcima prijale su stare ruske romanse: Kad sam te sreo, bila je jesen ali boqe prole}e mi ne}emo na}i. A kad smo se rastajali, bilo je prole}e pravo. Boqe da nikad nismo saznali za jesen tu. I tako, uvek sa `arom u srcu, ^ubura je, izgleda, pro`ivela svoje. Zato, mo`da i ne gre{i penzionisani stari narednik biv{e vojne muzike, koji, ina~e, po potrebi i dan danas, onako s niska, u dnu kafane muzicira ~uburske sentimentalne melodije. Ne gre{i kad ka`e da ^ubura umire. Stara ^ubura. Malena. Qubqena. A o ovoj novoj, sa balkonima pod oblakom, neko }e mo`da napisati nove stranice i u novinama i u kwigama, jer, useli}e se u te stanove sa balkonima oprobanim na{i umetnici i zato }emo ^uburu wima predati u amanet. (Iz: Zapi{i to Libero izbor reporta`a Slobodana Markovi}a, priredila mr Ksenija [ukuqevi} Markovi}, NIP Borba, Beograd 1998) Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

172 Filip Delavo PRESTONICA U LETO (Beograd) Na poqani po{te enoj s te strane turobnim predgra ima video sam u{}e Save i Dunava. Daleko, u danu olujnome, dve reke spletahu, kao rva~i uqem namazani, svoje mi{i}ave ruke i bori{e se igraju}i se na travi. Svetlost bela u tom danu pod pretwom ki{e. Reke udru`ene u po{tovawu svojih mo}i. Trenutak na{ih pogleda nije ni{ta u nizu trenutaka koji ~ine spokojnu prevlast jedne reke. Ona vaqa svoj vodoravni friz nemih delawa, u potajnom trenutku, kratkotrajni rez koji ne ozle uje ni vreme ni poqanu. Besmo svedoci jednog prizora bezdobnog, podstaknuti jedino `eqom da shvatimo posledwi ogaw koji beqa{e gipsane kipove carstva. Reku nesvesnu smrti, poqanu koja sadr`i ku}e i kwige, uve~e, glasove koji se sti{avaju, tvr avu rawenih bokova. Ali zna~ewe je nejasno. Gre{ke su{tastvene, muze crne, ostajahu nam skrivene, i namera i poredak. I pobeda na kraju i koje su vezle u vrtu, putnicima nudile su svoj rad. 174 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

173 ^ipke, pletiva, vezovi, nit krhkija i uzaludnija od Parkinih. Vreme i bqesak izvan svetlosti. Lepo leto besmrtno i smrtno: gledali smo reke i te `ene stare, tihe, nadvijene nad tajnom. Tako bdije u nama srce, na najvi{oj kuli, na nevidqivoj kuli, stra`ar na slemenu godine, zaqubqen u no} od zvezda, sa`alan i ozbiqan, gospodar pojawa. Na{e trajawe spaja se s ve~nim, i pesma oko tih re~i od ti{ine ispuwava svoje obrtawe. Neodlu~no, nepomi~no, vreme lako oti~e, sr` plavih ~asova, na{a budu}nost hrani se pro{lo{}u, sada{wost ve~na okrzwuje nas u svakom trenu, o~iju sklopqenih. Reke se mewaju, ostaju, kao vreme nepromewivo i vreme potro{eno. Preveo s francuskog Koqa Mi}evi} VOIX I VOIE FILIPA DELAVOA Francuskog pesnika Filipa Delavoa (Philippe Delaveau), upoznao sam tokom posledwe nedeqe meseca jula 2009, na pesni~kom festivalu Glasovi Mediterana u francuskom gradi}u Lodevi. Imao sam vi{e prilika da ga slu{am kako govori svoje stihove, ali posebno me prema wemu i wegovoj poeziji privuklo wegovo solisti~ko ~itawe uz muzi~ku pratwu francuske Libanke Rule Safar, nenametqivu ali ne mawe o~aravaju}u, upravo onakvu kakva odgovara poeziji pod zvezdanim nebom pretposledweg dana Festivala, u pono}, na jednom od onih prijatnih i prisnih trgova kakvih ima u Lodevi i sli~nim francuskim provincijskim gradovima. Tom prilikom, Filip Delavo je ~itao i delove iz svoje zbirke izabranih pesama, pod naslovom Zaqubqeni bdelac, koja je krajem godine objavqena u presti`noj seriji Poezija najve- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

174 }eg francuskog izdava~a Galimara. U razgovorima koje smo vodili, nagovestio mi je da se u toj zbirci nalazi i jedna pesma posve}ena Beogradu, koju je napisao tokom jednog vrlo kratkog boravka, ne znam ta~no kada, mo`da ~ak i za vreme posledweg rata. U me uvremenu, Delavo je bio i gost Smederevske pesni~ke jeseni i tom prilikom objavqen je dvojezi~ni izbor wegovih pesama pod naslovom Nebeska plovidba, prema jednoj od pesama iz wegove prethodne zbirke, tako e objavqene u Galimaru, Rad vremena. [to se ti~e pesme o Beogradu, koja je jo{ bila u {tampi, smatrao sam da treba sa~ekati trenutak i mesto koji joj sasvim odgovaraju; ~ini mi se da je ova rubrika Beogradskog kwi`evnog ~asopisa najboqi na~in da Filip Delavo u e u grad iz svoje pesme! U kratkoj autobiografskoj bele{ci koju je sastavio za smederevsku zbirku, Delavo je sam odredio svoj glas i put, podvla~e}i fonsku sli~nost izme u te dve re~i na francuskom jeziku: voix i voie, ali odbijaju}i jezi~ke igre i poku{avaju}i da pomiri modernost i nasle e `ive tradicije. Za Filipa Delavoa pesnik je bdelac u svetu izlo`enom katastrofi kome poezija mo`e ponuditi jedan logos ali ne i smisao. Filip Delavo je jedan od onih, pre re ih, savremenih francuskih pesnika koje treba dr`ati na oku. K. M. 176 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

175 Aleksandar Milosavqevi} POZORI[NA KLASIKA I MI (DANAS) Prava istina o interpretiraciji klasike na savremeni scenski na~in zapravo je u o~ima posmatra~a Situacija s takozvanom klasi~nom umetno{}u i klasi~nim umetni~kim delima naizgled je jasna jo{ od kada je Gete formulisao svoju poznatu definiciju klasike. Na osnovu we bilo bi mogu}e odrediti i na{ dana{wi odnos prema klasicima uop{te, a prvenstveno prema inscenaciji klasike u pozori{tu. Naime, mi pouzdano znamo {ta spada u pojam klasike, a {ta ne. Sigurni smo da kada na repertoar na{ih teatara stavimo dela [ekspira, Molijera, Sofokla, Euripida, Rasina ili Getea ne- }emo izneveriti ideju klasi~nog repertoara. Istom logikom se rukovodimo i kada tragamo za rediteqem koji }e na scenu postaviti drame Nu{i}a, Jovana Sterije Popovi}a ili Koste Trifkovi}a, premda se u slu~aju pomenutih autora suo~avamo s pone{to komplikovanijim problemom: ovi pisci su na{i, kod nas su mnogo ~e{}e igrani od stranaca, te se otuda za wihovo savremeno rediteqsko ~itawe vaqa pomu~iti da bi bio prona- en adekvatan kqu~. Uostalom, zar pre vi{e od pet decenija i samo Sterijino pozorje nije nastalo prvenstveno da bi se podstakli teatri onda- {we Jugoslavije da ~e{}e na repertoare stavqaju dela ve} pomalo zaboravqenog Jovana Popovi}a, ali se ubrzo pokazalo da veliki dr`avni festival nije dovoqno primamqiv mamac za teatarske stvaraoce voqne da se bave Sterijom, te je prona eno Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

176 spasonosno re{ewe kojim je na Pozorje dozvoqen pristup i drugim doma}im klasicima, da bi ne zadugo potom Sterijada postala festival ~iji je koncept {iroko obuhvatao inscenaciju doma- }eg dramskog teksta. No kada smo kod Sterije, vaqa se prisetiti da je on vi{emawe bio mrtav za ovda{we pozori{te sve dok ga Dejan Mija~ nije, po~etkom sedamdesetih godina pro{log stole}a (u Srpskom narodnom pozori{tu), pro~itao na uistinu revolucionaran na~in prepoznaju}i ga kao na{eg istinskog savremenika, i pokazao da nas se Pokondirena tikva uistinu ti~e svojim idejama i senzibilitetom... Bilo je potrebno samo malo iskositi pogled, na druga~iji na~in videti Sterijine dramske likove, redefinisati kontekst u kojem se ova komadija de{ava, uo~iti sli~nosti i razlike izme u prosvetiteqsko-kriti~ke vizure kojom je Sterija svojevremeno sagledavao probleme vlastitog vremena i beskrupuloznosti aktera pa i kompletne epohe u kojoj je Mija~ re`irao ovu prevratni~ku predstavu. Setimo se zatim na~ina na koji je svojevremeno Jan Kot briqantno povezao slavni govor Nikite Hru{~ova na XX kongresu sovjetskih komunista, kada je prvi put kriti~ki progovoreno o staqinizmu, s nekoliko sedmica docnije odr`anom premijerom Hamleta u Krakovu. Upravo }e taj Kotov esej postati osnova za preispitivawe bezmalo kompletnog [ekspirovog opusa u svetlu vremena u kojem je poznati poqski esejista i jedan od svetski najautoritativnijih {ekspirologa `iveo, a {to }e repozicionirati na{ odnos prema slavnom Elizabetancu, rezultirati prevodom kwige kod nas naslovqene [ekspir, na{ savremenik i provocirati niz prekretni~kih re`ija Pitera Bruka. I ne samo wegovih. Vratimo li se na doma}i pozori{ni teren, zapazi}emo da Mija~ev rediteqski kqu~ za Steriju ipak nije bio odve} inspirativan za druge wegove ovda{we kolege. Poput Pokondirene tikve, u sli~nom maniru, nastalo je nekoliko predstava koje su poku{ale da redefini{u odnos na{eg tada aktuelnog trenutka prema Steriji. Pa ipak, doma}i teatar je morao da se strpi i pri~eka gotovo desetak godina dok Dejan Mija~ nije na scenu Jugoslovenskog dramskog pozori{ta postavio Pu~inu Branislava Nu{i}a, u to doba potpuno zanemarenu Ben Akibinu gra- ansku dramu, za koju je va`io op{te prihva}en stav da je neproduktivna za scenu. Mija~ je, me utim, dokazao da je i Nu{i}evom literarno nedovoqno uverqivom poku{aju da sledi ibze- 178 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

177 novske tragove, ~ine}i pri tom radikalan iskorak iz sfere komedije gde se savr{ano snalazio blagodare}i, razume se, druga~ijem pristupu, mesto na doma}oj pozori{noj sceni. Uzgred, zanimqivo je da }e tri decenije nakon slavne premijere Mija~eve Pokondirene tikve, tako e na sceni Srpskog narodnog pozori{ta, isti komad na scenu postaviti mlada rediteqka Ksenija Krnajski, ovaj put prepoznaju}i u Sterijinom komadu elemente ibzenovske i strindbergovske dramaturgije, preoblikuju}i poznato delo klasi~ne srpske komediografije u serioznu dramu, optere}enu slo`enim odnosima koji `estoko remete idili~nu sliku patrijarhalne stvarnosti kojoj pripadaju i ~iju ideologiju afirmi{e ve}ina Popovi}evih dramskih junaka. Jedan od retkih doma}ih rediteqa koji se usudio da dosledno ide Mija~evim stazama, ali da doma}e klasike poput Sterije, Nu{i}a, ali i Qubomira Simovi}a ili Aleksandra Popovi}a, ne ~ita na mija~evski na~in ve} smelo otkriva druga~ije dimenzije dramske literature pomenutih autora, reaktuelizuju}i ih u duhu vlastite savremenosti, jeste Egon Savin. Gotovo po pravilu Savin se nekoliko godina posle svog profesora Mija~a prihvatao re`ija istih naslova ~ije inscenacije su u Mija~evim postavkama prethodno ve} do`ivqavale ogroman uspeh, da bi otkrivao nove, druga~ije aspekte, a to je ~inio na vrhunski umetni~ki na~in. Savin se nedavno, opet, vratio Mija~evoj temi inscenaciji jo{ jednog Nu{i}evog retko igranog dramskog dela, komada Tako je moralo biti (prethodno, jo{ davnih 80-ih, ovu gra- ansku tragediju na scenu Beogradskog dramskog pozori{ta postavio je Branko Ple{a), prepoznaju}i u patetici slaba{ne dramske strukture melodramske niti, dovoqno sna`ne da ovo delo izdr`i probu preseqewa u vreme koje }e sada{wi gledaoci identifikovati kao svoje sopstveno. U~inio je to, me utim, izbegavaju}i sve spoqa{we elemente i na planu kostima i u ravni scenografije, dakle, ostaju}i na taj na~in veran Nu{i}evoj eposi. Qubi{a Risti} }e, recimo, davnih osamdesetih svojom postavkom Ri~arda III ([ekspir fest, Subotica) jo{ vi{e produbiti kotovske premise koje ukazuju na to da je [ekspir na{ istinski savremenik, a docnije }e i Jago{ Markovi} re`ijama drama kao {to su Lukrecija (Pozori{te na Terazijama) i Kate Kapuralica Vlaha Stuli}a (Narodno pozori{te Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

178 Sombor), Dr`i}evog Skupa (Jugoslovensko dramsko pozori{te) ili Nu{i}evog Sumwivog lica (Narodno pozori{te Sombor), ali i [ekspirove tragedije o mladim veronskim qubavnicima Romeo i Julija (Pozori{te Bo{ko Buha ), pokazati da je princip osavremewivawa dramske klasike itekako mogu}e bazirati i na druga~ijim rediteqsko-dramatur{kim pretpostavkama. Katkad smelim do mere koja lavira na ivici `ileta, ponekad drskim, no vazda pozori{no produktivnim. Svi navedeni primeri (o kojima, pored ostalog, svedo~e zbornici kritika, ali i ozbiqno utemeqene teatrolo{ke studije) pokazuju da je revolucionarnost primewenih rediteqskih, dramatur{kih i, posledi~no, gluma~kih prosedea, ponajpre bila zasnovana na ozbiqnim preispitivawima forme, na tragawima utemeqenim na `anrovskom pomerawu. Tako je komedija, napisana u vedrom duhu i s namerom da se uka`e na izopa~enost pomodarstva, postala surovo ta~na slika ve~ite malogra anski gramzive potrebe da bude ukinut svaki poku{aj na{e integracije u svet, dok je {aqiva dramska igra o izopa~enosti primitivne vlasti prepoznata kao istina o nakaradnoj mentalitetskoj crti polupismenog naroda koji se instinktivno prilago ava svakom vlastodr{cu. Otuda je dramska pri~a o beskrupuloznoj ambicioznosti i krvavom hodu uzurpatora ka vladarskom tronu postala predstava o palom an elu svesnom vlastite negativne uloge u funkcionisawu velikog Mehanizma istorije, o ~oveku koji samosvesno i bez zadr{ke, no ipak opsednut gri`om savesti, ispuwava svoju misiju u svetu koji je ustrojen na zastra{uju}e opskurnim principima. Groteska i persifla`a, ironija i razli~iti oblici prenagla{avawa ili kombinavawa razli~itih scenskih elemenata i teatarskih postupaka, pa i teatrolo{kih principa, slobodno poigravawe `anrovima, oneobi~avawe, druga~iji na~ini gluma~ke igre, novi odnos prema scenskom prostoru i kostimu, smelost rediteqa, dramaturga, ali i scenografa i kostimografa da se eklekticisti~ki poigravaju na na~in svojstven postmodernom senzibilitetu, pokatkad su, naro~ito tokom osamdesetih godina pro{log veka, davali sjajne, scenski uzbudqive rezultate koji su ne retko, osim {to su funkcionisali na planu poetike i estetike, korespondirali i sa aktuelnim dru{tveno-politi~kim trenutkom. Nije, recimo, bilo te{ko u Markovi}evoj somborskoj postavci Sumwivog lica, dakako u spoqa{woj, povr{inskoj ravni, 180 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

179 u~itati i izvesne akcente koji su se ticali kriti~kog sagledavawa milo{evi}evske Srbije, optere}ene primitivizmom na kojem je utemeqena izvitoperena ideja o samodovoqnosti. No, su- {tinski, ova predstava je pozori{no funkcionisala u ono doba, ba{ kao {to i danas funkcioni{e (jer je jo{ na repertoaru), a esteti~ki je bila i ostala relevantna, bez obzira na konkretan dru{tveni i politi~ki trenutak u kojem je nastala. Mo`da je najindikativniji primer ovakvog osavremewenog tretmana klasike jedna od najboqih predstava nastalih u srpskom glumi{tu za posledwih desetak godina inscenacija [eksirove Mere za meru u postavci Dejana Mija~a (SNP). Naime, pomenuta predstava je ubedqiv dokaz da je mogu}e uspostaviti savr{enu ravnote`u izme u modernog rediteqskog prosedea, usagla{enog sa senzibilitetom konkretnog trenutka u kojem je ova Mera za meru premijerno izvedena, s jedne, te provokativnosti na planu politi~ke aktuelizacije, s druge strane, aktuelizacije koja je u tom ~asu bila presudno odre ena slojevitom igrom manipulacije na vi{e razli~itih nivoa, {to je bilo karakteristi~no za epohu Milo{evi}eve vladavine. I Mija~evi Rodoqupci J. S. Popovi}a (prva verzija s kraja osamdesetih u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu) tako e su hrabro postavili dijagnozu vremena u kojem je ova predstava nastala, ali je istina koju su Sterija i Mija~ saop{tili bila odve} bolna i neprijatna, pa se onda{wa publika mahom nerado ogledala u tom zrcalu. S klasikom, ali onom kojoj se retko ili gotovo nikada ne vra}amo, hrabro se poigravao i Zoran Ratkovi} u svojoj inscenaciji Gordane Laze Kosti}a (NP Sombor), preseqavaju}i dramsku strukturu ovog teksta u {armantni, raspevani i razigrani muzi~ki spektakl, dok je jo{ ve}i stepen slobode iskazao Kokan Mladenovi} svojim rediteqskim tretmanom Bomar{eove Figarove `enidbe (NP Sombor), a verovatno jedan od najradikalnijih pristupa postmoderne provenijencije ponudio je svojom re- `ijom Hamleta Gor~in Stojanovi} (JDP). U ovoj predstavi danski kraqevi} je na pozornici ~itao upravo [ekspirovog Hamleta. Pri tom ne treba smetnuti s uma da {ekspirolozi smatraju da tajnu svake nove inscenacije ove tragedije vaqa odgonetati na taj na~in {to rediteqi moraju sebi da odgovore na pitawe s kojom to kwigom u rukama Hamlet luta hodnicima Elsinora. Razume se, Stojanovi}eva sugestija da Hamlet ~ita Hamleta nije bila puka dosetka, jeftin parateatarski {tos, ve} deo do- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

180 sledno sprovedenog rediteqskog postupka osavremewivawa, ili ta~nije: prepoznavawa ovog kultnog dela kao komada koji nas se ti~e. Ni{ta mawe {okantno nije delovala ni budvanska verzija Banovi} Strahiwe, u re`iji Nikite Milivojevi}a, provokativna predstava u kojoj je Mihizov komad naprosto okrenut naglava~ke, ali pri tom rediteq nije izneverio samu su{tinu dramskog predlo{ka, jer je i wegova scenska pri~a, kao uostalom i Mihizova, svedo~ila o sukobu principijelnosti oli~ene u individualnoj snazi pojedinca, s jedne strane, i vi{ih interesa koji kod Milivojevi}a nisu bili maskirani dr`avnim razlozima, ve} su prikazani kao odraz sebi~luka i beskrupuloznosti, {to su zapravo karakteristike stawa svesti qudi osu enih na `ivot u tranziciji. Mo`da je odgovor na pitawe koje pred nas postavqa svako novo scensko ~itawe, tj. svako pozori{no osavremewavawe dela klasi~ne dramske literature, upravo u pomenutoj konstataciji zanovanoj na kriterijumu po{tovawa autenti~ne autorove ideje. No, i dosledna primena tog kriterijuma podrazumeva slobodno arbitrirawe, jer je i u ovom slu~aju na delu pravilo: istina je u o~ima posmatra~a. Sasvim je, naime, bilo razumqivo (i o~ekivano) {to su mnogi pobornici teze po kojoj klasike ne treba uznemiravati postupkom osavremewavawa, ili ih barem ne treba izlagati odve} radikalnim rediteqskim interpretacijama, javno zvi`dali na premijerama pojedinih scenskih postavki klasike. Umesto kriti~kih osvrta na takve predstave objavqivane su osmrtnice, ~ula su se `ustra protestovawa na okruglim stolovima koji su okupqali predstavnike stru~ne javnosti... Najlak{e bi bilo re}i da se osavremewavawu klasike protive puritanci, no u praksi na tom terenu zapravo nema ~vrstog pravila, jer su i najeksponiraniji konzervativci svojski podr`avali neka od radikalnijih ~itawa klasike, dok su se svi zajedno i najliberalniji i najkonzervativniji kriti~ari zgra`ali nad nekim drugim inscenacijama dramskih klasika. Pa ipak, u ovom trenutku na na{im pozornicama vi{e gotovo i da nema povi{enih tenzija provociranih sukobima izme u razli~itih do`ivqaja tretmana scenskog osavremewavawa dramske klasike. Mo`da razloge odsustva ovakve vrste napetosti vaqa tra`iti u ~iwenici da u ovda{wem teatarskom `ivotu nema ni odve} radilaknih tuma~ewa klasi~ne dramske literature. 182 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

181 Indirektan dokaz u prilog pomenute teze jeste i na~in na koji doma}a publika i stru~na javnost reaguju na pojavqivawe pojedinih predstava ~iji autori, u okviru programa Beogradskog internacionalnog teatarskog festivala (BITEF-a), nagla{eno smelo, u duhu ekstremnih eksperimentalnih postupaka i iz ugla senzibiliteta ovog vremena, oslu{kuju kako danas na sceni zvu~e i izgledaju junaci klasi~ne literature. Razloga zbog kojih na{i rediteqi odustaju od radikalnijeg pristupa klasici ima mnogo, ali se ~ini da je mo`da jedan od najpresudnijih vezan za ~iwenicu da je ovda{we pozori{te isuvi{e intenzivno odbolovalo tu boqku jo{ koncem osamdesetih godina XX veka, u doba takozvanog rediteqskog teatra. Ovaj aspekt uticaja postmoderne na svetski teatar odavno je smalaksao, u vreme kada su na ovim prostorima rediteqi jo{ uvek ose- }ali nagla{enu potrebu da se obra~unavaju sa klasicima svetske dramske literature, {trihuju}i wihove komade, prevr}u- }i ih naglava~ke, u~itavaju}i u wihove drame i ono {to autorima nije padalo na pamet da saop{te publici svoga vremena a sve u neskrivenoj nameri da klasiku po svaku cenu osve`e, pribli`e duhu vlastite epohe i ose}ajnosti savremenog gledaoca. I dok su u svetu ta moda i potreba pro{le, a tamo{wi teatar je uplovio u druge vode, vra}aju}i se piscu i scenski ga tuma~e}i uz maksimalnu dozu uva`avawa onoga {to je napisao, iskazuju}i pri tom puno poverewe da klasika nije bez razloga sa~uvala taj status uprkos menama vremena, doma}i teatar je usled op{te izolacije, ostao li{en elementarnih informacija, pa je otuda trend radikalnog pristupa klasicima trajao predugo. Sve`i kontraprimer, koji naru{ava pravilo, svakako je inscenacija Muzilovih Sawara, koje je u Jugoslovenskom dramskom pozori{tu re`irao Milo{ Loli}. Ve{to pronalaze}i adekvatno dramatur{ko re{ewe u situaciji koja je definisana osnovnom dramskom situacijom u kojoj pozori{na publika prisustvuje snimawu radio-dramske forme. Na jednoj strani je, dakle, ono {to je nameweno slu{aocima radio-programa, dok je na drugoj ono {to teatarska publika vidi. Evidentni raskorak izme u audio materijala namewenog slu{aocima radio programa i onoga {to ~uju i vide pozori{ni gledaoci, omogu}ava Loli}u da premesti Muzila iz ibzenovskostrindbergovskog u postdramski kontekst, te da na taj na~in, poigravaju}i se, osavremeni Saware kroz istra`ivawa na planu scenske i dramske forme. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

182 Uzbudqiv je bio i pristup Predraga [trpca tragediji o mladim qubavnicima iz Verone. Naime, postavqaju}i pre nekoliko sezona Romea i Juliju na scenu Srpskog narodnog pozori- {ta, rediteq je bezmalo kompletnu [ekspirovu tragediju {trihovao, svode}i prakti~no tekst predstave na dijaloge koje razmewuju Julija i Romeo. Poeti~nost tako stvorene dramatur- {ke strukture jo{ je intenzivnije nagla{ena scenskom radwom koju rediteq re{ava koreografijom zasnovanom na slepstiku i elementima preuzetim iz estetike nemog filma. Na taj na~in }e mehanicisti~ki oneobi~ena slika stvarnosti (realnog `ivota) postati svojevrsni okvir za lirizam odnosa dvoje nesre}nih qubavnika. Ovom hrabrom verzijom Romea i Julije [trbac je postavio provokativno (retori~ko) pitawe: nije li automatizam koji defini{e funkcionisawe na{e dana{we stvarnosti zapravo jo{ `e{}a prepreka za realizaciju istinskih emocija? S druge strane, naj~e{}i pristup klasici, a u kontekstu wenog osavremewivawa, svodio se (a i danas se svodi) na jeftino u~itavawe najpovr{nijih nivoa aktuelne stvarnosti u klasi~nu dramsku literaturu gotovo po pravilu ciqaju}i na banalne aspekte politi~ke svakodnevice. Pa ipak, nije ba{ svako dana{we scensko osavremewivawe klasike zasnovano na politi~kim premisama. Naprotiv, u svojoj pre dve godine premijerno izvedenoj scenskoj interpretaciji romana Me{e Selimovi}a Dervi{ i smrt, na sceni beogradskog Narodnog pozori{ta, Savin je odlu- ~io da, premda je koristio staru dramatizaciju Borislava Mihajlovi}a Mihiza, radwu predstave premesti iz 18. veka u epohu pedesetih godina pro{log veka. Na taj na~in, rediteq je, u saradwi s dramaturgom Branislavom Ili}, zapravo vratio Selimovi}evu pri~u realnim korenima vremenu komunisti~kih obra~una s politi~kim neistomi{qenicima, me u koje je spadao i pi{~ev brat, streqan godine pod nikada u potpunosti rasvetqenim okolnostima. U politi~kom sistemu u kojem se peva o izgradwi i slobodi a zbog jedne re~i gubi `ivot, moralna odgovornost bilo kog pojedinca, pa i dervi{a, ne mo`e da se posmatra izvan konteksta vlasti i dr`ave, napisa}e Branislava Ili} u programu za predstavu. I zaista, na osnovu idejnog re{ewa prostora koje je ponudio rediteq i uz pomo} kostimografa Jelene Stoku}e, u beogradskoj predstavi bitno je izmeweno bezmalo sve u odnosu na 184 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

183 ambijent karakteristi~an za roman. Sve osim mra~nih tonova koji su Ahmeta Nurudina kroz potragu za bratom vodili do vlastite propasti. A upravo }e to biti i presudna spona koja povezuje 18. vek, godinu, odnosno rane pedesete, kada je stasavala nova Jugoslavija, i dana{wicu. Jer, kako veli Ili}eva, Na`alost, bez obzira na napore i zakone da se prava i `ivot pojedinca u savremenom svetu za{tite, svedoci smo da bi se Ahmed Nurudin bez ve}ih problema mogao pro{etati i kroz na{e vreme, i sigurno bi naleteo na neka zatvorena vrata, na qude koji ne daju odgovor, na muk i podsmeh, a mogao bi da izgubi i `ivot zbog izgovorenih re~i. I najnovija postavka slavnog mjuzikla Kosa u Ateqeu 212, u rediteqskom vi ewu i adaptaciji Kokana Mladenovi}a, postavi}e mnoga provokativna pitawa i otvori}e ne mali broj dilema pred ovda{we analiti~are upravo u kontekstu problema koje podrazumeva tretman klasike a Kosa to svakako jeste na savremen scenski na~in. Mladenovi}, naime, preme{ta radwu mjuzikla iz {ezdesetih godina pro{log stole}a u na{e doba, aktuelizuju}i pitawe Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

184 koje implicira mogu}e neprijatne odgovore: {ta se u me uvremenu, od epohe koju su obele`ile akcije, protesti, muzika i pogled na svet dece cve}a, te premijere iz godine u re`iji Mire Trailovi} i Zorana Ratkovi}a (tako e u Ateqeu) do danas, dogodilo s idejom revolucije? I to u svetu ~ija pravila sada odre uju norme korporativne ideologije i globalizma. Vijetnam je, tako, preimenovan u Irak, bunt flower power ideologije dobija obrise antiglobalisti~kog protesta, songovi koji su bili za{titni znak hipi generacije bi}e, zahvaquju}i novim aran`manima Marka Grubi}a i grupe Wroom, redefinisani zvukom karakteristi~nim za savremene muzi~ke trendove, ba{ kao {to je i neko} non{alantno lelujawe ~lanova plemena sada dobilo precizno uobli~enu formu brodvejske koreografije, ~ija autorka je Moca Horvat. O umetni~kim kvalitetima i dometima ove predstave }e, dabome, pisati pozori{ni kriti~ari, ali u kontekstu teme ovog teksta vaqa konstatovati da je ideja Mladenovi}eve adaptacije (~iji je ciq aktuelizacija ovog mjuzikla) u osnovi problemati~na, bez obzira na nesumwivo dobre namere i ispravnu logiku na kojoj je dramatur{ki baziran princip osavremewivawa. Nevoqa je, naime, u tome {to je ideja autenti~ne Kose su- {tinski vezana za vreme u kojem je nastala, pa je ve} i Formanova filmska verzija iz godine, ma koliko filmski maestralna, delovala odve} stilizovano. U najnovijoj ateqeovskoj Kosi problem, me utim, nije u stilizaciji, ve} u ~iwenici da vapaj za korenitim promenama na~ina funkcionisawa savremenog sveta koje treba sprovesti, barem u ovom ~asu, nema odjeka. Mehanizam gu{ewa svake revolucionarne ideje do te je mere suptilno utkan u same temeqe svakog savremenog dru{tvenog sistema, makar on bio i demokratski oblikovan, da ideje Xorxa Bergera, glavnog aktera mjuzikla, danas deluju naivno i bezazleno. Na drugoj strani, istini za voqu, Kokan Mladenovi} do detaqa razobli~ava perfidnu metodologiju kojom sada{wi establi{ment uspe{no gu{i svaki poku{aj ugro- `avawa Sistema, no pri~a na kojoj je bazirana Kosa pru`a isuvi- {e fragilan okvir za demaskirawa te metodologije, te je ~ini se bilo boqe prona}i drugu dramsku osnovu za predstavu koja treba da opravda ambicije najnovije premijere Ateqea 212. Uostalom, o suptilnosti antirevolucionarne metodologije establi{menta re~ito svedo~i i spisak sponzora koji su pomogli nastanak ove Kose. 186 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

185 Sr an Vu~ini} BAJKE I HORORI GLOBALNOG SELA 38. FEST, Beograd, februara Slogan ovogodi{weg FEST-a (Ohrabruje!) namerno je trebalo da podse}a na hakslijevski slogan legendarnog prvog FEST-a Hrabri novi svet. Ali ova analogija ostaje tek mrtvo slovo na papiru, ukazuju}i upravo na kontrast: FEST ni po ~emu se ne mo`e porediti sa FEST-om 1970; ni po filmovima, ni po zna~aju za kulturu grada i regiona, ni po odzivu gostiju i publike. Svega jedna projekcija u Sava centru bila je ove godine rasprodata (za film Polanskog), a nakon otkazivawa Alekseja Balabanova FEST se suo~io i sa najskromnijom listom gostiju u proteklih nekoliko godina. O~igledno je da je zdawe FEST-a tro{no i dotrajalo, ba{ kao i zdawe Sava centra, gde su ukras postale kofe za vodu koja na sve vi{e mesta proki{wava. O~igledno je da je FEST-u, kao i Sava centru, mamutima iz vremena Titovog socijalizma, potrebna temeqna rekonstrukcija; i o~igledno je da to jedino ne vide gradske vlasti, uquqkuju}i se u pri~ama o navodnim uspesima. U narednom tekstu proba}u da u kratkim crtama predstavim nekoliko ostvarewa, pre svega autorskih, umetni~kih filmova koji su obele`ili 38. FEST. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

186 U ovom svetu: filmovi Iskasapqena, Liban i Pisac iz senke Slikom globalne civilizacije na otre`wuju}e surov i beskompromisan na~in bavi se nekoliko filmova, nagra enih pro{le i ove godine na najve}im svetskim festivalima. Film Iskasapqena (Kinatay) filipinskog rediteqa Briqanta Mendoze privukao je pa`wu na pro{logodi{wem Kanskom festivalu, gde je osvojio i nagradu za najboqu re`iju. Radwa filma odvija se u dana{woj Manili: student policijske akademije, prinu en da izdr`ava porodicu, nakon nekoliko akcija reketirawa, prihvata ponudu svojih starijih kolega policajaca za jedan specijalni projekat. Oni odlaze u jedan no}ni klub odakle kidnapuju prostitutku, `enu koja je upala u o~igledno neoprostive dugove prema kriminalnim bosovima. U daqem toku filma, ra enom u realnom vremenu, uglavnom kamerom iz ruke, pratimo ~itavu akciju otmice, ubijawa, komadawa tela `rtve, i bacawa wenih raskomadanih udova po razli~itim delovima grada akciju koju, pla}eni u slu`bi mafije, izvode pripadnici policijske jedinice. Naturalizam i dokumentarnost Mendozinog stila ~esto deluje {okantno i mu~no, pa ipak ova rediteqska forma posve je opravdana i prikladna. Naime, tek posredstvom we autor ostvaruje sna`nu i sveobuhvatnu sliku ne samo filipinskog dru{tva, nego i dana{weg sveta uop{te kao bezizlaznog prostora kojim suvereno vlada mafija. Okrutnost i bestijalnost u takvom svetu su promi{qeni i sra~unati, a izvode ga pripadnici reda i zakona, sa hladno}om i profesionalno{}u kasapskih momaka. Sugestivnu sliku ovog na{eg sveta, vi enog kroz ni{an tenka, daje nam i pobednik Venecijanskog festivala, film Liban (Lebanon) izraelskog rediteqa Samuela Maoza (koji je bio i gost ovogodi{weg FEST-a). Maozova pri~a doga a se tokom libanskog rata po~etkom 80-ih: ~etvorica izraelskih vojnika nalaze se u tenku koji pretra`uje neprijateqski grad. Promi{qenim autorskim postupkom, re`ija sve vreme te`i da perspektivu publike poistoveti sa do`ivqajem vojnika zarobqenih u ma{ini tenka. I kao gledaoci, vidimo svet samo iz dve vizure: kroz ni{an, ili u zatamwenom prostoru unutra{wosti tenka u kojem se umazana lica vojnika jedva raspoznaju. ^ak i u tako redukovanom prostoru autor uspeva da izvede solidnu karakterizaciju 188 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

187 Scena iz filma Antihrist Larsa Fon Trira likova; da radwu dovede do momenata dramske tenzije i do tragi~nog raspleta na kraju. Jedino u uvodnom i u zavr{nom kadru vidimo tenk spoqa, zalutao u jednom poqu me u suncokretima. Taj poetski detaq sugeri{e nam, mo`da, i postojawe druga~ijeg, lep{eg sveta, skrivenog za ve}inu ~ija je stvarnost zarobqena u ciklusima bliskoisto~nih ratova i mr`we kao u ~eli~noj karoseriji tenka. Pisac iz senke (The Ghost Writer) Romana Polanskog zlo savremenog sveta sagledava u koordinatama politi~ko-{pijunskog trilera. U pri~i o piscu koji je pozvan da pomogne biv{em britanskom premijeru Langu u pisawu wegovih memoara sadr`ana je i neskrivena aluzija na lik i delo Tonija Blera. Ubrzo otkrivamo da je Lang osumwi~en za mu~ewa koja su britanske jedinice sprovodile nad zarobqenicima u Avganistanu, i da }e verovatno odgovarati pred me unarodnim tribunalom u Hagu. (Zato biv{i premijer ostaje na privatnom posedu u SAD koja jedina ne isporu~uje svoje gra ane tribunalu.) Pretvarajaju}i se u drugom delu, prili~no nemotivisano, u agenta i kontraobave{tajca, radoznali pisac otkriva da je premijer jo{ kao student zavrbovan od CIA-e, te da je tako u{ao u politiku s ciqem da u Britaniji sprovodi ameri~ku politiku. Operi{u}i sa dosta poznatih teza, pa i op{tih mesta dana{we globalne politike, Polanski ipak uspeva da skroji zanimqiv i intrigantan zaplet, pri~u ko- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

188 ja provocira upravo sporna, skrivena i pre}utana mesta u odnosima izme u SAD i wenih evropskih saveznika. Pisac iz senke, sa Juanom Makgregorom koji u ovoj naslovnoj ulozi dosti`e gluma~ku zrelost, re`iran je sa majstorskom precizno{}u, ali i rutinski u isti mah, u okvirima `anra. Polanskom, kao i u Pijanisti i nekim ranijim filmovima, i ovde nedostaje li~ni pe- ~at, ona psihopatologija svakodnevnog `ivota koja je u wegovim delima iz 60-ih i 70-ih godina kreirala neponovqivi autorski svet. Ipak, Pisac iz senke ostaje zna~ajno ostvarewe za razumevawe ovog na{eg sveta mo`da }e nam, na primer, ovaj triler pomo}i da shvatimo za{to je 77-godi{wi Polanski pre nekoliko meseci uhap{en u [vajcarskoj, skoro ~etiri decenije posle navodnog silovawa maloletnice, i podizawa optu`nice protiv wega u Sjediwenim Dr`avama. Bajke megalopolisa: filmovi Xin, Lutka na naduvavawe i Akvarijum Postoje, na sre}u, jo{ uvek i filmovi koji se umesto velikih problema fokusiraju na male qudske pri~e, na poeziju svakodnevice koju, poput svitaca, isijavaju desetine miliona `ivota u dana{wim megalopolisima. U tom krugu pri~a nastaju ponekad zadivquju}e bajke koje (za razliku od onih be`ivotnih, holivudskih) intenzivno tragaju za smislom egzistencije. Si`e filma Xin (Gigante) argentinskog rediteqa Adrijana Binijeza (ra enog u urugvajsko-argentinsko-nema~koj koprodukciji) prati `ivot no}nog ~uvara u jednom supermarketu u Montevideu, rastom ogromnog, ali stidqivog i povu~enog tridesetpetogodi{waka. Drama se za~iwe u trenutku kada ~uvar na ekranu kojim nadgleda supermarket ugleda mladu ~ista~icu i zaqubi se u wu. Ume}e autora ogleda se u ~ehovqevskom majstorstvu da od malog i naizgled trivijalnog na~ini veliko i va`no; da proizvede dramu iz situacije oskudne dramskim potencijalom. Ra en minimalisti~ki, sa uglavnom stati~nom kamerom, Xin postupkom donekle podse}a na Kaurismakijeve filmove. Upravo nepretencioznost i svedenost postupka otvaraju katkad {ire poqe za gledaoca: za doma{tavawa i otkrivawa dubqih zna~ewa i slojeva filma. Pored bizarne qubavne pri~e sa hepi- 190 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

189 endom, u Xinu otkrivamo i prvorazrednu bajku megalopolisa i aktuelne globalne civilizacije. ^uvaju}i bri`qivo dana{wi vrt izobiqa, kao onaj xin iz bajke Oskara Vajlda, i ovaj wegov urugvajski sabrat do`ivqava neku vrstu epifanije. Hladno izobiqe supermarketa, lice i kulisa dana{weg sveta, nikoga ne mo- `e nahraniti ne bismo li pre`iveli, moramo tragati za wegovim sirotiwskim nali~jem. Motiv urbane bajke dominira filmom Lutka na naduvavawe (Air Doll) japanskog autora Hirokazu Korede. U dana{wem Tokiju jedan japanski slu`benik, poput mnogih wegovih kolega, `ivi sam sa `enskom lutkom ona je wegova seksualna igra~ka i nemi sagovornik. Tek kada lutka o`ivi i po~ne da hoda gradom, bajka mo`e da po~ne. Mo} bajkovitog fantazma izra`ena je u dvostrukosti tog bi}a koje negira zapadwa~ku, aristotelovsku logiku: ona je o`ivela devojka, ali i lutka koja se pita {ta je to starewe, {ta zna~i kada neko slavi ro endan. [to je jo{ va`nije, Koreda ubedqivo re`ijski konkretizuje svoju antiaristotelovsku logiku: o`ivela lutka uglavnom je prava glumica, ali ~esto na woj otkrivamo ne`ive detaqe, glavu gumene lutke, ili stomak na kojem je pumpica za naduvavawe. O`ivela lutka jeste i nije ~ovek, i ta jednovremenost `ivog i ne-`ivog daje Koredinom filmu dimenziju filozofske parabole o egzistenciji. Da bismo se zbiqa zapitali nad qudskom prolazno{}u, moramo se Orasio Kamanduqe u filmu Xin Adrijana Binijeza Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

190 od we udaqiti, vinuti u neki drugi modus postojawa i kao {to su to ~inili prizemqeni an eli u Vendersovom Nebu nad Berlinom, tako u Koredinom delu nad paradoksima `ivota na zemqi lamentira jedna o`ivela lutka. Film Akvarijum (Fish Tank) britanske rediteqke Andree Arnold pre bismo mogli odrediti kao anti-bajku koja se nastavqa na tradiciju najboqih ostvarewa Kena Lou~a ili Majka Lija posve}enih qudima sa ponora britanske ni`e klase. Fish Tank u slengu ozna~ava `ivot u akvarijumu u sirotiwskim stambenim blokovima kakav je i onaj u opusto{enoj industrijskoj zoni Eseksa gde se radwa filma odigrava. Odrastawe i bolno seksualno sazrevawe petnaestogodi{we Mije, glavne junakiwe filma, pra}eno je sirovom i surovom slikom akvarijuma u kojem kao socijalni slu~ajevi tavore majke-alkoholi~arke i deca-kopilad. Lik Mije, me utim, uzdi`e pri~u daju}i joj nesumwivo poetske vrednosti u woj su pome{ani divqa impulsivnost sa rawivom ose}ajno{}u, najgore psovke koje iz tog kala dolaze, sa `udwom da se iz wega uzdigne (i ples u ritmu brejkdensa ili pesme California Dreamin za heroinu je put bekstva, izlaska iz ku`nog ribwaka vlastitog porekla i sirotiwskog prokletstva). I krajwi verizam, kako pokazuje Arnoldova, zadobija svoj smisao tek u trenucima koji ga prevladavaju, koji se nad wim uzdi`u. There is no Mystery so great as Misery, zapisao je davno u jednoj bajci Oskar Vajld; i kao da filmovi britanskog neo-realizma crpu svoju pravu snagu iz istine sadr`ane u toj sentenci. Nove Litanije Satani: Antihrist Larsa Fon Trira Filmom Antihrist (Antichrist) danski rediteq ubedqivo potvr uje vlastitu reputaciju najkontroverznije li~nosti u dana{wem art-filmu. I dok jedni u wemu vide genijalnog umetnika bez premca, drugi se ne uste`u da ga nazovu ve{tim manipulatorom i {arlatanom. Kao propovednik surovosti i {oka, sa Antihristom je svakako oti{ao najdaqe: pri~a govori o bra~nom paru koji nakon smrti deteta poku{ava da kroz neki vid psihoterapije prona e put oporavka. Zapravo, deluje nam kao da mu` (Vilijem Defo) tim gubitkom nije pogo en, on od po~etka uzima na sebe ulogu terapeuta `ene ([arlota Gensbur), obolele od tuge i depresije. Kada odu u {umu, u wihovu planinsku ku}u, `eni- 192 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

191 na bolest razvi}e se vremenom u pomamno ludilo, i mu` }e biti primoran da je likvidira ne bi li se spasao. Fon Trirov film mogli bismo odrediti kao osoben vid horora, mo`da kao horor prirode, ili gino-horor. Negde u sredini filma nailazimo na indikativnu misao junakiwe prema kojoj je Priroda crkva Satane, a ubrzo }e i zvu~ne i vizuelne manifestacije iz sveta prirode jasno potvr ivati izre~enu `eninu tezu. Tokom raspleta, sama `ena preuzima na sebe sve zastra- {uju}e prerogative prirode i ta strindbergovska poruka raste dobrim delom na temequ arhetipskog straha od `enskog, vezuju- }i se i za motive mita o Orfejevoj smrti, kao i Euripidovih Bahantkiwa. Strah od bezdane iracionalnosti `enske prirode, na kojem je po~ivao i sredwevekovni lov na ve{tice, Fon Trir poku{ava da iskoristi i kao osnovnu energiju svog novog filma. Spajaju}i senovitost `ene sa senovito{}u prirode, kao da `eli da progovori iz srca tame i haosa, u duhu gnosti~kih u~ewa o palom svetu prirode i ploti. Sve ovo deluje i pomalo komi~no, i ~esto besmisleno, jer Lars Fon Trir je sve vreme propovedni~ki ozbiqan; on razvija svoju viziju bez trunke humora i ironije, kao posledwu istinu o svetu i ~oveku. Pri tom, likovi su mu veoma slabo razvijeni, psiholo{ki nemotivisani oni su prakti~no oru a Fon Trirove vatrene propovedi. Problem je, naravno, i {to je ta propoved prili~no banalna i otrcana fraza u svetu koji je, vo en mu- {kim principom, doveden na ivicu propasti. Tako e, i rasko- {na Fon Trirova sinemati~nost, ~esto na granici sa hladnom artificijelno{}u, prevashodno je u funkciji kamuflirawa unutarwe praznine kojom odi{e svet danskog autora. Na kraju, mo`emo se slo`iti sa tezom da je svaki veliki rediteq, izme u ostalog, i iluzionista i manipulator ali ako bi ovo postalo samodovoqna svrha, smisao umetnosti, pa i autorskog filma, bio bi nepovratno izgubqen. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

192

193 KWIGE Gojko Bo`ovi} DRAMA BEZNADNE EGZISTENCIJE Stevan Tonti}: SVETO I PROKLETO, Matica srpska, Novi Sad Tragi~ki modus i pateti~na intonacija obele`ili su poeziju Stevana Tonti}a. Tragi~ki modus pesnikovih stihova izrasta na temeqnom ose}awu sveta kao mesta udesa i pada u stawe greha i zebwe, dok je pateti~na intonacija oblik izgovora tog ose}awa. U tom izgovoru prepli}u se ispovednost i melanholi~nost, uskome{anost jedinke i wen podignuti ton, evokacija svakodnevne jadikovke i stalno dramatizovano obra}awe vi{im silama i savremenim prizorima. Tako nije samo u Tonti}evoj kwizi Sarajevski rukopis (1993) i u pesmama posle we, ve} i u kwigama iz ranije pesnikove faze u rasponu od Nauka o du{i i drugih veselih pri~a (1970) do Ringa (1987). Tonti} svuda govori podignutim i u toj podignutosti vibriraju}im glasom, tmolim i melanholi~nim, uvek se nekome obra}aju}i i uvek iznova svedo~e}i o nedovoqnosti egzistencije i uzdrhtalosti jedinke neprilago ene svetu i u strahu pred wim. Ako se u prvoj fazi Tonti}evog pesni{tva mo`e govoriti o povremenoj izvesnoj disproporciji izme u tema ove poezije i wene nagla{ene energije patosa, onda pesme iz Sarajevskog rukopisa i potowi pesnikovi stihovi pokazuju kako je wena prete`na intonacija do{la u saglasje sa dominantnom temom wene druge faze. Konkretan povod ovih pesama u~inio je da osnovni modus i osnovni ton Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

194 pesnikovih stihova dobiju sna`no upori{te u stvarnosti i da, samim tim, dobiju i snagu svedo~anstva. Imenovana i opisana patwa, vi ena u detaqima zlehudog qudskog `ivota, pa otuda i potresnija i drasti~nija u svojoj svakida{woj pojavnosti, progovorila je na sav glas. To, me utim, vi{e nije jeza od sveta, od naslu}enog i nevi- enog, ve} duboko pro`ivqeno iskustvo, opipqivo u svojoj konkretnosti. Dovoqno je pogledati dva primera iz dve faze ove poezije. U pesmi Neosporne vrednosti `ivota iz prve pesnikove kwige ka- `e se: Moj o~aj i moje ni{tavilo moja skupocena praznina a zatim `ar na kom je sve to zasnovano sjajne su vrednosti koje tek treba ispitati i koje ulaze u sastav ~oveka neosporno. I o~aj i ni{tavilo i praznina, koliko god bili nagla{avani i do`ivqavani kao vlastiti, izraz su jednog na~elnog do`ivqaja sveta punog tamnih slutwi i predose}awa. Ali kada se u Sarajevskom rukopisu, u trodelnoj pesmi Groza, do krajwih posledica multiplikuju tri re~i razlupano, smrskano, usplahireno onda se na~elni stav konkretizuje, u najve}em mogu}em stepenu, kao pro- `ivqeno iskustvo patwe koje tra`i izraz u lomnim i vapiju}im stihovima. Ti stihovi niti iskupquju, niti nagove{tavaju utehu, oni su svedo~anstvo zebwe i ispovest straha. U ovim stihovima, koji su ispunili i najve}i deo kwige Sveto i prokleto, pratimo kako Tonti} postaje svedok u`asa rata u Bosni i Hercegovini u prvoj polovini posledwe decenije XX veka i godina koje su do{le posle toga, ali u kojima istorija nije ni primirena, ni ohla ena. Patwa ~ovekova u ratu, ra{~ove~ewe i nihilisti~ki slom humanisti~kih vrednosti, {to su sve veliki izazovi ovog dela Tonti}eve poezije, nu`no su zahtevali pateti~nu stilizaciju koja ispoveda i svedo~i, jer je to jedino i najvi{e {to mo`e. Dok je ranije Tonti} hulio i posve}ivao, on u drugoj fazi svoje poezije istupa kao svedok i melanholi~ni hroni~ar posuvra- }ene svakodnevice, u kojoj su sve boje stamwene, a nijedno lice sveta nije spokojno. Vedrina je napustila svet Tonti}eve poezije, a pesnik to izra`ava vrlo subjektivno i ispovedno, ne uste`u}i se da posegne za primerima iz neposredne svakodnevice i sasvim konkretnog iskustva. ^ak i kada govori o qubavi, Tonti}eva poezija ne oblikuje delatan humanisti~ki kontrapunkt tamnim principima postojawa, niti mogu}e smirewe duboko pro`ivqenog iskustva, ve} 196 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

195 pre svega, samo svedo~anstvo da u`as egzistencije ima snagu da potre i epifanijsku i iskupquju}u ulogu qubavi. Svet je, dakle, zaokru`en i usred tako do`ivqenog totaliteta nema napuklina, ve} samo patwe, jeze i straha. Vaqda je u Tonti}evim stihovima samo to duboko humanizovano ose}awe patwe, jeze i straha potvrda o qudskoj dimenziji stvarnog i jedino mogu}eg sveta vidqivog u pesmama ovog pesnika. Tako je i u kwizi pesama Sveto i prokleto. Po~iwu}i obrnutom himnom ( Hvala Ti, Gospode, {to me oslijepi ; Hvala Ti {to dar mi sluha uze ; Hvala Ti {to dar mi govora uze ), kwiga Sveto i prokleto predstavqa, u celini, dramu beznadne egzistencije. Jedinka svoj svet do`ivqava kao svjetsku mra~inu do lakata, a sopstveni glas kao uzaludan: Moje pani~ne znake ne prima{. Otuda se taj glas u nekim od pesama u ovoj kwizi ne samo ~uje nego i imenuje kao zamukli krik. Taj zamukli krik je uobi~ajeni glas o u`asu egzistencije, a dubinu tog u`asa lirski subjekt nagla{ava wegovim janusovskim licem sramom. Krajwa drama postojawa, intenzivirana slikom palih gorwih nebesa i slikom sinova i k}eri koje na klanicu vode, ukazuje na smrt, ra{~ove~ewe i zverstva kao svakodnevno iskustvo. U kwizi Sveto i prokleto, mo`da i vi{e nego u prethodnih nekoliko pesnikovih kwiga, u`as egzistencije se projektuje na naj{iri ekran iskustva: to vi{e nije samo bosanska istorija na{ih dana, ve} globalna crna fe{ta koju ne smiruje ni odlazak u Jerusalim, ni odlazak u hram, ni obra}awe bli`wima ili vi{wima. Mada se mo`e uzeti i kao jedinstveno obra}awe u kojem su pojedina~ne pesme samo odlomci i prizori iz smra~ene egzistencije, Tonti}eva poezija u kwizi Sveto i prokleto proti~e u tri raspoznatqiva dijaloga. Jedno je dijalog jedinke sa sobom, `iv i nesmiren, pun nespokojstva i izgovorenih zebwi. Glas o~aja je osnovni ton ovog dijaloga. Drugo je dijalog sa humanisti~kim vrednostima, u kojem se preispituju glasovi kwi`evne, kulturne i duhovne tradicije, ali, ipak, najvi{e wihovo prisustvo u savremenom svetu. Iskazan u polemi~kom tonu i ispuwen sumwom potvr enom u iskustvu, ovaj dijalo{ki tok nastoji da utvrdi {ire okvire udesnog egzistencijalnog iskustva. U tre}em dijalogu, a oni se nekada i dopuwuju ili pro`imaju, ova poezija se, bez mnogo nade, ali sa mnogo potrebe, obra}a Bogu. Tamna slika sveta kakva je ovladala u kwizi Sveto i prokleto nije samo privremeni, makar i drasti~ni poreme}aj u svetu, ve} svet takav kakav jeste, ustaqen u svojim obredima nasiqa, patwe i straha. Tek u ponekoj pesmi Tonti} dozvoqava da se uspostavi i ne- {to druga~iji pogled na svet, recimo kada govori o osloncu u intimi, ili kada svedo~i o snazi qubavi. Ali to u osnovnom ne mewa Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

196 glavni tok wegove poezije, niti ho}e da naknadno osmisli ili uspokoji opisani svet, ve} vi{e sugeri{e potrebu uzdrhtale jedinke da, u kakvom retkom predahu od u`asa svakodnevice, prizove smisao odsutan iz iskustva obi~nog qudskog dana. Uzmimo kao primer pesmu Pohvala qubavi. Mada se u woj qubav uzima kao epifanija i mada najve}i deo pesme, za Tonti}a sasvim neo~ekivano, jeste izgovorena himna, wen podnaslov Nesavremena pjesan ukazuje na pesnikovu potrebu da jasnom relativizacijom ostane u saglasju sa dominantnom projekcijom vlastitog sveta. Qubav se, u izokrenutoj perspektivi koju name}e stra{no iskustvo, slavi i u pesmi Mladi} se opra{ta od mrtve drage, ali ni ta qubav nije spas, ve} samo jedina / sre}a nemogu}eg mog `ivota. Vode}i u pesmi Mala rasprava o qepoti `ivota dijalog o tome da li je `ivot lep i da li je mogu}e prepustiti se wemu i u`ivati, pesnik posebno pomiwe ekstati~ne ~asove qepote i grozote, da bi nas vodio prema finalu u kojem vrhuni izvorno ose}awe ovog sveta u wegovoj poeziji: Vaqa to podnijeti. I zaista, `ivot koji se podnosi, a kojem se ne ne prepu{ta i u kojem se ne u`iva jeste najpre drama bez nade i bez utehe. O tome govore dramatizovani i subjektivni, beznadni i ispovedni stihovi Stevana Tonti}a u kwizi Sveto i prokleto. Alen Be{i} RIJE^I KOJE MOGU Nedeqkovi}: OVAJ SVET, Arhipelag, Beograd Ima pjesni~kih kwiga koje se otvaraju na prvo, eventualno drugo ~itawe, neusiqeno razlistavaju}i svoja asocijativna ~vori- {ta ili stvaraju}i uzbudqive slikovne i smisaone kovitlace kod posve}enih izu~avalaca i zaqubqenika poezije, dok neke druge zbirke zahtijevaju opetovano zadubqivawe, koncentraciju vi{eg reda, zama{no kwi`evno-filozofsko predznawe, a ponekad jednostavno odgovaraju}e `ivotno doba kako bi se iskustveno rastuma- ~ile i aktivirali se izvjesni estetski, emocionalni, kognitivni impulsi u ~itaocu. Prethodne dvije Nedeqkovi- }a, Negde blizu (2003) i naro~ito Drugi neko (2005), bez sumwe pripadaju potowoj skupini. U wima se, kako sam svojevremeno zapisao povodom zbirke Drugi neko, radikalnim procesom pounutar- 198 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

197 wewa predmetni svijet raspoznaje tek u nagovje{tajima, nedore~enostima, posredovanim i hermeti~nim mentalnim otiscima u diseminiranoj (pod)svijesti lirskog junaka. Istovremeno, te su senzacije i spekulacije katkad toliko neuhvatqive i osjetqive da se raspliwuju u ~itala~koj svijesti i nestaju poput tragova na vodi ve} u momentu kada se pre e na odgonetawe sqede}eg stiha ili strofe, {to navodi na svojevrsno meditirawe nad semanti~ki fluidnim tekstom. Nasuprot tome, posqedwa Nedeqkovi}eva kwiga, indikativnog naslova Ovaj svet, ~ini se naoko prili~no transparentnom, nepretencioznom, komunikativnijom ~ak i od wegovih ranijih zbirki, uglavnom zasnovanih na elementima mimeti~kog prikazivawa neposredne stvarnosti, veristi~koj slikovnosti i povjerewu u ~ulni do`ivqaj. Narativnom jezi~kom frazom, hotimi~no neoptere- }enom bravuroznim metafori~nim rje{ewima ili parnasovskim estetizmom ali koja i daqe ra~una na jasnu i primamqivu vizuelnu sliku kao osnovnu jedinicu liri~nosti pjesnik u pet ciklusa ispisuje vi{edjelne poetske tekstove mahom polaze}i od konkretnih doga aja, od svakodnevnih prizora u kojima se nahode zapretene simboli~ke zalihe, od pro~itanog, nau~enog, do`ivqenog. Ukoliko se pa`qivije zagledamo u upotrijebqeni jezi~ki registar, naro- ~ito u nose}e pojmove oko kojih se pjesme razvijaju, a wihove poente vrhune, uo~i}emo da Nedeqkovi}, i pored bogatog vokabulara, nerijetko rabi gotovo ovje{tale rije~i, rije~i koje su, uslijed nebrojenih tretirawa u svekolikom pjesni{tvu, na semanti~kom nivou bezmalo {upqa zvona: zlo, svet, bol, `ivot, pravda, patwa, qubav, nada, telo, znawe, svetlost... A opet, budu}i da su to listom arhetipske kategorije, stalne formule ~iji se simboli~ki potencijal iznova ostvaruje u svakom pojedincu, da upu}uju na vje~no qudske i su{tinske situacije, one, uz tanana oneobi~ewa koja podsti~u ~itala~ku misao da se ra~va u vi{e pravaca, uvijek saop{tavaju vi{e od onoga {to na prvi pogled zna~e, potvr uju}i svoju u~inkovitost i neistro{ivost. Osvije{}enost te unutarwe protivurje~nosti jezika, antinomi~ne napetosti koja se, uzgred budi re~eno, planski o~ituje u mnogim aspektima zbirke Ovaj svet, mo`da se najeksplicitnije iskazuje u pjesmi Na~ini prila`ewa, gdje lirski junak, sa `enom i sinom, u crkvenoj porti susre}e lijepu, mladu `enu, izbjeglicu koja, dok prosi, pri~a o ratu, o patwi. Razgovetan je i te~an wen govor, nastavqa lirski subjekt, Taj prisniji na~in zajedni~kog jezika.// Bez zazora ona se obra}a svima:/ (...) Uve`ban je ritual prila`ewa,/ Re~i Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

198 su bezbroj puta izgovorene,/ Te re~i koje kao da mogu sve (kurziv moj). Na mjestu predvi enom za milosr e i duhovnu katarzu, izbjegla `ena izla`e svoju li~nu tragediju koja, ve} toliko puta izgovorena i svedena na najop{tija mjesta, poprima okamewenost epske formule, a pojedina~nost slu~aja transponuje se na plan univerzalnog, gdje je empatija mnogo sna`nija i izvjesnija. ^ini se da se u ovoj pjesmi prevashodno tematizuje na{ pogubni istorijski usud, ali ovi stihovi mogu se ~itati i u autopoeti~kom kqu~u. Iz te vizure posmatrani, prome}u se u Nedeqkovi}ev kredo, esencijalizuju}i gotovo utopisti~ku `equ pjesnika da poezija povrati barem djeli} negda{we apelativnosti, da iza e iz esnafske u~aurenosti i razumqivim, prisnijim jezikom i slikama poku{a da se pribli`i {irem krugu ~italaca, da ostavi traga, da neko s wom istinski saosje}a. ^e{}e nego ranije, autor Ovoga sveta organizuje pjesmu tako {to pomene neku iluminativnu intertekstualnu referencu, mitski predlo`ak, paradigmati~nu istorijsku epizodu, uspomenu iz djetiwstva koje se, povremeno propu{tene kroz lakmus subjektivnosti, redovno prevode na ravan op{tosti. Ali i kada pro`ima tekst tzv. univerzalnim iskazima, koji mal~ice podsje}aju na onu vrstu omudrenosti kakva se, recimo, sre}e u Andri}evim lirskim zapisima i marginalijama ( Jer, jo{ je ta~nije/ da se ~ovek najbr`e potro{i/ Kad ni~im ispuwen nije.// Kad ni bol kroza w ne prolazi Drobilica ili Tako je uvek. Kad izgubimo kakav smisao/ Zna- ~ewe ne~eg kad i{~ili,/ Qubav kad se vine sa na{eg dlana,/ Mi znamo: i taj gubitak bi}e jednom/ Pre`aqen, uz sme{ak Uz sme- {ak ), Nedeqkovi} i daqe insistira na onoj antinomi~noj tenziji, imanentnoj wegovoj poeziji, tako {to konstanto podriva dosegnuto zna~ewe, znawe, istinu, relativizuje metafizi~ke uvide, intuitivnost suprotstavqa racionalnom prosu ivawu. U izvrsnoj pjesmi Obrazac, lirski junak }e takvo `u eno intelektualno prozrewe koje te`i poistovje}ewu s neposrednim do`ivqajem stvarnosti uo~iti kod pustiwaka, sakupqa~a plodova, lovaca, ribara i pastira ( Qudi koji su morali uvek da znaju gde se/ Ta~no nalaze, fizi~ki do svih pojedinosti,/ Da bi o~uvali `ivotnu sr` ), jer oni posjeduju...prisno/ li~no znawe koje nema odraza i nikad se/ Ne umno`ava, jer postoji samo na tom mestu,/ U krugu u kome leti jedna ptica, pliva/ Jedna riba, raste davna pe~urka, zavija/ Uvek isti vuk. U kome telo sve to objediwuje./ A jedno telo dr`i da je ba{ tako. I upravo ta kategorija li~nog znawa predstavqa jednu od su{tinskih odlika pjevawa, ~iji se jezik, ~ak i kada ima epistemolo{ke pretenzije da objasni i spozna svijet, boga, ~ovjeka, zbog svoje slikovnosti i figurativnosti, razlikuje od spekulativnog jezika filozofije. Lirski subjekt je duboko svjestan da pje- 200 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

199 sni~ke (kao i ~itala~ke) istine ne po~ivaju na argumentu, ve} na izboru, i da su intimna znawa i subjektivne istine ambivalentne, jer se ne mogu ni pore}i niti potvrditi, {to se eksplicira kroz stilizovanu metapoetsku refleksiju u poenti ove pjesme: Kako, kad tvrdim/ I besomu~no dokazujem/ Da je i ovaj komad papira/ Mesto na kome se mo`e `iveti/ Da je i on neponovqivi obrazac/ Koji nisam stvorio, ali o podacima/ Koje unosim odlu~ujem samo ja.// I onda kad znam sve o wima/ I pogotovo onda kad naslu}ujem sjediwewa. Mo`da se u ovome oksimoronskom sklopu neponovqivi obrazac (koji po na~inu tvorbe i idejnosti priziva naslov jedne ranije Nedeqkovi}eve kwige Ta~ni stihovi) jo{ i na najplasti~niji na~in sti~u nekolike zna~ajne silnice zbirke Ovaj svet. Ne samo {to poezija mo`e biti neponovqivi obrazac ~iji kostur ~ine, kako bi rekao Jovan Hristi}, divna, stara op{ta mesta (nisu li i posqedwe dvije rije~i ove pjesme: naslu}ivawe i sjediwewe, nezaobilazni toposi simbolisti~ke poetike?), nego se kao analo{ka razrje{ewa ovoga paradoksalnog sklopa mogu u~itati brojni pojmovi: `ivot, smrt, qubav, mit, subjekt, zlo... I upravo }e se tema iskonskog zla u ~ovjeku i svijetu, tema teodiceje, u brojnim pjesama ove kwige koju karakteri{e {iroko poqe referencijalnosti, pokazati kao jedna od dominantnijih. Pri tom, pjesnika zlo i nepravda naro~ito interesuju u kontekstu op{te istorije be{~a{}a, kada se ispoqavaju in extremis: u ratu, logorima, prilikom istrebqivawa naroda, u i{~a{enim istorijskim trenucima kada qudi samovoqno preuzimaju na sebe ingerencije Boga da stvaraju i ru{e svijet ( Drznik, Provere, Hraniteqi gavranova, Mesta, Prevod lepote, Srce ). Nesklon ideji kolektivne krivice, Nedeqkovi}ev poetski junak, u stalnoj zapitanosti nad posrnu}em ( Lek ), isto kao u slu~aju li~nog znawa, insistira na li~noj odgovornosti, ali i nekoj vrsti kategori~kog imperativa, koji podrazumijeva i komponentu bo`anske transcendencije. Tako }e, recimo, u posqedwoj strofi pjesme Ka tom mlazu svetlosti, uz intertekstualnu polemiku sa ~uvenim refrenom iz Milo{a Crwanskog, koji glasi Ne zavisi od mene, lirski subjekt zakqu~iti: I od mene zavisi da li }e se/ Svet izbaviti. Od mene, od Tebe,/ Od svih `ivih. Od svih mrtvih./ I mene i Tebe i sve `ive/ Ovaj obavezuje svet. Na momente se ~ini kao da lirsko ja Ovoga sveta sa udivqewem i zebwom ispuwavaju, da parafraziram Kanta, zvjezdano nebo nad wim i moralni zakon u wemu. No, shodno poetici antinomije, pjesnik te`i izra`avawu unutra{wih protivurje~nosti, slo`enosti pre`ivqavawa misle}eg i empati~nog subjekta. ^itav niz emocionalnih i refleksivnih kontrasta (stid, isku{ewe, nemo}, sla- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

200 bost, `eqa za pravdom i li~nim moralnim dignitetom, sumwa, vjera, qubav itd.) pro`ima ovu zbirku, pri ~emu je indikativno da oni nisu striktno odijeqeni i zao{treni, ve} dovedeni do unutra{weg jedinstva, do slo`ene harmonije, odaju utisak ubjedqive prirodnosti i `ivotnosti. Nema dvojbe da Nedeqkovi} zbirkom Ovaj svet dosegnuo punu mjeru stvarala~ke zrelosti, jer ove pjesme progovaraju o dubokim metafizi~kim uvidima jednostavnim rije- ~ima, rije~ima koje uistinu mogu sve. Ilija Baki} ZATVARAWE I OTVARAWE NOVIH PROSTORA Oto Horvat: IZABRANE & NOVE PESME, Kulturni centar Novog Sada, Novi Sad Kwiga Izabrane & nove pesme Ota Horvata (1967), nesporno darovitog i od kolega i kritike zapa`enog pesnika sredwe generacije, jo{ je jedna od posledwih godina ~estih kwiga u kojima pesnici odabiru pesme iz dosada{weg opusa, dodaju}i im nekolike nove stihove. Razlozi za ovakvo postupawe, ~ini se, razli~iti su od pesnika do pesnika odnosno od kwige do kwige; istina, ako se na tom poqu ne mogu na}i egzaktni zajedni~ki imeniteqi (osim da je re~ o izboru), ono {to (ipak) jeste zajedni~ko sasvim je formalne prirode naime, izborima pristupaju stvaraoci svih generacija (mada se, po logici stvari, izbor sa~iwava iz opusa umetnika koji su pri kraju `ivotnog puta). Oto Horvat je svakako pesnik u zenitu stvarala~kih snaga (i daleko od kraja pisawa), pa je otuda otvoreno pitawe ~emu (ve} sada) kwiga izabranih pesama. Autoru ovih redova ~ini se da je pesnik, u stvari, sa~inio svojevrsno profilisawe dosada{weg pisawa/pevawa i usmeravawe prema temama/interesovawima koja namerava da nadaqe prati i istra`uje. Mo`da bi plasti~nije bilo re}i (i nekako u duhu Horvatovih pesama) da je pesnik (po ugledu na slikare) krenuo u svoju plavu fazu, te je me u dosada{wim stihovima/platnima odabrao one koji su ga do ove faze doveli odnosno koji su istu razvili i razradili (a {to se nastavqa i u novim pesmama/platnima). Temeq i potvrda ove pretpostavke jeste i sam sadr`aj kwige, u kojoj su posle uvodnog ciklusa, ponovqene dve posledwe Horvatove kwige (Dozvola za boravak, iz 2002, 202 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

201 i Putovawe u Olmo, iz 2008), uz mawe tekstualne izmene i promenu mesta nekih pesama u odnosu na prvo kwi{ko pojavqivawe. Odabirawe i spajawe stihova u jednu kwigu, pak, umnogome ~ini dostupnijim/uo~qivijim profile pesnikovog poetskog svetonazora i wegovo formirawe, ja~awe, odnosno transformaciju. Dakle, da vidimo koji su to poetsko/filozofski reperi Horvatove slike sveta? Druga~iji gradovi, pejza`i i mirisi, jezici i qudi odlika su velikog broja Horvatovih pesama. Ono {to je po~elo kao izleti ili kratka odsustva iz rodnog grada preraslo je, kroz godine i pesme, u stalnu odsutnost, neprestano odla`ewe iz privremenih stani{ta u nova, tako e privremena. Tako je lirski subjekt/pesnik stalno u (ne)voqnom izgnanstvu i odsutnosti, neprestano na po~etku, u konstantnom upoznavawu dr`ava/gradova/qudi. Suo~avawe s nepoznatim licima istovremeno poja~ava/izo{trava wegovu mo} zapa`awa, ali ga li{ava emocija koje se ra aju samo u relativnoj sigurnosti poznatog okru`ewa. Kao {to je stalna promena mesta boravi{ta tako je sveprisutna i zapitanost nad sopstvenim likom i identitetom, fizi~kim i duhovnim. Varqivo je lako i izazovno nestati u masi kojoj se ne pripada, utopiti se i izgubiti sve biv{e probleme i muke i po~eti ispo~etka. No, od nekih se ta- ~aka sopstvenog `ivqewa ne mo`e pobe}i, bez obzira na daqine. Tako se kroz cikluse pojavquju, nestaju i opet pojavquju pesme posve}ene pokojnom ocu i poku{aju izmirewa s wim, makar i u se}awima. Drugo bitno te`i{te `ivqewa, qubavna veza/zajednica tako e je pod senkom neprestanih putovawa, onih prijatnih (kakva su letovawa) i drugih, tmurno/trivijalno svakodnevnih. Pesnik uspeva da u stihove uplete i ushi}ewe i zamor, obi~ne, rutinski istro{ene pokrete, svest o emocijama, trajawu, razvoju i preobra- `aju wihovom, od `estokih prema umerenijim, ali dubqim. Horvat je (pored Vase Pavkovi}a) jedan od retkih savremenih pesnika koji uspeva da o zreloj qubavi pi{e bez patetike, dostojanstveno i elegantno. Horvatova poezija je neporecivo urbana, oslowena i vezana za qudske mraviwake, za savremenu tehniku i tehnologiju, do`ivqaj prirode iz pozicije gradskog ~oveka koji ne be`i od Prirode, ne ose}a neprijateqstvo prema woj, sposoban da je vidi i do`ivi (ukoliko je u granicama kultivisanosti, dakle ne kao divqinu ve} privedenu nameni, kao letovali{te, ure ene pla`e, {ume kroz koje su izgra eni putevi i sl). S druge strane, vrlo je jak do`ivqaj i ose}aj za prirodu u delima drugih umetnika, dakle za prirodu koja je ve} profiltrirana o~ima/umom/emocijama drugih umetnika, pre svega onih iz pro{lih epoha, ali i savremenika. No, Horvatova Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

202 urbanost nije agresivna, nije suprotstavqena ruralnom niti je fascinirana modernim megalopolisima, ~elikom i staklom, gradovima koji nikada ne spavaju i sli~nim civilizacijskim atributima kraja XX i prve decenije XXI veka, jer pesnik urbanost do`ivqava kao kontinuitet, stalni rast od starogr~kih, preko sredwevekovnih do savremenih polisa, a takva vizura daruje wegovim stihovima uzdr`anost i trezvenost, gotovo mudrost. Sveukupni Horvatov pesni~ki pogled na svet i sebe u wemu usmeravan je jakom vezom sa svekolikom umetno{}u. Kao {to se fizi~ka realnost do`ivqava {iroko i intenzivno, isto tako do- `ivqava se i realitet koji grade umetnosti (slikarstvo, literatura, fotografija). Veze izme u stvarnosti jave i sna nisu uvek uzro~no-posledi~ne; pesnik u delima koja ga intrigiraju/inspiri{u pokad{to prepoznaje (mimeti~ke) odraze jave, ali umetnost zna i da se otrgne i izdigne (a s wom i pesnikove vizije). Tada se realnosti ne samo me{aju ve} postaju paralelne, odnosno sasvim ravnopravne u mentalnom oku jedinke i samo je pitawe trena kada koja (privremeno) preuzima ili gubi primat. Me utim (i to je jedna od trajnih Horvatovih poetskih aksioma), realiteti/stvarnosti se tro{e, i to je nekada bolno brzo i vidqivo, a drugi put usporeno, lagano i bez sna`nog emotivnog odgovora. Mo`e se ~initi da je umetnost trajnija od tela/mesa, ali i wu nagriza vreme, i ona gubi sve`inu, zanosi i boje blede, sivilo prevladava. Seta, melanholija, tu`na se}awa na pro{lu sre}u jesu emotivni valeri koje nosi ve}ina Horvatovih stihova; istina, pesnikov ose}aj za meru je besprekoran, bez potonu}a u patetiku (suvi{e je dobar pesnik za tako {ta). Potporu uzdr`anosti daje i sama konstrukcija pesama, u kojima preovladava napor da se uhvati prizor i da se kroz wega sagledava dubina fizi~ko-emotivnog ponora. Pesnik nije voqan da obja{wava {ta se (ne)doga a na nivoima svesti/emocija/stavova ve} se zadovoqava da postavi prizor i naslika ga {krto, pu{taju}i ~itaocu da nadogradi stihove/slike ili da se zadovoqi efektnim pesnikovim re~ima (i zna- ~ewima koja nose). Tako prividna stati~nost prizora, uz svedeni iskaz, otvara vrata vi{estrukim tuma~ewima (ve} prema ~itala~kim afinitetima). Pesnikova verzija pesme, otuda, nije jedina i nije ultimativna. Re~ju, Izabrane & nove pesme Ota Horvata pru`aju jedan mogu}i i konzistentni pogled na wegovo dosada{we stihotvorstvo, koje je u vrhu ovda{we savremene poezije, a nove pesme, kojima on nastavqa tragom ranijih, obe}avaju nove uzbudqive literarne do- `ivqaje. 204 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

203 Tijana Tropin V. G. Zebald: AUSTERLIC, prevela Spomenka Kraj~evi}, Paideia, Beograd Po op{tem sudu najboqa kwiga V. G. Zebalda, Austerlic, svakako je ona koja se po formi najvi{e pribli`ava klasi~nom romanu, odnosno, iz koje se uz ne{to napora mo`e izdvojiti jedna sredi{wa pri~a. Uobi~ajene odlike Zebaldovog stila su i ovde prisutne pre svega nagla{eni esejisti~ki elementi: desetine strana posve}enih digresijama o arhitekturi `elezni~kih stanica, fortifikaciji kao nau~noj disciplini, nabrajawu razli~itih vrsta ptica i insekata. Tu su i fotografije, uklopqene u tekst na sugestivan i ~esto neo~ekivan na~in, tako da znatno oboga}uju kwigu. Teme i motivi tako e su poznati iz prethodnih Zebaldovih kwiga pre svega, Drugi svetski rat i progon Jevreja. Iako sve ovo podse}a na Emigrante i, u mawoj meri na Vrtoglavicu i Prstenove Saturna, Austerlic se od wih izdvaja usredsre eno{}u na jednu li~nost; u pitawu Austerlic, o ~ijoj neobi~noj i tegobnoj sudbini govori ovaj roman. Uprkos tome, u onome {to saznajemo o wegovom `ivotu postoje ogromne praznine. Austerlic je, naime, ratno siro~e koje su wegovi starateqi li{ili svih podataka o tome ko je, odakle je i kako je do wih dospeo. ^etvorogodi{wak je dobio novo ime, a staro je ubrzo zaboravio. Identitet koji je tako stekao nikada nije uspeo da sasvim prihvati, a kada je, sa petnaest godina, otkrio svoje pravo ime, ve} je bilo prekasno da bilo {ta sazna od svojih usvojiteqa. Tragawe za svojim poreklom, me utim, on je zapo~eo tek po~etkom devedesetih godina pro{log veka: sve dotle se svim silama branio od nejasnih se}awa iz detiwstva i same ~iwenice da ne zna ni{ta o sopstvenoj pro- {losti pre preloma koji je, kako saznajemo, nastao kada ga je majka uz veliki napor poslala transportom dece izbeglica iz ^e{ke u Englesku. Ova tema pru`a odli~ne mogu}nosti za bestselersku razradu: mogla je od toga nastati kwiga sli~na, recimo, ^ita~u Bernharda [linka, sa nagla{enim elementima detektivskog romana, pomalo senzacionalisti~kog karaktera, prijem~iva za ~itaoce i popularna. Austerlic nije ni nalik takvim romanima; to je delo nameweno tvrdoglavim i sporim ~itaocima koji pristaju na lagano i istrajno ~itawe i vra}awe ve} pro~itanom. Mnogobrojne digresije ponekad zadobijaju oblik skoro samostalnih eseja, pojedini opisi su neve- Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

204 rovatno podrobni i stoga stati~ni. Nesre}no detiwstvo u ku}i vel{kog propovednika ili `ivot u Terezinskom getu opisani su prividno spokojnim, laganim ritmom kakvim teku re~enice o Andromeda Loxu, jednom od malobrojnih uto~i{ta glavnog junaka, ili o novoj zgradi pariske Nacionalne biblioteke. I sama radwa nam se otkriva tek uz veliko odlagawe: prvi deo kwige, i glavnina dru- `ewa pripoveda~a i glavnog junaka, proti~e prevashodno u razgovorima o arhitekturi, iz kojih se tek postepeno pomaqa Austerlica. Taj zaobilazni put sasvim odgovara wegovom povu~enom karakteru. Svaki nagove{taj napetosti Zebald potkopava unapred; jedine prepreke na koje Austerlic nailazi jesu one koje je sam sebi postavio. U jednom trenutku, Austerlic dobija svoju fotografiju iz detiwstva, godinama sakrivenu me u stranicama Balzakove povesti o pukovniku [aberu, koji je izgubio pam}ewe prilikom rawavawa; kada mu se posle vi{e godina vratilo, mogao je samo da utvrdi da je tokom godina nepovratno izgubio sve {to je ~inilo wegov identitet `enu, imawe, i samo ime. Postaje jasna paralela sa `ivotom samog Austerlica kome je, u dobu od ~etiri godine, sa imenom oduzet i identitet koji nikada nije potpuno nadoknadio: to se odra`ava i u skoro potpunom nedostatku prisnijih me uqudskih odnosa, a naro~ito u neuspe{noj qubavnoj vezi sa Mari de Vernej. Austerlic je na taj na~in, iako je umakao smrti, postao `rtva progona jednako pouzdano kao wegovi roditeqi i milioni Jevreja pobijenih po koncentracionim logorima. Najizrazitija crta ove kwige svakako je krajwa Austerlica, koju samotnost pripoveda~a ponavqa kao odjek. Nije slu~ajno pore ewe koje Zebald izvodi izme u Austerlica i Vitgen{tajna: i jedan i drugi predstavqaju oli~ewe strogosti i doslednosti mi{qewa, ali i tragi~ne pometwe ose}awa. Austerlicova samo}a, wegova potpuna nesposobnost da se ukoreni u svetu i `ivotu, preterana je ~ak i kad se u obzir uzme wegov rani gubitak porodice. Kao i u drugim Zebaldovim delima, u pitawu je pre mu~nina izazvana strahovitom nesavr{eno{}u qudskog roda i odbijawe junaka da se uklopi u bilo koje dru{tvo sposobno za takve zlo~ine. Takvo ~itawe svakako podr`ava ~iwenica da je Zebald najve- }i deo svog `ivota proveo van Nema~ke, ali se do kraja bavio mukotrpnim razra~unavawem sa nacizmom. Ono malo li~nih podataka koje saznajemo o pripoveda~u, pre svega nastawivawe u Engleskoj zbog nepodno{qivosti `ivota u sopstvenoj zemqi, uglavnom se poklapa sa Zebaldovom biografijom; prilikom posete tvr avi Brendonk, iz naratora izbija odbojnost prema Nemcima i stid zbog sopstvenog naroda, i to je jedan od malobrojnih zaista li~no intoniranih pasa- 206 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

205 `a u ovoj kwizi. Zebaldov `ivot je bio obele`en intenzivnim ose- }awem krivice zbog zlo~ina po~iwenih u Drugom svetskom ratu do te mere da nije voleo ni koristio ro eno ime, Vinfrid, jedno od mnogih starih germanskih imena koja su davana deci u nacionalisti~kom poletu Hitlerove Nema~ke. Moglo bi se re}i da je tu krivicu i odricawe od sopstvenog imena prikazao izvrnuto, kao u ogledalu, u Austerlica; u krajwoj liniji, razlog za potpuni slom, mentalnu i emotivnu paralizu koju do`ivqava Zebaldov junak jeste potisnuto, prikriveno ose}awe krivice {to je pre`iveo. Na samom po~etku Austerlica, Zebald opisuje nokturamu, u kojoj borave `ivotiwe izme{tene iz svoje prirodne sredine u la- `nu no} radi udobnosti posetilaca zoolo{kog vrta, i uzgred pomiwe rakuna koji pere kri{ku jabuke kao da se nada da }e tim prawem, {to daleko prema{uje svaku razumnu svrhu, mo}i da utekne iz la`nog sveta u koji je dospeo bez svog u~e{}a : zapravo, ba{ ta re- ~enica predstavqa okosnicu ~itavog romana, i defini{e Austerlicov ali i Zebaldov tragi~ni poku{aj da se izbavi od sopstvenog porekla i da se o~isti od krivice. Na kraju, treba pomenuti i odli~ni prevod Spomenke Kraj- ~evi}, koji je s pravom nagra en kao jedan od najboqih prevoda protekle godine; ona je uspela da se izbori sa dugim, slo`enim re~enicama koje vrve od stru~nih izraza i da sa~uva eleganciju Zebaldovog izraza. Tako je ovaj pisac kona~no dobio dostojan prevod na srpski jezik. Dragana Stoli} POETIKA NADE Grozdana Oluji}: GLASOVI U VETRU, SKZ, Beograd Od prve izlo`enosti kriti~arskom procewivawu, po~ev od mi{qewa `irija NIN-ove nagrade, roman Grozdane Oluji} Glasovi u vetru odre en je kao porodi~ni ili kao porodi~no-dru- {tvena hronika, u kojoj se kroz sudbinu jedne gra anske porodice prelamaju krupni istorijski doga aji balkanskog podnebqa. Tako se Aracki pridru`uju nekim drugim dobro poznatim prezimenima Wegovanima, Kati}ima, ili Isakovi~ima. Ipak, prikaz ukr{tawa istorijskog i kolektivnog sa sudbinama pojedinaca, slikawe borbe ~oveka sa `rvwem ratnih i drugih dru{tvenih turbulencija, koja je naravno unapred izgubqena, jeste ono {to sadr`i roman Grozdane Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

206 Oluji}, ali nije ono po ~emu je on izuzetan u fakti~kom, pa, recimo odmah, i u vrednosnom smislu. Kriti~ki tekstovi o romanu ve} imenuju taj specifi~ni kvalitet pri~a je zaodenuta u ruho bajke (Z. Jankovi}), {to, kada je u pitawu ova autorka, ne iznena uje. [tavi{e, bilo bi iznena ewe da nije tako. Naj~e{}e prepoznavana u {irem ~itala~kom krugu kao pisac bajki, Grozdana Oluji} je mnogostruko i pre ovog romana predstavqala oprobanog, potpuno posve}enog i neumornog braniteqa mudrog starog pripovednog `anra. Bajka je u Grozdani Oluji} na{la beskrajnog po{tovaoca svojih iskonskih vrednosti i dostojnog oplemeniteqa. Ipak, namera da se u pripovedawe unesu elementi bajke krila bi opasnost od preteranog rabqewa potencijala koje bajka poseduje, oslawawe na wenu pripovednu mo} i svevremenu privla~nost, kao da je to samo po sebi dovoqno. Grozdana Oluji} ima isuvi{e veliko spisateqsko iskustvo da bi tako ne{to bilo mogu}e. Na koji na~in su elementi bajke utkani u tkivo romana, ostaje da se pozabavimo. Za sada nam se ~ini da upravo re~ utkani oslikava o kakvom postupku je re~: diskretno uplitawe formula i postupaka karakteristi~nih za bajku, koji se te{ko razlu~uju, ali celini daju poseban tonalitet. Zlatoprsta iz istoimene bajke G. Oluji} ostavqa zlatni sjaj na svom izvanrednom vezu. Jer, to je ume- }e da se predmeti pozlate, ulep{aju, ali se u wihov izgled, wihovu ~iweni~nu okosnicu ne zadire. Roman, dakle, jeste i ostaje porodi~na hronika. U wemu se, kako se tako e u kritici podvla~i, uo~ava jo{ jedna dominantna tema, naro~ito popularna u doma}oj kwi`evnoj produkciji tokom posledwe dve decenije: tema emigracije, voqnih i bezvoqnih izgnanstava. Trenutak od kojeg se polazi u pripovedawu jeste ta~ka za koju }e se ispostaviti da je prelomna. Glavnog junaka, psihijatra Danila Arackog, u sobi oronulog wujor{kog hotela, u sitne sate, dok se u polusnu okre}e pored nepoznate `ene, pohode duhovi predaka. Vrata vremena se otvaraju da bi odande pokuqale uspomene, slike, predstave vezane tankim ali iznena uju}e jakim nitima. Nizovi asocijacija sla`u se neumoqivo i grade veliki, slo`eni porodi~ni portret, po{tuju}i svoju unutra{wu logiku. Postepeno se od fragmenata, odlomaka se}awa ili delova tu ih svedo~anstava stvara pri~a o sudbinama, koja poku{ava da dobaci do askur ela u pro{losti, i obazrivo se usu uje da ocrta obrise budu}nosti. I pored toga {to se ukr{tawem svih reminiscencija prirodno zanemaruje hronologija, uo~ava se da u osnovi postoji po{tovawe pravog vremenskog sleda i wegovo, makar i ovla{no, nazna~avawe na po~etku romana dominira pri~a o Danilovim precima, pre svega dedi i ocu, sredi{wi deo 208 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

207 je najvi{e posve}en samom Danilu i sumornom odrastawu u siroti- {tima, dok je druga polovina dela mahom ispuwena potomcima, pre svega prona enom de~aku, ali i drugoj deci koja se ra aju ili }e se roditi. Sve {to se de{ava posle tog nokturalnog izleta po uspomenama ima karakter epiloga: nakon svitawa, Danilu Arackom je ostalo samo da obezbedi materijalnu podr{ku za ono {to je ve} odlu~eno, a onda da, nesre}nim slu~ajem, i sam nestane u podru~ju koje je ~istili{te za neke ~lanove porodice Aracki u polutami, poluse}awu, u sopstvenoj delimi~noj amneziji. U romanu se pomiwu dva teksta prvi je Karanovski letopis nepoznatog autora, koji je postao sastavni deo drugog, Dnevnika Danila Arackog. Iako se pripovedawe svako malo vra}a na ove navodne izvore, wihova relevantnost je krajwe uslovna. Sva je prilika da se na taj motiv misli kada se u pomenutoj kritici prepoznaje ne{to od postmodernisti~ke {minke, ali na tu stranu se nije skliznulo. Tekstualni izvori vaqda nekako i o~ekivani kada je u pitawu hronika predstavqaju samo jo{ jedan element tkawa, ravnopravan i upotrebqiv, odnosno pouzdan koliko i svako se- }awe, svako svedo~ewe, usputni komentar, bilo kakav trag, pa bio on i puki proizvod ma{te. Da se ne treba obazirati na pouzdanost ovakvog izvora, govori i detaqniji pogled na Letopis, odnosno poku{aj da se on rekonstrui{e, jer se malo {ta uklapa. Na primer, na prvim stranicama romana se ka`e da je Karanovski letopis Danilu Arackom dao jedan nepoznati ~ovek koji ga je kupio u prodavnici antikvarnih kwiga u Tartuu i doneo u Beograd. Otkud onda da taj isti letopis bele`i i doga aje koji su se dogodili mnogo posle Danilovog izgnanstva, sve doga aje iz Amerike, ukratko sve ostale doga aje? Logi~an odgovor da je neko (sin Damjan, bratanac?) neki stari tekst dopisivao, upotpuwavao, dora ivao ne mo- `emo dobiti, jer se ovde i ne tra`i logika. Letopis, ~iji se autor imenuje kao [apta~ iz Bo`jeg sna, pouzdan je i vredan koliko i svaki ozbiqan san. Takva uverqivost je klimava samo ako se tretira iz perspektive onoga {to naj~e{}e podrazumevamo kao letopis ili istorijski izvor. U svetu u koji ulazimo, istinitost se procewuje druga~ijim kriterijumima. Izre~eno mi{qewe da roman sadr`i elemente bajke iziskuje da bude precizirano re~ je o bajci onako kako je Grozdana Oluji} shvata, kako je stvara i kako o woj teorijski razmi{qa. Takva bajka u sebi udru`uje formule narodne bajke, ali i posebne odlike umetni~kog dela koje preuzetoj osnovi dodaju nove, savremenom ~itaocu prilago ene postupke i motive. Tekst G. Oluji} Poetika bajke sadr`i umetni~ki kredo, i poma`e tuma~u da lak{e prepozna prisustvo bajkovitog u onome {to se imenuje kao hronika. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

208 U romanu Glasovi u vetru duhovi predaka, uverqivi do opipqivosti (junak ~uje kapawe vode sa kose svoje sestre nestale u reci) neprekidno podvla~e i isti~u misao da je smrt u bajci samo pretapawe jednog oblika u drugi : Re~ kraj, kona~nu zaustavqenost i kona~nu tamu bajka i dete odbacuju. U svojoj ustremqenosti unapred, stalnom fizi~kom i psihi~kom rastu dete naslu}uje smisao smrti, ali je ne priznaje, kao {to je ni bajka ne priznaje. ( Poetika bajke ) U Glasovima u vetru stoji, kroz zabele{ku iz Letopisa, da niko i ni{ta ne nestaje zauvek! Strah koji najvi{e opseda glavnog junaka, a i ostale, nije strah od smrti, ve} od zaboravqawa, strah otelotvoren u sirotoj pacijentkiwi, devojci Ru`i Ra{uli, koja misli da joj je drvo zarobilo i du{u i ime. Rasuta Ru`a Ra{ula ostaje jedan od lajtmotiva dela, pored mnogih drugih, koji povezuje udaqene delove romana u ~vrstu celinu. Ponavqawe i varirawe slike ili izraza u slu~aju Ru`e Ra{ule zbog aliteracije u imenu to je upe~atqivije wihovo dovo ewe u razli~ite kontekste, kao i wihovo povezivawe ~as sa fantasti~im, ~as sa empirijskim, medicinskim ili drugim zna~ewima postaje onaj postupak koji delu pru`a poseban kvalitet i specifi~an smisao. Zaborav, koji je gori od smrti, svoje ~iweni~no upori{te ima u Alchajmerovoj bolesti, koju Danilo Aracki kao psihijatar prou~ava, i zbog koje kre}e na dug put preko sedam gora, u neki ameri~ki gradi}, da bi na{ao bratanca. Tegoban put junaka tako, kao i u svakoj bajci, postaje preplet stvarnih, konkretnih koordinata, ali i neo~ekivanih, fantasti~nih i magi~nih zato se savr{eno sla`u magija Meskvoki Indijanaca i simpozijum psihijatara. Danilo Aracki naravno nailazi na mnoge prepreke, a i kako bi bilo druga~ije u svetu poreme}enih odnosa, nevi eno komplikovanih i mu~nih istorijskih i politi~kih previrawa, svetu u kojem su stvari i ~udne i ~udovi{ne. ^udno je ipak i to {to postoji svet u kojem je to savr{eno logi~no i o~ekivano: U bajci se, kao i u `ivotu, ve~ito ne{to tra`i, i uz velike muke nalazi. Pred svoje junake bajka postavqa brojne zapreke, ba{ kao {to to i `ivot ~ini. Postavqa ih bez upozorewa, bez najave, iznenada. ( Poetika bajke ) Za savla ivawe prepreka naj~e{}e su potrebni pomaga~i, a wih u romanu prepoznajemo u Danilovim prijateqima, biv{im domcima, me u kojima su veze, za~ete u okolnostima posleratnih siroti{ta, intenzivnije od porodi~nih. Zato je i mogu}e da policajac Gara~a Danilu, onoliko gowenom izmi{qenim optu`bama, pru`a glavni putokaz i pomo} na dugom putu. Bajkovito se o~itava i u ocrtavawu likova kojima se daje oreol magijskog, nadnaravnog, svetlog ili tamnog. Tako se za dedu Luku Arackog, lekara (da ne ka`emo vra~a ili `reca), verovalo da 210 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

209 razgovara sa biqkama, pticama i nekim malim svetlim stvorewima, tako je baba po majci Simka Gali~anka, bila travarka koja je le~ila bajalicama (re~ima!), i najzad, tako i baba po ocu, lepotica Petrana doziva u svest sliku ledene, surove kraqice poznate bajke. Kako ~itamo u Poetici bajke, ne postoje bi}a vi{eg i ni`eg reda, pa kami~ak, gu{ter ili ptica imaju jednaku va`nost kao i junak sam. U romanu neke pojave ne mogu nikoga iznenaditi: sna`ni mirisi cve}a, prijatni ili te{ki i zloslutni, vezuju se za odre ene likove, nedvosmisleno do~aravaju}i ono {to sobom nose; zato nije neva`an ni detaq da pas koji prati prona enog de~aka ima plave o~i kao i neprona eni brat Petar. U bajkama Grozdane Oluji} junaci su naj~e{}e deca, pa ~ak i ova dana{wa, zarobqena u solitere, nove verzije starovremskih kula. I u romanu je deci posve}eno mnogo mesta: deci `rtvama, ubogoj, izgubqenoj, bolesnoj. Wihovi strahovi su najstra{niji, tuge prevelike, stradawa neoprostiva. Stoga je najprirodnije {to Danilo u dalekoj Americi nije na{ao brata ve} bratanca, koji }e, nada se, popuniti praznine u svom se}awu. Nada je ono {to donosi i ro ewe Damjanovog deteta, pa ~ak i ~iwenica da se ne zna ta~no da li je Xorxi Vest ipak odlu~ila da rodi; nije slu~ajno ni to {to Danilo Aracki potomcima obezbe uje sredstva pre svega za izgradwu doma za decu bez roditeqskog starawa. Kako stoji u Poetici bajke : Bajka daruje detetu upravo to (najve}e {to se `ivome stvoru, mo`da, mo`e i dati!), daruje mu poverewe u samog sebe, zlatne kqu~eve nade i poruku da nikada ni{ta nije izgubqeno, niti za sva vremena. U romanu Glasovi u vetru realisti~no, istorijsko i fantasti~no, bajkovito postoje u simbiozi, uzajamno se napajaju}i onim literarnim sokovima koji su svakom od wih neophodni. Istorijsko je nadomestilo svoju potencijalnu suvoparnost, pa i suvislost, a bajkovito je obezbedilo nespornu utemeqenost, jasnu konkretnost, ne samo kao svet su{tina i istina prvog reda. Takav interaktivni odnos je produktivan: hronika se ~ita u jednom dahu, a bajka nalazi nove realije koje joj produ`avaju vek. Negde, u tom me uodnosu sluti se i senka ograni~ewa. Izme u dva pola postoji dinami- ~an `ivot, ali se tu i zavr{ava, ne otvaraju}i puteve za neka druga- ~ija domi{qawa i otkrivawa, za inspirativne relativizacije. Dok se ~ita roman, to i ne izgleda toliko zna~ajno, jer je snaga pripovedawa dovoqna da zameni mutno i{~ekivawe bilo ~ega drugog. Op~iweni pri~om, pogled u nepoznato rado mewamo za optimizam, veru i nadu da }e ipak sve nekako iza}i na dobro, da }e se vratiti onaj ko treba da se vrati, u {ta je i bio siguran Mali Oblak, prona- eni Danilov bratanac. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

210 Rastko Simi} KA QUDSKOJ TERRA INCOGNITA \or e Pisarev: A AKO UMRE PRE NEGO [TO SE PROBUDI?, Agora, Zrewanin Novi roman \or a Pisareva vodi nas ka jednoj malo poznatoj i te{ko dostupnoj oblasti qudskog uma, ka na{em spoznajnom aparatu ili, druk~ije re~eno, ka izvesnom programu koji svi imamo u sebi i pona{amo se u skladu s wim, ali logike po kojoj on funkcioni{e nismo svesni. Kako izgleda na~in na koji poimamo svet jedno je od kqu~nih pitawa sa kojima nas roman A ako umre pre nego {to se probudi? suo~ava. U ovom napisu najpre }emo poku{ati da dobronamernom ~itaocu natuknemo kakvi su to neobi~ni predeli u koje nas Pisarev vodi, a zatim da mu ponudimo odre ene teorijske alatke uz pomo} kojih }e se lak{e razabrati u wegovom obimom nevelikom, ali prili~no zahtevnom tekstu. Za po~etak, prisetimo se one sablasne scene iz Lin~ovog Plavog somota u kojoj Din Stokvel peva pesmu Roja Orbisona U snovima dr`e}i pred usnama lampu umesto mikrofona. Denis Hoper u jednom trenutku iskqu~uje kasetofon. Muzika i pevawe zamiru iako Din Stokvel i daqe otvara usta. Besmisao najednom postaje vidqiv. Suo~ili smo se sa prazninom. Do{lo je do iskliznu}a i mi shvatamo da prisustvujemo zbivawu ~ija se logika protivi na~inu na koji smo navikli da svet oko nas funkcioni{e. Postaje jasno da sa ~inom koji se pred na{im o~ima odvija ne{to nije u redu. Do sli~ne spoznaje dolazi i Pisarevqev junak kada na putovawu kroz dowe predele Novog Sada ugleda jarkocrvenu Da~iju logan koja ne zauzima svoje mesto u prostoru, ve} predstavqa samo kulisu koja imitira automobil. Nema Da~ije, kao {to nema ni pesme U snovima. Sve je la`no. Suo~avawe sa ovakvim {upqim pojavnim oblicima, iza kojih u stvari nema naprosto ni~ega, otkriva naprsline i tamna mesta u svetu u kojem smo se na{li. Pre Pisarevqevog junaka i wegovog susreta s la`nom Da~ijom logan bilo je jo{ posetilaca zabasalih u ovu neistra`enu zonu. Me u wima su i fantomske dame nad Parizom, junakiwe Rivetovog remek-dela Selin plove ~amcem. Prate}i jedna drugu pariskim ulicama i vozikaju}i se taksijima, one iska~u iz na{eg sveta kona~nih dimenzija, prelaze granicu i upadaju u jedan druk- ~iji, nedore~eni i nedovr{eni svet, ~ije je glavno obele`je to {to vreme te~e cikli~no i stalno se iz po~etka odvija jedna ista rad- 212 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

211 wa. Van tog uvek identi~nog sleda doga aja ne postoji ni{ta. Na- {av{i se u miqeu u kojem vlada ovakav poredak, Rivetove junakiwe poku{avaju da unesu izmene i naru{e pravilo cikli~nog ponavqawa uvek istih zbivawa. Sli~no je i sa protagonistom Pisarevqevog romana, zabasalim u svet u kojem kom{ija pri~a iako mu nedostaje pola glave. On nastoji da rekonstrui{e Novi Sad po se}awu i vrati mu celovitost tako {to }e dopisati sve ku}e, zgrade, trotoare, puteve, ulice. Pa, {ta se to sa Pisarevqevim junakom desilo? Kako se na- {ao u Novom Sadu u kojem osim Futo{ke pijace i zgrade Dnevnika nema vi{e ni~ega? Evo kako. Prvo poglavqe, koje donosi wegov razgovor sa suprugom, uvodi nas u logiku po kojoj }e ostatak romana biti ustrojen. U wemu protagonista izla`e svoj koncept virtuelne, odnosno `ive kwige, takve koja ne postoji kao artefakt, ve} je u celini sme{tena u wegovom umu. U ostalim poglavqima on se nalazi u takvoj kwizi, odnosno u svetu koji funkcioni{e po logici kakvu je izlo`io. Junakovo shvatawe virtuelne kwige pokre}e bitna pitawa u vezi sa ontolo{kim polo`ajem kwi`evnog dela i wegovom interakcijom sa ~itaocem. Jo{ pre {ezdeset godina Rene Velek je, preuzimaju}i izvesna shvatawa Romana Ingardena, tvrdio da kwi`evno umetni~ko delo nije artefakt niti autorov ili ~itao~ev do`ivqaj. Ono je sistem normi, koje su intersubjektivne. Dostupno je jedino kroz individualni do`ivqaj, ali nije istovetno ni sa jednim do`ivqajem. Velek je time nagovestio brojne kasnije teorije recepcije i ~itawa, koje }e razviti pojmove kakvi su informisani ~italac, arhi~italac ili implicitni ~italac. Jedan od najubedqivijih nastavqa~a ove kwi`evnoteorijske linije bio je Volfgang Izer, koji je dao podsticajno tuma~ewe interakcije izme u teksta i ~itaoca. Po wemu, kwi`evno delo ima dva pola: umetni~ki i estetski, od kojih prvi predstavqa autorov tekst, a drugi pojedina~no ~itawe. Delo, me utim, nije istovetno ni sa jednim od wih. Ono je virtuelni entitet, koji se nalazi negde izme u i ne mo`e biti sveden ni na realnost teksta ni na subjektivnost ~itaoca. Pisarevqev junak, me utim, zahteva od svog ~itaoca da putem odre enih tragova rekonstrui{e wegov roman, koji ne postoji u pisanom, opredme}enom obliku, ve} samo u virtuelnoj formi, i da stigne do istog teksta na na~in na koji je i pisac stigao tamo. Najzanimqivija strana kwige A ako umre pre nego {to se probudi? jeste ta {to nas uvodi u jedno takvo delo, koje se nalazi samo u glavi pisca, omogu}avaju}i nam da ga sagledamo sa svim wegovim nesavr{enostima, nedovr{enostima, prazninama i rupama Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

212 (elementima neodre enosti, kako bi rekli Ingarden i Izer). Isto tako, bave}i se mogu}no{}u da neko drugi (~italac) rekonstrui{e takav neopredme}eni entitet, Pisarev pokre}e pitawe o delovawu na{eg saznajnog aparata pomo}u kojeg poimamo svet. Ovim problemom, koji spada u delokrug kognitivne nauke, u na{e doba bavi se i poetika pripovednog teksta, ta~nije jedna wena relativno nova grana nazvana kognitivna naratologija, koja upravo pri~u vidi kao oru e kojim mi dajemo smisao sopstvenim iskustvima. Me u glavnim alatkama kojima ova disciplina operi{e nalazi se pojam mentalnog modela, tj. modela po kojem na{a svest dovodi u vezu svet koji opa`amo sa re~ima kojima ta opa`awa saop{tavamo. Predstavqaju}i nam ovu vezu i uvode}i nas u virtuelno delo, Pisarev nam omogu}ava direktan ulazak u rad qudske svesti. Pripovedni postupak kojim se slu`i analogan je na~inu na koji poimamo svet. Takva narativna strategija u skladu je sa wegovim stavom da `ivot nije linearna pri~a, ve} je izlomqen na bezbroj mogu}nosti i predstavqa jedan od izbora iz mno{tva fragmenata koji plutaju oko nas. Sli~no shvatawe zastupa i wegov junak. Linearno se- }awe, ka`e on, nije mogu}e. Doga aji iz pro{losti ne mogu se poslagati pravilnim redosledom. To je tako zahvaquju}i spoznajnom sistemu koji nam je dat. Probajmo sada da se zaputimo ka ovoj qudskoj terra incognita. Utabane staze, dabome, nema, pa moramo krenuti bogazama koje su prokr- ~ili izvesni Pisarevu srodni pioniri. Jedan od wih mogao bi biti stari nau~nik iz Murakamijeve Okorele zemqe ~uda i kraja sveta, kwige koja se pre nekoliko meseci prvi put pojavila pred srpskom publikom. Po wemu, spoznajni sistem sastavqen je od bezbroj deli- }a se}awa na na{a prethodna iskustva. Nastavqaju}i smelo i izazovno u tom pravcu, Murakamijev stari profesor uspeva da ovakav sistem izoluje. Tako otkriva da na~in na koji poimamo svet ima formu pri~e, dodu{e fragmentarne i zbrkane, ali takve od koje se tehnikom monta`e mo`e stvoriti koherentan narativ. Shvatawe je, reklo bi se, blisko i Pisarevu, a isto tako i savremenoj kognitivnoj naratologiji. Sklapaju}i roman u mislima i sme{taju}i ga u svoju svest, Pisarevqev junak kao da vr{i jednu ovakvu monta`u. Na taj na~in on otkriva onaj svet bez kona~nih granica, koji svi imamo u sebi, ali ga nismo svesni, svet pun nelogi~nosti i praznina, svet u kojem smo slobodni da uradimo sve {to `elimo. 214 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

213 Milan Todorov PUWEWE PANDORINE KUTIJE Ratko Dangubi}: BELA PRI^A, Arhipelag, Beograd Ratko Dangubi} (1946), kwi`evnoj publici poznat kao izvanredan aforisti~ar i izvrstan vladalac kratkom pripovednom formom, posledwih godina ogla{ava se i intrigantim romanesknim hronikama. Wegov prethodni roman, Nema~ki u sto lekcija (2005), privukao je zna~ajnu pa`wu ~italaca i kwi`evne kritike. Ova pa- `wa verovatno je podstaknuta i gotovo potpuno novom temom koju ova kwiga unosi u srpsku savremenu prozu temom vojvo anskih Nemaca i wihove sudbine u vreme i posle Drugog svetskog rata, jednako kao i {irinom istorijskog zahvata kwige, u kojoj se prepli}u kolektivne i individualne sudbine i porazi, izbegli{tva i progoni, rasejawa naroda i tragi~ni nesporazumi u veku koji se, na velika i mala zvona, obznawuje kao vek postistorije i globalne komunikacije. Dangubi}ev najnoviji roman, Bela pri~a, predstavqa autorov nesumwivi pomak od preovla uju}eg postmodernisti~kog, vrlo kori{}enog u wegovoj ranijoj prozi, ka realisti~kom kwi`evnom postupku, oboga}enom na momente pripoveda~kim tehnikama koje nisu realisti~ke u klasi~nom smislu, a koje su kori{}ene da se {to dramati~nije opi{u fantazmagori~na svedo~antsva o tragi~nosti istorije i pojedina~nih qudskih sudbina u dvadesetom veku. Bela pri~a pripada Dangubi}evom ruskom ciklusu, za~etom u vreme kada se ovaj autor gotovo opsesivno bavio ruskim temama, {to je, izme u ostalog, rezultiralo i kwigom pri~a Ruska kola (1995). Ovaj put, pak, Dangubi} je veliku pri~u o gubqewu identiteta naroda i pojedinaca u svetskim razmerama sagledavao kroz formu svojevrsnih pripovednih matro{ki, gra enih po uzoru na one poznate ruske drvene lutke koje jedna iz druge izlaze, reklo bi se, iste, ali se do u beskraj smawuju, kao i na{e predstave o qudskim, duhovnim, moralnim i istorijskim veli~inama i vrednostima. Bela pri~a je naprosto zagrcnuta, kako stvarnom, tako simuliranom faktografijom, ~ime pripoveda~ svojoj umetni~koj fikciji, osim veristi~ke ubedqivosti, `eli da pridoda i uverewe da qudi, oli~eni u junacima ove kwige, jednako kao papirna ili neka druga~ija fakta, mogu biti gu`vani i uni{tavani u ropotarnici istorije, bez obzira na kojoj se strani nalazili, pobedni~koj ili gubitni~koj. I jednima i drugima naposletku ovladava nemo} da upravqaju svojom sudbinom. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

214 U fabulativnom smislu, Bela pri~a je komponovana kao svedo~ewe uspe{nog, situiranog poslovnog ~oveka i qubiteqa umetnosti (konkretno, ruskog slikarstva) o slu~ajnom susretu u Be~u sa Serafimom, jednim nekada ambicioznim ruskim carskim oficirom, a sada apatridom i ~ovekom na `ivotnom izmaku, ~oveku bez nade i bez odgovora na pitawe o sopstvenoj krivici za svoje i tu e pogibeqi. Manuskript, zapravo indirektna kopija ispovesti qudi hap{enih posle pobede crvenog oktobra 1918, koji glavnom junaku romana poverava Serafim, postaje opsesivni podsticaj za razmi- {qawe o sopstvenom identitetu, koji se, isto tako, rasta~e u strahotama novog vrlog sveta. I na ovom mestu otvaraju se pri~e iz serije sudbinskih matro{ki, nude}i nam jedan koloplet paralelnih likova iz pro{losti i sada{wosti, a sve to pro`eto razmi{qawem i uverewem pripoveda~kog ja u romanu da smo svi osu eni da u jednom trenutku, u kratkom sevu vremena, postanemo neka mawina, marginalci, poput pustolova i novinara Jevrema, nesu enog izbeglice sa Kosova. Pri tom, kako nam kroz razmi{qawa i komentare svojih junaka govori pripoveda~, nije problem samo u tome {to smo se i mi, Srbi, poput Rusa i docnije, vi{e puta i ideolo{ki i prostorno i qudski raspolu}ivali, nego ni{ta mawe i u tome {to ta svoja raspolu}ivawa i sopstvenu krivicu do dan danas nismo uspeli realno da sagledamo. U tom smislu, senke kopija ispovesti hap{enih qudi, pohrawivane u arhivu kazamata Lubjanke, kao i pripoveda~evi susreti s na{im i tu im qudima, na ovaj ili onaj, politi~ki ili kulturolo{ki na~in, izgnanim u svet (kao {to je, recimo, pokojni Milo Dor) provociraju jo{ jedno pitawe koje svako od nas mo`e, bar sam sebi, da postavi: da li i ovog trena ~inimo mali, ali sigurni, zlo~in prema sopstvenoj budu}nosti i pro{losti, mire}i se sa la`nim ose}awem da nam je za sve neko drugi kriv. Bela pri~a je, dakle, i paralelna pri~a o nama sada{wim i svakida{wim, o nama potomcima i nama precima, o nama koji nismo samo i uvek `rtve, ve} koji znamo da budemo i oni koji druge ~ine `rtvama. Pitawa vlastite krivice, samospoznaje odgovornosti i savesti po~e}e da nas, kao i Serafima u Beloj pri~i, mu~e i progone tek na kraju, kada nam ostane samo jedna mogu}nost: da ih poput {tafetne palice prenesemo u amanet onima koji dolaze iza nas, ne prestaju}i da i daqe punimo Pandorinu kutiju, koja, naravno, ~eka svoje novo otvarawe. Od toga, sada je jasno, niko ne mo`e pobe}i ili se distancirati. Pa, ipak, postavqa se pitawe ima li izlaza iz ovog za~aranog kruga, ili bar nade da }e se taj izlaz ukazati u nekoj budu}nosti. U dru{tvenom i politi~kom smislu, sude}i po rezigniranosti i pesimizmu Dangubi}evih junaka, taj izlaz nigde se ne nazire, a poku{aj bega od dru{tvene i politi~ke stvarnosti, u naj- 216 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

215 op{tijem smislu od istorije, ~e{}e te junake pribli`ava ludilu nego nekom spasonosnom zaboravu ili moralnom pro~i{}ewu. Otuda u ovoj prozi toliko grotesknih scena iz ruskih ludnica onog vremena, vremena u kojem vlast, i sama u strahu od sopstvene pobede i potrebe da pora`ene kazni, pribegava brisawu qudskog dostojanstva, tako ~esto progla{avaju}i svoje neistomi{qenike i zvani~no ludim. Radwa i scena ovog romana li~i ponekad na neko pozori- {te politi~kih senki, prozirnih lutaka i Gogoqevih mrtvih du- {a. Uop{te, bizarnost mesta i doga aja kojima se bavi Dangubi}ev roman, sva ta svrati{ta za bogaqe, istra`iteqske sobe, pozori{ne predstave za vladare koje se pripremaju u ludnicama {irom pobedni~ke Rusije... sve to zajedno govori da je od svih qudskih patwi koje je mogu}e zamisliti najgora ona koja zna~i zabranu upotrebe razuma, zabranu slobodnog promi{qawa sebe i sveta u kojem `ivi{. Dangubi} u svom psiholo{ki vrlo dramati~nom romanu ispisuje sna`nu satiru o vlastima i ideologiji uop{te, neovisno o istorijskom kontekstu. Wegovi junaci misle da qudskost nije predmet kojim se vlast bavi, osim deklarativno, izve{ta~eno i la`no. Ono po ~emu se moderni oblik vlasti razlikuje od nekada{wih na- ~ina vladawa jeste to da wena su{tina, mehanizmi vladawa zapravo, nije vi{e u goloj i banalnoj represiji (uostalom, {ta bi se novo moglo izmudrovati posle, recimo, Sibira, Golog otoka, Gvantanama...?), koja podanike dr`i u stalnom strahu od gubitka slobode ve} u tome da protivnike zbrine u tobo`e sigurne institucije. U wima }e ih odmah zatim lustrirati tako {to }e na sve na~ine poku- {avati da ih li{i prava na razum, odnosno na slobodu mi{qewa. Ne pla{ite se, ka`u ironi~no junaku iz jedne Dangubi}eve bele pri~e-matro{ke, vi niste u zatvoru, nego u ludnici! Vreme koje Dangubi} prikazuje u svome romanu jeste vreme u kojem je najva`nije, pa dakle i najte`e, sa~uvati mogu}nost prosu ivawa. Ali sve se urotilo protiv toga. I sve {to nam se nudi kao tobo`wi boqitak usmereno je u stvari protiv takve mogu}nosti. Dangubi} je u okvir pri~e o potomku ruskih izbeglica, Serafimu, smestio ceo jedan kaleidoskop pri~a iz tobo`weg poverenog mu manuskripta. U najkra}em, te pri~e mo`emo nazvati borhesovskim fantazmagorijama u ruskoj postavi. Poruka tih pri~a, kao i celog romana, jeste da ni onda, ni danas, niti bilo kada mogu da se izmire razum i revolucija. Stari svetovi se ru{e, a mi, civilizacijski za to nepripremqeni, upadano u ogromnu ranu neke nove, budu}e istorije. Fukujamin kraj istorije se ne nazire, sve se gotovo na isti na~in ponavqa. Ne mo`e se `iveti a ne patiti, ka`e nam Dangubi}ev junak. Ina~e nam ne bi ostalo ni{ta lepo i vredno. Roman Bela pri~a vredi pro~itati ne samo zbog ove i niza drugih pouka, ve} i zbog kwii`evnih vrlina ove kwige. Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

216 Vladimir Mi~i} KRATKA ISTORIJA BEOGRADA Jovan Pej~i}: TI, ME\UTIM Kwi`evni Beograd, Altera, Beograd Dve decenije istra`iva~kog rada objediwene su na stranicama kratke istorije kwi`evnog Beograda, kako je Jovan Pej~i} u podnaslovu odredio svoju najnoviju kwigu Ti, me utim. Ovaj autorski zbornik radova prati i razmatra `ive veze kwi`evnosti i Beograda od prvog pomena ovoga grada u kwi`evnim delima, kroz vi- {evekovna burna istorijska de{avawa, sve do na{ih dana. U kwizi su se na{li prethodno objavqivani ogledi i ~lanci koji su za ovu priliku prestilizovani i podvrgnuti funkcionalnom prestruktuirawu. Fragmentarna forma dela uslovqena je razli~itim temama koje su predmet razmatrawa i koje su naj{ire objediwene podnaslovom: Kwi`evni Beograd. Kwigu ~ine tri celine. U prvoj, Beograd u kwi`evnosti do Drugog svetskog rata, data je kratka istorija glavnoga grada kroz kwi`evna dela, bilo da je u wima Beograd pomenut, ili je poslu`io kao inspiracija za wihov nastanak. Ogled koji je objavqen u monografiji Pri~e o Beogradu (1996) po~iwe citatom iz Jevan eqa po Mateju ( Ne mo`e se grad sakriti kad na gori stoji ), nakon ~ega pred ~itaocem vaskrsava emotivno ispri~ana istorija grada koji se pokazuje ~as u svoj svojoj rasko{i, ~as u potpunoj pusto{i, ali uvek kao dovoqno {irok prostor za uzlet kwi`evnog duha.od mita i legende o Jasonovim Argonautima, kojim Beograd otvara svoje poglavqe u evropskoj kwi`evnosti, do na{ih dana traje pri~a o neobi~nom junaku koji sopstvenom krvqu i ogromnom snagom genija ispisuje stranice svoje istorije. Naratori te pri~e se smewuju. Od prvih, arhiepiskopa Teofilakta i Danila Pe}kog, preko despota Stefana Lazarevi}a, Dositeja Obradovi}a, Dragutina J. Ili}a, Milutina Uskokovi}a, Branimira ]osi}a, do posledwih: Vladimira Velmar- Jankovi}a, Milo{a Crwanskog i Jovana Pej~i}a, pri~a raste i uslo`wava se. Koreni weni pak se`u duboko u pro{lost i vreme kada su se na kapijama grada i wegovim bedemima smewivali gospodari i upraviteqi, od Singa, koji su mu ime dali (Singidunum), preko Tribala, Kelta, Huna, Sarmata, Avara i Gota, do Rimqana, Vizantinaca, Bugara, Turaka, Ma ara, Austrijanaca i, kona~no, Srba. Drugu celinu kwige ~ine Kratke povesti o izdava~ima, kwi- `arama, bibliotekama i arhivima Beograda, svojevrstan vodi~ kroz 218 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.

217 istoriju srpskih stubova kulture i nauke. ^lanci, objavqeni u monografiji Beli grad kulturna istorija Beograda (1997), dokazuju da je Beograd, uprkos problemima sa kojima se suo~avao, od starine bio izdava~ki centar u kojem se odvijala intenzivna kwi`arska i bibliote~ka delatnost. Ovo je, istovremeno, jo{ jedno podse}awe na danas nepravedno zanemarene pregaoce koji su sebe uzidali u temeqe na- {ih kulturnih i nau~nih institucija. Gligorije Vozarovi}, Geca Kon, Milovan Spasi}, Aleksa Vukomanovi}, Stojan Novakovi}, Mihailo Gavrilovi} i mnogi drugi svojim nesebi~nim zalagawem umnogome su doprineli stvarawu novog lica Beograda. Upravo wihovi pionirski koraci i poku{aji pribli`ili su Srbe i Srbiju evropskoj kulturi. Na raskr{}u puteva, grad-tvr ava na u{}u jedne reke u drugu postao je najzna~ajniji kulturni i nau~ni centar Balkana, {to potvr uje bogatstvo svekolikog znawa koje je u wemu pohraweno, i ostao sredi{te duhovnog susreta Istoka i Zapada. Tre}a celina, kojom se kwiga zavr{ava, to potvr uje. Ogled Tagore u Beogradu, prvi put objavqen u ~asopisu Kulture Istoka (1988), predstavqa jasnu nameru autora da se na{a prestonica slikom kwi`evnih de{avawa iz tridesetih godina pro{log veka dovede u red najzna~ajnijih centara Evrope. Posle Londona, Pariza, Be~a i Budimpe{te, indijski nobelovac na kulturnom hodo~a- {}u po starom kontinentu odu{evqen prijemom u Beogradu poru~uje: Ja volim srpski narod {to ima spontano ose}awe, {to ima toplo srce koje ume da se odu{evi. Ovakav kompliment upu}en je najpre onima koje je Tagore mogao neposredno da vidi i upozna Beogradu i Beogra anima. Ti, me utim je neobi~an poduhvat kojim se autor Jovan Pej- ~i} predstavio kao vrstan antologi~ar, kwi`evni kriti~ar, kwi- `evni istori~ar i esejist, koji Beograd istovremeno posmatra i kao popri{te razli~itih kulturno-istorijskih de{avawa, i kao centar umetni~kog i nau~nog interesovawa, i kao `ivo vrelo inspiracije, i kao dekor i ambijent umetni~kog oblikovawa. Tako kompleksnom sagledavawu fenomena kwi`enog Beograda pristupa i kao umetnik, lirski nadahnut, koji s pijetetom govori o onome {to voli, i kao nau~nik koji krajwe objektivno, sistemati~no, jasno i argumentovano razmatra veoma slo`enu temu. Navedene karakteristike kwizi daju nesumwivu vrednost i olak{avaju joj put do {ire ~itala~ke publike, iako je prvenstveno namewena istra- `iva~ima nacionalne kulturno-istorijske i kwi`evne ba{tine. U prilog tome govori i sva neophodna aparatura kojom je opremqena (literatura, komentari o kwizi i piscu, pregled imena). Posebnu pa`wu trebalo bi posvetiti naslovu, Ti, me utim. Wegov upu}iva~ki karakter usmerava ~itawe i razumevawe kwige, Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e

218 jer ostvaruje intertekstualnu vezu sa labudovom pesmom Milo{a Crwanskog, Lament nad Beogradom. Smisaono je akcenat u naslovu svakako na partikuli me utim, koja aktualizuje teme o istrajavawu Beograda u vremenu i mnogostrukosti wegovih pojava u kwi- `evnosti. S tim u vezi, name}e se logi~an zakqu~ak da je, uprkos mnogim problemima s kojima se suo~avao u svojoj istoriji, Beograd bio i ostao prirodno i duboko `ari{te kwi`evne imaginacije, {to i ova kwiga potvr uje. U pore ewu sa drugim kwigama koje razmatraju kulturolo- {ke teme i wihove veze sa Beogradom najboqe se mogu uo~iti vrednosti Pej~i}eve kwige. Duga geneza wenog nastanka uslovqena je iscrpnim istra`iva~kim radom jednog od potpisnika najzna~ajnijih kolektivnih monografija o Beogradu. Vra}awe temi koja je razmatrana nesumwivo je ukazivawe na wenu veliku va`nost. U vremenima sumwe i preispitivawa kroz koje smo prolazili ovakve kwige vi{estruko su dragocene. Jasnim stilom napisana, kwiga Ti, me utim budi usnulu svest o na{em trajawu, o vi{evekovnoj kulturnoj i kwi`evnoj tradiciji, o gordom opstajawu uprkos zabludama i neda}ama. Prestonom belom gradu, kao simbolu na{eg opstajawa, ovom kwigom potvr eno je mesto me u zna~ajnim kulturnim centrima Evrope. 220 Beogradski kwi`evni ~asopis, br. 18, prole}e 2010.