Анализа јавног дуга. Јануар септембар године

Transcription

1 Анализа јавног дуга Јануар септембар године ЈД 04/17 У извештају се анализирају стање и промена јавног дуга у првих девет месеци године. Посматрају се општи ниво државе, ниво Републике (централни ниво државе) и локални ниво власти. Анализа је израђена на основу званичних података Управе за јавни дуг, Министарства финансија и Народне банке Србије.

2 САДРЖАЈ Списак скраћеница... 1 Резиме... 2 Уводне напомене Дуг опште државе смањен за око 740 млн евра од почетка године Директан дуг Републике смањен за око 412 млн евра од почетка године Обавезе Републике по основу емитованих хартија од вредности смањене Република се нето задужила на домаћем финансијском тржишту Обавезе Републике по основу еврообвезница смањене Обавезе Републике по основу еврообвезница Лондонског клуба поверилаца смањене Обавезе Републике по основу кредита смањене Обавезе Републике по основу кредита међународних финансијских институција повећане Обавезе Републике по основу кредита страних влада и развојних банака смањене Обавезе по основу осталих кредита Републике смањене Преузете обавезе Републике смањене Индиректне обавезе Републике смањене за 300 млн евра од почетка године Обавезе по основу гаранција датих јавним предузећима смањене Обавезе по основу гаранција датих предузећима са уделом државе у власништву смањене Обавезе по основу гаранција датих градовима и општинама смањене Обавезе по основу гаранција датих другим државним ентитетима смањене Активиране гаранције Укупан негарантовани дуг смањен за око 28 млн евра од почетка године Негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен Негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП Путеви Србије смањен Повољан утицај валутних промена јавни дуг изражен у еврима смањен Валутна структура јавног дуга Ефекат промене девизних курсева Отплата камате на јавни дуг смањена Прилог 1 Дуг локалног нивоа власти смањен од почетка године Прилог 2 Карактеристике емитованих ХОВ Републике побољшане П.2.1 Карактеристике емитованих ХОВ Републике на домаћем финансијском тржишту П.2.1 Карактеристике ХОВ Републике емитованих на међународном финансијском тржишту Прилог 3 Показатељи одрживости јавног дуга побољшани П.3.1 Премија на ризик П.3.2 Кредитни рејтинг Извори... 28

3 СПИСАК СКРАЋЕНИЦА АОФИ БДП ЕБРД ЕИБ ЕУ ЕУР/EUR ЕУРИБОР ИБРД ИДА KfW млн млрд ММФ НБС ПБК РСД/RSD SDR УСД/USD ХОВ CEB CHF Агенција за осигурање и финансирање извоза Републике Србије бруто домаћи производ Европска банка за обнову и развој (енгл. European Bank for Reconstruction and Development) Европска инвестициона банка (енгл. European Investment Bank) Европска унија евро међубанкарска каматна стопа у оквиру Европске монетарне уније Међународна банка за обнову и развој (енгл. International Bank for Reconstruction and Development) (чланица Групације Светске банке) Међународна асоцијација за развој Немачка развојна банка милион милијарда Међународни монетарни фонд Народна банка Србије Парламентарна буџетска канцеларија динар специјална права вучења амерички долар хартије од вредности Банка за развој Савета Европе (енгл. Council of Europe Development Bank) швајцарски франак 1

4 РЕЗИМЕ На крају септембра године дуг општег нивоа државе је износио 24,5 млрд евра (65,3% БДП-а). Од тога: Јавни дуг Републике износи 24,1 млрд евра (64,4% БДП-а), а Укупан негарантовани дуг износи 0,3 млрд евра. Дуг опште државе је смањен за 739,9 млн евра од почетка године. Смањење је у највећој мери последица повољног утицаја промене девизних курсева. Уколико се изузме утицај промене девизних курсева јавни дуг опште државе је порастао за око 57 млн евра. За више детаља видети Дуг опште државе. Смањење јавног дуга израженог у еврима резултат је повољног утицаја промене девизних курсева (прорачунато је да ефекат промена девизних курсева утицао на смањење јавног дуга опште државе за око 790 млн евра у односу на крај године). За више детаља видети Утицај промене девизног курса. Укупна отплата камате на дуг опште државе је у првих девет месеци године износила 107,3 млрд динара, што је за 3,4 млрд динара мање него у истом периоду године. За више детаља видети Отплата камате на јавни дуг. ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Директни дуг Републике (настао задуживањем) на крају септембра године износио је 22,3 млрд евра. У односу на крај смањио се за 412,2 млн евра, првенствено услед повољног утицаја промене девизних курсева (уколико се изузме утицај промене девизних курсева директан дуг је порастао за око 350 млн евра): Обавезе по основу државних ХОВ су смањене за 138,8 млн евра. Иако се Република нето задужила на домаћем финансијском тржишту, укупне обавезе по основу ХОВ (пре свега по основу еврообвезница) су смањене услед промене девизних курсева; Обавезе по основу узетих кредита су смањене за 210,2 млн евра, првенствено услед отплате кредита према пословним банкама. Обавезе према међународним финансијским институцијама су повећане (пре свега услед повлачења кредита ИБРДа намењеног реструктурирању државних предузећа, као и кредита намењених изградњи Коридора 10). С друге стране, обавезе према страним владама и развојним банкама су смањене услед повољног утицаја промене девизних курсева, иако је дошло до нето повлачења кредита (највише од Емирата Абу Даби и Кине); Преузете обавезе су се смањиле за 63,1 млн евра, највећим делом услед исплате преузетих обавеза према НИС у. За више детаља видети Директне обавезе. ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Индиректне обавезе Републике (настале издавањем гаранција Републике) на крају септембра године су износиле 1,8 млрд евра. У односу на крај смањене су за 300,1 млн евра услед смањења обавеза по основу издатих гаранција: Републичким јавним предузећима, за 226,9 млн евра, највећим делом по основу отплате кредита ЈП Србијагас, ЈП Путеви Србије и ЈП Југоимпорт СДПР. Доспеле обавезе ЈП Србијагас су једним делом исплаћене из буџета Републике, а једним делом из средстава предузећа; Предузећима са уделом државе у власништву, за 56,2 млн евра, навећим делом услед отплате доспелих кредита РТБ Бора и ФИАТ аутомобили Србија; Другим државним ентитетима, за 10,8 млн евра, услед отплате кредита АОФИ, Агенције за контролу летења Србије и Црне Горе и Фонда за развој; Градовима и општинама за 6,2 млн евра. Смањење индиректних обавеза једним делом је резултат самосталне отплате доспелих кредита, а већим делом је резултат исплата из буџета Републике по основу активираних гаранција (у износу од 169,8 млн евра). За више детаља видети Индиректне обавезе. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ Укупан негарантовани дуг је на крају септембра године износио око 346,5 млн евра. Од тога се на негарантовани дуг локалне власти односило 343,2 млн евра, а на негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП Путеви Србије 3,3 млн евра. У односу на крај године негарантовани дуг је смањен за 27,6 млн евра, највећим делом услед смањења негарантованог дугa локалне власти. За више детаља видети Негарантовани дуг. ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ Укупан дуг локалног нивоа власти на крају септембра године износио је 583,0 млн евра. Већи део овог дуга (око 60%) није гарантован од стране Републике. Преостали део дуга, за који су дате гаранције Републике (гарантован дуг), пре свега је намењен за финансирање инфраструктурних пројеката (Мост на Сави, унапређење водоснабдевања и др.). Дуг локалног нивоа власти је смањен за 30,4 млн евра у односу на крај године, пре свега услед смањења негарантованог дуга. За више детаља видети Дуг локалног нивоа власти. 2

5 УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Јавни дуг је дуг државе. Чине га директан дуг који настаје задуживањем државе (уговарањем кредита или издавањем државних ХОВ) и индиректне обавезе (по основу датих гаранција). У Републици Србији се подаци о јавном дугу прате на нивоу Републике и на нивоу опште државе. Јавни дуг Републике је утврђен Законом о јавном дугу, као збир директног дуга Републике и гаранција које је издала. Директан дуг Републике настаје задуживањем, по основу узимања кредита и издавања државних ХОВ. Индиректне обавезе чине гаранције Републике које издаје на задуживање јединица локалне самоуправе, јавних предузећа чији је оснивач Република, фондова обавезног социјалног осигурања, као и других правних лица дефинисаних овим законом. Циљ издавања гаранција је да се омогући да се поменути субјекти задуже по повољнијим условима. Дуг општег нивоа државе је утврђен Законом о буџетском систему, као збир директног дуга и издатих гаранција општег нивоа државе. Директан дуг опште државе чине директан дуг Републике и дуг осталих нивоа државе за који Република није дала гаранцију (негарантовани дуг). Индиректне обавезе опште државе једнаке су индиректним обавезама Републике, будући да једино Република може да издаје гаранције. То значи да се јавни дуг опште државе може приказати и као збир јавног дуга Републике и негарантованог дуга јединица локалне власти, ЈП Путеви Србије и Фонда за развој. 3

6 1 ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ СМАЊЕН ЗА ОКО 740 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ На крају септембра године дуг општег нивоа државе износио је 24,5 млрд евра. Од овог износа на јавни дуг Републике односило се 24,1 млрд евра, а на укупан негарантовани дуг 0,3 млрд евра. Дуг општег нивоа државе је смањен у односу на крај године за 739,9 млн евра. Смањење је у највећој мери последица повољног утицаја промене девизних курсева. Уколико се изузме утицај промене девизних курсева јавни дуг опште државе је порастао за око 57 млн евра. Дуг опште државе је на крају септембра био на нивоу од 65,3% БДП-а, а јавни дуг Републике 64,4% БДПа. Поменути удели су смањени у поређењу са нивоом дуга на крају године, што је резултат: смањења износа јавног дуга, као и тога што је пројектовани БДП за годину виши од БДП-а који је остварен у Детаљнији подаци о јавном дугу опште државе и јавном дугу Републике Србије приказани су на Графикону 1 и Графикону 2. Графикон 1. ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕГ НИВОА ДРЖАВЕ Стање дуга на крају периода, у млрд евра (лева скала) и у % БДП-а (десна скала) Извор података: Управа за јавни дуг Графикон 2. ЈАВНИ ДУГ РЕПУБЛИКЕ Стање дуга на крају периода, у млрд евра (лева скала) и у % БДП-а (десна скала) Извор података: Управа за јавни дуг 1 Министарство финансија приликом обрачуна удела јавног дуга у БДП-у за годину користи пројектовани номинални БДП за Након објављивања коначних података о БДП-у за (и ревизије номиналног БДП-а навише), ревидирано је и учешће јавног дуга у БДП- 4

7 Дуг опште државе највећим делом чине директне обавезе Републике (око 91%), које су достигле износ од око 22,3 млрд евра на крају септембра (видети Графикон 3). Графикон 3. СТРУКТУРА ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Стање појединих врста обавеза, у млрд евра Јавни дуг Републике (као збир директних и индиректних обавеза Републике) смањио се за 712,3 млн евра. Главни извор смањења јавног дуга опште државе био је повољан утицај промене девизних курсева. Дуг је смањен и услед отплате кредита према пословним банкама и исплате активираних гаранција. Насупрот томе, главни извори повећања јавног дуга били су нето повлачење кредита међународних финансијских институција и страних влада и нето задуживање на домаћем финансијском тржишту. Главни извори промене јавног дуга у првих девет месеци године приказани су на Графикону 5. Графикон 5. ГЛАВНИ ИЗВОРИ ПРОМЕНЕ ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ У млн евра Крај септембра у односу на крај године Извор података: Управа за јавни дуг Дуг опште државе се смањио у односу на крај 2016, као последица смањења директних и индиректних обавеза и укупног негарантованог дуга (видети Графикон 4). Графикон 4. ПРОМЕНА ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Промена појединих врста обавеза, у млн евра Крај септембра у односу на крај године и Народне банке Србије Напомена: Приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. у за наниже. Пројектовани БДП за је такође ревидиран навише (и то на основу коначних података о БДП-у за и ревидиране стопе реалног раста на 2% за годину). Извор: Министарство финансија, Макроекономски и фискални подаци, 7. новембар године. 5

8 2 ДИРЕКТАН ДУГ РЕПУБЛИКЕ СМАЊЕН ЗА ОКО 412 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ Директни дуг Републике је на крају септембра године износио 22,3 млрд евра и чинио је 91% укупног дуга опште државе. Бокс 1. ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ Директни дуг Републике првенствено настаје задуживањем и то по основу: - узетих кредита и - емитованих државних ХОВ на домаћем и међународном финансијском тржишту. У директни дуг Републике улазе и све друге обавезе које је Република преузела да отплати, на пример: - стара девизна штедња, - дуг ЈП Србијагас и државног предузећа Петрохемија према НИС-у, - обавезе ПИО фонда према војним пензионерима, - обавезе по основу измирења захтева регистрованих пољопривредних газдинстава и сл. Обавезе по основу узетих кредита су смањене, првенствено услед отплате кредита према пословним банкама. Обавезе према међународним финансијским институцијама су повећане (пре свега услед повлачења кредита ИБРД-а намењених реструктурирању државних и јавних предузећа). С друге стране, обавезе према страним владама и развојним банкама су смањене услед повољног утицаја промене девизних курсева, иако је дошло до нето повлачења кредита (највише од Емирата Абу Даби и Кине); Преузете обавезе су се смањиле, највећим делом услед исплате преузетих обавеза према НИС у. Графикон 7. ДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Стање на крају периода, у млрд евра У структури директног дуга Републике највеће учешће (готово 60%) имају државне ХОВ емитоване на домаћем и међународном финансијском тржишту (Графикон 6). Графикон 6. СТРУКТУРА ДИРЕКТНИХ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ Стање појединих категорија директних обавеза, у млрд евра 2.1 ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ ЕМИТОВАНИХ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ СМАЊЕНЕ Обавезе Републике по основу ХОВ емитованих на домаћем и међународном финансијском тржишту на крају септембра године износе 13,1 млрд евра. Бокс 2. ДРЖАВНЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ Директан дуг Републике се смањио за 412,2 млн евра у поређењу с крајем (Графикон 7), првенствено као последица повољног утицаја промене девизних курсева. Уколико се изузме утицај промене девизних курсева директан дуг је порастао за око 350 млн евра. Посматрано по појединачним категоријама: Обавезе по основу државних ХОВ су смањене. Иако се Република нето задужила на домаћем финансијском тржишту, укупне обавезе по основу ХОВ (пре свега по основу еврообвезница) су смањене услед промене девизних курсева; Државне хартије од вредности (ХОВ) су, према Закону о јавном дугу, ХОВ које емитује Република Србија. Република Србија емитује државне ХОВ на домаћем и на међународном финансијском тржишту. На домаћем финансијском тржишту Република Србија емитује државне записе и државне обвезнице: - државни записи су краткорочне ХОВ, које се емитују ради финансирања привремене неликвидности буџета (неусклађених кретања прихода и расхода током године). Рочност је до једне године (три месеца, шест месеци или 53 недеље) или до две године (18 месеци или 24 месеца). Државни записи Републике Србије су деноминовани у динарима; - државне обвезнице су дугорочне ХОВ, које се емитују првенствено ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга. Рочност им је две године и дуже. Државне обвезнице које Република Србија емитује на домаћем финансијском тржишту могу бити деноминоване у динарима или у страној валути (пре свега еврима). На међународном финансијском тржишту Република Србија емитује дугорочне државне обвезнице деноминоване у доларима, тзв. еврообвезнице. Оне се емитују првенствено ради финансирања буџетског дефицита и отплате јавног дуга. 6

9 Око 65% обавеза по основу ХОВ Републике потиче од ХОВ емитованих на домаћем финансијском тржишту (видети Графикон 8). Графикон 8. СТРУКТУРА ХОВ РЕПУБЛИКЕ Стање обавеза по појединачним категоријама ХОВ, у млрд евра Република се нето задужила на домаћем финансијском тржишту Обавезе по основу ХОВ Републике емитованих на домаћем финансијском тржишту износе 8,5 млрд евра. Од тога се на ХОВ емитоване у динарима односи око 62% (видети Графикон 10). Графикон 10. ХОВ РЕПУБЛИКЕ ДОМАЋЕ ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Стање обавеза на крају периода, у млрд евра Обавезе по основу ХОВ Републике изражене у еврима су смањене за 138,8 млн евра у односу на крај године (видети Графикон 9). На домаћем финансијском тржишту Република се нето задужила (за 245,3 млн евра). Међутим, обавезе по основу државних ХОВ су смањене: пре свега услед повољног утицаја промене курса долара у односу на евро и отплате дела дуга према Лондонском клубу поверилаца (10,4 млн евра). Графикон 9. ХОВ РЕПУБЛИКЕ ДОМАЋЕ И МЕЂУНАРОДНО ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Стање обавеза на крају периода, у млрд евра Република се у првој половини године нето задужила на домаћем финансијском тржишту за 245,3 млн евра 2. То значи да је за толико више издала нових ХОВ него што је отплатила доспелих ХОВ. По основу динарских ХОВ Република се нето раздужила за око 46 млн евра 3 : емитовано је ХОВ у износу од око млн евра, а доспело је око млн евра; По основу ХОВ деноминованих у еврима Република се нето задужила за 239 млн евра: емитовано је ХОВ у износу од млн евра, а доспело је 784 млн евра; Република Србија је у септембру први пут на домаћем финансијском тржишту емитовала ХОВ деноминоване у доларима, у износу од 52,5 млн евра (односно 61,9 млн долара). Реч је о двогодишњим обвезницама, чија је целокупна емисија продата Агенцији за осигурање депозита. 4 Детаљнији подаци о емитованим и доспелим ХОВ (у динарима и еврима) на домаћем финансијском тржишту у првих девет месеци године приказани су на Графикону На укупно повећање ових обавеза изражених у еврима (за око 415 млн евра), поред нето задуживања (од око 245 млн евра), утицала је и промена девизног курса. Наиме, динар је апрецирао у односу на евро за 3,3%, што је утицало на то да обавезе по основу динарских ХОВ буду више када се прерачунају у евре. Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 3 Иако се Република нето раздужила по основу динарских ХОВ (за око 46 млн евра), услед неповољног утицаја промене девизног курса (апрецијације динара у односу на евро), ове обавезе изражене у еврима су порасле (за око 123 млн евра), Извор: Прорачун ПБК на основу података Управе за јавни дуг. 4 Одлука о емисији дугорочних државних хартија од вредности,сл. гласник РС бр. 83/17. 7

10 Графикон 11. ЕМИТОВАНЕ И ДОСПЕЛЕ ХОВ РЕПУБЛИКЕ ДОМАЋЕ ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ Износ емитованих и доспелих динарских ХОВ, у млрд динара Јануар септембар године чега су обавезе по основу еврообвезница изражене у еврима смањене. Током првих девет месеци године стопа приноса еврообвезнице (2021) Србије се смањила, као и премија на ризик Србије (мерена EMBI индексом). Рејтинг агенција Moody s је у марту повећала кредитни рејтинг Србије на Ba3, са стабилним изгледима, док су у јуну рејтинг агенције S&P и Fitch потврдиле кредитни рејтинг. За више детаља видети Прилог 2 и Прилог Обавезе Републике по основу еврообвезница Лондонског клуба поверилаца смањене Износ емитованих и доспелих ХОВ деноминованих у еврима, у млн евра Јануар септембар године Током прва три квартала године каматне стопе на ХОВ које је Република емитовала на домаћем тржишту су или благо смањене или су остале непромењене. То важи за ХОВ свих рочности, деноминованих како у динарима, тако и у еврима. Благо је смањена и просечна пондерисана каматна стопа. Просечно време доспећа дуга насталог емитовањем ХОВ на домаћем тржишту је продужено. За више детаља видети Прилог Обавезе Републике по основу еврообвезница смањене Обавезе по основу еврообвезница емитованих на међународном финансијском тржишту износе 4,5 млрд евра (односно 5,25 млрд долара). 5 Прва еврообвезница доспева у новембру и реч је о петогодишњој обвезници од 750 млн долара. Обавезе по основу еврообвезница смањене су за 523,8 млн евра, искључиво као последица промене девизног курса. Наиме, у односу на крај амерички долар је депрецирао (ослабио) у односу на евро за 11,8%, услед Обавезе по основу еврообвезница емитованих ради измирења дуга према Лондонском клубу поверилаца износе 155,5 млн евра. Бокс 5. ЛОНДОНСКИ КЛУБ ПОВЕРИЛАЦА Лондонски клуб је назив за неформалну групу приватних поверилаца (пре свега банака) које дају кредите сувереним државама (пре свега земљама у развоју). Република Србија је године потписала Споразум са Лондонским клубом поверилаца, којим је договорен отпис око 62% дуга из времена СФРЈ и отплата преосталог дуга у периоду од 20 година са 5 година почека. У складу с одредбама Споразума, године је извршена замена дуга Републике Србије за обвезнице у вредности од око милиона америчких долара. Обавеза према Лондонском клубу поверилаца је укупно смањена за 29,9 млн евра. Од тога, отплаћено је 10,4 млн евра (12,2 млн долара), док је остатак последица промене девизног курса (депрецијације долара у односу на евро). 2.2 ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ КРЕДИТА СМАЊЕНЕ Обавезе Републике по основу кредита на крају септембра године износе 8,5 млрд евра. Ови кредити су намењени: Буџетској подршци (око 2 млрд евра); Унапређењу саобраћајне инфраструктуре (око 1,7 млрд евра) и подизању капацитета за производњу електричне енергије (око 284 млн евра); Унапређењу приватног и финансијског сектора (око 733 млн евра); Унапређењу јавног сектора и јавних финансија (око 794 млн евра), унапређењу здравства и образовања (око 183 млн евра), развоју локалних самоуправа (око 156 млн евра), и др.; Део кредита (од око 2,3 млрд евра) чине репрограмиране обавезе по основу раније узетих кредита (из времена СФРЈ) 6. 5 Еврообвезнице које је емитовала Република Србија укључују: две петогодишње обвезнице, у вредности од 750 млн долара и 1 млрд долара; једну седмогодишњу обвезницу у вредности од 1,5 млрд долара; и једну десетогодишњу обвезницу у вредности од 2 млрд долара. Последња еврообвезница емитована је године. 6 Реч је о репрограмираним обавезама према Светској банци (ИБРД) и према Париском клубу кредитора. 8

11 Када је реч о врсти кредитора, највећи део обавеза по основу кредита (око 49%) се односи на међународне финансијске институције (видети Графикон 12). Графикон 12. СТРУКТУРА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА ВРСТИ КРЕДИТОРА Стање, у млрд евра Крај септембар године Обавезе Републике по основу кредита су смањене за 210,2 млн евра у односу на крај (Графикон 13), превасходно услед повољног утицаја кретања девизних курсева. Када се искључи утицај међувалутних промена, кредитне обавезе су се повећале за 188,5 млн евра: Графикон 13. ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ КРЕДИТА Стање на крају периода, у млрд евра владама и развојним банкама (пре свега услед повлачења кредита Фонда за развој Абу Дабија и Кине) Обавезе Републике по основу кредита међународних финансијских институција повећане Обавезе по основу кредита узетих од међународних финансијских институција на крају септембра године износе 4,2 млрд евра, од тога: Половина ових обавеза односи се на кредите ИБРДа (видети Графикон 14). Кредити ове финансијске институције су намењени реструктурирању државних и јавних предузећа (око 360 млн евра), унапређењу и развоју приватног сектора (око 268 млн евра), путне инфраструктуре (око 298 млн евра), унапређењу јавних финансија (око 144 млн евра) и др. Део кредита у износу од око 780 млн евра представља репрограмирање обавезе по основу раније узетих кредита (из времена СФРЈ); Око једне четвртине обавеза према међународним финансијским институцијама потиче од кредита узетих од ЕИБ-а. Кредити ЕИБ-а су намењени изградњи Коридора 10 (око 440 млн евра), малим и средњим предузећима (око 311 млн евра), обнови и модернизацији школа и болница (око 130 млн евра) и др. Графикон 14. КРЕДИТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА Стање, у млн евра смањени су остали кредити Републике (пре свега услед отплате обавеза према пословним банкама); порасле су обавезе по основу кредита међународних финансијских институција (пре свега услед повлачења кредита ИБРД-а намењених реструктурирању државних и јавних предузећа и кредита намењених изградњи Коридора 10) и обавезе према страним Извор података: Управа за јавни дуг Обавезе по основу кредита међународних финансијских институција су укупно повећане за 294,2 млн евра. Повећање је последица нето повлачења кредита међународних финансијских институција у износу од 345,9 млн евра (пре свега: ИБРД-а намењеног реструктурирању државних предузећа, као и кредита намењених модернизацији државне управе и изградњи Коридора 10; и 9

12 кредита ЕИБ-а намењених изградњи Коридора 10), као и утицаја промене девизних курсева (обавезе према међународним финансијским институцијама изражене у еврима су по основу међувалутних промена ниже за 51,7 млн евра). Износи нето раздуживања или задуживања према појединачним међународним финансијским институцијама су приказани на Графикону 15. Графикон 16. КРЕДИТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА СТРАНИМ ВЛАДАМА И РАЗВОЈНИМ БАНКАМА Стање, у млн евра Графикон 15. ПРОМЕНА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА МЕЂУНАРОДНИМ ФИНАНСИЈСКИМ ИНСТИТУЦИЈАМА Промена, у млн евра Крај септембра у односу на крај године У првих девет месеци обавезе према страним владама и развојним банкама су смањене за 32,1 млн евра, услед повољног утицаја међувалутних промена. Уколико се искључи утицај девизног курса, наведене обавезе су порасле за 257,9 млн евра (пре свега услед повлачења кредита Емирата Абу Даби и Кине). Нето задуживање и раздуживање по појединим владама и развојним банкама приказано је на Графикону 17. Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена Обавезе Републике по основу кредита страних влада и развојних банака смањене Обавезе по основу кредита узетих од страних влада и развојних банака на крају септембра износе 3,1 млрд евра. Од тога: Највећи део (око 40%) се односи на кредите добијене од Емирата Абу Даби, намењене буџетској подршци; Око 22% чине кредити добијени од Кине, намењени, пре свега, за изградњу путне инфраструктуре и Костолца Б, док се Око 16% односи на кредите добијене од Руске Федерације. Реч је о извозном кредиту 7 и кредитима намењеним буџетској подршци. За више детаља видети Графикон Реч је о кредиту намењеном за набавку робе и услуга у области железнице од овлашћених руских компанија ( Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о одобрењу државног извозног кредита Влади Републике Србије, Сл. гл. Међународни уговори бр. 3/13). 10

13 Графикон 17. ПРОМЕНА КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ ПРЕМА СТРАНИМ ВЛАДАМА И РАЗВОЈНИМ БАНКАМА Промена, у млн евра Крај септембра у односу на крај године Графикон 18. СТРУКТУРА ОСТАЛИХ КРЕДИТНИХ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ Стање кредита према врсти кредитора, у млн евра Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена Обавезе по основу осталих кредита Републике смањене Обавезе Републике по основу осталих кредита на крају трећег квартала године износе 1,3 млрд евра. Оне обухватају различите врсте обавеза: највећи део (93,5%) односи се на Париски клуб поверилаца (видети Графикон 18); кредити ЕУ намењени макроекономској помоћи; кредити пословних банака намењени финансирању буџетског дефицита и отплати јавног дуга су на крају септембра имали занемарљиво учешће (0,1%). Обавезе по основу осталих кредита су ниже за 472,4 млн евра у односу на крај 2016, пре свега услед отплате обавеза према пословним банкама 8 (Графикон 19). Графикон 19. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ ПО ОСНОВУ ОСТАЛИХ КРЕДИТА У млн евра Крај септембра у односу на крај године Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. 8 У априлу Република је у потпуности отплатила кредит према Societe Generale Bank Paris (отплаћено 292,6 милиона евра). Реч је о кредиту из године, који је био намењен финансирању буџетског дефицита и рефинансирању дуга према иностранству. 11

14 2.3 ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СМАЊЕНЕ Обавезе Републике које су настале преузимањем дугова различитих државних ентитета на крају септембра године износе 595,4 млн евра. Највећи део преузетих обавеза (67,5%) чини стара девизна штедња (видети Графикон 20). Преузете обавезе према НИС-у чине дугови ЈП Србијагас и државног предузећа Петрохемија, које је Република преузела да отплати. Преузете обавезе су смањене за 63,1 млн евра, пре свега услед исплате преузетих обавеза ЈП Србијагас и Петрохемије према НИС-у (видети Графикон 21). Од почетка године, исплаћено је обавеза по основу старе девизне штедње у износу од 17,9 млн евра. Графикон 21. ПРОМЕНА ПРЕУЗЕТИХ ОБАВЕЗА РЕПУБЛИКЕ У млн евра Крај септембра у односу на крај године Графикон 20. ПРЕУЗЕТЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Стање, у млн евра Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. 12

15 3 ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ СМАЊЕНЕ ЗА 300 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ Индиректне обавезе Републике (гаранције) су на крају септембра године износиле око 1,8 млрд евра и чиниле су 7,5% укупног дуга опште државе. Од тога, обавезе по основу кредита на које је активирана гаранција су износиле 955,1 млн евра. Бокс 6. ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ РЕПУБЛИКЕ Индиректне обавезе Републике настају по основу издатих гаранција на задуживање: - јединица локалне самоуправе, - јавних предузећа чији је оснивач Република, - фондова обавезног социјалног осигурања, као и - других правних лица дефинисаних Законом о јавном дугу. Државне гаранције представљају инструмент осигурања којим Република гарантује да ће обавеза за коју даје гаранцију бити испуњена. Циљ издавања гаранција је да се омогући задуживање поменутих субјеката по повољнијим условима. Уколико дужник за кога је Република гарантовала не испуни обавезу, гаранција се активира и обавеза се испуњава исплатом новца из буџета Републике. Средства која се издвајају за исплату активираних државних гаранција се у закону о буџету исказују на позицији Издаци за отплату главнице (у циљу спровођења јавних политика). У циљу смањења нивоа јавног дуга, од године Законом о јавном дугу је прописано да држава може да даје гаранције само на пројектне зајмове за финансирање капиталних пројеката, и то под одређеним условима. Највећи део гаранција (74,7%) односи се на кредите републичких јавних предузећа (видети Графикон 22). Гаранције су издате и на задуживање предузећа у којима држава има власнички удео (РТБ Бор, ФИАТ, Галеника, Air Serbia и др.), као и градова и општина (Београд, Нови Сад Суботица и др.). Ови кредити су већим делом намењени финансирању инфраструктурних пројеката и производних капацитета предузећа, али и за финансирање текуће ликвидности (нпр. део кредита ЈП Србијагас. Графикон 22. СТРУКТУРА ИНДИРЕКТНИХ ОБАВЕЗА (ГАРАНЦИЈА) Стање, у млн евра Индиректне обавезе Републике су смањене за 300,1 млн евра у поређењу са крајем године (видети Графикон 23), услед смањења обавеза по издатим гаранцијама јавним предузећима, предузећима са уделом државе у власништву, другим државним ентитетима и локалној власти. Смањење индиректних обавеза једним делом је резултат самосталне отплате доспелих кредита, а већим делом је резултат исплата из буџета Републике по основу активираних гаранција 9 (у износу од око 170 млн евра). Графикон 23. ИНДИРЕКТНЕ ОБАВЕЗЕ (ГАРАНЦИЈЕ) Стање на крају периода, у млрд евра 3.1 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СМАЊЕНЕ Обавезе по основу издатих гаранција јавним предузећима на крају трећег квартала године су износиле 1,4 млрд евра (видети Графикон 24). Графикон 24. ГАРАНЦИЈЕ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Стање на крају периода, у млрд евра 9 За више детаља о томе која предузећа не измирују самостално обавезе по основу доспелих кредита видети у делу Активиране гаранције. 13

16 Детаљнији подаци по појединачним републичким јавним предузећима приказани су на Графикону 25. Графикон 25. ГАРАНЦИЈЕ ПО ПОЈЕДИНИМ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА Стање, у млн евра Графикон 26. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ПО ПОЈЕДИНИМ ЈАВНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА У млн евра Крај септембра у односу на крај године Извор података: Управа за јавни дуг *Напомена: Приказане збирне обавезе 3 предузећа Железнице Србије а. д., Инфраструктура Железнице Србије а. д. и Србија Воз а. д. Обавезе по основу издатих гаранција јавним предузећима смањене су за 226,9 млн евра, највећим делом по основу отплате кредита ЈП Србијагас 10, ЈП Путеви Србије и ЈП Југоимпорт (видети Графикон 26). Доспеле обавезе ЈП Србијагас су једним делом исплаћене из буџета Републике, а једним делом из средстава предузећа. Напомене: Приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. * Приказане збирне обавезе 3 предузећа Железнице Србије а. д., Инфраструктура Железнице Србије а. д. и Србија Воз а. д. 3.2 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ СМАЊЕНЕ Обавезе по основу издатих гаранција предузећима са уделом државе у власништву на крају септембра су износиле 215,1 млн евра (видети Графикон 27). Графикон 27. ГАРАНЦИЈЕ ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ Стање на крају периода, у млн евра 10 Током јануара године превремено су отплаћена четири гарантована кредита ЈП Србијагас, у укупном износу од 32,8 млн евра. 14

17 Детаљнији подаци по појединачним предузећима приказани су на Графикону 28. Графикон 28. ГАРАНЦИЈЕ ПО ПОЈЕДИНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ Стање, у млн евра 3.3 ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА СМАЊЕНЕ Обавезе по основу издатих гаранција градовима и општинама на крају септембра године су износиле 239,8 млн евра (видети Графикон 30). Графикон 30. ГАРАНЦИЈЕ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА Стање на крају периода, у млн евра Извор података: Управа за јавни дуг Обавезе по основу издатих гаранција предузећима са уделом државе у власништву су смањене за 56,2 млн евра у односу на крај године, навећим делом услед отплате доспелих кредита РТБ Бора и ФИАТ аутомобили Србија (видети Графикон 29). Највећи део ових гаранција (око 91%) издат је на задуживање града Београда, и то за финансирање изградње моста на Сави и обнове београдског језгра. Намена гарантованих кредита осталих градова и општина је изградња и унапређење водоснабдевања. Детаљнији подаци по свим појединачним градовима и општинама на чије задуживање је Република дала гаранцију приказани су на Графикону 31. Графикон 29. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ПО ПОЈЕДИНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА СА УДЕЛОМ ДРЖАВЕ У ВЛАСНИШТВУ У млн евра Крај септембра у односу на крај године Графикон 31. ГАРАНЦИЈЕ ПО ПОЈЕДИНИМ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА Стање, у млн евра Напомена: приказани износи су кориговани за утицај међувалутних промена. 15

18 Укупне обавезе по основу издатих гаранција градовима и општинама су смањене за 6,2 млн евра у односу на крај године. Гарантоване обавезе појединачних градова и општина промењене су у мањим износима (видети Графикон 32). Графикон 32. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ПО ПОЈЕДИНИМ ГРАДОВИМА И ОПШТИНАМА У млн евра Крај септембар у односу на крај године Ове гаранције се у потпуности односе на Агенцију за контролу летења Србије и Црне Горе (видети Графикон 34). У овој групи су се налазиле и гаранције издате од стране Фонда за развој и Агенције за осигурање и финансирање извоза (АОФИ) 11, највећим делом на задуживање некадашње Железаре Смедерево, а које су у потпуности отплаћене у фебруару године. Графикон 34. СТРУКТУРА ГАРАНЦИЈА ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ЕНТИТЕТИМА Стање, у млн евра За више детаља о укупном дугу локалног нивоа власти видети Прилог ОБАВЕЗЕ ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДАТИХ ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ЕНТИТЕТИМА СМАЊЕНЕ Обавезе по основу издатих гаранција другим државним ентитетима на крају септембра године су износиле 12,1 млн евра (видети Графикон 33). Обавезе по основу издатих гаранција поменутим државним ентитетима су смањене за 10,8 млн евра у односу на крај 2016, услед отплате гарантованих кредита (видети Графикон 35). Графикон 35. ПРОМЕНА ОБАВЕЗА ПО ОСНОВУ ГАРАНЦИЈА ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ЕНТИТЕТИМА У млн евра Крај септембра у односу на крај године Графикон 33. ГАРАНЦИЈЕ ДРУГИМ ДРЖАВНИМ ЕНТИТЕТИМА Стање на крају периода, у млн евра 11 Ове гаранције (издате од стране Фонда за развој и АОФИ) су у моменту издавања имале третман као да су издате од стране Републике. Међутим, изменама Закона о јавном дугу године овај третман је укинут. 16

19 3.5 АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Бокс 7. АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Активиране гаранције се отплаћују из буџета Републике за гарантоване кредите које је држава преузела да отплаћује, уместо јавних и државних предузећа која нису била у стању да у року враћају своје обавезе. Позиција Активиране гаранције приказује износ за отплату главнице кредита за који је гаранција активирана. Износ плаћене камате по основу ових кредита укључен је у оквиру позиције Отплата камата. У Фискалној стратегији за годину се наводи да су корисници за које су отплаћиване активиране гаранције у пре свега: Србијагас, Железнице Србије, Железара Смедерево, Галеника и ЈАТ. Стање дела јавног дуга на који је активирана гаранција на крају септембра године износи 955,5 млн евра 12 (видети Графикон 36), што је више од половине укупних индиректних обавеза (гаранција). Графикон 36. СТАЊЕ ОБАВЕЗА НА КОЈЕ ЈЕ АКТИВИРАНА ГАРАНЦИЈА Стање на крају периода, у млн евра Графикон 37. АКТИВИРАНЕ ГАРАНЦИЈЕ Износ за период јануар септембар и године, у млн евра Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија До смањења расхода по основу исплате активираних гаранција дошло је услед тога што је: ЈП Србијагас самостално отплатио део доспеле главнице, па је из буџета Републике исплаћен део доспелих обавеза Србијагаса (а не целокупан износ); неколико кредита на које су активиране гаранције је у потпуности доспело и отплаћено током претходних годину дана, па је и по том основу смањен износ главнице која је отплаћена из буџета Републике; превремено је отплаћен део обавеза Галенике крајем године 13 ; међувалутна кретања су такође утицала на то да активиране гаранције буду ниже него претходне године 14. Извор података: Прорачун ПБК на основу података Министарства финансија Током првих девет месеци на име главнице по основу активираних гаранција из буџета Републике је исплаћено 169,8 млн евра (односно 20,7 млрд динара), што је за 58,6 млн евра мање (односно 7,4 млрд динара) него у истом периоду (видети Графикон 37). 12 На основу података Министарства финансија и Управе за јавни дуг и прорачуна Парламентарне буџетске канцеларије гаранције су активиране на кредите следећих ентитета: ЈП Путеви Србије, ЈП Србијагас, Железнице Србије а. д., Air Sebia а. д. (бивши ЈАТ), Галеника а. д. и бивше Железаре Смедерево (које су гарантовали Фонда за развој и АОФИ). Главница кредита на које је активирана гаранција се у случају ЈП Србијагас, Железнице Србије а. д., Air Sebia а. д. (бивши ЈАТ), Галеника а. д. и бивше Железаре Смедерево исплаћује из буџета Републике, са позиције Активиране гаранције, и евидентира се као расход буџета, чиме утиче на фискални резултат. Са друге стране, главница кредита на које је активирана гаранција у случају ЈП Путеви Србије се евидентира као издатак буџета Републике у рачуну финансирања, тако да не утиче на фискални резултат. 13 Реч је о превременој отплати кредита са релативно вишим каматним стопама. Списак кредита који су превремено отплаћени дат је у Закону о буџету Републике Србије за годину. 14 Kредити на које су активиране гаранције су највећим делом уговорени у доларима и у еврима. Услед тога, апрецијација динара у односу на евро и долар je утицала на то да ова плаћања прерачуната у динаре буду нижа него што би била да се курс није мењао. На исти начин, апрецијација евра у односу на долар је утицала на то да исплата активираних гаранција прерачуната у евре буде нижа. 17

20 4 УКУПАН НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ СМАЊЕН ЗА ОКО 28 МЛН ЕВРА ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ Укупан негарантовани дуг је на крају септембра износио 346,5 млн евра и чинио је 1,4% укупног дуга опште државе. Графикон 39. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ Стање на крају периода, у млн евра Бокс 8. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ Негарантовани дуг су обавезе које не спадају у директан дуг Републике и за које Република није дала гаранције. Негарантовани дуг чине део дуга локалног нивоа власти, Фонда за развој и ЈП Путеви Србије на који Република није издала гаранције. Према Закону о јавном дугу, обавезе ових нивоа власти и државних ентитета за које није издата гаранција од стране Републике нису укључене у јавни дуг Републике. С друге стране, према Закону о буџетском систему негарантовани дуг је укључен у јавни дуг општег нивоа државе. Дакле, јавни дуг опште државе представља збир јавног дуга Републике и негарантованог дуга. Негарантовани дуг локалног нивоа власти настаје узимањем кредита без гаранције Републике и издавањем ХОВ од стране јединица локалне власти (муниципалне обвезнице). Негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП Путеви Србије настао је узимањем кредита код пословних банака. На крају трећег квартала године укупан негарантовани дуг: готово у потпуности чини негарантовани дуг локалног нивоа власти (343,2 млн евра), док је негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП Путеви Србије износио 3,3 млн евра (видети Графикон 38). 4.1 НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ СМАЊЕН Негарантовани дуг локалног нивоа власти је на крају септембра износио 343,2 млн евра (Графикон 40). Графикон 40. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ Стање на крају периода, у млн евра Графикон 38. СТРУКТУРА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА Стање по посматраним нивоима власти, у млн евра Више од половине овог износа чине кредити пословних банака, највећим делом намењени финансирању капиталних пројеката (видети Графикон 41); Графикон 41. СТРУКТУРА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ Стање, у млн евра Укупан негарантовани дуг је смањен за 27,6 млн евра у односу на крај године (видети Графикон 39), пре свега услед смањења негарантованог дуга локалног нивоа власти. 18

21 Преостали износ негарантованог дуга локалног нивоа власти настао је: o задуживањем код ЕБРД-а, и o емитовањем ХОВ (муниципалних обвезница). Око 90% обавеза по основу емитованих ХОВ се односи на АП Војводина и град Нови Сад (видети Графикон 42). 4.2 НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ И ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ СМАЊЕН Негарантовани дуг Фонда за развој и ЈП Путеви Србије на крају септембра године је износио 3,3 млн евра и смањен је у односу на крај за 3,3 млн евра (видети Графикон 44). Реч је о обавезама које су настале узимањем кредита код пословних банака. Графикон 42. ХОВ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ (МУНИЦИПАЛНЕ ОБВЕЗНИЦЕ) Стање, у млн евра Графикон 44. НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ФОНДА ЗА РАЗВОЈ И ЈП ПУТЕВИ СРБИЈЕ Стање обавеза на крају посматраног периода, у млн евра Негарантовани дуг локалног нивоа власти смањен је за 24,3 млн евра 15 у односу на крај године, пре свега услед смањења обавеза по основу емитованих ХOВ. И друге обавезе локалног нивоа власти су се смањиле, и то обавезе према пословним банкама и обавезе према ЕБРД-у (видети Графикон 43).За више детаља о укупном дугу локалног нивоа власти видети Прилог 1. Графикон 43. ПРОМЕНА НЕГАРАНТОВАНОГ ДУГА ЛОКАЛНИ НИВО ВЛАСТИ У млн евра Крај септембра у односу на крај године 15 Уколико се изузме утицај промене девизних курсева негарантовани дуг локалне власти се смањио за 33,9 млн евра. Наиме, апрецијација динара у односу на евро је утицала на то да стање обавеза прерачунато у евре буде више него што би било да се девизни курс није мењао. 19

22 5 ПОВОЉАН УТИЦАЈ ВАЛУТНИХ ПРОМЕНА ЈАВНИ ДУГ ИЗРАЖЕН У ЕВРИМА СМАЊЕН 5.1 ВАЛУТНА СТРУКТУРА ЈАВНОГ ДУГА Јавни дуг чине обавезе које су уговорене у различитим валутама. На крају септембра године у валутној структури јавног дуга опште државе највеће учешће су имале обавезе у еврима и доларима (видети Графикон 45). У поређењу са крајем године валутна структура је незнатно промењена смањено је учешће долара, а повећано учешће динара и евра. Графикон 45. ВАЛУТНА СТРУКТУРА ЈАВНОГ ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ Учешће обавеза по валутама у укупном дугу опште државе, у % Бокс 9. ЕФЕКАТ ПРОМЕНЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА Обавезе уговорене у различитим валутама се обично прерачунају у једну валуту (нпр. у евро), како би се сагледао укупан дуг. Међутим, када је дуг изражен у једној валути, на његове промене током времена не утичу само задуживање и раздуживање, већ утичу и промене девизних курсева валута у којима је дуг уговорен. Нпр. може да се догоди да обавеза по основу кредита уговореног у доларима буде непромењена између два периода; међутим ова иста обавеза прерачуната у евре чиниће се као да се повећала или смањила, услед промене курса долара у односу на евро током посматраног периода. - Апрецијација девизног курса представља јачање вредности једне валуте у односу на другу. На пример, апрецијација долара у односу на евро значи да је за куповину једног евра потребно издвојити мање долара. Ако је кредит уговорен у доларима, а дуг се изражава у еврима, онда ће утицај апрецијације на јавни дуг бити неповољан, јер ће обавезе уговорене у доларима бити више када се прерачунају у евре; - Депрецијација девизног курса представља слабљење вредности једне валуте у односу на другу. На пример, депрецијација динара у односу на евро значи да је за куповину једног евра потребно издвојити више динара. Ако су обвезнице емитоване у динарима, а дуг се изражава у еврима, онда ће утицај депрецијације на јавни дуг бити повољан, јер ће обавезе у динарима када се прерачунају у евре бити ниже. Величина промене јавног дуга као резултат ефекта промене девизних курсева зависи од: - валутне структуре јавног дуга и - промена девизних курсева (апрецијација или депрецијација) у посматраном периоду. Извор података: Управа за јавни дуг 5.2 ЕФЕКАТ ПРОМЕНЕ ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА Промена јавног дуга обрачунатог у еврима једним делом је резултат промене девизних курсева. По основу кретања девизних курсева јавни дуг опште државе смањен је за око 790 млн евра у односу на крај године. Највећи утицај на промену јавног дуга обрачунатог у еврима имале су промене девизних курсева оних валута које имају највеће учешће у јавном дугу, и то: Депрецијација долара у односу на евро за 11,8%, што је утицало на то да део јавног дуга који је уговорен у доларима, када се прерачуна у евре буде нижи за око 885 млн евра; Апрецијација динара у односу на евро за 3,3%, што је утицало на то да део јавног дуга који је уговорен у динарима, када се прерачуна у евре буде виши за око 180 млн евра; док је Промена осталих девизних курсева збирно утицала на то да када се део јавног дуга уговорен у осталим валутама прерачуна у евре буде нижи за око 90 млн евра. 20

23 6 ОТПЛАТА КАМАТЕ НА ЈАВНИ ДУГ СМАЊЕНА Трошкови сервисирања јавног дуга, поред плаћања камате, укључују и друга плаћања, као што су пенали на неповучена средства, банкарске провизије и др. Трошкови сервисирања јавног дуг опште државе 16 су у првих девет месеци износили 107,3 млрд динара: Трошкови камата износе 106,6 млрд динара. Највећи део је исплаћен за сервисирање јавног дуга Републике (102,7 млрд динара), док је за сервисирање дуга локалног нивоа власти исплаћено 3,9 млрд; Провизије на неповучена средства (пенали) износе 589,9 млн динара и у потпуности се односе на јавни дуг Републике. Реч је о пеналима на кредите међународних финансијских институција и страних влада и развојних банака; Остали трошкови износе 86,3 млн динара и у потпуности се односе на јавни дуг Републике. Ови трошкови се плаћају на емитоване ХОВ и кредите пословних банака и међународних финансијских институција. У првих девет месеци највећи део трошкова сервисирања јавног дуга (78,4%) исплаћен је по основу камата на ХОВ емитоване од стране Републике и јединица локалне власти (видети Графикон 46). Графикон 46. ТРОШКОВИ СЕРВИСИРАЊА ЈАВНОГ ДУГА ОПШТЕ ДРЖАВЕ ПРЕМА ВРСТАМА ОБАВЕЗА Износ, у млрд динара У периоду јануар септембар године банака), и повећања трошкова камата на дуг локалног нивоа власти за око 0,4 млрд (пре свега по основу кредита пословних банака); Повећања пенала за 173,2 млн евра и смањења осталих трошкова за 9,5 млн евра. Графикон 47. ОТПЛАTА КАМАТЕ НА ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ Износ током посматраног периода, у млрд динара Каматне стопе на јавни дуг опште државе су претежно фиксне (видети Графикон 48). Варијабилне каматне стопе су највећим делом (око 74,4%) везане за EURIBOR. Графикон 48. СТРУКТУРА КАМАТНИХ СТОПА ЈАВНИ ДУГ ОПШТЕ ДРЖАВЕ Учешће обавеза са фиксном и варијабилном каматном стопом у укупном дугу опште државе, у % Крај септембар године Трошкови сервисирања јавног дуга опште државе смањени су 3,35 млрд динара 17 у односу на исти период (видети Графикон 47). Смањење је резултат: Смањења трошкова камата за 3,51 млрд динара. То је последица смањења трошкова камата на јавни дуг Републике за 3,9 млрд динара (највећим делом по основу емитованих ХОВ и кредита пословних Структура каматних стопа јавног дуга Републике слична је структури каматних стопа дуга опште државе. С друге стране, половина дуга локалне власти је везана за фиксне каматне стопе, а преостала половина за варијабилне каматне стопе (пре свега EURIBOR). 16 Неподударање података о расходима за камате које објављује Министарство финансија и података које објављује Управа за јавни дуг је последица разлика у обрачуну, и пре свега се односи на локални ниво власти. 17 На смањење трошкова сервисирања јавног дуга (обрачунатог у динарима) утицала је и апрецијација динара у односу на евро и долар. 21

24 ПРИЛОГ 1 ДУГ ЛОКАЛНОГ НИВОА ВЛАСТИ СМАЊЕН ОД ПОЧЕТКА ГОДИНЕ Укупан дуг локалног нивоа власти на крају септембра године износио је 583,0 млн евра и чинио је 2,4% укупног дуга опште државе. Бокс 10. ЗАДУЖИВАЊЕ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Локалне власти се могу задуживати: - узимањем кредита, или - емитовањем ХОВ (муниципалних обвезница). Локална власт се може задуживати ради: - финансирања текуће неликвидности (неусклађених кретања прихода и расхода током године). За ове намене локална власт може да се задужује на кратак рок, односно позајмљена средства мора вратити до краја буџетске године. Износ задуживања по овом основу не сме прећи 5% укупно остварених прихода буџета локалне власти у претходној години; - финансирања или рефинансирања капиталних пројеката. Једино по овом основу локалне власти се могу задуживати на дуги рок. Износ неизмиреног дугорочног задужења за капиталне пројекте не може бити виши од 50% укупно остварених прихода буџета локалне власти у претходној години. Законом о јавном дугу дефинисано је неколико изузетака од овог правила. Локалне власти не могу давати гаранције правним лицима чији су оснивачи нити било ком другом правном лицу. Извор: Закон о јавном дугу Већи део дуга локалне власти (око 60%) представља негарантовани дуг (видети Графикон 49), односно дуг на који Република није дала гаранцију. Овај дуг је настао узимањем кредита (од домаћих банака и међународних финансијских институција) и емитовањем ХОВ (муниципалних обвезница). Графикон 49. ГАРАНТОВАНИ И НЕГАРАНТОВАНИ ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Стање гарантованог и негарантованог дуга локалне власти, у млн евра Преостали део дуга локалне власти настао је задуживањем уз гаранцију Републике (гарантовани дуг), и намењен је пре свега финансирању инфраструктурних пројеката (мост на Сави, унапређење водоснабдевања и др.). На крају септембра највећи део дуга локалне власти (59,4%) се односио на кредите међународних финансијских институција (и то ЕИБ и ЕБРД). За више детаља видети Графикон 50. Графикон 50. СТРУКТУРА ДУГА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ ПРЕМА КРЕДИТОРИМА Стање, у млн евра Дуг локалног нивоа власти је смањен за 30,4 млн евра 18 у односу на крај године (видети Графикон 51): Графикон 51. УКУПАН ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Стање на крају периода, у млн евра Негарантовани дуг је смањен за 24,3 млн евра, пре свега услед отплате обавеза по основу емитованих ХОВ (и то већим делом од стране АП Војводина 19 ). 18 Уколико се изузме утицај промене девизних курсева негарантовани дуг локалне власти би се смањио за око 33,9 млн евра. Наиме, апрецијација динара у односу на евро је утицала на то да стање обавеза прерачунато у евре буде више него што би било да се девизни курс није мењао. 19 Током прве половине ове године превремено је откупљен део обвезница које је емитовала АП Војводина. Реч је о рефинансирању претходно емитованих обвезница АПВ (које су емитоване превасходно за изградњу и опремање Каменице 2 ). Извор: Информација о извршењу Покрајинске скупштинске одлуке о буџету АПВ за 2017, у периоду јануар јун године. 22

25 Такође, смањене су обавезе према ЕБРД-у и пословним банкама (видети Поглавље 4.1); Гарантовани дуг је смањен за 6,2 млн евра, услед раздуживања Београда, Косовске Митровице, Звечана, Зубиног Потока и Новог Сада (видети Поглавље 3.3). Промена дуга локалне власти према врсти обавеза приказана је на Графикону 52. Графикон 52. ПРОМЕНА ДУГА ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ ПРЕМА КРЕДИТОРИМА У млн евра Крај септембра у односу на крај године Структура каматних стопа дуга локалне власти указује на то да се на приближно исти део дуга плаћају фиксне и варијабилне каматне стопе (видети Графикон 54). Варијабилне каматне стопе су највећим делом (81,2%) везане за EURIBOR. Графикон 54. СТРУКТУРА КАМАТНИХ СТОПА ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Учешће обавеза са фиксном и варијабилном каматном стопом у укупном дугу локалне власти, у % Трошкови камата који су исплаћени по основу сервисирања дуга локалне власти у првих девет месеци године износе 3,9 млрд динара 20. Највећи део камата (78,3%) исплаћен је на сервисирање дуга према пословним банкама (видети Графикон 53). Графикон 53. ТРОШКОВИ КАМАТА ПО ВРСТАМА ОБАВЕЗА ДУГ ЛОКАЛНЕ ВЛАСТИ Износ трошкова камата по врстама обавеза, у млрд динара У периоду јануар септембар године Трошкови камата су у односу на исти период године повећани за 0,4 млрд динара, и то по основу кредита пословних банака намењених финансирању инфраструктурних пројеката, као и према ЕИБ-у. Најзадуженија јединица локалне власти на крају другог квартала године јесте Град Београд (340,3 млн евра), а следе АП Војводина, Град Нови Сад, Град Крагујевац и др. Укупан дуг 10 јединица локалне власти са највећим стањем јавног дуга износи 496,1 млн евра, што чини 85,1% укупног дуга локалне власти. За више детаља о стању дуга 10 најзадуженијих јединица локалне власти видети Графикон Неподударање података о расходима за камате локалног нивоа власти које објављује Министарство финансија и података које објављује Управа за јавни дуг је последица разлика у обрачуну. 23