МЈЕСЕЧНИ ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД АВГУСТ/2017.

Transcription

1 1

2 ЦЕНТРАЛНА БАНКА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ КАНЦЕЛАРИЈА ВОДЕЋЕГ ЕКОНОМИСТЕ МЈЕСЕЧНИ ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД АВГУСТ

3 САДРЖАЈ УВОДНИ САЖЕТАК Г01: Бруто девизне резерве ЦББиХ (стање на крају мјесеца) и мјесечне вриједности салда куповине и продаје КМ Г02: Одступање од просјечног стања на рачуну резерви Г03:, мјесечне промјене Г04:, годишње стопе раста Г05: Годишње стопе раста монетарних агрегата Г06: Страна актива и страна пасива комерцијалних банака Г07: Годишња промјена промета у RTGS-u и жироклирингу Г08: Примарно тржиште десетогодишњих обвезница Републике Српске Г09: Задуженост генералне владе код комерцијалних банака, годишње стопе раста Г10: Мјесечне промјене индиректних пореза Г11: Акцизе, годишње стопе раста Г12: Допринос годишњим стопама промјене потрошачких цијена Г13: Промјена у висини нето плате у односу на исти мјесец претходне године Г14: Годишња стопа раста промета индустрије и индустријске производње Г15: Извоз према главним групама производа, годишње стопе раста Г16: Увоз према главним групама производа, годишње стопе раста Г17: Номинални и реални ефективни курс КМ (NEER и REER) Г18: Макроваријабле у еврозони СТАТИСТИЧКИ ДОДАТАК 11 Уредништво: - др Белма Чолаковић - Тања Латић 3

4 УВОДНИ САЖЕТАК Под утицајем туристичке сезоне, биљежи се снажан раст девизних резерви и депозита банака код ЦББиХ који биљеже значајна одступања у односу на просјечне вриједности (графикони 1 и 2). На раст девизних резерви утицала је и исплата руског клириншког дуга, што је резултирало и растом депозита владе, те повећањем укупних депозита (графикон 3). Истовремено, укупни кредити биљеже високу годишњу стопу раста усљед повећања дугорочног кредитирања и становништва и нефинансијских предузећа (графикон 4). Квази-новац у чији састав улазе и орочени депозити биљежи значајне стопе раста од октобра претходне године, што даје добре предуслове за наставак кредитирања (графикон 5). Страна пасива, након повећања у претходним мјесецима, у августу биљежи мјесечно смањење (графикон 6). Вриједност платног промета и кроз жироклиринг и кроз RTGS биљежи повећање на годишњем нивоу (графикон 7). Република Српска је емитовала двије емисије јавног дуга (графикон 8), те је укупна задуженост сектора генералне владе према комерцијалним банкама у виду кредита и хартија од вриједности и даље висока (графикон 9). Туристичка сезона утицала је на раст прихода од ПДВ-а (графикон 10). Истовремено, значајан износ прихода прикупљен је и по основу акциза (графикон 11). Од почетка године присутан је интензивнији раст потрошачких цијена (графикон 12). И просјечне нето плате биљеже повећање, премда су кретања по дјелатностима неуједначена (графикон 13). Индекс промета индустрије указује да вриједност промета прати сличан тренд као индекс индустријске производње, с тим да је видљив кратки временски заостатак индустријске производње за продајом (графикон 14). Спољнотрговинска кретања биљеже значајне стопе раста (графикони 15 и 16). Номинални ефективни курс КМ (NEER) има благо растући тренд у посљедња два мјесеца. Реални ефективни курс КМ (REER), мјерен потрошачким цијенама, је знатно нижи у односу на REER, мјерен произвођачким цијенама, (графикон 17). У еврозони биљежи се стагнација стопе незапослености уз успоравање кредитног раста (графикон 18). 4

5 Г01: Бруто девизне резерве ЦББиХ (стање на крају мјесеца) и мјесечне вриједности салда куповине и продаје КМ 10, ,2 600 у милијардама KM 10,0 9,8 9,6 9,4 9,2 9,0 8, у милионима KM Девизне резерве су досегнуле историјски максимум и прешле ниво од 10,0 милијарди КМ. Увећана потражња за домаћом валутом усљед туристичке сезоне и доласка бх. грађана из иностранства понајвише је утицала на овај раст девизних резерви. Укупан салдо куповине и продаје КМ је износио 567,3 милиона КМ. На раст девизних резерви и позитивну вриједност салда утицала је и исплата руског клириншког дуга у износу 206,0 милиона КМ. 8, Салдо куповине и продаје BAM (д.с.) Бруто девизне резерве (л.с.) Извор: табеле 02 и 03 Г02: Одступање од просјечног стања на рачуну резерви у милионима KM Просјечно укупно стање рачуна резерви у августу износи рекордних 4,55 милијарди КМ и биљежи се значајно одступање од просјечног стања за првих осам мјесеци текуће године. Већ поменута потражња за домаћом валутом, те значајан раст депозита у домаћој валути резултирали су овим повећањем на рачуну резерви Просјечне обавезне резерве Просјечна средства изнад обавезне резерве Извор: табела 17 Напомена: Просјек за годину је урађен на основу података за првих осам мјесеци Г03:, мјесечне промјене у милионима КМ Укупни депозити у бх. банкарском сектору досегли су ниво од 19 милијарди КМ. Повећање укупних депозита у августу на мјесечном нивоу је узроковано растом депозита владе, које је резултат наплате руског клириншког дуга надлежним институцијама БиХ. становништва, као и депозити нефинансијских предузећа, су забиљежили такође повећање у посматраном периоду, 29,6 милиона КМ и 80,9 милиона КМ, респективно Становништво Влада Нефинансијска предузећа Извор: табеле 10 и 11 5

6 Г04:, годишње стопе раста 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% -10,0% Становништво, краткорочни кредити Становништво, дугорочни кредити Нефинансијска предузећа, краткорочни кредити Нефинансијска предузећа, дугорочни кредити На крају августа укупни кредити износили су 18,03 милијарде КМ, што представља раст од 6,3% на годишњем нивоу. нефинансијским предузећима имају позитивне стопе раста на годишњем нивоу, и то 5,4% за краткорочне и 9,0% за дугорочне кредите. Дугорочни кредити становништва су наставили благи тренд раста на годишњем нивоу, који је присутан од јула године, док краткорочни кредити пласирани овом сектору имају још увијек негативне стопе раста. Извор: Табеле 12 и 13 Г05: Годишње стопе раста монетарних агрегата 16% 14% 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% Од десетог мјесеца прошле године евидентно је убрзање тренда раста новчане масе у ширем смислу. Док монетарни агрегат М1 који представља најликвидније компоненете новчане масе, преносиве депозите у домаћој валути и готовину ван банака континуирано биљежи високe стопе раста, ово убрзање новчане масе резултат је промјена у годишњим стопама квази-новца. Охрабрујуће је што се поново биљеже веће стопе раста осталих депозита који представљају значајан извор за кредитно финансирање. M1 QM M2 Извор: табела 04 Г06: Страна актива и страна пасива комерцијалних банака у милионима KM У августу године забиљежено је незнатно повећање стране активе (0,4%) и смањење стране пасиве (3,0%) комерцијалних банка на мјесечном нивоу. Ставке које су допринијеле повећању стране активе су орочени депозити и остали рачуни потраживања код иностраних банака, док је ставка стране валуте у трезорима банака забиљежила значајније смањење на мјесечном нивоу. Страна пасива је смањена услијед смањења депозита нерезидената код домаћих банака Страна актива, месечне промјене Нето страна актива Страна пасива, мјесечне промјене Извор: Табела 07 6

7 Г07: Годишња промјена промета у RTGS-u и жироклирингу 18% 16% 14% 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% RTGS Жироклиринг У августу је унутрашњем платном промету прометовано укупно 9 милијарди КМ у 3,5 милиона трансакција, што представља раст промета од 11,6% (м/м-1) односно 13,11 (м/м-4). Иако је стопа раста промета у RTGS-u у августу благо кориговина, она је и даље двоцифрена на нивоу од 14,42%. Годишња стопа раста промета у жироклирингу је коригована за око 3 п.п. и смањена је на 6,81%. У задњих 5 мјесеци стопе раста промета у RTGS-u су значајно више у поређењу са стопама раста жироклиринга. Заједничка карактеристика промета у оба сегмента у августу је нагли раст просјечне вриједности трансакције који је проузрокован бржим растом промета од раста броја трансакција. Просјечан мјесечни промет у RTGS-u и жироклирингу у износи КМ и 424 КМ респективно. Извор: ЦББиХ Г08: Примарно тржиште десетогодишњих обвезница Републике Српске 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0 Извор: BLSE Стопа приноса на примарном финансијском тржишту Купонска каматна стопа Омјер покривености емисије (однос пристиглих и прихваћених понуда) Напомена: * На x оси је датум аукције. Република Српска је у августу емитовала двије емисије јавног дуга. За финансирање јавних расхода Република Српска је на овај начин у августу прикупила укупно 40 милиона КМ, а остварени износ емисије је био једнак планираном. Поред емисије 6м ТЗ у августу су емитоване и десетогодишње обвезнице (25 милиона КМ), чиме је продужена рочна структура јавног дуга. Ова емисија је извршена уз до сада најнижу купонску каматну стопу и стопу приноса до доспијећа на примарном тржишту од 4% и уз високу тражњу која је превазишла понуду за 52%. Емисија 6м ТЗ је извршена по стопи приноса до доспијећа од 0,69% и уз омјер покривености емисије од 2 (просјек за годину 1,66). У Федерацији БиХ није било емисија јавног дуга у августу. Укупан остварена вриједност емисија за осам мјесеци године је 282,9 милиона КМ (Република Српска), односно 159,9 милиона КМ (Федерација Босне и Херцеговине). Г09: Задуженост генералне владе код комерцијалних банака, годишње стопе раста 10,0% 60,0% 5,0% 50,0% 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% -20,0% Извор: ЦББиХ Обавезе генералне владе код банака по основу кредита (л.с.) Обавезе генералне владе код банака по основу хартија од вриједности (д.с.) 40,0% 30,0% 20,0% 10,0% 0,0% У августу је забиљежено мјесечно смањење обавеза по основу емитованих хартија од вриједности и кредита генералне владе на мјесечном нивоу. На крају августа укупна задуженост сектора генералне владе по наведена два основа износила је 2,23 милијарде КМ, што представља раст од 33,7 милиона КМ или 1,5% на годишњем нивоу. Изложеност банкарског сектора према сектору генералне владе је 8,1% укупне активе банкарског сектора. 7

8 Г10: Мјесечне промјене индиректних пореза 80,0 80% 60% у милионима KM 40,0 0,0-40,0-80,0-120, % 20% 0% -20% -40% -60% -80% -100% У августу је забиљежен значајан мјесечни раст прихода од индиректних пореза. Највећи допринос наведеном расту долази од ПДВ-а у износу од 32,1 милиона КМ, као резултат раста потрошње, која је уобичајено висока у овом периоду године, између осталог и због већег броја туриста. Укупно наплаћени приходи од индиректних пореза за првих осам мјесеци износили су 3,75 милијарди КМ и у односу на претходну годину биљеже пораст за 6,0%. Исплаћени поврати у августу су износили 115,2 милиона КМ Путарине ПДВ Акцизе Царине Индиректни порези Извор: Управа за индиректно опорезивање Г11. Акцизе, годишње стопе раста % % у милионима KM % -15% -30% У августу је настављен тренд високих стопа раста прихода од акциза на годишњем нивоу (11,3%). У првих осам мјесеци по основу акциза је прикупљено 1,0 милијарди КМ, што представља раст од 47,8 милиона КМ (5,0%) у односу на исти период претходне године. Годишњи раст прихода по овом основу је првенствено резултат раста прихода од акциза на деривате нафте као и акциза на дуванске прерађевине Акциза (л.с.) Годишња стопа раста акциза (д.с.) Извор: Управа за индиректно опорезивање Г12: Допринос годишњим стопама промјене потрошачких цијена 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% -2,0% -2,5% -3,0% Вишегодишњи тренд пада потрошачких цијена, на годишњем нивоу, прекинут је почетком текуће године, након чега се биљежи интензивнији пораст потрошачких цијена. Позитиван допринос у промјени годишње стопе потрошачких цијена забиљежен је код цијена превоза (0,5 п.п), те цијена хране и безалкохолних пића (0,3 п.п). Допринос цијена осталих група производа и услуга, збирно посматрано, у августу је 0,2 п.п, првенствено због значајног пораста просјечних цијена у одјељку алкохолних пића и дувана чији раст у августу на годишњем нивоу износи 6,4%. Извор: БХАС Остале цијене Храна и безалкохолна пића Превоз CPI - Стопа раста потрошачких цијена 8

9 Г13: Промјена у висини нето плате у односу на исти мјесец претходне године 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% Просјечна номинална нето плата у БиХ на крају августа износила је 858 КМ и у односу на исти мјесец претходне године већа је за 1,8%. При томе је на крају августа текуће године, посматрано на годишњем нивоу, пад нето плате забиљежен код осталих услужних дјелатности (-3,3%), финансијских дјелатности (-2,6%) те дјелатности умјетности и забаве (-1,4%). У осталим дјелатностима је на годишњем нивоу забиљежен раст номиналне нето плате. Највиши номинални раст нето плате забиљежен је у дјелатности која се односи на стручне, научне и техничке послове (16,6%) чије плате значајно варирају и везане су понајвише уз одређене пројекте. Годишња промјена у висини нето плате Извор: БХАС Г14: Годишња стопа раста промета индустрије и индустријске производње 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% Индекс промета индустрије Индекс индустријске производње Индекс промета индустрије указује да вриједност промета индустрије прати сличан тренд као индекс индустријске производње, с тим да је видљив кратки временски заостатак индустријске производње за продајом. Укупна продаја на домаћем тржишту у првих осам мјесеци текуће године је остварила годишњи раст (3,4%), с тим да је израженији раст присутан од продаје на страном тржишту (15,6%). Када се посматра структура стопе годишњег раста индустријске производње у августу се биљежи раст у индустријским подручјима прерађивачке индустрије (9,1%) те рударства (1,8%), док производња и дистрибуција електричне енергије и гаса биљежи пад производње (-1,5%). Извор: БХАС Г15: Извоз према главним групама производа, годишње стопе раста 150% 30% 25% 100% 20% 50% 0% -50% % 10% 5% 0% -5% -10% -15% Годишња стопа раста извоза у авусту је износила 20,3%. Најзначајније повећање извоза је забиљежено код извоза производа минералног поријекла 57,0%. Извоз осталих главних група производа такође биљежи позитивне и високе стопе раста. Тако је извоз базних метала порастао за 22,2%, слиједи извоз машина и апарата и електричних уређаја (18,8%), те извоз намјештаја 14,3%. Стопа раста извоза за првих осам мјесеци је нешто нижа и износи 17,3% Дрво и производи од дрвета Намјештај Машине и апарати Базни метали Производи минералног поријекла Укупни извоз (д.с.) Извор: ЦББиХ 9

10 Г16: Увоз према главним групама производа, годишње стопе раста 120% 20% 100% 80% 15% 60% 40% 20% 0% -20% -40% Извор: ЦББиХ Транспортна средства Производи хемијске индустрије Машине и апарати и механички уређаји Базни метали Производи минералног поријека Укупни увоз (д.с) 10% 5% 0% -5% У августу је стопа раста увоза износила 15,5%. Најзначајнији раст је забиљежен код увоза базних метала (35,6%), иако су и остале главне групе производа оствариле значајан раст. Увоз машина и апарата и електричних уређаја се повећао за једну четвртину, док је увоз транспортних средстава повећан за једну петину. Од почетка године стопа раста увоза износи 12,3%. Г17: Номинални и реални ефективни курс KM (NEER и REER) Номинални ефективни курс KM (NEER) има благо растући тренд у посљедња два мјесеца. КМ је номинално у августу, на годишњем нивоу апрецирала према турској лири (24,8%), британској фунти (6,4%) и америчком долару (5,2%). NEER је у августу на годишњем нивоу апрецирао за 1 п.п. Реални ефективни курс KM (REER) мјерен потрошачким цијенама је знатно нижи у односу на REER мјерен произвођачким цијенама. REER мјерен потрошачким цијенама је на годишњем нивоу нижи за 13 б.п, док је REER према произвођачким цијенама нижи за 58 б.п. NEER REER - CPI REER - PPI Извор: ЦББиХ Г18: Макроваријабле у еврозони 12% 12% 10% 10% 8% 6% 4% 2% 0% % 6% 4% 2% 0% Упркос значајном расту БДП-а еврозоне у Q године од 2,3% (q/q-4) стопа незапослености је у посљедња три мјесеца скоро на истом нивоу. У 08/2017. године износи 9,05%. Стопа раста потраживања банака од домаћег нефинансијског сектора је смањена у августу. Монетарни агрегат М3 је порастао за 5%, а инфлација биљежи благ пораст. На крају августа инфлација је за 0,2 п.п. већа него у претходном мјесецу, али је још увијек за 0,5 п.п. нижа од циљане инфлације М3, годишња промјена (л.с.) Стопа незапослености (д.с.) Инфлација, годишња промјена (л.с.) и хартије од вриједности, годишња промјена (л.с.) Извор: ЕЦБ. Напомена: * Потраживања од домаћег нефинансијског сектора. 10

11 СТАТИСТИЧКИ ДОДАТАК Т01: Главни економски индикатори Т02: Куповина и продаја KМ Т03: Девизне резерве ЦББиХ Т04: Монетарни агрегати Т05: Монетарни преглед Т06: Биланс стања ЦББиХ Т07: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ Т08: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака Т09: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака Т10: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака Т11: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака Т12: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака Т13: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака Т14: Каматне стопе на кредите становништву Т15: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима Т16: Каматне стопе на депозите становништва и нефинансијских предузећа Т17: Просјечне обавезне резерве Т18: Обавезне резерве по обрачунским периодима Т19: Индекс индустријске производње Т20: Индекс потрошачких цијена за БиХ Т21: Платни биланс БиХ: збирна табела Т22: Платни биланс БиХ: текући и капитални рачун Т23: Платни биланс БиХ: финансијски рачун Т24: Спољнотрговинска размјена БиХ Т25: Извоз робе по земљама дестинације Т26: Увоз робе по земљама поријекла Т27: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке Т28: Сервисирање спољног дуга Биљешка: Кратка методолошка објашњења се налазе испод сваке табеле, док су опширнија доступна на 11

12 Биљешка уз табеле 4, 5, 7, 8, 9, 10, 11, 12 и 13. Ревидирани подаци за период јануар новембар године су базирани на активном подбилансу банака с већинским државним капиталом из Федерације БиХ, при чему је искључен пасивни подбиланс. Кроз ову допуну статистике корисницима се пружа већа аналитичка корисност података и објективни показатељи о тренутном пословању банака у БиХ. Пасивни подбиланс садржи обавезе по иностраним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта године, и не одсликава актуелно пословање банке, те ће овај подбиланс у процесу приватизације преузети Министарство финансија ФБиХ у складу са Законом о почетном билансу банака и Законом о приватизацији, као што је урађено за претходно приватизоване банке. Извршена ревизија је у највећој мјери утицала на смањење кредита јавним предузећима у страној валути, смањење стране пасиве, на смањење осталих ставки активе и пасиве по основу старе девизне штедње, а у знатно мањим износима на ставке кредита влади ентитета, фиксну активу, депозите нерезидената, акције и капитал. Подаци о пуном билансу, с укљученим пасивним подбилансом, корисницима су још увијек доступни на: Panorama/novaview/SimpleLogin_bs.aspx У новембру године, двије банке су извршиле продају и пренос дијела кредитног портфолија, што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења сљедећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних стандарда у финансијским извјештајима банака Федерације БиХ и преноса новчаних токова у децембарским подацима за годину, дошло је до сљедећих промјена, на страни активе: смањења кредита за 155 милиона KМ, повећања остале активе за 10 милиона KМ, на страни пасиве смањења обавеза према нерезидентима у износу од 624 милиона KМ, повећања резервисања за кредитне губитке за 472 милиона KМ и повећања остале пасиве за 7 милиона KМ. У фебруару једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију депозита у износу од око 80 милиона KМ, с депозита јавних предузећа на депозите владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а. По налогу Агенције за банкарство ФБиХ, у јуну једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона KМ потраживања по основу хартија од вриједности од домаћих институционалних сектора на потраживања од нерезидената. У децембру иста банка је извршила ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима за период од августа када је грешка настала до маја Наведена исправка се одразила на пораст стране активе и пад осталих ставки нето. Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских инструмената у оквиру стране активе за период јануар - август у износу од око 40 милиона KМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована су у потраживања од нерезидената по основу хартија од вриједности, што се одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе. По налогу Агенције за банкарство Републике Српске, једна банка је извршила рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период септембар новембар 2010, тј. смањење орочених и штедних депозита небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита од наведених сектора, респективно у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од милиона KМ. У складу с новом регулативом Агенције за банкарство РС, објављеној у Сл. гласнику РС бр.136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог евидентирања потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС-а су у подацима за децембар године извршиле примјену наведене регулативе, преносом наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се одразила на страни активе, на пораст кредита у износу од 144 милиона KМ, пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона KМ, а на страни пасиве, на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона KМ у оквиру рачуна капитала. 12

13 T01: Главни еконоски индикатори Промјене у односу на ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР у милионима КМ Монетарни сектор Новчана маса М ,3% 6,5% 9,8% Девизне резерве ,2% 6,8% 11,3% Просјечно стање рачуна резерви код ЦББиХ ,2% 3,7% 8,2% Банкарски сектор Укупни кредити ,4% 4,9% 6,3% Укупни депозити ,2% 7,1% 10,4% Небанкарски сектор Промет на BLSE 42,7 51% -18% -9% Промет на SASE 31,2 147% -82% -4% Промет у RTGS-u 7.550,1 12,9% -2,5% 14,4% Промет у жироклирингу 1.462,8 5,5% -1,5% 6,8% у поенима BIRS 556,3-1,22% 1,75% -1,64% SASX ,0-2,77% -9,21% -15,89% РЕАЛНИ СЕКТОР у особама Потрошачке цијене - БиХ -0,2% 0,1% 1,0% Индустријска производња - БиХ -0,9% -1,9% 5,8% Број незапослених-бих ,3% -4,9% -6,8% Промјене у односу на СПОЉНИ СЕКТОР у милионима КМ Увоз 1.534,3 0,6% 2,5% 15,6% Извоз 898,3 20,4% -7,5% 20,4% ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ у милионима КМ Нето индиректни порези 564,4 10,4% 17,9% 9,1% ПДВ 330,1 10,8% 4,8% 6,7% Акцизе 161,9 6,9% 55,1% 11,3% Царине 24,7 16,0% 1,2% 14,4% 13

14 Т02: Куповина и продаја КМ - у хиљадама KМ - Година Мјесец Продаја Куповина Салдо Кумулатив салда (3-4)

15 T03: Девизне резерве ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ - Година Мјесец Злато Држање SDR Страна валута у трезору ЦББиХ Бруто девизне резерве код нерезидентних банака Остало Инвестиције у хартије од вриједности = Нето девизне резерве Монетарна пасива Нето страна актива ЦББиХ 12= ,0 0,6 55, ,7 0,0 393, , , ,6 268, ,0 0,4 40, ,8 0,0 606, , , ,9 393, ,0 0,4 212, ,8 0, , , , ,5 567, ,3 5,7 107, ,2 0, , , , ,5 505, ,9 0,0 102, ,5 0, , , , ,6 486, ,3 1,1 93, ,6 0, , , , ,1 507, ,0 4,5 133, ,5 0, , , , ,0 520, ,1 2,7 91, ,6 0, , , , ,2 408, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,3 3,8 128, ,6 0, , , , ,6 540, ,1 2,6 194, ,4 0, , , , ,3 602, ,0 4,0 151, ,5 0, , , , ,5 641, ,2 2,7 156, ,2 0, , , , ,5 646, ,6 2,7 163, ,7 0, , , , ,2 621, ,2 2,6 171, ,0 0, , , , ,7 592, ,1 2,6 194, ,4 0, , , , ,3 602, ,8 6,1 208, ,9 0, , , , ,0 576, ,4 2,6 212, ,2 0, , , , ,3 606, ,4 2,6 212, ,1 0, , , , ,4 587, ,8 6,2 212, ,3 0, , , , ,0 592, ,1 2,5 212, ,2 0, , , , ,2 597, ,2 2,5 215, ,9 0, , , , ,4 563, ,2 2,5 216, ,4 0, , , , ,5 567, ,2 2,3 218, ,5 0, , , , ,9 595,8 Монетарни подаци ажурирани у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Биљешка: Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула године по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ. 15

16 T04: Монетарни агрегати - на крају периода, у милионима KМ - Година Мјесец Готовина изван монетарних власти банака код монетарних власти Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти Готовина изван банака Преносиви депозити у домаћој валути Остали депозити у домаћој валути Преносиви депозити у страној валути = = = = Остали депозити у страној валути Резервни новац М1 QМ М , ,9 10, , , ,4 691, , , , , , , ,1 12, , , ,5 833, , , , , , , ,2 7, , , , , , , , , , , ,1 6, , , , , , , , , , , ,5 8, , , , , , , , , , , ,8 11, , , , , , , , , , , ,6 13, , , , , , , , , , , ,3 15, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,5 51, , , , , , , , , , , ,1 52, , , , , , , , , , , ,2 27, , , , , , , , , , , ,1 31, , , , , , , , , , , ,3 43, , , , , , , , , , , ,3 48, , , , , , , , , , , ,1 52, , , , , , , , , , , ,7 61, , , , , , , , , , , ,2 61, , , , , , , , , , , ,5 60, , , , , , , , , , , ,0 72, , , , , , , , , , , ,6 72, , , , , , , , , , , ,4 73, , , , , , , , , , , ,3 73, , , , , , , , , , , ,4 73, , , , , , , , , ,5 Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Биљешка: Готовина изван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац изван централне банке (монетарних власти). комерцијалних банака представљају средства комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне владе). Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Фондови социјалне заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско-инвалидског осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне владе. Готовина изван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 6) и представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 5) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 5), и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 6), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. ентитетских Фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 5) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. 16

17 T05: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима КМ - Нето страна актива АКТИВА Потраживања од домаћих сектора Year Мјесец Страна пасива Страна пасива Потраживања од централне владе (нето) Потрживања од кантона и општина Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора = = УКУПНО 13 = , , ,3-971,9 62,3 248, ,1 89, , , , , , , ,4 96,1 271, ,7 159, , , , , , , ,8 148,3 256, ,6 169, , , , , , , ,6 195,6 268, ,5 103, , , , , , ,8-996,9 270,8 351, ,5 80, , , , , , ,2-440,3 323,1 360, ,9 94, , , , , , ,4-182,6 386,3 390, ,1 73, , , , , , ,6-19,1 422,5 451, ,4 67, , , , , , ,6 71,0 509,1 443, ,0 61, , , , , , ,3 160,1 537,2 400, ,6 74, , , , , , ,6 101,8 517,8 375, ,9 67, , , , , , ,5 168,2 502,7 377, ,4 66, , , , , , ,2 63,6 538,7 389, ,6 66, , , , , , ,6-23,4 529,1 385, ,1 66, , , , , , ,6 29,6 527,4 384, ,7 64, , , , , , ,6 101,8 517,8 375, ,9 67, , , , , , ,9 199,3 512,3 372, ,5 60, , , , , , ,4 225,1 507,5 377, ,4 62, , , , , , ,7 239,8 499,1 380, ,1 78, , , , , , ,1 216,2 499,2 379, ,7 76, , , , , , ,4 202,8 499,0 372, ,3 81, , , , , , ,4 251,6 504,1 376, ,9 91, , , , , , ,1 198,1 503,7 388, ,0 92, , , , , , ,6-83,2 496,7 386, ,8 93, , , ,7 Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Биљешка: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ - монетарних власти (табела 6) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела 7). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Домаћи кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора, уз напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Према новој методологији, фондови социјалне сигурности/заштите се класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу. 17

18 T05: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима КМ - Новац (М1) ПАСИВА Новчана маса (М2) Квази-новац (QМ) Година Мјесец Готовина ван банака Преносиви депозити у домаћој валути Преносиви депозити у страној валути Остали депозити у домаћој валути Остали депозити у страној валути Хартије од вриједности Акције и други капитал Остале ставке (нето) УКУПНО = = = = , , ,8 692, , , , ,6 0,0 114, ,9 187, , , , ,9 834, , , , ,9 5,2 106, ,0 300, , , , , , , , , ,0 17,9 264, ,2 407, , , , , , , , , ,8 13,6 446, ,6 414, , , , , , , , , ,9 9,1 595, ,8 721, , , , , , , , , ,1 0,0 675, ,4 981, , , , , , , , , ,5 0,0 712, , , , , , , , , , , ,3 0,0 707, , , , , , , , , , , ,9 0,0 681, , , , , , , , , , , ,2 8,0 599, , , , , , , , , , , ,6 8,0 510, , , , , , , , , , , ,7 7,9 525, , , , , , , , , , , ,0 7,9 520, , , , , , , , , , , ,2 8,0 528, , , , , , , , , , , ,8 8,0 511, , , , , , , , , , , ,6 8,0 510, , , , , , , , , , , ,7 8,0 505, , , , , , , , , , , ,9 7,9 505, , , , , , , , , , , ,6 7,9 503, , , , , , , , , , , ,3 8,0 503, , , , , , , , , , , ,2 8,0 492, , , , , , , , , , , ,1 8,0 480, , , , , , , , , , , ,8 8,0 488, , , , , , , , , , , ,5 7,9 479, , , ,7 Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Биљешка: Новац М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале ставке (нето) су нераспоређене ставке пасиве умањене за нераспоређене ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање. 18

19 T06: Биланс стања ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ - АКТИВА Резервни новац Готовина ван монетарних власти ПАСИВА Година Мјесец Страна актива Потраживања од домаћих сектора Укупно 5 = 3+4 Страна пасива централне владе Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно 12 = ,5 2, , , ,6 1,0 126,1 301,0-2, , ,3 2, , , ,0 0,9 74,8 386,4 37, , ,6 2, , , ,0 1,0 23,4 499,3 97, , ,9 1, , , ,9 0,9 56,7 502,5 33, , ,5 1, , , ,7 1,4 69,8 533,9-17, , ,4 1, , , ,9 1,1 66,2 547,6-10, , ,4 1, , , ,7 1,2 185,3 575,7-25, , ,2 1, , , ,0 1,0 258,2 466,3-28, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,1 1, , , ,7 1,3 449,9 593,7-24, , ,0 1, , , ,9 2,2 538,4 667,4-35, , ,6 1, , , ,8 2,4 527,7 713,4-42, , ,1 1, , , ,8 1,8 620,7 718,6-43, , ,0 1, , , ,5 2,9 582,6 692,4-42, , ,1 1, , , ,8 2,8 550,8 665,5-43, , ,0 1, , , ,9 2,2 538,4 667,4-35, , ,0 1, , , ,4 2,9 537,6 642,2-37, , ,6 1, , , ,9 2,5 538,4 672,4-37, , ,0 2, , , ,4 2,0 548,0 655,1-37, , ,9 1, , , ,9 2,4 559,1 667,9-46, , ,2 1, , , ,9 1,9 584,2 672,9-46, , ,5 2, , , ,2 1,7 569,2 644,4-50, , ,3 1, , , ,7 2,7 578,7 647,1-50, , ,8 1, , , ,4 2,3 603,5 675,2-50, ,3 Монетарни подаци ажурирани у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Биљешка: Страна актива ЦББиХ монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR, стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нераспоређене ставке пасиве умањене за нераспоређене ставке активе. 19

20 T07: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ - АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потраживања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора Укупно = , ,1 69,8 248, ,1 89, , , , ,6 127,5 271, ,7 159, , , , ,1 265,5 256, ,6 169, , , , ,3 355,5 268, ,5 103, , , , ,2 465,4 351, ,5 80, , , , ,5 904,7 360, ,9 94, , , , , ,2 390, ,1 73, , , , , ,4 451, ,4 67, , , , , ,5 443, ,0 61, , , , , ,1 400, ,6 74, , , , , ,1 375, ,9 67, , , , , ,0 377, ,4 66, , , , , ,9 389, ,6 66, , , , , ,8 385, ,1 66, , , , , ,7 384, ,7 64, , , , , ,1 375, ,9 67, , , , , ,7 372, ,5 60, , , , , ,3 377, ,4 62, , , , , ,9 380, ,1 78, , , , , ,2 379, ,7 76, , , , , ,2 372, ,3 81, , , , , ,8 376, ,9 91, , , , , ,3 388, ,0 92, , , , , ,4 386, ,8 93, , ,7 Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Биљешка: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата Консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке Републике Српске, Брчко дистрикта (од јула године до новембра године), НБРС (до децембра 1998.) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код ЦББиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности нерезидената у страној валути, и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта) и нецентралне владе (владе кантона и општина). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта године. Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији. 20