STANDARD SRPS ISO I SERTIFIKACIJA SISTEMA

Transcription

1 XII International Symposium "ROAD ACCIDENTS PREVENTION 2014" Hotel Jezero, Borsko Jezero, 09 th and 10 th October STANDARD SRPS ISO I SERTIFIKACIJA SISTEMA Branko Davidović a a Visoka tehnička škola strukovnih studija Kragujevac, Kosovska 8, 34000, Kragujevac, Srbija, iwtbg@beotel.net Rezime: Problem bezbednosti u saobraćaju je pre svega državni problem a ujedno i prva briga korisnika javnih saobraćajnica sa kojim će se u budućnosti sretati svi subjekti bezbednosti saobraćaja kako na lokanom nivou tako i šire. Svaka država ima potrebu za prihvatanjem čitavog niza standarda nametnutih od strane EU, a time i ISO Bezbednost drumskog saobraćaja (RTS Road Traffic Safety, TC 241, u daljem tekstu: BDS-Bezbednost Drumskog Saobraćaja) koji predstavlja osnov za usaglašavanje i unapređenje zakonske regulative i tehničkih standarda u ovoj oblasti. Standard ISO predstavlja podlogu za stvaranje uslova dobro organizovanog nacionalnog fokusa na povećanju bezbednosti saobraćaja na putevima usaglašenog sa dobrom evropskom praksom. U ovom radu prikazan je dosadašnji razvoj ovog standarda, osnovni zahtevi (ISO/CD ), njegova implementacija, pravci daljeg razvoja, mogućnost integracije sa ostalim standardima (iz Anex-a C ISO 39001), potreba sertifikacija instutucija i pojedinaca, njihova potrebna znanja po funkcija pre davanja sertifikata. Ključne reči: Bezbednost drumskog transporta, standard, integracija, sertifikacija 1. UVOD Bezbednost drumskog saobraćaja (BDS), predstavalja nov standardizovani menadžment sistem definisan standardom ISO 39001/PC 241 RTS. Inicijatori pokretanja ovog standarda su značajne svetske institucije: ETSC (European Transport Safety Council), FIA Foundation (FIA Foundation for Automobile and Society), GRSF (Global Road Safety Forum), GRSP (Global Road safety partnership), IFRTT (International Forum of Road Transport Technology), IRF (International Road Federation), OECD/ITF (Organisation for Economic Cooperation and Development), OGP (International Association of Oil and Gas producers), UNECE (UN Economic Commission for Europe), WB (The World Bank s Global Road Safety Facility), WHO (World Health Organization). Početkom 2014, UNRSC (United Nations Road Safety Collaboration) se vrlo intenzivno uključila u rad na prikupljanju informacija u vezi primene standarada u dekadi do 2020 godine. Ovim standardom, zahteva se smanjenje broja saobraćajnih nezgoda, harmonizacija propisa, usaglašavanje stepena alkoholisanosti vozača, jasno definisanje i praćenje indikatora performansi bezbednosti (SPI-Safety Performance Indicators), razvoj i primena novih tehnologija (elektronske vozačke i saobraćajne dozvole), ograničenja u brzinama kretanja vozila, primena inteligentnih transportnih sistema-deo programa e-europe. Definisani su uslovi izgradnje i opremanja puteva signalizacijom i drugim objektima sve u cilju povećanja bezbednosti svih učesnika u saobraćaju što će imati za posledicu smanjenje broja nastradalih lica, visine šteta, zagađenosti životne sredine, buke i zagušenja saobraćajnica. Data je potreba integracije sa drugim standardima EMS 14001, OHSAS 18001, SMS (ISO/PAS) 28000

2 Security i TMB Posebno standard ukazuje na obaveze lica u smislu sticanja određenih licenci, uključuje specifične zahteve za stručnost lica koji su uključena u proces sertifikacije, primenom ISO/IEC i ISO/IEC Takođe, ovaj međunarodni standard identifikuje elemente dobre prakse BDS menadžmenta koji će omogućiti javnim i privatnim organizacijama na nacionalnom i lokalnom nivou da postignu svoje željene rezultate BDS-a. Promovisanje različitih inicijativa za organizaciju i sprovođenje bezbednosti saobraćaja na putevima, kao što je novi ISO standard 39001, predstavlja jednu od mnogobrojnih aktivnosti ka postizanju ciljeva permanentnih akcija koje se realizuju u smislu povećanja bezbednosti na putevima Nephodnost primene ovakvog standarda je u činjenici da u svetu, približno dve osobe smrtno strada svakog minuta od kojih je jedno dete (najviše starosti god. a onda 4-9 god.), dnevno oko 3000 ili oko 1.2 miliona ljudi godišnje nastrada kao rezultat saobraćajnih nezgoda, u EU nastrada oko ljudi. Prema nekim procenama preko 50 miliona ljudi doživi u saobraćajnim nezgodama različite vrste telesnih povreda bez smrtnih posledica, 85% šteta je u nisko i srednje razvijenim državama a štete kod većine država čine 1-3% B.N.D dok u EU27 štete čine oko 2%. Ukupna visina šteta od saobraćajnih nezgoda se procenjuje na oko 500 MLRD.$/godišnje. S obzirom da se preko 70% poginulih, preko 80% povređenih i preko 90% svih nezgoda dešava u naseljima, veliki je značaj u primeni ovog standarda u skladu sa poznatom izrekom ''misli globalno, deluj lokalno''. Standard ISO kao značajan dokument predstavlja osnov za usaglašavanje i unapređenje zakonske regulative i tehničkih standarda u ovoj oblasti. Cilj ovog rada je da se stručnoj javnosti promoviše standard ISO i ukaže na neophodnost njegove primene. 2. ZAHTEVI I CILJEVI STANDARDA ISO Rad na razvoju standarda započet je početkom 2008 osnivanjem ISO 39001/PC 241 da bi konačna verzija FDIS-Final DIS dokumenta bila objavljena i stavljana na raspolaganje članicama ISO-a Avgusta 2012 godine. Članice su podeljene u dve grupe, stalne i pridružene, pri čemu stalne članice participiraju u izradi dokumenta dok pridružene članice mogu davati sugestije ali se njhovi predlozi ne moraju obavezno usvojiti, što praktično znači da se nalaze u statusu posmatrača. ISO/TC 241/WG 01-WG 04) radi kroz četiri radne grupe koje izvršavaju poslove vezane za klauzule standarda (1-3 i 4-10), izdavačku delatnost i marketing. Suština ovog standarda je u harmonizaciji propisa između UN-ISO (ISO/IEC Direktiva, deo 2.) i učesnika u saobraćaju na raznim nivoima odlučivanja, što će zahtevati: usklađivanje, korespondenciju i integraciju strukture menadžment sistema BDS sa EMS 14001, OHSAS 18001, SMS (ISO/PAS) Security, TMB Rizik i drugim menadžment sistemima, postavljanje organizacionog koncepta i implementaciju ISO na svim nivoima i interesnim grupama, odgovornost top menadžmenta po osnovu QMS 9001 na različitim nivoima upravljanja, definisanje seta jedinstvenih i zajedničkih indikatora (faktora) performansi KPI odnosno SPI radi monitoringa na svetskom i nacionalnom nivou kao sastavnog dela nacionalnih strategija, definisanje jedinstvenih procedura i pristupa u analizama saobraćajnih nezgoda, stalno poboljšanje bezbednosti saobraćaja javnih i privatnih prevoznika u teretnom i putničkom saobraćaju, putara, proizvođača vozila, medicinara, policije i svih drugih koji na bilo koji način utiču na bezbednost saobraćaja.

3 Zahtevi ovog standarda se utvrđuju na osnovu unutrašnjeg i spoljnog značaja odnosno funkcija institucije u sistemu BDS-a. Proces uvođenja standarda prolazi kroz nekoliko faza od uspostavljanja, implementacije, održavanja pa do unapređenja sistema BDS. Kada se uspostavi BDS sistem, institucija će odrediti svojim strukturalnim radnim jedinicama njihove zahteve (tj. njihove potrebe i očekivanja, sa napomenom: podrazumevano ili obavezno) kao i međusobne interakcije sa ovim zainteresovanim stranama koje imaju implikacije na sopstveni BDS sistem. Institucija prethodno treba da: identifikuje svoju ulogu u sistemu drumskog saobraćaja, procese i operacije u vezi aktivnosti i funkcije koje mogu imati uticaja na BDS. Takođe treba da odredi: redosled i interakciju svih ili barem većeg dela ključnih procesa, aktivnosti i operacija, zatim da pratiti, meri i analizira ove procese, aktivnosti i funkcije i odredi njihove interakcije sa svim zainteresovanim stranama koje imaju implikacije na sopstveni RTS menadžment sistem. Određivanje strukture sistema BDS-a u instituciji zahteva posebnu službu ili sektor, tako da nadležnosti, delokrug rada i primenljivost BDS sistema moraju biti jasno definisani unutrašnjim i spoljnim zainteresovanim stranama. Institucija treba takođe da odredi kako će biti ispunjeni ovi zahtevi. Prilikom utvrđivanja veličine organizacione strukture BDS sistema, institucija treba da poznaje: eksterne i interne zahteve, načine čuvanje i razmene dokumentovanih podataka i informacija, protokole razmene, kontrolu dokumentacije i dr. Ostali zahtevi standarda ISO se odnose na BDS menadžment sistem baziranog na poznavanju zahteva, koji su: specificirani ali nisu navedeni od strane drugih zainteresovanih strana. Njihovo poznavanje je neophodno u toku analize bezbednosti što se odnosi kako na proizvode tako i usluge. Takođe je obavezna primena, zahteva kod kojih je definisana zakonska regulativa u vezi sa BDS-om kao i na sve one dodatne zahteve koji su zakonski definisani a odnose se na preteće delatnosti. Kada bi se detaljnije proučili zahtevi, došlo bi se do njihove vrlo složene strukture. Problemi bezbednog planiranja, projektovanja, upravljanja i korišćenja putne mreže sa aspekta brzine i ugroženosti korisnika, oblikovanja pratećih elemenata i uticaja okoline, po vrstama vozila, vrstama robe, upotrebe lične sigurnosne opreme, pojasa, dečjih sedišta, kaciga i dr. ukazuju na svu složenost te vrste zahteva. Takođe, zahtevi bezbedne vožnje odnose se i na: vremenske uslove, fizičko i psihičko stanje vozača, potrebe putovanja, dužinu i način putovanja, izbor trase, bezbedan ulazak i izlazak vozila na putnu mrežu, stepen zaštite putnika i drugih učesnika u saobraćaju, izbegavanje sudara i/ili njihovo ublažavanje, obezbeđenje tereta u vozilima, prva pomoć, oporavak i rehabilitaciju žrtava sudara na putnoj mreži i dr. Na osnovu stanja bezbednosti u drumskom transportu, definisani su i osnovni ciljevi ovog standarda, da se u: 2020, broj smrtnih slučajeva (WRRD Work Related Road Deaths) na svetskom nivou stabilizuje na nivou iz 2010, 2030, broj smrtnih slučajeva smanji za 50% u odnosu na 2020, 2040, broj smrtnih slučajeva smanji za 50% u odnosu na 2030, 2050, NE POSTOJE smrtni slučajevi (WRRD postanu nula) u svim razvijenim i zemljama u razvoju. Ove ciljeve su zacrtale i prihvatile sve članice ISO-a, inicijatori ovog standarda i mnoge ne navedene međunarodne institucije i vlade kao prioritetan zadatak u daljem razvoju svojih zemalja. 3. INTEGRACIJA I INDIKATORI PERFORMANSI STANDARDA U osnovi primene i unapređenja standarda ISO nalaze dva prilaza, integracija sa ostalim standardima i merenje bezbednosti saobraćaja određenim KPI (SPI). ). ISO TC241 je uspostavio saradnju sa drugim tehničkim i projektnim komitetima (ISO/TC 022, ISO/RC 204,

4 ISO/TC 211, ISO/PC283) sve u cilju potpune i sveobuhvatne integracije. Različite institucije će uslovno biti u problemu kako da uspostave BDS ukoliko predhodno nemaju uveden ni jedan menadžment sistem. Neophodno je da pokušaju, razviju i implementiraju IMS odnosno da istovremeno zadovolje zahteve standarda ISO i drugih standarda koji već postoje uvedeni. Ono što je potrebno da organizacija razume, jeste jasna struktura IMS i redosled aktivnosti koji će omogućiti organizaciji da izvrši sertifikaciju svih komponenata IMS bez većih problema. Osnov integracije sistema menadžmenta predstavljaju osam poznatih principa QMS-a koji su takođe osnovni principi i ostalih menadžment sistema. Pored ovih principe, uzimaju se u obzir specifičnosti svakog od integrisanih standarda/sistema, kao i procesi skupova zahteva dva ili tri sistema menadžmenta (čak do 10), što su dodatni elementi integracije. Pri integraciji potrebno je razmotriti zajedničke odrednice, tj. matriču vezu standarda, koja je data u ISO Osnovni postulati svih menadžment sistema, pa i IMS-a, jesu: okrenutost korisinicima, stalna poboljšavanja, procesni pristup i upravljanje rizikom što je put ka vrednostima koncepta TQM. Na osnovu mnogih istraživanja i primera iz prakse, proces integrisanja standardizovanih menadžment sistema se bazira na dva pristupa: integrisanje parcijalnih standarda/sistema u IMS integrisanje IMS u strategiju i praksu osnovnog MS organizacije. Teorijski je moguće, da se bilo koji standard/sistem uspostavi prvi ili simultano sa nekim drugim. Praktično najčešći primeri redosleda uspostavljanje integrisanog sistema jesu sledeći: QMS prvo, a zatim neki drugi MS EMS, BDS, OHSAS, CSRMS... EMS prvo, a zatim neki drugi MS QMS, BDS, OHSAS, CSRMS,... BDS (ISO 39001) prvo, a zatim neki drugi MS QMS, EMS, OHSAS, CSRMS simultano BDS sa nekim drugim MS, a zatim i sa ostalim MS. Integracija parcijalnih standarda/sistema se može izvesti uključivanjem pojedinačnih standarda, tako što se pripremi dokumentacija osnovnog standarda/sistema (BDS ili QMS), a potom se proširuje prema zahtevima ostalih standarda/sistema i/ili dodavanjem, tako što svaki standard/sistem ima svoju dokumentaciju koja se međusobno povezuje. Standardom ISO 39001, definisani su KPI (SPI) koje se mogu jedinstveno koristiti u svim zemljama. Dosadašnja praksa je pokazala da statistike saobraćaja prate različite KPI (SPI), koje se različito mere i interpretiraju što onemugaćava adekvatno poređenje sa drugima. Organizacije treba da identifikuju neke od KPI (SPI) BDS koje su za njih značajne u zavisnosti od konteksta organizacije (ISO TC 241, 2011). Standardom su definisani: faktori rizika (obim saobraćaja, kilometraža po vozilu, obim usluga...), ishodi bezbednosti (broj smrtno nastradalih, broj teško povređenih, visina materijalne štete...), bezbedno planiranje, projektovanje, izrada i korišćenje putne mreže (projektovanje puta, bezbedne brzine po vrstama puta i uslovima saobraćaja, okoline puta i uređenje raskrsnica, korišćenje odgovarajućih puteva u zavisnosti od tipa vozila, korisnika, vrsta tereta i opreme, upotreba lične zaštitne opreme, obuka vozača, planiranje bezbednog putovanja, uključujući razmatranje potrebe za putovanjem, način putovanja i izbor trase, vozila i vozača...), bezbedan ulazak i izlazak vozila i učesnika u saobraćaju na putnu mrežu (zaštita putnika i ranjivih učesnika u saobraćaju, izbegavanja i ublažavanja sudara, obezbeđenje tereta u i na vozilu, odgovarajuća odobrenja za vožnju - vođena vozila /hendikepirana lica, uklanjanje nepodobnih vozila i vozača sa putne mreže.../, oporavak i rehabilitacija nastradalih u saobraćajnim nezgodama (reagovanje posle nezgoda, prva pomoć, njena pripravnost, postsudarni oporavak i rehabilitacija) i dr.

5 Organizacija treba da identifikuje i precizira elemente i kriterijume u vezi sa svojim aktivnostima, da uskladi sa predloženim i razvije eventualno neke nove dodatne KPI (SPI) ako navedeni nemaju uticaja na praćenje i poboljšanje BDS. Dodatne faktore treba razviti na osnovu istraživanja relevantnih saobraćajnih situacija i nezgoda kojima bi komunicirali u upravljanju svojim aktivnostima radi postizanja zarctanih ciljevi i ciljevi BDS. Ovi elementi i kriterijumi, kao i rizici i mogućnosti treba da se uzimaju u obzir prilikom planiranja. Organizacija mora da dokumentuje ove informacije i čuva ih do daljnjeg. Detaljnija upotreba BDS faktora učinka za različite vrste organizacija data je u Prilogu smernica za upotrebu međunarodnog standarda ISO SERTIFIKACIJA LICA NAREDNA OBAVEZA UPRAVLJANJA BEZBEDNOŠĆU SAOBRAĆAJA U poslednje vreme sertifikacija lica i institucija po raznim delatnostima postaje obaveza sticanja licence, pa tako i u oblasti bezbednosti saobraćaja. Standardom 39001, predviđena je potreba usaglašavanja kvalifikacija odnosno potrebnog nivoa znanja lica koja obavljaju sertifikaciju. Zahtevi za ocenu usaglašenosti i sertifikaciju dopunjeni su direktivama (ISO/IEC PAS), ISO i ISO/CASCO (ISO/IEC/TS ) Komiteta za usaglašavanje preko CASCO WG 41, u kome učestvuje stalnih (77) i pridruženih (46) članica. Standardom ISO/DTS RTS definisani su zahtevi za tela koja obavljaju proveru i sertifikaciju sistema upravljanja - Deo 7: Nadležnost i zahtevi za reviziju i sertifikaciju BDS. Ovaj dokument se priprema u zajedničkoj radnoj grupi (JWG 41) između ISO/CASKO i ISO/TC 241. Zvanično proces će ići preko članova ISO/CASCO, pri ćemu experti bezbednosti koji su uključeni u rad ISO/TC 241 treba aktivno da učestvuju u njegovom donošenju i primeni. Osnovni dokument pod opštim nazivom Procena usaglašenosti Zahtevi za lica koja obavljaju proveru i sertifikaciju sistema upravljanja, sadrži sledeće zahteve [2]: Deo 1: Zahtevi Deo 2: Zahtevi za kontrolu i sertifikaciju sistema upravljanja za zaštitu životne sredine Deo 3: Zahtevi za kontrolu i sertifikaciju kvaliteta sistema upravljanja Deo 4: Zahtevi za kontrolu i sertifikaciju događaja održivosti sistema upravljanja Deo 5: Zahtevi za kontrolu i sertifikaciju sredstava sistema upravljanja Deo 6: Zahtevi za kontrolu i sertifikaciju kontinuiteta poslovanja sistema upravljanja Deo 7: Zahtevi za kontrolu i sertifikaciju bezbednosti saobraćajnih sistema upravljanja Standard ISO obezbeđuje procedure koji pomažu organizacijama da smanje, i na kraju eliminišu moguće nezgode, rizik od smrti i ozbiljnih povreda izazvanih saobraćajnim nezgodama i promovišu tzv. Safe System (bezbedni sistem) pristup. Sertifikat ISO je jedan od načina da se sistemskim pristupom upravljanja BDS-om. Lica koja zahtevaju sertifikat za upravljanje RTS-om mora da poseduju opšte sposobnosti i određen nivo znanja što je opisano u tehničkim specifikacijama standarda ISO/IEC Konkretno, standard pojašnjava zahteve za stručnost lica uključenih u proces sertifikacije, navedenih u standardu ISO/IEC , Aneks A i objašnjava vodeće principe u ISO/IEC kroz tačku 4, čime je data tehnička specifikacija zahteva za tri grupe lica. Zahtevi za lica koja obavljaju kontrolu i praćenje procesa bezbednosti saobraćaja (Deo 7), uključuje specifične zahteve za stručnost lica koji su direktno uključena u kontrolu i praćenje procesa bezbednosti saobraćaja. Ovim dokumentom normativno su navedeni zahtevi neophodni za njegovu primenu: ISO/IEC 17000:2005, Procena usaglašenosti - rečnik, opšti principi i definicije, dati u ISO 39001, ISO/IEC i ISO/IEC (Zahtevi za tela koja

6 obavljaju proveru i sertifikaciju sistema upravljanja) i ISO 39001:2012, RTS sistemi upravljanja - Zahtevi sa uputstvom za upotrebu. Aneks A u ovoj tehničkoj specifikaciji obezbeđuje informativni pregled potrebnih stručnih sposobnosti lica uključenih u funkciju sertifikacije, tabela 1. Detaljnije informacije o principima interne i eksterne kontrole i praćenja sistema upravljanja i kompetentnosti pojedinaca date su u standardu ISO 19011:2011. Lica koje učestvuju u BDS kontroli i praćenju moraju imati nivo stručnosti koji uključuje opšte sposobnosti opisane u standardu ISO/IEC kao i poznavanje BDS opisano u odeljcima od 5.2 do Nije neophodno da svaki inspektor kontrole bezbednosti u timu ima iste sposobnosti, ali stručnost tima inspektora mora biti dovoljna za postizanje ciljeva kontrole. Zahteva se poznavanje terminologije, principa, procesa i koncepata BDS i upravljanja celim sistemom, kao što je prikazano u ISO uključujući anekse. Neophodno je poznavati kontekst u kom organizacije posluju, njihove aktivnosti i potencijalni uticaja na BDS, da li je organizacija identifikovala i ocenila svoju usklađenost sa važećim zakonskim propisima i drugim zahtevima, poznavanje metoda i praksi za identifikovanje i rešavanje BDS rizika i mogućnosti odklanjanja, poznavanje KPI (SPI) i njihove primenjivosti u različitim organizacionim uslovima. Stručni zahtevi za lica koja vrše analizu izveštaje o izvršenoj kontroli i donose odluke o sertifikaciji, razmatraju izveštaje o izvršenoj kontroli i donose odluku o dodeli licence odnosno o izvršenoj sertifikaciji. Takva lica treba da budu stručno osposobljena prema opštim zahtevima standarda ISO/IEC i da poseduje znanje oko bezbednosti saobraćaja (BDS) koje je opisano u odeljcima od 6.2 do 6.7. Ukoliko je odluka o sertifikaciji doneta od strane grupe ljudi odnosno komisije, prema zahtevima ove tehničke specifikacije potrebno je uzeti u razmatranje ukupnu kombinovanu stručnost svih njenih pojedinačnih članova. Tabela 1. Specifikacija neophodnih znanja po funkcijama kontrole (Anex A) Sertifikacije, potrebno znanje Funkcija Proces kontrole Razmatranje izveštaja i donošenje odluka o sertifikaciji Sprovođenje pregleda aplikacija kod revizije RTS terminologija, principi, X(5.2) X(6.2) X(7.2) procesi i koncepti, uključujući Safe System pristup Organizacioni kontekst X(5.3) X(6.3) X(7.3) Važeći zakoni, regulative i X(5.4) X(6.4) drugi zahtevi RTS rizici i mogućnosti X(5.5) X(6.5) RTS faktori performansi X(5.6) X(6.6) X(7.4) RTS zadaci i ciljevi X(5.7) Liderstvo i koordinacija X(5.8) Pripremljenost i reagovanje X(5.9) u hitnim slučajevima Evaluacija učinka X(5.10) X(6.7) Uviđaj saobraćajnih nezgoda X(5.11) Zahtevi stručnosti za lica koja vrše proveru dobijanja licence, ova lica vrše provere stručnosti revizorskog tima, biraju članove revizorskog tima, utvrđuju vreme izvršenja sertifikacije i dr., treba da poseduju znanja i sposobnosti koje uključuju opšte sposobnosti opisane u ISO/IEC i poznavanje RTS (saobraćajne bezbednosti) opisano u odeljcima

7 Zahtevi stručnosti za lica koja vrše proveru dobijanja licence, ova lica vrše provere stručnosti revizorskog tima, biraju članove revizorskog tima, utvrđuju vreme izvršenja sertifikacije i dr., treba da poseduju znanja i sposobnosti koje uključuju opšte sposobnosti opisane u ISO/IEC i poznavanje BDS opisano u odeljcima 7.2 do 7.4. Ukoliko je odluka o sertifikaciji doneta od strane grupe ljudi odnosno komisije, prema zahtevima ove tehničke specifikacije potrebno je uzeti u razmatranje ukupnu kombinovanu stručnost svih njenih pojedinačnih članova. Stručnost treba da postoji u okviru tima ili tim treba da bude popunjen ekspertom iz bezbednosti saobraćaja ako je to neophodno. Tamo gde svaku kontrolu vrši tim, nivo traženih veština treba da bude sadržan u celom timu a ne u svakom pojedinačnom članu tima. 5. ZAKLjUČAK Standard je dokument, utvrđen konsenzusom i odobren od ISO-a, kojim se utvrđuju pravila i smernice za aktivnosti, radi postizanja optimalnog nivoa uređenosti u datom kontekstu koji se u ovom slučaju odnosi na bezbednost saobraćaja. Međunarodni standard ISO 39001, zahteva da transportne organizacije i druge institucije koje na bilo koji način učestvuju u saobraćaju razvijaju, implementiraju i održavaju procedure i procese kod upravljanja saobraćajem, donošenja strategija, planiranja razvoja saobraćaja, procedura izveštavanja, razvojne politike, kulturu i dr. Standard treba da koriste sve institucije, koje žele da: uspostave, implementiraju, održavaju i unapređuju BDS, usaglase sopstvene standarde sa standardima EU i politikom BDS-a, upoređuju sopstvene rezultate sa repernim rezultatima Best in class u svetu, učestvuju u stalnom unapređenju bezbednosti saobraćaja, posmatraju i ocenjuju događaje koji su u vezi sa bezbednošću saobraćaja. ISO je fleksibilan i koristan za sve tipove organizacija. Organizacije i njihovi lideri mogu da pokažu svoju posvećenost ovoj problematici tako što će u budućnosti sertifikovati ISO Postoje svi razlozi da se veruje da će ISO povećati bezbednost, a istovremeno predstavlja ključ u pomoći organizacijama da deluju preventivno u saobraćaju. Standard je primenljiv, u javnim i privatnim organizacijama koje imaju bilo kakvu interakciju sa bezbednošću drumskog saobraćaja, a to su: organizacije koje se bave prevozom putnika i/ili tereta, transportni i/ili logistički operatori koji generišu aktivnosti u vezi transporta, osoblje koje radi u sistemu drumskog saobraćaja, organizacije koje se bave projektovanjem, izgradnjom, operativnim održavanjem puteva, ulica i saobraćajne signalizacije, proizvođači automobila, teretnih i drugih drumskih vozila uključujući proizvođače rezervnih delova i opreme, institucije za pružanje hitnih medicinskih usluga i pomoći nastradalima u saobraćajnim i drugim nezgodama, državne institucije (Ministarstva, policija, obrazovne institucije i drugi državni organi). Standard vodi ka unifikaciji i harmonizaciji propisa, jasnom definisanju KPI (SPI) i postupcima njihovog praćenja (statistika), primeni inteligentnih transportnih sistema (deo programa e-europe), definisanju jasnih standardizovanih uslova izgradnje i opremanja puteva signalizacijom i drugim objektima, integraciji sa drugim standardima i dr. Dosadašnja iskustva pokazuju da su značajne koristi od strateškog planiranja i sistematskog rada u bezbednosti

8 saobraćaja. Pri tome bi trebalo imati u vidu savremena shvatanja i nove stavove o problemima bezbednosti saobraćaja kojima se bavi standard ISO Treba napomenuti da su sva dokumenta vezana za ISO dostupna samo članovima TC 241. Institut za standardizaciju Srbije doneo je rešenja o formiranju komisije (KS Z 204) za izradu i donošenje standarda iz oblasti bezbednosti drumskog saobraćaja. U postupku pripreme pnasrps ISO očekuje se najpre donošenje konačne FDIS verzije, zatim istu treba staviti na javnu raspravu, nakon čega uz usvojene primedbe sledi faza objavljivanja. Jako je važno da se u ovaj proces uključi što veći broj subjekata bezbednosti saobraćaja počev od lokalnog do nacionalnog nivoa. U određivanju okvira budućeg rada na unapređenju bezbednosti saobraćaja u našim uslovima, ovaj standard može dosta pomoći subjektima koji se bave bezbednošću saobraćaja posebno kod implementiranja u praksi. 6. LITERATURA [1] Bliss T., Breen, J. (2009). Implementing the Recommendations of the World Report on Road Traffic Injury Prevention Country Guidelines for the Conduct of Road Safety Management Capacity Reviews and the Specification of Lead Agency Reforms, Investment Strategies and Safe System Projects. World Bank Global Road Safety Facility,Washington DC. [2] Conformity assessment Requirements for bodies providing audit and certification of management systems Part 7: Competence requirements for auditing and certification of road traffic safety management systems. ISO/IEC DTS , ISO/IEC CASCO, Secretariat: CASCO, [3] Davidović, B. (2011). Sistem menadžment bezbednosti drumskog saobraćaja ISO 39001, Festival kvaliteta, 38. nacionalna konferencija o kvalitetu, Mašinski fakultet, Kragujevac, [4] Davidović B., Milutinović N. (2012), ISO Novi sistem unapređenja bezbednosti saobraćaja. Međunarodna konferencija Bezbednost saobraćaja u lokalnoj zajednici Donji Milanovac, Srbija. [5] Direktiva 2002/15/EC, ( [6] Global Road Safety Round Table, Challenge Bidendum. Rio de Janeiro [7] Hartzell, P. (2011). ISO by ISO/PC 241, Road traffic safety (RTS) management systems, Requirements with guidance for use, Madrid. [8] [9] [10] ISO. (2011). Working document: ISO/PC 241 N 55, ISO/CD , Road traffic safety (RTS) management systems Requirements with guidance for use, ISO/PC 241 N 55, Secretariat SIS. [11] Peden, R., Scurfield, D., Sleet, D., Mohan, A., Hyder, A, Jarawan, E. and Mathers, C. (2004). World Report on Road Traffic Injury Prevention by M Geneva, World Health Organization. [12] PnaSRPS ISO 39001:2014 (sr),sistem upravljanja bezbednošću drumskog saobraćaja (BDS) zahtevi sa uputstvima za upotrebu. ISS, Beograd, [13] Working document: ISO/PC 241 N 55, ISO/CD Road traffic safety (RTS) management systems Requirements with guidance for use. ISO/PC 241 N 55. Secretariat SIS.2011.