CBBiH Bilten CBBH Bulletin PUBLISHER

Transcription

1

2 CBBiH Bilten CBBH Bulletin IZDAVAČ Centralna banka Bosne i Hercegovine Maršala Tita 25, Sarajevo Tel. (387 33) Faks (387 33) contact@cbbh.ba Za sve informacije kontaktirati sa: Uredom vodećeg ekonomiste Uredništvo: - dr. Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik - dr. Enver Backović - Dejan Kovačević - Vesna Papić - mr. Ervin Zolić Rok za statističke podatke koji su uključeni u ovaj broj bio je: PUBLISHER Central Bank of Bosnia and Herzegovina Maršala Tita 25, Sarajevo Tel. (387 33) Fax (387 33) contact@cbbh.ba For any information, please contact: Office of Chief Economist Editorial Board: - Belma Čolaković, Ph.D. Editor-in-Chief - Enver Backović, Ph.D. - Dejan Kovačević - Vesna Papić - Ervin Zolić, M.Sc. The deadline for statistical data included in this issue was: 15 November

3 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен IZDAVAČ Centralna banka Bosne i Hercegovine Maršala Tita 25, Sarajevo Tel. (387 33) Faks (387 33) contact@cbbh.ba Za sve informacije kontaktirati sa: Uredom vodećeg ekonomiste Uredništvo: - dr. Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik - dr. Enver Backović - Dejan Kovačević - Vesna Papić - mr. Ervin Zolić Rok za statističke podatke koji su uključeni u ovaj broj bio je: ИЗДАВАЧ Централна банка Босне и Херцеговине Маршала Тита 25, Сарајево Тел. (387 33) Факс (387 33) contact@cbbh.ba За све информације контактирати са: Канцеларијом водећег економисте Уредништво: - др Белма Чолаковић, главни и одговорни уредник - др Енвер Бацковић - Дејан Ковачевић - Весна Папић - мр Ервин Золић Рок за статистичке податке који су укључени у овај број био је:

4 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SADRŽAJ CONTENTS SPISAK GRAFIKONA SPISAK TABELA SKRAĆENICE IZVRŠNI SAŽETAK GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI 1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR 2.1 Bruto društveni proizvod 2.2 Industrijska proizvodnja 2.3 Cijene 2.4 Plate i zaposlenost 3. FINANSIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.2 Obavezna rezerva 3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.4 Berze 3.5 Platni promet 4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Platni bilans 4.2 Vanjska trgovina 4.3 Nominalni i realni efektivni kurs KM 5. VLADINE FINANSIJE 5.1 Vladine finansije 5.2 Poreski prihodi 6. STATISTIČKE TABELE 7. DODATAK LIST OF GRAPHS LIST OF TABLES ACRONYMS SUMMARY MAIN ECONOMIC INDICATORS 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIROMENT 2. REAL SECTOR 2.1 Gross Domestic Product 2.2 Industrial Production 2.3 Prices 2.4 Wages and Employment 3. FINANCIAL SECTOR 3.1 Foreign Reserves and Monetary Trends 3.2 Required Reserve 3.3 Activities of Commercial Banks 3.4 Stock Exchanges 3.5 Payment Transactions 4. EXTERNAL SECTOR 4.1 Balance of Payments 4.2 Foreign Trade 4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rate of KM 5. GOVERNMENT FINANCE 5.1 Government Finance 5.2 Tax Revenues 6. STATISTICAL TABLES 7. APPENDIX 4

5 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен KAZALO САДРЖАЈ SPISAK SLIKA SPISAK TABLICA KRATICE IZVRŠNI SAŽETAK GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI 1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR 2.1 Bruto društveni proizvod 2.2 Industrijska proizvodnja 2.3 Cijene 2.4 Plaće i zaposlenost 3. FINANCIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne pričuve i monetarna kretanja 3.2 Obvezna pričuva 3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.4 Burze 3.5 Platni promet 4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Platna bilanca 4.2 Vanjska trgovina 4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj KM 5. VLADINE FINANCIJE 5.1 Vladine financije 5.2 Porezni prihodi 6. STATISTIČKE TABLICE 7. DODATAK СПИСАК ГРАФИКОНА СПИСАК ТАБЕЛА СКРАЋЕНИЦЕ ИЗВРШНИ САЖЕТАК ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 2.1 Бруто друштвени производ 2.2 Индустријска производња 2.3 Цијене 2.4 Плате и запосленост 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 3.1 Девизне резерве и монетарна кретања 3.2 Обавезна резерва 3.3 Активности комерцијалних банака 3.4 Берзе 3.5 Платни промет 4. СПОЉНИ СЕКТОР 4.1 Платни биланс 4.2 Спољна трговина 4.3 Номинални и реални ефективни курс КМ 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 5.1 Владине финансије 5.2 Порески приходи 6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 7. ДОДАТАК

6 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SPISAK GRAFIKONA LIST OF GRAPHS Grafikon 1.1: Grafikon 1.2: Grafikon 1.3: Grafikon 1.4: Grafikon 1.5: Stopa rasta BDP-a eurozone Devizni kurs EURUSD Odabrane makrovarijable Srbije Godišnja stopa rasta realnog BDP i vanjske trgovine u Hrvatskoj Godišnja stopa rasta robnih cijena Graph 1.1: Graph 1.2: Graph 1.3: Graph 1.4: Graph 1.5: GDP Growth Rate in the Euro Area EURUSD Exchange Rate The Selected Macrovariables of Serbia Annual Growth Rates of Real GDP and Foreign Trade in Croatia Annual Growth Rate of Commodity Prices Grafikon 2.1: Grafikon 2.2: Grafikon 2.3: Grafikon 2.4: Grafikon 2.5: Grafikon 2.6: Grafikon 2.7: Grafikon 2.8: Grafikon 2.9: Grafikon 2.10: Grafikon 2.11: Godišnje promjene realnog BDP-a Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje Doprinos godišnjoj stopi rasta industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Godišnja stopa rasta prometa industrije i industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Promjene u nivou cijena Doprinos godišnjim stopama promjene potrošačkih cijena Kretanje potrošačkih cijena po odjeljcima Godišnje promjene u nivou cijena Broj nezaposlenih lica i odabrani indeksi, 2010=100 Doprinos kvartalnom rastu zaposlenih po djelatnostima Promjena u visini neto plate u odnosu na isti mjesec prethodne godine Graph 2.1: Graph 2.2: Graph 2.3: Graph 2.4: Graph 2.5: Graph 2.6: Graph 2.7: Graph 2.8: Graph 2.9: Graph 2.10: Graph 2.11: Annual Changes of Real GDP Annual Changes of Industrial Production Index Contribution to the Annual Growth Rate of Industrial Production (Q/Q-4) Annual Growth Rate of Industrial Turnover and Industrial Production (Q/Q-4) Changes in the Price Level Contribution to the Annual Rates of the Consumer Price Change The Trend of Consumer Prices per Sections Annual Changes in the Price Level The Number of the Unemployed and the Selected Indices, 2010=100 Contribution to the Quarterly Increase of Employees per Activities Change in the Net Wage Amount Compared to the Same Month of the Previous Year Grafikon 3.1: Grafikon 3.2: Grafikon 3.3: Grafikon 3.4: Grafikon 3.5: Grafikon 3.6: Grafikon 3.7: Grafikon 3.8: Grafikon 3.9: Grafikon 3.10: Grafikon 3.11: Grafikon 3.12: Grafikon 3.13: Grafikon 3.14: Grafikon 3.15: Grafikon 3.16: Grafikon 3.17: Grafikon 3.18: Grafikon 3.19: Grafikon 3.20: Grafikon 3.21: Grafikon 3.22: Devizne rezerve CBBiH Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Godišnje stope rasta novčane mase Kvartalne promjene M2 i protivstavki novčane mase Multiplikacija novca Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR Stanje računa rezervi Godišnje stope rasta kredita Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, nefinansijska preduzeća Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, stanovništvo Depoziti vladinog i nevladinog sektora Doprinos kvartalnim promjenama ukupnih depozita Depoziti i kamatne stope na depozite, stanovništvo Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka Kamatne stope na kredite, nefinansijska preduzeća Kamatne stope na kredite, stanovništvo Kamatne stope na depozite, stanovništvo Promet na bh. berzama Emisije sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) Godišnje stope rasta indeksa na SASE Graph 3.1: Graph 3.2: Graph 3.3: Graph 3.4: Graph 3.5: Graph 3.6: Graph 3.7: Graph 3.8: Graph3.09: Graph 3.10: Graph 3.11: Graph 3.12: Graph 3.13: Graph 3.14: Graph 3.15: Graph 3.16: Graph 3.17: Graph 3.18: Graph 3.19: Graph 3.20: Graph 3.21: Graph 3.22: The CBBH Foreign Exchange Reserves Quarterly Rates of Reserve Money and Contributions of Components Quarterly Growth Rates of Money Supply and Contributions of Components Annual Growth Rates of Money Supply Quarterly Changes of M2 and Counteritems of Money Supply Monetary Multiplication Base for Required Reserve Calculation and RR Implicit Rate Reserve Account Positions Annual Growth Rates New Agreed Loans and the Annual Growth Rates of the Total Loans, Non-financial Companies New Agreed Loans and the Annual Growth Rates of the Total Loans, Households Deposits of the Government and Nongovernment Sectors The Contribution to the Quarterly Changes of the Total Deposits Deposits and the Interest Rates on Deposits, Households Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks The Interest Rates on Loans, Non-financial Companies The Interest Rates on Loans, Households The Interest Rates on Deposits, Households Trading on BH Stock Exchanges The Issues of Seven Year Bonds of Republika Srpska Index of Bonds of Republika Srpska (ORS) Annual Growth Rates of Indices on SASE 6

7 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен SPISAK SLIKA СПИСАК ГРАФИКОНА Slika 1.1: Slika 1.2: Slika 1.3: Slika 1.4: Slika 1.5: Stopa rasta BDP-a eurozone Devizni tečaj EURUSD Odabrane makrovarijable Srbije Godišnja stopa rasta realnog BDP i vanjske trgovine u Hrvatskoj Godišnja stopa rasta robnih cijena Графикон 1.1: Графикон 1.2: Графикон 1.3: Графикон 1.4: Графикон 1.5: Стопа раста БДП-а еврозоне Девизни курс ЕURUSD Одабране макроваријабле Србије Годишња стопа раста реалног БДП и спољне трговине у Хрватској Годишња стопа раста робних цијена Slika 2.1: Slika 2.2: Slika 2.3: Slika 2.4: Slika 2.5: Slika 2.6: Slika 2.7: Slika 2.8: Slika 2.9: Slika 2.10: Slika 2.11: Godišnje promjene realnog BDP-a Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje Doprinos godišnjoj stopi rasta industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Godišnja stopa rasta prometa industrije i industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Promjene u razini cijena Doprinos godišnjim stopama promjene potrošačkih cijena Kretanje potrošačkih cijena po odjeljcima Godišnje promjene u razini cijena Broj nezaposlenih osoba i odabrani indeksi, 2010=100 Doprinos tromjesečnom rastu zaposlenih po djelatnostima Promjena u visini neto plaće u odnosu na isti mjesec prethodne godine Графикон 2.1: Графикон 2.2: Графикон 2.3: Графикон 2.4: Графикон 2.5: Графикон 2.6: Графикон 2.7: Графикон 2.8: Графикон 2.9: Графикон 2.10: Графикон 2.11: Годишње промјене реалног БДП-а Годишње промјене индекса индустријске производње Допринос годишњој стопи раста индустријске производње (Q/Q-4) Годишња стопа раста промета индустрије и индустријске производње (Q/Q-4) Промјене у нивоу цијена Допринос годишњим стопама промјене потрошачких цијена Кретање потрошачких цијена по одјељцима Годишње промјене у нивоу цијена Број незапослених лица и одабрани индекси, 2010=100 Допринос кварталном расту запослених по дјелатностима Промјена у висини нето плате у односу на исти мјесец претходне године Slika 3.1: Slika 3.2: Slika 3.3: Slika 3.4: Slika 3.5: Slika 3.6: Slika 3.7: Slika 3.8: Slika 3.9. Slika 3.10: Slika 3.11: Slika 3.12: Slika 3.13: Slika 3.14: Slika 3.15: Slika 3.16: Slika 3.17: Slika 3.18: Slika 3.19: Slika 3.20: Slika 3.21: Slika 3.22: Devizne pričuve CBBiH Tromjesečne stope pričuvnog novca i doprinosi komponenti Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Godišnje stope rasta novčane mase Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase Multiplikacija novca Osnovica za obračun obvezne pričuve i implicitna stopa OR Stanje računa pričuva Godišnje stope rasta kredita Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, nefinancijska poduzeća Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, stanovništvo Depoziti vladinog i nevladinog sektora Doprinos tromjesečnim promjenama ukupnih depozita Depoziti i kamatne stope na depozite, stanovništvo Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka Kamatne stope na kredite, nefinancijska poduzeća Kamatne stope na kredite, stanovništvo Kamatne stope na depozite, stanovništvo Promet na bh. burzama Emisije sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) Godišnje stope rasta indeksa na SASE Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ 23 Графикон 3.2: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти 24 Графикон 3.3: Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти 25 Графикон 3.4: Годишње стопе раста новчане масе Графикон 3.5: Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе Графикон 3.6: Мултипликација новца Графикон 3.7: Основица за обрачун обавезне резерве и имплицитна стопа ОР Графикон 3.8: Стање рачуна резерви Графикон 3.9: Годишње стопе раста кредита Графикон 3.10: Нови уговорени кредити и годишње стопе раста укупних кредита, нефинансијска предузећа Графикон 3.11: Нови уговорени кредити и годишње стопе раста укупних кредита, становништво Графикон 3.12: Депозити владиног и невладиног сектора Графикон 3.13: Допринос кварталним промјенама укупних депозита Графикон 3.14: Депозити и каматне стопе на депозите, становништво Графикон 3.15: Страна актива и страна пасива комерцијалних банака Графикон 3.16: Каматне стопе на кредите, нефинансијска предузећа Графикон 3.17: Каматне стопе на кредите, становништво Графикон 3.18: Каматне стопе на депозите, становништво Графикон 3.19: Промет на бх. берзама Графикон 3.20: Емисије седмогодишњих обвезница Републике Српске Графикон 3.21: Индекс обвезница Републике Српске (ОРС) Графикон 3.22: Годишње стопе раста индекса на SASE 7

8 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.23: Grafikon 3.24: Grafikon 3.25: RTGS Žirokliring Godišnje stope rasta međubankarskog unutrašnjeg platnog prometa Graph 3.23: Graph 3.24: Graph 3.25: RTGS Giro Clearing Annual Growth Rates of Interbank Internal Payment Transactions Grafikon 4.1. Grafikon 4.2. Grafikon 4.3. Grafikon 4.4. Grafikon 4.5. Grafikon 4.6. Grafikon 4.7. Grafikon 4.8. Grafikon 4.9. Tekući račun i njegove komponente Saldo primarnog dohotka i investicioni rashodi Sekundarni dohodak po komponentama Finansijski račun i njegove komponente Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu Godišnja stopa rasta / pada izvoza po glavnim grupama proizvoda Godišnja stopa rasta / pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Godišnje promjene nominalnog kursa KM prema odabranim valutama u septembru Nominalni i realni efektivni kurs KM Graph 4.1: Graph 4.2: Graph 4.3: Graph 4.4: Graph 4.5: Graph 4.6: Graph f 4.7: Graph 4.8: Graph 4.9: Current Account and its Components Primary Income Balance and Investment Expenses Secondary Income by Components Financial Account and its Components Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit Annual Rate of Increase/Decrease of Exports by the Main Product Groups Annual Rate of Increase/Decrease of Imports by the Main Product Groups Annual Changes of the Nominal Exchange Rate of KM against the Selected Currencies in September Nominal and Real Effective Exhange Rates of KM Grafikon 5.1: Tekući i primarni fiskalni bilans generalne vlade BiH Grafikon 5.2: Budžetski prihodi i rashodi opšte vlade u % BDP-a Grafikon 5.3: Izdvajanja za glavne stavke u strukturi rashoda Grafikon 5.4: Udio u ukupnim rashodima, u % Grafikon 5.5: Porezi i doprinosi za socijalno, godišnje stope rasta Grafikon 5.6: Ukupan bruto dug i stope rasta Grafikon 5.7: Otplata vanjskog duga sektora generalne vlade u godini i plan otplate za godinu Grafikon 5.8: Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza Grafikon 5.9: Doprinosi kretanju vodećih grupa indirektnih poreza Graph 5.1: Current and Primary Fiscal Balance of BH General Government Graph 5.2: Budget Revenues and Expenditures of the General Government in GDP % Graph 5.3: Allocations for the Primary Items on Expenditures Side Graph 5.4: Share in Total Expenditures, in % Graph 5.5: Taxes and Contribution for Social Care, Annual Growth Rate Graph 5.6: Total Gross Debt and Annual Growth Rates Graph 5.7: Repayment of General Government External Debt in 2017 and the Repayment Schedule for 2018 Graph 5.8: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes Graph 5.9: Contributions to the Trends of the Main Groups of Indirect Taxes SPISAK TABELA Glavni ekonomski indikatori LIST OF TABLES Main economic indicators Tabela 2.1: Godišnje stope rasta glavnih industrijskih grupa Table 2.1: Annual Growth Rates of the Main Industrial Groups 8

9 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.23: Slika 3.24: Slika 3.25: RTGS Žirokliring Godišnje stope rasta međubankarskog unutarnjeg platnog prometa Графикон 3.23: Графикон 3.24: Графикон 3.25: RTGS Жироклиринг Годишње стопе раста међубанкарског унутрашњег платног промета Slika 4.1: Slika 4.2: Slika 4.3: Slika 4.4: Slika 4.5: Slika 4.6: Slika 4.7: Slika 4.8: Slika 4.9: Tekući račun i njegove komponente Saldo primarnog dohotka i investicijski rashodi Sekundarni dohodak po komponentama Financijski račun i njegove komponente Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu Godišnja stopa rasta / pada izvoza po glavnim grupama proizvoda Godišnja stopa rasta / pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Godišnje promjene nominalnog tečaja KM prema odabranim valutama u rujnu Nominalni i realni efektivni tečaj KM Графикон 4.1: Графикон 4.2: Графикон 4.3: Графикон 4.4: Графикон 4.5: Графикон 4.6: Графикон 4.7: Графикон 4.8: Графикон 4.9: Текући рачун и његове компоненте Салдо примарног дохотка и инвестициони расходи Секундарни доходак по компонентама Финансијски рачун и његове компоненте Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту Годишња стопа раста / пада извоза по главним групама производа Годишња стопа раста / пада увоза по главним групама производа Годишње промјене номиналног курса КМ према одабраним валутама у септембру Номинални и реални ефективни курс КМ Slika 5.1: Tekuća i primarna fiskalna bilanca generalne vlade BiH Slika 5.2: Proračunski prihodi i rashodi opće vlade u % BDP-a Slika 5.3: Izdvajanja za glavne stavke u strukturi rashoda Slika 5.4: Udio u ukupnim rashodima, u % Slika 5.5: Porezi i doprinosi za socijalno, godišnje stope rasta Slika 5.6: Ukupan bruto dug i stope rasta Slika 5.7: Otplata vanjskog duga sektora generalne vlade u godini i plan otplate za godinu Slika 5.8: Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza Slika 5.9: Doprinosi kretanju vodećih grupa neizravnih poreza Графикон 5.1: Текући и примарни фискални биланс генералне владе БиХ Графикон 5.2: Буџетски приходи и расходи опште владе у % БДП-а Графикон 5.3: Издвајања за главне ставке у структури расхода Графикон 5.4: Учешће у укупним расходима, у % Графикон 5.5: Порези и доприноси за социјално, годишње стопе раста Графикон 5.6: Укупан бруто дуг и стопе раста Графикон 5.7: Отплата спољног дуга сектора генералне владе у години и план отплате за годину Графикон 5.8: Годишња стопа раста нето индиректних пореза Графикон 5.9: Доприноси кретању водећих група индиректних пореза SPISAK TABLICA Glavni ekonomski pokazatelji СПИСАК ТАБЕЛА Главни економски индикатори Tablica 2.1: Godišnje stope rasta glavnih industrijskih grupa Табела 2.1: Годишње стопе раста главних индустријских група 9

10 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SKRAĆENICE ACRONYMS Bruto domaći proizvod Bivša Jugoslovenska republika Makedonija Agencija za statsistiku BiH Indeks investicionih fondova (na SASE) Bosna i Hercegovina Berzanski indeks Republike Srpske Banjalučka berza Bazni poen Centralna banka Bosne i Hercegovine Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini Klasifikacija lične potrošnje prema namjeni Indeks cijena potrošača (Indeks) Dow Jones Industrial Average Direktne strane investicije Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska centralna banka Evropska monetarna unija Elektroprivreda Bosne i Hercegovine Indeks preduzeća Elektroprivrede RS (na BLSE) Indikator raspoloženja tržišta Euro Evropska unija Statistički ured Evropske unije BDP/GDP BJR Makedonija/ FYROM BHAS BIFX BiH/BH BIRS BLSE b.p. / bp CBBiH/CBBH CEFTA COICOP CPI DJIA DSI/FDI EBRD ECB EMU EPBiH ERS10 ESI EUR EU EUROSTAT gross domestic product Former Yugoslav Republic of Macedonia Bosnia and Herzegovina Agency for Statistics SASE Investment Funds Index Bosnia and Herzegovina Republika Srpska Stock Exchange Index Banja Luka Stock Exchange basis points Central Bank of Bosnia and Herzegovina Central European Free Trade Agreement Classification of Individual Consumption by Purpose consumer price index Dow Jones Industrial Index foreign direct investment European Bank for Reconstruction and Development European Central Bank European Monetary Union Elektroprivreda BiH Stock Exchange Index of Elektroprivreda Republike Srpske economic sentiment indicator Euro European Union European Union Statistics Office Federacija Bosne i Hercegovine Federalni sistem rezervi SAD Indeks investicionih fondova Republike Srpske (na BLSE) Franko Indeks cijena hrane (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija) Glavna jednica Gigavatsat Hrvatska kuna FBiH/FBH FED FIRS FOB FPI GJ/MU GWh HRK Federation of Bosnia and Herzegovina US Federal Reserve System Republika Srpska Investment Funds Index (on BLSE) free on board price Food Price Index (UN FAO) Main Unit gigawatt hours Croatian kuna 10

11 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен KRATICE СКРАЋЕНИЦЕ Bruto domaći proizvod BDP/БДП бруто домаћи производ Bivša Jugoslovenska republika Makedonija Agencija za statsistiku BiH BJR Makedonija/ БЈР Македонија BHAS/ БХАС Бивша Југословенска pепублика Македонија Агенција за статсистику БиХ Indeks investicijskih fondova (na SASE) Bosna i Hercegovina Burzanski indeks Republike Srpske Banjalučka burza Bazni bod Centralna banka Bosne i Hercegovine Srednjeeuropski sporazum o slobodnoj trgovini Klasifikacija osobne potrošnje prema namjeni Indeks cijena potrošača (Indeks) Dow Jones Industrial Average Izravne strane investicije Europska banka za obnovu i razvoj Europska središnja banka Europska monetarna unija Elektroprivreda Bosne i Hercegovine Indeks poduzeća Elektroprivrede RS (na BLSE) Pokazatelj raspoloženja tržišta Euro Europska unija Statistički ured Europske unije Federacija Bosne i Hercegovine Federalni sustav rezervi SAD Indeks investicijskih fondova Republike Srpske (na BLSE) Franko Indeks cijena hrane (Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija) Glavna jednica Gigavatsat Hrvatska kuna BIFX BiH/БиХ BIRS BLSE b.b./ б.п. CBBiH/ЦББиХ CEFTA COICOP CPI DJIA DSI/ДСИ EBRD ECB/ ЕЦБ EMU/ ЕМУ EPBiH/ ЕПБиХ ERS10 ESI EUR EU / ЕУ EUROSTAT/ ЕУРОСТАТ FBiH/ФБиХ FED FIRS FOB FPI GJ/ГЈ GWh HRK Индекс инвестиционих фондова (на SASE) Босна и Херцеговина Берзански индекс Републике Српске Бањалучка берза Базни поен Централна банка Босне и Херцеговине Централноевропски споразум о слободној трговини Класификација личне потрошње према намјени Индекс цијена потрошача (Индекс) Dow Jones Industrial Average Директне стране инвестиције Европска банка за обнову и развој Европска централна банка Европска монетарна унија Електропривреда Босне и Херцеговине Индекс предузећа Електропривреде РС (на BLSE) Индикатор расположења тржишта Евро Европска унија Статистичка канцеларија Европске уније Федерација Босне и Херцеговине Федерални систем резерви САД Индекс инвестиционих фондова Републике Српске (на BLSE) Франко Индекс цијена хране (Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација) Главна једница Гигаватчас Хрватска куна 11

12 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Konvertibilna marka Novčana masa u užem smislu Novčana masa u širem smislu Mikrokreditne organizacije Međunarodni monetarni fond Megavatsat Neto domaća aktiva Nominalni efektivni kurs Nekvalitetni krediti Neto strana aktiva Organizacija zemalja izvoznica nafte Obavezna rezerva Porez na dodatu vrijednost Indikator ekonomskog stanja proizvodnog sektora Procentni poen Program kupovine aktive Realni efektivni kurs Povrat na prosječan dionički kapital Republika Srpska Srbijanski dinar Bruto poravnanje u realnom vremenu Berzanski indeks S&P 500 Sarajevska berza Indeks Sarajevske berze 10 Indeks Sarajevske berze 30 Standard kupovne moći Stand by aranžman Specijalna prava vučenja Međunarodna bankarska mreža Trezorski zapisi Uprava za indirektno oporezivanje Američki dolar KM / BAM M1 M2 MKO/MCO MMF/IMF MWh NDA NEER NPL NSA/NFA OPEC OR/RR PDV/VAT PMI p.p. / pp APP REER ROAE RS RSD RTGS S&P 500 SASE SASX 10 SASX 30 SKM/PPP - PPS SBA SDR SWIFT TZ/T-bills UIO/ITA USD convertible mark narrow money broad money micro - credit organization International Monetary Fund megawatt hours net domestic assets nominal effective exchange rate non-performing loan net foreign assets Organization of Petroleum Exporting Countries required reserve value added tax Purchasing Managers Index (MarkIT Economics) percentage point asset purchase programme real effective exchange rate return on average equity Republika Srpska Serbian dinar real time gross settlement S&P 500 Stock Exchange Index Sarajevo Stock Exchange Sarajevo Stock Exchange Index 10 Sarajevo Stock Exchange Index 30 purchasing power parity/standard Stand-by Arrangement special drawing rights international banking network treasury bills Idirect Taxation Authority U.S. dollar 12

13 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Konvertibilna marka Novčana masa u užem smislu Novčana masa u širem smislu Mikrokreditne organizacije Međunarodni monetarni fond Megavatsat Neto domaća aktiva Nominalni efektivni tečaj Nekvalitetni krediti Neto strana aktiva Organizacija zemalja izvoznica nafte Obvezna rezerva Porez na dodatu vrijednost Pokazatelj ekonomskog stanja proizvodnog sektora Postotni bod Program kupovine aktive Realni efektivni tečaj Povrat na prosječan dionički kapital Republika Srpska Srbijanski dinar Bruto poravnanje u realnom vremenu Burzanski indeks S&P 500 Sarajevska burza Indeks Sarajevske burze 10 Indeks Sarajevske burze 30 Standard kupovne moći Stand by aranžman Specijalna prava vučenja Međunarodna bankarska mreža Trezorski zapisi Uprava za neizravno oporezivanje Američki dolar KM / BAM M1 M2 MKO MMF/ММФ MWh NDA/ НДА NEER NPL NSA/НСА OPEC OR/ОР PDV/ПДВ PMI p.b./ п.п. APP REER ROAE RS/ РС RSD RTGS S&P 500 SASE SASX 10 SASX 30 SKM/СКМ SBA/ СБА SDR SWIFT TZ/ТЗ UIO/ УИО USD Конвертибилна марка Новчана маса у ужем смислу Новчана маса у ширем смислу Микрокредитне организације Међународни монетарни фонд Мегаватчас Нето домаћа актива Номинални ефективни курс Неквалитетни кредити Нето страна актива Организација земаља извозница нафте Обавезна резерва Порез на додату вриједност Индикатор економског стања производног сектора Процентни поен Програм куповине активе Реални ефективни курс Поврат на просјечан aкцијски капитал Република Српска Србијански динар Бруто поравнање у реалном времену Берзански индекс S&P 500 Сарајевска берза Индекс Сарајевске берзе 10 Индекс Сарајевске берзе 30 Стандард куповне моћи Стeндбај аранжман Специјална права вучења Међународна банкарска мрежа Трезорски записи Управа за индиректно опорезивање Амерички долар 13

14 CBBiH Bilten CBBH Bulletin IZVRŠNI SAŽETAK SUMMARY Rast nominalnog BDP-a nastavljen je do kraja prvog polugodišta, mada nešto sporiji u poređenju s istim periodom godine, što je bilo naznačeno usporavanjem rasta industrijske proizvodnje u drugom kvartalu, nepovoljnim vremenskim uslovima i sporom provedbom strukturnih reformi. U odnosu na treći kvartal godine, rast industrijske proizvodnje je intenziviran, posebno u oblasti prerađivačke industrije, pa se očekuje i nešto viša godišnja stopa rasta nominalnog BDP-a u trećem kvartalu, u odnosu na drugi kvartal godine. Administrativni podaci ukazuju na nastavak trenda smanjenja stope nezaposlenosti. BDP deflator ukazuje da je i u drugom kvartalu godine rast cijena domaće proizvedenih roba i usluga bio brži od rasta potrošačkih cijena. Inflatorni pritisci, mjereno indeksom potrošačkih cijena, naglašeno su porasli krajem trećeg kvartala, prvenstveno usljed rasta cijena transporta, te hrane i pića. Trend intenziviranja kreditnog rasta, posebno u sektoru nefinansijskih preduzeća, nastavljen je i u mjesecima trećeg kvartala. Takođe, nastavljen je i trend snažnog rasta depozita na godišnjem nivou, a u odnosu na drugi kvartal godine porasli su depoziti svih domaćih sektora. Rast strane pasive, na godišnjem nivou, nastavljen je i u mjesecima trećeg kvartala. Statusna promjena pripajanja lizing kompanije komercijalnoj banci u julu znatno je doprinijela rastu strane pasive banaka i u odnosu na prethodni kvartal, ali i u odnosu na treći kvartal godine. Izloženost banaka sektoru vlade, na kraju trećeg kvartala, znatno je smanjena u odnosu na juni godine. Za razliku od dosadašnjih perioda, pored trenda smanjenja kredita sektoru vlade, smanjeni su i vrijednosni papiri izdati od strane vlade u bilansima banaka. Ipak, ne radi se o slabljenju interesa banaka za ovom vrstom aktive, nego o nižoj vrijednosti primarnih emisija od duga po vladinim dužničkim vrijednosnim papirima koji je dospio u trećem kvartalu. Slabija aktivnost vladinog sektora na primarnom tržištu rezultirala je i znatno nižim prometom na tržitima kapitala u odnosu na drugi kvartal godine. Devizne rezerve su zabilježile snažan rast u trećem kvartalu zbog priliva deviznih sredstava usljed turističke sezone i dolaska bh. građana iz inostranstva, doznačavanja sredstava po osnovu ruskog klirinškog duga u augustu i blagog porasta neto vanjskog duga. Značajan kvartalni rast novčane mase posljedica je, prvenstveno, rasta gotovine izvan banaka i prenosivih depozita u domaćoj valuti. Rast novčane mase odrazio se i na rast osnovice za obračun obavezne rezerve u odnosu na prethodni kvartal. Manje od polovine sredstava koje The nominal GDP growth continued until the end of the first half of the year, though slightly slower compared to the same period of 2016, as indicated by the slowdown in industrial production growth in the second quarter, unfavorable weather conditions and slow implementation of structural reforms. Compared with the third quarter of 2016, industrial production growth has been intensified, particularly in the manufacturing sector, and a slightly higher annual growth rate of nominal GDP is expected in the third quarter compared to the second quarter of Administrative data point to the continuation of the declining trend of unemployment rates. The GDP deflator points out that in the second quarter of 2017, domestic goods and services prices rose faster than consumer prices. Inflationary pressures, measured by the consumer price index, rose sharply at the end of the third quarter, primarily due to higher transport prices, and food and beverages. The credit growth intensification trend, especially in the nonfinancial enterprise sector, continued in the third quarter of the year. Also, the trend of strong growth of deposits on the annual level continued, and compared with the second quarter of 2017, deposits of all domestic sectors increased. The growth of foreign liabilities, on an annual basis, continued in the third quarter of the year. The statutory change of the leasing company merging into the commercial bank in July, 2017, significantly contributed to the growth of foreign liabilities of banks, as compared to the previous quarter, so as in relation to the third quarter of Banks exposure to the government sector at the end of the third quarter was considerably lower than in June Unlike the previous periods, besides the downward trend in the government borrowings reduction, government securities have also been reduced in bank balance sheets. However, in question is not the weakening of the banks interest of for this type of assets, but the lower value of government debt securities primary issues becoming due in the third quarter. The slower activity of the government sector in the primary market has also resulted in substantially lower capital market turnover compared to the second quarter of Foreign exchange reserves have recorded strong growth in the third quarter due to foreign exchange inflows from the to tourist season and arrival of BH citizens from abroad, allocation of funds based on Russian clearing debt in August and a slight increase in net external debt. Significant quarterly growth in money supply is primarily due to the growth of cash outside of banks and transferable deposits in local currency. Growth of money supply was also reflected in the growth of the required reserves calculation base compared to the previous quarter. Less than half of 14

15 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен IZVRŠNI SAŽETAK ИЗВРШНИ САЖЕТАК Rast nominalnog BDP-a nastavljen je do kraja prvog polugodišta, mada nešto sporiji u usporedbi s istim razdobljem godine, što je bilo naznačeno usporavanjem rasta industrijske proizvodnje u drugom tromjesečju, nepovoljnim vremenskim uvjetima i sporom provedbom strukturnih reformi. U odnosu na treće tromjesečje godine, rast industrijske proizvodnje je intenziviran, posebno u oblasti prerađivačke industrije, pa se očekuje i nešto viša godišnja stopa rasta nominalnog BDP-a u trećem tromjesečju, u odnosu na drugo tromjesečje godine. Administrativni podaci ukazuju na nastavak trenda smanjenja stope nezaposlenosti. BDP deflator ukazuje da je i u drugom tromjesečju godine rast cijena domaće proizvedenih roba i usluga bio brži od rasta potrošačkih cijena. Inflatorni pritisci, mjereno indeksom potrošačkih cijena, naglašeno su porasli krajem trećeg tromjesečja, prvenstveno usljed rasta cijena transporta, te hrane i pića. Trend intenziviranja kreditnog rasta, posebno u sektoru nefinancijskih poduzeća, nastavljen je i u mjesecima trećeg tromjesečja. Također, nastavljen je i trend snažnog rasta depozita na godišnjoj razini, a u odnosu na drugo tromjesečje godine porasli su depoziti svih domaćih sektora. Rast strane pasive, na godišnjoj razini, nastavljen je i u mjesecima trećeg tromjesečja. Statusna promjena pripajanja lizing kompanije komercijalnoj banci u srpnju znatno je doprinijela rastu strane pasive banaka i u odnosu na prethodno tromjesečje, ali i u odnosu na treće tromjesečje godine. Izloženost banaka sektoru vlade, na kraju trećeg tromjesečja, znatno je smanjena u odnosu na srpanj godine. Za razliku od dosadašnjih razdoblja, pored trenda smanjenja kredita sektoru vlade, smanjeni su i vrijednosni papiri izdani od strane vlade u bilancama banaka. Ipak, ne radi se o slabljenju interesa banaka za ovom vrstom aktive, nego o nižoj vrijednosti primarnih emisija od duga po vladinim dužničkim vrijednosnim papirima koji je dospio u trećem tromjesečju. Slabija aktivnost vladinog sektora na primarnom tržištu rezultirala je i znatno nižim prometom na tržitima kapitala u odnosu na drugo tromjesečje godine. Devizne pričuve su zabilježile snažan rast u trećem tromjesečju zbog priljeva deviznih sredstava usljed turističke sezone i dolaska bh. građana iz inozemstva, doznačavanja sredstava po osnovi ruskog klirinškog duga u kolovozu i blagog porasta neto vanjskog duga. Značajan tromjesečni rast novčane mase posljedica je, prvenstveno, rasta gotovine izvan banaka i prenosivih depozita u domaćoj valuti. Rast novčane mase odrazio se i na rast osnovice za obračun obvezne pričuve u odnosu na prethodno tromjesečje. Manje od polovice sredstava koje Раст номиналног БДП-а настављен је до краја првог полугодишта, мада нешто спорији у поређењу с истим периодом године, што је било назначено успоравањем раста индустријске производње у другом кварталу, неповољним временским условима и спорим провођењем структурних реформи. У односу на трећи квартал године, раст индустријске производње је интензивиран, посебно у области прерађивачке индустрије, па се очекујe и нешто виша годишња стопа раста номиналног БДП-а у трећем кварталу, у односу на други квартал године. Административни подаци указују на наставак тренда смањења стопе незапослености. БДП дефлатор указује да је и у другом кварталу године раст цијена домаће произведених роба и услуга био бржи од раста потрошачких цијена. Инфлаторни притисци, мјерено индексом потрошачких цијена, наглашено су порасли крајем трећег квартала, првенствено усљед раста цијена транспорта, те хране и пића. Тренд интензивирања кредитног раста, посебно у сектору нефинансијских предузећа, настављен је и у мјесецима трећег квартала. Такође, настављен је и тренд снажног раста депозита на годишњем нивоу, а у односу на други квартал године порасли су депозити свих домаћих сектора. Раст стране пасиве, на годишњем нивоу, настављен је и у мјесецима трећег квартала. Статусна промјена припајања лизинг компаније комерцијалној банци у јулу знатно је допринијела расту стране пасиве банака и у односу на претходни квартал, али и у односу на трећи квартал године. Изложеност банака сектору владе, на крају трећег квартала, знатно је смањена у односу на јуни године. За разлику од досадашњих периода, поред тренда смањења кредита сектору владе, смањене су и хартије од вриједности издате од стране владе у билансима банака. Ипак, не ради се о слабљењу интереса банака за овом врстом активе, него о нижој вриједности примарних емисија од дуга по владиним дужничким хартијама од вриједности који је доспио у трећем кварталу. Слабија активност владиног сектора на примарном тржишту резултирала је и знатно нижим прометом на тржитима капитала у односу на други квартал године. Девизне резерве су забиљежиле снажан раст у трећем кварталу због прилива девизних средстава усљед туристичке сезоне и доласка бх. грађана из иностранства, дозначавања средстава по основу руског клириншког дуга у августу и благог пораста нето спољног дуга. Значајан квартални раст новчане масе посљедица је, првенствено, раста готовине изван банака и преносивих депозита у домаћој валути. Раст новчане масе одразио се и на раст основице за обрачун обавезне резерве у односу на претходни квартал. Мање од половине средстава које 15

16 CBBiH Bilten CBBH Bulletin su banke na kraju trećeg kvartala držale na računima rezervi kod Centralne banke bilo je zahtijevano propisima o obaveznoj rezervi. Drugi kvartal je obilježilo neznatno smanjenje deficita tekućeg računa jer je produbljenje trgovinskog deficita i smanjenje na računu primarnog dohotka, u najvećoj mjeri, neutralisano povećanjem salda na računu usluga i sekundarnog dohotka. Deficit tekućeg računa je finansiran dodatnim zaduživanjem privatnog sektora u obliku trgovinskih kredita i novih zajmova, a u manjoj mjeri direktim stranim investicijama. Rezervna aktiva je u drugom kvartalu zabilježila povećanje. I u trećem kvartalu je zabilježeno produbljenje trgovinskog deficita jer je, pored značajnog rasta izvoza, porastao i uvoz. I u trećem kvartalu je nastavljen aprecijacijski trend nominalnog efektivnog kursa. U trećem kvartalu je realni efektivni kurs, mjeren proizvođačkim cijenama, deprecirao na godišnjem nivou, dok je onaj mjeren potrošačkim cijenama bio nepromijenjen. Realni efektivni kurs prema potrošačkim cijenama niži je od kursa mjerenog proizvođačkim cijenama. Glavni i odgovorni urednik dr. Belma Čolaković the funds held by the banks at the end of the third quarter on reserve accounts with the Central Bank were required by the reserve requirements. The second quarter marked a slight decrease in the current account deficit, as the deepening of the trade deficit and the decline in the primary income account were largely neutralized by the increase in balance in the service account and secondary income. The current account deficit is financed by additional private sector borrowings in the form of trade credits and new loans, and to a lesser extent by direct foreign investment. Reserve assets increased in the second quarter. Also in the third quarter, the trade deficit has been deepened, since the imports, besides significant exports growth, have also grown. In the third quarter, too, the nominal effective exchange rate appreciation trend continued. In the third quarter, the real effective exchange rate, measured by producer prices, depreciated on an annual basis, while the one measured by consumer prices remained the same. The real effective rate as per consumer prices is lower than the rate measured at producer prices. Editor-in-Chief Belma Čolaković, Ph.D. 16

17 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен su banke na kraju trećeg tromjesečja držale na računima pričuva kod Centralne banke bilo je zahtijevano propisima o obveznoj pričuvi. Drugo tromjesečje je obilježilo neznatno smanjenje deficita tekućeg računa jer je produbljenje trgovinskog deficita i smanjenje na računu primarnog dohotka, u najvećoj mjeri, neutraliziralo povećanjem salda na računu usluga i sekundarnog dohotka. Deficit tekućeg računa je financiran dodatnim zaduživanjem privatnog sektora u obliku trgovinskih kredita i novih zajmova, a u manjoj mjeri izravnim stranim investicijama. Pričuvna aktiva je u drugom tromjesečju zabilježila povećanje. I u trećem tromjesečju je zabilježeno produbljenje trgovinskog deficita jer je, pored značajnog rasta izvoza, porastao i uvoz. I u trećem tromjesečju je nastavljen aprecijacijski trend nominalnog efektivnog tečaja. U trećem tromjesečju je realni efektivni tečaj, mjeren proizvođačkim cijenama, deprecirao na godišnjoj razini, dok je onaj mjeren potrošačkim cijenama bio nepromijenjen. Realni efektivni tečaj prema potrošačkim cijenama niži je od tečaja mjerenog proizvođačkim cijenama. Glavni i odgovorni urednik dr. Belma Čolaković су банке на крају трећег квартала држале на рачунима резерви код Централне банке било је захтијевано прописима о обавезној резерви. Други квартал је обиљежило незнатно смањење дефицита текућег рачуна јер је продубљење трговинског дефицита и смањење на рачуну примарног дохотка, у највећој мјери, неутралисано повећањем салда на рачуну услуга и секундарног дохотка. Дефицит текућег рачуна је финансиран додатним задуживањем приватног сектора у облику трговинских кредита и нових зајмова, а у мањој мјери директим страним инвестицијама. Резервна актива је у другом кварталу забиљежила повећање. И у трећем кварталу је забиљежено продубљење трговинског дефицита јер је, поред значајног раста извоза, порастао и увоз. И у трећем кварталу је настављен апрецијацијски тренд номиналног ефективног курса. У трећем кварталу је реални ефективни курс, мјерен произвођачким цијенама, депрецирао на годишњем нивоу, док је онај мјерен потрошачким цијенама био непромијењен. Реални ефективни курс према потрошачким цијенама нижи је од курса мјереног произвођачким цијенама. Главни и одговорни уредник др Белма Чолаковић 17

18 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators * Nominalni BDP BiH, (u milionima KM) tekuće cijene 1) Nominal GDP of BH, (KM million) Current Prices 1) Stopa realnog rasta BDP-a ( u %) 1) Real Growth Rate of GDP ( in %) 1) 5,4-3,0 0,9 1,0-0,8 2,4 1,2 3,1 3,2 Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH 2) Consumer Prices Growth Rate in BH 2) u procentima/in percentage Prosječna godišnja stopa rasta CPI Average Annual Growth Rate of CPI 7,4-0,4 2,1 3,7 2,1-0,1-0,9-1,0-1,1 Godišnja stopa rasta CPI za decembar Annual Growth Rate of CPI for December 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8-1,2-0,4-1,3-0,3 Budžet opšte vlade 3) General Government budget 3) u procentima BDP-a/as a percentage of GDP Prihodi Revenue 42,8 41,7 42,9 43,3 43,7 42,6 43,7 43,2 42,7 Rashodi 4) Expenditure 4) 44,9 46,1 45,3 44,6 45,7 44,8 45,8 42,5 41,5 Saldo Overall balance -2,1-4,3-2,4-1,2-2,0-2,2-2,0 0,7 1,2 Novac i kredit Money and Credit u procentima BDP-a/as a percentage of GDP Novac u širem smislu (M2) Broad Money (M2) 48,7 51,2 53,7 55,0 56,9 60,1 63,1 65,2 67,6 Krediti nevladinim sektorima Loans to Non-government Sector 54,4 53,8 54,0 54,4 56,1 56,5 56,2 55,0 54,3 Platni bilans Balance of Payments Bruto devizne rezerve Gross Foreign Reserves U milionima KM KM million U milionima USD USD million U mjesecima uvoza robe i usluga In Months of Imports of Goods and Services 5,0 6,2 6,0 5,3 5,3 5,8 6,1 6,8 7,3 Saldo tekućeg računa Current Account Balance U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima BDP-a As a percentage of GDP -13,8-6,4-6,0-9,5-8,6-5,3-7,4-5,7-5,1 Saldo robne razmjene Trade Balance U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima BDP-a As a percentage of GDP -40,0-30,0-28,3-29,8-29,7-26,5-28,8-25,2-23,5 Vanjski dug sektora vlade External Debt of Government Sector U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima BDP-a As a percentage of GDP 16,6 21,1 24,8 25,4 27,5 28,2 30,9 30,4 29,3 Servisiranje vanjskog duga 5) External Debt Servicing 5) U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima izvoza robe i usluga As a Percentage of Exports of Goods and Services 3,4 4,0 4,0 4,0 4,9 7,6 8,2 5,9 6,9 18 Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu /ESA ) Izvor: Agencija za statistiku BiH 3) Izvor: GFS, Centralna banka BiH 4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava. 5) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH * Izvor: Agencija za statistiku BiH, "Priopćenje: Bruto domaći proizvod - tromjesečni podaci", oktobar 2017 Note: 1) Source: Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina /ESA ) Source:BH Agency of Statistics 3) Source: GFS, Central Bank of BH 4) Expenditures also include net acquisition of fixed assets. 5) Source: BH Ministry of Finance and Treasury. * Source: Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, First release: Gross Domestic Product - quarterly data", Octobar 2017

19 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори * Nominalni BDP BiH u milijunima KM), tekuće cijene 1) Номинални БДП БиХ у милионима КМ), текуће цијене 1) Realni BDP (stopa rasta u %) 1) Реални БДП (стопа раста у %) 1) 5,4-3,0 0,9 1,0-0,8 2,4 1,2 3,1 3,2 Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH 2) Стопа раста потрошачких цијена у БиХ 2) u postocima/у процентима Prosječna godišnja stopa rasta CPI Просјечна годишња стопа раста CPI 7,4-0,4 2,1 3,7 2,1-0,1-0,9-1,0-1,1 Godišnja stopa rasta CPI za prosinac Годишња стопа раста CPI за децембар 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8-1,2-0,4-1,3-0,3 Proračun opće vlade 3) Буџет опште владе 3) u postocima BDP-a/у процентима БДП-а Prihodi Приходи 42,8 41,7 42,9 43,3 43,7 42,6 43,7 43,2 42,7 Rashodi 4) Pасходи 4) 44,9 46,1 45,3 44,6 45,7 44,8 45,8 42,5 41,5 Saldo Салдо -2,1-4,3-2,4-1,2-2,0-2,2-2,0 0,7 1,2 Novac i kredit Новац и кредит u postocima BDP-a/у процентима БДП-а Novac u širem smislu (M2) Новац у ширем смислу (M2) 48,7 51,2 53,7 55,0 56,9 60,1 63,1 65,2 67,6 Krediti nevladinim sektorima Кредити невладиним секторима 54,4 53,8 54,0 54,4 56,1 56,5 56,2 55,0 54,3 Platni bilans Платни биланс Bruto devizne rezerve Бруто девизне резерве U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U mjesecima uvoza robe i usluga У мјесецима увоза робе и услуга 5,0 6,2 6,0 5,3 5,3 5,8 6,1 6,8 7,3 Bilanca tekućeg računa Салдо текућег рачуна U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а -13,8-6,4-6,0-9,5-8,6-5,3-7,4-5,7-5,1 Bilanca robne razmjene Салдо робне размјене U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а -40,0-30,0-28,3-29,8-29,7-26,5-28,8-25,2-23,5 Vanjski dug sektora vlade Спољни дуг сектора владе U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а 16,6 21,1 24,8 25,4 27,5 28,2 30,9 30,4 29,3 Servisiranje vanjskog duga 5) Сервисирање спољног дуга 5) U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima izvoza robe i usluga У процентима извоза робе и услуга 3,4 4,0 4,0 4,0 4,9 7,6 8,2 5,9 6,9 Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu /ESA ) Izvor: Agencija za statistiku BiH 3) Izvor: GFS, Centralna banka BiH 4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava. 5) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH * Izvor: Agencija za statistiku BiH, "Priopćenje: Bruto domaći proizvod - tromjesečni podaci", Listopad 2017 Note: 1) Извор: Агенција за статистику БиХ, Бруто домаћи производ за Босну и Херцеговину /ESA ) Извор: Агенција за статистику БиХ 3) Извор: GFS, Централна банка БиХ 4) Расходи укључују и нето набавку сталних средстава. 5) Извор: Министарство финансија и трезора БиХ * Извор: Агенција за статистику БиХ, "Приопћење: Бруто домаћи производ - тромјесечни подаци", октобар

20 CBBiH Bilten CBBH Bulletin MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE U eurozoni je nastavljen ekonomski rast i dodatno je smanjena nezaposlenost. ECB je odlučila da od januara godine smanji kvantitativne olakšice na 30 milijardi EUR. Srbija bilježi stopu rasta nižu od projektovane, ali nezaposlenost ipak nastavlja padati. Privredni rast u Hrvatskoj je veći od privrednog rasta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Inflacija u Hrvatskoj je na nivou inflacije u našoj zemlji. Na robnom tržištu najviši rast bilježi cijena željezne rude i nafte, dok cijena prirodnog plina i zlata stagnira. Cijene goriva su u prosjeku rasle značajno brže od cijena ostalih roba. Bruto domaći proizvod eurozone ponovo ima istu dinamiku kao u pretkriznom periodu, (grafikon 1.1). U Njemačkoj, navećoj ekonomiji eurozone, i Rumuniji koja je granična zemlja Evropske unije, BDP je u trećem kvartalu godine porastao za 2,8% i 8,6% respektivno. Rast realnog BDP-a u eurozoni u trećem kvartalu godine u odnosu na isti period prošle godine je 2,5% i za 0,2 p.p. je viši u odnosu drugi kvartal godine. Prvi put poslije dugo vremena rast u eurozoni je na nivou onoga u EU. Nastavljeno je smanjenje stope nezaposlenosti, koja u septembru iznosi 8,91% (09/2016 = 9,86%) i za 0,14 p.p. je manja u odnosu na juni godine. U odnosu na prethodni kvartal povećana je i inflacija, i to za 0,2 p.p. i ona je sada na nivou od 1,5%. 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT Economic growth in the Eurozone continued, and the unemployment further decreased. The ECB decided to reduce the quantitative easing to EUR 30 billion as of January Serbia recorded a growth rate lower than projected, but unemployment continued to decline. Economic growth in Croatia is higher than the economic growth in Serbia and Bosnia and Herzegovina. Inflation in Croatia is at the level of inflation in our country. On the commodity market, the highest growth was recorded in the prices of iron ore and oil, while the prices of natural gas and gold stagnated. Fuel prices on average grew significantly faster than the prices of other goods. The gross domestic product of the Eurozone again had the same dynamics as in the pre-crisis period, (Graph 1.1). In Germany, as the largest economy of the Eurozone, and Romania, the EU s border country, GDP grew by 2.8% and 8.6% respectively in Q3/2017. The real GDP growth in the Eurozone in Q3/2017 compared to the same period last year was 2.5% i.e. 0.2 pp higher than in Q2/2017. For the first time after a long period, growth in the Eurozone was at the EU level. The unemployment rate continued to decline and in 09/2017 amounted to 8.91% (09/2016 = 9.86%); it was 0.14 pp lower compared to 06/2017. Compared to the previous quarter, inflation also increased by 0.2 pp and is now at 1.5%. Grafikon 1.1: Stopa rasta BDP-a eurozone Graph 1.1: GDP Growth Rate in the Euro Area 3,5% 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% Q1 Q2Q3 Q4Q1 Q2Q3 Q4Q1 Q2Q3 Q4Q1 Q2Q3 Q4 Q1Q2Q3 Q4Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3Q4 Q1Q2 Q Izvor: ECB Source: ECB 20

21 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE U eurozoni je nastavljen ekonomski rast i dodatno je smanjena nezaposlenost. ECB je odlučila da od siječnja godine smanji kvantitativne olakšice na 30 milijardi EUR. Srbija bilježi stopu rasta nižu od projektovane, ali nezaposlenost ipak nastavlja padati. Gospodarski rast u Hrvatskoj je veći od gospodarskog rasta u Srbiji i Bosni i Hercegovini. Inflacija u Hrvatskoj je na razini inflacije u našoj zemlji. Na robnom tržištu najviši rast bilježi cijena željezne rude i nafte, dok cijena prirodnog plina i zlata stagnira. Cijene goriva su u prosjeku rasle značajno brže od cijena ostalih roba. Bruto domaći proizvod eurozone ponovo ima istu dinamiku kao u pretkriznom razdoblju, (slika 1.1). U Njemačkoj, navećoj ekonomiji eurozone, i Rumunjskoj koja je granična zemlja Europske unije, BDP je u trećem tromjesečju godine porastao za 2,8% i 8,6% respektivno. Rast realnog BDP-a u eurozoni u trećem tromjesečju godine u odnosu na isto razdoblje prošle godine je 2,5% i za 0,2 p.b. je viši u odnosu drugo tromjesečje godine. Prvi put poslije dugo vremena rast u eurozoni je na razini onoga u EU. Nastavljeno je smanjenje stope nezaposlenosti, koja u rujnu iznosi 8,91% (09/2016 = 9,86%) i za 0,14 p.b. je manja u odnosu na lipanj godine. U odnosu na prethodno tromjesečje povećana je i inflacija, i to za 0,2 p.b. i ona je sada na razini od 1,5%. 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ У еврозони је настављен економски раст и додатно је смањена незапосленост. ЕЦБ је одлучила да од јануара године смањи квантитативне олакшице на 30 милијарди ЕUR. Србија биљежи стопу раста нижу од пројектоване, али незапосленост ипак наставља падати. Привредни раст у Хрватској је већи од привредног раста у Србији и Босни и Херцеговини. Инфлација у Хрватској је на нивоу инфлације у нашој земљи. На робном тржишту највиши раст биљежи цијена жељезне руде и нафте, док цијена природног гаса и злата стагнира. Цијене горива су у просјеку расле значајно брже од цијена осталих роба. Бруто домаћи производ еврозоне поново има исту динамику као у преткризном периоду, (графикон 1.1). У Њемачкој, навећој економији еврозоне, и Румунији која је гранична земља Европске уније, БДП је у трећем кварталу године порастао за 2,8% и 8,6% респективно. Раст реалног БДП-а у еврозони у трећем кварталу године у односу на исти период прошле године је 2,5% и за 0,2 п.п. је виши у односу други квартал године. Први пут послије дуго времена раст у еврозони је на нивоу онога у ЕУ. Настављено је смањење стопе незапослености, која у септембру износи 8,91% (09/2016 = 9,86%) и за 0,14 п.п. је мања у односу на јуни године. У односу на претходни квартал повећана је и инфлација, и то за 0,2 п.п. и она је сада на нивоу од 1,5%. Slika 1.1. Stopa rasta BDP-a eurozone Графикон 1.1: Стопа раста БДП-а еврозоне 3,5% 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% Q1 Q2Q3 Q4Q1 Q2Q3 Q4Q1 Q2Q3 Q4Q1 Q2Q3 Q4 Q1Q2Q3 Q4Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3Q4 Q1Q2 Q Izvor: ECB Извор: ЕЦБ 21

22 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Do snažnog rasta u eurozoni je došlo uprkos aprecijaciji deviznog kursa (grafikon 1.2). Nivo kvantitativnih olakšica je bio isti kao i u prethodnom kvartalu, a njihova izmjena je pomjerena za prvo polugodište sljedeće godine 1. ECB je odlučila da nastavi s provođenjem nekonvencionalnih mjera monetarne politike, ali je nivo kvantitativnih olakšica smanjen na 30 milijardi EUR mjesečno. Ova promjena stupa na snagu od januara godine i trajaće do septembra godine. Kreditni rast i rast glavnog monetarnog agregata nije bitno izmijenjen u odnosu na protekli kvartal i cijelu proteklu godinu. Krediti preduzećima, stanovništvu i monetarni agregat M3 su porasli za 2,5%, 2,7% i 5% respektivno (Q/Q-4). The Eurozone experienced a strong growth despite the exchange rate fluctuations (Graph 1.2). The level of quantitative easing was the same as in the previous quarter, and its change was moved/prolonged to the first half of the next year1. The ECB decided to continue the implementation of unconventional monetary policy measures, but the level of quantitative easing reduced to EUR 30 billion a month. This change comes into effect as of January 2018 and will last until September Credit growth and the growth of the main monetary aggregate did not significantly change over the last quarter and during the entire previous year. Corporate loans, household loans and monetary aggregate M3 increased by 2.5%, 2.7% and 5% respectively (Q/Q-4). Grafikon 1.2: Devizni kurs EURUSD Graph 1.2: EURUSD Exchange Rate Devizni kurs (d.s.) 8,0% 1,18 Foreign Exchange Rate (rhs) Stopa promjene, q/q-1 (l.s.) 6,0% 1,16 Rate of Change, q/q-1 (lhs) Stopa promjene, q/q-4 (l.s.) 4,0% 1,14 1,12 Rate of Change, q/q-4 (lhs) 2,0% 1,10 0,0% -2,0% 1,08 1,06 1,04 EUR/USD -4,0% 1,02-6,0% Q4 Q1 Q2 Q ,00 Izvor: ECB Source: ECB Vanjskotrgovinski saldo Bosne i Hercegovine u razmjeni sa Srbijom je u prvih devet mjeseci godine krajnje nepovoljan za našu zemlju. Po veličini izvoza, Bosna i Hercegovina je treće izvozno tržište Srbije, dok s druge strane, BiH nije među prvih pet izvoznika na tržištu Srbije. Jedan od razloga ovakvog nepovoljnog odnosa u razmjeni sa Srbijom je brži razvoj proizvodnih potencijala Srbije prouzrokovan izuzetnim prilivom stranih investicija posebno u proizvodni i izvozni sektor Srbije. Kretanje deviznog kursa nije uticalo na poboljšanje konkurentnosti vanjskotrgovinskog sektora Srbije, jer je u prvih devet mjeseci Srbijanski dinar aprecirao u odnosu na EUR za 3,4%, a u odnosu na dolar za 15,61%. Stepen cjenovne konkurentnosti Srbije u vanjskotrgovinskoj razmjeni u trećem kvartalu godine u odnosu na Bosnu i Hercegovinu (mjereno realnim efektivnim deviznim kursem) determinisali su pored aprecijacije eura i značajno viša inflacija u Srbiji u odnosu na BiH. Iako je stopa rasta realnog BDP u trećem kvartalu godine od 2,1% (grafikon 1.3) ispod projektovane godišnje stope raste od 3% 2, industrijska proizvodnja u Srbiji je i dalje The foreign trade balance of Bosnia and Herzegovina in exchange with Serbia in the first nine months of 2017 was extremely unfavorable for our country. By the size of exports, Bosnia and Herzegovina is the third export market for Serbia, whereas Bosnia and Herzegovina is not among the top five exporters in the Serbian market. One of the reasons for this unfavorable relationship in the exchange with Serbia is the faster development of Serbia s production potential caused by the extraordinary inflow of foreign investments, especially in the Serbia s production and export sector. The exchange rate trends did not affect the competitiveness of Serbia s foreign trade sector, as in the first nine months the Serbian dinar appreciated by 3.4% compared to euro, and by 15.61% compared to dollar. The level of price competitiveness in Serbia s foreign trade in Q3/2017 compared to Bosnia and Herzegovina (measured by the real effective exchange rate) was affected by a significantly higher inflation in Serbia compared to BiH in addition to the appreciation of euro. Although the real GDP growth rate of 2.1% as recorded in Q3/2017 (Graph 1.3) was below the projected annual rate increase of 3% 2, the industrial production in Serbia 22 1 Ova odluka je donijeta na oktobarskom sastanku godine. 2 Prema najnovijoj projekciji Narodne banke Srbije očekivana godišnja stopa rasta realnog BDP u godini je 2%. 1 This decision was issued at the meeting in October According to the latest projection of the National Bank of Serbia, the expected annual real GDP growth rate in 2017 was 2%.

23 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Do snažnog rasta u eurozoni je došlo uprkos aprecijaciji deviznog tečaja (slika 1.2). Razina kvantitativnih olakšica je bila ista kao i u prethodnom tromjesečju, a njihova izmjena je pomjerena za prvo polugodište sljedeće godine 1. ECB je odlučila da nastavi s provedbom nekonvencionalnih mjera monetarne politike, ali je razina kvantitativnih olakšica smanjena na 30 milijardi EUR mjesečno. Ova promjena stupa na snagu od siječnja godine i trajat će do rujna godine. Kreditni rast i rast glavnog monetarnog agregata nije bitno izmijenjen u odnosu na proteklo tromjesečje i cijelu proteklu godinu. Krediti poduzećima, stanovništvu i monetarni agregat M3 su porasli za 2,5%, 2,7% i 5% respektivno (Q/Q-4). До снажног раста у еврозони је дошло упркос апрецијацији девизног курса (графикон 1.2). Ниво квантитативних олакшица је био исти као и у претходном кварталу, а њихова измјена је помјерена за прво полугодиште сљедеће године 1. ЕЦБ је одлучила да настави с провођењем неконвенционалних мјера монетарне политике, али је ниво квантитативних олакшица смањен на 30 милијарди ЕUR мјесечно. Ова промјена ступа на снагу од јануара године и трајаће до септембра године. Кредитни раст и раст главног монетарног агрегата није битно измијењен у односу на протекли квартал и цијелу протеклу годину. Кредити предузећима, становништву и монетарни агрегат М3 су порасли за 2,5%, 2,7% и 5% респективно (Q/Q-4). Slika 1.2: Devizni tečaj EURUSD Графикон 1.2: Девизни курс EURUSD Devizni tečaj (d.s.) 8,0% 1,18 Девизни курс (д.с.) Stopa promjene, q/q-1 (l.s.) 6,0% 1,16 Стопа промјене, q/q-1 (л.с.) Stopa promjene, q/q-4 (l.s.) 4,0% 1,14 1,12 Стопа промјене, q/q-4 (л.с.) 2,0% 1,10 0,0% -2,0% 1,08 1,06 1,04 EUR/USD -4,0% 1,02-6,0% Q4 Q1 Q2 Q ,00 Izvor: ECB Извор: ЕЦБ Vanjskotrgovinski saldo Bosne i Hercegovine u razmjeni sa Srbijom je u prvih devet mjeseci godine krajnje nepovoljan za našu zemlju. Po veličini izvoza, Bosna i Hercegovina je treće izvozno tržište Srbije, dok s druge strane, BiH nije među prvih pet izvoznika na tržištu Srbije. Jedan od razloga ovakvog nepovoljnog odnosa u razmjeni sa Srbijom je brži razvoj proizvodnih potencijala Srbije prouzrokovan izuzetnim priljevom stranih investicija posebno u proizvodni i izvozni sektor Srbije. Kretanje deviznog tečaja nije utjecalo na poboljšanje konkurentnosti vanjskotrgovinskog sektora Srbije, jer je u prvih devet mjeseci srbijanski dinar aprecirao u odnosu na EUR za 3,4%, a u odnosu na dolar za 15,61%. Stupanj cjenovne konkurentnosti Srbije u vanjskotrgovinskoj razmjeni u trećem tromjesečju godine u odnosu na Bosnu i Hercegovinu (mjereno realnim efektivnim deviznim tečajem) determinirali su pored aprecijacije eura i značajno viša inflacija u Srbiji u odnosu na BiH. Iako je stopa rasta realnog BDP u trećem tromjesečju godine od 2,1% (slika 1.3) ispod projektovane godišnje stope rasta od 3% 2, industrijska Спољнотрговински салдо Босне и Херцеговине у размјени са Србијом је у првих девет мјесеци године крајње неповољан за нашу земљу. По величини извоза, Босна и Херцеговина је треће извозно тржиште Србије, док с друге стране, БиХ није међу првих пет извозника на тржишту Србије. Један од разлога оваквог неповољног односа у размјени са Србијом је бржи развој производних потенцијала Србије проузрокован изузетним приливом страних инвестиција посебно у производни и извозни сектор Србије. Кретање девизног курса није утицало на побољшање конкурентности спољнотрговинског сектора Србије, јер је у првих девет мјесеци Србијански динар апрецирао у односу на ЕUR за 3,4%, а у односу на долар за 15,61%. Степен цјеновне конкурентности Србије у вањскотрговинској размјени у трећем кварталу године у односу на Босну и Херцеговину (мјерено реалним ефективним девизним курсем) детерминисали су поред апрецијације евра и значајно виша инфлација у Србији у односу на БиХ. Иако је стопа раста реалног БДП у трећем кварталу године од 2,1% (графикон 1.3) испод пројектоване годишње стопе расте од 3% 2, индустријска 1 Ova odluka je donijeta na sastanku iz listopada godine. 2 Prema najnovijoj projekciji Narodne banke Srbije očekivana godišnja stopa rasta realnog BDP u godini je 2%. 1 Ова одлука је донијета на октобарском састанку године. 2 Према најновијој пројекцији Народне банке Србије очекивана годишња стопа раста реалног БДП у години је 2%. 23

24 CBBiH Bilten CBBH Bulletin vrlo visoka. U odnosu na isti period prošle godine, industrijska proizvodnja u Srbiji je povećana za čak 7,3%, a u odnosu na prosjek godine, veća je za 7,9%. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je pala na istorijski minimum, iznosi 11,8% i za 3,5 p.p. manja je u odnosu na kraj godine. is still very high. Compared to the same period last year, the industrial production in Serbia increased by as much as 7.3%, and compared to the 2016 average it increased by 7.9%. The unemployment rate in Serbia dropped to a historical minimum, amounting to 11.8%, i.e. 3.5 pp lower than at the end of Grafikon 1.3: Odabrane makrovarijable Srbije Graph 1.3: The Selected Macrovariables of Serbia Rast realnog BDP-a Stopa inflacije Stopa nezaposlenosti 30% 25% 20% The Real GDP Growth Inflation Rate Unemployment Rate 15% 10% 5% 0% -5% Q Q Q Izvor: Narodna banka Srbije Source: The National Bank of Serbia Stopa rasta realnog BDP u trećem kvartalu godine u Hrvatskoj je viša od stope rasta u BiH. Rast realnog BDP od 3,3% u trećem kvartalu godine je na nivou rasta u istom periodu prošle godine, kao i u prethodnom kvartalu (grafikon 1.4.). I izvoz i uvoz bilježe rast, s tim da je stopa rasta uvoza značajno viša od stopa rasta izvoza u trećem kvartalu godine. Inflacija je i dalje, u poređenju sa Srbijom vrlo umjerena i na nivou je rasta potrošačkih cijena u Bosni i Hercegovini. Potrošačke cijene su u septembru u odnosu na isti period prošle godine porasle za 1,5%, približno isto onoliko koliko iznosi rast u odnosu na august. Uprkos rastu realnog BDP-a, primarnog novca i najšireg monetaranog agregata (M3) kreditni rast u Hrvatskoj je i dalje oko nule. Primarni novac, M3 i plasmani hrvatskih banaka su na godišnjem nivou porasli u trećem kvartalu godine za 20,2%, 5,3% i -0,7% respektivno. Veliko razmimoilaženje između rasta monetarnih agregata (primarni novac i M3) i nominalnog kreditnog rasta uglavnom je rezultat prodaja nenaplativih plasmana 3. Kretanje robnih cijena u trećem kvartalu godine odlikuje velika raznovrsnost u smjeru i intenzitetu promjene (grafikon 1.5). Najviše su porasle cijene nafte i željezne rude, i to kako u odnosu na isti period prethodne godine tako i u odnosu na isti kvartal. Cijena željezne rude je porasla na 71,53 USD, što predstavlja rast od 26,22% (Q/Q-4) odnosno 23,63 % (Q/Q-1). U odnosu na isti period prošle godine, cijena nafte je porasla za 17,64% na godišnjem nivou. In Croatia, the real GDP growth rate in Q3/2017 was higher than in BiH. The real GDP growth of 3.3% in Q3/2017 was at a same growth level as in the same period last year, as well as in the previous quarter (Graph 1.4). Both exports and imports recorded growth, with the growth rate of imports significantly higher than the growth rate of exports in Q3/2017. Inflation continued the quite moderate trend as compared to Serbia and was at the level of consumer price growth in Bosnia and Herzegovina. In September, the consumer prices increased by 1.5% compared to the same period last year, which was roughly the same as the growth rate compared to August. Despite the growth of real GDP, primary money and the broadest monetary aggregate (M3), the credit growth in Croatia was still around zero. Primary money, M3 and placements of Croatian banks recorded annual increase in Q3/2017 by 20.2%, 5.3% and -0.7% respectively. The major discrepancy between the growth of monetary aggregates (primary money and M3) and nominal credit growth was mainly the result of the sale of nonperforming placements 3. The commodity price trends in Q3/2017 were characterized by a great variety in the direction and intensity of change (Graph 1.5). The oil and iron ore prices increased the most, both in relation to the same period of the previous year and in relation to the same quarter. The iron ore prices rose to USD 71.53, which represents growth of (Q/Q-4) i.e % (Q/Q-1). Compared to the same period of the last year the oil price increased by 17.64% at annual level. 3 Hrvatska narodna banka, Komentar monetarnih kretanja za septembar godine. 3 Croatian National Bank, Commentary on Monetary Trends for September

25 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен proizvodnja u Srbiji je i dalje vrlo visoka. U odnosu na isto razdoblje prošle godine, industrijska proizvodnja u Srbiji je povećana za čak 7,3%, a u odnosu na prosjek godine, veća je za 7,9%. Stopa nezaposlenosti u Srbiji je pala na povijesni minimum, iznosi 11,8% i za 3,5 p.b. manja je u odnosu na kraj godine. производња у Србији је и даље врло висока. У односу на исти период прошле године, индустријска производња у Србији је повећана за чак 7,3%, а у односу на просјек године, већа је за 7,9%. Стопа незапослености у Србији је пала на историјски минимум, износи 11,8% и за 3,5 п.п. мања је у односу на крај године. Slika 1.3: Odabrane makrovarijable Srbije Графикон 1.3: Одабране макроваријабле Србије Rast realnog BDP-a Stopa inflacije Stopa nezaposlenosti 30% 25% 20% Раст реалног БДП-а Стопа инфлације Стопа незапослености 15% 10% 5% 0% -5% Q Q Q Izvor: Narodna banka Srbije Извор: Народна банка Србије Stopa rasta realnog BDP u trećem tromjesečju godine u Hrvatskoj je viša od stope rasta u BiH. Rast realnog BDP od 3,3% u trećem tromjesečju godine je na razini rasta u istom razdoblju prošle godine, kao i u prethodnom tromjesečju (slika 1.4.). I izvoz i uvoz bilježe rast, s tim da je stopa rasta uvoza značajno viša od stopa rasta izvoza u trećem tromjesečju godine. Inflacija je i dalje, u usporedbi sa Srbijom vrlo umjerena i na razini je rasta potrošačkih cijena u Bosni i Hercegovini. Potrošačke cijene su u rujnu u odnosu na isto razdoblje prošle godine porasle za 1,5%, približno isto onoliko koliko iznosi rast u odnosu na kolovoz. Uprkos rastu realnog BDP-a, primarnog novca i najšireg monetaranog agregata (M3) kreditni rast u Hrvatskoj je i dalje oko nule. Primarni novac, M3 i plasmani hrvatskih banaka su na godišnjoj razini porasli u trećem tromjesečju godine za 20,2%, 5,3% i -0,7% respektivno. Veliko razmimoilaženje između rasta monetarnih agregata (primarni novac i M3) i nominalnog kreditnog rasta uglavnom je rezultat prodaja nenaplativih plasmana 3. Kretanje robnih cijena u trećem tromjesečju godine odlikuje velika raznovrsnost u smjeru i intenzitetu promjene (slika 1.5). Najviše su porasle cijene nafte i željezne rude, i to kako u odnosu na isto razdoblje prethodne godine tako i u odnosu na isto tromjesečje. Cijena željezne rude je porasla na 71,53 USD, što predstavlja rast od 26,22% (Q/Q-4) odnosno 23,63 % (Q/Q-1). U odnosu na isto razdoblje prošle godine, cijena nafte je porasla za 17,64% na godišnjoj razini. Стопа раста реалног БДП у трећем кварталу године у Хрватској је виша од стопе раста у БиХ. Раст реалног БДП од 3,3% у трећем кварталу године је на нивоу раста у истом периоду прошле године, као и у претходном кварталу (графикон 1.4.). И извоз и увоз биљеже раст, с тим да је стопа раста увоза значајно виша од стопа раста извоза у трећем кварталу године. Инфлацијa је и даље, у поређењу са Србијом врло умјерена и на нивоу је раста потрошачких цијена у Босни и Херцеговини. Потрошачке цијене су у септембру у односу на исти период прошле године порасле за 1,5%, приближно исто онолико колико износи раст у односу на август. Упркос расту реалног БДП-а, примарног новца и најширег монетараног агрегата (М3) кредитни раст у Хрватској је и даље око нуле. Примарни новац, М3 и пласмани хрватских банака су на годишњем нивоу порасли у трећем кварталу године за 20,2%, 5,3% и -0,7% респективно. Велико размимоилажење између раста монетарних агрегата (примарни новац и М3) и номиналног кредитног раста углавном је резултат продаја ненаплативих пласмана 3. Кретање робних цијена у трећем кварталу године одликује велика разноврсност у смјеру и интензитету промјене (графикон 1.5). Највише су порасле цијене нафте и жељезне руде, и то како у односу на исти период претходне године тако и у односу на исти квартал. Цијена жељезне руде је порасла на 71,53 USD, што представља раст од 26,22% (Q/Q-4) односно 23,63 % (Q/Q-1). У односу на исти период прошле године, цијена нафте је порасла за 17,64% на годишњем нивоу. 3 Hrvatska narodna banka, Komentar monetarnih kretanja za rujan godine. 3 Хрватска народна банка, Коментар монетарних кретања за септембар године. 25

26 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 1.4: Godišnja stopa rasta realnog BDP i vanjske trgovine u Hrvatskoj Graph 1.4: Annual Growth Rates of Real GDP and Foreign Trade in Croatia BDP Izvoz roba i usluga Uvoz roba i usluga 12,0% 10,0% 8,0% GDP Exports of Goods and Services Imports of Goods and Services 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske Source: The Republic of Croatia Bureau of Statistics Značajan relativni rast cijena u odnosu na prethodni kvartal (19,42%) je posljedica niske baze odnosno pada cijena nafte u drugom kvartalu i prvom kvartalu Cijena prirodnog plina gotovo da nije ni mijenjana, a on se na kraju trećeg kvartala godine prodavao po cijeni od 2,96 USD po milionu metrične britanske termalne jedinice. Ni cijena zlata (Q = 1.314,07 USD) na godišnjem nivou nije porasla, a njegova cijena je viša za 4,3% u odnosu na prethodni kvartal. The significant relative increase in prices relative to the previous quarter (19.42%) was the consequence of the low base, i.e. the drop in oil prices in Q2 and Q1 of The price of natural gas remained almost unchanged and at the end of Q3/2017 made USD 2.96 per metric million British thermal unit. The price of gold (Q3/2017 = USD 1,314.07) did not increase either at the annual level, but was higher by 4.3% compared to the previous quarter. Grafikon 1.5: Godišnja stopa rasta robnih cijena Graph 1.5: Annual Growth Rate of Commodity Prices Nafta Prirodni gas Zlato Željezna ruda 120% 100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% Oil Natural Gas Gold Iron Ore -60% Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Source: U prosjeku cijena goriva (Commodity Fuel Index) je porasla značajno više nego ostale robne cijene (Commodity Non- Fuel Price Index). Na godišnjem nivou cijene goriva su u prosjeku veće za 17,7%, dok su ostale robne cijene povećane za 5,65% (Q/Q-1), a isti odnos je zadržan i na kvartalnom nivou (Q/Q-1) 13,4% u odnosu na 4,77%. In average, the Commodity Fuel Index rose considerably more than the Commodity Non-Fuel Price Index. At the annual level, in average, fuel prices were higher by 17.7%, while other commodity prices increased by 5.65% (Q/Q-1), with the quarterly level ratio (Q/Q-1) remaining the same i.e. 13.4% compared to 4.77%. 26

27 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 1.4: Godišnja stopa rasta realnog BDP i vanjske trgovine u Hrvatskoj Графикон 1.4: Годишња стопа раста реалног БДП и спољне трговине у Хрватској BDP Izvoz roba i usluga Uvoz roba i usluga 12,0% 10,0% 8,0% БДП Извоз роба и услуга Увоз роба и услуга 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske Извор: Државни завод за статистику Републике Хрватске Značajan relativni rast cijena u odnosu na prethodno tromjesečje (19,42%) je posljedica niske baze odnosno pada cijena nafte u drugom tromjesečju i prvom tromjesečju Cijena prirodnog plina gotovo da nije ni mijenjana, a on se na kraju trećeg tromjesečja godine prodavao po cijeni od 2,96 USD po milijunu metrične britanske termalne jedinice. Ni cijena zlata (Q = 1.314,07 USD) na godišnjoj razini nije porasla, a njegova cijena je viša za 4,3% u odnosu na prethodno tromjesečje. Значајан релативни раст цијена у односу на претходни квартал (19,42%) је посљедица ниске базе односно пада цијена нафте у другом кварталу и првом кварталу Цијена природног гаса готово да није ни мијењана, а он се на крају трећег квартала године продавао по цијени од 2,96 USD по милиону метричне британске термалне јединице. Ни цијена злата (Q = 1.314,07 USD) на годишњем нивоу није порасла, а његова цијена је виша за 4,3% у односу на претходни квартал. Slika 1.5: Godišnja stopa rasta robnih cijena Графикон 1.5: Годишња стопа раста робних цијена Nafta Prirodni gas Zlato Željezna ruda 120% 100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% Нафта Природни гас Злато Жељезна руда -60% Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Извор: U prosjeku cijena goriva (Commodity Fuel Index) je porasla značajno više nego ostale robne cijene (Commodity Non- Fuel Price Index). Na godišnjoj razini cijene goriva su u prosjeku veće za 17,7%, dok su ostale robne cijene povećane za 5,65% (Q/Q-1), a isti odnos je zadržan i na tromjesečnoj razini (Q/Q-1) 13,4% u odnosu na 4,77%. У просјеку цијена горива (Commodity Fuel Index) је порасла значајно више него остале робне цијене (Commodity Non-Fuel Price Index). На годишњем нивоу цијене горива су у просјеку веће за 17,7%, док су остале робне цијене повећанe за 5,65% (Q/Q-1), а исти однос је задржан и на кварталном нивоу (Q/Q-1) 13,4% у односу на 4,77%. 27

28 CBBiH Bilten CBBH Bulletin REALNI SEKTOR Treći kvartal godine, posmatrano na godišnjem nivou, karakteriše značajan rast industrijske proizvodnje, slijedom porasta aktivnosti prerađivačke industrije i rudarstva. Višegodišnji trend pada cijena je prekinut početkom tekuće godine, te na kraju septembra godišnja inflacija iznosi 1,6%, što je najviša stopa inflacije od kraja godine. Prema administrativnim podacima, nastavljen je trend pada broja nezaposlenih i rasta broja zaposlenih. Na kraju prethodne godine zapažen je izraženiji rast neto plate koji je nastavljen i u tekućoj godini. 2.1 Bruto društveni proizvod Prema posljednjim podacima Agencije za statistiku (BHAS) 4, u drugom kvartalu godine rast realnog BDP-a posmatrano na godišnjem nivou je 1,7%, što je već jedanaesti uzastopni kvartal da se bilježi pozitivni rast ovoga pokazatelja (grafikon 2.1). U odnosu na isti kvartal prethodne godine, rast realnog BDP-a je niži za 0,9%, ponajviše kao rezultat vremenskih neprilika koje su se snažno odrazile na poljoprivredu te proizvodnju električne energije. Nadalje, značajniji rast ekonomske aktivnosti izostao je kao posljedica smanjenja infrastrukturnog ulaganja i sporijeg provođenja strukturnih reformi. 2. REAL SECTOR The third quarter of 2017, observed on annual basis, was marked by a significant growth of industrial production, following the activity increase in the processing/manufacturing and mining industries. The multiannual price drop trend stopped at the beginning of the current year, and the annual inflation at the end of September was 1.6% - the highest inflation rate since the end of According to administrative data, the drop in unemployment and the growth in employment continued. At the end of the previous year, there was a notable increase in net salaries, which continued in the current year. 2.1 Gross Domestic Product According to the latest data from the Agency for Statistics (BHAS)4, in the second quarter of 2017 the real GDP growth was 1.7% when observed on annual level, which was the eleventh consecutive quarter with a positive growth of this indicator (Graph 2.1). Compared to the same quarter of the previous year, the relative GDP growth was lower by 0.9%, mainly as a result of bad weather conditions that had a strong impact on agriculture and electricity production. Furthermore, the economic activity did not significantly grow as a consequence of the decline in infrastructural investments and the slower implementation of structural reforms. Grafikon 2.1: Godišnje promjene realnog BDP-a Graph 2.1: Annual Changes of Real GDP Realni BDP - na kvartalnom nivou 5,0% 4,0% Real GDP - at the quarterly level Godišnje promjene/annual changes 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: BHAS Source: BHAS 28 4 Službeni podaci BDP-a su revidirani prema novoj metodologiji Evropskog sistema nacionalnih računa (ESA 2010), dok je u prethodnim godinama bio aktuelan metodološki okvir ESA 95. Revizija uključuje sljedeće elemente metodoloških poboljšanja: prikazivanje izdataka za istraživanje i razvoj kao investicije, proizvodnju softvera u vlastitoj režiji, alokaciju bruto vrijednosti proizvodnje Centralne banke, te poboljšanja u obračunu neživotnog osiguranja. U okviru revizije, napravljena su dodatna metodološka poboljšanja zbog korištenja boljih izvora podataka. 4 The official GDP data have been revised as per the new methodology of the European System of National Accounts 2010 (ESA 2010), whereas the methodological framework ESA 95 was applied in the previous period. The revision included the following elements of methodological improvement: definition of research and development costs as investments, creation of software by itself, allocation of gross production value of the Central Bank, and the improvement in the calculation of non-life insurance. Additional methodological improvements have been made within the revision, due to the access to better data sources.

29 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен REALNI SEKTOR Treće tromjesečje godine, promatrano na godišnjoj razini, karakterizira značajan rast industrijske proizvodnje, slijedom porasta aktivnosti prerađivačke industrije i rudarstva. Višegodišnji trend pada cijena je prekinut početkom tekuće godine, te na kraju rujna godišnja inflacija iznosi 1,6%, što je najviša stopa inflacije od kraja godine. Prema administrativnim podacima, nastavljen je trend pada broja nezaposlenih i rasta broja zaposlenih. Na kraju prethodne godine zapažen je izraženiji rast neto plaće koji je nastavljen i u tekućoj godini. 2.1 Bruto društveni proizvod Prema posljednjim podacima Agencije za statistiku (BHAS) 4, u drugom tromjesečju godine rast realnog BDP-a promatrano na godišnjoj razini je 1,7%, što je već jedanaesto uzastopno tromjesečje da se bilježi pozitivni rast ovoga pokazatelja (slika 2.1). U odnosu na isto tromjesečje prethodne godine, rast realnog BDP-a je niži za 0,9%, ponajviše kao rezultat vremenskih neprilika koje su se snažno odrazile na poljoprivredu te proizvodnju električne energije. Nadalje, značajniji rast ekonomske aktivnosti izostao je kao posljedica smanjenja infrastrukturnog ulaganja i sporije provedbe strukturnih reformi. 2. РЕАЛНИ СЕКТОР Трећи квартал године, посматрано на годишњем нивоу, карактерише значајан раст индустријске производње, слиједом пораста активности прерађивачке индустрије и рударства. Вишегодишњи тренд пада цијена је прекинут почетком текуће године, те на крају септембра годишња инфлација износи 1,6%, што је највиша стопа инфлације од краја године. Према административним подацима, настављен је тренд пада броја незапослених и раста броја запослених. На крају претходне године запажен је израженији раст нето плате који је настављен и у текућој години. 2.1 Бруто друштвени производ Према посљедњим подацима Агенције за статистику (БХАС) 4, у другом кварталу године раст реалног БДП-а посматрано на годишњeм нивоу је 1,7% што је већ једанаести узастопни квартал да се биљежи позитивни раст овога показатеља (графикон 2.1). У односу на исти квартал претходне године, раст реалног БДП-а је нижи за 0,9%, понајвише као резултат временских неприлика које су се снажно одразиле на пољопривреду те производњу електричне енергије. Надаље, значајнији раст економске активности изостао је као посљедица смањења инфраструктурног улагања и споријег провођења структурних реформи. Slika 2.1: Godišnje promjene realnog BDP-a Графикон 2.1: Годишње промјене реалног БДП-а Realni BDP - na tromjesečnoj razini 5,0% 4,0% Реални БДП - на кварталном нивоу Godišnje promjene/годишње промјене 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС 4 Službeni podaci BDP-a su revidirani prema novoj metodologiji Europskog sustava nacionalnih računa (ESA 2010), dok je u prethodnim godinama bio aktualan metodološki okvir ESA 95. Revizija uključuje sljedeće elemente metodoloških poboljšanja: prikazivanje izdataka za istraživanje i razvoj kao investicije, proizvodnju softvera u vlastitoj režiji, alokaciju bruto vrijednosti proizvodnje Centralne banke, te poboljšanja u obračunu neživotnog osiguranja. U okviru revizije, napravljena su dodatna metodološka poboljšanja zbog korištenja boljih izvora podataka. 4 Службени подаци БДП-а су ревидирани према новој методoлогији Европског система националних рачуна (ESA 2010), док је у претходним годинама био актуелан методолошки оквир ESA 95. Ревизија укључује сљедеће елементе методолошких побољшања: приказивање издатака за истраживање и развој као инвестиције, производњу софтвера у властитој режији, алокацију бруто вриједности производње Централне банке, те побољшања у обрачуну неживотног осигурања. У оквиру ревизије, направљена су додатна методолoшка побољшања због коришћења бољих извора података. 29

30 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Prema područjima klasifikacije djelatnosti u drugom kvartalu tekuće godine, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, značajni rast bruto dodane vrijednosti zabilježen je u sljedećim djelatnostima: vađenje ruda i kamena (9,7%), trgovina na veliko i malo (6,2%), finansijske djelatnosti (3,9%), te prerađivačka industrija (3,1%). Na drugoj strani, značajan pad realne bruto dodane vrijednosti zabilježen je u djelatnosti poljoprivrede (-7,8%), što je isključivo uzrokovano manjim obimom ekonomske aktivnosti ove djelatnosti. Iako je bruto dodana vrijednost proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom nominalno porasla (13,1%), realni pad od 1,2% ukazuje na negativan cjenovni efekt. Također, cjenovni efekt je uzrokovao pad realne bruto dodane vrijednosti u djelatnostima građevinarstva (-1,2%) te prevoza i skladištenja (-0,8%). In reference to the activity classification, in the second quarter of the current year as compared to the same quarter of the previous year, the gross value added significantly increased in the following activities: mining and quarrying (9.7%), wholesale and retail trade (6.2%), financial activities (3.9%) and the processing industry (3.1%). On the other hand, a significant decrease in real gross value added was recorded in agriculture (-7.8%), which was solely the consequence of the lower volume of economic activity of this field. Although the gross value added of the electric power production increased nominally (13.1%), the real decline of 1.2% indicates a negative price effect. The price effect also caused a fall in real gross value added in construction (-1.2%) and transport and storage activities (-0.8%). 2.2 Industrijska proizvodnja Industrijska proizvodnja, kao jedan od najvažnijih kratkoročnih pokazatelja ekonomske aktivnosti koji se, također, koristi kako bi se dobila ranija slika o ukupnim kretanjima BDP-a, u trećem kvartalu godine, posmatrano na godišnjem nivou, porasla je za 5,5% (grafikon 2.2). Posmatrano prema područjima djelatnosti, nosioci rasta industrijske proizvodnje u trećem kvartalu, u odnosu na isti period prethodne godine, jesu prerađivačka industrija (8,4%) 5, te rudarstvo (3,5%), dok proizvodnja i distribucija električne energije i plina bilježi pad (-2,1%). Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje 2.2 Industrial Production Industrial production, as one of the most important short-term indicators of economic activity, which is also used to obtain an earlier picture of overall GDP trends, when observed on annual level, grew by 5.5% in the third quarter of 2017 (Graph 2.2). Observed by the area of activity, the industrial production growth rates in the second quarter were recorded in the processing industry (8.4%)5 and mining (3.5%), while the production and distribution of electricity and gas decreased (-2.1%). Graph 2.2: Annual Changes of Industrial Production Index Industrijska proizvodnja - kvartalne stope (Q/Q-4) 8,0% 6,0% Industrial Production - Quarterly Rates (Q/Q-4) 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% -4,0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BHAS Source: BHAS Kada se navedeni rast industrijske proizvodnje (5,5%) posmatra po glavnim grupama industrijskih proizvoda (tabela 2.1) može se zaključiti da su u trećem kvartalu nosioci rasta intermedijarni proizvodi, netrajni proizvodi za široku potrošnju te kapitalni proizvodi. Pri tome su nosioci rasta u okviru intermedijarnih proizvoda proizvodnja When the referenced industrial production growth (5.5%) is observed in the main groups of industrial products (Table 2.1), it implies that intermediate products, non-durable consumer goods and capital goods led the growth in the third quarter. At the same time, in the area of intermediate products, the production of paper (growth of 53.9%) and the 5 Doprinos ove djelatnosti ukupnom rastu industrijske proizvodnje iznosi 3,7 p.p. 5 The contribution of this activity to the overall industrial production growth is 3.7 pp. 30

31 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Prema područjima klasifikacije djelatnosti u drugom tromjesečju tekuće godine, u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine, značajni rast bruto dodane vrijednosti zabilježen je u sljedećim djelatnostima: vađenje ruda i kamena (9,7%), trgovina na veliko i malo (6,2%), financijske djelatnosti (3,9%), te prerađivačka industrija (3,1%). Na drugoj strani, značajan pad realne bruto dodane vrijednosti zabilježen je u djelatnosti poljoprivrede (-7,8%), što je isključivo uzrokovano manjim obujmom ekonomske aktivnosti ove djelatnosti. Iako je bruto dodana vrijednost proizvodnje i opskrbe električnom energijom nominalno porasla (13,1%), realni pad od 1,2% ukazuje na negativan cjenovni učinak. Također, cjenovni učinak je uzrokovao pad realne bruto dodane vrijednosti u djelatnostima građevinarstva (-1,2%) te prijevoza i skladištenja (-0,8%). Према подручјима класификације дјелатности у другом кварталу текуће године, у односу на исти квартал претходне године, значајни раст бруто додане вриједности забиљежен је у сљедећим дјелатностима: вађење руда и камена (9,7%), трговина на велико и мало (6,2%), финансијске дјелатности (3,9%), те прерађивачка индустрија (3,1%). На другој страни, значајан пад реалне бруто додане вриједности забиљежен је у дјелатности пољопривреде (-7,8%), што је искључиво узроковано мањим обимом економске активности ове дјелатности. Иако је бруто додана вриједност производње и снабдијевања електричном енергијом номинално порасла (13,1%), реални пад од 1,2% указује на негативан цјеновни ефект. Такође, цјеновни ефект је узроковао пад реалне бруто додане вриједности у дјелатностима грађевинарства (-1,2%) те превоза и складиштења (-0,8%). 2.2 Industrijska proizvodnja Industrijska proizvodnja, kao jedan od najvažnijih kratkoročnih pokazatelja ekonomske aktivnosti koji se, također, koristi kako bi se dobila ranija slika o ukupnim kretanjima BDP-a, u trećem tromjesečju godine, promatrano na godišnjoj razini, porasla je za 5,5% (slika 2.2). Promatrano prema područjima djelatnosti, nositelji rasta industrijske proizvodnje u trećem tromjesečju, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, jesu prerađivačka industrija (8,4%) 5, te rudarstvo (3,5%), dok proizvodnja i distribucija električne energije i plina bilježi pad (-2,1%). Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje 2.2 Индустријска производња Индустријска производња, као један од најважнијих краткорочних показатеља економске активности који се, такође, користи како би се добила ранија слика о укупним кретањима БДП-а, у трећем кварталу године, посматрано на годишњем нивоу, порасла је за 5,5% (графикон 2.2). Посматрано према подручјима дјелатности, носиоци раста индустријске производње у трећем кварталу, у односу на исти период претходне године, јесу прерађивачка индустрија (8,4%) 5, те рударство (3,5%), док производња и дистрибуција електричне енергије и гаса биљежи пад (-2,1%). Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске производње Industrijska proizvodnja - tromjesečne stope (Q/Q-4) 8,0% 6,0% Индустријска производња - кварталне стопе (Q/Q-4) 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% -4,0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС Kada se navedeni rast industrijske proizvodnje (5,5%) promatra po glavnim grupama industrijskih proizvoda (tablica 2.1) može se zaključiti da su u trećem tromjesečju nositelji rasta intermedijarni proizvodi, netrajni proizvodi za široku potrošnju te kapitalni proizvodi. Pri tome su nositelji rasta u okviru intermedijarnih proizvoda Када се наведени раст индустријске производње (5,5%) посматра по главним групама индустријских производа (табела 2.1) може се закључити да су у трећем кварталу носиоци раста интермедијарни производи, нетрајни производи за широку потрошњу те капитални производи. При томе су носиоци раста у оквиру интермедијарних 5 Doprinos ove djelatnosti ukupnom rastu industrijske proizvodnje iznosi 3,7 p.b. 5 Допринос ове дјелатности укупном расту индустријске производње износи 3,7 п.п. 31

32 CBBiH Bilten CBBH Bulletin papira (rast 53,9%), te proizvodnja tekstila (35,0%), dok je u okviru netrajnih proizvoda za široku potrošnju navjeći rast zabilježen u odjeljku proizvodnje pića (16,0%). Rast kapitalnih proizvoda je ponajviše pod uticajem povećanja proizvodnje gotovih metalnih proizvoda, osim mašina i opreme (rast 9,8%), uz rast izvoza na kraju trećeg kvartala od 18,4% 6. production of textiles (35.0%) led the growth, whereas in the area of non-durable consumer goods, the highest growth was recorded in the beverage production (16.0%). The growth of capital goods was mostly affected by the increase in output of finished metal products, except machinery and equipment (growth of 9.8%), with the 18.4% 6 growth of exports at the end of the third quarter. Tabela 2.1: Godišnje stope rasta glavnih industrijskih grupa (Q/Q-4) Energija (33,9 %) Energy (33,9%) Glavne industrijske grupe (učešće u industriji) Main Industrial Groups (Share in Industry) Intermedijarni proizvodi (30,7 %) Intermediate Products (30,7%) Netrajni proizvodi za široku potrošnju (22,4 %) Non-durable Consumer Goods (22,4%) Kapitalni proizvodi (9,8 %) Capital Products (9,8%) Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,2%) Durable Consumer Goods (3,2%) Izvor: BHAS Table 2.1: Annual Growth Rates of the Main Industrial Groups (Q/Q-4) Industrijska proivodnja Industrial Production Izvoz Exports Uvoz Imports -0,6 % 51,2 % 21,6 % 9,4 % 28,5 % 16,8 % 7,6 % 16,9 % 5,9 % 9,0 % 13,7 % 23,8 % 4,3 % 11,9 % -1,6 % Source: BHAS U okviru trajnih proizvoda za široku potrošnju ostvaren je rast, s tim da je doprinos rastu industrijske proizvodnje zanemariv (0,1 p.p.) zbog niskog udjela ove vrste proizvoda u ukupnoj industrijskoj proizvodnji (grafikon 2.3). Proizvodnja namještaja kao najvažnija djelatnost unutar navedene grupe bilježi rast proizvodnje na godišnjem nivou (4,6%), uz rast izvoza na kraju trećeg kvartala od 7,0%. Nadalje, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju je u prvih devet mjeseci tekuće godine ostvarila suficit u vanjskotrgovinskoj razmjeni 7, dok su sve ostale industrijske grupe zabilježile značajne deficite. Također, navedena djelatnost bilježi smanjenje uvoza u odnosu na isti period prethodne godine, naspram ostalih glavnih grupa koje još uvijek bilježe ubrzan rast uvoza. Pad industrijske proizvodnje bilježi grupa s najvećim udjelom u industrijskoj proizvodnji u okviru koje uz već navedni pad proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom (pad 2,1%), i proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda bilježi pad od 2,7%. Zaključno s posljednjim dostupnim podacima u momentu pisanja ovog izvještaja (s kraja augusta) kumulativna neto proizvodnja električne energije u godini je niža za 5,5% u odnosu na isti period prethodne godine. Dok termoelektrane bilježe značajan rast proizvodnje (10,6%) u odnosu na isti period prethodne godine, ukupan pad proizvodnje električne enegije je pod uticajem smanjenja proizvodnje hidroelektrana (pad 34,4%). Nepovoljni vremenski uslovi su rezultirali smanjenjem izvoza električne energije od 19,6 % (izraženog u gigavatsatima), uz istovremeni porast uvoza (2,7%). Navedeni pokazatelji ukazuju na značaj ulaganja u obnovljive izvore energije koji ne samo podižu svijest o očuvanju okoline, već i diverzifikuju rizik poslovanja preduzeća koja su najvećim dijelom u javnom vlasništvu. Growth was recorded in the area of durable consumer goods, with a negligible contribution to the growth of industrial production (0.1 pp) due to the low share of this type of products in the total industrial production (Graph 2.3). Manufacture of furniture as the most important activity within the mentioned group recorded the production growth on annual basis (4.6%), with 7.0% of the export growth at the end of the third quarter. Furthermore, the production of durable consumer goods in the first nine months of the current year achieved a surplus in foreign trade 7, while all other industrial groups recorded significant deficits. Also, the mentioned activity recorded a decrease in imports compared to the same period of the previous year, as compared to other major groups that still recorded a rapid growth in imports. The decline in industrial production is recorded in the group with the largest share in industrial production where, in addition to the already mentioned drop in production and supply of electricity (2.1% drop), the production of coke and refined petroleum products dropped by 2.7%. In concurrence with the latest available data at the moment of writing this report (the end of August), the cumulative net electricity production in 2017 was lower by 5.5% compared to the same period of the previous year. While thermal power plants recorded a significant increase in production (10.6%) in relation to the same period of the previous year, the total decline in electricity generation was under the influence of a decrease in hydropower production (34.4% decrease). Adverse weather conditions caused 19.6% decrease in electricity exports (expressed in gigawatt hours), with a simultaneous increase in imports (2.7%). These indicators point to the importance of investing in renewable energy sources that not only raise environmental awareness, but also diversify the risk of business operations that are largely publicly owned BHAS, Statistika robne razmjene BiH s inostranstvom, januar-septembar godine 7 Prema podacima BHAS na kraju trećeg kvartala godine suficit navedene grupe iznosi 433,3 miliona KM. 6 BHAS, Statistics of trade between BH and foreign countries, January - September godine 7 According to BHAS, at the end of the third quarter of 2017, the surplus of this group made BAM million.

33 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен proizvodnja papira (rast 53,9%), te proizvodnja tekstila (35,0%), dok je u okviru netrajnih proizvoda za široku potrošnju navjeći rast zabilježen u odjeljku proizvodnje pića (16,0%). Rast kapitalnih proizvoda je ponajviše pod utjecajem povećanja proizvodnje gotovih metalnih proizvoda, osim strojeva i opreme (rast 9,8%), uz rast izvoza na kraju trećeg tromjesečja od 18,4% 6. производа производња папира (раст 53,9%), те производња текстила (35,0%), док је у оквиру нетрајних производа за широку потрошњу навјећи раст забиљежен у одјељку производње пића (16,0%). Раст капиталних производа је понајвише под утицајем повећања производње готових металних производа, осим машина и опреме (раст 9,8%), уз раст извоза на крају трећег квартала од 18,4% 6. Tablica 2.1: Godišnje stope rasta glavnih industrijskih grupa (Q/Q-4) Energija (33,9 %) Енергија (33,9 %) Glavne industrijske grupe (udio u industriji) Главне индустријске групе (удио у индустрији) Intermedijarni proizvodi (30,7 %) Интермедијарни производи (30,7 %) Netrajni proizvodi za široku potrošnju (22,4 %) Нетрајни производи за широку потрошњу (22,4 %) Kapitalni proizvodi (9,8 %) Капитални производи (9,8 %) Trajni proizvodi za široku potrošnju (3,2%) Трајни производи за широку потрошњу (3,2%) Izvor: BHAS Табела 2.1: Годишња стопа раста главних индустријских група (Q/Q-4) Industrijska proivodnja Индустријска производња Izvoz Извоз Uvoz Увоз -0,6 % 51,2 % 21,6 % 9,4 % 28,5 % 16,8 % 7,6 % 16,9 % 5,9 % 9,0 % 13,7 % 23,8 % 4,3 % 11,9 % -1,6 % Извор: БХАС U okviru trajnih proizvoda za široku potrošnju ostvaren je rast, s tim da je doprinos rastu industrijske proizvodnje zanemariv (0,1 p.b.) zbog niskog udjela ove vrste proizvoda u ukupnoj industrijskoj proizvodnji (slika 2.3). Proizvodnja namještaja kao najvažnija djelatnost unutar navedene grupe bilježi rast proizvodnje na godišnjoj razini (4,6%), uz rast izvoza na kraju trećeg tromjesečja od 7,0%. Nadalje, proizvodnja trajnih proizvoda za široku potrošnju je u prvih devet mjeseci tekuće godine ostvarila suficit u vanjskotrgovinskoj razmjeni 7, dok su sve ostale industrijske grupe zabilježile značajne deficite. Također, navedena djelatnost bilježi smanjenje uvoza u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, naspram ostalih glavnih grupa koje još uvijek bilježe ubrzan rast uvoza. Pad industrijske proizvodnje bilježi grupa s najvećim udjelom u industrijskoj proizvodnji u okviru koje uz već navedni pad proizvodnje i opskrbe električnom energijom (pad 2,1%), i proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda bilježi pad od 2,7%. Zaključno s posljednjim dostupnim podacima u momentu pisanja ovog izvješća (s kraja kolovoza) kumulativna neto proizvodnja električne energije u godini je niža za 5,5% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine. Dok termoelektrane bilježe značajan rast proizvodnje (10,6%) u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, ukupan pad proizvodnje električne enegije je pod utjecajem smanjenja proizvodnje hidroelektrana (pad 34,4%). Nepovoljni vremenski uvjeti su rezultirali smanjenjem izvoza električne energije od 19,6 % (izraženog u gigavatsatima), uz istodobni porast uvoza (2,7%). Navedeni pokazatelji ukazuju na značaj ulaganja u obnovljive izvore energije koji ne samo podižu svijest o očuvanju okoline, već i diverzificiraju rizik poslovanja poduzeća koja su najvećim dijelom u javnom vlasništvu. У оквиру трајних производа за широку потрошњу остварен је раст, с тим да је допринос расту индустријске производње занемарив (0,1 п.п.) због ниског учешћа ове врсте производа у укупној индустријској производњи (графикон 2.3). Производња намјештаја као најважнија дјелатност унутар наведене групе биљежи раст производње на годишњем нивоу (4,6%), уз раст извоза на крају трећег квартала од 7,0%. Надаље, производња трајних производа за широку потрошњу је у првих девет мјесеци текуће године остварила суфицит у спољнотрговинској размјени 7, док су све остале индустријске групе забиљежиле значајне дефиците. Такође, наведена дјелатност биљежи смањење увоза у односу на исти период претходне године, наспрам осталих главних група које још увијек биљеже убрзан раст увоза. Пад индустријске производње биљежи група с највећим учешћем у индустријској производњи у оквиру које уз већ наведни пад производње и снабдијевања електричном енергијом (пад 2,1%), и производња кокса и рафинираних нафтних производа биљежи пад од 2,7%. Закључно с посљедњим доступним подацима у моменту писања овог извјештаја (с краја августа) кумулативна нето производња електричне енергије у години је нижа за 5,5% у односу на исти период претходне године. Док термоелектране биљеже значајан раст производње (10,6%) у односу на исти период претходне године, укупан пад производње електричне енегије је под утицајем смањења производње хидроелектрана (пад 34,4%). Неповољни временски услови су резултирали смањењем извоза електричне енергије од 19,6 % (израженог у гигаватчасовима), уз истовремени пораст увоза (2,7%). Наведени показатељи указују на значај улагања у обновљиве изворе енергије који не само подижу свијест о очувању околине, већ и диверзификују ризик пословања предузећа која су највећим дијелом у јавном власништву. 6 BHAS, Statistika robne razmjene BiH s inozemstvom, siječanj-rujan godine 7 Prema podacima BHAS na kraju trećeg tromjesečja godine suficit navedene grupe iznosi 433,3 milijuna KM. 6 БХАС, Статистика робне размјене БиХ с иностранством, јануар - септембар године 7 Према подацима БХАС на крају трећег квартала године суфицит наведене групе износи 433,3 милиона КМ. 33

34 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.3: Doprinos godišnjoj stopi rasta industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Graph 2.3: Contribution to the Annual Growth Rate of Industrial Production (Q/Q-4) Energija 3,5 Energy Intermedijarni proizvodi Netrajni proizvodi za široku potrošnju Kapitalni proizvodi Trajni proizvodi za široku potrošnju u procentnim poenima/in percentage points 3,0 2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0 Intermediate Products Non-durable Consumer Goods Capital Products Durable Consumer Goods -0,5 III tromjesečje 2017./III quarter 2017 Izvor: CBBiH Source: CBBH Indeks prometa industrije ukazuje da vrijednost prometa industrije prati sličan trend kao indeks industrijske proizvodnje, s tim da je vidljiv kratki vremenski zaostatak industrijske proizvodnje za prodajom, slijedom poslovnog planiranja novih narudžbi, te promjene nivoa zaliha robe (grafikon 2.4). Posmatrajući ukupan promet industrije po industrijskim grupama na kraju trećeg kvartala sve glavne grupe su ostvarile godišnji rast prometa, koji je najizraženiji za intermedijarne proizvode čiji doprinos ukupnom rastu (13%) u trećem kvartalu iznosi 7,0%. Ukupna prodaja na domaćem tržištu u prvih devet mjeseci tekuće godine je ostvarila godišnji rast (3,0%), s tim da je izraženiji rast prisutan od prodaje na stranom tržištu (16,2%). The industry turnover index indicates that the value of industry turnover followed a similar trend as the industrial production index, with a short lag of industrial production behind sales, due to the planning of new orders and changing of stock levels (Graph 2.4). When it comes to the total industry turnover viewed by industrial groups at the end of the third quarter, all major groups achieved annual growth in turnover, mostly pronounced in intermediate products which contributed with 7.0% to total growth (13%) in the third quarter. Total domestic sales in the first nine months of the current year recorded annual growth (3.0%), with more pronounced growth in the foreign market sales (16.2%). Grafikon 2.4: Godišnja stopa rasta prometa industrije i industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Graph 2.4: Annual Growth Rate of Industrial Turnover and Industrial Production (Q/Q-4) Indeks prometa industrije Indeks industrijske proizvodnje 20,0% 15,0% Industrial Turnover Index Industrial Production Index 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% Izvor: BHAS Source: BHAS 34

35 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.3: Doprinos godišnjoj stopi rasta industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Графикон 2.3: Допринос годишњој стопи раста индустријске производње (Q/Q-4) Energija 3,5 Енергија Intermedijarni proizvodi Netrajni proizvodi za široku potrošnju Kapitalni proizvodi Trajni proizvodi za široku potrošnju u postotnim bodovima/у процентним поенима 3,0 2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0 Интермедијарни производи Нетрајни производи за широку потрошњу Капитални производи Трајни производи за широку потрошњу -0,5 III tromjesečje 2017./III kvartal Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Indeks prometa industrije ukazuje da vrijednost prometa industrije prati sličan trend kao indeks industrijske proizvodnje, s tim da je vidljiv kratki vremenski zaostatak industrijske proizvodnje za prodajom, slijedom poslovnog planiranja novih narudžbi, te promjene razine zaliha robe (slika 2.4). Promatrajući ukupan promet industrije po industrijskim grupama na kraju trećeg tromjesečja sve glavne grupe su ostvarile godišnji rast prometa, koji je najizraženiji za intermedijarne proizvode čiji doprinos ukupnom rastu (13%) u trećem tromjesečju iznosi 7,0%. Ukupna prodaja na domaćem tržištu u prvih devet mjeseci tekuće godine je ostvarila godišnji rast (3,0%), s tim da je izraženiji rast prisutan od prodaje na stranom tržištu (16,2%). Индекс промета индустрије указује да вриједност промета индустрије прати сличан тренд као индекс индустријске производње, с тим да је видљив кратки временски заостатак индустријске производње за продајом, слиједом пословног планирања нових наруџби, те промјене нивоа залиха робе (графикон 2.4). Посматрајући укупан промет индустрије по индустријским групама на крају трећег квартала све главне групе су оствариле годишњи раст промета, који је најизраженији за интермедијарне производе чији допринос укупном расту (13%) у трећем кварталу износи 7,0%. Укупна продаја на домаћем тржишту у првих девет мјесеци текуће године је остварила годишњи раст (3,0%), с тим да је израженији раст присутан од продаје на страном тржишту (16,2%). Slika 2.4: Godišnja stopa rasta prometa industrije i industrijske proizvodnje (Q/Q-4) Графикон 2.4: Годишња стопа раста промета индустрије и индустријске производње (Q/Q-4) Indeks prometa industrije Indeks industrijske proizvodnje 20,0% 15,0% Индекс промета индустрије Индекс индустријске производње 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% Izvor: BHAS Извор: БХАС 35

36 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Cijene Nakon smanjenja prosječnih potrošačkih cijena u drugom i početkom trećeg kvartala tekuće godine, u septembru se bilježi povećanje prosječnih cijena na mjesečnom nivou (grafikon 2.5). Ključni uticaj na mjesečno kretanje cijena u trećem kvartalu imaju cijene u odjeljku prevoza, hrane i pića, te odjeće i obuće gdje je izražena značajna promjena cijena. U odnosu na isti period prethodne godine, najznačajniji porast je ostvaren upravo u odjeljcima transporta, hrane i piće, te alkoholnih pića i duhana slijedom kontinuiranog povećanja trošarina za ovu grupu proizvoda. Mjesečno kretanje cijena uticalo je da u trećem kvartalu stopa inflacije u odnosu na prethodni kvartal bude -0,7%, dok je u odnosu na treći kvartal godine zabilježen rast cijena od 1,1%. 2.3 Prices After a decrease in the average consumer prices in the second and early third quarter of the current year, the average monthly prices increased in September (Graph 2.5). The monthly price fluctuations in the third quarter were mostly affected by prices in the area of transport, food and beverage, as well as in the area of clothing and footwear where significant price changes were reported. Compared to the same period last year, the most significant growth was recorded in the areas of transport, food and beverage, alcoholic beverages and tobacco, due to a continuous increase in excises for this group of products. Monthly price fluctuations affected the third quarter s inflation rate by -0.7%, but compared to the third quarter of 2016 the price increase was 1.1%. Grafikon 2.5: Promjene u nivou cijena Graph 2.5: Changes in the Price Level Mjesečni rast Mjesečni rast na godišnjem nivou 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% -2,0% Monthly Growth Monthly Growth at the Annual Level -2,5% Izvor: BHAS Source: BHAS Na kraju trećeg kvartala većina prosječnih cijena je smanjena u odnosu na prethodni kvartal, s tim da je najizraženiji pad zabilježen u julu i augustu. Na kraju trećeg kvartala zabilježeno je smanjenje cijena odjeće i obuće (-3,0%), te smanjenje cijena hrane i pića (-0,5%), te prevoza (-0,3%). Blagi rast prosječnih cijena, koji je izražen u odjeljcima alkoholnih pića i duhana (1,6%), te stanovanja i režijskih troškova (0,7%). Posmatrajući promjenu cijena u odnosu na isti period prethodne godine (grafikon 2.6), u trećem kvartalu najznačajniji porast cijena bilježi odjeljak transporta (4,0%), kao rezultat povećanja prosječnih cijena nafte na svjetskom tržištu od 19,4%, te cijene hrane i pića (1,2%) slijedom nepovoljnih vremenskih uslova u tekućoj godini. Na drugoj strani, cijene odjeće i obuće na godišnjem nivou i dalje bilježe visoke stope pada (-8,4%). At the end of the third quarter, most of the average prices were down compared to the previous quarter, with the most notable decrease in July and August. At the end of the third quarter there was a decrease in clothing and footwear prices (-3.0%), food and beverage prices (-0.5%) and transport (-0.3%). A slight growth in the average prices was observed in the area of alcohol and tobacco (1.6%) and in the housing and overhead costs (0.7%). Observing the price changes as compared to the same period of the previous year (Graph 2.6), the most significant price increase in the third quarter was recorded in the area of transport (4.0%) as a result of the increase in average prices of oil on the world market (19.4%), and in the area of beverages (1.2%) due to unfavorable weather conditions in the current year. On the other hand, clothing and footwear prices on annual basis continued to show high drop rates (-8.4%). 36

37 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Cijene Nakon smanjenja prosječnih potrošačkih cijena u drugom i početkom trećeg tromjesečja tekuće godine, u rujnu se bilježi povećanje prosječnih cijena na mjesečnoj razini (slika 2.5). Ključni utjecaj na mjesečno kretanje cijena u trećem tromjesečju imaju cijene u odjeljku prijevoza, hrane i pića, te odjeće i obuće gdje je izražena značajna promjena cijena. U odnosu na isto razdoblje prethodne godine, najznačajniji porast je ostvaren upravo u odjeljcima transporta, hrane i piće, te alkoholnih pića i duhana slijedom kontinuiranog povećanja trošarina za ovu grupu proizvoda. Mjesečno kretanje cijena utjecalo je da u trećem tromjesečju stopa inflacije u odnosu na prethodno tromjesečje bude -0,7%, dok je u odnosu na treće tromjesečje godine zabilježen rast cijena od 1,1%. 2.3 Цијене Након смањења просјечних потрошачких цијена у другом и почетком трећег квартала текуће године, у септембру се биљежи повећање просјечних цијена на мјесечном нивоу (графикон 2.5). Кључни утицај на мјесечно кретање цијена у трећем кварталу имају цијене у одјељку превоза, хране и пића, те одјеће и обуће гдје је изражена значајна промјена цијена. У односу на исти период претходне године, најзначајнији пораст је остварен управо у одјељцима транспорта, хране и пиће, те алкохолних пића и дувана слиједом континуираног повећања трошарина за ову групу производа. Мјесечно кретање цијена утицало је да у трећем кварталу стопа инфлације у односу на претходни квартал буде -0,7%, док је у односу на трећи квартал године забиљежен раст цијена од 1,1%. Slika 2.5: Promjene u razini cijena Графикон 2.5: Промјене у нивоу цијена Mjesečni rast Mjesečni rast na godišnjoj razini 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% -2,0% Мјесечни раст Мјесечни раст на годишњем нивоу -2,5% Izvor: BHAS Извор: БХАС Na kraju trećeg tromjesečja većina prosječnih cijena je smanjena u odnosu na prethodno tromjesečje, s tim da je najizraženiji pad zabilježen u srpnju i kolovozu. Na kraju trećeg tromjesečja zabilježeno je smanjenje cijena odjeće i obuće (-3,0%), te smanjenje cijena hrane i pića (-0,5%), te prijevoza (-0,3%). Blagi rast prosječnih cijena, koji je izražen u odjeljcima alkoholnih pića i duhana (1,6%), te stanovanja i režijskih troškova (0,7%). Promatrajući promjenu cijena u odnosu na isto razdoblje prethodne godine (slika 2.6), u trećem tromjesečju najznačajniji porast cijena bilježi odjeljak transporta (4,0%), kao rezultat povećanja prosječnih cijena nafte na svjetskom tržištu od 19,4%, te cijene hrane i pića (1,2%) slijedom nepovoljnih vremenskih uvjeta u tekućoj godini. Na drugoj strani, cijene odjeće i obuće na godišnjoj razini i dalje bilježe visoke stope pada (-8,4%). На крају трећег квартала већина просјечних цијена је смањена у односу на претходни квартал, с тим да је најизраженији пад забиљежен у јулу и августу. На крају трећег квартала забиљежено је смањење цијена одјеће и обуће (-3,0%), те смањење цијена хране и пића (-0,5%), те превоза (-0,3%). Благи раст просјечних цијена, који је изражен у одјељцима алкохолних пића и дувана (1,6%), те становања и режијских трошкова (0,7%). Посматрајући промјену цијена у односу на исти период претходне године (графикон 2.6), у трећем кварталу најзначајнији пораст цијена биљежи одјељак транспорта (4,0%), као резултат повећања просјечних цијена нафте на свјетском тржишту од 19,4%, те цијене хране и пића (1,2%) слиједом неповољних временских услова у текућој години. На другој страни, цијене одјеће и обуће на годишњем нивоу и даље биљеже високе стопе пада (-8,4%). 37

38 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.6: Doprinos godišnjim stopama promjene potrošačkih cijena Graph 2.6: Contribution to the Annual Rates of the Consumer Price Change Hrana i bezalkoholna pića Prevoz Ostale cijene CPI - Stopa rasta potrošačkih cijena 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% -2,0% -2,5% Food and Non-alcohol Beverages Transport Other Prices CPI - Growth Rate of Consumer Prices -3,0% Izvor: BHAS Source: BHAS Posmatrajući kretanje potrošačkih cijena po odjeljcima u odnosu na godinu 8 vidljivi su različiti trendovi (grafikon 2.7), što utiče na ukupno kretanje indeksa potrošačkih cijena koji na kraju trećeg kvartala bilježi porast od 3,1% u odnosu na baznu godinu. Kontinuiranim povećanjem trošarina cijene alkohola i duhana su povećane u odnosu na baznu godinu za 65,1%, što predstavlja najizraženiji rast cijena među odjeljcima, dok prosječne cijene ostalih odjeljaka bilježe blaži rast koji je većinskim dijelom pod uticajem kretanja cijena na inostranim tržištima. Pad prosječnih cijena je jedino zabilježen u odjeljcima zdravstva (-0,6%), te odjeće i obuće 9, gdje je zabilježen iznenađujući pad od 42,2%. With reference to the consumer price trends per activity area, as compared to , different trends were observed (Graph 2.7), which affected the overall trend of consumer price indices recording an increase of 3.1% at the end of the third quarter in relation to the base year. With the continued increase in excises, the prices of alcohol and tobacco increased by 65.1% compared to the base year, which was the most pronounced price rise among the activity areas, while the average prices in other areas grew slower as mostly affected by the price trends in foreign markets. The fall in average prices was only recorded in healthcare (-0.6%), clothing and footwear 9 with a surprising 42.2% decrease. Grafikon 2.7: Kretanje potrošačkih cijena po odjeljcima Graph 2.7: The Trend of Consumer Prices per Sections Hrana i piće Transport Režijski troškovi Alkohol i duhan Odjeća i obuća Ostale komponente 2010= Food and Beverages Transport Utility Services Costs Alcohol and Tobacco Clothes and Footwear Other Components 50 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Q Izvor: BHAS Napomena: Ostale komponente uključuju odjeljke: namještaj, zdravstvo, komunikacije, rekreacija i kultura, obrazovanje, restorani i hoteli, te ostala dobra i usluge. Source: BHAS Note: Other components include the sections: furniture, health care, communications, recreation and culture, education, restaurants and hotels, and other goods and services. 8 Referentna godina za izračunavanje indeksa potrošačkih cijena prema BHAS-u. 9 Na osnovu saopštenja BHAS-a Prosječne potrošačke cijene u BiH kretanje cijena odjeće i obuće se procjenjuje na osnovu četri proizvoda: muška potkošulja, ženske čarape s gaćicama, dječije traperice i muške kožne cipele. 8 Reference year for the calculation of consumer price index according to BHAS. 9 According to the Average Consumer Prices in BiH by BHAS, the trends in clothing and footware prices are estimated based on three products: men s undershirt, women s control top pantyhose, children s trousers and men s leather shoes. 38

39 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.6: Doprinos godišnjim stopama promjene potrošačkih cijena Графикон 2.6: Допринос годишњим стопама промјене потрошачких цијена Hrana i bezalkoholna pića Prijevoz Ostale cijene CPI - Stopa rasta potrošačkih cijena 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% -2,0% -2,5% Храна и безалкохолна пића Превоз Остале цијене CPI - Стопа раста потрошачких цијена -3,0% Izvor: BHAS Извор: БХАС Promatrajući kretanje potrošačkih cijena po odjeljcima u odnosu na godinu 8 vidljivi su različiti trendovi (slika 2.7), što utječe na ukupno kretanje indeksa potrošačkih cijena koji na kraju trećeg tromjesečja bilježi porast od 3,1% u odnosu na baznu godinu. Kontinuiranim povećanjem trošarina cijene alkohola i duhana su povećane u odnosu na baznu godinu za 65,1%, što predstavlja najizraženiji rast cijena među odjeljcima, dok prosječne cijene ostalih odjeljaka bilježe blaži rast koji je većinskim dijelom pod utjecajem kretanja cijena na inozemnim tržištima. Pad prosječnih cijena je jedino zabilježen u odjeljcima zdravstva (-0,6%), te odjeće i obuće 9, gdje je zabilježen iznenađujući pad od 42,2%. Посматрајући кретање потрошачких цијена по одјељцима у односу на годину 8 видљиви су различити трендови (графикон 2.7), што утиче на укупно кретање индекса потрошачких цијена који на крају трећег квартала биљежи пораст од 3,1% у односу на базну годину. Континуираним повећањем трошарина цијене алкохола и дувана су повећане у односу на базну годину за 65,1%, што представља најизраженији раст цијена међу одјељцима, док просјечне цијене осталих одјељака биљеже блажи раст који је већинским дијелом под утицајем кретања цијена на иностраним тржиштима. Пад просјечних цијена је једино забиљежен у одјељцима здравства (-0,6%), те одјеће и обуће 9, гдје је забиљежен изненађујући пад од 42,2%. Slika 2.7: Kretanje potrošačkih cijena po odjeljcima Графикон 2.7: Кретање потрошачких цијена по одјељцима Hrana i piće Transport Režijski troškovi Alkohol i duhan Odjeća i obuća Ostale komponente 2010= Храна и пиће Транспорт Режијски трошкови Алкохол и дуван Одјећа и обућа Остале компоненте 50 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Q Izvor: BHAS Napomena: Ostale komponente uključuju odjeljke: namještaj, zdravstvo, komunikacije, rekreacija i kultura, obrazovanje, restorani i hoteli, te ostala dobra i usluge. Извор: БХАС Напомена: Остале компоненте укључују одјељке: намјештај, здравство, комуникације, рекреација и култура, образовање, ресторани и хотели, те остала добра и услуге. 8 Referentna godina za izračunavanje indeksa potrošačkih cijena prema BHAS-u. 9 Na temelju priopćenja BHAS-a Prosječne potrošačke cijene u BiH kretanje cijena odjeće i obuće se procjenjuje na osnovi četri proizvoda: muška potkošulja, ženske čarape s gaćicama, dječije traperice i muške kožne cipele. 8 Референтна година за израчунавање индекса потрошачких цијена према БХАС-у. 9 На основу саопштења БХАС-а Просјечне потрошачке цијене у БиХ кретање цијена одјеће и обуће се процјењује на основу четри производа: мушка поткошуља, женске чарапе с гаћицама, дјечије траперице и мушке кожне ципеле. 39

40 CBBiH Bilten CBBH Bulletin BDP deflator mjeri prosječne promjene cijena po jedinici roba i usluga proizvedenih u posmatranoj ekonomiji, dok indeks potrošačkih cijena mjeri promjene u opštem nivou cijena roba i usluga u zemlji. Kako je bh. ekonomija značajan uvoznik sirovina i repromaterijala, na kretanje cijena proizvedenih roba i usluga u domaćoj ekonomiji značajno utiče i kretanje cijena ovih proizvoda na međunarodnim tržištima (33,9% ukupnog uvoza u BiH čine intermedijarni proizvodi). Promjene cijena na osnovu BDP deflatora, posmatrano po kvartalima, ukazuju da je od kraja godine prisutan rast cijena proizvoda i usluga u domaćoj ekonomiji (grafikon 2.8). Cijene u domaćoj ekonomiji izračunate na bazi deflatora ukazuju da je u drugom kvartalu tekuće godine, posmatrano na godišnjem nivou, zabilježen najviši pad cijena od 1,8% u djelatnosti vađenja ruda i kamena te u obrazovanju 1,1% što je već sedmi uzastopni kvartal u kojem je iskazano godišnje smanjenje cijena ove djelatnosti. Istovremeno, najviši rast cijena zabilježen je u djelatnosti proizvodnje i snabdijevanja električnom energijom (14,5%), finansijskoj djelatnosti i djelatnosti osiguranja (8,5%), što je vjerovatno posljedica porasta cijena provizija na finansijske usluge koje se ogleda u sve bržem rastu operativnog prihoda finansijskog sektora, te djelatnosti prevoza i skladištenja (6,8%) slijedom povećanja cijena nafte. Različiti trendovi kretanja cijena mjerene pomoću BDP deflatora i indeksa potrošačkih cijena mogu se obrazložiti visokim udjelom proizvoda koji se ne nalaze u potrošačkoj korpi (uključujući i potrošnju sektora vlade), već se prodaju direktno preduzećima ili se, pak, izvoze na inostrana tržišta. The GDP deflator measures the average price changes per unit of goods and services produced in the observed economy, while the consumer price index measures changes in the overall level of commodity prices and services in the country. As the BiH economy is a significant importer of raw materials and repro materials, the price trends of manufactured goods and services in the domestic economy is significantly influenced by the prices of these products on international markets (33.9% of total imports into BH are intermediate products). Changes in prices based on the GDP deflator, observed in quarterly periods, indicate that domestic prices of products and services increased since the end of 2014 (Graph 2.8). Domestic economy prices, calculated on the basis of the deflators, indicate that in the second quarter of the current year, observed on annual basis, the highest price decrease was recorded in ore and stone extraction (1.8%), as well as in education (1.1%), making this the seventh consecutive quarter when this activity recorded the annual price decrease. At the same time, the highest increase in prices was recorded in the activities of electricity production and supply (14.5%), financial activity and insurance (8.5%), probably due to the rise in the price of commissions on financial services, which was reflected in the faster operating income growth in the financial sector, as well as in the transport and storage (6.8%) as a result of rising oil prices. Different price trends measured by GDP deflators and consumer price indices may be explained by the high share of products that are not part of the consumer basket (including government sector spending) but are sold directly to companies or exported to foreign markets. Grafikon2.8: Godišnje promjene u nivou cijena Graph 2.8: Annual Changes in the Price Level CPI BDP deflator 4,0% 3,0% CPI GDP Deflator 2,0% Inflacija/ Deflacija inflation/deflation 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: BHAS Source: BHAS 2.4 Plate i zaposlenost Trend kretanja nezaposlenih prema administrativnim podacima ukazuje smanjenje broja nezaposlenih i rast broja zaposlenih osoba u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na decembar, broj nezaposlenih manji je za osobe, a u odnosu na isti mjesec prethodne godine broj nezaposlenih se smanjio za osoba 2.4 Wages and Employment The unemployment trend according to administrative data suggests a decrease in the number of unemployed and an increase in the number of employed persons compared to the previous year. Compared to December, the number of unemployed was lower by 29,643, and when compared to the same month of the previous year, the number of unemployed 40

41 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен BDP deflator mjeri prosječne promjene cijena po jedinici roba i usluga proizvedenih u promatranoj ekonomiji, dok indeks potrošačkih cijena mjeri promjene u općoj razini cijena roba i usluga u zemlji. Kako je bh. ekonomija značajan uvoznik sirovina i repromaterijala, na kretanje cijena proizvedenih roba i usluga u domaćoj ekonomiji značajno utječe i kretanje cijena ovih proizvoda na međunarodnim tržištima (33,9% ukupnog uvoza u BiH čine intermedijarni proizvodi). Promjene cijena na osnovi BDP deflatora, promatrano po tromjesečjima, ukazuju da je od kraja godine prisutan rast cijena proizvoda i usluga u domaćoj ekonomiji (slika 2.8). Cijene u domaćoj ekonomiji izračunane na bazi deflatora ukazuju da je u drugom tromjesečju tekuće godine, promatrano na godišnjoj razini, zabilježen najviši pad cijena od 1,8% u djelatnosti vađenja ruda i kamena te u obrazovanju 1,1% što je već sedmo uzastopno tromjesečje u kojem je iskazano godišnje smanjenje cijena ove djelatnosti. Istodobno, najviši rast cijena zabilježen je u djelatnosti proizvodnje i opskrbe električnom energijom (14,5%), financijskoj djelatnosti i djelatnosti osiguranja (8,5%), što je vjerojatno posljedica porasta cijena provizija na financijske usluge koje se ogleda u sve bržem rastu operativnog prihoda financijskog sektora, te djelatnosti prijevoza i skladištenja (6,8%) slijedom povećanja cijena nafte. Različiti trendovi kretanja cijena mjerene pomoću BDP deflatora i indeksa potrošačkih cijena mogu se obrazložiti visokim udjelom proizvoda koji se ne nalaze u potrošačkoj košari (uključujući i potrošnju sektora vlade), već se prodaju izravno poduzećima ili se, pak, izvoze na inozemna tržišta. БДП дефлатор мјери просјечне промјене цијена по јединици роба и услуга произведених у посматраној економији, док индекс потрошачких цијена мјери промјене у општем нивоу цијена роба и услуга у земљи. Како је бх. економија значајан увозник сировина и репроматеријала, на кретање цијена произведених роба и услуга у домаћој економији значајно утиче и кретање цијена ових производа на међународним тржиштима (33,9% укупног увоза у БиХ чине интермедијарни производи). Промјене цијена на основу БДП дефлатора, посматрано по кварталима, указују да је од краја године присутан раст цијена производа и услуга у домаћој економији (графикон 2.8). Цијене у домаћој економији израчунате на бази дефлатора указују да је у другом кварталу текуће године, посматрано на годишњем нивоу, забиљежен највиши пад цијена од 1,8% у дјелатности вађења руда и камена те у образовању 1,1% што је већ седми узастопни квартал у којем је исказано годишње смањење цијена ове дјелатности. Истовремено, највиши раст цијена забиљежен је у дјелатности производње и снабдијевања електричном енергијом (14,5%), финансијској дјелатности и дјелатности осигурања (8,5%), што је вјероватно посљедица пораста цијена провизија на финансијске услуге које се огледа у све бржем расту оперативног прихода финансијског сектора, те дјелатности превоза и складиштења (6,8%) слиједом повећања цијена нафте. Различити трендови кретања цијена мјерене помоћу БДП дефлатора и индекса потрошачких цијена могу се образложити високим учешћем производа који се не налазе у потрошачкој корпи (укључујући и потрошњу сектора владе), већ се продају директно предузећима или се, пак, извозе на инострана тржишта. Slika 2.8: Godišnje promjene u razini cijena Графикон 2.8: Годишње промјене у нивоу цијена CPI BDP deflator 4,0% 3,0% CPI БДП дефлатор 2,0% Inflacija/ Deflacija ИнфлацијаДефлација 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС 2.4 Plaće i zaposlenost Trend kretanja nezaposlenih prema administrativnim podacima ukazuje smanjenje broja nezaposlenih i rast broja zaposlenih osoba u odnosu na prethodnu godinu. U odnosu na prosinac, broj nezaposlenih manji je za osobe, a u odnosu na isti mjesec prethodne godine broj nezaposlenih se smanjio za osoba 2.4 Плате и запосленост Тренд кретања незапослених према административним подацима указује смањење броја незапослених и раст броја запослених лица у односу на претходну годину. У односу на децембар, број незапослених мањи је за лица, а у односу на исти мјесец претходне године број незапослених се смањио за лица или 6,7%. Истовремено, према 41

42 CBBiH Bilten CBBH Bulletin ili 6,7%. Istovremeno, prema administrativnim podacima u ovom periodu bilježi se rast zaposlenih. Broj zaposlenih je na godišnjem nivou veći za osoba ili 2,8%. U skladu s navedenim kretanjem, administrativna stopa nezaposlenosti na kraju trećeg kvartala tekuće godine u odnosu na isti period prethodne godine niža je za 2,3 procentnih poena. Pored ostalog, izraženi pad nezaposlenosti može se obrazložiti i rastom broja penzionera koji je na kraju trećeg kvartala veći za osoba, na godišnjem nivou, kao i negativnim demografskim promjenama. Na drugoj strani, rast zaposlenosti je rezultat veće ekonomske aktivnosti pojedinih djelatnosti, te pojačane kontrole radnog statusa zaposlenika. Posmatrajući kretanje indeksa na tržištu rada, vidljivo je kako rast zaposlenosti prati sličan trend kao rast broja penzionera, s tim da indeks zaposlenosti sporije raste, što ima za posljedicu veće troškove za isplatu penzija. U odnosu na baznu godinu (grafikon 2.9), broj zaposlenih je veći za osobe, dok je broj penzionera veći za osoba, čime se vrši veći pritisak na budžet prilikom finansiranje penzionog sistema. Što se tiče indeksa nezaposlenosti, vidljivo je kako je tek krajem prethodne godine zabilježen manji broj nezaposlenih osoba u odnosu na baznu godinu, s tim da je trend smanjenja nezaposlenih osoba nastavljen u tekućoj godini, kada je u odnosu na incijalni period zabilježen manji broj nezaposlenih, odnosno osoba. decreased by 34,556 or 6.7%. At the same time, administrative data for this period show the growth of employment. The number of employed increased by 20,178 persons or 2.8% on annual basis. In line with this trend, the administrative unemployment rate at the end of the third quarter of the current year, compared to the same period of the previous year, was lower by 2,3 percentage points. Among other things, the decline in unemployment can be explained by the growing number of retired persons/pensioners, which increased on annual basis by 6,629 persons, as well as by negative demographic changes. On the other hand, the employment growth was the result of greater economic activity of individual businesses and increased control of the employee s working status. In relation to the labor market index, the employment growth shows a similar trend as the growth in the number of retirees, with a slower growth of the employment index, resulting in higher spending on retirement pensions. Compared to the base year (Graph 2.9), the number of employed persons increased by 58,944, while the number of pensioners increased by 77,530, resulting in a greater budgetary pressure in the financing of pension system. Regarding the unemployment index, it is evident that only a small number of unemployed persons were registered at the end of the previous year compared to the base year, with a trend of decreasing unemployment continuing in the current year, when a smaller number of unemployed (33,058 persons) was recorded compared to the initial period. Grafikon 2.9: Broj nezaposlenih lica i odabrani indeksi, 2010=100 Graph 2.9: The Number of the Unemployed and the Selected Indices, 2010=100 Nezaposlena lica ,0% The Unemployed Penzioneri (d.s.) Nezaposlenost (d.s.) Zaposlenost (d.s.) u hiljadama/in thousands ,0% 9,0% 6,0% 3,0% 0,0% -3,0% Retirement (rhs) Unemployment (rhs) Employment (rhs) 460-6,0% 440 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: BHAS, Federalni fond PIO, Fond penzijskog-invalidskog osiguranja RS. Source: BHAS, Federal Fund PDI, the RS Pension Disability Insurance Fund Kada se rast broja zaposlenih na kraju augusta tekuće godine posmatra po djelatnostima, nosioci rasta broja zaposlenih (68,5% ukupnog povećanja), u odnosu na isti mjesec prethodne godine, jesu tri djelatnosti: prerađivačka industrija (povećan broj zaposlenih za osobе ili 6,1%), hotelijerstvo i ugostiteljstvo (2.876 osoba ili 8,2%), te trgovina (1.262 osobе ili 1,0%). Rast broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji prati rast obima proizvodnje ove djelatnosti koji je u trećem kvartalu, u odnosu na proizvodnju u istom periodu prethodne godine, prosječno veći za 8,4%. Rast broja zaposlenih u trgovini je, bar jednim dijelom, vezan za When the number of persons employed by the end of August is observed by activities, the three activities responsible for the growing employment (68.5% of total increase), compared to the same month of the previous year, are the following: processing industry (increased number of employees by 8,824 or 6.1%), hotels and catering (2,876 persons or 8.2%), and trade (1,262 persons or 1.0%). The increase in the number of employees in the processing industry was accompanied by increase in the volume of production in this activity, which was 8.4% higher in the third quarter compared with the same period of the previous year. The increase in the number of employees in trade was, at least in part, related to the increase in the 42

43 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен ili 6,7%. Istodobno, prema administrativnim podacima u ovom razdoblju bilježi se rast zaposlenih. Broj zaposlenih je na godišnjoj razini veći za osoba ili 2,8%. U skladu s navedenim kretanjem, administrativna stopa nezaposlenosti na kraju trećeg tromjesečja tekuće godine u odnosu na isto razdoblje prethodne godine niža je za 2,3 postotna boda. Pored ostalog, izraženi pad nezaposlenosti može se obrazložiti i rastom broja umirovljenika koji je na kraju trećeg tromjesečja veći za osoba, na godišnjoj razini, kao i negativnim demografskim promjenama. Na drugoj strani, rast zaposlenosti je rezultat veće ekonomske aktivnosti pojedinih djelatnosti, te pojačane kontrole radnog statusa zaposlenika. Promatrajući kretanje indeksa na tržištu rada, vidljivo je kako rast zaposlenosti prati sličan trend kao rast broja umirovljenika, s tim da indeks zaposlenosti sporije raste, što ima za posljedicu veće troškove za isplatu mirovina. U odnosu na baznu godinu (slika 2.9), broj zaposlenih je veći za osobe, dok je broj umirovljenika veći za osoba, čime se vrši veći pritisak na proračun prilikom financiranje mirovinskog sustava. Što se tiče indeksa nezaposlenosti, vidljivo je kako je tek krajem prethodne godine zabilježen manji broj nezaposlenih osoba u odnosu na baznu godinu, s tim da je trend smanjenja nezaposlenih osoba nastavljen u tekućoj godini, kada je u odnosu na incijalno razdoblje zabilježen manji broj nezaposlenih, odnosno osoba. административним подацима у овом периоду биљежи се раст запослених. Број запослених је на годишњем нивоу већи за лица или 2,8%. У складу с наведеним кретањем, административна стопа незапослености на крају трећег квартала текуће године у односу на исти период претходне године нижа је за 2,3 процентних поена. Поред осталог, изражени пад незапослености може се образложити и растом броја пензионера који је на крају трећег квартала већи за лица, на годишњем нивоу, као и негативним демографским промјенама. На другој страни, раст запослености је резултат веће економске активности појединих дјелатности, те појачане контроле радног статуса запосленика. Посматрајући кретање индекса на тржишту рада, видљиво је како раст запослености прати сличан тренд као раст броја пензионера, с тим да индекс запослености спорије расте, што има за посљедицу веће трошкове за исплату пензија. У односу на базну годину (графикон 2.9), број запослених је већи за лица, док је број пензионера већи за лица, чиме се врши већи притисак на буџет приликом финансирање пензионог система. Што се тиче индекса незапослености, видљиво је како је тек крајем претходне године забиљежен мањи број незапослених лица у односу на базну годину, с тим да је тренд смањења незапослених лица настављен у текућој години, када је у односу на инцијални период забиљежен мањи број незапослених, односно лица. Slika 2.9: Broj nezaposlenih osoba i odabrani indeksi, 2010=100 Графикон 2.9: Број незапослених лица и одабрани индекси, 2010=100 Nezaposlene osobe ,0% Незапослена лица Umirovljenost (d.s.) Nezaposlenost (d.s.) Zaposlenost (d.s.) u tisućama/у хиљадама ,0% 9,0% 6,0% 3,0% 0,0% -3,0% Пензионери (д.с.) Незапосленост (д.с.) Запосленост (д.с.) 460-6,0% 440 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: BHAS, Federalni fond MIO, Fond penzijskog-invalidskog osiguranja RS. Извор: БХАС, Федерални фонд ПИО, Фонд пензијског-инвалидског осигурања РС. Kada se rast broja zaposlenih na kraju kolovoza tekuće godine promatra po djelatnostima, nositelji rasta broja zaposlenih (68,5% ukupnog povećanja), u odnosu na isti mjesec prethodne godine, jesu tri djelatnosti: prerađivačka industrija (povećan broj zaposlenih za osobе ili 6,1%), hotelijerstvo i ugostiteljstvo (2.876 osoba ili 8,2%), te trgovina (1.262 osobе ili 1,0%). Rast broja zaposlenih u prerađivačkoj industriji prati rast obujma proizvodnje ove djelatnosti koji je u trećem tromjesečju, u odnosu na proizvodnju u istom razdoblju prethodne godine, prosječno veći za 8,4%. Rast broja zaposlenih u trgovini je, bar jednim dijelom, vezan za rast obujma Када се раст броја запослених на крају августа текуће године посматра по дјелатностима, носиоци раста броја запослених (68,5% укупног повећања), у односу на исти мјесец претходне године, јесу три дјелатности: прерађивачка индустрија (повећан број запослених за лица или 6,1%), хотелијерство и угоститељство (2.876 лица или 8,2%), те трговина (1.262 лица или 1,0%). Раст броја запослених у прерађивачкој индустрији прати раст обима производње ове дјелатности који је у трећем кварталу, у односу на производњу у истом периоду претходне године, просјечно већи за 8,4%. Раст броја запослених у трговини је, бар једним дијелом, 43

44 CBBiH Bilten CBBH Bulletin rast obima realnog prometa u trgovini na malo, koji je na kraju septembra godine u odnosu na isti mjesec prethodne godine porastao 2,8%. Na ukupan promet trgovine značajan uticaj ima priliv stranih turista u BiH, koji također doprinose rastu ulaganja u turistički sektor. Rast broja zaposlenih u hotelijerstvu i ugostiteljstvu je u uskoj vezi s jačanjem navedene djelatnosti koja se ogleda u rastu smještajnih kapaciteta (8,5% veći u odnosu na septembar 2016.), te rastu noćenja kako domaćih (rast u odnosu na prvih devet mjeseci prethodne godine je 4,0%) tako i stranih turista (rast 16,1%). Ipak, ne treba zaboraviti da je u ovoj djelatnosti, kao i u trgovini, značajno pojačana kontrola zaposlenih osoba, odnosno njihovog radnog statusa. Posmatrajući doprinos rastu broja zaposlenih na kvartalnom nivou (grafikon 2.10) vidljiv je sezonski efekt u javnom sektoru 10, za vrijeme trećeg kvartala kada je u većini obrazovnih institucija vrijeme ljetne stanke. Ipak, bez obzira na pad zaposlenosti u ljetnom periodu, dugoročni porast zaposlenosti karakteriše djelatnosti javnog sektora. Navedeni porast na kraju trećeg kvartala je naročito izražen za zdravstvo, što je vjerovatno uzrokovano sve većim porastom privatnih zdravstvenih bolnica i klinika. Djelatnost industrije ponajviše doprinosi rastu zaposlenih, što se najbolje ogleda u činjenici da u ukupnom porastu broja zaposlenih ova djelatnost iznosi 35%. U građevinarstvu broj zaposlenih je relativno stabilan, s tim da je rast visokogradnje u tekućoj godini uzrokovao blago povećanje zaposlenosti, dok je još uvijek primjetan pad niskogradnje kao rezultat nedostatka kapitalnih ulaganja. Među preostalim djelatnostima je zabilježen blaži pad zaposlenih, koji je ponajviše izražen u ostalim uslužnim djelatnostima i trgovini, što je vjerovatno uzrokovano konsolidacijom maloprodajnog tržišta. volume of real turnover in retail trade, which increased by 2.8% at the end of September 2017 compared to the same month of the previous year. The inflow of foreign tourists to BH had a significant effect on the overall turnover in trade and it also contributed to the growth of investments in the tourism sector. The increased number of employees in the hotel and catering industry is closely related to the strengthening of this activity, reflected in the growth of accommodation capacities (8.5% higher than in September 2016), and the growth of overnights involving both the domestic (4.0% growth as compared to the first nine months of previous year), and foreign tourists (16.1%). Nevertheless, it should not be forgotten that this activity, as well as trade, experienced a significantly increased control of employed persons, i.e. their labor status. Concerning the contribution to the growing number of employees at quarterly level (Graph 2.10), a seasonal effect in the public sector 10 was recorded during the third quarter when most schools were on summer break. Nevertheless, despite the employment decline in the summer period, the long-term employment growth is linked to the activity of the public sector. The aforementioned increase at the end of the third quarter was particularly pronounced in healthcare, probably due to the growing private hospitals and clinics. The industrial sector contributed the most to the growing employment, which is best reflected in the fact that this activity had a share of 35% in the total employment growth. In the construction, the number of employees was relatively stable, with the growth of building construction in the current year causing a slight increase in employment, while the civil engineering area still recorded a decline as a result of a lack of capital investment. The remaining activities had a slight employment decline, which was most pronounced in other services and trade, probably due to the consolidation of the retail market. Grafikon 2.10: Doprinos kvartalnom rastu zaposlenih po djelatnostima Graph 2.10: Contribution to the Quarterly Increase of Employees per Activities Javni sektor 3,0% 760 Public Sector Industrija Trgovina Građevinarstvo Ostali 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% -0,0% u hiljadama/in thousands Industry Trade Construction Other Zaposleni (d. s.) -0,5% 690 Employees (rhs) -1,0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BHAS Source: BHAS 10 Javni sektor uključuje djelatnosti: O (Javna uprava i odbrana, obavezno socijalno osiguranje), P (Obrazovanje) i Q (Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći) 10 Public sector includes the following activities: O (public administration and defence, mandatory social insurance), P (education) and Q (health protection and social welfare) 44

45 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен realnog prometa u trgovini na malo, koji je na kraju rujna godine u odnosu na isti mjesec prethodne godine porastao 2,8%. Na ukupan promet trgovine značajan utjecaj ima priljev stranih turista u BiH, koji također doprinose rastu ulaganja u turistički sektor. Rast broja zaposlenih u hotelijerstvu i ugostiteljstvu je u uskoj vezi s jačanjem navedene djelatnosti koja se ogleda u rastu smještajnih kapaciteta (8,5% veći u odnosu na rujan 2016.), te rastu noćenja kako domaćih (rast u odnosu na prvih devet mjeseci prethodne godine je 4,0%) tako i stranih turista (rast 16,1%). Ipak, ne treba zaboraviti da je u ovoj djelatnosti, kao i u trgovini, značajno pojačana kontrola zaposlenih osoba, odnosno njihovog radnog statusa. Promatrajući doprinos rastu broja zaposlenih na tromjesečnoj razini (slika 2.10) vidljiv je sezonski efekt u javnom sektoru 10, za vrijeme trećeg tromjesečja kada je u većini obrazovnih institucija vrijeme ljetne stanke. Ipak, bez obzira na pad zaposlenosti u ljetnom razdoblju, dugoročni porast zaposlenosti karakterizira djelatnosti javnog sektora. Navedeni porast na kraju trećeg tromjesečja je osobito izražen za zdravstvo, što je vjerojatno uzrokovano sve većim porastom privatnih zdravstvenih bolnica i klinika. Djelatnost industrije ponajviše doprinosi rastu zaposlenih, što se najbolje ogleda u činjenici da u ukupnom porastu broja zaposlenih ova djelatnost iznosi 35%. U građevinarstvu broj zaposlenih je relativno stabilan, s tim da je rast visokogradnje u tekućoj godini uzrokovao blago povećanje zaposlenosti, dok je još uvijek primjetan pad niskogradnje kao rezultat nedostatka kapitalnih ulaganja. Među preostalim djelatnostima je zabilježen blaži pad zaposlenih, koji je ponajviše izražen u ostalim uslužnim djelatnostima i trgovini, što je vjerojatno uzrokovano konsolidacijom maloprodajnog tržišta. везан за раст обима реалног промета у трговини на мало, који је на крају септембра године у односу на исти мјесец претходне године порастао 2,8%. На укупан промет трговине значајан утицај има прилив страних туриста у БиХ, који такође доприносе расту улагања у туристички сектор. Раст броја запослених у хотелијерству и угоститељству је у уској вези с јачањем наведене дјелатности која се огледа у расту смјештајних капацитета (8,5% већи у односу на септембар 2016.), те расту ноћења како домаћих (раст у односу на првих девет мјесеци претходне године је 4,0%) тако и страних туриста (раст 16,1%). Ипак, не треба заборавити да је у овој дјелатности, као и у трговини, значајно појачана контрола запослених лица, односно њиховог радног статуса. Посматрајући допринос расту броја запослених на кварталном нивоу (графикон 2.10) видљив је сезонски ефект у јавном сектору 10, за вријеме трећег квартала када је у већини образовних институција вријеме љетне станке. Ипак, без обзира на пад запослености у љетном периоду, дугорочни пораст запослености карактерише дјелатности јавног сектора. Наведени пораст на крају трећег квартала је нарочито изражен за здравство, што је вјероватно узроковано све већим порастом приватних здравствених болница и клиника. Дјелатност индустрије понајвише доприноси расту запослених, што се најбоље огледа у чињеници да у укупном порасту броја запослених ова дјелатност износи 35%. У грађевинарству број запослених је релативно стабилан, с тим да је раст високоградње у текућој години узроковао благо повећање запослености, док је још увијек примјетан пад нискоградње као резултат недостатка капиталних улагања. Међу преосталим дјелатностима је забиљежен блажи пад запослених, који је понајвише изражен у осталим услужним дјелатностима и трговини, што је вјероватно узроковано консолидацијом малопродајног тржишта. Slika 2.10: Doprinos tromjesečnom rastu zaposlenih po djelatnostima Графикон 2.10: Допринос кварталном расту запослених по дјелатностима Javni sektor 3,0% 760 Јавни сектор Industrija 2,5% 2,0% Индустрија Trgovina Građevinarstvo Ostali 1,5% 1,0% 0,5% -0,0% u tisućama/у хиљадама Трговина Грађевинарство Остали Zaposleni (d. s.) -0,5% 690 Запослени (д. с.) -1,0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС 10 Javni sektor uključuje djelatnosti: O (Javna uprava i obrana, obvezno socijalno osiguranje), P (Obrazovanje) i Q (Djelatnosti zdravstvene zaštite i socijalne pomoći) 10 Јавни сектор укључује дјелатности: О (Јавна управа и одбрана, обавезно социјално осигурање), P (Образовање) и Q (Дјелатности здравствене заштите и социјалне помоћи) 45

46 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Prosječna nominalna neto plata u BiH na kraju trećeg kvartala iznosila je 844 KM i u odnosu na isti mjesec prethodne godine veća je za 0,8% (grafikon 2.11). Pri tome je na kraju septembra tekuće godine, posmatrano na godišnjem nivou, blagi pad neto plate zabilježen u djelatnostima obrazovanja, zdravstva, te umjetnosti i zabave. Izraženiji pad neto plate zabilježen je kod ostalih uslužnih djelatnosti (-3,2%) i finansijskoj djelatnosti i djelatnosti osiguranja (-1,2%). U ostalim djelatnostima je na godišnjem nivou zabilježen rast nominalne neto plate. Najviši nominalni rast neto plate zabilježen je u djelatnosti koja se odnosi na stručne, naučne i tehničke poslove (15,3%) čije plate značajno variraju i vezane su ponajviše uz određene projekte. Izmjena Zakona o porezu na dohodak u FBiH, krajem prethodne godine, je uticala na rast plata u djelatnostima čije su vrijednosti niže u odnosu na prosječnu platu u BiH. Iz ovoga je vidljivo kako je većina poslodavaca, naročito privatnog sektora, koristila mogućnost isplate plata u vidu neoporezivih naknada. U trećem kvartalu godine prosječna neto plata veća je za 1,6% u odnosu na isti kvartal prethodne godine. The average nominal net wage in BH at the end of the third quarter was KM 844, i.e. 0.8% higher than in the same month of the previous year (Graph 2.11). At the end of September this year, observed on annual basis, a slight decline in net salaries was recorded in education, health, arts and entertainment. A more pronounced decline in net salaries was recorded in other services (-3.2%) and in the finance and insurance (-1.2%). In other activities, annual nominal net wage growth was recorded. The highest nominal net wage growth was recorded in professional, scientific and technical activities (15.3%), where salaries varied considerably and were mostly linked to certain projects. Amendment to the FBH Income Tax Law at the end of last year affected the growth of wages in the activities having lower values than the average wage in BH. This shows how most employers, especially in the private sector, used the possibility to pay wages in the form of non-taxable benefits. In the third quarter of 2017, the average net salary increased by 1.6% compared to the same quarter of the previous year. Grafikon 2.11: Promjena u visini neto plate u odnosu na isti mjesec prethodne godine Graph 2.11: Change in the Net Wage Amount Compared to the Same Month of the Previous Year Godišnja promjena u visini neto plate 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% Annual Change in the Net Wage Amount -1,5% Izvor: BHAS Source: BHAS 46

47 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Prosječna nominalna neto plaća u BiH na kraju trećeg tromjesečja iznosila je 844 KM i u odnosu na isti mjesec prethodne godine veća je za 0,8% (slika 2.11). Pri tome je na kraju rujna tekuće godine, promatrano na godišnjoj razini, blagi pad neto plaće zabilježen u djelatnostima obrazovanja, zdravstva, te umjetnosti i zabave. Izraženiji pad neto plaće zabilježen je kod ostalih uslužnih djelatnosti (-3,2%) i financijskoj djelatnosti i djelatnosti osiguranja (-1,2%). U ostalim djelatnostima je na godišnjoj razini zabilježen rast nominalne neto plaće. Najviši nominalni rast neto plaće zabilježen je u djelatnosti koja se odnosi na stručne, naučne i tehničke poslove (15,3%) čije plaće značajno variraju i vezane su ponajviše uz određene projekte. Izmjena Zakona o porezu na dohodak u FBiH, krajem prethodne godine, je utjecala na rast plaća u djelatnostima čije su vrijednosti niže u odnosu na prosječnu plaću u BiH. Iz ovoga je vidljivo kako je većina poslodavaca, posebno privatnog sektora, koristila mogućnost isplate plaća u vidu neoporezivih naknada. U trećem tromjesečju godine prosječna neto plaća veća je za 1,6% u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine. Просјечна номинална нето плата у БиХ на крају трећег квартала износила је 844 КМ и у односу на исти мјесец претходне године већа је за 0,8% (графикон 2.11). При томе је на крају септембра текуће године, посматрано на годишњем нивоу, благи пад нето плате забиљежен у дјелатностима образовања, здравства, те умјетности и забаве. Израженији пад нето плате забиљежен је код осталих услужних дјелатности (-3,2%) и финансијској дјелатности и дјелатности осигурања (-1,2%). У осталим дјелатностима је на годишњем нивоу забиљежен раст номиналне нето плате. Највиши номинални раст нето плате забиљежен је у дјелатности која се односи на стручне, научне и техничке послове (15,3%) чије плате значајно варирају и везане су понајвише уз одређене пројекте. Измјена Закона о порезу на доходак у ФБиХ, крајем претходне године, је утицала на раст плата у дјелатностима чије су вриједности ниже у односу на просјечну плату у БиХ. Из овога је видљиво како је већина послодаваца, нарочито приватног сектора, користила могућност исплате плата у виду неопорезивих накнада. У трећем кварталу године просјечна нето плата већа је за 1,6% у односу на исти квартал претходне године. Slika 2.11: Promjena u visini neto plaće u odnosu na isti mjesec prethodne godine Графикон 2.11: Промјена у висини нето плате у односу на исти мјесец претходне године Godišnja promjena u visini neto plaće 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% Годишња промјена у висини нето плате -1,5% Izvor: BHAS Извор: БХАС 47

48 CBBiH Bilten CBBH Bulletin FINANSIJSKI SEKTOR Snažan rast deviznih rezervi obilježio je treći kvartal, ponajviše kao rezultat turističke sezone i dolaska bh. građana iz inostranstva. I novčana masa bilježi značajno povećanje, a glavne determinante ovog rasta i dalje su najlikvidnije komponente novčane mase, gotovina i prenosivi depoziti u domaćoj valuti. Stanje računa rezervi iznosi 4,52 milijarde KM, uz naglašeno kvartalno povećanje. Treći kvartal godine obilježen je nešto slabijim kreditiranjem domaćeg privatnog sektora u odnosu na prethodni kvartal. Nastavljen je rastući trend depozita iz prethodnog perioda. 3. FINANCIAL SECTOR The strong growth of foreign exchange reserves marked the third quarter, mostly as a result of the tourist season and the arrival of BH citizens from abroad. The money supply also recorded a significant increase, and the main determinants of this growth remain the most liquid components of money supply, namely the cash and transferable deposits in domestic currency. The reserve account balance amounts to KM 4.52 billion with a significant quarterly increase. The third quarter of 2017 was marked by somewhat weaker lending to the domestic private sector than the previous quarter. The growing trend of deposits from the previous period continued. 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja Treći kvartal karakteriše snažan rast deviznih rezervi. Saldo kupovine i prodaje KM koji su komercijalne banke ostvarile s CBBiH ukazuje na snažan priliv deviznih sredstava usljed turističke sezone te dolaska bh. građana iz inostranstva. Također, pozitivan doprinos rastu deviznih rezervi dalo je doznačavanje sredstava po osnovu ruskog klirinškog duga koje je realizovano u augustu u iznosu 206,0 miliona KM. Ukupno servisirani javni dug u trećem kvartalu iznosi 169,5 miliona KM. Istovremeno, sektor generalne vlade se dodatno zadužio za 187,1 miliona KM, tako da je neto efekat duga na devizne rezerve pozitivan (pogledati tabelu 32 za detaljniji prikaz promjene duga po kreditorima). Na godišnjem nivou, u prva dva mjeseca trećeg kvartala, usljed ovako značajnog povećanja, bilježe se i veće stope rasta u odnosu na ostatak perioda (grafikon 3.1). 3.1 Foreign Reserves and Monetary Trends The third quarter recorded a strong growth in foreign currency reserves. The balance of purchase and sale of KM that commercial banks realized with the CBBH indicates a strong inflow of foreign currency assets due to the tourist season and the arrival of BH citizens from abroad. Also, a positive contribution to the growth of foreign exchange reserves resulted in the allocation of funds related to the Russian clearing debt, which was realized in August in the amount of KM million. The total serviced public debt in the third quarter amounted to KM million. At the same time, the general government sector additionally borrowed KM million, so that the net effect of debt on foreign exchange reserves was positive (see Table 32 for a more detailed presentation of debt changes by creditors). On annual basis, in the first two months of the third quarter, due to such a significant increase, higher growth rates were recorded as compared to the remaining period (Graph 3.1). Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH Graph 3.1: The CBBH Foreign Exchange Reserves Devizne rezerve, stanje na kraju mjeseca (l.s.) Devizne rezerve, godišnja promjena (d.s.) u milijardama KM/in KM billions 10,5 10,0 9,5 9,0 8,5 8,0 7,5 20% 18% 15% 13% 10% 8% Foreign Exchange Reserves, Month End Positions (lhs) Foreign Exchange Reserves, Annual Change (rhs) 7, % Izvor: tabela 08 Source: Table 08 48

49 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен FINANCIJSKI SEKTOR Snažan rast deviznih pričuva obilježio je treće tromjesečje, ponajviše kao rezultat turističke sezone i dolaska bh. građana iz inozemstva. I novčana masa bilježi značajno povećanje, a glavne determinante ovog rasta i dalje su najlikvidnije komponente novčane mase, gotovina i prenosivi depoziti u domaćoj valuti. Stanje računa pričuva iznosi 4,52 milijarde KM, uz naglašeno tromjesečno povećanje. Treće tromjesečje godine obilježen je nešto slabijim kreditiranjem domaćeg privatnog sektora u odnosu na prethodno tromjesečje. Nastavljen je rastući trend depozita iz prethodnog razdoblja. 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР Снажан раст девизних резерви обиљежио је трећи квартал, понајвише као резултат туристичке сезоне и доласка бх. грађана из иностранства. И новчана маса биљежи значајно повећање, а главне детерминанте овог раста и даље су најликвидније компоненте новчане масе, готовина и преносиви депозити у домаћој валути. Стање рачуна резерви износи 4,52 милијарде КМ, уз наглашено квартално повећање. Трећи квартал године обиљежен је нешто слабијим кредитирањем домаћег приватног сектора у односу на претходни квартал. Настављен је растући тренд депозита из претходног периода. 3.1 Devizne pričuve i monetarna kretanja Treće tromjesečje karakterizira snažan rast deviznih pričuva. Saldo kupovine i prodaje KM koji su komercijalne banke ostvarile s CBBiH ukazuje na snažan priljev deviznih sredstava usljed turističke sezone te dolaska bh. građana iz inozemstva. Također, pozitivan doprinos rastu deviznih pričuva dalo je doznačavanje sredstava po osnovi ruskog klirinškog duga koje je realizirano u kolovozu u iznosu 206,0 milijuna KM. Ukupno servisirani javni dug u trećem tromjesečju iznosi 169,5 milijuna KM. Istodobno, sektor generalne vlade se dodatno zadužio za 187,1 milijuna KM, tako da je neto efekat duga na devizne pričuve pozitivan (pogledati tablicu 32 za detaljniji prikaz promjene duga po kreditorima). Na godišnjoj razini, u prva dva mjeseca trećeg tromjesečja, usljed ovako značajnog povećanja, bilježe se i veće stope rasta u odnosu na ostatak razdoblja (slika 3.1). 3.1 Девизне резерве и монетарна кретања Трећи квартал карактерише снажан раст девизних резерви. Салдо куповине и продаје КМ који су комерцијалне банке оствариле с ЦББиХ указује на снажан прилив девизних средстава усљед туристичке сезоне те доласка бх. грађана из иностранства. Такође, позитиван допринос расту девизних резерви дало је дозначавање средстава по основу руског клириншког дуга које је реализовано у августу у износу 206,0 милиона КМ. Укупно сервисирани јавни дуг у трећем кварталу износи 169,5 милиона КМ. Истовремено, сектор генералне владе се додатно задужио за 187,1 милиона КМ, тако да је нето ефекат дуга на девизне резерве позитиван (погледати табелу 32 за детаљнији приказ промјене дуга по кредиторима). На годишњем нивоу, у прва два мјесеца трећег квартала, усљед овако значајног повећања, биљеже се и веће стопе раста у односу на остатак периода (графикон 3.1). Slika 3.1: Devizne pričuve CBBiH Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ Devizne pričuve, stanje na kraju mjeseca (l.s.) Devizne pričuve, godišnja promjena (d.s.) u milijardama KM/у милијардама KM 10,5 10,0 9,5 9,0 8,5 8,0 7,5 20% 18% 15% 13% 10% 8% Девизне резерве, стање на крају мјесеца (л.с.) Девизне резерве, годишња промјена (д.с.) 7, % Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 49

50 CBBiH Bilten CBBH Bulletin U strukturi rezervnog novca bilježi se povećanje gotovine koje je usljed sezonskih faktora značajno veće u poređenju s prethodnim kvartalom. Najveći doprinos rastu rezervnog novca dali su depoziti banaka kod monetarnih vlasti koji također bilježe sezonski rast, ali i dodatno povećanje usljed pomenutih aktivnosti vladinog sektora (grafikon 3.2). In the reserve money structure, the increase in cash was significantly higher compared to the previous quarter due to seasonal factors. The largest contribution to the growth in reserve money was made by bank deposits with monetary authorities, which also recorded seasonal growth, while the mentioned activities of the government sector contributed to the additional increase (Graph 3.2). Grafikon 3.2: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti Graph 3.2: Quarterly Rates of Reserve Money and Contributions of Components Gotovina izvan monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Rezervni novac 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% Cash outside Monetary Authorities Banks' Deposits with Monetary Authoritiesi Transferable Deposits of Other Domestic Sectors with Monetary Authorities Reserve Money -4% -6% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tabela 08 Source: Table 08 Kvartalni rast novčane mase iznosi 660,6 miliona BAM, od čega 77% čini povećanje zabilježeno u najlikvidnijim komponentama novčane mase, gotovini izvan banaka i prenosivim depozitima u domaćoj valuti (grafikon 3.3). Prenosivi depoziti i dalje predstavljaju dominantan faktor kretanja novčane mase. Na godišnjem nivou, ubrzanje rasta novčane mase, prisutno od polovine prethodne godine, rezultat je povećanja kvazi-novca, s obzirom na kontinuirano visoke stope rasta M1. Ovaj rastući trend kvazi-novca, na godišnjem nivou, u koji ulaze i oročeni depoziti, daje dobre preduslove za nastavak oporavka kreditne aktivnosti (grafikon 3.4). Grafikon 3.3: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti The quarterly growth of money supply amounted to KM million, of which 77% accounted to the increase recorded in the most liquid components of money supply, i.e. cash outside banks and transferable deposits in domestic currency (Graph 3.3). Transferable deposits continued to be the dominant factor in the money supply trends. On annual basis, the acceleration in the growth of money supply, present since the half of the previous year, was the result of an increase in quasi-money, given the continuously high growth rate of M1. This rising trend of quasi-money on annual basis, including the time deposits, provides good prerequisites for the continuation of recovery of credit activity (Graph 3.4). Graph 3.3: Quarterly Growth Rates of Money Supply and Contributions of Components Gotovina izvan banaka 5% Cash outside Banks Prenosivi depoziti 4% Transferable Deposits Ostali depoziti 3% Other Deposits M2 2% M2 1% 0% -1% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tabela 08 Source: Table 08 50

51 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен U strukturi pričuvnog novca bilježi se povećanje gotovine koje je usljed sezonskih čimbenika značajno veće u usporedbi s prethodnim tromjesečjem. Najveći doprinos rastu pričuvnog novca dali su depoziti banaka kod monetarnih vlasti koji također bilježe sezonski rast, ali i dodatno povećanje usljed pomenutih aktivnosti vladinog sektora (slika 3.2). У структури резервног новца биљежи се повећање готовине које је усљед сезонских фактора значајно веће у поређењу с претходним кварталом. Највећи допринос расту резервног новца дали су депозити банака код монетарних власти који такође биљеже сезонски раст, али и додатно повећање усљед поменутих активности владиног сектора (графикон 3.2). Slika 3.2: Tromjesečne stope pričuvnog novca i doprinosi komponenti Графикон 3.2: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти Gotovina izvan monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Pričuvni novac 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% Готовина ван монетарних власти Депозити банака код монетарних власти Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти Резервни новац -4% -6% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 Tromjesečni rast novčane mase iznosi 660,6 milijuna BAM, od čega 77% čini povećanje zabilježeno u najlikvidnijim komponentama novčane mase, gotovini izvan banaka i prenosivim depozitima u domaćoj valuti (slika 3.3). Prenosivi depoziti i dalje predstavljaju dominantan čimbenik kretanja novčane mase. Na godišnjoj razini, ubrzanje rasta novčane mase, prisutno od polovice prethodne godine, rezultat je povećanja kvazi-novca, s obzirom na kontinuirano visoke stope rasta M1. Ovaj rastući trend kvazi-novca, na godišnjoj razini, u koji ulaze i oročeni depoziti, daje dobre preduvjete za nastavak oporavka kreditne aktivnosti (slika 3.4). Slika 3.3: Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Квартални раст новчане масе износи 660,6 милиона BАМ, од чега 77% чини повећање забиљежено у најликвиднијим компонентама новчане масе, готовини изван банака и преносивим депозитима у домаћој валути (графикон 3.3). Преносиви депозити и даље представљају доминантан фактор кретања новчане масе. На годишњем нивоу, убрзање раста новчане масе, присутно од половине претходне године, резултат је повећања квази-новца, с обзиром на континуирано високе стопе раста М1. Овај растући тренд квази-новца, на годишњем нивоу, у који улазе и орочени депозити, даје добре предуслове за наставак опоравка кредитне активности (графикон 3.4). Графикон 3.3: Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти Gotovina izvan banaka 5% Готовина ван банака Prenosivi depoziti 4% Преносиви депозити Ostali depoziti 3% Остали депозити M2 2% M2 1% 0% -1% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 51

52 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.4. Godišnje stope rasta novčane mase Graph 3.4: Annual Growth Rates of Money Supply Novčana masa M2, 16% stanje (l.s.) Godišnja stopa promjene M1 14% Money Supply M2, Positions (lhs) Annual Rate of Change M1 QM 12% 10% 8% 6% QM 4% 2% 0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q Izvor: tabela 08 Source: Table 08 Neto strana aktiva, kao protivstavka kretanja novčane mase, bilježi povećanje u iznosu 926,6 miliona KM, pri čemu 734,5 miliona KM čini povećanje strane aktive CBBiH usljed povećanja deviznih rezervi. Konsolidovani bilans komercijalnih banaka bilježi povećanje strane aktive u iznosu 186,6 miliona KM uz stagnaciju strane pasive. Neto domaća aktiva, s druge strane, bilježi smanjenje u iznosu 266,0 miliona KM. Premda potraživanja od stanovništva i nefinansijskih preduzeća bilježe porast, ukupna potraživanja od domaćih sektora bilježe smanjenje u iznosu 179,6 miliona KM. Ovo smanjenje rezultat je smanjenja neto potraživanja centralne vlade usljed značajnog rasta depozita ovog sektora (pogledati potpoglavlje 3.3.2) (grafikon 3.5). Net foreign assets as counterpart in the money supply, recorded an increase of KM million, with KM million being an increase in foreign assets of the CBBH due to the increase in foreign currency reserves. Consolidated balance sheet of commercial banks recorded increase in foreign assets in the amount of KM million with the stagnation of foreign liabilities. Net domestic assets, on the other hand, recorded a decrease of KM million. Although household and non-financial accounts receivable increased, total receivables from domestic sectors recorded a decrease of KM million. This decrease was the result of decrease in the central government s net claims due to a significant increase in the deposits of this sector (see Subsection 3.3.2) (Graph 3.5). Grafikon 3.5. Kvartalne promjene M2 i protivstavki novčane mase Graph 3.5: Quarterly Changes of M2 and Counteritems of Money Supply NDA NSA M2 u milionima KM/in KM millions NDA NFA M2-400 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tabele 08 i 09 NDA - Neto domaća aktiva; NSA - Neto strana aktiva Source: Tables 08 and 09 NDA - Net Domestic Assets; NFA - Net Foreign Assets 52

53 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.4. Godišnje stope rasta novčane mase Графикон 3.4. Годишње стопе раста новчане масе Novčana masa M2, 16% stanje (l.s.) Godišnja stopa promjene M1 14% Новчана маса М2, стање (л.с.) Годишња стопа промјене M1 QM 12% 10% 8% 6% QM 4% 2% 0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 Neto strana aktiva, kao protustavka kretanja novčane mase, bilježi povećanje u iznosu 926,6 milijuna KM, pri čemu 734,5 milijuna KM čini povećanje strane aktive CBBiH usljed povećanja deviznih pričuva. Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka bilježi povećanje strane aktive u iznosu 186,6 milijuna KM uz stagnaciju strane pasive. Neto domaća aktiva, s druge strane, bilježi smanjenje u iznosu 266,0 milijuna KM. Premda potraživanja od stanovništva i nefinancijskih poduzeća bilježe porast, ukupna potraživanja od domaćih sektora bilježe smanjenje u iznosu 179,6 milijuna KM. Ovo smanjenje rezultat je smanjenja neto potraživanja središnje vlade usljed značajnog rasta depozita ovog sektora (pogledati potpoglavlje 3.3.2) (slika 3.5). Нето страна актива, као противставка кретања новчане масе, биљежи повећање у износу 926,6 милиона KМ, при чему 734,5 милиона KМ чини повећање стране активе ЦББиХ усљед повећања девизних резерви. Консолидовани биланс комерцијалних банака биљежи повећање стране активе у износу 186,6 милиона КМ уз стагнацију стране пасиве. Нето домаћа актива, с друге стране, биљежи смањење у износу 266,0 милиона KМ. Премда потраживања од становништва и нефинансијских предузећа биљеже пораст, укупна потраживања од домаћих сектора биљеже смањење у износу 179,6 милиона КМ. Ово смањење резултат је смањења нето потраживања централне владе усљед значајног раста депозита овог сектора (погледати потпоглавље 3.3.2) (графикон 3.5). Slika 3.5: Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase Графикон 3.5: Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе NDA НДА NSA M2 u milijunima KM/у милионима KM НСА М2-400 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tablice 08 i 09 NDA - Neto domaća aktiva; NSA - Neto strana aktiva Извор: табеле 08 и 09 НДА - Нето домаћа актива; НСА - Нето страна актива 53

54 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Monetarna multiplikacija pokazuje rastući trend za monetarni agregat M1, dok je za M2 izražen sezonski uticaj, te se u trećem kvartalu bilježi smanjenje usljed povećanja monetarne baze. U trećem kvartalu, usljed značajnog povećanja novčane baze, bilježe se niže vrijednosti za oba agregata (grafikon 3.6). Monetary multiplication shows a growing trend for the monetary aggregate M1, while M2 experienced seasonal effect resulting in downward trend in the third quarter due to the increase in the monetary base. In the third quarter, due to a significant increase in the money base, lower values were recorded for both aggregates (Graph 3.6). Grafikon 3.6: Monetarna multiplikacija Graph 3.6: Monetary Multiplication MM M1 1,20 2,60 MM M1 MM M2 1,15 2,55 MM M2 2,50 1,10 2,45 1,05 2,40 1,00 2,35 0,95 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,30 Izvor: Tabela 22 Source: Table Obavezna rezerva S krajem trećeg kvartala, osnovica za obračun obavezne rezerve iznosi 21,74 milijarde KM, uz kvartalno povećanje u iznosu 616,7 miliona KM (2,9%). Istovremeno se stanje računa rezervi povećalo za 473,0 miliona KM (11,7%). Posljedično, implicitna stopa obavezne rezerve koja predstavlja odnos ukupnog stanja na računu rezervi i osnovice za obračun, bilježi povećanje u odnosu na prošli kvartal. Na taj način je zaustavljen trend iz prethodnih pet kvartala. Depoziti u domaćoj valuti dominantno određuju kretanje osnovice za obračun obavezne rezerve (grafikon 3.7). Grafikon 3.7: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR 3.2 Required Reserve At the end of the third quarter, the base for calculating the required reserve amounted to KM billion, with a quarterly increase in the amount of KM million (2.9%). At the same time, the reserve account balance increased by KM million (11.7%). Consequently, the implicit required reserve rate, which is the ratio of total balance on the reserve account and the calculation base, recorded an increase as compared to the previous quarter. Thus, the trend from the previous five quarters discontinued. Deposits in domestic currency predominantly determine the required reserve base calculation trend (Graph 3.7). Graph 3.7: Base for Required Reserve Calculation and RR Implicit Rate Osnovica za OR 22,0 28% Base for RR Implicitna stopa OR (d.s.) u milijardama KM/in KM billions 21,0 20,0 19,0 18,0 17,0 26% 24% 22% 20% 18% RR Implicit Rate (rhs) 16,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q % Izvor: Tabela 22 Source: Table 22 54

55 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Monetarna multiplikacija pokazuje rastući trend za monetarni agregat M1, dok je za M2 izražen sezonski utjecaj, te se u trećem tromjesečju bilježi smanjenje usljed povećanja monetarne baze. U trećem tromjesečju, usljed značajnog povećanja novčane baze, bilježe se niže vrijednosti za oba agregata (slika 3.6). Монетарна мултипликација показује растући тренд за монетарни агрегат М1, док је за М2 изражен сезонски утицај, те се у трећем кварталу биљежи смањење усљед повећања монетарне базе. У трећем кварталу, усљед значајног повећања новчане базе, биљеже се ниже вриједности за оба агрегата (графикон 3.6). Slika 3.6: Monetarna multiplikacija Графикон 3.6: Монетарна мултипликација MM M1 1,20 2,60 MM M1 MM M2 1,15 2,55 MM M2 2,50 1,10 2,45 1,05 2,40 1,00 2,35 0,95 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,30 Izvor: Tablica 22 Извор: Табела Obvezna pričuva S krajem trećeg tromjesečja, osnovica za obračun obvezne pričuve iznosi 21,74 milijarde KM, uz tromjesečno povećanje u iznosu 616,7 milijuna KM (2,9%). Istodobno se stanje računa pričuva povećalo za 473,0 milijuna KM (11,7%). Posljedično, implicitna stopa obvezne pričuve koja predstavlja odnos ukupnog stanja na računu pričuva i osnovice za obračun, bilježi povećanje u odnosu na prošlo tromjesečje. Na taj način je zaustavljen trend iz prethodnih pet tromjesečja. Depoziti u domaćoj valuti dominantno određuju kretanje osnovice za obračun obvezne pričuve (slika 3.7). 3.2 Обавезна резерва С крајем трећег квартала, основица за обрачун обавезне резерве износи 21,74 милијарде КМ, уз квартално повећање у износу 616,7 милиона КМ (2,9%). Истовремено се стање рачуна резерви повећало за 473,0 милиона КМ (11,7%). Посљедично, имплицитна стопа обавезне резерве која представља однос укупног стања на рачуну резерви и основице за обрачун, биљежи повећање у односу на прошли квартал. На тај начин је заустављен тренд из претходних пет квартала. Депозити у домаћој валути доминантно одређују кретање основице за обрачун обавезне резерве (графикон 3.7). Slika 3.7: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR Графикон 3.7: Основица за обрачун обавезне резерве и имплицитна стопа ОР Osnovica za OR 22,0 28% Основица за ОР Implicitna stopa OR (d.s.) u milijardama KM/у милијардама KM 21,0 20,0 19,0 18,0 17,0 26% 24% 22% 20% 18% Имплицитна стопа ОР (д.с.) 16,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q % Izvor: Tablica 22 Извор: Табела 22 55

56 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Prosječan saldo računa rezervi s krajem trećeg kvartala iznosi rekordnih 4,52 milijarde KM uz značajno kvartalno povećanje. Dok prosječna obavezna rezerva bilježi umjereno povećanje, višak sredstava iznad obavezne rezerve bilježi naglašen rast. Tako višak sredstava na računu rezervi s krajem kvartala iznosi 2,35 milijardi KM. Ovakav porast viška sredstava rezultat je značajnog salda kupovine i prodaje KM koje su banke ostvarile s CBBiH usljed uvećane potražnje za domaćom valutom, te vladinog sektora vezano za transakcije javnog vanjskog zaduženja (grafikon 3.8). The average reserve account balance at the end of the third quarter amounted to record KM 4.52 billion with a significant quarterly increase. While the average required reserve moderately increased, the surplus funds above the required reserve recorded a pronounced growth. Thus, surplus funds in the reserve account amounted to KM 2.35 billion at the end of the quarter. Such an increase in surplus funds was the result of significant balance of the purchase and sale of KM that banks made with the CBBH due to the increased domestic currency demand and of the government sector s public debt transactions (Graph 3.8). Grafikon 3.8: Stanje računa rezervi Graph 3.8: Reserve Account Positions Prosječne obavezne rezerve Prosječna sredstva iznad obavezne rezerve u milijardama KM/iin KM billions 4,5 4,0 3,5 3,0 2,5 2,0 1,5 Average Required Reserve Excess Funds in Reserve Accounts 1, Izvor: Tabela 23 Source: Table Aktivnosti komercijalnih banaka Kreditne aktivnosti, mjerene iznosima novih ugovorenih kredita, znatno su manje u trećem u odnosu na drugi kvartal godine. Trend rasta depozita je nastavljen. Podaci o prosječnim ponderisanim kamatnim stopama ukazuju da je zaustavljen trend smanjenja kamatnih stopa na određene kategorije kredita, dok su pasivne kamatne stope nastavile trend pada Krediti Ukupni krediti u bankarskom sektoru iznosili su 18,12 milijardi KM na kraju trećeg kvartala godine, što predstavlja rast od 1,1% na kvartalnom i 6,4% na godišnjem nivou (tabele 22 i 23). UniCredit leasing d.o.o. Sarajevo pripojen je UniCredit banci d.d. Mostar od 1. jula godine i time je došlo do povećanja bilansne sume banke. U aktivi, najveće povećanje je zabilježeno kod kredita nefinansijskim preduzećima (125 miliona KM) i stanovništvu (7,5 miliona KM). Bez uticaja navedene statusne promjene, godišnja stopa rasta ukupnih kredita iznosi oko 5,7%. Rast ukupnih kredita tokom trećeg kvartala rezultat je rasta dugoročnih kredita, prvenstveno nefinansijskim preduzećima. Krediti nefinansijskim preduzećima imaju intenzivniji rast od kredita stanovništvu od početka tekuće godine (grafikon 3.9). 3.2 Commercial Banks Activities Credit activities, measured in the amount of new contracted loans, were considerably lower in the third quarter as compared to the second quarter of The deposit growth trend continued. Data on the average weighted interest rates indicate that the trend of lower interest rates on certain credit categories discontinued, while the passive interest rates continued to decline Loans Total loans in the banking sector amounted to KM billion at the end of the third quarter of 2017, showing a quarterly growth of 1.1% and annual growth of 6.4% (Tables 22 and 23). UniCredit leasing d.o.o Sarajevo adjoined the UniCredit bank dd Mostar as of 1st July 2017, which resulted in an increase in the balance sheet of the bank. In assets, the largest increase was recorded in loans to non-financial corporations (KM 125 million) and households (KM 7.5 million). Regardless of the mentioned status change, the annual growth rate of total loans was about 5.7%. The growth of total loans during the third quarter was the result of the growth of long-term loans, primarily to non-financial companies. Loans to nonfinancial companies had a more intense growth than household loans since the beginning of the current year (Graph 3.9). 56

57 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Prosječan saldo računa pričuva s krajem trećeg tromjesečja iznosi rekordnih 4,52 milijarde KM uz značajno tromjesečno povećanje. Dok prosječna obvezna pričuva bilježi umjereno povećanje, višak sredstava iznad obvezne pričuve bilježi naglašen rast. Tako višak sredstava na računu pričuva s krajem tromjesečja iznosi 2,35 milijardi KM. Ovakav porast viška sredstava rezultat je značajnog salda kupovine i prodaje KM koje su banke ostvarile s CBBiH usljed uvećane potražnje za domaćom valutom, te vladinog sektora vezano za transakcije javnog vanjskog zaduženja (slika 3.8). Просјечан салдо рачуна резерви с крајем трећег квартала износи рекордних 4,52 милијарде КМ уз значајно квартално повећање. Док просјечна обавезна резерва биљежи умјерено повећање, вишак средстава изнад обавезне резерве биљежи наглашен раст. Тако вишак средстава на рачуну резерви с крајем квартала износи 2,35 милијарди КМ. Овакав пораст вишка средстава резултат је значајног салда куповине и продаје КМ које су банке оствариле с ЦББиХ усљед увећане потражње за домаћом валутом, те владиног сектора везано за трансакције јавног спољног задужења (графикон 3.8). Slika 3.8: Stanje računa pričuva Графикон 3.8: Стање рачуна резерви Prosječne obvezne pričuve Prosječna sredstva iznad obvezne pričuve u milijardama KM/у милијардама KM 4,5 4,0 3,5 3,0 2,5 2,0 1,5 Просјечне обавезне резерве Просјечна средства изнад обавезне резерве 1, Izvor: Tablica 23 Извор: Табела Aktivnosti komercijalnih banaka Kreditne aktivnosti, mjerene iznosima novih ugovorenih kredita, znatno su manje u trećem u odnosu na drugo tromjesečje godine. Trend rasta depozita je nastavljen. Podaci o prosječnim ponderiranim kamatnim stopama ukazuju da je zaustavljen trend smanjenja kamatnih stopa na određene kategorije kredita, dok su pasivne kamatne stope nastavile trend pada Krediti Ukupni krediti u bankarskom sektoru iznosili su 18,12 milijardi KM na kraju trećeg tromjesečja godine, što predstavlja rast od 1,1% na tromjesečnoj i 6,4% na godišnjoj razini (tablice 22 i 23). UniCredit leasing d.o.o. Sarajevo pripojen je UniCredit banci d.d. Mostar od 1. srpnja godine i time je došlo do povećanja bilančne sume banke. U aktivi, najveće povećanje je zabilježeno kod kredita nefinancijskim poduzećima (125 milijuna KM) i stanovništvu (7,5 milijuna KM). Bez utjecaja navedene statusne promjene, godišnja stopa rasta ukupnih kredita iznosi oko 5,7%. Rast ukupnih kredita tijekom trećeg tromjesečja rezultat je rasta dugoročnih kredita, prvenstveno nefinancijskim poduzećima. Krediti nefinancijskim poduzećima imaju intenzivniji rast od kredita stanovništvu od početka tekuće godine (slika 3.9). 3.3 Активности комерцијалних банака Кредитне активности, мјерене износима нових уговорених кредита, знатно су мање у трећем у односу на други квартал године. Тренд раста депозита је настављен. Подаци о просјечним пондерисаним каматним стопама указују да је заустављен тренд смањења каматних стопа на одређене категорије кредита, док су пасивне каматне стопе наставиле тренд пада Кредити Укупни кредити у банкарском сектору износили су 18,12 милијарди КМ на крају трећег квартала године, што представља раст од 1,1% на кварталном и 6,4% на годишњем нивоу (табеле 22 и 23). UniCredit leasing д.о.о. Сарајево припојен је UniCredit банци д.д. Мостар од 1. јула године и тиме је дошло до повећања билансне суме банке. У активи, највеће повећање је забиљежено код кредита нефинансијским предузећима (125 милиона КМ) и становништву (7,5 милиона КМ). Без утицаја наведене статусне промјене, годишња стопа раста укупних кредита износи око 5,7%. Раст укупних кредита током трећег квартала резултат је раста дугорочних кредита, првенствено нефинансијским предузећима. Кредити нефинансијским предузећима имају интензивнији раст од кредита становништву од почетка текуће године (графикон 3.9). 57

58 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.9: Godišnje stope rasta Graph 3.9: Annual Growth Rates Ukupni krediti Stanovništvo Nefinansijska preduzeća 10,0% 8,0% 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% The Total Loans Households Non-financial Companies -2,0% -4,0% -6,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tabele 15 i 16 Source: Tables 15 and 16 Godišnja stopa rasta kredita nefinansijskim preduzećima je bila nešto viša kod dugoročnih u odnosu na kratkoročne kredite ponovo nakon dva kvartala, a čemu je znatno doprinijela statusna promjena pripajanja UniCredit leasinga UniCredit banci. Krediti nefinansijskim preduzećima su rasli na godišnjem nivou 7,9% prema statističkim podacima, a bez uticaja navedene statusne promjene, godišnji rast bi iznosio oko 6,3%. Treći kvartal uglavnom karakteriše salabija kreditna aktivnost u poređenju s drugim kvartalom. Banke su prvenstveno kreditne aktivnosti usmjerile prema privatnom sektoru plasiranjem 1,73 milijarde KM, od čega se 56,2% odnosi na kredite plasirane nefinansijskim preduzećima, a 43,8% stanovništvu. Novoodobreni krediti nefinansijskim preduzećima u trećem kvartalu iznose 976,7 miliona KM, što je niže za 181,1 milion KM u poređenju s prethodnim kvartalom (grafikon 3.10). The annual growth rate of loans to non-financial companies was somewhat higher in the long-term compared to short-term loans, again after two quarters, which was significantly contributed by the status change, i.e. adjoining UniCredit leasing to the UniCredit bank. According to statistical data, loans to non-financial companies grew by 7.9% on annual basis, and disregarding the impact of this status change the annual growth would amount to about 6.3%. The third quarter was mainly marked by a weaker lending activity compared to the second quarter. Banks focused primarily on lending to the private sector by placing KM 1.73 billion, of which 56.2% was related to the loans to non-financial companies and 43.8% to households. New loans to nonfinancial companies in the third quarter amounted to KM million, which was lower by KM million compared to the previous quarter (Graph 3.10). Grafikon 3.10: Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, nefinansijska preduzeća Graph 3.10: New Agreed Loans and the Annual Growth Rates of the Total Loans, Non-financial Companies Novi ugovoreni krediti (l.s) 1200,0 12,0% New Agreed Loans (lhs) Godišnja stopa rasta, kratkoročni krediti (d.s.) Godišnja stopa rasta, dugoročni krediti (d.s.) u milionima KM/in KM millions 1000,0 800,0 600,0 400,0 200,0 8,0% 4,0% 0,0% -4,0% -8,0% Annual Growth Rate, Short-term Loans (rhs) Annual Growth Rate, Long-term Loans (rhs) 0,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tabele 16, 22 i 23 Source: Tables 16,22 and 23 58

59 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.9: Godišnje stope rasta Графикон 3.9: Годишње стопе раста Ukupni krediti Stanovništvo Nefinancijska poduzeća 10,0% 8,0% 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% Укупни кредити Становништво Нефинансијска предузећа -2,0% -4,0% -6,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablice 15 i 16 Извор: Табеле 15 и 16 Godišnja stopa rasta kredita nefinancijskim poduzećima je bila nešto viša kod dugoročnih u odnosu na kratkoročne kredite ponovo nakon dva tromjesečja, a čemu je znatno doprinijela statusna promjena pripajanja UniCredit leasinga UniCredit banci. Krediti nefinancijskim poduzećima su rasli na godišnjoj razini 7,9% prema statističkim podacima, a bez utjecaja navedene statusne promjene, godišnji rast bi iznosio oko 6,3%. Treće tromjesečje uglavnom karakterizira salabija kreditna aktivnost u usporedbi s drugim tromjesečjem. Banke su prvenstveno kreditne aktivnosti usmjerile prema privatnom sektoru plasiranjem 1,73 milijarde KM, od čega se 56,2% odnosi na kredite plasirane nefinancijskim poduzećima, a 43,8% stanovništvu. Novoodobreni krediti nefinancijskim poduzećima u trećem tromjesečju iznose 976,7 milijuna KM, što je niže za 181,1 milijun KM u usporedbi s prethodnim tromjesečjem (slika 3.10). Годишња стопа раста кредита нефинансијским предузећима је била нешто виша код дугорочних у односу на краткорочне кредите поново након два квартала, а чему је знатно допринијела статусна промјена припајања UniCredit leasinga UniCredit банци. Кредити нефинансијским предузећима су расли на годишњем нивоу 7,9% према статистичким подацима, а без утицаја наведене статусне промјене, годишњи раст би износио око 6,3%. Трећи квартал углавном карактерише салабија кредитна активност у поређењу с другим кварталом. Банке су првенствено кредитне активности усмјериле према приватном сектору пласирањем 1,73 милијарде КМ, од чега се 56,2% односи на кредите пласиране нефинансијским предузећима, а 43,8% становништву. Новоодобрени кредити нефинансијским предузећима у трећем кварталу износе 976,7 милиона КМ, што је ниже за 181,1 милион КМ у поређењу с претходним кварталом (графикон 3.10). Slika 3.10: Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, nefinancijska poduzeća Графикон 3.10: Нови уговорени кредити и годишње стопе раста укупних кредита, нефинансијска предузећа Novi ugovoreni krediti (l.s) Godišnja stopa rasta, kratkoročni krediti (d.s.) Godišnja stopa rasta, dugoročni krediti (d.s.) u milionima KM/in KM millions 1200,0 1000,0 800,0 600,0 400,0 200,0 12,0% 8,0% 4,0% 0,0% -4,0% -8,0% Нови уговорени кредити (л.с) Годишња стопа раста, краткорочни кредити (д.с.) Годишња стопа раста, дугорочни кредити (д.с.) 0,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tablice 16, 22 i 23 Извор: Табеле 16, 22 и 23 59

60 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Rast ukupnih kredita sektoru stanovništva na godišnjem nivou (6,8%) uzrokovan je rastom dugoročnih kredita. Kontinuiran rast dugoročnih kredita stanovništva prisutan je od drugog kvartala godine (grafikon 3.11). Tokom trećeg kvartala godine sektoru stanovništva plasirano je ukupno 760,1 milion KM, što je niže za 18,4% u odnosu na prethodni kvartal. Banke i dalje primjenjuju valutnu klauzulu na veći dio odobrenih kredita u KM. Tako je 55,3% novoodobrenih kredita stanovništvu u posmatranom kvartalu vezano valutnom klauzulom. Prema kategorizaciji namjene kredita, najveći dio sredstava se koristi za nenamjensku potrošnju, a manji dio na stambene kredite, što upućuje da stanovništvo i dalje većinu kreditnih sredstva koristi u svrhu tekuće potrošnje. The growth of total loans to the household sector on annual basis (6.8%) was caused by the growth of long-term loans. Since the second quarter of 2016, there has been a continuous growth in long-term household loans (Graph 3.11). During the third quarter of 2017, a total of KM million was distributed to the household sector, down 18.4% as compared to the previous quarter. Banks continued to apply a currency clause to most of the approved loans in KM. Thus, 55.3% of newly approved loans to households in the observed quarter were linked to currency clause. According to the categorization of the purpose of the loan, most of the funds were used for non-purpose consumption, while a smaller share was used for housing loans, which indicates that households still use most of the credit resources for current consumption. Grafikon 3.11: Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, stanovništvo Graph 3.11: New Agreed Loans and the Annual Growth Rates of the Total Loans, Households Novi ugovoreni krediti (l.s.) ,0% New Agreed Loans (lhs) Godišnja stopa rasta, kratkoročni krediti (d.s.) Godišnja stopa rasta, dugoročni krediti (d.s.) u milionima KM/in KM millions ,0% 0,0% -4,0% Annual Growth Rate, Short-term Loans (rhs) Annual Growth Rate, Long-term Loans (rhs) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tabele 15, 22 i 23 Source: Tables 15,22 and Depoziti Ukupni depoziti komercijalnih banaka dosegli su nivo od 19,13 milijardi KM na kraju trećeg kvartala godine. Ovaj iznos predstavlja rast od 11,1% na godišnjem nivou i 3,6% na kvartalnom nivou (tabele 20 i 21). Rast depozita u trećem kvartalu godine u odnosu na prethodni kvartal zabilježen je kod svih sektora. Depoziti vladinog sektora, s udjelom od 11,3% u ukupnim depozitima, bilježe povećanje na godišnjem nivou od oktobra godine (grafikon 3.12). Rast depozita vlade odraz je izdavanja vrijednosnih papira entitetskih vlada, kao i visoke stope prihoda od indirektnih poreza na svim nivoima vlasti (poglavlje 5). Pored navedenog, u augustu je izvršena isplata ruskog klirinškog duga nadležnim institucijama BiH u iznosu 206,0 miliona KM. Depoziti nevladinog sektora imaju stabilnu godišnju stopu rasta, koja je iznosila 8,9% u septembru godine Deposits The total deposits of commercial banks reached KM billion at the end of the third quarter of This shows a growth of 11.1% on annual basis and 3.6% on quarterly basis (Tables 20 and 21). Deposits growth in the third quarter of 2017 compared to the previous quarter was recorded in all sectors. Government sector deposits, with a share of 11.3% in total deposits, recorded an annual increase since October 2015 (Graph 3.12). The growth of government deposits is a reflection of securities issuance by entity governments as well as of a high indirect tax revenue rate at all levels of government (Section 5). In addition, payment of the Russian clearing debt to the relevant BH institutions in the amount of KM million was made in August. Non-governmental sector deposits had a stable annual growth rate, which made 8.9% in September

61 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Rast ukupnih kredita sektoru stanovništva na godišnjoj razini (6,8%) uzrokovan je rastom dugoročnih kredita. Kontinuiran rast dugoročnih kredita stanovništva prisutan je od drugog tromjesečja godine (slika 3.11). Tijekom trećeg tromjesečja godine sektoru stanovništva plasirano je ukupno 760,1 milijun KM, što je niže za 18,4% u odnosu na prethodno tromjesečje. Banke i dalje primjenjuju valutnu klauzulu na veći dio odobrenih kredita u KM. Tako je 55,3% novoodobrenih kredita stanovništvu u promatranom tromjesečju vezano valutnom klauzulom. Prema kategorizaciji namjene kredita, najveći dio sredstava se koristi za nenamjensku potrošnju, a manji dio na stambene kredite, što upućuje da stanovništvo i dalje većinu kreditnih sredstva koristi u svrhu tekuće potrošnje. Раст укупних кредита сектору становништва на годишњем нивоу (6,8%) узрокован је растом дугорочних кредита. Континуиран раст дугорочних кредита становништва присутан је од другог квартала године (графикон 3.11). Током трећег квартала године сектору становништва пласирано је укупно 760,1 милион КМ, што је ниже за 18,4% у односу на претходни квартал. Банке и даље примјењују валутну клаузулу на већи дио одобрених кредита у КМ. Тако је 55,3% новоодобрених кредита становништву у посматраном кварталу везано валутном клаузулом. Према категоризацији намјене кредита, највећи дио средстава се користи за ненамјенску потрошњу, а мањи дио на стамбене кредите, што упућује да становништво и даље већину кредитних средства користи у сврху текуће потрошње. Slika 3.11: Novi ugovoreni krediti i godišnje stope rasta ukupnih kredita, stanovništvo Графикон 3.11: Нови уговорени кредити и годишње стопе раста укупних кредита, становништво Novi ugovoreni krediti (l.s.) ,0% Нови уговорени кредити (л.с.) Godišnja stopa rasta, kratkoročni krediti (d.s.) Godišnja stopa rasta, dugoročni krediti (d.s.) u milijunima KM/у милионима KM ,0% 0,0% -4,0% Годишња стопа раста, краткорочни кредити (д.с.) Годишња стопа раста, дугорочни кредити (д.с.) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tablice 15, 22 i 23 Извор: Табеле 15, 22 и Depoziti Ukupni depoziti komercijalnih banaka dosegli su razinu od 19,13 milijardi KM na kraju trećeg tromjesečja godine. Ovaj iznos predstavlja rast od 11,1% na godišnjoj razini i 3,6% na tromjesečnoj razini (tablice 20 i 21). Rast depozita u trećem tromjesečju godine u odnosu na prethodno tromjesečje zabilježen je kod svih sektora. Depoziti vladinog sektora, s udjelom od 11,3% u ukupnim depozitima, bilježe povećanje na godišnjoj razini od listopada godine (slika 3.12). Rast depozita vlade odraz je izdavanja vrijednosnih papira entitetskih vlada, kao i visoke stope prihoda od neizravnih poreza na svim razinama vlasti (poglavlje 5). Pored navedenog, u kolovozu je izvršena isplata ruskog klirinškog duga nadležnim institucijama BiH u iznosu 206,0 milijuna KM. Depoziti nevladinog sektora imaju stabilnu godišnju stopu rasta, koja je iznosila 8,9% u rujnu godine Депозити Укупни депозити комерцијалних банака досегли су ниво од 19,13 милијарди КМ на крају трећег квартала године. Овај износ представља раст од 11,1% на годишњем нивоу и 3,6% на кварталном нивоу (табеле 20 и 21). Раст депозита у трећем кварталу године у односу на претходни квартал забиљежен је код свих сектора. Депозити владиног сектора, с учешћем од 11,3% у укупним депозитима, биљеже повећање на годишњем нивоу од октобра године (графикон 3.12). Раст депозита владе одраз је издавања хартија вриједности ентитетских влада, као и високе стопе прихода од индиректних пореза на свим нивоима власти (поглавље 5). Поред наведеног, у августу је извршена исплата руског клириншког дуга надлежним институцијама БиХ у износу 206,0 милиона КМ. Депозити невладиног сектора имају стабилну годишњу стопу раста, која је износила 8,9% у септембру године. 61

62 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.12: Depoziti vladinog i nevladinog sektora Graph 3.12: Deposits of the Government and Non-government Sectors Vlada, kvartalne promjene depozita (l.s.) ,0% Government, Quarterly Deposit Changes (lhs) Nevladin sektor, kvartalne promjene depozita (l.s.) Vlada, godišnja stopa rasta (d.s.) Nevladin sektor, godišnja stopa rasta (d.s.) u milionima KM/in KM millions Non-government Sector, Quarterly 30,0% Deposit Changes (lhs) 15,0% 0,0% Government, Annual Growth Rate (rhs) Non-government Sector, Annual Growth Rate (rhs) -200 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tabele 20 i 21 Source: Tables 20 and 21 Grafikon 3.13 ilustruje da su depoziti sektora vlade i nefinansijskih preduzeća dali najveći doprinos rastu ukupnih depozita u trećem kvartalu godine, 39,4% i 38,8%, respektivno. Na grafikonu se također jasno uočava smanjenje doprinosa sektora stanovništva povećanju ukupnih depozita. Prema ročnoj strukturi, porast depozita na kvartalnom nivou kod svih sektora u trećem kvartalu tekuće godine uzrokovan je rastom prenosivih depozita (95,5%), dok su ostali depoziti, koji u strukturi uključuju štedne i oročene depozite, doprinijeli samo 4,5% rastu ukupnih depozita. Grafikon 3.13: Doprinos kvartalnim promjenama ukupnih depozita Graph 3.13 illustrates that government sector deposits and non-financial companies deposits gave the largest contribution to the growth of total deposits in the third quarter of 2017, i.e. 39.4% and 38.8%, respectively. The graph also clearly shows the decrease in the household sector contribution to the increase in total deposits. According to the maturity structure, the increase in deposits at the quarterly level in all sectors in the third quarter of the current year was caused by the increase in transferable deposits (95.5%), while other deposits, which included savings and time deposits, contributed only 4.5% to the growth of total deposits. Graph 3.13: The Contribution to the Quarterly Changes of the Total Deposits Vlada Stanovništvo Nefinansijska preduzeća Ostali 100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% Government Households Non-financial Companies Other -60% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tabele 20 i 21 Source: Tables 20 and Depoziti stanovništva su prešli iznos od 11 milijardi KM u septembru i čine 57,6% ukupnih depozita. Na kvartalnom nivou, ovi depoziti su povećani za 0,7%, a na godišnjem nivou 7,5%. U toku trećeg kvartala sa sektorom stanovništva ugovoreno je novih oročenja depozita u iznosu od 475,8 miliona KM, što je više za 8% u odnosu na prethodni kvartal. Sektor stanovništva još uvijek manji dio depozita oročava u domaćoj valuti (grafikon 3.13). Tokom trećeg kvartala godine, samo je 33,9% od novih Household deposits exceeded the amount of KM 11 billion in September 2017, and accounted for 57.6% of total deposits. On quarterly basis, these deposits increased by 0.7%, and on annual basis by 7.5%. During the third quarter, new time deposits with the household sector amounted to KM million, i.e. 8% higher as compared to the previous quarter. The household sector still places a small share of time deposits in the domestic currency (Graph 3.13). During the third

63 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.12: Depoziti vladinog i nevladinog sektora Графикон 3.12: Депозити владиног и невладиног сектора Vlada, tromjesečne promjene depozita (l.s.) ,0% Влада, кварталне промјене депозита (л.с.) Nevladin sektor, tromjesečne promjene depozita (l.s.) Vlada, godišnja stopa rasta (d.s.) Nevladin sektor, godišnja stopa rasta (d.s.) u milijunima KM/у милионима KM Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Невладин сектор, кварталне 30,0% промјене депозита (л.с.) 15,0% 0,0% -15,0% Влада, годишња стопа раста (д.с.) Невладин сектор, годишња стопа раста (д.с.) Izvor: Tablice 20 i 21 Извор: табеле 20 и 21 Slika 3.13 ilustrira da su depoziti sektora vlade i nefinancijskih poduzeća dali najveći doprinos rastu ukupnih depozita u trećem tromjesečju godine, 39,4% i 38,8%, respektivno. Na slici se također jasno uočava smanjenje doprinosa sektora stanovništva povećanju ukupnih depozita. Prema ročnoj strukturi, porast depozita na tromjesečnoj razini kod svih sektora u trećem tromjesečju tekuće godine uzrokovan je rastom prenosivih depozita (95,5%), dok su ostali depoziti, koji u strukturi uključuju štedne i oročene depozite, doprinijeli samo 4,5% rastu ukupnih depozita. Slika 3.13: Doprinos tromjesečnim promjenama ukupnih depozita Графикон 3.13 илуструје да су депозити сектора владе и нефинансијских предузећа дали највећи допринос расту укупних депозита у трећем кварталу године, 39,4% и 38,8%, респективно. На графикону се такође јасно уочава смањење доприноса сектора становништва повећању укупних депозита. Према рочној структури, пораст депозита на кварталном нивоу код свих сектора у трећем кварталу текуће године узрокован је растом преносивих депозита (95,5%), док су остали депозити, који у структури укључују штедне и орочене депозите, допринијели само 4,5% расту укупних депозита. Графикон 3.13: Допринос кварталним промјенама укупних депозита Vlada Stanovništvo Nefinancijska poduzeća Ostali 100% 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% Влада Становништво Нефинансијска предузећа Остали -60% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablice 20 i 21 Извор: табеле 20 и 21 Depoziti stanovništva su prešli iznos od 11 milijardi KM u rujnu i čine 57,6% ukupnih depozita. Na tromjesečnoj razini, ovi depoziti su povećani za 0,7%, a na godišnjoj razini 7,5%. Tijekom trećeg tromjesečja sa sektorom stanovništva ugovoreno je novih oročenja depozita u iznosu od 475,8 milijuna KM, što je više za 8% u odnosu na prethodno tromjesečje. Sektor stanovništva još uvijek manji dio depozita oročava u domaćoj valuti (slika 3.13). Tijekom trećeg tromjesečja godine, samo je 33,9% od novih Депозити становништва су прешли износ од 11 милијарди КМ у септембру и чине 57,6% укупних депозита. На кварталном нивоу, ови депозити су повећани за 0,7%, а на годишњем нивоу 7,5%. У току трећег квартала са сектором становништва уговорено је нових орочења депозита у износу од 475,8 милиона КМ, што је више за 8% у односу на претходни квартал. Сектор становништва још увијек мањи дио депозита орочава у домаћој валути (графикон 3.13). Током трећег квартала године, само је 33,9% 63

64 CBBiH Bilten CBBH Bulletin ugovorenih oročenih depozita stanovništva oročeno u domaćoj valuti, 64,2% u EUR valuti i 1,8% u ostalim stranim valutama. Grafikon 3.14: Depoziti i kamatne stope na depozite, stanovništvo quarter of 2017, only 33.9% of new time deposits were placed in domestic currency, 64.2% in EUR and 1.8% in other currencies. Graph 3.14: Deposits and the Interest Rates on Deposits, Households Novi oročeni depoziti u KM (l.s.) Novi oročeni depoziti u stranim valutama (l.s.) Kamatna stopa na oročene depozite u KM (d.s.) Kamatna stopa na oročene depozite u stranim valutama (d.s.) u milionima KM/in KM millions ,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% New Term-deposits in KM (lhs) New Term -deposits in Foreign Currencies (lhs) Interest Rate on Term-deposits in KM (rhs) Interest Rate on Term-deposits in Foreign Currencies (rhs) 0 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tabele 20 i 21 Source: Tables 20 and Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka U trećem kvartalu godine došlo je do povećanja nivoa strane aktive (186,6 miliona KM) i smanjenja strane pasive komercijalnih banaka (5,8 miliona KM) (tabela 11). Grafikon 3.15 ilustruje kvartalne promjene u stranoj aktivi i pasivi komercijalnih banaka. Stavke koje su doprinijele povećanju strane aktive su depoziti kod nerezidenata i vrijednosni papiri osim dionica. U strukturi strane pasive desile su se značajnije promjene nego u nivou strane pasive. Statusna promjena spajanja UniCredit Leasinga s UniCredit bankom od 1. jula rezultirala je povećanjem kredita od nerezidenata u iznosu od oko 134 miliona KM. Izuzimajući navedeno, nije bilo značajnijih zaduženja kod nerezidenata tokom posmatranog kvartala. Depoziti nerezidenata su smanjeni, kao i stavka ostali dospjeli računi potraživanja uslijed isplate dividende kod dvije komercijalne banke. Grafikon 3.15: Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks In the third quarter of 2017, the level of foreign assets increased (KM million), while foreign liabilities of commercial banks decreased (KM 5.8 million) (Table 11). Graph 3.15 illustrates quarterly changes in foreign assets and liabilities of commercial banks. The items that contributed to the increase in foreign assets were deposits with nonresidents and securities other than shares. The structure of foreign liabilities experienced more significant changes than the level of foreign liabilities. The status change of the merger of UniCredit Leasing with UniCredit Bank as of 1st July resulted in an increase in loans from non-residents in the amount of about KM 134 million. Apart from the afore-mentioned, there were no significant non-resident borrowings during the observed quarter. Non-resident deposits decreased, and so did the other due receivables, due to the dividend payments in two commercial banks. Graph 3.15: Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks Strana aktiva, kvartalne promjene Strana pasiva, kvartalne promjene Neto strana aktiva u milionima KM/in KM millions Foreign Assets, Quarterly Changes Foreign Liabilities, Quarterly Changes Net Foreign Assets -600 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tabela 12 Source: Table 12

65 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен ugovorenih oročenih depozita stanovništva oročeno u domaćoj valuti, 64,2% u EUR valuti i 1,8% u ostalim stranim valutama. Slika 3.14: Depoziti i kamatne stope na depozite, stanovništvo од нових уговорених орочених депозита становништва орочено у домаћој валути, 64,2% у ЕUR валути и 1,8% у осталим страним валутама. Графикон 3.14: Депозити и каматне стопе на депозите, становништво Novi oročeni depoziti u KM (l.s.) Novi oročeni depoziti u stranim valutama (l.s.) Kamatna stopa na oročene depozite u KM (d.s.) Kamatna stopa na oročene depozite u stranim valutama (d.s.) u milijunima KM/у милионима KM ,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% Нови орочени депозити у КМ (л.с.) Нови орочени депозити у страним валутама (л.с.) Каматна стопа на орочене депозите у КМ (д.с.) Каматна стопа на орочене депозите у страним валутама (д.с.) 0 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q ,0% Izvor: Tablice 20 i 21 Извор: табеле 20 и Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka U trećem tromjesečju godine došlo je do povećanja razine strane aktive (186,6 milijuna KM) i smanjenja strane pasive komercijalnih banaka (5,8 milijuna KM) (tablica 11). Slika 3.15 ilustrira tromjesečne promjene u stranoj aktivi i pasivi komercijalnih banaka. Stavke koje su doprinijele povećanju strane aktive su depoziti kod nerezidenata i vrijednosni papiri osim dionica. U strukturi strane pasive desile su se značajnije promjene nego u razini strane pasive. Statusna promjena spajanja UniCredit Leasinga s UniCredit bankom od 1. srpnja rezultirala je povećanjem kredita od nerezidenata u iznosu od oko 134 milijuna KM. Izuzimajući navedeno, nije bilo značajnijih zaduženja kod nerezidenata tijekom promatranog tromjesečja. Depoziti nerezidenata su smanjeni, kao i stavka ostali dospjeli računi potraživanja uslijed isplate dividende kod dvije komercijalne banke. Slika 3.15: Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka Страна актива и страна пасива комерцијалних банака У трећем кварталу године дошло је до повећања нивоа стране активе (186,6 милиона КМ) и смањења стране пасиве комерцијалних банака (5,8 милиона КМ) (табела 11). Графикон 3.15 илуструје кварталне промјене у страној активи и пасиви комерцијалних банака. Ставке које су допринијеле повећању стране активе су депозити код нерезидената и хартије од вриједности осим акција. У структури стране пасиве десиле су се значајније промјене него у нивоу стране пасиве. Статусна промјена спајања UniCredit Leasinga с UniCredit банком од 1. јула резултирала је повећањем кредита од нерезидената у износу од око 134 милиона КМ. Изузимајући наведено, није било значајнијих задужења код нерезидената током посматраног квартала. Депозити нерезидената су смањени, као и ставка остали доспјели рачуни потраживања услијед исплате дивиденде код двије комерцијалне банке. Графикон 3.15: Страна актива и страна пасива комерцијалних банака Strana aktiva, tromjesečne promjene Strana pasiva, tromjesečne promjene Neto strana aktiva u milijunima KM/у милионима KM Страна актива, кварталне промјене Страна пасива, кварталне промјене Нето страна актива -600 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablica 12 Извор: Табела 12 65

66 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Kamatne stope Podaci o prosječnim ponderisanim kamatnim stopama za treći kvartal godine ukazuju da je nastavljen trend smanjenja kamatnih stopa na kredite manjih iznosa (do 1 milion EUR) nefinansijskim preduzećima, dok je prosječna ponderisana kamatna stopa na kredite većih iznosa (preko 1 milion EUR) povećana za 61 bazni poen na 4,5% (grafikon 3.16). Prosječna ponderisana kamatna stopa na kredite preko iznosa od 0,25 miliona EUR do 1 milion EUR privatnim nefinansijskim preduzećima je na nivou 3,9%, što je najniži ikad zabilježen nivo. Grafikon 3.16: Kamatne stope na kredite, nefinansijska preduzeća Interest Rates Data on average weighted interest rates for the third quarter of 2017 indicate that the trend of lower interest rates on smaller amount loans (up to EUR 1 million) to non-financial companies continued, while the average weighted interest rate on large loans (over EUR 1 million) increased by 61 base points i.e. to 4.5% (Graph 3.16). The average weighted interest rate on loans exceeding the amount of EUR 0.25 million, up to EUR 1 million, issued to private non-financial companies remained at 3.9% as the lowest ever recorded level. Graph 3.16: The Interest Rates on Loans, Non-financial Companies do iznosa od 0,25 miliona EUR preko 0,25 miliona EUR do 1 milion EUR preko iznosa od 1 milion EUR 8,0% 7,0% 6,0% Up to the Amount of EUR 0.25 Million Over EUR 0.25 Million to EUR 1 Million Over the Amount of EUR 1 Million 5,0% 4,0% 3,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tabela 14b Source: Table 14b Blagi trend pada prosječne ponderisane kamatne stope na kredite stanovništva, koji su u kategoriji ostalih kredita, a koju većinom čine gotovinski krediti, prekinut je u trećem kvartalu tekuće godine (grafikon 3.17). Prosječna ponderisana kamatna stopa na potrošačke kredite stanovništva nastavila je trend pada i iznosila je 6,2% u septembru godine. Pored navedenog, prosječna ponderisana kamatna stopa na stambene kredite je na najnižem nivou do sada, 4,4%. Grafikon 3.17: Kamatne stope na kredite, stanovništvo A slight downward trend in the average weighted interest rate on household loans, which are in the category of other loans and are mostly made of cash loans, discontinued in the third quarter of the current year (Graph 3.17). The average weighted interest rate on consumer loans to households continued the downward trend and amounted to 6.2% in September In addition, the average weighted interest rate on housing loans was at its lowest level to date, namely 4.4%. Graph 3.17: The Interest Rates on Loans, Households Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti 9,0% 8,0% 7,0% Consumer Loans Housing Loans Other Loans 6,0% 5,0% 4,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: tabela 14a Source: Table 14a

67 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Kamatne stope Podaci o prosječnim ponderiranim kamatnim stopama za treće tromjesečje godine ukazuju da je nastavljen trend smanjenja kamatnih stopa na kredite manjih iznosa (do 1 milijun EUR) nefinancijskim poduzećima, dok je prosječna ponderirana kamatna stopa na kredite većih iznosa (preko 1 milijun EUR) povećana za 61 bazni bod na 4,5% (slika 3.16). Prosječna ponderirana kamatna stopa na kredite preko iznosa od 0,25 milijuna EUR do 1 milijun EUR privatnim nefinancijskim poduzećima je na razini 3,9%, što je najniža ikad zabilježena razina. Slika 3.16: Kamatne stope na kredite, nefinancijska poduzeća Каматне стопе Подаци о просјечним пондерисаним каматним стопама за трећи квартал године указују да је настављен тренд смањења каматних стопа на кредите мањих износа (до 1 милион ЕUR) нефинансијским предузећима, док је просјечна пондерисана каматна стопа на кредите већих износа (преко 1 милион ЕUR) повећана за 61 базни поен на 4,5% (графикон 3.16). Просјечна пондерисана каматна стопа на кредите преко износа од 0,25 милиона ЕUR до 1 милион ЕUR приватним нефинансијским предузећима је на нивоу 3,9%, што је најнижи икад забиљежен ниво. Графикон 3.16: Каматне стопе на кредите, нефинансијска предузећа do iznosa od 0,25 milijuna EUR preko 0,25 milijuna EUR do 1 milijun EUR preko iznosa od 1 milijun EUR 8,0% 7,0% 6,0% до износа од 0,25 милиона EUR преко 0,25 милиона EUR до 1 милион EUR преко износа од 1 милион EUR 5,0% 4,0% 3,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablica 14b Извор: Табела 14б Blagi trend pada prosječne ponderirane kamatne stope na kredite stanovništva, koji su u kategoriji ostalih kredita, a koju većinom čine gotovinski krediti, prekinut je u trećem tromjesečju tekuće godine (slika 3.17). Prosječna ponderirana kamatna stopa na potrošačke kredite stanovništva nastavila je trend pada i iznosila je 6,2% u rujnu godine. Pored navedenog, prosječna ponderirana kamatna stopa na stambene kredite je na najnižoj razini do sada, 4,4%. Slika 3.17: Kamatne stope na kredite, stanovništvo Благи тренд пада просјечне пондерисане каматне стопе на кредите становништва, који су у категорији осталих кредита, а коју већином чине готовински кредити, прекинут је у трећем кварталу текуће године (графикон 3.17). Просјечна пондерисана каматна стопа на потрошачке кредите становништва наставила је тренд пада и износила је 6,2% у септембру године. Поред наведеног, просјечна пондерисана каматна стопа на стамбене кредите је на најнижем нивоу до сада, 4,4%. Графикон 3.17: Каматне стопе на кредите, становништво Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti 9,0% 8,0% 7,0% Потрошачки кредити Стамбени кредити Остали кредити 6,0% 5,0% 4,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablica 14a Извор: Табела 14a 67

68 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Trend postepenog pada pasivnih kamatnih stopa nastavljen je i tokom trećeg kvartala godine. Kamatne stope na KM i EUR depozite su izjednačene već drugi kvartal zaredom na nivou od 1,35% (grafikon 3.18). Nastavak ovakvog trenda bi mogao potaknuti štednju u domaćoj valuti, koja je do sada bila usmjerena na EUR valutu uslijed boljih uslova (potpoglavlje 3.3.2). The trend of gradual decline in deposit interest rates continued throughout the third quarter of Interest rates on KM and EUR deposits were equalized for the second quarter in a row and made 1.35% (Graph 3.18). The continuation of this trend could stimulate savings in domestic currency, which has so far been focused on EUR due to better conditions (Sub-section 3.3.2). Grafikon 3.18: Kamatne stope na depozite, stanovništvo Graph 3.18: The Interest Rates on Deposits, Households Depoziti u KM Depoziti u EUR 2,5% Deposits in KM Deposits in EUR 2,0% 1,5% 1,0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q Q3 Izvor: CBBiH Source: CBBH 3.4 Berze I na SASE i na BLSE je u trećem kvartalu godine došlo do smanjenja prometa, kako u odnosu na prethodni kvartal tako i u odnosu na isti period prošle godine. Ukupno je prometovano 201,8 miliona KM (grafikon 3.19). Od ukupnog prometa, 66,9% se odnosilo na BLSE, a 33,1% na SASE. Na BLSE 80,5% prometa se odnosilo na primarno tržište obveznica i trezorskih zapisa Republike Srpske, dok na SASE u trećem kvartalu godine ovaj segment finansijskog tržišta nije bio zastupljen. U odnosu na isti period prethodne godine promet je smanjen za 23,3%, dok je smanjenje u odnosu na prethodni kvartal 44,3%, pri čemu je promet značajno više smanjen (q/q-1) na BLSE (69,3%), nego na SASE (6,6%). Grafikon 3.19: Pomet na bh. berzama 3.4 Stock Exchanges Both SASE and BLSE experienced a decrease in turnover in Q3/2017, both in relation to the previous quarter and the same period last year. The total turnover amounted to KM million (Graph 3.19). Of the total turnover, 66.9% was related to BLSE and 33.1% to SASE. On BLSE, 80.5% of turnover was related to the primary market of bonds and treasury bills of Republika Srpska, while this segment of the financial market was not represented on SASE in Q3/2017. Compared to the same period of the previous year, the turnover decreased by 23.3%, and when compared to the previous quarter it decreased by 44.3%, with the turnover more significantly decreasing (q/q-1) on BLSE (69.3%), than on SASE (6.6%). Graph 3.19: Trading on BH Stock Exchanges SASE BLSE Ukupan promet u milionima KM/in KM millions SASE BLSE Overall Trading 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BLSE i SASE Source: BLSE and SASE

69 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Trend postupnog pada pasivnih kamatnih stopa nastavljen je i tijekom trećeg tromjesečja godine. Kamatne stope na KM i EUR depozite su izjednačene već drugo tromjesečje zaredom na razini od 1,35% (slika 3.18). Nastavak ovakvog trenda bi mogao potaknuti štednju u domaćoj valuti, koja je do sada bila usmjerena na EUR valutu uslijed boljih uvjeta (potpoglavlje 3.3.2). Тренд постепеног пада пасивних каматних стопа настављен је и током трећег квартала године. Каматне стопе на КМ и ЕUR депозите су изједначене већ други квартал заредом на нивоу од 1,35% (графикон 3.18). Наставак оваквог тренда би могао потакнути штедњу у домаћој валути, која је до сада била усмјерена на ЕUR валуту услијед бољих услова (потпоглавље 3.3.2). Slika 3.18: Kamatne stope na depozite, stanovništvo Графикон 3.18: Каматне стопе на депозите, становништво Depoziti u KM Depoziti u EUR 2,5% Депозити у KM Депозити у EUR 2,0% 1,5% 1,0% Q1 Q2 Q3 Q Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q Q3 Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 3.4 Burze I na SASE i na BLSE je u trećem tromjesečju godine došlo do smanjenja prometa, kako u odnosu na prethodno tromjesečje tako i u odnosu na isto razdoblje prošle godine. Ukupno je prometovano 201,8 milijuna KM (slika 3.19). Od ukupnog prometa, 66,9% se odnosilo na BLSE, a 33,1% na SASE. Na BLSE 80,5% prometa se odnosilo na primarno tržište obveznica i trezorskih zapisa Republike Srpske, dok na SASE u trećem tromjesečju godine ovaj segment financijskog tržišta nije bio zastupljen. U odnosu na isto razdoblje prethodne godine promet je smanjen za 23,3%, dok je smanjenje u odnosu na prethodno tromjesečje 44,3%, pri čemu je promet značajno više smanjen (q/q-1) na BLSE (69,3%), nego na SASE (6,6%). Slika 3.19: Pomet na bh. burzama 3.4 Берзе И на SASE и на BLSЕ је у трећем кварталу године дошло до смањења промета, како у односу на претходни квартал тако и у односу на исти период прошле године. Укупно је прометовано 201,8 милиона КМ (графикон 3.19). Од укупног промета, 66,9% се односило на BLSЕ, а 33,1% на SASE. На BLSЕ 80,5% промета се односило на примарно тржиште обвезница и трезорских записа Републике Српске, док на SASЕ у трећем кварталу године овај сегмент финансијског тржишта није био заступљен. У односу на исти период претходне године промет је смањен за 23,3%, док је смањење у односу на претходни квартал 44,3%, при чему је промет значајно више смањен (q/q-1) на BLSЕ (69,3%), него на SASЕ (6,6%). Графикон 3.19: Помет на бх. берзама SASE BLSE Ukupan promet u milionima KM/in KM millions SASE BLSE Укупан промет 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BLSE i SASE Извор: BLSE и SASE 69

70 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Na SASE u trećem kvartalu godine nije bilo emisija Federacije Bosne i Hercegovine, dok je na BLSE emitovano pet emisija Republike Srpske. Republika Srpska je emitovala pet emisija različite ročnosti. Kao i u prethodnom kvartalu, emitovana je obveznica s dospijećem od 10 godina, što predstavlja treću po redu emisiju ove ročnosti u vrlo kratkom vremenskom periodu 11. Izvršene su i dvije emisije šestomjesečnih trezorskih zapisa, jedna emisija jednogodišnjih trezorskih zapisa i jedna emisija sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske (grafikon 3.20). Karakteristika primarnog tržišta sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske je nastavak opadajućeg trenda kuponske kamatne stope, koja je u posljednjoj emisije ove ročnosti 3,75%, pri čemu je tražnja bila veća od ponude za 44%. U ovih pet emisija ukupno je prikupljeno 108 miliona KM za finansiranje javnog duga, a ukupni omjer pristiglih ponuda (tražnje) i prihvaćenih ponuda je bio visokih 1,71:1. Razlog ovako visokog ukupnog omjera pokrivenosti emisija su emisije šestomjesečnih trezorskih zapisa, koje su prodate uz omjer pokrivenost emisije od 2,07 i 3,2. Stopa prinosa do dospijeća u emisijama desetogodišnjih obveznica, jednogodišnjih trezorskih zapisa i posljednje emisije šestomjesečnih trezorskih zapisa su 4%, 0,75% i 0,45% respektivno i niže su od stopa prinosa prethodnih emisija iz ovih ročnih segmenata. Grafikon 3.20: Emisije sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske The Federation of Bosnia and Herzegovina did not have any issues on SASE in Q3/2017, while Republika Srpska had 5 issues on BLSE in the same period. Republika Srpska had 5 issues with different maturities. As in the previous quarter, a bond with a maturity of 10 years was issued, as the third consecutive issue of this maturity in a very short period of time 11. Two issues of six-month treasury bills were made, one issue of oneyear treasury bills and one issue of seven-year bonds of Republika Srpska (Graph 3.20). The primary market of the seven-year bonds of Republika Srpska experienced a continuation of the downward trend in the coupon interest rate, which made 3.75% in the last issue of this maturity, whereby the demand was higher than the supply by 44%. In these 5 issues, a total of KM 108 million was collected for the financing of public debt, and the total ratio of received offers (demands) and accepted bids was 1.71:1. The reason for such a high total emission coverage ratio is linked to the emissions of six-month treasury bills, which were sold with a coverage ratio of 2.07 and 3.2. The yield-to-maturity rate of ten-year bonds, annual treasury bills and the latest issue of six-month treasury bills is 4%, 0.75% and 0.45% respectively, and they are lower than the yields of previous emissions in these segments. Graph 3.20: The Issues of Seven Year Bonds of Republika Srpska Ostvareni iznos emisije (l.s.) Kuponska kamatna stopa 8,0% 7,0% 6,0% 5,0% 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 70 The Recorded Issue Amount (lhs) 60 Coupon Interest Rate u milionima KM/in KM millions 0,0% Izvor: BLSE Source: BLSE Tržište dionica u Republici Srpskoj je i dalje u dubokoj depresiji. U odnosu na prethodni kvartal BIRS, ERS10 i FIRS su smanjeni za 3,4%, 9,2% i 1,8% respektivno. Rast, mada usporen u odnosu na prethodni period, još je prisutan na tržištu obveznica. Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) je dostigao rekordnu vrijednost od poena u trećem kvartalu godine, a njegova vrijednost je za 5,5% odnosno 8,5% viša nego u odnosu prethodni kvartal, odnosno isti kvartal prethodne godine (grafikon 3.21). Razlog ovako visoke tražnje za emisijama Republike Srpske jesu, pored visokih stopa prinosa, redovno servisiranje obaveza od strane budžeta Republike Srpske ali i riziko ponder od 0% na ovu vrstu finansijskog instrumenta u aktivi komercijalnih banaka. The stock market in Republika Srpska is still in deep depression. Compared to the previous quarter, BIRS, ERS10 and FIRS decreased by 3.4%, 9.2% and 1.8% respectively. Growth, albeit slowdown compared to the previous period, is still present on the bond market. The Republika Srpska bond index (ORS) has reached record high of 2,350 points in Q3/2017, with a value of 5.5% i.e. 8.5% higher than the previous quarter, i.e. the same quarter of the previous year (Graph 3.21). The reason for such high demand for the Republika Srpska bonds is, in addition to high yields, regular servicing of liabilities by the Republika Srpska budget, as well as a risk weight of 0% to this type of financial instrument in the assets of commercial banks. 11 Prva emisija desetogodišnjih obveznica je bila u drugom kvartalu godine, a druga u drugom kvartalu godine. 11 The first issue of ten-year bonds occurred in Q2/2016, and the second in Q2/

71 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Na SASE u trećem tromjesečju godine nije bilo emisija Federacije Bosne i Hercegovine, dok je na BLSE emitirano pet emisija Republike Srpske. Republika Srpska je emitirala pet emisija različite ročnosti. Kao i u prethodnom tromjesečju, emitirana je obveznica s dospijećem od 10 godina, što predstavlja treću po redu emisiju ove ročnosti u vrlo kratkom vremenskom razdoblju 11. Izvršene su i dvije emisije šestomjesečnih trezorskih zapisa, jedna emisija jednogodišnjih trezorskih zapisa i jedna emisija sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske (slika 3.20). Karakteristika primarnog tržišta sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske je nastavak opadajućeg trenda kuponske kamatne stope, koja je u posljednjoj emisije ove ročnosti 3,75%, pri čemu je tražnja bila veća od ponude za 44%. U ovih pet emisija ukupno je prikupljeno 108 milijuna KM za financiranje javnog duga, a ukupni omjer pristiglih ponuda (tražnje) i prihvaćenih ponuda je bio visokih 1,71:1. Razlog ovako visokog ukupnog omjera pokrivenosti emisija su emisije šestomjesečnih trezorskih zapisa, koje su prodane uz omjer pokrivenost emisije od 2,07 i 3,2. Stopa prinosa do dospijeća u emisijama desetogodišnjih obveznica, jednogodišnjih trezorskih zapisa i posljednje emisije šestomjesečnih trezorskih zapisa su 4%, 0,75% i 0,45% respektivno i niže su od stopa prinosa prethodnih emisija iz ovih ročnih segmenata. Slika 3.20: Emisije sedmogodišnjih obveznica Republike Srpske На SASЕ у трећем кварталу године није било емисија Федерације Босне и Херцеговине, док је на BLSЕ емитовано пет емисија Републике Српске. Република Српска је емитовала пет емисија различите рочности. Као и у претходном кварталу, емитована је обвезница с доспијећем од 10 година, што представља трећу по реду емисију ове рочности у врло кратком временском периоду 11. Извршене су и двије емисије шестомјесечних трезорских записа, једна емисија једногодишњих трезорских записа и једна емисија седмогодишњих обвезница Републике Српске (графикон 3.20). Карактеристика примарног тржишта седмогодишњих обвезница Републике Српске је наставак опадајућег тренда купонске каматне стопе, која је у посљедњој емисије ове рочности 3,75%, при чему је тражња била већа од понуде за 44%. У ових пет емисија укупно је прикупљено 108 милиона КМ за финансирање јавног дуга, а укупни омјер пристиглих понуда (тражње) и прихваћених понуда је био високих 1,71:1. Разлог овако високог укупног омјера покривености емисија су емисије шестомјесечних трезорских записа, које су продате уз омјер покривеност емисије од 2,07 и 3,2. Стопа приноса до доспијећа у емисијама десетогодишњих обвезница, једногодишњих трезорских записа и посљедње емисије шестомјесечних трезорских записа су 4%, 0,75% и 0,45% респективно и ниже су од стопа приноса претходних емисија из ових рочних сегмената. Графикон 3.20: Емисије седмогодишњих обвезница Републике Српске Ostvareni iznos emisije (l.s.) Kuponska kamatna stopa 8,0% 7,0% 6,0% 5,0% 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 70 Остварени износ емисије (л.с.) 60 Купонска каматна стопа u milijunima KM/у милионима KM 0,0% Izvor: BLSE Извор: BLSE Tržište dionica u Republici Srpskoj je i dalje u dubokoj depresiji. U odnosu na prethodno tromjesečje BIRS, ERS10 i FIRS su smanjeni za 3,4%, 9,2% i 1,8% respektivno. Rast, mada usporen u odnosu na prethodno razdoblje, još je prisutan na tržištu obveznica. Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) je dostigao rekordnu vrijednost od bodova u trećem tromjesečju godine, a njegova vrijednost je za 5,5% odnosno 8,5% viša nego u odnosu prethodno tromjesečje, odnosno isto tromjesečje prethodne godine (slika 3.21). Razlog ovako visoke tražnje za emisijama Republike Srpske jesu, pored visokih stopa prinosa, redovno servisiranje obveza od strane proračuna Republike Srpske ali i riziko ponder od 0% na ovu vrstu financijskog instrumenta u aktivi komercijalnih banaka. 11 Prva emisija desetogodišnjih obveznica je bila u drugom tromjesečju godine, a druga u drugom tromjesečju godine Тржиште дионица у Републици Српској је и даље у дубокој депресији. У односу на претходни квартал BIRS, ERS10 и FIRS су смањени за 3,4%, 9,2% и 1,8% респективно. Раст, мада успорен у односу на претходни период, још је присутан на тржишту обвезница. Индекс обвезница Републике Српске (ОРС) је достигао рекордну вриједност од поена у трећем кварталу године, а његова вриједност је за 5,5% односно 8,5% виша него у односу претходни квартал, односно исти квартал претходне године (графикон 3.21). Разлог овако високе тражње за емисијама Републике Српске јесу, поред високих стопа приноса, редовно сервисирање обавеза од стране буџета Републике Српске али и ризико пондер од 0% на ову врсту финансијског инструмента у активи комерцијалних банака. 11 Прва емисија десетогодишњих обвезница је била у другом кварталу године, а друга у другом кварталу године. 71

72 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.21: Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) Graph 3.21: Index of Bonds of Republika Srpska (ORS) ORS (l.s.) ,0% ORS (lhs) Kvartalna stopa rasta, Q/Q-1 (d.s.) ,0% Quarterly Growth Rate Q/Q-1 (rhs) Godišnja stopa rasta, Q/Q-4 (d.s.) ,0% Annual Growth Rate, Q/Q-4 (rhs) ,0% 500 5,0% 0 0,0% -500 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3-5,0% Izvor: BLSE Source: BLSE Na SASE u trećem kvartalu godine uopšte nije bilo emisija javnog duga, a tržište dionica ima dinamiku sličnu kao i na BLSE (grafikon 3.22). SAX30 je porastao u trećem kvartalu godine, ali samo neznatno, dok su promjene ostala dva indeksa negativne. SASX 30 je u trećem kvartalu godine u odnosu na prethodnu godinu porastao za 1,95%, a BIFX i SASX10 su smanjeni za 22,08% i 13,2% respektivno. U odnosu na prethodni kvartal, najviše je na vrijednosti izgubio indeks investicionih fondova (BIFX) 11,88%, dok su SASX10 i SASX 30 porasli, i to za 2,12% i 3,97% respektivno. Grafikon 3.22: Godišnje stope rasta indeksa na SASE In Q3/2017, there were no public debt emissions on SASE, and the stock market had a similar dynamics as BLSE (Graph 3.22). The SAX30 grew in Q3/2017, but only slightly, while the change remained two indices negative. In Q3/2017, SASX 30 increased by 1.95% compared to the previous year, while BIFX and SASX10 decreased by 22.08% and 13.2% respectively. Compared to the previous quarter, the Investment Funds Index (BIFX) lost 11.88%, while SASX10 and SASX 30 went up by 2.12% and 3.97% respectively. Graph 3.22: Annual Growth Rates of Indices on SASE BIFX SASX 10 SASX 30 15% 10% 5% 0% -5% -10% -15% -20% 25% -30% BIFX SASX 10 SASX 30-35% Izvor: SASE Source: SASE 3.5 Platni promet U unutrašnjem međubankarskom platnom prometu je u trećem kvartalu godine ukupno prometovano 25,161 milijardi u sklopu 10,28 miliona transakcija. Promet u RTGS-u je apsorbovao 83,3% od ukupnog prometa, kroz transakcija (grafikon 3.23). 3.4 Payment Transactions In the interbank payment transactions, in Q3/2017, a total of billion was traded in the form of million transactions. The turnover in RTGS absorbed 83.3% of total turnover, through transactions (Graph 3.23). 72

73 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.21: Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) Графикон 3.21: Индекс обвезница Републике Српске (ОРС) ORS (l.s.) ,0% ОРС (л.с.) Tromjesečna stopa rasta, Q/Q-1 (d.s.) ,0% Квартална стопа раста, Q/Q-1 (д.с.) Godišnja stopa rasta, Q/Q-4 (d.s.) ,0% Годишња стопа раста, Q/Q-4 (д.с.) ,0% 500 5,0% 0 0,0% -500 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3-5,0% Izvor: BLSE Извор: BLSE Na SASE u trećem tromjesečju godine uopće nije bilo emisija javnog duga, a tržište dionica ima dinamiku sličnu kao i na BLSE (slika 3.22). SAX30 je porastao u trećem tromjesečju godine, ali samo neznatno, dok su promjene ostala dva indeksa negativne. SASX 30 je u trećem tromjesečju godine u odnosu na prethodnu godinu porastao za 1,95%, a BIFX i SASX10 su smanjeni za 22,08% i 13,2% respektivno. U odnosu na prethodno tromjesečje, najviše je na vrijednosti izgubio indeks investicijskih fondova (BIFX) 11,88%, dok su SASX10 i SASX 30 porasli, i to za 2,12% i 3,97% respektivno. Slika 3.22: Godišnje stope rasta indeksa na SASE На SASЕ у трећем кварталу године уопште није било емисија јавног дуга, а тржиште акција има динамику сличну као и на BLSЕ (графикон 3.22). SАX30 је порастао у трећем кварталу године, али само незнатно, док су промјене остала два индекса негативне. SASX 30 је у трећем кварталу године у односу на претходну годину порастао за 1,95%, а BIFX и SASX10 су смањени за 22,08% и 13,2% респективно. У односу на претходни квартал, највише је на вриједности изгубио индекс инвестиционих фондова (BIFX) 11,88%, док су SASX10 и SASX 30 порасли, и то за 2,12% и 3,97% респективно. Графикон 3.22: Годишње стопе раста индекса на SASE BIFX SASX 10 SASX 30 15% 10% 5% 0% -5% -10% -15% -20% 25% -30% BIFX SASX 10 SASX 30-35% Izvor: SASE Извор: SASE 3.5 Platni promet U unutarnjem međubankarskom platnom prometu je u trećem tromjesečju godine ukupno prometovano 25,161 milijardi u sklopu 10,28 milijuna transakcija. Promet u RTGS-u je apsorbirao 83,3% od ukupnog prometa, kroz transakcija (slika 3.23). 3.5 Платни промет У унутрашњем међубанкарском платном промету је у трећем кварталу године укупно прометовано 25,161 милијарди у склопу 10,28 милиона трансакција. Промет у RTGS-u је апсорбовао 83,3% од укупног промета, кроз трансакција (графикон 3.23). 73

74 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.23: RTGS Graph 3.23: RTGS Broj transakcija (l.s.) Number of Transactions (lhs) Vrijednost prometa (d.s.) Value of Transactions (rhs) u hiljadama/in thousands u milijardama KM/in KM billions 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Source: U žirokliringu u trećem kvartalu godini je u ukupno 10,025 transakcija prometovano 4,2 milijarde KM (grafikon 3.24). Promet u žirokliringu čini 16,7% ukupnog međubankarskog prometa u trećem kvartalu 2017, a izvršene transakcije u žirokliringu 97,5% od ukupnog broja transakcija. In Q3/2013, the turnover in Gyro Clearing included the total of transactions with KM 4.2 billion (Graph 3.24). The turnover in Gyro Clearing accounted for 16.7% of total interbank turnover in Q3/2017, and the transactions in Gyro Clearing made 97.5% of the total number of transactions. Grafikon 3.24: Žirokliring Graph 3.24: Giro Clearing Broj transakcija (l.s.) 10,5 4,5 Number of Transactions (lhs) Vrijednost prometa (d.s.) 10,0 4,0 3,5 Value of Transactions (rhs) u milionima KM/in KM millions 9,5 9,0 8,5 3,0 2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 u milijardama KM/in KM billions 8,0 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q ,0 Izvor: CBBiH Source: CBBH Prosječna vrijednost transakcije u RTGS-u i žirokliringu u trećem kvartalu godine je KM i 419 KM respektivno i promijenjena je u odnosu na prethodni kvartal za 1,72% i 0,26% respektivno. Ukupan promet je porastao za 9,44 (Q/Q-4), a između godišnjih stopa rasta u žirokliringu i RTGS-u je značajna razlika (grafikon 3.25). U odnosu na prethodni kvartal, promet u RTGS-u i žirokliringu je promijenjen za 6,58% i 1,89% respektivno. The average value of transactions in RTGS and Gyro Clearing in Q3/2017 was KM 82,669 and KM 419 respectively, and was changed from the previous quarter by 1.72% and 0.26% respectively. The total turnover grew by 9.44 (Q/Q-4), and there was a significant difference between the annual growth rates in Gyro Clearing and RTGS (Graph 3.25). Compared to the previous quarter, the turnover in RTGS and Gyro Clearing changed by 6.58% and 1.89% respectively. 74

75 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.23: RTGS Графикон 3.23: RTGS Broj transakcija (l.s.) Број трансакција (л.с.) Vrijednost prometa (d.s.) Вриједност промета (д.с.) u tisućama/у хиљадама u milijardama KM/у милијардама KM 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Извор: U žirokliringu u trećem tromjesečju godini je u ukupno 10,025 transakcija prometovano 4,2 milijarde KM (slika 3.24). Promet u žirokliringu čini 16,7% ukupnog međubankarskog prometa u trećem tromjesečju 2017, a izvršene transakcije u žirokliringu 97,5% od ukupnog broja transakcija У жироклирингу у трећем кварталу години је у укупно 10,025 трансакција прометовано 4,2 милијарде КМ (графикон 3.24). Промет у жироклирингу чини 16,7% укупног међубанкарског промета у трећем кварталу 2017, а извршене трансакције у жироклирингу 97,5% од укупног броја трансакција. Slika 3.24: Žirokliring Графикон 3.24: Жироклиринг Broj transakcija (l.s.) 10,5 4,5 Број трансакција (л.с.) Vrijednost prometa (d.s.) u milijunima KM/у милионима KM 10,0 9,5 9,0 8,5 4,0 3,5 3,0 2,5 2,0 1,5 1,0 0,5 u milijardama BAM/у милијардама BAM Вриједност промета (д.с.) 8,0 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q ,0 Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Prosječna vrijednost transakcije u RTGS-u i žirokliringu u trećem tromjesečju godine je KM i 419 KM respektivno i promijenjena je u odnosu na prethodno tromjesečje za 1,72% i 0,26% respektivno. Ukupan promet je porastao za 9,44 (Q/Q-4), a između godišnjih stopa rasta u žirokliringu i RTGS-u je značajna razlika (slika 3.25). U odnosu na prethodno tromjesečje, promet u RTGS-u i žirokliringu je promijenjen za 6,58% i 1,89% respektivno. Просјечна вриједност трансакције у RTGS-u и жироклирингу у трећем кварталу године је КМ и 419 КМ респективно и промијењена је у односу на претходни квартал за 1,72% и 0,26% респективно. Укупан промет је порастао за 9,44 (Q/Q-4), а између годишњих стопа раста у жироклирингу и RTGS-u је значајна разлика (графикон 3.25). У односу на претходни квартал, промет у RTGS-u и жироклирингу је промијењен за 6,58% и 1,89% респективно. 75

76 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.25: Godišnje stope rasta međubankarskog unutrašnjeg platnog prometa Graph 3.25: Annual Growth Rates of Interbank Internal Payment Transactions RTGS Žirokliring Ukupan promet 15,0% 10,0% 5,0% RTGS Giro Clearing Overall Transactions 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% -20,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH 76

77 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.25: Godišnje stope rasta međubankarskog unutarnjeg platnog prometa Графикон 3.25: Годишње стопе раста међубанкарског унутрашњег платног промета RTGS Žirokliring Ukupan promet 15,0% 10,0% 5,0% RTGS Жироклиринг Укупан промет 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% -20,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 77

78 CBBiH Bilten CBBH Bulletin VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR 4.1 Platni bilans Drugi kvartal je obilježilo neznatno smanjenje deficita tekućeg računa. Trgovinski deficit se produbio, na računu primarnog dohotka došlo je do odliva sredstava po osnovu investiranja, što je imalo negativan uticaj na tekući račun. S druge strane, došlo je do porasta priliva zbog povećanja salda usluga i sekundarnog dohotka. Deficit tekućeg računa se finansirao dodatnim zaduživanjem privatnog sektora u obliku trgovinskih kredita i novih zajmova, a u manjoj mjeri direktnim stranim investicijama. Rezervna aktiva u drugom kvartalu bilježi povećanje. 4.1 Balance of Payments The second quarter was characterized by a small decrease of the current account deficit. The trade deficit deepened, there was an outflow of funds in the primary income account based on investment, which had a negative impact on the current account. On the other hand, there was an increase of the inflow due to the increase of the balance of services and secondary income. The current account deficit was financed by additional borrowing of private sector in the form of trade loans and new loans, and to a lower extent by foreign direct investment. Reserve assets in the second quarter recorded an increase Tekući i kapitalni račun U drugom kvartalu deficit tekućeg računa se neznatno smanjio na godišnjem nivou, i to za 9,0 miliona KM ili za 0,2%. Posmatrano prema komponentama tekućeg računa, na računu robe je došlo do produbljenja deficita, te trgovinski deficit u drugom kvartalu iznosi 1,95 milijardi KM (grafikon 4.1). Trgovinski deficit je na godišnjem nivou povećan za 100,7 miliona KM ili za 5,4%. Izvoz je povećan za 304,6 miliona KM ili 15,6%, dok je uvoz veći za 405,3 miliona KM ili 10,6%. Na osnovu dostupnih podataka o trgovini Agencije za statistiku BiH, u trećem kvartalu se očekuje produbljenje trgovinskog deficita, što će se negativno odraziti na saldo tekućeg računa Current and Capital Accounts In the second quarter, the current account deficit slightly decreased at the annual level by KM 9.0 million or by 0.2%. Observed by the current account components, the deficit deepened in the account of goods, so the trade deficit in the second quarter amounted to KM 1.95 billion (Graph 4.1). The trade deficit increased at the annual level by KM million or by 5.4%. Exports increased by KM million or 15.6%, while the imports were higher by KM million or 10.6%. On the basis of the BH Statistics Agency available data on trade, the deepening of trade deficit is expected in the third quarter, which will have a negative impact on the current account balance. Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente Graph 4.1: Current Account and its Components Sekundarni dohodak Primarni dohodak Usluge Roba Tekući račun u milijardama KM/in KM billions 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0-1,5-2,0 Secondary Income Primary Income Services Goods Current Account -2,5 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Tabela 31 Source: Table 31 78

79 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен VANJSKI SEKTOR 4. СПОЉНИ СЕКТОР 4.1 Platna bilanca Drugo tromjesečje je obilježilo neznatno smanjenje deficita tekućeg računa. Trgovinski deficit se produbio, na računu primarnog dohotka došlo je do odljeva sredstava po osnovi investiranja, što je imalo negativan utjecaj na tekući račun. S druge strane, došlo je do porasta priljeva zbog povećanja salda usluga i sekundarnog dohotka. Deficit tekućeg računa se financirao dodatnim zaduživanjem privatnog sektora u obliku trgovinskih kredita i novih zajmova, a u manjoj mjeri izravnim stranim investicijama. Pričuvna aktiva u drugom tromjesečju bilježi povećanje. 4.1 Платни биланс Други квартал је обиљежило незнатно смањење дефицита текућег рачуна. Трговински дефицит се продубио, на рачуну примарног дохотка дошло је до одлива средстава по основу инвестирања, што је имало негативан утицај на текући рачун. С друге стране, дошло је до пораста прилива због повећања салда услуга и секундарног дохотка. Дефицит текућег рачуна се финансирао додатним задуживањем приватног сектора у облику трговинских кредита и нових зајмова, а у мањој мјери директним страним инвестицијама. Резервна актива у другом кварталу биљежи повећање Tekući i kapitalni račun U drugom tromjesečju deficit tekućeg računa se neznatno smanjio na godišnjoj razini, i to za 9,0 milijuna KM ili za 0,2%. Promatrano prema komponentama tekućeg računa, na računu robe je došlo do produbljenja deficita, te trgovinski deficit u drugom tromjesečju iznosi 1,95 milijardi KM (slika 4.1). Trgovinski deficit je na godišnjoj razini povećan za 100,7 milijuna KM ili za 5,4%. Izvoz je povećan za 304,6 milijuna KM ili 15,6%, dok je uvoz veći za 405,3 milijuna KM ili 10,6%. Na osnovi dostupnih podataka o trgovini Agencije za statistiku BiH, u trećem tromjesečju se očekuje produbljenje trgovinskog deficita, što će se negativno odraziti na saldo tekućeg računa Текући и капитални рачун У другом кварталу дефицит текућег рачуна се незнатно смањио на годишњем нивоу, и то за 9,0 милиона КМ или за 0,2%. Посматрано према компонентама текућег рачуна, на рачуну робе је дошло до продубљења дефицита, те трговински дефицит у другом кварталу износи 1,95 милијарди КМ (графикон 4.1). Трговински дефицит је на годишњем нивоу повећан за 100,7 милиона КМ или за 5,4%. Извоз је повећан за 304,6 милиона КМ или 15,6%, док је увоз већи за 405,3 милиона КМ или 10,6%. На основу доступних података о трговини Агенције за статистику БиХ, у трећем кварталу се очекује продубљење трговинског дефицита, што ће се негативно одразити на салдо текућег рачуна. Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте Sekundarni dohodak Primarni dohodak Usluge Roba Tekući račun u milijardama KM/у милијардама KM 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0-1,5-2,0-2,5 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Секундарни доходак Примарни доходак Услуге Роба Текући рачун Izvor: Tablica 31 Извор: табела 31 79

80 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Neto priliv po osnovu usluga u drugom kvartalu iznosi 555,9 miliona KM, te se suficit na računu usluga povećao za 56,2 miliona KM ili 11,2% (grafikon 4.1). U drugom kvartalu je došlo do blagog povećanja priliva po osnovu pružanja usluga obrade i dorade robe (3,4%). S druge strane, priliv po osnovu noćenja stranih turista se povećao za 43,2 miliona KM ili za 12,8%, što je i najviše doprinijelo povećanju suficita na računu usluga. Priliv od transportnih usluga je povećan za 15,8 miliona KM ili 11,2%. Ostale vrste usluga bilježe neznatne promjene u odnosu na isti period godine. Negativan uticaj na tekući račun je imalo kretanje na računu primarnog dohotka, gdje je došlo do smanjenja suficita za 9,7 miliona KM ili 27,1%, te je odliv sredstava po ovom osnovu u drugom kvartalu iznosio 45,3 miliona KM. Na strani prihoda došlo je do povećanja priliva po osnovu kompenzacije zaposlenim za 28,6 miliona KM ili 14,5%. Međutim, odlivi po osnovu rashoda od investiranja su u posmatranom periodu bili veći, te je saldo računa negativan. Odliv sredstava po osnovu rashoda po osnovu direktnih stranih investicija iznosi 254,8 miliona KM, te je odliv sredstava po ovom osnovu veći za jednu četvrtinu u odnosu na drugi kvartal prethodne godine (grafikon 4.2). Od rashoda po osnovu direktnih stranih investicija, najveći iznos od 132,7 miliona KM je isplaćen za dividende preduzeća u stranom vlasništvu, 107,9 miliona KM se odnosi na reinvestiranu zaradu, dok je 14,2 miliona KM isplaćeno po osnovu kamate na pozajmljena sredstva preduzeća u većinskom stranom vlasništvu. Rashodi po osnovu ostalih investicija, što se odnosi na isplatu kamate na pozajmljena sredstva vladinog i privatnog sektora, u drugom kvartalu iznose 37,6 miliona KM, te je u odnosu na isti period prethodne godine odliv sredstava po ovom osnovu manji za jednu petinu (grafikon 4.2). The net inflow on the basis of services in the second quarter amounted to KM million, so the surplus in the account of services increased by KM 56.2 million or 11.2% (Graph 4.1). In the second quarter, there was a slight increase of the inflow on the basis of providing services of processing of goods (3.4%). On the other hand, the inflow on the basis of foreign tourist nights increased by KM 43.2 million or by 12.8%, which mostly contributed to the increase of the surplus in the account of services. The inflow from transport services increased by KM 15.8 million or 11.2%. Small changes were recorded in the other kinds of services compared to the same period of A negative effect on the current account came from the trends in the primary income account, where the surplus decreased by KM 9.7 million or by 27.1%, so the outflow of funds on this basis in the second quarter amounted to KM 45.3 million. Regarding revenues, there was an increase of the inflow on the basis of compensations to employees by KM 28.6 million or by 14.5%. However, the outflow on the basis of expenses from investment was higher in the observed period, so the account balance was negative. The outflow of funds on the basis of expenses on the basis of foreign direct investment amounted to KM million, so the outflow of funds on this basis was higher by one fourth compared to the second quarter of the previous year (Graph 4.2). Within the expenses on the basis of foreign direct investment, the highest amount of KM million was paid for the dividends of foreign owned companies, KM million was related to reinvested earnings, while KM 14.2 million was paid on the basis of interest on borrowed funds of companies in majority foreign ownership. The expenses on the basis of other investment, which is related to the payment of interest on borrowed funds of the government and private sectors, in the second quarter, amounted to KM 37.6 million, so, compared to the same period of the previous year, the outflow of funds on this basis was lower by one fifth (Graph 4.2). Grafikon 4.2: Saldo primarnog dohotka i investicioni rashodi Graph 4.2: Primary Income Balance and Investment Expenses Primarni dohodak, nominalne godišnje promjene (d.s.) Investiocioni rashodi, nominalne godišnje promjene (d.s.) Rashodi po osnovu direktnih investicija (l.s.) Rashodi po osnovu ostalih investicija (l.s.) u milionima KM/in KM millions u milionima KM/in KM millions Primary Income, Nominal Annual Changes (rhs) Investment Expenses, Nominal Annual Changes (rhs) Expenses Based on Direct Investment (lhs) Expenses Based on Other Investment (lhs) -50 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH 80 Neto priliv na računu sekundarnog dohotka iznosi 976,1 miliona KM. Na računu sekundarnog dohotka je zabilježeno povećanje suficita i to za 55,0 miliona KM ili za 6,0% na godišnjem nivou. Prilivi vladinom sektoru su se neznatno smanjili na godišnjem nivou (grafikon 4.3). The net inflow in the secondary income account amounted to KM million. In the secondary income account, the surplus increased by KM 55.0 million or by 6.0% at the annual level. The inflows to the government sector slightly decreased at the annual level (Graph 4.3). The inflows on the basis of

81 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Neto priljev po osnovi usluga u drugom tromjesečju iznosi 555,9 milijuna KM, te se suficit na računu usluga povećao za 56,2 milijuna KM ili 11,2% (slika 4.1). U drugom tromjesečju je došlo do blagog povećanja priljeva po osnovi pružanja usluga obrade i dorade robe (3,4%). S druge strane, priljev po osnovi noćenja stranih turista se povećao za 43,2 milijuna KM ili za 12,8%, što je i najviše doprinijelo povećanju suficita na računu usluga. Priljev od transportnih usluga je povećan za 15,8 milijuna KM ili 11,2%. Ostale vrste usluga bilježe neznatne promjene u odnosu na isto razdoblje godine. Negativan utjecaj na tekući račun je imalo kretanje na računu primarnog dohotka, gdje je došlo do smanjenja suficita za 9,7 milijuna KM ili 27,1%, te je odljev sredstava po ovoj osnovi u drugom tromjesečju iznosio 45,3 milijuna KM. Na strani prihoda došlo je do povećanja priljeva po osnovi kompenzacije zaposlenim za 28,6 milijuna KM ili 14,5%. Međutim, odljevi po osnovi rashoda od investiranja su u promatranom razdoblju bili veći, te je saldo računa negativan. Odljev sredstava po osnovi rashoda po osnovi izravnih stranih investicija iznosi 254,8 milijuna KM, te je odljev sredstava po ovoj osnovi veći za jednu četvrtinu u odnosu na drugo tromjesečje prethodne godine (slika 4.2). Od rashoda po osnovi izravnih stranih investicija, najveći iznos od 132,7 milijuna KM je isplaćen za dividende poduzeća u stranom vlasništvu, 107,9 milijuna KM se odnosi na reinvestiranu zaradu, dok je 14,2 milijuna KM isplaćeno po osnovi kamate na pozajmljena sredstva poduzeća u većinskom stranom vlasništvu. Rashodi po osnovi ostalih investicija, što se odnosi na isplatu kamate na pozajmljena sredstva vladinog i privatnog sektora, u drugom tromjesečju iznose 37,6 milijuna KM, te je u odnosu na isto razdoblje prethodne godine odljev sredstava po ovoj osnovi manji za jednu petinu (slika 4.2). Нето прилив по основу услуга у другом кварталу износи 555,9 милиона КМ, те се суфицит на рачуну услуга повећао за 56,2 милиона КМ или 11,2% (графикон 4.1). У другом кварталу је дошло до благог повећања прилива по основу пружања услуга обраде и дораде робе (3,4%). С друге стране, прилив по основу ноћења страних туриста се повећао за 43,2 милиона КМ или за 12,8%, што је и највише допринијело повећању суфицита на рачуну услуга. Прилив од транспортних услуга је повећан за 15,8 милиона КМ или 11,2%. Остале врсте услуга биљеже незнатне промјене у односу на исти период године. Негативан утицај на текући рачун је имало кретање на рачуну примарног дохотка, гдје је дошло до смањења суфицита за 9,7 милиона КМ или 27,1%, те је одлив средстава по овом основу у другом кварталу износио 45,3 милиона КМ. На страни прихода дошло је до повећања прилива по основу компензације запосленим за 28,6 милиона КМ или 14,5%. Међутим, одливи по основу расхода од инвестирања су у посматраном периоду били већи, те је салдо рачуна негативан. Одлив средстава по основу расхода по основу директних страних инвестиција износи 254,8 милиона КМ, те је одлив средстава по овом основу већи за једну четвртину у односу на други квартал претходне године (графикон 4.2). Од расхода по основу директних страних инвестиција, највећи износ од 132,7 милиона КМ је исплаћен за дивиденде предузећа у страном власништву, 107,9 милиона КМ се односи на реинвестирану зараду, док је 14,2 милиона КМ исплаћено по основу камате на позајмљена средства предузећа у већинском страном власништву. Расходи по основу осталих инвестиција, што се односи на исплату камате на позајмљена средства владиног и приватног сектора, у другом кварталу износе 37,6 милиона КМ, те је у односу на исти период претходне године одлив средстава по овом основу мањи за једну петину (графикон 4.2). Slika 4.2: Saldo primarnog dohotka i investicijski rashodi Графикон 4.2: Салдо примарног дохотка и инвестициони расходи Primarni dohodak, nominalne godišnje promjene (d.s.) Investicijski rashodi, nominalne godišnje promjene (d.s.) Rashodi po osnovi izravnih investicija (l.s.) Rashodi po osnovu ostalih investicija (l.s.) u milijunima KM/у милионима KM u milijunima KM/у милионима KM Примарни доходак, номиналне годишње промјене (д.с.) Инвестиоциони расходи, номиналне годишње промјене (д.с.) Расходи по основу директних инвестиција (л.с.) Расходи по основу осталих инвестиција (л.с.) -50 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Neto priljev na računu sekundarnog dohotka iznosi 976,1 milijuna KM. Na računu sekundarnog dohotka je zabilježeno povećanje suficita i to za 55,0 milijuna KM ili za 6,0% na godišnjoj razini. Priljevi vladinom sektoru su se neznatno smanjili na godišnjoj razini Нето прилив на рачуну секундарног дохотка износи 976,1 милиона КМ. На рачуну секундарног дохотка је забиљежено повећање суфицита и то за 55,0 милиона КМ или за 6,0% на годишњем нивоу. Приливи владином сектору су се незнатно смањили на годишњем нивоу 81

82 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Prilivi po osnovu penzija iz inostranstva iznose 310,4 miliona KM i povećali su se za 31,9 miliona KM ili 11,4%. Prilivi po osnovu radničkih doznaka iz inostranstva iznose 565,4 miliona KM, te su se prilivi povećali za 28,8 miliona KM ili 4,5% (grafikon 4.3). Prilivi na kapitalnom računu iznose 85,3 miliona KM, te je na godišnjem nivou priliv po ovom osnovu smanjen za 5,6 miliona KM ili 6,1%. the pensions from foreign countries amounted to KM million and they increased by KM 31.9 million or by 11.4%. The inflows on the basis of the workers remittances from foreign countries amounted to KM million, so the inflows increased by KM 28.8 million or by 4.5%. (Graph 4.3). The inflows in the capital account amounted to KM 85.3 million, so, at the annual level, the inflow on this basis was decreased by KM 5.6 million or by 6.1%. Grafikon 4.3: Sekundarni dohodak po komponentama Graph 4.3: Secondary Income by Components Sekundarni dohodak (d.s.) % Secondary Income (rhs) Vladin sektor % Government Sector Penzije Doznake u milionima KM/in KM millions % 0% -5% -10% -15% Pensions Remittances 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q % Izvor: CBBiH Source: CBBH Finansijski račun Saldo finansijskog računa iznosi 285,4 miliona KM, te se priliv na finansijskom računu na godišnjem nivou povećao za 36,6 miliona ili 14,7% (grafikon 4.4). Direktne strane investicije su u posmatranom periodu iznosile 98,8 miliona KM. Priliv po ovom osnovu se udvostručio na godišnjem nivou (grafikon 4.4). Od ukupnih stranih investicija, 107,2 miliona KM se odnosi na reinvestiranu zaradu. Priliv po osnovu dioničkog kapitala iznosi 33,5 miliona KM, dok je po osnovu dužničkih vrijednosnih papira došlo do odliva sredstava u iznosu od 43,0 miliona KM. Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente Financial Account The financial account balance amounted to KM million, so the inflow in the financial account at the annual level increased by 36.6 million or 14.7% (Graph 4.4). Foreign direct investment over the observed period amounted to KM 98.8 million. The inflow on this basis doubled at the annual level (Graph 4.4). Out of the total foreign investment, KM million was related to reinvested earnings. The inflow on the basis of equity amounted to KM 33.5 million, while the outflow of funds on the basis of debt securities amounted to KM 43.0 million. Graph 4.4: Financial Account and its Components Ostale investicije (strana aktiva) Ostale investicije (strana pasiva) Direktne strane investicije u BiH Rezervna aktiva u milionima KM/in KM millions Other Investment (Foreign Assets) Other Investment (Foreign Liabilities) Foreign Direct Investment in BH Reserve Assets Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Tabela 33 i 34 Source: Tables 33 and 34

83 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен (slika 4.3). Priljevi po osnovi mirovina iz inozemstva iznose 310,4 milijuna KM i povećali su se za 31,9 milijuna KM ili 11,4%. Priljevi po osnovi radničkih doznaka iz inozemstva iznose 565,4 milijuna KM, te su se priljevi povećali za 28,8 milijuna KM ili 4,5% (slika 4.3). Priljevi na kapitalnom računu iznose 85,3 milijuna KM, te je na godišnjoj razini priljev po ovoj osnovi smanjen za 5,6 milijuna KM ili 6,1%. (графикон 4.3). Приливи по основу пензија из инoстранства износе 310,4 милиона КМ и повећали су се за 31,9 милиона КМ или 11,4%. Приливи по основу радничких дознака из иностранства износе 565,4 милиона КМ, те су се приливи повећали за 28,8 милиона КМ или 4,5% (графикон 4.3). Приливи на капиталном рачуну износе 85,3 милиона КМ, те је на годишњем нивоу прилив по овом основу смањен за 5,6 милиона КМ или 6,1%. Slika 4.3: Sekundarni dohodak po komponentama Графикон 4.3: Секундарни доходак по компонентама Sekundarni dohodak (d.s.) % Секундарни доходак (д.с.) Vladin sektor % Владин сектор Mirovine Doznake u milijunima KM/у милионима KM % 0% -5% -10% -15% Пензије Дознаке 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q % Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Financijski račun Saldo financijskog računa iznosi 285,4 milijuna KM, te se priljev na financijskom računu na godišnjoj razini povećao za 36,6 milijuna ili 14,7% (slika 4.4). Izravne strane investicije su u promatranom razdoblju iznosile 98,8 milijuna KM. Priljev po ovoj osnovi se udvostručio na godišnjoj razini (slika 4.4). Od ukupnih stranih investicija, 107,2 milijuna KM se odnosi na reinvestiranu zaradu. Priljev po osnovi dioničkog kapitala iznosi 33,5 milijuna KM, dok je po osnovi dužničkih vrijednosnih papira došlo do odljeva sredstava u iznosu od 43,0 milijuna KM. Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente Финансијски рачун Салдо финансијског рачуна износи 285,4 милиона КМ, те се прилив на финансијском рачуну на годишњем нивоу повећао за 36,6 милиона или 14,7% (графикон 4.4). Директне стране инвестиције су у посматраном периоду износиле 98,8 милиона КМ. Прилив по овом основу се удвостручио на годишњем нивоу (графикон 4.4). Од укупних страних инвестиција, 107,2 милиона КМ се односи на реинвестирану зараду. Прилив по основу акционарског капитала износи 33,5 милиона КМ, док је по основу дужничких хартија од вриједности дошло до одлива средстава у износу од 43,0 милиона КМ. Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте Ostale investicije (strana aktiva) 1500 Остале инвестиције (страна актива) Ostale investicije (strana pasiva) Izravne strane investicije u BiH Pričuvna aktiva u milijunima KM/у милионима KM Остале инвестиције (страна пасива) Директне стране инвестиције у БиХ Резервна актива Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Tablica 33 i 34 Извор: Табела 33 и 34 83

84 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Prilivi po osnovu ostalih investicija iznose 474,9 miliona KM, te se priliv po ovom osnovu povećao u odnosu na isti kvartal prethodne godine za 84,1 miliona KM. Neto strana aktiva se smanjila usljed korištenja sredstava u stranoj valuti stanovništva i preduzeća za 136,2 miliona KM, dok je bankarski sektor prema platnobilansnim podacima smanjio svoje plasmane u inostranstvu za 19,3 miliona KM. Pasiva bankarskog sektora je povećana za 158,7 miliona KM. Vladin sektor zabilježio je neto odliv sredstava u iznosu od 142,2 miliona KM. Priliv po osnovu zaduživanja preduzeća u inostranstvu iznosio je 203,9 miliona KM, dok je priliv po osnovu trgovinskih kredita i avansa iznosio 139,0 miliona KM i veći je na godišnjem nivou za 11,3%. Rezervna aktiva je u drugom kvartalu povećana za 259,9 miliona KM (grafikon 4.4). The inflows on the basis of other investment amounted to KM million, so the inflow on this basis increased compared to the same quarter of the previous year by KM 84.1 million. Net foreign assets decreased due to the use of the funds in foreign currencies by households and companies by KM million, while the banking sector, according to the balance of payments data, decreased its placements in foreign countries by KM 19.3 million. The liabilities of the banking sector increased by KM million. The government sector recorded a net outflow of funds in the amount of KM million. The inflow on the basis of corporate borrowing abroad amounted to KM million, while the inflow on the basis of trade loans and advance payments amounted to KM million and was higher at the annual level by 11.3%. Reserve assets in the second quarter increased by KM million (Graph 4.4). Prema dostupnim podacima o bankarskom sektoru u trećem kvartalu je zabilježeno povećanje strane aktive i to za 186,0 miliona KM, zbog povećanja depozita kod nerezidentnih banaka, dok je strana pasiva smanjena za 5,0 miliona KM. U trećem kvartalu se očekuje neznatno povećanje zaduživanja vladinog sektora, kao i značajno povećanje rezervne aktive. Stoga se u trećem kvartalu može očekivati da će finansiranje tekućeg računa, uz kontinuiran priliv sredstava po osnovu trgovinskih kredita, zavisiti od priliva direktnih stranih investicija i novih zajmova privatnih preduzeća u inostranstvu. According to the available data on the banking sector, in the third quarter, foreign assets increased by KM million, due to the growth of deposits with nonresident banks, while foreign liabilities decreased by KM 5.0 million. In the third quarter, a small increase of the government sector debt is expected, and also a considerable increase of reserve assets. Therefore, in the third quarter, it is expected that the current account financing will depend, in addition to the continuous inflow of funds on the basis of trade loans, on the inflow of foreign direct investment and new loans to private companies in foreign countries. 4.2 Vanjska trgovina U trećem kvartalu godine došlo je do produbljenja trgovinskog deficita. Trgovinski deficit u trećem kvartalu iznosi 1,80 milijardi KM. Izvoz je porastao za 534,5 miliona KM ili za 22,7%, što je i najveća stopa rasta izvoza zabilježena u posljednjh pet godina. S druge strane, uvoz se povećao za 603,5 miliona KM ili za 14,7%, te je trgovinski deficit povećan za 68,9 miliona KM ili za 3,9% (grafikon 4.5). Za prvih devet mjeseci izvezeno je robe u vrijednosti 8,09 milijardi KM, dok je vrijednost uvoza iznosila 13,30 milijardi KM. U odnosu na prvih devet mjeseci godine, izvoz je porastao za 17,9%, dok se uvoz povećao za 12,6%. Stoga se trgovinski deficit za prvih devet mjeseci, na godišnjem nivou povećao za 262,4 miliona KM ili za 5,3%. Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu 4.2 Foreign Trade In the third quarter of 2017 the trade deficit deepened. The trade deficit in the third quarter amounted to KM 1.80 billion. Exports increased by KM million or by 22.7%, which was the highest export growth rate recorded over the previous five years. On the other hand, imports increased by KM million or by 14.7%, so the trade deficit increased by KM 68.9 million or by 3.9%. (Graph 4.5). In the first nine months, goods were exported in the value of KM 8.09 billion, while the value of imports amounted to KM billion. Compared to the first nine months of 2016, exports increased by 17.9%,while the imports increased by 12.6%. Therefore, the trade deficit in the first nine months, increased at the annual level by KM million or by 5.3%. Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit Uvoz 800 Imports Izvoz 600 Exports Deficit u milionima KM/in KM millions Deficit -400 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tabela 38 Source: Table 38

85 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Priljevi po osnovi ostalih investicija iznose 474,9 milijuna KM, te se priljev po ovoj osnovi povećao u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine za 84,1 milijuna KM. Neto strana aktiva se smanjila usljed korištenja sredstava u stranoj valuti stanovništva i poduzeća za 136,2 milijuna KM, dok je bankarski sektor prema platnobilančnim podacima smanjio svoje plasmane u inozemstvu za 19,3 milijuna KM. Pasiva bankarskog sektora je povećana za 158,7 milijuna KM. Vladin sektor zabilježio je neto odljev sredstava u iznosu od 142,2 milijuna KM. Priljev po osnovi zaduživanja poduzeća u inozemstvu iznosio je 203,9 milijuna KM, dok je priljev po osnovi trgovinskih kredita i avansa iznosio 139,0 milijuna KM i veći je na godišnjoj razini za 11,3%. Pričuvna aktiva je u drugom tromjesečju povećana za 259,9 milijuna KM (slika 4.4). Приливи по основу осталих инвестиција износе 474,9 милиона КМ, те се прилив по овом основу повећао у односу на исти квартал претходне године за 84,1 милиона КМ. Нето страна актива се смањила усљед коришћења средстава у страној валути становништва и предузећа за 136,2 милиона КМ, док је банкарски сектор према платнобилансним подацима смањио своје пласмане у иностранству за 19,3 милиона КМ. Пасива банкарског сектора је повећана за 158,7 милиона КМ. Владин сектор забиљежио је нето одлив средстава у износу од 142,2 милиона КМ. Прилив по основу задуживања предузећа у иностранству износио је 203,9 милиона КМ, док је прилив по основу трговинских кредита и аванса износио 139,0 милиона КМ и већи је на годишњем нивоу за 11,3%. Резервна актива је у другом кварталу повећана за 259,9 милиона КМ (графикон 4.4). Prema dostupnim podacima o bankarskom sektoru u trećem tromjesečju je zabilježeno povećanje strane aktive i to za 186,0 milijuna KM, zbog povećanja depozita kod nerezidentnih banaka, dok je strana pasiva smanjena za 5,0 milijuna KM. U trećem tromjesečju se očekuje neznatno povećanje zaduživanja vladinog sektora, kao i značajno povećanje pričuvne aktive. Stoga se u trećem tromjesečju može očekivati da će financiranje tekućeg računa, uz kontinuiran priljev sredstava po osnovi trgovinskih kredita, ovisiti o priljevu izravnih stranih investicija i novih zajmova privatnih poduzeća u inozemstvu. Према доступним подацима о банкарском сектору у трећем кварталу је забиљежено повећање стране активе и то за 186,0 милиона КМ, због повећања депозита код нерезидентних банака, док је страна пасива смањена за 5,0 милиона КМ. У трећем кварталу се очекује незнатно повећање задуживања владиног сектора, као и значајно повећање резервне активе. Стога се у трећем кварталу може очекивати да ће финансирање текућег рачуна, уз континуиран прилив средстава по основу трговинских кредита, зависити од прилива директних страних инвестиција и нових зајмова приватних предузећа у иностранству. 4.2 Vanjska trgovina U trećem tromjesečju godine došlo je do produbljenja trgovinskog deficita. Trgovinski deficit u trećem tromjesečju iznosi 1,80 milijardi KM. Izvoz je porastao za 534,5 milijuna KM ili za 22,7%, što je i najveća stopa rasta izvoza zabilježena u posljednjh pet godina. S druge strane, uvoz se povećao za 603,5 milijuna KM ili za 14,7%, te je trgovinski deficit povećan za 68,9 milijuna KM ili za 3,9% (slika 4.5). Za prvih devet mjeseci izvezeno je robe u vrijednosti 8,09 milijardi KM, dok je vrijednost uvoza iznosila 13,30 milijardi KM. U odnosu na prvih devet mjeseci godine, izvoz je porastao za 17,9%, dok se uvoz povećao za 12,6%. Stoga se trgovinski deficit za prvih devet mjeseci, na godišnjoj razini povećao za 262,4 milijuna KM ili za 5,3%. Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu 4.2 Спољна трговина У трећем кварталу године дошло је до продубљења трговинског дефицита. Трговински дефицит у трећем кварталу износи 1,80 милијарди КМ. Извоз је порастао за 534,5 милиона КМ или за 22,7%, што је и највећа стопа раста извоза забиљежена у посљедњх пет година. С друге стране, увоз се повећао за 603,5 милиона КМ или за 14,7%, те је трговински дефицит повећан за 68,9 милиона КМ или за 3,9% (графикон 4.5). За првих девет мјесеци извезено је робе у вриједности 8,09 милијарди КМ, док је вриједност увоза износила 13,30 милијарди КМ. У односу на првих девет мјесеци године, извоз је порастао за 17,9%, док се увоз повећао за 12,6%. Стога се трговински дефицит за првих девет мјесеци, на годишњем нивоу повећао за 262,4 милиона КМ или за 5,3%. Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту Uvoz 800 Увоз Izvoz 600 Извоз Deficit u milionima KM/in KM millions Дефицит -400 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablica 38 Извор: Табела 38 85

86 CBBiH Bilten CBBH Bulletin U trećem kvartalu izvoz je iznosio 2,88 milijardi KM, te je kao što je već naglašeno u ovom kvartalu zabilježena stopa rasta izvoza 22,7% i najviša stopa rasta u posljednjih pet godina, iako izvoz u posljednja četiri kvartala bilježi dvocifrenu stopu rasta. Ovakav rast izvoza je rezultat značajnog porasta izvoza proizvoda mineralnog porijekla i to za 45,0%, baznih metala za 38,6%, proizvoda hemijske industrije za 30,0% i mašina i aparata i električnih uređaja za 28,3%. Kod proizvoda mineralnog porijekla, sve sastavne podgrupe bilježe rast. Međutim, izvoz električne energije koji čini oko polovine ukupnog izvoza ove grupe ima najveći rast. Nadalje, izvoz nafte i naftnih derivata, koji čini jednu petinu ukupnog izvoza ove grupe, pod uticajem svjetskih cijena ovog energenta, koje su u porastu, bilježi također visoku stopu rasta. Druga značajna grupa izvoznih proizvoda koja je pod uticajem kretanja cijena na svjetskom tržištu su bazni metali. Nakon niza negativnih stopa rasta, bazni metali u posljednja četiri kvartala imaju pozitivan rast. U ovoj grupi proizvoda izvoz aluminija ima najveći rast, zatim izvoz željezne rude i proizvoda od željezne rude. Kod izvoza ove grupe proizvoda došlo je istovremeno do povećanja i tražnje i vrijednosti. Naime, kod izvoza aluminija i željezne rude, u augustu je dominantan cjenovni efekat, dok je u naredna dva mjeseca došlo do pada cijena ovih metala na svjetskom tržištu. U trećem kvartalu, ostale glavne izvozne grupe proizvoda bilježe rast: namještaj (12,5%), drvo i proizvodi od drveta (13,2%), obuća, šeširi i kape (11,7%), (grafikon 4.6). In the third quarter, the exports amounted to KM 2.88 billion, so, as already stressed in this quarter, the recorded export growth rate was 22.7% which was the highest growth rate over the previous five years, although the exports in the previous four quarters, recorded a two digit growth rate. Such growth of the exports resulted from a significant growth of the exports of the mineral origin products by 45.0%, those of base metals by 38.6%, those of chemical industry products by 30.0% and those of machines, devices and electric appliances by 28.3%. With the mineral origin products, all the component sub-groups recorded a growth. However, the exports of electric energy which accounted for around a half of the total exports of this group recorded the highest growth. Additionally, the exports of oil and oil derivates, which accounted for one fifth of the total exports of this group, under the impact of the global prices of this energy source, which were increasing, also recorded a high growth rate. The other siginificant group of export products under the impact of the trend of the prices on the global markets are base metals. After a series of negative growth rates, base metals in the previous four quarters recorded a positive growth. In this product group, the exports of aluminium recorded the highest growth, followed by the exports of iron ore and iron ore products. In the exports of this product group, there was a simultaneous increase of demand and value. In the exports of aluminium and iron ore, the price effect was dominating in August, while in the two following months, there was a decline of the prices of these metals on the global market. In the third quarter, the other main export product groups recorded growth: furniture (12.5%), wood and wood products (13.2%), footwear, hats and caps (11,7%), (Graph 4.6). Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta/pada izvoza po glavnim grupama proizvoda Graph 4.6: Annual Rate of Increase/Decrease of Exports by the Main Product Groups Namještaj 150% 25% Furniture Proizvodi mineralnog porijekla Drvo i proizvodi od drveta 100% 20% Mineral Origin Products 15% Wood and Wood Products Bazni metali 50% 10% Base Metals Mašine, aparati i mehanički uređaji 0% 5% Machines, Appliances and Mechanical Devices Izvoz (d.s.) -50% 0% Exports (rhs) -100% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q % Izvor: Tabela 34 Source: Table 34 U trećem kvartalu uvezeno je robe u vrijednosti od 4,69 milijardi KM. Trend rasta uvoza započet u posljednjem kvartalu prethodne godine je i dalje prisutan. Tako je uvoz u trećem kvartalu na godišnjem nivou veći za 603,5 miliona KM ili za 14,7%. Kao i kod izvoza, kretanje cijena nafte i naftnih derivata i metala u najvećoj mjeri utiče na kretanje uvoza. Naime, u trećem kvartalu uvoz proizvoda mineralnog porijekla se na godišnjem nivou povećao za jednu četvrtinu, zbog porasta cijene nafte, s tim da je In the third quarter, the goods in the value of KM 4.69 billion were imported. The import growth trend which had started in the last quarter of the previous year remained present. So, the imports in the third quarter at the annual level were higher by KM million or by 14.7%. The same as with exports, the trend of the prices of oil and oil derivatives and metal mainly affected the import trend. In the third quarter, the imports of the mineral origin products at the annual level increased by one fourth, due to the increase of 86

87 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен U trećem tromjesečju izvoz je iznosio 2,88 milijardi KM, te je kao što je već naglašeno u ovom tromjesečju zabilježena stopa rasta izvoza 22,7% i najviša stopa rasta u posljednjih pet godina, iako izvoz u posljednja četiri tromjesečja bilježi dvoznamenkastu stopu rasta. Ovakav rast izvoza je rezultat značajnog porasta izvoza proizvoda mineralnog podrijetla i to za 45,0%, baznih metala za 38,6%, proizvoda kemijske industrije za 30,0% i strojeva i aparata i električnih uređaja za 28,3%. Kod proizvoda mineralnog podrijetla, sve sastavne podgrupe bilježe rast. Međutim, izvoz električne energije koji čini oko polovice ukupnog izvoza ove grupe ima najveći rast. Nadalje, izvoz nafte i naftnih derivata, koji čini jednu petinu ukupnog izvoza ove grupe, pod utjecajem svjetskih cijena ovog energenta, koje su u porastu, bilježi također visoku stopu rasta. Druga značajna grupa izvoznih proizvoda koja je pod utjecajem kretanja cijena na svjetskom tržištu su bazni metali. Nakon niza negativnih stopa rasta, bazni metali u posljednja četiri tromjesečja imaju pozitivan rast. U ovoj grupi proizvoda izvoz aluminija ima najveći rast, zatim izvoz željezne rude i proizvoda od željezne rude. Kod izvoza ove grupe proizvoda došlo je istodobno do povećanja i tražnje i vrijednosti. Naime, kod izvoza aluminija i željezne rude, u kolovozu je dominantan cjenovni učinak, dok je u naredna dva mjeseca došlo do pada cijena ovih metala na svjetskom tržištu. U trećem tromjesečju, ostale glavne izvozne grupe proizvoda bilježe rast: namještaj (12,5%), drvo i proizvodi od drveta (13,2%), obuća, šeširi i kape (11,7%), (slika 4.6). У трећем кварталу извоз је износио 2,88 милијарди КМ, те је као што је већ наглашено у овом кварталу забиљежена стопа раста извоза 22,7% и највиша стопа раста у посљедњих пет година, иако извоз у посљедња четири квартала биљежи двоцифрену стопу раста. Овакав раст извоза је резултат значајног пораста извоза производа минералног поријекла и то за 45,0%, базних метала за 38,6%, производа хемијске индустрије за 30,0% и машина и апарата и електричних уређаја за 28,3%. Код производа минералног поријекла, све саставне подгрупе биљеже раст. Међутим, извоз електричне енергије који чини око половине укупног извоза ове групе има највећи раст. Надаље, извоз нафте и нафтних деривата, који чини једну петину укупног извоза ове групе, под утицајем свјетских цијена овог енергента, које су у порасту, биљежи такође високу стопу раста. Друга значајна група извозних производа која је под утицајем кретања цијена на свјетском тржишту су базни метали. Након низа негативних стопа раста, базни метали у посљедња четири квартала имају позитиван раст. У овој групи производа извоз алуминија има највећи раст, затим извоз жељезне руде и производа од жељезне руде. Код извоза ове групе производа дошло је истовремено до повећања и тражње и вриједности. Наиме, код извоза алуминијума и жељезне руде, у августу је доминантан цјеновни ефекат, док је у наредна два мјесеца дошло до пада цијена ових метала на свјетском тржишту. У трећем кварталу, остале главне извозне групе производа биљеже раст: намјештај (12,5%), дрво и производи од дрвета (13,2%), обућа, шешири и капе (11,7%), (графикон 4.6). Slika 4.6: Godišnja stopa rasta/pada izvoza po glavnim grupama proizvoda Графикон 4.6: Годишња стопа раста/пада извоза по главним групама производа Namještaj 150% 25% Намјештај Proizvodi mineralnog podrijetla Drvo i proizvodi od drveta 100% 20% Производи минералног поријекла Дрво и производи од дрвета Bazni metali 50% 15% 10% Базни метали Strojevi, aparati i mehanički uređaji 0% 5% Машине, апарати и механички уређаји Izvoz (d.s.) -50% 0% Извоз (д.с.) -100% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q % Izvor: Tablica 34 Извор: Табела 34 U trećem tromjesečju uvezeno je robe u vrijednosti od 4,69 milijardi KM. Trend rasta uvoza započet u posljednjem tromjesečju prethodne godine je i dalje prisutan. Tako je uvoz u trećem tromjesečju na godišnjoj razini veći za 603,5 milijuna KM ili za 14,7%. Kao i kod izvoza, kretanje cijena nafte i naftnih derivata i metala u najvećoj mjeri utječe na kretanje uvoza. Naime, u trećem tromjesečju uvoz proizvoda mineralnog podrijetla se na godišnjoj razini povećao za jednu četvrtinu, zbog У трећем кварталу увезено је робе у вриједности од 4,69 милијарди КМ. Тренд раста увоза започет у посљедњем кварталу претходне године је и даље присутан. Тако је увоз у трећем кварталу на годишњем нивоу већи за 603,5 милиона КМ или за 14,7%. Као и код извоза, кретање цијена нафте и нафтних деривата и метала у највећој мјери утиче на кретање увоза. Наиме, у трећем кварталу увоз производа минералног поријекла се на годишњем нивоу повећао за једну четвртину, због пораста цијене 87

88 CBBiH Bilten CBBH Bulletin rast cijene nafte u septembru nešto niži nego je to bio slučaj u prethodna dva mjeseca (grafikon 4.7). Kretanje cijena metala na svjetskom tržištu je uticala i da ova uvozna grupa proizvoda ima godišnju stopu rasta uvoza od 35,0%, gdje je došlo do povećanja uvoza željeza i čelika i aluminija. Ostale glavne uvozne grupe proizvoda imaju pozitivne i visoke stope rasta. Uvoz transportnih sredstava veći je na godišnjem nivou za 6,8%, dok je uvoz mašina i aparata i električnih uređaja veći za 27,2% (grafikon 4.7). the oil prices, but the growth of the oil prices in September was slightly lower than in the previous two months (Graph 4.7). The trend of the metal prices on the global market influenced this import group of products to reach the annual growth rate of imports of 35.0%, where the imports of iron and steel and aluminium increased. The other main import product groups recorded positive and high growth rates. The imports of means of transport were higher at the annual level by 6.8%, while the imports of machines and appliances and electric devices were higher by 27.2% (Graph 4.7). Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta/pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Graph 4.7: Annual Rate of Increase/Decrease of Imports by the Main Product Groups Transportna sredstva 120% 20% Means of Transport Proizvodi mineralnog porijekla Proizvodi hemijske industrije Bazni metali 100% 80% 60% 40% 15% 10% Mineral Origin Products Chemical Industry Products Base Metals Mašine, aparati i mehanički uređaji Uvoz (d.s.) 20% 0% -20% 5% 0% Machines, Appliances and Mechanical Devices Imports (rhs) -40% -5% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BHAS Source: BHAS 4.3 Nominalni i realni efektivni kurs BAM U trećem kvartalu godine KM je aprecirala na godišnjem nivou prema britanskoj funti za 5,3%, turskoj liri za 24,3%, švicarskom franku 5,0% i kineskom juanu za 4,6%. S druge strane, deprecijacija domaće valute je zabilježena u odnosu na rusku rublju 5,0% i srbijanski dinar 3,2%. Sve promjene KM su odraz promjena kursa EUR, naše sidrene valute prema drugim valutama (grafikon 4.8). Grafikon 4.8: Godišnje promjene nominalnog kursa KM prema odabranim valutama u septembru 4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rates of KM In the third quarter of 2017, KM appreciated at the annual level against British pound by 5.3%, Turkish lira by 24.3%, Swiss franc by 5.0% and Chinese yuan by 4.6%. On the other hand, the depreciation of the local currency was recorded compared to Russian ruble by 5.0% and Serbian dinar by 3.2%. All the changes of KM are reflections of the changes of the exchange rate of EUR, our peg currency against other currencies (Graph 4.8). Graph 4.8: Annual Changes of the Nominal Exchange Rate of KM against the Selected Currencies in September 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% -5% -10% GBP RUB CNY TRL USD CHF 88 Izvor: CBBiH Source: CBBH

89 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен porasta cijene nafte, s tim da je rast cijene nafte u rujnu nešto niži nego je to bio slučaj u prethodna dva mjeseca (slika 4.7). Kretanje cijena metala na svjetskom tržištu je utjecala i da ova uvozna grupa proizvoda ima godišnju stopu rasta uvoza od 35,0%, gdje je došlo do povećanja uvoza željeza i čelika i aluminija. Ostale glavne uvozne grupe proizvoda imaju pozitivne i visoke stope rasta. Uvoz transportnih sredstava veći je na godišnjoj razini za 6,8%, dok je uvoz strojeva i aparata i električnih uređaja veći za 27,2% (slika 4.7). нафте, с тим да је раст цијене нафте у септембру нешто нижи него је то био случај у претходна два мјесеца (графикон 4.7). Кретање цијена метала на свјетском тржишту је утицала и да ова увозна група производа има годишњу стопу раста увоза од 35,0%, гдје је дошло до повећања увоза жељеза и челика и алуминијума. Остале главне увозне групе производа имају позитивне и високе стопе раста. Увоз транспортних средстава већи је на годишњем нивоу за 6,8%, док је увоз машина и апарата и електричних уређаја већи за 27,2% (графикон 4.7). Slika 4.7: Godišnja stopa rasta/pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Графикон 4.7: Годишња стопа раста/пада увоза по главним групама производа Transportna sredstva 120% 20% Транспортна средства Proizvodi mineralnog podrijetla Proizvodi kemijske industrije Bazni metali 100% 80% 60% 40% 15% 10% Производи минералног поријекла Производи хемијске индустрије Базни метали Strojevi, aparati i mehanički uređaji Uvoz (d.s.) 20% 0% -20% 5% 0% Машине, апарати и механички уређаји Увоз (д.с.) -40% -5% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС 4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj BAM U trećem tromjesečju godine KM je aprecirala na godišnjoj razini prema britanskoj funti za 5,3%, turskoj liri za 24,3%, švicarskom franku 5,0% i kineskom juanu za 4,6%. S druge strane, deprecijacija domaće valute je zabilježena u odnosu na rusku rublju 5,0% i srbijanski dinar 3,2%. Sve promjene KM su odraz promjena tečaja EUR, naše sidrene valute prema drugim valutama (slika 4.8). Slika 4.8: Godišnje promjene nominalnog tečaja KM prema odabranim valutama u rujnu 4.3 Номинални и реални ефективни курс BAM У трећем кварталу године КМ је апрецирала на годишњем нивоу према британској фунти за 5,3%, турској лири за 24,3%, швајцарском франку 5,0% и кинеском јуану за 4,6%. С друге стране, депрецијација домаће валуте је забиљежена у односу на руску рубљу 5,0% и србијански динар 3,2%. Све промјене КМ су одраз промјена курса EUR, наше сидрене валуте према другим валутама (графикон 4.8). Графикон 4.8: Годишње промјене номиналног курса КМ према одабраним валутама у септембру 30% 25% 20% 15% 10% 5% 0% -5% -10% GBP RUB CNY TRL USD CHF Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 89

90 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Nominalni efektivni kurs i u trećem kvartalu bilježi aprecijaciju, kako na mjesečnom tako i na godišnjem nivou. Aprecijacijski trend je prisutan u posljednje dvije godine (grafikon 4.9). Realni efektivni kurs KM mjeren proizvođačkim cijenama je u trećem kvartalu na mjesečnom nivou deprecirao, dok je na godišnjem nivou još uvijek prisutna deprecijacija. Realni efektivni kurs KM, mjeren potrošačkim cijenama, je deprecirao na mjesečnom nivou, dok na godišnjem nivou nije bilo promjena. Realni efektivni kurs prema potrošačkim cijenama niži je od kursa mjerenog proizvođačkim cijenama (grafikon 4.9). The nominal effective exchange rate in the third quarter recorded appreciation both at the monthly level and at the annual level. The appreciation trend was present over the previous two years (Graph 4.9). The real effective exchange rate of KM measured by producer prices in the third quarter at the monthly level depreciated, while at the annual level, the depreciation stayed present. The real effective exchange rate of KM measured by consumer prices depreciated at the monthly level, while at the annual level there were no changes. The real effective exchange rate based on consumer prices was lower than the exchange rate measured by producer prices (Graph 4.9). Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs KM Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exhange Rates of KM NEER REER-CPI REER-PPI 110,00 105,00 NEER REER-CPI REER-PPI 2010= ,00 95,00 90,00 85,00 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tabela 54 Source: Table 54 90

91 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Nominalni efektivni tečaj i u trećem tromjesečju bilježi aprecijaciju, kako na mjesečnoj tako i na godišnjoj razini. Aprecijacijski trend je prisutan u posljednje dvije godine (slika 4.9). Realni efektivni tečaj KM mjeren proizvođačkim cijenama je u trećem tromjesečju na mjesečnoj razini deprecirao, dok je na godišnjoj razini još uvijek prisutna deprecijacija. Realni efektivni tečaj KM, mjeren potrošačkim cijenama, je deprecirao na mjesečnoj razini, dok na godišnjoj razini nije bilo promjena. Realni efektivni tečaj prema potrošačkim cijenama niži je od tečaja mjerenog proizvođačkim cijenama (slika 4.9). Номинални ефективни курс и у трећем кварталу биљежи апрецијацију, како на мјесечном тако и на годишњем нивоу. Апрецијацијски тренд је присутан у посљедње двије године (графикон 4.9). Реални ефективни курс КМ мјерен произвођачким цијенама је у трећем кварталу на мјесечном нивоу депрецирао, док је на годишњем нивоу још увијек присутна депрецијација. Реални ефективни курс КМ, мјерен потрошачким цијенама, је депрецирао на мјесечном нивоу, док на годишњем нивоу није било промјена. Реални ефективни курс према потрошачким цијенама нижи је од курса мјереног произвођачким цијенама (графикон 4.9). Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj KM Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс КМ NEER REER-CPI REER-PPI 110,00 105,00 NEER REER-CPI REER-PPI 2010= ,00 95,00 90,00 85,00 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q Izvor: Tablica 54 Извор: Табела 54 91

92 CBBiH Bilten CBBH Bulletin VLADINE FINANSIJE U drugom kvartalu sektor generalne vlade bilježi suficit. Istovremeno, kod svih nivoa vlasti, zabilježen je kako rast konsolidovanih prihoda tako i rast konsolidovanih rashoda. Visoke stope naplate prihoda od indirektnih i direktnih poreza pozitivno utiču na stabilnu i visoku naplatu javnih prihoda. Zaduženost vlade bilježi opadajući trend. 5. GOVERNMENT FINANCE In the second quarter of 2017, the general government sector recorded a surplus. At the same time, with all the government levels, the growth of consolidated revenues was recorded and also that of consolidated expenses. High rates of the collection of the revenues from indirect and direct taxes had a positive effect on a stable and high collection of public revenues. The government debt recorded a declining trend. 5.1 Vladine finansije U drugom kvartalu tekući fiskalni bilans generalne vlade je iznosio 305,4 miliona KM, dok je primarni fiskalni bilans zabilježio suficit od 231,4 miliona KM u istom periodu (grafikon 5.1). 5.1 Government Finance In the second quarter, the current fiscal balance of the general government amounted to KM million, while the primary fiscal balance recorded a surplus in the amount of KM million in the same period (Graph 5.1). Grafikon 5.1: Tekući i primarni fiskalni bilans generalne vlade BiH Graph 5.1: Current and Primary Fiscal Balance of BH General Government Tekući fiskalni bilans Primarni fiskalni bilans Current Fiscal Balance Primary Fiscal Balance u milionima KM/in KM millions Q1 Q2 Q3 Q1 Q2 Q3 Q1 Q2 Q3 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH Konsolidovani prihodi generalne vlade u prva dva kvartala tekuće godine iznose 5,56 milijardi KM. U drugom kvartalu je zabilježen rast prihoda u iznosu od 273,7 miliona KM (10,3%) u odnosu na prethodni kvartal. Rast prihoda je zabilježen kod svih nivoa jedinica sektora generalne vlade; FBiH (171,2 miliona KM), RS (84,7 miliona KM), Brčko distrikt (9,4 miliona KM) i institucije BiH (21,4 miliona KM). I dalje su glavni generator pozitivnih trendova u naplati prihoda, prihodi kako od indirektnih tako i od direktnih poreza. U drugom kvartalu je zabilježen rast stope prihoda na godišnjem nivou od 6,4% (grafikon 5.2). S druge strane, konsolidovani rashodi generalne vlade u prvom polugodištu iznosili su 4,92 milijarde KM, uz kvartalno povećanje u iznosu od 168,4 miliona KM u drugom kvartalu. Rast rashoda se The consolidated revenues of the general government in the first two quarters of the current year amounted to KM 5.56 billion. In the second quarter, the growth of revenues in the amount of KM million (10.3%) was recorded compared to the previous quarter. The growth of revenues was recorded with all the levels of the general government sector units, FBH (KM million), RS (KM 84.7 million), Brčko District (KM 9.4 million) and BH Institutions (KM 21.4 million). The revenues from indirect and direct taxes remained the main generator of positive trends in the collection of revenues. In the second quarter, the growth of the revenue rate at the annual level was 6.4% (Graph 5.2). On the other hand, the consolidated expenses of the general government in the first half of the year amounted to KM 4.92 billion, with the quarterly increase in the amount of KM million in the second quarter. 92

93 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен VLADINE FINANCIJE U drugom tromjesečju sektor generalne vlade bilježi suficit. Istodobno, kod svih razina vlasti, zabilježen je kako rast konsolidiranih prihoda tako i rast konsolidiranih rashoda. Visoke stope naplate prihoda od neizravnih i izravnih poreza pozitivno utječu na stabilnu i visoku naplatu javnih prihoda. Zaduženost vlade bilježi opadajući trend. 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ У другом кварталу сектор генералне владе биљежи суфицит. Истовремено, код свих нивоа власти, забиљежен је како раст консолидованих прихода тако и раст консолидованих расхода. Високе стопе наплате прихода од индиректних и директних пореза позитивно утичу на стабилну и високу наплату јавних прихода. Задуженост владе биљежи опадајући тренд. 5.1 Vladine financije U drugom tromjesečju tekuća fiskalna bilanca generalne vlade je iznosila 305,4 milijuna KM, dok je primarna fiskalna bilanca zabilježila suficit od 231,4 milijuna KM u istom razdoblju (slika 5.1). 5.1 Владине финансије У другом кварталу текући фискални биланс генералне владе је износио 305,4 милиона КМ, док је примарни фискални биланс забиљежио суфицит од 231,4 милиона КМ у истом периоду (графикон 5.1). Slika 5.1: Tekuća i primarna fiskalna bilanca generalne vlade BiH Графикон 5.1: Текући и примарни фискални биланс генералне владе БиХ Tekuća fiskalna bilanca 400 Текући фискални биланс Primarna fiskalna bilanca u milijunima KM/у милионима KM Примарни фискални биланс -300 Q1 Q2 Q3 Q1 Q2 Q3 Q1 Q2 Q3 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Konsolidirani prihodi generalne vlade u prva dva tromjesečja tekuće godine iznose 5,56 milijardi KM. U drugom tromjesečju je zabilježen rast prihoda u iznosu od 273,7 milijuna KM (10,3%) u odnosu na prethodno tromjesečje. Rast prihoda je zabilježen kod svih razina jedinica sektora generalne vlade; FBiH (171,2 milijuna KM), RS (84,7 milijuna KM), Brčko distrikt (9,4 milijuna KM) i institucije BiH (21,4 milijuna KM). I dalje su glavni generator pozitivnih trendova u naplati prihoda, prihodi kako od neizravnih tako i od izravnih poreza. U drugom tromjesečju je zabilježen rast stope prihoda na godišnjoj razini od 6,4% (slika 5.2). S druge strane, konsolidirani rashodi generalne vlade u prvom polugodištu iznosili su 4,92 milijarde KM, uz tromjesečno povećanje u iznosu od 168,4 milijuna KM u drugom tromjesečju. Rast rashoda se Консолидовани приходи генералне владе у прва два квартала текуће године износе 5,56 милијарди КМ. У другом кварталу је забиљежен раст прихода у износу од 273,7 милиона КМ (10,3%) у односу на претходни квартал. Раст прихода је забиљежен код свих нивоа јединица сектора генералне владе; ФБиХ (171,2 милиона КМ), РС (84,7 милиона КМ), Брчко дистрикт (9,4 милиона КМ) и институције БиХ (21,4 милиона КМ). И даље су главни генератор позитивних трендова у наплати прихода, приходи како од индиректних тако и од директних пореза. У другом кварталу је забиљежен раст стопе прихода на годишњем нивоу од 6,4% (графикон 5.2). С друге стране, консолидовани расходи генералне владе у првом полугодишту износили су 4,92 милијарде КМ, уз квартално повећање у износу од 168,4 милиона КМ у другом кварталу. Раст расхода се биљежи код свих нивоа 93

94 CBBiH Bilten CBBH Bulletin bilježi kod svih nivoa jedinica sektora generalne vlade; FBiH (98,9 miliona KM), RS (58,5 miliona KM), Brčko distrikt (12,1 miliona KM) i institucije BiH (7,2 miliona KM). Izdvajanja za socijalne transfere bilježe blagi nastavak rasta iz prethodnog kvartala, dok je kod stavke kompenzacije prema zaposlenim zabilježen nastavak opadajućeg trenda iz prethodna dva kvartala (grafikon 5.3). Također, kvartalni rashodi izraženi u procentima BDP-a i dalje nastavljaju da bilježe opadajući trend, što je u skladu s Globalnim okvirom fiskalnog bilansa i politika u BiH za period The growth of expenses was recorded at all the levels of the general government sector units, FBH (KM 98.9 million), RS (KM 58.5 million), Brčko District (KM 12.1 million) and BH Institutions (KM 7.2 million). Allocations for social transfers recorded a slow continuation of the growth from the previous quarter, while a continued declining trend from the previous two quarters was recorded in compensations to employees (Graph 5.3). Also, quarterly expenses expressed in the percentages of GDP continued to record a declining trend, which is in accordance with the Global Framework of Fiscal Balance and Policies in BH for the period Grafikon 5.2: Budžetski prihodi i rashodi generalne vlade u % BDP-a Graph 5.2: Budget Revenues and Expenditures of the General Government in GDP % Prihodi 50% 6% Revenues Rashodi Expenditures Saldo (d.s.) 40% 2% Balance (rhs) 30% -2% 20% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q % Izvor: CBBiH, tabela 45 Source: CBBH, Table 45 Grafikon 5.3: Izdvajanja za glavne stavke u strukturi rashoda Graph 5.3: Allocations for the Primary Items on Expenditures Side Kompenzacija zaposlenih 1,5 Reimbursement to Employees Socijalna davanja Social Contributions u milijardama KM/in KM billions 1,0 0,5 0,0 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH, tabela 45 Source: CBBH, Table 45 U drugom kvartalu izdvajanja za plate zaposlenih, socijalne transfere i korištenje roba i usluga su i dalje visoka. S druge strane, bilježi se blagi pad izdvajanja za plate zaposlenih i socijalna davanja u ukupnim rashodima opšte vlade (grafikon 5.4). In the second quarter, allocations for the wages of employees, social transfers and use of goods and services remained high. On the other hand, a slow decline of the allocations for the wages of employees and social payments was recorded in the total expenses of the general government (Graph 5.4). 94

95 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен bilježi kod svih razina jedinica sektora generalne vlade; FBiH (98,9 milijuna KM), RS (58,5 milijuna KM), Brčko distrikt (12,1 milijuna KM) i institucije BiH (7,2 milijuna KM). Izdvajanja za socijalne transfere bilježe blagi nastavak rasta iz prethodnog tromjesečja, dok je kod stavke kompenzacije prema zaposlenim zabilježen nastavak opadajućeg trenda iz prethodna dva tromjesečja (slika 5.3). Također, tromjesečni rashodi izraženi u postocima BDP-a i dalje nastavljaju da bilježe opadajući trend, što je u skladu s Globalnim okvirom fiskalne bilance i politika u BiH za razdoblje јединица сектора генералне владе; ФБиХ (98,9 милиона КМ), РС (58,5 милиона КМ), Брчко дистрикт (12,1 милиона КМ) и институције БиХ (7,2 милиона КМ). Издвајања за социјалне трансфере биљеже благи наставак раста из претходног квартала, док је код ставке компензације према запосленим забиљежен наставак опадајућег тренда из претходна два квартала (графикон 5.3). Такође, квартални расходи изражени у процентима БДП-а и даље настављају да биљеже опадајући тренд, што је у складу с Глобалним оквиром фискалног биланса и политика у БиХ за период Slika 5.2: Proračunski prihodi i rashodi generalne vlade u % BDP-a Графикон 5.2: Буџетски приходи и расходи генералне владе у % БДП-а Prihodi 50% 6% Приходи Rashodi Расходи Saldo (d.s.) 40% 2% Салдо (д.с.) 30% -2% 20% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q % Izvor: CBBiH, tablica 45 Извор: ЦББиХ, табела 45 Slika 5.3: Izdvajanja za glavne stavke u strukturi rashoda Графикон 5.3: Издвајања за главне ставке у структури расхода Kompenzacija zaposlenih 1,5 Компензација запослених Socijalna davanja u milijardama KM/у милијардама KM 1,0 0,5 Социјална давања 0,0 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH, tablica 45 Извор: ЦББиХ, табела 45 U drugom tromjesečju izdvajanja za plaće zaposlenih, socijalne transfere i korištenje roba i usluga su i dalje visoka. S druge strane, bilježi se blagi pad izdvajanja za plaće zaposlenih i socijalna davanja u ukupnim rashodima opće vlade (slika 5.4). У другом кварталу издвајања за плате запослених, социјалне трансфере и коришћење роба и услуга су и даље висока. С друге стране, биљежи се благи пад издвајања за плате запослених и социјална давања у укупним расходима опште владе (графикон 5.4). 95

96 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 5.4: Učešće u ukupnim rashodima, u % Graph 5.4: Share in Total Expenditures, in % Kompenzacija zaposlenih 100% Reimbursement to Employees Korištenje roba i usluga 80% Use of Goods and Services Subvencije Socijalna davanja Kamate Grantovi i drugi rashodi 60% 40% 20% Subsidies Social Care Contributions Interests Grants and Other Expenditures 0% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH, tabela 45 Source: CBBH, Table 45 Na prihodovnoj strani, nastavljen je rast prihoda od poreza, koji je u drugom kvartalu zabilježen po godišnjoj stopi od čak 8,3% (117,9 miliona KM) (grafikon 5.5), što se odnosi u najvećoj mjeri na indirektne poreze, koji su u navedenom periodu zabilježili rast od 6,2% (83,1 miliona KM). Glavni doprinos navedenom rastu prihoda dolazi prvenstveno od PDV-a (kao rezultat snažnog rasta PDV-a na uvoz), akciza (kao rezultat rasta prihoda od akciza na bezalkoholna pića, uvozne duhanske prerađevine), putarine na derivate, kao i carina (rast prihoda na uvoz iz trećih zemalja). Istovremeno, u sferi direktnih poreza, zabilježen je rast prihoda po ovom osnovu, kako u Federaciji BiH tako i u Republici Srpskoj. Prema podacima Poreske uprave Federacije BiH, u prvih šest mjeseci godine prikupljeno je 2,40 milijardi KM prihoda, što predstavlja rast od 251,0 miliona KM (11,6%) u odnosu na isti period prethodne godine, dok je prema podacima Poreske uprave Republike Srpske u prvih šest mjeseci prikupljeno 1,15 milijardi KM, što predstavlja rast of 82,0 miliona KM (8%) u odnosu na prethodnu godinu. Navedeno može ukazivati na strože mjere prinudne naplate prihoda, kao i legislativne izmjene u ovoj oblasti. Također, prihodi od doprinosa za socijalno bilježe kvartalni rast od 115,7 miliona KM (10,7%), kao rezultat rasta zaposlenosti i sprovođenja mjera fiskalne discipline od strane entitetskih poreskih uprava. Regarding revenues, the growth trend of tax revenues was continued, which was recorded in the second quarter at the annual rate of even 8.3% (KM million) (Graph 5.5), which was mainly related to indirect taxes, which in the mentioned period recorded a growth of 6.2% (KM 83.1 million). The main contribution to the mentioned growth of the revenues came primarily from VAT (as a result of a strong growth of VAT on imports), excise duties (as a result of the growth of the revenues from excise duties on non-alcohol beverages, imported tobbacco products), duties on derivatives and also customs duties (the growth of the revenues on the imports from third countries). At the same time, in the direct tax area, the growth of revenues was recorded on this basis both in the Federation of BH and in Republika Srpska. According to the data of the Tax Authority of the Federation of BH, in the first six months of 2017, KM 2.40 billion of revenues was collected, which was a growth of KM million (11.6%) compared to the same period of the previous year, while, according to the data of the Tax Authority of Republika Srpska in the first six months, KM 1.15 billion was collected, which was a growth of KM 82.0 million (8%) compared to the previous year. This can indicate a more strict measures of the forced collection of revenues, and also legislative amnedments in this area. Also, the revenues from the contributions for social insurance recorded a quarterly growth of KM million (10.7%), as a result of the growth of employment and implementation of the fiscal discipline measures by the Entity tax authorities. 96

97 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 5.4: Udio u ukupnim rashodima, u % Графикон 5.4: Учешће у укупним расходима, у % Kompenzacija zaposlenih 100% Компензација запослених Korištenje roba i usluga 80% Коришћење роба и услуга Subvencije Socijalna davanja Kamate Grantovi i drugi rashodi 60% 40% 20% Субвенције Социјална давања Камате Грантови и други расходи 0% Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH, tablica 45 Извор: ЦББиХ, табела 45 Na prihodovnoj strani, nastavljen je rast prihoda od poreza, koji je u drugom tromjesečju zabilježen po godišnjoj stopi od čak 8,3% (117,9 milijuna KM) (slika 5.5), što se odnosi u najvećoj mjeri na neizravne poreze, koji su u navedenom razdoblju zabilježili rast od 6,2% (83,1 milijuna KM). Glavni doprinos navedenom rastu prihoda dolazi prvenstveno od PDV-a (kao rezultat snažnog rasta PDV-a na uvoz), akciza (kao rezultat rasta prihoda od akciza na bezalkoholna pića, uvozne duhanske prerađevine), cestarine na derivate, kao i carina (rast prihoda na uvoz iz trećih zemalja). Istodobno, u sferi izravnih poreza, zabilježen je rast prihoda po ovoj osnovi, kako u Federaciji BiH tako i u Republici Srpskoj. Prema podacima Poreske uprave Federacije BiH, u prvih šest mjeseci godine prikupljeno je 2,40 milijardi KM prihoda, što predstavlja rast od 251,0 milijuna KM (11,6%) u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, dok je prema podacima Porezne uprave Republike Srpske u prvih šest mjeseci prikupljeno 1,15 milijardi KM, što predstavlja rast of 82,0 milijuna KM (8%) u odnosu na prethodnu godinu. Navedeno može ukazivati na strože mjere prinudne naplate prihoda, kao i legislativne izmjene u ovoj oblasti. Također, prihodi od doprinosa za socijalno bilježe tromjesečni rast od 115,7 milijuna KM (10,7%), kao rezultat rasta zaposlenosti i sprovođenja mjera fiskalne discipline od strane entitetskih poreznih uprava. На приходовној страни, настављен је раст прихода од пореза, који је у другом кварталу забиљежен по годишњој стопи од чак 8,3% (117,9 милиона КМ) (графикон 5.5), што се односи у највећој мјери на индиректне порезе, који су у наведеном периоду забиљежили раст од 6,2% (83,1 милиона КМ). Главни допринос наведеном расту прихода долази првенствено од ПДВ-а (као резултат снажног раста ПДВ-а на увоз), акциза (као резултат раста прихода од акциза на безалкохолна пића, увозне дуванске прерађевине), путарине на деривате, као и царина (раст прихода на увоз из трећих земаља). Истовремено, у сфери директних пореза, забиљежен је раст прихода по овом основу, како у Федерацији БиХ тако и у Републици Српској. Према подацима Пореске управе Федерације БиХ, у првих шест мјесеци године прикупљено је 2,40 милијарди КМ прихода, што представља раст од 251,0 милиона КМ (11,6%) у односу на исти период претходне године, док је према подацима Пореске управе Републике Српске у првих шест мјесеци прикупљено 1,15 милијарди КМ, што представља раст оф 82,0 милиона КМ (8%) у односу на претходну годину. Наведено може указивати на строже мјере принудне наплате прихода, као и легислативне измјене у овој области. Такође, приходи од доприноса за социјално биљеже квартални раст од 115,7 милиона КМ (10,7%), као резултат раста запослености и спровођења мјера фискалне дисциплине од стране ентитетских пореских управа. 97

98 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 5.5: Porezi i doprinosi za socijalno, godišnje stope rasta Graph 5.5: Taxes and Contribution for Social Care, Annual Growth Rate Porezi Doprinosi za socijalno 16% 12% Taxes Social Care Contributions 8% 4% 0% -4% -8% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH, tabela 45 Source: CBBH, Table 45 Javna zaduženost bilježi nastavak opadajućeg trenda na kvartalnoj osnovi. Na kraju drugog kvartala ukupan bruto dug (ukupni dužnički vrijednosni papiri i ukupni krediti) sektora opšte vlade je iznosio 11,82 milijarde KM, što predstavlja pad od 280,0 miliona KM u odnosu na prethodni kvartal. Godišnje stope rasta unutrašnje zaduženosti opšte vlade kroz višegodišnji period, kako po osnovu ukupnih kredita tako i po osnovu dužničkih vrijednosnih papira, već određeni vremenski period bilježe opadajući trend (grafikon 5.6). U trećem kvartalu od inokreditora je povučeno sredstava u ukupnom iznosu od 187,1 miliona KM. Sredstva su uglavnom usmjerena za finansiranje infrastrukturnih projekata. Međutim, sredstva od zaduživanja na domaćem tržištu kapitala se uglavnom usmjeravaju za refinansiranje postojećih obaveza. The public debt recorded a continuation of the downard trend at the quarterly basis. At the end of the second quarter, the total gross debt (the total debt securities and the total loans) of the general government sector amounted to KM billion, which was a decline of KM million compared to the previous quarter. The annual growth rates of the internal debt of the general government in a several year long period, both based on the total loans and debt securities, recorded a declining trend for some time (Graph 5.6). In the third quarter, the funds in the total amount of KM million were withdrawn from foreign creditors. The funds were mainly directed to financing of infrastructural projects. However, the funds from borrowing in the domestic capital market were mainly directed to the refinancing of the existing obligations. Grafikon 5.6: Ukupan bruto dug i godišnje stope rasta Graph 5.6: Total Gross Debt and Annual Growth Rates Ukupan bruto dug (d.s.) 100,0% 14 Total Gross Debt (rhs) Ukupni dužnički vrijednosni papiri (l.s.) Ukupni krediti (l.s.) 80,0% 60,0% 40,0% 20,0% 0,0% -20,0% -40,0% u milijardama KM/in KM billions Total Debt Securities (lhs) Total Loans (lhs) -60,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH Source: BIH Ministry of Finance and Treasury 98

99 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 5.5: Porezi i doprinosi za socijalno, godišnje stope rasta Графикон 5.5: Порези и доприноси за социјално, годишње стопе раста Porezi Doprinosi za socijalno 16% 12% Порези Доприноси за социјално 8% 4% 0% -4% -8% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q Izvor: CBBiH, tablica 45 Извор: ЦББиХ, табела 45 Javna zaduženost bilježi nastavak opadajućeg trenda na tromjesečnoj osnovi. Na kraju drugog tromjesečja ukupan bruto dug (ukupni dužnički vrijednosni papiri i ukupni krediti) sektora opće vlade je iznosio 11,82 milijarde KM, što predstavlja pad od 280,0 milijuna KM u odnosu na prethodno tromjesečje. Godišnje stope rasta unutarnje zaduženosti opće vlade kroz višegodišnje razdoblje, kako po osnovi ukupnih kredita tako i po osnovi dužničkih vrijednosnih papira, već određeno vremensko razdoblje bilježe opadajući trend (slika 5.6). U trećem tromjesečju od inokreditora je povučeno sredstava u ukupnom iznosu od 187,1 milijuna KM. Sredstva su uglavnom usmjerena za financiranje infrastrukturnih projekata. Međutim, sredstva od zaduživanja na domaćem tržištu kapitala se uglavnom usmjeravaju za refinanciranje postojećih obveza. Јавна задуженост биљежи наставак опадајућег тренда на кварталној основи. На крају другог квартала укупан бруто дуг (укупни дужничке хартије од вриједности и укупни кредити) сектора опште владе је износио 11,82 милијарде КМ, што представља пад од 280,0 милиона КМ у односу на претходни квартал. Годишње стопе раста унутрашње задужености опште владе кроз вишегодишњи период, како по основу укупних кредита тако и по основу дужничких хартија од вриједности, већ одређени временски период биљеже опадајући тренд (графикон 5.6). У трећем кварталу од инокредитора је повучено средстава у укупном износу од 187,1 милиона КМ. Средства су углавном усмјерена за финансирање инфраструктурних пројеката. Међутим, средства од задуживања на домаћем тржишту капитала се углавном усмјеравају за рефинансирање постојећих обавеза. Slika 5.6: Ukupan bruto dug i godišnje stope rasta Графикон 5.6: Укупан бруто дуг и годишње стопе раста Ukupan bruto dug (d.s.) Ukupni dužnički vrijednosni papiri (l.s.) Ukupni krediti (l.s.) 100,0% 80,0% 60,0% 40,0% 20,0% 0,0% -20,0% -40,0% -60,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q u milijardama KM/in KM billions Укупан бруто дуг (д.с.) Укупни дужничке хартије од вриједности (л.с.) Укупни кредити (л.с.) Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH Извор: Министарство финансија и трезора БиХ 99

100 CBBiH Bilten CBBH Bulletin U trećem kvartalu je servisirano 169,5 miliona KM vanjskog duga sektora generalne vlade. Do kraja godine, prema podacima Ministarstva finansija i trezora BiH planirana je otplata vanjskog duga u iznosu od 354,9 miliona KM. U godini planirana je otplata vanjskog duga sektora generalne vlade u ukupnom iznosu od 1,01 milijardi KM (grafikon 5.7), što je više za 37 miliona KM u odnosu na godinu. Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje, u godini projiciran je rast prihoda od indirektnih poreza od 2,7%. In the third quarter, KM million of the external debt of the general government sector was serviced. Until the end of the year, according to the data of the Ministry of Finance and Treasury of BH, the repayment of foreign debt in the amount of KM million was planned. In 2018, the repayment of the foreign debt of the general government sector was planned in the total amount of KM 1.01 billion (Graph 5.7), which is higher by KM 37 million compared to According to the data of the Indirect Taxation Authority, the growth of the revenue from indirect taxes in 2018 is projected at 2.7%. Grafikon 5.7: Otplata vanjskog duga sektora generalne vlade u godini i plan otplate za godinu Graph 5.7: Repayment of General Government External Debt in 2017 and the Repayment Schedule for u milionima KM/in KM millions Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q * *Projekcija Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH *Projection Source: BIH Ministry of Finance and Treasury 5.2 Poreski prihodi U trećem kvartalu je nastavljen trend rasta prihoda od indirektnih poreza, kako na kvartalnom, tako i na godišnjem nivou. Na kvartalnom nivou zabilježen je značajan rast prihoda u iznosu od 214,1 miliona KM (15,1%). Pozitivni trendovi naplate prihoda od indirektnih poreza na godišnjem nivou su nastavljeni i u trećem kvartalu, tako da je na godišnjem nivou zabilježen rast od 154,8 miliona KM (10,5%). U tri kvartala godine, prikupljeno je ukupno 4,31 milijarde KM prihoda po ovom osnovu. Glavni generator rasta prihoda u trećem kvartalu je PDV u iznosu od 98,4 miliona KM (10,9%), dok su akcize zabilježile godišnji rast od 37,7 miliona KM (grafikoni 5.8 i 5.9). Prema Programu ekonomskih reformi za , u oblasti indirektnih poreza nastavlja se proces harmonizacije politike oporezivanja duhanskih prerađevina sa standardima EU. Navedena harmonizacija podrazumijeva povećanje specifične akcize na cigarete u visini od minimalno 0,15 KM po paklici, sve dok ukupno akcizno opterećenje ne dostigne minimalnu akcizu na cigarete u EU. 5.2 Tax Revenues In the third quarter, the growth trend of the revenues from indirect taxes was continued, both at the quarterly and annual level. At the quarterly level, a sigificant growth of the revenues was recorded in the amount of KM million (15.1%). Positive trends in the collection of the revenues from indirect taxes at the annual level continued also in the third quarter, so, at the annual level, the growth was recorded in the amount of KM 154d1 billion of revenues was collected on this basis. The main generator of growth of the revenues in the third quarter was VAT in the amount of KM 98.4 million (10.9%), while the excise duties recorded an annual growth in the amount of KM 37.7 million (Graphs 5.8 and 5.9). According to the Economic Reform Programme for , the process of harmonisation of the tobacco products taxation policy with the EU standards in the area of indirect taxes is continued. The mentioned harmonisation means the increase of the specific excise duty on cigarettes in the amount of minimum KM 0.15 / per packing, until the total excise burden reaches the minimum excise duty on cigarettes in the EU. 100

101 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен U trećem tromjesečju je servisirano 169,5 milijuna KM vanjskog duga sektora generalne vlade. Do kraja godine, prema podacima Ministarstva financija i trezora BiH planirana je otplata vanjskog duga u iznosu od 354,9 milijuna KM. U godini planirana je otplata vanjskog duga sektora generalne vlade u ukupnom iznosu od 1,01 milijardi KM (slika 5.7), što je više za 37 milijuna KM u odnosu na godinu. Prema podacima Uprave za neizravno oporezivanje, u godini projiciran je rast prihoda od neizravnih poreza od 2,7%. У трећем кварталу је сервисирано 169,5 милиона КМ спољног дуга сектора генералне владе. До краја године, према подацима Министарства финансија и трезора БиХ планирана је отплата спољног дуга у износу од 354,9 милиона КМ. У години планирана је отплата спољног дуга сектора генералне владе у укупном износу од 1,01 милијарди КМ (графикон 5.7), што је више за 37 милиона КМ у односу на годину. Према подацима Управе за индиректно опорезивање, у години пројициран је раст прихода од индиректних пореза од 2,7%. Slika 5.7: Otplata vanjskog duga sektora generalne vlade u godini i plan otplate za godinu Графикон 5.7: Отплата спољног дуга сектора генералне владе у години и план отплате за годину 400 u milionima KM/in KM millions Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q * *Projekcija Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH *Пројекција Извор: Министарство финансија и трезора БиХ 5.2 Porezni prihodi U trećem tromjesečju je nastavljen trend rasta prihoda od neizravnih poreza, kako na tromjesečnoj, tako i na godišnjoj razini. Na tromjesečnoj razini zabilježen je značajan rast prihoda u iznosu od 214,1 milijuna KM (15,1%). Pozitivni trendovi naplate prihoda od neizravnih poreza na godišnjoj razini su nastavljeni i u trećem tromjesečju, tako da je na godišnjoj razini zabilježen rast od 154,8 milijuna KM (10,5%). U tri tromjesečja godine, prikupljeno je ukupno 4,31 milijarde KM prihoda po ovoj osnovi. Glavni generator rasta prihoda u trećem tromjesečju je PDV u iznosu od 98,4 milijuna KM (10,9%), dok su akcize zabilježile godišnji rast od 37,7 milijuna KM (slike 5.8 i 5.9). Prema Programu ekonomskih reformi za , u oblasti neizravnih poreza nastavlja se proces harmonizacije politike oporezivanja duhanskih prerađevina sa standardima EU. Navedena harmonizacija podrazumijeva povećanje specifične akcize na cigarete u visini od minimalno 0,15 KM po paklici, sve dok ukupno akcizno opterećenje ne dostigne minimalnu akcizu na cigarete u EU. 5.2 Порески приходи У трећем кварталу је настављен тренд раста прихода од индиректних пореза, како на кварталном, тако и на годишњем нивоу. На кварталном нивоу забиљежен је значајан раст прихода у износу од 214,1 милиона КМ (15,1%). Позитивни трендови наплате прихода од индиректних пореза на годишњем нивоу су настављени и у трећем кварталу, тако да је на годишњем нивоу забиљежен раст од 154,8 милиона КМ (10,5%). У три квартала године, прикупљено је укупно 4,31 милијарде КМ прихода по овом основу. Главни генератор раста прихода у трећем кварталу је ПДВ у износу од 98,4 милиона КМ (10,9%), док су акцизе забиљежиле годишњи раст од 37,7 милиона КМ (графикони 5.8 и 5.9). Према Програму економских реформи за , у области индиректних пореза наставља се процес хармонизације политике опорезивања дуванских прерађевина са стандардима ЕУ. Наведена хармонизација подразумијева повећање специфичне акцизе на цигарете у висини од минимално 0,15 КМ по паклици, све док укупно акцизно оптерећење не достигне минималну акцизу на цигарете у ЕУ. 101

102 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 5.8: Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza Graph 5.8: Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes Neto indirektni porezi (l.s.) % Net Indirect Taxes (lhs) Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza (d.s.) u milionima KM/in KM millions % 0% Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes (rhs) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q % Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: Indirect Taxation Authority Grafikon 5.9: Doprinosi kretanju vodećih grupa indirektnih poreza Graph 5.9: Contributions to the Trends of the Main Groups of Indirect Taxes Godišnje promjene carina (l.s.) Godišnje promjene akciza (l.s.) Godišnje promjene PDV-a (l.s.) Godišnje promjene neto indirektnih poreza (d.s.) u milionima KM/in KM millions % 30% 20% 10% 0% Annual Changes in Custom Duties (lhs) Annual Changes in Excises (lhs) Annual Changes of GDP (lhs) Annual Changes of Net Indirect Taxes (rhs) -120 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Q2 Q3 Q4 Q Q2 Q3 Q4 Q1 Q Q3 10% Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: Indirect Taxation Authority 102

103 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 5.8: Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza Графикон 5.8: Годишња стопа раста нето индиректних пореза Neto neizravni porezi (l.s.) % Нето индиректни порези (л.с.) Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza (d.s.) u milijunima KM/у милионима KM % 0% Годишња стопа раста нето индиректних пореза (д.с.) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q % Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање Slika 5.9: Doprinosi kretanju vodećih grupa neizravnih poreza Графикон 5.9: Доприноси кретању водећих група индиректних пореза Godišnje promjene carina (l.s.) Godišnje promjene akciza (l.s.) Godišnje promjene PDV-a (l.s.) Godišnje promjene neto neizravnih poreza (d.s.) u milijunima KM/у милионима KM % 30% 20% 10% 0% Годишње промјене царина (л.с.) Годишње промјене акциза (л.с.) Годишње промјене ПДВ-а (л.с.) Годишње промјене нето индиректних пореза (д.с.) -120 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Q2 Q3 Q4 Q Q2 Q3 Q4 Q1 Q Q3 10% Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање 103

104 CBBiH Bilten CBBH Bulletin STATISTIČKE TABELE 6. STATISTICAL TABLES 104

105 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен STATISTIČKE TABLICE 6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 105

106 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SPISAK TABELA 6. LIST OF TABLES T01: Kvartalni ekonomski indikatori T02: Bruto domaći proizvod BiH T03: Indeks industrijske proizvodnje T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T05: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T06: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T07: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T08: Prosječne bruto i neto plate i penzije T09: Monetarni agregati T10: Monetarni pregled T11: Bilans stanja CBBiH T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH T14: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS T15: Kamatne stope na kredite stanovništvu T16: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima Т17: Kamatne stope na depozite stanovništva T18: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća T19: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T20: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka T21: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka T22: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka T23: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka T24: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka T25: Kupovina i prodaja KM T26: Prosječne obavezne rezerve T27: Obavezne rezerve po obračunskim periodima T28: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH T29: Transakcije u platnom prometu T30: Platni bilans: Zbirna tabela T31: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun T32: Platni bilans: Roba i usluge T33: Platni bilans: Finansijski račun T34: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva T35: Servisiranje vanjskog duga T36: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima T37: Devizne rezerve CBBiH T38: Vanjskotrgovinska razmjena BiH T39: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije T40: BiH - Uvoz robe prema zemlji porijekla T41: Struktura izvoza robe T42: Struktura uvoza robe T43 Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke T44: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade T45: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda T01: Quartely Economic Indicators T02: Gross Domestic Product of BH T03: Index of Industrial Production T04: Structure of the Industrial Production Index T05: BH-Industrial Production Index Structure T06: Consumer Price Index for BH ( CPI) T07: Structure of the Consumer Price Index for BH ( CPI) T08: Average Gross and Net Wages and Pensions T09: Monetary Aggregates T10: Monetary Survey T11: Balance Sheet of the CBBH T12: Consolidated Balance Sheet of Commercial Banks in BH T13: Consolidated Balance Sheet of Commercial Banks in FBH T14: Consolidated Balance Sheet of Commercial Banks in RS T15: Interest Rates on Loans to Households T16: Interest Rates on Loans to Non-financial Corporations T17: Interest Rates on Deposits of Households T18: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations T19: Total Deposits and Loans of Commercial Banks T20: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector T21: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector T22: Structure of Short-term Loans of Commercial Banks by Sector T23: Structure of Long-term Loans of Commercial Banks by Sector T24: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks T25: Purchase and Sale of KM T26: Average Reserve Requirements T27: Required Reserves by Maintenance Periods T28:Turnover of Securities on BH Stock Exchanges T29: Payments System Transactions T30: Balance of Payments: Summary Table T31: Balance of Payments: Current and Capital Accounts T32: Balance of Payments: Goods and Services T33: Balance of Payments: Financial Account T34: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets T35: Foreign Debt Servicing T36: Foreign Debt of BH General Government by Creditors T37: Foreign Reserves of the CBBH T38: Foreign Trade Balance of BH T39: BH - Exports by Country of Destination T40: BH - Imports by Country of Origin T41: Structure of Exported Goods T42: Structure of Imported Goods T43: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark T44: Government Finance of BH - Government Sector Units T45: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses 106

107 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен SPISAK TABLICA 6. СПИСАК ТАБЕЛА T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji T02: Bruto domaći proizvod BiH T03: Indeks industrijske proizvodnje T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T05: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T06: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T07: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T08: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine T09: Monetarni agregati T10: Monetarni pregled T11: Bilanca stanja CBBiH T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH T14: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS T15: Kamatne stope na kredite stanovništvu T16: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima Т17: Kamatne stope na depozite stanovništva T18: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća T19: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T20: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka T21: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka T22: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka T23: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka T24: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka T25: Kupovina i prodaja KM T26: Prosječne obavezne rezerve T27: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima T28: Promet vrijednosnica na burzama BiH T29: Transakcije u platnom prometu T30: Platna bilanca: Zbirna tablica T31: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun T32: Platna bilanca: Roba i usluge T33: Platna bilanca: Financijski račun T34: Platna bilanca: Ostale investicije i rezervna aktiva T35: Servisiranje vanjskog duga T36: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima T37: Devizne rezerve CBBiH T38: Vanjskotrgovinska razmjena BiH T39: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije T40: BiH - Uvoz robe prema zemlji podrijetla T41: Struktura izvoza robe T42: Struktura uvoza robe T43: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke T44: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade T45: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda Т01: Квартални економски индикатори Т02: Бруто домаћи производ БиХ Т03: Индекс индустријске производње Т04: Структура индекса индустријске производње Т05: Структура индекса индустријске производње БиХ Т06: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI) Т07: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI) Т08: Просјечне бруто и нето плате и пензије Т09: Монетарни агрегати Т10: Монетарни преглед Т11: Биланс стања ЦББиХ Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ Т14: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС Т15: Каматне стопе на кредите становништву Т16: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима Т17: Каматне стопе на депозите становништва Т18: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа Т19: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака Т20: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака Т21 Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака Т22: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака Т23: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака Т24: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака Т25: Куповина и продаја КМ Т26: Просјечне обавезне резерве Т27: Обавезне резерве по обрачунским периодима Т28: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ Т29: Трансакције у платном промету Т30: Платни биланс: Збирна табела Т31: Платни биланс: Текући и капитални рачун Т32: Платни биланс: Роба и услуге Т33: Платни биланс: Финансијски рачун Т34: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива Т35: Сервисирање спољног дуга Т36: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима Т37: Девизне резерве ЦББиХ Т38: Спољнотрговинска размјена БиХ Т39: БиХ - Извоз робе према земљи дестинације Т40: БиХ - Увоз робе према земљи поријекла Т41: Структура извоза робе Т42: Структура увоза робе Т43: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке Т44: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе Т45: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода 107

108 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T46: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade T47: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda T48: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade T49: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda T50: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani prema zemlji stranog ulagača T51: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti T52: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po komponentama T53: Međunarodna investicijska pozicija T54: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne marke T46: Government Finance of FBH - Government Sector Units T47: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses T48: Government Finance of RS - Government Sector Units T49: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses T50: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of Foreign Investor T51: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2 Classification of Activities T52: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components T53: International Investment Position T54: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible mark Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze se ispod svake tabele, dok su opširnija dostupna na Konvencija korištena u tabelama je sljedeća: Ø Prosjek * Oznaka za napomenu - Nema pojave... Ne raspolaže se podacima Note: Brief notes on methodology can be found below each table, while more detailed ones are available at Convention used in the tables is as follows: Ø Average * Indicates a note bellow - No entry... Data not available 108

109 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T46: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade T47: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda T48: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade T49: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda T50: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prema zemlji stranog ulagača T51: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti T52: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama T53: Međunarodna investicijska pozicija T54: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke Т46: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе Т47: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расхода Т48: Владине финансије РС - јединице сектора владе Т49: Владине финансије РС - структура консолидованих прихода и расхода Т50: Токови директних страних инвестиција у БиХ класификовани према земљи страног улагача Т51: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 2 класификацији дјелатности Т52 Стање директних страних инвестиција у БиХ по компонентама Т53: Међународна инвестициона позиција Т54: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalaze ispod svake tablice, dok su opširnija dostupna na Konvencija korištena u tablicama je sljedeća: Ø prosjek * oznaka za napomenu - nema pojave... ne raspolaže se podacima Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазе испод сваке табеле, док су опширнија доступна на Конвенција коришћена у табелама је сљедећа: Ø просјек * ознака за напомену - нема појаве... не располаже се подацима 109

110 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Kvartalne stope rasta /Quarterly Growth Rates Rast industrijske proizvodnje: FBiH 1) Industrial Production Growth: FBiH 1) -2,4 6,7-6,4-1,4 3,3 2,7 6,1 4,6 2,4 2,7-7,1 7,4-2,8 7,2-9,2 6,5 5,8 Rast industrijske proizvodnje: RS 1) Industrial Production Growth: RS 1) 3,2 2,7-14,8 8,7 4,1 6,0-13,2 10,1 1,1 3,7-6,9 7,1 6 4,7-11,8 5,7-1,2 Rast potrošačkih cijena (CPI) Consumer Prices Growth (CPI) -1,1 0,0-0,1-0,2-0,3 0,4-0,5-0,2-1,1 0,1-0,1-0,5-0,6 0,8 1,4-0,4-0,7 Rast ukupnih kredita 5) Total Credit Growth 5) 0,5 1,3 1,4 1,4-0,1 0,1-0,2 1,7 0,0 0,8 0,3 0,1 0,5 1,1 2,2 2,0 1,1 Rast ukupnih depozita Total Deposits Growth 3,4 2,3 1,2 0,7 5,2 0,7-1,0 2,1 3,1 3,1 0,0 0,9 3,1 3,1 2,0 2,0 3,6 Rast novca u užem smislu (M1) 4) Narrow Money Growth (M1) 4) 6,0 1,0-0,5 1,2 7,9 0,4-0,8 2,5 5,9 3,9 0,6 3,1 6,0 3,4 0,8 4,0 5,2 Rast novca u širem smislu (M2) Broad Money Growth (M2) 3,3 2,3 0,4 0,9 4,1 1,7 0,3 2,4 3,2 1,9 0,8 1,2 3,4 2,7 1,7 2,0 3,2 2) 6) Kamatne stope na dugoročne kredite 7,40 7,23 7,43 7,21 7,08 6,65 6,57 6,24 6,20 5,83 5,81 5,45 5,44 5,17 5,09 4,75 4,26 Long-term Lending Rate 2) 6) 2) 6) Kamatne stope na dugoročne depozite 3,13 3,06 3,10 3,04 2,78 2,66 2,50 2,31 2,31 2,14 1,94 1,83 1,70 1,65 1,47 1,36 1,28 Long-term Deposit Rate 2) 6) (u milionima KM) / (KM million) Saldo robne razmjene 3) Trade Balance 3) Izvoz Exports Uvoz Imports Bilans tekućeg računa Current Account Balance Devizne rezerve Foreign reserves Servisiranje vanjskog duga Foreign Debt Servicing Kurs BAM/USD Exchange Rate BAM/USD ,3 169,6-114,6 190,1 592,9 88,9-28,8 115,5 363,7 330,3-13,0 179,4 672,6 85,8-290,0 224,5 734,5 140,0 230,2 155,0 240,3 161,9 203,7 126,5 174,5 86,3 194,0 116,9 215,4 145,2 245,6 167,4 271,2 169,6 1,4775 1,4372 1,4277 1,4261 1,4750 1,5658 1,7343 1,7709 1,7591 1,7856 1,7751 1,7322 1,7513 1,8131 1,8368 1,7809 1,6661 Izvor: 1) Industrijska proizvodnja izračunata je na osnovu mjesečnih stopa rasta u datom kvartalu. 2) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderisanih kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na kredite privatnim preduzećima i udruženjima i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjem nivou. 3) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 4) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. 5) Revidirani monetarni podaci za period januar novembar godine 6) Revidirani podaci o kamatnim stopama za period januar novembar godine Source: 1) Industrial production is calculated on the basis of monthly growth rates in the respective quarter. 2) Quarterly interest rates are the arithmetic mean of the weighted monthly interest rates from the reporting quarter on loans to private companies and associations and term and savings deposits of households presented at the annual level. 3) Balance of exports and imports of goods on balance of payments basis includes adjustments of coverage and value done for the purpose of balance of payments reporting, in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, sixth edition). 4) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January ) Monetary data are revised for period January November ) Interest rates data are revised for period January 2012-November

111 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji T01: Квартални економски индикатори Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Tromjesečne stope rasta / Кварталне стопе раста Rast industrijske proizvodnje: FBiH 1) Раст индустријске производње: ФБиХ 1) -2,4 6,7-6,4-1,4 3,3 2,7 6,1 4,6 2,4 2,7-7,1 7,4-2,8 7,2-9,2 6,5 5,8 Rast industrijske proizvodnje: RS 1) Раст индустријске производње: РС 1) 3,2 2,7-14,8 8,7 4,1 6,0-13,2 10,1 1,1 3,7-6,9 7,1 6 4,7-11,8 5,7-1,2 Rast potrošačkih cijena (CPI) Раст потрошачких цијена (CPI) -1,1 0,0-0,1-0,2-0,3 0,4-0,5-0,2-1,1 0,1-0,1-0,5-0,6 0,8 1,4-0,4-0,7 Rast ukupnih kredita 5) Раст укупних кредита 5) 0,5 1,3 1,4 1,4-0,1 0,1-0,2 1,7 0,0 0,8 0,3 0,1 0,5 1,1 2,2 2,0 1,1 Rast ukupnih depozita Раст укупних депозита 3,4 2,3 1,2 0,7 5,2 0,7-1,0 2,1 3,1 3,1 0,0 0,9 3,1 3,1 2,0 2,0 3,6 Rast novca u užem smislu (M1) 4) Раст новца у ужем смислу (M1) 4) 6,0 1,0-0,5 1,2 7,9 0,4-0,8 2,5 5,9 3,9 0,6 3,1 6,0 3,4 0,8 4,0 5,2 Rast novca u širem smislu (M2) Раст новца у ширем смислу (M2) 3,3 2,3 0,4 0,9 4,1 1,7 0,3 2,4 3,2 1,9 0,8 1,2 3,4 2,7 1,7 2,0 3,2 2) 6) Kamatne stope na dugoročne kredite 7,40 7,23 7,43 7,21 7,08 6,65 6,57 6,24 6,20 5,83 5,81 5,45 5,44 5,17 5,09 4,75 4,26 Каматне стопе на дугорочне кредите 2) 6) 2) 6) Kamatne stope na dugoročne depozite 3,13 3,06 3,10 3,04 2,78 2,66 2,50 2,31 2,31 2,14 1,94 1,83 1,70 1,65 1,47 1,36 1,28 Каматне стопе на дугорочне депозите 2) 6) u milijunima KM / у милионима КМ Saldo robne razmjene 3) Салдо робне размјене 3) Izvoz Извоз Uvoz Увоз Bilans tekućeg računa Биланс текућег рачуна Devizne rezerve Девизне резерве 436,3 169,6-114,6 190,1 592,9 88,9-28,8 115,5 363,7 330,3-13,0 179,4 672,6 85,8-290,0 224,5 734,5 Servisiranje vanjskog duga Сервисирање спољног дуга 140,0 230,2 155,0 240,3 161,9 203,7 126,5 174,5 86,3 194,0 116,9 215,4 145,2 245,6 167,4 271,2 169,6 Tečaj BAM/USD Курс BAM/USD 1,4775 1,4372 1,4277 1,4261 1,4750 1,5658 1,7343 1,7709 1,7591 1,7856 1,7751 1,7322 1,7513 1,8131 1,8368 1,7809 1,6661 Izvor: 1) Industrijska proizvodnja izračunata je na osnovu mjesečnih stopa rasta u danom tromjesečju. 2) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderiranih kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja na kredite privatnim poduzećima i udrugama i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjoj razini. 3) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). 4) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. 5) Revidirani monetarni podaci za period siječanj studeni godine 6) Revidirani podaci o kamatnim stopama za period siječanj studeni godine Напомена: 1) Индустријскa производњa израчунатa je на основу мјесечних стопа раста у датом кварталу. 2) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину мјесечних пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на кредите приватним предузећима и удружењима и орочене и штедне депозите становништва исказане на годишњем нивоу. 3) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује прилагођења обухвата и вриједности која се раде у сврху извјештавања о платном билансу, у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 4) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. 5) Ревидирани монетарни подаци за период јануар новембар године 6) Ревидирани подаци о каматним стопама за период јануар 2012-новембар године 111

112 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene) T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina (Current Prices) Nominalni BDP (u milionima KM) Nominal GDP (KM million) Nominalni BDP (u milionima USD) Nominal GDP (USD million) BDP po stanovniku BiH (u KM) BH GDP per Capita (in KM) BDP po stanovniku BiH (u USD) BH GDP per Capita (in USD) Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %) Real GDP Annual Growth (Growth Rate in %) ,4-3,0 0,9 1,0-0,8 2,4 1,2 3,1 3,1 Broj stanovnika (u hiljadama) 1) Population (in thousands) 1) Prosječni godišnji kurs BAM/USD Annual Average Exchange Rate BAM/USD 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736 1,4740 1,7626 1,7680 Izvor: Agencija za statistiku BiH, Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu /ESA Podatak o prosječnom godišnjem kursu BAM/USD izvor je CBBiH. 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje Demografija, decembar Source: Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina /ESA Data on average annual BAM/USD exchange rate the source is CBBH. 1) Source: Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, Press release Demography, December

113 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene) T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине (текуће цијене) Nominalni BDP (u milijunima KM) Номинални БДП (у милионима KМ) Nominalni BDP (u milijunima USD) Номинални БДП (у милионима USD) BDP po stanovniku BiH (u KM) БДП по становнику БиХ (у KМ) BDP po stanovniku BiH (u USD) БДП по становнику БиХ (у USD) Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %) Годишњи раст реалног БДП-а (стопа раста у %) ,4-3,0 0,9 1,0-0,8 2,4 1,2 3,1 3,1 Broj stanovnika (u hiljadama) 1) Број становника (у хиљадама) 1) Prosječni godišnji kurs BAM/USD Просјечни годишњи курс BAM/USD 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736 1,4740 1,7626 1,7680 Izvor: Agencija za statistiku BiH, Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu /ESA Podatak o prosječnom godišnjem tečaju BAM/USD izvor je CBBiH. 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje Demografija, prosinac Извор: Агенција за статистику БиХ, Бруто домаћи производ за Босну и Херцеговину /ESA податак о просјењном годишњем курсу BAM/USD извор је ЦББиХ. 1) Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење Демографија, децембар

114 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine Mjesec / isti mjesec prethodne godine Period / isti period prethodne godine Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS Month / Previous Month of Current Year Month / the Same Month of Previous Year Period / the Same Period of Previous Year Year Month FBH RS FBH RS FBH RS ,7 128,5 110,4 119, ,4 102,0 108,6 101, ,4 199,6 107,9 116, ,1 121,0 88,4 119, ,8 114,1 103,8 105, ,8 93,9 100,9 104, ,6 98,5 96,3 95, ,8 104,7 105,3 104, ,9 99,8 100,1 100, ,7 99,5 102,2 103, ,0 120,0 102,6 108, ,0 76,8 96,3 93,7 96,3 93, ,5 123,3 104,9 104,8 100,5 99, ,7 120,4 104,3 122,1 102,7 107, ,4 82,8 103,0 102,9 102,3 106, ,2 110,4 103,0 106,7 102,5 106, ,8 98,2 109,0 104,1 103,6 106, ,6 101,3 98,2 106,8 102,8 105, ,2 102,2 100,8 107,9 102,5 106, ,7 101,7 99,6 114,3 102,2 107, ,5 97,4 104,9 106,2 102,4 106, ,9 101,4 104,0 109,2 102,6 107, ,1 105,0 103,0 120,0 102,6 108, ,8 78,3 100,3 120,6 100,3 120, ,3 106,3 102,0 104,0 101,2 111, ,1 109,7 102,5 94,8 101,6 104, ,5 96,4 100,6 110,3 101,4 106, ,8 93,7 102,2 93,6 101,5 103, ,0 117,4 99,7 106,8 101,2 104, ,9 91,4 110,0 98,6 102,5 103, ,4 95,6 110,6 95,2 103,5 102, ,9 107,8 97,3 106,0 104,0 101,4 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics Bureau. Note: Industrial production index for a period / the same period of the previous year for December represents annual index in comparison to the previous year. 114

115 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Индекс индустријске производње Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine Mjesec / isti mjesec prethodne godine Razdoblje/isto razdoblje prethodne godine Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS Мјесец / претходни мјесец текуће године Мјесец / исти мјесец претходне године Период / исти период претходне године Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ,7 128,5 110,4 119, ,4 102,0 108,6 101, ,4 199,6 107,9 116, ,1 121,0 88,4 119, ,8 114,1 103,8 105, ,8 93,9 100,9 104, ,6 98,5 96,3 95, ,8 104,7 105,3 104, ,9 99,8 100,1 100, ,7 99,5 102,2 103, ,0 120,0 102,6 108, ,0 76,8 96,3 93,7 96,3 93, ,5 123,3 104,9 104,8 100,5 99, ,7 120,4 104,3 122,1 102,7 107, ,4 82,8 103,0 102,9 102,3 106, ,2 110,4 103,0 106,7 102,5 106, ,8 98,2 109,0 104,1 103,6 106, ,6 101,3 98,2 106,8 102,8 105, ,2 102,2 100,8 107,9 102,5 106, ,7 101,7 99,6 114,3 102,2 107, ,5 97,4 104,9 106,2 102,4 106, ,9 101,4 104,0 109,2 102,6 107, ,1 105,0 103,0 120,0 102,6 108, ,8 78,3 100,3 120,6 100,3 120, ,3 106,3 102,0 104,0 101,2 111, ,1 109,7 102,5 94,8 101,6 104, ,5 96,4 100,6 110,3 101,4 106, ,8 93,7 102,2 93,6 101,5 103, ,0 117,4 99,7 106,8 101,2 104, ,9 91,4 110,0 98,6 102,5 103, ,4 95,6 110,6 95,2 103,5 102, ,9 107,8 97,3 106,0 104,0 101,4 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод за статистику РС. Напомена: Индекс индустријске производње за период / исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину. 115

116 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of the Industrial Production Index Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Snabdijevanje el. energijom, plinom i vodom Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS Total Mining Manufacturing Industry Electricity, Gas and Water Supply Year Month FBH RS FBH RS FBH RS FBH RS ,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109, ,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94, ,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110, ,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107, ,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103, ,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100, ,2 100,5 107,6 96,1 97,7 95,2 88,0 96, ,4 104,7 97,8 104,1 103,5 104,2 101,1 101, ,5 105,4 96,6 96,6 107,4 104,9 90,9 91, ,8 108,6 95,5 126,3 112,0 112,5 89,6 87, ,6 117,4 101,0 127,2 115,2 116,4 90,0 110, ,5 86,2 93,9 85,6 94,8 78,4 97,0 98, ,8 106,3 98,0 111,2 105,6 103,9 84,9 104, ,4 128,0 103,6 132,9 113,0 124,6 101,8 127, ,7 106,0 101,3 93,3 122,6 114,5 75,0 88, ,8 117,0 92,0 110,3 120,1 121,8 78,2 104, ,6 120,4 93,5 116,0 126,4 125,9 81,0 105, ,2 119,1 95,1 132,1 115,3 124,9 86,8 96, ,0 118,0 103,6 153,8 116,5 107,4 79,0 119, ,8 126,8 107,0 149,5 115,1 126,4 80,0 112, ,2 121,6 114,4 147,7 119,8 117,2 106,4 114, ,0 126,4 103,9 145,6 117,8 126,2 104,0 113, ,7 132,9 105,4 147,9 115,0 126,0 105,4 135, ,8 104,0 91,6 85,0 93,3 97,4 103,5 121, ,8 110,6 98,5 113,6 107,0 108,3 88,7 109, ,1 121,3 110,9 146,3 120,1 117,4 90,9 113, ,3 116,9 109,1 98,9 120,7 129,4 78,8 94, ,1 109,5 106,0 112,0 124,0 119,9 70,8 82, ,3 128,6 105,3 136,3 125,1 136,2 77,1 104, ,8 117,5 112,2 118,8 127,1 126,9 91,3 92, ,2 112,3 119,3 128,5 126,5 116,0 91,6 92, ,8 121,1 115,3 141,4 125,6 131,9 85,4 85,1 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics Bureau. 116

117 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Структура индекса индустријске производње Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Opskrba el. energijom, plinom i vodom Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS Укупно Рударство Прерађивачка индустрија Снабдијевање ел. енергијом, гасом и водом Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109, ,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94, ,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110, ,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107, ,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103, ,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100, ,2 100,5 107,6 96,1 97,7 95,2 88,0 96, ,4 104,7 97,8 104,1 103,5 104,2 101,1 101, ,5 105,4 96,6 96,6 107,4 104,9 90,9 91, ,8 108,6 95,5 126,3 112,0 112,5 89,6 87, ,6 117,4 101,0 127,2 115,2 116,4 90,0 110, ,5 86,2 93,9 85,6 94,8 78,4 97,0 98, ,8 106,3 98,0 111,2 105,6 103,9 84,9 104, ,4 128,0 103,6 132,9 113,0 124,6 101,8 127, ,7 106,0 101,3 93,3 122,6 114,5 75,0 88, ,8 117,0 92,0 110,3 120,1 121,8 78,2 104, ,6 120,4 93,5 116,0 126,4 125,9 81,0 105, ,2 119,1 95,1 132,1 115,3 124,9 86,8 96, ,0 118,0 103,6 153,8 116,5 107,4 79,0 119, ,8 126,8 107,0 149,5 115,1 126,4 80,0 112, ,2 121,6 114,4 147,7 119,8 117,2 106,4 114, ,0 126,4 103,9 145,6 117,8 126,2 104,0 113, ,7 132,9 105,4 147,9 115,0 126,0 105,4 135, ,8 104,0 91,6 85,0 93,3 97,4 103,5 121, ,8 110,6 98,5 113,6 107,0 108,3 88,7 109, ,1 121,3 110,9 146,3 120,1 117,4 90,9 113, ,3 116,9 109,1 98,9 120,7 129,4 78,8 94, ,1 109,5 106,0 112,0 124,0 119,9 70,8 82, ,3 128,6 105,3 136,3 125,1 136,2 77,1 104, ,8 117,5 112,2 118,8 127,1 126,9 91,3 92, ,2 112,3 119,3 128,5 126,5 116,0 91,6 92, ,8 121,1 115,3 141,4 125,6 131,9 85,4 85,1 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод за статистику РС. 117

118 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T05: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T05: BiH-Industrial Production Index Structure Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Year Month Total Mining Ø2010 =100 Prerađivačka industrija Manufacturing Industry Snabdjevanje el. energijom i plinom Electricity and Gas Supply ,4 88,5 113,4 115, ,9 92,6 101,2 115, ,9 100,0 125,3 112, ,5 99,1 102,5 104, ,6 105,4 105,4 133, ,9 115,7 102,1 100, ,2 106,8 97,1 112, ,5 123,6 109,8 104, ,0 101,9 110,4 108, ,9 111,4 115,6 96, ,2 119,8 119,5 116, ,5 91,8 91,3 98, ,1 102,8 106,9 92, ,6 113,7 118,6 110, ,6 99,3 121,4 79, ,8 98,5 121,9 87, ,1 101,4 127,5 89, ,9 107,7 119, ,5 120,5 114,9 93, ,3 121, , ,7 125,9 120,3 109, , ,2 107, ,2 119,8 119,5 116, ,0 89,6 95,4 110, ,8 103,9 109,3 96, ,3 123,2 121,4 98, , ,1 84, ,2 108,3 124, , ,5 86, ,0 114,7 128,8 91, ,9 122,7 125,4 92, ,1 124,4 129,7 85,3 Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigovani podaci) Source: BH Agency for Statistics (Adjusted data ) 118

119 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T05: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T05: Структура индекса индустријске производње БиХ Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Година Мјесец Укупно Рударство Ø2010 =100 Prerađivačka industrija Прерађивачка индустрија Opskrba el. energijom, i plinom Снабдијевање ел.енергијом и гасом ,4 88,5 113,4 115, ,9 92,6 101,2 115, ,9 100,0 125,3 112, ,5 99,1 102,5 104, ,6 105,4 105,4 133, ,9 115,7 102,1 100, ,2 106,8 97,1 112, ,5 123,6 109,8 104, ,0 101,9 110,4 108, ,9 111,4 115,6 96, ,2 119,8 119,5 116, ,5 91,8 91,3 98, ,1 102,8 106,9 92, ,6 113,7 118,6 110, ,6 99,3 121,4 79, ,8 98,5 121,9 87, ,1 101,4 127,5 89, ,9 107,7 119, ,5 120,5 114,9 93, ,3 121, , ,7 125,9 120,3 109, , ,2 107, ,2 119,8 119,5 116, ,0 89,6 95,4 110, ,8 103,9 109,3 96, ,3 123,2 121,4 98, , ,1 84, ,2 108,3 124, , ,5 86, ,0 114,7 128,8 91, ,9 122,7 125,4 92, ,1 124,4 129,7 85,3 Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigirani podaci) Извор: Агенција за статистику БиХ (кориговани подаци) 119

120 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T06: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Consumer Price Index for BH (CPI) Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine Mjesec/isti mjesec prethodne godine Period/isti period prethodne godine Year Month Month/Previous Month of Current Year Month/the Same Month of Previous Year Period/the Same Period of Previous Year ,6 106, ,9 101, ,8 107, ,0 99, ,1 102, ,1 103, ,8 102, ,8 99, ,6 99, ,7 99, ,7 98, ,2 99,2 99, ,8 98,7 99, ,0 98,2 98, ,7 98,4 98, ,1 98,5 98, ,7 98,5 98, ,7 99,0 98, ,7 98,8 98, ,0 98,9 98, ,8 99,3 98, ,2 99,7 98, ,9 99,7 98, ,2 100,7 100, ,3 101,2 100, ,2 101,5 101, ,6 101,4 101, ,9 101,2 101, ,5 101,0 101, ,6 100,9 101, ,8 101,0 101, ,6 101,6 101,1 Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Do prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je kao ponderisani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja učešće entiteta u BDP-u. Za i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Source: BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics Bureau Note: Retail price index is presented until 2006 at BH level, which is calculated as a weighted average of Entities monthly prices indices where the weights are the shares of the Entities in the GDP. For 2006 and following periods consumer price index is presented. Price index for a period/the same period of previous year for December represents annual index in comparison to the previous year. 120

121 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T06: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI) Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine Mjesec/isti mjesec prethodne godine Razdoblje/isto razdoblje prethodne godine Година Мјесец Мјесец/претходни мјесец текуће године Мјесец/исти мјесец претходне године Период/исти период претходне године ,6 106, ,9 101, ,8 107, ,0 99, ,1 102, ,1 103, ,8 102, ,8 99, ,6 99, ,7 99, ,7 98, ,2 99,2 99, ,8 98,7 99, ,0 98,2 98, ,7 98,4 98, ,1 98,5 98, ,7 98,5 98, ,7 99,0 98, ,7 98,8 98, ,0 98,9 98, ,8 99,3 98, ,2 99,7 98, ,9 99,7 98, ,2 100,7 100, ,3 101,2 100, ,2 101,5 101, ,6 101,4 101, ,9 101,2 101, ,5 101,0 101, ,6 100,9 101, ,8 101,0 101, ,6 101,6 101,1 Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Do prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je kao ponderirani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja udio entiteta u BDP-u. Za i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Извор: Агенција за статистику БиХ од 2006, а до Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС. Напомена: До приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и израчунат је као пондерисани просјек мјесечних индекса цијена ентитета, гдје пондер представља учешће ентитета у БДП-у. За и даље приказан је индекс потрошачких цијена. Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину. 121

122 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T07: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T07: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI) Godina Year Mjesec Month Ukupno Total Hrana i bezalkoholna pića Food and Non-alcoholic Beverages Alkoholna pića i duhan Alcoholic Beverages, Tabacco Odjeća i obuća Clothes and Footwear Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi energenti Dwelling, Water, Electricity, Gas and other Sources of Energy Namještaj, kućanski uređaji i redovno održavanje kuće Furniture, Household Appliances and Regular House Maintenance Zdravstvo Health Care Prevoz Transpot Komunikacije Communications Rekreacija i kultura Recreation and Culture Obrazovanje Education Restorani i hoteli Restaurants and Hotels Ostala dobra i usluge Miscellaneous goods and Services ,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101, ,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100, ,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102, ,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102, ,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100, ,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100, ,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101, ,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100, ,1 97,3 106,9 94,9 99,7 99,5 100,4 99,0 102,8 100,4 100,8 100,2 100, ,0 99,1 107,2 92,7 101,1 100,3 101,3 93,1 100,2 100,2 102,2 101,2 99, ,9 98,9 107,4 91,2 100,3 98,9 100,5 94,8 99,0 99,9 101,1 101,0 99, ,2 99,0 109,4 91,5 100,0 99,9 100,7 94,9 99,9 99,6 102,1 100,7 100, ,7 98,7 109,5 90,8 99,8 99,3 100,6 93,2 100,0 99,8 101,5 100,8 99, ,2 98,1 109,4 91,2 99,2 98,5 100,8 91,8 98,7 99,8 101,4 100,7 99, ,4 98,3 108,5 91,9 99,3 98,7 100,8 92,6 98,7 100,0 101,4 100,7 100, ,5 98,8 107,9 91,5 100,4 98,6 100,6 91,7 98,8 100,2 101,2 102,6 97, ,5 98,9 106,1 89,8 100,9 98,3 100,7 92,7 98,7 99,8 101,2 100,5 99, ,0 99,9 106,1 91,4 100,7 99,1 100,8 93,5 98,7 99,6 101,2 105,2 100, ,7 99,1 106,1 90,8 100,4 99,2 100,0 94,1 98,8 100,0 100,8 100,6 99, ,9 98,4 106,2 91,9 100,2 98,6 100,1 96,4 98,9 100,1 100,4 100,6 99, ,3 99,0 106,6 91,5 101,1 98,8 100,2 97,3 98,9 100,0 100,6 100,6 98, ,7 99,6 106,6 91,7 100,9 98,8 100,1 98,7 98,9 100,1 100,6 99,9 100, ,7 99,3 106,6 90,4 100,7 99,1 100,2 100,6 98,9 100,1 100,6 100,0 99, ,7 99,7 104,2 89,5 100,9 98,1 100,4 106,9 100,8 101,1 100,8 100,4 99, ,2 100,2 104,1 91,1 101,0 98,5 100,3 109,4 100,6 101,0 100,8 100,3 100, ,5 100,3 104,2 91,6 101,7 99,2 100,4 109,1 101,9 101,1 100,9 100,7 99, ,4 100,7 104,0 92,3 102,1 98,5 100,4 107,9 101,9 101,1 100,9 100,6 98, ,2 100,7 104,2 93,3 101,0 98,9 100,6 106,9 100,5 100,9 100,9 100,2 99, ,0 100,8 104,5 93,7 100,9 99,2 100,7 104,9 100,6 101,1 100,9 100,3 99, ,9 100,6 106,4 91,1 100,9 98,8 100,6 104,3 100,5 101,3 100,9 100,3 99, ,0 101,0 106,4 91,2 101,0 98,7 101,6 103,8 100,5 100,7 100,9 100,3 99, ,6 102,1 106,2 92,3 101,5 99,4 101,4 104,1 100,4 101,3 100,5 100,3 99,7 Izvor: Agencija za statistiku BiH Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine. Source: BH Agency for Statistics Note: Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and for a month in comparison to the same month of previous year. 122

123 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T07: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T07: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI) Godina Година Mjesec Мјесец Ukupno Укупно Hrana i bezalkoholna pića Храна и безалкохолна пића Alkoholna pića i duhan Алкохолна пића и дуван Odjeća i obuća Одјећа и обућа Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi energenti Становање, вода, ел. енергија, гас и други енергенти Namještaj, kućanski uređaji i redovno održavanje kuće Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће Zdravstvo Здравство Prijevoz Превоз Komunikacije Комуникације Rekreacija i kultura Рекреација и култура Obrazovanje Образовање Restorani i hoteli Ресторани и хотели Ostala dobra i usluge Остала добра и услуге ,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101, ,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100, ,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102, ,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102, ,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100, ,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100, ,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101, ,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100, ,1 97,3 106,9 94,9 99,7 99,5 100,4 99,0 102,8 100,4 100,8 100,2 100, ,0 99,1 107,2 92,7 101,1 100,3 101,3 93,1 100,2 100,2 102,2 101,2 99, ,9 98,9 107,4 91,2 100,3 98,9 100,5 94,8 99,0 99,9 101,1 101,0 99, ,2 99,0 109,4 91,5 100,0 99,9 100,7 94,9 99,9 99,6 102,1 100,7 100, ,7 98,7 109,5 90,8 99,8 99,3 100,6 93,2 100,0 99,8 101,5 100,8 99, ,2 98,1 109,4 91,2 99,2 98,5 100,8 91,8 98,7 99,8 101,4 100,7 99, ,4 98,3 108,5 91,9 99,3 98,7 100,8 92,6 98,7 100,0 101,4 100,7 100, ,5 98,8 107,9 91,5 100,4 98,6 100,6 91,7 98,8 100,2 101,2 102,6 97, ,5 98,9 106,1 89,8 100,9 98,3 100,7 92,7 98,7 99,8 101,2 100,5 99, ,0 99,9 106,1 91,4 100,7 99,1 100,8 93,5 98,7 99,6 101,2 105,2 100, ,7 99,1 106,1 90,8 100,4 99,2 100,0 94,1 98,8 100,0 100,8 100,6 99, ,9 98,4 106,2 91,9 100,2 98,6 100,1 96,4 98,9 100,1 100,4 100,6 99, ,3 99,0 106,6 91,5 101,1 98,8 100,2 97,3 98,9 100,0 100,6 100,6 98, ,7 99,6 106,6 91,7 100,9 98,8 100,1 98,7 98,9 100,1 100,6 99,9 100, ,7 99,3 106,6 90,4 100,7 99,1 100,2 100,6 98,9 100,1 100,6 100,0 99, ,7 99,7 104,2 89,5 100,9 98,1 100,4 106,9 100,8 101,1 100,8 100,4 99, ,2 100,2 104,1 91,1 101,0 98,5 100,3 109,4 100,6 101,0 100,8 100,3 100, ,5 100,3 104,2 91,6 101,7 99,2 100,4 109,1 101,9 101,1 100,9 100,7 99, ,4 100,7 104,0 92,3 102,1 98,5 100,4 107,9 101,9 101,1 100,9 100,6 98, ,2 100,7 104,2 93,3 101,0 98,9 100,6 106,9 100,5 100,9 100,9 100,2 99, ,0 100,8 104,5 93,7 100,9 99,2 100,7 104,9 100,6 101,1 100,9 100,3 99, ,9 100,6 106,4 91,1 100,9 98,8 100,6 104,3 100,5 101,3 100,9 100,3 99, ,0 101,0 106,4 91,2 101,0 98,7 101,6 103,8 100,5 100,7 100,9 100,3 99, ,6 102,1 106,2 92,3 101,5 99,4 101,4 104,1 100,4 101,3 100,5 100,3 99,7 Izvor: Agencija za statistiku BiH Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine. Извор: Агенција за статистику БиХ Напомена: Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на претходну годину а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године. 123

124 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T08: Prosječne bruto i neto plate i penzije - u KM - T08: Average Gross and Net Wages and Pensions - in KM - Bruto plate Neto plate Penzije Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko Gross Wages Net Wages Pensions Year Month FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko BH FBH RS Brčko Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Od bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko distrikt. Source: BH Agency for Statistics, Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics Bureau. Note: Since 1 January 2006, gross and net wages for BH level include Brčko District. 124

125 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T08: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine - u KM - T08: Просјечне бруто и нето плате и пензије - у KM - Bruto plaće Neto plaće Mirovine Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko Бруто плате Нето плате Пензије Година Мјесец ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Od bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko distrikt. Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ, Републички завод за статистику РС Напомена: Од бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко дистрикт. 125

126 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T09: Monetarni agregati - na kraju perioda, u milionima KM - T09: Monetary Aggregates - end of period, KM million - Godina Mjesec Gotovina izvan monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u stranoj valuti Year Month Cash outside Monetary Authorities Bank Deposits with Monetary Authorities Transf. Dep. other Resident Sectors with Monetary Authorities Cash outside Banks Transf. Deposits in Domestic Currency Other Deposits in Domestic Currency Transf. Deposits in Foreign Currency Ostali depoziti u stranoj valuti Rezervni novac M1 QM M = = = = , ,9 10, , , ,4 691, , , , , , , ,1 12, , , ,5 833, , , , , , , ,2 7, , , , , , , , , , , ,1 6, , , , , , , , , , , ,5 8, , , , , , , , , , , ,8 11, , , , , , , , , , , ,6 13, , , , , , , , , , , ,3 15, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,5 51, , , , , , , , , , , ,1 52, , , , , , , , , , , ,9 44, , , , , , , , , , , ,6 49, , , , , , , , , , , ,2 50, , , , , , , , , , , ,9 60, , , , , , , , , , , ,6 6, , , , , , , , , , , ,4 34, , , , , , , , , , , ,8 27, , , , , , , , , , , ,2 27, , , , , , , , , , , ,1 31, , , , , , , , , , , ,3 43, , , , , , , , , , , ,3 48, , , , , , , , , , , ,1 52, , , , , , , , , , , ,7 61, , , , , , , , , , , ,2 61, , , , , , , , , , , ,5 60, , , , , , , , , , , ,0 72, , , , , , , , , , , ,6 72, , , , , , , , , , , ,4 73, , , , , , , , , , , ,3 73, , , , , , , , , , , ,4 73, , , , , , , , , , , ,6 74, , , , , , , , , ,6 Other Deposits in Foreign Currency Reserve Money M1 QM M2 126 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan centralne banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskom nivou (iz Federacije BiH: Fond PIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasifikovani su na nivo centralne vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10) i predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite necentralne vlade (depozite kantona i opština), depozite javnih i privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u stranoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite necentralne vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilansa stanja CBBiH (tabela 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i stranoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/ zaštite priključeni su centralnoj vladi na entitetskom nivou i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Monetarni agregat QM je definisan kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tabela 09) i obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: The cash outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of cash outside the Central Bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks are commercial banks funds in the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic sectors with monetary authorities are deposits of other domestic sectors (except for the central government deposits). The central government consists of BH institutions, Entity governments, Entities social security funds and those of Brčko District. Social security funds on Entity level (from Federation of BH: Pension Fund of FBH, Health Care Fund of FBH, Employment Fund of FBH, and from Republika Srpska: Pension and Disability Insurance Fund of RS, Health Care Fund of RS, Employment Fund of RS and Fund for Child Protection of RS) are classified at the central government level. The cash outside banks is taken from the CBBH Balance Sheet (Table 10) and consists of cash in circulation out of the Central Bank (monetary authorities) as well as cash outside the commercial banks. Transferable deposits in the domestic currency are taken from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non -central government (deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, of other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency are taken over from the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government (deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Reserve money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet (table 10). It consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for deposits of the central government) with the monetary authorities. According to the national definition, money supply comprises all transferable and other deposits of domestic nonbank and nongovernment sectors, as well sectors of local government in domestic and foreign currency. Deposits of Entities social security funds are included in those of the Central Government on Entity level and by that they are excluded from the Money Supply or Monetary Aggregates. Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable deposits in domestic currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary aggregate QM is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09). It consists of other deposits in domestic currency, transferable and other deposits in a foreign currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Money supply M2 comprises monetary aggregates, M1 and QM.

127 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T09: Monetarni agregati - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T09: Монетарни агрегати - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Gotovina izvan monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u inozemnoj valuti Година Мјесец Готовина ван монетарних власти Депозити банака код монетарних власти Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти Готовина ван банака Преносиви депозити у домаћој валути Остали депозити у домаћој валути Преносиви депозити у страној валути Ostali depoziti u inozemnoj valuti Rezervni novac M1 QM M = = = = , ,9 10, , , ,4 691, , , , , , , ,1 12, , , ,5 833, , , , , , , ,2 7, , , , , , , , , , , ,1 6, , , , , , , , , , , ,5 8, , , , , , , , , , , ,8 11, , , , , , , , , , , ,6 13, , , , , , , , , , , ,3 15, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,5 51, , , , , , , , , , , ,1 52, , , , , , , , , , , ,9 44, , , , , , , , , , , ,6 49, , , , , , , , , , , ,2 50, , , , , , , , , , , ,9 60, , , , , , , , , , , ,6 6, , , , , , , , , , , ,4 34, , , , , , , , , , , ,8 27, , , , , , , , , , , ,2 27, , , , , , , , , , , ,1 31, , , , , , , , , , , ,3 43, , , , , , , , , , , ,3 48, , , , , , , , , , , ,1 52, , , , , , , , , , , ,7 61, , , , , , , , , , , ,2 61, , , , , , , , , , , ,5 60, , , , , , , , , , , ,0 72, , , , , , , , , , , ,6 72, , , , , , , , , , , ,4 73, , , , , , , , , , , ,3 73, , , , , , , , , , , ,4 73, , , , , , , , , , , ,6 74, , , , , , , , , ,6 Остали депозити у страној валути Резервни новац M1 QM M2 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tablica 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Готовина ван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац ван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају средства комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне владе). Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске Фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Фондови социјалне сигурности/заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско-инвалидског осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне владе. Готовина ван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10) и представља готов новац у оптицају ван централне банке (монетарних власти) и готов новац ван комерцијалних банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 10), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. 127

128 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T10: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM - Neto strana aktiva T10: Monetary Survey - end of period, KM million - AKTIVA Potraživanja od domaćih sektora Godina Mjesec Strana aktiva Strana pasiva Potraživanja od centralne vlade (neto) Potraživanja od kantona i opština Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora UKUPNO Foreign Assets (Net) ASSETS Claims on Domestic Sectors Year Month Foreign Assets Foreign Liabilities Claims on Central Government (net) Claims on Cantons and Municipalities Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Institutions Claims on other Domestic Sectors = = TOTAL 13 = , , ,3-971,9 62,3 248, ,1 89, , , , , , , ,4 96,1 271, ,7 159, , , , , , , ,8 148,3 256, ,6 169, , , , , , , ,6 195,6 268, ,5 103, , , , , , ,8-996,9 270,8 351, ,5 80, , , , , , ,2-440,3 323,1 360, ,9 94, , , , , , ,4-182,6 386,3 390, ,1 73, , , , , , ,6-19,1 422,5 451, ,4 67, , , , , , ,6 71,0 509,1 443, ,0 61, , , , , , ,3 160,1 537,2 400, ,6 74, , , , , , ,6 101,8 517,8 375, ,9 67, , , , , , ,3 234,0 530,8 404, ,8 68, , , , , , ,4 242,4 531,3 393, ,4 70, , , , , , ,3 307,3 525,7 384, ,8 80, , , , , , ,9 251,5 523,2 383, ,4 70, , , , , , ,3 269,8 523,9 377, ,5 69, , , , , , ,8 228,4 525,4 378, ,4 81, , , , , , ,8 188,0 519,4 378, ,5 76, , , , , , ,5 168,2 502,7 377, ,4 66, , , , , , ,2 63,6 538,7 389, ,6 66, , , , , , ,6-23,4 529,1 385, ,1 66, , , , , , ,6 29,6 527,4 384, ,7 64, , , , , , ,6 101,8 517,8 375, ,9 67, , , , , , ,9 199,3 512,3 372, ,5 60, , , , , , ,4 225,1 507,5 377, ,4 62, , , , , , ,7 239,8 499,1 380, ,1 78, , , , , , ,1 216,2 499,2 379, ,7 76, , , , , , ,4 202,8 499,0 372, ,3 81, , , , , , ,4 251,6 504,1 376, ,9 91, , , , , , ,1 198,1 503,7 388, ,0 92, , , , , , ,6-83,2 496,7 386, ,8 93, , , , , , ,0-149,4 496,7 387, ,8 93, , , ,1 128 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidovane podatke Bilansa stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih banaka BiH (tabela 11). Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbira stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbira stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od centralne vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite centralne vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasifikuju na nivo centralne vlade kao entitetski vanbudžetski fondovi, što se direktno odražava na podatke o neto potraživanjima od centralne vlade u Monetarnom pregledu. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: The monetary survey presents the consolidated data from the Balance Sheet of the CBBH - monetary authorities (table 10) and the consolidated balance sheet of commercial banks of Bosnia and Herzegovina (table 11). Foreign assets (net) represent the difference between total CBBH foreign assets - the monetary authorities and commercial banks and CBBH total foreign liabilities - the monetary authorities and commercial banks of BH. Claims on domestic sectors represent commercial banks claims on all domestic sectors, but it should be noted that claims on central government are presented in net amounts, i.e. they are reduced by the deposits of central government with the CBBH and with BH commercial banks. The central government consists of BH institutions, Entities governements, Entities social security funds and those of Brčko District. According to new methodology, social security funds are classified on the central government level as the Entities off-budget funds, which has a direct impact on data about net claims on the central government in Monetary Survey.

129 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T10: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM - Neto strana aktiva Т10: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима KМ - AKTIVA Potraživanja od domaćih sektora Godina Mjesec Strana aktiva Strana pasiva Potraživanja od središnje vlade (neto) Potraživanja od kantona i općina Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora UKUPNO Нето страна актива АКТИВА Потраживања од домаћих сектора Година Мјесец Страна актива Страна пасива Потраживања од централне владе (нето) Потрживања од кантона и општина Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора = = УКУПНО 13 = , , ,3-971,9 62,3 248, ,1 89, , , , , , , ,4 96,1 271, ,7 159, , , , , , , ,8 148,3 256, ,6 169, , , , , , , ,6 195,6 268, ,5 103, , , , , , ,8-996,9 270,8 351, ,5 80, , , , , , ,2-440,3 323,1 360, ,9 94, , , , , , ,4-182,6 386,3 390, ,1 73, , , , , , ,6-19,1 422,5 451, ,4 67, , , , , , ,6 71,0 509,1 443, ,0 61, , , , , , ,3 160,1 537,2 400, ,6 74, , , , , , ,6 101,8 517,8 375, ,9 67, , , , , , ,3 234,0 530,8 404, ,8 68, , , , , , ,4 242,4 531,3 393, ,4 70, , , , , , ,3 307,3 525,7 384, ,8 80, , , , , , ,9 251,5 523,2 383, ,4 70, , , , , , ,3 269,8 523,9 377, ,5 69, , , , , , ,8 228,4 525,4 378, ,4 81, , , , , , ,8 188,0 519,4 378, ,5 76, , , , , , ,5 168,2 502,7 377, ,4 66, , , , , , ,2 63,6 538,7 389, ,6 66, , , , , , ,6-23,4 529,1 385, ,1 66, , , , , , ,6 29,6 527,4 384, ,7 64, , , , , , ,6 101,8 517,8 375, ,9 67, , , , , , ,9 199,3 512,3 372, ,5 60, , , , , , ,4 225,1 507,5 377, ,4 62, , , , , , ,7 239,8 499,1 380, ,1 78, , , , , , ,1 216,2 499,2 379, ,7 76, , , , , , ,4 202,8 499,0 372, ,3 81, , , , , , ,4 251,6 504,1 376, ,9 91, , , , , , ,1 198,1 503,7 388, ,0 92, , , , , , ,6-83,2 496,7 386, ,8 93, , , , , , ,0-149,4 496,7 387, ,8 93, , , ,1 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidirane podatke Bilance stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih banaka BiH (tablica 11). Neto inozemna aktiva predstavlja razliku između zbroja stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbroja inozemnih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od središnje vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite središnje vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasificiraju na razinu središnje vlade kao entitetski izvanproračunski fondovi, što se izravno odražava na podatke o neto potraživanjima od središnje vlade u Monetarnom pregledu. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ - монетарних власти (табела 10) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела 11). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора, уз напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Према новој методологији, Фондови социјалне сигурности/заштите се класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу. 129

130 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T10: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM - Novac (M1) Money (M1) PASIVA LIABILITIES Novčana masa (M2) Money Supply (M2) Kvazi novac (QM) Quasi Money (QM) T10: Monetary Survey - end of period, KM million - Year Month Cash outside Banks Transferable Deposits in Dom. Currency Transfer Deposits in Foreign Currency Other Deposits in Dom. Currency Other Deposits in Foreign Currency Securities Loans Shares and other Equity Other Items (net) TOTAL Godina Mjesec Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u stranoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) UKUPNO = = = = , , ,8 691, , , , ,8 0,0 114, ,3 191, , , , ,9 833, , , , ,2 5,2 106, ,0 304, , , , , , , , , ,3 17,9 264, ,9 411, , , , , , , , , ,1 13,6 446, ,8 418, , , , , , , , , ,1 9,1 595, ,3 725, , , , , , , , , ,4 0,0 675, ,8 984, , , , , , , , , ,7 0,0 712, , , , , , , , , , , ,6 0,0 707, , , , , , , , , , , ,9 0,0 681, , , , , , , , , , , ,2 8,0 599, , , , , , , , , , , ,6 8,0 510, , , , , , , , , , , ,3 8,0 597, , , , , , , , , , , ,4 7,9 588, , , , , , , , , , , ,8 7,9 585, , , , , , , , , , , ,0 8,0 587, , , , , , , , , , , ,8 8,0 537, , , , , , , , , , , ,2 8,0 528, , , , , , , , , , , ,0 8,0 533, , , , , , , , , , , ,7 7,9 525, , , , , , , , , , , ,0 7,9 520, , , , , , , , , , , ,2 8,0 528, , , , , , , , , , , ,8 8,0 511, , , , , , , , , , , ,6 8,0 510, , , , , , , , , , , ,7 8,0 505, , , , , , , , , , , ,9 7,9 505, , , , , , , , , , , ,6 7,9 503, , , , , , , , , , , ,3 8,0 503, , , , , , , , , , , ,2 8,0 492, , , , , , , , , , , ,1 8,0 480, , , , , , , , , , , ,8 8,0 488, , , , , , , , , , , ,5 7,9 479, , , , , , , , , , , ,6 7,9 457, , , ,1 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Kvazi-novac QM obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni finansijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Money M1 includes cash outside banks, transferable deposits in the domestic currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Quasi money QM comprises other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Money supply M2 includes monetary aggregates, money M1 and quasi money QM. Other liabilities include securities, loans, shares and other equity and other items (net). According to a new methodology, as separate financial instruments on the side of liabilities, loans (with which the calculated interest is added) are presented, along with shares and other equity. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Other items (net) also include restricted deposits, counter-items of funds and government lending funds. 130

131 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T10: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM - Novac (M1) Новац (М1) PASIVA ПАСИВА Novčana masa (M2) Новчана маса (М2) Kvazi novac (QM) Квази-новац (QМ) Т10: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима KМ - Година Мјесец Готовина ван банака Преносиви депозити у домаћој валути Преносиви депозити у страној валути Остали депозити у домаћој валути Остали депозити у страној валути Хартије од вриједности Кредити Акције и други капитал Остале ставке (нето) УКУПНО Godina Mjesec Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u stranoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) UKUPNO = = = = , , ,8 691, , , , ,8 0,0 114, ,3 191, , , , ,9 833, , , , ,2 5,2 106, ,0 304, , , , , , , , , ,3 17,9 264, ,9 411, , , , , , , , , ,1 13,6 446, ,8 418, , , , , , , , , ,1 9,1 595, ,3 725, , , , , , , , , ,4 0,0 675, ,8 984, , , , , , , , , ,7 0,0 712, , , , , , , , , , , ,6 0,0 707, , , , , , , , , , , ,9 0,0 681, , , , , , , , , , , ,2 8,0 599, , , , , , , , , , , ,6 8,0 510, , , , , , , , , , , ,3 8,0 597, , , , , , , , , , , ,4 7,9 588, , , , , , , , , , , ,8 7,9 585, , , , , , , , , , , ,0 8,0 587, , , , , , , , , , , ,8 8,0 537, , , , , , , , , , , ,2 8,0 528, , , , , , , , , , , ,0 8,0 533, , , , , , , , , , , ,7 7,9 525, , , , , , , , , , , ,0 7,9 520, , , , , , , , , , , ,2 8,0 528, , , , , , , , , , , ,8 8,0 511, , , , , , , , , , , ,6 8,0 510, , , , , , , , , , , ,7 8,0 505, , , , , , , , , , , ,9 7,9 505, , , , , , , , , , , ,6 7,9 503, , , , , , , , , , , ,3 8,0 503, , , , , , , , , , , ,2 8,0 492, , , , , , , , , , , ,1 8,0 480, , , , , , , , , , , ,8 8,0 488, , , , , , , , , , , ,5 7,9 479, , , , , , , , , , , ,6 7,9 457, , , ,1 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Kvazi-novac QM obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni financijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Новац М1 чине готовина изван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квазиновац QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање. 131

132 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T11: Bilans stanja CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM - Godina Mjesec Strana aktiva Year Month Foreign Assets AKTIVA ASSETS Potraživanja od domaćih sektora Claims on Domestic Sectors Ukupno Total 5 = 3+4 Rezervni novac Reserve Money Gotovina izvan monetarnih vlasti Cash Outside Monetary Authorities Strana pasiva Foreign Liabilities PASIVA LIABILITIES Depoziti centralne vlade T11: Balance Sheet of the CBBH - end of period, KM milion - Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Deposits of Central Shares and Other Items Government Other Equity (Net) Ukupno Total 12 = ,5 2, , , ,6 1,0 126,1 301,0-2, , ,3 2, , , ,0 0,9 74,8 386,4 37, , ,6 2, , , ,0 1,0 23,4 499,3 97, , ,9 1, , , ,9 0,9 56,7 502,5 33, , ,5 1, , , ,7 1,4 69,8 533,9-17, , ,4 1, , , ,9 1,1 66,2 547,6-10, , ,4 1, , , ,7 1,2 185,3 575,7-25, , ,2 1, , , ,0 1,0 258,2 466,3-28, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,1 1, , , ,7 1,3 449,9 593,7-24, , ,0 1, , , ,9 2,2 538,4 667,4-35, , ,5 1, , , ,3 1,3 436,0 643,1-23, , ,3 1, , , ,4 1,1 429,5 675,4-23, , ,1 1, , , ,8 2,0 478,4 670,2-23, , ,9 1, , , ,5 1,6 502,3 666,6-41, , ,1 1, , , ,7 1,1 508,9 672,2-42, , ,5 1, , , ,4 1,2 519,3 718,4-43, , ,7 1, , , ,2 2,8 561,1 727,4-42, , ,6 1, , , ,8 2,4 527,7 713,4-42, , ,1 1, , , ,8 1,8 620,7 718,6-43, , ,0 1, , , ,5 2,9 582,6 692,4-42, , ,1 1, , , ,8 2,8 550,8 665,5-43, , ,0 1, , , ,9 2,2 538,4 667,4-35, , ,0 1, , , ,4 2,9 537,6 642,2-37, , ,6 1, , , ,9 2,5 538,4 672,4-37, , ,0 2, , , ,4 2,0 548,0 655,1-37, , ,9 1, , , ,9 2,4 559,1 667,9-46, , ,2 1, , , ,9 1,9 584,2 672,9-46, , ,5 2, , , ,2 1,7 569,2 644,4-50, , ,3 1, , , ,7 2,7 578,7 647,1-50, , ,8 1, , , ,4 2,3 603,5 675,2-50, , ,0 2, , , ,7 2,1 668,7 659,4-51, ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Napomena: Strana aktiva CBBiH monetarnih vlasti obuhvata zlato, devize u trezoru CBBiH, devizne depozite kod inostranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovu računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvata kratkoročne obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obaveze prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti centralne vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January Note: The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency in the CBBH vault, foreign currency deposits with foreign banks, SDR holdings, foreign securities and other. Claims on domestic sectors consist of claims on employees of the CBBH for the extended long-term loans and claims on commercial banks on the basis of settlement accounts. Reserve money (primary money or monetary base) is comprised of cash outside monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for the central government) with monetary authorities. Cash outside banks represents cash in circulation outside the Central Bank (monetary authorities) and cash outside commercial banks. The CBBH foreign liabilities are comprised of short-term liabilities towards non-residents, deposits of nonresidents and other short-term liabilities towards non-residents and liabilities towards the IMF (Accounts 1 and 2). Deposits of central government with the CBBH are transferable and other deposits of BH Institutions, Entity governments, Entity social security funds and those of Brčko District in the local currency. Shares and other equity comprise the equity, current year result, general and special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. 132

133 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T11: Bilanca stanja CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - Godina Година Mjesec Мјесец Strana aktiva Страна актива AKTIVA АКТИВА Potraživanja od domaćih sektora Потраживања од домаћих сектора Ukupno Укупно 5 = 3+4 Rezervni novac Резервни новац Gotovina izvan monetarnih vlasti Готовина ван монетарних власти Strana pasiva Страна пасива PASIVA ПАСИВА T11: Биланс стања ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ - Depoziti središnje vlade Депозити централне владе Dionice i drugi kapital Акције и други капитал Ostale stavke (neto) Остале ставке (нето) Ukupno Укупно 12 = ,5 2, , , ,6 1,0 126,1 301,0-2, , ,3 2, , , ,0 0,9 74,8 386,4 37, , ,6 2, , , ,0 1,0 23,4 499,3 97, , ,9 1, , , ,9 0,9 56,7 502,5 33, , ,5 1, , , ,7 1,4 69,8 533,9-17, , ,4 1, , , ,9 1,1 66,2 547,6-10, , ,4 1, , , ,7 1,2 185,3 575,7-25, , ,2 1, , , ,0 1,0 258,2 466,3-28, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,1 1, , , ,7 1,3 449,9 593,7-24, , ,0 1, , , ,9 2,2 538,4 667,4-35, , ,5 1, , , ,3 1,3 436,0 643,1-23, , ,3 1, , , ,4 1,1 429,5 675,4-23, , ,1 1, , , ,8 2,0 478,4 670,2-23, , ,9 1, , , ,5 1,6 502,3 666,6-41, , ,1 1, , , ,7 1,1 508,9 672,2-42, , ,5 1, , , ,4 1,2 519,3 718,4-43, , ,7 1, , , ,2 2,8 561,1 727,4-42, , ,6 1, , , ,8 2,4 527,7 713,4-42, , ,1 1, , , ,8 1,8 620,7 718,6-43, , ,0 1, , , ,5 2,9 582,6 692,4-42, , ,1 1, , , ,8 2,8 550,8 665,5-43, , ,0 1, , , ,9 2,2 538,4 667,4-35, , ,0 1, , , ,4 2,9 537,6 642,2-37, , ,6 1, , , ,9 2,5 538,4 672,4-37, , ,0 2, , , ,4 2,0 548,0 655,1-37, , ,9 1, , , ,9 2,4 559,1 667,9-46, , ,2 1, , , ,9 1,9 584,2 672,9-46, , ,5 2, , , ,2 1,7 569,2 644,4-50, , ,3 1, , , ,7 2,7 578,7 647,1-50, , ,8 1, , , ,4 2,3 603,5 675,2-50, , ,0 2, , , ,7 2,1 668,7 659,4-51, ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Napomena: Strana aktiva CBBiH monetarnih vlasti obuhvaća zlato, devize u blagajni CBBiH, devizne depozite kod stranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovi računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvaća kratkoročne obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obveze prema nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti središnje vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih Fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Напомена: Страна актива ЦББиХ монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR, стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. 133

134 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM - AKTIVA T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, KM million - Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno ASSETS Year Month Reserves Foreign Assets Claims on General Government Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Insitutions Claims on Other Domestic Sectors Total = , ,1 69,8 248,3 4086,1 89, , , , ,6 127,5 271,3 5315,7 159, , , , ,1 265,5 256, ,6 169, , , , ,3 355,5 268, ,5 103, , , , ,2 465,4 351, ,5 80, , , , ,5 904,7 360, ,9 94, , , , , ,2 390, ,1 73, , , , , ,4 451, ,4 67, , , , , ,5 443, ,0 61, , , , , ,1 400, ,6 74, , , , , ,1 375, ,9 67, , , , , ,5 404, ,8 68, , , , , ,9 393, ,4 70, , , , , ,7 384, ,8 80, , , , , ,0 383, ,4 70, , , , , ,7 377, ,5 69, , , , , ,7 378, ,4 81, , , , , ,5 378, ,5 76, , , , , ,0 377, ,4 66, , , , , ,9 389, ,6 66, , , , , ,8 385, ,1 66, , , , , ,7 384, ,7 64, , , , , ,1 375, ,9 67, , , , , ,7 372, ,5 60, , , , , ,3 377, ,4 62, , , , , ,9 380, ,1 78, , , , , ,2 379, ,7 76, , , , , ,2 372, ,3 81, , , , , ,8 376, ,9 91, , , , , ,3 388, ,0 92, , , , , ,4 386, ,8 93, , , , , ,2 387, ,8 93, , ,0 134 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko distrikta (od jula do novembra 2002), NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Konsolidovana su međusobna potraživanja i obaveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i opštinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća, nefinansijskih privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Bilans stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. marta Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo finansija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnom bilansu preduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Consolidated balance sheet of commercial banks includes consolidated balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District (from July 2001 until November 2002), NBRS (until December 1998) and the NBBH (until November 2002). Mutual claims and liabilities among the commercial banks have been consolidated. Banks reserves consist of cash in the banks vaults and banks deposits with the CBBH. Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the vaults, transferable and other deposits in foreign currency with nonresidents, loans to nonresidents, securities of non-residents in foreign currency, and other claims on non-residents. Claims on general government include claims on all levels of government: the central government (BH Institutions, Entities governments, Entity social security funds and those of Brčko District) and non-central governments (canton and municipality governments). Claims on other domestic sectors include: claims on public non-financial enterprises, private non-financial enterprises, other financial institutions and claims on other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Balance sheets of commercial banks of Federation of BH in addition to active sub-balance sheets includes data from passive sub-balance sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities arising from foreign loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings deposits of citizens until 31 March These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by Ministry of Finance of BH Federation in accordance with the Entity Law on Opening Balance Sheets of Enterprises and Banks and Entity Law on Privatisation.

135 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - AKTIVA T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потраживања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора = Укупно , ,1 69,8 248,3 4086,1 89, , , , ,6 127,5 271,3 5315,7 159, , , , ,1 265,5 256, ,6 169, , , , ,3 355,5 268, ,5 103, , , , ,2 465,4 351, ,5 80, , , , ,5 904,7 360, ,9 94, , , , , ,2 390, ,1 73, , , , , ,4 451, ,4 67, , , , , ,5 443, ,0 61, , , , , ,1 400, ,6 74, , , , , ,1 375, ,9 67, , , , , ,5 404, ,8 68, , , , , ,9 393, ,4 70, , , , , ,7 384, ,8 80, , , , , ,0 383, ,4 70, , , , , ,7 377, ,5 69, , , , , ,7 378, ,4 81, , , , , ,5 378, ,5 76, , , , , ,0 377, ,4 66, , , , , ,9 389, ,6 66, , , , , ,8 385, ,1 66, , , , , ,7 384, ,7 64, , , , , ,1 375, ,9 67, , , , , ,7 372, ,5 60, , , , , ,3 377, ,4 62, , , , , ,9 380, ,1 78, , , , , ,2 379, ,7 76, , , , , ,2 372, ,3 81, , , , , ,8 376, ,9 91, , , , , ,3 388, ,0 92, , , , , ,4 386, ,8 93, , , , , ,2 387, ,8 93, , ,0 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko distrikta (od srpnja do studenog 2002), NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja i obveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u blagajnama banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvaća: devize u blagajnama, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i nesredišnje vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvaćaju: potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća, nefinancijskih privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Bilanca stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke pasivne podbilance. Pasivna podbilanca sadrži obveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. ožujka Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnoj bilanci poduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке Републике Српске, Брчко дистрикта (од јула до новембра 2002), НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код ЦББиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији. 135

136 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM - T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, in KM million - PASIVA Godina Mjesec Depoziti centralne vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno LIABILITIES Year Month Deposits of Central Government Transf. Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Transf. Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Securities Loans Foreign Liabilities Shares and Other Equity Other Items (Net) Total = , ,0 691, , ,4 0,0 114, , ,3 190, , , ,4 833, , ,1 5,2 106, , ,6 259, , , , , , ,7 17,9 264, , ,6 312, , , , , , ,0 13,6 446, , ,4 383, , , , , , ,4 9,1 595, , ,4 741, , , , , , ,1 0,0 675, , ,1 994, , , , , , ,4 0,0 712, , , , , , , , , ,4 0,0 707, , , , , , , , , ,0 0,0 681, , , , , , , , , ,3 8,0 599, , , , , , , , , ,0 8,0 510, , , , , , , , , ,4 8,0 597, , , , , , , , , ,3 7,9 588, , , , , , , , , ,5 7,9 585, , , , , , , , , ,7 8,0 587, , , , , , , , , ,3 8,0 537, , , , , , , , , ,9 8,0 528, , , , , , , , , ,2 8,0 533, , , , , , , , , ,5 7,9 525, , , , , , , , , ,2 7,9 520, , , , , , , , , ,5 8,0 528, , , , , , , , , ,0 8,0 511, , , , , , , , , ,0 8,0 510, , , , , , , , , ,3 8,0 505, , , , , , , , , ,1 7,9 505, , , , , , , , , ,7 7,9 503, , , , , , , , , ,8 8,0 503, , , , , , , , , ,3 8,0 492, , , , , , , , , ,1 8,0 480, , , , , , , , , ,3 8,0 488, , , , , , , , , ,7 7,9 479, , , , , , , , , ,3 7,9 457, , , , ,0 136 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i opština), nefinansijskim javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim finansijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasifikovanim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po osnovu prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i ograničene depozite. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Central government deposits include transferable and other deposits in the local and foreign currency of BH Institutions, Entity governments, Entity Social security funds and those of Brčko District. Transferable and other deposits of other domestic sectors in domestic and foreign currency represent banks liabilities towards non-central government (canton and municipality governments), public non financial enterprises, private non financial enterprises, other financial institutions and other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other nonclassified sectors). Foreign liabilities of commercial banks include banks liabilities to nonresidents based on transferable and other deposits, loans, securities,trade loans and advance payments and other accounts payable. According to a new methodology, loans are presented in liabilities as a separate financial instrument, with which the calculated interest is added. Shares and other equity comprises equity, retained earnings, current year result, general and special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Restricted deposits are also included in other items (net).

137 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ - PASIVA Godina Mjesec Depoziti središnje vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno ПАСИВА Година Мјесец Депозити централне владе Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути Остали депозити других домаћих сектора у домаћој валути Остали депозити других домаћих сектора у страној валути Хартије од вриједности Кредити Страна пасива Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно = , ,0 691, , ,4 0,0 114, , ,3 190, , , ,4 833, , ,1 5,2 106, , ,6 259, , , , , , ,7 17,9 264, , ,6 312, , , , , , ,0 13,6 446, , ,4 383, , , , , , ,4 9,1 595, , ,4 741, , , , , , ,1 0,0 675, , ,1 994, , , , , , ,4 0,0 712, , , , , , , , , ,4 0,0 707, , , , , , , , , ,0 0,0 681, , , , , , , , , ,3 8,0 599, , , , , , , , , ,0 8,0 510, , , , , , , , , ,4 8,0 597, , , , , , , , , ,3 7,9 588, , , , , , , , , ,5 7,9 585, , , , , , , , , ,7 8,0 587, , , , , , , , , ,3 8,0 537, , , , , , , , , ,9 8,0 528, , , , , , , , , ,2 8,0 533, , , , , , , , , ,5 7,9 525, , , , , , , , , ,2 7,9 520, , , , , , , , , ,5 8,0 528, , , , , , , , , ,0 8,0 511, , , , , , , , , ,0 8,0 510, , , , , , , , , ,3 8,0 505, , , , , , , , , ,1 7,9 505, , , , , , , , , ,7 7,9 503, , , , , , , , , ,8 8,0 503, , , , , , , , , ,3 8,0 492, , , , , , , , , ,1 8,0 480, , , , , , , , , ,3 8,0 488, , , , , , , , , ,7 7,9 479, , , , , , , , , ,3 7,9 457, , , , ,0 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), nefinancijskim javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim financijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasificiranim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvaća obveze banaka prema nerezidentima po osnovi prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju i ograničene depozite. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина), нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата. Акције и други капитал обухватају акционарски капитал, задржани приход, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите. 137

138 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM - T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, KM million - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno ASSETS Year Month Reserves Foreign Assets Claims on General Government Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Institutions Claims on Other Domestic Sectors Total = , ,0 30,7 587, ,6 71, , , , ,0 34,8 577, ,8 138, , , , ,9 81,2 574, ,1 129, , , , ,3 85,5 576, ,3 79, , , , ,4 152,3 656, ,8 62, , , , ,7 280,3 691, ,0 68, , , , ,3 412,9 663, ,4 47, , , , ,7 441,0 669, ,4 43, , , , ,5 734,3 685, ,2 39, , , , , ,4 230, ,8 52, , , , , ,1 223, ,8 52, , , , , ,0 229, ,8 50, , , , , ,6 222, ,1 51, , , , , ,1 218, ,5 56, , , , , ,6 219, ,6 52, , , , , ,2 220, ,3 52, , , , , ,5 217, ,3 63, , , , , ,9 211, ,7 60, , , , , ,8 213, ,9 50, , , , , ,1 227, ,5 50, , , , , ,3 227, ,1 50, , , , , ,3 228, ,3 50, , , , , ,1 223, ,8 52, , , , , ,8 221, ,5 47, , , , , ,3 205, ,9 49, , , , , ,8 209, ,6 59, , , , , ,8 209, ,4 60, , , , , ,0 206, ,0 65, , , , , ,7 203, ,4 72, , , , , ,1 205, ,4 74, , , , , ,1 200, ,1 74, , , , , ,5 199, ,0 72, , ,9 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items. 138

139 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима KМ - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потраживања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора Укупно = , ,0 30,7 587, ,6 71, , , , ,0 34,8 577, ,8 138, , , , ,9 81,2 574, ,1 129, , , , ,3 85,5 576, ,3 79, , , , ,4 152,3 656, ,8 62, , , , ,7 280,3 691, ,0 68, , , , ,3 412,9 663, ,4 47, , , , ,7 441,0 669, ,4 43, , , , ,5 734,3 685, ,2 39, , , , , ,4 230, ,8 52, , , , , ,1 223, ,8 52, , , , , ,0 229, ,8 50, , , , , ,6 222, ,1 51, , , , , ,1 218, ,5 56, , , , , ,6 219, ,6 52, , , , , ,2 220, ,3 52, , , , , ,5 217, ,3 63, , , , , ,9 211, ,7 60, , , , , ,8 213, ,9 50, , , , , ,1 227, ,5 50, , , , , ,3 227, ,1 50, , , , , ,3 228, ,3 50, , , , , ,1 223, ,8 52, , , , , ,8 221, ,5 47, , , , , ,3 205, ,9 49, , , , , ,8 209, ,6 59, , , , , ,8 209, ,4 60, , , , , ,0 206, ,0 65, , , , , ,7 203, ,4 72, , , , , ,1 205, ,4 74, , , , , ,1 200, ,1 74, , , , , ,5 199, ,0 72, , ,9 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

140 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Т13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM - T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, KM million - PASIVA Godina Mjesec Depoziti centralne vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno LIABILITIES Year Month Deposits of Central Government Transf. Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Transf. Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Securities Loans Foreign Liabilities Shares and Other Equity Other Items (Net) Total = , ,8 597, , ,7 0,0 50, , ,6 196, , , ,4 671, , ,0 0,0 49, , ,4 242, , , ,8 850, , ,1 8,7 41, , ,7 308, , , ,6 861, , ,0 8,9 40, , ,7 317, , , ,7 960, , ,5 9,1 39, , ,0 497, , , ,6 872, , ,6 0,0 53, , ,8 769, , , ,3 789, , ,6 0,0 51, , ,8 828, , , ,1 901, , ,5 0,0 40, , , , , , ,6 966, , ,0 0,0 65, , , , , , , , , ,2 8,0 94, , , , , , , , , ,2 8,0 83, , , , , , , , , ,3 8,0 96, , , , , , , , , ,6 7,9 91, , , , , , , , , ,2 7,9 89, , , , , , , , , ,9 8,0 92, , , , , , , , , ,7 8,0 88, , , , , , , , , ,8 8,0 88, , , , , , , , , ,4 8,0 92, , , , , , , , , ,8 7,9 88, , , , , , , , , ,2 7,9 84, , , , , , , , , ,4 8,0 93, , , , , , , , , ,6 8,0 80, , , , , , , , , ,2 8,0 83, , , , , , , , , ,4 8,0 78, , , , , , , , , ,2 7,9 79, , , , , , , , , ,9 7,9 77, , , , , , , , , ,6 8,0 82, , , , , , , , , ,7 8,0 78, , , , , , , , , ,0 8,0 75, , , , , , , , , ,6 8,0 78, , , , , , , , , ,0 7,9 73, , , , , , , , , ,1 7,9 53, , , , ,9 Od 1. jula godine je nastupila statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno sa 30. junom godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvještaja UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvještaja za juli godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Since 01 July 2017, the status change of the merger of subsidiary company UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo to the company Unicredit Bank d.d. Mostar has taken place. Accordingly, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo has stopped existing as of 30 June 2017 and the data on the merged company are presented within the report on UniCredit Bank d.d. Mostar, starting from the report for July Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items. 140

141 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Т13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима KМ - PASIVA Godina Mjesec Depoziti središnje vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno ПАСИВА Година Мјесец Депозити централне владе Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути Остали депозити других домаћих сектора у домаћој валути Остали депозити других домаћих сектора у страној валути Хартије од вриједности Кредити Страна пасива Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно = , ,8 597, , ,7 0,0 50, , ,6 196, , , ,4 671, , ,0 0,0 49, , ,4 242, , , ,8 850, , ,1 8,7 41, , ,7 308, , , ,6 861, , ,0 8,9 40, , ,7 317, , , ,7 960, , ,5 9,1 39, , ,0 497, , , ,6 872, , ,6 0,0 53, , ,8 769, , , ,3 789, , ,6 0,0 51, , ,8 828, , , ,1 901, , ,5 0,0 40, , , , , , ,6 966, , ,0 0,0 65, , , , , , , , , ,2 8,0 94, , , , , , , , , ,2 8,0 83, , , , , , , , , ,3 8,0 96, , , , , , , , , ,6 7,9 91, , , , , , , , , ,2 7,9 89, , , , , , , , , ,9 8,0 92, , , , , , , , , ,7 8,0 88, , , , , , , , , ,8 8,0 88, , , , , , , , , ,4 8,0 92, , , , , , , , , ,8 7,9 88, , , , , , , , , ,2 7,9 84, , , , , , , , , ,4 8,0 93, , , , , , , , , ,6 8,0 80, , , , , , , , , ,2 8,0 83, , , , , , , , , ,4 8,0 78, , , , , , , , , ,2 7,9 79, , , , , , , , , ,9 7,9 77, , , , , , , , , ,6 8,0 82, , , , , , , , , ,7 8,0 78, , , , , , , , , ,0 8,0 75, , , , , , , , , ,6 8,0 78, , , , , , , , , ,0 7,9 73, , , , , , , , , ,1 7,9 53, , , , ,9 Od 1. srpnja godine nastupila je statusna promjena pripajanja supsidijarnog društva UniCredit Leasing d.o.o. Sarajevo društvu UniCredit Bank d.d. Mostar. U skladu s tim, Unicredit Leasing d.o.o. Sarajevo prestaje postojati zaključno s 30. lipnjem godine a podaci pripojenog društva se iskazuju u sklopu izvješća UniCredit Bank d.d. Mostar, počevši od izvješća za srpanj godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku, 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Од 1. јула године наступила је статусна промјена припајања супсидијарног друштва UniCredit Leasing д.о.о. Сарајево друштву UniCredit Bank д.д. Мостар. У складу с тим, Unicredit Leasing д.о.о. Сарајево престаје постојати закључно с 30. јуном године а подаци припојеног друштва се исказују у склопу извјештаја UniCredit Bank д.д. Мостар, почевши од извјештаја за јули године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

142 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T14: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM - T14: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, KM million - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno ASSETS Year Month Reserves Foreign Assets Claims on General Government Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Institutions Claims on Other Domestic Sector Total = ,9 340,1 39,6 46, ,5 17,8 896, , , ,6 93,3 49, ,9 20, , , , ,1 184,9 55, ,5 39, , , ,1 701,0 270,5 59, ,2 23, , , ,8 631,8 313,6 92, ,7 17, , , ,9 506,8 625,0 77, ,9 25, , , ,7 519,5 823,9 126, ,6 26, , , ,3 683,7 939,0 160, ,0 24, , , ,0 789, ,8 170, ,9 21, , , ,6 654, ,8 169, ,9 22, , , ,9 799, ,0 152, ,1 14, , , ,4 581, ,5 175, ,1 18, , , ,2 526, ,3 171, ,3 18, , , ,7 520, ,6 165, ,3 23, , , ,2 538, ,4 163, ,8 17, , , ,4 522, ,5 157, ,1 17, , , ,2 547, ,2 160, ,1 18, , , ,1 556, ,7 166, ,8 15, , , ,4 643, ,3 164, ,5 15, , , ,1 674, ,8 162, ,0 15, , , ,8 663, ,4 157, ,0 15, , , ,3 699, ,4 155, ,4 14, , , ,9 799, ,0 152, ,1 14, , , ,1 692, ,9 150, ,0 13, , , ,9 670, ,0 172, ,5 12, , , ,6 671, ,1 170, ,4 18, , , ,5 630, ,4 169, ,4 15, , , ,5 617, ,2 165, ,2 16, , , ,2 571, ,1 172, ,5 18, , , ,6 633, ,1 183, ,6 18, , , ,6 624, ,3 185, ,7 19, , , ,5 664, ,7 187, ,8 20, , ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items. 142

143 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T14: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T14: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима KМ - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потраживања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора Укупно = ,9 340,1 39,6 46, ,5 17,8 896, , , ,6 93,3 49, ,9 20, , , , ,1 184,9 55, ,5 39, , , ,1 701,0 270,5 59, ,2 23, , , ,8 631,8 313,6 92, ,7 17, , , ,9 506,8 625,0 77, ,9 25, , , ,7 519,5 823,9 126, ,6 26, , , ,3 683,7 939,0 160, ,0 24, , , ,0 789, ,8 170, ,9 21, , , ,6 654, ,8 169, ,9 22, , , ,9 799, ,0 152, ,1 14, , , ,4 581, ,5 175, ,1 18, , , ,2 526, ,3 171, ,3 18, , , ,7 520, ,6 165, ,3 23, , , ,2 538, ,4 163, ,8 17, , , ,4 522, ,5 157, ,1 17, , , ,2 547, ,2 160, ,1 18, , , ,1 556, ,7 166, ,8 15, , , ,4 643, ,3 164, ,5 15, , , ,1 674, ,8 162, ,0 15, , , ,8 663, ,4 157, ,0 15, , , ,3 699, ,4 155, ,4 14, , , ,9 799, ,0 152, ,1 14, , , ,1 692, ,9 150, ,0 13, , , ,9 670, ,0 172, ,5 12, , , ,6 671, ,1 170, ,4 18, , , ,5 630, ,4 169, ,4 15, , , ,5 617, ,2 165, ,2 16, , , ,2 571, ,1 172, ,5 18, , , ,6 633, ,1 183, ,6 18, , , ,6 624, ,3 185, ,7 19, , , ,5 664, ,7 187, ,8 20, , ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

144 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T14: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM - T14: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, KM million - PASIVA Godina Mjesec Depoziti centralne vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno LIABILITIES Year Month Deposits of Central Government Transf. Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Transf. Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Securities Loans Foreign Liabilities Shares and Other Equity Other Items (Net) Total = ,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4-10, , ,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56, ,8 463,3 12, , ,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222, ,6 537,2 0, , ,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406, ,0 543,5 62, , ,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240, , ,1 939,3 227,6 723, ,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221, , ,5 993,5 263,5 843, ,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302, , , ,3 287,7 961, ,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378, , , ,5 334, , ,8 0,0 615,5 731,0 809,9 597, , , ,2 293, , ,0 0,0 504,9 677,3 784,8 509, , , ,6 340, , ,9 0,0 426,6 630,3 873,9 437, , , ,2 298, , ,2 0,0 501,1 584,2 791,1 514, , , ,4 301, , ,8 0,0 496,9 543,2 797,3 521, , , ,4 295, , ,3 0,0 496,2 493,3 802,4 525, , , ,6 307, , ,8 0,0 495,0 476,3 792,3 540, , , ,1 314, , ,6 0,0 448,7 465,3 852,5 424, , , ,3 318, , ,0 0,0 440,4 527,2 849,3 421, , , ,1 329,6 984, ,8 0,0 441,0 512,1 852,6 414, , , ,6 325,6 995, ,7 0,0 436,8 494,0 873,3 451, , , ,6 333, , ,0 0,0 436,3 447,0 874,0 453, , , ,8 337,0 989, ,1 0,0 434,8 467,8 885,1 445, , , ,9 342, , ,4 0,0 431,5 460,4 868,1 459, , , ,6 340, , ,9 0,0 426,6 630,3 873,9 437, , , ,4 349, , ,9 0,0 427,4 494,0 885,1 418, , , ,2 352, , ,9 0,0 426,3 489,3 894,1 418, , , ,1 347, , ,7 0,0 426,0 472,5 916,0 404, , , ,5 346, , ,2 0,0 421,6 468,7 923,8 414, , , ,2 366, , ,6 0,0 414,5 503,0 934,0 422, , , ,3 357, , ,1 0,0 405,1 530,1 908,6 423, , , ,0 357, , ,7 0,0 409,5 526,0 919,8 408, , , ,1 364, , ,7 0,0 406,2 507,1 929,8 418, , , ,4 379, , ,2 0,0 403,4 505,0 944,6 410, ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items. 144

145 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T14: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T14: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима KМ - PASIVA Godina Mjesec Depoziti središnje vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno ПАСИВА Година Мјесец Депозити централне владе Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути Остали депозити других домаћих сектора у домаћој валути Остали депозити других домаћих сектора у страној валути Хартије од вриједности Кредити Страна пасива Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно = ,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4-10, , ,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56, ,8 463,3 12, , ,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222, ,6 537,2 0, , ,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406, ,0 543,5 62, , ,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240, , ,1 939,3 227,6 723, ,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221, , ,5 993,5 263,5 843, ,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302, , , ,3 287,7 961, ,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378, , , ,5 334, , ,8 0,0 615,5 731,0 809,9 597, , , ,2 293, , ,0 0,0 504,9 677,3 784,8 509, , , ,6 340, , ,9 0,0 426,6 630,3 873,9 437, , , ,2 298, , ,2 0,0 501,1 584,2 791,1 514, , , ,4 301, , ,8 0,0 496,9 543,2 797,3 521, , , ,4 295, , ,3 0,0 496,2 493,3 802,4 525, , , ,6 307, , ,8 0,0 495,0 476,3 792,3 540, , , ,1 314, , ,6 0,0 448,7 465,3 852,5 424, , , ,3 318, , ,0 0,0 440,4 527,2 849,3 421, , , ,1 329,6 984, ,8 0,0 441,0 512,1 852,6 414, , , ,6 325,6 995, ,7 0,0 436,8 494,0 873,3 451, , , ,6 333, , ,0 0,0 436,3 447,0 874,0 453, , , ,8 337,0 989, ,1 0,0 434,8 467,8 885,1 445, , , ,9 342, , ,4 0,0 431,5 460,4 868,1 459, , , ,6 340, , ,9 0,0 426,6 630,3 873,9 437, , , ,4 349, , ,9 0,0 427,4 494,0 885,1 418, , , ,2 352, , ,9 0,0 426,3 489,3 894,1 418, , , ,1 347, , ,7 0,0 426,0 472,5 916,0 404, , , ,5 346, , ,2 0,0 421,6 468,7 923,8 414, , , ,2 366, , ,6 0,0 414,5 503,0 934,0 422, , , ,3 357, , ,1 0,0 405,1 530,1 908,6 423, , , ,0 357, , ,7 0,0 409,5 526,0 919,8 408, , , ,1 364, , ,7 0,0 406,2 507,1 929,8 418, , , ,4 379, , ,2 0,0 403,4 505,0 944,6 410, ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

146 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T15: Kamatne stope na kredite stanovništvu - u procentima, na godišnjem nivou - Kamatne stope na kredite u KM T15: Interest Rates on Loans to Households - percentages per annum - Revolving krediti, Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom prekoračenja i kreditne kartice* Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Godina Period promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS Loans in KM preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS preko 10 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS Loans in KM Indexed to Foreign Currency preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS Prekoračenja Kreditna kartica s produženim kreditom Prekoračenja Revolving Loans, Overdrafts and Credit Cards* For Consumption For other Purposes For Consumption For Housing Purchases For other Purposes Loans in KM Loans in KM Indexed to Foreign Currency Year Period Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Over 10 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Ponderisani mjesečni prosjeci / Weighted monthly averages ,797 4,790 7,236 6, ,919 5,609 6,163 6,081 5,822 7,616 7,163 7,436 12,367 14,706 12, ,150 6,060 6,986 6, ,349 5,221 5,981 5,330 5,277 7,745 6,714 6,450 12,456 14,688 11, ,595 6,014 7,051 6, ,472 6,042 5,934 5,767 8,314 7,002 6,825 12,480 14,594 12, ,361 5,897 7,000 6, ,383 5,924 5,741 5,612 8,170 7,046 6,931 12,492 14,636 12, ,888 6,291 6,751 6, ,837 5,314 6,046 5,681 5,628 8,039 6,946 6,960 12,450 14,642 12, ,934 5,818 6,796 6, ,878 5,168 6,742 5,700 5,595 7,836 7,316 6,471 12,441 14,637 11, ,219 6,387 6,729 6, ,400 6,318 5,654 5,270 7,628 6,868 6,418 12,420 14,704 11, ,150 6,060 6,986 6, ,349 5,221 5,981 5,330 5,277 7,745 6,714 6,450 12,456 14,688 11, ,454 5,934 7,574 6, ,922 5,087 5,589 5,279 5,400 7,581 6,894 7,071 12,383 14,685 11, ,300 7,563 6, ,020 4,952 5,129 4,924 5,176 7,588 6,972 7,381 12,431 14,686 11, , ,223 6, ,624 4,655 4,944 4,922 7,173 6,683 6,949 12,419 14,690 11, , ,767 6,102 7,351 4,394 4,271 4,927 4,577 7,138 6,871 6,747 12,397 14,698 11, , ,762 6,119 7,388 4,381 4,083 4,828 4,780 7,168 6,859 6,717 12,434 14,697 11, ,801 4,304 6,634 6, ,435 4,119 4,777 4,869 6,991 6,797 6,669 12,278 14,688 11, ,936 4,198 6,536 6, ,300 4,045 4,554 4,588 7,055 7,085 7,011 12,380 14,685 11, ,515 6, ,988 4,392 4,041 4,654 4,672 7,152 7,386 7,096 12,393 14,676 11, , ,630 6, ,499 4,222 4,284 4,836 4,955 6,968 6,647 6,849 12,368 14,702 11,395 Iznosi kredita (novi poslovi) / Loan amount (new business) Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Overdrafts Credit Card with Extended Credit Overdrafts u hiljadama KM / KM thousand Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za period januar novembar godine primjenom novih pravila validacije i editovanja za otkrivanja i korigovanje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice i iznosi tih kredita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju. Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu. Notes: Revised data series on the interest rates for the period January November 2015, applying new rules of validation and editing for finding out and correction of inconsistency and significant deviations in the data series. * Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending amounts. IRF initial rate fixation... insufficient data to be published The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred payment (0% ir), they are not published. No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts to households. 146

147 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T15: Kamatne stope na kredite stanovništvu - u postocima, na godišnjoj razini - Kamatne stope na kredite u KM T15: Каматне стопе на кредите становништву - у процентима, на годишњем нивоу - Revolving krediti, Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom prekoračenja i kreditne kartice* Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Godina Razdoblje promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS preko 10 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS Prekoračenja Kreditna kartica s produženim kreditom Prekoračenja Kаматне стопе на кредите у KМ Каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом Револвинг кредити, прекорачења и кредитне каритце* Потрошачки кредити Остали кредити Потрошачки кредити Стамбени кредити Остали кредити Каматне стопе на кредите у KМ Каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом Година Период промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС преко 10 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС Прекорачења Кредитна картица с продуженим кредитом Ponderirani mjesečni prosjeci / Пондерисани мјесечни просјеци ,797 4,790 7,236 6, ,919 5,609 6,163 6,081 5,822 7,616 7,163 7,436 12,367 14,706 12, ,150 6,060 6,986 6, ,349 5,221 5,981 5,330 5,277 7,745 6,714 6,450 12,456 14,688 11, ,595 6,014 7,051 6, ,472 6,042 5,934 5,767 8,314 7,002 6,825 12,480 14,594 12, ,361 5,897 7,000 6, ,383 5,924 5,741 5,612 8,170 7,046 6,931 12,492 14,636 12, ,888 6,291 6,751 6, ,837 5,314 6,046 5,681 5,628 8,039 6,946 6,960 12,450 14,642 12, ,934 5,818 6,796 6, ,878 5,168 6,742 5,700 5,595 7,836 7,316 6,471 12,441 14,637 11, ,219 6,387 6,729 6, ,400 6,318 5,654 5,270 7,628 6,868 6,418 12,420 14,704 11, ,150 6,060 6,986 6, ,349 5,221 5,981 5,330 5,277 7,745 6,714 6,450 12,456 14,688 11, ,454 5,934 7,574 6, ,922 5,087 5,589 5,279 5,400 7,581 6,894 7,071 12,383 14,685 11, ,300 7,563 6, ,020 4,952 5,129 4,924 5,176 7,588 6,972 7,381 12,431 14,686 11, , ,223 6, ,624 4,655 4,944 4,922 7,173 6,683 6,949 12,419 14,690 11, , ,767 6,102 7,351 4,394 4,271 4,927 4,577 7,138 6,871 6,747 12,397 14,698 11, , ,762 6,119 7,388 4,381 4,083 4,828 4,780 7,168 6,859 6,717 12,434 14,697 11, ,801 4,304 6,634 6, ,435 4,119 4,777 4,869 6,991 6,797 6,669 12,278 14,688 11, ,936 4,198 6,536 6, ,300 4,045 4,554 4,588 7,055 7,085 7,011 12,380 14,685 11, ,515 6, ,988 4,392 4,041 4,654 4,672 7,152 7,386 7,096 12,393 14,676 11, , ,630 6, ,499 4,222 4,284 4,836 4,955 6,968 6,647 6,849 12,368 14,702 11,395 Iznosi kredita (novi poslovi) / Износи кредита (нови послови) u tisućama KM / у хиљадама КМ Прекорачења Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za razdoblje siječanj studeni godine primjenom novih pravila validacije i editiranja za otkrivanja i korigiranje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju. Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu. Напомена: Ревидирана серија података о каматним стопама за период јануар новембар године примјеном нових правила валидације и едитовања за откривања и кориговање неконсистетности и значајних одступања у серији података. * Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на постојеће послове (преостала стања). ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе... недовољан број података за објављивање У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују. Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама и прекорачењима становништву. 147

148 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T16: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima - u procentima, na godišnjem nivou - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR T16: Interest Rates on Loans to Non-financial Corporations - percentages per annum - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM Preko iznosa 1 mil EUR do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR Preko iznosa 1 mil EUR Revolving krediti i prekoračenja * Godina Period promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom LOANS IN KM LOANS IN KM INDEXED TO FOREIGN CURRENCY Up to an Amount of EUR 0.25 Million Over an Amount of EUR 0.25 Million and up to EUR 1 Million Over an Amount of EUR 1 Million Up to an Amount of EUR 0.25 Million Over an Amount of EUR 0.25 Million and up to EUR 1 Million Over an Amount of EUR 1 Million Revolving Loans and Overdrafts * Year Period Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Loans in KM Loans in KM Indexed to Foreign Currency Ponderisani mjesečni prosjeci / Weighted monthly averages ,608 6,409 4,988 5,626 7,755 5,816 6,189 5,812 5,902 6,260 5,953 5,519 5, ,977 5,420 4,623 4,315 7,029 4,882 5,008 5,628 4,448 4,854 4,463 4,707 4, ,022 6,048 4,537 4,457 7,424 5,985 5,772 5,726 5,093 5,628 4,129 5,005 5, ,226 6,165 4,450 4,938 7,588 5,024 5,636 5,911 5,292 5,810 5,036 4,985 5, ,168 5,882 4,525 5,036 7,298 5,652 5,267 5,470 5,293 5,506 4,602 4,883 5, ,120 5,823 5,368 5,567 7,373 5,258 5,355 5,105 5,465 5,140 4,710 4,831 5, ,886 5,538 5,105 4,641 7,371 5,208 5,241 5,674 4,672 5,142 4,727 4,805 4, ,977 5,420 4,623 4,315 7,068 4,882 5,008 5,684 4,448 4,854 4,463 4,707 4, ,827 5,377 4,619 4,287 7,004 5,339 4,733 5,212 4,200 4,695 5,238 4,644 4, ,603 5,509 4,531 4,112 6,965 4,872 4,630 5,578 4,641 4,753 5,272 4,565 4, ,474 5,398 4,184 3,969 7,126 5,199 4,886 5,246 4,317 4,474 5,127 4,489 4, ,454 5,233 3,898 3,962 7,190 5,018 4,782 5,577 4,046 4,165 4,600 4,425 4, ,397 5,063 3,959 4,241 7,018 4,991 4,795 5,146 4,311 4,299 4,261 4,367 4, ,487 5,222 3,798 3,925 7,411 4,757 4,721 5,219 4,080 4,298 4,567 4,293 4, ,355 5,048 3,487 3,879 7,233 4,966 4,799 5,256 3,901 4,432 4,255 4,250 4, ,494 5,377 3,730 3,704 6,931 5,004 4,528 5,221 3, ,807 4,265 4, ,153 5,391 3,609 3,632 7,033 4,892 4,975 5,086 4,080 5,026 4,862 4,166 4,411 Iznosi kredita (novi poslovi) / Loan amount (new business) u hiljadama KM / KM thousand Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za period januar novembar godine primjenom novih pravila validacije i editovanja za otkrivanja i korigovanje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice i iznosi tih kredita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima nefinansijskim preduzećima. Notes: Revised data series on the interest rates for the period January November 2015, applying new rules of validation and editing for finding out and correction of inconsistency and significant deviations in the data series. * Interest rates in table for revolvong loans and credit cards and their amonuts refer to outstanding amounts. IRF initial rate fixation... insufficient data to be published The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred payment (0% ir), they are not published. No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts to non financial corporations. 148

149 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T16: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima - u postocima, na godišnjoj razini - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR T16: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима - у процентима, на годишњем нивоу - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM Preko iznosa 1 mil EUR do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR Preko iznosa 1 mil EUR Revolving krediti i prekoračenja * Godina Razdoblje promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ до износа од 0,25 мил ЕUR Преко 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ С ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ преко износа 1 мил ЕUR до износа од 0,25 мил ЕUR Преко 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR преко износа 1 мил ЕUR Револвинг кредити и прекорачења * Година Период промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС Каматне стопе на кредите у KМ Kаматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом Ponderirani mjesečni prosjeci / Пондерисани мјесечни просјеци ,608 6,409 4,988 5,626 7,755 5,816 6,189 5,812 5,902 6,260 5,953 5,519 5, ,977 5,420 4,623 4,315 7,029 4,882 5,008 5,628 4,448 4,854 4,463 4,707 4, ,022 6,048 4,537 4,457 7,424 5,985 5,772 5,726 5,093 5,628 4,129 5,005 5, ,226 6,165 4,450 4,938 7,588 5,024 5,636 5,911 5,292 5,810 5,036 4,985 5, ,168 5,882 4,525 5,036 7,298 5,652 5,267 5,470 5,293 5,506 4,602 4,883 5, ,120 5,823 5,368 5,567 7,373 5,258 5,355 5,105 5,465 5,140 4,710 4,831 5, ,886 5,538 5,105 4,641 7,371 5,208 5,241 5,674 4,672 5,142 4,727 4,805 4, ,977 5,420 4,623 4,315 7,068 4,882 5,008 5,684 4,448 4,854 4,463 4,707 4, ,827 5,377 4,619 4,287 7,004 5,339 4,733 5,212 4,200 4,695 5,238 4,644 4, ,603 5,509 4,531 4,112 6,965 4,872 4,630 5,578 4,641 4,753 5,272 4,565 4, ,474 5,398 4,184 3,969 7,126 5,199 4,886 5,246 4,317 4,474 5,127 4,489 4, ,454 5,233 3,898 3,962 7,190 5,018 4,782 5,577 4,046 4,165 4,600 4,425 4, ,397 5,063 3,959 4,241 7,018 4,991 4,795 5,146 4,311 4,299 4,261 4,367 4, ,487 5,222 3,798 3,925 7,411 4,757 4,721 5,219 4,080 4,298 4,567 4,293 4, ,355 5,048 3,487 3,879 7,233 4,966 4,799 5,256 3,901 4,432 4,255 4,250 4, ,494 5,377 3,730 3,704 6,931 5,004 4,528 5,221 3, ,807 4,265 4, ,153 5,391 3,609 3,632 7,033 4,892 4,975 5,086 4,080 5,026 4,862 4,166 4,411 Iznosi kredita (novi poslovi) / Износи кредита (нови послови) u tisućama KM / у хиљадама КМ Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za razdoblje siječanj studeni godine primjenom novih pravila validacije i editiranja za otkrivanja i korigiranje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice i iznosi tih kredita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju. Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima nefinancijskim poduzećima. Напомена: Ревидирана серија података о каматним стопама за период јануар новембар године примјеном нових правила валидације и едитовања за откривања и кориговање неконсистетности и значајних одступања у серији података. * Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице и износи тих кредита се односе на постојеће послове (преостала стања). ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе... недовољан број података за објављивање У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују. Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама и прекорачењима нефинанансијским предузећима. 149

150 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T17: Kamatne stope na depozite stanovništva - u procentima, na godišnjem nivou - T17: Interest Rates on Deposits of Households - percentages per annum - Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti s dogovorenim dospijećem s dogovorenim dospijećem Godina Period do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * s dogovorenim dospijećem Depoziti po viđenju (prekonoćni) * Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR Deposits in Foreign Currency Year Period up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits * up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits * with Agreed Maturity Overnight Deposits * Ponderisani mjesečni prosjeci / Weighted monthly averages ,062 2,164 2,358 0,091 1,236 2,128 2,684 0,129 0,966 0, ,548 1,698 2,102 0,093 0,545 1,525 2,211 0,106 0,423 0, ,583 1,930 2,002 0,075 0,679 1,916 2,084 0,122 0,542 0, ,626 1,877 2,006 0,075 0,548 1,740 2,247 0,115 0,472 0, ,609 2,101 1,873 0,073 0,602 1,791 2,344 0,114 0,590 0, ,578 2,116 2,011 0,072 0,583 2,002 2,063 0,112 0,579 0, ,657 1,721 2,056 0,086 0,560 1,655 2,041 0,109 0,524 0, ,548 1,698 2,102 0,093 0,545 1,525 2,211 0,106 0,423 0, ,550 1,570 2,028 0,070 0,434 1,516 2,006 0,093 0,324 0, ,473 1,655 1,814 0,067 0,402 1,429 1,705 0,089 0,415 0, ,369 1,779 1,757 0,077 0,462 1,593 2,103 0,087 0,289 0, ,352 1,700 1,639 0,066 0,304 1,539 1,606 0,086 0,449 0, ,362 1,596 1,593 0,058 0,335 1,583 1,447 0,069 0,516 0, ,436 1,715 1,509 0,057 0,307 1,657 1,494 0,068 0,415 0, ,481 1,466 1,512 0,057 0,331 1,485 1,572 0,067 0,362 0, ,422 1,492 1,520 0,055 0,344 1,426 1,573 0,066 0,375 0, ,567 1,468 1,573 0,056 0,359 1,297 1,617 0,065 0,458 0,048 Iznos depozita (novi poslovi) / Deposit amount (new business) u hiljadama KM / KM thousand Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za period januar novembar godine primjenom novih pravila validacije i editovanja za otkrivanja i korigovanje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope na depozite po viđenju i iznosi tih depozita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem i iznosi tih depozita se odnose na nove poslove. Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR Notes: Revised data series on the interest rates for the period January November 2015, applying new rules of validation and editing for finding out and correction of inconsistency and significant deviations in the data series. * Interest rates on sight deposits and their amounts refer to the outstanding amounts. Interest rates on deposit with agreed maturity and their amounts refer to new business. Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR. 150

151 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T17: Kamatne stope na depozite stanovništva - u postocima, na godišnjoj razini - Т 17: Каматне стопе на депозите становништва - у процентима, на годишњем нивоу - Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti s dogovorenim dospijećem s dogovorenim dospijećem Godina Period do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * s dogovorenim dospijećem Depoziti po viđenju (prekonoćni) * Депозити у KМ и депозити с валутном клаузулом Депозити у ЕUR Депозити у страној валути Година Период до 1 године с договореним доспијећем преко 1 и до 2 године преко 2 године Депозити по виђењу (преконоћни) * до 1 године с договореним доспијећем преко 1 и до 2 године преко 2 године Депозити по виђењу (преконоћни) * с договореним доспјећем Депозити по виђењу (преконоћни) * Ponderirani mjesečni prosjeci / Пондерисани мјесечни просјеци ,062 2,164 2,358 0,091 1,236 2,128 2,684 0,129 0,966 0, ,548 1,698 2,102 0,093 0,545 1,525 2,211 0,106 0,423 0, ,583 1,930 2,002 0,075 0,679 1,916 2,084 0,122 0,542 0, ,626 1,877 2,006 0,075 0,548 1,740 2,247 0,115 0,472 0, ,609 2,101 1,873 0,073 0,602 1,791 2,344 0,114 0,590 0, ,578 2,116 2,011 0,072 0,583 2,002 2,063 0,112 0,579 0, ,657 1,721 2,056 0,086 0,560 1,655 2,041 0,109 0,524 0, ,548 1,698 2,102 0,093 0,545 1,525 2,211 0,106 0,423 0, ,550 1,570 2,028 0,070 0,434 1,516 2,006 0,093 0,324 0, ,473 1,655 1,814 0,067 0,402 1,429 1,705 0,089 0,415 0, ,369 1,779 1,757 0,077 0,462 1,593 2,103 0,087 0,289 0, ,352 1,700 1,639 0,066 0,304 1,539 1,606 0,086 0,449 0, ,362 1,596 1,593 0,058 0,335 1,583 1,447 0,069 0,516 0, ,436 1,715 1,509 0,057 0,307 1,657 1,494 0,068 0,415 0, ,481 1,466 1,512 0,057 0,331 1,485 1,572 0,067 0,362 0, ,422 1,492 1,520 0,055 0,344 1,426 1,573 0,066 0,375 0, ,567 1,468 1,573 0,056 0,359 1,297 1,617 0,065 0,458 0,048 Iznos depozita (novi poslovi) / Износ депозита (нови послови) u tisućama KM / у хиљадама КМ Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za razdoblje siječanj studeni godine primjenom novih pravila validacije i editiranja za otkrivanja i korigiranje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope na depozite po viđenju i iznosi tih depozita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem i iznosi tih depozita se odnose na nove poslove. Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR Напомена: Ревидирана серија података о каматним стопама за период јануар новембар године примјеном нових правила валидације и едитовања за откривања и кориговање неконсистетности и значајних одступања у серији података. * Каматне стопе на депозите по виђењу и износи тих депозита се односе на постојеће послове (преостала стања). Каматне стопе на депозите с договореним доспијећем и износи тих депозита се односе на нове послове. Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим EUR 151

152 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T18: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća - u procentima, na godišnjem nivou - T18: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations - percentages per annum - Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti s dogovorenim dospijećem s dogovorenim dospijećem Godina Period do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * Depoziti po viđenju (prekonoćni) * Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR Deposits in Foreign Currency Year Period up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits * up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits * Overnight Deposits * Ponderisani mjesečni prosjeci / Weighted monthly averages ,930 1,428 1,937 0,122 0,609 2, ,097 0, ,456 1,393 1,822 0,085 0, ,124 0,083 0, ,355 1,398 2,060 0, ,084 0, ,353 1,327 2,876 0, , ,065 0, ,306 1,697 2,191 0, , ,076 0, ,451 2,382 1,723 0, ,080 0, ,471 1,669 2,532 0, ,154 0,088 0, ,456 1,393 1,822 0,085 0, ,124 0,083 0, ,720 1, , ,086 0, ,602 1,233 1,435 0, ,772 0,079 0, ,923 1,023 2,102 0, , ,073 0, ,468 0,712 2,187 0, , ,056 0, ,607 1,334 1,782 0, ,063 0, ,569 0,914 2,027 0, ,663 0,062 0, ,524 1,213 1,795 0, , ,056 0, ,125 0,983 1,669 0,053 1,046 1, ,047 0, ,809 1, ,053 0, ,031 0,025 Iznos depozita (novi poslovi) / Deposit amount (new business) u hiljadama KM / KM thousand Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za period januar novembar godine primjenom novih pravila validacije i editovanja za otkrivanja i korigovanje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope na depozite po viđenju i iznosi tih depozita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem i iznosi tih depozita se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanje Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR Notes: Revised data series on the interest rates for the period January November 2015, applying new rules of validation and editing for finding out and correction of inconsistency and significant deviations in the data series. * Interest rates on sight deposits refer to outstanding amounts. Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.... insufficient data to be published Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR 152

153 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T18: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća - u postocima, na godišnjoj razini - T18: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа - у процентима, на годишњем нивоу - Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti s dogovorenim dospijećem s dogovorenim dospijećem Godina Period do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * do 1 godine preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) * Depoziti po viđenju (prekonoćni) * Депозити у KМ и с валутном клаузулом Депозити у ЕUR Депозити у страној валути Година Период до 1 године с договореним доспијећем преко 1 и до 2 године преко 2 године Депозити по виђењу (преконоћни) * до 1 године с договореним доспијећем преко 1 и до 2 године преко 2 године Депозити по виђењу (преконоћни) * Депозити по виђењу (преконоћни) * Ponderirani mjesečni prosjeci / Пондерисани мјесечни просјеци ,930 1,428 1,937 0,122 0,609 2, ,097 0, ,456 1,393 1,822 0,085 0, ,124 0,083 0, ,355 1,398 2,060 0, ,084 0, ,353 1,327 2,876 0, , ,065 0, ,306 1,697 2,191 0, , ,076 0, ,451 2,382 1,723 0, ,080 0, ,471 1,669 2,532 0, ,154 0,088 0, ,456 1,393 1,822 0,085 0, ,124 0,083 0, ,720 1, , ,086 0, ,602 1,233 1,435 0, ,772 0,079 0, ,923 1,023 2,102 0, , ,073 0, ,468 0,712 2,187 0, , ,056 0, ,607 1,334 1,782 0, ,063 0, ,569 0,914 2,027 0, ,663 0,062 0, ,524 1,213 1,795 0, , ,056 0, ,125 0,983 1,669 0,053 1,046 1, ,047 0, ,809 1, ,053 0, ,031 0,025 Iznos depozita (novi poslovi) / Износ депозита (нови послови) u tisućama KM / у хиљадама КМ Napomena: Revidirana serija podataka o kamatnim stopama za razdoblje siječanj studeni godine primjenom novih pravila validacije i editiranja za otkrivanja i korigiranje nekonzistetnosti i značajnih odstupanja u seriji podataka. * Kamatne stope na depozite po viđenju i iznosi tih depozita se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem i iznosi tih depozita se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanje Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR. Напомена: Ревидирана серија података о каматним стопама за период јануар новембар године примјеном нових правила валидације и едитовања за откривања и кориговање неконсистетности и значајних одступања у серији података. * Каматне стопе на депозите по виђењу и износи тих депозита се односе на постојеће послове (преостала стања). Каматне стопе на депозите с договореним доспијећем и износи тих депозита се односе на нове послове.... недовољан број података за објављивање Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR. 153

154 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T19: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - T19: Total Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, KM million - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec Prenosivi depoziti Ostali depoziti DEPOSITS Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti LOANS Ukupni krediti Year Month Transferable Deposits Other Deposits Total Deposits Short - term Loans Long - term Loans Total Loans (3+4) (6+7) , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,3 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obaveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti. Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Total deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards all domestic institutional sectors in domestic and foreign currency. Total loans represent claims of commercial banks of BH on all institutional sectors, in domestic and foreign currency. 154

155 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T19: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T19: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec Prenosivi depoziti Ostali depoziti ДЕПОЗИТИ Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti КРЕДИТИ Ukupni krediti Година Мјесец Преносиви депозити Остали депозити Укупни депозити Краткорочни кредити Дугорочни кредити Укупни кредити (3+4) (6+7) , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,3 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Укупни депозити представљају обавезе комерцијалних банака БиХ према свим домаћим институционалним секторима у домаћој и страној валути. Укупни кредити представљају потраживања комерцијалних банака БиХ од свих институционалних сектора, у домаћој и страној валути. 155

156 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T20: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - T20: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada opština Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih finansijskih institucija Depoziti nefinansijskih javnih preduzeća Depoziti nefinansijskih privatnih preduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno DEPOSITS OF DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Deposits of BH Institutions Entity Governments' Deposits Deposits of Cantonal Governments Deposits of Municipal Governments Deposits of Social Security Funds Deposits of other Financial Institutions Deposits of Non-financial Public Enterprises Deposits of Non-financial Private Enterprises Deposits of Non-profit Organisations Deposits of Households Other Deposits Total = ,2 393,7 348,6 169,8 124,3 156,0 697, ,2 139,6 853,3 10, , ,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 740, ,0 176, ,7 9, , ,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 781, ,9 161, ,8 44, , ,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852, ,0 173, ,4 14, , ,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 723, ,3 172, ,0 16, , ,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688, ,8 182, ,2 14, , ,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517, ,4 186, ,3 17, , ,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615, ,4 194, ,8 12, , ,0 412,1 261,4 176,9 61,4 171,5 470, ,4 247, ,7 13, , ,2 468,3 312,0 209,3 33,9 198,7 498, ,8 245, ,6 24, , ,9 520,2 399,6 255,6 58,1 190,1 523, ,6 251, ,4 18, , ,1 328,5 313,2 256,7 47,2 231,1 571, ,4 263, ,1 22, , ,6 408,5 344,9 259,4 51,6 206,8 594, ,1 270, ,1 24, , ,9 401,6 396,6 242,3 54,2 236,7 524, ,7 264, ,7 20, , ,0 521,0 417,2 242,8 51,7 286,4 607, ,1 263, ,9 19, , ,0 491,6 408,1 248,9 80,1 322,9 569, ,2 263, ,4 19, , ,9 520,2 399,6 255,6 58,1 190,1 523, ,6 251, ,4 18, , ,1 470,0 406,3 241,7 63,0 212,1 595, ,7 273, ,2 18, , ,8 459,8 414,5 266,9 70,8 222,3 546, ,3 274, ,3 18, , ,2 421,5 449,2 269,5 76,5 198,8 558, ,5 259, ,8 17, , ,7 444,6 458,1 277,8 72,2 225,4 637, ,2 257, ,3 24, , ,8 489,8 488,1 283,3 78,0 232,9 599, ,3 272, ,0 18, , ,8 486,1 525,0 273,5 78,6 206,1 586, ,6 274, ,3 18, , ,4 456,6 511,6 288,9 81,0 220,0 604, ,5 279, ,8 20, , ,7 636,6 534,8 295,1 97,8 283,3 557, ,0 288, ,8 19, , ,8 637,6 585,1 312,8 97,3 245,1 569, ,2 291, ,8 22, ,9 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prenos sredstava na prenosive depozite. Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Transferable deposits are available on demand without restrictions and charges, directly useable for payments to third parties, special savings accounts from which funds may be transferred to transferable deposits. 156

157 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T20: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T20: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih financijskih institucija Depoziti nefinancijskih javnih poduzeća Depoziti nefinancijskih privatnih poduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА Година Мјесец Депозити институција БиХ Депозити влада ентитета Депозити влада кантона Депозити влада општина Депозити фондова социјалне заштите Депозити осталих финансијских институција Депозити нефинансијских јавних предузећа Депозити нефинансијских приватних предузећа Депозити непрофитних организација Депозити домаћинства Остали депозити Укупно = ,2 393,7 348,6 169,8 124,3 156,0 697, ,2 139,6 853,3 10, , ,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 740, ,0 176, ,7 9, , ,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 781, ,9 161, ,8 44, , ,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852, ,0 173, ,4 14, , ,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 723, ,3 172, ,0 16, , ,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688, ,8 182, ,2 14, , ,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517, ,4 186, ,3 17, , ,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615, ,4 194, ,8 12, , ,0 412,1 261,4 176,9 61,4 171,5 470, ,4 247, ,7 13, , ,2 468,3 312,0 209,3 33,9 198,7 498, ,8 245, ,6 24, , ,9 520,2 399,6 255,6 58,1 190,1 523, ,6 251, ,4 18, , ,1 328,5 313,2 256,7 47,2 231,1 571, ,4 263, ,1 22, , ,6 408,5 344,9 259,4 51,6 206,8 594, ,1 270, ,1 24, , ,9 401,6 396,6 242,3 54,2 236,7 524, ,7 264, ,7 20, , ,0 521,0 417,2 242,8 51,7 286,4 607, ,1 263, ,9 19, , ,0 491,6 408,1 248,9 80,1 322,9 569, ,2 263, ,4 19, , ,9 520,2 399,6 255,6 58,1 190,1 523, ,6 251, ,4 18, , ,1 470,0 406,3 241,7 63,0 212,1 595, ,7 273, ,2 18, , ,8 459,8 414,5 266,9 70,8 222,3 546, ,3 274, ,3 18, , ,2 421,5 449,2 269,5 76,5 198,8 558, ,5 259, ,8 17, , ,7 444,6 458,1 277,8 72,2 225,4 637, ,2 257, ,3 24, , ,8 489,8 488,1 283,3 78,0 232,9 599, ,3 272, ,0 18, , ,8 486,1 525,0 273,5 78,6 206,1 586, ,6 274, ,3 18, , ,4 456,6 511,6 288,9 81,0 220,0 604, ,5 279, ,8 20, , ,7 636,6 534,8 295,1 97,8 283,3 557, ,0 288, ,8 19, , ,8 637,6 585,1 312,8 97,3 245,1 569, ,2 291, ,8 22, ,9 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se izravno uporabiti za plaćanja trećim osobama, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prijenos sredstava na prenosive depozite. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења, могу се директно употријебити за плаћања трећим лицима, посебни штедни рачуни с којих је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите. 157

158 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T21: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA T21: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih finansijskih institucija Depoziti nefinansijskih javnih preduzeća Depoziti nefinansijskih privatnih preduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi stanovništva Ostali depoziti Ukupno DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Deposits of BH Institutions Entity Governments' Deposits Deposits of Cantonal Governments Deposits of Municipal Governments Deposits of Social Security Funds Deposits of other Financial Institutions Deposits of Non-financial Public Enterprises Deposits of Non-financial Private Enterprises Deposits of Non-profit Organisations Deposits of Households Other Deposits Total = ,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50, ,9 15, , , ,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59, ,2 18, , , ,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78, ,0 8, , ,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100, ,0 14, , ,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91, ,4 19, , ,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 816,3 471,5 79, ,1 9, , ,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 778,9 537,8 87, ,9 23, , ,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,0 531,1 100, ,1 17, , ,1 266,0 36,8 36,0 32,0 674,0 669,6 529,3 115, ,3 16, , ,7 224,7 25,0 36,3 31,9 693,0 688,7 501,9 120, ,2 17, , ,4 226,3 26,4 22,3 34,7 771,4 695,9 474,2 123, ,7 17, , ,0 218,7 21,9 39,9 36,0 710,6 600,0 485,8 119, ,7 20, , ,6 219,3 21,1 36,6 42,5 726,7 583,6 491,4 119, ,4 22, , ,1 222,9 24,2 35,8 32,3 725,0 649,3 494,2 125, ,6 22, , ,1 224,0 22,5 35,6 37,0 736,6 597,5 492,9 120, ,7 23, , ,7 237,2 27,9 30,1 42,2 736,6 669,2 477,8 119, ,5 18, , ,4 226,3 26,4 22,3 34,7 771,4 695,9 474,2 123, ,7 17, , ,3 238,3 20,9 29,3 35,4 771,6 689,7 476,4 121, ,4 15, , ,8 239,4 19,7 30,3 36,3 779,9 743,9 472,3 123, ,2 17, , ,4 308,1 20,1 30,3 32,7 783,7 745,6 510,3 124, ,1 18, , ,1 307,1 20,2 34,1 35,2 782,9 692,8 503,4 122, ,4 19, , ,0 287,0 21,9 35,5 40,7 791,4 733,6 495,2 117, ,7 18, , ,1 267,2 22,4 37,5 40,6 808,0 743,3 495,6 116, ,2 19, , ,3 240,9 24,1 36,4 38,1 799,1 755,0 509,8 118, ,5 17, , ,2 266,2 26,0 38,0 25,3 813,8 755,9 506,5 117, ,1 16, , ,7 271,5 26,6 41,1 29,7 816,2 758,5 502,5 117, ,4 20, ,6 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo. Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Other deposits allow automatic withdrawals of funds but not payment to third parties, time and savings deposits, other deposits-other. 158

159 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T21: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T21: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih financijskih institucija Depoziti nefinancijskih javnih poduzeća Depoziti nefinancijskih privatnih poduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА Година Мјесец Депозити институција БиХ Депозити влада ентитета Депозити влада кантона Депозити влада општина Депозити фондова социјалне заштите Депозити осталих финансијских институција Депозити нефинансијских јавних предузећа Депозити нефинансијских приватних предузећа Депозити непрофитних организација Депозити домаћинства Остали депозити Укупно = ,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50, ,9 15, , , ,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59, ,2 18, , , ,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78, ,0 8, , ,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100, ,0 14, , ,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91, ,4 19, , ,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 816,3 471,5 79, ,1 9, , ,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 778,9 537,8 87, ,9 23, , ,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,0 531,1 100, ,1 17, , ,1 266,0 36,8 36,0 32,0 674,0 669,6 529,3 115, ,3 16, , ,7 224,7 25,0 36,3 31,9 693,0 688,7 501,9 120, ,2 17, , ,4 226,3 26,4 22,3 34,7 771,4 695,9 474,2 123, ,7 17, , ,0 218,7 21,9 39,9 36,0 710,6 600,0 485,8 119, ,7 20, , ,6 219,3 21,1 36,6 42,5 726,7 583,6 491,4 119, ,4 22, , ,1 222,9 24,2 35,8 32,3 725,0 649,3 494,2 125, ,6 22, , ,1 224,0 22,5 35,6 37,0 736,6 597,5 492,9 120, ,7 23, , ,7 237,2 27,9 30,1 42,2 736,6 669,2 477,8 119, ,5 18, , ,4 226,3 26,4 22,3 34,7 771,4 695,9 474,2 123, ,7 17, , ,3 238,3 20,9 29,3 35,4 771,6 689,7 476,4 121, ,4 15, , ,8 239,4 19,7 30,3 36,3 779,9 743,9 472,3 123, ,2 17, , ,4 308,1 20,1 30,3 32,7 783,7 745,6 510,3 124, ,1 18, , ,1 307,1 20,2 34,1 35,2 782,9 692,8 503,4 122, ,4 19, , ,0 287,0 21,9 35,5 40,7 791,4 733,6 495,2 117, ,7 18, , ,1 267,2 22,4 37,5 40,6 808,0 743,3 495,6 116, ,2 19, , ,3 240,9 24,1 36,4 38,1 799,1 755,0 509,8 118, ,5 17, , ,2 266,2 26,0 38,0 25,3 813,8 755,9 506,5 117, ,1 16, , ,7 271,5 26,6 41,1 29,7 816,2 758,5 502,5 117, ,4 20, ,6 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало. 159

160 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T22: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA T22: Structure of Short-terms Loans of Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama opština Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim finansijskim institucijama Krediti nefinansijskim javnim preduzećima Krediti nefinansijskim privatnim preduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Loans to BH Institutions Loans to Entity Governments Loans to Cantonal Governments Loans to Municipal Governments Loans to Social Security Funds Loans to other Financial Institutions Loans to Non-financial Public Enterprises Loans to Non-financial Private Enterprises Loans to Non-profit Organizations Loans to Households Other Loans Total 14 = ,1 6,2 2,2 1,4 0,1 30,1 77, ,4 11,8 466,6 7, , ,0 6,3 2,3 0,3 0,0 53,5 73, ,0 17,0 564,5 4, , ,0 6,0 2,3 10,4 0,1 69,8 76, ,8 32,8 645,7 4, , ,2 8,7 2,2 31,7 33,5 33,4 80, ,8 10,6 716,4 12, , ,1 6,1 2,3 21,9 40,6 28,1 69, ,0 13,5 801,9 7, , ,0 11,9 1,4 21,5 26,0 37,4 70, ,2 5,9 858,4 4, , ,0 2,6 0,7 22,2 9,9 41,1 73, ,4 6,7 919,5 6, , ,0 12,9 0,6 40,1 35,3 28,5 89, ,2 5,5 942,2 12, , ,0 26,7 4,0 45,3 26,0 27,4 90, ,7 4,9 936,4 19, , ,0 72,0 4,8 22,0 39,4 28,3 86, ,8 4,2 937,0 26, , ,0 48,0 1,6 19,8 8,5 27,2 90, ,0 7,2 904,9 14, , ,0 45,9 17,1 18,4 8,7 31,4 76, ,8 9,6 909,2 18, , ,0 53,9 13,9 17,4 60,3 20,9 77, ,3 9,2 905,7 17, , ,0 47,4 14,0 20,4 60,4 21,8 92, ,9 8,9 897,5 15, , ,0 46,9 8,2 20,4 60,5 21,5 91, ,8 8,5 910,6 15, , ,0 52,1 3,8 20,2 60,0 22,0 93, ,9 7,9 904,7 14, , ,0 48,0 1,6 19,8 8,5 27,2 90, ,0 7,2 904,9 14, , ,0 53,5 4,3 20,0 50,8 22,2 90, ,7 7,0 891,4 14, , ,0 63,1 7,4 20,8 61,1 23,5 72, ,0 7,8 887,8 15, , ,0 52,6 8,3 21,0 52,0 32,3 80, ,1 7,6 886,2 15, , ,0 49,1 8,0 21,4 35,1 34,9 79, ,2 7,3 883,1 16, , ,0 49,8 7,1 18,4 22,4 37,3 76, ,0 6,6 893,9 15, , ,0 48,6 10,1 17,2 21,6 37,5 74, ,6 7,5 885,7 16, , ,0 46,7 8,8 15,6 34,2 38,6 80, ,5 8,8 891,7 16, , ,0 47,1 5,8 14,9 11,2 37,4 78, ,5 8,5 894,5 16, , ,0 45,6 4,7 14,6 10,0 37,1 82, ,2 10,4 898,3 16, ,2 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula do novembra 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Od aprila došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: Loans to domestic institutional sectors represent claims of commercial banks on all institutional sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko Branch (from July 2001 until November 2002), loans with NBRS (until December 1998) and NBBH (until November 2002). By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and longterm) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount because source data do no provide maturity structure of claims for governments and funds. Short terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic and foreign currency. Claims on BH Institutions have been reclassified since April

161 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T22: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T22: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama općina Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim financijskim institucijama Krediti nefinancijskim javnim poduzećima Krediti nefinancijskim privatnim poduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА Година Мјесец Кредити институцијама БиХ Кредити владама ентитета Кредити владама кантона Кредити владама општина Кредити фондовима социјалне заштите Кредити осталим финансијским институцијама Кредити нефинансијским јавним предузећима Кредити нефинансијским приватним предузећима Кредити непрофитним организацијама Кредити становништву Остали кредити Укупно 14 = ,1 6,2 2,2 1,4 0,1 30,1 77, ,4 11,8 466,6 7, , ,0 6,3 2,3 0,3 0,0 53,5 73, ,0 17,0 564,5 4, , ,0 6,0 2,3 10,4 0,1 69,8 76, ,8 32,8 645,7 4, , ,2 8,7 2,2 31,7 33,5 33,4 80, ,8 10,6 716,4 12, , ,1 6,1 2,3 21,9 40,6 28,1 69, ,0 13,5 801,9 7, , ,0 11,9 1,4 21,5 26,0 37,4 70, ,2 5,9 858,4 4, , ,0 2,6 0,7 22,2 9,9 41,1 73, ,4 6,7 919,5 6, , ,0 12,9 0,6 40,1 35,3 28,5 89, ,2 5,5 942,2 12, , ,0 26,7 4,0 45,3 26,0 27,4 90, ,7 4,9 936,4 19, , ,0 72,0 4,8 22,0 39,4 28,3 86, ,8 4,2 937,0 26, , ,0 48,0 1,6 19,8 8,5 27,2 90, ,0 7,2 904,9 14, , ,0 45,9 17,1 18,4 8,7 31,4 76, ,8 9,6 909,2 18, , ,0 53,9 13,9 17,4 60,3 20,9 77, ,3 9,2 905,7 17, , ,0 47,4 14,0 20,4 60,4 21,8 92, ,9 8,9 897,5 15, , ,0 46,9 8,2 20,4 60,5 21,5 91, ,8 8,5 910,6 15, , ,0 52,1 3,8 20,2 60,0 22,0 93, ,9 7,9 904,7 14, , ,0 48,0 1,6 19,8 8,5 27,2 90, ,0 7,2 904,9 14, , ,0 53,5 4,3 20,0 50,8 22,2 90, ,7 7,0 891,4 14, , ,0 63,1 7,4 20,8 61,1 23,5 72, ,0 7,8 887,8 15, , ,0 52,6 8,3 21,0 52,0 32,3 80, ,1 7,6 886,2 15, , ,0 49,1 8,0 21,4 35,1 34,9 79, ,2 7,3 883,1 16, , ,0 49,8 7,1 18,4 22,4 37,3 76, ,0 6,6 893,9 15, , ,0 48,6 10,1 17,2 21,6 37,5 74, ,6 7,5 885,7 16, , ,0 46,7 8,8 15,6 34,2 38,6 80, ,5 8,8 891,7 16, , ,0 47,1 5,8 14,9 11,2 37,4 78, ,5 8,5 894,5 16, , ,0 45,6 4,7 14,6 10,0 37,1 82, ,2 10,4 898,3 16, ,2 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Podružnica Brčko (od srpnja do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Do ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja poslovnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Od travnja došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања комерцијалних банака од свих институционалних сектора. Кредити на нивоу Босне и Херцеговине укључују кредите пласиране преко комерцијалних банака које покрива Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка Републике Српске, Филијала Брчко (од јула до новембра 2002), кредите који су се водили код НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) су приказана у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Краткорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора до једне године, у домаћој и страној валути. Од априла дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ. 161

162 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T23: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA T23: Structure of Long-terms Loans of Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama opština Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim finansijskim institucijama Krediti nefinansijskim javnim preduzećima Krediti nefinansijskim privatnim preduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Loans to BH Institutions Loans to Entity Governments Loans to Cantonal Governments Loans to Municipal Governments Loans to Social Security Funds Loans to other Financial Institutions Loans to Non-financial Public Enterprises Loans to Non-financial Private Enterprises Loans to Non-profit Organizations Loans to Households Other Loans Total = ,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 167, ,7 10, ,0 1, , ,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 195, ,2 18, ,4 0, , ,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 177, ,2 19, ,1 0, , ,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 185, ,9 17, ,8 0, , ,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 270, ,5 17, ,3 9, , ,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 285, ,7 12, ,4 7, , ,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 313, ,8 16, ,2 7, , ,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 361, ,0 15, ,0 2, , ,0 465,2 161,2 295,2 77,1 20,0 351, ,6 9, ,7 2, , ,0 418,3 225,5 281,7 99,0 31,8 310, ,4 12, ,2 2, , ,0 295,5 231,5 262,0 95,7 25,2 281, ,0 11, ,4 0, , ,0 351,2 199,2 277,0 106,2 30,9 298, ,4 11, ,3 0, , ,0 344,1 194,9 273,3 103,9 30,9 296, ,8 11, ,5 0, , ,0 325,0 229,1 272,0 104,6 30,0 293, ,5 11, ,6 0, , ,0 315,8 229,3 268,2 102,0 29,5 289, ,1 11, ,0 1, , ,0 309,3 235,4 264,9 99,5 28,0 287, ,4 12, ,3 0, , ,0 295,5 231,5 262,0 95,7 25,2 281, ,3 11, ,4 0, , ,0 288,6 226,2 259,0 101,1 23,9 278, ,3 11, ,5 0, , ,0 282,6 222,2 254,6 100,3 24,6 301, ,9 10, ,5 0, , ,0 324,5 216,5 250,5 95,7 31,1 295, ,6 9, ,7 0, , ,0 318,0 211,9 255,1 106,4 26,5 296, ,2 10, ,1 0, , ,0 311,5 208,6 260,9 101,4 30,3 292, ,3 10, ,1 0, , ,0 353,0 204,2 266,3 97,9 39,8 296, ,6 12, ,7 0, , ,0 343,0 199,2 273,9 98,0 40,2 303, ,5 12, ,3 0, , ,0 327,5 195,2 274,4 90,8 41,1 303, ,5 12, ,5 0, , ,0 343,3 190,2 277,6 87,9 42,1 300, ,3 12, ,7 0, ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Do ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long term) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount, because source data do not provide maturity structure of claims for governments and funds. Long terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors over one year in domestic and foreign currency. 162

163 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T23: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T23: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama općina Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim financijskim institucijama Krediti nefinancijskim javnim poduzećima Krediti nefinancijskim privatnim poduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА Година Мјесец Кредити институцијама БиХ Кредити владама ентитета Кредити владама кантона Кредити владама општина Кредити фондовима социјалне заштите Кредити осталим финансијским институцијама Кредити нефинансијским јавним предузећима Кредити нефинансијским приватним предузећима Кредити непрофитним организацијама Кредити становништву Остали кредити Укупно 14 = ,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 167, ,7 10, ,0 1, , ,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 195, ,2 18, ,4 0, , ,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 177, ,2 19, ,1 0, , ,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 185, ,9 17, ,8 0, , ,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 270, ,5 17, ,3 9, , ,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 285, ,7 12, ,4 7, , ,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 313, ,8 16, ,2 7, , ,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 361, ,0 15, ,0 2, , ,0 465,2 161,2 295,2 77,1 20,0 351, ,6 9, ,7 2, , ,0 418,3 225,5 281,7 99,0 31,8 310, ,4 12, ,2 2, , ,0 295,5 231,5 262,0 95,7 25,2 281, ,0 11, ,4 0, , ,0 351,2 199,2 277,0 106,2 30,9 298, ,4 11, ,3 0, , ,0 344,1 194,9 273,3 103,9 30,9 296, ,8 11, ,5 0, , ,0 325,0 229,1 272,0 104,6 30,0 293, ,5 11, ,6 0, , ,0 315,8 229,3 268,2 102,0 29,5 289, ,1 11, ,0 1, , ,0 309,3 235,4 264,9 99,5 28,0 287, ,4 12, ,3 0, , ,0 295,5 231,5 262,0 95,7 25,2 281, ,3 11, ,4 0, , ,0 288,6 226,2 259,0 101,1 23,9 278, ,3 11, ,5 0, , ,0 282,6 222,2 254,6 100,3 24,6 301, ,9 10, ,5 0, , ,0 324,5 216,5 250,5 95,7 31,1 295, ,6 9, ,7 0, , ,0 318,0 211,9 255,1 106,4 26,5 296, ,2 10, ,1 0, , ,0 311,5 208,6 260,9 101,4 30,3 292, ,3 10, ,1 0, , ,0 353,0 204,2 266,3 97,9 39,8 296, ,6 12, ,7 0, , ,0 343,0 199,2 273,9 98,0 40,2 303, ,5 12, ,3 0, , ,0 327,5 195,2 274,4 90,8 41,1 303, ,5 12, ,5 0, , ,0 343,3 190,2 277,6 87,9 42,1 300, ,3 12, ,7 0, ,1 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Do godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: До године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Дугорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути. 163

164 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T24: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - T24: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, KM million - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec KM EUR Ostala strana valuta Ukupno u KM KM EUR DEPOSITS LOANS Year Month Other Foreign KM EUR Currency Total in KM KM EUR = Ostala strana valuta Other Foreign Currency Ukupno u KM Total in KM 10 = , ,8 560, , ,6 426,9 193, , , ,2 578, , ,4 460,0 389, , , ,9 569, , ,0 613,4 460, , , ,7 503, , ,6 667,2 400, , , ,4 539, , ,9 258,9 386, , , ,8 593, , ,9 289,1 29, , , ,0 605, , ,0 227,4 25, , , ,0 589, , ,1 246,0 10, , , ,5 616, , ,1 218,6 8, , , ,0 670, , ,8 217,5 6, , , ,1 686, , ,4 205,6 5, , , ,3 661, , ,7 212,1 5, , , ,6 663, , ,1 209,6 5, , , ,2 659, , ,9 203,7 4, , , ,7 667, , ,3 202,9 5, , , ,6 692, , ,0 208,5 5, , , ,1 686, , ,4 205,6 5, , , ,1 696, , ,8 201,9 5, , , ,2 702, , ,9 200,5 5, , , ,6 710, , ,1 197,8 4, , , ,2 709, , ,4 200,6 5, , , ,5 725, , ,9 175,1 4, , , ,1 701, , ,5 176,0 4, , , ,9 702, , ,0 172,9 4, , , ,6 692, , ,6 151,2 4, , , ,9 701, , ,0 147,8 4, ,3 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 228 Napomena: Od septembra promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u BiH iz maja prema kojoj svi krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za EUR), treba da budu klasifikovani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). Do septembra nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS-u za ovaj period uključen u kolonu Ukupno. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 228 Note: From September 2004 change in the currency structure of loans is result of implementation of recommendations of IMF Mission for monetary and financial statistics in BH from May 2004, according to which all loans in KM which include currency clause (indexed to euro), should be classified as loans in KM (domestic currency). By September 1999, the data on the currency structure of deposits and loans in Republika Srpska were not available, so the total amount of deposits and loans in RS for this period is included in the column Total. 164

165 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T24: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T24: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec KM EUR Ostala strana valuta Ukupno u KM KM EUR ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ Година Мјесец Остала страна KM EUR валута Укупно у KМ KM EUR = Ostala strana valuta Остала страна валута Ukupno u KM Укупно у KМ 10 = , ,8 560, , ,6 426,9 193, , , ,2 578, , ,4 460,0 389, , , ,9 569, , ,0 613,4 460, , , ,7 503, , ,6 667,2 400, , , ,4 539, , ,9 258,9 386, , , ,8 593, , ,9 289,1 29, , , ,0 605, , ,0 227,4 25, , , ,0 589, , ,1 246,0 10, , , ,5 616, , ,1 218,6 8, , , ,0 670, , ,8 217,5 6, , , ,1 686, , ,4 205,6 5, , , ,3 661, , ,7 212,1 5, , , ,6 663, , ,1 209,6 5, , , ,2 659, , ,9 203,7 4, , , ,7 667, , ,3 202,9 5, , , ,6 692, , ,0 208,5 5, , , ,1 686, , ,4 205,6 5, , , ,1 696, , ,8 201,9 5, , , ,2 702, , ,9 200,5 5, , , ,6 710, , ,1 197,8 4, , , ,2 709, , ,4 200,6 5, , , ,5 725, , ,9 175,1 4, , , ,1 701, , ,5 176,0 4, , , ,9 702, , ,0 172,9 4, , , ,6 692, , ,6 151,2 4, , , ,9 701, , ,0 147,8 4, ,3 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 229 Napomena: Od rujna promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH iz svibnja prema kojoj svi krediti plasirani u KM, a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za EUR), trebaju biti klasificirani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). Do rujna nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS-u za ovo razdoblje uključen u kolonu Ukupno. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 229 Напомена: Од септембра промјена валутне структуре кредита резултат је примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из маја према којој сви кредити пласирани у KМ а који садрже валутну клаузулу (везани за EUR), треба да буду класификовани као кредити у KМ (у домаћој валути). Дo септембра нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита i кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС-у за овај период укључен у колону Укупно. 165

166 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Т25: Kupovina i prodaja konvertibilne marke - u hiljadama KM - T25: Purchase and Sale of Convertible Mark - KM thousand - Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda Year Month Sale Purchase Balance Cumulative Balance (3-4)

167 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Т25: Kupovina i prodaja konvertibilne marke - u tisućama KM - T25: Куповина и продаја конвертибилне марке - у хиљадама KМ - Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda Година Мјесец Продаја Куповина Салдо Кумулатив салда (3-4)

168 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Т26: Prosječne obavezne rezerve - u hiljadama KM - T26: Average Reserve Requirements - KM thousand - Godina Year Mjesec Month Osnovica za obračun obavezne rezerve* Base for Required Reserve Calculation* Prosječne obavezne rezerve Average Reserve Requirement Prosječan saldo računa obaveznih rezervi kod CBBiH Average Balance on the Required Reserve Accounts with the CBBH Razlika Balance = Napomena: Od 1. jula godine stopa obavezne rezerve koju primjenjuje CBBiH na osnovicu za obračun obavezne rezerve iznosi 10%. Od 1. jula godine CBBiH primjenjuje nove stope za obračun naknade na sredstva na računu rezervi banaka: Centralna banka BiH na računu rezervi komercijalne banke u obračunskom periodu ne obračunava naknadu na iznos sredstava obavezne rezerve, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve obračunava naknadu po stopi koja je jednaka 50% stope koju primjenjuje Evropska centralna banka na depozite komercijalnih banaka (Deposit Facility Rate). Od 1. maja godine Centralna banka obračunava naknadu banci na iznos sredstava te banke na računu rezervi kod Centralne banke u obračunskom periodu, kako slijedi: - na iznos obavezne rezerve prosjek EONIA-e koji je u istom periodu zabilježen na tržištu umanjen za 10 baznih poena, ili minumum nula, - na iznos sredstava iznad obavezne rezerve nulta stopa naknade. Nulta stopa naknade na obaveznu rezervu primjenjuje se u slučaju da je prosječna EONIA umanjena za 10 baznih poena imala negativnu vrijednost. Od 1. septembra stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula. Od 1. avgusta godine stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope. Od 1. februara g stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa 14% na 10%, dok je stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromjenjena. Od 1. jula 2010.godine stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promjenjena i obračunava se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka na overnight depozite,dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne rezerve ostala nepromjenjena. Od 1. maja god. stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. Od 1. aprila god. stopa naknade se utvrđuje:- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0.50%,- na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana. Od 1. januara g stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine. Od 11. oktobra god. stopa obavezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. januara god. stopa obavezne rezerve je povećana sa 15% na 18%. *Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i drugim valutama izraženi u KM. Note: From 1 July 2016, the required reserves rate applied by the CBBH to the base for calculation of required reserves is 10%. From 1 July 2016, the CBBH applies the new rates for the calculation of fees to the funds in the banks reserves accounts : in the accounting period, the Central Bank does not charge a fee on the amount of required reserves in commercial banks reserves accounts, and on the amount of excess reserves, the CBBH charges the fee at the rate equal to 50% of the rate applied to commercial banks deposits (deposit facility rate) by the European Central Bank. From 01 May 2015, the Central Bank has calculated the compensation for a bank on the amount of the bank s funds in the reserve account with the Central Bank in the calculation period, as it follows: - on the reserve requirement amount the average of EONIA recorded in the same period on the market reduced by 10 basis points, or minimum zero, - on the amount of the funds exceeding the reserve requirement zero rate of compensation. The zero rate of compensation on the reserve requirement is applied in case the average EONIA decreased by 10 basis points has a negative value. From 1 September 2014, the remuneration rate has been calculated on the basis of the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount of required reserve or minimum 0, while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount of excess reserves or minimum 0. From August 1st the remuneration rate is calculated by the weighted average interest rate which were earned by the Central Bank on deposits invested up to a month in the same period; 70% of this rate is calculated on the amount of required reserves while 90% of the same rate is calculated on the amount of excess reserves From February 1st, 2011 the required reserves rate on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity up to one year was declined from 14% to 10%,while the required reserves rate on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity over one year is not changed. From July 1st, 2010 remuneration rate on the amount of required reserves is changed and calculated as an average of interest rates, which were earned by the Central bank on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of excess reserves is not changed. From May 1st, 2009 the required reserves rate is 7% on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity over one year. From April 1st, 2009 remuneration rate is calculated as:- On the amount of required reserves is 0,5%,- On the amount of excess reserves on the rate calculated as an average of interest rates, which were earned by the Central bank on deposits invested up to u month. From January 1st, 2009 the required reserves rate is 14% on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity up to one year and 10% on deposits and borrowed assets with contracted term of maturity over one year. From October 11th, 2008 required reserves rate was declined from 18% to 14%. From January 1st, 2008 required reserves rate was increased from 15% to 18%. *The base for calculation of required reserves includes deposits and borrowed funds in domestic and other currency expressed in KM. 168

169 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Т26: Prosječne obvezne rezerve - u tisućama KM - T26: Просјечне обавезне резерве - у хиљадама KМ - Godina Година Mjesec Мјесец Osnovica za obračun obvezne rezerve* Основица за обрачун обавезне резерве* Prosječne obvezne rezerve Просјечне обавезне резерве Prosječan saldo računa obveznih rezerva kod CBBiH Просјечан салдо рачуна обавезних резерви код ЦББиХ Razlika Разлика = Napomena: Od 1.srpnja godine stopa obvezne rezerve koju primjenjuje CBBiH na osnovicu za obračun obvezne rezerve iznosi 10%. Od 1. srpnja godine CBBiH primjenjuje nove stope za obračun naknade na sredstva na računu rezervi banaka: Centralna banka BiH na računu rezervi komercijalne banke u obračunskom periodu ne obračunava naknadu na iznos sredstava obvezne rezerve, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve obračunava naknadu po stopi koja je jednaka 50% stope koju primjenjuje Europska centralna banka na depozite komercijalnih banaka (Deposit Facility Rate). Od 1. svibnja 2015.godine Centralna banka obračunava naknadu banci na iznos sredstava te banke na računu rezervi kod Centralne banke u obračunskom razdoblju, kako slijedi: - na iznos obvezne rezerve prosjek EONIA-e koji je u istom razdoblju zabilježen na tržištu umanjen za 10 baznih bodova, ili minumum nula, - na iznos sredstava iznad obvezne rezerve nulta stopa naknade. Nulta stopa naknade na obveznu rezervu primjenjuje se u slučaju da je prosječna EONIA umanjena za 10 baznih bodova imala negativnu vrijednost. Od 1. rujna stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula. Od 1. kolovoza godine stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope. Od 1. veljače godine stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa 14% na 10%, dok je stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromjenjena. Od 1. srpnja 2010.godine stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promjenjena i obračunava se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na overnight depozite,dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obvezne rezerve ostala nepromjenjena. Od 1.svibnja god. stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. Od 1. travnja god. stopa naknade se utvrđuje:- na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5%,- na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stoji koja se utvrđuje na osnovu prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite uložene do mjesec dana. Od 1. siječnja god. stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena sredstva sa ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine. Od 11. listopada god. stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. siječnja god. stopa obvezne rezerve je povećana sa 15% na 18%. *U osnovicu za obračun obvezne rezerve ulaze depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i stranoj valuti izraženi u KM. Напомена: Од 1.јула године стопа обавезне резерве коју примјењује ЦББиХ на основицу за обрачун обавезне резерве износи 10%. Од 1. јула године ЦББиХ примјењује нове стопе за обрачун накнаде на средства на рачуну резерви банака: Централна банка БиХ на рачуну резерви комерцијалне банке у обрачунском периоду не обрачунава накнаду на износ средстава обавезне резерве, а на износ средстава изнад обавезне резерве обрачунава накнаду по стопи која је једнака 50% стопе коју примјењује Европска централна банка на депозите комерцијалних банака (Deposit Facility Rate). Од 1. маја 2015 године Централна банка обрачунава накнаду банци на износ средстава те банке на рачуну резерви код Централне банке у обрачунском периоду, како слиједи: - на износ обавезне резерве просјек EONIA-е који је у истом периоду забиљежен на тржишту умањен за 10 базних поена, или минумум нула, - на износ средстава изнад обавезне резерве нулта стопа накнаде. Нулта стопа накнаде на обавезну резерву примјењује се у случају да је просјечна EONIA умањена за 10 базних поена имала негативну вриједност. Од 1. септемба стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70% или минимум нула, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе или минимум нула. Од 1. августа године стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70%, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе. Од 1. фебруара године стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства са уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са 14% на 10%, док је стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства са уговореним роком доспијећа преко једне године остала непромјењена. Од 1. јула год. стопа накнаде на износ обавезне резерве је промјењена и обрачунава се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централана банка на депозите, док је стопа накнаде на износ средстава изнад обавезне резерве остала непромјењена. Од 1. маја год. стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства са уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%. Од 1. априла год. стопа накнаде се утврђује:- на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5%- на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оставрила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана. Од 1. јануара год. стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства са уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства са уговореним роком доспијећа преко једне године. Од 11. октобра год. стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%. Од 1.јануара год. стопа обавезне резерве је повећана са 15% на 18%. * У основицу за обрачун обавезне резерве улазе депозити и позајмљена средства у домаћој и страној валути изражени у KМ. 169

170 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T27: Obavezne rezerve po obračunskim periodima - u hiljadama KM - Osnovica za obračun obavezne rezerve* Mjesec Obračunski period u KM u ostalim valutama Ukupno Base for Calculation of Reserve Requirement* Prosječna obavezna rezerva Prosječna salda na računu obaveznih rezervi T27: Required Reserves by Maintenance Periods - KM thousand - Razlika Obračunata naknada Kaznena kamata Month Maintenance Period in KM In other Currencies Total Average Required Reserves Average Required Reserve Account Balances Balance Calculated Remuneration Penalties =(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) ,8 0, ,5 0, ,7 0, ,4 0, ,4 0, ,2 0, ,5 0, ,8 0, ,1 0, ,1 0, ,8 0, ,7 0, ,2 0, ,8 0, ,4 0, ,5 0, ,1 0, ,1 0, ,6 0, ,6 0, ,9 0, ,6 0, ,8 0, ,8 0, ,7 0, ,6 0, ,5 0, ,4 0, ,0 0, ,4 0, ,0 0, ,1 0, ,7 0, ,5 0, ,9 0, ,5 0, ,8 0, ,3 0, ,9 0, ,9 0, ,0 0, ,9 0, ,8 0, ,7 0, ,4 0,0 170 Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T26. Note: See the note for table T26

171 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T27: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima - u tisućama KM - Osnovica za obračun obvezne rezerve* Mjesec Obračunsko razdoblje u KM u ostalim valutama Ukupno Основица за обрачун обавезне резерве* Prosječna obvezna rezerva Просјечна обавезна резерва T27: Обавезне резерве по обрачунским периодима - у хиљадама KМ - Prosječna salda na računu obveznih rezerva Просјечна салда на рачуну обавезних резерви Razlika Obračunata naknada Kaznena kamata Обрачунски У осталим Обрачуната Казнена Мјесец период у KМ валутама Укупно Разлика накнада камата =(3+4) 6=(5*OR) 7 8=(7-6) ,8 0, ,5 0, ,7 0, ,4 0, ,4 0, ,2 0, ,5 0, ,8 0, ,1 0, ,1 0, ,8 0, ,7 0, ,2 0, ,8 0, ,4 0, ,5 0, ,1 0, ,1 0, ,6 0, ,6 0, ,9 0, ,6 0, ,8 0, ,8 0, ,7 0, ,6 0, ,5 0, ,4 0, ,0 0, ,4 0, ,0 0, ,1 0, ,7 0, ,5 0, ,9 0, ,5 0, ,8 0, ,3 0, ,9 0, ,9 0, ,0 0, ,9 0, ,8 0, ,7 0, ,4 0,0 Napomena: Vidi napomenu uz tablicu T26. Напомена: Види напомену уз табелу Т

172 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T28: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH T28: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges Vlasnički vrijednosni papiri Banjalučka berza Dužnički vrijednosni papiri Ukupno vrijednosni papiri Vlasnički vrijednosni papiri Sarajevska berza Dužnički vrijednosni papiri Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM) Ukupno vrijednosni papiri Equity Securities Banja Luka Stock Exchange Debt Securities Total Securities Equity Securities Sarajevo Stock Exchange Debt Securities Year Мonth Turnover (in KM) Turnover (in KM) Total Securities (3+4) 6 7 8(6+7) Izvor: Berze u Sarajevu i Banjoj Luci Source: Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges 172

173 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T28: Promet vrijednosnica na burzama BiH T28: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ Vlasničke vrijednosnice Banjalučka burza Dužničke vrijednosnice Ukupno vrijednosnice Vlasničke vrijednosnice Sarajevska burza Dužničke vrijednosnice Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM) Ukupno vrijednosnice Власничке хартије од вриједности Бањалучка бeрза Дужничке хартије од вриједности Укупно хартије од вриједности Власничке хартије од вриједности Сарајевска бeрза Дужничке хартије од вриједности Година Мјесец Промет (у КМ) Промет (у КМ) Укупно хартије од вриједности (3+4) 6 7 8(6+7) Izvor: Burze u Sarajevu i Banjoj Luci Извор: Берзе у Сарајеву и Бањој Луци 173

174 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T29: Transakcije u platnom prometu - u milionima KM - T29: Payments System Transactions - KM million - RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO Godina Mjesec br. transakcija iznos br. transakcija iznos br. transakcija iznos RTGS GYRO CLEARING TOTAL Year Month No of Transactions Amount No of Transactions Amount No of Transactions Amount =3+5 8=

175 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T29: Transakcije u platnom prometu - u milijunima KM - T29: Трансакције у платном промету - у милионима KМ - RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO Godina Mjesec br. transakcija iznos br. transakcija iznos br. transakcija iznos RTGS ЖИРОКЛИРИНГ УКУПНО Година Мјесец бр. трансакција износ бр. трансакција износ бр. трансакција износ =3+5 8=

176 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T30: Platni bilans: Zbirna tabela - u milionima KM - Period Roba Usluge Period Goods Services TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN Tekući račun Primarni dohodak Sekundarni dohodak CURRENT AND CAPITAL ACCOUNTS Current Account Primary Income Secondary Income Kapitalni račun Capital Account T30: Balance of Payments: Summary Table - KM million - Ukupno Total FINANSIJSKI RAČUN FINANCIAL ACCOUNT NETO GREŠKE I PROPUSTI NET ERRORS AND OMISSIONS Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). The data for 2014 and 2015 are revised according to CBBH revision policy. Revised data are disseminated together with data for Also, some data as of 2012 are slightly revised according to the IMF instruction. 176

177 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T30: Platna bilanca: Zbrojna tablica - u milijunima KM - Razdoblje Roba Usluge Период Роба Услуге TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN Tekući račun Primarni dohodak Sekundarni dohodak ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН Текући рачун Примарни доходак Секундарни доходак Kapitalni račun Капитални рачун Ukupno Укупно T30: Платни биланс: Збирна табела - у милионима KМ - FINANCIJSKI RAČUN ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН NETO POGREŠKE I PROPUSTI НЕТО ГРЕШКЕ И ПРОПУСТИ Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Подаци за и 2015.г. ревидирани су у складу са политиком ревизије података и објављују се са подацима за годину. Такође, од године урађене су и мање методолошке ревизије података у складу са инструкцијама ММФ-а 177

178 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T31: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun - u milionima KM - TEKUĆI RAČUN Ukupno Roba Usluge Primarni dohodak T31: Balance of Payments: Current and Capital Accounts - KM million - Sekundarni dohodak KAPITALNI RAČUN Period Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo CURRENT ACCOUNT CAPITAL ACCOUNT Total Secondary Goods Services Primary Income Income Period Credit Debit Balance Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Balance Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). The data for 2014 and 2015 are revised according to CBBH revision policy. Revised data are disseminated together with data for Also, some data as of 2012 are slightly revised according to the IMF instruction. 178

179 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T31: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun - u milijunima KM - TEKUĆI RAČUN Ukupno Roba Usluge Primarni dohodak T31: Платни биланс: Текући и капитални рачун - у милионима KМ - Sekundarni dohodak KAPITALNI RAČUN Razdoblje Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo ТЕКУЋИ РАЧУН КАПИТАЛНИ РАЧУН Укупно Секундарни Роба Услуге Примарни доходак доходак Период Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Салдо Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Подаци за и 2015.г. ревидирани су у складу са политиком ревизије података и објављују се са подацима за годину. Такође, од године урађене су и мање методолошке ревизије података у складу са инструкцијама ММФ-а. 179

180 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T32: Platni bilans: Roba i usluge - u milionima KM - ROBA USLUGE T32: Balance of Payments: Goods and Services - KM million - Izvoz f.o.b. Uvoz f.o.b. Saldo Roba za procesuiranje u BiH Roba za procesuiranje u inostanstvu Prevoz Putovanja Građevinski radovi Telekomunikacioni, kompjuterski i informacioni sistemi Ostalo Ukupno Period Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje GOODS SERVICES Exports f.o.b. Imports f.o.b. Balance Goods for Processing in BH Goods for Processing Abroad Transportation Travel Construction Telecommunications, Computer, and Information Systems Other Total Period Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). The data for 2014 and 2015 are revised according to CBBH revision policy. Revised data are disseminated together with data for Also, some data as of 2012 are slightly revised according to the IMF instruction. 180

181 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T32: Platna bilanca: Roba i usluge - u milijunima KM - ROBA USLUGE T32: Платни биланс: Роба и услуге - у милионима KМ - Izvoz f.o.b. Uvoz f.o.b. Saldo Roba za procesuiranje u BiH Roba za procesuiranje u inozemstvu Prijevoz Putovanja Građevinski radovi Telekomunikacioni, kompjuterski i informacijski sustavi Ostalo Ukupno Razdoblje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Извоз f.о.b. РОБА Увоз f.о.b. Салдо Роба за процесуирање у БиХ Роба за процесуирање у иностанству Превоз УСЛУГЕ Путовања Грађевински радови Телекомуникациони, компјутерски и информациони системи Остало Укупно Period Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Подаци за и 2015.г. ревидирани су у складу са политиком ревизије података и објављују се са подацима за годину. Такође, од године урађене су и мање методолошке ревизије података у складу са инструкцијама ММФ-а. 181

182 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T33: Platni bilans: Finansijski račun - u milionima KM - T33: Balance of Payments: Financial Account - KM million - Period Period Direktne investicije Direct Investment Portfolio investicije Portfolio Investment FINANSIJSKI RAČUN FINANCIAL ACCOUNT Ostale investicije Rezervna aktiva Ukupno Other Investment Reserve Assets Total Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). The data for 2014 and 2015 are revised according to CBBH revision policy. Revised data are disseminated together with data for Also, some data as of 2012 are slightly revised according to the IMF instruction. 182

183 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T33: Platna bilanca: Financijski račun - u milijunima KM - T33: Платни биланс: Финансијски рачун - у милионима KМ - Razdoblje Период Izravna ulaganja Директне инвестиције Portfeljna ulaganja FINANCIJSKI RAČUN ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН Портфељ инвестиције Ostala ulaganja Rezervna aktiva Ukupno Oстале инвестиције Резервна актива Укупно Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Подаци за и 2015.г. ревидирани су у складу са политиком ревизије података и објављују се са подацима за годину. Такође, од године урађене су и мање методолошке ревизије података у складу са инструкцијама ММФ-а. 183

184 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T34: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva - u milionima KM - Aktiva OSTALE INVESTICIJE Pasiva T34: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets - KM million - REZERVNA AKTIVA Period Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala finansijska aktiva Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala finansijska pasiva Ukupno Monetarno zlato Valuta i depoziti Vrijednosni papiri Ostala rezervna aktiva Ukupno Assets OTHER INVESTMENT Liabilities RESERVE ASSETS Period Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Financial Assets Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Financial Liabilities Total Monetary Gold Currency and Deposits Securities Other Reserve Assets Total Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). The data for 2014 and 2015 are revised according to CBBH revision policy. Revised data are disseminated together with data for Also, some data as of 2012 are slightly revised according to the IMF instruction. 184

185 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T34: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva - u milijunima KM - Aktiva OSTALE INVESTICIJE Pasiva T34: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива - у милионима KМ - REZERVNA AKTIVA Razdoblje Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala financijska aktiva Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala financijska pasiva Ukupno Monetarno zlato Valuta i depoziti Vrijednosni papiri Ostala rezervna aktiva Ukupno Актива ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ Пасива РЕЗЕРВНА АКТИВА Период Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала финансијска актива Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала финансијска пасива Укупно Монетарно злато Валута и депозити Хартије од вриједности Остала резервна актива Укупно Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Podaci za i 2015.g. revidirani su u skladu sa politikom revizije podataka i objavljuju se sa podacima za godinu. Takođe, od godine urađene su i manje metodološke revizije podataka u skladu sa instrukcijama MMF-a. Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). Подаци за и 2015.г. ревидирани су у складу са политиком ревизије података и објављују се са подацима за годину. Такође, од године урађене су и мање методолошке ревизије података у складу са инструкцијама ММФ-а. 185

186 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T35: Servisiranje vanjskog duga - u hiljadama KM - Plan otplate u T35: Foreign Debt Servicing - KM thousand - Izvršeno u (kamata + glavnica) Zaključno s septembrom Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno Repayment plan 2017 Achived in 2017 (Intrest + Principal) At the End of September Creditor Principal Interest Total Principal Interest Total Javni kreditori Public creditors Međunarodne i regionalne organizacije International and regional organizations Evropska investicijska banka European Investment Bank Evropska banka za obnovu i razvoj European Bank for Reconstr. and Development Svjetska banka - IDA World Bank - IDA Svjetska banka - IBRD World Bank - IBRD 1) Razvojna banka Vijeća Evrope 1) Council of Europe Development Bank 1) Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede International Fund of Agriculture Development MMF IMF Evropska komisija European Commision Vlada i vladine agencije Government and Government Agencies Pariski klub 1) Paris Club 1) Saudijski fond za razvoj Saudi development fund Ostala bilaterala Other Bilateral Privatni kreditori Private creditors Londonski klub 1) London Club 1) Ukupno Total Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH 1) Dug nastao prije Source: BH Ministry of Finance and Treasury 1) Debt incurred before

187 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T35: Servisiranje vanjskog duga - u tisućama KM - Plan otplate u T35: Сервисирање спољног дуга - у хиљадама KМ- Izvršeno u (kamata + glavnica) Zaključno sa rujnom Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno План отплате у Извршено у (камата + главница) Закључно са септембром Кредитор Главница Камата Укупно Главница Камата Укупно Javni kreditori Јавни кредитори Međunarodne i regionalne organizacije Међународне и регионалне организације Evropska investicijska banka Европска инвестициона банка EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj EBRD - Европска банка за обнову и развој Svjetska banka - IDA Свјетска банка - IDA Svjetska banka - IBRD Свјетска банка - IBRD 1) Razvojna banka Vijeća Evrope 1) Развојна банка Савјета Европе 1) Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede Међународни фонд за развој пољопривреде MMF ММФ Europsko povjerenstvo Европска комисија Vlada i vladine agencije Влада и владине агенције Pariski klub 1) Париски клуб 1) Saudijski fond za razvoj Саудијски фонд за развој Ostala bilaterala Остала билатерала Privatni kreditori Приватни кредитори Londonski klub 1) Лондонски клуб 1) Ukupno Укупно Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH 1) Dug nastao prije Извор: Министарство финансија и трезора БиХ 1)Дуг настао прије

188 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T36: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima** - u hiljadama KM - T36: Foreign Debt of BH General Government by Creditors** - KM thousand - Kreditor Creditor * Javni kreditori Public Creditors Međunarodne i regionalne organizacije International and Regional Organisations Evropska investicijska banka European Investment Bank Evropska banka za obnovu i razvoj European Bank for Reconstr. and Development Svjetska banka - IDA World Bank - IDA Svjetska banka - IBRD 5) World Bank - IBRD 5) Evropska razvojna banka European Development Bank Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede International Fund for Agriculture Development Međunarodni monetarni fond International Monetary Fund EUROFIMA 1) EUROFIMA 1) Evropska komisija European Commission Ostalo 2) Others 2) Vlada i vladine agencije Government and Government Agencies Saudijski razvojni fond Saudi Development Fund Pariski klub 1) Paris Club 1) Japan Japan Kuvajt 3) Kuwait 3) Ostalo 3)4) Others 3)4) Privatni kreditori Private Creditors Londonski klub 1) London Club 1) Ostalo Others Ukupno Total Izvor: Izvještaj Ministarstva finansija i trezora BiH. Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po kursnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. 1) Dug nastao prije ) Uključuje fond OPEC. 3) Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada. 4) Ova kategorija uključuje: BAWAG, Izvozno-uvoznu banku Koreje, KFW, Vlade Belgije i Španije. 5) Uključuje stari i novi dug. * Preliminarni podaci ** Podaci revidirani u skladu s primljenim izvještajem od Ministarstva finansija i trezora BiH od godine i uključuju kredit JP Putevi RS i direktan dug Brčko Distrikta. Source: BH Ministry of Finance and Treasury report. Note: Debt outstanding is derived from converting the foreign currency in which each loan was contracted into KM according to the exchange rate list by the CBBH applicable for the relevаnt date. 1) The debt incurred before ) Including OPEC Fund. 3) Including direct debts of the Entity Governments. 4) This category includes: BAWAG, Korea Bank for Export and Import, KFW, Governments of Belgium and Spain. 5) Includes old and new debt. * Preliminary Data ** The data have been revised in accordance with the report from BH Ministry of Finance and Treasury dated 14th. November 2017 and include the loan of PC Roads RS and direct debt of Brčko District. 188

189 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T36: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima** - u tisućama KM - T36: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима** - у хиљадама KМ - Kreditor Кредитор * Javni kreditori Јавни кредитори Međunarodne i regionalne organizacije Међународне и регионалне организације Europska investicijska banka Европска инвестициона банка Europska banka za obnovu i razvoj Европска банка за обнову и развој Svjetska banka - IDA Свјетска банка - IDА Svjetska banka - IBRD 5) Свјетска банка - IBRD 5) Europska razvojna banka Европска развојна банка Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede Међународни фонд за развој пољопривреде Međunarodni monetarni fond Међународни монетарни фонд EUROFIMA 1) ЕВРОФИМА 1) Europska komisija Европска комисија Остало 2) Others 2) Vlada i vladine agencije Влада и владине агенције Saudijski razvojni fond Саудијски развојни фонд Pariski klub 1) Париски клуб 1) Japan Јапан Kuvajt 3) Кувајт 3) Ostalo 3)4) Остало 3)4) Privatni kreditori Приватни кредитори Londonski klub 1) Лондонски клуб 1) Ostalo Остало Ukupno Укупно Izvor: Izvješće Ministarstva financija i trezora BiH. Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po tečajnoj listi CBBiH važećoj za promatrani datum. 1) Dug nastao prije ) Uključuje OPEC fond. 3) Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada. 4) Ova kategorija uključuje: BAWAG, Izvozno-uvoznu banku Koreje, KFW, Vlade Belgije i Španjolske. 5) Uključuje stari i novi dug. * Preliminarni podaci ** Podaci revidirani sukladno s primljenim izvješćem od Ministarstva financija i trezora BiH od 14. studenog i uključuju kredit JP Putevi RS i direktan dug Brčko Distrikta. Извор: Извјештај Министарства финансија и трезора БиХ. Напомена: Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен у КМ по курсној листи ЦББиХ важећој за посматрани датум. 1) Дуг настао прије ) Укључује OPEC фонд. 3) Укључује и директно задужење ентитетских влада. 4) Ова категорија укључује: BAWAG, Извозно-увозну банку Кореје, KFW, Владе Белгије и Шпаније. 5) Укључује стари и нови дуг. * Прелиминарни подаци ** Подаци ревидирани у складу с примљеним извјештајем од Министарства финансија и трезора БиХ од 14. новембра и укључују кредит ЈП Путеви РС и директан дуг Брчко Дистрикта. 189

190 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T37: Devizne rezerve CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM - T37: Foreign Reserves of the CBBH - end of period, KM million - Bruto devizne rezerve Godina Mjesec Zlato Držanje SDR Strana valuta u trezoru CBBiH Depoziti kod nerezidentnih banaka Ostalo Gross Foreign Reserves Investicije u vrijednosne papire Neto devizne rezerve Monetarna pasiva Neto strana aktiva CBBiH Year Month Gold Holdings of SDR Foreign Currency in CBBH Vault Deposits With Nonresident Banks Other Investment in Securities = Net Foreign Reserves Monetary Liabilities Net Foreign Assets of CBBH 12= ,0 0,6 55, ,4 51,3 393, , , ,6 268, ,0 0,4 40, ,1 80,7 606, , , ,9 393, ,0 0,4 212, ,9 49, , , , ,5 567, ,3 5,7 107, ,0 2, , , , ,5 505, ,9 0,0 102, ,8 2, , , , ,6 486, ,3 1,1 93, ,6 0, , , , ,1 507, ,0 4,5 133, ,5 0, , , , ,0 520, ,1 2,7 91, ,6 0, , , , ,2 408, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,3 3,8 128, ,6 0, , , , ,6 540, ,1 2,6 194, ,4 0, , , , ,3 602, ,2 6,6 135, ,0 0, , , , ,3 655, ,0 4,0 151, ,5 0, , , , ,5 641, ,2 2,7 156, ,2 0, , , , ,5 646, ,6 2,7 163, ,7 0, , , , ,2 621, ,2 2,6 171, ,0 0, , , , ,7 592, ,1 2,6 194, ,4 0, , , , ,3 602, ,8 6,1 208, ,9 0, , , , ,0 576, ,4 2,6 212, ,2 0, , , , ,3 606, ,4 2,6 212, ,1 0, , , , ,4 587, ,8 6,2 212, ,3 0, , , , ,0 592, ,1 2,5 212, ,2 0, , , , ,2 597, ,2 2,5 215, ,9 0, , , , ,4 563, ,2 2,5 216, ,4 0, , , , ,5 567, ,2 2,3 218, ,5 0, , , , ,9 595, ,4 1,3 218, ,9 0, , , , ,4 577,7 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od jula po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January Note: Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term foreign assets of the CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign currency in the CBBH vault, transferable deposits in foreign currency with non-resident banks and other) and investment in securities according to the CBBH Investment Committee Decision from July Net foreign reserves represent a difference between gross foreign reserves and liabilities to non-residents. Monetary liabilities of the CBBH include currency outside monetary authorities and deposits of residents with monetary authorities. Net foreign assets of the CBBH represents a difference between net foreign exchange reserves and monetary liabilities of the CBBH. 190

191 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T37: Devizne rezerve CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T37: Девизне резерве ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Zlato Година Мјесец Злато Držanje SDR Држање SDR Strana valuta u trezoru CBBiH Страна валута у трезору ЦББиХ Bruto devizne rezerve Depoziti kod nerezidentnih banaka Ostalo Бруто девизне резерве Депозити код нерезидентних банака Остало Investicije u vrijednosne papire Инвестиције у хартије од вриједности = Neto devizne rezerve Нето девизне резерве Monetarna pasiva Монетарна пасива Neto strana aktiva CBBiH Нето страна актива ЦББиХ 12= ,0 0,6 55, ,4 51,3 393, , , ,6 268, ,0 0,4 40, ,1 80,7 606, , , ,9 393, ,0 0,4 212, ,9 49, , , , ,5 567, ,3 5,7 107, ,0 2, , , , ,5 505, ,9 0,0 102, ,8 2, , , , ,6 486, ,3 1,1 93, ,6 0, , , , ,1 507, ,0 4,5 133, ,5 0, , , , ,0 520, ,1 2,7 91, ,6 0, , , , ,2 408, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,3 3,8 128, ,6 0, , , , ,6 540, ,1 2,6 194, ,4 0, , , , ,3 602, ,2 6,6 135, ,0 0, , , , ,3 655, ,0 4,0 151, ,5 0, , , , ,5 641, ,2 2,7 156, ,2 0, , , , ,5 646, ,6 2,7 163, ,7 0, , , , ,2 621, ,2 2,6 171, ,0 0, , , , ,7 592, ,1 2,6 194, ,4 0, , , , ,3 602, ,8 6,1 208, ,9 0, , , , ,0 576, ,4 2,6 212, ,2 0, , , , ,3 606, ,4 2,6 212, ,1 0, , , , ,4 587, ,8 6,2 212, ,3 0, , , , ,0 592, ,1 2,5 212, ,2 0, , , , ,2 597, ,2 2,5 215, ,9 0, , , , ,4 563, ,2 2,5 216, ,4 0, , , , ,5 567, ,2 2,3 218, ,5 0, , , , ,9 595, ,4 1,3 218, ,9 0, , , , ,4 577,7 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od srpnja po odluci Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Напомена: Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ. 191

192 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T38: Vanjskotrgovinska razmjena BiH - u milionima KM - T38: Foreign Trade Balance of BH - KM million - Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Year Month Exports of Goods Imports of Goods Saldo izvoza i uvoza robe Export and Import Balance Pokrivenost uvoza izvozom u % Coverage of Imports by Exports in % =(3-4) 6=(3/4)x , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,1 Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i nisu uključena prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu. Note: The latest data of Statistics Agency of Bosnia and Herzegovina were used on exports and imports of goods in Special Trade System and the adjustments of coverage and value, done for the BoP reporting purposes, are not included. 192

193 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T38: Vanjskotrgovinska razmjena BiH - u milijunima KM - T38: Спољнотрговинска размјена БиХ - у милионима KМ - Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Година Мјесец Извоз робе Увоз робе Saldo izvoza i uvoza robe Салдо извоза и увоза робе Pokrivenost uvoza izvozom u % Покривеност увоза извозом у % =(3-4) 6=(3/4)x , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,1 Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu uključene prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci. Напомена: Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине о вриједности извоза и увоза робе по специјалном систему трговине и нису укључена прилагођења обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања о платном билансу. 193

194 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T39: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije - u hiljadama KM - T39: BH - Exports by Country of Destination - KM thousand - Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Year Month Germany Croatia Serbia* Italy Slovenia Austria Montenegro Druge zemlje Other Countries Ukupno Total Q Q Q Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za U skladu s prethodno navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. *Do podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje. Note: The share of exports to the country in the total BH exports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of exports. Thus, all the countries where exports are higher than 4% of the total BH exports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented in the column Other Countries. *Until February 12, 2007 data on exports to Serbia and Montenegro were presented as exports to Serbia, but since then Serbia and Montenegro are presented separately. 194

195 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T39: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije - u tisućama KM - T39: БиХ-Извоз према земљи дестинације - у хиљадама KМ - Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Година Мјесец Њемачка Хрватска Србија* Италија Словенија Аустрија Црна Гора* Druge zemlje Друге земље Ukupno Укупно Q Q Q Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za U skladu s navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. *Do podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje. Напомена: Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат учешћа извоза у ту земљу у односу на укупан бх. извоз за У скаду с претходно наведеним све земље у које је извоз већи од 4% укупног бх. извоза у су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони Друге земље. *До подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани као извоз у Србију а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као засебне земље. 195

196 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T40: BiH - Uvoz prema zemljama porijekla - u hiljadama KM - T40: BH - Imports by Country of Origin - KM thousand - Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Year Month Croatia Serbia* Germany Italy Ruska Federacija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Russian Federation Slovenia China Austria USA Hungary Druge zemlje Other Countries Ukupno Total Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. *Do podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim u koloni Druge zemlje. Note: The percentage of share of imports from the country in the total BH imports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of imports. Thus, all the countries with higher share of imports than 3% of total BH imports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented in the column Other Countries. *Until February 12, 2007 data on imports from Serbia included also imports from Montenegro, and since then imports from Montenegro is included in the column Other Countries. 196

197 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T40: BiH - Uvoz prema zemljama podrijetla - u tisućama KM - T40: БиХ-Увоз према земљама поријекла - у хиљадама KМ - Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Година Мјесец Хрватска Србија* Њемачка Италија Ruska Federacija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Руска Федерација Словенија Кина Аустрија САД Мађарска Druge zemlje Друге земље Ukupno Укупно Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. Do podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog je datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim u koloni Druge zemlje. Напомена: Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза из те земље у односу на укупан бх. увоз у У скаду с претходно наведеним, све земље из којих је увоз већи од 3% укупног бх. увоза у су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони Друге земље. До подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из Црне Горе а од тог датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом представљеним у колони Друге земље. 197

198 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T41: Struktura izvoza robe T41: Structure of Exported Goods Period: januar - septembar januar - septembar Grupa proizvoda Iznos u hiljadama KM Iznos u hiljadama KM Procenat učešća Procenat promjene u odnosu na isti period prethodne godine Period: January - September January - September 2017 Commodity group Amount in KM thousand Amount in KM thousand Share in percents Percentage of Change Compared to the Same Period in Previous Year Životinje i proizvodi životinjskog porijekla Animals & Animal Products Proizvodi biljnog porijekla Vegetable Products Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla Animal or Vegetable Fats and Oils Prehrambene prerađevine Food Products Proizvodi mineralnog porijekla Mineral Origin Products Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija Chemical Products and Related Industries Products Plastične mase, guma i kaučuk Plastic, Rubber and Caoutchouc Koža i krzno Fur and Leather Drvo i proizvodi od drveta Wood & wood products Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Cellulose, Paper and Cardboard and their Products Tekstil i tekstilni proizvodi Textile & Textile Products Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Footwear, Headwear and Similar Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass Products Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious Stones Bazni metali i proizvodi od baznih metala Base Metals and Base Metal Products Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji Machinery, Devices, Mechanical and Electric Appliances Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor Means of Transportation, and their Parts and Equipment Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Arms and Ammunition, their Parts and Equipment Razni proizvodi Miscellaneous Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Works of Arts, Collectors Pieces and Antiques Nerazvrstano Unclassified Ukupno Total ,4 6, ,9 21, ,4 24, ,4 2, ,2 46, ,6 30, ,3 12, ,9 41, ,2 8, ,5 4, ,2 11, ,5 4, ,8 39, ,1-7, ,8 26, ,8 21, ,1 2, ,3 15, ,6 6, ,2 8, ,0-43, ,0 0, ,0 17,9 Napomena: - Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. - Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Note: - Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of payments statistics, which includes various adjustments. - Data are classified in accordance with World Trade Organization s Harmonized Code System. 198

199 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T41: Struktura izvoza robe T41: Структура извоза робе Razdoblje: siječanj - rujan Skupina proizvoda Период: Група производа Iznos u tisućama KM jануар - септембар Износ у хиљадама КМ Iznos u tisućama KM siječanj - rujan jануар - септембар Износ у хиљадама КМ Postotak učešća Проценат учешћа Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje prethodne godine Проценат промјене у односу на исти период претходне године Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla Животиње и производи животињског поријекла Proizvodi biljnog podrijetla Производи биљног поријекла Masti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла Prehrambene prerađevine Прехрамбене прерађевине Proizvodi mineralnog podrijetla Производи минералног поријекла Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija Производи хемијске индустрије или сродних индустрија Plastične mase, guma i kaučuk Пластичне масе, гума и каучук Koža i krzno Кожа и крзно Drvo i proizvodi od drveta Дрво и производи од дрвета Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Целулоза, папир и картон и њихови производи Tekstil i tekstilni proizvodi Текстил и текстилни производи Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Обућа, шешири, капе и слични производи Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производи Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење Bazni metali i proizvodi od baznih metala Базни метали и производи од базних метала Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji Машине, апарати, механички и електрични уређаји Transportna sredstva i njihovi dijelovi Транспортна средства и њихови дијелови и прибор Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор Razni proizvodi Разни производи Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети Nerazvrstano Неразврстано Ukupno Укупно ,4 6, ,9 21, ,4 24, ,4 2, ,2 46, ,6 30, ,3 12, ,9 41, ,2 8, ,5 4, ,2 11, ,5 4, ,8 39, ,1-7, ,8 26, ,8 21, ,1 2, ,3 15, ,6 6, ,2 8, ,0-43, ,0 0, ,0 17,9 Napomena: -Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Напомена: -Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укључује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације. 199

200 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T42: Struktura uvoza robe T42: Structure of Imported Goods Period: januar - september januar - september Grupa proizvoda Iznos u hiljadama KM Iznos u hiljadama KM Procenat učešća Procenat promjene u odnosu na isti period prethodne godine Period: January - September January - September Commodity group Amount in KM Thousand Amount in KM Thousand Share in percents Percentage of Change Compared to the Same Period in Previous Year Životinje i proizvodi životinjskog porijekla Animals & Animal Products Proizvodi biljnog porijekla Vegetable Products Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla Animal or Vegetable Fats and Oils Prehrambene prerađevine Food Products Proizvodi mineralnog porijekla Mineral Origin Products Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija Chemical Products and Related Industries Products Plastične mase, guma i kaučuk Plastic, Rubber and Caoutchouc Koža i krzno Fur and Leather Drvo i proizvodi od drveta Wood & wood products Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Cellulose, Paper and Cardboard and their Products Tekstil i tekstilni proizvodi Textile & Textile Products Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Footwear, Headwear and Similar Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass Products Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious Stones Bazni metali i proizvodi od baznih metala Base Metals and Base Metal Products Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji Machinery, Devices, Mechanical and Electric Appliances Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor Means of Transportation, and their Parts and Equipment Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Arms and Ammunition, their Parts and Equipment Razni proizvodi Miscellaneous Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Works of Arts, Collectors Pieces and Antiques Nerazvrstano Unclassified Ukupno Total ,7 6, ,7 7, ,4 29, ,5 4, ,3 34, ,4 4, ,5 8, ,8 7, ,4 7, ,3 0, ,6 9, ,9 1, ,0 0, ,1 15, ,7 23, ,0 15, ,1 8, ,2 0, ,1 48, ,3 5, ,0-13, ,0 0, ,0 12,6 Napomena: - Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. - Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Note: - Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of payments statistics, which includes various adjustments. - Data are classified in accordance with World Trade Organization s Harmonized Code System. 200

201 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T42: Struktura uvoza robe T42: Структура увоза робе Razdoblje: siječanj - rujan siječanj - rujan Skupina proizvoda Iznos u tisućama KM Iznos u tisućama KM Postotak učešća Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje prethodne godine Период: jануар - септембар jануар - септембар Група производа Износ у хиљадама КМ Износ у хиљадама КМ Проценат учешћа Проценат промјене у односу на исти период претходне године Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla Животиње и производи животињског поријекла Proizvodi biljnog podrijetla Производи биљног поријекла Masti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла Prehrambene prerađevine Прехрамбене прерађевине Proizvodi mineralnog podrijetla Производи минералног поријекла Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija Производи хемијске индустрије или сродних индустрија Plastične mase, guma i kaučuk Пластичне масе, гума и каучук Koža i krzno Кожа и крзно Drvo i proizvodi od drveta Дрво и производи од дрвета Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Целулоза, папир и картон и њихови производи Tekstil i tekstilni proizvodi Текстил и текстилни производи Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Обућа, шешири, капе и слични производи Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производи Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење Bazni metali i proizvodi od baznih metala Базни метали и производи од базних метала Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji Машине, апарати, механички и електрични уређаји Transportna sredstva i njihovi dijelovi Транспортна средства и њихови дијелови и прибор Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор Razni proizvodi Разни производи Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети Nerazvrstano Неразврстано Ukupno Укупно ,7 6, ,7 7, ,4 29, ,5 4, ,3 34, ,4 4, ,5 8, ,8 7, ,4 7, ,3 0, ,6 9, ,9 1, ,0 0, ,1 15, ,7 23, ,0 15, ,1 8, ,2 0, ,1 48, ,3 5, ,0-13, ,0 0, ,0 12,6 Napomena: -Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Напомена: -Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укључује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације. 201

202 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T43: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke T43: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija EMU Croatia Hungary Switzerland UK USA Serbia Godina Mjesec EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD Year Month , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

203 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T43: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke T43: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija ЕМУ Хрватска Мађарска Швајцарска В. Британија САД Србија Godina Mjesec EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD Година Мјесец , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

204 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T44: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM - T44: Government Finance of BH - Government Sector Units - KM million - BH Institutions FBH RS Brčko Conslidated Revenues BH Institutions FBH RS Brčko Consolidated Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Net Surplus/ Deficit Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidovani prihodi Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidovani rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , ,5 236, ,1 876, , ,7 184, ,6 842,8-539, , , ,3 210, ,5 975, , ,6 189, ,5 748, , , , ,6 235, ,6 996, , ,6 200, ,3 634,2-611, , , ,6 237, ,1 983, , ,1 209, ,7 771,1-322, , , ,6 246, ,5 952, , ,1 215, ,8 815,7-526, , , ,4 232, ,5 939, , ,1 219, , ,8-579, , , ,8 223, ,7 940, , ,3 219, , ,8-555, , , ,3 232, ,1 935, , ,6 220, ,0 559,1 188, , , ,0 248, ,3 949, , ,9 198, ,0 724,5 370, Q1 205, ,9 611,2 50, ,2 201, ,4 649,2 33, ,1 53,7-73,6 Q2 297, ,8 659,2 51, ,7 268, ,4 682,3 44, ,9 61,6-71,8 Q3 215, ,6 637,9 55, ,3 224, ,8 745,4 56, ,2 57,3-86,2 Q4 291, ,6 692,8 78, ,5 301, ,9 841,5 65, ,8 136,1-301, Q1 208, ,8 610,0 46, ,1 207, ,9 652,4 36, ,1 11,4-22,4 Q2 256, ,4 752,8 55, ,9 255, ,6 738,9 47, ,4 35,3-0,8 Q3 227, ,5 785,4 57, ,7 244, ,6 729,9 46, ,8 34,3 131,6 Q4 276, ,3 865,1 78, ,5 277, ,0 789,2 78, ,9 144,8-279, Q1 207, ,0 669,7 49, ,2 208, ,7 664,7 36, ,7 28,8-40,3 Q2 292, ,0 759,0 54, ,9 239, ,2 743,6 45, ,8 31,4 75,6 Q3 254, ,1 760,7 76, ,9 244, ,1 723,5 63, ,3 42,9 88,7 Q4 291, ,4 830,9 65, ,8 260, ,1 898,3 70, ,2 86,7-315, Q1 223, ,9 636,9 47, ,2 211, ,8 659,6 40, ,9 20,5-66,2 Q2 288, ,2 764,2 64, ,6 233, ,7 701,4 57, ,0 32,8 175,7 Q3 241, ,2 761,6 61, ,2 220, ,0 731,2 59, ,5 49,4 73,3 Q4 317, ,8 854,9 59, ,9 273, ,3 854,2 61, ,9 94,6-215, Q1 238, ,7 761,7 49, ,8 220, ,7 695,9 39, ,1 21,8 81,8 Q2 274, ,2 744,0 54, ,4 222, ,7 746,7 50, ,0 32,4 133,0 Q3 256, ,1 784,7 58, ,1 220, ,9 805,6 58, ,2 56,3 31,5 Q4 340, ,5 883,3 61, ,6 277, ,7 917,6 69, ,3 252,2-290, Q1 241, ,2 738,2 51, ,9 215, ,9 706,6 46, ,7 24,1 100,1 Q2 293, ,0 818,4 57, ,8 226, ,6 757,9 47, ,5 26,5 196,8 Q3 252, ,4 850,7 61, ,7 229, ,4 803,0 60, ,8 51,2 183,7 Q4 301, ,6 829,5 60, ,6 265, ,5 914,3 66, ,9 137,2-342, Q1 242, ,3 706,4 54, ,4 226, ,0 687,6 43, ,4 24,0 91,0 Q2 288, ,2 813,1 57, ,9 230, ,8 747,5 43, ,4 51,7 186,7 Q3 256, ,1 812,0 62, ,4 227, ,9 776,2 41, ,2 105,3 246,9 Q4 275, ,9 897,5 65, ,8 265, ,6 882,6 67, ,2 166,0-169, Q1 251, ,7 742,5 51, ,3 223, ,0 689,4 31, ,8 30,2 235,4 Q2 273, ,9 827,2 61, ,7 231, ,0 747,9 44, ,1 70,1 305,4 204 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities Public Companies for Roads and Entities Public Companies for Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Company for Roads of all levels of government of FBH, Public Company for Roads of RS, Public Company for Motorways of FBH and Public Company for Motorways of RS, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side, represents net surplus/deficit.

205 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T44: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM - T44: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе - у милионима KМ - Институције БиХ ФБиХ РС Брчко Консолидовани приходи Институције БиХ ФБиХ РС Брчко Консолидовани расходи Нето набавка нефинансијских средстава Нето суфицит/ дефицит Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidirani prihodi Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidirani rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , ,5 236, ,1 876, , ,7 184, ,6 842,8-539, , , ,3 210, ,5 975, , ,6 189, ,5 748, , , , ,6 235, ,6 996, , ,6 200, ,3 634,2-611, , , ,6 237, ,1 983, , ,1 209, ,7 771,1-322, , , ,6 246, ,5 952, , ,1 215, ,8 815,7-526, , , ,4 232, ,5 939, , ,1 219, , ,8-579, , , ,8 223, ,7 940, , ,3 219, , ,8-555, , , ,3 232, ,1 935, , ,6 220, ,0 559,1 188, , , ,0 248, ,3 949, , ,9 198, ,0 724,5 370, Q1 205, ,9 611,2 50, ,2 201, ,4 649,2 33, ,1 53,7-73,6 Q2 297, ,8 659,2 51, ,7 268, ,4 682,3 44, ,9 61,6-71,8 Q3 215, ,6 637,9 55, ,3 224, ,8 745,4 56, ,2 57,3-86,2 Q4 291, ,6 692,8 78, ,5 301, ,9 841,5 65, ,8 136,1-301, Q1 208, ,8 610,0 46, ,1 207, ,9 652,4 36, ,1 11,4-22,4 Q2 256, ,4 752,8 55, ,9 255, ,6 738,9 47, ,4 35,3-0,8 Q3 227, ,5 785,4 57, ,7 244, ,6 729,9 46, ,8 34,3 131,6 Q4 276, ,3 865,1 78, ,5 277, ,0 789,2 78, ,9 144,8-279, Q1 207, ,0 669,7 49, ,2 208, ,7 664,7 36, ,7 28,8-40,3 Q2 292, ,0 759,0 54, ,9 239, ,2 743,6 45, ,8 31,4 75,6 Q3 254, ,1 760,7 76, ,9 244, ,1 723,5 63, ,3 42,9 88,7 Q4 291, ,4 830,9 65, ,8 260, ,1 898,3 70, ,2 86,7-315, Q1 223, ,9 636,9 47, ,2 211, ,8 659,6 40, ,9 20,5-66,2 Q2 288, ,2 764,2 64, ,6 233, ,7 701,4 57, ,0 32,8 175,7 Q3 241, ,2 761,6 61, ,2 220, ,0 731,2 59, ,5 49,4 73,3 Q4 317, ,8 854,9 59, ,9 273, ,3 854,2 61, ,9 94,6-215, Q1 238, ,7 761,7 49, ,8 220, ,7 695,9 39, ,1 21,8 81,8 Q2 274, ,2 744,0 54, ,4 222, ,7 746,7 50, ,0 32,4 133,0 Q3 256, ,1 784,7 58, ,1 220, ,9 805,6 58, ,2 56,3 31,5 Q4 340, ,5 883,3 61, ,6 277, ,7 917,6 69, ,3 252,2-290, Q1 241, ,2 738,2 51, ,9 215, ,9 706,6 46, ,7 24,1 100,1 Q2 293, ,0 818,4 57, ,8 226, ,6 757,9 47, ,5 26,5 196,8 Q3 252, ,4 850,7 61, ,7 229, ,4 803,0 60, ,8 51,2 183,7 Q4 301, ,6 829,5 60, ,6 265, ,5 914,3 66, ,9 137,2-342, Q1 242, ,3 706,4 54, ,4 226, ,0 687,6 43, ,4 24,0 91,0 Q2 288, ,2 813,1 57, ,9 230, ,8 747,5 43, ,4 51,7 186,7 Q3 256, ,1 812,0 62, ,4 227, ,9 776,2 41, ,2 105,3 246,9 Q4 275, ,9 897,5 65, ,8 265, ,6 882,6 67, ,2 166,0-169, Q1 251, ,7 742,5 51, ,3 223, ,0 689,4 31, ,8 30,2 235,4 Q2 273, ,9 827,2 61, ,7 231, ,0 747,9 44, ,1 70,1 305,4 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предзећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 205

206 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T45: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM - T45: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expensess - KM million - Taxes Social Contributions Grants and Other Revenues Revenues Compensation of Employees Use of Goods and Services Interest Subsidies Social Benefits Grants and Other Expenses Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija zaposlenih Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava , , , , , ,0 123,6 439, ,1 607, ,6 842, , , , , , ,4 123,9 418, ,0 526, ,5 748, , , , , , ,1 122,7 476, ,3 707, ,3 634, , , , , , ,2 161,4 402, ,3 589, ,7 771, , , , , , ,4 200,6 416, ,4 679, ,8 815, , , , , , ,7 201,1 383, ,7 529, , , , , , , , ,2 238,9 364, ,0 695, , , , , , , , ,8 264,3 384, ,5 775, ,0 559, , , , , , ,5 252,0 382, ,0 799, ,0 724, Q ,5 902,0 154, ,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84, ,1 53,7 Q ,8 944,2 223, ,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127, ,9 61,6 Q ,7 925,1 180, ,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186, ,2 57,3 Q , ,7 281, ,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282, ,8 136, Q ,2 890,7 154, ,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69, ,1 11,4 Q , ,9 178, ,9 709,3 424,3 39,1 50, ,0 161, ,4 35,3 Q , ,3 232, ,7 712,3 400,5 37,0 116, ,1 84, ,8 34,3 Q , ,5 195, ,5 712,5 533,9 43,1 155, ,6 287, ,9 144, Q ,0 931,4 166, ,2 702,6 367,7 34,2 32, ,2 76, ,7 28,8 Q , ,9 243, ,9 704,3 429,3 52,4 52, ,0 151, ,8 31,4 Q , ,0 239, ,9 697,5 397,7 36,4 109, ,2 142, ,3 42,9 Q , ,4 170, ,8 731,7 521,0 51,8 175, ,8 305, ,2 86, Q ,3 930,9 159, ,2 685,5 381,5 30,1 25, ,8 87, ,9 20,5 Q , ,2 274, ,6 697,2 420,7 58,1 58, ,2 109, ,0 32,8 Q , ,1 187, ,2 690,2 407,4 33,3 86, ,5 143, ,5 49,4 Q , ,9 239, ,9 790,0 546,9 48,2 173, ,5 136, ,9 94, Q ,3 961,3 248, ,8 697,3 387,9 38,3 31, ,3 77, ,1 21,8 Q , ,0 308, ,4 710,0 417,4 50,5 62, ,1 123, ,0 32,4 Q , ,4 250, ,1 708,7 427,1 32,5 87, ,2 180, ,2 56,3 Q , ,1 299, ,6 735,3 495,4 79,7 138, ,0 266, ,3 252, Q ,6 981,8 211, ,9 712,6 393,8 41,3 28, ,3 69, ,7 24,1 Q , ,0 238, ,8 702,9 402,6 65,5 46, ,0 105, ,5 26,5 Q , ,4 300, ,7 718,1 410,2 42,9 111, ,3 165, ,8 51,2 Q , ,5 201, ,6 735,3 533,8 75,0 152, ,1 257, ,9 137, Q ,0 998,7 189, ,4 711,1 400,5 44,3 30, ,8 79, ,4 24,0 Q , ,5 237, ,9 706,1 418,8 71,8 66, ,6 108, ,4 51,7 Q , ,0 262, ,4 702,8 409,8 42,8 65, ,2 131, ,2 105,3 Q , ,2 135, ,8 732,8 552,0 56,9 160, ,8 270, ,2 166, Q , ,7 220, ,9 707,8 403,5 45,6 35, ,3 69, ,1 30,0 Q , ,4 197, ,7 703,6 438,4 74,0 85, ,6 109, ,1 70,1 206 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of government, Social Security Funds of all levels of government, Entities Public Companies for Roads and Entities Public Companies for Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Company for Roads of all levels of government of FBH, Public Company for Roads of RS, Public Company for Motorways of FBH and Public Company for Motorways of RS, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side, represents net surplus/deficit.

207 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T45: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM - T45: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода - у милионима KМ - Порез Доприноси за социјално Грантови и остали приходи Приходи Компензација запослених Коришћење роба и услуга Камате Субвенције Социјална давања Грантови и остали расходи Расходи Нето набавка нефинансијских средстава Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija uposlenika Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava , , , , , ,0 123,6 439, ,1 607, ,6 842, , , , , , ,4 123,9 418, ,0 526, ,5 748, , , , , , ,1 122,7 476, ,3 707, ,3 634, , , , , , ,2 161,4 402, ,3 589, ,7 771, , , , , , ,4 200,6 416, ,4 679, ,8 815, , , , , , ,7 201,1 383, ,7 529, , , , , , , , ,2 238,9 364, ,0 695, , , , , , , , ,8 264,3 384, ,5 775, ,0 559, , , , , , ,5 252,0 382, ,0 799, ,0 724, Q ,5 902,0 154, ,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84, ,1 53,7 Q ,8 944,2 223, ,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127, ,9 61,6 Q ,7 925,1 180, ,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186, ,2 57,3 Q , ,7 281, ,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282, ,8 136, Q ,2 890,7 154, ,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69, ,1 11,4 Q , ,9 178, ,9 709,3 424,3 39,1 50, ,0 161, ,4 35,3 Q , ,3 232, ,7 712,3 400,5 37,0 116, ,1 84, ,8 34,3 Q , ,5 195, ,5 712,5 533,9 43,1 155, ,6 287, ,9 144, Q ,0 931,4 166, ,2 702,6 367,7 34,2 32, ,2 76, ,7 28,8 Q , ,9 243, ,9 704,3 429,3 52,4 52, ,0 151, ,8 31,4 Q , ,0 239, ,9 697,5 397,7 36,4 109, ,2 142, ,3 42,9 Q , ,4 170, ,8 731,7 521,0 51,8 175, ,8 305, ,2 86, Q ,3 930,9 159, ,2 685,5 381,5 30,1 25, ,8 87, ,9 20,5 Q , ,2 274, ,6 697,2 420,7 58,1 58, ,2 109, ,0 32,8 Q , ,1 187, ,2 690,2 407,4 33,3 86, ,5 143, ,5 49,4 Q , ,9 239, ,9 790,0 546,9 48,2 173, ,5 136, ,9 94, Q ,3 961,3 248, ,8 697,3 387,9 38,3 31, ,3 77, ,1 21,8 Q , ,0 308, ,4 710,0 417,4 50,5 62, ,1 123, ,0 32,4 Q , ,4 250, ,1 708,7 427,1 32,5 87, ,2 180, ,2 56,3 Q , ,1 299, ,6 735,3 495,4 79,7 138, ,0 266, ,3 252, Q ,6 981,8 211, ,9 712,6 393,8 41,3 28, ,3 69, ,7 24,1 Q , ,0 238, ,8 702,9 402,6 65,5 46, ,0 105, ,5 26,5 Q , ,4 300, ,7 718,1 410,2 42,9 111, ,3 165, ,8 51,2 Q , ,5 201, ,6 735,3 533,8 75,0 152, ,1 257, ,9 137, Q ,0 998,7 189, ,4 711,1 400,5 44,3 30, ,8 79, ,4 24,0 Q , ,5 237, ,9 706,1 418,8 71,8 66, ,6 108, ,4 51,7 Q , ,0 262, ,4 702,8 409,8 42,8 65, ,2 131, ,2 105,3 Q , ,2 135, ,8 732,8 552,0 56,9 160, ,8 270, ,2 166, Q , ,7 220, ,9 707,8 403,5 45,6 35, ,3 69, ,1 30,0 Q , ,4 197, ,7 703,6 438,4 74,0 85, ,6 109, ,1 70,1 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предузећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 207

208 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T46: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM - T46: Government Finance of FBH - Government Sector Units - KM million - Federation BH Budget Social Security Funds Cantons Consolidated Revenues Federation BH Budget Social Security Funds Cantons Consolidated Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Net Surplus/ Deficit Budžet Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidovani prihodi Budžet Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidovani rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , , , , , , ,2 397,4-511, , , , , , , , ,4 300,7-518, , , , , , , , ,5 281,3-131, , , , , , , , ,7 338,8-217, , , , , , , , ,9 442,5-395, , , , , , , , ,5 645,6-511, , , , , , , , ,2 685,7-365, , , , , , , , ,5 221,4 131, , , , , , , , ,5 248,1 383, Q1 254,9 672,3 398, ,9 226,1 688,2 412, ,4 26,8-28,3 Q2 356,9 718,9 460, ,8 397,4 709,0 453, ,4 22,2-45,8 Q3 368,4 711,5 483, ,6 295,4 721,2 458, ,8 30,4 58,3 Q4 418,6 772,5 457, ,6 406,6 741,5 519, ,9 51,4-70, Q1 261,6 687,1 417, ,8 248,2 695,1 402, ,9 6,2 13,7 Q2 323,6 724,6 465, ,4 300,7 752,1 449, ,6 8,5 3,2 Q3 388,1 736,5 507, ,5 327,7 748,3 440, ,6 11,3 104,6 Q4 348,3 775,7 458, ,3 442,1 794,9 554, ,0 37,4-246, Q1 291,7 688,2 401, ,0 255,1 742,8 412, ,7 8,1-36,8 Q2 351,1 737,3 448, ,0 306,4 749,9 451, ,2 11,0 18,9 Q3 382,8 768,6 489, ,1 353,2 757,1 458, ,1 12,3 59,7 Q4 390,9 786,8 442, ,4 463,8 776,6 567, ,1 26,8-214, Q1 276,9 706,4 386, ,9 267,4 746,0 397, ,8 3,3-44,2 Q2 436,3 735,9 426, ,2 300,6 762,6 450, ,7 6,2 78,4 Q3 352,1 759,0 457, ,2 322,8 742,4 434, ,0 10,1 59,0 Q4 392,2 779,2 439, ,8 453,4 776,2 427, ,3 28,2-191, Q1 314,5 726,2 411, ,7 268,4 768,0 404, ,7 5,0 5,9 Q2 484,4 772,6 393, ,2 308,8 788,7 440, ,7 10,3 102,2 Q3 399,8 787,0 509, ,1 385,6 786,7 450, ,9 17,5 55,7 Q4 382,6 821,5 498, ,5 398,1 811,3 516, ,7 33,2-91, Q1 319,6 751,1 433, ,2 256,4 785,7 400, ,9 4,1 57,1 Q2 360,7 762,8 471, ,0 289,8 798,5 421, ,6 10,0 75,4 Q3 436,7 788,6 526, ,4 337,4 797,1 455, ,4 14,0 148,0 Q4 393,1 864,1 487, ,6 470,4 833,9 591, ,5 26,5-177, Q1 336,4 763,3 465, ,3 274,9 811,7 409, ,0 4,0 64,3 Q2 392,2 809,2 493, ,2 337,3 821,0 435, ,8 10,1 90,3 Q3 474,2 829,7 531, ,1 305,9 817,1 446, ,9 14,4 251,8 Q4 450,1 907,2 522, ,9 462,1 850,6 593, ,6 44,3-71, Q1 331,3 821,8 501, ,7 273,6 834,9 412, ,0 6,2 158,5 Q2 407,4 891,5 541, ,9 345,2 841,5 445, ,0 12,6 224,4 208 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of governmentof FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include the local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

209 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T46: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM - T46: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе - у милионима KМ - Буџет Федерације БиХ Фондови социјалног осигурања Кантони Консолидовани приходи Буџет Федерације БиХ Фондови социјалног осигурања Кантони Консолидовани расходи Нето набавка нефинансијских средстава Нето суфицит/ дефицит Proračun Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidirani prihodi Proračun Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidirani rashodi Neto nabava nefinancijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , , , , , , ,2 397,4-511, , , , , , , , ,4 300,7-518, , , , , , , , ,5 281,3-131, , , , , , , , ,7 338,8-217, , , , , , , , ,9 442,5-395, , , , , , , , ,5 645,6-511, , , , , , , , ,2 685,7-365, , , , , , , , ,5 221,4 131, , , , , , , , ,5 248,1 383, Q1 254,9 672,3 398, ,9 226,1 688,2 412, ,4 26,8-28,3 Q2 356,9 718,9 460, ,8 397,4 709,0 453, ,4 22,2-45,8 Q3 368,4 711,5 483, ,6 295,4 721,2 458, ,8 30,4 58,3 Q4 418,6 772,5 457, ,6 406,6 741,5 519, ,9 51,4-70, Q1 261,6 687,1 417, ,8 248,2 695,1 402, ,9 6,2 13,7 Q2 323,6 724,6 465, ,4 300,7 752,1 449, ,6 8,5 3,2 Q3 388,1 736,5 507, ,5 327,7 748,3 440, ,6 11,3 104,6 Q4 348,3 775,7 458, ,3 442,1 794,9 554, ,0 37,4-246, Q1 291,7 688,2 401, ,0 255,1 742,8 412, ,7 8,1-36,8 Q2 351,1 737,3 448, ,0 306,4 749,9 451, ,2 11,0 18,9 Q3 382,8 768,6 489, ,1 353,2 757,1 458, ,1 12,3 59,7 Q4 390,9 786,8 442, ,4 463,8 776,6 567, ,1 26,8-214, Q1 276,9 706,4 386, ,9 267,4 746,0 397, ,8 3,3-44,2 Q2 436,3 735,9 426, ,2 300,6 762,6 450, ,7 6,2 78,4 Q3 352,1 759,0 457, ,2 322,8 742,4 434, ,0 10,1 59,0 Q4 392,2 779,2 439, ,8 453,4 776,2 427, ,3 28,2-191, Q1 314,5 726,2 411, ,7 268,4 768,0 404, ,7 5,0 5,9 Q2 484,4 772,6 393, ,2 308,8 788,7 440, ,7 10,3 102,2 Q3 399,8 787,0 509, ,1 385,6 786,7 450, ,9 17,5 55,7 Q4 382,6 821,5 498, ,5 398,1 811,3 516, ,7 33,2-91, Q1 319,6 751,1 433, ,2 256,4 785,7 400, ,9 4,1 57,1 Q2 360,7 762,8 471, ,0 289,8 798,5 421, ,6 10,0 75,4 Q3 436,7 788,6 526, ,4 337,4 797,1 455, ,4 14,0 148,0 Q4 393,1 864,1 487, ,6 470,4 833,9 591, ,5 26,5-177, Q1 336,4 763,3 465, ,3 274,9 811,7 409, ,0 4,0 64,3 Q2 392,2 809,2 493, ,2 337,3 821,0 435, ,8 10,1 90,3 Q3 474,2 829,7 531, ,1 305,9 817,1 446, ,9 14,4 251,8 Q4 450,1 907,2 522, ,9 462,1 850,6 593, ,6 44,3-71, Q1 331,3 821,8 501, ,7 273,6 834,9 412, ,0 6,2 158,5 Q2 407,4 891,5 541, ,9 345,2 841,5 445, ,0 12,6 224,4 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/ rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 209

210 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T47: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM - T47: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expensess - KM million - Taxes Social Contributions Grants and other Revenues Revenues Compensation of Employees Use of Goods and Services Interest Subsidies Social Benefits Grants and Other Expenses Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija zaposlenih Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava , ,6 731, , , ,6 68,8 274, ,6 470, ,2 397, , ,4 714, , , ,9 67,8 247, ,4 288, ,4 300, , ,2 754, , , ,0 65,4 294, ,3 366, ,5 281, , ,8 698, , , ,5 91,1 251, ,7 382, ,7 338, , ,8 801, , , ,3 99,4 258, ,0 443, ,9 442, , ,9 779, , , ,7 93,8 239, ,2 339, ,5 645, , ,9 852, , , ,0 103,0 233, ,5 454, ,2 685, , ,6 820, , , ,1 120,1 256, ,9 526, ,5 221, , ,6 860, , , ,0 129,0 253, ,9 586, ,5 248, Q1 582,4 590,6 78, ,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54, ,4 26,8 Q2 732,4 644,9 81, ,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88, ,4 22,2 Q3 735,5 640,2 111, ,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108, ,8 30,4 Q4 697,2 741,5 159, ,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135, ,9 51, Q1 610,8 629,4 72, ,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47, ,9 6,2 Q2 715,9 660,1 73, ,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81, ,6 8,5 Q3 729,0 665,2 164, ,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63, ,6 11,3 Q4 724,9 696,1 88, ,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199, ,0 37, Q1 602,3 618,1 99, ,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53, ,7 8,1 Q2 683,4 673,8 118, ,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85, ,2 11,0 Q3 720,6 664,9 169, ,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90, ,1 12,3 Q4 759,6 712,0 69, ,4 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 221, ,1 26, Q1 585,9 636,6 86, ,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53, ,8 3,3 Q2 709,7 672,8 150, ,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75, ,7 6,2 Q3 705,1 685,2 103, ,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77, ,0 10,1 Q4 714,8 712,3 111, ,8 442,4 424,1 23,1 98,3 651,0 63, ,3 28, Q1 645,3 657,7 84, ,7 349,5 317,3 20,3 22,4 618,8 48, ,7 5,0 Q2 675,3 698,3 203, ,2 354,7 340,2 33,1 32,5 631,4 72, ,7 10,3 Q3 743,1 704,8 154, ,1 349,1 329,3 19,7 63,4 656,2 111, ,9 17,5 Q4 802,1 759,0 74, ,5 379,8 384,1 25,4 81,2 670,8 152, ,7 33, Q1 665,1 680, , ,2 354,8 320,7 22,5 19,1 624,1 37, ,2 4,1 Q2 739,4 699, , ,0 346,1 338,0 35,3 22,3 646,9 58, ,3 10,0 Q3 782,0 725,8 177, ,4 358,5 335,8 21,9 81,5 646,3 79, ,4 14,0 Q4 812,5 769,6 60, ,6 370,4 402,8 33,4 99,7 694,3 192, ,5 26, Q1 700,1 691,4 106, ,3 352,4 336,4 24,2 21,7 645,1 50, ,0 4,0 Q2 777,6 735,1 109, ,2 347,6 353,1 40,1 49,0 659,8 72, ,8 10,1 Q3 830,1 758,0 173, ,1 341,9 340,4 22,1 35,3 664,5 90, ,9 14,4 Q4 925,2 821,1 45, ,9 374,4 417,0 36,5 104,4 693,4 192, ,6 44, Q1 739,3 749,3 133, ,7 357,3 346,4 24,3 25,9 657,4 45, ,0 6,2 Q2 882,6 812,2 98, ,9 350,9 364,3 39,7 54,4 671,6 75, ,0 12,6 210 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of government of FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets, on the other side, represents net surplus/deficit.

211 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T47: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM - T47: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расхода - у милионима KМ - Порез Доприноси за социјално Грантови и остали приходи Приходи Компензација запослених Коришћење роба и услуга Камате Субвенције Социјална давања Грантови и остали расходи Расходи Нето набавка нефинансијских средстава Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija uposlenika Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava , ,6 731, , , ,6 68,8 274, ,6 470, ,2 397, , ,4 714, , , ,9 67,8 247, ,4 288, ,4 300, , ,2 754, , , ,0 65,4 294, ,3 366, ,5 281, , ,8 698, , , ,5 91,1 251, ,7 382, ,7 338, , ,8 801, , , ,3 99,4 258, ,0 443, ,9 442, , ,9 779, , , ,7 93,8 239, ,2 339, ,5 645, , ,9 852, , , ,0 103,0 233, ,5 454, ,2 685, , ,6 820, , , ,1 120,1 256, ,9 526, ,5 221, , ,6 860, , , ,0 129,0 253, ,9 586, ,5 248, Q1 582,4 590,6 78, ,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54, ,4 26,8 Q2 732,4 644,9 81, ,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88, ,4 22,2 Q3 735,5 640,2 111, ,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108, ,8 30,4 Q4 697,2 741,5 159, ,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135, ,9 51, Q1 610,8 629,4 72, ,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47, ,9 6,2 Q2 715,9 660,1 73, ,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81, ,6 8,5 Q3 729,0 665,2 164, ,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63, ,6 11,3 Q4 724,9 696,1 88, ,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199, ,0 37, Q1 602,3 618,1 99, ,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53, ,7 8,1 Q2 683,4 673,8 118, ,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85, ,2 11,0 Q3 720,6 664,9 169, ,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90, ,1 12,3 Q4 759,6 712,0 69, ,4 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 221, ,1 26, Q1 585,9 636,6 86, ,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53, ,8 3,3 Q2 709,7 672,8 150, ,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75, ,7 6,2 Q3 705,1 685,2 103, ,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77, ,0 10,1 Q4 714,8 712,3 111, ,8 442,4 424,1 23,1 98,3 651,0 63, ,3 28, Q1 645,3 657,7 84, ,7 349,5 317,3 20,3 22,4 618,8 48, ,7 5,0 Q2 675,3 698,3 203, ,2 354,7 340,2 33,1 32,5 631,4 72, ,7 10,3 Q3 743,1 704,8 154, ,1 349,1 329,3 19,7 63,4 656,2 111, ,9 17,5 Q4 802,1 759,0 74, ,5 379,8 384,1 25,4 81,2 670,8 152, ,7 33, Q1 665,1 680, , ,2 354,8 320,7 22,5 19,1 624,1 37, ,2 4,1 Q2 739,4 699, , ,0 346,1 338,0 35,3 22,3 646,9 58, ,3 10,0 Q3 782,0 725,8 177, ,4 358,5 335,8 21,9 81,5 646,3 79, ,4 14,0 Q4 812,5 769,6 60, ,6 370,4 402,8 33,4 99,7 694,3 192, ,5 26, Q1 700,1 691,4 106, ,3 352,4 336,4 24,2 21,7 645,1 50, ,0 4,0 Q2 777,6 735,1 109, ,2 347,6 353,1 40,1 49,0 659,8 72, ,8 10,1 Q3 830,1 758,0 173, ,1 341,9 340,4 22,1 35,3 664,5 90, ,9 14,4 Q4 925,2 821,1 45, ,9 374,4 417,0 36,5 104,4 693,4 192, ,6 44, Q1 739,3 749,3 133, ,7 357,3 346,4 24,3 25,9 657,4 45, ,0 6,2 Q2 882,6 812,2 98, ,9 350,9 364,3 39,7 54,4 671,6 75, ,0 12,6 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 211

212 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T48: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade - u milionima KM - T48: Government Finance of RS - Government Sector Units - KM million - Republika Srpska Budget Social Security Funds Consolidated Revenues Republika Srpska Budget Social Security Funds Consolidated Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Net Surplus/ Deficit Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidovani prihodi Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidovani rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , , , , ,7 329,4-68, , , , , , ,6 310,0-546, , , , , , ,6 241,8-417, , , , , , ,1 372,6-59, , , , , , ,1 307,7-189, , , , , , ,1 310,3-121, , , , , , ,3 360,5-243, , , , , , ,6 235,3-4, ,5 744, , ,9 749, ,9 366,3-66, Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4-59,4 Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4-49,5 Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1-116,6 Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7-158, Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2-45,6 Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9-3,0 Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8 Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2, Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9-11,0 Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8 Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0 Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6-88, Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0-31,7 Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3 Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6 Q4 452,5 469,3 854,9 486,4 434,8 854,2 21,3-20, Q1 454,2 352,3 761,7 336,5 404,1 695,9 10,7 55,1 Q2 402,3 413,9 744,0 405,1 413,8 746,7 18,0-20,7 Q3 440,2 440,3 784,7 478,9 422,6 805,6 12,4-33,3 Q4 481,9 471,9 883,3 528,8 459,4 917,6 134,9-169, Q1 435,4 359,7 738,2 352,3 411,2 706,6 6,0 25,6 Q2 449,3 428,6 818,4 397,1 420,4 757,9 9,2 51,3 Q3 484,2 443,5 850,7 446,7 433,3 803,0 17,4 30,3 Q4 435,2 477,4 829,5 511,5 486,0 914,3 49,5-134, Q1 574,5 138,4 706,4 537,3 156,8 687,6 13,3 5,4 Q2 658,7 165,1 813,1 578,4 179,7 747,5 31,0 34,6 Q3 633,4 207,3 812,0 604,3 200,5 776,2 70,5-34,6 Q4 690,0 228,8 897,5 695,9 208,0 882,6 49,3-34, Q1 604,2 147,4 747,1 531,5 161,7 688,7 11,0 47,4 Q2 656,9 183,1 827,2 584,8 175,8 747,9 26,4 52,9 212 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side, and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

213 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T48: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade - u milijunima KM - T48: Владине финансије РС - јединице сектора владе - у милионима KМ - Буџет Републике Српске Фондови социјалног осигурања Консолидовани приходи Буџет Републике Српске Фондови социјалног осигурања Консолидовани расходи Нето набавка нефинансијских средстава Нето суфицит/ дефицит Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidirani prihodi Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidirani rashodi Neto nabava nefinancijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , , , , ,7 329,4-68, , , , , , ,6 310,0-546, , , , , , ,6 241,8-417, , , , , , ,1 372,6-59, , , , , , ,1 307,7-189, , , , , , ,1 310,3-121, , , , , , ,3 360,5-243, , , , , , ,6 235,3-4, ,5 744, , ,9 749, ,9 366,3-66, Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4-59,4 Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4-49,5 Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1-116,6 Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7-158, Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2-45,6 Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9-3,0 Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8 Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2, Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9-11,0 Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8 Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0 Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6-88, Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0-31,7 Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3 Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6 Q4 452,5 469,3 854,9 486,4 434,8 854,2 21,3-20, Q1 454,2 352,3 761,7 336,5 404,1 695,9 10,7 55,1 Q2 402,3 413,9 744,0 405,1 413,8 746,7 18,0-20,7 Q3 440,2 440,3 784,7 478,9 422,6 805,6 12,4-33,3 Q4 481,9 471,9 883,3 528,8 459,4 917,6 134,9-169, Q1 435,4 359,7 738,2 352,3 411,2 706,6 6,0 25,6 Q2 449,3 428,6 818,4 397,1 420,4 757,9 9,2 51,3 Q3 484,2 443,5 850,7 446,7 433,3 803,0 17,4 30,3 Q4 435,2 477,4 829,5 511,5 486,0 914,3 49,5-134, Q1 574,5 138,4 706,4 537,3 156,8 687,6 13,3 5,4 Q2 658,7 165,1 813,1 578,4 179,7 747,5 31,0 34,6 Q3 633,4 207,3 812,0 604,3 200,5 776,2 70,5-34,6 Q4 690,0 228,8 897,5 695,9 208,0 882,6 49,3-34, Q1 604,2 147,4 747,1 531,5 161,7 688,7 11,0 47,4 Q2 656,9 183,1 827,2 584,8 175,8 747,9 26,4 52,9 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: Mинистарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 213

214 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T49: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM - T49: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses - KM million - Taxes Social Contributions Grants and Other Revenues Revenues Compensation of Employees Use of Goods and Services Interest Subsidies Social Benefits Grants and Other Expenses Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija zaposlenih Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava , ,3 461, ,5 780,9 734,8 54,4 163, ,9 124, ,7 329, , ,1 395, ,3 840,6 815,3 55,5 167, ,5 176, ,6 310, , ,3 456, ,6 830,7 853,3 56,7 176, ,4 255, ,6 241, , ,1 415, ,6 951,0 285,5 69,3 142, ,1 184, ,1 328, , ,3 414, ,6 937,0 346,2 100,1 146, ,5 203, ,1 307, , ,6 410, ,4 881,3 303,6 105,7 123, ,8 146, ,1 310, , ,9 542, ,8 922,4 313,3 133,9 108, ,7 205, ,3 360, , ,9 546, ,3 939,3 305,2 149,3 105, ,0 203, ,6 235, , ,1 504, ,0 946,1 300,6 120,7 111, ,3 175, ,9 366, Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4 Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4 Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1 Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9, Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2 Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9 Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6 Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73, Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9 Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5 Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2 Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20, Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0 Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5 Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8 Q4 372,7 397,6 84,6 854,9 179,4 49,5 24,3 68,6 478,5 54,1 854,2 21, Q1 341,8 297,8 122,2 761,7 176,5 15,8 17,7 7,1 452,8 25,9 695,9 10,7 Q2 362,7 341,7 39,6 744,0 183,6 30,8 17,3 22,3 452,2 40,5 746,7 18,0 Q3 370,5 364,2 50,0 784,7 182,2 33,5 12,5 22,6 490,1 64,7 805,6 12,4 Q4 383,4 376,2 123,6 883,3 188,3 32,0 53,0 46,0 503,5 94,8 917,6 134, Q1 368,4 294,6 75,2 738,2 184,3 19,7 18,6 7,4 447,9 28,6 706,6 6,0 Q2 382,8 366,5 69,1 818,4 186,1 16,7 29,9 14,7 469,6 40,9 757,9 9,2 Q3 400,1 364,7 85,9 850,7 182,6 23,0 19,6 25,1 480,9 71,8 803,0 17,4 Q4 339,7 392,1 97,7 829,5 191,2 57,3 48,6 47,2 527,3 42,8 914,3 49, Q1 359,1 299,2 48,1 706,4 186,0 15,9 19,6 5,3 445,9 15,0 687,6 13,3 Q2 403,7 351,1 58,3 813,1 186,4 19,9 31,6 10,7 468,5 30,4 747,5 31,0 Q3 394,6 368,8 48,6 812,0 183,7 23,2 20,1 28,4 490,5 30,5 776,2 70,5 Q4 413,0 411,9 72,6 897,5 188,8 54,5 19,4 50,9 500,8 68,1 882,6 49, Q1 379,2 321,1 46,8 747,1 179,0 17,4 20,8 7,7 450,4 13,5 688,7 11,0 Q2 416,9 370,9 39,4 827,2 180,3 23,2 34,0 24,5 455,3 30,6 747,9 26,4 214 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads and Public Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side, and expensess with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit.

215 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T49: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM - T49: Владине финансије PC - структура консолидованих прихода и расхода - у милионима KМ - Порез Доприноси за социјално Грантови и остали приходи Приход Компензација запослених Коришћење роба и услуга Камате Субвенције Социјална давања Грантови и остали расходи Расходи Нето набавка нефинансијских средстава Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija uposlenika Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava , ,3 461, ,5 780,9 734,8 54,4 163, ,9 124, ,7 329, , ,1 395, ,3 840,6 815,3 55,5 167, ,5 176, ,6 310, , ,3 456, ,6 830,7 853,3 56,7 176, ,4 255, ,6 241, , ,1 415, ,6 951,0 285,5 69,3 142, ,1 184, ,1 328, , ,3 414, ,6 937,0 346,2 100,1 146, ,5 203, ,1 307, , ,6 410, ,4 881,3 303,6 105,7 123, ,8 146, ,1 310, , ,9 542, ,8 922,4 313,3 133,9 108, ,7 205, ,3 360, , ,9 546, ,3 939,3 305,2 149,3 105, ,0 203, ,6 235, , ,1 504, ,0 946,1 300,6 120,7 111, ,3 175, ,9 366, Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4 Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4 Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1 Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9, Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2 Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9 Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6 Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73, Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9 Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5 Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2 Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20, Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0 Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5 Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8 Q4 372,7 397,6 84,6 854,9 179,4 49,5 24,3 68,6 478,5 54,1 854,2 21, Q1 341,8 297,8 122,2 761,7 176,5 15,8 17,7 7,1 452,8 25,9 695,9 10,7 Q2 362,7 341,7 39,6 744,0 183,6 30,8 17,3 22,3 452,2 40,5 746,7 18,0 Q3 370,5 364,2 50,0 784,7 182,2 33,5 12,5 22,6 490,1 64,7 805,6 12,4 Q4 383,4 376,2 123,6 883,3 188,3 32,0 53,0 46,0 503,5 94,8 917,6 134, Q1 368,4 294,6 75,2 738,2 184,3 19,7 18,6 7,4 447,9 28,6 706,6 6,0 Q2 382,8 366,5 69,1 818,4 186,1 16,7 29,9 14,7 469,6 40,9 757,9 9,2 Q3 400,1 364,7 85,9 850,7 182,6 23,0 19,6 25,1 480,9 71,8 803,0 17,4 Q4 339,7 392,1 97,7 829,5 191,2 57,3 48,6 47,2 527,3 42,8 914,3 49, Q1 359,1 299,2 48,1 706,4 186,0 15,9 19,6 5,3 445,9 15,0 687,6 13,3 Q2 403,7 351,1 58,3 813,1 186,4 19,9 31,6 10,7 468,5 30,4 747,5 31,0 Q3 394,6 368,8 48,6 812,0 183,7 23,2 20,1 28,4 490,5 30,5 776,2 70,5 Q4 413,0 411,9 72,6 897,5 188,8 54,5 19,4 50,9 500,8 68,1 882,6 49, Q1 379,2 321,1 46,8 747,1 179,0 17,4 20,8 7,7 450,4 13,5 688,7 11,0 Q2 416,9 370,9 39,4 827,2 180,3 23,2 34,0 24,5 455,3 30,6 747,9 26,4 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: Mинистарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода,с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 215

216 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T50: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani prema zemlji stranog ulagača - u milionima KM - T50: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of Foreign Investor - KM million - Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Year Austria The Netherlands Croatia Italy Germany Russia Slovenia Serbia* Switzerland Turkey Ostale zemlje Other countries Ukupno Total ,0 41,2 182,0 41,8 37,2 n/a 115,8 38,8 55,6 47,7 69,6 864, ,5 29,0 160,6 23,2 16,7 332,8 132, ,1 65,8-0,6 195,9-0, ,9 36,0 103,0 47,7 28,8 339,4 210,3 213,3 40,6 5,8 69,6 5, ,6-16,5 125,2 3,7-9,1 129,2 58,9 3,4-122,2 18,0 81,8 18, ,0 47,7 85,1 16,6 34,3 89,1-22,8 40,5 83,6 46,4 119,2 599, ,6 14,5 32,7 4,7 38,3 140,3 64,5 110,0-5,9 31,6 130,2 698, ,6 1,6 86,1 28,5 37,7 147,5-81,1 81,8 8,7-5,4 161,9 601, ,5 32,7 18,6 22,5 36,9-82,8-35,6 104,6 44,0 31,1 226,7 407, ,1 26,0 88,7 24,0-6,1 195,8-1,2 33,1 8,9 17,6 253,1 811, ,5 88,0 159,8 66,7 53,3 28,5 19,5 36,8-33,5 56,1 136,7 615, ,9 51,0 119,0 25,5 5,3-50,9 42,1-8,4-16,6 30,1 265,4 536,3 Jan - Jun ,8 4,3-6,7-0,8-0,6 5,5 15,5 19,4 61,6-14,0 56,1 122,4 Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period * Od podaci se odnose na Srbiju, a do podaci su uključivali Srbiju i Crnu Goru. n/a u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija. Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments, category other capital,while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. * Since 2007, the data are related to Serbia, while until 2007 the data included Serbia and Montenegro. n/a in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts 216

217 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T50: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prеma zemlji stranog ulagača - u milijunima KM - T50: Токови директних страних инвестиција у БиХ класификовани према земљи страног улагача - у милионима KМ - Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Година Аустрија Холандија Хрватска Италија Њемачка Русија Словенија Србија* Швајцарска Турска Ostale zemlje Остале земље Ukupno Укупно ,0 41,2 182,0 41,8 37,2 n/a 115,8 38,8 55,6 47,7 69,6 864, ,5 29,0 160,6 23,2 16,7 332,8 132, ,1 65,8-0,6 195,9-0, ,9 36,0 103,0 47,7 28,8 339,4 210,3 213,3 40,6 5,8 69,6 5, ,6-16,5 125,2 3,7-9,1 129,2 58,9 3,4-122,2 18,0 81,8 18, ,0 47,7 85,1 16,6 34,3 89,1-22,8 40,5 83,6 46,4 119,2 599, ,6 14,5 32,7 4,7 38,3 140,3 64,5 110,0-5,9 31,6 130,2 698, ,6 1,6 86,1 28,5 37,7 147,5-81,1 81,8 8,7-5,4 161,9 601, ,5 32,7 18,6 22,5 36,9-82,8-35,6 104,6 44,0 31,1 226,7 407, ,1 26,0 88,7 24,0-6,1 195,8-1,2 33,1 8,9 17,6 253,1 811, ,5 88,0 159,8 66,7 53,3 28,5 19,5 36,8-33,5 56,1 136,7 615, ,9 51,0 119,0 25,5 5,3-50,9 42,1-8,4-16,6 30,1 265,4 536,3 Jan - Jun ,8 4,3-6,7-0,8-0,6 5,5 15,5 19,4 61,6-14,0 56,1 122,4 Napomena: Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Оstalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje * Od podaci se odnose na Srbiju, a do podaci su uključivali Srbiju i Crnu Goru. n/a u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća sa izravnim investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija. Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период * Од подаци се односе на Србију, а до подаци су укључивали Србију и Црну Гору. n/a у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе инвестиција. 217

218 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T51: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti - u milionima KM - T51: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2 Classification of Activities - KM million - Year Manufacture of Food Products Manufacture of Wood and Products of Wood and Cork, Except Furniture; Manufacture of Articles of Straw and Plaiting Materials Manufacture of Coke and Refined Petroleum Products Manufacture of Chemicals and Chemical Products Manufacture of Other Non-metallic Mineral Products Manufacture of Basic Metals Manufacture of Motor Vehicles, Trailers and Semi-trailers Wholesale Trade, Except of Motor Vehicles and Motorcycles Retail Trade, Except of Motor Vehicles and Motorcycles Telecommunications Financial Service Activities, Except Insurance and Pension Funding Real Estate Activities Other Industries Total Godina Proizvodnja prehrambenih proizvoda Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda Proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda Proizvodnja baznih metala Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Telekomunikacije Finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i penzijskih fondova Poslovanje nekretninama Ostale djelatnosti Ukupno ,2 12,5 43,6 12,2-7,3-24,0-5,2 125,3 63,8 10,8 165,4 78,7 190,6 698, ,9-0,1 2,6 18,7 3,4-26,0 7,0 144,8 40,2 6,4 130,2 6,4 267,7 601, ,0 2,2-101,1 26,5 13,9 4,0 5,0-44,4 73,7 46,1 138,5 46,1 226,9 407, ,3-5,7 180,6 3,0-25,4 35,5-59,4 64,1 37,3 6,8 138,4 187,1 248,5 811, ,5 5,2 24,0 58,4-5,1-52,9 6,7 62,2-24,7 57,8 116,8 89,0 233,5 615, ,0 5,7-58,1 49,3-15,3 1,5 9,0 148,8 19,1 34,2 139,1-21,5 211,5 536,3 Jan - Jun ,9 2,2 N/A N/A N/A 46,0 9,9 37,9 4,2 6,7 0,6 11,0 7,7 122,4 Tokove direknih stranih investicija u BiH prema NACE 1. Rev 1. klasifikacije djelatnosti za period možete naći na web stranici. Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period The data on flows of direct foreign investments in BH, according to NACE 1. Rev.1 Classification of the Activities, for the period , can be found on web site. Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. 218

219 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T51: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti - u milijunima KM - T51: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 2 класификацији дјелатности - у милионима KМ - Година Производња прехрамбених производа Прерада дрвета и производа од дрвета и плута, осим намјештаја; производња предмета од сламе и плетарских материјала Производња кокса и рафинисаних нафтних производа Производња хемикалија и хемијских производа Производња осталих производа од неметалних минерала Производња базних метала Производња моторних возила, приколица и полуприколица Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима Телекомуникације Финансијске услужне дјелатности, осим осигурања и пензионих фондова Пословање некретнинама Остале дјелатности Укупно Godina Proizvodnja prehrambenih proizvoda Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda Proizvodnja kemikalija i kemijskih proizvoda Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda Proizvodnja baznih metala Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Telekomunikacije Financijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i mirovinskih fondova Poslovanje nekretninama Ostale djelatnosti Ukupno ,2 12,5 43,6 12,2-7,3-24,0-5,2 125,3 63,8 10,8 165,4 78,7 190,6 698, ,9-0,1 2,6 18,7 3,4-26,0 7,0 144,8 40,2 6,4 130,2 6,4 267,7 601, ,0 2,2-101,1 26,5 13,9 4,0 5,0-44,4 73,7 46,1 138,5 46,1 226,9 407, ,3-5,7 180,6 3,0-25,4 35,5-59,4 64,1 37,3 6,8 138,4 187,1 248,5 811, ,5 5,2 24,0 58,4-5,1-52,9 6,7 62,2-24,7 57,8 116,8 89,0 233,5 615, ,0 5,7-58,1 49,3-15,3 1,5 9,0 148,8 19,1 34,2 139,1-21,5 211,5 536,3 Jan - Jun ,9 2,2 N/A N/A N/A 46,0 9,9 37,9 4,2 6,7 0,6 11,0 7,7 122,4 Tijekove izravnih stranih investicija u BiH prema NACE 1. Rev 1. klasifikacije djelatnosti za period možete naći na web stranici. Napomena: Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranih ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje Токове дирекних страних инвестиција у БиХ према NACE 1. Rev 1. класификације дјелатности за период можете наћи на wеб страници. Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија саистим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период

220 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T52: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po komponentama - u milionima KM - Godina Year Ostali kapital Other Capital Vlasnički udjeli i zadržane zarade Zaduživanja Ostalo Equity and Retained Earnings Borrowings Other T52: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components - KM million - Ukupno direktna strana ulaganja Total Foreign Direct Investment ,4 325,3 213, , ,4 385,7 300, , ,8 889,1 397, , , ,5 500, , , ,7 540, , , ,7 522, , , ,4 589, , , ,3 554, , , ,0 554, , , ,5 455, , , ,0 539, ,4 Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama revidirani u podaci i za period Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital-withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments,in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. 220

221 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T52: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama - u milijunima KM - Godina Година Ostali kapital Остали капитал Vlasnički udjeli i zadržane zarade Zaduživanja Ostalo Власничко учешће и задржане зараде Задуживања Остало T52: Стање директних страних инвестиција у БиХ по компонентама - у милионима KМ - Ukupno direktna strana ulaganja Укупно директне стране инвестиције ,4 325,3 213, , ,4 385,7 300, , ,8 889,1 397, , , ,5 500, , , ,7 540, , , ,7 522, , , ,4 589, , , ,3 554, , , ,0 554, , , ,5 455, , , ,0 539, ,4 Napomena: Strana inozemna ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodologškim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период

222 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T53: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milionima KM - T53: International Investment Position (IIP) - KM million - AKTIVA Direktne investicije Portfolio investicije Finansijski derivativi Ostala ulaganja Godina Neto MIP Ukupna Aktiva Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala aktiva Rezervna aktiva Direct Investment Portfolio Investment ASSETS Financial Derivatives Other Investment Year Net IIP Total Assets Total Equity and Investment Fund Shares Debt (Various Debt Instruments) Total Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Assets Reserve Assets 1 2=3-15 3= = = , ,3 245,5 79,3 166,2 28,8 0, , ,8 130,2 461,9 63, , , ,2 340,6 110,5 230,1 16,3 0, , ,1 194,3 749,8 63, , , ,4 398,8 126,0 272,9 40,7 0, , ,4 171, ,9 58, , , ,9 266,1 124,0 142,1 315,2 0, , ,0 163, ,0 55, , , ,4 428,5 233,6 194,9 451,0 0, , ,1 173, ,4 61, , , ,1 417,1 250,6 166,5 440,5 0, , ,1 69, ,1 64, , , ,0 560,1 297,3 262,8 469,2 0, , ,0 74, ,3 80, , , ,8 695,1 290,9 404,2 532,2 0, , ,8 333, ,3 162, , , ,3 709,1 299,5 409,6 568,5 0, , ,4 311, ,6 156, , , ,6 879,0 362,7 516,3 620,7 0, , ,2 231, ,8 150, , , ,3 893,1 374,4 518,7 713,9 1, , ,1 157, ,6 140, ,0 Napomena: Međunarodna investiciјska pozicija za BiH kompilirana je u skladu sa najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, šesto izdanje (BPM6). Pored redovne revizije podatka, koja podrazumjeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostale periode. Revizija je urađena u skladu sa najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike direktnih investicija, kao i u skladu sa najnovijim revizijama podataka za stranu aktivu vladinog sektora. Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund Methodology for compilation of balance of payments and international investment position statistics, sixth edition (BPM6). In addition to the regular data revisions, which includes revision of data for previous two years, data are revised for other periods as well. The revision was made in accordance with the latest revisions of monetary statistics, direct investment statistics, as well as in accordance with the latest revisions of the data for the foreign assets of government sector. 222

223 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T53: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milijunima KM - SREDSTVA T53: Међународна инвестициона позиција (МИП) - у милионима KM - Izravna ulaganja Portfeljna ulaganja Financijski derivativi Ostala ulaganja Godina Neto MIP Ukupna sredstva Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala aktiva Rezervna aktiva Директне инвестиције АКТИВА Портфолио Финансијски инвестиције деривативи Остале инвестиције Година Нето МИП Укупно актива Укупно Власнички капитал и акције инвестиционих фондова Задужење (разни дужнички инструменти) Укупно Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала актива Резервна актива 1 2=3-15 3= = = , ,3 245,5 79,3 166,2 28,8 0, , ,8 130,2 461,9 63, , , ,2 340,6 110,5 230,1 16,3 0, , ,1 194,3 749,8 63, , , ,4 398,8 126,0 272,9 40,7 0, , ,4 171, ,9 58, , , ,9 266,1 124,0 142,1 315,2 0, , ,0 163, ,0 55, , , ,4 428,5 233,6 194,9 451,0 0, , ,1 173, ,4 61, , , ,1 417,1 250,6 166,5 440,5 0, , ,1 69, ,1 64, , , ,0 560,1 297,3 262,8 469,2 0, , ,0 74, ,3 80, , , ,8 695,1 290,9 404,2 532,2 0, , ,8 333, ,3 162, , , ,3 709,1 299,5 409,6 568,5 0, , ,4 311, ,6 156, , , ,6 879,0 362,7 516,3 620,7 0, , ,2 231, ,8 150, , , ,3 893,1 374,4 518,7 713,9 1, , ,1 157, ,6 140, ,0 Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6). Uz redovnu reviziju podatka, koja podrazumijeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostala razdoblja. Revizija je urađena u skladu s najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike izravnih investicija, kao i u skladu s najnovijim revizijama podataka za inozemnu aktivu vladinog sektora. Напомена: Међународна инвестициона позиција за БиХ компилована је у складу с најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6). Поред редовне ревизије података, која подразумијева ревизију двије претходне године, ревидирани су и подаци за остале периоде. Ревизија је урађена у складу с најновијим ревизијама података Монетарне статистике, Статистике директних инвестиција, као и у складу с најновијим ревизијама података за страну активу владиног сектора. 223

224 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T53: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milionima KM - Direktne investicije Portfolio investicije Finansijski derivativi PASIVA T53: International Investment Position (IIP) - KM million - Ostala ulaganja Godina Ukupna pasiva Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala pasiva LIABILITIES Direct Investment Portfolio Financial Investment Derivatives Other Investment Year Total Liabilities Total Equity and Investment Fund Shares Debt (Various Debt Instruments) Total Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Liabilities 1 15= = = , , ,5 693,7 251,5 0, , , ,7 769,2 233, , , ,5 895,9 310,0 0, , , ,0 823,0 198, , , , ,4 408,9 0, , , , ,0 192, , , , ,2 835,5 0, , , , ,9 540, , , , ,8 787,1 0, , , , ,6 489, , , , ,1 726,8 0, , , , ,1 485, , , , ,6 702,9 0, , , , ,8 476, , , , ,4 543,7 0, , , , ,4 514, , , , ,9 467,4 0, , , , ,5 518, , , , ,8 345,5 0, , , , ,1 523, , , , ,3 280,9 1, , , , ,8 523,9 Napomena: Međunarodna investiciјska pozicija za BiH kompilirana je u skladu sa najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, šesto izdanje (BPM6). Pored redovne revizije podatka, koja podrazumjeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostale periode. Revizija je urađena u skladu sa najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike direktnih investicija, kao i u skladu sa najnovijim revizijama podataka za stranu aktivu vladinog sektora. Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund Methodology for compilation of balance of payments and international investment position statistics, sixth edition (BPM6). In addition to the regular data revisions, which includes revision of data for previous two years, data are revised for other periods as well. The revision was made in accordance with the latest revisions of monetary statistics, direct investment statistics, as well as in accordance with the latest revisions of the data for the foreign assets of government sector. 224

225 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T53: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milijunima KM - T53: Међународна инвестициона позиција (МИП) - у милионима KM - OBVEZE Izravna ulaganja Portfeljna ulaganja Finansijski derivativi Ostala ulaganja Godina Ukupne obveze Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostale obveze Директне инвестиције ПАСИВА Портфолио Финансијски инвестиције деривативи Остале инвестиције Година Укупнa пасива Укупно Власнички капитал и акције инвестиционих фондова Задужење (разни дужнички инструменти) Укпуно Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала пасива 1 15= = = , , ,5 693,7 251,5 0, , , ,7 769,2 233, , , ,5 895,9 310,0 0, , , ,0 823,0 198, , , , ,4 408,9 0, , , , ,0 192, , , , ,2 835,5 0, , , , ,9 540, , , , ,8 787,1 0, , , , ,6 489, , , , ,1 726,8 0, , , , ,1 485, , , , ,6 702,9 0, , , , ,8 476, , , , ,4 543,7 0, , , , ,4 514, , , , ,9 467,4 0, , , , ,5 518, , , , ,8 345,5 0, , , , ,1 523, , , , ,3 280,9 1, , , , ,8 523,9 Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6). Uz redovnu reviziju podatka, koja podrazumijeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostala razdoblja. Revizija je urađena u skladu s najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike izravnih investicija, kao i u skladu s najnovijim revizijama podataka za inozemnu aktivu vladinog sektora. Напомена: Међународна инвестициона позиција за БиХ компилована је у складу с најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6). Поред редовне ревизије података, која подразумијева ревизију двије претходне године, ревидирани су и подаци за остале периоде. Ревизија је урађена у складу с најновијим ревизијама података Монетарне статистике, Статистике директних инвестиција, као и у складу с најновијим ревизијама података за страну активу владиног сектора. 225

226 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T54: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne marke T54: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark EFEKTIVNI KURS KM (2010=100) Godina Mjesec NEER REER EFFECTIVE EXCHANGE RATE KM (2010=100) Year Month NEER REER ,28 98, ,70 97, ,84 99, ,95 99, ,41 99, ,05 99, ,65 98, ,55 97, ,99 96, ,92 93, ,22 93, ,04 94, ,36 94, ,97 93, ,97 93, ,24 93, ,19 92, ,22 92, ,31 92, ,30 92, ,24 92, ,38 92, ,46 92, ,73 94, ,44 93, ,51 93, ,43 92, ,74 93, ,71 92, ,09 92, ,31 92, ,33 92,57 Napomena: Metodologija za izračun NEER-a i REER-a je promijenjena i usklađena s metodologijom ECB-a. S tim u vezi revidirani su svi podaci. Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun NEER i REER indeksa su dostupna na web stranici CBBiH. Note: The Methodology for the calculation of NEER and REER has been changed and adjusted to the ECB methodology. All the data have been accordingly revised. Detailed methodological explanations for compiling and calculating the nominal (NEER) and real (REER) effective exchange rate are available at the CBBH website. 226

227 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T54: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke T54: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке EFEKTIVNI TEČAJ KM (2010=100) Godina Mjesec NEER REER ЕФЕКТИВНИ КУРС KM (2010=100) Година Мјесец NEER REER ,28 98, ,70 97, ,84 99, ,95 99, ,41 99, ,05 99, ,65 98, ,55 97, ,99 96, ,92 93, ,22 93, ,04 94, ,36 94, ,97 93, ,97 93, ,24 93, ,19 92, ,22 92, ,31 92, ,30 92, ,24 92, ,38 92, ,46 92, ,73 94, ,44 93, ,51 93, ,43 92, ,74 93, ,71 92, ,09 92, ,31 92, ,33 92,57 Napomena: Metodologija za izračun NEER-a i REER-a je promijenjena i usklađena s metodologijom ECB-a. S tim u vezi revidirani su svi podaci. Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun NEER i REER indeksa su dostupna na web stranici CBBiH. Напомена: Методологија за израчун NEER-а и REER-а је промијењена и усклађена с методологијом ЕЦБ-a. С тим у вези ревидирани су сви подаци. Детаљна методолошка објашњења за компилацију и израчун NEER и REER индекса су доступна на wеб страници ЦББиХ. 227

228 CBBiH Bilten CBBH Bulletin NAPOMENA: - Revidirani podaci za period januar novembar godine su bazirani na aktivnom podbilansu banaka s većinskim državnim kapitalom iz Federacije BiH, pri čemu je isključen pasivni podbilans. Kroz ovu dopunu statistike korisnicima se pruža veća analitička korisnost podataka i objektivni pokazatelji o trenutnom poslovanju banaka u BiH. Pasivni podbilans sadrži obaveze po inostranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. marta godine, i ne odslikava aktuelno poslovanje banke, te će ovaj podbilans u procesu privatizacije preuzeti Ministarstvo finansija FBiH u skladu sa Zakonom o početnom bilansu banaka i Zakonom o privatizaciji, kao što je urađeno za prethodno privatizirane banke. Izvršena revizija je u najvećoj mjeri uticala na smanjenje kredita javnim preduzećima u stranoj valuti, smanjenje strane pasive, na smanjenje ostalih stavki aktive i pasive po osnovu stare devizne štednje, a u znatno manjim iznosima na stavke kredita vladi entiteta, fiksnu aktivu, depozite nerezidenata, dionice i kapital. Podaci o punom bilansu, s uključenim pasivnim podbilansom, korisnicima su još uvijek dostupni na: - U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. - Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u finansijskim izvještajima banaka Federacije BiH i prenosa novčanih tokova u decembarskim podacima za 2011, došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 miliona KM, povećanja ostale aktive za 10 miliona KM, na strani pasive: smanjenja obaveza prema nerezidentima u iznosu od 624 miliona KM, povećanja rezervisanja za kreditne gubitke za 472 miliona KM i povećanja ostale pasive za sedam miliona KM. - U februaru jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 miliona KM, s depozita javnih preduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a. - Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u junu jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 miliona KM potraživanja po osnovu vrijednosnih papira od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U decembru ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za period od augusta 2009, kada je greška nastala, do maja Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto. - Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju finansijskih instrumenata u okviru strane aktive za period januar - august u iznosu od oko 40 miliona KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovu kredita reklasifikovana su u potraživanja od nerezidenata po osnovu vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive. - Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju finansijskih instrumenata na strani pasive za period septembar novembar 2010, tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih finansijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu miliona KM. - U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS-a, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasifikovanih u kategoriju E, obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna opštih i posebnih rezervisanja, banke iz RS-a su u podacima za decembar izvršile primjenu navedene regulative prenosom navedenih pozicija iz vanbilansne evidencije u bilans. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od 144 miliona KM, porast dospjelih kamata u iznosu od 36 miliona KM, a na strani pasive na porast rezervisanja za kreditne gubitke u iznosu od 180 miliona KM u okviru računa kapitala. NOTE: -The revised data for the period January 2006 November 2015 are based on the active sub-balance of the banks with majority state owned capital from the Federation of BH, with the passive sub-balance excluded. Through such supplement of statistics, the users are provided with higher analytical usefulness of data and objective indicators on the current operations of banks in BH. Passive sub-balance includes the liabilities based on foreign loans and old foreign exchange savings of citizens until 31 March 1992 and it does not reflect the current operations of the bank, so this sub-balance in the privatization process will be taken over by the Ministry of Finance of FBH according to the Law on Initial Balance Sheets of Banks and the Law on Privatization, as it has been done for the previously privatized banks. The performed revision mainly influenced the decrease of loans to public companies in a foreign currency, decrease of foreign liabilities, decrease of other items of assets and liabilities on the basis of old foreign exchange savings, and in considerably lower amounts, on items of loans to the Entity Government, fixed assets, non-residents deposits, shares and capital. The data on the complete balance sheet, with the included passive subbalance, are still available at: - In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. - Due to the application of International Accounting Standards (IAS) and the International Financial Reporting Standards applied in BH Federation banks and the transfer of money flows in December 2011 data, the following changes have occurred at the assets side: decrease of loans by KM 155 million, an increase in other assets by KM 10 million, at the liabilities side: decrease of liabilities to non-residents in the amount of KM624 million, an increase in loan loss provisions by KM 472 million and other liabilities increased by KM 7 million. - In February 2011, one bank from BH Federation reclassified deposits in the amount of around KM 80 million, from the deposits of public companies to the Entities governments deposits, in line with the IMF recommendations. - By order of the FBH Banking Agency, in June 2010, one bank made a reclassification of about KM 300 million of claims based on securities on domestic institutional sectors to the claims on non-residents. In December 2010, the same bank made this reclassification, retroactively, in the respective amounts for the period from August 2009 when the error occurred, until May The above reclassification was reflected in the increase in foreign assets and decrease in other items net. - One bank from FBH made a reclassification of financial instruments in the foreign assets amounting to about KM 40 million for the period January - August Claims on non-residents based on loans were reclassified in claims on non-residents on the basis of securities, which resulted in changes in the short- term and long- term foreign assets. - By order of the Banking Agency of Republika Srpska one bank made a reclassification of financial instruments on the liabilities side, for the period of September November 2010,.i.e.. the decrease in time and savings deposits of non-bank financial institutions and government sector, and the increase in loans from the same sectors, respectively, in the appropriate amounts, by months, ranging from million KM. - In accordance with new regulations of the RS Banking Agency, published in the Official Gazette of RS, no.136/10, which has regulated a new manner of recording receivables classified in category E, accounting and bookkeeping of interest on non-performing assets and calculation of general and special provisions, RS banks, in the data for December 2010, implemented the mentioned regulations, by transferring these items from off-balance records into balance sheet. The correction was reflected on the assets side, as increase of loans in the amount of about KM 144 million, and increase of due interest in the amount of KM 36 million, and on the liabilities side, as increase in provisions for loan losses amounting to about KM 180 million within the capital account. 228

229 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен NAPOMENA: - Revidirani podaci za razdoblje siječanj studeni godine su bazirani na aktivnom podbilansu banaka s većinskim državnim kapitalom iz Federacije BiH, pri čemu je isključen pasivni podbilans. Kroz ovu dopunu statistike korisnicima se pruža veća analitička korisnost podataka i objektivni pokazatelji o trenutnom poslovanju banaka u BiH. Pasivni podbilans sadrži obaveze po inostranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. marta godine, i ne odslikava aktuelno poslovanje banke, te će ovaj podbilans u procesu privatizacije preuzeti Ministarstvo finansija FBiH u skladu sa Zakonom o početnom bilansu banaka i Zakonom o privatizaciji, kao što je urađeno za prethodno privatizirane banke. Izvršena revizija je u najvećoj mjeri uticala na smanjenje kredita javnim preduzećima u stranoj valuti, smanjenje strane pasive, na smanjenje ostalih stavki aktive i pasive po osnovu stare devizne štednje, a u znatno manjim iznosima na stavke kredita vladi entiteta, fiksnu aktivu, depozite nerezidenata, dionice i kapital. Podaci o punom bilansu, s uključenim pasivnim podbilansom, korisnicima su još uvijek dostupni na: - U studenom godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. - Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u financijskim izvješćima banaka Federacije BiH i prijenosa novčanih tokova u podacima za prosinac došlo je do sljedećih promjena, na strani aktive: smanjenja kredita za 155 milijuna KM, povećanja ostale aktive za 10 milijuna KM, na strani pasive: smanjenja obveza prema nerezidentima u iznosu od 624 milijuna KM, povećanja rezerviranja za kreditne gubitke za 472 milijuna KM i povećanja ostale pasive za sedam milijuna KM. - U veljači jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 milijuna KM, s depozita javnih poduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a. - Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH u lipnju jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 milijuna KM potraživanja po osnovi vrijednosnica od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U prosincu ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za razdoblje od kolovoza 2009, kada je greška nastala, do svibnja Navedena ispravka se odrazila na porast inozemne aktive i pad ostalih stavki neto. - Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju financijskih instrumenata u okviru inozemne aktive za razdoblje siječanj - kolovoz u iznosu od oko 40 milijuna KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovi kredita reklasificirana su u potraživanja od nerezidenata po osnovi vrijednosnica, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne inozemne aktive. - Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske jedna banka je izvršila reklasifikaciju financijskih instrumenata na strani pasive za razdoblje rujan studeni tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih financijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu milijuna KM. - U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS-a, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasificiranih u kategoriju E, obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna općih i posebnih rezerviranja, banke iz RS-a su u podacima za prosinac izvršile primjenu navedene regulative prijenosom navedenih pozicija iz izvanbilančne evidencije u bilancu. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 144 milijuna KM, porast dospjelih kamata u iznosu od oko 36 milijuna KM, a na strani pasive na porast rezerviranja za kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM u okviru računa kapitala. НАПОМЕНА: - Ревидирани подаци за период јануар новембар године су базирани на активном подбилансу банака с већинским државним капиталом из Федерације БиХ, при чему је искључен пасивни подбиланс. Кроз ову допуну статистике корисницима се пружа већа аналитичка корисност података и објективни показатељи о тренутном пословању банака у БиХ. Пасивни подбиланс садржи обавезе по иностраним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта године, и не одсликава актуелно пословање банке, те ће овај подбиланс у процесу приватизације преузети Министарство финансија ФБиХ у складу са Законом о почетном билансу банака и Законом о приватизацији, као што је урађено за претходно приватизиране банке. Извршена ревизија је у највећој мјери утицала на смањење кредита јавним предузећима у страној валути, смањење стране пасиве, на смањење осталих ставки активе и пасиве по основу старе девизне штедње, а у знатно мањим износима на ставке кредита влади ентитета, фиксну активу, депозите нерезидената, дионице и капитал. Подаци о пуном билансу, с укљученим пасивним подбилансом, корисницима су још увијек доступни на: - У новембру године, двије банке су извршиле продају и пренос дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. - Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних стандарда у финансијским извјештајима банака Федерације БиХ и преноса новчаних токова у децембарским подацима за дошло је до сљедећих промјена, на страни активе: смањења кредита за 155 милиона КМ, повећања остале активе за 10 милиона КМ, на страни пасиве: смањења обавеза према нерезидентима у износу од 624 милиона КМ, повећања резервисања за кредитне губитке за 472 милиона КМ и повећања остале пасиве за седам милиона КМ. У фебруару једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију депозита у износу од око 80милиона KM, с депозита јавних предузећа на депозите владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а. - По налогу Агенције за банкарство ФБиХ у јуну једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона КМ потраживања по основу вриједносних папира од домаћих институционалних сектора на потраживања од нерезидената. У децембру иста банка је извршила ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима за период од аугуста 2009, када је грешка настала, до маја Наведена исправка се одразила на пораст стране активе и пад осталих ставки нето. - Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских инструмената у оквиру стране активе за период јануар - аугуст у износу од око 40 милиона КМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована су у потраживања од нерезидената по основу вриједносних папира, што се одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе. - По налогу Агенције за банкарство Републике Српске, једна банка је извршила рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период септембар новембар тј. смањење орочених и штедних депозита небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита од наведених сектора, респективно у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону милиона КМ. - У складу с новом регулативом Агенције за банкарство РС-а, објављеној у Сл. гласнику РС бр. 136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог евидентирања потраживања класификованих у категорију Е, обрачуна и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС-а су у подацима за децембар извршиле примјену наведене регулативе преносом наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се одразила на страни активе, на пораст кредита у износу од 144 милиона КМ, пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона КМ, а на страни пасиве на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона КМ у оквиру рачуна капитала. 229

230 CBBiH Bilten CBBH Bulletin DODATAK 7. APPENDIX 230

231 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен DODATAK 7. ДОДАТАК 231

232 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SPISAK BANAKA Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo 1. SPARKASSE BANK d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 3. Razvojna banka Federacije BiH d.d. Sarajevo 4. ASA Banka d.d Sarajevo 5. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 6. Privredna banka d.d. Sarajevo 7. Raiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 8. ZiraatBank BH d.d. Sarajevo 9. NLB banka d.d. Sarajevo 10. Union banka d.d. Sarajevo 11. Intesa Sanpaolo Banka d.d. Bosna i Hercegovina 12. Vakufska banka d.d. Sarajevo 13. Sberbank BH d.d. Sarajevo 14. Addiko Bank d.d. Sarajevo Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar 1. Komercijalno investiciona banka d.d. Velika Kladuša 2. UniCredit Bank d.d. Mostar Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka 1. Addiko Bank a.d. Banja Luka 2. UniCredit Bank a.d. Banja Luka 3. Nova banka a.d. Banja Luka 4. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 5. NLB banka a.d. Banja Luka 6. Sberbank a.d. Banja Luka 7. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 8. MF banka a.d. Banja Luka Članica programa za osiguranje depozita LIST OF COMMERCIAL BANKS Banks covered by Main Unit Sarajevo 1. SPARKASSE BANK d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 3. Razvojna banka Federacije BiH d.d. Sarajevo 4. ASA Banka d.d Sarajevo 5. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 6. Privredna banka d.d. Sarajevo 7. Raiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 8. ZiraatBank BH d.d. Sarajevo 9. NLB banka d.d. Sarajevo 10. Union banka d.d. Sarajevo 11. Intesa Sanpaolo Banka d.d. Bosna i Hercegovina 12. Vakufska banka d.d. Sarajevo 13. Sberbank BH d.d. Sarajevo 14. Addiko Bank d.d. Sarajevo Banks covered by Main Unit Mostar 1. Komercijalno investiciona banka d.d. Velika Kladuša 2. UniCredit Bank d.d. Mostar Banks covered by Main Bank of Republika Srpska of CBBH 1. Addiko Bank a.d. Banja Luka 2. UniCredit Bank a.d. Banja Luka 3. Nova banka a.d. Banja Luka 4. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 5. NLB banka a.d. Banja Luka 6. Sberbank a.d. Banja Luka 7. Komercijalna banka a.d. Banja Banja Luka 8. MF banka a.d. Banja Luka Member of Deposit Insurance Program 232

233 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен SPISAK BANAKA Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo 1. SPARKASSE BANK d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 3. Razvojna banka Federacije BiH d.d. Sarajevo 4. ASA Banka d.d Sarajevo 5. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 6. Privredna banka d.d. Sarajevo 7. Raiffeisen Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 8. ZiraatBank BH d.d. Sarajevo 9. NLB banka d.d. Sarajevo 10. Union banka d.d. Sarajevo 11. Intesa Sanpaolo Banka d.d. Bosna i Hercegovina 12. Vakufska banka d.d. Sarajevo 13. Sberbank BH d.d. Sarajevo 14. Addiko Bank d.d. Sarajevo Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar 1. Komercijalno investiciona banka d.d. Velika Kladuša 2. UniCredit Bank d.d. Mostar Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka 1. Addiko Bank a.d. Banja Luka 2. UniCredit Bank a.d. Banja Luka 3. Nova banka a.d. Banja Luka 4. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 5. NLB banka a.d. Banja Luka 6. Sberbank a.d. Banja Luka 7. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 8. MF banka a.d. Banja Luka Članica programa za osiguranje depozita СПИСАК БАНАКА Банке које покрива Главна јединица Сарајево 1. SPARKASSE BANK d.d. Босна и Херцеговина Сарајево 2. Bosna Bank International д.д. Сарајево 3. Развојна банка Федерације БиХ д.д. Сарајево 4. АSA Банка д.д Сарајево 5. ProCredit Bank d.d. Сарајево 6. Привредна банка д.д. Сарајево 7. Raiffeisen Bank д.д. Босна и Херцеговина Сарајево 8. ZiraatBank BH Bosnia д.д. Сарајево 9. NLB банка д.д. Сарајево 10. Унион банка д.д. Сарајево 11. Intesa Sanpaolo banka д.д. Босна и Херцеговина 12. Вакуфска банка д.д. Сарајево 13. Sberbank BH д.д. Сарајево 14. Addiko Bank д.д. Сарајево Банке које покрива Главна јединица Мостар 1. Комерцијално-инвестициона банка д.д. Велика Кладуша 2. UniCredit Bank д.д. Мостар Банке које покрива Главна банка РС Бања Лука 1. Addiko Bank а.д. Бања Лука 2. Unicredit Bank а.д. Бања Лука 3. Нова банка а.д. Бања Лука 4. Pavlović International Bank а.д. Бијељина 5. NLB банка а.д. Бања Лука 6. Sberbank а.д. Бања Лука 7. Комерцијална банка а.д. Бања Лука 8. МФ банка а.д. Бања Лука Чланица програма за осигурање депозита 233

234 CBBiH Bilten CBBH Bulletin UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE UPRAVNO VIJEĆE: Predsjedavajući i guverner dr.senad Softić Članovi: mr. Ankica Kolobarić dr. Kemal Kozarić mr. Trivo Marinković dr. Ljubiša Vladušić Viceguverneri: Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme Želimira Raspudić Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom dr. Milica Lakic Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i finansije mr. Ernadina Bajrović Glavni interni revizor mr. Edis Kovačević Zamjenici glavnog internog revizora Angela Medić Jasmina Novalija Stojanka Šarović Vodeći ekonomista dr. Belma Čolaković Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme Rukovodni tim Renata Barić Đorđe Racković mr. Verica Božić mr. Amir Hadžiomeragić Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Rukovodni tim mr. Emina Ćeman Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić mr. Vidosav Pantić Sektor za administraciju i finansije, Rukovodni tim mr Jasmin Hadžigrahić Lejla Krkalić Rade Jovanović Meliha Smajlagić* Željko Subotić Dragan Šošić** Sulejman Aljović GOVERNING BOARD AND SENIOR STAFF GOVERNING BOARD: Chairman and Governor Senad Softić, Ph.D. Members: Ankica Kolobarić, M.Sc. Kemal Kozarić, Ph.D. Trivo Marinković, M.Sc. Ljubiša Vladušić, Ph.D. Vice Governors: Vice Governor in charge of Sector for Statistics, External Debt Servicing, European Integrations and Payments Systems Želimira Raspudić Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations, Cash and Foreign Currency Reserves Management dr. Milica Lakic Vice Governor in charge of Sector for Administration and Finances Ernadina Bajrović, M.A. Chief Audit Executive Edis Kovačević, M.Sc. Deputies to the Chief Audit Executive Angela Medić Jasmina Novalija Stojanka Šarović Chief Economist Belma Čolaković, Ph.D. Sector for Statistics, External Debt Servicing, European Integrations and Payments Systems Management Team Renata Barić Đorđe Racković Verica Božić, M.Sc. Amir Hadžiomeragić, M.Sc. Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations, Cash and Foreign Currency Reserves Management, Management Team Emina Ćeman, M.Sc. Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić Vidosav Pantić, M.Sc. Sector for Administration and Finances Management Team Jasmin Hadžigrahić, M.Sc. Lejla Krkalić Rade Jovanović Meliha Smajlagić* Željko Subotić Dragan Šošić** Sulejman Aljović 234

235 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE UPRAVNO VIJEĆE: Predsjedatelj i guverner dr.senad Softić Članovi: mr. Ankica Kolobarić dr. Kemal Kozarić mr. Trivo Marinković dr. Ljubiša Vladušić Viceguverneri: Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, europske integracije i platne sustave Želimira Raspudić Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom dr. Milica Lakic Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i financije mr. Ernadina Bajrović Glavni interni revizor mr. Edis Kovačević Zamjenici glavnog internog revizora Angela Medić Jasmina Novalija Stojanka Šarović Vodeći ekonomista dr. Belma Čolaković Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, europske integracije i platne sustave Rukovodni tim Renata Barić Đorđe Racković mr. Verica Božić mr. Amir Hadžiomeragić Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Rukovodni tim mr. Emina Ćeman Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić mr. Vidosav Pantić Sektor za administraciju i financije Rukovodni tim mr. Jasmin Hadžigrahić Lejla Krkalić Rade Jovanović Meliha Smajlagić* Željko Subotić Dragan Šošić** Sulejman Aljović УПРАВНИ ОДБОР И ВИШЕ ОСОБЉЕ УПРАВНИ ОДБОР: Предсједавајући и гувернер др Сенад Софтић Чланови: мр Анкица Колобарић др Кемал Козарић мр Триво Маринковић др Љубиша Владушић Вицегувернери: Вицегувернер надлежан за Сектор за статистику, сервисирање спољног дуга, европске интеграције и платне системе Желимира Распудић Вицегувернер надлежан за Сектор за монетарне операције, управљање девизним резервама и готовином др Милица Лакиц Вицегувернер надлежан за Сектор за администрацију и финансије мр Ернадина Бајровић Главни интерни ревизор мр Едис Ковачевић Замјеници главног интерног ревизора Ангела Медић Јасмина Новалија Стојанка Шаровић Водећи економиста др Белма Чолаковић Сектор за статистику, сервисирање спољног дуга, европске интеграције и платне системе Руководни тим Рената Барић Ђорђе Рацковић мр Верица Божић мр Амир Хаџиомерагић Сектор за монетарне операције, управљање девизним резервама и готовином Руководни тим мр Емина Ћеман Весна Папић Дејан Ковачевић Един Сијерчић мр Видосав Пантић Сектор за администрацију и финансије Руководни тим мр Јасмин Хаџиграхић Лејла Кркалић Раде Јовановић Мелиха Смајлагић* Жељко Суботић Драган Шошић** Сулејман Аљовић 235

236 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Sarajevo, direktor Indira Čaušević Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Mostar, direktor Silvija Ramljak Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH, direktor dr. Dijana Grahovac Filijala Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama, rukovodilac Snježana Bjelaković Centralna banka Bosne i Hecegovine Filijala Brčko, rukovodilac Jasminka Burić Central Bank of Bosnia Herzegovina - Sarajevo Main Unit, Director Indira Čaušević Central Bank of Bosnia Herzegovina - Mostar Main Unit, Director Silvija Ramljak Main Bank Of Republika Srpska of the Central Bank of BH, Director Dijana Grahovac, Ph.D. Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina in Pale, Manager Snježana Bjelaković Brčko Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina, Manager Jasminka Burić * Meliha Smajlagić je privremeno raspoređena na radno mjesto rukovodilac Odjeljenja za računovodstvo i finansije. ** Dragan Šošić je privremeno raspoređen na radno mjesto Rukovodilac Odjeljenja za sisteme sigurnosti *Meliha Smajlagić has been temporarily assigned to the position of the Head of Accounting and Finance Department. ** Dragan Šošić has been temporarily assigned to the post of Head of the Security Systems Department 236

237 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Sarajevo, direktor Indira Čaušević Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Mostar, direktor Silvija Ramljak Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH, direktor dr. Dijana Grahovac Podružnica Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama,rukovoditelj Snježana Bjelaković Centralna banka Bosne i Hercegovine Podružnica Brčko, rukovoditelj Jasminka Burić Централна банка Босне и Херцеговине Главна jединица Сарајево, директор Индира Чаушевић Централна банка Босне и Херцеговине Главна јединица Мостар, директор Силвија Рамљак Главна банка Републике Српске Централне банке БиХ, директор др. Дијана Граховац Филијала Централнe банкe Босне и Херцеговине на Палама, руководилац Сњежана Бјелаковић Централна банка Босне и Херцеговине Филијала Брчко, руководилац Јасминка Бурић * Meliha Smajlagić je privremeno raspoređena na radno mjesto rukovoditelj Odjeljenja za računovodstvo i financije. ** Dragan Šošić je privremeno raspoređen na radno mjesto Rukovoditelj Odjeljenja za sustave sigurnosti * Мелиха Смајлагић је привремено распоређена на радно мјесто руководилац Одјељења за рачуноводство и финансије. ** Драган Шошић је привремено распоређен на радно мјесто Руководилац Одјељења за системе сигурности 237

238 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Priprema: Emin Smajić Štampa: Grafičar s.p. Doboj Tiraž: 300 primjeraka DTP: Emin Smajić Štampa: Grafičar s.p. Doboj Tiraž: 300 primjeraka Publikovanje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora. Centralna Banka Bosne i Hercegovine sva prava pridržana Reprooduction of this material for educational and non-commercial purposes is permitted provided that the source is acknowledged. Central Bank of Bosnia and Herzegovina all rights reserved 238

239 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Priprema: Emin Smajić Štampa: Grafičar s.p. Doboj Tiraž: 300 primjeraka Припрема: Александар Сикираш Штампа: Графичар с.п. Добој Тираж: 300 примјерака Publiciranje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora. Centralna Banka Bosne i Hercegovine sva prava pridržana Публиковање и умножавање у образовне и некомерцијалне сврхе је дозвољено уз обавезно навођење извора. Централна Банка Босне и Херцеговине сва права задржана 239

240