Naslov originala: The Case for Christ by Lee Strobel

Transcription

1 ISUS HRIST

2 Naslov originala: The Case for Christ by Lee Strobel Izdava~: CPS Prevod: Sa{a Ivanovi} Tehni~ko ure enje: CPS Tira`: 500 [tampa: Donat Graf Distribucija: Srbija: tel. 063/

3 Li Strobel Isus Hrist nau~na verodostojnost

4 4

5 UVOD Ponovno otvaranje istrage tu`ilaca, slu~aj poku{aja ubistva protiv D`ejmsa Diksona je bio ~ist slu~aj. Otvoren i zaklju~en. ^ak je i povr{no ispitivanje dokaza bilo dovoljno da se ustanovi da je Dikson ranio policijskog narednika Ri~arda Skenlona pucnjem iz pi{tolja u stomak tokom sva e u ju`nom delu ^ikaga. Deo po deo, stavka za stavkom, svedok za svedokom, dokazi su zategli om~u oko Diksonovog vrata. Postojali su otisci prstiju i oru`je, o~evici i motiv, ranjeni policajac i optu`enik sa krivi~nim dosijeom. Sada je pravosudni sistem mogao bez ustezanja da ukloni Diksonu tlo pod nogama i da ga ostavi da se koprca pod te`inom sopstvene krivice. ^injenice su bile jednostavne. Narednik Skenlon je po`urio u 108. zapadnu ulicu, po{to je jedan sused pozvao policiju da prijavi ~oveka sa pi{toljem. Skenlon je stigao i prona{ao Diksona kako se bu~no sva a sa svojom prijateljicom kod prednjih vrata njene ku}e. Vide}i Skenlona, pojavio se njen otac, misle}i da je bezbedno da iza e. Iznenada je izbila tu~a izme u Diksona i oca. Narednik je brzo reagovao u poku{aju da je prekine. Odjeknuo je pucanj; Skenlon se odteturao, ranjen u predelu stomaka. Tada su stigla jo{ dvoje patrolnih kola i policajci su potr~ali da ga zaustave, vi~u}i Diksonu da stane. Pi{tolj kalibra 5,4 mm koji je pripadao Diksonu - prekriven njegovim otiscima prstiju i sa jednim ispaljenim metkom - prona en je u blizini, gde ga je, o~igledno, bacio posle pucanja. Otac je bio nenaoru`an; Skenlonov pi{tolj je ostao u futroli. Opekotine od baruta na Skenlonovoj ko`i su pokazale da je ranjen iz pi{tolja iz neposredne blizine. Na sre}u, povreda nije bila opasna po `ivot, iako je bila dovoljno ozbiljna da mu donese medalju za hrabrost, koju je na njegove grudi ponosno zaka~io li~no na~elnik policije. [to se Diksona ti~e, kada je policija proverila njegov dosije, ustanovili su da je ranije bio osu ivan zbog napada oru`jem. O~igledno da je bio sklon nasilju. I tu sam ja sedeo skoro godinu dana kasnije, hvataju}i bele{ke u skoro praznoj ~ika{koj sudnici, dok je Dikson javno priznavao da jeste kriv za pucanje na policijskog veterana sa petnaest godina slu`be. Povrh svih drugih dokaza, priznanje je zape~atilo slu~aj. Sudija 5

6 okru`nog suda Frenk Mahala je odredio Diksonu zatvor i zatim lupio svojim ~eki}em u znak da je slu~aj zaklju~en. Pravda je bila zadovoljena. Ubacio sam bele`nicu u unutra{nji d`ep svog sportskog sakoa i lagano krenuo niz stepenice prema sobi za novinare. Ra~unao sam da }e mi u najboljem slu~aju urednik dozvoliti tri odeljka za pri~u u sutra{njem broju ~asopisa ^ikago Tribjun. Svakako, to je sve {to je ona zaslu`ila. To i nije bila neka naro~ita pri~a. Ili sam tako mislio. [APAT DOSTAVLJA^A Javio sam se na telefon u sobi za novinare i odmah prepoznao glas - bio je to dostavlja~ ~ije sam prijateljstvo stekao tokom godine u kojoj sam izve{tavao iz zgrade okru`nog suda. Mogao sam da procenim da ima ne{to za mene, jer {to je dojava bila ve}a, to bi on govorio br`e i mek{e - a {aputao je sto na sat. Li, da li vam je poznat onaj slu~aj Dikson?, upitao je. Da, naravno, odgovorio sam. Pratio sam ga pre dva dana. Obi~na rutina. Nemojte biti toliko sigurni. Pri~a se da je nekoliko nedelja pre pucnjave, narednik Skenlon bio na zabavi, hvale}i se svojim pi{toljpenkalom. Svojim {ta? Pi{tolj-penkalom. To je pi{tolj kalibra 5,4 mm koji je na~injen da izgleda kao penkalo. No{enje je zabranjeno za sve, uklju~uju}i i policajce. Kada sam mu rekao da ne vidim u tome nikakav zna~aj, njegov glas je postao jo{ `ivlji. Stvar je u slede}em: Dikson nije pucao u Skenlona. Skenlon je ranjen kada je njegov sopstven pi{tolj-penkalo slu~ajno opalio u d`epu njegove ko{ulje. Podmetnuo je Diksonu kako ne bi imao problema zbog no{enja zabranjenog oru`ja. Zar ne shvatate? Dikson je nevin! Nemogu}e, uzviknuo sam. Sami proverite dokaze, ~uo se njegov odgovor. Proverite na {ta stvarno ukazuju. Spustio sam slu{alicu i pojurio uz stepenice do kancelarije tu`ioca, zastaju}i na kratko da do em do daha pre nego {to u{etam unutra. Poznat vam je slu~aj Dikson?, pitao sam non{alantno, ne `ele}i da prerano otkrijem karte. Ako ne zamerate, `eleo bih da jo{ jedanput pregledam pojedinosti. Boja je nestala sa njegovog lica. Uh, ne mogu da govorim o tome, promucao je. Nemam komentar. 6

7 Ispostavilo se da je moj dostavlja~ ve} preneo svoje sumnje kancelariji tu`ioca. Iza scene je sazvana velika porota da ponovo razmotri dokaze. Neverovatno, neo~ekivano, nekada neoboriv slu~aj protiv D`ejmsa Diksona je bio ponovo otvoren. NOVE ^INJENICE ZA NOVU TEORIJU U isto vreme, zapo~eo sam sopstvenu istragu, istra`uju}i mesto zlo~ina, ispituju}i svedoke, razgovaraju}i sa Diksonom i pregledavaju}i materijalne dokaze. Dok sam temeljno proveravao slu~aj, desila se naj~udnija stvar: sve nove ~injenice koje sam otkrio - pa ~ak i stare ~injenice koje su nekada tako ubedljivo ukazivale na Diksonovu krivicu - lepo su se uklapale u teoriju o pi{tolj-penkalu: - Svedoci su rekli da je pre nego {to je Skenlon stigao na scenu, Dikson udarao pi{toljem na ku}na vrata svoje devojke. Pi{tolj je opalio nani`e; u betonu na tremu ku}e nalazio se odlomljeni deo koji je nastao od udara metka. To bi objasnilo nedostatak metka iz Diksonovog pi{tolja. - Dikson je rekao da nije `eleo da bude uhva}en sa pi{toljem, pa ga je sakro u travi na drugoj strani ulice pre nego {to je policija stigla. Prona{ao sam svedoka koji je to potvrdio. To je objasnilo za{to je pi{tolj prona en na izvesnoj udaljenosti od mesta puc - njave iako niko nije video Diksona kako ga baca. - Opekotine od baruta su bile koncentrisane u unutra{njosti - ali ne iznad - levog d`epa Skenlonove ko{ulje. Rupa od metka je bila na dnu d`epa. Zaklju~ak: oru`je je opalilo unutar d`epa. - Suprotno od izjava u policijskom izve{taju, putanja metka je imala silazni ugao. Ispod d`epa Skenlonove ko{ulje se nalazila krvava posekotina na mestu na kome je metak iza{ao, po{to je pro{ao kroz deo tela. - Diksonov dosije nije ispri~ao celu pri~u o njemu. Iako je proveo tri godine u zatvoru zbog ranije pucnjave, apelacioni sud ga je oslobodio po{to je utvrdio da je bio pogre{no osu en. Ispostavilo se da je policija sakrila klju~nog svedoka odbrane i da je svedok optu`be lagao. Toliko o Diksonovom kriminalnom dosijeu. NEVIN ^OVEK JE OSLOBO\EN Kona~no sam postavio su{tinsko pitanje Diksonu: Ako ste bili nevini, za{to ste, zaboga, izjavili da ste krivi? Dikson je uzdahnuo. To je bila pogodba, rekao je, govore}i o praksi u kojoj tu`ioci preporu~uju smanjenu kaznu ako se optu`eni izjasni krivim i tako svima u{tedi vreme i tro{kove su enja. 7

8 Rekli su da ako se izjasnim krivim, da }e me osuditi na godinu dana zatvora. Ve} sam proveo 362 dana u zatvoru ~ekaju}i na su enje. Sve {to je trebalo da u~inim je bilo da priznam krivicu i da odem ku}i za nekoliko dana. Ali, da sam insistirao na su enju i da me je sudija proglasio krivim - osudili bi me na dugu kaznu. Dobio bih 20 godina zbog pucanja u policajca. Nije bilo vredno sam da idem ku}i... I tako, rekao sam, priznali ste ne{to {to niste u~inili. Dikson je klimnuo glavom. Ta~no. Na kraju je Diskon bio oslobo en, i kasnije dobio tu`bu protiv policijskog odeljenja. Sklenlonu je oduzeta medalja, bio je optu`en pred velikom porotom, izjasnio se krivim za nesavesno pona{anje i otpu{ten je iz odseka. 1 [to se mene ti~e, moja pri~a je preplavila naslovne strane. [to je va`nije, nau~io sam veliku lekciju kao mlad izve{tava~. Jedna od najo~iglednijih lekcija je bila da se dokazi mogu usmeri - ti tako da ukazuju na vi{e od jednog pravca. Na primer, bilo je dovoljno dokaza da se Dikson osudi za pucanje na narednika. Ali, su klju~na pitanja bila slede}a: Da li je prikupljanje dokaza stvarno bilo temeljno? I koje obja{njenje najbolje odgovara svim ~injenicama? Kada je ponu ena teorija o pi{tolj-penkalu, postalo je jasno da je ovaj scenario obja{njavao sve ~injenice na najbolji na~in. Postojala je jo{ jedna lekcija. Jedan od razloga zbog koga su ~injenice prvobitno izgledale toliko ubedljive jeste taj {to su odgovarale mojim predube enjima u to vreme. Dikson je o~igledno od ranije pravio probleme, bio nezaposleni proizvod rasturene porodice. Policajci su bili dobri momci. Tu`ioci nisu pravili gre{ke. Gledaju}i kroz ta so~iva, sve prvobitne ~injenice su se sasvim lepo uklapale u mesto. Tamo gde su postojale nedoslednosti ili praznine, ja sam ih naivno zanemarivao. Kada mi je policija rekla da je slu~aj neoboriv, poverovao sam im na re~ i nisam dalje ni{ta ispitivao. Ali, kada sam promenio pogled - menjaju}i svoje predrasude poku{ajem da budem objektivan - video sam slu~aj u potpuno novom svetlu. Kona~no sam dozvolio da me ~injenice dovedu do istine, bez obzira da li se uklapaju u moja prvobitna predube enja. To je bilo pre vi{e od 20 godina. Moje najve}e lekcije su tek trebale da do u. OD DIKSONA DO ISUSA Razlog zbog koga sam ispri~ao ovaj neobi~an slu~aj jeste da je moje duhovno putovanje bilo u velikoj meri nalik na iskustvo sa D`ejmsom Diksonom. 8

9 Ve}i deo svog `ivota bio sam skeptik. U stvari, smatrao sam sebe ateistom. Za mene je postojalo daleko vi{e dokaza da je Bog samo proizvod `eljenog mi{ljenja, drevne mitologije ili primitivnog sujeverja. Kako je mogao da postoji Bog ljubavi, ako je slao ljude u pakao samo zato {to ne veruju u Njega? Kako ~uda mogu da budu u skladu sa osnovnim prirodnim zakonima? Zar evolucija ne obja{njava na zadovoljavaju}i na~in kako je `ivot nastao? Zar moderno nau~no razmi{ljanje ne ru{i verovanje u natprirodno? [to se Isusa ti~e, zar niste znali da nikada nije tvrdio da je Bog? Bio je revolucionar, mudrac, Jevrejin reformista, ali Bog? Ne, ta misao mu se nikada nije javila! Mogu da vam uka`em na veliki broj univerzitetskih profesora koji su to rekli - a svakako im se mo`e verovati - zar ne? Priznajmo: ~ak i povr{no pregledavanje dokaza ubedljivo pokazuje da je Isus bio samo ljudsko bi}e kao i vi i ja, iako sa neobi~nim darovima dobrote i mudrosti. Ali, to je sve {to sam ikada davao dokazima: povr{an pregled. Pro~itao sam onoliko filozofije i istorije koliko mi je trebalo da na em potvrdu za svoj skepticizam - ~injenica ovde, nau~na teorija tamo, siroma{an navod, pametan argument. Svakako, mogao sam da uvidim neke praznine i nedoslednosti, ali sam imao jaku motivaciju da ih ignori{em - sebi~nost i nemoralan stil `ivota koji bih morao da napustim, ako bih ikada promenio svoja gledi{ta i postao zastupnik Isusovog koncepta. [to se mene ti~e, slu~aj je bio zaklju~en. Bilo je dovoljno dokaza da sam mogao da budem miran uz zaklju~ak da Isusova bo`anska priroda nije bila ni{ta vi{e od ma{tovitog izmi{ljanja praznovernih ljudi. Ili sam tako mislio. ODGOVORI ZA ATEISTU Telefonski poziv dostavlja~a nije bio taj koji me je pokrenuo na ponovno ispitivanje Isusovog slu~aja. To je bila moja `ena. Lesli me je zapanjila u jesen godine objavljuju}i da je postala hri{}anka. Zakolutao sam o~ima i preprimio se za najgore, ose - }aju}i sa kao `rtva name{taljke. O`enio sam se jednom Lesli, za - bavnom Lesli, bezbri`nom Lesli, Lesli koja je bila spremna da rizikuje - a sada sam se pla{io da }e se pretvoriti u neku vrstu osobe sa preteranom ~edno{}u koja }e zameniti na{ dobar na~in `ivota za celono}na molitvena bdenja i dobrovoljan rad u prljavim kuhinjama za besku}nike. Umesto toga, bio sam prijatno iznena en - ~ak zadivljen - su{tinskim promenama njenog karaktera, integriteta i njene li~ne samouverenosti. Na kraju sam `eleo da proniknem u uzrok koji je izazvao 9

10 te jedva primetne, ali zna~ajne promene stavova moje `ene, tako da sam zapo~eo temeljnu istragu ~injenica koje su okru`ivale slu~aj za hri{}anstvo. Odbacuju}i u stranu svoj interes i predrasude, {to sam vi{e mogao, ~itao sam knjige, intervjuisao stu~njake, postavljao pitanja, analizirao istoriju, istra`ivao arheologiju, prou~avao drevnu literaturu i po prvi put u svom `ivotu ~itao Bibliju stih po stih. Zaronio sam u slu~aj sa vi{e energije nego u bilo koju drugu pri~u koju sam ikad istra`ivao. Primenio sam obuku koju sam primio na Pravnom fakultetu na Univerzitetu Jejl, kao i svoje iskustvo urednika rubrike za pravna de{avanja ~asopisa ^ikago Tribjun. I vremenom su ~injenice iz sveta istorije, nauke, filozofije, psihologije - po~ele da ukazuju na nezamislivo. To je bilo kao ponovno ispitivanje slu~aja D`ejmsa Diksona. PROSUDITE SAMI Mo`da ste i vi zasnivali va{a duhovna gledi{ta na osnovu dokaza koje ste opa`ali oko vas ili odavno prikupili iz knjiga, od univerzitetskih profesora, ~lanova porodice ili prijatelja. Ali, da li je va{ zaklju~ak stvarno najbolje mogu}e obja{njenje ~injenica? Ako bi ste kopali dublje - da bi se suo~ili sa svojim predube enjima i sistemati~ki tra`ili dokaz - {ta bi ste prona{li? To je ono o ~emu govori ova knjiga. U stvari, ponovo }u razmotriti i pro{iriti svoje duhovno putovanje na koje sam krenuo pre gotovo dve godine. Pove{}u vas sa sobom dok intervjui{em trinaest vode}ih nau~nika i autoriteta sa besprekornim akademskim znanjem. Obi{ao sam celu zemlju - od Minesote do D`ord`ije - od Vird`inije do Kalifornije - kako bih izmamio njihova stru~na mi{ljenja, da bih ih izazvao zamerkama koje sam imao kada sam bio skeptik, kako bih ih primorao da brane svoje stavove pouzdanim podacima i doslednim argumentima, i da bih ih ispitao istim pitanjima koja bi ste vi mogli da postavite ako bi ste imali priliku. U ovoj potrazi za istinom, koristio sam svoje pravni~ko novinarsko iskustvo u traganju za brojnim kategorijama dokaza - svedo~anstvima o~evidaca, dokumentima, potvrdnim dokazima, pobijaju}im dokazima, nau~nim dokazima, psiholo{kim dokazima, posrednim dokazima, i ~ak, i otiscima prstiju. To su iste one klasifikacije na koje bi ste nai{li u sudnici. I mo`da je posmatranje sa pravnog gledi{ta najbolji na~in za sagledavanje tog procesa - sa vama u ulozi porotnika. Da ste izabrani za porotu na stvarnom su enju, od vas bi se tra`ilo da unapred potvrdite da niste formirali bilo kakva predube enja o tom slu~aju. Od vas bi se tra`ilo da se zakunete da }ete bez pre- 10

11 drasuda i po{teno donositi zaklju~ke na osnovu te`ine ~injenica, a ne na osnovu svog raspolo`enja ili predrasuda. Bili bi ste podstaknuti da temeljno razmotrite pouzadnost svedoka, da pa`ljivo saslu{ate svedo~enje i da dokaz strogo podvrgnete zdravom razumu i logici. Molim vas da to isto u~inite i dok ~itate ovu knjigu. Na kraju je odgovornost na porotnicima da donesu presudu. Na su enju, od porotnika se zahteva da procene dokaze i da do u do najboljeg mogu}eg zaklju~ka. Drugim re~ima, vra}aju}i se na slu~aj D`ejmsa Diksona, u koji se scenario ~injenice najbolje uklapaju? To je va{ zadatak. Nadam se da }ete ga ozbiljno shvatiti, jer }e ovo mo`da biti vi{e od samo jednostavne radoznalnosti. Ako treba verovati Isusu - a shvatam da to mo`e da bude veliko ako za vas trenutno - onda ni{ta nije zna~ajnije od toga kakav odnos treba imati prema onome {to on ka`e. Ali, ko je on zaista bio? [ta je tvrdio da jeste? I da li postoje bilo kakvi pouzdani dokazi koji mogu da podr`e njegova tvr enja? To }emo poku{ati da odredimo kre}u}i na let do Denvera da bi obavili na{ prvi intervju. 11

12 12

13 PRVI DEO Ispitivanje izve{taja 13

14 14

15 1 DOKAZ O^EVIDACA Da li se mo`e verovati Isusovim biografijama? Kada sam prvi put sreo stidljivog i smirenog Lea Kartera, on je bio veteran u najsurovijem delu ^ikaga, `ive}i tamo ve} sedamnaest godina. Njegovo svedo~enje je poslalo trojicu ubica u zatvor. On je jo{ uvek nosio zrno kalibra 0,9 mm u lobanji - jezivu uspomenu zastra{uju}e pri~e koja je zapo~ela kada je prisustvovao ubistvu lokalnog prodavca na koga je pucao Ilajd`a Baptist. Leo i njegov prijatelj, Lesli Skot, igrali su ko{arku kada su ugledali Ilajd`u, tada 16-godi{njeg prestupnika sa 30 hap{enja u policijskom dosijeu, kako ubija Sema Blua ispred njegove prodavnice. Leo je poznavao ovog prodavca od detinjstva. Kada nismo imali hrane, on bi nam davao, tiho mi je objasnio Leo. Tako da kada sam oti{ao u bolnicu i kada su mi rekli da je umro, znao sam da moram da svedo~im o onome {to sam video. Svedo~enje o~evidaca je mo}no. Jedan od najdramati~nijih trenutaka tokom su enja je kada svedok detaljno opisuje zlo~in koji je video, a zatim uvereno pokazuje prema optu`enom kao izvr{iocu. Ilajd`a Baptist je znao da je jedini na~in da izbegne zatvor bio da nekako spre~i Lea Kartera i Leslija Skota da u~ine upravo to. Zbog toga su Ilajd`a i njegova dva prijatelja krenuli u lov. Uskoro su prona{li Lea i Leslija, koji su hodali ulicom sa Leovim bratom Henrijem, i svu trojicu su pod pretnjom oru`jem odvukli na obli`nje pristani{te. Ti mi se svi a{, rekao je Ilajd`in ro ak Leu, ali ovo moram da u~inim. Uz to je pribli`io pi{tolj na Leovo ~elo i povukao obara~. Pucanj je odjeknuo; metak je pro{ao kroz lobanju pod malim uglom, oslepiv{i Leovo desno oko i zariv{i se u njegovu glavu. Kada je pao na zemlju, ispaljen je jo{ jedan hitac, i on se zario oko 5 centimetara od njegove ki~me. Dok je Leo posmatrao iz svog zgr~enog polo`aja, pretvaraju}i se da je mrtav, video je kako su njegov brat i prijatelj nemilosrdno 15

16 pogubljeni iz neposredne blizine. Kada je Ilajd`a sa svojom bandom pobegao, Leo je otpuzao u sigurnost. Nekako, nasuprot svim {ansama, Leo Karter je pre`iveo. Metak, koga je bilo preopasno ukloniti, ostao je u njegovoj lobanji. Uprkos sna`nim glavoboljama koje ni jaki lekovi nisu mogli da ubla`e, postao je jedini o~evidac protiv Ilajd`e Baptista na njegovom su enju za ubistvo prodavca Sema Blua. Porotnici su poverovali Leu i Ilajd`a je osu en na osamdeset godina zatvora. Leo je ponovo bio jedini o~evidac koji je svedo~io protiv Ilajd`e i njegova dva druga za ubistvo Leovog brata i prijatelja. I ponovo je njegova re~ bila dovoljna da osudi ovu trojicu na do`ivotni zatvor. Leo Karter je jedan od mojih heroja. On se pobrinuo da pravda bude zadovoljena, iako je zbog toga platio ogromnu cenu. Kada razmi{ljam o svedo~anstvu o~evidaca, ~ak i danas - posle vi{e od 20 godina - njegovo lice mi se jo{ uvek javlja u svesti. 1 SVEDO^ANSTVO IZ DAVNINA Da, svedo~anstvo o~evidaca mo`e da bude ubedljivo i zadovoljavaju}e. Kada neki svedok ima jedinstvenu mogu}nost da posmatra zlo~in, kada ne postoje predrasude ili prikriveni motivi, kada je svedok istinoljubiv i po{ten, zavr{ni ~in pokazivanja na optu`enog mo`e da bude dovoljan da osudi osobu na zatvor ili ne{to gore. Svedo~enje o~evidaca je podjednako presudno u istra`ivanju isto - rij skih pitanja - ~ak i pitanja da li je Isus Hristos - Bog. Me utim, koje opise o~evidaca posedujemo: da li imamo svedo~astvo bilo koga ko je li~no razgovarao sa Isusom, ko je slu{ao njegova u~enja, ko je video njegova ~uda, ko je prisustvovao njegovoj smrti i ko je mo`da ~ak nai{ao na njega posle njegovog navodnog vaskrsenja? Da li imamo bilo kakve zapise novinara iz prvog veka koji su intervjuisali svedoke, postavljali te{ka pitanja i dosledno zapisivali ono za {to su savesno istra`uju}i utvrdili kao ta~no? Podjednako je va`no koliko }e dobro ti opisi izdr`ati proveru skeptika? Znao sam da kao {to je svedo~enje Lea Kartera zaklju~ilo presudu trojici surovih ubica, opisi svedoka iz maglina daleke pro{losti mogu da nam pomognu da re{imo najzna~ajnije od svih duhovnih pitanja. Da bi smo dobili uverljive odgovore, zakazao sam intervju sa istaknutim nau~nikom koji je doslovno napisao knjigu o ovoj temi: dr Kreg Blumberg (Craig Blomberg), autor Istorijske pouzdanosti Jevan elja (The Historical Reliability of the Gospels). Znao sam da je Blumberg mudar ~ovek; u stvari, ~ak je i njegova pojava odgovarala stereotipu. Visok (188 cm) i mr{av, sa kratkom talasastom sme om kosom, neformalno o~e{ljanom ka napred, kovrd`avom bradom i debelim nao~arima bez okvira, izgledao je kao 16

17 tip ~oveka koji dr`i opro{tajni govor u srednjoj {koli ({to je i u~inio), koji je nacionalno nagra ivani nau~nik ({to je i bio), i najbolji diplomac na presti`nom teolo{kom fakultetu ({to je i bio). Ali, `eleo sam nekoga ko je bio vi{e od samo inteligentnog i obrazovanog nau~nika. Tragao sam za stru~njakom koji ne}e prikrivati pojedinosti ili bezbri`no odbacivati izazove zapisima u sam nekoga sa integritetom, nekoga ko se izborio sa najsna`nijom kritikom religije i ko govori sa autoritetom, ali bez re~itih izjava koje vi{e prikrivaju nego {to se bave kriti~nim pitanjima. Re~eno mi je da je Blumberg bio upravo ono {to sam tra`io, i zbog toga sam odleteo u Denver pitaju}i se da li }e odgovarati. Priznajem da sam imao odre ene sumnje, naro~ito kada sam otkrio jednu duboko uznemiruju}u ~injenicu za koju bi on verovatno vi{e voleo da ostane prikrivena: Blumberg se jo{ uvek nada da }e njegovi voljeni heroji iz detinjstva, ^ikago Kabsi, jo{ za njegovog `ivota osvojiti svetski kup. Iskreno re~eno, to je bilo dovoljno da budem pomalo sumnji~av u njegovu razboritost. PRVI INTERVJU: DR KREG L. BLUMBERG Krega Blumberga nadaleko smatraju za jednog od najistaknutijih autoriteta u zemlji po pitanju Isusovih biografija, koje se zovu ~etiri Jevan elja. Doktorirao je iz oblasti Novog zaveta na Univerzitetu u Aberdinu u [kotskoj, a kasnije je radio ako stariji istra`iva~ za Institut Tindejl na Kembrid`u u Engleskoj, gde je bio ~lan elitne grupe me unarodnih nau~nika koji su objavili niz cenjenih nau~nih radova o Isusu. Poslednjih desetak godina radio je kao predava~ Novog zaveta na veoma uglednom Teolo{kom fakultetu u Denveru. U Blumbergove knjige spadaju i Isus i Jevan elja (Jesus ad the Gospels), Tuma~enje parabola (Interpreting the Parables), Koliko je duboka podela? (How Wide the Divide) i komentari o Jevan elju po Mateju i 1. Poslanici Korin}anima. Tako e je pomogao izdavanje {estog toma Perspektiva Jevan elja (Gospel Perspectives), koji se op{irno bavi Isusovim ~udima, i bio je koautor Uvoda u tuma~enje Biblije (Introduction to Biblical Interpretation). Svojim poglavljima o istorijskoj realnosti Jevan elja doprineo je knjizi Razumna vera (Reasonable Faith) i nagra enoj knjizi Isus pod paljbom (Jesus under Fire). U~lanjen je u Dru{tvo za prou~avanje Novog zaveta (Society for the Study of the New Testament), Dru{tvo biblijske literature (Society of Biblical Literature) i Institut za biblijska istra`ivanja (Institute for Biblical Research). Kao {to sam o~ekivao, njegova kancelarija je bila prepuna nau~nih knjiga naslaganih na police (~ak je nosio kravatu ukra{enu crte`ima knjiga). 17

18 Me utim, ubrzo sam video da se na zidovima njegove kancelarije nisu nalazili pra{njavi tomovi knjiga drevnih istori~ara, ve} umetni~ke slike njegovih mladih }erki. Njihovi ma{toviti i {areni prikazi lama, ku}a i cve}a nisu bili nasumi~no oka~eni; o~igledno su bili cenjeni kao nagrade - pa`ljivo uramljene uz potpis Elizabete i Rej~el. Jasno je, mislio sam, da ovaj ~ovek osim mozga ima i srce. Blumberg govori sa precizno{}u matemati~ara (da, predavao je i matematiku, ranije u karijeri), pa`ljivo procenjuju}i svaku re~ o~igledno ne `ele}i da izrekne ni jedno slovo izvan onoga {to ~injenice dopu{taju. Upravo ono {to sam tra`io. Dok se sme{tao u visokoj stolici, sa {oljom ~aja u ruci, ja sam tako e srkao ~aj da bih otklonio hladno}u Kolorada. Po{to sam osetio da je Blumberg bio tip osobe koja odmah prelazi na stvar, odlu~io sam da zapo~nem intervju ula`enjem u samu sr` problema. O^EVICI ISTORIJE Recite mi slede}e, rekao sam uz izazovnost u glasu, da li je stvarno mogu}e biti inteligenta osoba koja kriti~ki razmi{lja, a ipak verovati da su sva ~etiri Jevan elja napisali ljudi ~ija su im imena pripisana? Blumberg je stavio {olju ~aja na ivicu stola i pogledao u mene. Odgovor je da, rekao je ube eno. Naslonio se i nastavio. Va`no je uvideti da su, strogo govore}i, Jevan elja anonimna. Me utim, jednoglasno svedo~anstvo rane crkve je bilo da je Matej, tako e poznat kao Levije, ubira~ poreza i jedan od dvanaestorice u~enika, bio autor prvog Jevan elja u Novom zavetu; da je Jovan Marko, Petrov prijatelj, bio autor Jevan elja koje zovemo Jevan elje po Marku; i da je Luka, poznat kao 'ljubazni lekar' Pavla, napisao i Jevan elje po Luci i Dela apostolska. Koliko je jednoglasno bilo uverenje da su oni bili autori? upitao sam. Nema poznatih konkurenata za ova tri Jevan elja, odgovorio je. O~igledno to nije bilo sporno. ^ak i pored toga, `eleo sam da dalje ispitam problem. Oprostite na mom skepticizmu, rekao sam, ali da li je neko imao motiv da la`e tvrde}i da su ti ljudi napisali ta Jevan elja, iako u stvari nisu? Blumberg je odmahnuo glavom. Verovatno ne. Imajte na umu da to nisu bili pogodne li~nosti, rekao je, osmehuju}i se. Marko i Luka ~ak ni nisu bili me u 12 u~enika. Matej jeste, ali kao biv{i omra`eni poreznik, bio bi najneslavnija osoba posle Jude Iskariotskog, koji je izdao Isusa! Postavite ovo nasuprot onome {to se odigralo kada su apokrifna (la`na) Jevan elja napisana mnogo kasnije. Ljudi su izabrali imena 18

19 dobro poznatih i primernih li~nosti za izmi{ljene autore - Filipa, Petra, Mariju, Jakova. Ta imena su nosila mnogo vi{e te`ine od imena Mateja, Marka i Luke. Prema tome, odgovor na va{e pitanje je da nije bilo nikakvih razloga da neko pripi{e autorstvo ovoj trojci manje uglednih ljudi. To je zvu~alo logi~no, ali je bilo o~igledno da je on zgodno izostavio jednog od pisaca Jevan elja. A {ta je sa Jovanom? zapitao sam. On je bio veoma istaknut; u stvari, on ne samo da je bio jedan od dvanaestorice u~enika ve} je sa~injavao trojku blisku Isusu, pored Jakova i Petra. Da, on je predstavlja jedan izuzetak, potvrdio je Blumberg uz klimanje glave. I zanimljivo je da je Jevan elje po Jovanu jedino kod koga postoje neka pitanja o autorstvu. [ta se ta~no osporava? Ime autora nije sporno - to je svakako Jovan, odgovorio je Blumberg. Pitanje je da li je to bio apostol Jovan ili neki drugi Jovan. Vidite, svedo~anstvo hri{}anskog pisca Papija, koje se datira na oko 125. godinu, govori o apostolu Jovanu i stare{ini Jovanu, a iz konteksta nije jasno da li govori o jednoj li~nosti sa dva gledi{ta ili o dva razli~ita ~oveka. Me utim, odobravaju}i taj izuzetak, ostatak ranog svedo~anstva je jednoglasan da je apostol Jovan, sin Zavedejev, napisao Jevan elje. I, rekao sam u poku{aju da ga dalje pritisnem, ube eni ste da on to jeste u~inio? Da, verujem da zna~ajna ve}ina materijala vodi do ovog aposotola, odgovorio je. Me utim, ako pa`ljivo ~itate ovo Jevan elje, mo`ete da vidite neke naznake da je zavr{ne stihove mo`da napisao urednik. Li~no, nemam problema da verujem da je neko blisko povezan sa Jovanom mogao da ostvari tu ulogu, uobli~avaju}i poslednje stihove i potencijalno stvaraju}i stilisti~ko jedinstvo celokupnog dokumenta. Ali u svakom slu~aju, naglasio je, ovo Jevan elje je o~igledno zasnovano na materijalu o~evica, kao i ostala tri Jevan elja. ULA@ENJE U POJEDINOSTI Iako sam do sada cenio Blumbergove komentare, jo{ uvek nisam bio spreman da krenem dalje. Pitanje o tome ko je napisao Jevan elja je od ogromnog zna~aja i `eleo sam da ispitam pojedinosti - imena, datume, navode. Zavr{io sam sa ~ajem i ostavio {olju na stolu. Uzeo sam penkalo i spremio se da dublje kopam. Vratimo se na Marka, Mateja i Luku, rekao sam. Koje posebne dokaze imate da su oni zaista autori Jevan elja? 19

20 Blumberg se nagnuo napred. Ponovo, najstarije i mo`da najzna~ajnije svedo~anstvo poti~e od Papija, koji oko 125. godine naro~ito potvr uje da je Marko pa`ljivo i precizno zapisao Petrovo svedo~anstvo kao o~evica. U stvari, rekao je da Marko 'nije na~inio nijednu gre{ku' i da nije ubacivao 'bilo kakve la`ne izjave'. I Papije je rekao da je Matej sa~uvao Isusova u~enja podjednako dobro. Zatim je Irinej, pi{u}i oko 180. godine, potvrdio tradicionalno autorstvo. U stvari, ovde..., rekao je, pose`u}i za knjigom. Otvorio ju je i pro~itao Irinejeve re~i: Matej je objavio sopstveno Jevan elje Jevrejima na njihovom jeziku, dok su Petar i Pavle propovedali Jevan elje u Rimu i tamo osnovali crkvu. Posle njihovog odlaska, Marko - Petrov u~enik i tuma~, nam je sam pismeno predao su{tinu Petrovog propoveda - nja. Luka, sledbenik apostola Pavla, sastavio je knjigu na osnovu Jevan elja koje je propovedao njegov u~itelj. Zatim je Jovan, Isusov u~enik, koji se tako e naslanjao na njegove grudi, sam napisao svoje Jevan elje dok je `iveo u Efesu u Aziji. 2 Pogledao sam bele{ke koje sam na~inio. U redu, da razjasnimo, rekao sam. Ako mo`emo da imamo poverenje da su Jevan elja napisali u~enici Matej i Jovan, Marko, prijatelj u~enika Petra, i Luka, istori~ar, prijatelj apostola Pavla, i odre ena vrsta novinara iz prvog veka, mo`emo da budemo uvereni da su zapisani doga aji zasnovni bilo na direktnom ili indirektnom svedo~anstvu o~evidaca. Dok sam govorio, Blumberg je u glavi prosejavao moje re~i. Kada sam zavr{io, klimnuo je glavom. Ta~no, rekao je odlu~no. DREVNE NASUPROT SAVREMENIM BIOGRAFIJAMA Jo{ uvek su postojali izvesni problemati~ni aspekti Jevan elja koja sam morao da razjasnim. Naro~ito sam `eleo da bolje shvatim kojoj vrsti knji`evnog dela su odgovarala. Kada odem u knji`aru i pogledam odeljak 'biografije', ne vidim isti na~in pisanja koji vidim u Jevan eljima, rekao sam. Kada neko danas pi{e biografiju, on se temeljno bavi `ivotom li~nosti. Ali, pogledajte Marka - on ne govori o Isusovom ro enju niti o bilo ~emu tokom Isusove mladosti. Umesto toga, koncentri{e se na trogodi{nji period i tro{i polovinu svog Jevan elja na doga aje koji dovode do poslednje Isusove sedmice. Kako to obja{njavate? Blumberg je podigao dva prsta. Postoje dva razloga, odgovorio je. Jedan je knji`evni, a drugi je teolo{ki. Knji`evni razlog je da je u osnovi, to bio na~in na koji su ljudi pisali biografije u drevnom svetu. Oni nisu imali ose}aj, kakav mi 20

21 imamo danas, da je potrebno da se podjednako opi{u svi periodi ne~ijeg `ivota ili da je neophodno ispri~ati pri~u u strogo hronolo{kom redosledu ili ~ak doslovno navoditi ljude, sve dok je su{tina onoga {to su rekli sa~uvana. Starogr~ki i hebrejski jezik nisu ~ak ni imali simbole za navodnike. Jedini razlog zbog koga su smatrali da je vredno zapisati istoriju, bio je da se na osnovu opisanih li~nosti mogu nau~iti neke lekcije. Zbog toga je biograf `eleo da se du`e zadr`i na onim delovima `ivota osobe koji su mogli da poslu`e kao primer, koji su bili ilustrativni, koji bi mogli da pomognu drugim ljudima, koji su davali smisao odre enom istorijskom periodu. A koji je teolo{ki razlog? upitao sam. On proizilazi iz su{tine koju sam sada izneo. Hri{}ani veruju da su, koliko god da su Isusov `ivot i u~enja i ~uda bili ~udesni, bili bi besmisleni ako nije istorijski ta~no da je Isus umro i da je vaskrsao iz mrtvih, i da je to obezbedilo iskupljenje, ili opro{taj grehova ~ove~anstva. Zato Marko, naro~ito kao pisac verovatno najranijeg Jevan elja, posve}uje skoro polovinu svog pripovedanja doga ajima koji vode do perioda od jedne sedmice i koji kulminiraju Hristovom smr}u i vas - krsenjem. Imaju}i u vidu zna~aj raspe}a, zaklju~io je, to je potpuno razumljivo u drevnoj literaturi. TAJNOVITO Q Pored ~etiri Jevan elja, nau~nici se ~esto pozivaju na ono {to nazivaju Q, {to poti~e od nema~ke re~i Quelle, ili izvor. 3 Zbog sli~nosti u jeziku ili sadr`aju, tradicionalno se pretpostavljalo da su Matej i Luka koristili Markovo ranije Jevan elje pri pisanju sopstvenih. Pored toga, nau~nici su rekli da su Matej i Luka tako e ugradili deo materijala iz ovog tajanstvenog Q - materijal koji nedostaje kod Marka. [ta je ta~no to Q?, zapitao sam Blumberga. Nije ni{ta vi{e od hipoteze, odgovorio je, ponovo se udobno naslanjuju}i u svojoj stolici. Uz nekoliko izuzetaka, to su samo Isusove izreke i u~enja, koje su nekada mo`da formirale nezavisan, poseban dokument. Vidite, postojao je ~est knji`evni vid skupljanja izreka uglednih u~itelja, kao kada bi smo mi pravili kompilacije najbolje muzike peva~a i stavljali je u album 'najbolje od'. Q mo`e da bude ne{to nalik na to. Ali, ako je Q postojalo pre Mateja i Luke, ono bi sa~injavalo rani materijal o Isusu. Mo`da to, razmi{ljao sam, mo`e da baci novo svetlo na to kakav je Isus stvarno bio. 21

22 Dopustite da vas pitam slede}e, rekao sam ako izdvojite samo materijal Q, kakvu sliku o Isusu dobijate? Blumberg je pogladio svoju bradu i nakratko zurio u plafon dok je razmi{ljao o pitanju. Pa, morate da imate na umu da je Q bio skup izreka, i prema tome nije imao pripoveda~ki materijal koji bi nam dao potpuniju sliku o Isusu, odgovorio je, govore}i sporo dok je pa`ljivo odabirao svaku re~. ^ak i pored toga, vidite kako Isus ~ini iste odlu~ne tvrdnje - na primer, da je on otelotvorena mudrost i da je on taj preko koga }e Bog suditi ~ove~anstvu, bez obzira da li ga priznaju ili ga se odri~u. Jedna zna~ajna nau~na knjiga je nedavno tvrdila da ako izolujete sve izreke iz materijala Q, dobijate istu vrstu slike o Isusu - o nekome ko je davao smele izjave o sebi - kakvu uop{tenije pronalazite i u Jevan sam dalje da istra`im ovo pitanje. Da li bi on bio smatran za ~udotvorca?, zapitao sam. Ponovo, odgovorio je, morate da zapamtite da ne bi ste dobili puno pri~a o ~udima, jer se one obi~no nalaze u samoj pri~i, a Q predstavlja prvenstveno listu izreka. Zastao je da bi sa stola podigao Bibliju u ko`nim koricama i po~eo da lista njene izlizane strane. Ali, na primer, u Jevan elju po Luci 7,18-23 i Jevan elju po Mateju 11,2-6 se ka`e da je Jovan Krstitelj poslao izaslanike da pitaju Isusa da li je on stvarno Hristos Mesija koga su o~ekivali. Isus je u su{tini odgovorio: 'Recite mu da razmotri moja ~uda. Idite i ka`ite Jovanu {to videste i ~uste: slepi progledaju, hromi hode, gubavi se ~iste, gluvi ~uju, mr tvi ustaju, siroma{nima se propoveda Jevan elje'. Tako da ~ak i u Q, zaklju~io je, postoji jasna svesnost o Isusovom ~injenju ~uda. Blumbergovo spominjanje Mateja me je podsetilo na jo{ jedno pitanje u vezi sastavljanja Jevan elja. Za{to bi, pitao sam, Matej - predstavljen kao o~evidac doga aja - ugradio deo Jevan elja koji je napisao Marko za koga se svi sla`u da nije bio o~evidac? Ako je Jevan elje po Mateju stvarno pisao o~evidac, o~ekivali bi smo da se oslanja na sopstvena opa`anja. Blumberg se nasme{io. To ima smisla samo ako je Marko zaista zasnivao svoj opis na se}anjima o~evica Petra, odgovorio je. Kao {to ste i sami rekli, Petar je priradao Isusovom unutra{njem krugu i mogao je da vidi i ~uje stvari koje drugi u~enici nisu. Zbog toga bi imalo smisla da se Matej, iako je bio o~evidac, oslanja na Petrovu verziju doga aja iznesenu preko Marka. 22

23 Da, razmi{ljao sam, to je imalo smisla. U mojoj glavi je po~elo da se formira pore enje na osnovu mnogo godina iskustva kao novinskog izve{ta~a. Se}am se da sam bio deo gomile novinara koja je jednom saterala u }o{ak ~uvenog politi~kog zvani~nika u ^ikagu, preminulog gradona~elnika Ri~arda D`. Dejlija, kako bi ga saletali pitanjima o nekom skandalu u policijskom odseku. On je dobacio ne{to usput be`e}i u svoju limuzinu. Iako sam bio o~evidac onoga {to se odigralo, trenutno sam oti{ao do izve{ta~a koji je bio bli`i Dejliju, i zamolio ga da ponovo pusti kasetofon da bih ~uo {ta je Dejli upravo rekao. Na taj na~in sam mogao da se uverim da sam ta~no zapisao njegove re~i. To je, razmi{ljao sam, o~igledno ono {to je i Matej u~inio sa Jevan eljem po Marku - iako je Matej imao sopstvena se}anja kao u~enik, njegova potreba za precizno{}u ga je navela da se oslanja na materijal koji je do{ao direktno od Petra iz Isusovog unutra{njeg kruga. JEDINSTVENO GLEDI[TE APOSTOLA JOVANA Po{to sam bio zadovoljan Blumbergovim po~etnim odgovorima u vezi prva tri jevan elja - koja se nazivaju sinopsisi, {to zna~i videti u isto vreme, zbog svojih sli~nih okvira i me usobnih odnosa 4 - svoju pa`nju sam usmerio na Jevan elje po Jovanu. Svako ko ~ita sva ~etiri Jevan elja odmah }e uvideti da postoje o~igledne razlike izme u sinopti~kih Jevan elja i Jevan elja po Jovanu, pa sam `eleo da saznam da li to zna~i da postoje nespojive protivre~nosti izme u njih. Da li mo`ete da razjasnite razlike izme u sinopti~kih jevan elja i Jevan elja po Jovanu? zapitao sam Blumberga. Spustio je obrve. Slo`eno pitanje! uzviknuo je. Nadam se da }u napisati celu knigu o toj temi. Po{to sam ga uverio da me zaimaju samo osnovne stvari o ovom pitanju, a ne iscrpna rasprava, on se smestio u stolici. Pa, ta~no je da je Jevan elje po Jovanu razli~itije od sinopti~ki Jevan elja nego {to je sli~nije, po~eo je. Samo se mali broj glavnih pri~a koje se javljaju u ostala tri jevan elja ponovo javlja i u Jevan elju po Jovanu, iako se to zna~ajno menja kada se do e do Isusove poslednje sedmice. Od tada su paralele daleko bli`e. Tako e izgleda da postoji veoma razli~it jezi~ki stil. U Jevan elju po Jovanu, Isus koristi drugu terminologiju, izgovara duge propovedi, a i hristologija izgleda uzvi{enija - to jest, direktnije su i otvorenije izjave da je Isus jedno sa Ocem; da je on sam Bog; da je on Put, Istina i `ivot; Vaskrsenje i `ivot. [ta obja{njava razlike?, upitao sam. 23

24 Godinama se pretpostavljalo da je Jovan znao sve {to su Matej, Marko i Luka napisali, i da nije video potrebu da to ponavlja, pa je svesno izabrao da ih dopuni. Od nedavno se pretpostavlja da je Jevan elje po Jovanu u velikoj meri nezavisno od ostala tri Jevan elja, {to bi moglo da objasni ne samo razli~ite izbore materijala, ve} i razli~ita gledi{ta o Isusu. ISUSOVA NAJSMELIJA IZJAVA Postoje odre ene teolo{ke razlike kod Jevan elja po Jovanu, primetio sam. Nema sumnje, ali da li one zaslu`uju da se nazivaju protivre~nostima? Mislim da je odgovor Ne, a evo i za{to: za skoro svaku glavnu temu ili razliku u Jevan elju po Jovanu, mo`ete da prona ete paralele u Jevan elju po Mateju, Marku i Luci, iako one nisu toliko brojne. To je bila smela tvrdnja. Brzo sam odlu~io da je ispitam postavljaju}i mo`da najzna~ajnije od svih pitanja u vezi sa razlikama izme u sinopti~kih Jevan elja i Jevan elja po Jovanu. Jovan daje veoma izri~ite tvrdnje da je Isus Bog, {to neki pripisuju ~injenici da je pisao kasnije od ostalih i po~eo da ukra{ava stvari, rekao sam. Da li mo`ete da na ete ovu temu o bo`anstvu i u sinopti~kim Jevan eljima? Da, mogu, odgovorio je. U ve}oj meri je pre}utno podrazumevana, ali se nalazi i tamo. Setite se pri~e o Isusovom hodanju po vodi, koja se nalazi u Jevan elju po Mateju 14,22-23 (25-27) i Jevan elju po Marku 6, Mnogi engleski prevodi prikrivaju gr~ki, navode}i da Isus ka`e, Ne bojte se, ja sam. U stvari, na gr~kom doslovno glasi: Ne bojte se, ja jesam. Te dve poslednje re~i su istovetne sa onim {to je Isus rekao u Jevan elju po Jovanu 8,58, kada je uzeo bo`ansko ime Ja sam, {to predstavlja na~in na koji se Bog otkrio Mojsiju u goru}em `bunu u 2. knjizi Mojsijevoj 3,14. Prema tome, Isus se otkriva kao onaj koji ima istu bo`ansku mo} nad prirodom kao Jahve, Bog u Starom zavetu. Klimnuo sam glavom. To je jedan primer, rekao sam. Da li imate neke druge? Da, mogu da nastavim u tom stilu, rekao je Blumberg. Na primer, Isusovo naj~e{}e ime za sebe u prva tri Jevan elja je 'Sin ~ove~iji', i... Podigao sam ruku da ga zaustavim. Pri~ekajte, rekao sam. Iz svoje ta{ne sam izvadio knjigu i prelistao je dok nisam prona{ao navod koji sam tra`io. Kerin Armstrong (Karen Armstrong), biv{a kalu erica koja je napisala bestseler 'Bo`ija istorija' (A history of God), je rekla da izraz 'Sin ~ove~iji' 'samo isti~e slabost i smrtnost 24

25 ljudskog stanja', pa je, koriste}i ga, Isus jednostavno nagla{avao da 'je bio krhko ljudsko bi}e koje }e jednog dana patiti i umreti'. 5 Ako je to ta~no, rekao sam, onda to ba{ i ne zvu~i kao tvrdnja o bo`anskoj prirodi. Blumbergov izraz lica je postao ozbiljan. Vidite, rekao je odlu~no, suprotno od popularnog verovanja, 'Sin ~ove~iji' se ne odnosi prvenstveno na Isusovu ljudsku prirodu. Umesto toga, predstavlja direktnu aluziju na Knjigu proroka Danila 7, Uz to je otvorio Stari zavet i pro~itao te re~i proroka Danila: Videh u utvarama no}nim, i gle, kao sin ~ove~iji i a{e s oblacima nebeskim, i do e do starca i stade pred njim. I dade mu se vlast i slava i carstvo da mu slu`e svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast ve~na, koja ne}e pro}i, i carstvo se njegovo ne}e rasuti. Blumberg je zatvorio Bibliju. Vidite onda {ta Isus radi koriste}i izraz 'Sin ~ove~iji' za sebe, nastavio je. To je neko ko pristupa samom Bogu na njegovom nebeskom prestolu i kome je data sveop{ta mo} i vlast. Tako je 'Sin ~ove~iji' uzvi{ena titula, a ne oznaka ljudske prirode. Kasnije sam nai{ao na komentar drugog nau~nika, koga sam uskoro intervjuisao za ovu knjigu, Vilijema Lejn Krega (William Lane Craig), koji je izrekao sli~no opa`anje: ^esto se smatra da 'Sin ~ove~iji' ukazuje na Isusovu ljudsku prirodu, kao {to refleksni izraz 'Sin Bo`iji' ukazuje na njegovu bo`ansku prirodu. U stvari, istina je sasvim suprotna. Sin ~ove~iji je bila bo`anska li~nost u starozavetnoj Knjizi proroka Danila koja }e do}i na kraju sveta da sudi ~ove~anstu i vlada zauvek. Prema tome, tvrdnja da je on Sin ~ove~iji, u stvari bi bila tvrdnja o njegovoj bo`anskoj prirodi. 6 Blumberg je nastavio: Pored toga, Isus tvrdi da opra{ta grehe u sinopti~kim Jevan eljima, a to je ne{to {to samo Bog mo`e da ~ini. Isus prihvata molitvu i obo`avanje. Isus ka`e: 'A koji god prizna mene pred ljudima, prizna}u i ja }u njega pred ocem svojim koji je na nebesima.' Stra{ni sud je zasnovan na ~ovekovoj reakciji prema - kome? Prema ovom obi~nom ljudskom bi}u? Ne, to bi bila veoma drska tvrdnja. Stra{ni sud je zasnovan na ~ovekovoj reakciji na Isusa kao Boga. Kao {to mo`ete da vidite, postoje razne vrste materijala u sinopti~kim jevan eljima o Isusovoj bo`anskoj prirodi, koje zatim postaju samo izri~itije u Jevan elju po Jovanu. 25

26 TEOLO[KI PLAN JEVAN\ELJA Prilikom pisanja poslednjeg Jevan elja, Jovan je imao prednost jer je imao vi{e vremena da razmi{lja o teolo{kim pitanjima. Zato sam pitao Blumberga: Zar ~injenica da je Jovan pisao sa vi{e teolo{kih sklonosti ne zna~i da je ovaj istorijski materijal mogao da bude preure ivan i da je prema tome manje pouzdan? Ne verujem da je Jovan pisao vi{e teolo{ki, Blumberg je istakao. On samo ima druga~iju grupu teolo{kih nagla{avanja. Matej, Marko i Luka imaju veoma osobene teolo{ke uglove koje `ele da naglase: Luka - teolog siroma{nih i dru{tvene brige; Matej - teolog koji je poku{avao da shvati odnos izme u hri{}anstva i judaizma; Marko - koji prikazuje Isusa kao slugu koji prolazi kroz patnje. Mo`ete da napravite duga~ku listu osobenih teologija Matej, Marka i Luke. Prekinuo sam ga, jer sam se pla{io da je Blumberg propu{tao moju {iru poentu. U redu, ali zar te teolo{ke motivacije ne bacaju sumnju na njihovu sposobnost i volju da precizno izveste o onome {to se odigralo? zapitao sam. Zar nije verovatno da bi ih njihovi teolo{ki pogledi naterali da oboje i izvrnu istoriju koju su zabele`ili? To svakako zna~i, da kao i u slu~aju bilo kog ideolo{kog dokumenta, moramo da razmatramo to kao mogu}nost, priznao je. Postoje ljudi koji su skloni da iz li~nih razloga izvr}u istoriju kako bi poslu`ila njihovim ideolo{kim ciljevima, ali su na `alost, ljudi zaklju~ili da se to uvek odigrava, {to nije ta~no. U drevnom svetu, ideja o nepristrasnom pisanju objektivne istorije, ~isto da bi se hronolo{ki zabele`ili doga aji, bez ideolo{kog cilja, je bila ne~uvena. Niko nije pisao istoriju, ako nije bilo razloga da se iz nje ne{to nau~i. Nasme{io sam se. Pretpostavljam da to mo`ete da ka`ete, ali to sve ~ini sumnjivim, rekao sam. Da, na odre enom nivou tako izgleda, odgovorio je. Ali, ako mo`emo razumno da rekonstrui{emo preciznu istoriju na osnovu velikog broja razli~itih vrsta drevnih izvora, trebali bi smo da budemo u mogu}nosti da to u~inimo i na osnovu Jevan elja, iako su i ona tako e ideolo{ka. Blumberg se za trenutak zamislio, tra`e}i u glavi odgovaraju}e pore enje, kako bi dokazao svoje gledi{te. Kona~no je rekao: Evo jedne savremene paralele, iz iskustva jevrejske zajednice, koja mo`e da razjasni {ta sam mislio. Neki ljudi, obi~no u cilju antisemitizma, negiraju ili potcenjuju u`ase holokausta. Ali, jevrejski nau~nici su bili ti koji su stvorili muzeje, napisali knjige, sa~uvali predmete i dokumentovali svedo~enja o~evidaca u vezi sa holokaustom. 26

27 Sve to ima u velikoj meri ideolo{ki cilj - naime, da se obezbedi da se takvi u`asi nikada vi{e ne ponove - ali su tako e bili najverniji i najobjektivniji u izve{tavanju istorijske istine. Hri{}anstvo je tako e bilo zasnovano na odre enim istorijskim tvrdnjama da je Bog u li~nosti Isusa iz Nazareta jedinstveno u{ao u prostor i vreme, tako da je sama ideologija koju su hri{}ani `eleli da zastupaju zahtevala {to je mogu}e pa`ljiviji istorijski rad. Sa~ekao je da mi njegovo pore enje u e u glavu. Okre}u}i se da me pogleda neposrednije, zapitao je: Da li shvatate {ta `elim da ka`em? Klimnuo sam glavom kako bih mu ukazao da shvatam. VRU]E VESTI IZ ISTORIJE Jedna je stvar re}i da su Jevan elja ukorenjena u posrednom ili neporednom svedo~enju o~evidaca, a drugo je tvrditi da je ta informacija pouzdano sa~uvana dok nije kona~no godinama kasnije zapisana. To je, znao sam, bila glavna sporna ta~ka, i `eleo sam da izazovem Blumberga {to sam neposrednije mogao. Ponovo sam uzeo popularnu knjigu Armstrongove Bo`ja istorija. Slu{ajte {ta je jo{ napisala, rekao sam. Znamo vrlo malo o Isusu. Prvi potpuni izve{taj o njegovom `ivotu je bilo Jevan elje po Marku, koje nije napisano do oko sedamdesete godine, nekih 40 godina posle njegove smrti. Do tog vremena, istorijske ~injenice su bile prekrivene mitskim elementima koji su izra`avali smisao koji je Isus pru`io svojim sledbenicima. Marko prvenstveno izra`ava ovaj smisao, a ne pouzdan direktan portret. 7 Stavljaju}i knjigu nazad u otvorenu torbu, okrenuo sam se Blumbergu i nastavio. Neki nau~nici ka`u da su Jevan elja napisana toliko posle doga aja da se razvila legenda i izvrnula ono {to je na kraju napisano, pretvaraju}i Isusa od jednostavno mudrog u~itelja u mitolo{kog Bo`jeg sina. Da li je to razumna hipoteza, ili postoje ~vrsti dokazi da su Jevan elja napisana pre toga, pre nego {to je legenda mogla u potpunosti da iskvari ono {to je kona~no zabele`eno? Blumbergove o~i su se skupile i njegov glas je poprimio nepopustljiv ton. Ovde postoje dva odvojena problema, i va`no je dr`ati ih odvojeno, rekao je. Mislim da postoje ~vrsti dokazi za predlaganje ranijeg datuma za pisanje Jevan elja. Ali, ~ak i da ih nema, argument Armstrongove nema nikakvu snagu. Za{to ne? upitao sam. Standardno nau~no datiranje, ~ak i u veoma liberlanim krugovima, je za Jevan elje po Marku u 70-im, Jevan elja po Mateju i Luci 27

28 u 80-im, Jevan elja po Jovanu u 90-im godinama. Ali pazite, to je i dalje za vreme `ivota razli~itih o~evidaca Isusovog `ivota, uklju~uju}i i neprijateljski raspolo`ene o~evice koji bi slu`ili kao ispravlja~i ako bi kru`ila la`na u~enja o Isusu. Shodno tome, ti kasniji datumi za Jevan elja uop{te nisu toliko kasni. U stvari, mo`emo da na~inimo pore enje koje je veoma pou~no. Dve najranije biografije Aleksandra Makedonskog su napisali Arijan i Plutarh vi{e od 400 godina posle Aleksandrove smrti 323. godine pre nove ere, a ipak ih istori~ari smatraju pouzdanim. Da, legendarni materijal o Aleksandru se razvio tokom vremena, ali je to bilo tek u vekovima koji su sledili posle ova dva pisca. Drugim re~ima, prvih 500 godina je ~uvalo Aleksandrovu istoriju u velikoj meri netaknutu; legendarni materijal je po~eo da se javlja tokom slede}ih 500 godina. Prema tome, bez obzira da li su Jevan elja napisana 60 godina ili 30 godina posle Isusovog `ivota, koli~ina vremena je srazmerno zanemarljiva. To je gotovo bespredmetno. Mogao sam da shvatim {ta je Blumberg govorio. U isto vreme, imao samo odre ene rezerve prema tome. Intuitivno mi se ~inilo o~igledno da {to je kra}a praznina izme u odigravanja doga aja i vremena kada je pismeno zabele`en, manje je verovatno da }e ti spisi biti `rtva legende ili pogre{nih se}anja. Dopustite mi da za trenutak priznam va{e gledi{te, ali vratimo se na datiranje Jevan elja, rekao sam. Ukazali ste da verujete da su napisana pre spomenutih datuma. Da, ranije, rekao je. I mo`emo to da podupremo ~itanjem Dela apostolskih, koja je napisao Luka. Dela su naizgled nezavr{ena - Pavle je centralna li~nost knjige, i on je u ku}nom pritvoru u Rimu. Time se knjiga naglo zavr{ava. [ta se de{ava sa Pavlom? Ne saznajemo iz Dela apostolskih, verovatno zbog toga {to je knjiga napisana pre nego {to je Pavle osu en na smrt. Blumberg je postajao sve uzbu eniji, dok je govorio. To zna~i da se Dela apostolska ne mogu datirati kasnije od 62. godine. Po{to smo to ustanovili, mo`emo se odatle vratiti unazad. Po{to su Dela apostolska drugi deo dvodelnog dela, znamo da mora da je prvi deo - Jevan elje po Luci - napisan pre toga. Po{to je Luka ugradio delove Jevan elja po Marku, to zna~i da je Jevan elje po Marku jo{ ranije napisano. Ako dopustite, mo`da godinu za svaku od njih, zavr{i}ete sa Jevan eljem po Marku napisanim ne kasnije od 60. godine, mo`da ~ak i krajem pedesetih. Ako je Isus ubijen tridesete ili trideset i tre}e godine, govorimo o maksimalnom razmaku od oko 30 godina. 28

29 Seo je nazad u svoju stolicu sa pobedni~kim izrazom. Istorijski govore}i, naro~ito u pore enju sa Aleksandrom Velikim, rekao je, to je nalik na neke blic vesti! Zaista, to je bilo impresivno, premostiti jaz izme u doga aja Isusovog `ivota i pisanja Jevan elja do to mere da je postao zanemarljiv po istorijskim standardima. Me utim, i dalje sam hteo da nastavim sa ovom temom. Moj cilj je bio da sat vratimo {to vi{e unazad kako bi smo dobili samu najraniju informaciju o Isusu. VRA]ANJE NA PO^ETAK Ustao sam i pro{etao do police sa knjigama. Da vidimo da li mo`emo da se vratimo jo{ dalje, rekao sam, okre}u}i se prema Blumbergu. Koliko rano mo`emo da datiramo osnovna verovanja u Isusovo ispa{tanje, vaskrsenje i njegovu jedinstvenu vezu sa Bogom? Va`no je imati na umu da knjige Novog zaveta nisu hronolo{ki pore ane, otpo~eo je. Jevan elja su napisana posle gotovo svih poslanica apostola Pavla, ~ije je pisanje verovatno zapo~elo krajem 40-ih. Ve}ina njegovih glavnih poslanica se javilo tokom 50-ih. Da bi se prona{la najranija informacija, treba se okrenuti poslanicama apostola Pavla i zapitati se, 'da li postoje naznake da su kori{}eni jo{ raniji izvori prilikom njihovog pisanja? I, po`urivao sam, {ta nalazimo? Nalazimo da je Pavle ugradio neka verovanja, ispovedanja vere, ili himne iz najranije hri{}anske crkve. Ona idu unazad do osnivanja crkve ubrzo posle vaskrsenja. Me u naj~uvanija verovanja spadaju ona izneta u Poslanici Filibljanima 2,6-11 gde se ka`e da je Isus 'bio u obli~ju Bo`ijemu', i u Poslanica Kolo{anima 1,15-20, gde se opisuje kao 'obli~je Boga {to se ne vidi... kroz njega bi sazdano sve... kroz njega da primiri sve sa sobom, umiriv{i krvlju krsta njegova. Ona su svakako zna~ajna prilikom obja{njavanja u {ta su najraniji hri{}ani verovali o Isusu. Ali je mo`da najzna~ajnije verovanje u vezi sa Isusom kao istorijskom li~no{}u izneto u 1. Poslanici Korin}anima 15,3-7, u kojoj Pavle koristi tehni~ki jezik kako bi ukazao da prenosi ovo usmeno predanje u relativno fiksiranom obliku. Blumberg je prona{ao odeljak u Bibliji i pro~itao mi ga: Jer vam najpre predadoh {to i primih, da Hristos umre za grehe na{e, po Pismu. I da bi ukopan, i da usta tre}i dan, po Pismu. I da se javi Kifi, potom jedanaestorici apostola. A potom ga vide{e jednom vi{e od pet stotina bra}e, od kojih mnogi `ive i sad, a neki i pomre{e. A potom se javi Jakovu, pa onda svima apostolima. 8 29