Mostovi ^asopis za prevodnu knji`evnost Broj juli decembar 2005.

Transcription

1

2

3 Mostovi ^asopis za prevodnu knji`evnost Broj juli decembar Izdava~: Udru`enje knji`evnih prevodilaca Srbije Francuska Beograd tel Sekretar redakcije: Mirna Uzelac Redakcija: Arijana Bo`ovi} Drinka Gojkovi} (glavni urednik) Ana Ristovi} U ure ivanju ovog broja u~estvovala je Aleksandra Bajazetov-Vu~en Oblikovanje: [KART Prelom: studio ^avka (Neboj{a ^ovi}) Lektura i korektura: Zorica Galonja Kompjuterska priprema: Radovan Galonja [tampa: Zuhra, Beograd Tira`: 500 Rukopisi se ne vra}aju

4 Ukr{tanja s a d r ` a j Prvi put na srpskom jeziku Robert Muzil ^ovek bez osobina (odlomak iz knjige u {tampi) preveo s nema~kog 5 Anketa Mostova Ri{ard Kapu{}injski Prevodilac li~nost XXI veka prevela s poljskog Ljubica Rosi} Drinka Gojkovi} Prevodilac, ~ovek za sva vremena danas? Uvodna bele{ka za anketu Mostova STANJE STVARI U PREVODILA[TVU DANAS [ta ka`u knji`evni prevodioci iz Austrije, Hrvatske, Kanade, Ma arske, Nema~ke, Norve{ke i Slovenije [ta ka`u knji`evni prevodioci iz Srbije Prevo enje i `ivot: Zoran Muti}, Bosna i Hercegovina [ta ka`u izdava~i iz Beograda Problemi prevo enja Aleksandra Bajazetov-Vu~en Prevo enje, uradi sam Neke opaske o prakti~noj nastavi jezika na Filolo{kom fakultetu u Beogradu i o ulozi prevo enja u njoj Ivana Spasi} Prevoditi i pisati sociologiju Nade`da Milenkovi} Kosa pod stresom Umberto Eko Kazati gotovo istu stvar preveli s italijanskog Mirela Radosavljevi} i Aleksandar Levi

5 4 v Knji`evnost u svetu I{tvan Er{i Bolesni rak preveo s ma arskog Arpad Vicko Prevo enje u svetu Kvint Horacije Flak: Tri ode u prevodu na engleski preveo Ewan Whyte Esej Mostova Ana Vje`bicka Pojam sre}e i njegovo mesto u razli~itim jezicima i kulturama prevela s engleskog Aleksandra Bajazetov-Vu~en Putopis Mostova Anika Krsti} Kratka {etnja po Tbilisiju In memoriam Ivan Dimi} Olivera Mili}evi} Dragoslav Andri} I{tvan Er{i s a d r ` a j YU ISSN

6 Prvi put na srpskom jeziku Robert Muzil Iz romana ^ovek bez osobina n o v a k l a s i k a Preveo s nema~kog II, 28 Suvi{e veselosti Agata se s prirodnom spretno{}u koristila preimu}stvima koja su joj se pru`ala u dru{tvu, i weno sigurno dr`awe u krajwe pretencioznom krugu svidelo se wenom bratu. ^inilo se da su s we ne ostaviv{i traga otpale one godine kad je bila supruga jednog sredwo{kolskog nastavnika u provinciji. Ali Ulrih je za sada sle`u}i ramenima rezultat sa`eo u slede}e re~i: Visokom plemstvu se svi a {to nas nazivaju sraslim blizancima: ono je uvek imalo vi{e interesovawa za mena`erije nego, na primer, za umetnost. S pre}utnom saglasno{}u su se prema svemu {to se de{avalo odnosili samo kao prema nekom intermecu. Bilo je potrebno da se u stawu wihovog doma}instva mnogo {ta promeni ili da se nanovo sredi, {to im je ve} od prvoga dana bilo jasno; ali oni to nisu ~inili, jer su se pla{ili ponavqawa jednog ozbiqnog razgovora ~ije se granice nisu mogle sagledati. Ulrih, koji je svoju spava}u sobu ustupio Agati, smestio se u sobi sa ormanima, odvojen kupatilom od sestre, a najve}i deo ormana joj je naknadno ustupio. Da zbog toga bude sa`aqevan, to je on odbio ukazuju}i na ro{tiq svetog Lovre; ali Agati uop{te nije ozbiqno padalo na pamet da je mogla poremetiti moma~ki `ivot svoga brata, po{to ju je on uveravao da je veoma sre}an i po{to je ona imala samo vrlo neizvesnu predstavu o stepenima sre}e na kojima se on pre toga morao nalaziti. Sad joj se svi ala ova ku}a s wenim negra anskim na~inom obitavawa, s wenim nekorisnim vi{kom ukrasnih i sporednih prostorija oko malobrojnih i sad pretrpanih soba; ku}a je imala ne{to od zametne u~tivosti minulih vremena, koja se ne mogu braniti kad sada{we doba prema wima postupa blago i sa mangupskim u`ivawem, ali ponekad je nemi prigovor tih lepih prostorija zbog provale nereda bio i tu`an, 5

7 n o v a k l a s i k a kao {to su pokidane i zamr{ene `ice nad nekim poletno izrezbarenim instrumentom. Agata je onda videla da wen brat ovu ku}u odvojenu od ulice nikako nije izabrao bez uno{ewa i razumevawa, mada je druge hteo da uveri u to, i iz starih zidova je izvirao jedan jezik strasti koji nije bio ni sasvim nem ni sasvim ~ujan. Ali ni ona ni Ulrih nisu ispoqavali ne{to drugo do u`ivawe u nesre su neudobno, posle Agatinog upada naru~ivali su jelo iz hotela i u svemu pronalazili pomalo prekomernu veselost, kakva nastaje na pikniku, kad se na zelenoj zemqi jede lo{ije nego {to bi za stolom bilo nu`no. U takvim prilikama nedostajala je i prava posluga. Od iskusnog sluge, kojeg je Ulrih kad se nastanio u ovoj ku}i uzeo samo za kratko vreme jer to je bio star ~ovek, koji je ve} hteo da se povu~e u mirovinu i samo je ~ekao jo{ ne{to {to se moralo regulisati nije se smelo mnogo o~ekivati, i Ulrih je gledao da ga {to je mogu}e mawe trudi; ali ulogu sobarice morao je sam da preuzme, jer prostorija u koju bi se neka redovna slu`avka mogla smestiti jo{ se nalazila tek u stawu namere, isto onako kao i sve drugo, i nekoliki poku{aji da se pre e preko toga nisu doveli do dobrih iskustava. Ulrih je, dakle, postigao veliki napredak kao pa` pri spremawu svoje plemi}ke gospodarice za wena dru{tvena osvajawa. U me uvremenu je Agata uz to jo{ pre{la na dopuwavawe svoje opreme i punila je ku}u kupovinama. Po{to je ku}a bila zidana kako je zidana i nigde nije bila pode{ena za neku damu, Agata je stekla naviku da se wome u celini koristi kao garderobom, usled ~ega je Ulrih, hteo-ne hteo, u~estvovao u novim nabavkama. Vrata izme u soba su stajala otvorena, wegove gimnasti~ke sprave slu`ile su kao stalci i ve{alice, sa pisa}eg stola je radi neke odluke odazivan kao Sinsinat od pluga. Ovo osuje}ivawe wegove voqe za radom, koja je jo{ postojala, mada u stawu o~ekivawa, on nije trpeo samo zbog pretpostavke da }e ono pro}i nego i zato {to mu je pri~iwavalo i u`ivawe koje je za wega bilo novo kao kakvo podmla ivawe. Prividno nezaposlena sestrina `ivahnost pucketala je u wegovoj usamqenosti kao vatrica u dotle hladnoj pe}i. Svetli talasi qupke veselosti, tamni talasi qudskog poverewa ispuwavali su prostorije u kojima je `iveo i oduzimali im prirodu prostora u kojem se on dotle kretao samo po svojoj voqi. A pre svega ga je u toj neiscrpnosti ne~ijeg prisustva zapawivala ta posebnost da su nesabirqive ni{tavnosti od kojih se sastojala u svom zbiru predstavqale jednu nepostoje}u ogromnu svotu, koja je bila sasvim druk~ije vrste: nestrpqewe da }e gubiti vreme, to neutoqivo ose}awe, koje ga celog `ivota nije napu{talo kad god bi se latio neke od onih stvari {to se smatraju velikim i va`nim, be{e na wegovo ~u ewe potpuno nestalo, i on je prvi put uop{te ni{ta ne misle}i voleo svoj svakodnevni `ivot. 6

8 [tavi{e, s preteranom qubazno{}u je zaustavqao dah kad je Agata, sa ozbiqno{}u kakvu `ene umeju da za to prikupe, nudila wegovom divqewu hiqadu qupkih sitnica koje je kupila. Pravio se da ga na neodoqivo interesovawe primorava sme{na neobi~nost da je `enska priroda uz podjednako uvi awe osetqivija od prirode mu{karca i upravo zato pristupa~nija ideji da se kiti na brutalan na~in, koji od planske ~ove~nosti jo{ vi{e odudara od mu{kar~eve. I mo`da je i zaista tako bilo. Jer mnogobrojne, sitne, ne`no sme{ne ideje s kojima se sretao: ukra{avati se in uvama, nagorevawem kose, glupim linijama ~ipaka i vezova, namamqivim bojama upravo zlo~ina~ke odlu~nosti, te lepote srodne sa zvezdama na va{arskim spremi{tima, koje prozire svaka pametna `ena, mada one time ni najmawe ne gube od privla~nosti za wu, po~ele su da ga omotavaju nitima svog blistavog ludila. Sve, pa makar bilo i budalasto i neukusno, kad se ~ovek time ozbiqno bavi i stavi se na ravnu nogu s wim, razvija svoju sre enost u skladu sa sopstvenim o~ima, razvija opojni miris qubavi prema sebi, u sebi prisutnu voqu da igra i da se dopada. To je iskusio Ulrih pri poslovima vezanim za spremu wegove sestre. Nosio je tamo-amo, divio se, ocewivao i bivao pitan za savet, pomagao prilikom proba. Stajao je sa Agatom pred ogledalom. Danas, kad pojava `ene podse}a na pojavu dobro osmu ene koko{ke, koja ne zahteva mnogo cifrawa, te{ko je zamisliti wenu raniju pojavu sa svom dra`i dugo odlaganog apetita, koja je u me uvremenu izvrgnuta podsmehu: duga~ka sukwa, koju je kroja~ prividno pri{io za tle, a ona se ipak nekim ~udom kretala, ukqu~ivala je najpre potajne lake sukwe, koje su bile {arene latice od svile i ~ije je lako lelujawe onda iznenada prelazilo u bela, jo{ mek{a tkawa i tek svojom ne`nom penom dodirivalo telo; i ako je ova ode}a li~ila na talase po tome {to je spajala ne{to {to se primamqivo kre}e i ne{to {to odbija pogled, ona je bila i ve{to sastavqen sistem me uzadr{ki i me uutvr ewa oko spretno brawenih ~udesnih stvari i kraj sve svoje neprirodnosti pametno zavesama ogra eno qubavno pozorje, ~iju je pomr~inu, od koje zastaje dah, osvetqavala samo mutna svetlost ma{te. Ulrih je sad svakodnevno vi ao kako se taj vrhunac priprema razgra uje, rastura, i takore}i vi ao sa unutra{we strane. I mada `enske tajne to za wega ve} odavno nisu bile, i upravo zato {to je celog `ivota hitao kroz wih kao kroz predsobqa ili predwe ba{te, one su sasvim druk~iju va`nost dobijale sada, kad nije bilo ni nekog prolaza ni nekog ciqa. Napetost, koja je le`ala u svim ovim stvarima, udarala je unatrag. Ulrih bi te{ko mogao re}i kakve je promene ona stvarala. Sebe je s pravom dr`ao za ~oveka koji mu{ki ose}a, i ~inilo mu se pojmqivo da takvog ~oveka mo`e primamqivati da ne{to tako ~esto `u eno jednom pogleda i s druge strane, ali ponekad je to postajalo prosto stravi~no, i on se nasmejan bunio protiv toga. n o v a k l a s i k a 7

9 n o v a k l a s i k a Kao da su preko no}i zidovi nekog devoja~kog pansiona porasli uvis oko mene, pa me sasvim zagradili! primetio je. Zar je to stra{no? upita Agata. Ne znam, odgovori Ulrih. Onda ju je nazvao biqkom meso`derom, a sebe jednim insektom koji je umileo u wenu blistavu ~a{ku. Ti si je sklopila oko mene, rekao je, i ja sad sedim usred boja, mirisa i sjaja i o~ekujem, protiv svoje prirode ve} postao deo tebe, mu`jake koje }emo primamiti! I zaista mu je za~udo bilo kad je postao svedok utiska koji je wegova sestra u~inila na mu{karce, on, ~ija se briga ipak sastojala ba{ u tome da joj na e mu`a. Nije bio qubomoran u kom bi svojstvu to i trebalo da bude?! svoju dobrobit je podre ivao wenoj i `eleo joj je da se ubrzo na e neki dostojan ~ovek i izbavi je iz prelaznog stawa u koje je zapala usled odvajawa od Hagauera: a uprkos tome, kad bi je video usred grupe mu{karaca koji se trude oko we, ili kad bi joj se na ulici neki ~ovek, privu~en wenom lepotom i ne vode}i ra~una o pratiocu, zagledao u lice, on prosto nije znao kako mu je. I tada mu je, po{to mu je bilo zabraweno da se jednostavno iskali mu{kom qubomorom, ~esto na du{i bilo kao da se oko wega sklapa jedan svet u koji jo{ nikada nije ulazio. Iz iskustva je poznavao mu{kara~ke skokove isto onake kao i oprezniju `ensku qubavnu tehniku, i kad bi video da je Agata tome izlo`ena i da to ~ini, patio je; verovao je da prisustvuje udvarawu kowâ ili mi{eva, i rzawe i wi{tawe, {iqewe i razvla~ewe usta, ~ime se strani qudi jedno drugome samodopadqivo i dopadqivo predstavqaju, wemu je, koji je to posmatrao bez saose}awa, bilo gadno kao neko te{ko o{amu}ivawe koje se di`e iz unutra{wosti tela. I kad bi se uprkos tome slagao sa sestrom, kao {to je odgovaralo dubokoj potrebi wegovog ose}awa, opet ponekad ne bi mnogo nedostajalo pa da on naknadno, smu{en od tolikog trpqewa, do`ivi stid kakav ose}a ispravan i po{ten ~ovek kad mu se pod nekim izgovorom pribli`i neko ko to nije. Kad je to odao Agati, ona se nasmeja. Pa postoji i nekoliko `ena u na{em krugu koje se veoma trude oko tebe, odgovorila je. [ta se tu de{avalo? Ulrih re~e: Ti poznaje{ Valtera: mi ve} odavno ne marimo jedan za drugog; ali iako se qutim na wega i isto tako znam da ga razdra`ujem, ja ipak ~esto osetim, samo li ga pogledam, neko prijateqstvo, kao da se tako lepo sla`em s wim kao {to se ustvari ne sla`em. Vidi{, u `ivotu razumemo mnogo {ta sa ~im nismo saglasni; a biti s nekim unapred saglasan, pre nego {to ga ~ovek najpre razume, stoga je tako bajkoliko lepa besmislica kao kad voda u prole}e sa svih strana te~e u dolinu! 8

10 I osetio je: Sad je tako! I mislio je: ^im uspem da prema Agati vi{e nemam nikakvo samoqubqe i egoizam i nijedno jedino ru`noravnodu{no ose}awe, ona }e izvu}i osobine iz mene kao magnetni breg ~avle iz broda! Bi}u moralno razlo`en u neko praatomsko stawe u kojem nema ni mene ni we! Mo`da je takvo bla`enstvo?! Ali rekao je samo: Toliko je zabavno gledati te! Agatu obli tamno rumenilo; rekla je: Za{to je to zabavno? Ah, ne znam. Ti se ponekad stidi{ preda mnom, re~e Ulrih. Ali onda pomisli{ da sam ja ipak samo tvoj brat. A drugi put se nimalo ne stidi{ kad te iznenadim u okolnostima koje bi za nekog tu eg gospodina bile veoma privla~ne ali najednom ti ipak dolazi do svesti da to nije za moje o~i, koje bih smesta morao da okrenem... A za{to je to zabavno? upita Agata. Mo`da pri~iwava sre}u pratiti nekog o~ima ne znaju}i za{to, re~e Ulrih. To podse}a na qubav deteta prema wegovim stvarima; bez duhovne nemo}i deteta... Mo`da ti je samo zabavno, uzvrati Agata, da se igra{ brata i sestre, po{to ti je i odve} dosadilo igrawe mu{karca i `ene?! I to, re~e Ulrih i pogleda je. Qubav je prvobitno jednostavan nagon za pribli`avawem i instinkt hvatawa. Wu su razlo`ili na dva pola, na gospodina i damu, sa sumanutim napetostima, sputavawima, trzajima i izopa~avawima, {to je sve u me uvremenu nastalo. Nama je danas dodijala ta naduvena ideologija, koja je ve} gotovo sme{na kao gastrosofija. Ube en sam da bi ve}ina rado videla, Agata, kad bi se ovaj spoj jednog ko`nog nadra`aja sa celim ~ove~anstvom mogao opovrgnuti! A uskoro ili kasnije nastupi}e jedno doba jednostavnog seksualnog drugarstva, kada }e mladi} i devojka sa slo`nim nerazumevawem stajati pred starom gomilom polomqenih nagonskih opruga koje su ranije stvarali mu{karac i `ena! Ali kad bih ti sada htela re}i da smo Hagauer i ja bili pioniri tog doba, ti bi mi to opet zamerio uzvrati Agata uz osmeh opor kao dobro neza{e}ereno vino. Ja ni{ta vi{e ne zameram, re~e Ulrih. Ratnik iskop~an iz oklopa! Prvi put posle nezamislivog vremena on na ko`i ose}a vazduh prirode umesto kovanog gvo` a i vidi kako mu telo postaje toliko umorno i ne`no da bi ga ptice mogle odneti! tvrdio je. I tako se osmehuju}i, jednostavno zaboravqaju}i da s tim prestane, posmatrao je sestru kako sedi na ivici jednog stola i wi{e nogom obuvenom u crnu svilenu ~arapu; osim ko{uqe nije na sebi imala ni{ta sem kratkih ga}ica; ali to su bili utisci takore}i odvojeni od svog odre ewa, utisci koji su postali slikovno-pojedina~ni. Ona je moj prijateq i na ushi}uju}i na~in mi predstavqa `enu, mislio je Ulrih. Kakva je realisti~na upetqanost to {to je ona zaista `ena! n o v a k l a s i k a 9

11 n o v a k l a s i k a A Agata zapita: Zar odista ne postoji qubav? Postoji! re~e Ulrih. Ali ona je izuzetan slu~aj. To moramo razdvojiti: tu je, prvo, jedan telesni do`ivqaj, koji spada u klasu ko`nih nadra`aja; ali to se mo`e probuditi i bez moralnog pribora, ~ak i bez ose}awa, kao ~ista prijatnost. A onda, drugo, obi~no postoje du{evne uzburkanosti, no one se, istina, `estoko spajaju sa telesnim do`ivqajem, ali ipak samo tako da su sa malim odstupawima kod svih qudi iste; te glavne trenutne qubavi bih zbog wihove prinudne istovetnosti ipak jo{ pre ubrojao u telesnu mehaniku nego u du{u. A tu je, najzad, i onaj pravi du{evni do`ivqaj voqewa: samo {to uop{te nije nu`no da bude povezan sa ona druga dva dela. Mogu}e je voleti Boga, mogu}e je voleti svet; ~ak je mo`da uop{te mogu}e voleti samo Boga ili svet. U svakom slu~aju, nije neophodno voleti nekog ~oveka. Ali ako to ~inimo, telesnost privla~i sebi ceo svet, tako da se on takore}i posuvra}a Ulrih se prekide. Agatu obli tamno rumenilo. Da je Ulrih svoje re~i namerno tako uredio i slo`io da s wima neizbe`no povezane predstave qubavnog procesa licemerno prinese Agatinim u{ima, ostvario bi svoju voqu. Tra`io je neku {ibicu, samo zato da time nenameravano nastali odnos bude prekinut nekim reme}ewem. Svakako, rekao je, qubav je, ako je to qubav, izuzetan slu~aj i ne mo`e poslu`iti kao uzorak za svakodnevno zbivawe. Agata je uhvatila krajeve stolwaka i obvila ih oko nogu. Da li strani qudi, kad bi nas videli i ~uli, ne bi govorili o izvesnom protivprirodnom ose}awu? upitala je iznenada. Besmislica! tvrdio je Ulrih. Ono {to svako od nas ose}a jeste zasen~eno udvostru~avawe sebe samog u suprotnoj prirodi. Ja sam mu{karac, ti si `ena; ka`u da ~ovek uz svaku osobinu u sebi nosi i zasen~eno unetu ili potisnutu protivosobinu: u svakom slu~aju, u wemu postoji ~e`wa za wom, ukoliko na neizle~iv na~in nije sam sa sobom zadovoqan. Onda se, dakle, moj protiv~ovek iza{av{i na dnevnu svetlost uvukao u tebe, a tvoj u mene, i veli~anstveno se ose}aju u razmewenim telima, prosto zato {to ne ose}aju preveliko po{tovawe prema svom ranijem okru`ewu i prema pogledu koji im se iz wega pru`ao! Agata pomisli: O svemu je ve} jednom vi{e govorio; za{to to sad oslabquje? Ono {to je Ulrih govorio svakako je prili~ilo `ivotu kakav su wih dvoje vodili kao dva druga, koji se katkad, kad im dru{tvo drugih qudi taman ostavi vremena, dive {to su mu{karac i `ena, a istovremeno i blizanci. Kad izme u dva ~oveka postoji takvo saglasje, wihovi razdvojeni odnosi prema svetu sti~u dra` nevidqivog skrivawa jednog u 10

12 drugome, mewawa ode}e i tela i vedre, iza dvojake maske spoqa{we pojave skrivene prevare dvojednih prema onima koji tu prevaru ne slute. Ali ova razigrana i odve} nagla{ena veselost kao {to deca ponekad di`u buku umesto da budu buka! nije bila u skladu sa ozbiqno{}u ~ija je senka {to pada s velike visine s vremena na vreme nenamerno u}utkivala srce brata i sestre. Tako se jednom uve~e, kad su pre odlaska na spavawe slu~ajno ponovo po~eli da razgovaraju i kad je Ulrih zatekao sestru u spava}ici, desilo da je hteo da se na{ali, pa joj je rekao: Pre sto godina bih sada uzviknuo: An ele moj! [teta {to se ta re~ izobi~ajila! Tada je za}utao i pomislio zbuweno: Nije li to jedina re~ koju bi trebalo da upotrebim za wu?! Ne: prijateqice, ne: `eno! Govorilo se i: ti, nebesko bi}e! To bi verovatno bilo i pomalo sme{no-poletno, ali ipak boqe nego da ~ovek uop{te nema hrabrosti da veruje sebi! A Agata je mislila: Mu{karac u pi`ami ne izgleda kao an eo! Ali on je izgledao divqe i {irokople}no, i wu je iznenada posramila `eqa da joj ovo kosom uokvireno mo}no lice zamra~i pogled. Na telesno nevin na~in bila je ~ulno uzbu ena. Krv joj je silovitim talasima tekla kroz telo i {irila se po ko`i uzimaju}i svu snagu unutra{wem bi}u. Po{to nije bila onako fanati~an ~ovek kao wen brat, ose}ala je {to je ose}ala. Kad je bila ne`na, bila je ne`na; ne svetla od misli ili moralno prosvetqena, mada je to u svemu isto onoliko volela koliko je i zazirala od toga. I neprestano, iz dana u dan, Ulrih je sve sa`imao u slede}u misao: To je u osnovi protest protiv `ivota! I{li su kroz grad dr`e}i se ispod ruke. Visinom prikladni jedno drugom, godinama prikladni jedno drugom, nastrojewem prikladni jedno drugom. Kora~aju}i bok uz bok, nisu mogli jedno od drugog mnogo videti. Visoke, uzajamno prijatne prilike, izlazili su na ulicu samo iz radosti i pri svakom koraku su ose}ali da{ak svoga dodirivawa usred svega tu ewa {to ih je okru`ivalo. Mi spadamo zajedno! Ovo ose}awe, koje je bilo sve drugo samo ne neobi~no, ~inilo ih je sre}nima, i upola u wemu, upola protiv wega, Ulrih re~e: Sme{no je {to smo mi toliko zadovoqni time {to smo brat i sestra. Za ceo svet je to svakida{wa pojava, a mi u to unosimo ne{to posebno!? Mo`da ju je time uvredio. Dodao je: Ali ja sam to uvek `eleo. Kad sam bio de~ak, odlu~io sam da se o`enim samo `enom koju }u ve} kao devoj~icu prihvatiti kao k}er i vaspitavati je. Istina, verujem da mnogim mu{karcima dolaze takve ideje, one su prosto banalne. Ali ja sam se jednom kao odrastao ~ovek zaista zaqubio u takvo jedno dete, iako samo za dva-tri sata! I produ`io je da joj o tome pri~a: Bilo je to u tramvaju. Tad se popela i sela jedna mlada devojka, mo`da joj je bilo dvanaest godina, u pratwi svog veoma mladog oca ili starijeg brata. Kad je u{la i sela i kondukteru nemarno pru`ila novac n o v a k l a s i k a 11

13 n o v a k l a s i k a za oboje, sva je bila dama; ali bez ikakvog traga detiwske izve{ta~enosti. Na isti na~in je govorila i sa svojim pratiocem ili ga }ute}i slu{ala. Bila je prelepa; kestewaste kose, punih usana, jakih obrva, malo pr}asta nosa: mo`da neka tamnokosa Poqakiwa ili Ju`noslovenka. Mislim da je nosila i haqinu koja je podse}ala na neki nacionalni kostim, ali s dugim jelekom, uzan u struku, sa uskim op{ivnim trakama i naborima oko vrata i {aka, u svojoj vrsti isto onako savr{enu kao {to je bila i cela ta mala osoba. Mo`da je bila Albanka? Sedeo sam predaleko da bih mogao ~uti kako je govorila. Palo mi je u o~i da su crte wenog ozbiqnog lica predwa~ile wenim godinama i delovale potpuno odraslo; uprkos tome, nisu obrazovale lice neke patuqaste `ene nego bez ikakve sumwe lice deteta. S druge strane, ovo de~je lice nimalo nije bilo neki prethodni nezreli stupaw odraslog ~oveka. Izgleda da je `ensko lice ponekad sa dvanaest godina dovr{eno, a i du{evno kao da su ga veliki majstorski potezi ve} prvom skicom uobli~ili, tako da sve {to razvijawe kasnije unosi u wega samo kvari prvobitnu veli~inu. ^ovek se mo`e strasno zaqubiti u takvu pojavu, smrtno, a zapravo bez po`ude. Znam da sam se boja`qivo obazirao da pogledam druge qude, jer ~inilo mi se da svaki poredak uzmi~e od mene. Potom sam za tom malom si{ao iz tramvaja, ali sam je izgubio u uli~noj gu`vi, zavr{i on svoju malu pri~u. Nakon {to je jo{ neko vreme ~ekala, Agata osmehuju}i se upita: A kako se to sla`e s tvrdwom da je vreme qubavi pro{lo i da ostaju samo jo{ seksualnost i drugarstvo? Uop{te se ne sla`e! uzviknu Ulrih smeju}i se. Wegova sestra promisli i primeti upadqivo oporo, delovalo je to kao namerno ponavqawe wegovih sopstvenih re~i kazanih one ve~eri kad su se ponovo videli: Svi mu{karci ho}e da se igraju brace i sestrice. To zaista mora zna~iti ne{to glupo. Bratac i sestrica ka`u jedno drugom tata i mama kad se malo nacvrcaju. Ulrih se tr`e od ~u ewa. Agata ne samo {to je bila u pravu, nego darovite `ene jesu i neumoqivi posmatra~i mu{karaca koje vole; samo {to ne raspola`u nikakvim teorijama, pa zato ni svoja otkri}a ni za {ta ne upotrebqavaju, sem kad su razdra`ene. Ose}ao se pomalo uvre en. To je, naravno, ve} psiholo{ki obja{weno, rekao je oklevaju}i. Ni{ta nije ni bli`e pomisli da smo mi psiholo{ki sumwivi. Incestuozna sklonost, koja se mo`e dokazati u ranom detiwstvu kao i nesocijalna podloga i protestni stav prema `ivotu. Mo`da ~ak i nedovoqno u~vr{}ena jednopolnost, mada ja. Ni ja! ubaci Agata i ponovo se nasmeja, iako zapravo ne s voqom. Ja uop{te ne marim za `ene! 12

14 A i svejedno je, re~e Ulrih. Eventualno du{evna utroba. Na to mo`e{ re}i jo{ i da je sultanska potreba da sasvim sâm obo`ava i da bude obo`avan iskqu~uju}i ostali svet; na starom Istoku to je stvorilo harem, a danas za to imamo porodicu, qubav i psa. I mogu re}i: manija da se neki ~ovek toliko jedino poseduje da niko drugi ne mo`e ni pri}i jeste znak li~ne usamqenosti u qudskoj zajednici, znak koji ~ak i socijalisti retko pori~u. Ako ho}e{ da to tako posmatra{, mi nismo ni{ta drugo do gra anski prestup. Gle {to je ovo divno! prekide se on i povu~e je za ruku. Stajali su na ivici male pijace izme u starih ku}a. Oko klasicisti~kog kipa neke duhovne veli~ine le`alo je {areno povr}e, nad pija~nim tezgama bili su razapeti veliki suncobrani od sargije, kotrqalo se vo}e, vu~ene su korpe i psi terani od izlo`enih divota, videla su se rumena lica grubih qudi. U vazduhu su treskali i {tektali glasovi uzrujani radino{}u i mirisalo je na sunce, koje obasjava zemaqsku papazjaniju. Zar ~ovek ne mora voleti svet kad ga samo gleda i miri{e?! upita Ulrih odu{evqeno. I dodade: A mi ga ne mo`emo voleti, po{to nismo saglasni sa onim {to se de{ava u wegovim glavama. To razdvajawe nije ba{ bilo po Agatinom ukusu, pa nije odgovorila. Ali priqubila se uz bratovqevu ruku, i oboje su to razumeli tako kao da mu ona blago stavqa {aku na usta. Ulrih re~e smeju}i se: Ja ni za samog sebe ne marim! To je posledica kad ~ovek uvek ima ne{to da zamera qudima. Ali i ja ipak moram mo}i da ne{to volim, a tu je jedna sijamska sestra, koja nije ni ja ni ona, i isto toliko je ja koliko i ona, o~igledno jedina ta~ka preseka svega! Opet se razveselio. A wegovo raspolo`ewe je obi~no povla~ilo i Agatu za sobom. Ali onako kao prve no}i wihovog ponovnog vi ewa, ili pre toga, nikad vi{e nisu govorili. To je bilo nestalo kao natorla{eni oblaci: kad oni umesto nad samotnim predelom stoje nad gradskim ulicama prepunim `ivota, u wih se stvarno ne veruje. Uzrok je mo`da trebalo tra`iti samo u tome {to Ulrih nije znao koliki stepen ~vrstine sme da pripi{e do`ivqajima koji su ga uzbu ivali; ali Agata je ~esto verovala da on u wima vidi samo jo{ fantasti~an izgred. I nije mu mogla dokazati da je druk~ije; jer ona je uvek govorila mawe od wega, nije to poga ala i nije verovala u sebe da to ume. Samo je ose}ala da on izbegava odluku i da to ne bi smeo. Tako su se zapravo oboje skrivali u svojoj {aqivoj sre}i bez dubine i te`ine, i Agata je zbog toga iz dana u dan postajala tu`nija, mada se smejala isto onoliko ~esto kao i wen brat. (Napomena: Roman ^ovek bez osobina uskoro }e se pojaviti u izdawu podgori~kog CID-a) n o v a k l a s i k a 13

15 Roman ^ovek bez svojstava Roberta Muzila (Robert Musil, Der Mann ohne Eigenschaften) pojavio se po~etkom tridesetih godina pro{log veka. Pedesetih godina postaje poznat {irom sveta. Porede ga sa Xojsovim Uliksom, Prustovim U tragawu za izgubqenim vremenom, Kafkinim Procesom, najve}im romanima Tomasa Mana. Robert Muzil danas va`i za jednog od najve}ih romansijera nema~kog jezika (mnogi smatraju da je i najve}i). (1930, Beograd) najve}i je srpski prevodilac s nema~kog jezika i jedan od najve}ih prevodilaca na srpski jezik uop{te. Zadu`io je srpsku kwi`evnost i kulturu prevodima najzna~ajnijih nema~kih i evropskih klasi~nih i modernih pesnika, proznih pisaca i mislilaca, kao i vlastitom lirikom, objavqenom u nekoliko zna~ajnih zbirki. 14 n o v a k l a s i k a

16 Ri{ard Kapu{}injski Prevodilac li~nost XXI veka Prevela s poljskog Ljubica Rosi} Po{tovana gospodo! Kad su mi predlo`ili da pripremim i odr`im ovo predavanje, obuzeli su me sumnja i strah, jer nisam profesionalni prevodilac i nemam u toj oblasti ni iskustva, ni dostignu}a. Nisam ni prou~avalac, ni teoreti~ar knji`evnosti, ili pak bogate i slo`ene umetnosti prevo enja. Ako se ipak usu ujem da nastupim ovde pred vama, onda to ~inim zato da bih rekao da smo ovoga trenutka, ba{ ovoga trenutka, svedoci ra anja nove uloge i novog mesta prevoditeljke i prevodioca u svetu, u savremenoj kulturi i knji`evnosti. Mo`da to jo{ uvek ne prime}ujemo i ne ose}amo, ali trenutak je zna~ajan i zaslu`uje pa`nju. Tradicionalno, mesto prevodioca u knji`evnoj hijerarhiji nalazilo se prili~no nisko, a prevodioci su ~esto bili nepoznati, njihova imena izostavljana, ograni~ena na inicijale ili zamenjivana pseudonimima. Sa izuzecima, malo ili ni{ta ne znamo o onima koji su, prevode}i, sa~uvali za nas veliko blago anti~ke, a kasnije i srednjovekovne knji`evnosti, ili nam pribli`ili bogatu ba{tinu vanevropskih knji`evnosti. Naravno, se}amo se knjiga {tampanih u XIX, pa ~ak i u XX veku, u kojima ne mo`emo da na emo imena prevoditeljke ili prevodioca, a uop{te nije u pitanju bulevarska ili petpara~ka knji`evnost ve} va`no knji`evno ili nau~no delo. Ovo stanje po~elo je da se menja nabolje poslednjih decenija pro{loga veka, a ve} zadnjih godina XX veka po~inje radikalno da se menja, kao rezultat nekoliko faktora koji se javljaju istovremeno; prvo: zavr{ava se hladni rat koji je za pola veka zamrznuo situaciju u svetu, ote`avaju}i ili ~ak onemogu}avaju}i odnose me u zemljama i kulturama, izme u ostalog me u jezicima. Posle njegovog zavr{etka svet je postao otvoreniji, demokrati~niji. Porasla je {ansa za me usobno pribli`avanje i upoznavanje, dijalog, razgovore, razmene sudova i mi{ljenja. Svi su ipak brzo shvatili da ova {ansa ne}e biti iskori{}ena bez prisustva i posredstva nekoga ko }e prevesti re~i i misli jednoga jezika na drugi, druga~iji dakle, bez prevodilaca. Prisustvo prevodioca, tj. nekoga ko }e prevesti razgovor ili pak tekst postaje uslov postojanja i su`ivota ljudske zajednice ljudske porodice; 15 a n k e t a m o s t o v a

17 a n k e t a m o s t o v a drugi faktor: to prethodno pomenuto otvaranje sveta omogu}ilo je da se bolje vidi i oseti njegova raznovrsnost i slo`enost, a naro~ito njegova multikulturalnost (pa samim tim i multijezi~nost). Naravno, to je bilo poznato odavno, od biblijskih vremena, od vremena Vavilonske kule, vodila se borba s tim problemom, ali sada, krajem XX veka, ra a se op{ta svest, planetarna svest o toj multikulturalnosti i multijezi~nosti ljudskog roda. Podaci su zapanjuju}i po~etkom XX veka imali smo preko {est hiljada jezika u svetu, preko dve hiljade u samoj Africi, gde svako pleme, a ~esto i pojedina sela govore posebnim jezikom. Za{to? Za{to jedna ista re~, na primer drvo, ima desetine, ~ak stotinu razli~itih naziva ve} godinama razmi{ljaju lingvisti. To za~u uju}e me{anje jezikâ nije ipak po Bibliji simbol bogatstva ~ovekove ma{te ve} kazna poslata na njega, neka vrsta zarobljavanja koje ga izoluje i ograni~ava. To stanje odvajanja i izolacije ne do`ivljavaju samo pojedina~ni ljudi ve} se u njemu nalaze ~itava dru{tva i narodi koji govore razli~itim jezicima. A ta nemogu}nost, taj nedostatak komunikacije, ima svoje posledice, ne samo lingvisti~ke, ve} i psiholo{ke, a ~esto i politi~ke prirode. Dovoljno je da neko ne zna moj jezik, pa ga ve} smatram gorim, ni`im, dostojnim prezrenja. Tako je upravo bilo u anti~koj Gr~koj. Za onda{njeg Grka, neko ko nije govorio njegovim jezikom bio je bárbaros, {to zna~i, neko ko ne{to nerazumljivo mrmlja, trabunja kao ludak. A ludak mo`e da bude opasan, agresivan. Eto kako nepoznavanje jezika mo`e da postane izvor straha, neprijateljstva, a usled toga i rata. Uostalom, koliko je samo u istoriji bilo konflikata i jezi~kih ratova, koliko tragedija, `rtava i razaranja! Ali i obratno poznavati jezik Drugoga je {ansa za sporazumevanje s njim, otpo~injanje razgovora, dijaloga i za saradnju. Sve navedene situacije pokazuju nam koliku va`nost i zna~aj imaju me ujezi~ka komunikacija i uloga prevodioca koja odatle proizlazi, uloga koja kulturno i dru{tveno prelazi i nadma{uje sâmo prosto obavljanje zadataka i ispunjavanje obaveza profesionalca. A ipak, i pored fundamentalnog zna~aja koji jezi~ko razumevanje ima u me uljudskoj komunikaciji, zaprepa{}uje koliko je vremena, koliko godina, ~esto i vekova proticalo izme u nastanka originala nekog dela i njegovog prevoda, mada se tu moglo raditi o delima ljudi i kultura koji su `iveli u susedstvu. Tako je bilo npr. s Kuranom, svetom knjigom muslimana, s kojima je Evropa bila u kontaktu jo{ od VII veka. Ali tek hiljadu godina kasnije pojavljuju se prvi evropski (latinski i engleski) prevodi Kurana. Dakle, tokom ~itavih hiljadu godina Evropa se grani~i i koegzistira s civilizacijom, ne poznaju}i glavni klju~ za njeno razumevanje, kakav je upravo Kuran, i ~ak ne ula`u}i ve}i napor da bi ga stekla. Po{to se to u na{em vremenu promenilo, tako ogromno odugovla~enje izgleda nam prosto nemogu}e! Danas, ovo otvaranje sveta, ve}e mogu}nosti upoznavanja sveta, kao i ovu svest o njegovoj multikulturalnosti, a samim tim i multijezi~nosti koja se svuda budi, prati velika komunikativna revolucija, elektronski prevrat koji stvara {ansu za brzo i op{te zbli`avanje, me uljudski kontakt. Ovde tako e, kao i u prethodnim slu~ajevima, u prvi plan izbija li~nost prevodioca, kome kojoj }e se svi obra}ati, jer o~igledno je da su bez njih bilo kakav dijalog, upoznavanje i sporazumevanje nemogu}i. 16

18 U svemu tome posebnu ulogu ima prevodilac tekstova, prevodilac knji`evnosti, po{to je na{a civilizacija, i pored velikog zna~aja slike i zvuka, civilizacija teksta, re~i pisane i ovekove~ene {tampom. Truizam je da se planeta na kojoj `ivimo nalazi u procesu ubrzane i duboke promene, a tom zakonu ubrzavanja podle`e i svet jezika. Veoma mnogo jezika, stotine, ~ak hiljade, nikada i nigde zapisanih, i{~ezlo je i nastavlja da i{~ezava, jer taj fenomen uni{tenja traje i dalje, po{to izumiru nosioci tih jezika plemena i rodovi. To se odnosi uglavnom na vrele, tropske klimatske pojase. U umerenim i hladnim klimama jezici pokazuju ve}u postojanost. Ranije su oni koji su zapisivali jezike nepoznate u Evropi bili misionari ali danas je njihov broj sve manji, tako da i sada mali jezici bespovratno i{~ezavaju u d`unglama Konga i {umama Amazona. Kao u mnogim drugim oblastima, kroz jezi~ki svet tako e proti~u dve suprotne struje. S jedne strane to je struja unifikacije, univerzalizacije koja te`i da {to vi{e ljudi govori {to manjim brojem jezika. U toj struji danas su najdinami~niji engleski, kineski i {panski. Tu se nota bene najbolje vidi kako ekonomska mo} uti~e na polo`aj i zna~aj jezika. Suprotna struja te`i odr`avanju, ja~anju i razvoju jezika pojedinih narodnosti, etni~kih grupa i regija. Ova tendencija ispoljava ponekad impozantnu vitalnost. U Francuskoj, {est regionalnih jezika bori se za ravnopravnost, sli~no kao baskijski i katalonski u [paniji, ke~ua i aimara u Peruu i Boliviji, berberski u zemljama Magreba, hausa u Nigeriji ima desetine, ako ne i stotine primera te velike invazije ambicioznih, manje poznatih jezika. Narodi koji njima govore pridaju veliki zna~aj njihovom napretku i vitalnosti, spremni da u ime toga snose najve}e materijalne tro{kove. Ponekad dolazi do suprotnih situacija. Kad je godine Jermenija prestala da bude deo SSSR-a i objavila nezavisnost, odlu~eno je da se u {kolama ukine ruski i predaje samo na jermenskom, mada je to jezik na kome deca nisu mogla da se dalje obrazuju, jer nije postojao ni u gimnazijama, ni na univerzitetu. A ipak, dru{tvo je moralo da pro e kroz ovaj period jezi~ke euforije pre nego {to su se sti{ale strasti i prihvatila realisti~nija re{enja. Jezik je toliko va`na i dragocena stvar da u ekstremnim slu~ajevima ljudi za njegovu odbranu `rtvuju `ivot ~ak je i danas mogu}e uveriti se u to, u Indiji i Pakistanu; uostalom, i u mnogim drugim zemljama. Tokom mnogih svojih putovanja vi{e puta sam se li~no uverio kako domoroci cene ako se prido{lica trudi da nau~i bar dve-tri re~i na njihovom maternjem jeziku. Tada mu se otvaraju sva vrata, a gost se srda~no prima i nudi mu se {to u ku}i ima. Jer, trude}i se da ka`emo ne{to na lokalnom jeziku, ispoljavamo po{tovanje prema doma}inima, priznajemo njihovo dostojanstvo. Jezik je najve}e blago kulture, a istovremeno najosetljiviji i najprepoznatljiviji znak identiteta. Podse}am na ovo da bih istakao s koliko osetljivom i delikatnom materijom barata prevodilac, kako mora da ima izo{tren vid i jezi~ki sluh, jezi~ki ukus i intuiciju, jezi~ko pam}enje. To su najneophodnije odlike, tim pre {to i jezici s kojima prevodilac ima posla podle`u stalnoj promeni, stalnim preobra`ajima, u neprestanom su pokretu, bogate se, evoluiraju, pojedine re~i dobijaju nove a n k e t a m o s t o v a 17

19 a n k e t a m o s t o v a nijanse i zna~enja. Kakvo su iskustvo, budnost i ukus potrebni da bi se uhvatili i pro~itali signali ovih promena koji dolaze do nas iz ~itanog teksta, iz njegovog skrivenog sloja, iz njegove nutrine! Ali zadaci prevodioca ne ograni~avaju se danas na prevo enje jednog teksta na drugi, s jednog jezika na drugi. Kao autor, do`ivljavao sam, a ose}am i dalje njihovu veliku blagonaklonost i pomo} na mnogim poljima i u raznim oblicima. Jer, prevodilac je tako e neko poput knji`evnog agenta ili prosto ambasadora datog autora, a ~esto i strasnog obo`avaoca njegovog dela, neko ko ga predla`e i preporu~uje izdava~ima, skre}e na njega pa`nju doma}ih medija, pi{e recenzije i preporuke. On je {ire poznavalac i kriti~ar knji`evnosti, kojoj pripadaju njegovi autori. Stoga, imati stalnog i poznatog prevodioca u nekoj zemlji, daje piscu veliko ose}anje sigurnosti i mira. Zato smo toliko oplakivali na{e nedavno umrle prijatelje i prevodioce iz Holandije i Rusije Gerarda Ra{a i Sergeja Larina. Moja prevoditeljka, moj prevodilac, moja autorka, moj autor neobi~no su dragocena ova poznanstva i prijateljstva, kakva se vremenom mogu uspostaviti izme u dve strane: znam to iz li~nog, za mene veoma va`nog, iskustva. Prevoditeljka, prevodilac, istovremeno su najva`niji ~itaoci i urednici; koliko sam samo puta dobijao od njih pisma u kojima su mi skretali pa`nju na nepreciznosti i gre{ke napravljene u tekstovima ~ega se, evo, i ovde se}am sa zahvalno{}u. Ova ambasadorska uloga prevodioca ima poseban zna~aj kad je re~ o knji`evnostima stvaranim na jezicima koji ne spadaju u grupu najmo}nijih, najpoznatijih u svetu. Istrajnost i stalna uveravanja prevodioca mogu ponekad, u takvim slu~ajevima, da odlu~e da li }e se neki autor pojaviti na nekom tr`i{tu ili ne}e. A ulazak na novo tr`i{te i sticanje trajnog polo`aja na njemu ne doga a se danas lako, jer osim tradicionalne konkurencije, danas u raznim zemljama postoji tendencija vi{e ka zatvaranju nego ka otvaranju vrata stranoj knjizi. Ovoga meseca u~estvovao sam u Njujorku na Svetskom forumu pisaca koji je organizovao ameri~ki Pen klub. Ovaj forum je sazvan na inicijativu kolega iz Pen klub-a, potaknutih padom ~itanosti knjiga neameri~kih autora u Sjedinjenim Dr`avama. U ovom trenutku, od ukupnog broja knjigâ prodatih u SAD samo dva procenta napisali su neameri~ki autori (uostalom, na sli~an na~in je za evropsku knjigu zatvoreno drugo ogromno tr`i{te kinesko). Dakle, i takve zabrinjavaju}e pojave tako e se javljaju u na{em izdiferenciranom i stalno promenljivom svetu knjige. U poljskom jeziku glagol prevoditi ima dva razli~ita zna~enja, ~ija je semanti~ka podudarnost ipak izrazita, a danas u multikulturnom svetu posebno karakteristi~na i zna~ajna. Dakle, prevoditi tekst, prevoditi knji`evnost, knjigu u tom zna~enju Lindeov 1 re~nik naziva onoga koji prevodi prevodnikom. Prevoditi, odnosno prenositi s jednoga jezika na drugi relacija je ovde precizna, a granica proizvoljnosti 1 Samuel Bogumil Linde, , lingvista, istaknuti leksikolog, autor {estotomnog Re~nika poljskoga jezika (S³êownik jêzyka polskiego). 18

20 uska ali i vekovima sporna: {ta ima prevagu, prednost slovo ili duh, kako odrediti proporcije i zavisnosti, {ta prihvatiti kao zlatnu sredinu, kao najbolje re{enje? Svi se godinama, od prve prevedene re~enice, borite s tim problemom. Me utim, u drugom, {irem zna~enju, po Karlovi~u, 2 prevoditi (na polj. t³umaczy} ) zna~i obja{njavati, interpretirati, ~ak shvatati. I zato je upravo danas, u na{em multikulturnom svetu, uloga prevodioca posebno odgovorna da nam, prevode}i, omogu}ava da postanemo svesni postojanja drugih knji`evnosti i kultura, postojanja Drugoga, njegove posebnosti i neponovljivosti, ~injenice da zajedno ~inimo veliku ljudsku porodicu ~iji je uslov za pre`ivljavanje bli`e upoznavanje i me usobno prihvatanje, su`ivot. U tom smislu, prevode}i tekst otvaramo Drugima novi svet, tuma~imo ga, a tuma~e}i pribli`avamo, omogu}avamo da u njemu boravi, ~inimo ga deli}em na{eg li~nog iskustva. Kako se samo, zahvaljuju}i naporu prevodioca, pro{iruju na{i misaoni horizonti, produbljuje na{e razumevanje i na{e znanje, o`ivljava na{a osetljivost. Danas, u XXI veku, to je posebno va`no, jer na{em svetu, koji se tako burno razvija, razlikuje i menja, potrebno je neprestano tuma~enje i obja{njavanje, u ~emu poma`e i knji`evni prevod dakle, delo svih vas ovde prisutnih. To je {ira dimenzija i dodatni smisao rada savremenog prevodioca. Zahvaljuju}i njemu, autori mogu da sti`u svuda, a ~itaoci da otkrivaju narode i zemlje koji su im jo{ do ju~e bili nedostupni. Uostalom, znamo u kojoj je meri prevodilac koautor knjige, u kojoj meri na datoj teritoriji ta knjiga mo`e da nastane samo zahvaljuju}i njemu. Otuda neprestana zahvalnost svih ~italaca i autorâ prevodiocima, otuda srda~no zahvaljujemo svima vama, gospodo! Ri{ard Kapu{}injski (Ryszard KapuÀciºski, 1932), jedan od najve}ih poljskih savremenih pisaca i publicista, dobro je poznat i na{oj ~itala~koj publici (Car, [ahin{ah, Fudbalski rat, Imperija, Lapidarijum). Tekst koji objavljujemo Kapu{}injski je pro~itao na sve~anom otvaranju Prvog svetskog kongresa prevodilaca poljske knji`evnosti, odr`anog od 12. do 14. maja godine u Krakovu. Kongres je organizovao Knji`evni institut, pod patronatom Ministra za kulturu Poljske. Cilj Kongresa bio je da skrene pa`nju na ulogu prevodilaca poljske knji`evnosti u svetu i njihovo stvaranje pozitivne slike o Poljskoj izvan njenih granica. Na Kongresu je u~estvovalo 180 prevodilaca iz svih krajeva sveta. Gostima su predstavljena najnovija izdanja poljske poezije i proze, posebno mladih knji`evnika. U tzv. radionicama analizirana su pojedina dela. Prevodioci sa ukrajinskog, litvanskog, {panskog, arapskog, turskog, holandskog... govorili su tada o skoro nepremostivim te{ko}ama na koje nailaze prilikom prevo enja. 2 Jan Aleksander Karlovi~, , lingvista i muzikolog, autor Re~nika poljskog jezika (S³ownik jêzyka polskiego). a n k e t a m o s t o v a 19

21 Prevodilac, ~ovek za sva vremena danas? a n k e t a m o s t o v a O stanju u prevodila{tvu Mostovi su anketirali knji`evne prevodioce dva puta u poslednjih desetak godina. Godine 1997, na adrese ~lanova Udru`enja knji`evnih prevodilaca Srbije poslat je upitnik sa {est pitanja, o saradnji sa izdava~ima, visini prevodila~kih honorara i eventualnim o~ekivanjima od Udru`enja (naslov ankete: Moj(i) izdava~(i) i ja ). Od stotinu pozvanih odazvalo se deset prevodilaca. Odgovori su objavljeni u broju 109. Velikog nezadovoljstva u njima zapravo nije bilo. Ve}ina u~esnika ankete bila je zadovoljna nekolicinom izdava~a; ve}ina je, bez prate}ih prigovora, tra`ila da Udru`enje bude jaka, ekskluzivna esnafska organizacija, koja }e mo}i da name}e uslove prevodila~kom tr`i{tu (od utvr ivanja visine honorara do u~e{}a u izdava~kim planovima), da pru`a pravnu pomo} i postavlja i {titi visoka profesionalna merila. U to vreme, honorari su iznosili izme u 60 i 100 tada jo{ uvek va`e}ih DM, u dinarskoj protivvrednosti, a poneko je uspevao da dobije i vi{e od toga. Godine 2001, anketa se sastojala samo od jednog pitanja Ima li smisla prevoditi? Iako je ono podrazumevalo pre svega (mada ne eksplicitno) materijalni kontekst prevodila~kog posla, ispostavilo se da za jedanaest prevodilaca i tri pisca-prevodioca koji su odgovorili na anketu (vi{e ne znam koliko je ukupno pozvano) smisao prevodila{tva le`i s onu stranu materijalnog `ivotnog standarda. David Albahari je tada napisao: Posle Gospodnjeg gneva nad Vavilonskom kulom, prevodioci su oni koji dr`e svet na okupu. Bez njih bez nas sve bi se raspalo. Prilike, pisali su ostali, mo`da umeju da budu neprijatne, mu~ne, pora`avaju}e ponekad, ali prevodila~ki posao ne obesmi{ljavaju (visina honorara tada nije ni pominjana). Taj takore}i jednodu{ni entuzijazam in vivo ima i danas, za onoga koga to zanima, pravi vitaminski efekat. Ova tre}a anketa mo`da ne bi ni bila sprovedena da u julu nije stupio na snagu novi zakon o obavljanju umetni~ke delatnosti, kojim zakonodavac obavezuje slobodne umetnike da od avgusta teku}e godine sami (= od sopstvene zarade) upla}uju doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje. 1 Ovo potr`i{njavanje samostalne umetni~ke delatnosti donelo je slobodnjacima namete koje mnogi od njih, a me u prvima knji`evni prevodioci, budu}i 1 U prethodnom `ivotu ( odnosno, ranijem sistemu), ove doprinose je za samostalne umetnike pre upla}ivao Republi~ki sekretarijat za kulturu, a od do avgusta to je ~inio Sekretarijat za kulturu grada Beograda. 20

22 veoma slabo i neredovno pla}ani za svoj rad, prosto nisu kadri da snose. 2 Da bi samostalni knji`evni prevodilac mogao da zaradi za `ivot i za tr`i{tem izazvane namete, on sada, u novokomponovanom kapitalizmu, 3 mora jo{ vi{e nego ranije da se tu~e za {to vi{e posla ne pitaju}i koliki je honorar i prinudno zanemaruju}i kvalitet prevoda. Na generalnijem nivou, iz toga proizlazi pitanje da li je od prevo enja knji`evnosti i humanisti~kih nauka vi{e uop{te mogu}no `iveti, to jest mo`e li ono da ostane i profesija, ili mu je su eno da bude samo hobi, odnosno sporedna profesija, u kojoj se u`iva ali se od nje ne `ivi. Na jo{ generalnijem nivou, zakon je, moglo bi se re}i, simboli~no overio op{ti (= ne ti~e se samo slobodnjaka, nego svih koji se bave knji`evnim prevo enjem) `alostan status prevodila{tva i prevodilaca, koji, u Srbiji, neumoljivom progresijom iz godine u godinu postaje samo sve gori (ne samo materijalno! pre svega po tome {to ta profesija ne u`iva vi{e nikakvo po{tovanje). Odgovornost za to ne le`i samo na dr`avnim institucijama, institucijama kulture, medijima itd., mada je tamo, naravno, najve}a. Kako ta~no izgleda taj status, i vide li prevodioci i sebe kao aktere eventualne promene ta pitanja bila su povod za ovu anketu. Kao neka vrsta idealne projekcije, ali i ironi~nog prologa, poslu`io nam je tekst Prevodilac li~nost XXI veka Ri{arda Kapu{}injskog. 4 Na u~e{}e u anketi pozvani su knji`evni prevodioci iz zemlje i inostranstva, i izdava~i iz Beograda. Od oko ~etrdeset pozvanih doma}ih koleginica i kolega (isklju~ivo onih koji komuniciraju elektronski) odazvala se polovina. Na poziv upu}en u inostranstvo na li~ne adrese i na adrese prevodila~kih asocijacija u Evropi i Americi 5 odazvale su se koleginice i kolege iz Austrije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Kanade, Ma arske, Nema~ke, Norve{ke i Slovenije. I najzad, od osam beogradskih izdava~a na anketu su odgovorila ~etiri. Svima srda~no hvala. Posebna zahvalnost ide, naravno, inostranim koleginicama i kolegama i prevodila~kim asocijacijama koje su omogu}ile kontakt sa njima. Zahvaljuju}i njihovom odzivu i njihovim odgovorima, kona~no mo`emo konkretno da poredimo i da mo`da na~elnije zaklju~ujemo o dana{njem stanju u prevodila~koj profesiji. Za anketu su napravljena tri upitnika: dva srodna, mada ne identi~na, za doma}e i strane prevodioce, i tre}i za izdava~e. Upitnici za inostrane i doma}e prevodioce u prili~noj meri se podudaraju kako bi se omogu}ilo direktno 2 Argument kojim je zakonodavac, u liku aktuelnog ministra finansija, branio zakon bio je: Kakav je to umetnik koji nije u stanju da zaradi ni za tri hiljade dinara doprinosa mese~no! Po novom zakonu, naime, doprinosi za najni`u osnovicu osiguranja, predvi eni u ~etvorostepenoj skali, iznose dinara, odnosno oko 35 evra. Zakonodavac nije predo~io kolika penzija ~eka onoga ko se odlu~i za najni`u osnovicu (oko dinara, odnosno oko 110 evra). 3 Ovaj odli~an kvalifikativ dugujem koleginici Du{anki Zabukovec iz Slovenije. 4 Nije na odmet pomenuti i to da je koleginica Ljubica Rosi}, koja je tekst odavno prevela, poku{avala da ga udomi u raznim glasilima, svakako ~itanijim nego {to su Mostovi. Ali ta glasila, dabome, nisu marila. 5 Uspostavljanje kontakata sa kolegama iz ostalih zemalja sveta, ~ije bi iskustvo bilo izvanredno zanimljivo, predstavljalo je u ovom trenutku na`alost neostvarljiv poduhvat. a n k e t a m o s t o v a 21

23 pore enje, ali je doma}im prevodiocima ipak postavljen ve}i broj pitanja, da bi se doma}a situacija {to jasnije ocrtala. Odgovori na anketu dati su slede}im redosledom: na prvom mestu su odgovori inostranih koleginica i kolega, i to ne samo iz gostoprimstva, nego i zato {to oni uspostavljaju dobrodo{ao i neophodan {iri, komparativni kontekst. Osnovni biobibliografski podaci o inostranim koleginicama i kolegama dati su posle bloka njihovih odgovora. Zatim idu odgovori doma}ih prevodila~kih poslenicâ i poslenika. Za njima dolazi, integralno, iscrpan esej koji je, odgovaraju}i na anketna pitanja, napisao kolega Zoran Muti} iz Bosne i Hercegovine. Posle njega, u zavr{nici ankete, nalaze se odgovori beogradskih izdava~a. Anketa, generalno, ima dva cilja. Jedan je da eventualno zainteresovanoj, kao i onoj nezainteresovanoj kulturnoj javnosti crno na belo i detaljno poka`e {ta knji`evni prevodioci danas rade, koliko moraju da rade, u kakvim okolnostima i uz ~iju podr{ku; kako od toga uspevaju ili ne uspevaju da `ive; i koliko dru{tvo ceni njihov rad. 6 A drugi da pripadnice i pripadnike bran{e (dakako, doma}e) podstakne da i sami po~nu da menjaju ono {to bi moralo da bude druga~ije. Drinka Gojkovi} a n k e t a m o s t o v a 6 Zbog toga je, recimo, postavljeno i naizgled apsurdno pitanje koliko vam je vremena potrebno za prevod jedne strane. Za sve one koji ne razumeju da je knji`evno prevo enje spor, pipav i krajnje zahtevan posao odgovori na njega bi}e dosta pou~ni. 22

24 Stanje stvari u prevodila{tvu danas [ta ka`u knji`evni prevodioci iz Austrije, Hrvatske, Kanade, Ma arske, Nema~ke, Norve{ke i Slovenije I 1. a) Sa kog jezika prevodite? b) Da li je prevo enje Va{a osnovna ili Va{a sporedna profesija? Lajo{ Adamik: a) S nema~kog na ma arski i obrnuto. b) To mi je ve} dvadesetak godina glavna profesija. Drago Bajt: a) Prevodim pre svega sa ruskog jezika, a pre nekoliko godina sam ne{to vi{e prevodio i sa hrvatskog, srpskog i slova~kog jezika. b) Prevo enje je moj honorarni posao. Ina~e, najpre sam bio novinar za kulturu na Radiju Slovenija i kasnije urednik u razli~itim slovena~kim izdava~kim ku}ama. Ludwig Bauer: a) Prevodim s ~e{kog, engleskog, ruskog, slova~kog na hrvatski i s hrvatskog na engleski. b) Osnovna mi je profesija knji`evni rad, ali prevodim kada god mi se ~ini potrebnim. Za biblioteku koju ure ujem preveo sam dva romana, jer je bila rije~ o piscima do kojih mi je posebno stalo ^apek i Fuks. Tomas Brovo: a) Sa {panskog na nema~ki. b) Jeste, knji`evno prevo enje mi je glavna profesija, a usput obavljam i razne srodne poslove (dr`im seminare za prevodioce, radim kao agent za knji`evne prevodioce). Pored toga, povremeno preuzimam i poslove kojima mogu da prehranim porodicu. Igor Buljan: a) S ruskog. b) Sporedna. Ur{ka ^erne: a) Sa nema~kog na slovena~ki jezik. b) Osnovna, pored bavljenja publicistikom i organizacije razli~itih stvari koje su u vezi sa knji`evno{}u (festivali, knji`evne ve~eri nema~kih i slovena~kih autora...). Fabjan Hafner: a) Sa slovena~kog i srpskog na nema~ki. b) Sporedna. Rut Kin: a) S engleskog. b) Jedina. 23 a n k e t a m o s t o v a