KANONSKE POSJETE I WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Transcription

1

2

3 DEO AVGUST 1. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu i propovijedao -slu`io bdenije u manastiru Sv. Nikole u Pribojskoj Bawi i zamona{io jednog isku{enika sa Episkopom mile{evskim g. Filaretom 2. Slu{io Sv. liturgiju u manastiru Sv. Nikole u Pribojskoj Bawi 3. Povodom 110 godina muzeja Stare pravoslavne crkve u Sarajevu formirao komisiju i izdao naredbe za obnovu muzeja i riznice -posjetio povre enog sve{tenika o. Milomira Kova~a u kasindolskoj bolnici -u obnovqenom hramu Sv. \or a u Trnovu pregledao radove i prisustvovao postavqawu novog ikonostasa -u Sarajevu primio predstavnike Svetskog saveza legije za mir pri Ujediwenim Nacijama 4-6. Slu`beno boravio u Srpskoj patrijar{iji u Beogradu 7. U Vladi~anskom dvoru u Sokocu odr`ao sjednicu Eparhijskog Upravnog Odbora -u manastiru Dobrunu vjen~ao mladence Bojana Ostoji}a i Irinu r. Mati} 8. Prisustvovao Sv. liturgiji u Staroj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu i propovijedao prisutnim vjernicima -pregledao radove na ure ewu porte Saborne crkve u Sarajevu 9. U Vu~joj Luci na dan Sv. Pantelejmona izvr{io osve}ewe krstova za novosagre eni hram,slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju i propovijedao, u~inio litiju sa sve{tenstvom i vjernicima, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ 10. Slu`beno putovao u Gr~ku i boravio do 14.avgusta 15. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu i propovjedao 16. Posjetio Sarajevo, a zatim u Rogatici pregledao crkvi{te u selu Gu~evu 17. U Duhovnoj akademiji i Bogosloviji u Srbiwu pregledao radove na kre~ewu i ure ewu u~ionica, KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOG VISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITA DABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA soba i dr. za pripremu ovih dveju {kola za predstoje}u {kolsku godinu 18. Sastao se sa predsjednikom Op{tine Srpska Ilixa g. Obrenom Zeqajom -u Sarajevu razgovarao sa Ameri~kim ambasadorom g. Ri~ardom Kauzlari~em pred wegov odlazak iz Sarajeva 19. O hramovnoj slavi slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u hramu Svetog Preobra`ewa u Novom Sarajevu, rukopolo`io u ~in sve{tenika akona Vladimira Stupara, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ i osvetio gro` e 20. Posjetio sa svojim gostima Rogaticu, manastir Dobrun i ^ajni~e 21. Posjetio manastir Tvrdo{ i Trebiwe 22. Prisustvovao Sv liturgiji u Sokocu i propovjedao prisutnim vjernicima 25. Primio u zgradi mitropolije u Sarajevu ~lanove me ureligijskog vije}a i u~estvovao u radu zajedni~ke sjednice - istoga dana primio predstavnike Svjetskog saveza religija za mir u Sarajevu 27. Slu`io ve~erwe u manastiru Dobrunu uo~i manastirske slave Uspewa Presvete Bogorodice 28. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u hramu Uspewa Presvete Bogorodice u ^ajni~u na dan hramovne slave, rukopolo`io u ~in akona Qubinka Savi}a, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ u hramu i Op{tini i ~estitao Krsnu slavu 29. Prisustvovao Sv. liturgiji u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu Obavqao popravne ispite u~enika Bogoslovije Sveta Tri Jerarha u Srbiwu i redovne poslove v.d. rektora, te pripreme za po~etak nove {kolske godine SEPTEMBAR 1. Izvr{io priziv Svetog Duha za u~enike i profesore pred po~etak nove 1999/2000. {kolske godine 4. Sastao se sa komandantom italijanskog dijela SFOR-a u Sarajevu 5. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka Ilije u Sokocu i rukopolo`io u ~in akona Zorana Kalajxi}a 7. Slu`io Sv. liturgiju u Srbiwu i rukopolo`io u ~in akona Borisa Banduku Slu`beno boravio u Gr~koj 10. Posjetio zgradu Mitropolije u Sarajevu i pregledao radove na ure ewu biblioteke 11. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom i rukopolo`io u ~in sve{tenika Qubinka Savi}a 12. Osvetio obnovqeni hram na Pa{tan Brdu kod Rudog i slu`io Sv. arhijerejsku liturgiju 3

4 U~estvovao na redovnom zasjedawu Svetog Arhijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve u Beogradu 19. Slu`io Sv.liturgiju u Vojkovi}ima (hram u izgradwi) osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ u crkvi, a zatim u Skup{tini grada S. Sarajeva i ~estitao slavu i govorio o `ivotu i djelu Sv. sve{tenomu~enika Petra mitropolita sarajevskog. Ovo je prva slava poslije kanonizacije 20. U~estvovao u radu me ureligijskog vije}a u Sarajevu 21. Slu`io Sv. liturgiju u sabornom hramu Ro ewa Presvete Bogorodice u Sarajevu, izvr{io osve}ewe crkve, osvetio koqivo i presjekao slavski kola~, propovjedao i organizovao prijem i ru~ak za zvanice 22. Posjetio hram Sv. velikomu~enika Prokopija u Visokom i sastao se sa komandantom gr~kih vojnika stacioniranih u Visokom 26. Osvetio obnovqenu crkvu Sv. Nikole kod Gacka i slu`io Sv. liturgiju sa episkopom g. Grigorijem i episkopom g. Joanikijem - posjetio rodno mjesto Sv. sve{tenomu~enika Petra mitropolita dabrobosanskog i pregledao radove na podizawu nove crkve OKTOBAR 1. Osvje{tao nove poslovne prostorije Telekoma Republike Srpske u Palama 2. Sastao se sa predsjednikom S.O. Ilixa i razgovarao o prostoru za C.O. Kasindo 3. Osvetio obnovqeni, a ratom poru{eni, hram Sv. velikomu~enika Georgija u Trnovu. Slu`io Sv. arhijerejsku liturgiju, rukopolo`io akona Borisa Banduku u ~in sve{tenika, dodjelio zahvalnice zaslu`nima za obnovu hrama i besjedio 6. Primio u zgradi mitropolije u Sarajevu predstavnike humanitarne organizacije HOUP iz Gr~ke i predstavnike ministarstva zdravqa iz Republike Srpske i razgovarao o pomo}i bolnicama i domovima zdravqa 7. Predvodio delegaciju me unarodne humanitarne organizacije u posjeti bolnici u Srbiwu, gdje je doma}in bio akademik prof. dr Bori{a Starovi} 8. Sa istim gostima posjetio Bawa Luku i ministarstvo zdravqa te kao predsjedavau}i obavio konkretne dogovore oko pomo}i u lijekovima i drugim medicinskim sredstvima bolnicama u Srpskoj 9. U~estvovao na poziv organizatora na kulturnoj manifestaciji Vi{egradska staza u Vi{egradu koja se po sedmi put organizuje u R. Srpskoj 10. Osvetio renovirani hram Sv. Save u Bla`uju, slu- `io Sv. liturgiju, i odr`ao predavawe o Crkvi Bo`ijoj, povodom stogodi{wice hrama 11. Sastao se sa w. e. Kofi Ananom, generalnim sekretarom Ujediwenih nacija. Sastanak je uprili- ~en u hotelu Holidej In u Sarajevu 12. Na poziv Wegove Svetosti Patrijarha Srpskog g. Pavla u~estvovao na sastanku u Srpskoj patrijar- {iji u Beogradu 13. Posjetio Sabornu crkvu u Sarajevu i odobrio pripreme za unutra{we radove na sanirawu crkve 14. Slu`io Sv. liturgiju u Crkvi Pokrova Presvete Bogorodice u Vare{u, osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~ o hramovnoj slavi -primio u Vladi~anskom dvoru u Sarajevu predstavnike humanitarne organizacije RMK iz Amerike 16. Na molbu episkopa mile{evskog g. Filareta rukopolo`io u kapeli Duhovne akademije i Bogoslovije u Srbiwu u ~in jero akona monaha Serafima (Drobwaka) sabrata manastira Mile{eve 17. Posjetio manastir Ravanicu 22. Na poziv Wegove svetosti patrijarha srpskog gospodina Pavla u~estvovao sa drugim episkopima SPC u Novom Sadu sa Vaseqenskim patrijarhom wegovom svetosti gospodinom Vartolomejem na ekolo{kom skupu o rijeci Dunavu pod nazivom Rijeka `ivota - U~estvovao na doksologiji u sabornoj crkvi u Beogradu i sastanku sa Vaseqenskim patrijarhom u Srpskoj patrijar{iji. 24. Osvetio kapelu posve}enu Ro ewu Presvete Bogorodice u Bugojnu i slu`io Sv. arh. liturgiju, besjedio prisutnim vjernicima. 27. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. Trojice u Rogatici - sastao se sa ambasadorom Rusije u Sarajevu. 28. Sa ~lanovima Me ureligijskog vije}a u~estvovao na sastanku sa Robertom Farandom, predlog odluka za grad Br~ko. 29. Primio komandanta italijanskog Sfora. 30. Posjetio Bugojno, [ibenik, Knin, manastir Krku. 31. Prisustvovao Sv. liturgiji u Sabornoj crkvi u [ibeniku i ustoli~ewu episkopa g. Fotija u tron Episkopa dalmatinskog. Evanðeqe po Sv. Jovanu poèiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Reè ili Glagol znaèi osiromašiti smisao toga izraza na grèkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji. DABAR- jevrejska reè - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, živoga Prisustva Božjeg i koje izbija u Prologu èetvrtoga Evanðeqa kao Svetlost i Život. Glasnik SPC (br. 11, novembar 1970.) 4

5 SMRT Bog nije stvorio smrt, i ne raduje se pogibiji `ivih. On je sve stvorio za `ivot... On je ~oveka stvorio za besmrtnost. Zavi{}u avolovom smrt je u{la u svet (Prem. Sol. 1,13-14; 2,23-24) U svim svojim postupcima sje}aj se svoga kraja (smrti), i nikad ne}e{ sagre{iti (Prem. Is. Sir. 7,39) Za{to je do{la smrt Ona nije bila u planu Bo`jem; ona je uqez u svetu. Do{la je kao posledica odvajawa na{ih praroditeqa od Boga, izvora `ivota, a po nagovoru satane i slobodnoj odluci wihovoj, uprkos Bo`je opomene da to ne ~ine, jerih, ako ne poslu{aju, ~eka smrt ( Mojs. 2,16-17). Oni nisu poslu{ali i - umrli su. Tako je smrt do{la kao posledica neposlu{nosti i odvajawa od Boga. Kako onda tako i danas: svi koji se odvajaju od Tebe, ginu, konstatuje psalmopojac (Ps. 73,27). A koji po{tuju zapovesti Bo`je i `ive u duhovnom jedinstvu sa Bogom, po uveravawu Sina Bo`jeg, `ive}e ve~no, ako i umru telesno (Jov. 12,50; 6,17; 11,25). Za wih je smrt most ka ve~nom `ivotu u Carstvu Bo`jem.Madajesmrtzaprvog~ovekai wegovo potomstvo najve}e zlo, Bog je, po svome premudrom promi{qawu o qudima i ~ovekoqubqu, ovo zlo preobratio u wihovo dobro. Po re~ima svetog Grigorija Bogoslova, smrt je do{la da prese~e greh, da zlo ne bi postalo besmrtno. Tako se Bo`ja kazna za greh preobratila u ~ovekoqubqe. Se}awe na smrt - dar je Bo`ji Treba znati da je i se}awe na smrt, kao i svako drugo dobro, dar Bo`ji ~oveku... Kao {to je hleb potrebniji od svake druge hrane, tako je i se}awe na smrt potrebnije od svakog drugog podviga... ^oveku je nemogu}e da pobo`no provede dana{wi dan, ako ne bude mislio da je to posledwi dan wegova `ivota... (Jovan Lestvi~nik). Smrt dolazi iznenada Smrt nevidqivo ide za ~ovekom i sti- `e ga gde se on nije nadao i u vreme kad je nije o~ekivao. Zato budi uvek takav kakav `eli{ da bude{ na kraju. Razmi{qaj o tome, bdi nad sobom, i ne}e{ za`eleti ni ~asti, ni slave, ni bogatstva, niti kakava druga preimu}stva i naslade sveta. Misli da }e{ umreti danas ili sutra: tada }e sva sujeta i{~eznuti iz tvoga srca. [to }e po~asti, slava, bogatstvo i preimu}stva ~oveku na kraju `ivota? Ponudi mu carstvo, zlatne gore - on ne}e obratiti nikakvu pa`wu na te ponude. Jedna misao i jedna briga wega mori: kako oti}i odavde s nadom na spasewe i bla`enstvo. Stekni od danas i ti takvo nastrojewe: svaki dan svoga `ivota smatraj za posledwi i o~ekuj da te Gospod tvoj pozove. Pri takvom nastrojewu ni- {ta u svetu ne}e te privla~iti, i ako bude{ postojano bio na ovoj stra`i i bdio, tvoj kraj bi}e sre}an... (Tihon Zadonski). Za{to Bog unapred ne objavquje dan smrti Bog je sakrio od nas ~as smrti radi na- {eg spasewa. Jerniko ne bi `urio da se krsti i pokaje, ili stupi u mona{tvo, ako bi unapred mnogo ranije doznao dan smrti. Svaki bi ceo `ivot provodio u bezakowu i tek pred smrt krstio bi se ili kajao. Za to vreme greh bi postao druga priroda i tako ovladao ~ovekom, da se ne bi mogao popraviti (Jovan Lestvi~nik). Smrt - dokaz Bo`jeg promi{qawa Telesna smrt dokaz je Bo`jeg promi- {qawa o ~oveku. Ona je do{la da prese- ~e greh, da zlo ne bi postalo besmrtno. Na taj na~in sama kazna pretvara se u ~ovekoqubqe (Grigorije Bogoslov). Smrt kao najve}e zlo za ~oveka, Bog je okrenuo u ~ovekovu korist... (Zlatoust). Dobro je ~oveku da misli na smrt, da bi se naviknuo znati da je on smrtan, a smrtan ~ovek nije ve~an, a neve~an i preko svoje voqe mora da ostavi ovaj svet. Kroz neprestano se}awe na smrt ~ovek se dobrovoqno navikava da ~ini dobro... (Varsanufije). Neka se}awe na smrt uvek spava i ustaje s tobom, kao i umna molitva Isusova, jerti u snu ni{ta drugo ne mo`e pomo}i tako kao to... (Jovan Lestvi~nik). Uve~e misli da ne}e{ dan do~ekati, da }e ti posteqa grob biti... Neprestano govori sebi: poslan za mene pred vratima je. [to ja sedim? Preseqewe moje ve~no je, vra}awa vi{e nema... Satana mrzi pomisao na smrt i trudi se svim silama da je potera iz ~oveka. I ako bi bilo mogu}e, dao bi sva carstva obog sveta, samo da razonodama izbri{e u umu ~ovekovu takvu misao. Jerzna, lukavi, da dokle god se ova misao nalazi u ~oveku, wegova lukavstva ne}e uspeti da mu se pribli`e... (Isak Sirin). Se}awe na smrt je dobar pedagog tela i du{e (Isihije jerusalimski). 5

6 OHRI[]ANSKOJ QUBAVI Hri{}anska qubav je velika moralna i socijalna vrednost ne samo zbog svoga bogatog sadr`aja i svojih obilnih plodova, nego i po svom priznaku delotvornosti i univerzalnom obimu. Ona se prostire prema svima qudima a najvi{e prema stradalnicima i nevoqnicima, prema ugwetenima i eksploatisanima. No najva`nije je to {to se ona javqa i izliva kroz dobra dela. Sveti apostol i evangelist Jovan napomiwe da volimo ne samo na jeziku i re~ima, nego i delima i istinom. Hri{}anska qubav ukqu~uje u sebe i socijalnu pravdu, za kojom tako mnogo ~ezne savremeno ~ove~anstvo koje `eli da se izbavi od bolesti i stradawa, od nema{tine i gladi. Qubav ne trpi nikakvu nepravdu. Naprotiv ona je osu uje. Ustima sv. apostola Jakova ta je istina glasno izre~ena: hodite vi sada bogati, pla~ite i ridajte za svoje qute nevoqe koje idu na vas. Bogatstvo va{e je istrulilo i haqine va{e su pojeli moqci; zlato va{e i srebro zar alo... stekoste bogatstvo u posledwe dane. Gle, vi~e plata va{ih poslenika koji su radili wive va{e i vi ste im zakinuli; i vika `etelaca do e do u{iju Gospoda Savaota. Veseliste se na zemqi, i nasladiste se; uhraniste srca svoja, kao na dan zaklawa (Jak. 5, 1-5). U hri{}anskoj qubavi sadr`i se miroqubivost i mirotvorstvo, jer tamo gde se naru{ava mir srca su ledena i seju smrt i pogibiju. Zato je Gospod Isus Hristos, na putu ka Golgoti, zave{tao svoj bo`anski mir svojim u~enicima. A kada je slomio verige smrti i bogolepno vaskrsnuo iz mrtvih javio se svojim sledbenicima i prve re~i su mu bile: Mir vam!. Od Vaskrsewa Hristovog naovamo On je svoje zave{tawe mira namenio svim qudima. Mnogi se pitaju za{to je i kako je Gospod mogao da pla~e. Arhiepiskop sanfranciskanski Jovan daje svoje tuma~ewe o suzama Gospodwim. U svojim ~ove~anskim ose}awima, Gospod Isus Hristos je neuporedivo iznad onih koji ne pla~u kada im neko blizak umre, jer nalaze spokojstvo u Bogu. Mnogi qudi dolazili su do takve uzvi{ene mirno}e, suo~eni sa telesnom smr}u. Koliko li je to tek bilo svojstveno Hristu, Vaplo- }enom Bogu. On je voleo Lazara, prijateqa svoga, On je voleo sve radi ~ijeg spasewa je i do{ao. Wegove suze pred Lazarevim grobom imale su GOSPODWE SUZE qudsko, a ne sentimentalno zna- ~ewe. Te suze nisu izraz du{evne slabosti. Gospod je znao da }e Lazar o`iveti ~ak i za ovaj privremeni `ivot, a za drugi, ve~ni `ivot, Lazar i nije umirao. A taj ve~an `ivot Gospod je propovedao. I On nije samo u~io druge, nego je sve to delom dokazivao u ~emu je u~io. Stoga, Wegove suze pred grobom Lazarevim treba ovako razumeti: On je do{ao da pobedi smrt, ali, eto, slepi i gluvi qudi to ne vide i ne shvataju. Samo On vidi wihovo neznawe, svu dubinu wihovog neznawa. On sazercava wihovo stradawe od neznawa i shvata svu bezizlaznost wihovoga `ivqewa bez Wega, bez vere u Wega. Me utim, On ne vidi u qudima veru Takvo je bilo ~ove~anstvo pred Lazarevim grobom. Takvo je ono i na drugim mestima. Zato je On plakao. I mnogo{ta drugo je On video, {to niko nikada na ovoj zemqi ne}e pojmiti. I zato je plakao Gospod. Smatrati da su suze Hristove pred Lazarevim grobom bile plod du{evne slabosti i ose}ajnosti ~ini mi se neta~nim tuma~ewem. ^ove~nost Gospoda Hrista nije imala ni{ta zajedni~kog sa sentimentalizmom. Telesna razne`enost kod nas, qudi, nije od Duha Bo`jeg. A Gospod je bio sav u Duhu. I Wegovo prokletstvo one smokve u cvetu ostaje neshvatqivo za razne- `ene qude... Shvatawe Bogo~ove~anskog Lica pretpostavqa najve}u duhovnost u ~oveku. Ono iziskuje post u mislima i nejedewe zemnih ose}awa, kao i odla`ewe na Pri~e{}e. Jednom neko pokloni meh vina bratiji na Antonijevoj gori. Jedan monah nali od tog vina u jedan mali sud, i sa ~a{om u ruci ode kod ave Sisoja; napuni ~a{u i dade je avi, i on je popi; zatim nali drugu, ava popi i wu; ali kad on nali tre}u i ponudi je svetom avi, on odbi, rekav{i: Dosta, brate! zar ne zna{ da je tre a od Satane? 6

7 PROTIV STRAHA Dr`ite uredbe Moje i ~uvajte zakone Moje i vr- {ite ih, pa }ete `ivjeti bez straha u zemqi svojoj. ( Mojs. 25, 18; 26, 5) Za{to su narodi upla{eni? Od ~ega strahuju narodi na zemqi? Za{to je ~ovek upla{en? Od ~ega strahuje ~ovek na zemqi? Upla{io se narod od naroda i strahuje narod od naroda. Upla{io se ~ovek od ~oveka i strahuje ~ovek od ~oveka. I op{ti praotac svih qudi i naroda na zemqi, Adam, upla{io se bio u Raju. Usred Raja strah je bio obuzeo Adama, a kamoli ne}e strah obuzeti wegove potomke, izgnane iz Raja. Kada Adam sa `enom svojom prestupi naredbu Bo`iju i pogazi zakon poslu{awa, sakri se Adam i `ena mu ispred Gospoda Boga. Sakri{e se me u drve}e u vrtu, me u tvari beslovesne uvuko{e se, u prirodu se zagwuri{e, kao noj glavom u pesak kad oseti lovca. ^uh glas tvoj, pa se upla{ih, odgovori Adam Bogu kad ga Bog upita: Gdje si? I evo sve do danas tako biva sa rodom Adamovim. Kad dete izvr{i zapovest roditeqa svoga, ono se raduje glasu roditeqskom i pru`a se ka licu roditeqa svoga. A kada prestupi zapovest roditeqa svoga, dete se pla{i kad ~uje glas roditeqski, i be`i ispred lica roditeqskog i skriva se u name{taj prirodni, zagwuruje se u ne{to ni`e od sebe i tra`i zaklona u ne~em nerazumnijem od roditeqa svoga. I kad se qubav roditeqska javi glasom: Gdje si?, prestupno dete i danas odgovara isto {to je i Adam odgovorio Bogu: ~uh glas tvoj i upla{ih se. Ovde dodirujemo sami temeq qudske prirode, i sami temeq odnosa ~oveka prema Bogu stvoritequ. Oba se temeqa su~eqavaju; oba se zovu qubav: A u qubavi nema straha. O, kako je ovo sveta istina! Prostrite pogled po du`inama i {irinama `ivota svoga, o zemnorodni, pa }ete na svome sopstvenom `ivotu poznati kako je ona apostolska re~ sveta istina. U prisustvu qubavi straha nema; u odsustvu qubavi strah vlada. A od ~ega dolazi strah? Od odsustva qubavi. U ~emu se sastoji qubav? Neka apostol govori mesto mene: Ovo je qubav Bo`ija da zapovijesti Wegove dr`imo. Tako govori apostol qubavi, sveti Jovan Jevan elist. ^im se zapovest Bo`ija prestupi, qubav kao ptica izle}e iz srca prestupnika, i mesto qubavi zauzima strah. Nerazdvojan je strah od prestupa, greha, bezakowa. Razumete li sad, bra}o, za{to se Adam upla{i i pobe`e ispred lica Bo`ijeg? Zbog toga, dakle, {to be{e prestupio zapovest Bo`iju. Razumete li sad, za{to se ~ovek upla{io od ~oveka, i narod od naroda? Kako onda, tako i danas. Gde je prestup zapovesti Bo`ije, tu je strah. A strah ~oveka raslabqava i poni`ava. Ima li leka qudima i narodima od straha? Ima, u svevi{weg Lekara. I Svevi{wi je propisao recept toga leka, i u Starom Zavetu. Ovako glasi taj recept: Dr`ite uredbe Moje i ~uvajte zakone Moje i vr{ite ih, pa }ete `ivjeti bez straha u zemqi svojoj. Ovako je rekao Svevi{wi preko proroka u Starom Zavetu. A u Novom zavetu rekao je preko apostola: U qubavi nema straha. Ovo je qubav Bo`ija, da zapovijesti Wegove dr- `imo, a zapovijesti Wegove nijesu te- {ke. Qudi i narodi i plemena zemna, ako ho}ete da mirno `ivite, bez straha u svojoj zemqi, naoru`ajte se oru`jem koje se zove - qubav. Episkop Nikolaj KAKO DA NAM BUDE BOQE? Pri~a se, kako je u staro vreme u Misiru bilo nastalo zlo stawe me u qudima, sli~no dana{wem stawu u svetu. Onda se dva o~ajna druga iz Aleksandrije re{e da idu po svetu i tra`e da na u bar jednog ~oveka mudra i sre}na. Posle dugog i uzaludnog tra`ewa nai u na svetog ~oveka u nekoj usamqenoj dubravi. Ovaj im se pokloni do zemqe i radosno ih primi u svojoj kolibi. Posle dugog razgovora i ispitivawa uvere se ona dva putnika da su zaista na{li ~oveka u kome su se susreli mudrost i sre}a. Pa mu reknu: - Ali ~ove~e Bo`ji, mi ne mo`emo `iveti kao ti! Kako, dakle da budemo sre}ni? Zaplaka se ~ovek Bo`ji, pa uzdi`e pogled k nebu i kroz pla~ re~e: - Nije nu`no da vi `ivite kao ja. No, da bi bili sre}niji nego {to ste, dr`ite se ovih pravila: - mislite o Bogu bar koliko mislite o qudima; - bojite se Boga bar koliko se bojite qudi; - po{tujte Boga bar koliko po{tujete qude; - molite se Bogu bar koliko se molite qudima; - nadajte se u Boga bar koliko se nadate u qude; - i{tite pomo} od Boga bar koliko i{tete od qudi; - vr{ite zakon Bo`ji bar koliko vr{ite zakon qudski; - blagodarite Bogu bar koliko blagodarite qudima; - slavite Boga bar koliko slavite qude! Saslu{av{i ovaj bukvar`ivqewa i vladawa ona dva druga se vrate zadovoqni svojim ku}ama.... preko ovog bukvara niko i nikada ne mo`e pre}i na te`u kwigu. Episkop Nikolaj 7

8 SPOMEN PREPODOBNOG SVE[TENOMU^ENIKA ERAZMA OHRIDSKOG Ovaj svetiteq be{e rodom iz Antiohije Sirijske i `ivqa{e u vreme careva Dioklecijana i Maksimijana ( g.). Vodio podvi`ni~ki `ivot na gori Livanskoj, i dostigao takvo savr{enstvo da je preko gavrana dobijao hranu od Boga, i bio obdaren od Boga darom ~udotvorstva. I preko voqe svoje on bi postavqen za arhijereja. Pun bo`anske revnosti on je apostolski putovao mnogo, svuda propovedaju- }i Evan eqe i ~ine}i mnogobrojna ~udesa. Stigav{i u grad Ohrid (Lihnida), on molitvom svojom vaskrse sina nekoga ~oveka po imenu Anastasija, i krsti ovoga. Tom prilikom Erazmo krsti i mnoge druge neznabo{ce i razori u Ohridu `rtvenike idolske. Zbog toga bude optu`en caru Maksimijanu, koji se u to vreme bavio u Iliriji. Car posla po Erazma svoje qude koji mu ga dovedo{e. Na carevo pitawe, ko je i kakvom se bogu klawa, svetiteq ne odgovori. Razjaren, tiranin naredi da ga biju po licu. Svetiteq upita, za{to ga biju. Tiranin odgovori: Zato {to se ne klawa{ bogovima. - A kojim bogovima da se klawam - upita mu~enik - ja se klawam i slu- `im Gospodu mom Isusu Hristu, a ti mi reci kome bogu jo{ da se klawam. Obradovan ovom re~ju car odvede mu- ~enika u hram Zevsov. Pomoliv{i se Bogu, svetiteq upita cara: A kome bogu veli{ da se poklonim? Carmu pokaza bakarni kip Zevsov, koji be{e dvanaest stopa visok, a {est {irok. Sveti Erazmo pogleda mrko u kip, i - o ~uda! - kip tog trenutka pade i razbi se u parampar- ~ad, a iz idola iza e stra{na a`daja, koja popla{i narod. Car se posti en vrati u svoj dvor, a vrlo mnogi qudi, wih dvadeset hiqada, poverova{e u Hrista, i bi{e kr{teni od svetiteqa. Zatim svetiteq opet u~ini silu, i a`daja pogibe. Obave{ten o svemu, car naredi vojnicima da poseku svih dvadeset hiqada qudi koji primi{e hri{}ansku veru. U vezi svetog Erazma car izdade zapovest da mu obuku u`areno bakreno odelo, ali blagoda}u Bo`jom ono se namah rashladi i postade kao led. Zatim sveti Erazmo bi ba~en u tamnicu, ali mu se u tamnici javi sveti Arhistratig Mihail i oslobodi ga tamnice, kao {to nekada oslobodi apostola Petra. Potom ovaj sluga Bo`ji ode u Kampaniju, gde propoveda{e Evan eqe qudima. I tamo privede mnoge veri u istinitog Boga. Zatim se ovaj ravnoapostolni podvi`nik Hristov vrati opet u grad Hermeliju, gde se povu~e u jednu pe{teru, da se u woj do smrti podvizava. Pred smrt triput se pokloni prema istoku i s uzdignutim rukama moqa{e se Bogu, da Bog oprosti grehe i daruje `ivot ve~ni svima onima koji sa verom budu prizivali wegovo ime. Po svr{etku molitve ~u se glas s neba: Tako neka bude kako si molio, celebni~e moj Erazmo! Sav radostan pogleda svetiteq jo{ jednom u nebo i vide venac slave kako se spu{ta na w, i vide horove an ela, proroka, apostola i mu~enika, koji prila`ahu da prime wegovu svetu du{u. Najzad uzviknu on: Gospode, primi duh moj! i izdahnu, oko 303. godine. Pe{tera s crkvicom svetoga Erazma i danas stoji nedaleko od Ohrida, i od we se i do danas projavquje velika sila igodnika Bo`jeg Erazma sve{tenomu~enika. svetih za jun SVETI HARALAMPIJE Bio je sve{tenik u Magnisiji u Maloj Aziji. Wegov `ivot bio je neprestana slu`ba posve}ena Hristu i qubavi prema bli`wima. Kada je 198. godine carseptimije Severotpo~eo gowewe hri{}ana, upravnik oblasti Lukijan doveo je pred wega Haralampija i prijetio mu da }e ga mu~iti vrlo grubo da bi se odrekao Hrista. Starac sve{tenik samo se osmehnuo i odgovorio: Mi hri{}ani smo bliski sa borbama i ratovima, kao {to hrabri vojnici ne `ele tihu smrt u krevetu ve} slavnu u bitkama. Ja sam star, ali da nau~ite dobro da u na{im borbama sve je du{a i odlu~nost i samoodricawe. Ovo se ne gubi sa godinama ve} ostaje uvjek cvjetno i mlado. Sumwa{ upravni~e oblasti ove? Probaj. Vidje}e{ da }e sa mojim Gospodom Isusom Hristom da se umore svi tvoji xelati, bez mog tra`ewa da mi oprosti{ i pomiluje{ me. Uvrije en i qut od ovih rije~i, upravnik oblasti, naredi da starca sve{tenika `iva ogule. A mu~eni sve- {tenik umesto da pla~e od bola, slavi Gospoda {to mu daje trpqewe. Tada mnogi xelati koji su gledali ovo ~udo povjerova{e u Hrista. Prepla{en upravnik okruga ostavi sve{tenika slobodnog. Kasnije isti carseverne uspijevaju}i da ga odvrati od Hrista odsjekao mu je glavu u wegovoj 113. godini `ivota. Sa gr~kog V. Bartula 8

9 OZDRAVQEWE Preobrazila se kuma Joka. Druga `ena. Smirena i ozbiqna kao i uvek, ali nekako vedra i kao mla a. S lica joj se izgubila ona wena nekada{wa ispijenost, iznemoglost i izmu~enost. Nestali su oni svima nam poznati tragovi bolne sete, koji su joj godinama davali pa}eni~ki izgled, da smo je svi weni poznanici i ro aci sa`aqevali. Svega je toga nestalo. Sasvim druga `ena. Sada nas je upravo osvajala ona wena tiha, blaga, dostojanstvena i osobito pobo- `na pojava. Ona wena svesna mirno- }a i onaj neobi~no topao, mio i ne- `an pogled. I dosada se wena re~ slu{ala, ali sada... milina je bilo slu{ati je. I bi je i gladan, kako se ka`e, slu{ao, kad nam je lagano, toplo i ubedqiv, malo kao da peva, pri~ala s dubokom verom i beskrajnim uverewem i osvedo~ewem svoj slu~aj koji je nedavno pre`ivela i do`ivela. - Deset godina - pri~ala nam - ravnih deset godina patila sam i ispa- {tala. Deset godina!... Danas je to samo san, milom Bogu hvala!... Deset godina, kako znate, bolna sam bila i {epava. Od Svetog Petra pre deset godina do Svetog Petra ove godine. Neka je slava dragom Bogu na nebesima! Znala sam ja dobro svoj greh. Pre deset godina sam na dan Svetog Petra te{ko zgre{ila. Umesto, kako sam od pokojne svoje majke ~ula i u~ila i kao {to su na{i stari pobo`no ~inili, da idem na taj na{ veliki sveti god na hram u Severin: gde se godinama na dan Svetog Petra slegala okolina na{a, gde se sve~ano slu`ila sveta liturgija, gde se ~ula pobo`na beseda, gde se isposni~ki ~ista srca nata- {te dolazilo na svetu ispovest i svetu pri~est... umesto, velim, svega toga, ja gre{na, taj dan kupila sam seno. Gledate me jelte u ~udu? Jest, kupila sam seno. Na taj sveti dan kupila, su- {ila i plastila. O Bo`e, gde mi je pamet bila!... Eto, vidite te{ki moj greh!... Ose}ala sam, nastavila je posle dubokog uzdaha, i sama da nije bilo dobro {to sam ~inila i da je to bilo gre{no, ali eto, ~inila sam. U u{ima su mi ceo dan bili: i glasovi zvona, i kome{awe sveta, i ono na{e milo sveto crkveno pojawe. Pred o~i mi izlazile slike svetih ikona, zapaqenih kandila i sve}a i sjajnih sve{teni~kih ode`da. U nosu mi bio onaj jaki zadah znojave letne vru}ine izme{an i preliven tamjanovim mirisom. Sve je to ceo bogovetni dan sa mnom i uza me bilo, ~ak i ono slepa~ko zapomagawe ispred crkve i veselo dozivawe ispod {atri i pi{tawe de~jih sviralica, ali ne{to mi nije dalo da ostavim posao. Navalila `ena bila, htela da iskoristi lepi letni dan, kao da nema u Boga dana i kao da Svemilostivi Bog ne vodi o tome ra~una. Gre{na sam, gre{na! Vru}i petrovski dan, livada ne ba{ malena, ceo dan nisam odahnula. Ni ru~ala nisam, malo sam samo s nogu prezalogajila. Bez odu{ka sam radila. Bez predaha pretresala sam u stavi skupqeno seno. Vile kao da su bile srasle s rukama ve{to su poigravale i ne propu{taju}i nijedne slamke prekretale ih i okretale prema Bo`joj vrelini i pr`ini. A kad je sunce krenulo prema zapadu, po~ela sam da plastim. Seno bilo suvo kao barut. I ne bilo na ovoj dugodnevnoj vru}ini! I taj mi je posao odmicao. Umora nije bilo. Zarana sam sve svr{ila. I taman da u mirno predve~erje divnog toga dana po em ku}i na po~inak, osetim sevnicu kroz desnu nogu. Hvala Ti i slava mili Bo`e! Opru`im tu nogu podbo- ~iv{i se na zdravu misle}i da mi je samo utrnula, kao {to to zna ~e{}e biti, ali trnci sve ja~e kroz nogu sevahu i kao da je stezahu. Nagnem se na najbli`i plast i podbo~im na vile, da poku{am da se na wu pomalo oslonim. Bolovi bivahu sve ja~i da sam maläne izaglasa jaukala. Suze sam poteko{e niz lice. Gospode Bo`e, vrisnula sam, oprosti mi! Nikada vi{e, nikada vi- {e! Jasno mi iskrsao pred o~i te{ki moj greh toga Bo`jeg dana, duboko sam bila svesna svoje grehote i uverena da je greh moj dnevni uzrok nastalim mojim bolovima. Svom du{om molila sam Gospoda Boga da mi oprosti - Nikada vi{e, mili Bo`e!... I zavetovala sam se taj ~as, tu u livadi, da nika- 9

10 da vi{e ne}u na svete blage dane raditi ovakve poslove i da }u uvek, dok sam `iva, na taj Sveti Petrovdan i}i u hram kao prava na{a pravoslavna `ena i Srpkiwa. I odr`ala sam zavet svoj i odr`a}u ga, po Bo`joj voqi, do posledweg ~asa svoga. Milom Bogu hvala, bol mi je bio malo odminuo i lagano sam, pomalo {epaju}i, do{la ku}i. Bolovi nisu prestali, mewali su se prema vremenu. Dobro sam znala i uvek ta~no ose- }ala sve vremenske promene: ho}e li ki{a ili }e ustaliti lepo vreme. I uvek su bili `ivi. Na tu nogu, kao {to svi znate, nikada se vi{e nisam mogla slobodno osloniti. [epala sam. Nije se moglo druk~ije. Deset ravnih godina bilo je tako. Prvo vreme bilo mi te{ko; kasnije sam se bila i nau~ila. [ta sam mogla, kad je tako moralo biti. Nau~ila sam se bila na to da moram {epati, a i vi ste se svi bili na to navikli. Tako sam mislila da }e biti kroz ceo `ivot. Eto, nije. Dragi Bog je druk~ije dosudio, slava mu i dika! Milije mu je da me u starije moje dane ovako obraduje. Milostiv je dragi Bog i premilostiv nama gre{nima! Kuma Joka zastala je i malo kao da se zagrcnula. Iza kratke po~ivke nastavila je kao da samoj sebi govori i kao da ponovo pre`ivquje sve pojedinosti. - I ove godine - govorila je kao u zanosu - kao i dosada{wih godina, oti- {la sam na dan Svetoga Petra, Bo`jeg Apostola, na hram na{ nadaleko ~uveni, u na{ nekada slavni Severin, gde su u svetoj crkvi uzidana bila na- {a stara prava carem darovana. Oti- {la sam kao i svake godine: isposna, ranije, polagano {epaju}i, kao i uvek. Mogla sam se i povesti, bilo je prilika, zvali me, nisam htela. Na vrem sam lagano stigla i odmah u{la u svetu crkvu. Sve}e sam za svoje pokojne upalila, po ~elu svetim uqem pomazana, ispovedila se kao i ranijih godina. Celo vreme nisam se iz crkve maknula. Celo vreme pre slu`be Bo`je i celu slu`bu Bo`ju prestajala sam mirno bez i truna obi~nog svoga umora. Divno na{e sveto bogoslu`ewe, svete re~i propovednika, bedeni~kog sve{tenika, smi{qene i pobo`ne, pa skladne arije dirqivih crkvenih pesama koje se blago prelevahu, dirahu mi najtananije niti ustreptale du{e: bla`i{e je, zanosi- {e i uznosi{e u daleke nebeske svetove. Dugi, kao `ivi. svetiteqski pogledi sa starih na{ih drvenih ikona koje podrhtavahu obasjane talasom zapaqenih vo{tanica i kao malo zamagqene plavi~astim ustaqenim dimom mirisnog tamjana, prenosi{e me u davna vremena na{e ~iste narodne pobo`nosti. Du{a mi je taj ~as bila ~ista kao bistro vrelo i bliska Bogu, kao jutarwom rosom umiven mirisni poqski cvet, bez i truna kakve i najneznatnije mrqice. Ose}ala sam duboko blizinu Bo`ju. U nekom sam se drugom svetu ose}ala, kao da i nisam bila na zemqi me u svojim drugama. Videla sam ih, gledala, znam da sam s wima i me u wima, a opet, eto kao i nisam. Volela sam ih sve svom du{om, mila su mi bila sva i poznata i nepoznata lica, bliske su mi bile i svojatne, ali, eto, sve su mi bile kao neke nezemaqske, kao sve skupa i nismo bile one ju~era{we i prekju~era{we, one obi~ne svakida{we... Lagano smo se pomicale svrstane u red pri~esnice jedna za drugom, primicale smo se lagano i pobo`no uz divnu pesmu Tjelo Hristovo primite ka svetim dverima i svetom putiru koji se blistao u ruci starog pisani~kog prote. Lagano i pobo`no vra- }ale smo se smirene i preporo ene. Neobi~no sam se ose}ala. Nikada se dotle nisam u taj sveti ~as tako ose}ala. Lako}a me neka bila poduzela, kao da sam bez tela, Bo`e mi oprosti kao nekako an eoska, sva od neke vanzemaqske talasaste materije. Taj ~as, ~inilo mi se, mogla bih poleteti... - Mila kumo, {apnu mi prva kuma Mara Grubi}eva, pa ti vi{e ne {epa{!... Pala sam na kolena, glavu sam spustila do crkvenog poda. Sve bi}e moje slilo se u jednu beskrajnu blagodarnu molitvu... I eto, mili moji, blago zavr{i kuma Joka kad se malo smirila, Bo`jom milosti moja noga zdrava kao i pre deset godina, kao da nikada ni bolesna nije bila. I, doda s laganim osmehom, idem i kora~am kao u mlade dane, slava Bogu, kao od {ale odem i u Belovar i natrag. Proto Stevan Jawetovi} 10

11 Jovan Du~i} Pismo iz Palestine... Jednog ranog jutra po{ao sam za pustiwu Judejsku. Putem sam mislio da je moj srpski narod, po svojoj izgradwi duha i ideala, najve}i hri{}anin me u narodima. Pre svega, on je najve}ma od svih obo`avao herojstvo i mu~eni{tvo - jedan ideal gr~ki, a drugi ideal arijski, a oboje oli~eno u Hristu. On je ovo dvoje i opevao sa podjednakim zanosom i divqewem u svoja dva eposa. Wegovi kraqevi i carevi su u evropskoj istoriji me u onima koji su najvi{e sazidali hri- {}anskih zadu`bina. Dve hiqade, {to do danas sa~uvanih crkava, {to hramova, u razvalinama, nalazi se na srpskom tlu tako duboko odanom Hristu! Dvadeset hiqada freski i ki~ice nemawi}skih sjajnih slikara, nalazi se i danas o~uvano po srpskim bogomoqama na{e stare carevine i starog gospodstva... Gde ovako ne{to sli~no postoji jo{ igde oko nas, isto~no ili zapadno?.. Nemawi}i su potro{ili sve svoje kule gro{a i dukata da uzvise ime Gospodwe, i da ukrase slavu heroja, i da uznesu mu~enika sa Golgote. Srpski Sveti Sava, veliki pe~at na{e istorije, jeste, po ~istoti i neporo~nosti wegove li~nosti, i po lepoti i obimnosti misije, i po dr`avni~koj prodornosti i stvarawu, jedna od najve}ih figura evropskog H veka, bogatog u misticima, veka svetog Bonaventure i Dantea. Zato sam, pored Hrista, mislio ~esto ovuda i na ovog wegovog srpskog izvanrednog svetiteqa. On me je pratio celim putem.. Sve {to danas ovde blista na suncu ve~nosti, ogledalo se u plavim nemawi}skim o~ima, o~ima tog na- O SVETOM SAVI {eg mudraca i pisca, politi~ara i svetiteqa, bez kojeg verovatno na{a herojska nacija ili ne bi danas uop- {te postojala, ili bar ne sa wenim dana{wim ovako izrazito rasnim odlikama. Ni jedan narod nije imao zaslu- `nijeg ~oveka. A potpunije, otmenije, ~istije i ponositije li~nosti mislioca, i mistika, ne nalazim nigde drugde. Na{a sredwovekovna `itija, koja su potekla iz pera kraqeva i prvosve{tenika, i koja se ~itaju i danas sa toliko radosti i koristi, dokazuju duboko hri{}anstvo srpskog sredweg veka. A ta su divna `itija pisana sva po ugledu na svetiteqevo remek-delo. Ta `itija su ponos na{e ukupne nacionalne kulture. Odista, izgleda da je i sve drugo {to se stvaralo u na{em sjajnom veku, bilo ura eno u znaku ovog izvanrednog duha i tvorca - {to je ura eno i verski, i politi~ki i kulturno. Zato, oma ijan wegovim spomenom, nisam se ovud odvajao od wegove li~nosti kao izvanrednog svetiteqa kojeg sam stavqao odmah posle Hrista... Nisam se odvajao u Palestini od bla`ene uspomene Svetog Save. U wegovom malom kwi`evnom remek-delu, `itiju svog oca Nemawe, tvorca i ujediniteqa na{e stare dr- `ave, taj mistik zapisuje ove slatke re~i: Prodade sve {to ima a{e da kupi biser dragocenog Hrista.Odista, Nemawi}i su sazidali i Hilandar i mramorne De~ane, koje nema niko oko nas! Srbi su zatim dali u istoj velikoj inspiraciji i dva veli~anstvena eposa, koji, kada bi nestali, ni~eg vi{e ne bi drugi balkanski narodi i hri{}anski Sloveni mogli pokazati kao dostojan pismeni dokumenat o hri{}anskoj tragediji tih vekova! Srbi su dakle, bili ma~ i slovo Hristovo na ovoj strani Evrope. Sve je ovo ukupno veli~anstvena afirmacija Srbima u wegovom zna~ewu evropskog gra anina i Hristovog vojnika. Sa ovakvim istorijskim nasle em hri{}anstva, mi smo `iveli i vojevali i trpeli. Pravoslavqe su izgra ivali gr~ki oci koji su u wega uneli vedrinu gr~ke mudrosti i `ivotnu radost stare helinske ideje o odnosima neba i zemqe; a svetosavqe je u wega uvelo ~istotu odnosa izme- u vernika i dr`avqanina, izme u nacionalne dr`ave i dr`avne nacije, i najzad izme u op{teg i li~nog; a oboje zajedno je dalo Srbinu da ostane u duhovnom `ivotu oslobo en od 11

12 stranaca. I da uvek bude sa Bogom nasamo! Trebalo je neizmerno mudrosti i hri{}anske sile Svetom Savi da izme u Carigrada i Rima, koji su nas podjednako pritiskivali, probije put za spasewe moralnog integriteta i duhovnog jedinstva svom narodu. U jednom docnijem momentu je, po naredbi iz Rima, {est godina vo en u Bosni protiv {izmatika krsta{ki rat do istrebqewa! Srpski narod je imao protiv sebe dve najstra{nije monarhije, jednu sa istoka i drugu sa zapada, otomansku i autrijsku; dve najiskqu~ivije religije, muslimansku i rimsku. Ali je gra evina Svetog Save ostala ipak i daqe mo}na. Nije ~udo, dakle, {to Srbi koji su na Balkanu pali posledwi, ponovo su se digli prvi. Silaze}i sa visine na kojoj se nalazi Jerusalim, dole u Judejsku pustiwu, sunce me je danas srelo pred Jerihonom. Ja se ovde opet setih jedne stranice iz pobo`nog `itija Simeona Miroto~ivog. Sveti Sava pi{e za svog oca da je bio divan i stra{an, kao vladalac onim koji vladaju i kao gospodar onim koji gospodare... Ipomiwe: Kad bi jutro, i zapo~e crkveno pojawe, namah se osvetli lice bla`enom starcu; i podigav ruke k nebu re~e: Hvalite Boga vo svjatih jego, hvalite jego i na utver`deniji sili jego... Na ovo mu Sveti Sava ka- `e ove svoje re~i pune evan elskog meda: O~e, koga vide kad to govori{? - Prema tom opisu, Nemawa je po sopstvenoj `eqi sahrawen tako da je polo`en na golu zemqu i sa hladnim kamenom pod glavom... Taj tvorac jedne dr`ave i jedne dinastije! Taj ~esti pobedilac Vizantije! Taj silni vladar oro en sa imperatorom Aleksijem, carem Istoka... NAPRASIT TRGOVAC On - sad svejedno kako se zvao i gde je `iveo - bio je imu}an, mlad, zdrav. Uz to je bio nagle i preke naravi. - Kakav Bog?! - imao je obi~aj da govori - Bog je ovde! - pokazivao je on rukom, udaraju}i se po xepu. - Novac je moja svetiwa nad svetiwama! Onje~estoi{aopova{arimai trgovao stokom. Posle uspele trgovine veselio se sa dru{tvom. Jednom se tako vra}ao pijan ku}i pored samog manastira. Bio je mali svetac. Nekoliko `ena i dece stajali su pored manastirske vodice, vadili vodu U borbi sa smr}u i svim onim {to joj prethodi qudi se mogu izboriti samo stra`ewem i molitvom. ^ovek daje od sebe stra`ewe i molitvu i kazuje Bogu sve svoje nemo}i i slabosti. Spasiteq preporu~uje zaspalima i svima qudima koji nisu svesni strahovite opasnosti koja im preti od greha i smrti: Stra`ite i molite se Bogu da ne padnete u napast. iz dubokog bunara i pili je sa strahopo{tovawem. Nad bunarom, u jednom stoletnom hrastu, bila je sme- {tena ~udotvorna ikona Majke Bo`je. Kada je on nai{ao i video pobo- `ne `ene kako se klawaju svetoj ikoni, wega obuze bes i po~e da vi~e: - ^emu se klawate? Ja }u vam ubiti tog va{eg Boga! Evo, da vidite {ta ja mogu! On sko~i s kowa i uputi se prema vodici. Bio je prili~no napit, ali se usiqavao da ide uspravno. U grupi `ena nastade uznemirenost. Kada ga vide{e kako se, posr}u}i, primi~e vodici, `ene se razbego{e. Do{av- {i do hrasta on stade, izvadi iz xepa jednu ogromnu britvu, rasklopi je i ustremi se prema ikoni gun aju}i: - Da}u ja tebi! Sad }e{ svr{iti, ~udotvorko, za uvek!... Po{to je ikona bila obe{ena malo povi{e na drvetu, on se podi`e na prste i sna`no zamahnu rukom. O{trica prvo zapara ispucanu hrastovu koru, a zatim se naglo zaklopi i duboko mu se zase~e u dlan, povrediv{i mu `ile iznad {ake. Krv {iknu kao iz {mrka. Bled kao krpa, on ispusti britvu i nasloni se le ima na hrast. Zatim stisnu levom rukom desnu, da bi spre~io novi priliv krvi koja je brizgala nezadr`ivo. Qudi su dotr~ali iz manastira i preneli ga u selo. - Bog se ne da ru`iti - govorile su pobo`ne `ene, krste}i se - Presveta Bogorodica se odbranila. On je ostao `iv, ali su mu posle toga prsti na desnoj ruci zauvek ostali zgr~eni. o. Uro{ Jovankin 12

13 Mle~ (mati~ni mle~, p~eliwe mleko) je sekret mle~nih pod`drelnih `lezda mladih p~ela radilica - hraniteqica, kojom ove hrene sva p~eliwa legla (mati~na, trutovska i p~ela radilica) u prvoj fazi wihovog razvoja i maticu za sve vreme wenog `ivota. Ako je izva en iz mati~waka mle~ sadr`i 69% vode i 31% suve materije, a ako je izva en iz radili~kih i trutovskih }elija 72% vode i 28% suve materije. Ina~e, mle~ sadr`i belan~evina 12-18%, {e}era 13%, masti oko 5,5% i mineralnih materija (gvo` e, zlato, kalcijum, kobalt, slicijum, mangan, nikl, srebro, sumpor, hrom, cink i dr.) oko 1%. Mle~ je bogat i vitaminima C, B 1, B 2,B 5,B 6,B 12, PP, H, zatim hormonalnim materijama, bioproteinom, globulinom, lipoproteidima, acetilholinom i drugim enzimima, razli~itim masnim kiselinama, polnim hormonima, a ima i radioaktivna svojstva. Do danas u prirodi nije poznata materija sa sastavom kakav ima mle~, posebno kada se radi o vitaminima (tiamin, riboflavin, pirodoksin, niacin, nikotinska, pantotenska kiselina i dr.). Mle~ je bele do bledo`u}kaste boje, ali na otvorenom prostoru i sobnoj temperaturi dobija prqavo`utu boju. Po konzistenciji i izgledu sli- ~an je pavlaci, karakteristi~ne je arome (podse}a na fenolkarbol ali ne na vosak). Ukusa je kiselkastog i ne{to malo qutog kada dospe na dowi deo jezika. U razvoju p~eliweg dru{tva ima izrazito biolo{ku ulogu, kao i na produ`etak `ivota. To se najboqe vidi iz ~iwenice da p~ele radilice u doba sezone skupqawa nektara `ive samo 35 do 40 dana, one koje su se izlegle krajem leta i u jesen nekoliko meseci, a samo matica koja se hrani mle~om i do 7 godina. MLE^ Mle~ pokazuje bakteriostati~ke osobine (zaustavqa razvoj bakterija) i baktericidne (ubija bakterije). Po{to je utvr eno da mle~ deluje antivirusno, baktericidno i antimikoti~no, wegova primena u narodnoj i savremenoj medicini je vrlo {iroka. Mle~ se koristi za le~ewe de~jih hipotrofija, kod stara~ke iznemoglosti, malokrvnosti, depresije, za poboq{awe sna, ja~awe pam}ewa i vida, pove}awe otpornosti organizma, za normalizaciju krvong pritiska i koli~ine holesterola u krvi, kod sr~anih oboqewa, bronhijalne astme, ~ireva, artroze, artritisa, neuritisa i sl. Mle~ stimuli- {e rad `lezda sa unutra{wim lu~ewem i povoqno deluje na telesni metabolizam. Koristi se u sto~arstvu - dodaje se sirovinama za ishranu junadi, `ivine i drugih `ivotiwa, gde deluje na ubrzawe rasta, poboq{awe kvaliteta mesa i jaja. Ispitivawe na qudima i `ivotiwama pokazalo je da upotreba mle~a usporava starewe i produ`ava `ivot gotovo za jednu tre}inu. Mle~ uziman kao hrana, u odre enim koli~inama, pokazuje slede}e osobine karakterisit~ne za razvi- }e: - pretvarawe obi~ne p~eliwe larve u maticu; - matica mo`e da postane tri puta ve}a od p~ele radilice; - matica `ivi oko 4-6 godina i vi- {e, a radilice znatno mawe; - matica snese dnevno 2000 do 3000 jaja, a svoju te`inu za samo tri dana pove}a za 100 puta u odnosu na te`inu prilikom izlegawa; - u toku `ivota matica daje oko 3, jaja. Mle~ se ne koristi u ~istom obliku, ve} u kombinaciji sa drugim materijama, u razli~itim koli~inama i odnosima. Radi suzbijawa falsifikovanih vo{tanica, kod nas je Sve{teni~ka zadruga godine osnovala radionicu za izradu sve}a od ~istog p~eliweg voska i potpomogla vra}awe vo{tanici wene sve{tenosti, stvorila mogu}nost crkvama, koje su to htele, da se spasu zagu{qivog dima, a doslednim pravoslavcima da u slavskoj sve}i dobiju mirisavi i nebeske svetlosti prinos Bogu za ispuwewe zaveta svojih predaka. Zbog nestanka voska u ovom posledwem ratu Zadruga je morala obustaviti ovu izradu, koja je delimi~no vratila vo{tanici wenu ~isto}u. Ali }e se to u potpunosti posti}i sada, kad je na{a Crkva, poput Ruske Crkve, pristupila izvr{ewu propisa Uredbe svoje i u ovom pitawu, te osnovala svoj zavod za izradu crkvenih sve}a. Tek }e se ovim poduze}em u svemu na{em Pravoslavqu suzbiti zloupotreba svetiwe, a Crkva pri organizovawu samopomo}i za izdr`avawe svoje i sve{tenstva svoga dobiti jedan pouzdan izvor. Sve{tenstvo, op{tim ula`ewem u p~elarewe i uticajem na parohijane svoje, da se u {to ve- }im razmerama odaju i ovom poslu, ne samo da }e odgovoriti duhu savremenog starawa, da se radinost i proizvodwa do najve}e mogu}nosti podigne, ne samo {to }e time najstvarnije potpomo}i osve}ewe obesve}ene vo{tanice, nego }e pove}awem dobijawa ~istoga p~eliwega voska olak{ati rad sve}arskom zavodu na{e Crkve, a posredno potpomo}i i regulisawe svoga pokolebanog izdr`avawa. Glasnik SPC, 1947.g. 13

14 VERA OMOGU]AVA ^OVEKU DA VIDI BOGA BEZ VERE - ^OVEK JE SLEP Doga a se da pored slepca stoji ~ovek koji vidi, ali slepac ne zna da ~ovek stoji pored wega; tako pri svakom ~oveku stoji Bog, kao svudaprisutan; ali ~ovek koji nije verom prosve}en, ne vidi Ga, pa zato i ne zna da Gospod i Sudija stoji pored wega. ^estosedoga adaslepacnevide- }i ~oveka pored sebe, ~ini dela nepristojna i sramna, misle}i u sebi da ga niko ne vidi, kao {to i on nikoga ne vidi. Tako gre{nik, kao slepac, ne vide}i druge qude oko sebe, misli i ma{ta da ga niko ne vidi, kao {to on nikoga ne vidi, i tako se usu uje na bezakona dela. Ali jadnik veoma se obmawuje, jer Bog, koji je prisutan uz wega, pred kojim sve on ~ini i misli, vidi ga; i svakod elo wegovo i pomisao wegovu vidi i zapisuje u svoju kwigu i u posledwi dan izobli~i}e ga. Izobli- ~i}u te, i stavi}u ti pred o~i grehe tvoje (Ps. 20,21). Ti si mislio da te niko nije video; ali ja sam video kako si ti moj zakon naru{avao, i stavi}u pred tebe bezakowa tvoja. Ti si ih ~inio tajno, ali Ja }u te izobli- ~iti pred celim svetom, an elima i qudima. Tada }e{ ti, gre{ni~e, saznati da sam Ja sve video, ma {ta da si ti ~inio, po~iwao i zami{qao u srcu svome. Ti se skriva{ od qudi, ali od mene se nigde sakriti ne mo- `e{. Takav slepac je svaki bludnik, prequbo~inac, skrvniteq i qubiteq ne~istote, svaki lopov, otima~, grabiteq i zelena{, primalac mita, klevetnik i tako daqe. Svi takvi su slepi, ne telesnim nego duhovnim o~ima. Urazumite se, bezumni, me u qudima. Nerazumni, kad }ete se opametiti? Onaj koji je nasadio uho zar ne ~uje? Onaj koji je stvorio oko zar ne vidi (Ps. 93, 8-9). Gleda Gospod s neba, vidi sve sinove qudske. Sa prestola na kome sedi, gleda na sve koji `ive na zemqi. On je stvorio sve srca wihova, On i zna sva dela wihova (Ps. 32, 13-15). O~i Tvoje, Gospode, otvorene su na sve puteve sinova qudskih, da da{ svakome prema putevima wegovim i prema plodu dela wegovih (Jer. 32,19). Kuda bih oti- {ao od Duha Tvoga, i od lica Tvoga kuda bih utekao? Da iza em na nebo. Ti si onde. Da si em u pakao, onde si. Da se dignem na krilima od zore, i preselim se na kraj mora, i onde }e me ruka Tvoja voditi, i dr`ati me desnica Tvoja. Da re~em: da ako me mrak sakrije; ali je i no} kao svetlost oko mene. Ni mrak me ne}e zamra~iti od Tebe, i no} je svetla kao dan; mrak je kao svetlost. Jer si Ti stvorio {to je u meni, sastavio si me u utrobi matere moje (Ps. 138, 7-13). Kad slepac mada i ne vidi ~oveka pored sebe, ali ta~no zna da je on uz wega, ~uva}e se da ne ~ini nepristojno. Tako i hri{}anin, verom prosve- }en, mada i ne vidi Boga prisutna uzase(nijemogu}enidagavidi), ipak Ga vidi unutra{wim okom vere, i Nevidqivog, kao vidqivog, gleda pred sobom. Tako psalmopojac govori o sebi, verom i Duhom prosve- }en: gledam Gospoda preda mnom uvek (Ps. 15,8)... Jer je svojstvo vere, da nevidqivog Boga, kao vidqivog, du{evnim o~ima predstavqa. Takvom verom prosve}ena du{a svuda i na svakom mestu hodi pred Bogom sa strahom i pobo`no{}u, i ~uva se svega {to je Wemu protivno, i postupa pred Wim tako kao u~enici pred svojim u~iteqem, sluge pred svojim gospodarem, deca pred svojim ocem i podanici pred svojim vladarom. Sa takvom du{om ~ovekoqubivi Bog je u svima nevoqama, napastima i isku- {ewima kao Za{titnik, Pomo}nik i Zastupnik... Neko od otaca upita avu Sisoja, govore}i: Kada ja `ivim u pustiwi i varvari izi u protiv mene da me ubiju, smem li ja, ako raspola`em snagom, da ubijem jednoga od wih? - Starac mu odgovori: Ne! Poveri sebe Bogu, i prepusti to Wemu. Jerma kakvo isku{ewe sna{lo ~oveka, on treba da rekne sebi: ono me je sna{lo zbog grehova mojih. A kad mu se {to dobro dogodi, on treba da govori sebi: dogodilo mi se po promislu Bo`jem. 14

15 SMISAO CRKVE Treba da ponovo otkrijemo smisao Crkve kao misterije u Hristu. Ovo je naro~ito potrebno na Zapadu, gde je Crkva poprimila izgled jedne ogromna institucije za koju se ka`e da je mnogo gre{na. Ovo je delimi~no ta~no, kada se misli na Zapadnu crkvu. Ali treba da prona emo Crkvu kao evharistisku zajednicu iz koje izviru bo`anske energije i sila Vaskrsewa Hristovog, tu gde se ose}a prisustvo Svetoga Duha i Wegova svemo}. Trebalo bi umno`iti takve zajednice. Takve zajednice daju nam mogu}nost da ve} na zemqi do- `ivimo ostvarewe na{e utopije. Ta utopija je bila opisana u Delima Apostolskim ovako: U prvoj jerusalimskoj zajednici Hri{}ani su imali sve zajedni~ko... Lomili su hleb zajedno i imali jedan duh i jedno srce... Ose}amo potrebu da obnovimo takve zajednice. Treba da `ivimo zajedno u ne`nosti, u prijateqstvu, u me usobnom pomagawu. To je veoma va`no. Me utim neki Hri{}ani `ele da izjedna~e svoju veru sa politi~kim `ivotom dru{tva. Oni sawaju da na kraju krajeva Crkva i dru- {tvo budu jedno isto. A to je samo varka. Politika je samo umetnost mogu}eg. Me utim da se neko ne obeshrabri u politici, koja se uvek mewa, on mora da se uhvati za ne{to nepokolebqivo, a to je crkvena zajednica u kojoj se ve} nazire idealno dru{tvo svetih. Setimo se Crkve prvih vekova. Nevernici su govorili o Hri{}anima: Gledajte kako se me usobno vole. Zna~i, Hri{}ani treba najpre da ponovo nau~e da se vole me usobno i da kroz tu me usobnu qubav stvaraju zdravo tkivo unutar dru{tva protiv raspadawa dru{tvenog tela... Dana{wi ~ovek ne zna kuda ide. Treba mu ukazati na mogu}nost lepe budu}nosti i da ~itava ova tehni~ka civilizacija, koja ga istovremeno o~arava i gazi, mo`e biti stavqena u slu`bu produhovqenog ~oveka. Ali to ne zna~i da on treba da o~ekuje od tehnike da ona stvori na zemqi raj... Jedino je Crkva kapija raja... A {to se ti~e dru{tva postarajmo se bar da ono ne bude pakao. HRI[]ANSTVO I POLITI^KI ILI DRU[TVENI SISTEM U posledwe vreme {tampaju se mnoge studije koje istra`uju problem odnosa hri{}anstva i politi~kih ili ekonomsko-socijalnih sistema i ideologija i poku{avaju da poka`u jedno od dvoga: da se hri- {}anstvo sla`e sa wima ili im se protivi. Istina je u slede}em: hri{}anstvo, premda osu uje svaki sistem koji gazi principe pravde i qubavi, ne zauzima stav o jednom ili drugom odre enom re{ewu politi~kih ili ekonomskih problema, ve} ga prepu- {ta politi~arima i ekonomistima. Poku{aj re{ewa politi~kih i ekonomsko-socijalnih problema na osnovu hri{}anskih na~ela, mo`e da ima razne {kole ili pravce. Ono {to je zajedni~ko za sve hri- {}ane to su hri{}anska socijalna na~ela. Konkretna re{ewa mogu biti razli~ita, kao na primer {to mogu dva hri{}anska lekara koji le~e jednu te istu bolest sa istim hri- {}anskim duhom i na isti hri{}anski na~in, da imaju razli~ito mi- {qewe o metodu le~ewa. Hri{}anstvo ni jedan sistem ne osu uje kao prosto ekonomski ili socijalni ili politi~ki sistem: osu uje ga samo ukoliko se on izri~ito suprotstavqa osnovnim hri{}anskim na~elima, i ukoliko se poka`e da li~nosti koje su wegovi nosioci, ne poseduju potrebne eti~ke kriterijume. Uz to, hri{}anstvo nije isuvi{e utopisti~ki optimisti~no nego je apsolutno realisti~no. Kao {to podvla~i Ber ajev: Hri{}ani su du`ni da u~estvuju na jedan stvarala~ki na~in u izmeni socijalnog poretka, u wegovoj reformi i usavr{avawu. Me utim hri{}anska etika zahteva ovde jedan realizam, ona se protivi utopijama i fantazirawima... Savr{eno dru{tvo je zamislivo samo u jednom savr{enom svetu, samo kao preobra`aj sveta, kao nova zemqa i novo nebo, kao Novi Jerusalim, kao dolazak carstva Bo`jega, a ne kao jedna politi~ka ili socijalna organizacija, konstruisana u ovozemaqskim prilikama na{im i u na- {em vremenu. Ovde dole na Zemqi svi socijalni uspesi su relativni i u stawu su da poka`u izvesno poboq- {awe u odnosu na ono {to im je prethodilo, ali ne mogu da postignu savr{enstvo. Eklisia, Sveti oci poru~uju: Nemir nastaje zbog osu ivawa i mnogogovorewa. Neosu ivawem i }utawem mir du{evni se mo`e sa~uvati. Kod svetskih qudi koren sviju zala jeste srebroqubqe. Roditeqi svakog zla su ~ulno u`ivawe i lukavstvo. 15

16 SLAVA NA BOJI[TU Ka`e se: gde je slava - tu je Srbin. Taj dan svaki Srbin do~ekuje goste sa sve~anim raspolo`ewem i pobo`nom rado- {}u. Ali posle ratova mnogi su po~eli napu{tati slavu. Mnogi su popustili u veri. No moj prijateq i ratni drug, mimo ostali svet slavi dve slave: jedno je krsna slava starih predaka, a druga je ratna slava koju on obdr`ava svake godine. - Godine su promakle, pri~a sam ratnik i moj prijeteq Radovan Tanovi}, zaboravqaju se patwe i radosti, sve se zaboravqa, ali uspomena na minule dane na Solunskom frontu, ugasi}e se kad se ugasi `i`a moga `ivota. I onda pri~a {ta je do`iveo. Daleko od Otaxbine, provodili smo te{ke i mu~ne dane. [to smo pre`iveli i ostali u `ivotu i vratili se domu, u slobodu - to zna~i da nas je jedino milost Bo`ja dr`ala. ^udo da nismo presvisnuli, da nismo podivqali kao zverovi. Ratovali sa Turcima, pa sa Bugarima, pa potom sa Austrijancima i Ma arima i Nemcima, pa onda dolazi povla~ewe kroz Albaniju, kroz golo kamewe i blati{ta, preko kr{eva i dubodolina, i}i danima, nedeqama, go, bos, gladan, `edan, iznuren, bez odmora - od Vaqeva do Dra- ~a i Medove i Valone, pa onda na Krf usred zime... a zatim se prebacivati na Solunsko rati{te... e, da nema Bo`je voqe i milosti nikakav ~ovek na svetu to ne bi bio u stawu da izdr`i. Tanovi} je posle ratova postao veoma pobo`an ~ovek. On pri~a: - Stoje}i tako ~esto na mrtvoj stra`i usred planine, ispred neprijateqa, zure}i o~ima u tamu neprozirne no}i i prele}u}i o~ima u bezbrojna zvezdana jata u studenoj no}i, misao qudska zaustavqa se, hteo ~ovek ne hteo, na najve}oj tajni - na Bogu. Sre}a je za ~oveka koji ose}a Boga u sebi, u du{i. Posmatra{ planinske gorostase, pokrivene snegom, pomi{qa{ na Gospoda. Tu je on negde iznad svega i u tvojoj du{i. - Slu{a{ tutwavu topova i wihov odjek kako se razle- 16 `e pa ti se ~ini kao da se utroba zemqe okrenula i u wu se survavaju stene i planine, a misao leti ve~nom nedoku~ivom bi}u, koje niko ne mo`e da pojmi a koje u nama biti{e i koje ose}amo... Mnogo sam sveta pro{ao, mnogo video, ali ni{ta lep{e od panorame na visovima kod Sokola na Solunskom frontu. Kada se nebo, posle ki{e, o~isti, naziru se iza neprijateqskih polo`aja planine na{e Otaxbine. Preko svega pru`a se jednostavni pokrov snega. Ti{ina, kao da Hristos umire. A sa vrhova tih planina, qudska bi}a zasipaju jedni druge vatrenom ki{om, seju smrt oko sebe. Na krajwem levom krilu, na zapadnoj strani, spu{ta se duboka uvala. Bezimena kosa, a daqe spu{ta se grdosija Sokola u ogromnu kotlinu, obraslu {umom. Otuda, iz tamne nemani, bije ne{to tajanstveno, neko hujawe, kao da zli dusi jecaju. Ovaj ve~ni gorostas planinski i sve na wemu teraju na verovawe u neku vi{u silu na svetu. ^ovek se ovde ose}a kao trun pra- {ine u orkanu. Uo~i Nove Godine smenili smo jedno odeqewe sa predwih polo`aja. Svanulo sivo maglovito Bogojavqewe. Svi smo bili na nogama. Stari podnarednik Stanislav Milo{evi} iz Kamendola u Srbiji krsti se i pri~a nama kako mu se pred zoru otvorilo nebo i on je kao u snu video sve svoje uku}ane `ive i zdrave i majku, koja ga je poqubila i kazala da mu se skoro nada... A ja se izrebrio pa nepoverqivo dobacujem: - More kome ti to pri~a{, kome ti to udara{ hladne krpe? Ti si to sawao! - Uveravam vas, bra}o, kao {to vas gledam tako sam video svoju nanu. - Hajde bre, dobacujem ja, kakav Bog, kakvi bakra~i. [ta tu ima Bog posla? To si ti izmislio i sad do{ao Bog u ove planine da s tobom razgovara. A Stanislav odmahuje rukom meni i veli: - Ne drobi koje{ta i ne huli ime Gospodwe, neznalico... Bog je svuda. Stanislav je ~ovek u godinama i krivo mu {to ja ne verujem u Boga i wegovu mo}, nego se rebe~im pa mi na kraju dobaci: - Jesi li ~uo, ti si jedna glupa~ina. [ta se pe~i{ zavrzane! U~io si, tobo- `e, neke {kole, a ostao si bezbo`an. Misli{ da sve zna{. Mala je i najve}a pamet ovoga sveta da pojmi Gospoda Boga i wegovu voqu i puteve. Mi smo kao ovo sne`no paperje, ove pahuqice {to odozgo padaju; mi smo kao sun~ana pra{ina, kao li{}e u gori kad dunu jesewi vetrovi. Ni tvoja vrap~ija pamet, niti i~ija na ovom svetu ne mo`e Gospoda pojmiti; wega treba u sebi osetiti, u wega treba duboko verovati. Slu{ao sam ja qude velike pameti pa oni ka`u: dok te Bo`ja milost greje i {titi dotle si sre}an. A ti da upamti{: te{ko onom ko u Boga ne veruje. Taj je ili tup ili umno bolestan. Nego da se i ti i mi svi sutra o slavi pomolimo Bogu da nas odr`i i sa~uva. Sv. Jovana do~ekali smo na nogama. Zemunica na{a bila je u zoru pometena i ure ena - sve ~isto i uredno. Slavio komandir~ete i bataqona, a slavilo je jo{ i nekoliko doma}ina. Zemunica na{a prostrana, topla i zaklonita. Topovi gore grme, a mi dole pevu{imo. Tamo da-

17 leko belasa se reka Bistirca, a iz daqine provla~i se Vardar prema Solunu. A ispod Sokola, iza neprijateqskih polo- `aja, plave se u sjaju sunca vrhovi porobqene Otaxbine. Pozdravilo nas je vedro, ali sve`e i o{tro jutro. Otuda, sa neprijateqskih polo`aja, gruvaju topovi. Na{i qudi u zemunici zagalamili, raspri~ali se: kako danas na{i mili i dragi slave slavu kod ku}e. Mi ih se se}amo. Na{a zemunica, ogromna, prostrana i sigurna i dok topovi gruvaju na{i se vesele u zemunici. U duvaru stana ukucana polica i rafovi, a po wima porcije i ~uturice i ostale stvari. Na sredini nekoliko stolova od kamenitih plo~a. Na sredini zapaqenih nekoliko sve}a slavskih i tu nekoliko tajina kao slavskih kola~a i nekoliko tawira sa `itom - prava slava. Tu i sve{tenik i gosti. Slavske sve}e doneli iz Soluna. Iznad zemunice di`e se bukova {uma. Tu je stra`arsko mesto pregledno i brisani prostor. Na stra`arskom mestu ja! Vedro, ali ci~a. Ska~em s noge na nogu, dok se oni dole spremaju da slave. Cela se ~eta iskupila, do{li gosti sa strane. Kapetan Jovo slavi pa `eli da svi iz ~ete budu tu. I on se seti te posla posilnog da me podigne sa stra`e za trenutak, a podnarednik se razdera: - Radovane Tanovi}u po`uri! Sad }e da se osve{taju `ito i kola~ i kapetan naredio da i stra`e budu prisutne za minut. Naredio da si e{ i prisustvuje{ Bo`joj slu`bi. Grme topovi, a ja se sru~im sa stra- `arskog mesta sa bukve, iza koje je bilo stra`arsko mesto. Vojnici sastavili crkveni hor i udesili pesme. Razle`e se hor Gospodi pomiluj, Isaije likuj i ostalo, a odozgo gruvaju neprijateqski merzeri. Ose}a se sve~ano raspolo`ewe. I Bog nam je bli`i nego da smo u crkvi. Ose}am ne{to veliko u du{i. Taman Steva, zvani }ata, razvezao Vo Jordawe a kroz vazduh, iznad nas zahori se eksplozija, kao da se planina ru{i. Sve- }e zadrhta{e, zemqa se potrese, vojnici izdigo{e glave i pogleda{e se. Podnarednik, na~elnik stra`arskog odeqewa, istr~a da vidi gde je zrno udarilo. Svi po osmo za wim. Svima pado{e o~i na stra`arsko mesto. Bukva prese~ena, le- `i nahero. Tamo gde sam ja bio pre pet minuta zjapi provala, sve razneseno. Meni lice potamnelo, ni kapi krvi u obrazima, dowa vilica se trese. Stari podnarednik Stanislav Milo{evi} iz Kamendola sa kim sam se sino} prepirao o Bogu i koji me dobro izbrusio, prekrsti se dva puta pa se okrete meni: - Neka je slava Gospodu i wegovom svetitequ Jovanu koji nam ovoga ~asa sa~uva{e tebe, vre}o vezana i magar~ino i neverni~e! Da li sada veruje{ u Boga i wegovu svemo}. Hajde sad idi po logoru i pri~aj {ta ti se desilo. I da li }e{ Ga se sad odricati! Bog nek ~uva i brani svakog Srbina brata koji Mu se iskreno moli, a ko slavu slavi vazda mu pomogla... a ti se odri~e{ svega! Bio sam bled i uzbu en. Na zenicama su mi drhtale suze. Vratih se u zemunicu. Vest se odmah ra{~ula u celom logoru. O ovom slu~aju dugo se govorilo. Ose}ao sam se kao preporo en. Ne{to krupno ispuwavalo mi je du{u. U jednom trenutku pri em starom podnaredniku i poqubim ga u ruku. - Hvala ti! Ne zameri mi i ne quti se. Alitisimiiglavuidu{uspasao.Ja sam ne{to novo do`iveo... Duge su godine minule i mnoge }e proma}i do mog sudnog dana. Ali se}awe na ovaj doga aj ni{ta ne mo`e izbrisati. On mi svedo~i o vi{em bi}u, o Gospodu i voqi Wegovoj! Mi Boga mo`emo shvatiti i osetiti u sebi. Probili smo front uz Bo`ju pomo} i vratili se u oslobo enu zemqu, svojima! *** Vratio se Radovan Tanovi}. Dok svaki Srbin slavi jednu slavu, on slavi dve slave: doma}u i ratnu slavu Sv. Jovana i se}a se borca i ratnog druga starog sa Solunskog fronta Milo{evi}a iz Kamendola, koji je oti{ao Bogu na istinu, a koji mu je rekao jo{ onda: da nikakva qudska pamet ne mo`e pojmiti Gospoda i Wegova dela niti mo`e razumeti - Wega treba u du{i svojoj ose}ati i uvek nositi i u Wega treba bez premi{qawa duboko verovati! M. P. 17

18 CRKVENA MUZIKA I RELIGIOZNA OSJE]AWA 18...O blagotvornom, preventivnom i terapeutskom dejstvu koje ima pravoslavno pojawe, za vreme liturgije, na one koji pevaju, kao i na vernike u crkvi koji na razli~it na~in aktivno sudeluju u Bo`joj slu`bi, lepo pi{e, jedan od najve}ih pravoslavnih teologa u na{em veku, rumunski teolog, Dimitrije Staniloje: Pojawe zasla uje re~i molitve i slavqewa vernih, kao i srca onih koji ih izgovaraju... Tako, dakle, raste zadovoqstvo ili radost prema istro{enom ili primqenom daru kao i qubav prema licu ~ije se ime izgovara pevaju}i... Onaj koji peva budi u sebi posebne ose}aje prema onom o ~emu peva, odnosno pojawe ga stavqa u savr{eni odnos, celo wegovo bi}e, sa onim o ~emu peva. Ve} je dugo vremena poznato da muzika ima blagotvorno dejstvo na telo, du{u i duh ~ovekov, deluju}i preko muzikoterapije podsticajno i okrepquju}i na pojedine specifi~ne telesne i du{evne bolesti ~oveka, koje danas najradije zovemo psihosomatskim bolestima; u muzikofarmakopsiji dana{weg i sutra{weg sveta, crkvena i duhovna muzika morale bi da zauzmu posebno zna~ajno mesto u le- ~ewu telesnih i du{evnih bolesti ~oveka, ili, {to je i va`nije, ova muzika treba da zauzme svoje zaslu`eno mesto u spre~avawu svih pomenutih bolesti. Kao psihijatru mi je poznato da je u ve}em delu Evrope, u poznatijim univerzitetskim centrima, u kojima se le~e akutne i hroni~ne psihi~ke bolesti, jo{ pre vi{e decenija uvedena muzikoterapija za ove bolesnike. Muzi~ki program orkestra, bilo onih sastavqanih od psihijatrijskih bolesnika - muzi~ara, bilo od gostuju}ih sinfonijskih orkestara iz zemqe i inostranstva, bri- `qivo se priprema za bolesnike i uvektako pode{ava da terapeutsko dejstvo bude maksimalno. Pojedini muzi~ki stru~waci, zaintresovani za ovakav rad, u dogovoru sa psihijatrima i klini~kim psiholozima bolnice, sastavqaju poseban muzi~ki program za mawe grupe obolelih od depresije, manije, shizofrenije, neuroze, straha itd, onakve solisti~ke, kamerne ili simfonijske muzike, koje selektivno deluje upravo na pomenute psihopatolo{ke entitetet u bolesnika, ~ime se posti`e odgovaraju}e terapeutsko dejstvo. Hteo bih ovom prilikom da spomenem da je na{ poznati pijanista Nikola Rackov odr`ao nedavno veoma uspe{an solisti~ki koncert sa odli~no odabranim, raznovrsnim muzi~kim programom pred prepunom salom Psihijatrijske bolnice u Vr{cu, bez ijednog incidenta od strane bolesnika me u kojima je bilo i te{kih i hroni~nih. Nije daleko vreme( a verovatno je negde ve} i stiglo ), kada }e se i crkvena i duhovna muzika mo}i s pravom ponuditi, na razne na~ine, bolesnim qudima, kao uspe{an lek za ubla`avawe, pa i le~ewe, sve ~e{}ih i brojnijih psihosomatskih bolesti u dana{wem uznemirenom i u mnogo ~emu duhovno, du{evno i telesno obolelom svetu. Pozitivno iskustvo bolnice za cerebro-vaskularna oboqewa Sveti Sava u Beogradu, ~ija kapela u okviru same bolnice ne mo`e da primi za vreme nedeqne liturgijr onaj broj bolesnika koji bi `eleli da liturgiji prisustvuje, mo`e da podstakne sve bolnice u Srbiji, bilo na gra ewu sli~nih kapela unutar bolnica, ili na dobrovoqno zajedni~ko odla`ewe pokretnih bolesnika u obli- `wu crkvu radi prisustvovawa nedeqnim liturgijama. Mawi ili ve}i hor koji prati bogoslu`ewe, zatim ispovest i pri~est pojedinih bolesnika, nesumqivo da imaju terapeutsko dejstvo na ubrzawe procesa izle~ewa i najte`ih bolesti u qudi. Ovakvo isto dejstvo na razne psihosomatske bolesti moglo bi da ima ponovqeno slu{awe Mokraw~eve Liturgije ili Hedlovih oratorija Mesija, Juda Makavejac ili Mendelsonovog Ilije i Pavla i, naravno, brojnih drugih remek - dela stare i nove duhovne muzike hri{}anskih kompozitora. Ve} smo ranije spomiwali blagotvorno dejstvo crkvene i duhovne muzike kao za{tite od razboqevawa kod zdravih qudi, pod logi~kom pretpostavkom da je qubav prema muzici, posebno prema duhovnoj i crkvenoj muzici negovana kod deteta ve} u porodici, a nastavqena da se predaje u {kolama. Ali ;ak i kada negovawe ovakve muzike, iz mnogo opravdanih i neopravdanih razloga nije postojalo, ni u porodici, ni u {koli, uvek iznova, svakako ne ~esto, de{avaju se ~uda. Iako, dakle, ona arhetipska, religiozna posuda sa kojom svi qudi dolaze na svet nije bila ni~im ispuwavana, pa je ve} i odrastao ~ovek ostao li{en razvoja, verovatno najzna;ajnije dimenzije qudskog bi}a koju ~ini wegov duhovni identitet - u uslovima `ivota Srba, od vremena Svetog Save do danas, wegov pravoslavni duhovni identitet - Bo`ija blagodat - ovako se u pravoslavnom svetu naziva neo~ekivan, ni~im zaslu`en izliv dara Duha Svetog nad ~ovekom ili u ~oveku - po{kropi nekog ~oveka koji je, mo`da prvi put u `ivotu, u{ao jedne nedeqe u crkvu za vreme liturgije ili, prvi put u{ao u koncertnu salu, i upravo to ve~e odslu{ao Stabat Mater, Rekvijem, ili te Deum, nekog od slavnih kompozitora sveta. Tako se doga}a da ovaj, na izgled slu- ~ajni miqenik Bo`iji, upravo preko sna`nog religijskog, muzi~kog do`ivqaja, postane i ostane trajan i postojan hri{}anski vernik do kraja `ivota. Na ovakve ~udesne doga}aje me}u qudima koji slu{aju crkvenu ili duhovnu muziku treba povremeno da pomisle aktivni izvo}a~i ovakve muzike, dirigenti, ~lanovi hora i svaki od instrumentalnih izvo}a~a u jednom simfonijskom ili kamernom orkestru. Bo`iji Duh, kao Nedremano oko nad dverima baroknih ikonostasa u hri{}anskim crkvama, stalno je prisutno nad nama i u nama, ali ovaj duh ~eka da mi, qudi, slobodno i iz qubavi, prokr~imo i o~istimo put, kako bi zrak Bo`ijeg Sunca prodro u dubine na- {eg bi}a, pomra~ene strastima i gresima. Vladeta Jeroti} (sa nau~nog skupa Crkvena muzika u pro{l. i na{em vrem )

19 OSMIREWU Ko ho}e me u vama da bude ve}i, neka vam bude sluga (Mk. 10,43) - tako je rekao Gospod na{ Isus Hristos svojim u~enicima. Raditi za druge do samozaborava, do `rtvovawa svojih udobnosti - eto ~emu je prizvao svoje sledbenike Gospod Isus Hristos. I On sam je slu- `io rodu qudskom, za wegovo spasewe, u dubokom smirewu. U svojoj Propovedi na Gori, On je kao prvi uslov za ulazak u Carstvo nebesko stavio duhovno siroma- {tvo, tj. smirewe. Smirewe nije bezvoqnost ili qigavost karaktera. Naprotiv, ono ide zajedno sa tvrdom voqom, sa `ivom misli i sa srcem punim qubavi. Hri- {}ansko smirewe natopqeno je znawem svoga li~nog nesavr{enstva, koje le~i du{u od samozaqubqenosti, uobra`ewa i drugih bolesti. Episkop Teofan misli da je u smirewu zalog duhovnog razvoja jedne li~nosti, tako da ~im neko izgubi smirewe, wegov duhovni razvoj prestaje. Srce takvoga ~oveka o~vrsne i postaje zatvoreno, a iskre dobra u wemu na kraju se gase. Suprotno tome sa porastom moralnog savr{enstva uve}ava se i smirewe. [togod ~ovek vi{e raste u vrlini, tim je on svesniji svoga nesavr{enstva. Gde je samoprekor, neosu ivawe drugih, neodgovarawe na uvrede - tu je nepomu}eno spokojstvo, govori episkp Teofan Zatvornik. Kao primer smirewa slu`i nam ugodnik Bo`ji - prepodobni Nikola Sveto{a. On je `iveo u vreme velikoga kne`a kijevskog Vladimira Monomaha. Sam je bio knez i on je bio prvi monah kne`evskog roda u Rusiji. Zamona{io se u Kijevo-Pe- ~erskoj Lavri. Nikakva odvra}awa wegovih ro aka nisu ga zadr`ala od puta u manastir. Ceo svoj `ivot je posvetio slu`ewu svojoj sabra}i u manastiru. Sam je cepao drva, nosio vodu, spremao stolove u trpezariji i niko ga nikada nije video da se odmara. Svojim smirewem, svojim dobrovoqnim odricawem od svoje voqe on je stekao op{tu qubav u manastiru i izvan wega. On je zadu`io Rusiju time {to je izmirio knezove ~ernigovske sa knezovima kijevskim. Time je on spre~io bratoubila~ki rat. Na primere neobi~noga smirewa nailazimo kod svih istinskih sledbenika Hristovih. I mi treba da idemo wihovim stopama. Treba stalno da pamtimo da je gordost i na{a samouverenost nespojiva sa smirewem. Samo onaj koji ne misli o sebi mnogo i visoko i ne pripisuje veliku cenu svojim sposobnostima, a vi- {e se stara da ugodi bli`wima, jedino taj zna {ta je prava radost i on je velik u o~ima Bo`jim. Zavolimo smirewe i vide}emo slavu Bo`ju - tako je govorio sveti Serafim Sarovski. Na izvor smirewaslivaseislavabo`ija. ZEMQAIKOST (po Desanki Maksimovi}) Druk~ije nam sad sunce sija, druk~ije nam se smeje voda. Tu inu sad na{e `ito klija, u zenici - u`arena ~ioda. Kidaju nam deo po deo tela. Drugom se sme{i vo}ka zrela. Pokorno nas gleda odse~ena glava sa pawa. Krvnik se ruga. Crne nam mrene preko zema. Kri~i svraka sa zar alog pluga. Svetli tek oko pod senkom-obrvom. Milost za de~ije jutro prvo! Milost za poraze i pobede, za du{e ispuwene mrakom. Za decu koja za no} osede, za `ita zasejana krvavom {akom. Milost za rod mi u ~asu zlosti, za svetle, u zemqi, ~eone kosti. Milost za an ele usamqene, za svako zrno prosute soli. Za vivka u vodi i krqu{t mrene, za sve bez nade je se molim. Za psalme koje niko ne ~ita. Za ba~eno zrno zlatnog `ita. Milost za svako godi{we doba, za bogatoga i siromaha. Za onoga koji je zloban i u ~asu sveop{teg mraka. Milost za gre{ne, posrnule, za poru{ene crkve i kule. Milost za prognanika na drumu, za crnu zvezdu na kraju veka. Za pose~enu carsku {umu (gde be{e bor, sad je kleka). Kogbudepetliuzao~as, dalä bude mrtve ilä bude nas? Milost za drevno srpsko ime, za one {to }e tek da se rode. Za hladna leta i vrele zime i pocrnele svete vode. Za one koji su uvek sami. Za mene, o O~e na{. Amin. Slobodan Rakiti} 19

20 KWAZ NIKOLA I JEZERANIN U U`ice iz Crne Gore - od Mora~e, doselio se Marko Bulatovi} biv{i oficirpokojnog kraqa Nikole. I ako je dostigao duboku starost, blizu devedeset godina, Marko Bulatovi} pri~a o doga ajima iz Crne Gore darom pravog propoveda~a, da ga je milina slu{ati. Quti se na neukusne {ale o Crnogorcima, kojima se ismejava vite{tvo i patrijahalni `ivot wihov. Za{to ne pi{u i ne govore o onom {to je uzvi{eno i pou~no iz `ivota Crnogoraca, nego, pquju na obraz naroda, ~ije je herojstvo najsvetlija ta~ka u `ivotu na{eg naroda, ka- `e zabrinuto Marko i tada mu o~i sinu naro~itim sjajem. Tim povodom Marko Bulatovi}, kao savremenik kraqa Nikole, wegov li~ni prijateq, ispri~ao mi je ovu pri~u: - Prije pedeset godina bila je u Crnoj Gori strahovita zima. Narod se zlopatio bez sto~ne hrane. Mnogima je stoka skapavala od gladi. Seno je bilo skupqe od `ita i te{ko se moglo kupiti. Jednom doma}inu sa Jezera, koji je na hrani imao oko dve stotine ovaca nestalo sena. Tra`io jezeranin po svoj Crnoj Gori prijateqa koji }e mu pozajmiti novac, da kupi sena, ali takvog prijateqa ne na e. Nameri se na jednog obe{ewaka, pa kad mu ispri~a svoje jade, ovaj }e mu, vi{e u {ali, re}i: Idi ~o~e na Cetiwe i na i Nikolu Mirkova. To je bogat ~ovek. Novac daje na zajam. Sigurno je da }e i tebi dati samo ga prona i. Jezeranin poveruje pri~i ovog {aqiv- ~ine, opremi kowa i do e na Cetiwe. Dugo je jezeranin raspitivao za ku}u Nikole Mirkova. Najzad mu pokaza{e dvorkneza Nikole, smatraju}i da je to neki kne`ev prijateq i poznanik, kad kneza zove Nikola Mirkov. Pred kne`evim dvorom jezeranina zaustavi dvorska stra`a. Vikao je jezeranin iz sveg glasa: Pu{tite me qudi, Ho- }u kod Nikole Mirkova, nijesam ja lopov. Znaju me sva Jezera. Ja sam po{ten ~oäek. ^uv{i graju pred dvorom, knez Nikola naredi da puste jezeranina u dvor. - Pomaga Bog, Nikola Mirkov. - Bog ti pomogao juna~e, odvrati toplo Knez, o~evidno u nameri da popravi utisak koji je na jezeranina u~inila stra`a pred dvorom. - Kojim dobrom ti na Cetiwe? - Nevoqa veqa, Nikola Mirkov. O}e da mi sav mal skapa od gladi. OvakÄe zime nije niko zapamtio u Crnoj Gori. Sijena nemam ni slamke, a zazimio sam dvije stotine brava. Pro{ao sam svu Crnu Goru, da na em novca u zajam i kupim sijena, pa ne na oh na dobra ~oäeka, koji bi mi pozajmicu u~inio. Na po{qetku me uputi{e na Cetiwe, tebi, Nikola Mirkov. Vele, da si dobari bogat ~oäek i poma- `e{ ko je u nevoqi. Daj mi do Petrova dana dvije stotine talijera u zajam, pa }u ti, kad ostri`em vunu i prodam mlade`, dug vratiti i dati fajde, koliko re~e{ da je pravo. Knez Nikola poznavao je Crnu Goru kao svoju ku}u. Ovaj prostodu{ni jezeranin, u velikoj nevoqi, videlo se, nije umeo lagati. Ode knez u odaje i iznese kesu u kojoj je bilo dvije stoitne talijera, pa je pru`i jezeraninu i re~e: - Evo ti dvije stotine talijera. Kupi sijena za stoku. Ali ne zaboravi da o Petrov - danu dug vrati{. Primaju}i kesu s novcem, jezeranin se udari sna`no po grudima, pa re~e: Bo`ja mi vjera, Nikola Mirkov, na Petrov-dan rano donije}u ti dug i fajdu, koliko je pravo, sem da poginem. I tada }e{ svoje dobiti. Imam ja sinove. I jezeranin ode ku}i. Dok je jezeranin izlazio iz dvora, knez Nikola dugo je za wim gledao. Svakako se divio vite{tvu ovog ~oveka. Do{ao Petrovdan. Nema jezeranina da dug donese. Zadocnio sa stri`om vune i prodajom mlade`i. Pro{ao mesec dana. Jednog dana pred dvorom kneza Nikole pojavi se jezeranin. Vodio je natovarenog kowa. Stra`a ga pusti u dvor kao starog poznanika. Do{av{i pred kneza Nikolu, jezeranin pade na kolena pa skru{eno zavapi: - Oprosti mi, käo Boga te molim, Nikola Mirkov. Zadocnio sam sa dugom mjesec dana. Volio bi da mi je pu{ka srce raznijela, nego {to mi se desilo da rije~ svoju ne odr`im. Ovce mi izmr{avile. Vuna nije na vrijeme podi{la za stri`u. Mlade` r ava. Nijesam je mogao na vrijeme da prodam. Oprosti mi, Nikola Mirkov, ili mi posjeci gre{nu glavu. Knez Nikola ganut izlivom ovolike ~istote, podi`e jezeranina i re~e mu: Ne o~ajavaj ~ovje~e. Opra{tam ti. Vidim da si morao zadocniti. Nisi ti kriv {to je zima ovakva bila. Utje{en i raskravqen jezeranin izvadi iz wedara dvije kese sa novcima. - Evo ti tvojih dvije stotine talijera, Nikola Mirkov, i pru`i knezu jednu kesu sa novcem. - Evo ti u ovoj kesi dvije stotine talijera fajde. Pravo je, jer si me dugo ~ekao i ku}u mi od propasti sa~uvao. 20

21 Zatim otovari kowa i donese ~abar sira od pedeset kilograma, pa }e re}i: - Nakupile `ene malo mrsa, pa ja donijeh, jerne vidim da ima{ ovaca i sigurno mrs kupuje{. Iz druge vre}e izvadi jezeranin oko 50 kilograma vune. - Kad sam po{ao tebi, Nikola Mirkov, `ene spremi{e malo vune tvojoj `eni. Reko{e, neka oprede malo pletiva eci za ~arape, kad nema ovaca da stri- `e. A i sam sam vidio da ti je `ena dokona. Ovolika briga jezeranina i izda{ni pokloni prijatno su delovali na kneza Nikolu. Pozove ga u dvori posadi prema sebi za sto. Po~eo je sa wim dug razgovor. - Boga ti, jezeranine, {ta se u Jezerima govori o knezu Nikoli? - Pita{ me, Nikola Mirkov, za na{eg svijetlog gospodara, pripita}e kao u ~u- ewu jezeranin. - Jeste, pitam te {ta se govori u Jezerima o gospodaru Crne Gore? - [ta se mo`e ve} samo dobro govoriti o ~estitom Knezu. On je na{a dika i ponos. - Ama ~uo sam e svijet pri~a, da je knez Nikola primio neke pare iz Rusije da podjeli sirotiwi, pa te pare potro- {io, a sirotiwi nije dao ni{ta. Na ove re~i jezeranin sko~i kao tigar. Izma~e se od stola. Desnom rukom muwevito uhvati za bal~ak od jatagana. - Ne govori, pasji sine, tako o gospodaru Crne Gore. Umukni odmah ina~e }u ti kao piletu odrubiti pasju glavu makar da si me rodio. Knez Nikola svijetao je kano jarko sunce. Samo la`u pasji sinovi. Vide}i da ovakva {ala mo`e da bude tragi~na, jer se nije lako {aliti sa ovakvim ~ovjekom, knez, da bi jezeranina malo umirio i sam potvrdi da je to la`. Najzad mu re~e: - Poznaje{ li ti juna~e na{ega kneza Nikolu? - Bo`je mi vjere, Nikola Mirkov, nikada ga nijesam vidio, jersa Jezera nijesam doqe ni slazio. I sada ne bi me vidio da me nevoqa nije sna{la. - Da li bi juna~e volio vi eti kwaza Nikolu? - Zarme jo{ pita{. Kako ne bi volio vi eti svoga gospodara, koji hrani i brani svu Crnu Goru! - Ja sam glavom kwaz Nikola, tiho re- ~e knez. Stra`a koja te propustila jeste dvorska stra`a. Uzmi obadvije kese sa novcima. Poklawam ti ih. Pozdravi mi moje di~ne jezerane i reci im da si bio kod mene. Ovo otkri}e delovalo je na jezeranina kao muwa. Sru{i se pred kne`eve noge. Obgrli ih maqavim rukama i kao u bunilu mucao je: Oprosti mi mi, sokole moj... Sre}o moja. Ponosu moj. Pri~aju}i posledwu scenu, Marko Bulatovi}, kao da pre`ivquje taj prijatni momenat, kroz dubok uzdah izgovara: Divno je to bilo. Svaki ~ovek ima slobodnu voqu, to mu je od Boga darovano, i svaki ~ovek po svojoj slobodnoj voqi odlu~uje se - opredequje, za vreme ovozemaqskog `ivota, za raj ili za pakao, i mo`e da izabere: Carstvo nebesko ili carstvo zemaqsko. Obadva nemo`e nikako. Ako pravoslavni hri{}anin izabere carstvo nebesko onda treba da ispuni zapovesti Bo`je. Koje? Sve! Svih deset i dve hristove zapovesti kao vrhunac nad ostalim a to su: 1. Qubi Gospoda svim srcem, svom du{omisvomsnagomsvojom. 2. Qubi bli`wega svoga kao samoga sebe. Savremeni hri{}ani 20. veka ne treba da se povode i `ele lepa odela, samo lepo provo ewe i zadovoqavawe svojih strasti. Pa to sve `ele i neznabo{ci, bezakonici i najve}i gre- {nici. Hristos je jasno rekao: Tra`ite samo carstvo Bo`je i pravde Bo`je - ostalo }e vam se sve dati po potrebi va{oj. Hristos jasno ka`e: Mir imajte sa svima i svetost, bez toga niko ne}e videti Gospoda. BOG ]E BITI SVE [TO NAM TREBA Ako je neko u nedoumici i ne mo`e da shvati kako mo`e Bog Qubavi da dopusti bilo kojem stvorewu da dopadne takvih jadnih i `alosnih muka, kao da gori u plamenu, neka se samo seti pri~e o zabludelom, mla em, sinu (koji je zatra`io od oca deo imawa koji wemu pripada, pa kada je sve potro{io u tu em svetu, shvatio je da je pogre{io, i vratio se ocu, gorko se kaju}i za greh koji je u~inio, i otac mu je oprostio, i napravio veliku gozbu zbog toga) i o stavu starijega brata prema wemu. Zar nije stariji brat `iveo na o~evom imawu? Zar nije imao qubav svoga oca? Zar ga otac nije molio i prekliwao da do e u ku- }u i uzme u~e{}e u radosnoj gozbi? Za{to se predao gor~ini i mr`wi? Da li mu je bilo i{ta uskra}eno? Za- {to se nije obradovao povratku svog mla eg brata? Razlog: unutarwa zloba i ogor~enost na milostivog oca i na pokajanog brata. Svojom zlobom je stvorio u sebi pakao. Uskra}ivawe svoje qubavi drugima, uzvra}awe mr`we za qubav, ogor- ~enost na tu u radost, biti okru`en qubavqu a mrzeti sve unaokolo, je ni{ta drugo do pakao. Takvo je ve~no stawe onih koji su sami sebe prokleli, koji su sami sebi stvorili svoj pakao. Oni su svi iskreno voqeni od Boga i od svih pravednika. Oni su svi pozvani u radost gozbe, koju daje Otac. Ono {to je najstra{nije za gre{nike to je ispuwewe obe}awa da }e u ve~nom `ivotu, posle vaskrsewa, Bog biti sve u svima stvorewima. O tome govori sveti Grigorije Nizijski: U ovom `ivotu mi zavisimo od mnogih odnosa, na primer: od vreme- 21

22 na, vazduha, mesta, jela i pi}a, odela, sunca, svetlosti lampe i drugih `ivotnih potreba, me utim, nijedna od wih nije Bog. U rajskom bla`enstvu }e Bo`anstvo biti sve {to nam treba, a Bog }e davati Sebe po meri svake potreba za onaj `ivot. U novom `ivotu, ve~nom, Bog }e biti sve za svoja stvorewa, ne samo za dobre nego i za zle; ne samo za one koji Ga vole, nego tako e i za one koji Ga mrze. Na Stra{nom sudu Gospod }e re}i svim bogomrziteqima: Idite od Mene, prokleti, u ogaw ve~ni - va{ sopstveni plamen besa i mr`we, jer bejah `edan va{e qubavi a vi mi je ne dadoste. Ja ogladneh radi va{eg bla`enstva, a vi mi niste istim dobrom uzvratili. Bejah u tamnici Svojom ~ove~ijom prirodom, a vi me ne posetiste u Mojoj Crkvi. Sada mo- `ete da idete kuda vas va{e zle o~i vode. Ali ma kuda vi i{li u tamu svojih mrze}ih srdaca, moja Qubav prati}e vas kao Ogwena reka, jer bez obzira na izbor va{ega zloga srca, vi jeste - Moja ~eda. MO@E DELATI U CRKVI Svakom ~oveku neizbe`no se postavqa pitawe: u {ta veruje i na kakav na~in `eli da `ivi, a iz toga proizilazi zakqu~ak da svako mora odmah zapo~eti da aktivno radi u korist onoga u {ta sam veruje, i {to `eli. Neko mo`da misli da je ispunio svoju du`nost, ako pose}uje bogoslu`ewa i daje milostiwu! Nove generacije hri{}ana ne mogu vi{e biti takve i tako rasu ivati. Preko je potrebno da budemo zaista oni dobri u koje sebe ubrajamo i kakvim se predstavqamo. Du`ni smo da sami ~uvamo veru svojih otaca i da budemo aktivni hri{}ani. To se odnosi podjednako na qude kao i na `ene. Slu`ewe `ene Bogu i Crkvi nije ni{ta novo. Od prvih dana hri{}anstva `ena je sledila Hrista i slu`ila Mu. Kroz `enu se Bog ovaplotio, do{av{i na zemqu kao su bez straha stajale pod krstom na kome je bio Hristos razapet, i {to je mo`da najzna~ajnije, kroz `ene mironosice prvo je objavqena svetu vest o Wegovom Vaskrsewu. Iako weno slu`ewe izgleda od drugostepene va`nosti, ipak u stvarnosti, uloga `ene u slu`ewu Crkvi je veoma zna~ajna. Pre svega pomi{qamo na monahiwe. Wihovo slu`ewe Bogu i Crkvi je o~igledno. No ovaj poziv nije svima dostupan. Za wega su vezana mnoga odricawa od nas samih, mnoge `rtve. Poziv druge vrste - je udati se za mladog ~oveka, koji se priprema za sve{teni~ki poziv i biti wegova aktvivna pomo}nica na crkvenom radu. Ako u ne{to verujemo svim srcem i svom mi{qu svojom, prirodno je da `elimo da tu veru predamo i drugima, i ba{ tu `ene imaju veliko preimu}stvo svojom ulogom u domu i `ivotu porodice. Porodica je temeq hri{}anskog `ivota, a duhovna atmosfera porodice, najve- }im delom, delo je majke. Od dolaska na ovaj svet nalazimo se pod uticajem duhovnog raspolo`ewa majke i wenih molitava. Dete, vole}i Boga svoje majke, zavole}e Ga i koja stvara i vodi porodicu punu hri{}anske qubavi, u kojoj `ivi vera, nada i qubav, pravi~nost i milosr e - vr{i veliku slu`bu u Crkvi. Jedna od va`nih grana crkveno-parohijskog rada jeset odr`avawe lepote i reda u hramu. Ovde `ene moguumnogomedaispoqesvojesposobnosti: spremawe i ukra{avawe hrama i u okviru crkvenog sestrinstva sa~iwavaju razne odbore koji su neophodni za plodotovornu delatnost parohije. Veoma zna~ajno poqe delatnosti u kome `ena mo`e da u~estvuje je rad u nedeqnim verskim {kolama ili {kolama koje imaju predmet iz verskog obrazovawa - veronauku. Me utim, prvo {to moramo u~initi jeste da u na{a srca i misli usadimo te`wu da postanemo istinski hri{}ani i uveriti sebe da je najboqi put za ostvarewe toga ciqa kroz Pravoslavnu crkvu, jer znamo da je ona Gospodwa Crkva i da nam je najboqi vo u duhovnom `ivotu. pripremila Teodora Paji} 22

23 Gospod je prolazio s one strane Jordana, kroz Judeju i s Wime su i{li Wegovi u~enici i mno{tvo naroda. Tada Mu je pri{ao jedan mladi} i postavio pitawe o savr{enstvu i svetosti: U~itequ blagi, kakvo dobro da u~inim da imam `ivot ve~ni? A On mu re~e: [to me zove{ blagim? Niko nije blag osim jednoga Boga. A ako `eli{ u}i u `ivot ve~ni, dr`i zapovesti. Re~e Mu:a koje? A Isus re~e: Ne ubij, ne ~ini preqube, ne kradi, ne svedo~i la`no, po{tuj oca i majku, i qubi bli`wega svoga kao samoga sebe. Re~e Mu mladi}: Sve ovo sa~uvah od mladosti svoje; {ta mi jo{ nedostaje? Re~e mu Isus: Ako `eli{ da bude{ savr{en, idi, prodaj svoje imawe i daj siroma- {nima, i ima}e{ blago na nebu, pa hajde za Mnom. A mladi} ~uv{i ovu re~ ode o`alo{}en, jer je imao mnogo imawa (Mt. 19, 16-22). Bogati judejski mladi} ispuwavao je starozavetne zapovesti jo{ od detiwstva, ali je Hristos postavio pred wim nov religiozni problem - prelaz na savr{enstvo. To savr{enstvo bi dostigao ako razda svoje imawe siroma{nima i po e za Hristom. Me utim bogati mladi} to nije mogao. Zemaqske materijalne vrednosti privla~ile su ga ja~e nego duhovne vrednosti u Bogu. Zato je Gospod posle toga slu~aja rekao svojim u~enicima: Zaista vam ka`em da }e bogati te- {ko u}i u Carstvo nebesko. I opet vam ka`em, lak{e je kamili da pro- e kroz iglene u{i, nego li bogatome u}i u Carsvo Bo`je (Mt. 19, 23-24). BOGATI MLADI] Ovaj slu~aj bogatog mladi}a ne treba shvatiti usko. Bogatstvo, koje se prepre~ilo na putu duhovnog rasta ovog mladi}a, nije samo zemaqsko bogatstvo u posedima i novcu, nego ono ozna~ava svaku privezanost za ovaj svet. To mogu biti na{a dostignu}a u dru{tvenom polo`aju, na{i interesi u specijalizaciji, na{a u`ivawa u karijeri, na{a qubav... Prirodno, na ovo }e neko da nam ka`e: Zar sve {to je gore spomenuto treba baciti u more? Ne, svakako ne. Sve o ~emu smo gore govorili sastavqa neophodne uslove za na{ ovozemaqski `ivot, ali stvar je u tome da mi moramo ovladati svim navedenim zemaqskim uslovima `ivota, a ne da ti uslovi ovladaju nama. Nesmemo postati robovi zemaqskih stvari, novca, razonoda, zadovoqstava, i lakomislenih zanosa... Mi moramo gospodariti nad wima, a ne oni nad nama. Jedna devojka, Tamara, stidela se svoje majke koja nije dozvoqavala da wene drugarice sednu na nedavno kupqeni kau~... Tamaru je bilo stid {to je za wenu majku kau~ bio va`niji od qudi... Zna~i, nema bitne razlike izme u Tamarine mame i trgovca milionera koji drhti nad svojim milionima, koliko i Tamarina mati nad svojim kau~em. Razlika je samo u koli~ini bogatstva i blagostawa, a odnos je isti. Treba s vi{e nezavisnosti gledati na sve te stvari i uslove `ivota, pamte}i da nikakva bogatstva, nikakvo materijalno blagostawe ne mo- `e dati ~oveku istinsku sre}u, jer sva ta bogatstva ne mogu utoliti wegovu duhovnu `e, wegove duhovne zahteve i ideale, ukoliko ovi ve} nisu zamrli u tr~awu za materijalnim dostignu}ima. Prava narodna mudrost, kojom se izra`ava slobodan odnos prema ovozemaqskim vrednostima, kao i istinska nezavisnost od materijalnih uslova `ivota, sastoji se u onoj biblijskoj spremnosti na sve: Bog dao - Bog uzeo... U jerarhiji ovozemaqskih vrednosti, materijalni uslovi `ivota nikada nisu igrali niti }e igrati prvenstvenu ulogu. Na prvom mestu u svetu uvek }e biti duhovne vrednosti, koje jedino daju smisao ~ovekovom `ivotu, daju mu sre}u i zadovoqstvo. To nije shvatio bogati mladi} iz Judeje, a to nisu shvatali ni milioni qudi koji su `iveli posle wega, alijegospodjasnorekaoiukazao nam put uzvi{enog savr{enstva kroz duhovnu slobodu i odre{enost od ovoga sveta. R. P. V. Jedan monah bi napu{ten od svog druga sapodvi`nika, i do e k avi Sisoju i re~e mu: Mene je napustio moj drug sa`iteq, i ja `elim da mu se osvetim. - Starac mu na to re~e: Hajde da se pomolimo Bogu! - I dok se moqahu, sveti starac re~e u svojoj molitvi i ovo: Gospode! odsada nam nije potrebno Tvoje starawe o nama, jer }emo se mi sami svetiti za sebe! - Kad brat ~u ove re~i, pade pred noge starcu i re~e mu: Odsada se ne}u preti sa tim bratom. Oprosti mi o~e! - I tako ava Sisoje izle~i svoga brata. 23

24 IKONA Pravoslavna ikona ukazuje na mogu}nost sjediwewa sa Bogom. Ona poma`e da uzvisimo svoj duh prema nebu. Pred wom umukne svako telo i um ~ovekov suo~ava se sa ve~no{}u. Ikona nam poma`e da postanemo ono {to treba da smo, prema onom preve~nom nacrtu koji je sam Bog nacrtao o svakom ~oveku i angelu. Taj prototip svake li~nosti ukqu~uje u sebi duhovnu lepotu i beskona~no moralno savr- {enstvo. Ikona, zna~i, predstavqa novoga ~oveka bez greha, preobra`enog u blagodati Bo`joj. Ona ne predstavqa zemaqsku i telesnu lepotu, kao {to je to slu~aj sa slikom i kipom. Ta duhovna lepota naro~ito se vidi na ikoni Majke Bo`je sa Hristom-Detetom u wenom naru~ju. U tradicionalnoj ikoni Bogorodice nazire se wena nebeska lepota zbog koje je ona uznesena iznad heruvima i serafima. Ikona ne oblikuje i ne ocrtava funkcije ili apstraktne ideje. Postoji veza izme u ikone i stvarnosti koju ona izobra`ava. Ona uva`ava istorijsku stvarnost koju ona svojim bojama i odslikava. Ali ikona nije gruba fotografija, nego nadahnuto ocrtavawe lika u kome se prepoznaje wegova duhovna sposobnost i podobije (sli~nost) sa Bogom. Ikona je deo kulta. Ona je otkrivewe ve~nosti u vremenu. Sveti Jovan Damaskin je rekao da je ikonopisac ili zograf koji `ivopi{e ikone - nalik na sve{tenika. Ikona predstavqa jednu odre enu istorijsku li~nost i kada mi wu celivamo, ta na{a qubav upu}ena je prototipu, praobrazu naslikanog svetiteqa. Pravoslavna ikona ne predstavqa trule`no telo svetiteqa, nego wegovo preobra`eno telo prosvetqeno blagoda}u, telo koje je nameweno za `ivot ve~ni. U to ime, ne postoji u Pravoslavnoj crkvi izdvojeni kult u kome bi se Hristova ~ove~anska priroda po{tovala za sebe. Za pravoslavne hri{}ane Hristovo ~ove~ansko telo je neodvojivo od bo`anske svetlosti Preobra`ewa. Dok umetni~ka slika predstavqa uglavnom ~ove~je zemaqsko telo, pravoslavna ikona oblikuje telo oslobo eno od greha, telo produhovqeno, telo nameweno vaskrsewu i preispuweno lepotom duhovnom. To je ona lepota o kojoj govori sv. Petar: Va{a lepota da ne bude spoqa u pletewu kose i u gizdawu zlatom i obla~ewu haqina; nego u tajnome ~oveku srca, u jednakosti krotkoga i tihoga duha, {to je pred Bogom mnogoceno (1 Petr. 3,3-4). Glavna obele`ja pravoslavne ikone nisu estetske prirode, ne sastoje se u blesku boja, nego u mo}i da prenosi veru, qubav, mir i unutra- {wu harmoniju Evan elske poruke. Pravoslavna ikona je vidqivi izraz dogme o preobra`ewu kosmosa. Kad se uporedi Rafaelova Madona sa pravoslavnom ikonom Bogorodice Marije, lako se da videti razlika izme u ta dva stila, izme u Rafaelove zemaqske i pravoslavne nebeske lepote. Pravoslavna crkva nema kipova, jer se u kipu mnogo ose}a zemaqska snaga tela. Slike renesansnih zapadnih slikara i wihove statue nagla{avaju fizi~ku lepotu ~oveka, kao i drevni Grci pre hri{}anstva. Kip je trodimenzionalan, vezan za zemqu. Posmatra~ ne mo`e da u e u duhovni dijalog sa kipom, jer mu on ne saop{tava ni{ta vi- {e od onoga {to se ve} vidi. Me utim, pravoslavna ikona sa zlatnim oreolom oko preobra`enog lika svetiteqskog zove posmatra~a u duhovne visine Bo`ije blagodati. Pravoslavna ikona nije obi~na slika, niti ilustracija Svetoga Pisma. Ona je predmet kulta i poseduje sve{teni karakter. Posebnom molitvom Crkve ona je osve}ena i time postaje sveta. Ikone su sastavni deo svete Liturgije. Sveti Vasilije Veliki je rekao da ono {to re~ saop- {tava uhu, to ikona saop{tava oku. Ona otkriva istinu koja je zasada sakrivena. Ona je ogledalo u kome se ogleda ve~nost novoga neba i nove zemqe {to }e do}i. Zato je Sedmi vaseqenski sabor odredio mesto Hristovoj ikoni i ikonama svih svetih u Crkvi Bo`joj. Pravoslavna ikona je zastava Pravoslavne crkve po kojoj se ona raspoznaje od nepravoslavnih. 24

25 O BLAGODARNOSTI BOGU Blagodarnost onoga koji prima poklone podsti~e darodavca da mu ih daje jo{ vi{e. Ko je nezahvalan u malom, taj je la`an i nepravedan i u velikom. Ko je bolestan i zna svoju bolest, taj treba da tra`i sebi leka. Ko je svestan svoje bolesti i greha, taj }e se lak{e srce umno`ava bolesti u sebi. A ukoliko se bolesnik opire lekaru, wegove patwe se samo uve}avaju. Nema neoprostivoga greha, sem greha neokajanoga. Dar ne ostaje neudvostru~en, sem ako se za wega ne poka`e blagodarnost. Seti se kako su pali velikani i bi}e{ zadovoqan svojim malim vrlinama. Goni samoga sebe i tvoj neprijateq ( avo) bi}e daleko od tebe. Pomiri se sam sa sobom, pa }e se pomiriti s tobom nebo i zemqa. Potrudi se da u e{ u svoju unutarwu prostoriju (svoje srce) i tamo }e{ videti prostoriju nebesku, jer su jedna i druga - jedno isto. Lestvica do Carstva nebeskog je unutar tebe, skrivena u du{i tvojoj. Sveto Pismo nije nam protuma~ilo {ta su to stvari budu}ega veka, ali nas je ono jasno nau~ilo da se ve} na ovom svetu, pre na{e smrti, mo- `emo nasla ivati divotama Carstva nebeskog. Iako je Sveto Pismo opisalo rajske divote imenima lepih ovozemaqskih stvari, no ono tako e govori da je Bog u raju pripremio ono {to oko ne vide i uho ne ~u (1. Kor. 2,9), a to zna~i da lepote budu}ega veka ne mogu se uporediti sa prolaznim lepotama ovozemaqskim i da nemaju nikakve sli~nosti sa dobrima ovozemaqskim. Neprestano se bavi molitvom u srcu i ima}e{ u wemu ~iste pomisli, toplinu umilenija i Bog }e sa- ~uvati tvoj um od ne~istih i prqavih pomisli. Ne usu uj se da isku{ava{ svoj um nepotrebnim pomislima ili gledawem onih lica koja bi te mogla navesti na isku{ewe, makoliko mislio o sebi da si jak... Bez obuke te{ko pada omladini da se stavi u jaram svetiwe. Po~etak pomra~ewa uma vidi se najpre u lenosti u vr{ewu Bo`je slu`be i molitve. Mi nosimo svoj krst na dva na~ina. Jedan na~in sastoji se u podno{ewu telesnih neda}a koje nailaze pod dejstvom razdra`itelnog dela du{e. A drugi na~in se sastoji u utana~enom delawu uma i razmi{qawu o Bogu. Ta se delatnost odvija u `elatelnom delu du{e i naziva se sazercawe. ^ovek mora prvo da obuzda svoje telo i da stekne telesne vrline, pa tek onda da pre e na umnu delatnost, na sazercavawe Slave Hristovoga Krsta. Treba da misli{ da je vrlina (dobrota) kao telo, a sazercawe (kontemplacija) kao du{a i da jedno i drugo zajedno ~ine jednog ~oveka. Sazercawe je ose}awe bo`anskih tajni koje se kriju u stvarima i u wihovim uzrocima. Kada ~uje{ o povla~ewu iz sveta, o napu{tawu sveta, tada najpre treba da razume{ {ta uop{te ozna~ava sama re~ svet. Re~ svet obuhvata u sebi takozvane qudske strasti. A strasti su sastavni deo nasle enoga sveta u kome sve te~e. Tamo gde prestaju strasti, tamo prestaje i svet u svojoj prejemstvenosti. A ovo su najpoznatije strasti: sklonost boga}ewu, sakupqawu bilo kakvih stvari; telesno nasla ivawe iz kojega proizilazi strast telesne pohote; ~astoqubivost iz koje izvire zavist; `eqa da se lepo obla~imo i da se drugima dopadamo; ~e`wa za qudskom slavom koja je uzrok zlopam}ewa; strah za telo. Gde te strasti prestaju, tamo je i svet umro. Kratko re~eno: svet je telesni na~in `ivota i plotsko mudrovawe. Onaj se, zna~i, oslobodio ovoga sveta koji vodi uzvi{eni na- ~in `ivota i koji se odlikuje ~istotom svoga uma. Starah za svoje telo biva u qudima nekada toliko jak da su zbog wega ~esto nesposobni da u~ine bilo kakvo po{teno i ~asno delo. Ali ukoliko u ~oveka prodire strah za svoju du{u, utoliko se strah za telo povla~i pred strahom za du{u. Ko se boji za svojudu{unebojisezasvojetelo. Bogu na{emu slava u vekove vekova. Sv. Isak Sirijski 25

26 Prof. Jovo Turawanin BOSANSKO-BAWALU^KA BOGOSLOVIJA Gradwa Bogoslovije Prostorije srpske osnovne {kole, u kojoj je privremeno bila smje{tena Bogoslovija, nisu bile dovoqne. Tu se samo poha ala nastava, dok je inetrnat bio na drugom mjestu. Oizgradwi posebne bogoslovske zgrade, u kojoj bi bile u~ionice zajedno sa konviktom, razmi{qalo se odmah ~im je {kola osnovana ali nije bilo sredstava. Za idr`avawe Bogoslovije, kao i za gradwu posebne zgrade oporezivani su bawalu~ki gra ani, tako {to je izvr{en popis, pa su svi dali sente (obveznice) na upisane iznose.svaki obveznik je bio du`an da da 12% gosi{wi prinos u ove svrhe, ~ime je udaren temeq za osnivawe bogoslovskog fonda. Obveznice su bile pohrawene kod bogatijih i zauzetijih trgovaca, ~ija je du- `nost bila da nabiru kamate i o tome pola`u ra~un Op{tinskom odboru. Evo jednog takvog sa~uvanog primjera. Kod gazda Save Mili}a bile su pohrawene sqede}e obveznice: 1. \or e Deli} 250 dukata 2. Savo Surutka 150 dukata 3. Savo Bilbija 170 dukata 4. Qubo Stefanovi} 230 dukata 5. Nikola Basla} 200 dukata 6. proto Trifun Jungi} 50 dukata 7. Luka ^ali} 40 dukata 8. Savo Basla} 50 dukata 9. LazarZeqkovi} 50 dukata 10. Zamfo Mili} 62 dukata 11. Risto Vuki} 50 dukata 12. \uro Jelisi} 50 dukata 13. arhimandrit Eski} 15,5 dukata Svega: 1367,5 dukata Za ostale obveznike se ne zna, niti kod koga su bile, niti ~ije su, ni na kolike iznose su glasile. Ako je ve} re~eno da je mitropolit Igwatije za gradwu Bogoslovije dao 1000 dukata, pa poslije posebnim pravilnikom odredio da taj iznos ostane kao bogoslovski fond koji se ne treba tro{iti, ipak je wegov nasqednik Dionisije dao pristanak da se i taj iznos utro{i u gradwu Bogoslovije. Da li su u tu svrhu dobili jo{ kakvu pomo} ne zna se, ali su bawalu~ki Srbi sakupili izme u sebe jo{ gro{a, pa su na ba{ti, uz staru {kolu do Carskog druma (danas zapadna strana Banskog dvora) sagradili godine za ono vrijeme najve}u zgradu u kojoj je smje{tena bogoslovija zajedno s konviktom. Bogosloviju je sagradio poduzetnik Ivan Gari} od }erpi~a (tada nije bilo cigle) i ko{tala je gro{a. Poslije austrougarske okupacije godine zgrada je slu`ila kao austrijska vojna bolnica sve dok na Bawalu~kom poqu nije podignuta garnizonska bolnica. Od tada nikada vi{e u Bawaluci nije obnovqena bogoslovska {kola. Sama zgrada je slu`ila za Srpsku mu{ku i `ensku osnovnu {kolu sve do godine kada je podignuta nova, moderna Srpska osnovna {kola. Godine za dinara zgradu i zemqi{te je otkupio prvi ban Vrbaske banovine g. Svetislav Tisa Milosavqevi} i na tom mjestu, poru{iv{i sve zgrade, podigao Banski dvor, i zgradu Banske uprave. Izdr`avawe Bogoslovije Na~in izdr`avawa Bogoslovije podrazumjeva pla}awe nastavnika, izdr`avawe u~enika, ogrijev, poslugu i ostalo. Pla}awe nastvanika je bilo donekle osigurano pomo}i 620 dukata, {to je dolazilo iz Srbije. Ovaj novac, radi tad- {wih politi~kih prilika i{ao je posredstvom arhimandrita Ni}ifora Du- ~i}a (hercegovca) iz Beogarada u Trst, a odatle, uru~iv{i ga li~no bawalu~kim trgovcima, je stizao u Bawaluku. Novac je pristizao redovno, polugodi{we po 310 dukata. U to doba u Beogardu je bio Ruski blagotvorni komitet pod vo stvom profesora Aksakova, koji je kulturno pomagao hri{}ansko slovenstvo u Turskoj. Ovaj Komitet je za Bogosloviju slao godi{we 500 dukata, dok je ostatak od 120 dukata obezbje ivala Srpska Kne`evska vlada. Za ake sa strane bio je ure en internat (konvikt) gdje su imali puno izdr`avawe, o ~emu je brigu vodio poseban {kolski odbro. Seoski narod je pomagao prilozima u novcu, hrani, drvima i drugim, jersu po cijeloj eparhiji skupqani dobrovoqni prilozi. Nasqednik mitropolita Igwatija, mitropolit Dionisije izdao je 18. decembra godine poslanicu u kojoj nare uje da svaki sve{tenik daje u korist Bogoslovije, po~ev{i od 10. januara po jedan dukat godi- {we. Dakle, za Bogosloviju su se brinuli svi uplivni faktori i dare`qivi narod, mada pri svemu tome prihodi nijesu bili tako veliki kao {to mo`e da izgleda. Nastavna osnova Bogoslovije Kada je sve bilo spremno i aci upisani, Bogoslovija je otpo~ela svoj rad 12. oktobra godine sa 5 (pet) aka, a za dva mjeseca su do{la jo{ petorica, od kojih je bilo 6 bawalu~ana, 1 4 iz drugih mjesta. Iz sa~uvanih kataloga ove na{e prve bogoslovije na prostorima Bosne i Hercegovine vidi se: Nastavna osnova, kretawe i doba aka, nastavnici i ocjene aka. Iz biqe`aka u katalozima se vidi da su po potrebi u Bogosloviju bili primani aci bez obzira na wihovu dob i prethodnu spremu. Bila su svega tri razreda. Po nastvavnim predmetima i pojedinim razredima i godinama vidi se da je nastavna osnova bila prepu{tena uvi avnosti uprave. Tako je za vrijeme Pelagi- }eve uprave od 12. oktobra pa do wegova hap{ewa u martu godine, {kolaska godina bila podijeqena na dva polugodija gdje su za svako polugodi{te 26

27 bili drugi predmeti. Poslije toga vremena, pa sve do zatvarawa {kole, vi{e se nastavni predmeti nisu dijelili po semestrima. Kroz svo vrijeme nastavqeni su uglavnom ovi predmeti: U razredu: Katehizis, Srpski jezik, Ra~un, Zemqopis, Istorija srpskog naroda i Crkveno pojawe. Kasnije su uvedeni: Fizika, Jestastvenica, Crkevnoslovenski jezik, Svjetska istorija, Dijetetika (nauka o zdravqu) i Wema~ki jezik kao obavezni predmet. U razredu: Srpski jezik, Crkvena istorija, Svjetska istorija, Ra~un, Zemqopis i Crkveno pojawe. Ovi predmeti popuwavani su, kako kada, sa Staroslovenskim i Wema~kim jezikom, Dijetetikom, Fizikom, Srpskim jezikom, Prirodopisom, tako da se godi{we obra ivalo 8 do 9 nastavnih predmeta. U razredu: Ovaj razred je trebalo otvoriti jo{ u po~etku 1868/9. {kolske godine, ali od ono 7 aka {to bje{e zavr- {ilo razred nijedan nije do{ao do razreda. Razi{li su se sbog katastrofe koja se dogodila u martu godine kada je uhap{en upraviteq {kole g. Vaso Pelagi}, radi ~ega je {kolski rad bio obustavqen ~itavo teku}e polugo e. Stoga su svi aci razreda, a i slabiji razreda morali da ponavqaju, tako da je tre}i razred otvoren tek po~etkom 1870/1. {kolske godine. Nastavni predmeti u razredu su bili uglavnom ovi: Dogmatika, Pastirka. Istorija Crkve, Obredoslovqe, Ra~un, Staroslovenski jezik i Crkveno pojawe. Uz ove predmete bi prema izboru dolazili jo{ i ovi: Metodika, Kanonsko pravo, Omilitika (tuma~ewe tesktova iz Svetog pisma), Retorika (besjedni{tvo), Istorija svijeta, Jestastvenica, Istorija Srba, Wema~ki jezik, tako da je bilo preko godine devet do deset nastavnih predmeta. [kolske kwige Kojim su se uxbenicima nastavnici slu`ili nije poznato osim uxbenika Istorija Crkve za u~e}u mlade` u izdawu Kwa`estva srpskog, Beograd godine. [kolaska godina bi obi~no po~iwala u septembru, a zavr{avala se krajem juna, dakle kao i u na{e vrijeme, a ako bi usqed kakvih pometwi, kao {to se de{avalo po~iwala kasnije, onda bi se i zavr- {avala kasnije.u Bogosloviju su primani aci bez obzira na prethodnu spremu i godine starsosti, {to je razumqivo, jertada nije bilo {kola, tako da je glavno bilo da aci znali ~itati i pisati. Bogosloviju su poha ali aci iz svih krajeva sjeverozapadne i sredwe Bosne. Razumije se da svi nisu imali namjere da budu sve{tenici, ve} su ih roditeqi slali da djeca dobiju kakvo bilo obarzovawe, po{to drugih sredwih {kola uop- {te nije bilo. Kretawe nastavnika Godine do{li su Vaso Pelagi} i PetarMitrovi}; u avgustu je do- {ao Dimitrije Risti} kao tre}i nastavnik; 1869/71 bili su \or e Lazarevi}, Savo Vuleti} i Sreten Todorovi}; 1871/72 su bili \or ije Radulovi}, Joco Kosti} i TatomirMilovuk; 1872/73 su bili \or ije Radulovi}, Stevo Vuleti} i A. Vasiqevi}; 1873/74., umjesto Vasiqevi}a dolazi Simo Popvi}; 1874/75. su bili \or ije Radulovi} i Aron Tapavica. Od po~etka februara Radulovi} je dao ostavku, tako da je do kraja {kolske godine ostao samo Tapavica i to na dva razreda i. Iz kojih razloga te godine nije bilo razreda nije poznato, ali se zna da su Aronu Tapavici, nakon {to je ostao sam, pomagali u~iteqi osnovne {kole, jer u katalogu razreda se vidi da je kod nekih ispita presjedavao Jovan Ze~evi}, u~iteq, koji je odli~nim uspjehom godine zavr{io ovu bogosloviju i odmah bio postavqen za u~iteqa u ovda{woj Srpskoj mu{koj {koli. Svi nastavnici ove prve bosanske bogoslovije bili su svjetovna (gra anska) lica. Na tri razreda bila su tri nastavnika. RektorBogoslovije Vaso Pelagi} se nije previ{e dopadao mitropolitu Igwatiju, tako da ga je mitropolit htio da ukloni sa mjesta rektora, govore}i da rektor treba biti svje{teno lice, ali nije nudio Pelagi}u da ga rukopolo`i, iako je za to imao potrebnu kavlifikaciju. Pelagi} je to osje}ao, ali nije ni- {ta preduzimao da odr`i svoj polo`aj, jer je dobro znao da ga srpski narod uva- `ava i voli i da je on spreman da u~ini sve. Godine 1867., zamjewuju}i bolesnog mitropolita Igwatija, u Bawaluku je do{ao episkop Zvorni~ko - tuzlanski g. Dionisije, koji je Pelagi}a ne samo rukopolo`io, ve} u ~in arhimandrita proizveo. Doznav{i za ovo mitropolit Igwatije se, ka`u, naqutio, ali nije ni{ta preduzimao. Pelagi} je, kako sam ka`e, u svojoj autobiografiji (Razvitak, 1910., sv. 1-3), plakao kao malo dijete, (od uzbu- ewa) kad su ga zamona{ili. U slede}em broju: Doga aji uz ^asni post godine 27

28 PRAVILA Ovo pravilo blago~estivog `ivota dao mi je na dan mog imendana veliki optinski starac, jeromonah Nektarije, sa ovim re~ima: Ovo ti je poklon za imendan. Predao ga je ba}u{ka dr`e}i listi} savijen u rukama. Na tom listu je nacrtan krst sa re~ima Gospode pomiluj. To je bilo 26. avgusta godine. U prvom trenutku nisam shvatio kakvo zan~ewe za mene ima taj sveti listi} i tek posle kon~ine straca, koji se upokojio 29. aprila godine postalo mi je jasno zna~ewe tog ba}u{kina poklona za mene. Kada se strac upokojio ostao sam sam, bez star~eskih uputstava i onog trenutka kada mi je bila neophodna pomo} starca, na{ao sam taj listi}, i pro~itav{i ga po drugi put, shavtio sam zna~ewe ba}u{kinog poklona. Pravila blago~estivog `ivota bila su za mene pravi `ivi starac. Protojerej Andrijan (iz dela Platona, arhiepiskopa Kostromskog) Prinu avaj sebe da uvek ustaje{ rano i u odre eno vreme.bez posebnog razloga nemoj spavati vi{e od sedam sati. ^im se prene{ iz sna, odmah iznesi svoju misao Bogu i sa strahopo{tovawem se oseni krsnim znamewem. Razmi{qaju}i o raspetom Gospodu Isusu Hristu, koji je radi na{eg spasewa umro na krstu. Odmah ustani s posteqe, obuci se i ne dozvoqavaj sebi da se dugo ba{kari{ u krevetu. Obla~e}i se, pamti da se nalazi{ u prisustvu Gospoda Boga i An ela ~uvara, i razmi{qaj o padu Adama, koji je grehom li{io sebe ode}e nevinosti i moli od Gospoda Isusa blagodat da se obu~e{ u Wega. Zatim odmah po~ni jutarwe molitve; prekloniv{i kolena, moli se pa- `qivo, sa straohopo{tovawem i najdubqim smirewem, kako si i du`an pred Gospodom Svemogu}im; moli od Wega vere, nade i qubavi, blagoslov za nastupaju}i dan, kao i snagu da mirno primi{ sve ono {to Wemu bude blagougodno da ti po{aqe ili popusti na tebe toga dana i da pretrpi{ sve te{ko}e, bede, smu}ewa, nevoqe, `alosti bolesti du{evne i telesne, iz qubavi prema Isusu Hristu. Imaj ~vrstu nameru da sve ~ini{ za Gospoda Boga, da sve primi{ iz Wegove o~inske ruke, i posebnu re{enost da uradi{ konkretno to i to dobro, a da izbegne{ konkretno to i to zlo. Svakog jutra makar ~etvrt ~asa posve}uj razmi- {qawu o istinama vere, posebno o nedoku~ivoj tajni ovaplo}ewa Sina Bo`ijeg i o Wegovom stra{nom drugom dolasku, o raju i paklu. Razmi{qaj ovako: Mo`da je ovaj dan posledwi dan moga `ivota, i sve radi onako kako bi `eleo da radi{ kad bi ovog ~asa morao da prestane{ pred sud Bo`ji. Blagodari Gospodu Bogu {to te je sa~uvao pro{le no}i i {to si jo{ uvek `iv i nisi umro u gresima. Koliko je qudi pro{le no}i prestalo pred stra- {ni sud Gospodwi! Zato zablagodari Boga {to za tebe jo{ uvek ima vremena, blagodati i milosr a i sredstava za pokajawe i zadobijawe neba. Svako jutro razmi{qaj o sebi da tek sada kre}e{ i po- ~iwe{ da bude{ hri{}anin; a da je pro- {lo vreme beskorisno propalo. Posle molitvi i razmi{qawa, ako ti vreme dozvoqava, pro~itaj neku duhovnu kwigu, npr. Dimitrija (Rostovskog): Duhovni azbu~nik i sv. Tihona Zadonskog: Dragocenost, od sveta sakupqena i ~itaj dok tvoje srce ne do e u umirewe. Dovoqno razmisliv{i o jednom mestu, ~itaj daqe i slu{aj bri`qivo ono {to Gospod govori tvom srcu. Posle toga zanimaj se svojim poslovima i sva svoja zanimawa i radovi neka budu u slavu Bo`iju. Pamti da te Gospod uvek gleda, vidi sva tvoja dela, radove, ose}awa, razmi{qawa i `eqe i obilno }e ti vratiti za sva tvoja dobra dela. Ne zapo~iwi nijedan posao dok se ne pomoli{ Gospodu Bogu, jerono {to mi radimo ili govorimo bez molitve, posle se pokazuje ili kao pogre{no ili kao {tetno i izobli~ava nas, na za nas nepoznat na~in. Sam Gospod je rekao: Bez mene nemo`ete ~initi ni{ta. U svojim poslovima uvek budi bezbri`an i wihov uspeh pripisuj blagoslovu Gospodwem. Ispuwavaj sve ono {to ti je te{ko kao epitimiju za svoje grehe; u duhu poslu{awa i smirewa, dok nastavqa{ svoj rad, proiznosi kratke molitve, posebno Isusovu molitvu i se}aj se Isusa, koji je u znoju lica Svoga jeo hleb Svoj, rade}i sa Josifom. Ako su se tvoji poslovi zavr{ili uspe{no, onako kako si `eleo, blagodari Gospodu Bogu, a kao su se zavr{ili neuspe{no, seti se da to Bog dopu{ta, a Bog uvek ~ini sve dobro. Za vreme obeda pomisli kako Otac Nebeski otvara ruku Svoju da bi te nahranio; nikada ne izostavqaj molitvu pre jela, daju}i sa svog stola i sirotima. Posle obeda smatraj da si ti jedan od pet hiqada koje je ~udesno nahranio Isus Hristos; zablagodari Mu od srca i moli Ga da te ne li{i nebeske hrane, re~i svoje i pre~istih Tela i Krvi Svojih. Ako `eli{ miran `ivot, celog sebe predaj Bogu. Ne}e{ na}i du{evni mirsve dok se ne uspokoji{ u jedinom Bogu, qube}i Wega Jedinog. Uvek u svemu se}aj se Gospoda Boga i Wegove svete qubavi za nas gre{ne. Trudi se da u svemu ispuwava{ voqu Bo`ju i da uga a{ jedino Bogu, radi i trpi sve radi Boga. Brini se ne o tome da te uva`avaju i vole qudi ovoga veka, nego o tome da ugodi{ Gospodu Bogu i da te savest tvoja ne izobli~ava zbog grehova. Bdij bri`qivo nad samim sobom, nad ose}awima, razmi{qawima, pokretima srca i strastima; ni{ta ne smatraj mawe va`nim kada je re~ o tvom ve~nom spasewu. U Vreme kada razmi{qa{ o Bogu, umno`i svoje molitve, da bi se Gospod tebe setio onda, kada ti zaboravi{ na Wega. U svemu neka ti bude u~iteq Gospod Isus Hristos i gledaju}i na Wega okom uma svoga, ~e{}e pitaj samog sebe: {ta bi u ovom ~asu pomislio, rekao i uradio Isus Hristos?. Budi krotak, tih, smiren; }uti i trpi po primeru Isusa. On ne}e polo`iti na tebe krst koji ti ne mo`e{ poneti: On Sam }e ti pomo}i da nosi{ krst. Ne misli da mo`e{ zadobiti neku vrlinu bez `alosti i bolesti du{e. Moli od Gospoda Boga blagodat da {to boqe ispuwava{ Wegove svete zapovesti, makarti se one ~inile i veoma te- {kim. Kada ispuni{ neku zapovest Bo- `iju, o~ekuj isku{ewa, jerse qubav prema Hristu ispituje kroz savladavawe prepreka. Ni na kratko nemoj biti u dokolici, ve} svagda prebivaj u poslu, radovima, jeronaj ko ne radi nije dostojan imena ~oveka. Osamquj se, po primeru Isusa, Koji se udaqiv{i se od drugih qudi, molio Ocu Nebeskom. U vreme du- {evne te{ko}e ili hladno}e u molitvi i drugim blago~estivim zanimawima, ne ostavqaj ~iwewe dobrih dela, jer se i Gospod Isus Hristos tri puta molio, kada je Wegova du{a bila `alosna do smrti. Radi sve u ime Gospoda Isusa i tako }e svako tvoje delo biti bogougodno. Be`i i od najmawih grehova, jer, ako se ne udaqi{ od malih, neizostavno }e{ pasti u ve}e i te`e. Ako ho}e{ da te ne mu~e zle pomisli, sa smirewem primaj poti{tenost du{evnu i muku telesnu, ne u neko odre eno vreme, ve} u svako vreme, na svakom mestu i pri svakom poslu. Svaku pomisao koja te udaqava od Gospoda, posebno skvernu plotsku misao, teraj od sebe {to pre mo`e{, kao {to sa ode}e 28

29 skida{ svaku varnicu koja na wu padne. Kad nai e takva pomisao, krepko se moli: Gospode, pomiluj, Gospode, pomozi mi Gospode, ne ostavi me, izbavi me od isku{ewa, ili nekako druga~ije. Ali, u toku isku{ewa nemoj se uznemiravati. Onaj koji {aqe u borbu, da}e i snage za pobedu. Budi spokojan duhom, uzdaj se u Boga: ako je Bog s tobom, ko }e protiv tebe? Moli ga da odagne od tebe sve {to hrani tvoje samoqubqe, makar to bilo za tebe veoma i da `ivi{ i da umre{ za Jedinog Gospoda Boga i da svecelo pripada{ Wemu. Kada pretrpi{ neku sramotu od qudi, pomisli da ti je Bog to poslao radi tvoje glave i tako }e{ u tom be{~a{}u biti bez tuge i uznemirewa, a na slavu. Ako ima{ hranu i ode}u, budi i samo time zadovoqan po primeru Isusa, Koji je radi nas osiroma- {io. Nikada se nemoj prepirati, sebe previ{e {tititi i izviwavati, ni{ta ne govori protiv na~elnih ili bli`wih bez nu`de i morawa. Budi iskren i prost srcem, s qubavqu primaj pouke, savete i izobli~ewa od drugih, ~ak iako si vrlo uman. Nemoj da mrzi{ ili zavidi{, ne budi previ{e strog u re~i i delu. Ono {to ne bi `eleo sebi, nemoj ~initi drugome, i ono {to `eli{ sebi od drugih, jo{ pre uradi ti sam drugima. Ako te neko poseti, uzvisi srce svoje ka Gospodu Bogu, i moli Ga da ti da duh krotki, smireni i sabrani; i budi ne`an, skroma, oprezan, blagorazuman, slep i gluv za okolnosti. Pamti da se Isus nalazi me u onima sa kojima se ti nalazi{ i razgovara{. Ne govori ni{ta nepromi{qeno, znaj da je vreme kratko i da je ~ovek du`an da da odgovor za svaku beskorisnu re~. Nazna- ~i odre eni ciq razgovora i trudi se da ga upravi{ ka spasewu du{e. Boqe je da slu{a{, nego da govori{: blagoglagoqivost te ne}e spasiti od greha. Moli Gospoda da ti da da blagovremeno i }uti{ i govori{. Nemoj biti qubopitqiv: ne raspituj se o novostima, jer one raspiruju duh. Ako i nekome donese{ korist svojim re~ima, u tome vidi blagodat Bo- `iju. Kada se nalazi{ sam sa sobom, ispituj sebe da li si u~inio ne{to gore nego pre, da li si pao u neke grehe koje pre nisi ~inio? Ako i zgre{i{, odmah moli opro{taj od Boga za smirewe, skru{eno- {}u i dom za Wegovu blagost i po`uri da prinese{ pokajawe pred duhovnim ocem, jer svaki nepokajani greh je greh k smrti. Pritom, ako ne bude{ `alio zbog grehova koje si u~ini, opet }e{ u wih upasti. Trudi se da svakom ~ini{ dobro, koliko i kad god mo`e{, ne razmi{qaju}i o tome da li }e ti neko oceniti to dobro ili ne}e, da li }e ti biti blagodaran ili ne. I raduj se ne onda kada nekome u~ini{ dobro, ve} kada bez zlopam}ewa podnese{ uvrede od drugog, posebno od onoga kome si ~inio dobro. Ako te neko ne poslu{a posle tvoje prve re~i, nemoj ga kroz raspravu primoravati, ve} se okoristi blagom koje je on izgubio. Jer, nezlobivost }e ti doneti veliku korist. Ali, kada se {teta od jednoga {iri na mnoge, onda takvoga ne trpi, ne tra`i svoju korist, ve} korist mnogih. Op{te blago je va`nije od delimi~noga. Za vreme ve~ere se}aj se posledwe ve- ~ere Isusa Hrista, mole}i da ga te udostoji nebeske ve~ere. Pre nego {to legne{ da spava{, ispitaj svoju savest, moli svetlost za poznawe svojih grehova, moli opro{taj za wih, obe}aj ispravqawe, odrediv{i jasno i ta~no u wemu konkretno i na koji na~in misli{ da ispravi{ sebe. Zatim predaj sebe Bogu, kao da si du`an jo{ ove no}i da stane{ pred Wim; preporu~i sebe Majci Bo`ijoj, An elu ~uvaru, Svetitequ ~ije ime nosi{ (ako nosi{ ime Svetiteqa)... Zamisli da je tvoja posteqa grob, a pokriva~ da je mrtva~ki pokrov. Oseniv{i se krsnim zakonom i celivav{i krst koji nosi{ na sebi, usni pod za{titom Pastira Izraiqeva Koji ~uvaju}i ne drema niti spava. Ako ne mo`e{ da spava{ ili ako bdi{ za vreme no}i, se}aj se re~i: U pono}i se za~u vapaj: evo ili se seti posledwe no}i, kada se Isus molio Ocu do krvavog znoja; moli se za one koji se nalaze u te{kim bolestima i samrtnom mu~ewu, za one koji stradaju i koji su preminuli i mole Gospoda da tebe ne pokrije ve~na tama. Usred no}i ustani sa posteqe i pomoli se, koliko ima{ snage. Za vreme bolesti, pre svega, polo`i svoju nadu na Boga i ~esto se se}aj i razmi- {qaj o stradawima i smrti Isusa Hrista, radi ukrepqewa duha u vreme bolesti. Neprestano tvori molitve, koje zna{ i koje mo`e{, moli od Gospoda opro{taj grehova i trpqewe za vreme bolesti. Na svaki na~in se uzdr`avaj od roptawa i razdra- `qivosti, tako uobi~ajenih u vreme bolesti. Gospod Isus Hristos je pretrpeo radi na{eg spasewa najte`e bolesti i stadawa, a {ta smo mi u~inili ili pretrpeli radi na{eg spasewa? [to ~e{}e idi u hram na Bo`anstvenu slu`bu, posebno se trude}i da bude{ u hramu za vreme liturgije. A nedeqe i prazni~ne dane obavezno posve}uj ~iwewu dobrih dela. Nalaze}i se u hramu, uvek se se}aj da se nalazimo u prisustvu Bo`ijem, u prisustvu Angela i svih Svetih. Ostatak dana, posle Liturgije posve}uj ~itawu duhovne literature i ~iwewu drugih dobrih dela i dela qubavi. Svoj ro endan i imendan posebno posve- }uj ~iwewu dobrih dela. Svake godine i svakog meseca strogo ispituj svoju savest. Ispovedaj se i pristupaj Svetim tajnama {to ~e{}e. Primaj Svete Tajne uvek sa istinskom gla u i istinskom `e- u du{e, sa skru{enim srcem, sa strahopo{tovawem, smirewem, verom, nadom, qubavqu. [to ~e{}e razmi{qaj o stradawima i smrti Isusa Hrista, mole}i ga da pokrije tvoje grehe i da te primi u Carstvo Wegovo. Ime Isusovo imaj svagda na usnama, u umu i u srcu. [to ~e{}e razmi{qaj o velikoj qubavi prema tebi Gospoda Boga, Kome se u Trojici slavimo i poklawamo, da bi i sam zavoleo Wega svim srcem svojim, svom du{om svojom i svim silama svojim. rade}i ovako, vodi}e{ miran `ivo na zemqi, a bla`en na nebu u vekove vekova. Blagodat Gospoda na{ega Isusa Hrista da bude s tobom. Amin. S ruskog R. B. 29

30 BOGORODICI ^edna Djevo, majko mila, du{u si mi iscjelila. Pa umjesto da Ti kli~em bolnim glasom ja Ti vi~em. Pomozi mi majko mila i spasi me od lukavstva, svake muke i izdajstva. ^edna Djevo Vladi~ice, nasmij moje tu`no lice. Smiluj mi se Majko mila, tuga me je ve} ubila. Iako sam nedostojna Tebi da se molim ja, Oprosti mi sagre{ewa I uni{ti bol i zla. Majko mila i Presveta, Ti si ru`a cijelog svijeta. Molitva je moja sva Tebi da slu`im ja. Svjetlana ]erani} Sokolac SVIJET OKO NAS Okrenem se, vidim ono {to ne vidim, ~ujem ono {to ne treba, osjetim ono {to boli. Zar tu ima ne{to stvarno, istinski postojano? ^ovjek ka`e sebi da je umjetnost `ivjeti. Ali {ta onda zna~i pre`ivjeti? Umjetnost `ivota uobli~ava qudski razum, daje mu formu, kao {to vajar vla`noj glini daje oblik. Umjetnost, kao i `ivot, je ne{to trajno, jer se vremenom wegova vrijednost ne mijewa. Ali pre`ivqavati je ne{to drugo. Kada iza ~ovjeka ostane wegova misao, zalutala u kr{u i divqini, u kraju u kome je ro en, dobije se upravo to pre`ivqavawe. I onda ta skamewena misao koja je poprimila oblik `eqe, postaje spona izme u dva `ivota, izme u dvije li~nosti. Te li~nosti su ~ovjek koji je `ivjeo i ~ovjek koji pre`ivqava. Kad se ka`e da neko pre`ivqava ne mora zna~iti da `ivi u neima{tini. ^ovjek mo`e da pre`ivqava sopstvene emocije koje ga ~ine onom drugom li~no{}u. Ovo pi{em da bih shvatila sebe. Ja imam svoj san. Snovi mogu odvu}i qude sa `ivotnog puta, ali ~ovjek bez sna nije ~ovjek, kao {to ni `ivot bez sna nema ciq. Strah od `ivotnih isku{ewa mo`e u ~ovjeku uni{titi `equ da ide do svog ciqa, mo`e uni- {titi ambicije, a samim tim i snove. Taj strah li{ava qude sre}e, jer se oni boje onoga {to }e biti kada je izgube. I ba{ zaslepqeni tim strahom, qudi ne vide u ~emu je istinska sre}a. Takvi qudi nisu na pravom `ivotnom putu. [to se vi{e milosti zlu daje ono }e biti jo{ stra- {nije, i sa ve}om `udwom }e tra`iti jo{ vi{e. Udru`i}e se vi{e zla, vi{e krvolo~nih zvijeri, pohlepno }e pogledati izgubqenu ~ovjekovu du{u. Tad jedino oru`je bi}e vjera i postavqa pitawa, ali ~ovjek, u milosti i nemilosti pesimisti~kog razmi{qawa, nije sposoban da prona e odgovor. Tu se ja pozivam na rije~i molitve: Bo`e, daj mi snage da izdr`im ono {to ne mogu promjeniti, i hrabrosti da promjenim ono {to mogu, i mudrosti da razdvojim to dvoje..." Dragana Ni{i} Bawa Luka 30

31 LASTAVICE, PTICO MILA Lastavice ptico mila posudi mi svoja krila u visine da se dignem do Ilixe moje stignem da povi~em: tu sam raju tu sam mili zavi~aju lastavice, lastavice... Lastavice, ptico mila posudi mi svoja krila, Vrelo Bosne da posetim gordi Igman da preletim do svog doma da se spustim bol iz grudi da ispustim. Lastavice, lastavice... Lastavice, ptico mila, posudi mi svoja krila, da potra`im kutak jedan, sasvim mali alä bezbedan, {to }e mir mi, ne rat dati, mamin osmeh da se vrati. Lastavice, lastavice... Lastavice, ptico mila, posudi mi svoja krila, da sakupim porodicu, mamu, tatu i sestricu, neka ratu bude kraj, da prona em zavi~aj. Lastavice, lastavice... Vesna Deli} Sokolac DIVAN JE BOG U SVETIMA SVOJIM Pokloniv{i se pivskom manastiru, pomolili smo se Bogu u wemu i krenuli daqe. Slede}a Svetiwa kojoj smo htjeli da se poklonimo je manastirostrog. U wemu se nalaze mo{ti Sv. Vasilija Ostro{kog. Autobus je sporo puzio,dok je nestrpqewe sve vi{e raslo. Pribli- `avaju}i se svetiwi tiho smo i pobo`no pojali tropare i duhovne pjesme na slavu Gospoda i Sveca. Osje}ala sam duhovni miri molila se da nam Gospod podari svoj mir,oprosti sve grijehe, bude pomo}nik i Pastir. Najzad autobus je stao. Ispred nas veli~anstven i divan prizor. Ne{to sli~no nisam nikada vidjela u svom `ivotu. Manastirobasjan u no}i kao da je privezan za nebo. Gospode, mi po milosti Tvojoj ulazimo u dom Tvoj. Hvalimo i veli~amo Tebe Bo`e i Ugodnika Tvog Svetog Vasilija. Primi nas Svemogu}i u naru~je i izbavi od svake nevoqe, zla i muke. Obavijeni prvom ve~erwom tamom `urili smo da se poklonimo svetim mo- {tima. Kretali smo se uskim pre~icama jedni iza drugih `ure}i da {to prije stignemo. Stajali smo ispred gorweg manastira Ostroga zadivqeni prizorom. Sijao je kao naj~istiji biser, to veliko uto~i{te u kome se osje}a prisustvo Svetoga Duha. Du{a je postala lagana,ispuwena vjerom. Svuda oko mene vjernici. Cjelivaju i poklawaju se mo- {tima Svetog Vasilija. Mole se Gospodu i Svecu za opro{taj grijehova, za zdravqe, za `ivot vje~ni. Pobo`no poju- }i i mole}i se sa strahom pristupam mo- {tima Svetiteqa. Ulaze}i u pe}inu pokajni~ki i oborene glave molila sam se za sve qude,za mir, za sre}u i blagostawe cijeloga svijeta. U meni je `ivjela nada da }e se sve molitve ispuniti,ako vjerujemo u Gospoda, ako idemo putem Gospodwim i dr`imo Wegove zapovijesti. Sutradan, zbog velikog prisustva vjernika nismo mogli stajati i hramu Doweg manastira, i jo{ jednom zajedni~ki uputiti zahvalnost na zajedni~koj molitvi. (ozvu~ewe u najmawu ruku djeluje smije{no jerse ~uje samo jedna strana onih koji odgovaraju na Sv. liturgiji). Bilo je te{ko oprostiti se od ovog svetog mjesta. Gledala sam jo{ uvijek nasla uju}i se qepotom ove Svetiwe dok se autobus udaqavao strmim u nadi da }u opet do}i pomoliti se Bogu i Sv. Vasiliju i tu na}i svoj mir. Nata{a Tomovi} Sokolac 31

32 SA POKLONI^KOG Bo`jom pomo}u, ~lanovi dje~jeg hora Romanijske Lazarice, krenuli su put manastira Ostroga, jedne od najve}ih srpskih svetiwa. Ispuwavaju}i te`we i plan da se {to bli`e upoznamo sa na{im svetiwama, da upotpunimo svoje znawe, produhovimo i obogatimo na{e dje~ije du{e, svake godine organizujemo poklowewe svetiwama. Pro{le godine pohodili smo ov~arsko-kablarske manastire, malu srpsku Svetu goru. Ovaj put upozna}emo zadu`bine i svetiwe loze Nemawi}a i Ostrog. Vesela i razdragana djeca poju}i duhovne pjesme, govore}i stihove nau~enih pjesama i recitacija, odjeqke i citate iz Svetog Pisma, ~inila su putovawe prijatnim, protkanim zadovoqstvom i vedrinom. Pivska panorama Na obodu bezbrojnih uzvi{ewa i kamewara Crne Gore, kao oaza u pustiwi smje{ten je Pivski manastir. Crkva je prene{ena kamen po kamen sa prvobitne lokacije, ali je vjerno sa~uvana pa je izuzetan primjer sakralne arhitekture i idealne freskodekoracije. Polo`aj manastirske porte oboga}en pokojim cvijetom i zdravim ~istim vazduhom, pru`a prekrasnu panoramu i veli~a izda{nost i dar Tvorca, upravo ovom predjelu. Svuda mir, postojanost, ~istota... Svjetlo u no}i Sve oko nas polako nestaje i urawa u gustu tamu. No}, podobna onoj koja ponekad obavija ~ovjekov `ivot, koja nastupi kad presu{i izvor `ivotne radosti. Nesigurno, pipaju}i u mraku tra`imo zra- ~ak nade, koja }e nam darovati snagu neophodnu za borbu i opstanak. Tada se na naboru skuta planine, kao jedini svijetli motiv na tamnoj povr{ini ovoga dijela svijeta, pojavquje manastirostrog. Ti- {ina. Momenat kada je svako dje~ije srce `ivjelo molitvom i bilo otvoreno samo za Gospoda i Sveca. U trenutku ovog mira postali su odrasli qudi. Svjesni Bo`je mo}i, sa strahom su pristupali i poklawali se ~udotvornim mo{tima. Kod Gorweg manastira mno{tvo qudi. Sjede i le- `e na kamewu, zemqi, odlu~ni da tu provedu ovu nesvakida{wu i darovanu no}. Nije smetwa ni hladno}a koja ovdje na visini polako ste`e kako no} odmi~e, ni neudobnost smje{taja i do~eka, jergospod je Svjetlost: i vidjelo svjetli u tami... a qubav prema Svetitequ sve vatrenija. No}nu ti{inu samo ponekad remete koraci zakasnelih poklonika i tiha i pobo`na pjesma hora. Bo`e moj: svi ovi qudi su vidjeli u Tebi i tvom Svetom Vasiliju - jedini zrak nade u tami svog `ivota. Svi }emo mi jednoga dana kada nestanu la`i i i{~ezne veo zabluda na{ih, morati zaviriti u du{u svoju i na}i jedinu i pravu istinu. Tada }emo, poslije svega, pomo} dobiti jedino od Gospoda jerje on na kraju svih na{ih puteva. Svako od nas koji smo te ve~eri celivali svete i netrule`ne i ~udotvorne mo{ti Svetog Vasilija, iza molitvenog izraza lica, krio je svoje o`iqke, svoju pri~u i `equ za opro{tajem grijehova. Posledwi pogled na Ostrog ~uvao je u sebi zahvalnost, miri spokojstvo u du- {i, ali i nekoliko rije~i molitve: Oprosti Vasilije Sveti onima koji se nalaze u domu Tvom, koji umjesto da slu- `e Gospodu, Tebi i rodu svome tjeraju nas nevoqne od Tebe. Milijana Koji} Sokolac 32

33 MANASTIR DAJBABE U subotu 25. Septembra Godine, dje~iji horromanijske Lazarice poklonio se manastiru Ostrogu i drugim manastirima u Crnoj Gori. Pod Ostrog smo stigli uve~e i pristupili Svetom Vasiliju Ostro{kom. Ujutro,poslije svete liturgije, krenuli smo daqe u obilazak, prepuni duhovne radosti i zadovoqstva. Poslije Cetiwa, krenuli smo ponovo prema Pogorici i manastiru Dajbabe. ManastirDajbabe udaqen je ~etiri kilometra od Podgorice i nalazi se pored magistralnog puta Podgorica - Petrovac. Stigli smo pred manastir i pri- ~ekali mladi}a koji nam je ispri~ao neobi~an istorijat ovog manastira. Iz istorijata smo saznali da je manastir otkriven na veoma ~udan na~in. ^oban- ~etu koje je na Dajbabskoj gori ~uvalo svoje stado,javio se svetac i saop{tio mu da se na mjestu gdje boravi nalazi ulaz u veliku svetiwu. Zainteresovao je monahe Ostroga i prilikom otkopavawa prona ena je pe}ina u znaku krsta, sa ~asnom trapezom. Najvi{e }e ipak kod ove svetiwe poraditi monah je i uredio manastir,a kada je umro sahrawen je u sredi{wem dijelu manastirske crkve. Poklonili smo se svetiwi i mo{tima prepodobnog Simeona, koji je izlo`en u samoj pe}ini. Ulaze}i u pe}inu pojali smo tropar Uspewa Presvete Bogorodice, kome je posve}en ovaj manastir. Misti~no i neobi~no odjekivali su na{i dje~iji glasovi u krstastoj pe}ini. Pro- {li smo kroz sve prolaze i vidjeli dosta lijepih ikona. Neke od wih je svojom rukom radio prepodobni Simeon dajbabski. Neobi~na atmosfera u pe}ini,crkve u zemqi, zadivila me je i ispunila toplinom. Divila sam se ovoj svetiwi i ~udu, ponavqaju}i u sebi rije~i: Velika su Tvoja djela Gospode. Ovo je za sve nas bila prilika da upoznamo jo{ jednu veliku svetiwu za koju smo malo znali. Vjerovatno postoji jo{ ovako lijepih i svetih mjesta za koje ne znamo. Vidjev{i ovaj manastir, mi djeca gore Romanije vidjeli smo jo{ jedno od mnogobrojnih srpskih svetiwa. U~vrstili smo jo{ vi{e svoju vjeru i poja~ali qubav prema Bogu. Nadam se da }e biti jo{ ovakvih pokloni~kih pute{estvija, radi upoznavawa novih svetiwa, a na korist na{ih du{a. Nina Pr`uq Sokolac VOLIM KÄO SRBIN Ja volim käo Srbin Ne stidim se toga, Volim Bogomajku Svetu Volim Hrista Boga. Ja volim käo Srbin I ponosim se time, Slavim Boga, srpsku Slavu I nosim srpsko ime. Volim iskreno käo Srbin To pravo imam od Boga Vjerujem u sveta dela I ne stidim se toga. Marina Pjev~evi} Vi{egrad 33

34 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 1. Boro (Milenka) Eri} ro en Kasindo poginuo Kijevo 2. Igor (Radoslava) Brati} ro en Sarajevo poginuo Igman 3. Neboj{a (Vojina) Elez ro en Sarajevo poginuo D. Kotorac 4. Drago (Mila) Vasi} ro en Trnovo poginuo G. Kotorac 5. An elko (Milana) ]osovi} ro en Trnovo poginuo Turovi 6. Danilo (Petra) Sretenovi} ro en poginuo Turovi 7. Mirko (Milinka) Cmiqani} ro en Lukavica umro bolnica Kasindo 8. Branislav (Nikole) Papaz ro en G. Kotorac nestao Dragan (Branka) Kova~evi} ro en poginuo Kijevo 10. Dobrislav (Milivoja) Bjelogrli} ro en 1958., Fo~a poginuo Kijevo 11. Mirko (Ranka) Mati} ro en Kasindo poginuo Kasindo 12. Aleksandar (Jova) Iki} ro en D. Kotorac poginuo D. Kotorac (Stojana) Trapara ro en D. Kotorac poginuo D. Kotorac 14. Milosav (Koste) Tu{evqak ro en Podivi~ poginuo D. Kotorac 15. Davor (Momira) Mijovi} ro en Kasindo poginuo Kijevo 16. Vojno (Steva) Dursun ro en Ilixa poginuo Miladin (Janka) Gutovi} ro en Trnovo poginuo Ilixa 18. Momir (Milorada) Ne i} ro en \ude poginuo \ude 34

35 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA (Slavka) Kre{talica ro en Miqevi}i poginuo Ilixa 20. Mi}o (Stojana) Bambarez ro en Sarajevo poginuo Treskavica (Milana) \uki} ro en Sarajevo poginuo Zlati{te 22. Darko (Rista) Vu~kovi} ro en Reqevo poginuo 23. Slavi{a (Rajka) Vu~kovi} ro en Reqevo poginuo Ahatovi}i 24. Novica (Obrena) Kraji{nik ro en Ilixa poginuo Ilixa 25. Goran (Danila) Savi} ro en Sarajevo poginuo Ilixa 26. Mom~ilo ( ) Govedarica ro en Kalinovik poginuo Aerodrom 27. Dragan (Slavka) Simunovi} ro en Kova~i poginuo Ilixa 28. Dragan (Bogoquba) Komarica ro en 1966., Ilixa poginuo Ilixa 29. Nedeqko (Ranka) Negovanovi} ro en Vogo{}a poginuo Poqine 30. Novica (Novice) Miov~i} ro en Trnovo poginuo Trovrh 31. Nenad (Du{ana) Tomi} ro en poginuo Nexari}i 32. Dimitrije (Ostoje) Samarxi} ro en Visoko poginuo ????. Haxi}i 33. Zoran (Marinka) Krstovi} ro en Ilixa poginuo Ilixa 34. Qubo (Milinka) \uri} ro en Visoko poginuo Ilija{ 35. Rade (Pera) [ehovac ro en Trnovo poginuo Straji{ta 36. Dragi{a (Mirka) Jawi} ro en Sarajevo poginuo Ilixa 35

36 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 37. Dragoqub (Milo{a) Kostovi} ro en Srbiwe poginuo Nexari}i 38. Velimir (Vlada) Vitkovi} ro en Trnovo poginuo Nexari}i 39. Radoslav (Novaka) Govedarica ro en Sarajevo poginuo Aerodrom 40. Miodrag (Ilije) Gaji} ro en Te{aw mu~en i ubijen Simo (Petra) ^ovi} ro en Sarajevo poginuo Trnovo 42. Ranko ( ) Urta ro en Ilixa poginuo Rajlovac ( ) Urta ro en Ilixa poginuo 44. Dragan (Nikole) Kova~evi} ro en Reqevo poginuo 45. Zdravko (Sima) Jo{ilo ro en Sarajevo poginuo Nexari}i 46. Slobodan (Toma) Rosuqa{ ro en Ilixa poginuo Zoranovo 47. Darko (Ne a) Obu}ina ro en Ilixa poginuo Gora`de 48. Miroslav (Draga) Tu{evqak ro en Nexari}i poginuo Nexari}i 49. Dragi{a (Slobodana) Milidrag ro en Kalinovik poginuo Nexari}i 50. ^edo (Mirka) Vrani} ro en [ipovo poginuo Nexari}i 51. Kostadin (Koste) Ivanovi} ro en Trnovo poginuo Ni{i}ka vis. 52. Ratko (Ilije) Mojevi} ro en Trnovo poginuo Nexari}i 53. Bo{ko (Sava) [oja ro en Ilixa poginuo Dobriwa 54. Zoran (Slavka) Brati} ro en Sarajevo poginuo Ilixa 36

37 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 55. Radomir ( ) Kova~ ro en Kalinovik poginuo Ilixa 56. Dragan (\ura a) Jagwi} ro en Trnovo poginuo Nexari}i 57. Borislav (Svetozara) \uki} ro en Osjek poginuo Dobriwa 58. Mirko (Ilije) Vuji~i} ro en Kalinovik poginuo Ilixa 59. Milenko (Ratka) Galinac ro en Kalinovik poginuo Haxi}i 60. Milorad (Rajka) Ivanovi} ro en Trnovo poginuo Trnovo 61. Rajko (Steva) Ivanovi} ro en Trnovo poginuo Nexari}i 62. Slobodan (Vasa) Samarxi} ro en Sarajevo poginuo Aerodrom 63. Rade (Maksima) Ora{anin ro en Sokolac poginuo Nexari}i 64. Dragan (Milovana) Bandera} ro en 1966., Fojnica poginuo Nexari}i 65. Milenko (Mla ena) [ehovac ro en Kijevo poginuo Grlica 66. Zoran (Todora) Popovi} ro en Trnovo poginuo Zoranovo (Petra) Fr`ovi} ro en Sarajevo poginuo Azi}i 68. Nedeqko (Bo`a) Vuji~i} ro en Ilixa nestao Nexari}i 69. Quban (Nikole) Govedarica ro en Kalinovik poginuo Kasindolska 70. Dragan (Vidana) Vujovi} ro en Sarajevo poginuo Ilixa 71. Stevo (Spasoja) Vuji~i} ro en Kalinovik poginuo Nexari}i 72. Boban (Sreta) Golijanin ro en Ilixa poginuo Nexari}i 37

38 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 73. Pero (Draga) Dra{kovi} ro en Trnovo poginuo Nexari}i 74. Qubi{a (Jova) Berjan ro en Ilixa poginuo s. Dogladi 75. Dragi{a (Gojka) Berjan ro en Ilixa poginuo s. Dogladi 76. Petko (Maksima) Kova~ ro en Kalinovik poginuo Azi}i 77. Ilija (Blagoja) Ivkovi} ro en Nevesiwe poginuo Sarajevo 78. Ostoja (Mirka) Radowa ro en Sarajevo poginuo Dobriwa 79. Janko (Ostoje) Radowa ro en Sarajevo poginuo Dobriwa 80. Zdravko Stri~evi} ro en B. Petrovac poginuo Ilixa 81. Marko (Milana) Ivanovi} ro en poginuo Trnovo 82. Trifko ro en Ilija{ poginuo s. Dogladi 83. Milan (Pera) Pajdakovi} ro en poginuo 84. Savo (Maksima) Kuqanin ro en Ilixa poginuo 85. Mladen (Qubana) Pani} ro en Sarajevo poginuo Aerodrom 86. Brane (Milivoja) Bo`ovi} ro en Trnovo poginuo Kasindolska 87. Milan (Ilije) Stani} ro en Kalinovik poginuo Lukavica 88. Radmila (Ne eqka) [evi} ro ena Sarajevo poginula Rajlovac 89. Borka (Branka) Obradovi} ro ena Sarajevo poginula Rajlovac 90. \oko (Petra) Sladoje ro en Kalinovik poginuo Nexari}i 38

39 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA (Du{ana) Lulexija ro en Rakovica poginuo Rakovica 92. Gli{a (Vlajka) Grgi} ro en Sarajevo poginuo Rakovica 93. Pero (\ura) Kewi} ro en Kijevo poginuo Ilixa 94. Mirko (\ura) Kewi} ro en Kijevo poginuo Ilixa 95. \uro (Nikole) Kewi} ro en Kijevo poginuo Nexari}i 96. Ranko (Vlada) [u}ur ro en Sarajevo poginuo s. Dogladi 97. Gojko (Tihomira) Ke{eq ro en Rakovica poginuo Rakovica 98. Branko (Ratka) Jovovi} ro en poginuo Dobriwa 99. Bojan (Rajka) Stijak ro en Osijek poginuo Ilixa 100. Simo (Mla ena) Berjan ro en Ilixa poginuo Ilixa 101. Gordan To{i} ro en Ilixa poginuo Nexari}i 102. Milo{ (Lazara) Kraji{nik ro en Vrutci poginuo Vrutci 103. Slavi{a ( ) Radowa ro en Lukavica poginuo Trnovo 104. Drago (Obrena) Lole ro en Trnovo poginuo Nexari}i 105. Sini{a (Alekse) Andri} ro en Visoko poginuo Ilixa 106. Milinko (Sava) Stani} ro en Borije umro Milan (Milinka) Stani} ro en Borije poginuo Ilixa 108. Jovo (Milenka) Radowa ro en Sarajevo poginuo Dobriwa 39

40 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA ( ) Vaskovi} ro en Lukavica poginuo Dobriwa 110. Dra{ko ( ) Vujevi} ro en Pazari} poginuo Dobriwa 111. Milosav (Dragoquba) Stiki} ro en Rudo poginuo Proskok 112. Drago (Radoja) Zirojevi} ro en poginuo , Kijevo 113. Ratko (Krsta) Raki} ro en umro Savo (Toma) Trapara ro en poginuo Du{an (Jago{a) Tu{evqak ro en poginuo , D. Kotorac 116. Milanko (Rada) Kova~evi} ro en poginuo , Kijevo 117. Borislav (Borivoja) ]osovi} ro en poginuo , Butmir 118. Bo{ko (@arka) Vujanin ro en poginuo , Kijevo 119. Neboj{a (Milorada) Lalovi} ro en poginuo , Igman 120. Sa{a (Jova) ]osovi} ro en poginuo , Igman 121. Nenad (Branka) Dragi~evi} ro en poginuo , Igman 122. Petar (Sava) ]osovi} ro en poginuo , Dobriwa 123. Simo (Petra) Popovi} ro en poginuo , D. Kotorac 124. Dragan (Sima) Bavrli} ro en poginuo , Olovo 125. Milovan (Sava) Kne`evi} ro en poginuo , Dobriwa 126. Miroslav (Mitra) Popovi} ro en poginuo , D. Kotorac 127. Rade (Uro{a) Jevtovi} ro en poginuo , Dobriwa 128. Ratko (Slavka) Sladoje ro en poginuo , Ni{i}ka vis. (Mi}a) Lubura ro en poginuo , Turovi 130. Dragomir (^eda) Papaz ro en poginuo , Turovi 131. Petar (Milivoja) Pjevi} ro en poginuo , Turovi 132. Miro (Bogdana) Papaz ro en poginuo , Turovi (Sreta) Samarxija ro en poginuo , Turovi 134. Sretko (Sima) Vuji~i} ro en poginuo , Turovi (Vasa) Vasiqevi} ro en poginuo , Turovi 136. Nikola (Mirka) Bejat ro en umro , VMA 137. Nenad (Milenka) [ehovac ro en poginuo , Mladi~ko poqe 138. Reqa (Nikole) Panxi} ro en poginuo , B. Poqe 40

41 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 139. Branimir (Maksima) Gavri} ro en umro , VMA 140. Nevenko (Gruja) Tu{evqak ro en poginuo , D. Kotorac 141. Miran~uk Sergej Aleksandrovi~, ro en poginuo , Treskavica 142. Rade (Radoja) Mati} ro en umro , bolnica Kasindo 143. Bo`o (Sava) Novakovi} ro en umro , VMA 144. Grujo (Du{ana) Tu{evqak ro en umro , bolnica Koran 145. Vlajko (\or a) Golubovi} ro en poginuo , B. Poqe 146. Du{an (Lazara) Paji} ro en poginuo , D. Kotorac 147. Sreten (Ne a) Eri} ro en poginuo , Mojmilo 148. Milan (Milenka) Cmiqani} ro en nestao Dobro (Dobra) Raji} ro en poginuo , Pale 150. Rajko (Maksima) Paji} ro en poginuo , D. Kotorac 151. Milorad (Vasa) Remi} ro en poginuo , Kijevo 152. Velimir (Sava) Trgi} ro en poginuo , Kijevo 153. Milade (Vasa) Paji} ro en poginuo , D. Kotorac 154. Mom~ilo (Ne a) Maunaga ro en poginuo , Kijevo 155. Nenad (\or a) Vaskovi} ro en poginuo , G. Kotorac 156. Mirko (Ostoje) [ehovac ro en poginuo , Kijevo 157. Branko (Pera) Miov~i} ro en poginuo , D. Kotorac 158. Milorad (Mila) Mijovi} ro en poginuo , D. Kotorac 159. Savo ro en poginuo , Kotorac 160. Aco (Bo{ka) Kutla~a ro en poginuo , D. Kotorac 161. Grujo (Bo{ka) Kutla~a ro en poginuo , Kijevo 162. Jovo (Milo{a) Vitomir ro en poginuo , D. Kotorac 163. Du{an (\ura) Latinovi} ro en poginuo , B. Poqe 164. Ratomir (Milanka) \uri~i} ro en poginuo , Kijevo 165. Sreto (Ne a) Samarxija ro en poginuo , Kijevo 166. Mirko (Lazara) Todorovi} ro en poginuo , Kijevo 167. Vladimir (Danice) Lipi} ro en poginuo , Kijevo 168. Ne o (Milivoja) \urovi} ro en poginuo , Kijevo 169. Ne o (Lazara) Bojovi} ro en poginuo , Kijevo 170. Nenad (Du{ana) Paji} ro en poginuo , Kijevo 171. Milomir (Zdravka) Mati} ro en umro

42 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 172. Simo (Sima) Bojovi} ro en poginuo , Kijevo 173. Stojan (Ratka) Bursa} ro en poginuo , Kijevo 174. Sini{a (Vasa) Lalovi} ro en poginuo , Kijevo 175. \uro (Slavka) Prole ro en poginuo , Kijevo 176. Zdravko (Branka) Stupar ro en poginuo , Kijevo 177. Nedeqko An i} ro en 1958., Vare{ poginuo , Jevrejsko grobqe 178. Zoran (Gojka) Jo{ilo ro en 1957., Sarajevo poginuo , Beogradska 179. Ilija (Miladina) Trifkovi} ro en 1957., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 180. Rajko (Branka) Stupar ro en 1935., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 181. \oko (Vasa) Div~i} ro en 1951., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 182. Nedeqko (Uro{a) Grani} ro en 1953., Pale poginuo , Zlati{te 183. Zdravko (Gojka) Pandurevi} ro en 1954., Sarajevo poginuo , Vodoprivreda 184. Dejan (Branka) Mila{inovi} ro en 1968., Sarajevo poginuo , Ozrenska 185. Nedeqko (Milana) Tubin ro en 1935., Prijedor poginuo , Jevrejsko grobqe 186. Doj~ilo (Mom~ila) Trapara ro en 1957., Sarajevo poginuo , Zlati{te 187. Simo (Marka) Div~i} ro en 1929., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 188. Zoran (Vidaka) Klari} ro en 1962., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 189. Miro Topalovi} ro en 1970., Sarajevo poginuo , Zlati{te 190. Zoran (Spasoja) Bogdanovi} ro en 1953., Sarajevo poginuo , Zlati{te 191. Milorad (Miladina) Mi{i} ro en 1967., Travnik poginuo , Zlati{te 192. Mladen (Ivka) Kqaji} ro en 1959., Sarajevo poginuo , Vraca 193. Grujo (Vlada) Iki} ro en 1933., Sarajevo poginuo , Veqine 194. Savo (Sava) \ur evi} ro en 1954., Sarajevo poginuo , Prqevo brdo 195. Miro ro en 1965., Sarajevo poginuo , Grbavica 196. Miqan (Ranka) Pandurevi} ro en 1965., Sarajevo poginuo , Zlati{te 197. Vladimir (Miroslava) Petrovi} ro en 1944., Sarajevo poginuo , Vrbawa most 198. Obrad (Ne a) Pandurevi} ro en 1958., Sarajevo poginuo , Zlati{te 199. Milorad (Danila) Trifkovi} ro en 1952., Sarajevo poginuo , Vranovina 200. Zoran (Marinka) Pandurevi} ro en 1962., Pale poginuo , Kijevo 201. Nedeqko (Vojina) Kravqa~a ro en 1975., Sarajevo poginuo , Debelo brdo (Ranka) Majstorovi} ro en 1968., Sarajevo poginuo , Grbavica 203. Qubo (Branka) Radan ro en 1939., Sarajevo umro , Veqine 204. Nikola (Du{ana) Majdov ro en 1947., Fo~a poginuo , Qubqanska 42

43 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 205. Ne o (@ivka) ]iri} ro en 1934., Pale umro , bolnica Kasindo 206. Kosta (Rada) Plakalovi} ro en umro , Jevrejsko grobqe 207. Goran (Ranka) Draga{ ro en 1968., Sarajevo poginuo , Debelo brdo 208. Milenko (Bo{ka) Jovanovi} ro en 1939., ^ajni~e poginuo , Debelo brdo 209. \or o (Milo{a) Pandurevi} ro en 1940., Pale poginuo , Debelo brdo 210. Vojislav (Draga) Malenica ro en 1944., Sarajevo poginuo , Debelo brdo 211. Ranko (Bo{ka) Kre{talica ro en 1930., Sarajevo poginuo , Zlati{te 212. Mile (Vlada) Simeunovi} ro en 1948., Sarajevo poginuo , Mojmilo brdo 213. Bori{a (Nedeqka) Laki} ro en 1958., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe (Obrena) Dubovina ro en 1966., Sarajevo poginuo , Or~eve vode 215. Marko (Miladina) ^e~ar ro en 1969., Sarajevo poginuo , Or~eve vode 216. Nenad (Rada) Kova~evi} ro en 1971., Sarajevo poginuo , Or~eve vode 217. Goran (Manojla) Joki} ro en 1970., Sarajevo poginuo , Or~eve vode 218. Nenad (Vuka{ina) ^amur ro en 1968., Sarajevo poginuo , Or~eve vode 219. Novo ro en 1950., Sarajevo poginuo , Zlati{te 220. Radomir ro en 1965., Sarajevo poginuo , Plato Osmice 221. Ranko (Rajka) Jovan~i} ro en 1957., Sarajevo poginuo , Petrova~ka 222. Nedeqko (Mirka) Jovan~i} ro en 1965., Sarajevo poginuo , Zlati{te 223. Stanko (Pera) Topalovi} ro en 1942., Sarajevo poginuo , Grbavica 224. Bo{ko (Milorada) Gazija ro en 1955., Sokolac poginuo , Jevrejsko grobqe 225. Aleksandar (Branka) ^avarkapa ro en 1973., Sarajevo poginuo , M. Jovanovi}a 226. Pero (An elka) Danilovi} ro en 1944., Pqevqa umro , bolnica Kasindo 227. Vuka{in (Alekse) Trifkovi} ro en 1950., Sarajevo poginuo , Zlati{te 228. Sreto (Novice) ^olovi} ro en 1941., Pqevqa poginuo , Zlati{te 229. Predrag (Ranka) Stan~evi} ro en 1969., Bawa Luka poginuo , Nevesiwska 230. Stanoje (Qubomira) Radosavqevi} ro en 1951., [abac poginuo , Trnovo 231. Bo`o (Du{ana) Jovovi} ro en 1935., Kalinovik poginuo , Trnovo 232. Slobodan (Milovana) Tunguz ro en 1957., Sarajevo poginuo , Dobojska 233. Milan (Radovana) Kebi} ro en 1970., Kikinda poginuo , B. Jefti}a 234. Milorad (Marka) [ipovac ro en 1948., Pale poginuo , Zagreba~ka 235. Branimir (Milana) Kre{talica ro en 1971., Sarajevo poginuo , Zlati{te 236. Svetlana (Dragomira) Brankov ro ena 1956., Sarajevo poginula , Beogradska 237. Aleksandar (Zdravka) [inik ro en 1971., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 43

44 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 238. Stevan (Todora) Kara~ ro en 1932., Kqu~ poginuo , Splitska 239. Aleksandar (Milo{a) [e{lija ro en 1971., Sarajevo poginuo , Olovo 240. Momir (Sava) Regoje ro en 1936., Dobro poqe poginuo , Jevrejsko grobqe 241. Dragan (Milorada) Jovovi} ro en 1957., Kalinovik poginuo , Grbavica 242. Vaso (Gruja) Gaco ro en 1959., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 243. Rodoqub (Nikole) Kne`evi} ro en 1950., Sarajevo poginuo , Qubqanska 244. Manojlo (Mihajla) Tu{evqak ro en 1926., Sarajevo poginuo , Ohridska 245. Viktor Nikolajevi~ Desjatov ro en 1955., Jekaterinburg poginuo , Ohridska 246. Mira (Qubana) Trifkovi} ro ena 1957., Kalinovik poginula , Ohridska 247. Slobodan (Branka) Malenica ro en 1942., Sarajevo umro , bolnica Kasindo 248. Slobodan (\ura) Vasi} ro en 1955., Sarajevo poginuo , Trnovska 249. Mladen (Ratka) Savi} ro en 1966., Sarajevo poginuo , Ohridska 250. Mirko (Svetozara) Lizdek ro en 1959., Mokro poginuo , Splitska 251. Sergej Ostapenkov Anatolij ro en 1968., Rusija pogin , ^uka-an ina ku}a 252. Dragi{a (Vlastimira) Niki} ro en 1968., Negotin pogin , ^uka-an ina ku}a 253. Goran (Milorada) Nedi} ro en 1953., Beograd poginuo , Jevrejsko grobqe 254. Aleksandar Jurijevi~ Bo~karjev, ro en 1971., Rusija poginuo , Ohridska 255. Aleksandar (Milivoja) Stojanovi}, ro en 1970., Doboj poginuo , Pra~a 256. Milivoje (Vladimira) ^oli} ro en 1950., Sarajevo poginuo , Vrbawa most 257. Slobodan (Koste) Kre~ar ro en 1945., Sarajevo umro Aleksandar Vladimirovi~ [krabov, ro en 1954., Latvija poginuo , Ni{i}ka vis Nevenko (Veqka) Div~i} ro en 1954., Sarajevo poginuo , Ni{i}ka vis Milorad (Mla ena) Andri} ro en 1952., Sarajevo poginuo , Bjela{nica 261. Petar Anatoli~ Male{ev ro en 1967., Moskva poginuo , Ni{i}ka vis monah Roman Serafimov Male{ev; ro en 1970., Rusija poginuo , Ni{i}ka vis Goran (Mitra) Moro ro en 1971., Sarajevo poginuo , Mo}evi}i 264. Vojin (Milo{a) Div~i} ro en 1947., Pale poginuo , Rakitnica 265. Radomir (Sretka) Dra{kovi} ro en 1962., Sarajevo poginuo , [iqak 266. Nenad (Svetozara) Mandi} ro en 1956., Sarajevo poginuo , [iqak (Nenada) Kulina ro en 1963., Sarajevo poginuo [iqak 268. Dragan (Milana) Kotle ro en 1975., Sarajevo poginuo , [iqak 269. Novak (Vasa) Suleti} ro en poginuo , Treskavica 270. Dragan (Uro{a) Div~i} ro en 1964., Sarajevo poginuo , Treskavica 44

45 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 271. Delivoje (Du{ana) Rakovi} ro en 1961., Sokolac poginuo , Travni~ka (Qubomira) Leka ro en 1961., Sarajevo poginuo , M. Jovanovi}a 273. Mirko (Ilije) Maksimovi} ro en 1952., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 274. Dmitri~ Valeri~ Gavrilin ro en 1963., Belorusija poginuo , Radni~ka 275. Mirko (Gavra) Mo~evi} ro en 1950., Trnovo poginuo , Debelo brdo 276. Ne o (Sava) ]osovi} ro en 1949., Trnovo poginuo , Zlati{te 277. Milan (Stevana) Dragi{i} ro en 1939., D. Lapac poginuo , Zlati{te 278. Milisav (Branka) Topalovi} ro en 1962., Sarajevo poginuo , Zlati{te 279. Zoran (Velimira) Stani} ro en 1962., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 280. Vitko (Milana) Petrovi} ro en 1943., Fo~a poginuo , Zlati{te 281. Savo (Jovana) Savi} ro en 1937., Gora`de poginuo , Zlati{te 282. Miladin (Branka) Batak ro en 1953., Pale poginuo , Zlati{te 283. Maksim (@ivka) Lu~i} ro en 1948., Sarajevo poginuo , Vrbawa 284. Obren (Rada) Furtula ro en 1952., Sarajevo poginuo , Zlati{te 285. Dim{o (Mila) Gluhovi} ro en 1941., Pale poginuo , Jevrejsko grobqe 286. Qubomir (Du{ana) Dim~i} ro en 1944., Sarajevo poginuo , Radni~ka 287. Srboqub (Vlada) Trifkovi} ro en 1939., Sarajevo poginuo , Trnovo 288. Nenad (Milana) ^e~ar ro en 1961., Sarajevo poginuo , Jevrejsko grobqe 289. Sre}ko (Milana) ]iriman ro en 1965., Ivawica poginuo , Trnovo 290. Vladimir (Bora) Ze~evi} ro en 1968., Sarajevo poginuo , Trnovo 291. Milan (Stevana) Veselinov ro en 1949., Sl. Po`ega umro , Trnovo (Vojina) Gojkovi} ro en 1947., Sarajevo poginuo , Treskavica 293. Zoran (Borislava) Lackanovi} ro en 1961., Sarajevo poginuo , Radni~ka 294. Dragan (Sava) Pandurevi} ro en 1964., Sarajevo nestao , [iqak 295. Dragan (Uro{a) Div~i} ro en poginuo Predrag (Gojka) Mi{evi} ro en 1956., poginuo ,???? 297. Goran (Ostoje) Droca ro en 1968., poginuo , Ilija{ 298. Dobro (Bogdana) Raji} ro en 1960., poginuo , Dobriwa 299. Drago (Jova) Vukmanovi} ro en 1950., poginuo , Kijevo 300. Milan (Pera) Timotija ro en 1958., poginuo , Lisovi}i 301. Simo (Sava) Axi} ro en 1932., poginuo , Rogoj 302. Mile (Mirka) Moravac ro en 1957., poginuo , Aerodrom 303. Milorad (Mirka) Moravac ro en 1960., poginuo , Kijevo 45

46 Mitropolija Dabrobosanska KOTORA^KA PAROHIJA 304. Boro (Nedeqka) Te{anovi} ro en 1952., poginuo , Ozrenska 305. Mladenko (Nedeqka) Te{anovi} ro en 1961., poginuo , Dobriwa 306. Milorad (Miladina) Ristivojevi} ro en 1957., poginuo , Kijevsko brdo 307. Momir (\or a) Divqan ro en 1934., poginuo , S. Aerodrom 308. Sa{a (Bo{ka) Mihajlovi} ro en 1966., poginuo , Nexari}i 309. Petar (Jovana) Krsmanovi} ro en 1950., poginuo , Kijevo 310. Boro (Nikole) Radowa ro en 1943., poginuo , Kijevo 311. Brane (Vladimira) Axi} ro en 1955., poginuo , Grbavica 312. Niko (Jova) Mr{i} ro en 1955., poginuo , Dobriwa 313. Slavi{a (Stojana) O~au{anin ro en 1970., poginuo , Grbavica 314. Aleksa (Milo{a) Kova~ ro en 1948., poginuo , Krupac 315. Vlado (Slavka) [ehovac ro en 1957., poginuo , Lukavica 316. Miladin ro en 1971., poginuo , Ormaw-Haxi}i 317. Branko (Spasoja) Vasiqevi} ro en 1974., poginuo , Troskok 318. Dimitrije (Damjana) Telebak ro en 1967., poginuo , Troskok 319. Simo (Petra) ]osovi} ro en 1932., poginuo , D. Kotorac 320. Milan (Ilije) Stawi} ro en 1946., poginuo , Lukavica 321. Rajko (Ne a) [kobo ro en 1948., poginuo , Ni{i}ka vis Stojan ro en 1967., poginuo , Osmaci 323. Ne o (Draga) Batkovi} ro en 1948., poginuo , Lukavica (Veqka) Mijovi} poginuo , Trnovo 325. Maksim (Milo{a) Kewi} poginuo , Grlica 326. Veqko (Slavka) Gogi} poginuo , Bla`uj Kako su spiskovi poginulih vojnika koji su nam dostavqeni bili jako lo{e ~itqivi to su mogu}e mawe gre{ke u nekim podacima. Ovom prilikom se izviwavamo svima zbog eventualnih gre{aka. Redakcija 46

47 PRIKAZI KWIGA Stih 25: Bra}o, molite se za nas. Molite se za nas, da bismo vas mogli neumorno i bogomudro voditi kroz sve jevan elske podvige. Nama nikad nije dosta qubavi i molitve va{e, jernas neprekidno napadaju svi nevidqivi i vidqivi neprijateqi spasewa. Pomozite nam u danono}noj borbi na{oj. Iako je Gospod uvek sa nama, Svojim apostolima (sr. Mt. 28,20), On je uz nas naro~ito kroz va{e svete molitve. Jer se vi spasavate preko nas, a mi preko vas. I u nama i u vama, bra}o, sve je zajedni~ko: ~udesni Gospod na{, pa onda `ivot, du{a, um, srce, molitva, i vera i nada. Va{e molitve za nas prelivaju va{u svetu qubav u srca na{a, te tako i u nama neprekidno raste qubav prema bli`wima, te smo neumorni u propovedawu Jevan eqa. [ta je to {to nas najbr`e i najsigurnije privodi Spasitequ? Saradwa na{a na spasewu, qubavqu i molitvom. Mi ose}amo sebe kao sebe jedino preko svih svetih u Crkvi. Zato, molite se za nas. Stih 11: Po vje~noj namjeri koju izvr{i u Hristu Isusu Gospodu na{emu, Svojim Ovaplo}ewem i bogo~ove~anskim domostrojem spasewa Bog Logos je ostvario ve~nu nameru Bo`ju. To i jeste ve~na namera da Sin Bo`ji postane ~ovek i time omogu}i pristup Sebi, jer je qudima bio dalek zbog greha, od koga }e nas i spasiti (sr. Jevr. 2,14-18). Stih 12: U kome imamo slobodu i pristup s pouzdawem kroz vjeru u Wega. Spasav{i nas od greha, smrti i avola, Gospod nam je omogu}io da imamo slobodu i pristup Wemu kroz veru u Wega. Za{to u Wega? Zato {to se pod verom razume sav bogo~ove~anski domostroj spasewa sveta, koji je od po~etka do kraja izvr{io li~no On, kao Bogo~ovek: Na~elnik i Savr{iteq vere (Jevr. 12,2). Slobodu prema Wemu daje nam Wegovo bezgrani~no ~ovekoqubqe: jer je beskrajno milostiv, naro- ~ito prema gre{nicima, i {to je neko gre{niji i Wegovo milosr e je ve}e. SRBIJA Srbijo sestro, majko, brate i rode;nevesto prole}na, jesewi plode, zimska mudrosti, letwe kolevke toplino. Noru`ali su smrt, majko - u mrak nam odevaju dane, zastiru stada, pastire, udaraju na hleb i vino, na lipu usred srca i slavsku ikonu - preda~ko sastawe, na vrata spasa, milosna. Za crnu no} ho}e da te udaju, sestro; u tvojoj posteqi da naprave zmija prisojnih stani{ta, od na{eg doma krvnu wivu. Ima li koga da vidi? Ima li kogod da ~uje? Vidi{ li O~e na nebu? Odasvud studen, brate! Pogasili bi svetla nad na{im plodnim i blagorodnim, krajem rodnim; prazne bunare iskopali u du{ama na{ih sinova i k}eri, da se s razumom ne sastanemo, u miru ne umirimo. Peru ruke tvojom krvqu, rode! Srbijo sestro, majko, brate - pesmo osamqene teskobe, Srbijo patwe, Srbijo slobode! Tiodor Rosi} 47

48 OSMRTI Ve}ina qudi izbegava pomisao na smrt, dok mudraci staroga i novoga vremena znaju da je smrt najboqi vesnik istine. [ta je to smrt? To je kraj zemnog `ivota. Ali du{a ne umire jer ima dar neuni{tivosti. Smrt je po~etak ve~nosti i ulazak u sasvim nepoznat i neobi~an svet. Qudi u ovom `ivotu kao da sawaju, a tek sa svojom smr}u se bude. Smrt je po~etak ve~nog postojawa za koje se ~ovek ovde na zemqi priprema: za raj ili za pakao. Po voqi Bo`joj, smrt rawava, ali s ciqem da izle~i ~oveka. Ona prekida jedan `ivot da bi mu otvorila dveri ve~noga `ivota. Ovozemaqska borba za `ivot je no}, dok je umirawe kao jutarwa zora gde grob najavquje sunce besmrtnosti. Smrt je neizbe`na! A ve}ina qudi misli i `ivi tako kao da ne}e umreti... Ja i ti }emo umreti, a mo`da }emo i skoro umreti. A posle je neizbe`an sud nad nama, neizbe`na je pravda, neizbe`na je ve~nost. Da li imamo ikakve koristi od pomisli na smrt? Korist je o~evidna, jer nas ta pomisao spasava od najve}ih zabluda. Mi se lako navikavamo na misli da su na{i zemaqski interesi ne{to najva`nije. A najva`nije je sa hri{}anskoga gledi{ta na{e pripremawe da dobro umremo. Svaki na{ korak treba da bude odmeren u odnosu na ve~nost. Sa grehom ide i lo{a smrt. Borimo se protiv greha i ne uquqkujmo se da imamo jo{ dosta vremena. Smrt dolazi kao lopov no}u. I {ta vredi ako i dugo `ivimo, a robujemo grehu... Misaonasmrtu~inaskakodanajboqeuredimo svoj `ivot. Kakve koristi imamo od duga~koga puta koji nas ne}e odvesti na prava vrata... I uop{te, smatraj svoj `ivot nezaslu`enim darom od Boga. Ako misli{ da mudro pro`ivi{, ~esto misli na svoju smrt i da te svaki tvoj korak pribli`ava grobu. Najve}a je hri{}anska filosofija koja nas priprema za lepu smrt posle koje nasle ujemo ve~ni i bla`eni `ivot. Svaki koji zastane pred Golgotskim Krstom, pred svetom Hristovom Pla{tanicom i pred pobedonosnim Hristovim Vaskrsewem lako }e razumeti tu najve}u filosofiju i dobi}e od we duhovnu i moralnu snagu, koju }e uspe{no primeniti u svom `ivotu. Mitropolit Josif 48 JOVANKA QUBINAC Pokojna majka i baka Jovanka ro ena je po~etkom ovoga vijeka u ~estitoj i pobo`noj ku}i, da bi ~itav svoj `ivot pro- `ivjela u pobo`nosti, vjeri i molitvi. Kada bi izgovorili samo po jednu re~enicu o svakoj godini wenog `ivota bilo bi to 93 sadr`ajne re~enice, a kako bi tek imalo mnogo da se nau~i iz bogate i moralne kwige wenoga `ivota. Upoznao sam je u wenoj dubokoj starosti kada je iskreno kao malo dijete pokazivala sve svoje osobine pa mi dozvolite da ka`em nekoliko re~enica o wenom karakteru: bila je mudra i pametna `ena, {to je darod Boga i talante koje joj je Bog darovao umno`ila je trudom i radom. Odana i vjerna supruga, pomiwala je svakodnevno svoga supruga Gojka, a imala je i zbog ~ega da bi evo u isti dan kada je preminuo prije ~etrnaest godina i ona mu se pridru`ila. Majka. Majka je svetiwa, a qubav maj~inska najsli~nija Qubavi Bo`joj. Narod ka`e: puna su usta rije- ~i majka; a ona je majka osmero djece - ~etiri sina i ~etiri k}eri. Bila je primjerna i skromna majka kakvih je danas malo u srpskom narodu. Saop{tavala je istinu resko i otvoreno direktno u o~i, ali maj~inski i narodski. Znala je, jer je iskustvo nau~ilo, da milo{tom i umje- }em dobroga srca i blage du{e osvje`i i razgali i tu`ne i nevesele, a vispreno- {}u nadmudri od sebe u~enije. Mnogo dobroga je znala, u~inila i posjedovala ova ~estita majka srpkiwa i pravoslavka. Danas se u ove dane popraznstva, kada proslavqamo ro ewe majke nad majkama, Bogorodice i Bogomajke, opra{tamo od drage nam Jovanke, cjelivamo je posledwim cjelivom i gledamo posledwi put ovdje na zemqi. Molitveno se radujemo jerje vaskrsao onaj koji }e nas izbaviti iz groba i od smrti sa~uvati. Jer ako vjerujemo da Isus umre i vaskrse, tako }e i Bog one koji su umrli u Isusu dovesti s wim (1 Sol. 3,14). Bra}o i sestre, vjerujemo i znamo da se du{a vra}a Tvorcu koji je i stvorio, a tijelo se vra}a majci zemqi od koje je i postalo, zato se pomolimo za du{u pokojnice: bla`en je put kojim danas ide{, du{o, jer ti je pripremqeno mjesto upokojewa. Stoga: neka te Hristos upokoji u kraju `ivih, i neka ti rajska vrata otvori, i poka`e te `iteqem Carstva, i da ti opro{taj svih grijehova koje si u~inila u `ivotu, Hristoqubiteqko. Znam da je najte`e wenoj djeci jerse privremeno rastaju od svoje roditeqke i majke. Utjehu neka im podari Bog. Da se sa suzama sje}aju i mole za du{u svoje majke. Ona je rodiv{i vas spjevala divnu pjesmu Bogu, a vi ste okupqeni oko svoje majke najqep{i ukras i vijenac pored wenog odra. Te{ko je unucima koje je voqela i obasipala nesebi~nom qubavqu, ali bivala i za{tita i odbrana. Nedostaja}e praunucima, snajkama, zetovima, srodnicima, kumovima i prijateqima, a svi }e oni biti uskra}eni wenog vedrog i plemenitog lika i dobrote. Zato ~inite jedino {to mo`ete: molite se Gospodu da je uvjen~a besmrtnom i neprolaznom slavom. Da du{a wena po~iva sa du{ama svetih Srpkiwa majki i mu~enica i Hristovih ugodnica, da bla`enstvuje sa prepodobnom Teodorom u ~iji dan i spomen se i preselila Bogu svome. Molitvama Bogorodice, draga bako Jovanka, i svih svetih inas ovdje prisutnih neka Gospod upokoji du{u Tvoju u rajskom nasequ. Sklopila si ovozemaqsku kwigu svoga bezmalo stoqetnog `ivqewa i napustila dolinu smrti. Zatvorila si vrata jednoga vijeka, tiho i ne~ujno, onako kako si trpeqivo i hri{}anski pro`ivjela ~itav svoj ovozemaqski si `ivot sa Bogom, jersi vjerovala u Boga i Bogu se molila, dr`ala zapovijesti Wegove. Po~ivaj u miru Bo`jem. Da se nasla- uje{ slavom Bo`jom i blizinom lica Wegova. Da ti smrt bude dobitak i da ~uje{ glas `ivoga Boga koji govori: Dobra i vjerna slu{kiwo,... u i u radost Gospodara svoga. protojerej Momir Vasiqevi}

49 OTAC MITROFAN HILANDARAC Mudri qudi ka`u da Srbija stoji na seqaku, vojniku i sve{teniku - tri prastara po{tena zanimawa. Otac Mitrofan, Hilandarac, koji je umro u prvoj nedeqi jula ove godine, bio je sve troje; rodio se kao seqa~ko dete, bio vojnik, a zavr{io kao kalu er. Mo- `e se mirno re}i - potpuno ispuwen `ivot za jednog ~oveka. Wegov nekrolog mogao bi da objavi neki zemqoradni~ki list, crkvene novine ili Vojska. Biram ovu posledqu mogu}nost da zabele`im smrt tog dragog ~oveka koji je umro u svojoj sedamdeset sedmoj godini. Oni`eg rasta i sede brade ~iji je vrh neprekidno uvrtao ka`iprstom i palcem desne ruke, bez jednog oka, i kose vezane u per~in, otac Mitrofan je uvek i{ao u apostolskim sandalama ili ~izmama. Wegova izbledela mantija bila je opasana vojni~kim {irokim remenom, tako da je li~io na monaha i na hajduka, a kada bi po bespu}ima vozio svoj crni xip, dr`e}i istovremeno mobilni telefon levom rukom na uhu, ~ovek bi lako mogao da se zbuni o prirodi wegovog zanimawa. Wegove {ake bile su nesrazmerno velike i grube prema rafiniranom licu i krhkoj gra i tela; nije bilo dana kada nije kopao svoj vrt ili odr`avao jezero na manastirskom metohu Kakovu pokraj grada Jerisosa, rade}i oko pilane, od koje je manastir `iveo, i ribwaka, ~iju je ribu, zahvaquju}i wemu, jeo o velikim praznicima. Godine u mesecu aprilu, budu}i da agronom koji je trebalo da zasadi vinograd na Hilandaru nije stizao danima zbog velikog nevremena na moru, manastirski oci, posle dugog ve}awa, poveri{e da taj posao obavi jedan ateista, komunista, pisac Dobrica ]osi}, koji se tu zatekao, a koji je u mladosti zavr- {io sredwu poqoprivrednu {kolu, vinogradarski odsek. Legenda ka`e da je otac Mitrofan, pi{~ev vr- {wak, kopao rupe i zagrtao zasad koji je pisac postavqao. Radili su dugo }ute}i, sade}i vinograd, a kada je najzad Dobrica upitao Mitrofana, kako je i kada izgubio oko, utvrdili su ta~an datum kada su pucali jedan na drugog sa dve zara}ene srpske strane Tog dana otac Mitrofan nije imao sre}e, ostao je bez oka. Izqubili su se, oprostili jedan drugom i postali prijateqi. Je li to bilo prvo istorijsko pomirewe u na{em nesre}nom narodu? Za~udo, mada ga je zasadio ateista, vinograd o kome je re~ jo{ daje najboqe gro- ` e na Svetoj Gori. *** Otac Mitrofan je savr{eno govorio nekoliko svetskih jezika, a bio je i Protos - predsednik cele mona{ke dr`ave Atos, izabran od Ve}a staraca ~etiri najve}a manastira na Svetoj Gori. Putovao je po celom svetu, razgovarao sa krunisanim glavama i najslavnijim qudima na kugli zemaqskoj. Kada istekne mandat Protosu, on se vra}a u svoj manastir, gde mu dodequju najbezna~ajniji i najte`i posao, da bude pomo}nik ba{tovana, na primer, ili da cepa drva - na taj na~in on se osloba a svetovnog `ivota i ta{tine koju donosi vlast, vra}aju}i se su{tini duhovnog `ivota - postu i molitvi. Otac Mitrofan je ovih mona{kih godina ~eznuo da ga Bog oslobodi du`nosti hilandarskog portparola, Protosa, ili neke vrste ministra inostranih poslova ovog svetog mesta i da se posveti `ivotu obi~nog kalu era, ali ose}awe odgovornosti za svoju bra}u i narod kome je pripadao nije mu to, na- `alost, dozvoqavalo. On je za mene bio mnogo vi{e od prijateqa - neka vrsta duhovnog oca, kome sam mogao da poverim i svoje najskrivenije tajne {to su me mu~ile. Kada smo jedanput razgovarali o tome u hilandarskom sumraku, i kada sam ga upitao da li onaj kome se ~ovek ispoveda mora biti pametniji, obrazovaniji i iskusniji od wega, on mi odgovori da duhovni otac nije tu nimalo va`an, jer se preko wega ispovedamo Bogu, a ne qudima. Trebalo mi je dugo vremena da to shvatim. Kada bih mu poklonio neku svoju kwigu, bilo me je vi{e strah od wegovog suda nego od celokupne kwi`evne kritike. Otac Mitrofan nije bio potkupqiv ni na koji na~in. Jedino {to sam tra`io od wega bilo je da pomalo za`muri dok skriven u nekoj }eliji Hilandara popu{im cigaretu, {to je strogo zabraweno. Gledao je sa blagim razumevawem na moje male i velike grehove. Jeo je kao ptica, tek koji mali zalogaj, sa otmenom uzdr`ano{}u plemi}a. ^esto mi je govorio da Srbi preteruju u svemu, pa i u postu. Jedne godine, obilaze- }i Evropu, svake ve~eri u bogatim ku}ama po raznim gradovima, bivao je poslu`en pasuqem kuvanim na vodi, jer su doma}ini mislili da tako treba ugostiti monaha sa Hilandara. Kada su mu posle Minhena, Be~a i Londona, na sto, u Parizu, izneli ponovo pasuq na vodi, wemu najzad dojadi to preterivawe, te im objasni da se mona{tvo ne sastoji samo u trbuhu, nego, i pre svega, u du{i. Kada monah ispusti tu du{u, wegovi zemni ostaci ostaju da le`e pokopani tri godine na malom grobqu, izvan zidina manastira, ispred kapele sa kosturnicom. Posle tog vremena, otkopaju wegove kosti i operu u crnom vinu, a lobawa se postavi na jednu od polica kosturnice i na temenu joj se ispi{e ime monaha i to obi~nom grafitnom olovkom, ~iji trag najdu`e traje. Po boji lobawe zna se koliko je ~isto i asketski `iveo kalu er kome je pripadala. Kosti onih {to su bili najbli`e posve}ewu, bele su, gotovo ru`i~aste, i miri{u nekim posebnim mirisom. Posle tri godine i umna glava oca Mitrofana zauze}e svoje ~asno mesto pokraj ostalih na polici. Ako Bog da, oti}i }u tamo da je vidim i dodirnem s po{tovawem. To je glava ~oveka koji mi je jedne no}i, na bdewu u crkvi Vavedewa Bogorodi~inog, otkrio najve}u tajnu bez koje ne bih umeo da `ivim: Na{e je samo ono {to damo drugima. Momo Kapor Vojska, jul Ä99. 49

50 Slavi{a Radenko Sowa Te{ko mi je bez vas, Gospodom se tje{im. I kad me tuga svlada Gospod me podi`e i svjetlost zasija zbog saznawa da ipak `ivite `ivotom vje~nim. supruga i majka Dobrila Bjelakovi} SJE]AWE SJE]AWE SJE]AWE SJE]AWE Velinka [im{i}-vela preminula Ranko (Sava) Andri} Zora Danilovi} Pero Panzalovi} Petar Eri} ro en tragi~no izgubio `ivot Znamodasinamtibiodarod Boga. Bog te toliko zavole da te ponovo vrati na nebo. Hvala Mu za taj dar, koji se An elak zove. Tvoji: otac Drago, majka Zora, bra}a Nikola i Du{an PRILO@NICI DABRA Porodica Vuji} Miroslav Starovlah Aleksandar Starovlah Slavko [im{i} za pokoj du{e supruge Velinke Drago Eri}, Sokolac za pokoj du{e sina Petra 30 KM 10 KM 10 KM 100 din 100 KM Na naslovnoj strani: Hram Svetog Velikomu~enika Georgija u Trnovu 50

51 Broj 16 HRAM SVETOG SAVE U BLA@UJU Poznato je da ono {to do`ivqava Srpski narod, kao bri`na duhovna mati koja brine za dijete, pre`ivqava i Srpska pravoslavna crkva. Ni novija zbivawa nisu zaobi{la Srpski narod u stradawu i mu~eni{tvu. Me utim iako sporo neke rane se vidaju, zalije~uju, saniraju. Polo`aj pojedinih mjesta, kao {to je slu~aj sa Vrelom Bosne i Ilixom, daju im poseban zna~aj i u stradalnim i ratnim, a kamoli u mirnim vremenima. Obzirom da smo na pragu dvijehiqadegodi{wice hri{}anstva, a da sada{wi hram proslavqa stogodi{wicu postojawa, treba ukratko pobrojati najzna~ajnije datume sa kraja pro- {log i cijelog ovoga dvadesetog vijeka. Dok smo prinosili iskrene molitve Gospodu i Svetom Savi srpskom kome je posve}en hram naviru uspomene: Na Petrovdan 1891 godine, osve- }eni su temeqi srpskopravoslavne osnovne {kole koja }e imati ne malu ulogu u prosve}ivawu, opismewavawu i {kolovawu ne samo djece iz ovoga kraja nego cijelog okruga sve do Ivan Sedla. [kola kao i crkva sagra ena je blizu iz- 1

52 DABROV INFORMATOR 16 vora hladne Bosne i dobila je ime Petra Petrovi}a Wego{a. Osve}ewe i otvarawe {kole bilo je 13. oktobra po starom kalendaru, u nedjequ godine. Samo pet godina kasnije, tako e o Petrovdanu 1896, godine polo`en je i osve}en kamen temeqac za hram koji }e po `eqi sve{tenika Stjepana Trifkovi}a biti posve}en Svetome ocu Savi. Karakteristi~no je a primjerno i za dana{we prilike, da je samo godinu dana kasnije hram zavr{en i da je godine septembra mjeseca dana 21. Po starom kalendaru osve}ena novosagra ena crkva. Na`alost osve}ewe crkve nije do- ~ekao wen veliki dobrotvor, koji je pomogao i izgradwu {kole i crkve. Uporedo sa gradwom hrama pripremqena je i grobnica po wegovoj `eqi, ali po{to je preminuo bla`ene uspomen mitropolit dabrobosanski \or e Nikolajevi}, (ro en 20. aprila g. upokojio se 8. februara g.) Godinu dana nakon osve}ewa hrama 20. septembra godine iz ko{evskog grobqa gdje je bio privremeno sahrawen, prene{eni su zemni ostaci MITROPOLITA DA- BROBOSANSKOG \OR A NIKOLA- JEVI}A i sahraweni u hramu, gdje i danas po~ivaju. Kako su nailazila te{ka vremena tako je i narodu i crkvi bilo te- {ko. Najprije u prvom svjetskom ratu stradawe od Austrougarske nije mimoi{lo ni ovaj narod ni kraj. U porti bla`ujskog hrama i danas stoji spomenik kao svjedo~anstvoo strijeqawu i ubijawu Srba. O desetogodi{wici obiqe`avawa, kosti mu~enika su pokopane u porti (wih desetorice) kako i pi{e na spomeniku: Ovdje le`e kosti mu~enika, a petorici se ni kosti ne na o{e. U Politici od 6. septembra g. izme u ostalog pi{e; Kada su seqake streqali oni su hrabro o~ekivali smrt 2 kraq Srbija! Jedan starac - Nikola Pandurevi} kazao je svojim xelatima: Kako vi meni, tako neka Bog u~ini va{oj carevini! I nije se prevario! Bilo je i lijepih i veselih trenutaka. Najprije su, poslije obnove i ure ewa hrama, u ne equ po Krstovdanu 15./28. septembra montirana i osve}ena nova tri zvona. Osve}ewe je obavio Visokopreosve}eni Mitropolit Dabrobosanski G. Petar Zimowi}, sada{wi Sveti sve{tenomu~enik Petar sarajevski. Tako su ponovo zazvonila crkvena zvona i radosno odjekivala podigmanskom prodolom pozivaju}i narod na molitvu. Zapisano je i zapam}eno da su ranija zvona u ukupnoj te`ini kg. Tokom prvoga svjetskog rata skinula i odnijela austro-ma arska vlast. Veliku radost i rijetku sre}u do`ivio je narod parohije bla`ujske kada su na Veliki petak 4./17 aprila W. V. Kraq i Kraqica poklonili se pla{tanici, a zatim na Vaskrs 6./19/aprila godine list Bratstvo o tome pi{e: Na Hristovo Voskresenije, 6./19. Aprila 1925 u 11 i 30 no}u uslijedila je ponovna posjeta Wihovih Veli~anstava Kraqa Aleksandra i Kraqice Marije koji sa svojom pratwom i vjernoodanim narodom u~estvova- {e u vaskrsnoj litiji oko crkve jutrewi i Svetoj liturgiji, kojoj na- ~alstvova{e Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Dabrobosanski Gospodin PETAR, uz asistenciju: protojereja-stavrofora dr. Tome Popovi}a, rektora sarajevske bogoslovije, protojereja-stavrofora Milana Lali}a, redovnog ~lana Ek. Suda u Sarajevu, sve{tenika bla`ujskog Petra Lali}a, i proto akona Alekse Star- ~evi}a. Na koru je divno pojalo srpsko pjeva~ko dru{tvo Sloga" iz Sarajeva, pod vje{tom upravom svoga zborovo e g. Qube Bajca. Za vrijeme pojawa pri~asna, pristupio na{ qubqeni Vladar u oltar pred ~asnu trapezu iz ruku Visokopreosve}enog Gospodina Mitropolita Petra primio sveto pri~e{}e, a potom je pred carskim dverima Wegovo Visokopreosve{tenstvo pri- ~estio i na{u plemenitu Vladarku Wezino Veli~anstvo Kraqicu Mariju, pa redom odli~ne pratioce ~estitog i rodoqubivog Kraqevskog Para". Ne treba napomiwati {ta je sve za proteklih pedeset godina i dva rata hram Sv. Save sa svojim sve- {tenicima i vjernicima do`ivio i pre`ivio. A danas, blagodare}i prilo`nicima, me u kojima predwa~e Op{tina Ilixa i Skup{tina grada S. Sarajeva i preduze}a. u Hramu su kvalitetno izvedeni unutra{wi radovi. Okre~eni su zidovi, osvje`en ikonostas i inventar. Tako je na najqep{i na~in pripremqen hram za obiqe`avawe stogodi{wice. Wegovo Visokopreosve- {tenstvo Mitropolit Dabrobosanski Gospodin Nikolaj sa saslu`a- {~im sve{tenicima, izvr{io je

53 DABROV INFORMATOR 16 najprije osve}ewe hrama, a zatim slu`io Svetu liturgiju i odr`ao pou~nu besjedu o Crkvi Bo`ijoj i kratak istorijat hrama Sv. Save. Osta}e zabiqe`eno u qetopisu hrama da je stogodi{wica hrama obiqe`ena sve~ano. Sa Gospodinom Mitropolitom saslu`ivali su sve- {tenici: protojerej-stavrofor Krstan Bijeqac, protojerej-stavrofor Milojko Topalovi}, protojerej Slobodan Lubarda, protojerej Momir Vasiqevi} i jerej Boris Banduka. Pjevao je sarajevski crkveni hor SLOGA kojim je dirigovala g- a Branka Bo{wak. Pojawe na liturgiji uqep{ali su i bogoslovi bogoslovije Sveta Tri Jerarha iz Srbiwa. Po zavr{etku liturgije izvedena je kra}a duhovna akademija uz pojawe ova dva hora i u~e{}e recitatora iz dje~ijeg hora Romanijska Lazarica. Posebnu pa`wu vjernika koji su ispunili hram privukla su upravo djeca. Niz lica se otkidala suza radosnica. Sv. liturgiji su prisustvovali i Italijanski, Ruski i Gr~ki ambasadori, kao i drugi ugledni gosti i zvanice, predstavnici RMK crkve i nekih humanitarnih organizacija. Trpezom qubavi koju su pripremili doma}ini, na ~elu sa crkvenim odborom i sada{wim parohom o. Zoranom Jerini}em, u parohijskom domu i crkvenoj porti zavr{ena je ova skromna i lijepa sve~anost. Nadamo se da }e qudi dobre voqe pomo}i da se na hramu Sv. Save promjeni dotrajali lim i postavi bakar i tako ovaj hram na du`e za- {titi od propadawa. U porti hrama osta}e nijemi svjedoci da svjedo~e o stra{noj i stradalnoj istoriji Srba ovoga kraja. Ostaju tu kao ~uvari sa svojim sve- {tenicima i bla`ene uspomene Mitropolita \or a Nikolajevi}a. protojerej Momir Vasiqevi} MITROPOLITOV GOVOR Pro{le godine se navr{ilo 100 godina od podizawa, osve}ewa i po~etka slu`ewa u Hramu Svetog Save u Bla`uju.Ove godine kada se navr{ilo 100 godina, re{ili smo da tu godi{wicu obele`imo, da se setimo svih znanih i neznanih, koji ~ini{e sve najboqe da ovaj hram vr{i svoju ulogu, prvenstveno u slavu Bo`ju i na dobro qudi koji wemu po veri pripadaju, ali isto tako i molitvama od svih i za sve, za mesto ovo i za sve koji `ive u wemu, a po veri ne pripadaju wemu. Najpre ne{to uop{teno o crkvi Hramovi mogu nastati i mogu nestati, ali Crkva nikada ne}e nestati.crkva je Gospod Isus Hristos, produ`en kroz vekove u svu ve~nost.crkva je ~ovek Gospodom Isusom Hristom produ- `en kroz vekove u svu ve~nost.crkva je svaka tvar produ`ena Gospodom Isusom Hristom kroz sve vekove u svu ve~nost.ova definicija Crkve govori o Hristu kao Crkvi i tvorcu Crkve, a ~ovek u woj, tako e je crkva i sve ono {to je pre wega stvoreno.tako, sav ovaj vidqivi i onaj nevidqivi svet su jedna ogromna Crkva koja jeste, biti{e i uvek }e postojati. Ako je Hristos ikada mislio da formira Crkvu kao instituciju, On je mislio da ona ne bude privremena, ve} ve~no sredstvo - brod koji }e sigurno nositi svoje putnike kroz uzburkani okean `ivota ka mirnom pristani{tu Wegovog carstva. Kao telo u kupatilu, tako se du{a otkriva u Crkvi da bi se oprala.^im iza emo iz kupatila mi telo obla~imo, da bi smo ga sakrili od qubopitqivih o~iju.nije li nelogi~no {to ne skrivamo svoje nedostatke pred Najsavr{enijim, a stidimo se da ih poka`emo onima koji su sa nedostacima kao i mi.kao {to voda pere prqav{tinu tela, tako Crkva ~isti du{u od greha. Najva`niji zadatak Crkve jeste da tra- `i gre{nike, da ih okupqa i spasava. Vrednost i napredak filosofskih sistema vi{e je nau~ni nego moralni napredak ~ove~anstva.na znawima qudi mo`e se zasnovati nova nauka, ali na Svetom Pismu mo`e se izgraditi novi socijalni `ivot i pravilniji me uqudski odnos.da li ste ikada razmi{qali da je sv.apostol Pavle najve}i prorok nove idealne dr`ave, novog idealnog dru{tva.sve imperije zasnovane na qudskim pravima propale su.budu}nost pripada imperiji sv. apostola Pavla, jer je ona zasnovana na qubavi i slu`ewu.zato je boqe pripadati i najmawoj crkvi, nego se s gordo- {}u odvojiti od najboqe i najve}e Crkve.Me uqudski odnosi su su{tina i zadatak hri{}anstva.stvarawe dobrih odnosa me u qudima je po~etak stvarawa bratskih odnosa ~oveka prema ~oveku.me uqudski odnosi su {kola hri{}anstva, a me unacionalni odnosi treba da postanu hri{}anski univerzitet.hri{}anska etika oli~ena u radosnom slu`ewu i `rtvi, jeste najplemenitiji plod stvarnog verovawa u Boga.To je najkra}i put koji vodi kroz Hrista - Bogo~oveka, ka najsavr{enijem. Pogled Crkve na slu`ewe, slobodu i mudrost Robovawe ozna~ava obavezno slu- `ewe, a sloboda ozna~ava dragovoqno slu`ewe.samo ~ovek ili narod, vaspitan za dragovoqnu slu`bu svojim susedima, stvarno je slobodan ~ovek ili slobodan narod.sve druge teorije o slobodi su relativne.sloboda koja tra`i prava, a zaboravqa dobrovoqna slu`ewa donosi nesporazume i uni- 3

54 DABROV INFORMATOR 16 {tava wene pristalice.svaki ~ovek je ratno popri{te mnogih zlih duhova, koji su hrabri kada su daleko od Hrista i ponizni kada su u Wegovoj blizini.hristos je nad`iveo sve qudske sisteme i Crkvom i u Crkvi pokazao koliko su bezbedni.u Crkvi je ve~na snaga i ve~na mudrost Bo`ja.Ona raspetqava svetim Jevan eqem puteve qudske i daje prave smernice daqeg putovawa kroz ovaj vidqivi svet.stoga je svaki na{ dan sa mnogo brige za sutra i tu`an zbog onog ju~e, jer je nepovratno pro{ao. To je sli~no mladosti koja uvek vidi svoje ideale u veli~ini pojedinaca, a zrelo doba uvek tra`i u svetosti, u Svetoj mudrosti.qudski sistemi i qudska mudrost odu{evqavali su mnogobo`a~ki svet, Sveta mudrost je do- {la na svet tek sa Gospodom Isusom Hristom.Hristos je bio oli~ewe Bo`je Mudrosti, pravo ovaplo}ewe Bo`ije Mudrosti.Bo`anska Mudrost sadr`i u sebi mudrosti i svetiteqa Bo`jih, An- ela bestelesnih i qudi od Boga stvorenih, koji su u Duhu Svetom i Duhom Svetim mere svaku svoju aktivnost.i ako smo spomenuli definiciju Crkve, ipak imamo da postavimo pitawe: 4 [tajecrkva? Posmatrana sa aspekta nauke - filosofski, Crkva je {kola hri{}anskog duha.to je wen pravi zadatak u ovome svetu.ona je zajednica veruju}ih u Hrista.To je weno zvani~no ime.gospod Hristos je glava Crkve i svi kr{teni i veruju}i su ~lanovi ove bogo~ove~anske organizacije.te`wa Crkve je da sve narode sjedini u veri u duhu, u bogo- ~ove~anski organizam.ona je Hristokratija.Bog je nevidqivi vladar sveta i ~ove~anstva.hristos je vidqivi Bog, koji vodi, hrabri i nadnama odu{evqava ~ove~anstvo. Ona je Svetokratija.Svetiteqi u Crkvi vode ~ove~anstvo, a ne neko drugi.kada svi qudi postanu sveti, ne}e trebati posebne vo e u narodu.u Svetokratiji svi qudi }e najsavesnije vr- {iti svoje du`nosti i svi }e u`ivati u sre}i svoga suseda.istoriski posmatrano, Crkva se pojavila kao novo u~ewe.ona je u spoqa{wim stvarima napravila na hiqade kompromisa sa drugima i to nikome nije smetalo.unutra u sebi ona je nosila i nosi potpuno novi i jedinstveni duh, koji nije dozvoqavao kompromise sa bilo ~ime u svetu. Ona je bila novo u~ewe u odnosu na celi prakti~ni `ivot qudi.istoriski gledano, Crkva je ostala uglavnom sada religija samo evropske rase sa nekim vrednim pro{irewima u posledwih pedesetak godina.crkva je temeq i potpora evropske civilizacije, koja nije ni`a od civilizacije Egipta, Vavilona, Persije i Kine, tih isto~nih zemaqa velike kulture.me utim, ru- {evine ovih prastarih civilizacija, veli~anstvenije su od izgradwe savremene Evrope.I pored re~enog, Crkva daje Evropi poseban oreol i lepotu u odnosu na sve prastare svetove.svetovna Evropa, ne znam da li to zna, ali Crkva svakako, i ona }e nad`iveti sve pojave Evrope.Za{to }e nad`iveti sve sada{we pojave Evrope? Nad`ive}e zato {to ona isti~e svetost iznad svega.isti~e svetost slu`ewa, svetost `rtvovawa i svetost ~iwewa dobra drugima.ovo je osnovna ideja Crkve.To je jedina stvarala~ka snaga i Bogu drago ovo bogatstvo Evrope.Samo se ovom snagom mo`e izle~iti raslabqeni ~ovek Evrope. I jo{ ne{to: u ovom vremenu Hristos je u qudskom siroma{tvu postao prognanik, koji tra`i sebi skloni{te.to je stoga {to je svet postao siroma{an duhom mudrosti i svakog drugog dobra, koji treba da se roji u du{i ~ovekovoj.u svome duhovnom siroma{tvu mnogi se uporno zauzima{e da ~oveka {to vi{e odvoje od Hrista, ali iskreno re~eno, na tom bojnom poqu su pali.to su ~inili uzalud, zaboravqaju}i jednu stvar, da ni jedna civilizacija koja se odvojila od svoje religije nije mogla pre`iveti.^ove~anstvo mora da `ivi sa Bogom, ako ne `eli da se ugu{i u blatu materijalizma i praznoverja.vera u Boga koja je inspirisala najve}a dostignu}a u ~ove~anstvu na svim poqima, sada je pod ba~enom senkom novih u~ewa: individualizma, nacionalizma, liberalizma, konzervatizma, imperijalizma i sekularizma.ona sva skupa ne zna~e ni{ta drugo do uno{ewe bezverja tj. potiskivawe vere u Boga iz du{e ~ovekove.ko je napustio Hrista ovo ga je sve vezalo za ni{tavilo i prolaznost stvari.kao {to se ne mo`e zamisliti arapska civilizacija u [paniji bez Islama, ili indiska bez Hinduizma, ili rimska bez panteona, tako se ne mo- `e zamisliti ni evropska, i u woj balkanska civilizacija bez Hrista.Hristos je bio evropski i balkanski Bog. Kada je ovaj Bog po~eo biti progowen (iz politike, nauke, umetnosti, socijalnog `ivota i prosvete) otpo~elo je tra`ewe novog boga.tako, svako je smatrao da mo`e postati taj novi bog. I zaista, najve}i pad evropskog i u woj balkanskog ~oveka, jeste u otvorenoj proklamovanoj teoriji da ~ovek mo`e zameniti Boga.

55 DABROV INFORMATOR 16 Kako le~iti na{e sada{we bolesti? Crkva jedina poseduje pravi lek.prvobitna Crkva na ovim prostorima bila je slobodnija u odnosu spoqa{we forme, a vrlo stroga u ~uvawu svoga unutra{weg duha.ona nije marila ako se novo vino dosipa u stare sudove, ali je veoma vodila ra~una kakvo se vino dosipa.ona je pozajmqivala sudove za vino i na Istoku i na Zapadu, ali nikada nije pozajmqivala vino.ona nam i danas govori, vratimo se jedinom izvoru hri{}anske snage i vrline - Duhu Hristovom.Ovo novo o`ivqavawe je i novo ra awe, i mogu}e ga je ostvariti duhovnim zajedni~arstvom u Crkvi i u svim drugim prilikama `ivota qudi i naroda.vratiti se jednom izvoru `ivota po Bogu, zna~i, vratiti se Duhu Hristovom. Ose}aju}i ovu duhovnu krizu na{eg vremena, pretci na{i pre 100 godina odlu~i{e da podignu ovaj hram, ovu {kolu pobo`nosti i`ivota u Hristu Isusu Gospodu na{em.tako oni na Petrovdan 1896.godine osveti{e i polo- `i{e kamen temeqac molitvom i blagoslovom blagoupokojenog Arhiepiskopa sarajevskog, mitropolita dabrobosanskog i egzarha cele Dalmacije Georgija (Nikolajevi}a), a osve}ena je 21. septembra po straom kalendaru od istog Arhijereja 1897.godine.Gra ena je godinu dana.po `eqi sve{tenika Stevana Trifkovi}a posve}ena je Svetom Savi prvom srpskom prosvetitequ i u~itequ.godinu dana po osve}ewu hrama, 8.februara, prestavio se u Gospodu blagoupokojeni i veliki Arhijerej mitropolit Georgije, koji je ro en u sve{teni~koj porodici u sremskom selu Jazku 20.aprila 1807.godine.Svojim testamentom ostavio je jednu fondaciju u iznosu od forinti za gradwu ovog svetog hrama i da se u ovom hramu izgradi grobnica za wegov po~inak, {to je i u~iweno.po{to crkva nije u potpunosti bila zavr{ena sahrawen je najpre na ko{evskom grobqu, a ~im su se stekli uslovi prenjet je u ovaj hram. On nije samo pomogao nov~ano i osvetio ovaj sveti hram, nego je 1891.godine osvetio temeqe nove srpske pravoslavne {kole u Bla`uju. Tri zvona koja je imala ova crkva od kilograma skinula je austrijska vojska i odnela ih, ali su kasnije nabavqena ova sada{wa.ona su prilozima me{tana i drugih imu}nijih qudi nabavqena i osve}ena i na zvonik podignuta 1922.godine, a izlivena su u Qubqanskoj livnici.osve}ena su od strane mitropolita Petra u nedequ po Krstovdanu 15/28.septembra 1924.godine.Po osve}ewu je odr`ana litija oko svetog hrama i tada su po prvi put se oglasila nova zvona.treba i ovo ista}i, osve}enim zvonima bili su kumovi bla`ujski me{tani: velikom zvonu - in`iwer g.bogdan Babi} i prilo`io dinara, sredwem je kumovao g. Nikola Belovi}, posrednik iz Ilixe i prilo`io dinara, a malom zvonu g.aleksandar Babi}, sin Bogdana Babi}a i prilo`io dinara. Hram Svetog Save u Bla`uju posetio je Wegovo veli~anstvo kraq Aleksandar sa kraqicom Marijom na Veliki Petak 6/19.aprila 1925.godine u 11 ~asova, a potom je usledila nova poseta na Vaskr{wu jutrewu i u~estvovao u litiji oko svetog hrama.tom prilikom podario je crkvi dinara kao svoj prilog.na svetoj Liturgiji slu`io je mitropolit Petar sa slede}im saslu- `a{~im sve{tenicima: protojerejem-stavroforom dr Tomom Popovi}em, rektorom Bogoslovije u Sarajevu, protojerejem-stavroforom Milanom Lali- }em, redovnim ~lanom Eparhijskog crkvenog suda, sve{tenikom bla`ujskim Petrom Lali}em i proto akonom Aleksom Star~evi}em.Pevalo je srpsko peva~ko dru{tvo Sloga iz Sarajeva, pod dirigentskom palicom g.qube Bajca.Na Liturgiji kraq Aleksandar se pri~estio iz ruke Visokopreosve}enog mitropolita Petra, kao i kraqica Marija, a zatim i wihova pratwa. U najkra}im crtama rekosmo vam ono najva`nije o Crkvi uop{te, kao iosvome hramu posebno.ovo je sve u~iweno iz veoma oskudnih izvora, jer je literature malo, a va{a su o~ekivawa verovatno velika.neka Bog i Sveti Sava i daqe ~uvaju ovajs veti hram i u wemu mesto po~ivawa vrlog na{eg Arhijereja Georgija, velikog dobrotvora ne samo ovog svetog hrama, nego uop{te velikog ~oveka poda{ne ruke, koji nikada nije bio {tedqiv do {krtosti niti poda{an do rasipni{tva. Mitropolit Nikolaj 5

56 DABROV INFORMATOR 16 OSVE]EWE KRSTOVA ZA NOVU CRKVU U VU^IJOJ LUCI Svake godine na dan Svetog velikomu~enika Pantelejmona (9, avgusta) Op{tina Stari grad Sarajevo - Crepoqsko proslavqa svoju op{tinsku, a novi hram u Vu~ijoj Luci hramovnu slavu. Ove, godine ovo slavqe je uveli~ano i osve- }ewem novih krstova. Hram na Vu~ijoj Luci je zapo~et da se gradi god. i za nepune tri godine stiglo se do samoga krova i pokrivawa bakrom. Dimenzije hramasu18mdu`inei11m{irine. Izgra en je po projektu gospo e Qubice Bo{wak, arhitekte iz Beograda, u srpsko-vizantijskom stilu sa zvonikom i kupolom. Podignut je izda{nom pomo}i Skup{tine Grada Srpskog Sarajeva, SO Stari grad na ~elu sa predsjednikom g. Kostom Plakalovi}em, mje{tana ovoga kraja i drugih prilo`nika. Ovogodi{wa sve~anost je po~ela Svetom arhijerejskom Liturgijom koju je slu`io Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski g. Nikolaj i sve{tenici protojereji-stavrofori Vojislav ^arki} i Milojko Topalovi}, protojereji Slobodan Lubarda, Momir Vasiqevi} i Milojko Drobwak. Posle Liturgije birani su kumovi za nove krstove, koji su izra eni u fabrici FAMOS u Palama trudom direktora Milivoja Gutaqa. Velikom krstu na kupoli crkve kumovao je Borko Bajagi} iz Vlasenice, a mawem na zvoniku Tadija Tadi} iz Vu~ije Luke. Nakon izbora kumova izvr{ena je litija oko svetoga hrama, a onda je Mitropolit osvje{tao nove krstove i odr`ao prigodnu besjedu o zna~aju ovoga hrama i ove sve~anosti. Pred crkvom je podjeqena nafora prisutnom blago~estivom narodu koji je pobo`no prilazio da dobije blagoslov od svoga vladike i sve{tenika. Odmah posle toga krstovi su podignuti na crkvu uz zalagawe Jovana Sande, limara, koji vr{i pokrivawe hrama. Za ovu priliku su postavqeni prozori i vrata, koja je napravio Krsto Tadi}, stolar iz Vu~ije Luke. Na sve~anom ru~ku kome je prisustvovalo preko 200 zvanica i gostiju Mitropolit je izvr{io obred rezawa slavskog kola~a i ~estitao krsnu slavu sa `eqom da idu}e godine ova crkva bude zavr- {ena i osve}ena. Uz narodno veseqe koje je nastavqeno kod crkve na Vu~ijoj Luci zavr{ena je ova lijepa sve~anost, a narod se radovao {to je do~ekao dan da vidi skoro zavr{enu crkvu u svom selu u kojoj }e se skupqati i Bogu moliti za spasewe svojih du- {a. I kako ka`e jedna crkvena pjesma: Spasi Gospode narod svoj i blagoslovi nasledstvo svoje, blagovjernom i hristoqubivom rodu na{em daruj pobjedu nad protivnicima i Krstom svojim ~uvaj svoje `iteqe. Amin. jerej Niko Mojsilovi} 6

57 DABROV INFORMATOR 16 HRAMOVNA SLAVA PA[ATANSKO - BRDSKE CRKVE Pa{tansko - brdska crkva, kao filijalna crkva Crkvene op{tine Rudo, ove godine je sve~ano proslavila svoju hramovnu slavu; Svetog patrijarha Makarija Sokolovi}a, na dan wegovog proslavqewa 12.septembra. Za ovu priliku, bili smo po~astvovani dolaskom Wegovog visokopreosve{tenstva mitropolita dabrobosanskog gospodina Nikolaja, koji je brojnim prisustvom, pobo`nog sveta, bio srda~no do~ekan. Pred po~etak sve~ane Arhijerejske liturgije, izvr{eno je malo osve}ewe obnovqene crkve. Ceo tok svete Arhijerejske liturgije, bio je skladno propra}en od pojaca za pevnicom i prisutnih vernika a propoved na{eg Mitropolita predano saslu{ana. Po izvr{enom ophodu oko crkve, izvr{eno je osve}ewe crkvene ku}e, u kojoj je po osve}ewu, prire en, slavski ru~ak za sve goste. Pa{tansko - brdska crkva podignuta je osobitim zauzimawem po~iv{eg protojereja Slavka Popovi}a, biv{eg paroha Ru anskog, uz svestranu podr{ku parohijana ovoga kraja, ru anske parohije, izme u god.kada je i osve{tana. To je prva i jedina crkva, koja je podignuta u isto~nom delu Dabrobosanske eparhije, u vremenu kada je Srpska pravoslavna crkva u svoj svojoj delatnosti bila sputana. Ali, vredni i veoma po`rtvovani proto Slavko i pored svih te{ko}a, uspeo je i da zapo~eto delo i dovr{i. Pored crkve, u isto vreme podignuta je i crkvena ku}a, koja nije bila potpuno dovr{ena, pa se wenom dovr{ewu pristupilo 1997.god. Obnova crkve i weno potpunije ure- ewe izvr{eno je u toku ove 1999.god. Sad je i jedan i drugi objekat pristojno ure en, sredstvima Crkvene op- {tine Rudo, kao i donacijom pojedinih donatora i prilo`nika. U vezi sa predwom obnovom crkve, moram da pohvalim, veliko anga`ovawe parohijana okolnih sela, pa{tanskobrdske crkve, u pogledu odra ivawa dobrovoqnog rada, svih radni~kih kao i nekih majstorskih dnevnica. Obnovqena crkva sama od sebe svedo~i o wihovoj velikoj odanosti, prema svojoj crkvi i Pravoslavnoj veri, kojoj i pripadaju. Zahvalan Gospodu, na ovom u~iwenom delu obnove: crkve i crkvene ku}e i svima onima koji su ovu akciju obnove podr- `ali, paroh druge ru anske parohije: protoj.-stavrofor Novica Jawi} 7

58 DABROV INFORMATOR 16 SRPSKO SARAJEVO PROSLAVILO PRVU KRSNU SLAVU PRVA LITURGIJA U NOVOM HRAMU Vjernici Srpskog Sarajeva i vojkova~ke parohije, 26. septembra ove godine proslavili su svetog sve{tenomu~enika Petra Zimowi- }a, mitropolita sarajevskog, krsnu slavu grada i krsnu slavu hrama u izgradwi posve}enog nedavno progla{enom Svetitequ. Prvu arhijerejsku Liturgiju u novom svetom hramu u Vojkovi}ima i prvu Liturgiju u ~ast svetog Petra mitropolita sarajevskog slu`io je Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolaj uz saslu`ewe vi{e sve{tenika. To je bila prva krsna slava jo{ nedovr{enog hrama ~ija je izgradwa zapo~eta uo~i otaxbinskog rata i prva krsna slava Srpskog Sarajeva, grada koji je za svog za{titnika uzeo Mitropolita sve{tenomu~enika Petra Zimowi}a. ^uvenog Mitropolita, sina slavnog hercegova~kog sve{tenika i vojvode Bogdana Zimowi}a, pro{le godine Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve na svom redovnom majskom zasedawu uvrstio je u broj svetih Pravoslavne crkve, a na ovogodi{wem majskom zasedawu izvr{ena je kanonizacija. Tre}a nedeqa u septembru, odnosno, 19. septembar, odre en je za dan kada }emo ga proslavqati. Po zavr{enoj svetoj Liturgiji mitropolit Nikolaj je govorio o `ivotu i radu Svetiteqa, isti~u- }i wegove vrline, ugled i uticaj u narodu, wegov misionarski i prosvjetiteqski rad u slu`bi Bo`ijoj. Iako se jo{ pouzdano ne zna da li je ubijen u Jasenovcu, Gospi}u ili Jadovnu, izvjesno je da je stradao u jednom od zloglasnih usta{kih logora, kao veliki sve{tenomu~enik. Pored sve{tenstva i velikog broja vjernika vojkova~ke parohije proslavi su prisustvovali potpredsjednik Republike Srpske gospodin Mirko [arovi}, gradona- ~elnik Srpskog Sarajeva gospodin Predrag Lasica i druge ugledne li~nosti. Za vrijeme sve~anog ru~ka, posle slavskog kola~a, potpredsjednik RS gospodin Mirko [arovi} - kum krsne slave, prisutnima se obratio rije~ima: Kao {to je sveti Petar bio veliki mu~enik, veliki mu~enik bio je i ovaj grad. Posledwih godina borimo se za goli opstanak i sada smo na raskr{}u gdje se dramati~no sudaraju razli~iti interesi. Preostalo nam je da izaberemo put koji vodi ka boqoj budu}nosti, da vu~emo pametne, realne i korisne poteze, da za svoj narod i dr`avu u~inimo ne{to {to je dobro i dugoro~no. Zahvaquju}i se gra anima Srpskog Sarajeva na `eqi da za svog za{titnika izaberu svetog Petra mitropolita sarajevskog, mitropolit Nikolaj je izme u ostalog rekao: Drago nam je da se velikani u srpskom narodu umno`avaju. Nebeska Srbija je puna tako velikih i svijetlih qudi koji su bili u slu- `bi svog naroda, a nisu nikada veli~ali sebe i te`ili da budu neki centar oko koga se okre}e sve. Oni su uvek bili sluge svoga naroda i ~inili su sve najboqe za svoj narod. Wima dugujemo veliku zahvalnost i ne mo`emo im se do kraja odu`iti, ali hvala Bogu, postoji Bo`ija pravda koja svakome odre- uje mjesto koje mu pripada. Izgradwa hrama svetog sve{tenomu~enika Petra Zimowi}a u Vojkovi}ima jo{ nije zavr{ena. Treba- }e jo{ mnogo truda i sredstava, ali protonamjesnik ^edo \ureinovi}, paroh vojkova~ki, vjeruje da }e qudi dobre voqe, kao i uvjek do sada, pomo}i koliko mogu i tako ubrzati zavr{etak radova. protojerej Ranko M. Bilinac 8

59 DABROV INFORMATOR 16 OSVE]EWE OBNOVQENE CRKVE SVETOG VELIKOMU^ENIKA GEORGIJA U TRNOVU STRADAWE I VASKRSEWE Crkva svetog velikomu~enika Georgija u Trnovu, izgra ena 1886.godine a spaqena i sru{ena u posledwem ratu, 1992.godine kada je i ubijen paroh trnovski jerej Nedeqko Popovi}, ponovo je vaskrsla.u prisustvu sve{tenstva i velikog broja vjernika, Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit dabrobosanski Nikolaj, 3.oktobra ove godine osvetio je obnovqenu crkvu, prelijepi hram ukra{en ikonostasom od orahovine u duborezu i vrijednim ikonama. Za vrijeme slu`ewa svete arhijerejske Liturgije, uz saslu`ewe vi{e sve- {tenika, mitropolit Nikolaj unaprijedio je vojkova~kog paroha i paroha koji je opslu`ivao Trnovo protonamjesnika ^eda \ureinovi}a u ~in protojereja, a akona Borisa Banduku rukopolo`io je u ~in sve{tenika ~ija }e parohija obuhvatati Kakaw, Visoko, Brezu i Vare{.Tom prilikom mitropolit Nikolaj prisutnima je predstavio novog paroha u Trnovu, jereja Zorana Kalajxi}a. Po zavr{etku svete Liturgije mitropolit Nikolaj je odr`ao besjedu i izme u ostalog rekao: Ovog radosnog dana molimo se GOspodu i svetom Georgiju, velikomu~eniku i pobedonoscu, i imamo razloga da budemo sretni.sretni smo {to je ovaj sveti hram ponovo vaskrsnuo, {to smo ponovo ovde zajedno, {to se ponovo ovde molimo i uveravamo u realnost Bo- `ijeg promisla.na{ narod, posebno ovde u Trnovu, do`iveo je velika stradawa.izginuli su mnogi qudi, poru{eni su mnogi domovi i hramovi, ali, hvala Bogu, pokazalo se da nisu poru{ene i uni{tene na{e du{e, niti je uni{tena na{a Crkva.Na{a Crkva je u svima nama, u na{oj veri i onom svetlu koje nas povezuje s Bogom, i to je jedino bogatstvo koje se ne mo`e uni{titi. Mi smo obnovili ovaj sveti hram, ali nikada ga ne mo`emo obnoviti onoliko koliko }e on, kao {kola pobo`nosti i mesto na{ih molitvi i pogleda okrenutih ka Gospodu, obnoviti nas.to je skup na{ih srca povezanih verom. Zbog toga smo zahvalni svima onima koji su pomogli wegovom obnavqawu." Potpredsjednik Republike Srpske gospodin Mirko [arovi} prisutnima se obratio rije~ima: Trnovo je simbol na{eg stradawa i vaskrsewa.ovdje su stradali qudi, stradao je grad i stradala je crkva, ali ovaj novi sveti hram, koji danas blista, simboli~no pokazuje da idemo pravim putem, da obnavqaju}i grad i crkvu obnavqamo i sebe.ovo je primjer koji govori {ta se sve mo`e uraditi ako su qudi slo`ni. Jeste, na{ narod je mnogo puta do sada pokazao vojni~ke vrline, ali vrijeme je da poka`emo i sve druge vrijednosti po kojima je u pro{losti bio po{tovan, da po e putem duhovnog, ekonomskog i svakog drugog napretka i da se pridru`i slobodnom evropskom svijetu.tim putem mo`emo i}i samo ako smo slo`ni i ako shvatimo realnost u kojoj `ivimo.tako }emo najboqe slu`iti i Crkvi i Otaxbini, a slu`ewe Crkvi i Otaxbini velika je vrlina." Na predlog nadle`nog sve{tenika i COUO, mitropolit dabrobosanski odlikovao je pojedince i institucije Gramatom zahvalnosti - za naro~ito pokazano trudoqubqe i qubav prema hramu, mjestu i qudima koji su mnogo postradali.priznawa je uru~io mitropolit Nikolaj. Za kuma crkve izabran je gospodin Niko Mili} iz Trnova koji je i 1976.godine ovoj obnovqenoj crkvi tada kumovao. Prije dvije godine, kada je episkop zahumsko-hercegova~ki i primorski gospodin Atanasije osvetio zvono crkve, kum je bio dr Radovan Karaxi}. Ikonostas od orahovine u duborezu uradili su majstori Milorad Bogi~evi} i Dragan Petrovi} iz Kru{evca, a kao svoj prilog uradili su tako e u duborezu postoqe za cjelivaju}u ikonu i pjevnicu. Ikone su djelo monahiwa manastira Svetog Stefana (eparhija vrawska), a ve}inu ikona na ikonostasu, kao i cjelivaju}u, poklonili su ~lanovi Udru- `ewa Srba iz BiH u Srbiji - op{tinska podru`nica iz Kru{evca. protojerej Ranko M. Bilinac 9

60 DABROV INFORMATOR 16 ISTORIJAT CRKVE SV. VELIKOMU^ENIKA GEORGIJA U TRNOVU BOGU JE SVE MOGU]E Izgradwi crkve u Trnovu je prethodila smrt austrijskog generala ^ulina. Kada je prolazio kroz Trnovo general je ubijen na jednoj krivini. Austrijske vlasti su posumwale na Srbe i odmah su uhvatili dvojicu Srba i objesili ih kraj Kada su ih objesili do{la je vijest da su nevini, i da se puste jer se javio ubica. Po{to su pale nevine `rtve austrijska vlast je izrazila `eqewe i tra`ila na~in da se izmiri sa Srbima. U znak izmirewa su ponudili Srbima da se pravi crkva. Srbi su to prihvatili i uz pomo} naroda crkva je napravqena i osve}ena godine. Ne zna se ko je bio prvi sve{tenik i kako se `ivot crkve odvija do god. Zna se da je god. odnijeto zvono sa zvonika. Godine je nabavqeno novo zvono. To se desilo za vrijeme pastirskog rada sve{tenika Mirka Maksimovi}a. Od do godine za paroha trnovskog do{ao je sve{tenik Savo Savi}, zatim, sve{tenik Nikodim Plav{i} koji je ostao do godine. Na parohiji Trnovskoj od do god. slu`bovao je sve{tenik Jovo Popovi}, a sve{tenik Bogi}evi} (nije nam poznato ime) je trnovski paroh bio samo dvije godine - od do god. Wega je nasledio sve{tenik Stevo Ze~evi} koji je bio do god. kada je zbog rata napustio Trnovo i oti{ao u Srbiju jer mu je prijetila `ivotna opasnost od usta{a. Od po~etka rata (1941. god.) crkva Sv. velikomu~enika Georgija u Trnovu je bez sve{tenika sve do kraja rata. Od god. Nemci skrnave ovaj divni hram tako {to uvode kowe i prave kowu{nicu od wega. Crkvene kwige i arhivu su bacili na ubri{te. Uni- {tili su dio ikona na ikonostasu a ostale ukone su polupali. Kada se zavr{io rat crkva je ponovo sre ena i dovedena u funkciju. Osve ewe crkve je izvr{io mitropolit dabrobosanski g. Nektarije (Kruq) a za sve- {tenika je postavio Dragoquba Jankovi}a, I poslije rata crkva je bila u te{koj situaciji. Jednu crkvenu ku}u su uzeli i pretvorili u hotel a parohiujski dom je bio zauzet od strane Udbe, gdje su u podrumu zatvarani, mu~eni i ubijani Srbi. Crkvena zemqa (preko 12 duluma) je oduzeta i podjeqena u parcele gdje su muslimani pravili stambene ku}e. Proto Jankovi} sa narodom se dao na posao i okre~io je crkvu iznutra, vawsku fasadu je ~itavu obnovio, stavio novu ogradu od `eqeza i crkvu je pokrio limom. On je sa narodom god. obnovio i zvonik, digao ga za tri metra u visinu i ~itavu crkvu pokrio bakrom. Zvonik je ponovo ura en u vizantijsko-resavskom stilu, kakav je prvobitno bio. Crkvu je osve{tao mitropolit dabrobosanski g. Vladislav, a kum je bio Nikola Mili}. Slede}e, god, mitropolit za sve- {tenika postavqa Nedeqka Popovi}a koji ostaje na ovoj parohiji sve do svoje smrti god. Otac Nedeqko je vr{io svoju du- `nost sa qubavqu kao pravi Hristov pastir i u skladu sa sve{teni~kom zakletvom, zbog ~ega je bio omiqen kod naroda. Svoju du`nost je obavqao sve do onog trenutka kada je ubijen od strane muslimana. Za vrijeme rata ( ) crkva je najvi{e stradala u svojoj istoriji. Na samom po~etku rata je zapaqena zajedno sa parohijskim domom od strane neprijateqa. ^itav krov sa zvonikom je izgoreo, ostali su samo zidovi crkve. Godine dolazi sve{tenik Jadranko Danilovi} koji odmah zapo~iwe obnovu crkve. Otac Jadranko je bio kratko u Trnovu pa poslije wega trnovsku parohiju opslu`uje kalinovi~ki, a zatim vojkovi~ki paroh ^edo \ureinovi}. [to je o. Jadranko zapo- ~eo, o. ^edo je nastavio god. i uz Bo`ju pomo} i voqom naroda i ostalih dobrih qudi, crkva sa parohijskim domom je ponovo izgra ena i osve}ena god. Osve}ewe je izvr{io mitropolit dabrobosanski g. Nikolaj 3. oktobra u prisustvu velikog broja vjernih. Tada je narodu predstavio wihovog novog sve{tenika Zorana Kalajxi}a. jerej Zoran Kalajxi} paroh trnovski Malo je ko od qudi vjerovao da }e Saborna crkva u Sarajevu za dan svoje hramovne slave zasijati najqep{im sjajem.bio je to veli~anstven prizor. Saborna pravoslavna crkva u Sarajevu bila je puna vjernika na praznik Ro ewa Presvete Bogorodice.Ova proslava Male Gospojine i posjeta vjernika utoliko je zna~ajnija kada se znaju prilike i stawe pravoslavnih Srba ovdje. Najqep{i i najvredniji dar za 780 godina od osnivawa Mitropolije Dabrobosanske.[teta je {to u ovakvoj atmosferi nije uprili~eno i ustoli~ewe u tron Mitropolita dabrobosanskih, sada{weg rezidenta, obnoviteqa i pregaoca Mitropolita G.Nikolaja.Ne malim trudom i brigom Wegovog Visokopreosve{tenstva u~iwen je bukvalno podvig, da se renovira i popravi Saborna crkva,saniraju o{te}ewa od upravo minulih ratnih strahota.tako je blagodare}i Gospodu i Bogorodici ovaj veleqepni hram ponovo i jedna od najqep{ih vjerskih, ali i arhitetonskih i kulturnih objekata u gradu Sarajevu. Saborna crkva gra ena je od godine i posve}ena je Ro ewu Presvete Bogorodice.U toku svog 127-godi{weg postojawa imala je mnogo lijepih i zna~ajnih trenutaka.ovdje je na Vidovdan 1914.godine, poslije sarajevskog atentata, kada su odr`avane demonstracije protiv Srba, tada{wi Mitropolit Petar imao hrabrosti da odr`i besjedu u kojoj je kritikovao austro-ugarske vlasti.sarajevska katedrala bila je prepuna naroda i 20.oktobra 1957.godine kada je posjetio Ruski Patrijarh Wegova Svetost Gospodin Aleksije sa Srpskim Patrijarhom Wegovom Sveto{}u Gospodinom Vikentijem.Na kraju liturgije visoke goste je pozdravio mitropolit dabrobosanski g.nektarije.sabornu crkvu su posjetili i bla`ene uspomene srpski patrijarsi Dimitrije, Varnava i Gavrilo. 10

61 DABROV INFORMATOR 16 Na putu za ^ajni~e 19.septembra 1959.godine, dakle ta~no prije ~etrdeset godina, prisustvovao je ve~erwem bogoslu`ewu u Sabornoj crkvi Wegova Svetost Patrijarh Srpski Gospodin German.Te{ko bi bilo pobrojati sve zna~ajne doga aje u istorijatu ove crkve, napomenuti su samo neki. Dana{wa radost nije ni{ta mawa. Poslije sedam godina Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit dabrobosanski Gospodin Nikolaj, uz saslu- `ewe sedam sve{tenika i tri akona slu`i prvu Sv.Arhijerejsku liturgiju. Prije slu`be obavio je Gospodin Mitropolit ~in osve}ewa crkve.na liturgiji su prisutni i ~lanovi diplomatskog kora, ambasadori, zvanice. Vjernici ispunili crkvu.hor SLOGA za ovu priliku obogatio svoj repertoar i uvje`bao jo{ nekoliko novih pjesama posve}enih Bogomajci.Trudom horovo- e gospo e Branke Bo{wak hor je postigao zavidan nivo i uspjeh, do`ivio mnoge pozive i gostovawa.u godini kada proslavqa sto dvadeset godina svoga pojawa i rada, to je zasigurno najqep{a kruna za ovaj rijedak jubilej.u ~in prezvitera rukopolo`en je akon Zoran Kalajxi}.Besjeda Mitropolita g.nikolaja pou~na i puna uputstava kako da se vladamo i pona{amo u ovom te- {kom vremenu.poslije slavskog obreda, Wegova Ekselencija G.Prokopios Manxuranis, ambasador Gr~ke darovao je Gospodinu Mitropolitu ikonu Sv.veliko-mu~enika Prokopija. Zahvaquju}i nov~anoj pomo}i Gr~ke Vlade obnovqena je i spa{ena od daqeg propadawa Saborna crkva u Sarajevu.Prilikom nadavnog boravka u Sarajevu predsjednik Gr~ke vlade Gospodin Simitis posjetio je ovu crkvu.ne mali trud ulo`ila je i ambasada Gr~ke sa Gospodinom ambasadorom i wegovim saradnicima pa se i ovom prilikom bratski zahvaqujemo i molimo Gospodu za wihovo zdravqe i spasewe.a u obnovi crkve i wenom spoqa{wem izgledu u~iweno je mnogo.skinut je stari i izbu{eni bakar i postavqen novi na kupolama i krovu crkve.obijena je o{te}ena i ponovo postavqena fasada.crkva je ponovo dobila nekada{wi izgled.svi vitra`i na prozorima su obnovqeni i zamjeweni.porta crkvena je po prvi put asfaltirana i obnovqena ograda i ulazne kapije.istovremeno je obnovqena i zgrada Vladi~anskog dvora.sabornoj pravoslavnoj crkvi u Sarajevu jo{ predstoji unutra- {we ure ewe, za{to }e se sigurno postarati Gospod i Bogomajka kao {to su idosada. Tako su Gospojinske sve~anosti u sarajevu ne samo obnovqene, nego su do- `ivjele svoju pravu duhovnu puno}u.duhovno su se nasladili i obradovali svi raduju}i se {to se ponovo u Sabornoj crkvi slu`i Sv.liturgija i proslavqa Bog.Radovale su se stare sarajlije jer }e opet mo}i da se mole Bogu u svojoj crkvi.radovali smo se svi ponavqaju}i rije~i: Bogu je sve mogu}e {to re~e. Za trpezom qubavi koju je ovom prilikom priredio Gospodin Mitropolit izmjewene su zdravice i pozdravi.za darove koje su u~inile Mitropoliji dabrobosanskoj uru~ene su zahvalnice g- i Nadi Puhalac i g- i Dobrili Mer- ~ep. protojerej Momir Vasiqevi} VIJESTI ^LANOVI PORODICA POGINULIH RUSKIH DOBROVOQACA POSJETILI SRPSKO VOJNI^KO GROBQE Vi{egrad, 14. novembar. Grupa od 20 ~lanova porodica poginulih ruskih dobrovoqaca u Otaxbinskom ratu posjetila je danas srpsko vojni~ko grobqe na Megdanu u Vi- {egradu. Na tom grobqu sahraweno je {est ruskih dobrovoqaca. Predsjednik SO Vi{egrad Aleksandar Savi} i sve{tenik Rajko Cvjetkovi} u parohijskom domu priredili su prijem za porodice poginulih Rusa uru~iv{i im prigodne poklone. Predsjednik komiteta rodbine ruskih dobrovoqaca Qudmila Bogoslovskaja zahvalila se op{tini Vi{egrad koja je za sve poginule borce ove zemqe podigla nadgrobne spomenike i sa~uvala uspomenu na wih. Porodice poginulih ruskih dobrovoqaca posjetili su i op{tine Bjeqinu, Lukavicu, Pale na ~ijoj teritoriji su sahraweni poginuli Rusi. Organizator dolaska porodica iz Rusije u Republiku Srpsku je Ministarstvo za pitawa boraca Srpske. STRUJA ISKQU^ENA I MANASTIRU DOBRUN Vi{egrad, 12. novembar. Manastir Uspewa Presvete Bogorodice u Dobrunu od danas popodne nalazi se u mraku jer su radnici Elektrodistribucije Vi{egrad iskqu~i- 11

62 DABROV INFORMATOR 16 li elektri~nu energiju cijelom nasequ - obavjestio je Srnu jeromonah Jovan Gardovi}. Prema wegovim rije~ima struja je iskqu~ena nasequ jer ve}ina mje{tana duguje za isporu~enu elektri~nu energiju ali u manastiru se ra~uni redovno pla}aju a za pro{li obra~un iskazana je i preplata od 100 konvertibilnih maraka. Mje{tani Dobruna pozvali su ve- ~eras predsjednika SO Aleksandra Savi}a na zbor koji je organizovan povodom iskqu~ewa struje onima koji ne pla}aju ali i koji redovno ispuwavaju ovu obavezu. UKQU^I]E SE STRUJA ISKQU^ENIM NASEQIMA Vi{egrad, 16. novembar. Nakon ju~era{weg iskqu~ewa elektri~ne energije naseqima Dobrun, [egawe, Nezuke, Glogova, nakon ~ega su nepoznata lica u Dobrunu prekinula dovod vode u Vi{egrad glavnim vodovodom, danas u 12 ~asova oko stotiwak gra ana protestvovalo je pred zgradom Skup{tine op{tine. Delegaciju gra ana tih naseqa, me u kojima je bio i predstavnik manastira Dobrun jeromonah Jovan, primio je predsjednik SO Aleksandar Savi}. Sastanku su prisustvovali i direktor preduze}a Elektrodistribucija sa Pala Miro Samarxija., rukovodilac naplate Veqo Filipovi}, kao i predstavnici radne jedinice Elektrodistribucije iz Vi{egrada. Dogovoreno je da svim naseqima koja su ostala u mraku radnici Elektrodistribucije ve~eras ukqu~e struju a da se dugovawa gra- ana za ovu godinu izmire do 16. decembra. Gra anima koji imaju i raniji dug za struju preporu~eno je da u naplatnoj slu`bi Elektrodistribucije utvrde stvarno stawe i svoje obaveze izmire prema postignutom dogovoru. SO Vi{egrad se obavezala da }e utvrditi socijalne kategorije potro{a~a koje nisu u stawu da plate struju i prona- }i na~ine u dogovoru sa Vladom RS da se dugovi kompenzuju ili doniraju. Nakon prezentovawa dogovora sa ovog sastanka okupqeni gra ani su se mirno razi{li. OTKRIVENA SPOMEN-PLO^A POGINULIM RADNICIMA Vi{egrad, 19. novembar. U zgradi Elektrodistribucije, pogona u Vi{egradu, danas je otkrivena spomen-plo~a poginulim borcima radnicima ovog preduze}a Miloradu Milutinovi}u, Radu Radovi}u i Obradinu Savi}u. Spomen-plo~u je u prisustvu porodica poginulih boraca i ~lanova kolektiva osve{tao sve{tenik Bogdan Stani{i}. Ovo je samo skroman ~in u stalnom odu`ivawu duga na{im kolegama koji su dali `ivote za stvarawe Republike Srpske, koju mi sje}aju- }i se wih radom i zalagawem moramo sa~uvati - rekao je na otkrivawu spomen-plo~e direktor Elektrodistribucije Nenad Jovi~i}. Ovom ~inu prisustvovao je i generalni direktor Elektroprenosa Dragoqub Davidovi}, kao i predsjednici SO Aleksandar Savi} i IO SO Ranko [im{i} Pripremio Radoje Tasi} VIJESTI IZ SARAJEVA Priprema Marica-Marijana Buzan~i} IZABRANI NOVI CRKVENI UPRAVNI ODBORI U julu o.g. izabrani su, prvi put poslije rata, Crkveni upravni odbori, pri Staroj crkvi Sv. Arhangela Mihaila i Gavrilam na Ba{~ar- {iji, i pri crkvi Sv. Preobra`ewa u Novom Sarajevu. Bija{e petak, deveti juli. Poslije ve~erwe, koju su slu`ili protojerej-stavrofor Milorad Qubinac, protojerej Momir Vasiqevi} i sve{tenici Sarajevske parohije. Otac Milorad se, u prigodnoj besjedi, zahvalio dosada{wem Odboru na obavqenim du`nostima u proteklim te{kim vremenima. Nakon priziva Svetoga Duha, Crkveni upravni odbor je po~eo sa radom, pred kojim stoje mnogobrojni zataci, a jedan od vode}ih je vra awe crkvene imovine i nekretnina u Sarajevu. U nedequ, , u crkvi Sv. Preobra`ewa u Novom Sarajevu, poslije svete liturgije, koju je slu- `io protonamesnik Zoran Perkovi} i poslije uobi~ajene besjede, kojom se o. Zoran obratio svojim vjernicima, predlo`io im je da se i pri ovom svetom hramu izabere Crkveni upravni odbor. Na sastanku odr`anom u prostorijama pored crkve, izabrani su ~lanovi Odbora, a nakon priziva Svetoga Duha i ovaj Crkveni upravni odbor je po~eo sa radom, u ~ijem programu je najzna~ajniji zadatak generalna opravka crkve. 12

63 DABROV INFORMATOR 16 PREDSJENIK SAD BIL KLINTON U CRKVI SV. PREOBRA@EWA Na kraju mjeseca jula o.g., ta~nije 30. jula, u petak, u Sarajevu je boravio ameri~ki predsjednik Bil Klinton, a s povodom evropskog sastanka - Pakt stabilnosti jugoisto~ne Evrope. Pored obimnog protokola, na{av{i se u prilici, predsjednik Klinton je sa vidnim odu{evqewem posjetio sarajevsku crkvu Sv. Preobra`ewa, u pratwi sa ministrom inostranih poslova Olbrajtovom. Na porti crkve do~ekali su ih wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit Nikolaj, vladika ra{ko-prizrenski Artemije, uz sve{tenstvo sarajevske parohije. Borave}i vi{e od pola sata, uva`enim gostima predstavqen je ovaj Bo`ji hram, napravqen prema zamisli ~uvenog srpskog arhitekte Aleksandra Deroka, osve{tan jo{ 1938., ali na`alost danas veoma o{te}en. Pozdravqaju}i se sa wegovim p/visokopreosve{tenstvom mitropolitom Nikolajem i ostalim sve- {tenstvom, predsjednik Klinton je izrazio zadovoqstvo {to je imao priliku posjetiti lijepi srpski hram Sv. Preobra`ewa u Novom Sarajevu i obe}ao da }e se iz ameri~ke donacije odvojiti sredstva za potpuni oporavak konstrukcije crkve i wenog prate}eg objekta. U SLAVU SV. PREOBRA@EWA Avgust u sarajevskim parohijama i ove godine protekao je veoma sve- ~ano. Crkva Sv. Preobra`ewa u Novom Sarajevu, proslavila je, uz veliki broj svojih vjernika i dobornamjernika svoju Krsnu slavu, sa Wegovim visokopreosve{tenstvom mitropolitom dabrobosanskim gospodinom Nikolajem, uz saslu`ivawe sarajevskog sve{tenstva i pojawe hora Saborne crkve Sloga, pod rukovodstvom gospo e Branke Bo- {wak. Tom prilikom mitropolit Nikolaj je rukopolo`io akona Vladimira Stupara u prezvitera. Poslije svete liturgije, vjernici su slu`eni gro` em, jelom i pi}em, a sun~ani dan i radost na licima vjernika uqep{ali su i praznik i Krsnu slavu. Neka Bog da da se na crkvi izvr{e predvi eni radovi pa da slavi jo{ qep{e i radosnije. NA HODO^A[]U POD OSTROG Sutradan, po prazniku Sv. Preobra`ewa, iz Sarajeva je organizovan odlazak vjernika i poklonika Sv. Vasiliju Ostro{kom pod Ostrog, prvi put poslije rata. U no- }i kad su autobusi stigli, jedan dio starijih vjernika ostao je da kona~i u dowem manastiru, a ostali su krenuli pje{ke, kako i dolikuje hodo~a{}u gorwem manastiru i Sv. Vasiliju Velikom ^udotvorcu, koga je Bog darovao wegovom narodu. Na putu punom miline i mira, stigli su vjernici u manastir, na po~inak, skoro pred zoru. A kad su se oglasila prva zvona po~elo je jutrewe uz veliki broj vjernika i poklonika, ne samo iz srpskih zemaqa nego i iz cijelog svijeta. Poslije svete liturgije, poslije poklowewa pred Svetim Mo{tima ^udotvorca i svrpskog svetiteqa, prislu`ene su svije}e za mrtve i `ive, uzimana osve}ena voda, uqe i tamjan, a poslije obilaska manastira krenulo se natrag u Sarajevo. Na putu je u~iwena posjeta jo{ jednom svetom starom manastiru - Pivskom - koji je zbog gra ewa pivske hidrocentrale premje{ten sa starog na novo mjesto, veoma stru~no, sa puno znawa, vjere, nade i qubavi, zahvaquju}i velikoj srpskoj umjetnici, vizantologu, profesoru dr Aniki Skovran. I ovaj manastir sa starim ikonama i uz svo bogatstvo svetih predmeta od H do H vijeka jo{ je jedna potvrda o na{im slavnim i svetim zadu`binama, o na{oj dugoj istoriji pred o~ima vjernika i svjetskih putnika. OTVORENE DVERI SABORNE CRKVE U SARAJEVU Bogu hvala, po~ela su liturgijska slu`ewa u sarajevskoj Sabornoj crkvi, poslije sedam godina pauze, zbog ratnih dejstava i o{te}enosti crkve. Na ure ewu i sanirawu prve faze Saborne crkve, najve}i doprinos, u sredstvima, dala je Gr~ka vlada, a naro~ito veliki posao oko zavr{etka radova u~inio je wegova ekselencija gr~ki ambasador gospodin Prokopios Manzuranis, svakako i uz doprinos kantonalne vlade u Sarajevu. Za Slavu crkve, na Malu Gospojinu, otvorene su carske crkvene dveri. O~i{}eni i ure eni zidni vitra- `i osvjetlili su an eoski crkveni prostor, a upaqene svije}e i veliki crkveni luster ponovo su obasjali qepotu Bogorodice Saborne crkve. Svetu liturgiju slu`io je Wegovo visokopreosve{tenstvo mitropolit Nikolaj, uz saslu`ewe vi{e sve{tenika iz dabrobosanske eparhije i uz pojawe hora saborne scrkve Sloga pod dirigentskim rukovodstvom gospo e Branke Bo- {wak. Na liturgiji je mitropolit Nikolaj rukopolo`io akona Zorana Kalajxi}a u prezvitera. Veliki broj vjernika ne samo iz Sarajeva, nego i iz drugih mjesta koji se okupio u ovom svetom hramu, uz po~asne goste i prijateqe, zahvaqivali su Bogu za Wegovu pomo} i dar, te je ovaj najve}i i najqep{i hram pravoslavni u Sarajevu, ponovo otvoren za bogoslu`ewa svetim nedjeqama i praznicima. 13

64 DABROV INFORMATOR 16 Iz Eparhije osje~kopoqske i barawske Iz Slavonske eparhije U SLAVU I ^AST SREM- SKO-SLAVONSKOM KWAZU U osje~kom prigradskom nasequ Tewi, molitvenom sve~ano{}u dana 16. oktobra o.g. obele`en je za{titnik i patron Eparhije osje~kopoqske i barawske Sv.despot Stefan [tiqanovi}. Pobo`ni tewski narod je i ovoga puta pokazao svoje veliko gostoprimstvo i pripadnost svetoj veri pravoslavnoj te je u velikom broju do~ekao petoricu arhijereja Srpske pravoslavne Crkve koji su do{li da podele nesvakida- {wu radost s narodom. Svetu arhijerejsku liturgiju u hramu sv.nikolaja slu`ili su slede}i episkopi: sremski Vasilije, osje~kopoqski i barawski Lukijan, slavonski Sava, jegarski Porfirije i dalmatinski Fotije uz saslu`ewe ~etvorice sve- {tenika i dvojice akona. Marqivim radom prote Sre}ka i crkvenih odbornika sveti hram je blistao u punom sjaju te je vrlo ugodno bilo prisustvovati i slu`iti u wemu, te su i sami episkopi priznali da i u ve}im mestima nisu videli ovakvu lepotu bogoslu`benog prostora. Lepoti samoga bogoslu`ewa mnogo je doprinelo peva~ko dru{tvo iz Tewa koje ve} punih 30 godina neprestano ukra{ava sveta bogoslu`ewa. Retkost je videti da skoro cela crkva u~estvuje u pojawu kao {to je to u Tewi gde se sa~uvalo tradicionalno narodno pojawe koje je milozvu~no i vrlo prihvatqivo za na{e vernike. O tajnama `ivota i vere i Bo`anskoj svetlosti propovedao je episkop dalmatinski Fotije koji je vernom narodu prenio u~ewa na{e svete Crkve i uputio prisutne na blagoslovene korake `ivota koji su zna~ajni svakom ~oveku za wegov dobrodjeteqni `ivot ovde na zemqi. Prisutni narod je pozdravio i doma- }in episkop Lukijan koji je ustanovio i pod ~ijim duhovnim blagoslovom se i odr`ava ova sve~anost.najpre je wegovo preosve{tenstvo g.lukijan zahvalio svoj bra}i Arhijerejima {to su se odazvali na molitvenu sve~anost na- {e eparhije a svima zaslu`nima tewskim parohijanima, neimarima i trudbenicima koji su svojim radom i stvarala{tvom doprineli da ovako sve lepo u Tewi izgleda dodelio arhijerejske zahvalnice.s takvom istom pa- `wom episkop se obratio peva~kom dru{tvu gde je svim ~lanicama dodelio tako e gramate i zahvalnice.pri kraju svete liturgije episkopi su blagoslovili slavski kola~ i slavsko `ito koje je pripremqeno u slavu i ~ast velikog srpskog despota, sremsko-slavonskog kneza sv.stefana [tiqanovi}a. Episkopi, sve{tenici i narod su potom pre{li u svetosavsku salu koja je generalno obnovqena i pripremqena u povodu ove svetkovine za osve}ewe koje je i obavqeno.svetosavska sala je mnogim tewanima ostala u neizbrisivom se}awu jer je ona blizu 40 godina poslu`ila za bogomoqu dok se nije sagradio novi hram.u sali su ura ene svete ikone i portreti srpskih junaka koje su delo ikonopisca g.tihomira Toli}a iz Tewa. U istoj sali je za sve goste i uzvanike pripremqena i trpeza qubavi a sve je zvanice pozdravio protojerej-stavrofor Sre}ko Leskovac, paroh tewski, koji se osvrnuo na dosada{we delawe na Wivi Gospodwoj i ovaj doga aj nazvao krunom svoga rada po`elev{i mla im sve{tenicima svaki napredak i mnogo boqe uspehe u sve{teni~kom radu i uzvi{enom pozivu. USPOSTAVQAWE Episkop slavonski Sava (Juri}) slu`io u Po`egi prvu arhijerejsku liturgiju za pravoslavne vernike U nedequ 17. oktobra o.g. na praznik Sv. despota Stefana [tiqanovi}a u prisustvu stotiwak vernika episkop slavonski g. Sava posetiojegradpo`eguislu`iosvetu arhijerejsku liturgiju u hramu Sv. velikomu~enika Gerogija uz saslu`ewe arhijerejskog namesnika brodsko-po`e{kog protojereja An- elka Sailovi}a, protojereja Jovana [auli}a paroha medina~kog i jeromonaha Amfilohija. Ovaj hram u kojem se nalazimo ne li~i na obi- ~an hram, on je veliki i veli~anstveno izgra en u pravom pravoslavnom stilu, te }emo mo`da jednog dana posvetiti ga da pored Pakraca bude saborni ikatedralni hram - istakao je vladika Sava koji je nakon devet godina prvi episkop koji je slu`io svetu liturgiju u pravoslavnom hramu u Po`egi. Ina~e hram je nedovr{en zbog rata u Hrvatskoj i u zadovoqavaju}em je stawu, no pored hrama nalazi se sve{teni~ki stan koji je do temeqa poru{en. U svome obra}awu vernicima episkop Sava je najavio ~e{}e posete po`e{kom kraju i slu`ewe svetih liturgija gde god je mogu}e s ciqem kvalitetnijeg uspostavqawa duhovnog `ivota na celom podru~ju Slavonske eparhije. On je tako e zahvalio vernicima, a posebno dr Georgiju Dukli}u koji je pridonio da se uredi okolina oko hrama i organizuje ovo bogoslu`ewe. o. Predrag Azap 14

65 DABROV INFORMATOR 16 SJE]AWE jerej REQA SPAHI] Klekni pope, vikao je usta{a. Zakon moje vjere zabrawuje mi da kle~im pred neprijateqima.ja samo kle~im pred Bogom `ivim, mirno je odgovorio otac Reqa Spahi}, gledaju}i usta{u pravo u o~i. A da ti zave`emo o~i, ponovo je zapitao usta{a. Ne! Ponosito je odgovorio sve{tenik, ja mogu da gledam i ne bojim se, dodao je.tako se pona{ao pred samu smrt, na strati{tu, ovaj divni i mladi sve{tenik. Reqa Spahi} je ro en u Rogatici 3. Januara 1906.godine.Oni koji poznaju prilike izme u dva svjetska rata, znaju kako su strogi bili uslovi konkursa i prijema u bogosloviju.reqa je primqen i zavr{io je tada{wu sarajevsku bogosloviju koja je dala dosta vrsnih poslenika na wivi Gospodwoj i dosta u~enih sve{tenika i episkopa Srpskoj pravoslavnoj crkvi.i sam je spadao u takve, iako je kratko po`ivio. U ~in sve{tenika rukopolo`en je 19.septembra 1927.godine i postavqen za paroha u svom rodnom mjestu - Rogatici.Ubrzo je 1931, godine premje- {ten na novu parohiju u mjestu Bla`uju nadomak grada Sarajeva.Ovaj premje- {taj je samo jo{ jedna potvrda sposobnosti i kvaliteta koje je posjedovao.i danas se mnogi bla`ujci i ilixanci sa sjetom sje}aju dragoga lika svoga sve- {tenika.mnogi jer im je predavao vjeronauku, i ophodio se sa wima kao iskusan predava~ i pedagog.neki se sje}aju wegove pojave, mladosti i fizi~ke qepote, kojom ga je Gospod obdario.drugi se opet sje}aju p~elara oca Reqe, kako dugo vremena provodi oko ko{nica marqivo i znala~ki skupqaju}i rojeve i vade}i med.vo}ke koje je svojom rukom zasadio i kalemio i danas ra aju dobar rod, iako su vreme{ne.sarajevsko poqe nikada nije mawkalo dobrim poqoprivrednicima, ali su mnogi dolazili na savjet ocu Reqi pa se pro~uo i pokazao i dobrim poqoprivrednikom i agronomom.posjedovao je tako lijepu ~ezu, tvrde o~evidci, da bi i u ovom vremenu izazivala pa`wu.posebno je dobro birao i vodio ra~una o kowima, koje je sam odabrao. Posledwu Sv.liturgiju otslu`io je u hramu Svetog Save u Bla`uju 10.Avgusta 1941.godine.Te iste no}i usta- {e su ve} ubijale i hapsile vi enije Srbe u wegovoj parohiji.ujutro je pred hram stigao kamion sa zarobqenim i uhva}enim Srbima.Uhva}eni su na prevaru i re~eno im je da idu samo da se prijave policiji, a zatim mogu ku}i. Dvojica naoru`anih usta{a u{li su u parohijski dom i naredili ocu Reqi da po e sa wima.mirno i polagano po- ~eo je spremawe, predosje}aju}i da se vi{e ne}e vratiti.stigao je da popadiji i trima k}erima napi{e nekoliko opro{tajnih rije~i.obukao je mantiju i iza{ao! Zatim je uguran u kamion i sa ostalim zarobqenicima odvezen kamionom u pravcu Butmira.Usput u kamionu usta{e su ih boli kamama, tako da je wihova mu~eni~ka krv pokapala zemqu u porti bla`ujske crkve.tu u butmirskim bori}ima, gdje su sami morali iskopati zajedni~ku grobnicu, strijeqani su parohijani bla`ujski, vi eniji doma}ini i Srbi na ~elu sa svojim parohom ocem Reqom Spahi}em. Sa strijeqawa je utekao samo Mihajlo Terzi}. Zemni ostaci prene{eni su po wegovoj `eqi i sahraweni u porti bla- `ujskog hrama.prilikom iskopavawa, prona en je sat koji je ponio sa sobom, po kojem je lak{e izvr{ena identifikacija.tog 7.avgusta 1955.godine kada je prene{en u portu hrama Sv. Save u~iwena mu je nova neprevda.na spomeniku nije nazna~eno ni da je bio sve{tenik, a tada{we vlasti stavile su petokraku, (uz prijetwe porodicama i sirotiwi koja je izgubila svoje hranioce da }e ostati bez posla ako bi zahtjevali krst na spomeniku). Mnogo kasnije 10.avgusta 1991.godine, pisac ovih redova da}e da se ukle- {e ispred wegovog imena Jerej, ali }e petokraka ostati kao svjedo~anstvo kako su i mrtve Srbe, od kojih ni jedan nije bio ni simpatizer ni ~lan komunizma, komunisti popetokra~ili. Presedan je vjerovatno i da je spomenik sa petokrakom u crkvenoj porti??? Pismo koje je ostavio otac Reqa svojoj porodici popadiji Vukosavi i k}erima, pisano je u 03 sata i 50 minuta 11. avgusta 1941.godine.U pismu su napisane posqedwe rije~i: Mila moja Vukosava i dje~ice, kada umrem `eqa mi je da me ukopate kod bla`ujske crkve. Tamo }emo se opet na}i.volite se izme u sebe.budite dje~ice do kraja ovog kratkog ni{tavnog `ivota ~estita i po{tena.neka vas sve Bog blagoslovi. Uvijek sredinom qeta, kada se mirisnim poqima uz rijeku Bosnu rasporede p~ele da sakupqaju nektar, u mislima se pojavi lik mladog i vitkog sve- {tenika, kao i wegovog juna~kog dr`awa pred smrt.sagnem se nad grobnicom u hladu lipe, prislu`im svije}u i izgovorim rije~i: Uvedi u sladosni raj slugu Tvoga koji se vjerom Tebi preseli. protojerej Momir Vasiqevi} 15

66 DABROV INFORMATOR 16 DABAR NA SAJMU U BAWALUCI Na sajmu kwiga Bawa Luka 99" u organizaciji Glasa Srpskog" iz Bawaluke, odr- `anom od septembra o.g., svoja izdawa prezentovala je i IK Dabar, zajedno sa IK Vidoslov eparhije zahumskohercegova~ke iz Trebiwa. S obzirom da se prvi put pojavqujemo na ovakvim manifestacijama mo`emo biti potpuno zadovoqni posjetom i interesovawem posjetilaca. Na {tandu ove dvije izdava~ke ku}e posjetioci su se zadr`avali du`e i upu}ivali mnogo pitawa, interesuju}i se kako za sadr`aje izlo- `enih kwiga tako i za sam duhovni `ivot i vjeru. 16

67

68