CBBiH Bilten

Transcription

1 CBBiH Bilten

2 CBBiH Bilten CBBH Bulletin IZDAVAČ Centralna banka Bosne i Hercegovine Maršala Tita 25, Sarajevo Tel. (387 33) Faks (387 33) contact@cbbh.ba Za sve informacije kontaktirati sa: Uredom vodećeg ekonomiste PUBLISHER Central Bank of Bosnia and Herzegovina Maršala Tita 25, Sarajevo Tel. (387 33) Fax (387 33) contact@cbbh.ba For any information, please contact: Office of Chief Economist Uredništvo: - dr. Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik - dr. Enver Backović - Dejan Kovačević - Vesna Papić - mr. Ervin Zolić Rok za statističke podatke koji su uključeni u ovaj broj bio je: Editorial Board: - Belma Čolaković, Ph.D. Editor-in-Chief - Enver Backović, Ph.D. - Dejan Kovačević - Vesna Papić - Ervin Zolić, M.Sc. The deadline for statistical data included in this issue was: 15 May

3 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен IZDAVAČ Centralna banka Bosne i Hercegovine Maršala Tita 25, Sarajevo Tel. (387 33) Faks (387 33) contact@cbbh.ba Za sve informacije kontaktirati sa: Uredom vodećeg ekonomiste ИЗДАВАЧ Централна банка Босне и Херцеговине Маршала Тита 25, Сарајево Тел. (387 33) Факс (387 33) contact@cbbh.ba За све информације контактирати са: Канцеларијом водећег економисте Uredništvo: - dr. Belma Čolaković, glavni i odgovorni urednik - dr. Enver Backović - Dejan Kovačević - Vesna Papić - mr. Ervin Zolić Rok za statističke podatke koji su uključeni u ovaj broj bio je: Уредништво: - др Белма Чолаковић, главни и одговорни уредник - др Енвер Бацковић - Дејан Ковачевић - Весна Папић - мр Ервин Золић Рок за статистичке податке који су укључени у овај број био је:

4 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SADRŽAJ TABLE OF CONTENTS SPISAK GRAFIKONA SPISAK TABELA SKRAĆENICE IZVRŠNI SAŽETAK GLAVNI EKONOMSKI INDIKATORI 1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR 2.1 Bruto društveni proizvod 2.2 Industrijska proizvodnja 2.3 Cijene 2.4 Plate i zaposlenost 3. FINANSIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.2 Obavezna rezerva 3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.4 Berze 3.5 Platni promet 4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Platni bilans 4.2 Vanjska trgovina 4.3 Nominalni i realni efektivni kurs BAM 5. VLADINE FINANSIJE 5.1 Javni dug sektora generalne vlade 5.2 Poreski i neporeski prihodi 6. STATISTIČKE TABELE 7. DODATAK LIST OF GRAPHS LIST OF TABLES ACRONYMS EXECUTIVE SUMMARY MAIN ECONOMIC INDICATORS 1. INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT 2. REAL SECTOR 2.1 Gross Domestic Product 2.2 Industrial Production 2.3 Prices 2.4 Wages and Employment 3. FINANCIAL SECTOR 3.1 Foreign Exchange Reserves and MonetaryTrends 3.2 Required Reserves 3.3 Activities of Commercial Banks 3.4 Stock Exchanges 3.5 Payment Transactions 4. EXTERNAL SECTOR 4.1 Balance of Payments 4.2 Foreign Trade 4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM 5. GOVERNMENT FINANCE 5.1 Public Debt of the General Government Sector 5.2 Tax and Non-tax Revenues 6. STATISTICAL TABLES 7. APPENDIX 4

5 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен KAZALO САДРЖАЈ SPISAK SLIKA SPISAK TABLICA KRATICE IZVRŠNI SAŽETAK GLAVNI EKONOMSKI POKAZATELJI 1. MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 2. REALNI SEKTOR 2.1 Bruto društveni proizvod 2.2 Industrijska proizvodnja 2.3 Cijene 2.4 Plaće i zaposlenost 3. FINANCIJSKI SEKTOR 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja 3.2 Obvezna rezerva 3.3 Aktivnosti komercijalnih banaka 3.4 Burze 3.5 Platni promet 4. VANJSKI SEKTOR 4.1 Platna bilanca 4.2 Vanjska trgovina 4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj BAM 5. VLADINE FINANCIJE 5.1 Javni dug sektora generalne vlade 5.2 Porezni i neporezni prihodi 6. STATISTIČKE TABLICE 7. DODATAK СПИСАК ГРАФИКОНА СПИСАК ТАБЕЛА СКРАЋЕНИЦЕ ИЗВРШНИ САЖЕТАК ГЛАВНИ ЕКОНОМСКИ ИНДИКАТОРИ 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ 2. РЕАЛНИ СЕКТОР 2.1 Бруто друштвени производ 2.2 Индустријска производња 2.3 Цијене 2.4 Плате и запосленост 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР 3.1 Девизне резерве и монетарна кретања 3.2 Обавезна резерва 3.3 Активности комерцијалних банака 3.4 Берзе 3.5 Платни промет 4. СПОЉНИ СЕКТОР 4.1 Платни биланс 4.2 Спољна трговина 4.3 Номинални и реални ефективни курс КМ 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ 5.1 Јавни дуг сектора генералне владе 5.2 Порески и непорески приходие 6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 7. ДОДАТАК

6 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SPISAK GRAFIKONA LIST OF GRAPHS Grafikon 1.1: Javni dug i stopa rasta BDP u odabranim zemljama EU Grafikon 1.2: Švajcarska ekonomija i zona eura Grafikon 1.3: Stopa prinosa na desetogodišnje vladine obveznice Grafikon 1.4: Zaposlenost i fiskalni bilans u Srbiji Grafikon 1.5: Promjene monetarnih i kreditnih agregata u Hrvatskoj Grafikon 2.1: Godišnje promjene realnog BDP-a Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje Grafikon 2.3: Promjene u nivou cijena Grafikon 2.4: Godišnje promjene u nivou cijena Grafikon 2.5: Promjena u visini neto plate u odnosu na isti mjesec prethodne godine Grafikon 2.6: Promjene u broju zaposlenih u odnosu na februar godine Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH Grafikon 3.2: Kvartalne promjene deviznih rezervi, rezervnog novca i kvartalne vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM Grafikon 3.3: Kvartalne stope rasta rezervnog novca i doprinosi komponenti Grafikon 3.4: Kretanje rezervnog novca za period godina Grafikon 3.5: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Grafikon 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i rezervnog novca i monetarna multiplikacija Grafikon 3.7: Kvartalne promjene M2 i protustavki novčane mase Grafikon 3.8: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR Grafikon 3.9: Stanje novopozajmljenih sredstava u toku i 2015.godine prema ugovorenom roku dospjeća Grafikon 3.10: Depoziti vlada za razvojne projekte Grafikon 3.11: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi G 3.12: Novi ugovoreni krediti G 3.13: Krediti, kvartalne stope rasta G 3.14: Ukupni depoziti, kvartalne promjene G 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva G 3.16: Kvartalne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka G 3.17: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo G 3.18: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM sa valutnom klauzulom i u BAM,nefinansijska preduzeća G 3.19: Razlika između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i BAM, stanovništvo Grafikon 3.20: Emisije četverogodišnjih obveznica Republike Srpske Grafikon 3.21: Kamatna stopa na šestomjesečne trezorske zapise FBiH Graph 1.1: Public Debt and GDP Growth Rate Graph 1.2: Swiss Economy and the Euro Area Graph 1.3 Yield Rate of 10 -Year Government Bonds Graph 1.4: Employment and Fiscal Balance in Serbia Graph 1.5.: Changes of Monetary and Credit Aggregates in Croatia Graph 2.1: Annual Changes of Real GDP Graph 2.2: Annual Changes of Industrial Production Index Graph 2.3: Changes at the Prices Level Graph 2.4: Annual Changes at the Prices Level Graph 2.5: Changes of the Net Wage Level Compared to the Same Month of the Previous Year Graph 2.6: Changes of Employees Number Compared to February 2014 Graph 3.1: CBBH Foreign Currency Reserves Graph 3.2: Quarter Changes of Foreign Currency Reserves, Reserve Money and Quarter Value of BAM Sale and Purchase Balance Graph 3.3: Quarter Changes of Reserve Money and Contribution of Components Graph 3.4: Trends of Reserve Money for Period Graph 3.5: Quarter Growth Rates of Money Supply and Contribution of Components Graph 3.6: Annual Growth Rate of Money Supply and Reserve Money and Monetary Multiplication Graph 3.7: Quarter Changes of M2 and Counter Items of Money Supply Graph 3.8: RR Rate Calculation Base and RR Implicit Rate Graph 3.9: Balance of Newly Borrowed Funds during 2014 and 2015 per Contracted Maturity Date Graph 3.10: Deposits of the Governments for Development Projects Graph 3.11: Deviations from the Average Balance on Reserves Account Graph 3.12: New Agreed Loans Graph 3.13: Loans, Quarterly Growth Rates Graph 3.14: The Total Deposits, Quarterly Changes Graph 3.15: The Total and New Term Deposits of Households Graph 3.16: Quarterly Changes of Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks Graph 3.17: Spread between Interest Rates on Loans in BAM with the Currency Clause and in BAM, Households Graph 3.18: Spread between Interest Rates on Loans in BAM with the Currency Clause and in BAM, Non-financial Companies Graph 3.19: Spread between Interest Rates on Term Deposits in EUR and BAM, Households Graph 3.20: Issuance of 4-year Bonds of Republika Srpska Graph 3.21: Interest Rate on FBH 6-month T-bills 6

7 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен SPISAK SLIKA СПИСАК ГРАФИКОНА Slika 1.1. Javni dug i stopa rasta BDP-a Slika 1.2: Švicarska ekonomija i zona eura Slika 1.3: Stopa prinosa na desetogodišnje vladine obveznice Slika 1.4. Zaposlenost i fiskalna bilanca u Srbiji Slika 1.5. Promjene monetarnih i kreditnih agregata u Hrvatskoj Slika 2.1: Godišnje promjene realnog BDP-a Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje Slika 2.3: Promjene u razini cijena Slika 2.4: Godišnje promjene u razini cijena Slika 2.5: Promjena u visini neto plaće u odnosu na isti mjesec prethodne godine Slika 2.6: Promjene u broju zaposlenih u djelatnosti u odnosu na veljaču godine Slika 3.1: Devizne rezerve CBBiH Slika 3.2: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, rezervnog novca i tromjesečne vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti Slika 3.4: Kretanje rezervnog novca za razdoblje godina Slika 3.5 : Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Slika 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i rezervnog novca i monetarna multiplikacija Slika 3.7 : Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase Slika 3.8: Osnovica za obračun obvezne rezerve i implicitna stopa OR Slika 3.9: Stanje novopozajmljenih sredstava tijekom i godine prema ugovorenom roku dospijeća Slika 3.10: Depoziti vlada za razvojne projekte Slika 3.11: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi Slika 3.12: Novi ugovoreni krediti Slika 3.13: Krediti, tromjesečne stope rasta Slika 3.14: Ukupni depoziti, tromjesečne promjene Slika 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva Slika 3.16: Tromjesečne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka Slika 3.17: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo Slika 3.18: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i u BAM, nefinancijska poduzeća Slika 3.19: Razlika između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i BAM, stanovništvo Slika Emisije četverogodišnjih obveznica Republike Srpske Slika 3.21: Kamatna stopa na šestomjesečne trezorske zapise FBiH Графикон 1.1. Јавни дуг и стопа раста БДП-а Графикон 1.2. Швајцарска економија и зона евра Графикон 1.3. Стопа приноса на десетогодишње владине обвезнице Графикон 1.4. Запосленост и фискални биланс у Србији Графикон 1.5. Промјене монетарних и кредитних агрегата у Хрватској Графикон 2.1: Годишње промјене реалног БДП-а Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске производње Графикон 2.3: Промјене у нивоу цијена Графикон 2.4: Годишње промјене у нивоу цијена Графикон 2.5: Промјена у висини нето плате у односу на исти мјесец претходне године Графикон 2.6: Промјене у броју запослених у односу на фебруар године Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ Графикон 3.2: Кварталне промјене девизних резерви, резервног новца и кварталне вриједности салда куповине и продаје BAM Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти Графикон 3.4: Кретање резервног новца за период година Графикон 3.5 : Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти Графикон 3.6: Годишње стопе раста новчане масе и резервног новца и монетарна мултипликација Графикон 3.7 : Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе Графикон 3.8: Основица за обрачун обавезне резерве и имплицитна стопа ОР Графикон 3.9: Стање новопозајмљених средстава у току и године према уговореном року доспијећа Графикон 3.10: Депозити влада за развојне пројекте Графикон 3.11: Одступања од просјечног стања на рачуну резерви Графикон 3.12: Нови уговорени кредити Графикон 3.13: Кредити, кварталне стопе раста Графикон 3.14: Укупни депозити, кварталне промјене Графикон 3.15: Укупни и нови орочени депозити становништва Графикон 3.16: Кварталне промјене стране активе и стране пасиве комерцијалних банака Графикон 3.17: Разлика између каматних стопа на кредите у BAM с валутном клаузулом и у BAM, становништво Графикон 3.18: Разлика између каматних стопа на кредите у BAM с валутном клаузулом и у BAM, нефинансијска предузећа Графикон 3.19: Разлика између каматних стопа на орочене депозите у EUR и BAM, становништво Графикон Емисије четверогодишњих обвезница Републике Српске Графикон 3.21: Каматна стопа на шестомјесечне трезорске записе ФБиХ 7

8 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.22: Berzanski indeksi na BLSE Grafikon 3.23: Promet i rast prometa na SASE Grafikon 3.24: Berzanski indeksi na SASE Grafikon 3.25: Struktura investitora na SASE Grafikon 3.26: Vrijednost prometa u RTGS-u Grafikon 3.27: Vrijednost prometa u Žirokliringu Grafikon 3.28: Neto saldo u međubankarskom platnom prometu u sistemski bitnim bankama Grafikon 3.29: Stopa promjene realizovane vrijednosti kartica izdatih u BiH u inostranstvu Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente Grafikon 4.2: Račun usluga po komponentama, nominalne godišnje promjene Grafikon 4.3: Sekundarni dohodak i robni deficit Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta/pada izvoza po glavnim grupama proizvoda Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta/pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Grafikon 4.8: Godišnje promjene nominalnog kursa BAM prema odabranim valutama u martu Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs BAM Grafikon 5.1: Potraživanja komercijalnih banaka od generalne vlade Grafikon 5.2: Vanjska zaduženost sektora generalne vlade Grafikon 5.3: Otplate vanjskog duga u % prihoda od ind. Poreza Grafikon 5.4: Neto indirektni porezi Grafikon 5.5: Neto indirektni porezi i godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza Grafikon 5.6: Doprinosi kretanju vodećih grupa indirektnih poreza Grafikon 5.7: Kvartalne promjene prihoda po osnovu glavnih vrsta indirektnih poreza Grafikon 5.8: Ukupni troškovi bruto plata i porez na dohodak i dobit Grafikon 5.9: Godišnja stopa rasta neporeskih prihoda Graph 3.22: Stock Exchange Indices on BLSE Graph 3.23: Turnover and Increase of Turnover on SASE Graph 3.24: Stock Exchange Indices on SASE Graph 3.25: Investors Structure on SASE Graph 3.26: Value of RTGS Turnover Graph 3.27: Value of GC Turnover Graph 3.28: Total Balance in Inter-banking Payments Transactions in System Important Banks Graph 3.29: Change Rate of Realized Value of Cards Issued in BH and Abroad Graph 4.1: Current Account and its Components Graph 4.2: Account of Services by Components, Nominal Annual Changes Graph 4.3: Secondary Income and Deficit in Goods Graph 4.4: Financial Account and its Components Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit Graph 4.6: Annual Rate of Growth/Decline of Exports by Main Product Groups Graph 4.7: Annual Rate of Growth/Decline of Imports by Main Product Groups Graph 4.8: Annual Changes of the Nominal Exchange Rate of BAM against the Selected Currencies in March Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM Graph 5.1: Commercial Banks Claims from General Government Graph 5.2: External Indebtedness of General Government Sector Graph 5.3: Repayment of External Debt in % of Indirect Taxes Revenues Graph 5.4: Net Indirect Taxes Graph 5.5: Net Indirect Taxes and Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes Graph 5.6: Contribution to the Trends of Major Indirect Tax Groups Graph 5.7: Quarter Changes of Revenues from Major Indirect Tax Groups Graph 5.8: Total Expenses of Gross Wages and Tax on Income and Profit Graph 5.9: Annual Growth Rate of Non-tax Revenues SPISAK TABELA LIST OF TABLES Tabela 1.1. Stopa nezaposlenosti po grupama zemalja EU Tabela 1.2. Cijena električne energije za industriju srednje veličine Table 1.1 Unemployment Rate by Groups of EU Countries Table 1.2 The Price of Electric Energy for Medium Size Industry 8

9 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.22: Burzanski indeksi na BLSE Slika 3.23: Promet i rast prometa na SASE Slika 3.24: Burzanski indeksi na SASE Slika 3.25: Struktura investitora na SASE Slika 3.26: Vrijednost prometa u RTGS-u Slika 3.27: Vrijednost prometa u žirokliringu Slika 3.28: Ukupni saldo u međubankarskom platnom prometu u sustavno bitnim bankama Slika 3.29: Stopa promjene realizirane vrijednosti kartica izdanih u BiH u inozemstvu Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente Slika 4.2: Račun usluga po komponentama, nominalne godišnje promjene Slika 4.3: Sekundarni dohodak i robni deficit Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu Slika 4.6: Godišnja stopa rasta/pada izvoza po glavnim grupama proizvoda Slika 4.7: Godišnja stopa rasta/pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Slika 4.8: Godišnje promjene nominalnog tečaja BAM prema odabranim valutama u ožujku Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM Slika 5.1: Potraživanja poslovnih banaka od generalne vlade Slika 5.2: Vanjska zaduženost sektora generalne vlade Slika 5.3: Otplate vanjskog duga u % prihoda od neizravnih poreza Slika 5.4: Neto neizravni porezi Slika 5.5: Neto neizravni porezi i godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza Slika 5.6: Doprinosi kretanju vodećih grupa neizravnih poreza Slika 5.7: Tromjesečne promjene prihoda po osnovu glavnih vrsta neizravnih poreza Slika 5.8: Ukupni troškovi bruto plaća i porez na dohodak i dobit Slika 5.9: Godišnja stopa rasta neporeskih prihoda Графикон 3.22: Берзански индекси на BLSE Графикон 3.23: Промет и раст промета на SASE Графикон 3.24: Берзански индекси на SASE Графикон 3.25: Структура инвеститора на SASE Графикон 3.26: Вриједност промета у RTGS-u Графикон 3.27: Вриједност промета у жироклирингу Графикон 3.28: Укупни салдо у међубанкарском платном промету у системски битним банкама Графикон 3.29: Стопа промјене реализоване вриједности картица издатих у БиХ у иностранству Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте Графикон 4.2: Рачун услуга по компонентама, номиналне годишње промјене Графикон 4.3: Секундарни доходак и робни дефицит Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту Графикон 4.6: Годишња стопа раста/пада извоза по главним групама производа Графикон 4.7: Годишња стопа раста/пада увоза по главним групама производа Графикон 4.8: Годишње промјене номиналног курса BAM према одабраним валутама у марту Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс BAM Графикон 5.1: Потраживања комерцијалних банака од генералне владе Графикон 5.2: Спољни дуг сектора генералне владе Графикон 5.3: Спољни дуг у% прихода од индиректних пореза Графикон 5.4: Нето индиректни порези Графикон 5.5: Нето индиректни порези и годишња стопа раста нето индиректних пореза Графикон 5.6: Доприноси главних група индиректних пореза Графикон 5.7: Квартални промене прихода на основу главних типова индиректних пореза Графикон 5.8: Укупни трошкови бруто плата и порез на доходак и добит Графикон 5.9: Годишња стопа раста у непореских прихода SPISAK TABLICA СПИСАК ТАБЕЛА Tablica 1.1. Stopa nezaposlenosti po grupama zemalja EU Tablica 1.2. Cijena električne energije za industriju srednje veličine Табела 1.1. Стопа незапослености по групама земаља ЕУ Табела 1.2. Цијена електричне енергије за индустрију средње величине 9

10 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SKRAĆENICE ACRONYMS bruto domaći proizvod Bosna i Hercegovina, Agencija za statistiku berzanski indeks SASE koji prati kretanje cijena investicionih fondova Bosna i Hercegovina berzanski indeks Republike Srpske Banjalučka berza bazni poen Centralna banka Bosne i Hercegovine Centralnoevropski sporazum o slobodnoj trgovini klasifikacija lične potrošnje prema namjeni indeks cijena potrošača berzanski indeks Dau Džons za industriju direktne strane investicije Evropska banka za obnovu i razvoj Evropska centralna banka Evropska monetarna unija Elektroprivreda Bosne i Hercegovine berzanski indeks Elektroprivrede Republike Srpske indikator raspoloženja tržišta Evropska unija sve zemlje valuta Evropske monetrane unije Statistički ured Evropske unije Federacija Bosne i Hercegovine Federalni sistem rezervi SAD indeks investicionih fondova Republike Srpske cijena nakon ukrcavanja na brod indeks cijena hrane Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija glavna jednica gigavatsat hrvatska kuna konvertibilna marka BDP/GDP BHAS BIFX BiH/BH BIRS BLSE bp CBBiH/CBBH CEFTA COICOP CPI DJIA DSI/FDI EBRD ECB EMU EPBiH ERS10 ESI EU 28 EUR EUROSTAT FBiH/FBH FED FIRS FOB FPI GJ/MU GWh HRK KM / BAM gross domestic product Bosnia and Herzegovina Agency for Statistics SASE Investment Funds Index Bosnia and Herzegovina Republika Srpska Stock Exchange Index Banja Luka Stock Exchange basis point Central Bank of Bosnia and Herzegovina Central European Free Trade Agreement Classification of Individual Consumption by Purpose consumer price index Dow Jones Industrial Index foreign direct investment European Bank for Reconstruction and Development European Central Bank European Monetary Union Elektroprivreda BiH Stock Exchange Index of Elektroprivreda Republike Srpske economic sentiment indicator European Union all countries currency of European Monetary Union European Union Statistics Office Federation of Bosnia and Herzegovina US Federal Reserve System Republika Srpska Investment Funds Index free on board price FAO Food Price Index Main Unit gigawatt hours Croatian kuna convertible mark 10

11 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен KRATICE СКРАЋЕНИЦЕ bruto domaći proizvod Bosna i Hercegovina, Agencija za statistiku burzanski indeks SASE koji prati kretanje cijena investicijskih fondova Bosna i Hercegovina burzanski indeks Republike Srpske Banjalučka burza bazni bod Centralna banka Bosne i Hercegovine Središnjoeuropski sporazum o slobodnoj trgovini klasifikacija osobne potrošnje prema namjeni indeks cijena potrošača burzanski indeks Dau Džons za industriju izravne strane investicije Europska banka za obnovu i razvoj Europska središnja banka Europska monetarna unija Elektroprivreda Bosne i Hercegovine burzanski indeks Elektroprivrede Republike Srpske pokazatelj raspoloženja tržišta Europska unija sve zemlje valuta Europske monetrane unije Statistički ured Europske unije Federacija Bosne i Hercegovine Federalni sustav rezervi SAD indeks investicijskih fondova Republike Srpske cijena nakon ukrcavanja na brod indeks cijena hrane Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija glavna jednica gigavatsat hrvatska kuna konvertibilna marka BDP/БДП BHAS/ БХАС BIFX BiH/БиХ BIRS BLSE bb/ бп CBBiH/ЦББиХ CEFTA COICOP CPI DJIA DSI/ДСИ EBRD ECB/ ЕЦБ EMU/ ЕМУ EPBiH/ ЕПБиХ ERS10 ESI EU 28/ ЕУ 28 EUR EUROSTAT/ ЕУРОСТАТ FBiH/ФБиХ FED FIRS FOB FPI GJ/ГЈ GWh HRK KM / BAM бруто домаћи производ Босна и Херцеговина, Агенција за статистику берзански индекс SASE који прати кретање цијена инвестиционих фондова Босна и Херцеговина берзански индекс Републике Српске Бањалучка берза базни поен Централна банка Босне и Херцеговине Централноевропски споразум о слободној трговини класификација личне потрошње према намјени индекс цијена потрошача берзански индекс Дaу Џонс за индустрију директне стране инвестиције Европска банка за обнову и развој Европска централна банка Европска монетарна унија Електропривреда Босне и Херцеговине берзански индекс Електропривреде Републике Српске индикатор расположења тржишта Европска унија све земље валута Европске монетране уније Статистичка канцеларија Европске уније Федерација Босне и Херцеговине Федерални систем резерви САД индекс инвестиционих фондова Републике Српске цијена након укрцавања на брод индекс цијена хране Организација за храну и пољопривреду Уједињених нација главна једница гигаватчас хрватска куна конвертибилна марка 11

12 CBBiH Bilten CBBH Bulletin novčana masa u užem smislu novčana masa u širem smislu mikrokreditne organizacije Međunarodni monetarni fond megavatsat neto domaća aktiva nominalni efektivni kurs nekvalitetni krediti neto strana aktiva Organizacija zemalja izvoznica nafte obavezna rezerva porez na dodatu vrijednost indikator ekonomskog stanja proizvodnog sektora procentni poen kvartalni period realni efektivni kurs povrat na prosječan dionički kapital Republika Srpska srpski dinar bruto poravnanje u realnom vremenu berzanski indeks S&P 500 Sarajevska berza referentni/osnovni/benchmark indeks SASE berzanski indeks SASE standard kupovne moći stand by aranžman specijalna prava vučenje međunarodna bankarska mreža tekstni okvir trezorski zapisi Uprava za indirektno oporezivanje američki dolar M1 M2 MKO/MCO MMF/IMF MWh NDA NEER NPL NSA/NFA OPEC OR/RR PDV/VAT PMI pp Q REER ROAE RS RSD RTGS S&P 500 SASE SASX 10 SASX 30 SKM/PPS SBA SDR SWIFT TO/TB TZ/T-bill UIO/ITA USD narrow money broad money micro - credit organization International Monetary Fund megawatt hours net domestic assets nominal effective exchange rate non-performing loan net foreign assets Organization of Petroleum Exporting Countries required reserves value added tax economic indicator: Purchasing Managers Index percentage point quarter real effective exchange rate return on average equity Republika Srpska Serbian dinar real time gross settlement S&P 500 Stock Exchange Index Sarajevo Stock Exchange Sarajevo Stock Exchange Benchmark Index Sarajevo Stock Exchange Index Purchasing Power Standard Stand-by Arrangement special drawing rights international banking network text box treasury bill Idirect Taxation Authority U.S. dollar Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija BJR Makedonija/ FYROM Former Yugoslav Republic of Macedonia sistem nacionalnih računa SNA system of national accounts 12

13 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен novčana masa u užem smislu novčana masa u širem smislu mikrokreditne organizacije Međunarodni monetarni fond megavatsat neto domaća aktiva nominalni efektivni tečaj nekvalitetni krediti neto strana aktiva Organizacija zemalja izvoznica nafte obvezna rezerva porez na dodatu vrijednost pokazatelj ekonomskog stanja proizvodnog sektora postotni bod tromjesečno razdoblje realni efektivni tečaj povrat na prosječan dionički kapital Republika Srpska srpski dinar bruto poravnanje u realnom vremenu burzanski indeks S&P 500 Sarajevska burza referentni/osnovni/benchmark indeks SASE burzanski indeks SASE standard kupovne moći stand by aranžman specijalna prava vučenje međunarodna bankarska mreža tekstni okvir trezorski zapisi Uprava za neizravno oporezivanje američki dolar M1 M2 MKO MMF/ММФ MWh NDA/ НДА NEER NPL NSA/НСА OPEC OR/ОР PDV/ПДВ PMI pb/ пп Q REER ROAE RS/ РС RSD RTGS S&P 500 SASE SASX 10 SASX 30 SKM/СКМ SBA/ СБА SDR SWIFT TO TZ/ТЗ UIO/ УИО USD новчана маса у ужем смислу новчана маса у ширем смислу микрокредитне организације Међународни монетарни фонд мегаватчас нето домаћа актива номинални ефективни курс неквалитетни кредити нето страна актива Организација земаља извозница нафте обавезна резерва порез на додату вриједност индикатор економског стања производног сектора процентни поен квартални период реални ефективни курс поврат на просјечан акционарски капитал Republika Srpska српски динар бруто поравнање у реалном времену берзански индекс S&P 500 Сарајевска берза референтни/основни/benchmark индекс SASE берзански индекс SASE стандард куповне моћи стeндбај аранжман специјална права вучење међународна банкарска мрежа текстни оквир трезорски записи Управа за индиректно опорезивање амерички долар Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija BJR Makedonija/ БЈР Македонија Бивша Југословенска Република Македонија sustav nacionalnih računa SNA систем националних рачуна 13

14 CBBiH Bilten CBBH Bulletin IZVRŠNI SAŽETAK EXECUTIVE SUMMARY Godišnji rast industrijske proizvodnje u prvom kvartalu godine, a posmatrano u kontekstu procjena BHAS o ekonomskoj aktivnosti u godini, sugeriše blagi oporavak domaće ekonomije, mada makroekonomski podaci ukazuju na brojne izazove. Deflatorni pritisci, mjereni promjenom u indeksu potrošačkih cijena, i dalje su prisutni. Početak godine okarakterisao je i nastavak trenda pada stope nezaposlenosti, ali i smanjenja prosječne neto plate. Niska kreditna aktivnost banaka obilježila je i prvi kvartal, uprkos nastavku trenda blagog pada kamatnih stopa na dug domaćinstava i preduzeća koji je prisutan od početka godine. U odnosu na prethodni kvartal, ukupni depoziti su smanjeni zbog smanjenja depozita sektora vlade. Međutim, depoziti stanovništva, posebno oni s rokom oročenja od preko godinu dana, i dalje bilježe rast i pored smanjenja prosječne kamatne stope na oročene i štedne depozite u ovom sektoru. Slaba kreditna aktivnost je imala za posljedicu i nastavak trenda razduživanja banaka prema inostranstvu. Pored uobičajenog smanjenja strane pasive početkom godine, u prvom kvartalu su značajno smanjene i obaveze banaka s ugovorenim dospijećem od preko godinu dana koje su redovno dospjele. Kao posljedica smanjenja strane pasive, u prvom kvartalu zabilježen je i znatan pad strane aktive banaka. Ipak, rast neto domaće aktive, prvenstveno domaćih depozita u stranim valutama, neutralisao je smanjenje neto strane aktive, usljed čega je nastavljen trend rasta novčane mase na godišnjem nivou. Usljed usporavanja rasta rezervnog novca na godišnjem nivou, prvenstveno zbog smanjenja depozita banaka kod monetarnih vlasti, monetarna multiplikacija je, u odnosu na prethodni kvartal, ubrzana. Ipak, suviše je rano govoriti o eventualnom prekidu trenda usporavanja monetarne multiplikacije koji je prisutan od polovine godine. Smanjenje depozita banaka kod monetarnih vlasti prvenstveno je posljedica smanjenja sredstava iznad propisane obavezne rezerve, a usljed nastavka procesa razduživanja banaka prema inostranstvu. Prosječne devizne rezerve u mjesecima prvog kvartala godine historijski su najviše zabilježene. Rast prosječnih deviznih rezervi u prvom kvartalu prvenstveno je posljedica smanjenja trgovinskog deficita i rasta javnog vanjskog duga, jer je proces razduživanja banaka vršio značajan pritisak na nivo deviznih rezervi. Smanjenje trgovinskog deficita, nažalost, nije posljedica rasta konkurentnosti izvoza, nego, prvenstveno, smanjenja vrijednosti uvezenih proizvoda mineralnog porijekla, najviše nafte. Annual industrial production growth in the first quarter of 2015, observed in the context of BHAS s estimate of economic activity in 2014, suggests a slight recovery of domestic economy, although macroeconomic data point to numerous challenges. Deflationary pressures, measured by a change in consumer price index, are still present. The beginning of the year was characterized by continued trend of decreasing unemployment rate, but also by a reduction of average net wage. Low credit activity of banks also marked the first quarter, despite a continued trend of slight interest rate decrease on household and company debt that has been present since the beginning of Compared to the previous quarter, overall deposits went down due to a decrease in government sector deposits. However, household deposits, especially those with maturity period exceeding one year still record an increase, despite the average interest rate reduction on term and savings deposits in this sector. Weak credit activity caused a continued trend of banks deleverage towards foreign countries. Despite the usual decrease of foreign liabilities at the beginning of the year, the first quarter also recorded a substantial decrease of banks liabilities with the agreed maturity period exceeding one year that matured regularly. Due to the decrease in foreign liabilities, the first quarter also recorded a significant drop of banks foreign assets. Nevertheless, growth in net domestic assets, primarily domestic deposits in foreign currencies, neutralized the decrease in net foreign assets, which lead to a continued trend of rising money supply at the annual level. Due to slowdown in annual growth of reserve money, primarily due to lower bank deposits with monetary authorities, monetary multiplication was accelerated compared to the previous quarter. Still, it is too early to talk about a potential termination of monetary multiplication slowdown trend that has been present since mid The decrease in banks deposits with monetary authorities was primarily caused by a decline in the amount of excess funds above the reserve requirement, due to continued process of banks deleverage towards foreign countries. Average foreign exchange reserves in the months of the first quarter of 2015 recorded the highest level in history. The increase in average foreign exchange reserves in the first quarter was primarily caused by a trade deficit decrease and a growing public foreign debt, because the banks deleverage process put substantial pressure on the level of foreign exchange reserves. Unfortunately, the trade deficit decline was not caused by rising competitiveness of exports, but primarily by lower value of imported mineral origin products, mostly oil. 14

15 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен IZVRŠNI SAŽETAK ИЗВРШНИ САЖЕТАК Godišnji rast industrijske proizvodnje u prvom tromjesečju godine, a promatrano u kontekstu procjena BHAS o ekonomskoj aktivnosti u godini, sugerira blagi oporavak domaće ekonomije, mada makroekonomski podaci ukazuju na brojne izazove. Deflatorni pritisci, mjereni promjenom u indeksu potrošačkih cijena, i dalje su prisutni. Početak godine okarakterizirao je i nastavak trenda pada stope nezaposlenosti, ali i smanjenja prosječne neto plaće. Niska kreditna aktivnost banaka obilježila je i prvo tromjesečje, uprkos nastavku trenda blagog pada kamatnih stopa na dug kućanstava i poduzeća koji je prisutan od početka godine. U odnosu na prethodno tromjesečje, ukupni depoziti su smanjeni zbog smanjenja depozita sektora vlade. Međutim, depoziti stanovništva, osobito oni s rokom oročenja od preko godinu dana, i dalje bilježe rast i pored smanjenja prosječne kamatne stope na oročene i štedne depozite ovom sektoru. Slaba kreditna aktivnost je imala za posljedicu i nastavak trenda razduživanja banaka prema inozemstvu. Pored uobičajenog smanjenja strane pasive početkom godine, u prvom tromjesečju su značajno smanjene i obveze banaka s ugovorenim dospijećem od preko godinu dana koje su redovno dospjele. Kao posljedica smanjenja strane pasive, u prvom tromjesečju zabilježen je i znatan pad strane aktive banaka. Ipak, rast neto domaće aktive, prvenstveno domaćih depozita u stranim valutama, neutralizirao je smanjenje neto strane aktive, usljed čega je nastavljen trend rasta novčane mase na godišnjoj razini. Usljed usporavanja rasta rezervnog novca na godišnjoj razini, prvenstveno zbog smanjenja depozita banaka kod monetarnih vlasti, monetarna multiplikacija je, u odnosu na prethodno tromjesečje, ubrzana. Ipak, suviše je rano govoriti o eventualnom prekidu trenda usporavanja monetarne multiplikacije koji je prisutan od polovine godine. Smanjenje depozita banaka kod monetarnih vlasti prvenstveno je posljedica smanjenja sredstava iznad propisane obvezne rezerve, a usljed nastavka procesa razduživanja banaka prema inozemstvu. Prosječne devizne rezerve u mjesecima prvog tromjesečja godine povijesno su najviše zabilježene. Rast prosječnih deviznih rezervi u prvom tromjesečju prvenstveno je posljedica smanjenja trgovinskog deficita i rasta javnog vanjskog duga, jer je proces razduživanja banaka vršio značajan pritisak na razinu deviznih rezervi. Smanjenje trgovinskog deficita, nažalost, nije posljedica rasta konkurentnosti izvoza, nego, prvenstveno, smanjenja vrijednosti uvezenih proizvoda mineralnog podrijetla, najviše nafte. Годишњи раст индустријске производње у првом кварталу године, а посматрано у контексту процјена БХАС о економској активности у години, сугерише благи опоравак домаће економије, мада макроекономски подаци указују на бројне изазове. Дефлаторни притисци, мјерени промјеном у индексу потрошачких цијена, и даље су присутни. Почетак године окарактерисао је и наставак тренда пада стопе незапослености, али и смањења просјечне нето плате. Ниска кредитна активност банака обиљежила је и први квартал, упркос наставку тренда благог пада каматних стопа на дуг домаћинстава и предузећа који је присутан од почетка године. У односу на претходни квартал, укупни депозити су смањени због смањења депозита сектора владе. Међутим, депозити становништва, посебно они с роком орочења од преко годину дана, и даље биљеже раст и поред смањења просјечне каматне стопе на орочене и штедне депозите у овом сектору. Слаба кредитна активност је имала за посљедицу и наставак тренда раздуживања банака према иностранству. Поред уобичајеног смањења стране пасиве почетком године, у првом кварталу су значајно смањене и обавезе банака с уговореним доспијећем од преко годину дана које су редовно доспјеле. Као посљедица смањења стране пасиве, у првом кварталу забиљежен је и знатан пад стране активе банака. Ипак, раст нето домаће активе, првенствено домаћих депозита у страним валутама, неутралисао је смањење нето стране активе, усљед чега је настављен тренд раста новчане масе на годишњем нивоу. Усљед успоравања раста резервног новца на годишњем нивоу, првенствено због смањења депозита банака код монетарних власти, монетарна мултипликација је, у односу на претходни квартал, убрзана. Ипак, сувише је рано говорити о евентуалном прекиду тренда успоравања монетарне мултипликације који је присутан од половине године. Смањење депозита банака код монетарних власти првенствено је посљедица смањења средстава изнад прописане обавезне резерве, а усљед наставка процеса раздуживања банака према иностранству. Просјечне девизне резерве у мјесецима првог квартала године историјски су највише забиљежене. Раст просјечних девизних резерви у првом кварталу првенствено је посљедица смањења трговинског дефицита и раста јавног спољног дуга, јер је процес раздуживања банака вршио значајан притисак на ниво девизних резерви. Смањење трговинског дефицита, нажалост, није посљедица раста конкурентности извоза, него, првенствено, смањења вриједности увезених производа минералног поријекла, највише нафте. 15

16 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Javni vanjski dug povećan je u prvom kvartalu i pored značajnog iznosa servisiranog duga, što je posljedica slabljenja sidrene valute prema USD, ali i, manjim dijelom, novog zaduživanja kod inokreditora. Snažan nominalni aprecijacijski trend BAM prema valutama glavnih trgovinskih partnera, prisutan u posljednja tri kvartala, posljedica je deprecijacije ruske rublje prema euru, i indirektno prema BAM, koji je neutralisao snažnu deprecijaciju domaće valute prema američkom dolaru, kineskom juanu, švicarskom franku i britanskoj funti. Rast realnog efektivnog kursa BAM nastavljen je u prvom kvartalu, ali je zbog niže inflacije, u odnosu na zemlje glavne trgovinske partnere, još uvijek ispod baznog nivoa. Dug vlade kod komercijalnih banaka također je nastavio trend rasta. I u četvrtom kvartalu je nastavljen trend rasta deficita tekućeg računa. Imajući u vidu smanjenje vanjskotrgovinskog deficita u prvom kvartalu, deficit tekućeg računa bi se mogao smanjiti u prvom kvartalu godine. Ipak, promjene u visini deficita tekućeg računa će u značajnoj mjeri zavisiti od priliva privatnom i vladinom sektoru na računu sekundarnog dohotka. Imajući u vidu nastavak razduživanja banaka u prvom kvartalu godine i rast zaduživanja sektora vlade, očekuje se slabiji priliv na finansijskom računu u prvom kvartalu. Despite a significant amount of serviced debt, public foreign debt went up in the first quarter, due to weakening of the peg currency against USD, but to a small extent by incurring a new debt with foreign creditors as well. The strong BAM nominal appreciation trend against currencies of main trading partners in the last three quarters was caused by depreciation of Russian ruble against EUR, and indirectly against BAM, which neutralized strong depreciation of domestic currency against USD, Chinese Yuan, Swiss Franc and British Pound. Growth of BAM real effective exchange rate continued in the first quarter, but it was still below the base level due to lower inflation against main trading partner countries. Government debt with commercial banks continued following the upward trend. The fourth quarter also recorded continued trend of rising current account deficit. In view of the foreign trade deficit decrease in the first quarter, current account deficit could go down in the first quarter of Nevertheless, changes in the amount of current account deficit will significantly depend on inflows in the private and government sectors on the secondary income account. In view of the continued banks deleverage in the first quarter of 2015 and rising debt of the government sector, weaker inflow to the financial account can be expected in the first quarter. Glavni i odgovorni urednik dr. Belma Čolaković Editor- in- Chief Belma Čolaković, Ph.D. 16

17 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Javni vanjski dug povećan je u prvom tromjesečju i pored značajnog iznosa servisiranog duga, što je posljedica slabljenja sidrene valute prema USD, ali i, manjim dijelom, novog zaduživanja kod inokreditora. Snažan nominalni aprecijacijski trend BAM prema valutama glavnih trgovinskih partnera, prisutan u posljednja tri tromjesečja, posljedica je deprecijacije ruske rublje prema euru, i neizravno prema BAM, koji je neutralizirao snažnu deprecijaciju domaće valute prema američkom dolaru, kineskom juanu, švicarskom franku i britanskoj funti. Rast realnog efektivnog tečaja BAM nastavljen je u prvom tromjesečju, ali je zbog niže inflacije, u odnosu na zemlje glavne trgovinske partnere, još uvijek ispod bazne razine. Dug vlade kod komercijalnih banaka također je nastavio trend rasta. I u četvrtom tromjesečju je nastavljen trend rasta deficita tekućeg računa. Imajući u vidu smanjenje vanjskotrgovinskog deficita u prvom tromjesečju, deficit tekućeg računa bi se mogao smanjiti u prvom tromjesečju godine. Ipak, promjene u visini deficita tekućeg računa će u značajnoj mjeri ovisiti o priljevu privatnom i vladinom sektoru na računu sekundarnog dohotka. Imajući u vidu nastavak razduživanja banaka u prvom tromjesečju godine i rast zaduživanja sektora vlade, očekuje se slabiji priljev na financijskom računu u prvom tromjesečju. Јавни спољни дуг повећан је у првом кварталу и поред значајног износа сервисираног дуга, што је посљедица слабљења сидрене валуте према USD, али и, мањим дијелом, новог задуживања код инокредитора. Снажан номинални апрецијацијски тренд BAM према валутама главних трговинских партнера, присутан у посљедња три квартала, посљедица је депрецијације руске рубље према евру, и индиректно према BAM, који је неутралисао снажну депрецијацију домаће валуте према америчком долару, кинеском јуану, швајцарском франку и британској фунти. Раст реалног ефективног курса BAM настављен је у првом кварталу, али је због ниже инфлације, у односу на земље главне трговинске партнере, још увијек испод базног нивоа. Дуг владе код комерцијалних банака такође је наставио тренд раста. И у четвртом кварталу је настављен тренд раста дефицита текућег рачуна. Имајући у виду смањење спољнотрговинског дефицита у првом кварталу, дефицит текућег рачуна би се могао смањити у првом квaрталу године. Ипак, промјене у висини дефицита текућег рачуна ће у значајној мјери зависити од прилива приватном и владином сектору на рачуну секундарног дохотка. Имајући у виду наставак раздуживања банака у првом кварталу године и раст задуживања сектора владе, очекује се слабији прилив на финансијском рачуну у првом кварталу. Glavni i odgovorni urednik dr. Belma Čolaković Главни и одговорни уредник др Белма Чолаковић 17

18 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Glavni ekonomski indikatori Main Economic Indicators Nominalni BDP BiH, (u milionima KM) 1) tekuće cijene Nominal GDP BiH, (KM million) 1) current prices Realni BDP (stopa rasta u %) 1) Real GDP (growth rate in %) 1) 5,6-2,7 0,8 1,0-1,2 2,5 0,7 Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH 2) Consumer prices growth rate in BH 2) u procentima / in percentage Prosječna godišnja stopa rasta CPI Average annual growth rate of CPI 7,4-0,4 2,1 3,7 2,1-0,1-0,9 Godišnja stopa rasta CPI za decembar Annual growth rate of CPI for December 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8-1,2-0,4 Budžet opće vlade 3) General Government budget 3) u procentima BDP-a /as a percentage of GDP Prihodi Revenue 43,6 42,5 43,7 44,1 44,5 43,4 Rashodi 4) Expense 4) 45,8 47,0 46,1 45,3 46,6 45,6 Saldo Overall balance -2,2-4,4-2,5-1,3-2,0-2,2 Novac i kredit Money and Loan u procentima BDP-a / as a percentage of GDP Novac u širem smislu (M2) 5) Broad Money (M2) 5) 49,8 52,3 54,8 55,9 57,94 61,24 64,42 Krediti nevladinim sektorima Credit to Non-Government Sector 57,0 56,4 56,7 56,98 58,73 58,98 58,55 Platni bilans Balance of Payments Bruto devizne rezerve Gross Official Reserves U milionima KM KM milion U milionima USD USD million U mjesecima uvoza robe i usluga In Months of Imports of goods and services 5,0 6,2 6,0 5,3 5,3 5,8 6,0 Saldo tekućeg računa Current Account Balance U milionima KM KM million U milionima USD USD milion U procentima BDP-a As a percentage of GDP -14,1-6,5-6,2-9,6-8,9-5,7-7,7 Saldo robne razmjene Trade Balance U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima BDP-a As a percentage of GDP -41,9-31,4-29,8-31,4-31,1-27,8-30,1 Vanjski dug sektora vlade External Debt of Government Sector U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima BDP-a As a percentage of GDP 17,0 21,5 25,3 25,8 27,8 28,2 30,4 Servisiranje vanjskog duga 6) External Debt Servicing 6) U milionima KM KM million U milionima USD USD million U procentima BDP-a As a percentage of GDP 3,4 4,0 4,0 4,0 4,9 7,6 8,2 Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati, januar ) Izvor: Agencija za statistiku BiH 3) Izvor: Centralna banka BiH 4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava. 5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. 6) Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 7) Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH * Podaci za su procjena CBBiH. Note: 1) Source: Agency for Statistics of BH, Press release Gross domestic product for Bosnia and Herzegovina 2013, production approach, first results January ) Source: BH Agency of Statistics 3) Source: Central Bank of BH 4) Expensess also include net acquisition of fixed assets. 5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January )The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 7) Source: BH Ministry of Finance and Treasury * Data for 2014 are the estimates of the CBBH. 18

19 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Glavni ekonomski pokazatelji Главни економски индикатори Nominalni BDP BiH (u milijunima KM) 1), tekuće cijene Номинални БДП БиХ (у милионима КМ) 1), текуће цијене Realni BDP (stopa rasta u %) 1) Реални БДП (стопа раста у %) 1) 5,6-2,7 0,8 1,0-1,2 2,5 0,7 Stopa rasta potrošačkih cijena u BiH 2) Стопа раста потрошачких цијена у БиХ 2) u postocima / у процентима Prosječna godišnja stopa rasta CPI Просјечна годишња стопа раста CPI 7,4-0,4 2,1 3,7 2,1-0,1-0,9 Godišnja stopa rasta CPI za prosinac Годишња стопа раста CPI за децембар 3,8 0,0 3,1 3,1 1,8-1,2-0,4 Proračun opće vlade 3) Буџет опште владе 3) u postocima BDP-a / у процентима БДП-а Prihodi Приходи 43,6 42,5 43,7 44,1 44,5 43,4 Rashodi 4) Pасходи 4) 45,8 47,0 46,1 45,3 46,6 45,6 Saldo Салдо -2,2-4,4-2,5-1,3-2,0-2,2 Novac i kredit Новац и кредит u postocima BDP-a / у процентима БДП-а Novac u širem smislu (M2) 5) Новац у ширем смислу (M2) 5) 49,8 52,3 54,8 55,9 57,94 61,24 64,42 Krediti nevladinim sektorima Кредити невладиним секторима 57,0 56,4 56,7 56,98 58,73 58,98 58,55 Platni bilans Платни биланс Bruto devizne rezerve Бруто девизне резерве U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U mjesecima uvoza robe i usluga У мјесецима увоза робе и услуга 5,0 6,2 6,0 5,3 5,3 5,8 6,0 Bilanca tekućeg računa Салдо текућег рачуна U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а -14,1-6,5-6,2-9,6-8,9-5,7-7,7 Bilanca robne razmjene Салдо робне размјене U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а -41,9-31,4-29,8-31,4-31,1-27,8-30,1 Vanjski dug sektora vlade Спољни дуг сектора владе U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а 17,0 21,5 25,3 25,8 27,8 28,2 30,4 Servisiranje vanjskog duga 6) Сервисирање спољног дуга 6) U milijunima KM У mилионима КМ U milijunima USD У милионима USD U postocima BDP-a У процентима БДП-а 3,4 4,0 4,0 4,0 4,9 7,6 8,2 Napomena: 1) Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje Bruto domaći proizvod za Bosnu i Hercegovinu 2013, proizvodni pristup, prvi rezultati, siječanj ) Izvor: Agencija za statistiku BiH 3) Izvor: Centralna banka BiH 4) Rashodi uključuju i neto nabavku stalnih sredstava. 5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. 6) Platna bilanca BiH urađenа je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). 7) Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH * Podaci za su procjena CBBiH. Напомена: 1) Извор: Агeнција за статистику БиХ, Саопштeњe Бруто домаћи производ за Босну и Хeрцeговину 2013, производни приступ, први рeзултати, јануар ) Извор: Агенција за статистику БиХ 3) Извор: Централна банка БиХ 4) Расходи укључују и нето набавку сталних средстава. 5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. 6) Платни биланс БиХ урађен је у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 7) Извор: Министарство финансија и трезора БиХ * Подаци за су процјена ЦББиХ. 19

20 CBBiH Bilten CBBH Bulletin MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1 INTERNATIONAL ECONOMIC ENVIRONMENT U izvještajnom periodu ekonomiju zone eura su obilježili nastavak monetarnih intervencija ECB-a, pad prinosa na tržištu javnog duga (eng. sovereign debt) u zemljama zone eura, ali ne i u svim zemljama EU čija valuta nije euro. Pad prinosa na državne obveznice Hrvatske, mogao bi pojačati pritisak na smanjenje očekivanog prinosa na javni dug bh. entiteta. Referentna kamatna stopa ECB-a je zadržana na historijski najnižem nivou, a vrijednost kamatne stope na međubankarskom tržištu novca (EURIBOR) je u padu, što bi se moglo odraziti i na domaće kamatne stope. Velike razlike u stopama nezaposlenosti između glavnih monetarnih područja i još uvijek dvocifrena stopa nezaposlenosti, ali prije svega izuzetno niska stopa inflacije u zoni eura, implikuju trajnost kvantitativnih olakšica ECB-a. Ključni problem s kojim se monetarna unija suočila početkom godine je dužnička kriza u Grčkoj i prijetnja izlaska Grčke iz zone eura, s posljedicama na stepen povjerenja u zajedničku valutu i devizni kurs eura. Cijene svih ključnih berzanskih roba su u padu. Privredna kretanja u Hrvatskoj i Srbiji nisu povoljna s aspekta rasta izvoza bh. preduzeća na ova tržišta. Iako je stopa nezaposlenosti u zoni eura i dalje skoro duplo veća od stope nezaposlenosti u SAD-u i Velikoj Britaniji, ipak su primjetni određeni znakovi oporavka u ekonomiji zone eura. BDP u zoni eura je u posljednjem kvartalu godine porastao (četvrti kvartal / četvrti kvartal = 0,3%), a rast je nastavljen i u godini (prvi kvartal / prvi kvartal = 0,4%) s pozitivnim efektima na tržište rada. U februaru godine stopa nezaposlenosti je pala na 11,34%, i to je njen najniži nivo još od aprila godine. Na godišnjem nivou, BDP zone eura je veći za 1% (prvi kvartal / prvi kvartal 2014). Rast i dalje nije ravnomjerno raspoređen, a stanje na tržištu rada u perifernim zemljama zone eura i EU se nije poboljšalo. Vodeća ekonomija zone eura, Njemačka, i dalje bilježi dobre performanse. Njena ekonomija je porasla za 0,3% (prvi kvartal / četvrti kvartal 2014), odnosno za 1% (prvi kvartal / prvi kvartal 2014). Na drugoj strani je ekonomija Grčke (BDP prvi kvartal / četvrti kvartal = -0,2%) koja je tokom cijelog izvještajnog perioda, zbog ogromnog javnog duga, neizvjesnosti njegovog servisiranja i odbijanja predstavnika Grčke da nastave s politikom štednje, predstavljala faktor destabilizacije i dezintegracije jedinstvenog evropskog ekonomskog prostora i zone eura. U zemljama EU u kojima je radno angažovana naša dijaspora (s izuzetkom Hrvatske), prosječna stopa nezaposlenosti u martu godine, iako u porastu, niža je od prosječne stope nezaposlenosti u EU za 1,2 In the reporting period, Eurozone economy was marked by continued ECB s monetary interventions, lower yield on the sovereign debt market in Eurozone countries, but not in all EU member states that use currencies other from EUR. Reduction of yield on Croatian state bonds may increase the pressure on the decrease of the expected yield on BH Entities public debt. ECB s reference interest rate remained on the lowest level in history, and the interest rate value on the interbank money market (EURIBOR) is declining, which may reflect on domestic interest rates as well. Big differences in unemployment rates between the main monetary areas and the still double-digit unemployment rate, but primarily the extremely low inflation rate in Eurozone imply durability of ECB s quantitative easings. The key problem that the monetary union faced in early 2015 was the debt crisis in Greece and threats of Greece s exit from Eurozone, with consequences on the degree of confidence in the joint currency and EUR exchange rate. Prices of all key stock exchange goods are dropping. Economic trends in Croatia and Serbia are not favourable from the aspect of rising exports of BH companies to these markets. Although the unemployment rate in Eurozone is still almost twice as high as unemployment rates in the USA and Great Britain, certain recovery signs are still noted in the Eurozone economy. GDP in Eurozone went up in the last quarter of 2014 (Q4 2014/Q = 0.3%), and the growth continued in 2015 (Q1 2015/ Q = 0.4%) with positive effects on the labour market. In 02/2015, the unemployment rate dropped to 11.34%, which is its lowest level since 04/2012. At the annual level, Eurozone s GDP was by 1% higher (Q1 2015/ Q1 2014). The growth is still unequally distributed, and the situation on labour markets in peripheral Eurozone and EU countries did not improve. The leading Eurozone economy, German economy, still records good performances. Its economy grew by 0.3% (Q1 2015/Q4 2014), i.e. by 1% (Q1 2015/Q1 2014). There is Greece s economy on the other side (BDP Q1 2015/ Q = -0.2%) which, due to enormous amount of sovereign debt, uncertainty of its servicing and refusal of Greece s representatives continue the saving policy, during the entire reporting period represented a destabilizing and disintegrating factor of the single European economic space and Eurozone. In EU countries where our Diaspora works (with the exception of Croatia), average unemployment rate in 03/2015, although on the rise, is still lower than average unemployment rate in the EU by 1.2 p.p. (03/2015), and by 20

21 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен MEĐUNARODNO EKONOMSKO OKRUŽENJE 1. МЕЂУНАРОДНО ЕКОНОМСКО ОКРУЖЕЊЕ U izvještajnom razdoblju ekonomiju zone eura su obilježili nastavak monetarnih intervencija ECB-a, pad prinosa na tržištu javnog duga (eng. sovereign debt) u zemljama zone eura, ali ne i u svim zemljama EU čija valuta nije euro. Pad prinosa na državne obveznice Hrvatske, mogao bi pojačati pritisak na smanjenje očekivanog prinosa na javni dug bh. entiteta. Referentna kamatna stopa ECB-a je zadržana na povijesno najnižoj razini, a vrijednost kamatne stope na međubankarskom tržištu novca (EURIBOR) je u padu, što bi se moglo odraziti i na domaće kamatne stope. Velike razlike u stopama nezaposlenosti između glavnih monetarnih područja i još uvijek dvoznamenkasta stopa nezaposlenosti, ali prije svega izuzetno niska stopa inflacije u zoni eura, impliciraju trajnost kvantitativnih olakšica ECB-a. Ključni problem s kojim se monetarna unija suočila početkom godine je dužnička kriza u Grčkoj i prijetnja izlaska Grčke iz zone eura, s posljedicama na stupanj povjerenja u zajedničku valutu i devizni tečaj eura. Cijene svih ključnih burzanskih roba su u padu. Gospodarska kretanja u Hrvatskoj i Srbiji nisu povoljna s aspekta rasta izvoza bh. poduzeća na ova tržišta. Iako je stopa nezaposlenosti u zoni eura i dalje skoro duplo veća od stope nezaposlenosti u SAD-u i Velikoj Britaniji, ipak su primjetni određeni znakovi oporavka u ekonomiji zone eura. BDP u zoni eura je u posljednjem tromjesečju godine porastao (četvrto tromjesečje / četvrto tromjesečje = 0,3%), a rast je nastavljen i u godini (prvo tromjesečje / prvo tromjesečje = 0,4%) s pozitivnim učincima na tržište rada. U veljači godine stopa nezaposlenosti je pala na 11,34%, i to je njena najniža razina još od travnja godine. Na godišnjoj razini, BDP zone eura je veći za 1% (prvo tromjesečje / prvo tromjesečje 2014). Rast i dalje nije ravnomjerno raspoređen, a stanje na tržištu rada u perifernim zemljama zone eura i EU se nije poboljšalo. Vodeća ekonomija zone eura, Njemačka, i dalje bilježi dobre performanse. Njena ekonomije je porasla za 0,3% (prvo tromjesečje / četvrto tromjesečje 2014), odnosno za 1% (prvo tromjesečje / prvo tromjesečje 2014). Na drugoj strani je ekonomija Grčke (BDP prvo tromjesečje / četvrto tromjesečje = -0,2%) koja je tijekom cijelog izvještajnog razdoblja, zbog ogromnog javnog duga, neizvjesnosti njegovog servisiranja i odbijanja predstavnika Grčke da nastave s politikom štednje, predstavljala čimbenik destabilizacije i dezintegracije jedinstvenog europskog ekonomskog prostora i zone eura. U zemljama EU u kojima je radno angažirana naša dijaspora (s izuzetkom Hrvatske), prosječna stopa nezaposlenosti u ožujku godine, iako u porastu, niža je od prosječne У извјештајном периоду економију зоне евра су обиљежили наставак монетарних интервенција ЕЦБ-а, пад приноса на тржишту јавног дуга (енг. sovereign debt) у земљама зоне евра, али не и у свим земљама ЕУ чија валута није евро. Пад приноса на државне обвезнице Хрватске, могао би појачати притисак на смањење очекиваног приноса на јавни дуг бх. ентитета. Референтна каматна стопа ЕЦБ-а је задржана на историјски најнижем нивоу, а вриједност каматне стопе на међубанкарском тржишту новца (EURIBOR) је у паду, што би се могло одразити и на домаће каматне стопе. Велике разлике у стопама незапослености између главних монетарних подручја и још увијек двоцифрена стопа незапослености, али прије свега изузетно ниска стопа инфлације у зони евра, импликују трајност квантитативних олакшица ЕЦБ-а. Кључни проблем с којим се монетарна унија суочила почетком године је дужничка криза у Грчкој и пријетња изласка Грчке из зоне евра, с посљедицама на степен повјерења у заједничку валуту и девизни курс евра. Цијене свих кључних берзанских роба су у паду. Привредна кретања у Хрватској и Србији нису повољна с аспекта раста извоза бх. предузећа на ова тржишта. Иако је стопа незапослености у зони евра и даље скоро дупло већа од стопе незапослености у САД-у и Великој Британији, ипак су примјетни одређени знакови опоравка у економији зоне евра. БДП у зони евра је у посљедњем кварталу године порастао (четврти квартал / четврти квартал = 0,3%), а раст је настављен и у години (први квартал / први квартал = 0,4%) с позитивним ефектима на тржиште рада. У фебруару године стопа незапослености је пала на 11,34%, и то је њен најнижи ниво још од априла године. На годишњем нивоу, БДП зоне евра је већи за 1% (први квартал / први квартал 2014). Раст и даље није равномјерно распоређен, а стање на тржишту рада у периферним земљама зоне евра и ЕУ се није побољшало. Водећа економија зоне евра, Њемачка, и даље биљежи добре перформансе. Њена економија је порасла за 0,3% (први квартал / четврти квартал 2014), односно за 1% (први квартал / први квартал 2014). На другој страни је економија Грчке (БДП први квартал 2015 / четврти квартал 2014 = -0,2%) која је током цијелог извјештајног периода, због огромног јавног дуга, неизвјесности његовог сервисирања и одбијања представника Грчке да наставе с политиком штедње, представљала фактор дестабилизације и дезинтеграције јединственог европског економског простора и зоне евра. У земљама ЕУ у којима је радно ангажована наша дијаспора (с изузетком Хрватске), просјечна стопа незапослености у марту године, иако у порасту, нижа је од просјечне 21

22 CBBiH Bilten CBBH Bulletin p.p. (mart 2015), a više nego duplo je niža od stope nezaposlenosti u perifernim zemljama zone eura (PIGS). U zemljama s bh. dijasporom, stopa nezaposlenosti (8,8% u martu 2015.) je na nivou one u Bugarskoj i Rumuniji (9% u martu 2015), ali još uvijek je niža nego u zemljama EU koje su postale članice Unije godine. U Hrvatskoj i Njemačkoj, s najvećim brojem bh. iseljenika i njihovih potomaka u EU, stopa nezaposlenosti je 19,1% i 4,8% (mart 2015), dok je u Srbiji u kojoj živi 16% bh. iseljenika i njihovih potomaka stopa nezaposlenosti 19,2% (prvi kvartal 2015). more than two times lower than the unemployment rate in peripheral countries of Eurozone (PIGS). In countries with BH Diaspora, unemployment rate (8.8% in 03/2015) is at the level of those in Bulgaria and Romania (9% in 03/2015), but is still lower than in EU member states that joined the Union in Croatia and Germany, with the largest number of BH emigrants and their descendants among the EU, recorded unemployment rates of 19.1% and 4.8% respectively (03/2015), while Serbia, where 16% of BH emigrants and their descendants live, recorded 19.2% unemployment rate (Q1 2015). Tabela 1.1. Stopa nezaposlenosti po grupama zemalja EU Table 1.1 Unemployment Rate by Groups of EU Countries Zemlje "PIGS" Zemlje članice EU od EU Member Countries since 2004 Zemlje osnivači EU Zemlje EU u kojima živi bh. dijaspora Hrvatska Njemačka EU EU Countries where BH Diaspora Lives Croatia Germany EU "PIGS" Countries EU Founding Countries 12/ ,1 9,4 7,4 8,3 18,9 4,5 9,8 03/ ,1 9,3 7,4 8,8 19,1 4,8 10,0 Izvor: Eurostat. Napomena: PIGS Portugal, Italija, Grčka, Španija. Zemlje osnivači EU su zemlje Beneluksa, Francuska, Njemačka, dok Italija, iako je osnivač, nije obuhvaćena ovim uzorkom. Zemlje članice EU od godine su: Kipar, Malta, Estonija, Litvanija, Letonija, Slovenija, Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska. Zemlje EU u kojima živi bh. dijaspora su: Danska, Njemačka, Hrvatska, Italija, Holandija, Austrija, Slovenija, Švedska i Norveška. Tokom februara iz grčkih banaka je povučeno 9,41 milijarda EUR (depoziti i repo ugovori), a tokom prva dva mjeseca godine ukupno 22,63 milijarde EUR, čime se ova bilansna pozicija (depoziti i repo ugovori) smanjila u odnosu na kraj prethodne godine za 10,9%. Nepovjerenje u grčki bankarski sistem se nije proširilo na ostale zemlje zone eura, jer servisiranje njihovog javnog duga ipak nije došlo u pitanje kao ni odabrani model ekonomskog oporavka. Odsustvo prelijevanja grčke bankarske panike u zonu eura i zemlje kandidate za prijem u EU predstavlja indirektan i implicitan faktor bh. finansijske stabilnosti, jer je BiH okružena ovim zemljama. Kriza javnog duga u Grčkoj nije imala značajniji uticaj na vodeće evropske bankarske grupacije, koje su u svojim portfolijima držale grčke dugove, što je pozitivno uticalo i na stabilnost bankarskog sistema BiH. S druge strane, još uvijek visoka stopa nezaposlenosti u Grčkoj (mart = 25,8%), ali ne samo u odnosu na Njemačku (mart = 4,8%), već i u odnosu na prosjek u EU (mart = 10%), stvara pritisak na održivost javnog duga Grčke i stabilnost njenog bankarskog sistema, s posljedicama na zajedničku valutu. Grčki javni dug, 177,1% BDP-a (u četvrtom kvartalu 2014), daleko je iznad evropskog prosjeka (86,9%, EU), dok sve zemlje sa značajnom bh. dijasporom (s izuzetkom Italije) imaju javni dug ispod EU prosjeka (grafikon 1.1). Najviši javni dug iz grupe zemlja s bh. dijasporom imaju Austrija 84,5%, Hrvatska 85,0% i Italija 132,1% BDP-a. Upravo ove tri zemlje imaju najmanju stopu rasta BDP-a (prvi kvartal / Source: Eurostat. Note: PIGS Portugal, Italy, Greece and Spain. EU founder states include Benelux countries, France, Germany; Italy, although a founder, was no covered by this sample. EU member states that joined the EU in 2004 are: Cyprus, Malta, Estonia, Lithuania, Latvia, Slovenia, Slovakia, Czech Republic, Hungary and Poland. EU countries where BH Diaspora lives are: Denmark, Germany, Croatia, Italy, Netherlands, Austria, Slovenia, Sweden and Norway. During February, EUR 9.41 billion (deposits and repurchase agreements) was withdrawn from Greek banks, and the total of EUR billion was withdrawn in the first two months of 2015, thus reducing this balance sheet position (deposits and repurchase agreements) compared to the end of the previous year by 10.9%. Lack of confidence in the Greek banking system was not expanded to other Eurozone countries, because servicing of their sovereign debt was not put in question after all, and neither was the selected economic recovery model. Lack of spill over of the Greek banking panic to the Eurozone and EU candidate countries is an indirect and implicit factor of BH financial stability, because BH is surrounded by these countries. The sovereign debt crisis in Greece did not have any significant impact on leading European banking groups that kept Greek debts in their portfolios, which positively influenced the stability of BH banking system. On the other hand, the still high unemployment rate in Greece (03/2015 = 25,8%), but not only compared to Germany (03/2015 = 4.8%), but also to the EU average (03/2015 = 10%), puts pressure on the sustainability of Greek sovereign debt and stability of its banking system, incurring consequences on the joint currency. The Greek sovereign debt, 177.1% of GDP (Q4 2014), is by far above the European average (86.9%, EU), while all countries with significant BH Diaspora (with the exception of Italy) have sovereign debt levels below the EU average (Graph 1.1). The highest levels of sovereign debt among countries with BH Diaspora were recorded in Austria, Croatia and Italy, 84.5% GDP, 85.0% GDP and 132.1% GDP respectively, and these three countries also have the lowest 22

23 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен stope nezaposlenosti u EU za 1,2 p.b. (ožujak 2015), a više nego duplo je niža od stope nezaposlenosti u perifernim zemljama zone eura (PIGS). U zemljama s bh. dijasporom, stopa nezaposlenosti (8,8% u ožujku 2015.) je na razini one u Bugarskoj i Rumunjskoj (9% u ožujku 2015), ali još uvijek je niža nego u zemljama EU koje su postale članice Unije godine. U Hrvatskoj i Njemačkoj, s najvećim brojem bh. iseljenika i njihovih potomaka u EU, stopa nezaposlenosti je 19,1% i 4,8% (ožujak 2015), dok je u Srbiji u kojoj živi 16% bh. iseljenika i njihovih potomaka stopa nezaposlenosti 19,2% (prvo tromjesečje 2015). стопе незапослености у ЕУ за 1,2 п.п. (март 2015), а више него дупло је нижа од стопе незапослености у периферним земљама зоне евра (PIGS). У земљама с бх. дијаспором, стопа незапослености (8,8% у марту 2015.) је на нивоу оне у Бугарској и Румунији (9% у марту 2015), али још увијек је нижа него у земљама ЕУ које су постале чланице Уније године. У Хрватској и Њемачкој, с највећим бројем бх. исељеника и њихових потомака у ЕУ, стопа незапослености је 19,1% и 4,8% (март 2015), док је у Србији у којој живи 16% бх. исељеника и њихових потомака стопа незапослености 19,2% (први квартал 2015). Tablica 1.1. Stopa nezaposlenosti po grupama zemalja EU Табела 1.1. Стопа незапослености по групама земаља ЕУ Zemlje "PIGS" Zemlje članice EU od Zemlje osnivači EU Zemlje EU u kojima živi bh. dijaspora Hrvatska Njemačka EU Земље ЕУ у којима живи бх. дијаспора Хрватска Њемачка ЕУ Земље "PIGS" Земље чланице ЕУ од Земље оснивачи ЕУ 12/ ,1 9,4 7,4 8,3 18,9 4,5 9,8 03/ ,1 9,3 7,4 8,8 19,1 4,8 10,0 Izvor: Eurostat. Napomena: PIGS Portugal, Italija, Grčka, Španjolska. Zemlje osnivači EU su zemlje Beneluksa, Francuska, Njemačka, dok Italija, iako je osnivač, nije obuhvaćena ovim uzorkom. Zemlje članice EU od godine su: Cipar, Malta, Estonija, Litva, Latvija, Slovenija, Slovačka, Češka, Mađarska i Poljska. Zemlje EU u kojima živi bh. dijaspora su: Danska, Njemačka, Hrvatska, Italija, Nizozemska, Austrija, Slovenija, Švedska i Norveška. Tijekom veljače iz grčkih banaka je povučeno 9,41 milijarda EUR (depoziti i repo ugovori), a tijekom prva dva mjeseca godine ukupno 22,63 milijarde EUR, čime se ova bilančna pozicija (depoziti i repo ugovori) smanjila u odnosu na kraj prethodne godine za 10,9%. Nepovjerenje u grčki bankarski sustav se nije proširilo na ostale zemlje zone eura, jer servisiranje njihovog javnog duga ipak nije došlo u pitanje kao ni odabrani model ekonomskog oporavka. Odsustvo prelijevanja grčke bankarske panike u zonu eura i zemlje kandidate za prijem u EU predstavlja neizravan i implicitan čimbenik bh. financijske stabilnosti, jer je BiH okružena ovim zemljama. Kriza javnog duga u Grčkoj nije imala značajniji utjecaj na vodeće europske bankarske grupacije, koje su u svojim portfeljima držale grčke dugove, što je pozitivno utjecalo i na stabilnost bankarskog sustava BiH. S druge strane, još uvijek visoka stopa nezaposlenosti u Grčkoj (ožujak = 25,8%), ali ne samo u odnosu na Njemačku (ožujak = 4,8%), već i u odnosu na prosjek u EU (ožujak = 10%), stvara pritisak na održivost javnog duga Grčke i stabilnost njenog bankarskoga sustava, s posljedicama na zajedničku valutu. Grčki javni dug, 177,1% BDP-a (u četvrtom tromjesečju 2014), daleko je iznad europskog prosjeka (86,9%, EU), dok sve zemlje sa značajnom bh. dijasporom (s izuzetkom Italije) imaju javni dug ispod EU prosjeka (slika 1.1). Najviši javni dug iz grupe zemlja s bh. dijasporom imaju Austrija 84,5%, Hrvatska 85,0% i Italija 132,1% BDP-a. Upravo ove tri zemlje imaju najmanju stopu rasta BDP-a (prvo tromjesečje / Извор: Еуростат. Напомена: PIGS Португал, Италија, Грчка, Шпанија. Земље оснивачи ЕУ су земље Бенелукса, Француска, Њемачка, док Италија, иако је оснивач, није обухваћена овим узорком. Земље чланице ЕУ од године су: Кипар, Малта, Естонија, Литванија, Летонија, Словенија, Словачка, Чешка, Мађарска и Пољска. Земље ЕУ у којима живи бх. дијаспора су: Данска, Њемачка, Хрватска, Италија, Холандија, Аустрија, Словенија, Шведска и Норвешка. Током фебруара из грчких банака је повучено 9,41 милијарда EUR (депозити и репо уговори), а током прва два мјесеца године укупно 22,63 милијарде EUR, чиме се ова билансна позиција (депозити и репо уговори) смањила у односу на крај претходне године за 10,9%. Неповјерење у грчки банкарски систем се није проширило на остале земље зоне евра, јер сервисирање њиховог јавног дуга ипак није дошло у питање као ни одабрани модел економског опоравка. Одсуство прелијевања грчке банкарске панике у зону евра и земље кандидате за пријем у ЕУ представља индиректан и имплицитан фактор бх. финансијске стабилности, јер је БиХ окружена овим земљама. Криза јавног дуга у Грчкој није имала значајнији утицај на водеће европске банкарске групације, које су у својим портфељима држале грчке дугове, што је позитивно утицало и на стабилност банкарског система БиХ. С друге стране, још увијек висока стопа незапослености у Грчкој (март = 25,8%), али не само у односу на Њемачку (март = 4,8%), већ и у односу на просјек у ЕУ (март = 10%), ствара притисак на одрживост јавног дуга Грчке и стабилност њеног банкарског система, с посљедицама на заједничку валуту. Грчки јавни дуг, 177,1% БДП-а (у четвртом кварталу 2014), далеко је изнад европског просјека (86,9%, ЕУ), док све земље са значајном бх. дијаспором (с изузетком Италије) имају јавни дуг испод ЕУ просјека (графикон 1.1). Највиши јавни дуг из групе земља с бх. дијаспором имају Аустрија 84,5%, Хрватска 85,0% и Италија 132,1% БДП-а. Управо ове три земље имају најмању стопу раста БДП-а (први квартал / 23

24 CBBiH Bilten CBBH Bulletin prvi kvartal 2014.) 0,1% i 0,4% i 0,0% respektivno, što bi, s obzirom na broj iseljenika i njihovih potomaka iz BiH u ove tri zemlje ( , ili cca 30% ukupnog broja iseljenika iz BiH i njihovih potomaka), moglo uticati na nivo doznaka iz inostranstva. GDP growth rates (Q1 2015/Q1 2014), 0.1%, 0.4% and 0.0% respectively which, given the number of BH emigrants and their descendants in these three countries (557,170 1, or app. 30% of the total number of emigrants from BH and their descendants), may impact the level of foreign remittances. Grafikon 1.1.Javni dug i stopa rasta BDP-a Graph 1.1: Public Debt and GDP Growth Rate Javni dug u odnosu na BDP, Q godine (l.s.) Stopa rasta BDP, Q1 2015/ Q (d.s.) 210,0% 180,0% 3,5% 3,0% Public Debt Compared to GDP, Q (lhs) GDP Growth Rate, Q1 2015/Q (rhs) 1 Norveška 2 Švedska 120,0% 3 Danska 4 Holandija 90,0% 5 Njemačka 6 Slovenija 60,0% 7 Austrija 8 Hrvatska 30,0% 9 EU 10 Italija 0,0% 11 Grčka Izvor: Eurostat 150,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% Norway Sweden Denmark Netherlands Germany Slovenia Austria Croatia EU Italy Greece Source: Eurostat Napomena: Stopa rasta BDP-a u Danskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Švedskoj i Norveškoj je za Q4 2014/ Q Ekspanzivna monetarna politika ECB-a je stvorila viškove likvidnosti i pritisak na pad cijena kreditnih i finansijskih aktiva. EONIA 2 je sa 0,0301% (decembar godine), pala na 0,0504% (mart 2015), a dvanaestomjesečni EURIBOR 3 je za prva tri mjeseca smanjen za 11,6 b.p. i iznosi 0,2124% (mart 2015). Švicarska nacionalna banka je 15. januara napustila fiksni paritet EUR/CHF, što je dovelo do deprecijacije EUR u odnosu na CHF od 15,9% (grafikon 1.2). Uzrok napuštanja fiksnog pariteta su očekivana monetarna ekspanzija euro sistema (mjesečna kupovina odabranih finansijskih instrumenata u vrijednosti od 60 milijardi EUR) kao i deprecijacija EUR u odnosu na USD. Kvantitivne olakšice bi mogle povećati stopu kapitalizacije banaka u zoni eura, i time indirektno, preko veza u vlasničkoj strukturi, uticati na bh. finansijsku stabilnost i povećanje priliva DSI. Razlika u stopama nezaposlenosti u glavnim valutnim zonama, Švicarske 3,4% (mart 2015), zone eura 11,3% (februar 2015.) i SAD-a 5,5% (mart 2015.), kao i dalje niska stopa kreditnog rasta u zoni eura (mart / mart = -0,17%) i niska stopa inflacije u zoni eura, zahtijevaju ekspanzivnu monetarnu politiku ECB-a, što je, s obzirom na usporen rast kredita u BiH, povoljan razvoj događaja za našu ekonomiju. Note: GDP growth rates in Denmark, Croatia, Slovenia, Sweden and Norway is for Q4 2014/ Q ECB s expansive monetary policy created excess liquidity and put pressure on price drop of credit and financial assets. EONIA 2 dropped from % (12/2014) to % (03/2015), and 12-month EURIBOR 3 in the first 3 months of 2015 fell by 11.6 bp and amounts to % (03/2015). On 15 January, the Swiss National Bank abandoned fixed EUR/CHF parity, which caused EUR depreciation against CHF by 15.9% (Graph 1.2). The fixed parity was abandoned because of the expected Euro system s monetary expansion (monthly purchase of selected financial instruments worth 60 billion EUR) and EUR depreciation against USD. Quantitative easing may increase the bank capitalization rate in the Eurozone and thus indirectly influence BH financial stability and increase of DFI inflow via ownership structure connections. Differences between unemployment rates in main currency areas (Switzerland 3.4% (03/2015), Eurozone 11.3% (02/2015) and USA 5.5% (03/2015)) and continued low credit growth rate in the Eurozone (03/2015/03/2014 = -0.17%) and low inflation rate in the Eurozone require an expansive monetary policy by the ECB which, in view of the slower credit growth in BH, constitutes a favourable development for our economy Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH 2 Prekonoćni EURIBOR, odnosno kamatna stopa na ultrakratkoročnom segmentu evropskog međubankarskog tržišta novca. 3 Bazna kamatna stopa u većini bh. ugovora o kreditu s promjenljivom kamatnom stopom. 1 BH Ministry of Human Rights and Refugees 2 Overnight EURIBOR i.e. interest rate on ultra-short-term segment of European interbank money market. 3 Base interest rate in the majority of BH loan agreements with variable interest rate.

25 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен prvo tromjesečje 2014.) 0,1% i 0,4% i 0,0% respektivno, što bi, s obzirom na broj iseljenika i njihovih potomaka iz BiH u ove tri zemlje ( , ili cca 30% ukupnog broja iseljenika iz BiH i njihovih potomaka), moglo utjecati na razinu doznaka iz inozemstva. први квартал 2014.) 0,1% и 0,4% и 0,0% респективно, што би, с обзиром на број исељеника и њихових потомака из БиХ у ове три земље ( , или cca 30% укупног броја исељеника из БиХ и њихових потомака), могло утицати на ниво дознака из иностранства. Slika 1.1: Javni dug i stopa rasta BDP-a Графикон 1.1: Јавни дуг и стопа раста БДП-а Javni dug u odnosu na BDP, Q godine (l.s.) Stopa rasta BDP, Q1 2015/ Q (d.s.) 210,0% 180,0% 3,5% 3,0% Јавни дуг у односу на БДП, Q године (л.с.) Стопа раста БДП, Q1 2015/ Q (д.с.) 1 Norveška 2 Švedska 120,0% 3 Danska 4 Nizozemska 90,0% 5 Njemačka 6 Slovenija 60,0% 7 Austrija 8 Hrvatska 30,0% 9 EU 10 Italija 0,0% 11 Grčka Izvor: Eurostat 150,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% Норвешка Шведска Данска Холандија Њемачка Словенија Аустрија Хрватска ЕУ Италија Грчка Извор: Еуростат Napomena: Stopa rasta BDP-a u Danskoj, Hrvatskoj, Sloveniji, Švedskoj i Norveškoj je za Q4 2014/ Q Ekspanzivna monetarna politika ECB-a je stvorila viškove likvidnosti i pritisak na pad cijena kreditnih i financijskih aktiva. EONIA 2 je sa 0,0301% (prosinac godine), pala na 0,0504% (ožujak 2015), a dvanaestomjesečni EURIBOR 3 je za prva tri mjeseca smanjen za 11,6 b.b. i iznosi 0,2124% (ožujak 2015). Švicarska nacionalna banka je 15. siječnja napustila fiksni paritet EUR/CHF, što je dovelo do deprecijacije EUR u odnosu na CHF od 15,9% (slika 1.2). Uzrok napuštanja fiksnog pariteta su očekivana monetarna ekspanzija euro sustava (mjesečna kupovina odabranih financijskih instrumenata u vrijednosti od 60 milijardi EUR) kao i deprecijacija EUR u odnosu na USD. Kvantitivne olakšice bi mogle povećati stopu kapitalizacije banaka u zoni eura, i time neizravno, preko veza u vlasničkoj strukturi, utjecati na bh. financijsku stabilnost i povećanje priljeva DSI. Razlika u stopama nezaposlenosti u glavnim valutnim zonama, Švicarske 3,4% (ožujak 2015), zone eura 11,3% (veljača 2015.) i SAD-a 5,5% (ožujak 2015.), kao i dalje niska stopa kreditnog rasta u zoni eura (ožujak / ožujak = -0,17%) i niska stopa inflacije u zoni eura, zahtijevaju ekspanzivnu monetarnu politiku ECB-a, što je, s obzirom na usporen rast kredita u BiH, povoljan razvoj događaja za našu ekonomiju. Напомена: Стопа раста БДП-а у Данској, Хрватској, Словенији, Шведској и Норвешкој је за Q4 2014/ Q Експанзивна монетарна политика ЕЦБ-а је створила вишкове ликвидности и притисак на пад цијена кредитних и финансијских актива. EONIA 2 је са 0,0301% (децембар године), пала на 0,0504% (март 2015), а дванаестомјесечни EURIBOR 3 је за прва три мјесеца смањен за 11,6 б.п. и износи 0,2124% (март 2015). Швајцарска национална банка је 15. јануара напустила фиксни паритет EUR/CHF, што је довело до депрецијације EUR у односу на CHF од 15,9% (графикон 1.2). Узрок напуштања фиксног паритета су очекивана монетарна експанзија евро система (мјесечна куповина одабраних финансијских инструмената у вриједности од 60 милијарди EUR) као и депрецијација EUR у односу на USD. Квантитивне олакшице би могле повећати стопу капитализације банака у зони евра, и тиме индиректно, преко веза у власничкој структури, утицати на бх. финансијску стабилност и повећање прилива ДСИ. Разлика у стопама незапослености у главним валутним зонама, Швајцарске 3,4% (март 2015), зоне евра 11,3% (фебруар 2015.) и САД-а 5,5% (март 2015.), као и даље ниска стопа кредитног раста у зони евра (март / март = -0,17%) и ниска стопа инфлације у зони евра, захтијевају експанзивну монетарну политику ЕЦБ-а, што је, с обзиром на успорен раст кредита у БиХ, повољан развој догађаја за нашу економију. 1 Ministarstvo za ljudska prava i izbjeglice BiH. 2 Prekonoćni EURIBOR, odnosno kamatna stopa na ultrakratkoročnom segmentu europskog međubankarskog tržišta novca. 3 Bazna kamatna stopa u većini bh. ugovora o kreditu s promjenljivom kamatnom stopom. 1 Министарство за људска права и избјеглице БиХ 2 Преконоћни EURIBOR, односно каматна стопа на ултракраткорочном сегменту европског међубанкарског тржишта новца. 3 Базна каматна стопа у већини бх. уговора о кредиту с промјенљивом каматном стопом. 25

26 CBBiH Bilten CBBH Bulletin S obzirom na nizak stepen vanjskotrgovinske razmjene između Švicarske i BiH i slabu mobilnost bh. faktora proizvodnje, rast kursa CHF/BAM ne bi trebao imati bilo kakav uticaj na saldo našeg tekućeg računa. Mada aprecijacija CHF povećava obaveze bh. rezidenata u domaćoj valuti po kreditima s deviznom klauzulom u CHF, zbog izuzetno niskog učešća ovih kredita u aktivi domaćih banaka, to ne bi trebalo značajno uticati na rast nekvalitetnih kredita. Given the low level of foreign trade exchange between Switzerland and BH and poor mobility of BH production factors, the increase in CHF/BAM exchange rate should not influence in any way our current account balance. Although CHF appreciation increases domestic currency liabilities of BH residents on loans with foreign currency clause in CHF, due to extremely low share of these loans in domestic banks assets, this should not have any significant impact on growth of non-performing loans. Grafikon 1.2. Švicarska ekonomija i zona eura Graph 1.2: Swiss Economy and the Euro Area Prosječan mjesečni devizni kurs EUR/CHF (l.s.) Stopa kreditnog rasta, zona eura (d.s.) Stopa nezaposlenosti, zona eura (d.s.) 1,4 1,2 1,0 0,8 14,0% 12,0% 10,0% 8,0% Average Monthly Foreign Exchange Rate EUR/CHF (lhs) Credit Growth Rate, the Euro Area (rhs) Unemployment Rate, the Euro Area (rhs) 0,6 6,0% 0,4 4,0% 0,2 2,0% 0,0 0,0% -0,2-2,0% -0,4-4,0% Izvor: Eurostat Source: Eurostat Napomena: Stopa kreditnog rasta u zoni eura se odnosi na na ostale rezidentne sektore. Kao posljedica izuzetno ekspanzivne monetarne politike, prinosi na državni dug (desetogodišnje vladine obveznice) većine zemalja EU su u martu smanjeni u odnosu na prethodna tri mjeseca (grafikon 1.3), ali u nekim zemljama EU koje nisu članice zone eura (Mađarska, Bugarska, Rumunija) dolazi do ponovnog rasta prinosa. Trend smanjenja emisione cijene javnog duga je prisutan u Hrvatskoj i na nivou entiteta u BiH (vidjeti potpoglavlje 3.4). Ekspanzija monetarnih i kreditnih agregata u EU bi preko uvoza novca i kapitala, koji je u potrazi za višim prinosima, trebala olakšati finansiranje javnog duga bh. entiteta. Međutim, domaće banke sve više kao izvor finansiranja za kupovinu emisija javnog duga RS i FBiH koriste domaći depozitni potencijal. Note: Credit growth rate in the euro area refers to other resident sectors. Due to extremely expansive monetary policy, yields on sovereign debt (10-year government bonds) in the majority of EU member states went down in March compared to the previous three months (Graph 1.3.), but some EU countries that are not Eurozone members (Hungary, Bulgaria, Romania) recorded yield growth again. Downward trend in issuing prices of sovereign debt is present in Croatia and at the level of BH Entities (see Section 3.4). Expansion of monetary and credit aggregates in the EU should facilitate financing of BH Entities public debt through imports of money and capital looking for higher yields. However, domestic banks increasingly use domestic deposit potential as the source of financing in purchase of RS and FBH public debt issues. 26

27 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен S obzirom na nizak stupanj vanjskotrgovinske razmjene između Švicarske i BiH i slabu mobilnost bh. čimbenika proizvodnje, rast tečaja CHF/BAM ne bi trebao imati bilo kakav utjecaj na saldo našeg tekućeg računa. Mada aprecijacija CHF povećava obveze bh. rezidenata u domaćoj valuti po kreditima s deviznom klauzulom u CHF, zbog izuzetno niskog udjela ovih kredita u aktivi domaćih banaka, to ne bi trebalo značajno utjecati na rast nekvalitetnih kredita. С обзиром на низак степен спољнотрговинске размјене између Швајцарске и БиХ и слабу мобилност бх. фактора производње, раст курса CHF/BAM не би требао имати било какав утицај на салдо нашег текућег рачуна. Мада апрецијација CHF повећава обавезе бх. резидената у домаћој валути по кредитима с девизном клаузулом у CHF, због изузетно ниског учешћа ових кредита у активи домаћих банака, то не би требало значајно утицати на раст неквалитетних кредита. Slika 1.2: Švicarska ekonomija i zona eura Графикон 1.2. Швајцарска економија и зона евра Prosječan mjesečni devizni tečaj EUR/CHF (l.s.) Stopa kreditnog rasta, zona eura (d.s.) Stopa nezaposlenosti, zona eura (d.s.) 1,4 1,2 1,0 0,8 0,6 0,4 0,2 0,0-0,2 14,0% Просјечан мјесечни девизни курс EUR/CHF (л.с.) 12,0% Стопа кредитног раста, зона евра (д.с.) 10,0% Стопа незапослености, 8,0% зона евра (д.с.) 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% -0,4-4,0% Izvor: Eurostat Source: Eurostat Napomena: Stopa kreditnog rasta u zoni eura se odnosi na ostale rezidentne sektore. Kao posljedica izuzetno ekspanzivne monetarne politike, prinosi na državni dug (desetogodišnje vladine obveznice) većine zemalja EU su u ožujku smanjeni u odnosu na prethodna tri mjeseca (slika 1.3), ali u nekim zemljama EU koje nisu članice zone eura (Mađarska, Bugarska, Rumunjska) dolazi do ponovnog rasta prinosa. Trend smanjenja emisione cijene javnog duga je prisutan u Hrvatskoj i na razini entiteta u BiH (vidjeti potpoglavlje 3.4). Ekspanzija monetarnih i kreditnih agregata u EU bi preko uvoza novca i kapitala, koji je u potrazi za višim prinosima, trebala olakšati financiranje javnog duga bh. entiteta. Međutim, domaće banke sve više kao izvor financiranja za kupovinu emisija javnog duga RS i FBiH koriste domaći depozitni potencijal. Напомена: Стопа кредитног раста у зони евра се односи на остале резидентне секторе. Као посљедица изузетно експанзивне монетарне политике, приноси на државни дуг (десетогодишње владине обвезнице) већине земаља ЕУ су у марту смањени у односу на претходна три мјесеца (графикон 1.3), али у неким земљама ЕУ које нису чланице зоне евра (Мађарска, Бугарска, Румунија) долази до поновног раста приноса. Тренд смањења емисионе цијене јавног дуга је присутан у Хрватској и на нивоу ентитета у БиХ (видјети потпоглавље 3.4). Експанзија монетарних и кредитних агрегата у ЕУ би преко увоза новца и капитала, који је у потрази за вишим приносима, требала олакшати финансирање јавног дуга бх. ентитета. Међутим, домаће банке све више као извор финансирања за куповину емисија јавног дуга РС и ФБиХ користе домаћи депозитни потенцијал. 27

28 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 1.3. Stopa prinosa na desetogodišnje vladine obveznice Graph 1.3: Yield Rate of 10 -Year Government Bonds ,0% 3,5% 12/14 01/ ,0% 02/ ,5% 03/15 2,0% Njemačka Austrija Slovenija Hrvatska Bugarska Rumunija Mađarska 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% Germany Austria Slovenia Croatia Bulgaria Romania Hungary Izvor: Source: Pod uticajem sniženja kursa EUR/USD, izazvanog monetarnom ekspanzijom u zoni eura i prestankom kvantitativnih ograničenja u SAD-u, a usljed posljedične deprecijacije domaće valute u odnosu na USD, u prvom kvartalu je došlo do rasta dolarskog vanjskog duga BiH izraženog u domaćoj valuti. U odnosu na kraj EUR je deprecirao u odnosu na USD za 11,3%, a u odnosu na isti period prošle godine za 22,7% (mart / mart 2014). U protekloj godini, cijena električne energije, za industrijska preduzeća srednje veličine, (tabela 2) smanjena je u svim zemljama iz referentnog uzorka, a najmanje je smanjena u BiH. U ovoj grupi zemalja najvišu cijenu električne energije ima Hrvatska (0,0903 EUR po KWh), a najnižu Srbija (0,0507 EUR po KWh). Smanjenje cijene električne energije je prouzrokovano smanjenjem berzanske cijene električne energije u okolnostima sniženja cijene gotovo svih ključnih energenata. Mjereno KWK indeksom, cijena električne energije je smanjena za 7,2% (četvrti kvartal / četvrti kvartal 2013), a trend smanjenja je nastavljen i u godini, u kojoj je, do sada, ostvaren veći pad nego u cijeloj (prvi kvartal / četvrti kvartal = -7,8%). Ukoliko bi se BiH, tj. neki od njenih entiteta, odlučili za porast cijena električne energije, došlo bi do približavanja domaće cijene električne energije onoj u inostranstvu, ali uz zadržavanje ogromne i negativne razlike u standardu, tj. kupovnoj moći bh. građana mjerenoj s BDP-om per capita, u poređenju sa standardom građana u zemljama iz okruženja. Under the influence of EUR/USD exchange rate decrease caused by monetary expansion in the Eurozone and cessation of quantitative restrictions in the USA, and due to consequential depreciation of domestic currency against USD, Q recorded rise in BH foreign USD debt denominated in the domestic currency. Compared to the end of 2014, EUR depreciated against USD by 11.3%, and by 22.7% compared to the same period of the previous year (03/2015 / 03/2014). In the past year, electric energy price for industrial medium-sized enterprises (Table 2) decreased in all countries from the reference sample, and BH recorded the smallest decrease. In this group of countries, Croatia has the highest electric energy price ( EUR per KWh), and Serbia has the lowest ( EUR per KWh). The decline in electric energy prices was caused by a decrease of stock exchange price of electric energy in circumstances of decreasing prices of almost all key energy sources. Measured by KWK index, electric energy price decreased by 7.2% (Q4 2014/ Q4 2013), and the downward trend continued in 2015, which recorded a stronger decline so far than the entire 2014 (Q1 2015/ Q = -7.8%). If BH or one of its Entities decided to increase electric energy prices, domestic electric energy price would approach those in foreign countries, while maintaining the huge negative difference in living standard i.e. purchase power of BH citizens measured by GDP per capita, compared to living standard of citizens in surrounding countries. 28

29 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 1.3: Stopa prinosa na desetogodišnje vladine obveznice Графикон 1.3. Стопа приноса на десетогодишње владине обвезнице ,0% 3,5% ,0% ,5% ,0% Njemačka Austrija Slovenija Hrvatska Bugarska Rumunija Mađarska 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% Њемачка Аустрија Словенија Хрватска Бугарска Румунија Мађарска Izvor: Извор: Pod utjecajem sniženja tečaja EUR/USD, izazvanog monetarnom ekspanzijom u zoni eura i prestankom kvantitativnih ograničenja u SAD-u, a usljed posljedične deprecijacije domaće valute u odnosu na USD, u prvom tromjesečju je došlo do rasta dolarskog vanjskog duga BiH izraženog u domaćoj valuti. U odnosu na kraj EUR je deprecirao u odnosu na USD za 11,3%, a u odnosu na isto razdoblje prošle godine za 22,7% (ožujak / ožujak 2014). U protekloj godini, cijena električne energije, za industrijska poduzeća srednje veličine, (tablica 2) smanjena je u svim zemljama iz referentnog uzorka, a najmanje je smanjena u BiH. U ovoj grupi zemalja najvišu cijenu električne energije ima Hrvatska (0,0903 EUR per KWh), a najnižu Srbija (0,0507 EUR per KWh). Smanjenje cijene električne energije je prouzrokovano smanjenjem burzanske cijene električne energije u okolnostima sniženja cijene gotovo svih ključnih energenata. Mjereno KWK indeksom, cijena električne energije je smanjena za 7,2% (četvrto tromjesečje / četvrto tromjesečje 2013), a trend smanjenja je nastavljen i u godini, u kojoj je, do sada, ostvaren veći pad nego u cijeloj (prvo tromjesečje / četvrto tromjesečje = -7,8%). Ukoliko bi se BiH, tj. neki od njenih entiteta, odlučili za porast cijena električne energije, došlo bi do približavanja domaće cijene električne energije onoj u inozemstvu, ali uz zadržavanje ogromne i negativne razlike u standardu, tj. kupovnoj moći bh. građana mjerenoj s BDP-om per capita, u usporedbi sa standardom građana u zemljama iz okruženja. Под утицајем снижења курса ЕUR/USD, изазваног монетарном експанзијом у зони евра и престанком квантитативних ограничења у САД-у, а усљед посљедичне депрецијације домаће валуте у односу на USD, у првом кварталу је дошло до раста доларског спољног дуга БиХ израженог у домаћој валути. У односу на крај EUR је депрецирао у односу на USD за 11,3%, а у односу на исти период прошле године за 22,7% (март / март 2014). У протеклој години, цијена електричне енергије, за индустријска предузећа средње величине, (табела 2) смањена је у свим земљама из референтног узорка, а најмање је смањена у БиХ. У овој групи земаља највишу цијену електричне енергије има Хрватска (0,0903 EUR per KWh), а најнижу Србија (0,0507 EUR per KWh). Смањење цијене електричне енергије је проузроковано смањењем берзанске цијене електричне енергијe у околностима снижења цијене готово свих кључних енергенaта. Мјерено KWK индексом, цијена електричне енергије је смањена за 7,2% (четврти квартал / четврти квартал 2013), а тренд смањења је настављен и у години, у којој је, до сада, остварен већи пад него у цијелој (први квартал / четврти квартал = -7,8%). Уколико би се БиХ, тј. неки од њених ентитета, одлучили за пораст цијена електричне енергије, дошло би до приближавања домаће цијене електричне енергије оној у иностранству, али уз задржавање огромне и негативне разлике у стандарду, тј. куповној моћи бх. грађана мјереној с БДП-ом per capita, у поређењу сa стандардом грађана у земљама из окружења. 29

30 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Tabela 1.2. Cijena električne energije za industriju srednje veličine Table 1.2 The Price of Electric Energy for Medium Size Industry Cijena električne energije u (EUR per KWh) Promjena cijene (2014/2013. godina) BDP per capita, godina (u međunarodnim USD na bazi PPP) GDP per capita, 2014 (in international USD on the basis of PPP) Cijena električne energije, BiH = 100 BDP per capita, BiH = 100 Electric Energy Price in 2014 (EUR per KWh) Price Change (2014/2013) Electric Energy Price, BH = 100 GDP per capita, BH = 100 Hrvatska Croatia Njemačka Germany Mađarska Hungary Austrija Austria Slovenija Slovenia Rumunija Romania Bugarska Bulgaria BiH BH Srbija Serbia 0,0903-4,14% ,5 212,4 0,0844-1,86% ,4 466,7 0,0836-7,52% ,2 253,7 0,0827-5,05% ,8 472,1 0, ,02% ,6 301,6 0, ,70% ,5 200,5 0,0736-8,34% ,9 181,6 0,0652-0,15% ,0 100,0 0, ,74% ,8 135,6 Izvor: Eurostat i IMF WEO, april godine. Od početka ekonomsko-finansijske krize broj zaposlenih u Srbiji se smanjio za 286 hiljada (grafikon 1.4). Trend pada broja zaposlenih je zaustavljen i u prvom kvartalu godine. Prvi put od godine, Srbija je ostvarila fiskalni suficit, a on je rezultat mjera fiskalne konsolidacije, tj. izuzetno restriktivne fiskalne politike. Dok su srpske prognoze rasta u prvom kvartalu godine optimistične, 1,5% na godišnjem nivou 4, MMF-prognozira da će se, usljed smanjenja javne potrošnje, srpski BDP u godini smanjiti za 0,5% 5. Manji broj radno aktivnog stanovništva i očekivano smanjenje BDP-a, uz smanjenje javnih rashoda, jesu faktori koji utiču na smanjenje srpske tražnje za bh. izvozom. Source: Eurostat and IMF WEO, April 2015 Since the beginning of the economic-financial crisis, number of employed persons in Serbia decreased by 286 thousand (Graph 1.4). The downward trend in the number of employed persons was stopped in Q For the first time since 2008, Serbia recorded fiscal surplus, and it resulted from fiscal consolidation measures i.e. extremely restrictive fiscal policy. While Serbian growth projections in Q are optimistic, by 1.5% annually 4, the IMF predicts that the Serbian GDP will go down by 0.5% in 2015 due to a decrease in public spending 5. Smaller number of labour-active population and the expected GDP decrease, along with public expenditure decline are factors that influence the decrease in Serbian demand for BH exports Narodna banka Srbije 5 IMF WEO april, National Bank of Serbia 5 IMF WEO, April 2015

31 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Tablica 1.2. Cijena električne energije za industriju srednje veličine Табела 1.2. Цијена електричне енергије за индустрију средње величине Cijena električne energije u (EUR per KWh) Promjena cijene (2014/2013. godina) BDP per capita, godina (u međunarodnim USD na bazi PPP) БДП per capita, година (у међународним USD на бази PPP) Cijena električne energije, BiH = 100 BDP per capita, BiH = 100 Цијена електричне енергије у (EUR per KWh) Промјена цијене (2014/2013. година) Цијена електричне енергије, БиХ = 100 БДП per capita, БиХ = 100 Hrvatska Хрватска Njemačka Њемачка Mađarska Мађарска Austrija Аустрија Slovenija Словенија Rumunjska Румунија Bugarska Бугарска BiH БиХ Srbija Србија 0,0903-4,14% ,5 212,4 0,0844-1,86% ,4 466,7 0,0836-7,52% ,2 253,7 0,0827-5,05% ,8 472,1 0, ,02% ,6 301,6 0, ,70% ,5 200,5 0,0736-8,34% ,9 181,6 0,0652-0,15% ,0 100,0 0, ,74% ,8 135,6 Izvor: Eurostat i IMF WEO, april godine. Od početka ekonomsko-financijske krize broj zaposlenih u Srbiji se smanjio za 286 tisuća (slika 1.4). Trend pada broja zaposlenih je zaustavljen i u prvom tromjesečju godine. Prvi put od godine, Srbija je ostvarila fiskalni suficit, a on je rezultat mjera fiskalne konsolidacije, tj. izuzetno restriktivne fiskalne politike. Dok su srpske prognoze rasta u prvom tromjesečju godine optimistične, 1,5% na godišnjoj razini 4, MMF-prognozira da će se, usljed smanjenja javne potrošnje, srpski BDP u godini smanjiti za 0,5% 5. Manji broj radno aktivnog stanovništva i očekivano smanjenje BDP-a, uz smanjenje javnih rashoda, jesu čimbenici koji utječu na smanjenje srpske tražnje za bh. izvozom. Извор: Еуростат и IMF WЕО, април године. Од почетка економско-финансијске кризе број запослених у Србији се смањио за 286 хиљада (графикон 1.4). Тренд пада броја запослених је заустављен и у првом кварталу године. Први пут од године, Србија је остварила фискални суфицит, а он је резултат мјера фискалне консолидације, тј. изузетно рестриктивне фискалне политике. Док су српске прогнозе раста у првом кварталу године оптимистичне, 1,5% на годишњем нивоу 4, ММФ-прогнозира да ће се, усљед смањења јавне потрошње, српски БДП у години смањити за 0,5% 5. Мањи број радно активног становништва и очекивано смањење БДП-а, уз смањење јавних расхода, јесу фактори који утичу на смањење српске тражње за бх. извозом. 4 Narodna banka Srbije. 5 IMF WEO 04/ Народна банка Србије 5 IMF WEO, april

32 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 1.4. Zaposlenost i fiskalni bilans u Srbiji Graph 1.4: Employment and Fiscal Balance in Serbia Fiskalni bilans opšte države (l.s.) Broj zaposlenih (d.s.) u milijardama RSD / RSD billion 10,00 0,00-10,00-20,00-30,00-40,00 2,05 2,00 1,95 1,90 1,85 1,80 1,75 1,70 1,65 1,60 1,55 Fiscal Balance of General Government (lhs) u milionima / in million Number of Employees (rhs) -50,00 I-II I-II I-II I-II I-II I-II I-II I-II ,50 Izvor: Narodna banka Srbije Source: National Bank of Serbia Prošlu godinu Srbija je završila s padom realnog BDP-a od 1,8% (2014. / 2013.), a prema prognozama MMF-a ovakav trend pada će se održati i u (-0,5%). Na početku godine srpski BDP je realno manji za 1,9% 6 (prvi kvartal / prvi kvartal 2014). Pored toga, industrijska proizvodnja, kao jedan od vodećih indikatora očekivanog kretanja BDP-a, i dalje je u padu. U februaru godine industrijska proizvodnja je manja za 3,3% u odnosu na isti mjesec prošle godine, a u odnosu na prosjek godine, smanjena je za 6,3%. Za dva mjeseca godine industrijska proizvodnja je u odnosu na isti period prošle godine smanjena za 3,1%. Do najvećeg pada došlo je u sektoru rudarstva (februar / februar = 13,6%), i u sektoru snabdjevanja električnom energijom, plinom, parom i klimatizacijom (februar / februar = 14,7%), vjerovatno zbog, još uvijek nesaniranih, posljedica majskih poplava (2014. godina). Stopa inflacije u Srbiji je ispod ciljane vrijednosti (4%+-1,5%), ali je i značajno viša od inflacije u BiH, što bi moglo uticati na poboljšanje položaja bh. izvoznog sektora na tržištu Srbije. U martu su potrošačke cijene u odnosu na februar godine, mart godine i decembar godine povećane za 0,7%, 1,9% i 1,4% respektivno. Suočena s padom industrijske proizvodnje, te vođena namjerom da inflaciju dovede do nivoa ciljane inflacije i doprinese povećanju kreditne aktivnosti banaka, NBS se u prvom kvartalu godine odlučila za ekspanzivniju monetarnu politiku. Referentna kamatna stopa NBS je, sa 8%, prvo smanjena na 7,5% ( godine), a u drugoj sedmici aprila na 7%. U skladu s odabranim smjerom monetarne politike, NBS je također smanjila, izuzetno visoko postavljenu, stopu obavezne rezerve, a promijenjena je i struktura devizne obavezne rezerve. Iako je smanjenje stope obavezne rezerve za sada nisko 7, NBS očekuje da podstaknu kreditnu aktivnost i akviziciju Serbia ended last year with real GDP drop by 1.8% (2014/2013) and, according to IMF projections, the downward trend will continue in 2015 (-0.5%). At the beginning of 2015, Serbian real GDP was by 1.9% lower 6 (Q1 2015/ Q1 2014). In addition, industrial production as one of the leading indicators of the expected GDP trend is still on decline. Compared to the same month of last year, industrial production in 02/15 was by 3.3% lower, and went down by 6.3% compared to the 2014 average. In two months of 2015, industrial production decreased by 3.1% compared to the same period of the previous year. The strongest drop was recorded in the mining sector (02/2015/02/2014 = 13.6%), and in the electric energy, gas, steam and air conditioning supply sector (02/2015/02/2014 = 14.7%), probably due to the yet unrepaired consequences of the May floods (2014). Serbia s inflation rate is below the target value (4%+- 1.5%), but it is significantly higher than the inflation in BH, which may influence the improvement of BH export sector s position on the Serbian market. Compared to 02/2015, 03/2014 and 12/2014, consumer prices in March went up by 0.7%, 1.9% and 1.4% respectively. Faced with the industrial production decline, and guided by the intention to reach the target inflation level and contribute to the increase of banks lending activities, the NBS decided to intensify the degree of monetary policy expansiveness in Q NBS s reference interest rate was first reduced from 8% to 7.5% (12 March 2015), and then to 7% in the second week of April. In accordance with the chosen monetary policy direction, NBS also reduced the extremely highly set reserve requirement rate, and it also changed the foreign exchange reserve requirement structure. Although the reserve requirement rate reduction is small for the time being 7, NBS expects it to encourage lending activity and acquisition of 32 6 Republički zavod za statistiku Republike Srbije 7 Sa 27% na 26% (na dio devizne osnovice koju čine obaveze s ročnošću do dvije godine) odnosno sa 20% na 19% (na dio devizne osnovice koju čine obaveze s ročnošću iznad dvije godine) od ovih mjera, uz povećano izdvajanje u dinarima za devizne obavezne rezerve. 6 The Statistical Office of the Republic of Serbia 7 From 27% to 26% (on a portion of foreign exchange base comprised of liabilities with maturity period up to two years) and from 20% to 19% (on a portion of foreign exchange base comprised of liabilities with maturity period above two years) of these measures, with increased allocation in dinars for foreign exchange reserve requirement

33 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 1.4. Zaposlenost i fiskalna bilanca u Srbiji Графикон 1.4. Запосленост и фискални биланс у Србији Fiskalna bilanca opće države (l.s.) Broj uposlenih (d.s.) u milijardama RSD / у милијардама RSD 10,00 0,00-10,00-20,00-30,00-40,00 2,05 2,00 1,95 1,90 1,85 1,80 1,75 1,70 1,65 1,60 1,55 u milijunima / у милионима Фискални биланс опште државе (л.с.) Број запослених (д.с.) -50,00 I-II I-II I-II I-II I-II I-II I-II I-II ,50 Izvor: Narodna banka Srbije Извор: Народна банка Србије Prošlu godinu Srbija je završila s padom realnog BDP-a od 1,8% (2014. / 2013.), a prema prognozama MMF-a ovakav trend pada će se održati i u (-0,5%). Na početku godine srpski BDP je realno manji za 1,9% 6 (prvo tromjesečje / prvo tromjesečje 2014). Pored toga, industrijska proizvodnja, kao jedan od vodećih pokazatelja očekivanog kretanja BDP-a, i dalje je u padu. U veljači godine industrijska proizvodnja je manja za 3,3% u odnosu na isti mjesec prošle godine, a u odnosu na prosjek godine, smanjena je za 6,3%. Za dva mjeseca godine industrijska proizvodnja je u odnosu na isto razdoblje prošle godine smanjena za 3,1%. Do najvećeg pada došlo je u sektoru rudarstva (veljača / veljača = 13,6%), i u sektoru opskrbe električnom energijom, plinom, parom i klimatizacijom (veljača / veljača = 14,7%), vjerojatno zbog, još uvijek nesaniranih, posljedica svibanjskih poplava (2014. godina). Stopa inflacije u Srbiji je ispod ciljane vrijednosti (4%+-1,5%), ali je i značajno viša od inflacije u BiH, što bi moglo utjecati na poboljšanje položaja bh. izvoznog sektora na tržištu Srbije. U ožujku su potrošačke cijene u odnosu na veljaču godine, ožujak godine i prosinac godine povećane za 0,7%, 1,9% i 1,4% respektivno. Suočena s padom industrijske proizvodnje, te vođena namjerom da inflaciju dovede do razine ciljane inflacije i doprinese povećanju kreditne aktivnosti banaka, NBS se u prvom tromjesečju godine odlučila za ekspanzivniju monetarnu politiku. Referentna kamatna stopa NBS je, sa 8%, prvo smanjena na 7,5% ( godine), a u drugom tjednu travnja na 7%. U skladu s odabranim smjerom monetarne politike, NBS je također smanjila, izuzetno visoko postavljenu, stopu obvezne rezerve, a promijenjena je i struktura devizne obvezne rezerve. Iako je smanjenje stope obvezne rezerve za sada nisko 7, NBS očekuje da Прошлу годину Србија је завршила с падом реалног БДП-а од 1,8% (2014. / 2013.), а према прогнозама ММФ-а овакав тренд пада ће се одржати и у (-0,5%). На почетку године српски БДП је реално мањи за 1,9% 6 (први квартал / први квартал 2014). Поред тога, индустријска производња, као један од водећих индикатора очекиваног кретања БДП-а, и даље је у паду. У фебруару године индустријска производња је мања за 3,3% у односу на исти мјесец прошле године, а у односу на просјек године, смањена је за 6,3%. За два мјесеца године индустријска производња је у односу на исти период прошле године смањена за 3,1%. До највећег пада дошло је у сектору рударства (фебруар / фебруар = 13,6%), и у сектору снабдјевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизацијом (фебруар / фебруар = 14,7%), вјероватно због, још увијек несанираних, посљедица мајских поплава (2014. година). Стопа инфлације у Србији је испод циљане вриједности (4%+-1,5%), али је и значајно виша од инфлације у БиХ, што би могло утицати на побољшање положаја бх. извозног сектора на тржишту Србије. У марту су потрошачке цијене у односу на фебруар године, март године и децембар године повећане за 0,7%, 1,9% и 1,4% респективно. Суочена с падом индустријске производње, те вођена намјером да инфлацију доведе до нивоа циљане инфлације и допринесе повећању кредитне активности банака, НБС се у првом кварталу године одлучила за експанзивнију монетарну политику. Референтна каматна стопа НБС је, са 8%, прво смањена на 7,5% ( године), а у другој седмици априла на 7%. У складу с одабраним смјером монетарне политике, НБС је такође смањила, изузетно високо постављену, стопу обавезне резерве, а промијењена је и структура девизне обавезне резерве. Иако је смањење стопе обавезне резерве за сада ниско 7, НБС очекује да 6 Republički zavod za statistiku Republike Srbije. 7 Sa 27% na 26% (na dio devizne osnovice koju čine obveze s ročnošću do dvije godine) odnosno sa 20% na 19% (na dio devizne osnovice koju čine obveze s ročnošću iznad dvije godine) od ovih mjera, uz povećano izdvajanje u dinarima za devizne obvezne rezerve. 6 Републички завод за статистику Републике Србије 7 Са 27% на 26% (на дио девизне основице коју чине обавезе с рочношћу до двије године) односно са 20% на 19% (на дио девизне основице коју чине обавезе с рочношћу изнад двије године) oд ових мјера, уз повећано издвајање у динарима за девизне обавезне резерве. 33

34 CBBiH Bilten CBBH Bulletin dugoročnih izvora finansiranja, snizi cijenu kredita i doprinesu djelimičnoj deeurizaciji bankarskog sistema Srbije. Početak godine je u Hrvatskoj, isto kao i u BiH, donio nastavak deflacionih procesa. Na godišnjem nivou (februar 2015 / februar 2014), cijene su smanjene za 0,4%, dok su u godišnjem prosjeku (dvanaestomjesečni prosjek) niže za 0,3%. Smanjenje domaće tražnje, oličeno u smanjenju realnog BDP-a za 0,4% (2014. / 2013.) i niskoj stopi kreditnog rasta, uz deflacione procese, uticalo je na rast hrvatskog izvoza i smanjenje uvoza, kojem je izložena i BiH 8 (vidjeti potpoglavlje 4.2). U kratkom roku, hrvatski budžet se početkom godine finansirao po istoj, ili blago nižoj, cijeni u odnosu na godinu, ali je zato cijena dugoročnog javnog duga drastično smanjena. Kamatna stopa na posljednje emisije tromjesečnih, šestomjesečnih i dvanaestomjesečnih trezorskih zapisa Hrvatske u prvom kvartalu godine je bila 0,28%, 0,5% i 0,4% respektivno, dok je kamatna stopa na osamnaestomjesečne obveznice 9 sa 5% ( godine) smanjena na 1,95% ( godine). Pad kamatnih stopa na hrvatski javni dug i pad cijene CDS 10 (eng. credit default swap) vezuje se za ekspanzivnu kreditnu politiku ECB-a, a ne za konsolidaciju hrvatskih javnih finansija. Kao i bh. i srpski javni dug, i hrvatski javni dug je tokom godine rastao, pri čemu je dostigao iznos od 80,6% BDP-a, a bruto vanjski dug Hrvatske je iznosio 46,7 milijardi EUR ili 108,4% BDP-a (decembar 2014). U prva dva mjeseca izvještajnog perioda, devizni kurs EUR / HRK je aprecirao usljed rasta vanjskog duga, da bi u martu došlo do blage deprecijacije od 0,2% (mart / decembar 2014), čime su poništeni efekti prvobitne aprecijacije. Kreditni rast u Hrvatskoj je niži čak i od kreditnog rasta u BiH, iako je do kraja marta HNB povećala likvidnost monetarnog sistema za 2,5 milijardi HRK kroz otkup emitovanih blagajničkih zapisa i isplatu emisione dobiti Ministarstvu finansija. Mjesečne stope promjene monetarnog agregata M4 (ukupna likvidna sredstva) i kreditnih plasmana (grafikon 1.5.) u januaru i februaru su iznosile -0,23% i 0,46% (M4) respektivno, odnosno 1,46% i -0,33% (plasmani). Nizak kreditni rast u Hrvatskoj i očekivani tek blagi rast hrvatskog BDP-a u godini od 0,45% 11 mogao bi implicirati i stagnaciju tražnje za bh. izvozom. long-term source of financing, to reduce loan prices and contribute to partial deeuroization of Serbia s banking system. The beginning of the year brought continuation of deflationary processes in Croatia, just like in BH. At the annual level (02/2015/02/2014), prices dropped by 0.4%, and in terms of annual average (12-month average), they were by 0.3% lower. Domestic demand decrease, embodied in real GDP decline by 0.4% (2014/2013) and low credit growth rate, along with deflationary processes, impacted Croatian export growth and import decrease, which BH was also exposed to 8 (see Sub-section 4.2). In a short period of time, Croatian budget at the beginning of 2015 was financed for the same or slightly lower price than in 2014, but the price of long-term sovereign debt plummeted drastically. Interest rates on Croatia s last issues of three-month, six-month and twelve-month treasury bills in Q amounted to 0.28%, 0.5% and 0.4% respectively, while the interest rate on 18-month bonds 9 fell from 5% (13 August 2013) to 1.95% (10 February 2015). The decline of interest rates on Croatian sovereign debt and drop of CDS price 10 (credit default swap) are linked with the ECB s expansive credit policy, and not with consolidation of Croatian public finance. Like BH and Serbian sovereign debts, the Croatian sovereign debt was also rising in 2014, and reached the amount of 80.6% of GDP, and Croatia s gross foreign debt amounted to EUR 46.7 billion or 108.4% of GDP (12/2014). In the first two months of the reporting period, EUR/ HRK exchange rate appreciated due to foreign debt increase, and March recorded slight depreciation of 0.2% (03/2015/ 12/2014), cancelling the effects of the original appreciation. Credit growth in Croatia is even lower than the one in BH, although the CNB increased the monetary system liquidity by HRK 2.5 billion by the end of March through repurchase of issued T-bills and payment of issuing seigniorage to the Ministry of Finance. Monthly change rates of monetary aggregate M4 (total liquid assets) and loan facilities (Graph 1.5.) in January and February amounted to -0.23% and 0.46% (M4) respectively, and 1.46% and -0.33% (facilities). Low credit growth in Croatia and the expected slight increase of Croatian GDP in 2015 by only 0.45% 11 may also imply stagnating demand for BH exports Uvoz Hrvatske iz BiH smanjen za 4,57% (decembar 2014 / septembar 2014.) 9 83% ove emisije (1,225 milijardi eura) su upisale banke, a 700 miliona eura je iskorišteno za izmirenje obaveza po prethodnim emisijama. 10 Premija osiguranja od kreditnog rizika ulaganja u državni dug. U martu, za hrvatski državni dug, ona je bila 263 bazna poena. 11 IMF WEO, april Croatia s imports from BH decreased by 4.57% (12/2014/ 09/2014) 9 83% of this issue (EUR billion) was subscribed by banks, and EUR 700 million was used for repayment of liabilities based on previous issues. 10 Credit risk insurance premium for investments in sovereign debt. In March, it amounted to 263 basis points for Croatian sovereign debt. 11 IMF, WEO April 2015.

35 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен podstaknu kreditnu aktivnost i akviziciju dugoročnih izvora financiranja, snizi cijenu kredita i doprinesu djelomičnoj deeurizaciji bankarskog sustava Srbije. Početak godine je u Hrvatskoj, isto kao i u BiH, donio nastavak deflacijskih procesa. Na godišnjoj razini (veljača 2015 / veljača 2014), cijene su smanjene za 0,4%, dok su u godišnjem prosjeku (dvanaestomjesečni prosjek) niže za 0,3%. Smanjenje domaće tražnje, oličeno u smanjenju realnog BDP-a za 0,4% (2014. / 2013.) i niskoj stopi kreditnog rasta, uz deflacijske procese, utjecalo je na rast hrvatskog izvoza i smanjenje uvoza, kojem je izložena i BiH 8 (vidjeti potpoglavlje 4.2). U kratkom roku, hrvatski proračun se početkom godine financirao po istoj, ili blago nižoj, cijeni u odnosu na godinu, ali je zato cijena dugoročnog javnog duga drastično smanjena. Kamatna stopa na posljednje emisije tromjesečnih, šestomjesečnih i dvanaestomjesečnih trezorskih zapisa Hrvatske u prvom tromjesečju godine je bila 0,28%, 0,5% i 0,4% respektivno, dok je kamatna stopa na osamnaestomjesečne obveznice 9 sa 5% ( godine) smanjena na 1,95% ( godine). Pad kamatnih stopa na hrvatski javni dug i pad cijene CDS 10 (eng. credit default swap) vezuje se za ekspanzivnu kreditnu politiku ECB-a, a ne za konsolidaciju hrvatskih javnih financija. Kao i bh. i srpski javni dug, i hrvatski javni dug je tijekom godine rastao, pri čemu je dostigao iznos od 80,6% BDP-a, a bruto vanjski dug Hrvatske je iznosio 46,7 milijardi EUR ili 108,4% BDP-a (prosinac 2014). U prva dva mjeseca izvještajnog razdoblja, devizni tečaj EUR / HRK je aprecirao usljed rasta vanjskog duga, da bi u ožujku došlo do blage deprecijacije od 0,2% (ožujak / prosinac 2014), čime su poništeni učinci prvobitne aprecijacije. Kreditni rast u Hrvatskoj je niži čak i od kreditnog rasta u BiH, iako je do kraja ožujka HNB povećala likvidnost monetarnog sustava za 2,5 milijardi HRK kroz otkup emitiranih blagajničkih zapisa i isplatu emisione dobiti Ministarstvu financija. Mjesečne stope promjene monetarnog agregata M4 (ukupna likvidna sredstva) i kreditnih plasmana (slika 1.5.) u siječnju i veljači su iznosile -0,23% i 0,46% (M4) respektivno, odnosno 1,46% i -0,33% (plasmani). Nizak kreditni rast u Hrvatskoj i očekivani tek blagi rast hrvatskog BDP-a u godini od 0,45% 11 mogao bi implicirati i stagnaciju tražnje za bh. izvozom. подстакну кредитну активност и аквизицију дугорочних извора финансирања, снизи цијену кредита и допринесу дјелимичној деевризацији банкарског система Србије. Почетак године је у Хрватској, исто као и у БиХ, донио наставак дефлационих процеса. На годишњем нивоу (фебруар 2015 / фебруар 2014), цијене су смањене за 0,4%, док су у годишњем просјеку (дванаестомјесечни просјек) ниже за 0,3%. Смањење домаће тражње, оличено у смањењу реалног БДП-а за 0,4% (2014. / 2013.) и ниској стопи кредитног раста, уз дефлационе процесе, утицало је на раст хрватског извоза и смањење увоза, којем је изложена и БиХ 8 (видјети потпоглавље 4.2). У кратком року, хрватски буџет се почетком године финансирао по истој, или благо нижој, цијени у односу на годину, али је зато цијена дугорочног јавног дуга драстично смањена. Каматна стопа на посљедње емисије тромјесечних, шестомјесечних и дванаестомјесечних трезорских записа Хрватске у првом кварталу године је била 0,28%, 0,5% и 0,4% респективно, док је каматна стопа на осамнаестомјесечне обвезнице 9 са 5% ( године) смањена на 1,95% ( године). Пад каматних стопа на хрватски јавни дуг и пад цијене CDS 10 (енг. credit default swap) везује се за експанзивну кредитну политику ЕЦБ-а, а не за консолидацију хрватских јавних финансија. Као и бх. и српски јавни дуг, и хрватски јавни дуг је током године растао, при чему је достигао износ од 80,6% БДП-а, а бруто спољни дуг Хрватске је износио 46,7 милијарди EUR или 108,4% БДП-а (децембар 2014). У прва два мјесеца извјештајног периода, девизни курс EUR / HRK је апрецирао усљед раста спољног дуга, да би у марту дошло до благе депрецијације од 0,2% (март / децембар 2014), чиме су поништени ефекти првобитне апрецијације. Кредитни раст у Хрватској је нижи чак и од кредитног раста у БиХ, иако је до краја марта ХНБ повећала ликвидност монетарног система за 2,5 милијарди HRK кроз откуп емитованих благајничких записа и исплату емисионе добити Министарству финансија. Мјесечне стопе промјене монетарног агрегата М4 (укупна ликвидна средства) и кредитних пласмана (графикон 1.5.) у јануару и фебруару су износиле -0,23% и 0,46% (М4) респективно, односно 1,46% и -0,33% (пласмани). Низак кредитни раст у Хрватској и очекивани тек благи раст хрватског БДП-а у години од 0,45% 11 могао би имплицирати и стагнацију тражње за бх. извозом. 8 Uvoz Hrvatske iz BiH smanjen za 4,57% (prosinac / rujan 2014.) 9 83% ove emisije (1,225 milijardi eura) su upisale banke, a 700 milijuna eura je iskorišteno za izmirenje obveza po prethodnim emisijama. 10 Premija osiguranja od kreditnog rizika ulaganja u državni dug. U ožujku, za hrvatski državni dug, ona je bila 263 bazna boda. 11 IMF, WEO travanj Увоз Хрватске из БиХ смањен за 4,57% (децембар 2014 / септембар 2014.) 9 83% oве емисије (1,225 милијарди евра) су уписале банке, а 700 милиона евра је искоришћено за измирење обавеза по претходним емисијама. 10 Премија осигурања од кредитног ризика улагања у државни дуг. У марту, за хрватски државни дуг, она је била 263 базна поена. 11 IMF WEO, април

36 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 1.5. Promjene monetarnih i kreditnih agregata u Hrvatskoj Graph 1.5.: Changes of Monetary and Credit Aggregates in Croatia Ukupna likvidna sredstva M4 Plasmani prethodni mjesec = 100 previous month= 100 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% Total Liquid Funds M4 Allocations -1,0% -1,5% Izvor: Narodna banka Hrvatske Source : Croatian National Bank I pored izvjesnog oporavka ekonomije zone eura, rasta američke ekonomije i visokih stopa rasta u Kini 12, sve glavne berzanske robe su u prvom kvartalu godine u odnosu na kraj godine izgubile na vrijednosti; zlato za 1,8%, nafta za 10,2%, aluminij za 7,1%, prirodni plin za 18,4% i ruski plin za 11,1%. Vrijednost indeksa hrane i pića (2005=100), je s 159,55 poena (decembar 2014.) smanjena na 146,02 poena (februar 2015). Na kraju marta godine vrijednost unce zlata, nafte, aluminija, prirodnog plina i ruskog plina je 1.178,63$, 55,79$, 1.773,86$, 2,80$ i 9,29$ respektivno. Smanjenje cijene nafte i plina smanjuje odliv deviza iz BiH, a pad cijena aluminija smanjuje devizna potraživanja onog dijela našeg izvoznog sektora koji proizvodi boksit, a koji je sirovinska osnova za proizvodnju aluminija. Pad cijena hrane povećava realnu kupovnu moć bh. rezidenata, ali s druge strane, deflacioni procesi na globalnom tržištu hrane ne predstavljaju podsticaj za razvoj domaće poljoprivrede i prehrambeno-industrijskog sektora. Despite certain recovery of Eurozone s economy, growth of the US economy and high growth rates in China, 12 all main stock exchange goods lost their value in the first quarter of 2015, compared to the end of 2014; gold by 1.8%, oil by 10.2%, aluminum by 7.1%, natural gas by 18.4% and Russian gas by 11.1%. Value of food and beverage index (2005=100) dropped from points (12/2014) to points (02/2015). At the end of March 2015, the value of an ounce of gold, oil, aluminum, natural gas and Russian gas amounted to $1,178.63, $55.79, $ , $2.80 and $9.29 respectively. The decline in oil and gas prices decreases the foreign currency outflow from BH, and the drop in aluminum prices reduces foreign currency claims of the part of our export sector that produces bauxite, which is the raw material base for aluminum production. Drop in food prices increases real purchase power of BH residents but, on the other hand, deflationary processes on the global food market are not an incentive for the development of domestic agriculture and food industry sector Očekivana stopa rasta u godini 7%. 12 The expected growth rate in 2015: 7%.

37 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 1.5. Promjene monetarnih i kreditnih agregata u Hrvatskoj Графикон 1.5. Промјене монетарних и кредитних агрегата у Хрватској Ukupna likvidna sredstva M4 Plasmani prethodni mjesec = 100 претходни мјесец = 100 3,0% 2,5% 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% -0,5% Укупна ликвидна средства М4 Пласмани -1,0% -1,5% Izvor: Narodna banka Hrvatske Извор: Народна банка Хрватске I pored izvjesnog oporavka ekonomije zone eura, rasta američke ekonomije i visokih stopa rasta u Kini 12, sve glavne burzanske robe su u prvom tromjesečju godine u odnosu na kraj godine izgubile na vrijednosti; zlato za 1,8%, nafta za 10,2%, aluminij za 7,1%, prirodni plin za 18,4% i ruski plin za 11,1%. Vrijednost indeksa hrane i pića (2005=100), je s 159,55 bodova (prosinac 2014.) smanjena na 146,02 boda (veljača 2015). Na kraju ožujka godine vrijednost unce zlata, nafte, aluminija, prirodnog plina i ruskog plina je 1.178,63$, 55,79$, 1.773,86$, 2,80$ i 9,29$ respektivno. Smanjenje cijene nafte i plina smanjuje odljev deviza iz BiH, a pad cijena aluminija smanjuje devizna potraživanja onog dijela našeg izvoznog sektora koji proizvodi boksit, a koji je sirovinska osnova za proizvodnju aluminija. Pad cijena hrane povećava realnu kupovnu moć bh. rezidenata, ali s druge strane, deflacijski procesi na globalnom tržištu hrane ne predstavljaju podstjecaj za razvoj domaće poljoprivrede i prehrambeno-industrijskog sektora. И поред извјесног опоравка економије зоне евра, раста америчке економије и високих стопа раста у Кини 12, све главне берзанске робе су у првом кварталу године у односу на крај године изгубиле на вриједности; злато за 1,8%, нафта за 10,2%, алуминијум за 7,1%, природни гас за 18,4% и руски гас за 11,1%. Вриједност индекса хране и пића (2005=100), је с 159,55 поена (децембар 2014.) смањена на 146,02 поена (фебруар 2015). На крају марта године вриједност унце злата, нафте, алуминијума, природног гаса и руског гаса је 1.178,63$, 55,79$, 1.773,86$, 2,80$ и 9,29$ респективно. Смањење цијене нафте и гаса смањује одлив девиза из БиХ, а пад цијена алуминијума смањује девизна потраживања оног дијела нашег извозног сектора који производи боксит, а који је сировинска основа за производњу алуминијума. Пад цијена хране повећава реалну куповну моћ бх. резидената, али с друге стране, дефлациони процеси на глобалном тржишту хране не представљају подстицај за развој домаће пољопривреде и прехрамбено-индустријског сектора. 12 Očekivana stopa rasta u godini 7%. 12 Oчекивана стопа раста у години 7%. 37

38 CBBiH Bilten CBBH Bulletin REALNI SEKTOR 2. REAL SECTOR Prvi kvartal godine, posmatrano na godišnjoj osnovi, karakteriše neznatan rast industrijske proizvodnje, što se može smatrati povoljnom činjenicom s obzirom da je u prvom kvartalu prethodne godine ostvarena visoka stopa rasta industrijske proizvodnje. Rast industrijske proizvodnje je obezbijeđen zahvaljujući laganom rastu prerađivačke proizvodnje, kao i proizvodnje i distribucije električne energije i plina, dok je, nasuprot ovome, u rudarstvu (vađenje ugljena i lignita) zabilježen znatan pad proizvodnje. Mjesečno kretanje cijena u januaru je pokazivalo jačanje deflatornih pritisaka. Međutim, u naredna dva mjeseca (februar i mart) bilježi se lagani mjesečni rast cijena i popuštanje ovih deflacionih pritisaka. Ipak, uprkos rastu cijena u posljednja dva mjeseca, u prvom kvartalu zabilježena je deflacija, kako u odnosu na prethodni tako i u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U prva dva mjeseca godine lagano se povećao broj zaposlenih i neznatno smanjio broj nezaposlenih osoba. Trend stagniranja neto plate koji karakteriše prethodnu godinu nastavio se i u prva dva mjeseca The first quarter of 2015, observed at the annual basis, was characterized by a slight industrial production growth, which can be considered as a positive fact, given that the first quarter of the previous year recorded high industrial production growth rate. Industrial production growth was ensured owing to a slight increase in processing industry, as well as electric energy and gas production and distribution while, on the other hand, mining (coal and lignite extraction) recorded significant production drop. Monthly price trends in January illustrated strengthening of deflationary pressures. However, the following two months (February and March) recorded slight monthly price increase and easing of the deflationary pressures. Still, despite the price increase in the past two months, the first quarter recorded deflation, both compared to the previous quarter and to the same quarter of the previous year. In the first two months of 2015, number of employed persons went slightly up, and the number of unemployed persons went slightly down. The trend of stagnating net wages that characterized the previous year continued in the first two months of Bruto društveni proizvod Prema podacima Agencije za statistiku BiH (BHAS), u četvrtom kvartalu godine realni rast BDP-a, u odnosu na isti kvartal prethodne godine, iznosio je visokih 2,4% (grafikon 2.1). Posmatrano po područjima klasifikacije djelatnosti, u četvrtom kvartalu godine visoke stope realnog rasta bruto dodane vrijednosti zabilježene su u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima (11,0%), transportu i skladištenju (7,4%), trgovini na veliko i malo (5,7%) i građevinarstvu (4,6%). Najveći doprinos stopi realnog rasta bruto dodane vrijednosti ostvaren je u trgovini na veliko i malo (1,0 p.p). Na drugoj strani, realni pad bruto dodane vrijednosti zabilježen je u četiri djelatnosti: vađenju ruda i kamena (-6,5%), poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu (-6,0%), hotelijerstvu i ugostiteljstvu (-5,6%), te proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom (-2,5%). Istovremeno, sezonski podešena serija podataka pokazuje rast BDP-a u četvrtom kvartalu godine od 1,3% u odnosu na prethodni kvartal. 2.1 Gross Domestic Product According to data of the BH Agency for Statistics (BHAS), real GDP growth in the fourth quarter of 2014, compared to the same quarter of the previous year, amounted to the high 2.4% (Graph 2.1). Observed by activity classification areas, the fourth quarter of 2014 recorded high real growth rates of gross added value in administrative and support service activities (11.0%), transportation and storage (7.4%), wholesale and retail trade (5.7%) and in construction (4.6%). Wholesale and retail trade contributed the most to the real growth rate of gross added value (1.0 pp). On the other hand, real gross added value drop was recorded in four activities: ore and stone extraction (-6.5%), agriculture, forestry and fishing (-6.0%), hotels and restaurants industry (-5.6%), and electricity production and supply (-2.5%). At the same time, seasonally adjusted data series shows GDP growth in the fourth quarter of 2014 by 1.3% compared to the previous quarter. 38

39 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен REALNI SEKTOR 2. РЕАЛНИ СЕКТОР Prvo tromjesečje godine, promatrano na godišnjoj osnovi, karakterizira neznatan rast industrijske proizvodnje, što se može smatrati povoljnom činjenicom s obzirom da je u prvom tromjesečju prethodne godine ostvarena visoka stopa rasta industrijske proizvodnje. Rast industrijske proizvodnje je osiguran zahvaljujući laganom rastu prerađivačke proizvodnje, kao i proizvodnje i distribucije električne energije i plina, dok je, nasuprot ovome, u rudarstvu (vađenje ugljena i lignita) zabilježen znatan pad proizvodnje. Mjesečno kretanje cijena u siječnju je pokazivalo jačanje deflatornih pritisaka. Međutim, u naredna dva mjeseca (veljača i ožujak) bilježi se lagani mjesečni rast cijena i popuštanje ovih deflacijskih pritisaka. Ipak, uprkos rastu cijena u posljednja dva mjeseca, u prvom tromjesečju zabilježena je deflacija, kako u odnosu na prethodno tako i u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine. U prva dva mjeseca godine lagano se povećao broj zaposlenih i neznatno smanjio broj nezaposlenih osoba. Trend stagniranja neto plaće koji karakterizira prethodnu godinu nastavio se i u prva dva mjeseca Први квартал године, посматрано на годишњој основи, карактерише незнатан раст индустријске производње, што се може сматрати повољном чињеницом с обзиром да је у првом кварталу претходне године остварена висока стопа раста индустријске производње. Раст индустријске производње је обезбијеђен захваљујући лаганом расту прерађивачке производње, као и производње и дистрибуције електричне енергије и гаса, док је, насупрот овоме, у рударству (вађење угља и лигнита) забиљежен знатан пад производње. Мјесечно кретањe цијена у јануару је показивало јачање дефлаторних притисака. Међутим, у наредна два мјесеца (фебруар и март) биљежи се лагани мјесечни раст цијена и попуштање ових дефлационих притисака. Ипак, упркос расту цијена у посљедња два мјесеца, у првом кварталу забиљежена је дефлација, како у односу на претходни тако и у односу на исти квартал претходне године. У прва два мјесеца године лагано се повећао број запослених и незнатно смањио број незапослених лица. Тренд стагнирања нето плате који карактерише претходну годину наставио се и у прва два мјесеца Bruto društveni proizvod Prema podacima Agencije za statistiku BiH (BHAS), u četvrtom tromjesečju godine realni rast BDP-a, u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine, iznosio je visokih 2,4% (slika 2.1). Promatrano po područjima klasifikacije djelatnosti, u četvrtom tromjesečju godine visoke stope realnog rasta bruto dodane vrijednosti zabilježene su u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima (11,0%), transportu i skladištenju (7,4%), trgovini na veliko i malo (5,7%) i građevinarstvu (4,6%). Najveći doprinos stopi realnog rasta bruto dodane vrijednosti ostvaren je u trgovini na veliko i malo (1,0 p.b). Na drugoj strani, realni pad bruto dodane vrijednosti zabilježen je u četiri djelatnosti: vađenju ruda i kamena (-6,5%), poljoprivredi, šumarstvu i ribolovu (-6,0%), hotelijerstvu i ugostiteljstvu (-5,6%), te proizvodnji i opskrbi električnom energijom (-2,5%). Istodobno, sezonski podešena serija podataka pokazuje rast BDP-a u četvrtom tromjesečju godine od 1,3% u odnosu na prethodno tromjesečje. 2.1 Бруто друштвени производ Према подацима Агенције за статистику БиХ (БХАС), у четвртом кварталу године реални раст БДП-а, у односу на исти квартал претходне године, износио је високих 2,4% (графикон 2.1). Посматрано по подручјима класификације дјелатности, у четвртом кварталу године високе стопе реалног раста бруто додане вриједности забиљежене су у административним и помоћним услужним дјелатностима (11,0%), транспорту и складиштењу (7,4%), трговини на велико и мало (5,7%) и грађевинарству (4,6%). Највећи допринос стопи реалног раста бруто додане вриједности остварен је у трговини на велико и мало (1,0 п.п). На другој страни, реални пад бруто додане вриједности забиљежен је у четири дјелатности: вађењу руда и камена (-6,5%), пољопривреди, шумарству и риболову (-6,0%), хотелијерству и угоститељству (-5,6%), те производњи и снабдијевању електричном енергијом (-2,5%). Истовремено, сезонски подешена серија података показује раст БДП-а у четвртом кварталу године од 1,3% у односу на претходни квартал. 39

40 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.1: Godišnje promjene realnog BDP-a Graph 2.1: Annual Changes of Real GDP Realni BDP - na nivou kvartala Realni BDP - na nivou godine Godišnje promjene Annual Changes 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% -4,0% -5,0% -6,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q Real GDP - at Quarter Level Real GDP - at Annual Level Izvor: BHAS Source: BHAS U skladu s kretanjem realnog BDP-a, u sva četiri kvartala može se očekivati da realni rast BDP-a u bude, u skladu s procjenama BHAS, oko 1,3%. Kretanje BDP-a u godini najvećim dijelom je uslovljeno (kada je riječ o djelatnostima u kojima je zabilježen pad bruto dodate vrijednosti) visokim stopama pada bruto dodate vrijednosti u poljoprivredi i proizvodnji i distribuciji električne energije. Obje navedene djelatnosti su bile pod značajnim uticajem vremenskih (ne)prilika u prethodnoj godini. Na drugoj strani, najveći doprinos rastu realnog BDP-a na godišnjem nivou je ostvaren, kao i na kvartalnom nivou, u djelatnosti trgovine na veliko i malo. Kretanje realnog BDP-a u godini, uz relativno povoljna kretanja u industriji u prvom kvartalu godine, upućuju na lagani oporavak bh. ekonomije. 2.2 Industrijska proizvodnja Prvi kvartal godine karakteriše neznatan rast industrijske proizvodnje, posmatrano na godišnjem nivou, od 0,1% (grafikon 2.2). Rast industrijske proizvodnje u prvom kvartalu, iako neznatan, trebao bi biti nagovještaj povoljnih kretanja u godini, s obzirom na to da je u prvom kvartalu prethodne godine zabilježena visoka stopa rasta industrijske proizvodnje (visoka baza). Pozitivna očekivanja vezana za rast industrijske proizvodnje u narednom kvartalu utemeljena su i na činjenici da je u drugom kvartalu prethodne godine zabilježen pad obima proizvodnje usljed poplava koje su zadesile bh. ekonomiju, a imale su karakteristike prirodne katastrofe (niska baza). Prema glavnim industrijskim granama, posmatrano na godišnjem nivou, u prvom kvartalu godine jedino je u vađenju rude i kamena zabilježen pad proizvodnje (-8,7%), a posljedica je pada obima iskopanog ugljena i lignita (-13,3%). Ova činjenica je dodatno nepovoljna jer se vađenje ugljena i lignita odražava na proizvodnju električne energije u termoelektranama. Tako je, u prva dva mjeseca godine, proizvodnja električne energije za 17,2% manja u odnosu na proizvodnju u istom periodu prošle godine. Based on real GDP trends in all four quarters, according to BHAS estimates, real GDP growth of 1.3% can be expected in GDP trends in 2014 are mostly conditioned by (when it comes to activities that recorded gross added value drop) high gross added value drop rates in agriculture and electricity production and distribution. Both above activities were significantly influenced by (poor) weather conditions last year. On the other hand, wholesale and retail trade activity contributed the most to annual and quarterly real GDP growth. Real GDP trends in 2014, along with relatively favourable trends in industry in the first quarter of 2015 illustrate slight recovery of BH economy. 2.2 Industrial Production The first quarter of 2015 is characterized by slight industrial production increase of 0.1%, observed at the annual level (Graph 2.2). The industrial production growth in the first quarter, although slight, should be an indication of favourable trends in 2015, given that the first quarter of the previous year recorded high industrial production growth rate (high base). Positive expectations from industrial production growth in the next quarter are also based on the fact that the second quarter of last year recorded a decrease of industrial output due to floods that stroke BH economy with characteristics of a natural disaster (low base). According to the main industry branches, observed at the annual level, only ore and stone extraction recorded production drop (-8.7%) in the first quarter of 2015, caused by decreased volume of extracted coal and lignite (-13.3%). This fact is the more unfavourable because coal and lignite extraction is reflected on electricity production in thermal power plants. Thus, in the first two months of 2015, electricity production was by 17.2 % lower compared to production in the same period last year. 40

41 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.1: Godišnje promjene realnog BDP-a Графикон 2.1: Годишње промјене реалног БДП-а Realni BDP - na razini tromjesečja Realni BDP - na razini godine Godišnje promjene Годишње промјене 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% -4,0% -5,0% -6,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q Реални БДП - на нивоу квартала Реални БДП - на нивоу године Izvor: BHAS Извор: БХАС U skladu s kretanjem realnog BDP-a, u sva četiri tromjesečja može se očekivati da realni rast BDP-a u bude, u skladu s procjenama BHAS, oko 1,3%. Kretanje BDP-a u godini najvećim dijelom je uslovljeno (kada je riječ o djelatnostima u kojima je zabilježen pad bruto dodate vrijednosti) visokim stopama pada bruto dodate vrijednosti u poljoprivredi i proizvodnji i distribuciji električne energije. Obje navedene djelatnosti su bile pod značajnim utjecajem vremenskih (ne)prilika u prethodnoj godini. Na drugoj strani, najveći doprinos rastu realnog BDP-a na godišnjoj razini je ostvaren, kao i na tromjesečnoj razini, u djelatnosti trgovine na veliko i malo. Kretanje realnog BDP-a u godini, uz relativno povoljna kretanja u industriji u prvom tromjesečju godine, upućuju na lagani oporavak bh. ekonomije. 2.2 Industrijska proizvodnja Prvo tromjesečje godine karakterizira neznatan rast industrijske proizvodnje, promatrano na godišnjoj razini, od 0,1% (slika 2.2). Rast industrijske proizvodnje u prvom tromjesečju, iako neznatan, trebao bi biti nagovještaj povoljnih kretanja u godini, s obzirom na to da je u prvom tromjesečju prethodne godine zabilježena visoka stopa rasta industrijske proizvodnje (visoka baza). Pozitivna očekivanja vezana za rast industrijske proizvodnje u narednom tromjesečju utemeljena su i na činjenici da je u drugom tromjesečju prethodne godine zabilježen pad obujma proizvodnje usljed poplava koje su zadesile bh. ekonomiju, a imale su karakteristike prirodne katastrofe (niska baza). Prema glavnim industrijskim granama, promatrano na godišnjoj razini, u prvom tromjesečju godine jedino je u vađenju rude i kamena zabilježen pad proizvodnje (-8,7%), a posljedica je pada obujma iskopanog ugljena i lignita (-13,3%). Ova činjenica je dodatno nepovoljna jer se vađenje ugljena i lignita odražava na proizvodnju električne energije u termoelektranama. Tako je, u prva dva mjeseca godine, proizvodnja električne energije za 17,2% manja u odnosu na proizvodnju u istom razdoblju prošle godine. У складу с кретањем реалног БДП-а, у сва четири квартала може се очекивати да реални раст БДП-а у буде, у складу с процјенама БХАС, око 1,3%. Кретање БДП-а у години највећим дијелом је условљено (када је ријеч о дјелатностима у којима је забиљежен пад бруто додате вриједности) високим стопама пада бруто додате вриједности у пољопривреди и производњи и дистрибуцији електричне енергије. Обје наведене дјелатности су биле под значајним утицајем временских (не)прилика у претходној години. На другој страни, највећи допринос расту реалног БДП-а на годишњем нивоу је остварен, као и на кварталном нивоу, у дјелатности трговине на велико и мало. Кретање реалног БДП-а у години, уз релативно повољна кретања у индустрији у првом кварталу године, упућују на лагани опоравак бх. економије. 2.2 Индустријска производња Први квартал године карактерише незнатан раст индустријске производње, посматрано на годишњем нивоу, од 0,1% (графикон 2.2). Раст индустријске производње у првом кварталу, иако незнатан, требао би бити наговјештај повољних кретања у години, с обзиром на то да је у првом кварталу претходне године забиљежена висока стопа раста индустријске производње (висока база). Позитивна очекивања везана за раст индустријске производње у наредном кварталу утемељена су и на чињеници да је у другом кварталу претходне године забиљежен пад обима производње усљед поплава које су задесиле бх. економију, а имале су карактеристике природне катастрофе (ниска база). Према главним индустријским гранама, посматрано на годишњем нивоу, у првом кварталу године једино је у вађењу руде и камена забиљежен пад производње (-8,7%), а посљедица је пада обима ископаног угља и лигнита (-13,3%). Ова чињеница је додатно неповољна јер се вађење угља и лигнита одражава на производњу електричне енергије у термоелектранама. Тако је, у прва два мјесеца године, производња електричне енергије за 17,2% мања у односу на производњу у истом периоду прошле године. 41

42 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje Graph 2.2: Annual Changes of Industrial Production Index Industrijska proizvodnja 8,0% 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% -4,0% -6,0% Industrial Production -8,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS Source: BHAS U prerađivačkoj industriji je zabilježen rast od 0,4%. Osam grana čine okosnicu prerađivačke industrije i njihovo učešće je 62,3% u ukupnoj prerađivačkoj industriji. 13 U okviru ključnih grana prerađivačke industrije, u pet je zabilježen rast proizvodnje (hrana, piće, gotovi metalni proizvodi, bazni metali, te proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa), dok je u tri zabilježen pad obima proizvodnje (ostali nemetalni mineralni proizvodi, prerada drveta i proizvoda od drveta osim namještaja, te proizvodnja kože i srodnih proizvoda). Najveći doprinos rastu prerađivačke industrije zabilježen je u proizvodnji i preradi hrane (0,9 p.p), a najveći doprinos padu su imale proizvodnja proizvoda od drveta, osim namještaja, i proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda (doprinos padu od po 1,2 p.p). Pozitivna kretanja u proizvodnji i preradi hrane popraćena su i najvjerovatnije determinisana značajnim rastom izvoza ovih proizvoda od 18,9%. Pad proizvodnje proizvoda od drveta, osim namještaja prati visoka stopa pada izvoza drveta i pluta (-15,0%). Uprkos padu obima proizvodnje, u grani koja obuhvata proizvodnju ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda bilježi se rast izvoza od 4,5%. Kretanje obima proizvodnje u ovoj grani teško je predvidivo jer značajno oscilira iz mjeseca u mjesec. U prvom kvartalu godine u proizvodnji i snabdijevanju električnom energijom i plinom (izuzev grane 35.3) zabilježen je rast obima proizvodnje od 0,23%. Mada je zabilježen neznatan rast proizvodnje u ovoj grani, izvoz električne energije u prvom kvartalu, u odnosu na isti period prethodne godine, veći je za 4,2%. 14 Processing industry recorded 0.4% growth. Eight branches constitute the backbone of the processing industry, with 62.3% share in overall processing industry. 13 Among key processing industry branches, five recorded production growth (food, beverages, finished metal products, base metals, and manufacture of rubber and plastic products), while three branches recorded production output decrease (other non-metallic mineral products, manufacture of wood and of products of wood and cork-except furniture, and manufacture of leather and related products). The biggest contribution to processing industry growth was recorded in the food manufacture and processing (0.9 pp), while manufacture of wood products, except furniture and manufacture of other non-metall mineral products contributed the most to its drop (contribution to the drop by 1.2 pp each). Positive trends in food manufacture and processing were followed and most probably determined by substantial increase in exports of these products by 18.9%. Decrease in the manufacture of wood products, except furniture is accompanied by high decline rate in exports of wood and cork (-15.0%). Despite production output decrease, the branch that includes manufacture of other non-metallic mineral products recorded 4.5% increase. Production output trends in this branch are difficult to foresee, because they significantly oscillate from month to month. The first quarter of 2015 recorded a 0.23% increase of production output in electricity and gas production and supply (except for branch 35.3). Although this branch recorded slight production growth, electricity exports in the first quarter were by 4.2% higher compared to the same period of the previous year Grane čije učešće je 5,0% u prerađivačkoj industriji su: proizvodnja hrane, gotovih metalnih proizvoda, baznih metala, prerada drveta i proizvoda od drveta (osim namještaja), proizvodnja kože i srodnih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa, proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda i proizvodnja pića. 14 Neto proizvodnja električne energije za prva dva mjeseca manja je za 0,7%. Termoelektrane su u ovom periodu proizvele manje 17,25%, dok su hidroelektrane proizvele 22,0% više električne energije. Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, februar Agencija za statistiku BiH, 13 Branches that account for 5.0% of the processing industry are: manufacture of food, finished metal products, base metals, processing of wood and wood products (except furniture), manufacture of leather and related products, manufacture of rubber and plastic products, manufacture of other non-metallic mineral products and manufacture of beverages. 14 Net electricity production in the first two months was by 0.7% lower. In this period, thermal power plants produced by 17.25% less, while hydroelectric plants produced by 22.0% more electricity. Source: Short-Term Energy Statistics Indicators, February 2015 BH Agency for Statistics,

43 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.2: Godišnje promjene indeksa industrijske proizvodnje Графикон 2.2: Годишње промјене индекса индустријске производње Industrijska proizvodnja 8,0% 6,0% 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% -4,0% -6,0% Индустријска производња -8,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС U prerađivačkoj industriji je zabilježen rast od 0,4%. Osam grana čine okosnicu prerađivačke industrije i njihov udio je 62,3% u ukupnoj prerađivačkoj industriji. 13 U okviru ključnih grana prerađivačke industrije, u pet je zabilježen rast proizvodnje (hrana, piće, gotovi metalni proizvodi, bazni metali, te proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa), dok je u tri zabilježen pad obujma proizvodnje (ostali nemetalni mineralni proizvodi, prerada drveta i proizvoda od drveta osim namještaja, te proizvodnja kože i srodnih proizvoda). Najveći doprinos rastu prerađivačke industrije zabilježen je u proizvodnji i preradi hrane (0,9 p.b), a najveći doprinos padu su imale proizvodnja proizvoda od drveta, osim namještaja, i proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda (doprinos padu od po 1,2 p.b). Pozitivna kretanja u proizvodnji i preradi hrane popraćena su i najvjerojatnije determinirana značajnim rastom izvoza ovih proizvoda od 18,9%. Pad proizvodnje proizvoda od drveta, osim namještaja prati visoka stopa pada izvoza drveta i pluta (-15,0%). Uprkos padu obujma proizvodnje, u grani koja obuhvata proizvodnju ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda bilježi se rast izvoza od 4,5%. Kretanje obujma proizvodnje u ovoj grani teško je predvidivo jer značajno oscilira iz mjeseca u mjesec. U prvom tromjesečju godine u proizvodnji i opskrbi električnom energijom i plinom (izuzev grane 35.3) zabilježen je rast obujma proizvodnje od 0,23%. Mada je zabilježen neznatan rast proizvodnje u ovoj grani, izvoz električne energije u prvom tromjesečju, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, veći je za 4,2%. 14 У прерађивачкој индустрији је забиљежен раст од 0,4%. Осам грана чине окосницу прерађивачке индустрије и њихово учешће је 62,3% у укупној прерађивачкој индустрији. 13 У оквиру кључних грана прерађивачке индустрије, у пет је забиљежен раст производње (храна, пиће, готови метални производи, базни метали, те производња производа од гуме и пластичних маса), док је у три забиљежен пад обима производње (остали неметални минерални производи, прерада дрвета и производа од дрвета осим намјештаја, те производња коже и сродних производа). Највећи допринос расту прерађивачке индустрије забиљежен је у производњи и преради хране (0,9 п.п), а највећи допринос паду су имале производња производа од дрвета, осим намјештаја, и производња осталих неметалних минералних производа (допринос паду од по 1,2 п.п). Позитивна кретања у производњи и преради хране попраћена су и највјероватније детерминисана значајним растом извоза ових производа од 18,9%. Пад производње производа од дрвета, осим намјештаја прати висока стопа пада извоза дрвета и плута (-15,0%). Упркос паду обима производње, у грани која обухвата производњу осталих неметалних минералних производа биљежи се раст извоза од 4,5%. Кретање обима производње у овој грани тешко је предвидиво јер значајно осцилира из мјесеца у мјесец. У првом кварталу године у производњи и снабдијевању електричном енергијом и гасом (изузев гране 35.3) забиљежен је раст обима производње од 0,23%. Мада је забиљежен незнатан раст производње у овој грани, извоз електричне енергије у првом кварталу, у односу на исти период претходне године, већи је за 4,2% Grane čiji udio je 5,0% u prerađivačkoj industriji su: proizvodnja hrane, gotovih metalnih proizvoda, baznih metala, prerada drveta i proizvoda od drveta (osim namještaja), proizvodnja kože i srodnih proizvoda, proizvodnja proizvoda od gume i plastičnih masa, proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda i proizvodnja pića. 14 Neto proizvodnja električne energije za prva dva mjeseca manja je za 0,7%. Termoelektrane su u ovom razdoblju proizvele manje 17,25%, dok su hidroelektrane proizvele 22,0% više električne energije. Izvor: Kratkoročni pokazatelji energetske statistike, veljača Agencija za statistiku BiH, 13 Гране чије учешће је 5,0% у прерађивачкој индустрији су: производња хране, готових металних производа, базних метала, прерада дрвета и производа од дрвета (осим намјештаја), производња коже и сродних производа, производња производа од гуме и пластичних маса, производња осталих неметалних минералних производа и производња пића. 14 Нето производња електричне енергије за прва два мјесеца мања је за 0,7%. Термоелектране су у овом периоду произвеле мање 17,25%, док су хидроелектране произвеле 22,0% више електричне енергије. Извор: Краткорочни показатељи енергетске статистике, фебруар Агенција за статистику БиХ, 43

44 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Posmatrano prema glavnim industrijskim grupama, rast obima industrijske proizvodnje zabilježen je kod intermedijarnih proizvoda (0,9%) i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (4,0%). U preostale tri glavne grupe industrijske proizvodnje zabilježen je pad proizvodnje, i to: kapitalnih proizvoda (-7,1%), energije (-3,3%) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (-3,2%). Observed by main industrial groups, increased industrial production output was recorded in intermediary products (0.9%) and non-durable consumables (4,0%). The remaining three main industrial groups recorded production decline, as follows: capital products (-7.1%), energy (-3.3%) and durable consumables (-3.2%). 2.3 Cijene Usljed blagih inflatornih pritisaka u prva dva mjeseca posljednjeg kvartala godine činilo se da će bh. ekonomija, mjereno promjenama u CPI-ju, izaći iz zone deflacije 15. Međutim, kretanje cijene nafte na svjetskim tržištima uticalo je da ovaj kvartal završi s deflacijom od oko 0,5% u odnosu na prethodni kvartal. U januaru je nastavljen deflacioni pritisak, a u drugom i trećem mjesecu godine bio je zabilježen rast cijena na mjesečnom nivou. Rast cijena u posljednja dva mjeseca prvog kvartalа je uslovio da godišnja stopa deflacije zabilježena u januaru od 0,9% bude svedena na 0,2% u martu godine (grafikon 2.3). Pri tome, cijene u prvom kvartalu godine niže su u odnosu na isti kvartal godine za 0,6%, a u odnosu na prethodni kvartal za 0,5. Kada se posmatra struktura indeksa potrošačkih cijena, na kvartalnoj osnovi, pad cijena od navedenih 0,6% prouzrokovalo je, prije svega, kretanje cijena prevoza i odjeće i obuće. Tako su cijene prevoza u prvom kvartalu godine, u odnosu na isti kvartal godine, niže za 7,8%, a odjeće i obuće za 7,0%. Ovakva situacija ponavlja se već niz godina. Cijene prevoza su pod uticajem kretanja cijena nafte na svjetskim tržištima, a cijene odjeće i obuće konstantno padaju. Pad cijena, u posmatranom periodu, zabilježen je još samo kod ostalih proizvoda i usluga, i to za 0,7%. Cijene ostalih grupa proizvoda i usluga koje konstituišu indeks potrošačkih cijena su porasle u rasponu od 0,3% (hoteli i restorani) do 8,4% (alkoholna pića i duhan). Cijene duhana, zbog usklađivanja visine akciza s akcizama na duhan u Evropskoj uniji, već niz godina konstantno rastu. U narednom kvartalu moguće je dalje popuštanje deflatornih pritiska, jer se početkom drugog kvartala bilježi rast cijena nafte (u aprilu su cijene nafte porasle za 8,58%) i usporavanje pada cijena hrane (u aprilu cijene hrane su pale za 0,76%) na svjetskim tržištima Prices Due to mild inflationary pressures in the first two months of the last quarter in 2014, measured by CPI changes, BH economy seemed to be exiting the deflation zone 15. However, oil price trends on world markets impacted deflation by app. 0.5% at the end of this quarter compared to the previous one. Deflationary pressure continued in January, and the second and third months of 2015 recorded monthly price increase. Price increase in the last two months of the first quarter lead to the reduction of 0.9% annual deflation rate recorded in January to 0.2% in March 2015 (Graph 2.3). Compared to the same quarter of 2014, prices in the first quarter of 2015 declined by 0.6%, and by 0.5% compared to the previous quarter. Looking at the consumer price index structure on a quarterly basis, the aforementioned 0.6% price decrease was primarily caused by trends in prices of transportation and clothes and footwear. Thus, compared to the same quarter of 2014, transportation prices in the first quarter of 2015 declined by 7.8%, and prices of clothes and footwear by 7.0%. Such situation has been repeating for years. Transportation prices are influenced by trends in oil prices on the world markets, and prices of clothes and footwear are constantly dropping. Price drop in the observed period was also recorded in other products and services by 0.7%. Prices of other groups of products and services that constitute the consumer price index went up in the range from 0.3% (hotels and restaurants) to 8.4% (alcoholic beverages and tobacco). Due to adjustments of the excise tax amount to the excise tax on tobacco in the European Union, tobacco prices have been constantly growing for several years. Further easing of deflationary pressures is possible in the next quarter, because the beginning of the second quarter recorded an increase in oil prices (in April, oil prices went up by 8.58%) and slower dropping of food prices (in April, food prices fell by 0.76%) on the world markets CPI je mjera promjena u opštem nivou cijena roba i usluga, a promjena cijena pojedinih grupa proizvoda i usluga ponderiše se prosječnom potrošnjom u domaćinstvima (na osnovu ankete domaćinstava), što implicira da je navedeni trošak prosječan na nivou domaćinstava. Ovo je ispravka navoda iz prethodnog biltena kada je navedeno: CPI je mjera promjena u opštem nivou cijena roba i usluga, koje konzumira prosječno domaćinstvo. 16 Izvor: 15 CPI is a measure of changes in the general price level of goods and services, and price changes of individual groups of products and services are weighted by average spending in households (based on household survey), which implies that the aforementioned expense is average at the level of households. This is a correction of statement from the previous bulletin, which reads: CPI is a measure of changes in the general price level of goods and services consumed by an average household. 16 Source:

45 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Promatrano prema glavnim industrijskim grupama, rast obujma industrijske proizvodnje zabilježen je kod intermedijarnih proizvoda (0,9%) i netrajnih proizvoda za široku potrošnju (4,0%). U preostale tri glavne grupe industrijske proizvodnje zabilježen je pad proizvodnje, i to: kapitalnih proizvoda (-7,1%), energije (-3,3%) i trajnih proizvoda za široku potrošnju (-3,2%). Посматрано према главним индустријским групама, раст обима индустријске производње забиљежен је код интермедијарних производа (0,9%) и нетрајних производа за широку потрошњу (4,0%). У преостале три главне групе индустријске производње забиљежен је пад производње, и то: капиталних производа (-7,1%), енергије (-3,3%) и трајних производa за широку потрошњу (-3,2%). 2.3 Cijene Usljed blagih inflatornih pritisaka u prva dva mjeseca posljednjeg tromjesečja godine činilo se da će bh. ekonomija, mjereno promjenama u CPI-ju, izaći iz zone deflacije 15. Međutim, kretanje cijene nafte na svjetskim tržištima utjecalo je da ovo tromjesečje završi s deflacijom od oko 0,5% u odnosu na prethodno tromjesečje. U siječnju je nastavljen deflacijski pritisak, a u drugom i trećem mjesecu godine bio je zabilježen rast cijena na mjesečnoj razini. Rast cijena u posljednja dva mjeseca prvog tromjesečjа je uvjetovao da godišnja stopa deflacije zabilježena u siječnju od 0,9% bude svedena na 0,2% u ožujku godine (slika 2.3). Pri tome, cijene u prvom tromjesečju godine niže su u odnosu na isto tromjesečje godine za 0,6%, a u odnosu na prethodno tromjesečje za 0,5. Kada se promatra struktura indeksa potrošačkih cijena, na tromjesečnoj osnovi, pad cijena od navedenih 0,6% prouzrokovalo je, prije svega, kretanje cijena prijevoza i odjeće i obuće. Tako su cijene prijevoza u prvom tromjesečju godine, u odnosu na isto tromjesečje godine, niže za 7,8%, a odjeće i obuće za 7,0%. Ovakva situacija ponavlja se već niz godina. Cijene prijevoza su pod utjecajem kretanja cijena nafte na svjetskim tržištima, a cijene odjeće i obuće konstantno padaju. Pad cijena, u promatranom razdoblju, zabilježen je još samo kod ostalih proizvoda i usluga, i to za 0,7%. Cijene ostalih grupa proizvoda i usluga koje konstituiraju indeks potrošačkih cijena su porasle u rasponu od 0,3% (hoteli i restorani) do 8,4% (alkoholna pića i duhan). Cijene duhana, zbog usklađivanja visine akciza s akcizama na duhan u Europskoj uniji, već niz godina konstantno rastu. U narednom tromjesečju moguće je dalje popuštanje deflatornih pritiska, jer se početkom drugog tromjesečja bilježi rast cijena nafte (u travnju su cijene nafte porasle za 8,58%) i usporavanje pada cijena hrane (u travnju cijene hrane su pale za 0,76%) na svjetskim tržištima Цијене Усљед благих инфлаторних притисака у прва два мјесеца посљедњег квартала године чинило се да ће бх. економија, мјерено промјенама у CPI-ju, изаћи из зоне дефлације 15. Међутим, кретање цијене нафте на свјетским тржиштима утицало је да овај квартал заврши с дефлацијом од око 0,5% у односу на претходни квартал. У јануару је настављен дефлациони притисак, а у другом и трећем мјесецу године био је забиљежен раст цијена на мјесечном нивоу. Раст цијена у посљедња два мјесеца првог квартала је условио да годишња стопа дефлације забиљежена у јануару од 0,9% буде сведена на 0,2% у марту године (графикон 2.3). При томе, цијене у првом кварталу године ниже су у односу на исти квартал године за 0,6%, а у односу на претходни квартал за 0,5. Када се посматра структура индекса потрошачких цијена, на кварталној основи, пад цијена од наведених 0,6% проузроковало је, прије свега, кретање цијена превоза и одјеће и обуће. Тако су цијене превоза у првом кварталу године, у односу на исти квартал године, ниже за 7,8%, а одјеће и обуће за 7,0%. Оваква ситуација понавља се већ низ година. Цијене превоза су под утицајем кретања цијена нафте на свјетским тржиштима, а цијене одјеће и обуће константно падају. Пад цијена, у посматраном периоду, забиљежен је још само код осталих производа и услуга, и то за 0,7%. Цијене осталих група производа и услуга које конституишу индекс потрошачких цијена су порасле у распону од 0,3% (хотели и ресторани) до 8,4% (алкохолна пића и дуван). Цијене дувана, због усклађивања висине акциза с акцизама на дуван у Европској унији, већ низ година константно расту. У наредном кварталу могуће је даље попуштање дефлаторних притиска, јер се почетком другог квартала биљежи раст цијена нафте (у априлу су цијене нафте порасле за 8,58%) и успоравање пада цијена хране (у априлу цијене хране су пале за 0,76%) на свјетским тржиштима CPI je mjera promjena u općoj razini cijena roba i usluga, a promjena cijena pojedinih grupa proizvoda i usluga ponderira se prosječnom potrošnjom u kućanstvima (na osnovi ankete kućanstava), što implicira da je navedeni trošak prosječan na razini kućanstava. Ovo je ispravka navoda iz prethodnog biltena kada je navedeno: CPI je mjera promjena u općoj razini cijena roba i usluga, koje konzumira prosječno kućanstvo. 16 Izvor: 15 CPI је мјера промјена у општем нивоу цијена роба и услуга, а промјена цијена појединих група производа и услуга пондерише се просјечном потрошњом у домаћинствима (на основу анкете домаћинстава), што импликује да је наведени трошак просјечан на нивоу домаћинстава. Ово је исправка навода из претходног билтена када је наведено: CPI је мјера промјена у општем нивоу цијена роба и услуга, које конзумира просјечно домаћинство. 16 Извор: 45

46 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.3: Promjene u nivou cijena Graph 2.3: Changes at the Prices Level Mjesečni rast Godišnji rast 1,5 1,0 Monthly Growth Annual Growth 0,5 0,0-0,5-1,0-1,5-2, Izvor: BHAS Source: BHAS BDP deflator mjeri prosječne promjene cijena po jedinici roba i usluga proizvedenih u posmatranoj ekonomiji, dok CPI mjeri promjene u opštem nivou cijena roba i usluga u zemlji, bez obzira da li su proizvedene u domaćoj ekonomiji ili su uvezene iz inostranstva. Kako je bh. ekonomija značajan uvoznik sirovina i repro materijala, na kretanje cijena proizvedenih roba i usluga u domaćoj ekonomiji značajno utiče i kretanje cijena ovih proizvoda na međunarodnim tržištima (32,2% ukupnog uvoza u BiH čine intermedijarni proizvodi). Promjene cijena na osnovu BDP deflatora, posmatrano po kvartalima, pokazuju da je samo u drugom kvartalu godine zabilježen pad cijena na godišnjem nivou (-0,6%), dok je u sva tri ostala kvartala zabilježen rast cijena proizvoda i usluga u domaćoj ekonomiji. GDP deflator measures average price changes per unit of goods and services manufactured in the observed economy, while CPI measures changes in the general price level of goods and services in the country, regardless whether they were manufactured in the domestic economy or imported from foreign countries. As the BH economy is a significant importer of raw and production materials, trends in prices of goods and services manufactured in the domestic economy are substantially influenced by price trends of these products on international markets (32.2% of total imports to BH accounts for intermediary products). Price changes based on the GDP deflator, analysed by quarters, show that only the second quarter of 2014 recorded annual price drop (-0.6%), while the three remaining quarters recorded an increase in prices of products and services in the domestic economy. Grafikon 2.4: Godišnje promjene u nivou cijena Graph 2.4: Annual Changes at the Prices Level CPI BDP deflator 4,0% 3,0% CPI GDP Deflator Inflacija/ Deflacija Inflation/Deflation 2,0% 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS Source: BHAS 46

47 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.3: Promjene u razini cijena Графикон 2.3: Промјене у нивоу цијена Mjesečni rast Godišnji rast 1,5 1,0 Мјесечни раст Годишњи раст 0,5 0,0-0,5-1,0-1,5-2, Izvor: BHAS Извор: БХАС BDP deflator mjeri prosječne promjene cijena po jedinici roba i usluga proizvedenih u promatranoj ekonomiji, dok CPI mjeri promjene u općoj razini cijena roba i usluga u zemlji, bez obzira da li su proizvedene u domaćoj ekonomiji ili su uvezene iz inozemstva. Kako je bh. ekonomija značajan uvoznik sirovina i repro materijala, na kretanje cijena proizvedenih roba i usluga u domaćoj ekonomiji značajno utječe i kretanje cijena ovih proizvoda na međunarodnim tržištima (32,2% ukupnog uvoza u BiH čine intermedijarni proizvodi). Promjene cijena na osnovi BDP deflatora, promatrano po tromjesečjima, pokazuju da je samo u drugom tromjesečju godine zabilježen pad cijena na godišnjoj razini (-0,6%), dok je u sva tri ostala tromjesečja zabilježen rast cijena proizvoda i usluga u domaćoj ekonomiji. БДП дефлатор мјери просјечне промјене цијена по јединици роба и услуга произведених у посматраној економији, док CPI мјери промјене у општем нивоу цијена роба и услуга у земљи, без обзира да ли су произведене у домаћој економији или су увезене из иностранства. Како је бх. економија значајан увозник сировина и репро материјала, на кретање цијена произведених роба и услуга у домаћој економији значајно утиче и кретање цијена ових производа на међународним тржиштима (32,2% укупног увоза у БиХ чине интермедијарни производи). Промјене цијена на основу БДП дефлатора, посматрано по кварталима, показују да је само у другом кварталу године забиљежен пад цијена на годишњем нивоу (-0,6%), док је у сва три остала квартала забиљежен раст цијена производа и услуга у домаћој економији. Slika 2.4: Godišnje promjene u razini cijena Графикон 2.4: Годишње промјене у нивоу цијена CPI BDP deflator 4,0% 3,0% CPI БДП дефлатор Inflacija/ Deflacija Инфлација/Дефлација 2,0% 1,0% 0,0% -1,0% -2,0% -3,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС 47

48 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Inflacija mjerena BDP deflatorom pokazuje da je u godini zabilježen rast cijena u odnosu na prethodnu godinu za 1,6%. 17 Promjene cijena izračunate na bazi deflatora pokazuju da je na godišnjem nivou zabilježen najviši rast cijena u grani koja obuhvata proizvodnju i snabdijevanje električnom energijom i plinom (izuzev grane 35.3), i to 2,4%, dok je najviši pad cijena zabilježen u građevinarstvu (-4,7%). 2.4 Plate i zaposlenost U periodu januar februar godine, u odnosu na isti period prethodne godine, tržište rada karakteriše lagani rast broja zaposlenih i lagano smanjenje broja nezaposlenih. 18 Pri tome je prosječna nominalna neto plata neznatno smanjena. 19 Prosječna nominalna neto plata u BiH u februaru godine iznosila je 820 BAM i u odnosu na decembar godine manja je za 2,7%, a u odnosu na isti mjesec prethodne godine za 0,2% (grafikon 2.5). Relativno visoka stopa pada prosječne nominalne neto plate u odnosu na decembar prethodne godine najvjerovatnije je posljedica isplate bonusa u ovom mjesecu. Trend stagniranja nominalne neto plate, posmatrano na godišnjem nivou, prisutan je cijelu prethodnu godinu i kreće se u rasponu od oko ±1% (grafikon 2.5). Pri tome je u februaru godine, posmatrano na godišnjem nivou, najviši nominalni pad neto plate zabilježen u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima od 15,8%, dok je najviši nominalni rast od 4,2% zabilježen u djelatnosti koja se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i ribolov. Prezentirano kretanje prosječnih nominalnih neto plata u prva dva mjeseca godine svakako nije reprezent opšteg trenda, pogotovo jer se radi o podacima za samo prva dva mjeseca Inflation measured by the GDP deflator shows that 2014 recorded a 1.6% price increase compared to the previous year. 17 Price changes calculated based on deflator show that the strongest annual price increase by 2.4% was recorded in the branch that includes electricity and gas production and supply (except for branch 35.3), while the strongest price drop was recorded in construction (-4.7%). 2.4 Wages and Employment In the period January-February 2015, compared to the same period of the previous year, labor market was characterized by a slight increase in the number of employed persons and a slight decrease in the number of unemployed persons. 18 Average nominal net wage was slightly reduced. 19 Average nominal net wage in BH in February 2015 amounted to BAM 820, which is by 2.7% lower compared to December 2014, and by 0.2% lower compared to the same month of the previous year (Graph 2.5). Relatively high drop rate of the average nominal net wage compared to December of the last year is most likely caused by payment of bonuses in this month. Observed at the annual level, the trend of stagnating nominal net wage was present for the entire previous year, ranging around ±1% (Graph 2.5). Observed at the annual level, the strongest nominal drop of net wage was recorded in February 2015 in administrative and support service activities (15.8%), while the strongest nominal growth was recorded in the activity that includes agriculture, forestry and fishing (4.2%). The presented trend in average nominal net wages in the first two months of 2015 certainly does not represent the general trend, especially because these are data only for the first two months of CPI je pokazao deflaciju u godini od 0,9%. 18 U periodu januar februar godine u odnosu na isti period godine prosječan broj zaposlenih veći je za 2,0% ili osobe, a broj nezaposlenih se smanjio za 1,2% ili osoba. Izvor: Saopštenja o broju zaposlenih po djelatnostima za godinu. Agencija za statistiku BiH, 19 U periodu januar februar godine u odnosu na isti period godine prosječna nominalna neto plata manja je za 0,7%. Izvor: Saopštenja o visini neto plate po djelatnostima za godinu. Agencija za statistiku BiH, 17 CPI showed deflation by 0.9% in In the period January-February 2015, compared to the same period of 2014, average number of employed persons was by 2.0% or 13,842 persons higher, and the number of unemployed persons went down by 1.2% or 6,546 persons. Source: Releases on Number of Employees Per Activity for BH Agency for Statistics, 19 In the period January-February 2015, compared to the same period of 2014, average nominal net wage was by 0.7% lower. Source: Releases on Net Wage Amount Per Activity for BH Agency for Statistics,

49 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Inflacija mjerena BDP deflatorom pokazuje da je u godini zabilježen rast cijena u odnosu na prethodnu godinu za 1,6%. 17 Promjene cijena izračunate na bazi deflatora pokazuju da je na godišnjoj razini zabilježen najviši rast cijena u grani koja obuhvata proizvodnju i opskrbu električnom energijom i plinom (izuzev grane 35.3), i to 2,4%, dok je najviši pad cijena zabilježen u građevinarstvu (-4,7%). 2.4 Plaće i zaposlenost U razdoblju siječanj veljača godine, u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, tržište rada karakterizira lagani rast broja zaposlenih i lagano smanjenje broja nezaposlenih. 18 Pri tome je prosječna nominalna neto plaća neznatno smanjena. 19 Prosječna nominalna neto plaća u BiH u veljači godine iznosila je 820 BAM i u odnosu na prosinac godine manja je za 2,7%, a u odnosu na isti mjesec prethodne godine za 0,2% (slika 2.5). Relativno visoka stopa pada prosječne nominalne neto plaće u odnosu na prosinac prethodne godine najvjerojatnije je posljedica isplate bonusa u ovom mjesecu. Trend stagniranja nominalne neto plaće, promatrano na godišnjoj razini, prisutan je cijelu prethodnu godinu i kreće se u rasponu od oko (slika 2.5). Pri tome je u veljači godine, promatrano na godišnjoj razini, najviši nominalni pad neto plaće zabilježen u administrativnim i pomoćnim uslužnim djelatnostima od 15,8%, dok je najviši nominalni rast od 4,2% zabilježen u djelatnosti koja se odnosi na poljoprivredu, šumarstvo i ribolov. Prezentirano kretanje prosječnih nominalnih neto plaća u prva dva mjeseca godine svakako nije reprezent općeg trenda, pogotovo jer se radi o podacima za samo prva dva mjeseca Инфлација мјерена БДП дефлатором показује да је у години забиљежен раст цијена у односу на претходну годину за 1,6%. 17 Промјене цијена израчунате на бази дефлатора показују да је на годишњем нивоу забиљежен највиши раст цијена у грани која обухвата производњу и снабдијевање електричном енергијом и гасом (изузев гране 35.3), и то 2,4%, док је највиши пад цијена забиљежен у грађевинарству (-4,7%). 2.4 Плате и запосленост У периоду јануар фебруар године, у односу на исти период претходне године, тржиште рада карактерише лагани раст броја запослених и лагано смањење броја незапослених. 18 При томе је просјечна номинална нето плата незнатно смањена. 19 Просјечна номинална нето плата у БиХ у фебруару године износила је 820 BAM и у односу на децембар године мања је за 2,7%, а у односу на исти мјесец претходне године за 0,2% (графикон 2.5). Релативно висока стопа пада просјечне номиналне нето плате у односу на децембар претходне године највјероватније је посљедица исплате бонуса у овом мјесецу. Тренд стагнирања номиналне нето плате, посматрано на годишњем нивоу, присутан је цијелу претходну годину и креће се у распону од око (графикон 2.5). При томе је у фебруару године, посматрано на годишњем нивоу, највиши номинални пад нето плате забиљежен у административним и помоћним услужним дјелатностима од 15,8%, док је највиши номинални раст од 4,2% забиљежен у дјелатности која се односи на пољопривреду, шумарство и риболов. Презентирано кретање просјечних номиналних нето плата у прва два мјесеца године свакако није репрезент општег тренда, поготово јер се ради о подацима за само прва два мјесеца CPI je pokazao deflaciju u godini od 0,9%. 18 U razdoblju siječanj veljača godine u odnosu na isto razdoblje godine prosječan broj zaposlenih veći je za 2,0% ili osobe, a broj nezaposlenih se smanjio za 1,2% ili osoba. Izvor: Priopćenja o broju zaposlenih po djelatnostima za godinu. Agencija za statistiku BiH, 19 U razdoblju siječanj veljača godine u odnosu na isto razdoblje godine prosječna nominalna neto plaća manja je za 0,7%. Izvor: Priopćenja o visini neto plaće po djelatnostima za godinu. Agencija za statistiku BiH, 17 CPI је показао дефлацију у години од 0,9%. 18 У периоду јануар фебруар године у односу на исти период године просјечан број запослених већи је за 2,0% или лица, а број незапослених се смањио за 1,2% или лица. Извор: Саопштења о броју запослених по дјелатностима за годину. Агенција за статистику БиХ, 19 U периоду јануар фебруар године у односу на исти период године просјечна номинална нето плата мања је за 0,7%. Извор: Саопштења о висини нето плате по дјелатностима за годину. Агенција за статистику БиХ, 49

50 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.5: Promjena u visini neto plate u odnosu na isti mjesec prethodne godine Graph 2.5: Changes of the Net Wage Level Compared to the Same Month of the Previous Year Godišnja promjena u visini neto plate 1,5% 1,0% Annual Change of the Net Wage Level 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% Izvor: BHAS Source: BHAS Prema administrativnim podacima, u periodu januar februar godine, posmatrano u odnosu na isti period godine, bilježi se rast zaposlenih i smanjenje nezaposlenih osoba i ova činjenica bi trebala da bude jedan od osnovnih indikatora određenog nivoa stabilizacije bh. ekonomije, što otvara prostor za proces oporavka i rasta. Pri tome, u februaru godine, u odnosu na isti mjesec prethodne godine, najveći rast broja zaposlenih, posmatrano u brojčanom iznosu (6.191 osoba), zabilježen je u trgovini. Rast broja zaposlenih u trgovini indicira, iako ne nužno, rast ukupnog prometa, što dalje upućuje na jačanje domaće tražnje i ukupnih aktivnosti u ekonomiji. 20 Istovremeno, najviši relativni rast broja zaposlenih zabilježen je u djelatnosti poslovanja nekretninama (36,9%) i kako je vjerovatno posljedica rasta aktivnosti u ovoj djelatnosti, može se smatrati jednim od bitnih indikatora oporavka ekonomije. Ova činjenica je veoma povoljna s obzirom da broj zaposlenih u ovome segmentu bh. ekonomije stagnira već duži period. According to administrative data in the period January- February 2015, compared to the same period in 2014, an increase of the number of employed persons and lower number of the unemployed were recorded, and these facts should be one of the main indicators of some level of stabilization in BH economy, which opens up space for a recovery and growth process. Also, the most intense increase in the number of employed persons in numerical terms was recorded in trade (6,191 persons) in February 2015, compared to the same month of the previous year. Increase in the number of employees in trade indicates, although not necessarily, higher total sales, which further indicates strengthening of domestic demand and of overall activities in the economy. 20 At the same time, the strongest relative increase in the number of employees was recorded in the real estate business (36.9%), and as it was probably caused by increased activities in this business, it can be viewed as one of the important indicators of economic recovery. This fact is very favorable, considering that the number of employees in this segment of BH economy stagnated for a long time Posmatrano na godišnjem nivou u februaru je promet na malo, izračunat iz realnih indeksa, porastao za 7,7%, a u martu za 6,0%. Izvor: Saopštenje: Indeksi prometa trgovine na malo u BiH, mart godine. Agencija za statistiku BiH, 20 Analyzed at the annual level, retail calculated from real indices went up by 7.7% in February, and by 6.0% in March. Source: Release: Retail Indices in BH, March BH Agency for Statistics,

51 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.5: Promjena u visini neto plaće u odnosu na isti mjesec prethodne godine Графикон 2.5: Промјена у висини нето плате у односу на исти мјесец претходне године Godišnja promjena u visini neto plaće 1,5% 1,0% Годишња промјена у висини нето плате 0,5% 0,0% -0,5% -1,0% -1,5% Izvor: BHAS Извор: БХАС Prema administrativnim podacima, u razdoblju siječanj veljača godine, promatrano u odnosu na isto razdoblje godine, bilježi se rast zaposlenih i smanjenje nezaposlenih osoba i ova činjenica bi trebala da bude jedan od osnovnih pokazatelja određene razine stabilizacije bh. ekonomije, što otvara prostor za proces oporavka i rasta. Pri tome, u veljači godine, u odnosu na isti mjesec prethodne godine, najveći rast broja zaposlenih, promatrano u brojčanom iznosu (6.191 osoba), zabilježen je u trgovini. Rast broja zaposlenih u trgovini indicira, iako ne nužno, rast ukupnog prometa, što dalje upućuje na jačanje domaće tražnje i ukupnih aktivnosti u ekonomiji. 20 Istodobno, najviši relativni rast broja zaposlenih zabilježen je u djelatnosti poslovanja nekretninama (36,9%) i kako je vjerojatno posljedica rasta aktivnosti u ovoj djelatnosti, može se smatrati jednim od bitnih pokazatelja oporavka ekonomije. Ova činjenica je veoma povoljna s obzirom da broj zaposlenih u ovome segmentu bh. ekonomije stagnira već duže razdoblje. Према административним подацима, у периоду јануар фебруар године, посматрано у односу на исти период године, биљежи се раст запослених и смањење незапослених особа и ова чињеница би требала да буде један од основних индикатора одређеног нивоа стабилизације бх. економије, што отвара простор за процес опоравка и раста. При томе, у фебруару године, у односу на исти мјесец претходне године, највећи раст броја запослених, посматрано у бројчаном износу (6.191 лице), забиљежен је у трговини. Раст броја запослених у трговини индицира, иако не нужно, раст укупног промета, што даље упућује на јачање домаће тражње и укупних активности у економији. 20 Истовремено, највиши релативни раст броја запослених забиљежен је у дјелатности пословања некретнинама (36,9%) и како је вјероватно посљедица раста активности у овој дјелатности, може се сматрати једним од битних индикатора опоравка економије. Ова чињеница је веома повољна с обзиром да број запослених у овоме сегменту бх. економије стагнира већ дужи период. 20 Promatrano na godišnjoj razini u veljači je promet na malo, izračunan iz realnih indeksa, porastao za 7,7%, a u ožujku za 6,0%. Izvor: Priopćenje: Indeksi prometa trgovine na malo u BiH, ožujak godine. Agencija za statistiku BiH, 20 Посматрано на годишњем нивоу у фебруару је промет на мало, израчунат из реалних индекса, порастао за 7,7%, а у марту за 6,0%. Извор: Саопштење: Индекси промета трговине на мало у БиХ, март године. Агенција за статистику БиХ, 51

52 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 2.6: Promjene u broju zaposlenih u odnosu na februar godine Graph 2.6: Changes of Employees Number Compared to February 2014 X Promjena u broju zaposlenih u djelatnosti u odnosu na februar godine Y 45,0% 40,0% Ostale djelatnosti / Other Activities Changes of Employees' Number in the Activities Compared to February 2014 X Y Udio djelatnosti u ukupnom broju zaposlenih u februaru godine 35,0% 30,0% Share of the Activities in Total Number of Employees as of February 2015 Y 25,0% 20,0% 15,0% C G 10,0% O I 5,0% H N 0,0% X 0,0% 2,0% 4,0% 6,0% 8,0% 10,0% 12,0% 14,0% Izvor: BHAS Source: BHAS Legenda: C: Prerađivačka industrija G: Trgovina na veliko i malo, popravak motornih vozila i motocikala H: Prijevoz i skladištenje I: Djelatnost pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane N: Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti O: Javna uprava i Odbrana, obavezno socijalno osiguranje. Legend: C: Processing industry G: Wholesale and Retail Trade; Repair of Motor Vehicles and Motorcycles H: Transportation and Storage I: Accommodation and Food Service Activities N: Administrative and Support Service Activities O: Public Administration and Defence; Compulsory Social Insurance 52

53 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 2.6: Promjene u broju uposlenih u djelatnosti u odnosu na veljaču godine Графикон 2.6: Промјене у броју запослених у односу на фебруар године X Y Promjena u broju uposlenih u djelatnosti u odnosu na veljaču godine Udio djelatnosti u ukupnom broju uposlenih u veljači godine Y 45,0% 40,0% 35,0% 30,0% Ostale djelatnosti / Остале дјелатности Промјена у броју запослених у дјелатности у односу на фебруар године Удио дјелатности у укупном броју запослених у фебруару године X Y 25,0% 20,0% 15,0% C G 10,0% O I 5,0% H N 0,0% X 0,0% 2,0% 4,0% 6,0% 8,0% 10,0% 12,0% 14,0% Izvor: BHAS Извор: БХАС Legenda: C: Prerađivačka industrija G: Trgovina na veliko i malo, popravak motornih vozila i motocikala H: Prijevoz i skladištenje I: Djelatnost pružanja smještaja te pripreme i usluživanja hrane N: Administrativne i pomoćne uslužne djelatnosti O: Javna uprava i Odbrana, obvezno socijalno osiguranje Легенда: C: Прерађивачка индустрија G: Трговина на велико и мало, поправак моторних возила и мотоцикала H: Пријевоз и складиштење I: Дјелатност пружања смјештаја те припреме и услуживања хране N: Административне и помоћне услужне дјелатности О: Јавна управа и Одбрана, обавезно социјално осигурање 53

54 CBBiH Bilten CBBH Bulletin FINANSIJSKI SEKTOR 3. FINANCIAL SECTOR Zadržan je visok nivo deviznih rezervi koje su na kraju prvog kvartala iznosile 7,80 milijardi BAM. Novčana masa je na približno istom nivou kao u prošlom kvartalu, ali i dalje bilježi značajne godišnje stope rasta. Ipak, ovaj rast novčane mase je znatno ispod rasta monetarne baze, što dovodi do usporavanja procesa monetarne multiplikacije. Niska kreditna aktivnost komercijalnih banaka obilježila je prvi kvartal godine. Aktivnosti depozita su zadržale trendove iz prethodnog perioda. Promet na bh. berzama je na kvartalnom nivou smanjen, a na godišnjem povećan. Instrumenti javnog duga entiteta i dalje dominiraju bh. finansijskim tržištem. U odnosu na prethodni kvartal, promet u RTGS-u je smanjen za 16,0%, dok je na godišnjem nivou porastao za 8%. High level of foreign exchange reserves was maintained, and they amounted to BAM 7.80 billion at the end of the quarter. Money supply was at approximately the same level as in the last quarter, but it still records significant annual growth rates. Nevertheless, this money supply growth is significantly below the level of monetary base growth, which causes slowdown in the monetary multiplication process. Low lending activity of commercial banks marked the first quarter of Deposit activities maintained trends from the previous period. Turnover on BH stock exchanges recorded quarterly decrease and annual increase. Instruments of Entities public debt still dominate BH financial market. Compared to the previous quarter, RTGS turnover value was by 16.0% lower, while it recorded 8% annual increase. 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja U prva tri mjeseca godine devizne rezerve su zadržale visok nivo koji je u prosjeku iznosio 7,81 milijardu BAM. Poredeći kraj prvog s krajem četvrtog kvartala bilježi se smanjenje tek u iznosu 28,8 miliona BAM (0,4%), a godišnje stope rasta su i dalje visoke. Ovako visoke godišnje stope rasta mogu se očekivati sve do sedmog mjeseca kada bi se trebao neutralisati efekat priliva sredstava po osnovu SBA iz prošle godine. Naime, u julu prošle godine su, pored redovnog zaduženja po osnovu SBA, došla i sredstva odobrena za saniranje poplava (grafikon 3.1). 3.1 Foreign Exchange Reserves and Monetary Trends In the first three months of 2015, foreign exchange reserves maintained high level, which amounted to BAM 7.81 billion on average. Comparing the end of the first quarter to the end of the fourth quarter, a decrease of only BAM 28.8 million (0.4%) is recorded, and annual growth rates are still high. The high annual growth rates can be expected until July, when the effect of funds inflow based on SBA from last year should be neutralized. Namely, apart from regular indebtedness based on the SBA, funds approved for floods recovery also arrived in July last year (Graph 3.1). Grafikon 3.1: Devizne rezerve CBBiH Graph 3.1: CBBH Foreign Exchange Reserves Devizne rezerve, stanje na kraju mjeseca Devizne rezerve, godišnja promjena (d.s.) u milijardama BAM in BAM billion 8,0 7,6 7,2 6,8 25% 20% 15% 10% Foreign Exchange Reserves, Balance at the End of Month Foreign Exchange Reserves, Annual Change (rhs) 6,4 5% 6, % Izvor: tabela 08 Source: Table 08 54

55 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен FINANCIJSKI SEKTOR 3. ФИНАНСИЈСКИ СЕКТОР Zadržana je visoka razina deviznih rezervi koje su na kraju prvog tromjesečja iznosile 7,80 milijardi BAM. Novčana masa je na približno istoj razini kao u prošlom tromjesečju, ali i dalje bilježi značajne godišnje stope rasta. Ipak, ovaj rast novčane mase je znatno ispod rasta monetarne baze, što dovodi do usporavanja procesa monetarne multiplikacije. Niska kreditna aktivnost komercijalnih banaka obilježila je prvo tromjesečje godine. Aktivnosti depozita su zadržale trendove iz prethodnog razdoblja. Promet na bh. burzama je na tromjesečnoj razini smanjen, a na godišnjoj povećan. Instrumenti javnog duga entiteta i dalje dominiraju bh. financijskim tržištem. U odnosu na prethodno tromjesečje, promet u RTGS-u je smanjen za 16,0%, dok je na godišnjoj razini porastao za 8%. Задржан је висок ниво девизних резерви које су на крају првог квартала износиле 7,80 милијарди BAM. Новчана маса је на приближно истом нивоу као у прошлом кварталу, али и даље биљежи значајне годишње стопе раста. Ипак, овај раст новчане масе је знатно испод раста монетарне базе, што доводи до успоравања процеса монетарне мултипликације. Ниска кредитна активност комерцијалних банака обиљежила је први квартал године. Активности депозита су задржале трендове из претходног периода. Промет на бх. берзама је на кварталном нивоу смањен, а на годишњем повећан. Инструменти јавног дуга ентитета и даље доминирају бх. финансијским тржиштем. У односу на претходни квартал, промет у RTGS-u је смањен за 16,0%, док је на годишњем нивоу порастао за 8%. 3.1 Devizne rezerve i monetarna kretanja U prva tri mjeseca godine devizne rezerve su zadržale visoku razinu koja je u prosjeku iznosila 7,81 milijardu BAM. Poredeći kraj prvog s krajem četvrtog tromjesečja bilježi se smanjenje tek u iznosu 28,8 milijuna BAM (0,4%), a godišnje stope rasta su i dalje visoke. Ovako visoke godišnje stope rasta mogu se očekivati sve do sedmog mjeseca kada bi se trebao neutralizirati učinak priljeva sredstava po osnovi SBA iz prošle godine. Naime, u srpnju prošle godine su, pored redovnog zaduženja po osnovi SBA, došla i sredstva odobrena za saniranje poplava (slika 3.1). 3.1 Девизне резерве и монетарна кретања У прва три мјесеца године девизне резерве су задржале висок ниво који је у просјеку износио 7,81 милијарду BAM. Поредећи крај првог с крајем четвртог квартала биљежи се смањење тек у износу 28,8 милиона BAM (0,4%), а годишње стопе раста су и даље високе. Овако високе годишње стопе раста могу се очекивати све до седмог мјесеца када би се требао неутралисати ефекат прилива средстава по основу СБА из прошле године. Наиме, у јулу прошле године су, поред редовног задужења по основу СБА, дошла и средства одобрена за санирање поплава (графикон 3.1). Slika 3.1: Devizne rezerve CBBiH Графикон 3.1: Девизне резерве ЦББиХ Devizne rezerve, stanje na kraju mjeseca Devizne rezerve, godišnja promjena (d.s.) u milijardama BAM у милијардама BAM 8,0 7,6 7,2 6,8 25% 20% 15% 10% Девизне резерве, стање на крају мјесеца Девизне резерве, годишња промјена (д.с.) 6,4 5% 6, % Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 55

56 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Transakcije Centralne banke s bankama i nebankarskim deponentima (većinom se radi o različitim nivoima vlade), osnovni su način kreiranja primarnog novca u BiH, te značajno utiču i na stanje deviznih rezervi. Tako je saldo kupovine i prodaje u prvom kvartalu negativan i iznosi 83,9 miliona BAM, od čega je 70,0 miliona BAM ostvareno s internim deponentima (grafikon 3.2). Transakcije koje CBBiH vrši s internim deponentima prvenstveno su uzrokovane promjenama u javnom vanjskom dugu i potrebama deponenata za likvidnim sredstvima u domaćoj valuti. Ukupan iznos servisiranog duga u prvom kvartalu iznosi 126,5 miliona BAM (pogledati detaljnije u poglavlju 5). Grafikon 3.2: Kvartalne promjene deviznih rezervi, rezervnog novca i kvartalne vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM Central Bank s transactions with banks and non-bank depositors (mostly different Government levels) are the main way of creating primary money in BiH, and they also significantly influence the status of foreign exchange reserves. Thus, the balance of purchase and sale was negative in the first quarter and amounted to BAM 83.9 million, of which BAM 70.0 million was realized with internal depositors (Graph 3.2). CBBH s transactions with internal depositors were primarily caused by changes in public foreign debt and depositors needs for liquid assets in domestic currency. The total amount of serviced debt in the first quarter amounts to BAM million (see more details in Chapter 5). Graph 3.2: Quarter Changes of Foreign Exchange Reserves, Reserve Money and Quarter Value of BAM Sale and Purchase Balance Saldo kupovine i prodaje Devizne rezerve Rezervni novac u milionima BAM in BAM million Sale and Purchase Balance Foreign Exchange Reserves Reserve Money Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 08 Source: Table 08 Smanjenje primarnog novca u prvom kvartalu rezultat je smanjenja depozita banaka i drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti usljed pomenutih transakcija kupovine i prodaje BAM, dok se gotovina izvan monetarnih vlasti povećala (grafikon 3.3). Trend rasta gotovine izvan monetarnih vlasti prisutan je već duže vrijeme. Značajna prisutnost gotovinskih transakcija, rezultat je neformalnih finansijskih tokova u vidu sive ekonomije, ali i sklonosti privrede i domaćinstava za držanjem gotovine usljed niskih kamatnih stopa, naročito na depozite na kratak rok. Smanjenje depozita banaka kod monetarnih vlasti uobičajno je za prvi kvartal usljed većih dospijeća obaveza plaćanja vanjskog duga kako finansijskog i javnog tako i realnog sektora. Rastući trend primarnog novca je prisutan i kada se u obzir uzme uticaj sezone (grafikon 3.4). Decrease of primary money in the first quarter resulted from a decline in deposits of banks and other domestic sectors with monetary authorities due to the aforementioned BAM sale and purchase transactions, while the cash amount outside of monetary authorities went up (Graph 3.3). Upward trend in cash outside of monetary authorities has been present for a long time. The significant presence of cash transactions resulted from informal financial flows in the form of grey economy, but also from the inclination of the economy and households to hold cash due to low interest rates, especially on short-term deposits. Decrease in bank deposits with monetary authorities is common for the first quarter due to maturity of more foreign debt liabilities of financial and public sectors, as well as the real sector. The upward trend in primary money is also present in view of the seasonal impact (Graph 3.4). 56

57 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Transakcije Centralne banke s bankama i nebankarskim deponentima (većinom se radi o različitim razinama vlade), osnovni su način kreiranja primarnog novca u BiH, te značajno utječu i na stanje deviznih rezervi. Tako je saldo kupovine i prodaje u prvom tromjesečju negativan i iznosi 83,9 milijuna BAM, od čega je 70,0 milijuna BAM ostvareno s internim deponentima (slika 3.2). Transakcije koje CBBiH vrši s internim deponentima prvenstveno su uzrokovane promjenama u javnom vanjskom dugu i potrebama deponenata za likvidnim sredstvima u domaćoj valuti. Ukupan iznos servisiranog duga u prvom tromjesečju iznosi 126,5 milijuna BAM (pogledati detaljnije u poglavlju 5). Slika 3.2: Tromjesečne promjene deviznih rezervi, rezervnog novca i tromjesečne vrijednosti salda kupovine i prodaje BAM Трансакције Централне банке с банкама и небанкарским депонентима (већином се ради о различитим нивоима владе), основни су начин креирања примарног новца у БиХ, те значајно утичу и на стање девизних резерви. Тако је салдо куповине и продаје у првом кварталу негативан и износи 83,9 милиона BAM, од чега је 70,0 милиона BAM остварено с интерним депонентима (графикон 3.2). Трансакције које ЦББиХ врши с интерним депонентима првенствено су узроковане промјенама у јавном спољном дугу и потребама депонената за ликвидним средствима у домаћој валути. Укупан износ сервисираног дуга у првом кварталу износи 126,5 милиона BAM (погледати детаљније у поглављу 5). Графикон 3.2: Кварталне промјене девизних резерви, резервног новца и кварталне вриједности салда куповине и продаје BAM Saldo kupovine i prodaje Devizne rezerve Салдо куповине и продаје Девизне резерве Rezervni novac u milijunima BAM у милионима BAM Резервни новац Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 Smanjenje primarnog novca u prvom tromjesečju rezultat je smanjenja depozita banaka i drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti usljed pomenutih transakcija kupovine i prodaje BAM, dok se gotovina izvan monetarnih vlasti povećala (slika 3.3). Trend rasta gotovine izvan monetarnih vlasti prisutan je već duže vrijeme. Značajna prisutnost gotovinskih transakcija, rezultat je neformalnih financijskih tokova u vidu sive ekonomije, ali i sklonosti gospodarstva i kućanstava za držanjem gotovine usljed niskih kamatnih stopa, osobito na depozite na kratak rok. Smanjenje depozita banaka kod monetarnih vlasti uobičajno je za prvo tromjesečje usljed većih dospijeća obveza plaćanja vanjskog duga kako financijskog i javnog tako i realnog sektora. Rastući trend primarnog novca je prisutan i kada se u obzir uzme utjecaj sezone (slika 3.4). Смањење примарног новца у првом кварталу резултат је смањења депозита банака и других домаћих сектора код монетарних власти усљед поменутих трансакција куповине и продаје BAM, док се готовина изван монетарних власти повећала (графикон 3.3). Тренд раста готовине изван монетарних власти присутан је већ дуже вријеме. Значајна присутност готовинских трансакција, резултат је неформалних финансијских токова у виду сиве економије, али и склоности привреде и домаћинстава за држањем готовине усљед ниских каматних стопа, нарочито на депозите на кратак рок. Смањење депозита банака код монетарних власти уобичајно је за први квартал усљед већих доспијећа обавеза плаћања спољног дуга како финансијског и јавног тако и реалног сектора. Растући тренд примарног новца је присутан и када се у обзир узме утицај сезоне (графикон 3.4). 57

58 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.3: Kvartalne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti Graph 3.3: Quarterly Changes of Reserve Money and Contributions of Components Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Gotovina izvan monetarnih vlasti Rezervni novac 15% 10% 5% 0% Transferrable Deposits of Other Domestic Sectors with Monetary Authorities Deposits of Banks with Monetary Authorities Cash outside Monetary Authorities Reserve Money -5% -10% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 08 Source: Table 08 Grafikon 3.4: Kretanje rezervnog novca za period godina Graph 3.4: Trends of Reserve Money for Period Rezervni novac Trend 7,5 7,0 Reserve Money Trends u milijardama BAM in BAM billion 6,5 6,0 5,5 5,0 4,5 4, Izvor: tabela 08 Source: Table 08 Depoziti u domaćoj valuti već duži vremenski period predstavljaju dominantan faktor promjena novčane mase. Nakon skoro petogodišnjeg kvartalnog rasta, u ovom kvartalu depoziti u domaćoj valuti bilježe smanjenje, dok depoziti u stranoj valuti nastavljaju umjereni rast (grafikon 3.5). Tako su oprečna kretanja u valutnoj strukturi depozita rezultirala kvartalnom stagnacijom novčane mase. Iako novčana masa na godišnjem nivou i dalje bilježi značajne stope, rast rezervnog novca je bio mnogo snažniji, što je dovelo do usporavanja monetarne multiplikacije (grafikon 3.6). Domestic currency deposits have been a dominant factor in money supply changes for a long period of time already. After almost five-year quarterly growth, this quarter recorded a decline, while foreign currency deposits continued to grow moderately (Graph 3.5). Opposite trends in the currency structure of deposits thus resulted in quarterly stagnation of money supply. Although money supply still records significant rates at the annual level, reserve money growth was much stronger, which caused slowdown in monetary multiplication (Graph 3.6). 58

59 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.3: Tromjesečne stope rezervnog novca i doprinosi komponenti Графикон 3.3: Кварталне стопе резервног новца и доприноси компоненти Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Gotovina izvan monetarnih vlasti Rezervni novac 15% 10% 5% 0% Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти Депозити банака код монетарних власти Готовина ван монетарних власти Резервни новац -5% -10% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 Slika 3.4: Kretanje rezervnog novca za razdoblje godina Графикон 3.4: Кретање резервног новца за период година Rezervni novac Trend 7,5 7,0 Резервни новац Тренд u milijardama BAM у милијардама BAM 6,5 6,0 5,5 5,0 4,5 4, Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 Depoziti u domaćoj valuti već duže vremensko razdoblje predstavljaju dominantan čimbenik promjena novčane mase. Nakon skoro petogodišnjeg tromjesečnog rasta, u ovom tromjesečju depoziti u domaćoj valuti bilježe smanjenje, dok depoziti u stranoj valuti nastavljaju umjereni rast (slika 3.5). Tako su oprečna kretanja u valutnoj strukturi depozita rezultirala tromjesečnom stagnacijom novčane mase. Iako novčana masa na godišnjoj razini i dalje bilježi značajne stope, rast rezervnog novca je bio mnogo snažniji, što je dovelo do usporavanja monetarne multiplikacije (slika 3.6). Депозити у домаћој валути већ дужи временски период представљају доминантан фактор промјена новчане масе. Након скоро петогодишњег кварталног раста, у овом кварталу депозити у домаћој валути биљеже смањење, док депозити у страној валути настављају умјерени раст (графикон 3.5). Тако су опречна кретања у валутној структури депозита резултирала кварталном стагнацијом новчане масе. Иако новчана маса на годишњем нивоу и даље биљежи значајне стопе, раст резервног новца је био много снажнији, што је довело до успоравања монетарне мултипликације (графикон 3.6). 59

60 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.5: Kvartalne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Graph 3.5: Quarter Growth Rates of Money Supply and Contribution of Components Gotovina izvan banaka Depoziti u domaćoj valuti Depoziti u stranoj valuti M2 5% 4% 3% 2% 1% 0% -1% Cash outside Banks Deposits in Local Currency Deposits in Foreign Currency M2-2% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 08 Source: Table 08 Grafikon 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i rezervnog novca i monetarna multiplikacija Graph 3.6: Annual Growth Rate of Money Supply and Reserve Money and Monetary Multiplication Rezervni novac 14% 2,85 Reserve Money M2 MM 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% -4% -6% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 2,80 2,75 2,70 2,65 2,60 2,55 2,50 2,45 2,40 2,35 M2 MM Izvor: tabele 08 i 09 Source: Tables 08 and 09 Protivstavke kretanja novčane mase u prvom kvartalu ukazuju na smanjenje neto strane i povećanje neto domaće aktive. Komercijalne banke su u prvom kvartalu značajno smanjile stranu pasivu i to tokom sva tri mjeseca. Navedeno ukazuje da je pored kalendarskog efekta kraja godine, usljed kojeg redovno dolazi do vraćanja sredstava u januaru, proces razduživanja nastavljen i tokom naredna dva mjeseca. Ono što je značajno jeste da došlo do znatnog smanjenja dugoročnih obaveza banaka koje su redovno dospjele, a usljed nedovoljne kreditne aktivnosti banke nemaju potrebu za njihovim daljim obnavljanjem. Ukupan iznos smanjenja strane pasive u prvom kvartalu tako iznosi 386,8 miliona BAM, što predstavlja 11,5% ukupne strane pasive komercijalnih banaka s krajem prethodne godine. Usljed smanjenja strane pasive, smanjena je i strana aktiva banaka i to za 429,2 miliona BAM (grafikon 3.7) 21. Counter-items of money supply trends in the first quarter indicate a decrease on the net side and increase in net domestic assets. Commercial banks significantly reduced foreign liabilities in the first quarter, during all three months. This points out that, apart from the year-end calendar effect, which always leads to repayment of funds in January, the deleverage process continued in the following two months as well. What is important is that there was a substantial decrease of banks long-term liabilities that regularly matured and, due to insufficient lending activity, banks have no need to renew them further. Foreign liabilities in the first quarter were decreased by BAM million in total, which accounts for 11.5% of total foreign liabilities of commercial banks as of the end of last year. Due to the decrease of foreign liabilities, banks foreign assets also went down by BAM million (Graph 3.7) Monetarni podaci za prethodne periode ne isključuju Bobar banku a.d. Bijeljina, te su smanjenja i strane aktive i strane pasive tako uvećana za iznose ove banke. Iz navedenog razloga, ovi podaci odstupaju od iznosa strane aktive i strane pasive banaka u potpoglavlju gdje je Bobar bank a.d. Bijeljina izuzeta i iz prethodnih perioda. 21 Monetary data for the previous periods do not exclude Bobar bank a.d. Bijeljina, and reductions of both foreign assets and foreign liabilities were thus increased by this bank s amounts. For the above reason, these data deviate from amounts of banks foreign assets and foreign liabilities specified in Section 3.3.3, where Bobar bank a.d. Bijeljina was also excluded from previous periods.

61 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.5: Tromjesečne stope rasta novčane mase i doprinosi komponenti Графикон 3.5: Кварталне стопе раста новчане масе и доприноси компоненти Gotovina izvan banaka Depoziti u domaćoj valuti Depoziti u stranoj valuti M2 5% 4% 3% 2% 1% 0% -1% Готовина ван банака Депозити у домаћој валути Депозити у страној валути M2-2% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 08 Извор: табела 08 Slika 3.6: Godišnje stope rasta novčane mase i rezervnog novca i monetarna multiplikacija Графикон 3.6: Годишње стопе раста новчане масе и резервног новца и монетарна мултипликација Rezervni novac 14% 2,85 Резервни новац M2 MM 12% 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% -4% -6% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 2,80 2,75 2,70 2,65 2,60 2,55 2,50 2,45 2,40 2,35 M2 MM Izvor: tablice 08 i 09 Извор: табелe 08 и 09 Protustavke kretanja novčane mase u prvom tromjesečju ukazuju na smanjenje neto strane i povećanje neto domaće aktive. Komercijalne banke su u prvom tromjesečju značajno smanjile stranu pasivu i to tijekom sva tri mjeseca. Navedeno ukazuje da je pored kalendarskog učinka kraja godine, usljed kojega redovno dolazi do vraćanja sredstava u siječnju, proces razduživanja nastavljen i tijekom naredna dva mjeseca. Ono što je značajno jeste da došlo do znatnog smanjenja dugoročnih obveza banaka koje su redovno dospjele, a usljed nedovoljne kreditne aktivnosti banke nemaju potrebu za njihovim daljim obnavljanjem. Ukupan iznos smanjenja strane pasive u prvom tromjesečju tako iznosi 386,8 milijuna BAM, što predstavlja 11,5% ukupne strane pasive komercijalnih banaka s krajem prethodne godine. Usljed smanjenja strane pasive, smanjena je i strana aktiva banaka i to za 429,2 milijuna BAM (slika 3.7) 21. Противставке кретања новчане масе у првом кварталу указују на смањење нето стране и повећање нето домаће активе. Комерцијалне банке су у првом кварталу значајно смањиле страну пасиву и то током сва три мјесеца. Наведено указује да је поред календарског ефекта краја године, усљед којег редовно долази до враћања средстава у јануару, процес раздуживања настављен и током наредна два мјесеца. Оно што је значајно јесте да дошло до знатног смањења дугорочних обавеза банака које су редовно доспјеле, а усљед недовољне кредитне активности банке немају потребу за њиховим даљим обнављањем. Укупан износ смањења стране пасиве у првом кварталу тако износи 386,8 милиона BAM, што представља 11,5% укупне стране пасиве комерцијалних банака с крајем претходне године. Усљед смањења стране пасиве, смањена је и страна актива банака и то за 429,2 милиона BAM (графикон 3.7) Monetarni podaci za prethodna razdoblja ne isključuju Bobar banku a.d. Bijeljina, te su smanjenja i strane aktive i strane pasive tako uvećana za iznose ove banke. Iz navedenog razloga, ovi podaci odstupaju od iznosa strane aktive i strane pasive banaka u potpoglavlju gdje je Bobar bank a.d. Bijeljina izuzeta i iz prethodnih razdoblja. 21 Монетарни подаци за претходне периоде не искључују Бобар банку а.д. Бијељина, те су смањења и стране активе и стране пасиве тако увећана за износе ове банке. Из наведеног разлога, ови подаци одступају од износа стране активе и стране пасиве банака у потпоглављу гдје је Бобар банк а.д. Бијељина изузета и из претходних периода. 61

62 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.7: Kvartalne promjene M2 i protivstavki novčane mase Graph 3.7: Quarter Changes of M2 and Counter Items of Money Supply NDA 800 NDA NSA 600 NFA M2 u milionima BAM in BAM million M Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabele 08 i 09 Source: Tables 08 and 09 U strukturi neto domaće aktive (tabela 09), na strani potraživanja, centralna vlada se iskazuje u neto iznosu. Tako je povećanje neto potraživanja ovog sektora u iznosu 148,2 miliona BAM, rezultat smanjenja depozita u iznosu 103,8 miliona BAM i povećanja potraživanja u iznosu 44,4 miliona BAM. Sektor stanovništva je jedini koji bilježi značajnije povećanje u iznosu 97,4 miliona BAM. Tako ovaj nastavak povećanja neto domaće aktive iz prethodnog kvaratala ne predstavlja značajniji pozitivni pomak u pravcu ubrzanja kreditiranja, naročito uzevši u obzir da se potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća i dalje smanjuju. Njihovo smanjenje na kvartalnoj osnovi iznosi 149,8 miliona BAM, dok smanjenje u posljednjih dvanaest mjeseci iznosi 400,8 miliona BAM. 3.2 Obavezna rezerva Prvi kvartal godine nisu obilježile bitnije promjene (grafikon 3.8). U strukturi osnovice za obračun obavezne rezerve nastavljeno je smanjenje kratkoročnih depozita u ukupnom iznosu 102,9 miliona BAM (1,2%), dok se dugoročna osnovica povećala za 35,5 miliona BAM (0,4%). In the structure of net domestic assets (Table 09), on the claims side, the Central Government is stated in a net amount. The increase of this sector s net claims in the amount of BAM million thus resulted from deposit decrease by BAM million and increase in receivables by BAM 44.4 million. Household sector is the only one recording a significant increase in the amount of BAM 97.4 million. Therefore, the continued growth of net domestic assets from the previous quarter does not represent a significant positive progress towards lending acceleration, especially in view of the fact that the level of claims from non-financial private companies still goes down. Their quarterly decrease amounts to BAM million, while in the past twelve months, the decline amounts to BAM million. 3.2 Required Reserves The first quarter of 2015 was not marked by any significant changes (Graph 3.8). In the structure of reserve requirement calculation base, the decline of short-term deposits continued, totalling to BAM million (1.2%), while the long-term base rose by BAM 35.5 million (0.4%). 62

63 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.7: Tromjesečne promjene M2 i protustavki novčane mase Графикон 3.7: Кварталне промјене М2 и противставки новчане масе NDA 800 НДА NSA 600 НСА M2 u milijunima BAM у милионима BAM M Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablice 08 i 09 Извор: табелe 08 и 09 U strukturi neto domaće aktive (tablica 09), na strani potraživanja, središnja vlada se iskazuje u neto iznosu. Tako je povećanje neto potraživanja ovog sektora u iznosu 148,2 milijuna BAM, rezultat smanjenja depozita u iznosu 103,8 milijuna BAM i povećanja potraživanja u iznosu 44,4 milijuna BAM. Sektor stanovništva je jedini koji bilježi značajnije povećanje u iznosu 97,4 milijuna BAM. Tako ovaj nastavak povećanja neto domaće aktive iz prethodnog tromjesečja ne predstavlja značajniji pozitivni pomak u pravcu ubrzanja kreditiranja, osobito uzevši u obzir da se potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća i dalje smanjuju. Njihovo smanjenje na tromjesečnoj osnovi iznosi 149,8 milijuna BAM, dok smanjenje u posljednjih dvanaest mjeseci iznosi 400,8 milijuna BAM. 3.2 Obvezna rezerva Prvo tromjesečje godine nisu obilježile bitnije promjene (slika 3.8). U strukturi osnovice za obračun obvezne rezerve nastavljeno je smanjenje kratkoročnih depozita u ukupnom iznosu 102,9 milijuna BAM (1,2%), dok se dugoročna osnovica povećala za 35,5 milijuna BAM (0,4%). У структури нето домаће активе (табела 09), на страни потраживања, централна влада се исказује у нето износу. Тако је повећање нето потраживања овог сектора у износу 148,2 милиона BAM, резултат смањења депозита у износу 103,8 милиона BAM и повећања потраживања у износу 44,4 милиона BAM. Сектор становништва је једини који биљежи значајније повећање у износу 97,4 милиона BAM. Тако овај наставак повећања нето домаће активе из претходног кваратала не представља значајнији позитивни помак у правцу убрзања кредитирања, нарочито узевши у обзир да се потраживања од нефинансијских приватних предузећа и даље смањују. Њихово смањење на кварталној основи износи 149,8 милиона BAM, док смањење у посљедњих дванаест мјесеци износи 400,8 милиона BAM. 3.2 Обавезна резерва Први квартал године нису обиљежиле битније промјене (графикон 3.8). У структури основице за обрачун обавезне резерве настављено је смањење краткорочних депозита у укупном износу 102,9 милиона BAM (1,2%), док се дугорочна основица повећала за 35,5 милиона BAM (0,4%). 63

64 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.8: Osnovica za obračun obavezne rezerve i implicitna stopa OR Graph 3.8: RR Rate Calculation Base and RR Implicit Rate Osnovica za OR Implicitna stopa OR (d.s.) u milijardama BAM in BAM billion 16,7 16,5 16,3 16,1 15,9 15,7 15,5 15,3 15,1 14,9 14,7 14,5 14,3 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 26% 25% 24% 23% 22% 21% 20% 19% 18% 17% 16% 15% 14% RR Base RR Implicit Rate (rhs) Izvor: tabela 22 Source: Table 22 Uzevši u obzir da dugoročna osnovica ne uključuje novopozajmljena sredstva, rast ovog dijela osnovice rezultat je ponajviše rasta depozita domaćih sektora. Iznos novopozajmljenih sredstava koja su isključena iz osnovice za obračun obavezne rezerve na kratak rok oscilira u toku godine i determinisan je regulatornim zahtjevima prema domaćim i grupacijskim propisima. Nakon znatnog povećanja pozajmljivanja iz inostranstva usljed kalendarskog uticaja kraja godine, u toku prvog kvartala došlo je do smanjenja kratkoročnih depozita u okviru strane pasive. Međutim, ono što je naročito značajno jeste smanjenje dugoročnih sredstava koja predstavljaju veći kreditni potencijal (grafikon 3.9). Considering that the long-term base does not include new debts, the increase of this base portion mostly resulted from domestic sectors deposit increase. The amount of new debts that were excluded from the reserve requirement calculation base in the short term oscillates throughout the year, and is determined by regulatory requirements based on domestic and group regulations. Following substantial increase in foreign debts due to year-end calendar impact, the first quarter recorded a decline in short-term deposits in foreign liabilities. However, what is particularly important is the decrease of long-term funds that constitute great credit potential (Graph 3.9). Grafikon 3.9: Stanje novopozajmljenih sredstava u toku i godine prema ugovorenom roku dospijeća Graph 3.9: Balance of Newly Borrowed Funds during 2014 and 2015 per Contracted Maturity Date Kratkoročna sredstva Dugoročna sredstva (d.s.) u milionima BAM in BAM million ,80 1,75 1,70 1,65 1,60 1,55 1,50 1,45 1,40 1,35 u milijardama BAM in BAM billion Short-term Funds Long-term Funds (rhs) Izvor: CBBiH Source: CBBH 64

65 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.8: Osnovica za obračun obvezne rezerve i implicitna stopa OR Графикон 3.8: Основица за обрачун обавезне резерве и имплицитна стопа ОР Osnovica za OR Implicitna stopa OR (d.s.) u milijardama BAM у милијардама BAM 16,7 16,5 16,3 16,1 15,9 15,7 15,5 15,3 15,1 14,9 14,7 14,5 14,3 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 26% 25% 24% 23% 22% 21% 20% 19% 18% 17% 16% 15% 14% Основица за ОР Имплицитна стопа ОР (д.с.) Izvor: tablica 22 Извор: табела 22 Uzevši u obzir da dugoročna osnovica ne uključuje novopozajmljena sredstva, rast ovog dijela osnovice rezultat je ponajviše rasta depozita domaćih sektora. Iznos novopozajmljenih sredstava koja su isključena iz osnovice za obračun obvezne rezerve na kratak rok oscilira tijekom godine i determiniran je regulatornim zahtjevima prema domaćim i grupacijskim propisima. Nakon znatnog povećanja pozajmljivanja iz inozemstva usljed kalendarskog utjecaja kraja godine, tijekom prvog tromjesečja došlo je do smanjenja kratkoročnih depozita u okviru strane pasive. Međutim, ono što je osobito značajno jeste smanjenje dugoročnih sredstava koja predstavljaju veći kreditni potencijal (slika 3.9). Узевши у обзир да дугорочна основица не укључује новопозајмљена средства, раст овог дијела основице резултат је понајвише раста депозита домаћих сектора. Износ новопозајмљених средстава која су искључена из основице за обрачун обавезне резерве на кратак рок осцилира у току године и детерминисан је регулаторним захтјевима према домаћим и групацијским прописима. Након знатног повећања позајмљивања из иностранства усљед календарског утицаја краја године, у току првог квартала дошло је до смањења краткорочних депозита у оквиру стране пасиве. Међутим, оно што је нарочито значајно јесте смањење дугорочних средстава која представљају већи кредитни потенцијал (графикон 3.9). Slika 3.9: Stanje novopozajmljenih sredstava tijekom i godine prema ugovorenom roku dospijeća Графикон 3.9: Стање новопозајмљених средстава у току и године према уговореном року доспијећа Kratkoročna sredstva Dugoročna sredstva (d.s.) u milijunima BAM у милионима BAM ,80 1,75 1,70 1,65 1,60 1,55 1,50 1,45 1,40 1,35 u milijardama BAM у милијардама BAM Краткорочна средства Дугорочна средства (д.с.) Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 65

66 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Depoziti vlada za razvojne projekte, nakon znatnog povećanja u toku prošle godine, naročito u drugoj polovini, s prvim kvartalom bilježe smanjenje u ukupnom iznosu 73,8 miliona BAM (grafikon 3.10). Potrebno je napomenuti da, iako većina banaka bilježi smanjenje ovih depozita, najveći dio se odnosi na depozite vlada kod Bobar banke a.d. Bijeljina u iznosu od 42,9 miliona BAM kojoj je oduzeta dozvola za rad krajem godine. Grafikon 3.10: Depoziti vlada za razvojne projekte Following a significant increase during the last year, especially the second half, government deposits for development projects recorded a decrease totalling to BAM 73.8 million as of the first quarter (Graph 3.10). Of note, although most banks recorded decline in these deposits, the biggest part accounts for Government deposits with Bobar bank a.d. Bijeljina in the amount of BAM 42.9 million, which lost its license at the end of Graph 3.10: Deposits of the Governments for Development Projects Depoziti vlada za razvojne projekte Deposits of the Governments for Development Projects u milionima BAM in BAM million Izvor: CBBiH Source: CBBH U skladu s navedenim kretanjima, prosječna obavezna rezerva ne bilježi značajnija odstupanja u odnosu na kraj prethodnog kvartala, ali ni od prosjeka godine. Kvartalno, višak sredstava iznad obavezne rezrve se smanjio za 97,5 miliona BAM, a većih odstupanja u odnosu na prosjek prethodne godine (2,21 milijarde BAM) također nema (grafikon 3.11). In accordance with the aforementioned trends, average reserve requirement does not record any significant deviations compared to the end of the previous quarter, or from 2014 average. On a quarterly basis, excess funds above the reserve requirement dropped by BAM 97.5 million, and there were also no major deviations from last year s average (BAM 2.21 billion) (Graph 3.11). Grafikon 3.11: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi Graph 3.11: Deviations from the Average Balance on Reserves Account Prosječne obavezne rezerve Prosječna sredstva iznad obavezne rezerve Average RR Average Excess RR u milionima BAM in BAM million Izvor: tabela 23 Source: Table 23 66

67 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Depoziti vlada za razvojne projekte, nakon znatnog povećanja tijekom prošle godine, osobito u drugoj polovini, s prvim tromjesečjem bilježe smanjenje u ukupnom iznosu 73,8 milijuna BAM (slika 3.10). Potrebno je napomenuti da, iako većina banaka bilježi smanjenje ovih depozita, najveći dio se odnosi na depozite vlada kod Bobar banke a.d. Bijeljina u iznosu od 42,9 milijuna BAM kojoj je oduzeta dozvola za rad krajem godine. Депозити влада за развојне пројекте, након знатног повећања у току прошле године, нарочито у другој половини, с првим кварталом биљеже смањење у укупном износу 73,8 милиона BAM (графикон 3.10). Потребно је напоменути да, иако већина банака биљежи смањење ових депозита, највећи дио се односи на депозите влада код Бобар банке а.д. Бијељина у износу од 42,9 милиона BAM којој је одузета дозвола за рад крајем године. Slika 3.10: Depoziti vlada za razvojne projekte Графикон 3.10: Депозити влада за развојне пројекте Depoziti vlada za razvojne projekte 900 Депозити влада за развојне пројекте 850 u milijunima BAM у милионима BAM Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ U skladu s navedenim kretanjima, prosječna obvezna rezerva ne bilježi značajnija odstupanja u odnosu na kraj prethodnog tromjesečja, ali ni od prosjeka godine. Tromjesečno, višak sredstava iznad obvezne rezrve se smanjio za 97,5 milijuna BAM, a većih odstupanja u odnosu na prosjek prethodne godine (2,21 milijarde BAM) također nema (slika 3.11). У складу с наведеним кретањима, просјечна обавезна резерва не биљежи значајнија одступања у односу на крај претходног квартала, али ни од просјека године. Квартално, вишак средстава изнад обавезне резрве се смањио за 97,5 милиона BAM, а већих одступања у односу на просјек претходне године (2,21 милијарде BAM) такође нема (графикон 3.11). Slika 3.11: Odstupanja od prosječnog stanja na računu rezervi Графикон 3.11: Одступања од просјечног стања на рачуну резерви Prosječne obvezne rezerve Prosječna sredstva iznad obvezne rezerve Просјечне обавезне резерве Просјечна средства изнад обавезне резерве u milijunima BAM у милионима BAM Izvor: tablica 23 Извор: табела 23 67

68 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Aktivnosti komercijalnih banaka Niska kreditna aktivnost obilježila je prvi kvartal godine. Godišnje stope rasta kredita nefinansijskim preduzećima su dosta niže u odnosu na iste stanovništvu. Depoziti nevladinog sektora su nastavili rastući trend uzrokovan rastom depozita stanovništva. Početak godine obilježen je nastavkom smanjenja obaveza komercijalnih banaka prema nerezidentima. Kamatne stope na kredite i depozite nisu zabilježile značajnija odstupanja u odnosu na prethodnu godinu Krediti Ukupni krediti 22 u bankarskom sektoru iznosili su 16,88 milijardi BAM na kraju marta godine (tabele 18 i 19). Krediti dominiraju i najvećim dijelom utiču na kretanja u ukupnoj imovini banaka s udjelom od 70,5% u aktivi banaka. Na kraju prvog kvartala godine, ukupni krediti su bili manji za 582 hiljade BAM, što je u najvećoj mjeri odraz isključenja Bobar banke iz bankarskog sistema u januaru godine, čime je isknjiženo 232,4 miliona BAM po osnovu kredita plasiranih rezidentima. Grafikon 3.12 ilustruje kvartalne stope rasta kredita prema sektorima. Stagnacija kvartalnih stopa rasta je još uvijek prisutna kod svih vrsta kredita izuzev kratkoročnih kredita nefinansijskim preduzećima. Rast kratkoročnih kredita nefinansijskim preduzećima u prvom kvartalu može biti uzrokovan izostankom povećane potražnje za ovom vrstom kredita u četvrtom prošlogodišnjem kvartalu, što je mogao biti rezultat kratkoročnih pozajmica i zaduženja od nebankarskog sektora. Godišnje stope rasta kredita nefinansijskim preduzećima su dosta niže u odnosu na iste stanovništvu, te se udio kredita ovom sektoru u ukupnim kreditima kontinuirano smanjuje, 48% u martu godine. 3.3 Commercial Banks Activities Low lending activity marked the first quarter of Annual growth rates of loans to non-financial companies were much lower compared to the ones to households. Non-governmental sector deposits continued following the upward trend caused by rising household deposits. The beginning of the year was marked by continued decrease of commercial banks liabilities to non-residents. Interest rates on loans and deposits did not record any significant deviations compared to the previous year Loans At the end of March 2015, 22 total loans in the banking sector amounted to BAM billion (Tables 18 and 19). Loans dominate and mostly influence trends in total banks assets, with the share of 70.5% in banks assets. At the end of the first quarter 2015, total loans were by BAM 582 thousand lower, which was to the largest extent caused by the exclusion of Bobar bank from the banking system in January 2015, followed by booking out of BAM million based on loans approved to residents. Graph 3.12 illustrates quarterly growth rates of loans by sectors. Stagnation of quarterly growth rates is still present in all loan types, except for short-term loans to non-financial companies. Growth of short-term loans to non-financial companies in the first quarter can be caused by the lack of increased demand for this type of loans in the fourth quarter of last year, which may have resulted from short-term borrowings and debts from non-banking sector. Annual growth rates of loans to non-financial companies were much lower compared to those to households, and the share of loans to this sector in total loans is continuously dropping, 48% in March Grafikon 3.12: Novi ugovoreni krediti Graph 3.12: New Agreed Loans Novi ugovoreni krediti, stanovništvo Novi ugovoreni krediti, nefinansijska preduzeća New Agreed Loans, Households New Agreed Loans, Non-financial Companies u milionima BAM in BAM million Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH U svrhu realnijeg pregleda kvartalnih stopa rasta, podaci o kreditima su korigovani za iznose stanja u bilansu Bobar banke Bijeljina za četvrti kvartal For the purpose of providing a more realistic overview of quarterly growth rates, data were adjusted by balance sheet amounts of Bobar bank Bijeljina for Q4, 2014.

69 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Aktivnosti komercijalnih banaka Niska kreditna aktivnost obilježila je prvo tromjesečje godine. Godišnje stope rasta kredita nefinancijskim poduzećima su dosta niže u odnosu na iste stanovništvu. Depoziti nevladinog sektora su nastavili rastući trend uzrokovan rastom depozita stanovništva. Početak godine obilježen je nastavkom smanjenja obveza komercijalnih banaka prema nerezidentima. Kamatne stope na kredite i depozite nisu zabilježile značajnija odstupanja u odnosu na prethodnu godinu Krediti Ukupni krediti 22 u bankarskom sektoru iznosili su 16,88 milijardi BAM na kraju ožujka godine (tablice 18 i 19). Krediti dominiraju i najvećim dijelom utječu na kretanja u ukupnoj imovini banaka s udjelom od 70,5% u aktivi banaka. Na kraju prvog tromjesečja godine, ukupni krediti su bili manji za 582 tisuće BAM, što je u najvećoj mjeri odraz isključenja Bobar banke iz bankarskog sustava u siječnju godine, čime je isknjiženo 232,4 milijuna BAM po osnovi kredita plasiranih rezidentima. Slika 3.12 ilustrira tromjesečne stope rasta kredita prema sektorima. Stagnacija tromjesečnih stopa rasta je još uvijek prisutna kod svih vrsta kredita izuzev kratkoročnih kredita nefinancijskim poduzećima. Rast kratkoročnih kredita nefinancijskim poduzećima u prvom tromjesečju može biti uzrokovan izostankom povećane potražnje za ovom vrstom kredita u četvrtom prošlogodišnjem tromjesečju, što je mogao biti rezultat kratkoročnih pozajmica i zaduženja od nebankarskog sektora. Godišnje stope rasta kredita nefinancijskim poduzećima su dosta niže u odnosu na iste stanovništvu, te se udio kredita ovom sektoru u ukupnim kreditima kontinuirano smanjuje, 48% u ožujku godine. 3.3 Активности комерцијалних банака Ниска кредитна активност обиљежила је први квартал године. Годишње стопе раста кредита нефинансијским предузећима су доста ниже у односу на исте становништву. Депозити невладиног сектора су наставили растући тренд узрокован растом депозита становништва. Почетак године обиљежен је наставком смањења обавеза комерцијалних банака према нерезидентима. Каматне стопе на кредите и депозите нису забиљежиле значајнија одступања у односу на претходну годину Кредити Укупни кредити 22 у банкарском сектору износили су 16,88 милијарди BAM на крају марта године (табеле 18 и 19). Кредити доминирају и највећим дијелом утичу на кретања у укупној имовини банака с удјелом од 70,5% у активи банака. На крају првог квартала године, укупни кредити су били мањи за 582 хиљаде BAM, што је у највећој мјери одраз искључења Бобар банке из банкарског система у јануару године, чиме је искњижено 232,4 милиона BAM по основу кредита пласираних резидентима. Графикон 3.12 илуструје кварталне стопе раста кредита према секторима. Стагнација кварталних стопа раста је још увијек присутна код свих врста кредита изузев краткорочних кредита нефинансијским предузећима. Раст краткорочних кредита нефинансијским предузећима у првом кварталу може бити узрокован изостанком повећане потражње за овом врстом кредита у четвртом прошлогодишњем кварталу, што је могао бити резултат краткорочних позајмица и задужења од небанкарског сектора. Годишње стопе раста кредита нефинансијским предузећима су доста ниже у односу на исте становништву, те се удио кредита овом сектору у укупним кредитима континуирано смањује, 48% у марту године. Slika 3.12: Novi ugovoreni krediti Графикон 3.12: Нови уговорени кредити Novi ugovoreni krediti, stanovništvo Novi ugovoreni krediti, nefinancijska poduzeća Нови уговорени кредити, становништво Нови уговорени кредити, нефинансијска предузећа u milijunima BAM у милионима BAM Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 22 U svrhu realnijeg pregleda tromjesečnih stopa rasta, podaci o kreditima su korigirani za iznose stanja u bilanci Bobar banke Bijeljina za četvrto tromjesečje У сврху реалнијег прегледа кварталних стопа раста, подаци о кредитима су кориговани за износе стања у билансу Бобар банке Бијељина за четврти квартал

70 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Novi plasmani imaju tendenciju pada u prvom kvartalu, te su manji za 365,6 miliona BAM u odnosu na posljednji kvartal godine. Smanjenje plasmana je zabilježeno kod svih domaćih sektora. Podaci o namjeni novih ugovorenih kredita stanovništvu ukazuju na veće kreditiranje potrošnje. New loans tend to drop in the first quarter, and are by BAM million lower compared to the last quarter of Decrease of loans was recorded in all domestic sectors. Data on the purpose of newly agreed household loans point to increased approval of loans for spending. Grafikon 3.13: Krediti, kvartalne stope rasta Graph 3.13: Loans, Quarterly Growth Rates Kratkoročni krediti, stanovništvo Dugoročni krediti, stanovništvo Kratkoročni krediti, nefinansijska preduzeća Dugoročni krediti, nefinansijska preduzeća 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% Short-term Loans, Households Long-term Loans, Households Short-term Loans, Non-financial Companies Long-term Loans, Non-financial Companies -4,0% -6,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabele 18 i 19 Source: Tables 18 and Depoziti Ukupni depoziti u bankarskom sektoru iznosili su 15,23 milijarde BAM na kraju prvog kvartala godine (tabele 16 i 17). Ovaj iznos predstavlja smanjenje od 1% u odnosu na decembar godine i uzrokovan je uglavnom smanjenjem depozita vladinog sektora. Grafikon 3.14 ilustruje kvartalne promjene ukupnih depozita prema valutama i ukazuje na značajniji pad depozita u domaćoj valuti u prvom kvartalu Deposits Total deposits in the banking sector amounted to BAM billion at the end of the first quarter of 2015 (Tables 16 and 17). This amount constitutes a 1% decrease compared to December 2014, and it was mostly caused by the decline of Government sector deposits. Graph 3.14 illustrates quarterly changes in total deposits by currency and indicates a significant drop in domestic currency deposits in the first quarter. Grafikon 3.14: Ukupni depoziti, kvartalne promjene Graph 3.14: The Total Deposits, Quarterly Changes u BAM u stranoj valuti In BAM In a Foreign Currency u milionima BAM in BAM million Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabele 16 i 17 Source: Tables 16 and 17 70

71 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Novi plasmani imaju tendenciju pada u prvom tromjesečju, te su manji za 365,6 milijuna BAM u odnosu na posljednje tromjesečje godine. Smanjenje plasmana je zabilježeno kod svih domaćih sektora. Podaci o namjeni novih ugovorenih kredita stanovništvu ukazuju na veće kreditiranje potrošnje. Нови пласмани имају тенденцију пада у првом кварталу, те су мањи за 365,6 милиона BAM у односу на посљедњи квартал године. Смањење пласмана је забиљежено код свих домаћих сектора. Подаци о намјени нових уговорених кредита становништву указују на веће кредитирање потрошње. Slika 3.13: Krediti, tromjesečne stope rasta Графикон 3.13: Кредити, кварталне стопе раста Kratkoročni krediti, stanovništvo Dugoročni krediti, stanovništvo Kratkoročni krediti, nefinancijska poduzeća Dugoročni krediti, nefinancijska poduzeća 4,0% 2,0% 0,0% -2,0% Краткорочни кредити, становништво Дугорочни кредити, становништво Краткорочни кредити, нефинансијска предузећа Дугорочни кредити, нефинансијска предузећа -4,0% -6,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablice 18 i 19 Извор: табеле 18 и Depoziti Ukupni depoziti u bankarskom sektoru iznosili su 15,23 milijarde BAM na kraju prvog tromjesečja godine (tablice 16 i 17). Ovaj iznos predstavlja smanjenje od 1% u odnosu na prosinac godine i uzrokovan je uglavnom smanjenjem depozita vladinog sektora. Slika 3.14 ilustrira tromjesečne promjene ukupnih depozita prema valutama i ukazuje na značajniji pad depozita u domaćoj valuti u prvom tromjesečju Депозити Укупни депозити у банкарском сектору износили су 15,23 милијарде BAM на крају првог квартала године (табеле 16 и 17). Овај износ представља смањење од 1% у односу на децембар године и узрокован је углавном смањењем депозита владиног сектора. Графикон 3.14 илуструје кварталне промјене укупних депозита према валутама и указује на значајнији пад депозита у домаћој валути у првом кварталу. Slika 3.14: Ukupni depoziti, tromjesečne promjene Графикон 3.14: Укупни депозити, кварталне промјене u BAM u stranoj valuti у BAM у страној валути u milijunima BAM у милионима BAM Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablice 16 i 17 Извор: табеле 16 и 17 71

72 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Najveći učinak na smanjenje ukupnih depozita je imao nastavak trenda pada depozita vladinog sektora u prva dva mjeseca. Ovi depoziti su blago povećani u martu, ali su ostali na nivou nižem od decembarskog. Nastavljen je rastući trend depozita privatnog sektora početkom tekuće godine uzrokovan znatnijim rastom depozita stanovništva (grafikon 3.15). Ukupni novi oročeni depoziti stanovništva iznosili su 602,8 miliona BAM u prvom kvartalu godine, a najveći dio se odnosi na depozite oročene preko jedne godine u EUR (50%), te u BAM (27%). Grafikon 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva Continued downward trend in Government sector deposits in the first two months had the biggest impact on the decrease of total deposits. These deposits went slightly up in March, but still remained below the December level. Upward trend in private sector s deposits continued at the beginning of this year, caused by a significant rise in household deposits (Graph 3.15). Overall new household term deposits amounted to BAM million in the first quarter of 2015, and the biggest share accounts for EUR term deposits (50%) and BAM term deposits (27%) with maturity period of over one year. Graph 3.15: The Total and New Term Deposits of Households Ukupni depoziti, kvartalne promjene Novi oročeni depoziti u milionima BAM in BAM million The Total Deposits, Quarterly Changes New Term Deposits Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabele 16 i 17 Source: Tables 16 and Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka U prvom kvartalu godine došlo je do smanjenja i strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka 23 (tabela 11). Grafikon 3.16 ilustruje kvartalne promjene u stranoj aktivi i pasivi komercijalnih banaka. Naime, strana aktiva je smanjena za 379,0 miliona BAM. U najvećoj mjeri ovom smanjenju je pridonijelo smanjenje prenosivih i ostalih depozita, oko 90% ukupnog smanjenja strane aktive u posmatranom kvartalu. Istovremeno, strana pasiva je smanjena za 377,6 miliona BAM. U strukturi strane pasive također je najveće smanjenje zabilježeno kod ostalih depozita nerezidenata, na koje se odnosi 67% ukupnog smanjenja strane pasive u posmatranom periodu Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks The first quarter of 2015 recorded a decrease in both foreign assets and foreign liabilities of commercial banks 23 (Table 11). Graph 3.16 illustrates quarterly changes in foreign assets and liabilities of commercial banks. Namely, foreign assets went down by BAM million. In the largest part, this decrease was contributed by a decline of transferrable and other deposits, around 90% of overall decrease in foreign assets in the observed quarter. At the same time, foreign liabilities went down by BAM million. In the structure of foreign liabilities, the biggest decrease was also recorded in other non-resident deposits that account for 67% of total decrease of foreign liabilities in the observed period U svrhu realnijeg pregleda vanjske pozicije komercijalnih banaka u prvom kvartalu godine, podaci o stranoj aktivi i stranoj pasivi su korigovani za iznose stanja u bilansu Bobar banke Bijeljina za četvrti kvartal For the purpose of providing a more realistic overview of commercial banks external position in the first quarter of 2015, data on foreign assets and foreign liabilities were adjusted by balance sheet amounts of Bobar bank Bijeljina for Q4, 2014.

73 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Najveći učinak na smanjenje ukupnih depozita je imao nastavak trenda pada depozita vladinog sektora u prva dva mjeseca. Ovi depoziti su blago povećani u ožujku, ali su ostali na razini nižoj od one iz prosinca. Nastavljen je rastući trend depozita privatnog sektora početkom tekuće godine uzrokovan znatnijim rastom depozita stanovništva (slika 3.15). Ukupni novi oročeni depoziti stanovništva iznosili su 602,8 milijuna BAM u prvom tromjesečju godine, a najveći dio se odnosi na depozite oročene preko jedne godine u EUR (50%), te u BAM (27%). Slika 3.15: Ukupni i novi oročeni depoziti stanovništva Највећи учинак на смањење укупних депозита је имао наставак тренда пада депозита владиног сектора у прва два мјесеца. Ови депозити су благо повећани у марту, али су остали на нивоу нижем од децембарског. Настављен је растући тренд депозита приватног сектора почетком текуће године узрокован знатнијим растом депозита становништва (графикон 3.15). Укупни нови орочени депозити становништва износили су 602,8 милиона BAM у првом кварталу године, а највећи дио се односи на депозите орочене преко једне године у EUR (50%), те у BAM (27%). Графикон 3.15: Укупни и нови орочени депозити становништва Ukupni depoziti, tromjesečne promjene Novi oročeni depoziti u milijunima BAM у милионима BAM Укупни депозити, кварталне промјене Нови орочени депозити Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablice 16 i 17 Извор: табеле 16 и Strana aktiva i strana pasiva komercijalnih banaka U prvom tromjesečju godine došlo je do smanjenja i strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka 23 (tablica 11). Slika 3.16 ilustrira tromjesečne promjene u stranoj aktivi i pasivi komercijalnih banaka. Naime, strana aktiva je smanjena za 379,0 milijuna BAM. U najvećoj mjeri ovom smanjenju je pridonijelo smanjenje prenosivih i ostalih depozita, oko 90% ukupnog smanjenja strane aktive u promatranom tromjesečju. Istodobno, strana pasiva je smanjena za 377,6 milijuna BAM. U strukturi strane pasive također je najveće smanjenje zabilježeno kod ostalih depozita nerezidenata, na koje se odnosi 67% ukupnog smanjenja strane pasive u promatranom razdoblju Страна актива и страна пасива комерцијалних банака У првом кварталу године дошло је до смањења и стране активе и стране пасиве комерцијалних банака 23 (табела 11). Графикон 3.16 илуструје кварталне промјене у страној активи и пасиви комерцијалних банака. Наиме, страна актива је смањена за 379,0 милиона BAM. У највећој мјери овом смањењу је придонијело смањење преносивих и осталих депозита, око 90% укупног смањења стране активе у посматраном кварталу. Истовремено, страна пасива је смањена за 377,6 милиона BAM. У структури стране пасиве такође је највеће смањење забиљежено код осталих депозита нерезидената, на које се односи 67% укупног смањења стране пасиве у посматраном периоду. 23 U svrhu realnijeg pregleda vanjske pozicije komercijalnih banaka u prvom tromjesečju godine, podaci o stranoj aktivi i stranoj pasivi su korigirani za iznose stanja u bilanci Bobar banke Bijeljina za četvrto tromjesečje У сврху реалнијег прегледа спољне позиције комерцијалних банака у првом кварталу године, подаци о страној активи и страној пасиви су кориговани за износе стања у билансу Бобар банке Бијељина за четврти квартал

74 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.16: Kvartalne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka Graph 3.16: Quarterly Changes of Foreign Assets and Foreign Liabilities of Commercial Banks Strana aktiva komercijalnih banaka Strana pasiva komercijalnih banaka u milionima BAM in BAM million Foreign Assets of Commercial Banks Foreign Liabilities of Commercial Banks -500 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 11 Source: Table Kamatne stope Podaci o prosječnim ponderisanim kamatnim stopama za prvi kvartal ukazuju da nema bitnijih promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na prethodne kvartale (tabele 14 a, b, c, d). Ponderisane prosječne kamatne stope na kredite stanovništva kretale su se od 5% do 9%, u zavisnosti od inicijalnog perioda fiksiranja kamatne stope. Nešto niže su kamatne stope na potrošačke kredite u BAM koji nisu vezani valutnom klauzulom, s tim da su kamatne stope nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom, a koji se ugovaraju s fiksnom kamatnom stopom. Kod stambenih kredita nema značajnijih razlika u kamatnim stopama na kredite u BAM sa i bez valutne klauzule, premda je 95% od ukupnih novih plasiranih stambenih kredita tokom prvog kvartala godine vezano valutnom klauzulom Interest Rates Data on average weighted interest rates for the first quarter of 2015 indicate that there were no substantial changes in interest rate trends compared to previous quarters (Tables 14 a, b, c, d). Average weighted interest rates on household loans ranged from 5% to 9%, depending on the initial period when the interest rate was fixed. Interest rates on BAM consumer loans without currency clause are somewhat lower, whereas interest rates are somewhat higher for loans with currency clause and fixed interest rate. In housing loans, there are no significant differences between interest rates on BAM loans with and without currency clause, although 95% of all newly approved housing loans in the first quarter of 2015 have the currency clause. Grafikon 3.17: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo Graph 3.17: Spread between Interest Rates on Loans in BAM with the Currency Clause and in BAM, Households Potrošački krediti Stambeni krediti 2,5 2,0 Consumer Loans Housing Loans u procentnim poenima in percentage points 1,5 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 14 a Source: Table 14a 74

75 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.16: Tromjesečne promjene strane aktive i strane pasive komercijalnih banaka Графикон 3.16: Кварталне промјене стране активе и стране пасиве комерцијалних банака Strana aktiva komercijalnih banaka Strana pasiva komercijalnih banaka u milijunima BAM у милионима BAM Страна актива комерцијалних банака Страна пасива комерцијалних банака Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 11 Извор: табела Kamatne stope Podaci o prosječnim ponderiranim kamatnim stopama za prvo tromjesečje ukazuju da nema bitnijih promjena u kretanju kamatnih stopa u odnosu na prethodna tromjesečja (tablice 14 a, b, c, d). Ponderirane prosječne kamatne stope na kredite stanovništva kretale su se od 5% do 9%, u ovisnosti o inicijalnom razdoblju fiksiranja kamatne stope. Nešto niže su kamatne stope na potrošačke kredite u BAM koji nisu vezani valutnom klauzulom, s tim da su kamatne stope nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom, a koji se ugovaraju s fiksnom kamatnom stopom. Kod stambenih kredita nema značajnijih razlika u kamatnim stopama na kredite u BAM sa i bez valutne klauzule, premda je 95% od ukupnih novih plasiranih stambenih kredita tijekom prvog tromjesečja godine vezano valutnom klauzulom Каматне стопе Подаци о просјечним пондерисаним каматним стопама за први квартал указују да нема битнијих промјена у кретању каматних стопа у односу на претходне квартале (табеле 14 а, б, ц, д). Пондерисане просјечне каматне стопе на кредите становништва кретале су се од 5% до 9%, у зависности од иницијалног периода фиксирања каматне стопе. Нешто ниже су каматне стопе на потрошачке кредите у BAM који нису везани валутном клаузулом, с тим да су каматне стопе нешто више за кредите који су везани валутном клаузулом, а који се уговарају с фиксном каматном стопом. Код стамбених кредита нема значајнијих разлика у каматним стопама на кредите у BAM са и без валутне клаузуле, премда је 95% од укупних нових пласираних стамбених кредита током првог квартала године везано валутном клаузулом. Slika 3.17: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i u BAM, stanovništvo Графикон 3.17: Разлика између каматних стопа на кредите у BAM с валутном клаузулом и у BAM, становништво Potrošački krediti Stambeni krediti 2,5 2,0 Потрошачки кредити Стамбени кредити u postotnim bodovima у процентним поенима 1,5 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 14 a Извор: табела 14 а 75

76 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Na grafikonu 3.18 prikazane su razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule privatnim i javnim nefinansijskim preduzećima, klasifikovane prema iznosu odobrenog kredita i promjenljivoj kamatnoj stopi. Uočljivo je da su kamatne stope nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom u odnosu na iste koji su bez valutne klauzule u prvom kvartalu godine. Grafikon 3.18: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i u BAM, nefinansijska preduzeća Graph 3.18 shows differences between interest rates on BAM loans with currency clause and those without currency clause to private and public non-financial companies, categorized by the amount of approved loan and variable interest rate. Interest rates on loans with currency clause were notably slightly higher compared to those without currency clause in the first quarter of Graph 3.18: Spread between Interest Rates on Loans in BAM with the Currency Clause and in BAM, Non-financial Companies do iznosa od 0,25 miliona EUR 1,5 Up to EUR 0.25 Million preko 0,25 miliona EUR do 1 milion EUR preko iznosa od 1 milion EUR u procentnim poenima in percentage points 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0 Over EUR 0.25 Million to EUR 1 Million Over EUR 1 Million -1,5 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 14b Source: Table 14b Grafikon 3.18 ilustruje razliku između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i u BAM valutama za sektor stanovništva, koja ukazuje da je došlo do promjene trenda u prvom kvartalu za depozite oročene do jedne godine. Naime, u prvom kvartalu su nešto više kamatne stope na oročene depozite do jedne godine u BAM. Iako se razlika između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i u BAM smanjila, znatno veći iznos je oročen u EUR valuti u ovom periodu. Od ukupnih depozita stanovništva, 41% se odnosi na depozite u BAM u martu godine. Više kamatne stope na štednju u BAM u odnosu na štednju u stranim valutama bi mogle uticati na povećanje štednje u domaćoj valuti. Graph 3.18 illustrates the difference between interest rates on EUR and BAM term deposits for the household sector, which indicates a trend change in the first quarter for term deposits with maturity period up to one year. Namely, interest rates on BAM term deposits with the maturity period up to one year were somewhat higher in the first quarter. Although the difference between interest rates on EUR and BAM term deposits shrank, a much higher amount of EUR term deposits was made in this period. Of overall household deposits, 41% accounted for BAM deposits in March Higher interest rates on BAM savings than on foreign currency savings may influence an increase in domestic currency savings. 76

77 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Na slici 3.18 prikazane su razlike između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i bez valutne klauzule privatnim i javnim nefinancijskim poduzećima, klasificirane prema iznosu odobrenog kredita i promjenljivoj kamatnoj stopi. Uočljivo je da su kamatne stope nešto više za kredite koji su vezani valutnom klauzulom u odnosu na iste koji su bez valutne klauzule u prvom tromjesečju godine. Slika 3.18: Razlika između kamatnih stopa na kredite u BAM s valutnom klauzulom i u BAM, nefinancijska poduzeća На графикону 3.18 приказане су разлике између каматних стопа на кредите у BAM с валутном клаузулом и без валутне клаузуле приватним и јавним нефинансијским предузећима, класификоване према износу одобреног кредита и промјенљивој каматној стопи. Уочљиво је да су каматне стопе нешто више за кредите који су везани валутном клаузулом у односу на исте који су без валутне клаузуле у првом кварталу године. Графикон 3.18: Разлика између каматних стопа на кредите у BAM с валутном клаузулом и у BAM, нефинансијска предузећа do iznosa od 0,25 milijuna EUR 1,5 до износа од 0,25 милиона EUR preko 0,25 milijuna EUR do 1 milijun EUR preko iznosa od 1 milijun EUR u postotnim bodovima у процентним поенима 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0 преко 0,25 милиона EUR до 1 милион EUR преко износа од 1 милион EUR -1,5 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 14b Извор: табела 14б Slika 3.18 ilustrira razliku između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i u BAM valutama za sektor stanovništva, koja ukazuje da je došlo do promjene trenda u prvom tromjesečju za depozite oročene do jedne godine. Naime, u prvom tromjesečju su nešto više kamatne stope na oročene depozite do jedne godine u BAM. Iako se razlika između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i u BAM smanjila, znatno veći iznos je oročen u EUR valuti u ovom razdoblju. Od ukupnih depozita stanovništva, 41% se odnosi na depozite u BAM u ožujku godine. Više kamatne stope na štednju u BAM u odnosu na štednju u stranim valutama bi mogle utjecati na povećanje štednje u domaćoj valuti. Графикон 3.18 илуструје разлику између каматних стопа на орочене депозите у EUR и у BAM валутама за сектор становништва, која указује да је дошло до промјене тренда у првом кварталу за депозите орочене до једне године. Наиме, у првом кварталу су нешто више каматне стопе на орочене депозите до једне године у BAM. Иако се разлика између каматних стопа на орочене депозите у EUR и у BAM смањила, знатно већи износ је орочен у EUR валути у овом периоду. Од укупних депозита становништва, 41% се односи на депозите у BAM у марту године. Више каматне стопе на штедњу у BAM у односу на штедњу у страним валутама би могле утицати на повећање штедње у домаћој валути. 77

78 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.19: Razlika između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i BAM, stanovništvo Graph 3.19: Spread between Interest Rates on Term Deposits in EUR and BAM, Households Oročeni depoziti do 1 godine Oročeni depoziti preko 1 godine u procentnim poenima in percentage points 0,25 0,20 0,15 0,10 0,05 0 Term Deposits up to 1 Year Term Deposits over 1 Year -0,05-0,10 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tabela 14c Source: Table 14c 3.4 Berze Ukupan promet na bh. berzama u prvom kvartalu godine je 225,03 miliona BAM, od čega se 54% prometa odnosi na BLSE, a 46% na SASE. Vrijednost prometa na BLSE u prvom kvartalu godine je 121,4 miliona BAM. Promet je na godišnjem nivou (Q/Q-4) porastao za 56,3%, a na kvartalnom (Q/Q-1) je smanjen za 28,1%. Redovan promet obveznica i trezorskih zapisa i javna ponuda obveznica i trezorskih zapisa čine 76,4% ukupnog prometa. U posljednjih godinu dana na BLSE se pojavio novi tržišni segmet, trgovina repo ugovorima. Promet s ovim finansijskim instrumentom je za sada nizak, a od prvog kvartala godine ukupan promet je 272 hiljade BAM. S obzirom da repo ugovor predstavlja pozajmicu s vrijednosnim papirom u funkciji kolaterala, uz obavezu otkupa istog, tj. vraćanja kredita, povećanje volumena i disperzije repo ugovora moglo bi uticati na smanjenje kreditnog rizika za investitore u javni dug RS i na povećanje likvidnosti finansijskog tržišta. Na bh. finansijskom tržištu ponovo je bilo najdinamičnije na tržištu šestomjesečnih trezorskih zapisa (6 m TZ), koji je najlikvidniji segment entitetskih dužničkih vrijednosnih papira. I FBiH i RS su izvršile po dvije emisije 6 m TZ, ukupne nominalne vrijednosti od 60 miliona BAM i 35 miliona BAM, respektivno. RS je bila aktivna i na tržištu dugoročnog javnog duga, te je u prvom kvartalu godine izvršila jednu uspješnu emisiju obveznica, treću po redu (grafikon 3.20). Kamatna stopa od 4,5% je na nivou prve emisije (RSRP-PO4, od godine), a njena nominalna vrijednost je niža za pet miliona i iznosila je 60 miliona BAM. Emisija je prodata uz omjer pokrivenosti emisije blizak jedinici (1,12), što znači da je adekvatno procijenjeno koliku je emisiju tržište spremno apsorbovati, bez obzira što je tražnja za javnim dugom ove ročnosti u prethodnoj emisiji bila duplo viša (2,07). Nizak nivo tražnje ipak pokazuje da je na dugoročnom tržištu javnog duga RS prisutan mali broj investitora. 3.4 Stock Exchanges The total turnover on BH stock exchanges in Q was BAM million, out of which 54% of the turnover was related to BLSE and 46% to SASE. The value of the turnover on BLSE in Q was BAM million. The turnover at the annual level (Q/Q-4) increased by 56.3%, and at the quarterly level it decreased (Q/Q-1) by 28.1%. The regular turnover of bonds and treasury bills and the public offer of bonds and treasury bills accounted for 76.4% of the total turnover. In the previous year, a new market segment appeared on BLSE, trade in repo agreements. The turnover with this financial instrument is currently low, and since Q1 2014, the total turnover was BAM 272 thousand. As a repo agreement is a borrowing with the security functioning as a collateral with the obligation of purchasing it, i.e. repaying the loan, the increase of the volume and dispersion of repo agreements could influence the reduction of credit risk for investors in the RS public debt and the increase of the financial market liquidity. Again, the most dynamic developments on BH financial market were recorded on the market of six month treasury bills (6m T-bills), which is the most liquid segment of the Entity debt securities. FBH and RS had two issues of 6m T-bills each, in the total nominal value of BAM 60 million and BAM 35 million, respectively. RS was active also on the market of long-term public debt, so in Q1 2015, it carried out the third successful issue of bonds (Graph 3.20). The interest rate of 4.5% was at the level of the first issue (RSRP- PO4, dated ), and its nominal value was lower by 5 million and it amounted to BAM 60 million. The issue was sold with the bid to cover ratio close to one (1.12), meaning that the estimate on the size of the issue the market was prepared to absorb was adequate, regardless of the fact that the demand for the public debt of this maturity in the previous issue was two times higher (2.07). The low level of demand shows that a low number of investors is present at the long-term market of the RS public debt. 78

79 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.19: Razlika između kamatnih stopa na oročene depozite u EUR i BAM, stanovništvo Графикон 3.19: Разлика између каматних стопа на орочене депозите у EUR и BAM, становништво Oročeni depoziti do 1 godine Oročeni depoziti preko 1 godine u postotnim bodovima у процентним поенима 0,25 0,20 0,15 0,10 0,05 0 Орочени депозити до 1 године Орочени депозити преко 1 године -0,05-0,10 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: tablica 14c Извор: табела 14ц 3.4 Burze Ukupan promet na bh. burzama u prvom tromjesečju godine je 225,03 milijuna BAM, od čega se 54% prometa odnosi na BLSE, a 46% na SASE. Vrijednost prometa na BLSE u prvom tromjesečju godine je 121,4 milijuna BAM. Promet je na godišnjoj razini (Q/Q-4) porastao za 56,3%, a na tromjesečnoj (Q/Q-1) je smanjen za 28,1%. Redovan promet obveznica i trezorskih zapisa i javna ponuda obveznica i trezorskih zapisa čine 76,4% ukupnog prometa. U posljednjih godinu dana na BLSE se pojavio novi tržišni segmet, trgovina repo ugovorima. Promet s ovim financijskim instrumentom je za sada nizak, a od prvog tromjesečja godine ukupan promet je 272 tisuće BAM. S obzirom da repo ugovor predstavlja pozajmicu s vrijednosnim papirom u funkciji kolaterala, uz obvezu otkupa istog, tj. vraćanja kredita, povećanje volumena i disperzije repo ugovora moglo bi utjecati na smanjenje kreditnog rizika za investitore u javni dug RS i na povećanje likvidnosti financijskog tržišta. Na bh. financijskom tržištu ponovo je bilo najdinamičnije na tržištu šestomjesečnih trezorskih zapisa (6 m TZ), koji je najlikvidniji segment entitetskih dužničkih vrijednosnih papira. I FBiH i RS su izvršile po dvije emisije 6 m TZ, ukupne nominalne vrijednosti od 60 milijuna BAM i 35 milijuna BAM, respektivno. RS je bila aktivna i na tržištu dugoročnog javnog duga, te je u prvom tromjesečju godine izvršila jednu uspješnu emisiju obveznica, treću po redu (slika 3.20). Kamatna stopa od 4,5% je u razini prve emisije (RSRP-PO4, od godine), a njena je nominalna vrijednost niža za pet milijuna i iznosila je 60 milijuna BAM. Emisija je prodana uz omjer pokrivenosti emisije blizak jedinici (1,12), što znači da je adekvatno procijenjeno koliku je emisiju tržište spremno apsorbirati, bez obzira što je tražnja za javnim dugom ove ročnosti u prethodnoj emisiji bila duplo viša (2,07). Niska razina tražnje ipak pokazuje da je na dugoročnom tržištu javnog duga RS prisutan mali broj investitora. 3.4 Берзе Укупан промет на бх. берзама у првом кварталу године је 225,03 милиона BAM, од чега се 54% промета односи на BLSE, а 46% на SASE. Вриједност промета на BLSE у првом кварталу године је 121,4 милиона BAM. Промет је на годишњем нивоу (Q/Q-4) порастао за 56,3%, а на кварталном (Q/Q-1) је смањен за 28,1%. Редован промет обвезница и трезорских записа и јавна понуда обвезница и трезорских записа чине 76,4% укупног промета. У посљедњих годину дана на BLSE се појавио нови тржишни сегмет, трговина репо уговорима. Промет с овим финансијским инструментом је за сада низак, а од првог квартала године укупан промет је 272 хиљаде BAM. С обзиром да репо уговор представља позајмицу с хартијом од вриједности у функцији колатерала, уз обавезу откупа истог, тј. враћања кредита, повећање волумена и дисперзије репо уговора могло би утицати на смањење кредитног ризика за инвеститоре у јавни дуг РС и на повећање ликвидности финансијског тржишта. На бх. финансијском тржишту поново је било најдинамичније на тржишту шестомјесечних трезорских записа (6 м ТЗ), који је најликвиднији сегмент ентитетских дужничких хартија од вриједности. И ФБиХ и РС су извршиле по двије емисије 6 м ТЗ, укупне номиналне вриједности од 60 милиона BAM и 35 милиона BAM, респективно. РС је била активна и на тржишту дугорочног јавног дуга, те је у првом кварталу године извршила једну успјешну емисију обвезница, трећу по реду (графикон 3.20). Каматна стопа од 4,5% је на нивоу прве емисије (РСРП-ПО4, од године), а њена номинална вриједност је нижа за пет милиона и износила је 60 милиона BAM. Емисија је продата уз омјер покривености емисије близак јединици (1,12), што значи да је адекватно процијењено колику је емисију тржиште спремно апсорбовати, без обзира што је тражња за јавним дугом ове рочности у претходној емисији била дупло виша (2,07). Низак ниво тражње ипак показује да је на дугорочном тржишту јавног дуга РС присутан мали број инвеститора. 79

80 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.20: Republike Srpske Emisije četverogodišnjih obveznica Graph 3.20: Issuance of 4-year Bonds of Republika Srpska Nominalna vrijednost emisije Raspon 70,0 60,0 7,0 6,0 Nominal Value of Issuance Range Kamatna stopa u milionima BAM in BAM million 50,0 40,0 30,0 20,0 5,0 4,0 3,0 2,0 u % i p.p. / in % and pp Interest Rate 10,0 1,0 0,0 RSRP-P04 RSBD-O-F RSBD-O-H 0,0 Izvor: BLSE Source: BLSE U izvještajnom kvartalu, po osnovu izvršenih emisija, RS se zadužila više nego FBiH (95 miliona BAM u odnosu na 60 miliona BAM), pri čemu se RS i dalje zadužuje po značajno višoj stopi nego FBiH. Stope prinosa na emisije 6 m TZ FBiH bile su 0,75% i 0,63%, čime je nastavljen trend pada troškova kratkoročnog javnog duga FBiH (grafikon 3.21), kao i njegovo približavanje troškovima javnog duga Hrvatske 24. Prosječne stope prinosa na emisije 6 m TZ RS u prvom kvartalu godine, 1,66% i 1,49%, najniže su do sada, ali su i dalje više nego duplo veće od onih u FBiH. Stopa prinosa na 6 m TZ RS opada od aprila godine (3,2%) ali varijabilan i širok raspon između minimalne i maksimalne stope prinosa, mogao bi implicirati neizvjesnost u pogledu održanja trenda pada kratkoročne cijene duga RS. U prvom kvartalu godine na naplatu je dospio jedan trezorski zapis FBiH nominalne vrijednosti od 20 miliona BAM, a u sljedećem kvartalu dospijevaju trezorski zapisi FBiH nominalne vrijednosti od 60 miliona BAM. U RS su, u izvještajnom periodu, na naplatu dospjela dva trezorska zapisa ukupne nominalne vrijednosti od 30 miliona BAM, a u drugom kvartalu godine dospijevaju na naplatu također dva trezorska zapisa identične ukupne nominalne vrijednosti. In the reporting quarter, on the basis of the performed issues, RS incurred higher debt than FBH (BAM 95 million in relation to BAM 60 million), and the RS still incurs debt at a significantly higher rate than FBH. The yield rates on the issues of 6 m T-bills of FBH were 0.75% and 0.63%, which was a continuation of the trend of the decline of the costs of the short-term public debt of FBH (Graph 3.21), and also continuation of it becoming closer to the costs of the public debt of Croatia 24. The average yield rates on the issues of 6 m T-bills of RS in Q1 2015, 1.66% and 1.49% were the lowest ones so far, but still they were more than two times higher than those in FBH. The yield rate on 6 m T-bills of RS declined since April 2014 (3.2%) but the variable and wide spread between the minimal and maximal yield rate could imply the uncertainty in respect of the maintaining of the downward trend of the short-term price of the RS debt. In Q1 2015, one treasury bill of FBH in the nominal value of BAM 20 million was due for collection, and the treasury bills of FBH in the nominal value of BAM 60 million will be due in the next quarter. In RS, two treasury bills in the total nominal value of BAM 30 million were due for collection in the reporting period, and also two treasury bills in the identical total nominal value will be due for collection in Q Stope prinosa na javni dug vlasti na različitim nivoima se ne mogu porediti, kao ni emisiona cijena na domaćem (BiH) i/ili inotržištu (Hrvatska). Iz toga razloga ne vršimo komparaciju ovih veličina za FBiH i Hrvatsku, već samo navodimo vrijednosti i ističemo trend, pri čemu ne tvrdimo da su FBiH i Hrvatska jednako rizične, bez obzira na konvergenciju stopa prinosa. 24 Yield rates on the public debt of the authorities at various levels cannot be compared, or the issue price on the domestic market (BH) and/or foreign market (Croatia). For this reason, we do not compare these elements for FBH and Croatia, but we only state the values and stress the trend, without claiming that FBH and Croatia are equally risky regardless of the convergence of the yield rates.

81 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika Emisije četverogodišnjih obveznica Republike Srpske Графикон Емисије четверогодишњих обвезница Републике Српске Nominalna vrijednost emisije Raspon 70,0 60,0 7,0 6,0 Номинална вриједност емисије Распон Kamatna stopa u milijunima BAM у милионима BAM 50,0 40,0 30,0 20,0 5,0 4,0 3,0 2,0 u % i p.b. / у % и п.п. Каматна стопа 10,0 1,0 0,0 RSRP-P04 RSBD-O-F RSBD-O-H 0,0 Izvor: BLSE Извор: BLSE U izvještajnom tromjesečju, po osnovi izvršenih emisija, RS se zadužila više nego FBiH (95 milijuna BAM u odnosu na 60 milijuna BAM), pri čemu se RS i dalje zadužuje po značajno višoj stopi nego FBiH. Stope prinosa na emisije 6 m TZ FBiH bile su 0,75% i 0,63%, čime je nastavljen trend pada troškova kratkoročnog javnog duga FBiH (slika 3.21), kao i njegovo približavanje troškovima javnog duga Hrvatske 24. Prosječne stope prinosa na emisije 6 m TZ RS u prvom tromjesečju godine, 1,66% i 1,49%, najniže su do sada, ali su i dalje više nego duplo veće od onih u FBiH. Stopa prinosa na 6 m TZ RS opada od travnja godine (3,2%) ali varijabilan i širok raspon između minimalne i maksimalne stope prinosa, mogao bi implicirati neizvjesnost u pogledu održanja trenda pada kratkoročne cijene duga RS. U prvom tromjesečju godine na naplatu je dospio jedan trezorski zapis FBiH nominalne vrijednosti od 20 milijuna BAM, a u sljedećem tromjesečju dospijevaju trezorski zapisi FBiH nominalne vrijednosti od 60 milijuna BAM. U RS su, u izvještajnom razdoblju, na naplatu dospjela dva trezorska zapisa ukupne nominalne vrijednosti od 30 milijuna BAM, a u drugom tromjesečju godine dospijevaju na naplatu također dva trezorska zapisa identične ukupne nominalne vrijednosti. У извјештајном кварталу, по основу извршених емисија, РС се задужила више него ФБиХ (95 милиона BAM у односу на 60 милиона BAM), при чему се РС и даље задужује по значајно вишој стопи него ФБиХ. Стопе приноса на емисије 6 м ТЗ ФБиХ биле су 0,75% и 0,63%, чиме је настављен тренд пада трошкова краткорочног јавног дуга ФБиХ (графикон 3.21), као и његово приближавање трошковима јавног дуга Хрватске 24. Просјечне стопе приноса на емисије 6 м ТЗ РС у првом кварталу године, 1,66% и 1,49%, најниже су до сада, али су и даље више него дупло веће од оних у ФБиХ. Стопа приноса на 6 м ТЗ РС опада од априла године (3,2%) али варијабилан и широк распон између минималне и максималне стопе приноса, могао би импликовати неизвјесност у погледу одржања тренда пада краткорочне цијене дуга РС. У првом кварталу године на наплату је доспио један трезорски запис ФБиХ номиналне вриједности од 20 милиона BAM, а у сљедећем кварталу доспијевају трезорски записи ФБиХ номиналне вриједности од 60 милиона BAM. У РС су, у извјештајном периоду, на наплату доспјела два трезорска записа укупне номиналне вриједности од 30 милиона BAM, а у другом кварталу године доспијевају на наплату такође два трезорска записа идентичне укупне номиналне вриједности. 24 Stope prinosa na javni dug vlasti na različitim razinama se ne mogu uspoređivati, kao ni emisiona cijena na domaćem (BiH) i/ili inotržištu (Hrvatska). Iz toga razloga ne vršimo komparaciju ovih veličina za FBiH i Hrvatsku, već samo navodimo vrijednosti i ističemo trend, pri čemu ne tvrdimo da su FBiH i Hrvatska jednako rizične, bez obzira na konvergenciju stopa prinosa. 24 Стопе приноса на јавни дуг власти на различитим нивоима се не могу поредити, као ни емисиона цијена на домаћем (БиХ) и/или инотржишту (Хрватска). Из тога разлога не вршимо компарацију ових величина за ФБиХ и Хрватску, већ само наводимо вриједности и истичемо тренд, при чему не тврдимо да су ФБиХ и Хрватска једнако ризичне, без обзира на конвергенцију стопа приноса. 81

82 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.21: Kamatna stopa na šestomjesečne trezorske zapise FBiH Graph 3.21: Interest Rate on FBH 6-month T-bills Prosječna stopa prinosa Linearni trend 3,0% 2,5% Average Yield Rate Linear Trend 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% Izvor: SASE Source: SASE Tržište dionica RS u izvještajnom periodu nije se oporavilo u odnosu na prethodni kvartal. Vrijednosti berzanskih indeksa BIRS i ERS su smanjene za 2,6% i 2,3%, respektivno (Q/Q-1), a FIRS je blago porastao, za 0,8%. Prinosi na tržištu obveznica su i dalje pozitivni i daleko veći od prinosa tržišta dionica (grafikon 3.22). Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) nastavio je trend rasta iz godine i u izvještajnom periodu je zabilježio rast od 7,9% (Q1/Q-4), dok je na drugoj strani godišnja stopa promjene indeksa dionica BIRS 0,8%, ERS 0,0%, i FIRS 5,8%. The RS market of shares did not recover in the reporting period compared to the previous quarter. The values of stock exchange indices BIRS and ERS decreased by 2.6% and 2.3% respectively (Q/Q-1), and FIRS recorded a small increase, by 0.8%. The yields on the market of bonds were still positive and much higher than the yields on the market of shares (Graph 3.22). The index of bonds of Republika Srpska (ORS) maintained its upward trend from 2014, and in the reporting period it recorded a growth of 7.9% (Q1/Q-4), while on the other hand, the annual rates of the change of the indices of shares, BIRS, ERS, FIRS were 0.8%, 0.0% and -5.8%, respectively. Grafikon 3.22: Berzanski indeksi na BLSE Graph 3.22: Stock Exchange Indices on BLSE BIRS ERS FIRS ORS isti kvartal prethodne godine = 100 same quarter of the previous year = ,0% 25,0% 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% -20,0% Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 BIRS ERS FIRS ORS Izvor: BLSE Source: BLSE 82

83 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.21: Kamatna stopa na šestomjesečne trezorske zapise FBiH Графикон 3.21: Каматна стопа на шестомјесечне трезорске записе ФБиХ Prosječna stopa prinosa Linearni trend 3,0% 2,5% Просјечна стопа приноса Линеарни тренд 2,0% 1,5% 1,0% 0,5% 0,0% Izvor: SASE Извор: SASE Tržište dionica RS u izvještajnom razdoblju nije se oporavilo u odnosu na prethodno tromjesečje. Vrijednosti burzanskih indeksa BIRS i ERS su smanjene za 2,6% i 2,3%, respektivno (Q/Q-1), a FIRS je blago porastao, za 0,8%. Prinosi na tržištu obveznica su i dalje pozitivni i daleko veći od prinosa tržišta dionica (slika 3.22). Indeks obveznica Republike Srpske (ORS) nastavio je trend rasta iz godine i u izvještajnom razdoblju je zabilježio rast od 7,9% (Q1/Q-4), dok je na drugoj strani godišnja stopa promjene indeksa dionica BIRS 0,8%, ERS 0,0%, i FIRS 5,8%. Тржиште акција РС у извјештајном периоду није се опоравило у односу на претходни квартал. Вриједности берзанских индекса BIRS и ERS су смањене за 2,6% и 2,3%, респективно (Q/Q-1), а FIRS је благо порастао, за 0,8%. Приноси на тржишту обвезница су и даље позитивни и далеко већи од приноса тржишта акција (графикон 3.22). Индекс обвезница Републике Српске (ORS) наставио је тренд раста из године и у извјештајном периоду је забиљежио раст од 7,9% (Q1/Q-4), док је на другој страни годишња стопа промјене индекса акција BIRS 0,8%, ЕRS 0,0%, и FIRS 5,8%. Slika 3.22: Burzanski indeksi na BLSE Графикон 3.22: Берзански индекси на BLSE BIRS ERS FIRS ORS isto tromjesečje prethodne godine = 100 исти квартал претходне године = ,0% 25,0% 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% -20,0% Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 BIRS ERS FIRS ORS Izvor: BLSE Извор: BLSE 83

84 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Na godišnjem nivou (Q/Q-4) ukupan promet na bh. berzama je porastao za 24,3%, prvenstveno zahvaljujući rastu prometa na BLSE od 56,3%, jer je promet na SASE u odnosu na isti period prošle godine veći za samo 0,3% (grafikon 3.23). Na SASE je u izvještajnom periodu prometovano vrijednosnih papira u ukupnoj vrijednosti od 103,6 miliona KM. Grafikon 3.23: Promet i rast prometa na SASE At the annual level (Q/Q-4), the total turnover on BH stock changes increased by 24.3%, primarily due to the growth of the turnover on BLSE of 56.3%, as the turnover on SASE compared to the same period of the previous year was higher only by 0.3% (Graph 3.23). On SASE, the turnover of securities in the reporting period reached the total value of BAM million. Graph 3.23: Turnover and Increase of Turnover on SASE Promet (l.s.) 600,0 600,0% Turnover (lhs) Kvartalne stope rasta (d.s.) Godišnje stope rasta (d.s.) u milionima / in million 500,0 400,0 300,0 200,0 100,0 0,0 500,0% 400,0% 300,0% 200,0% 100,0% 0,0% Quarter Growth Rate (rhs) Annual Growth Rate (rhs) -100,0-100,0% -200,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-200,0% Izvor: SASE Source: SASE Svi berzanski indeksi na SASE koji mjere kretanje na tržištu dionica porasli su i na godišnjem i na kvartalnom nivou (grafikon 3.24). U odnosu na isti period prošle godine (Q/Q-4), BIFX, SASX 10 i SASX 30 su veći za 3,8%, 2,74% i 6,5%, respektivno, a odnosu na prethodni kvartal (Q/Q-1), indeksi na SASE su povećali svoju vrijednost za 2,1%, 0,57% i 1,84%, respektivno. All the stock exchange indices on SASE, measuring the trends on the market of shares increased both at the annual and quarterly levels (Graph 3.24). Compared to the same period of the previous year (Q/Q-4) BIFX, SASX 10 and SASX 30 were higher by 3.8%, 2.74% and 6.5% respectively, and compared to the previous quarter (Q/Q-1), the indices on SASE increased their values by 2.1%, 0.57% and 1.84% respectively. Grafikon 3.24: Berzanski indeksi na SASE Graph 3.24: Stock Exchange Indices on SASE 03/ / ,0% 6,0% 5,0% 03/ /2014 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% BIFX SASX 10 SASX 30 Izvor: SASE Source: SASE 84

85 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Na godišnjoj razini (Q/Q-4) ukupan promet na bh. burzama je porastao za 24,3%, prvenstveno zahvaljujući rastu prometa na BLSE od 56,3%, jer je promet na SASE u odnosu na isto razdoblje prošle godine veći za samo 0,3% (slika 3.23). Na SASE je u izvještajnom razdoblju prometovano vrijednosnih papira u ukupnoj vrijednosti od 103,6 milijuna KM. Slika 3.23: Promet i rast prometa na SASE На годишњем нивоу (Q/Q-4) укупан промет на бх. берзама је порастао за 24,3%, првенствено захваљујући расту промета на BLSE од 56,3%, јер је промет на SASE у односу на исти период прошле године већи за само 0,3% (графикон 3.23). На SASE је у извјештајном периоду прометовано хартија од вриједности у укупној вриједности од 103,6 милиона КМ. Графикон 3.23: Промет и раст промета на SASE Promet (l.s.) 600,0 600,0% Промет (л.с.) Tromjesečne stope rasta (d.s.) Godišnje stope rasta (d.s.) u milijunima / у милионима 500,0 400,0 300,0 200,0 100,0 0,0 500,0% 400,0% 300,0% 200,0% 100,0% 0,0% Кварталне стопе раста (д.с.) Годишње стопе раста (д.с.) -100,0-100,0% -200,0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-200,0% Izvor: SASE Извор: SASE Svi burzanski indeksi na SASE koji mjere kretanje na tržištu dionica porasli su i na godišnjoj i na tromjesečnoj razini (slika 3.24). U odnosu na isto razdoblje prošle godine (Q/Q-4), BIFX, SASX 10 i SASX 30 su veći za 3,8%, 2,74% i 6,5%, respektivno, a odnosu na prethodno tromjesečje (Q/Q-1), indeksi na SASE su povećali svoju vrijednost za 2,1%, 0,57% i 1,84%, respektivno. Сви берзански индекси на SASE који мјере кретање на тржишту акција порасли су и на годишњем и на кварталном нивоу (графикон 3.24). У односу на исти период прошле године (Q/Q-4), BIFX, SASX 10 и SASX 30 су већи за 3,8%, 2,74% и 6,5%, респективно, а односу на претходни квартал (Q/Q-1), индекси на SASE су повећали своју вриједност за 2,1%, 0,57% и 1,84%, респективно. Slika 3.24: Burzanski indeksi na SASE Графикон 3.24: Берзански индекси на SASE 03/ / ,0% 6,0% 5,0% 03/ / ,0% 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% BIFX SASX 10 SASX 30 Izvor: SASE Извор: SASE 85

86 CBBiH Bilten CBBH Bulletin U prva dva mjeseca izvještajnog kvartala najaktivniji na tržištu, i na strani kupovine i prodaje, bili su domaći investitori (grafikon 3.25), ali u prva dva mjeseca godine promet je bio izuzetno nizak (u januaru godine 6,71 milion BAM i 4,38 miliona BAM u februaru godine). U trećem mjesecu, kada je bio najveći promet u prvom kvartalu godine (92,5 miliona BAM), kupovnim i prodajnim tržištem dominirali su inoinvestitori. Od ukupne vrijednosti kupovina i prodaja, na njih se odnosilo 75,23% i 75,66% ukupne vrijednosti kupovina i prodaja. In the first two months of the reporting quarter, domestic investors were the most active in the market, both in purchase and sale (Graph 3.25),but in the first two months of 2015, the turnover was very low (in 01/2015, BAM 6.71 million and BAM 4.38 million in 02/2015). In the third month, when the highest turnover in Q was recorded (BAM 92.5 million), foreign investors were dominating in the purchase and sale markets. Out of the total value of purchases and sales, 75.23% and 75.66% were related to them. Grafikon 3.25: Struktura investitora na SASE Graph 3.25: Investors Structure on SASE 01/ / ,0% 70,0% 01/ / / ,0% 03/ ,0% 40,0% Strani investitori - kupovina Strani investitori - prodaja Domaći investitori - kupovina Domaći investitori - prodaja Skrbnički računi - kupovina Skrbnički računi - prodaja 30,0% 20,0% 10,0% 0,0% Foreign Investors - Purchase Foreign Investors - Sale Domestic Investors - Purchase Domestic Investors - Sale Custodian Accounts - Purchase Custodian Accounts - Sale Izvor: SASE Source: SASE 3.5 Platni promet 3.5 Payment Transactions U prvom kvartalu godine u RTGS-u prometovano je ukupno 16,51 milijarda BAM u transakcija. Stopa promjene vrijednosti prometa je i dalje pozitivna, ali opadajuća, tako da je na godišnjem nivou (Q/Q-4) promet u RTGS-u porastao za 8,0% (grafikon 3.26). Na kvartalnom nivou (Q/Q-1), promet u RTGS-u je padao već drugi uzastopni kvartal. Ovaj obrazac kretanja vrijednosti prometa u RTGS-u, pad kvartalnih stopa rasta u posljednjem kvartalu prethodne i prvom kvartalu tekuće godine, ponavlja se već tri godine uzastopno. U odnosu na prethodni kvartal, promet u RTGS-u je smanjen za 16,0%. In Q1 2015, the total turnover in RTGS amounted to BAM billion in 193,549 transactions. The rate of the change of the turnover value was still positive, but declining, so at the annual level (Q/Q-4), the turnover in RTGS increased by 8.0% (Graph 3.26). At the quarterly level (Q/Q-1), the turnover in RTGS decreased for the second successive quarter. Such pattern in the trend of the turnover value in the RTGS, the decline of the quarterly growth rates in the last quarter of the previous year and the first quarter of the current year repeated for three successive years. Compared to the previous quarter, the turnover in RTGS decreased by 16.0%. 86

87 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен U prva dva mjeseca izvještajnog tromjesečja najaktivniji na tržištu, i na strani kupovine i prodaje, bili su domaći investitori (slika 3.25), ali u prva dva mjeseca godine promet je bio izuzetno nizak (u siječnju godine 6,71 milijun BAM i 4,38 milijuna BAM u veljači godine). U trećem mjesecu, kada je bio najveći promet u prvom tromjesečju godine (92,5 milijuna BAM), kupovnim i prodajnim tržištem dominirali su inoinvestitori. Od ukupne vrijednosti kupovina i prodaja, na njih se odnosilo 75,23% i 75,66% ukupne vrijednosti kupovina i prodaja. У прва два мјесеца извјештајног квартала најактивнији на тржишту, и на страни куповине и продаје, били су домаћи инвеститори (графикон 3.25), али у прва два мјесеца године промет је био изузетно низак (у јануару године 6,71 милион BAM и 4,38 милиона BAM у фебруару године). У трећем мјесецу, када је био највећи промет у првом кварталу године (92,5 милиона BAM), куповним и продајним тржиштем доминирали су иноинвеститори. Од укупне вриједности куповина и продаја, на њих се односило 75,23% и 75,66% укупне вриједности куповина и продаја. Slika 3.25: Struktura investitora na SASE Графикон 3.25: Структура инвеститора на SASE 01/ / ,0% 70,0% 01/ / / ,0% 03/ ,0% 40,0% Strani investitori - kupovina Strani investitori - prodaja Domaći investitori - kupovina Domaći investitori - prodaja Skrbnički računi - kupovina Skrbnički računi - prodaja 30,0% 20,0% 10,0% 0,0% Страни инвеститори - куповина Страни инвеститори - продаја Домаћи инвеститори - куповина Домаћи инвеститори - продаја Скрбнички рачуни - куповина Скрбнички рачуни - продаја Izvor: SASE Извор: SASE 3.5 Platni promet 3.5 Платни промет U prvom tromjesečju godine u RTGS-u prometovano je ukupno 16,51 milijarda BAM u transakcija. Stopa promjene vrijednosti prometa je i dalje pozitivna, ali opadajuća, tako da je na godišnjoj razini (Q/Q-4) promet u RTGS-u porastao za 8,0% (slika 3.26). Na tromjesečnoj razini (Q/Q-1), promet u RTGS-u je padao već drugo uzastopno tromjesečje. Ovaj obrazac kretanja vrijednosti prometa u RTGS-u, pad tromjesečnih stopa rasta u posljednjem tromjesečju prethodne i prvom tromjesečju tekuće godine, ponavlja se već tri godine uzastopno. U odnosu na prethodno tromjesečje, promet u RTGS-u je smanjen za 16,0%. У првом кварталу године у RTGS-u прометовано је укупно 16,51 милијарда BAM у трансакција. Стопа промјене вриједности промета је и даље позитивна, али опадајућа, тако да је на годишњем нивоу (Q/Q-4) промет у RTGS-u порастао за 8,0% (графикон 3.26). На кварталном нивоу (Q/Q-1), промет у RTGS-u је падао већ други узастопни квартал. Овај образац кретања вриједности промета у RTGS-u, пад кварталних стопа раста у посљедњем кварталу претходне и првом кварталу текуће године, понавља се већ три године узастопно. У односу на претходни квартал, промет у RTGS-u је смањен за 16,0%. 87

88 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.26: Vrijednost prometa u RTGS-u Graph 3.26: Value of RTGS Turnover Kvartalna stopa rasta Godišnja stopa rasta 40,0% 30,0% Quarter Growth Rate Annual Growth Rate 20,0% 10,0% 0,0% -10,0% -20,0% Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH Pod uticajem sezone, promet u žirokliringu je na kvartalnom nivou smanjen za 14,94%, dok je na godišnjem nivou zabilježen umjereni rast od 1,88% (grafikon 3.27). U izvještajnom periodu, u žirokliringu je prometovano ukupno 3,19 milijardi BAM u transakcija. Nastavljen je trend pada prosječne kvartalne vrijednosti transakcije u žirokliringu, a njena prosječna vrijednost od 359,2 BAM je do sada najniža zabilježena. Under the seasonal impact, the turnover in gyro clearing decreased at the quarterly level by 14.94%, while at the annual level, a moderate growth was recorded of 1.88% (Graph 3.27). In the reporting period, in GC, the turnover amounted to the total of BAM 3.19 billion in 8,881,178 transactions. The downward trend of the average quarterly value of the transaction in gyro clearing continued, and its average value of BAM was the lowest one recorded so far. Grafikon 3.27: Vrijednost prometa u žirokliringu Graph 3.27: Value of GC Turnover Kvartalna stopa rasta Godišnja stopa rasta 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% Quarter Growth Rate Annual Growth Rate -20,0% Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH Od 10 sistemski bitnih banaka, četiri su imale negativan ukupni saldo u međubankarskom platnom prometu, a preostale banke pozitivni (grafikon 3.28). Od ove četiri banke, jedna banka (banka 1) je tokom sva tri mjeseca u prvom kvartalu godine imala negativan saldo (ukupno - 29,73 miliona) u plaćanju s ostalim bh. bankama. Dvije banke (banka 9 i banka 10) imaju neprekidno pozitivan i visok neto saldo, što ih, s aspekta platnog prometa, svrstava u sistemski bitne banke. Out of 10 systemically important banks, four had negative total balances in interbank payment system, and the remaining banks had positive balances (Graph 3.28). Out of these four banks, one bank (bank 1), during all the three months in Q1 2015, recorded a negative balance (the total of million) in payments with other BH banks. Two banks (bank 9 and bank 10) had continuously positive and high net balances, which, from the view of the payment system, places them among systemically important banks. 88

89 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.26: Vrijednost prometa u RTGS-u Графикон 3.26: Вриједност промета у RTGS-u Tromjesečna stopa rasta Godišnja stopa rasta 40,0% 30,0% Квартална стопа раста Годишња стопа раста 20,0% 10,0% 0,0% -10,0% -20,0% Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Pod utjecajem sezone, promet u žirokliringu je na tromjesečnoj razini smanjen za 14,94%, dok je na godišnjoj razini zabilježen umjereni rast od 1,88% (slika 3.27). U izvještajnom razdoblju, u žirokliringu je prometovano ukupno 3,19 milijardi BAM u transakcija. Nastavljen je trend pada prosječne tromjesečne vrijednosti transakcije u žirokliringu, a njena prosječna vrijednost od 359,2 BAM je do sada najniža zabilježena. Под утицајем сезоне, промет у жироклирингу је на кварталном нивоу смањен за 14,94%, док је на годишњем нивоу забиљежен умјерени раст од 1,88% (графикон 3.27). У извјештајном периоду, у жироклирингу је прометовано укупно 3,19 милијарди BAM у трансакција. Настављен је тренд пада просјечне кварталне вриједности трансакције у жироклирингу, а њена просјечна вриједност од 359,2 BAM је до сада најнижа забиљежена. Slika 3.27: Vrijednost prometa u žirokliringu Графикон 3.27: Вриједност промета у жироклирингу Izvor: CBBiH Tromjesečna stopa rasta Godišnja stopa rasta 20,0% 15,0% 10,0% 5,0% 0,0% -5,0% -10,0% -15,0% -20,0% Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Квартална стопа раста Годишња стопа раста Извор: ЦББиХ Od 10 sustavno bitnih banaka, četiri su imale negativan ukupni saldo u međubankarskom platnom prometu, a preostale banke pozitivni (slika 3.28). Od ove četiri banke, jedna banka (banka 1) je tijekom sva tri mjeseca u prvom tromjesečju godine imala negativan saldo (ukupno - 29,73 milijuna) u plaćanju s ostalim bh. bankama. Dvije banke (banka 9 i banka 10) imaju neprekidno pozitivan i visok neto saldo, što ih, s aspekta platnog prometa, svrstava u sustavno bitne banke. Од 10 системски битних банака, четири су имале негативан укупни салдо у међубанкарском платном промету, а преостале банке позитивни (графикон 3.28). Од ове четири банке, једна банка (банка 1) је током сва три мјесеца у првом кварталу године имала негативан салдо (укупно - 29,73 милиона) у плаћању с осталим бх. банкама. Двије банке (банка 9 и банка 10) имају непрекидно позитиван и висок нето салдо, што их, с аспекта платног промета, сврстава у системски битне банке. 89

90 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 3.28: Ukupni saldo u međubankarskom platnom prometu u sistemski bitnim bankama Graph 3.28: Total Balance in Inter-banking Payments Transactions in System Important Banks ,0 January, ,0 February, March, 2015 Ukupno u 100,0 Total in Q Q u milionima BAM in BAM million 50,0 0,0-50,0-100, Izvor: CBBiH Source: CBBH Napomena: Banke su označene brojevima i poredane po rastućoj vrijednosti neto salda. U godini po osnovu kartica izdatih u BiH, u inostranstvu je kupljeno robe ili podignuto gotovine u iznosu od 374,88 miliona BAM. U odnosu na godinu, to predstavlja pad od 68,74 miliona BAM, ili za 15,5% (grafikon 3.29). Ovo je prva godina od kada se vodi statistika kreditnih kartica (2009.) da je promet s karticama izdatih od strane bh. banaka smanjen na inotržištu. Do pada prometa je došlo zbog manje kupovine robe i usluga koja se registruje preko POS terminala (grafikon 3.29), a njihov doprinos stopi promjene je - 21,21 p.p. Doprinos ostalih segmenta kartičnog poslovanja 25 stopi promjene realizovane vrijednosti kartica izdatih u BiH, u inostranstvu tokom godine je 5,71 p.p. Note: N.B. Banks are specified by numbers and listed by order of increasing net balance value. In 2014, on the basis of the cards issued in BH, goods were purchased or cash was withdrawn in foreign countries in the amount of BAM million. Compared to 2013, it represents a decline of BAM million or 15.5% (Graph 3.29). This is the first year since statistics on credit cards has been kept (2009) that the turnover with the cards issued by BH banks was decreased at the foreign market. The decline of the turnover took place due to lower purchases of goods and services registered via POS terminals (Graph 3.29), and their contribution to the rate of the change was pp. The contribution of the other segments of card business 25 to the rate of the change of the realized value of the cards issued in BH in foreign countries, during 2014, was 5.71 pp. Grafikon 3.29: Stopa promjene realizovane vrijednosti kartica izdatih u BiH u inostranstvu Graph 3.29: Change Rate of Realized Value of Cards Issued in BH and Abroad POS banaka u inostranstvu - gotovina ATM banaka u inostranstvu Podizanje gotovine - ATM i POS banaka Kupovina robe i usluga - POS 40,0% 30,0% 20,0% 10,0% 28,8% 5,5% 16,9% 32,6% POS - Purchase of Goods nad Services Banks' ATM and POS - Withdrawal of Cash Banks' ATM Abroad Banks' POS Abroad - Cash Ukupno 0,0% Total -10,0% -20,0% -15,5% -30,0% Izvor: CBBiH Source: CBBH POS banka u inostranstvu gotovina, ATM banka u inostranstvu, podizanje gotovine ATM i POS banka. 25 POS bank in a foreign country - cash, ATM bank in a foreign country, cash withdrawal - ATM and POS bank.

91 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 3.28: Ukupni saldo u međubankarskom platnom prometu u sustavno bitnim bankama Графикон 3.28: Укупни салдо у међубанкарском платном промету у системски битним банкама , , Ukupno u 100,0 Укупно у Q Q u milijunima BAM у милионима BAM 50,0 0,0-50,0-100, Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Napomena: Banke su označene brojevima i poredane po rastućoj vrijednosti neto salda. U godini po osnovi kartica izdanih u BiH, u inozemstvu je kupljeno robe ili podignuto gotovine u iznosu od 374,88 milijuna BAM. U odnosu na godinu, to predstavlja pad od 68,74 milijuna BAM, ili za 15,5% (slika 3.29). Ovo je prva godina od kada se vodi statistika kreditnih kartica (2009.) da je promet s karticama izdanih od strane bh. banaka smanjen na inotržištu. Do pada prometa je došlo zbog manje kupovine robe i usluga koja se registrira preko POS terminala (slika 3.29), a njihov doprinos stopi promjene je - 21,21 p.b. Doprinos ostalih segmenta kartičnog poslovanja 25 stopi promjene realizirane vrijednosti kartica izdanih u BiH, u inozemstvu tijekom godine je 5,71 p.b. Напомена: Банке су означене бројевима и поредане по растућој вриједности нето салда. У години по основу картица издатих у БиХ, у иностранству је купљено робе или подигнуто готовине у износу од 374,88 милиона BAM. У односу на годину, то представља пад од 68,74 милиона BAM, или за 15,5% (графикон 3.29). Ово је прва година од када се води статистика кредитних картица (2009.) да је промет с картицама издатих од стране бх. банака смањен на инотржишту. До пада промета је дошло због мање куповине робе и услуга која се региструје преко POS терминала (графикон 3.29), а њихов допринос стопи промјене је - 21,21 п.п. Допринос осталих сегмента картичног пословања 25 стопи промјене реализоване вриједности картица издатих у БиХ, у иностранству током године је 5,71 п.п. Slika 3.29: Stopa promjene realizirane vrijednosti kartica izdanih u BiH u inozemstvu Графикон 3.29: Стопа промјене реализоване вриједности картица издатих у БиХ у иностранству POS banaka u inozemstvu - gotovina ATM banaka u inozemstvu Podizanje gotovine - ATM i POS banaka Kupovina robe i usluga - POS 40,0% 30,0% 20,0% 10,0% 28,8% 5,5% 16,9% 32,6% POS банака у иностранству - готовина ATM банака у иностранству Подизање готовине - ATM и POS банака Куповина робе и услуга - POS Ukupno 0,0% Укупно -10,0% -20,0% -15,5% -30,0% Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 25 POS banka u inozemstvu gotovina, ATM banka u inozemstvu, podizanje gotovine ATM i POS banka. 25 POS банка у иностранству готовина, ATM банка у иностранству, подизање готовине ATM и POS банка. 91

92 CBBiH Bilten CBBH Bulletin VANJSKI SEKTOR 4. EXTERNAL SECTOR Platnobilansna pozicija zemlje u četvrtom kvartalu je pogoršana. Povećao se deficit tekućeg računa, zbog povećanja trgovinskog deficita. S druge strane, došlo je do porasta priliva na sekundarnom i kapitalnom računu. Deficit tekućeg računa se finansirao uglavnom prilivom direktnih stranih investicija i u manjoj mjeri novim zaduživanjem bankarskog sektora i sektora vlade. Priliv na kapitalnom i sekundarnom računu, te prilivi po osnovu direktnih stranih investicija su bili dovoljni da devizne rezerve zabilježe rast. 4.1 Platni bilans Tekući i kapitalni račun Posljednji kvartal u godini karakteriše rast deficita tekućeg računa. Deficit tekućeg računa u četvrtom kvartalu iznosi 568,4 miliona BAM i na godišnjem nivou je povećan za 37,1 milion BAM ili 7,0% (grafikon 4.1). Posmatrano prema sastavnicama tekućeg računa, na računu robe je došlo do povećanja deficita, zbog rasta uvoza i sporijeg rasta izvoza, te je deficit na računu robe povećan za 92,0 miliona BAM ili 4,5%. Nadalje, na računu primarnog dohotka je također došlo do smanjenja, u ovom slučaju suficita, za 20,4 miliona BAM ili 14,7% (grafikon 4.1). S druge strane, rast suficita na računu usluga za 10,7 miliona BAM ili 2,6%, te na računu sekundarnog dohotka 64,7 miliona BAM ili 6,7% je u velikoj mjeri umanjio negativne efekte promjena na računu robe i primarnog dohotka (grafikon 4.3). The balance of payments position of the country in the fourth quarter deteriorated. The current account deficit increased, due to the increase of the trade deficit. On the other hand, there was a growth of the inflows in secondary and capital accounts. The current account deficit was financed mainly by the inflow of foreign direct investments and, to a lower extent, by new debts of the banking sector and the government sector. The inflows in capital and secondary accounts, and the inflows on the basis of foreign direct investments were sufficient for the foreign exchange reserves to record a growth. 4.1 Balance of Payments Current and Capital Accounts The characteristic of the last quarter in the year was the growth of the current account deficit. The current account deficit in the fourth quarter amounted to BAM million and at the annual level it increased by BAM 37.1 million or 7.0% (Graph 4.1). Observed by the current account components, the deficit in the account of goods increased, due to the growth of imports and a slower growth of exports, so the deficit in the account of goods increased by BAM 92.0 million or 4.5%. Further, there was also a decrease in the primary income account, in this case the surplus decreased, by BAM 20.4 million or 14.7% (Graph 4.1). On the other hand, the growth of the surplus in the account of services by BAM 10.7 million or 2.6%, and in the secondary income account by BAM 64.7 million or 6.7% largely decreased the negative effects of the changes in the accounts of goods and primary income (Graph 4.3). Grafikon 4.1: Tekući račun i njegove komponente Graph 4.1: Current Account and its Components Roba Goods Usluge Primarni dohodak Sekundarni dohodak Tekući račun u milijardama BAM in BAM billion Services Primary Income Secondary Income Current Account 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0-1,5-2,0-2,5 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q Izvor: tabela 27 Source: Table 27 92

93 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен VANJSKI SEKTOR 4. СПОЉНИ СЕКТОР Platnobilančna pozicija zemlje u četvrtom tromjesečju je pogoršana. Povećao se deficit tekućeg računa, zbog povećanja trgovinskog deficita. S druge strane, došlo je do porasta priljeva na sekundarnom i kapitalnom računu. Deficit tekućeg računa se financirao uglavnom priljevom izravnih stranih investicija i u manjoj mjeri novim zaduživanjem bankarskog sektora i sektora vlade. Priljev na kapitalnom i sekundarnom računu, te priljevi po osnovi izravnih stranih investicija su bili dovoljni da devizne rezerve ubilježe rast. 4.1 Platna bilanca Tekući i kapitalni račun Posljednje tromjesečje u godini karakterizira rast deficita tekućeg računa. Deficit tekućeg računa u četvrtom tromjesečju iznosi 568,4 milijuna BAM i na godišnjoj razini je povećan za 37,1 milijun BAM ili 7,0% (slika 4.1). Promatrano prema sastavnicama tekućeg računa, na računu robe je došlo do povećanja deficita, zbog rasta uvoza i sporijeg rasta izvoza, te je deficit na računu robe povećan za 92,0 milijuna BAM ili 4,5%. Nadalje, na računu primarnog dohotka je također došlo do smanjenja, u ovom slučaju suficita, za 20,4 milijuna BAM ili 14,7% (slika 4.1). S druge strane, rast suficita na računu usluga za 10,7 milijuna BAM ili 2,6%, te na računu sekundarnog dohotka 64,7 milijuna BAM ili 6,7% je u velikoj mjeri umanjio negativne učinke promjena na računu robe i primarnog dohotka (slika 4.3). Платнобилансна позиција земље у четвртом кварталу је погоршана. Повећао се дефицит текућег рачуна, због повећања трговинског дефицита. С друге стране, дошло је до пораста прилива на секундарном и капиталном рачуну. Дефицит текућег рачуна се финансирао углавном приливом директних страних инвестиција и у мањој мјери новим задуживањем банкарског сектора и сектора владе. Прилив на капиталном и секундарном рачуну, те приливи по основу директних страних инвестиција су били довољни да девизне резерве забиљеже раст. 4.1 Платни биланс Текући и капитални рачун Посљедњи квартал у години карактерише раст дефицита текућег рачуна. Дефицит текућег рачуна у четвртом кварталу износи 568,4 милиона BAM и на годишњем нивоу је повећан за 37,1 милион BAM или 7,0% (графикон 4.1). Посматрано према саставницама текућег рачуна, на рачуну робе је дошло до повећања дефицита, због раста увоза и споријег раста извоза, те је дефицит на рачуну робе повећан за 92,0 милиона BAM или 4,5%. Надаље, на рачуну примарног дохотка је такође дошло до смањења, у овом случају суфицита, за 20,4 милиона BAM или 14,7% (графикон 4.1). С друге стране, раст суфицита на рачуну услуга за 10,7 милиона BAM или 2,6%, те на рачуну секундарног дохотка 64,7 милиона BAM или 6,7% је у великој мјери умањио негативне ефекте промјена на рачуну робе и примарног дохотка (графикон 4.3). Slika 4.1: Tekući račun i njegove komponente Графикон 4.1: Текући рачун и његове компоненте Roba Роба Usluge Primarni dohodak Sekundarni dohodak Tekući račun u milijardama BAM у милијардама BAM Услуге Примарни доходак Секундарни доходак Текући рачун 2,0 1,5 1,0 0,5 0,0-0,5-1,0-1,5-2,0-2,5 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q Izvor: tablica 27 Извор: табела 27 93

94 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Povećanje robnog deficita je i u najvećoj mjeri uticalo na povećanje deficita tekućeg računa, (detaljna analiza uvoza i izvoza prema Agenciji za statistiku za četvrti kvartal je obrađena u Biltenu IV). Povećanje suficita na računu usluga je rezultat povećanja priliva na računu usluga, što se naročito odnosi na priliv sredstava od noćenja stranih turista, koji je na godišnjem nivou veći za 33,7 miliona BAM ili 17,3%, zatim transportnih usluga za 8,2 miliona BAM ili 6,4%. S druge strane, izvoz usluge unutrašnje obrade i dorade robe je u posmatranom kvartalu smanjen za 11,5 miliona BAM ili 6,3%. Na strani rashoda je došlo do povećanja odliva, i to zbog rasta uvoza građevinskih i transportnih usluga (grafikon 4.2). Grafikon 4.2: Račun usluga po komponentama, nominalne godišnje promjene The increase of the deficit in goods mainly impacted the increase of the current account deficit (the detailed analysis of imports and exports according to the Statistics Agency for the fourth quarter was included in Bulletin IV). The increase of the surplus in the account of services resulted from the increase of the inflow in the account of services, which particularly applies to the inflow of funds from the accommodation of foreign tourists, which was higher at the annual level by BAM 33.7 million or 17.3%, and the services of transport by BAM 8.2 million or 6.4%. On the other hand, the exports of the services of inner processing of goods over the observed quarter decreased by BAM 11.5 million or 6.3%. In expenditures, there was the increase of the outflow due to the growth of the imports of construction and transport services (Graph 4.2). Graph 4.2: Account of Services by Components, Nominal Annual Changes Roba za procesuiranje (neto) Transportne usluge (neto) Putovanja (neto) Račun usluga (neto) u milionima BAM in BAM million % 10% 5% 0% -5% -10% Goods for Processing (Net) Transportation Services (Net) Travel (Net) Account of Services (Net) -80 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q % Izvor: CBBiH Source: CBBH Na smanjenje suficita primarnog dohotka je dominantno uticalo povećanje rashoda za isplatu dividendi preduzeća u stranom vlasništvu, te je po tom osnovu isplaćeno 46,0 miliona BAM, dok u istom periodu prethodne godine nije bilo isplata po ovom osnovu. U četvrtom kvartalu se nastavlja rastući trend priliva na sekundarnom računu, najvećim dijelom zbog novčanih priliva za pomoć poplavljenim područjima, s tim da je u četvrtom kvartalu izražen i sezonski efekat (praznična sezona). Suficit na računu sekundarnog dohotka uzrokovan značajnijim prilivima po osnovu doznaka, kao i penzija, i dalje je najznačajnija stavka kojom se pokriva trgovinski deficit. Tekućim transferima se pokriva 48,2% trgovinskog deficita (grafikon 4.3). Prilivi vladinog sektora su se povećali za 17,1 milion BAM ili 20,2%, dok su privatni transferi veći za 44,5 miliona BAM ili 8,0%. Prilivi na kapitalnom računu su se uvećali za 87,6 miliona BAM, opet kao posljedica jednostranih transfera stranih vlada namijenjenih za pomoć poplavljenim područjima. The decline of the primary income surplus was under a dominating impact of the increase of the expenditures for the payment of dividends of companies in foreign ownership, so on this basis, BAM 46.0 million was paid, while in the same period of the previous year, there were no payments on this basis. In the fourth quarter, the growing trend of the inflow in the secondary account was continued, mainly due to the inflows of funds for the help to the flooded areas, but in the fourth quarter, seasonal effect was quite prominent (the holiday season). The surplus in the secondary income account which was brought about by considerable inflows on the basis of remittances, as well as pensions, was still the most significant item covering the trade deficit. Current transfers covered 48.2% of the trade deficit (Graph 4.3). The inflows of the government sector increased by BAM 17.1 million or 20.2%, while the private transfers were higher by BAM 44.5 million or 8.0%. The inflows in the capital account increased by BAM 87.6 million, again as a consequence of one-sided transfers of foreign governments intended for the help to the flooded areas. 94

95 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Povećanje robnog deficita je i u najvećoj mjeri utjecalo na povećanje deficita tekućeg računa, (detaljna analiza uvoza i izvoza prema Agenciji za statistiku za četvrto tromjesečje je obrađena u Biltenu IV). Povećanje suficita na računu usluga je rezultat povećanja priljeva na računu usluga, što se osobito odnosi na priljev sredstava od noćenja stranih turista, koji je na godišnjoj razini veći za 33,7 milijuna BAM ili 17,3%, zatim transportnih usluga za 8,2 milijuna BAM ili 6,4%. S druge strane, izvoz usluge unutarnje obrade i dorade robe je u promatranom tromjesečju smanjen za 11,5 milijuna BAM ili 6,3%. Na strani rashoda je došlo do povećanja odljeva, i to zbog rasta uvoza građevinskih i transportnih usluga (slika 4.2). Slika 4.2: Račun usluga po komponentama, nominalne godišnje promjene Повећање робног дефицита је и у највећој мјери утицало на повећање дефицита текућег рачуна, (детаљна анализа увоза и извоза према Агенцији за статистику за четврти квартал је обрађена у Билтену IV). Повећање суфицита на рачуну услуга је резултат повећања прилива на рачуну услуга, што се нарочито односи на прилив средстава од ноћења страних туриста, који је на годишњем нивоу већи за 33,7 милиона BAM или 17,3%, затим транспортних услуга за 8,2 милиона BAM или 6,4%. С друге стране, извоз услуге унутрашње обраде и дораде робе је у посматраном кварталу смањен за 11,5 милиона BAM или 6,3%. На страни расхода је дошло до повећања одлива, и то због раста увоза грађевинских и транспортних услуга (графикон 4.2). Графикон 4.2: Рачун услуга по компонентама, номиналне годишње промјене Roba za procesuiranje (neto) Transportne usluge (neto) Putovanja (neto) Račun usluga (neto) u milijunima BAM у милионима BAM % 10% 5% 0% -5% -10% Роба за процесуирање (нето) Транспортне услуге (нето) Путовања (нето) Рачун услуга (нето) -80 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q % Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Na smanjenje suficita primarnog dohotka je dominantno utjecalo povećanje rashoda za isplatu dividendi poduzeća u stranom vlasništvu, te je po toj osnovi isplaćeno 46,0 milijuna BAM, dok u istom razdoblju prethodne godine nije bilo isplata po ovoj osnovi. U četvrtom tromjesečju se nastavlja rastući trend priljeva na sekundarnom računu, najvećim dijelom zbog novčanih priljeva za pomoć poplavljenim područjima, s tim da je u četvrtom tromjesečju izražen i sezonski učinak (praznična sezona). Suficit na računu sekundarnog dohotka uzrokovan značajnijim priljevima po osnovi doznaka, kao i mirovina, i dalje je najznačajnija stavka kojom se pokriva trgovinski deficit. Tekućim transferima se pokriva 48,2% trgovinskog deficita (slika 4.3). Priljevi vladinog sektora su se povećali za 17,1 milijun BAM ili 20,2%, dok su privatni transferi veći za 44,5 milijuna BAM ili 8,0%. Priljevi na kapitalnom računu su se uvećali za 87,6 milijuna BAM, opet kao posljedica jednostranih transfera stranih vlada namijenjenih za pomoć poplavljenim područjima. На смањење суфицита примарног дохотка је доминантно утицало повећање расхода за исплату дивиденди предузећа у страном власништву, те је по том основу исплаћено 46,0 милиона BAM, док у истом периоду претходне године није било исплата по овом основу. У четвртом кварталу се наставља растући тренд прилива на секундарном рачуну, највећим дијелом због новчаних прилива за помоћ поплављеним подручјима, с тим да је у четвртом кварталу изражен и сезонски ефекат (празнична сезона). Суфицит на рачуну секундарног дохотка узрокован значајнијим приливима по основу дознака, као и пензија, и даље је најзначајнија ставка којом се покрива трговински дефицит. Текућим трансферима се покрива 48,2% трговинског дефицита (графикон 4.3). Приливи владиног сектора су се повећали за 17,1 милион BAM или 20,2%, док су приватни трансфери већи за 44,5 милиона BAM или 8,0%. Приливи на капиталном рачуну су се увећали за 87,6 милиона BAM, опет као посљедица једностраних трансфера страних влада намијењених за помоћ поплављеним подручјима. 95

96 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 4.3: Sekundarni dohodak i robni deficit Graph 4.3: Secondary Income and Deficit in Goods Sekundarni dohodak, nominalne godišnje promjene (l.s.) Pokrivenost robnog deficita sekundarnim dohotkom (d.s.) u milionima BAM in BAM million % 55% 50% 45% Secondary Income, Nominal Annual Changes (lhs) Coverage of Deficit in Goods by Secondary Income (rhs) 0-20 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q % Izvor: CBBiH Source: CBBH Finansijski račun Prilivi na finansijskom računu su na godišnjem nivou veći za 160,0 miliona BAM ili 102,0%. Povećanje priliva je u najvećoj mjeri rezultat priliva po osnovu direktnih stranih investicija. U četvrtom kvartalu, priliv po osnovu direktnih stranih investicija iznosi 151,8 miliona BAM. Priliv po osnovu ostalih investicija je značajno manji u odnosu na isti kvartal prethodne godine i iznosi 306,8 miliona BAM. Ostale investicije u neto iznosu bilježe odliv kapitala. U posmatranom kvartalu nije došlo do značajnijih priliva po osnovu plasiranja sredstava, dok se pasiva ostalih investicija smanjila (grafikon 4.4) Financial Account The inflows in the financial account were higher at the annual level by BAM million or 102.0%. The increase of the inflows was mainly the result of the inflows based on foreign direct investments. In the fourth quarter, the inflow on the basis of the foreign direct investments amounted to BAM million. The inflow on the basis of other investments was considerably lower compared to the same quarter of the previous year and amounted to BAM million. Other investments in the net amount recorded the outflow of capital. Over the observed quarter, there were no considerable inflows on the basis of the placement of funds, while the liabilities of other investments decreased (Graph 4.4). Grafikon 4.4: Finansijski račun i njegove komponente Graph 4.4: Financial Account and its Components Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Ostale investicije Other Investments (strana aktiva) 0 (Foreign Assets) Ostale investicije -100 Other Investments (strana pasiva) (Foreign Liabilities) Direktne strane -200 Foreign Direct investicije u BiH -300 Investments in BH Rezervna aktiva Reserve Assets u milionima BAM in BAM million Izvor: tabele 29 i 30 Source: Tables 29 and 30 96

97 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 4.3: Sekundarni dohodak i robni deficit Графикон 4.3: Секундарни доходак и робни дефицит Sekundarni dohodak, nominalne godišnje promjene (l.s.) Pokrivenost robnog deficita sekundarnim dohotkom (d.s.) u milijunima BAM у милионима BAM % 55% 50% 45% Секундарни доходак, номиналне годишње промјене (л.с.) Покривеност робног дефицита секундарним дохотком (д.с.) 0-20 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q % Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ Financijski račun Priljevi na financijskom računu su na godišnjoj razini veći za 160,0 milijuna BAM ili 102,0%. Povećanje priljeva je u najvećoj mjeri rezultat priljeva po osnovi izravnih stranih investicija. U četvrtom tromjesečju, priljev po osnovi izravnih stranih investicija iznosi 151,8 milijuna BAM. Priljev po osnovi ostalih investicija je značajno manji u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine i iznosi 306,8 milijuna BAM. Ostale investicije u neto iznosu bilježe odljev kapitala. U promatranom tromjesečju nije došlo do značajnijih priljeva po osnovi plasiranja sredstava, dok se pasiva ostalih investicija smanjila (slika 4.4) Финансијски рачун Приливи на финансијском рачуну су на годишњем нивоу већи за 160,0 милиона BAM или 102,0%. Повећање прилива је у највећој мјери резултат прилива по основу директних страних инвестиција. У четвртом кварталу, прилив по основу директних страних инвестиција износи 151,8 милиона BAM. Прилив по основу осталих инвестиција је значајно мањи у односу на исти квартал претходне године и износи 306,8 милиона BAM. Остале инвестиције у нето износу биљеже одлив капитала. У посматраном кварталу није дошло до значајнијих прилива по основу пласирања средстава, док се пасива осталих инвестиција смањила (графикон 4.4). Slika 4.4: Financijski račun i njegove komponente Графикон 4.4: Финансијски рачун и његове компоненте Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Ostale investicije Остале инвестиције (strana aktiva) 0 (страна актива) Ostale investicije -100 Остале инвестиције (strana pasiva) (страна пасива) Izravne strane -200 Директне стране investicije u BiH -300 инвестиције у БиХ Rezervna aktiva Резервна актива u milijunima BAM у милионима BAM Izvor: tablice 29 i 30 Извор: табеле 29 и 30 97

98 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Bankarski sektor u četvrtom kvartalu bilježi povećanje zaduženja u inostranstvu, ali u mnogo manjem iznosu nego je to bio slučaj u četvrtom kvartalu prethodne godine, dok vladin i privatni sektor bilježe minimalan priliv po osnovu zaduženja. Priliv po osnovu trgovinskih kredita iznosi 149,0 miliona BAM, te je samo blago veći u odnosu na isti period godine. Priliv sredstava na kapitalnom i sekundarnom računu, te prilivi po osnovu direktnih stranih investicija i nova zaduženja banaka u posljednjem kvartalu godine pozitivno su se odrazili na rast deviznih rezervi koje su porasle za 57,3 miliona BAM. Rezervna aktiva je manja na godišnjem nivou, jer je u četvrtom kvartalu godine zaduživanje sektora vlade i mnogo veće zaduživanje bankarskog sektora imalo pozitivan uticaj na rast rezervne aktive. 4.2 Vanjska trgovina Prvi kvartal godine u vanjskotrgovinskoj razmjeni karakteriše skroman rast izvoza te pad uvoza. Posljedično je došlo i do smanjenja trgovinskog deficita na godišnjem nivou. Naime, u prva tri mjeseca je ukupno izvezeno 2,11 milijardi BAM, što je više za 2,6% u odnosu na isti kvartal godine. S druge strane, ukupno je uvezeno 3,56 milijardi BAM, te je uvoz na godišnjem nivou manji za 1,8%. Trgovinski deficit iznosi 1,44 milijarde BAM i smanjio se za 7,8% (grafikon 4.5). Grafikon 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu The banking sector in the fourth quarter recorded the increase of the debt abroad, but in a much lower amount than in the fourth quarter of the previous year, while the government and private sectors recorded the minimal inflows on the basis of debt. The inflow on the basis of trade loans amounted to BAM million, so it was only slightly higher compared to the same period of The inflows of funds in the capital and secondary accounts, and the inflows on the basis of foreign direct investments and new debts of banks over the last quarter of 2014 had a positive impact on the growth of the foreign exchange reserves which increased by BAM 57.3 million. Reserve assets were lower at the annual level, as in the fourth quarter of 2013, the borrowing of the government sector and the much higher borrowing of the banking sector had a positive impact on the growth of reserve assets. 4.2 Foreign Trade The first quarter of 2015 in foreign trade exchange was characterized by a modest growth of exports and a decline of imports. Consequently, there was a decrease of the trade deficit at the annual level. So, in the first three months, the total of BAM 2.11 billion was exported, which was higher by 2.6% compared to the same quarter of On the other hand, the total of BAM 3.56 billion was imported, so imports at the annual level were lower by 1.8%. The trade deficit amounted to BAM 1.44 billion and it decreased by 7.8% (Graph 4.5). Graph 4.5: Annual Changes in Imports, Exports and Trade Deficit Uvoz Izvoz Deficit u milionima BAM in BAM million Imports Exports Deficit -400 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS Source: BHAS Godišnji porast izvoza je rezultat rasta izvoza proizvoda hemijske industrije za 13,5%, te izvoza baznih metala za 5,5% i mašina i aparata za 4,7% i namještaja za 2,3%. S druge strane, izvoz proizvoda mineralnog porijekla, a što se uglavnom odnosi na izvoz električne energije, je u padu i na godišnjem nivou je manji za 18,0%. Došlo je i do smanjenja izvoza drveta i proizvoda od drveta i to za 12,0% (grafikon 4.6). Dakle, iako je pad izvoza električne energije u prethodnoj godini u značajnoj mjeri uticao na kretanje izvoza, rast izvoza, u prvom redu baznih The annual increase of exports resulted from the growth of the exports of the chemical industry products by 13.5%, and the exports of base metals by 5.5% and machines and appliances by 4.7% and furniture by 2.3%. On the other hand, the exports of the mineral origin products, which is mainly related to the exports of electric energy, was decreasing and at the annual level it was lower by 18.0%. There was also a decrease of the exports of wood and the products of wood by 12.0% (Graph 4.6).So, although the decline of the exports of electric energy in the previous year significantly influenced the trend of exports, the growth of exports, 98

99 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Bankarski sektor u četvrtom tromjesečju bilježi povećanje zaduženja u inozemstvu, ali u mnogo manjem iznosu nego je to bio slučaj u četvrtom tromjesečju prethodne godine, dok vladin i privatni sektor bilježe minimalan priljev po osnovi zaduženja. Priljev po osnovi trgovinskih kredita iznosi 149,0 milijuna BAM, te je samo blago veći u odnosu na isto razdoblje godine. Priljev sredstava na kapitalnom i sekundarnom računu, te priljevi po osnovi izravnih stranih investicija i nova zaduženja banaka u posljednjem tromjesečju godine pozitivno su se odrazili na rast deviznih rezervi koje su porasle za 57,3 milijuna BAM. Rezervna aktiva je manja na godišnjoj razini, jer je u četvrtom tromjesečju godine zaduživanje sektora vlade i mnogo veće zaduživanje bankarskog sektora imalo pozitivan utjecaj na rast rezervne aktive. 4.2 Vanjska trgovina Prvo tromjesečje godine u vanjskotrgovinskoj razmjeni karakterizira skroman rast izvoza te pad uvoza. Posljedično je došlo i do smanjenja trgovinskog deficita na godišnjoj razini. Naime, u prva tri mjeseca je ukupno izvezeno 2,11 milijardi BAM, što je više za 2,6% u odnosu na isto tromjesečje godine. S druge strane, ukupno je uvezeno 3,56 milijardi BAM, te je uvoz na godišnjoj razini manji za 1,8%. Trgovinski deficit iznosi 1,44 milijarde BAM i smanjio se za 7,8% (slika 4.5). Slika 4.5: Godišnje promjene u uvozu, izvozu i trgovinskom deficitu Банкарски сектор у четвртом кварталу биљежи повећање задужења у иностранству, али у много мањем износу него је то био случај у четвртом кварталу претходне године, док владин и приватни сектор биљеже минималан прилив по основу задужења. Прилив по основу трговинских кредита износи 149,0 милиона BAM, те је само благо већи у односу на исти период године. Прилив средстава на капиталном и секундарном рачуну, те приливи по основу директних страних инвестиција и нова задужења банака у посљедњем кварталу године позитивно су се одразили на раст девизних резерви које су порасле за 57,3 милиона BAM. Резервна актива је мања на годишњем нивоу, јер је у четвртом кварталу године задуживање сектора владе и много веће задуживање банкарског сектора имало позитиван утицај на раст резервне активе. 4.2 Спољна трговина Први квартал године у спољнотрговинској размјени карактерише скроман раст извоза те пад увоза. Посљедично је дошло и до смањења трговинског дефицита на годишњем нивоу. Наиме, у прва три мјесеца је укупно извезено 2,11 милијарди BAM, што је више за 2,6% у односу на исти квартал године. С друге стране, укупно је увезено 3,56 милијарди BAM, те је увоз на годишњем нивоу мањи за 1,8%. Трговински дефицит износи 1,44 милијарде BAM и смањио се за 7,8% (графикон 4.5). Графикон 4.5: Годишње промјене у увозу, извозу и трговинском дефициту Uvoz Izvoz Deficit u milijunima BAM у милионима BAM Увоз Извоз Дефицит -400 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS Извор: БХАС Godišnji porast izvoza je rezultat rasta izvoza proizvoda kemijske industrije za 13,5%, te izvoza baznih metala za 5,5% i strojeva i aparata za 4,7% i namještaja za 2,3%. S druge strane, izvoz proizvoda mineralnog podrijetla, a što se uglavnom odnosi na izvoz električne energije, u padu je i na godišnjoj razini je manji za 18,0%. Došlo je i do smanjenja izvoza drveta i proizvoda od drveta i to za 12,0% (slika 4.6). Dakle, iako je pad izvoza električne energije u prethodnoj godini u značajnoj mjeri utjecao na kretanje izvoza, rast izvoza, u prvom redu baznih Годишњи пораст извоза је резултат раста извоза производа хемијске индустрије за 13,5%, те извоза базних метала за 5,5% и машина и апарата за 4,7% и намјештаја за 2,3%. С друге стране, извоз производа минералног поријекла, а што се углавном односи на извоз електричне енергије, у паду је и на годишњем нивоу је мањи за 18,0%. Дошло је и до смањења извоза дрвета и производа од дрвета и то за 12,0% (графикон 4.6). Дакле, иако је пад извоза електричне енергије у претходној години у значајној мјери утицао на кретање извоза, раст извоза, у првом реду базних метала, у 99

100 CBBiH Bilten CBBH Bulletin metala, je u znatnoj mjeri eliminisao ove negativne efekte. Naime, u drugoj polovini prethodne godine je došlo do porasta cijena baznih metala na svjetskom tržištu, što se automatski pozitivno odrazilo i na izvoz ove grupe proizvoda. Izvoz baznih metala, koji inače čine četvrtinu našeg izvoza, je u posljednje dvije godine bio u padu, zbog pada cijena na svjetskim tržištima. Na osnovu dostupnih podataka, cijena aluminija u aprilu je u porastu, dok je cijena željezne rude u padu, te nije moguće odrediti konačan efekat uticaja cijena za naredni period. Grafikon 4.6: Godišnja stopa rasta/pada izvoza po glavnim grupama proizvoda primarily the exports of base metals, significantly eliminated these negative effects. In the second half of the previous year, there was a growth of the prices of base metals on the world market, which automatically had a positive impact on the exports of this group of products. The exports of base metals, accounting for one fourth of our exports, was decreasing in the previous two years, due to the decline of the prices on the world markets. On the basis of the available data, the aluminium price in April increased, while the price of iron ore declined, so it is not possible to determine the final effect of the impact of the prices for the period ahead. Graph 4.6: Annual Rate of Growth/Decline of Exports by Main Product Groups Drvo i proizvodi od drveta Proizvodi mineralnog porijekla Proizvodi hemijske industrije Bazni metali Mašine, aparati i mehanički uređaji Izvoz (d.s.) 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% -4% -6% Wood and Wood Products Mineral Origin Products Chemical Industry Products Base Metals Machines, Appliances and Mechanical Devices Exports (rhs) -60% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-8% Izvor: BHAS Source: BHAS Posmatrano prema geografskoj distribuciji izvoza, došlo je do povećanja izvoza u zemlje CEFTA-e, i to za 9,3%, dok je izvoz u zemlje EU manji za 0,8%. Izvoz u Srbiju se povećao za 7,4% u odnosu na isti period prethodne godine, i to zbog porasta izvoza aluminija i željeza, te proizvoda mineralnog porijekla. S druge strane, iako izvoz u zemlje EU donekle stagnira, došlo je do povećanja izvoza u Italiju i Sloveniju, dok izvoz u druge zemlje EU glavne trgovinske partnere bilježi smanjenje. Izvoz u Italiju je porastao za 6,8% zbog porasta izvoza baznih metala. Izvoz u Njemačku je manji za 1,6%, dok je izvoz u Hrvatsku smanjen za 8,0%, najviše zbog smanjenja izvoza proizvoda mineralnog porijekla. Na strani uvoza, smanjenje od 1,8% isključivo je rezultat smanjenja uvoza proizvoda mineralnog porijekla, što se u velikoj mjeri odnosi na naftu i naftne derivate, kao posljedica pada cijena nafte na svjetskom tržištu. U prva tri mjeseca uvoz ove grupe proizvoda smanjen je za jednu četvrtinu. Uvoz mašina i aparata te mehaničkih uređaja bilježi blago smanjenje od 2,6%, dok sve druge glavne grupe proizvoda imaju pozitivne stope rasta (grafikon 4.7). Pri tome je potrebno naglasiti da je došlo i do povećanja uvoza hrane i prehrambenih prerađevina, iako je i dalje prisutan pad cijena hrane na svjetskom tržištu. Observed by the geographic distribution of exports, there was an increase of the exports to CEFTA countries by 9.3%, while the exports to the EU countries were lower by 0.8%. The exports to Serbia increased by 7.4% compared to the same period of the previous year due to the growth of the exports of aluminium and iron and the mineral origin products. On the other hand, although the exports to the EU countries stagnated to some extent, there was an increase of the exports to Italy and Slovenia, while the exports to the other EU countries main trading partners recorded a decrease. The exports to Italy increased by 6.8% due to the increase of the exports of base metals. The exports to Germany were lower by 1.6%, while the exports to Croatia decreased by 8.0%, mainly due to the decrease of the exports of the mineral origin products. Regarding imports, the decrease of 1.8% was only the result of the decrease of the imports of mineral origin products, which was mainly related to oil and oil derivatives, as a consequence of the decline of the oil price on the world market. In the first three months, the imports of this product group decreased by one fourth. The imports of machines and appliances, and mechanical devices recorded a slight decrease of 2.6%, while all the other main groups of products had positive growth rates (Graph 4.7). It needs to be stressed that there was an increase of the imports of food and food products, although there is still the trend of decline in the food prices on the world markets. 100

101 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен metala, u znatnoj mjeri je eliminirao ove negativne učinke. Naime, u drugoj polovini prethodne godine je došlo do porasta cijena baznih metala na svjetskom tržištu, što se automatski pozitivno odrazilo i na izvoz ove grupe proizvoda. Izvoz baznih metala, koji inače čine četvrtinu našeg izvoza, u posljednje dvije godine je bio u padu, zbog pada cijena na svjetskim tržištima. Na osnovi dostupnih podataka, cijena aluminija u travnju je u porastu, dok je cijena željezne rude u padu, te nije moguće odrediti konačan učinak utjecaja cijena za naredno razdoblje. Slika 4.6: Godišnja stopa rasta/pada izvoza po glavnim grupama proizvoda знатној мјери је елиминисао ове негативне ефекте. Наиме, у другој половини претходне године је дошло до пораста цијена базних метала на свјетском тржишту, што се аутоматски позитивно одразило и на извоз ове групе производа. Извоз базних метала, који иначе чине четвртину нашег извоза, у посљедње двије године је био у паду, због пада цијена на свјетским тржиштима. На основу доступних података, цијена алуминијума у априлу је у порасту, док је цијена жељезне руде у паду, те није могуће одредити коначан ефекат утицаја цијена за наредни период. Графикон 4.6: Годишња стопа раста/пада извоза по главним групама производа Drvo i proizvodi od drveta Proizvodi mineralnog podrijetla Proizvodi kemijske industrije Bazni metali Strojevi, aparati i mehanički uređaji Izvoz (d.s.) 80% 60% 40% 20% 0% -20% -40% 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% -4% -6% Дрво и производи од дрвета Производи минералног поријекла Производи хемијске индустрије Базни метали Машине, апарати и механички уређаји Извоз (д.с.) -60% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-8% Izvor: BHAS Извор: БХАС Promatrano prema geografskoj distribuciji izvoza, došlo je do povećanja izvoza u zemlje CEFTA-e, i to za 9,3%, dok je izvoz u zemlje EU manji za 0,8%. Izvoz u Srbiju se povećao za 7,4% u odnosu na isto razdoblje prethodne godine, i to zbog porasta izvoza aluminija i željeza, te proizvoda mineralnog podrijetla. S druge strane, iako izvoz u zemlje EU donekle stagnira, došlo je do povećanja izvoza u Italiju i Sloveniju, dok izvoz u druge zemlje EU glavne trgovinske partnere bilježi smanjenje. Izvoz u Italiju je porastao za 6,8% zbog porasta izvoza baznih metala. Izvoz u Njemačku je manji za 1,6%, dok je izvoz u Hrvatsku smanjen za 8,0%, najviše zbog smanjenja izvoza proizvoda mineralnog podrijetla. Na strani uvoza, smanjenje od 1,8% isključivo je rezultat smanjenja uvoza proizvoda mineralnog podrijetla, što se u velikoj mjeri odnosi na naftu i naftne derivate, kao posljedica pada cijena nafte na svjetskom tržištu. U prva tri mjeseca uvoz ove grupe proizvoda smanjen je za jednu četvrtinu. Uvoz strojeva i aparata te mehaničkih uređaja bilježi blago smanjenje od 2,6%, dok sve druge glavne grupe proizvoda imaju pozitivne stope rasta (slika 4.7). Pri tome je potrebno naglasiti da je došlo i do povećanja uvoza hrane i prehrambenih prerađevina, iako je i dalje prisutan pad cijena hrane na svjetskom tržištu. Посматрано према географској дистрибуцији извоза, дошло је до повећања извоза у земље CEFTА-е, и то за 9,3%, док је извоз у земље ЕУ мањи за 0,8%. Извоз у Србију се повећао за 7,4% у односу на исти период претходне године, и то због пораста извоза алуминијума и жељеза, те производа минералног поријекла. С друге стране, иако извоз у земље ЕУ донекле стагнира, дошло је до повећања извоза у Италију и Словенију, док извоз у друге земље ЕУ главне трговинске партнере биљежи смањење. Извоз у Италију је порастао за 6,8% због пораста извоза базних метала. Извоз у Њемачку је мањи за 1,6%, док је извоз у Хрватску смањен за 8,0%, највише због смањења извоза производа минералног поријекла. На страни увоза, смањење од 1,8% искључиво је резултат смањења увоза производа минералног поријекла, што се у великој мјери односи на нафту и нафтне деривате, као посљедица пада цијена нафте на свјетском тржишту. У прва три мјесеца увоз ове групе производа смањен је за једну четвртину. Увоз машина и апарата те механичких уређаја биљежи благо смањење од 2,6%, док све друге главне групе производа имају позитивне стопе раста (графикон 4.7). При томе је потребно нагласити да је дошло и до повећања увоза хране и прехрамбених прерађевина, иако је и даље присутан пад цијена хране на свјетском тржишту. 101

102 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 4.7: Godišnja stopa rasta/pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Graph 4.7: Annual Rate of Growth/Decline of Imports by Main Product Groups Prehrambene prerađevine Proizvodi mineralnog porijekla Proizvodi hemijske industrije 80% 10% Food Products Bazni metali Mašine, aparati i mehanički uređaji Uvoz (d.s.) 60% 40% 20% 0% -20% 8% 6% 4% 2% 0% -2% Mineral Origin Products Chemical Industry Products Base Metals Machines, Appliances and Mechanical Devices Imports (rhs) -40% Q1 Q2 Q3 Q4 Q % Izvor: BHAS Source: BHAS Posmatrano prema geografskoj distribuciji uvoza, došlo je do povećanja uvoza iz zemalja CEFTA-e, i to za 14,4% na godišnjem nivou, što se naročito odnosi na Srbiju. Uvoz iz Srbije je veći za 9,3%. Uvoz iz EU smanjen za 1,8%, pritom je uvoz iz Hrvatske smanjen za 15,1%, dok ostale zemlje koje su naši najznačajniji trgovinski partneri bilježe blagi rast. Tako je uvoz iz Italije porastao za 1,5%, Austrije 7,7% i Slovenije 1,8%. Od ostalih zemalja bitno je spomenuti da je uvoz iz Ruske Federacije, zbog znatnog smanjenja vrijednosti uvoza proizvoda mineralnog porijekla, smanjen za 36,9%. 4.3 Nominalni i realni efektivni kurs BAM BAM je u martu, na godišnjem nivou, nominalno deprecirala prema valutama većine glavnih trgovinskih partnera, što opet odražava kretanje EUR prema valutama naših glavnih trgovinskih partnera. BAM je najviše deprecirala prema američkom dolaru, 21,5%, zbog slabljenja eura uzrokovanog novom politikom kvantitativnih olakšica ECB-a. Iz istog razloga, BAM je značajno deprecirala i prema kineskom juanu, 20,6%, švicarskom franku, 12,8%, te britanskoj funti, 13,0%. S druge strane, opet kao posljedica slabljenja ruske rublje, BAM je značajno ojačala, te aprecijacija iznosi 30,3% (grafikon 4.8). Observed by the geographic distribution of imports, there was an increase of the imports from the CEFTA countries by 14.4% at the annual level, which is particularly related to Serbia. The imports from Serbia were higher by 9.3%. The imports from the EU decreased by 1.8%, with the decrease of the imports from Croatia by 15.1%, and a slight growth recorded with the other countries which are our most significant trading partners. So, the imports from Italy increased by 1.5%, Austria 7.7% and Slovenia 1.8%. Regarding other countries, it is important to mention that the imports from the Russian Federation, due to a significant decrease of the value of the imports of the mineral origin products, decreased by 36.9%. 4.3 Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM BAM in March at the annual level nominally depreciated against the currencies of most of the main trading partners, which reflects the trend of EUR against the currencies of our main trading partners. BAM depreciated most against U.S. dollar by 21.5%, due to the weakening of euro caused by the new quantitative easing policy of the ECB. For the same reason, BAM significantly depreciated against Chinese yuan by 20.6%, Swiss franc by 12.8%, and British pound by 13.0%. On the other hand, again as a consequence of the weakening of Russian rouble, BAM significantly strengthened, and the appreciation amounted to 30.3% (Graph 4.8). 102

103 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 4.7: Godišnja stopa rasta/pada uvoza po glavnim grupama proizvoda Графикон 4.7: Годишња стопа раста/пада увоза по главним групама производа Prehrambene prerađevine Proizvodi mineralnog podrijetla Proizvodi kemijske industrije Bazni metali Strojevi, aparati i mehanički uređaji Uvoz (d.s.) 80% 60% 40% 20% 0% -20% 10% 8% 6% 4% 2% 0% -2% Прехрамбене прерађевине Производи минералног поријекла Производи хемијске индустрије Базни метали Машине, апарати и механички уређаји Увоз (д.с.) -40% Q1 Q2 Q3 Q4 Q % Izvor: BHAS Извор: БХАС Promatrano prema geografskoj distribuciji uvoza, došlo je do povećanja uvoza iz zemalja CEFTA-e, i to za 14,4% na godišnjoj razini, što se osobito odnosi na Srbiju. Uvoz iz Srbije je veći za 9,3%. Uvoz iz EU smanjen za 1,8%, pritom je uvoz iz Hrvatske smanjen za 15,1%, dok ostale zemlje koje su naši najznačajniji trgovinski partneri bilježe blagi rast. Tako je uvoz iz Italije porastao za 1,5%, Austrije 7,7% i Slovenije 1,8%. Od ostalih zemalja bitno je spomenuti da je uvoz iz Ruske Federacije, zbog znatnog smanjenja vrijednosti uvoza proizvoda mineralnog podrijetla, smanjen za 36,9%. 4.3 Nominalni i realni efektivni tečaj BAM BAM je u ožujku, na godišnjoj razini, nominalno deprecirala prema valutama većine glavnih trgovinskih partnera, što opet odražava kretanje EUR prema valutama naših glavnih trgovinskih partnera. BAM je najviše deprecirala prema američkom dolaru, 21,5%, zbog slabljenja eura uzrokovanog novom politikom kvantitativnih olakšica ECB-a. Iz istog razloga, BAM je značajno deprecirala i prema kineskom juanu, 20,6%, švicarskom franku, 12,8%, te britanskoj funti, 13,0%. S druge strane, opet kao posljedica slabljenja ruske rublje, BAM je značajno ojačala, te aprecijacija iznosi 30,3% (slika 4.8). Посматрано према географској дистрибуцији увоза, дошло је до повећања увоза из земаља CEFТА-е, и то за 14,4% на годишњем нивоу, што се нарочито односи на Србију. Увоз из Србије је већи за 9,3%. Увоз из ЕУ смањен за 1,8%, притом је увоз из Хрватске смањен за 15,1%, док остале земље које су наши најзначајнији трговински партнери биљеже благи раст. Тако је увоз из Италије порастао за 1,5%, Аустрије 7,7% и Словеније 1,8%. Од осталих земаља битно је споменути да је увоз из Руске Федерације, због знатног смањења вриједности увоза производа минералног поријекла, смањен за 36,9%. 4.3 Номинални и реални ефективни курс BAM BAM је у марту, на годишњем нивоу, номинално депрецирала према валутама већине главних трговинских партнера, што опет одражава кретање EUR према валутама наших главних трговинских партнера. BAM је највише депрецирала према америчком долару, 21,5%, због слабљења евра узрокованог новом политиком квантитативних олакшица ЕЦБ-а. Из истог разлога, BAM је значајно депрецирала и према кинеском јуану, 20,6%, швајцарском франку, 12,8%, те британској фунти, 13,0%. С друге стране, опет као посљедица слабљења руске рубље, BAM је значајно ојачала, те апрецијација износи 30,3% (графикон 4.8). 103

104 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 4.8: Godišnje promjene nominalnog kursa BAM prema odabranim valutama u martu Graph 4.8: Annual Changes of the Nominal Exchange Rate of BAM against the Selected Currencies in March 40% 30% 20% 10% 0% -10% -20% -30% CHF CNY GBP RUB USD TRL RSD Izvor: tabela 50 Source: Table 50 Iako BAM uglavnom deprecira prema valutama glavnih trgovinskih partnera, znatna aprecijacija BAM prema ruskoj rublji je u konačnici odredila i aprecijaciju nominalnog efektivnog kursa (NEER), koji je na kvartalnom nivou veći za 86 b.p, dok je na godišnjem nivou aprecijacija još izraženija i iznosi 2,2 p.p. (grafikon 4.9). Aprecijacijski trend NEER je jako izražen u posljednja tri kvartala. Realni efektivni kurs (REER) mjeren indeksom potrošačkih cijena ukazuje da je došlo do realne aprecijacije BAM. REER je na kvartalnom nivou veći za 13 b.p, dok aprecijacija na godišnjem nivou iznosi 32 b.p. Rast NEER se negativno odrazio i na povećanje REER, iako još uvijek niža inflacija u odnosu na zemlje glavne trgovinske partnere utiče na to da se indeks REER još uvijek nalazi ispod baznog nivoa. Although BAM mainly depreciated against the currencies of the main trading partners, the significant appreciation of BAM against the Russian rouble finally determined the appreciation of the nominal effective exchange rate (NEER), which at the quarterly level was higher by 86 bp, while at the annual level, the appreciation was even more prominent amounting to 2.2 pp. (Graph 4.9). The appreciation trend of NEER was very prominent in the last three quarters. Real effective exchange rate (REER) measured by the consumer price index indicates that there was a real appreciation of BAM. REER at the quarterly level was higher by 13 bp, while the appreciation at the annual level amounted to 32 bp. The growth of NEER had a negative impact on the increase of REER, although the inflation, which is still lower compared to the main trading partners countries influences the REER index still being below the base level. Grafikon 4.9: Nominalni i realni efektivni kurs BAM Graph 4.9: Nominal and Real Effective Exchange Rate of BAM NEER REER Izvor: CBBiH 2010= Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q NEER REER Source: CBBH 104

105 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 4.8: Godišnje promjene nominalnog tečaja BAM prema odabranim valutama u ožujku Графикон 4.8: Годишње промјене номиналног курса BAM према одабраним валутама у марту 40% 30% 20% 10% 0% -10% -20% -30% CHF CNY GBP RUB USD TRL RSD Izvor: tablica 50 Извор: табела 50 Iako BAM uglavnom deprecira prema valutama glavnih trgovinskih partnera, znatna aprecijacija BAM prema ruskoj rublji je u konačnici odredila i aprecijaciju nominalnog efektivnog tečaja (NEER), koji je na tromjesečnoj razini veći za 86 b.b, dok je na godišnjoj razini aprecijacija još izraženija i iznosi 2,2 p.b. (slika 4.9). Aprecijacijski trend NEER je jako izražen u posljednja tri tromjesečja. Realni efektivni tečaj (REER) mjeren indeksom potrošačkih cijena ukazuje da je došlo do realne aprecijacije BAM. REER je na tromjesečnoj razini veći za 13 b.b, dok aprecijacija na godišnjoj razini iznosi 32 b.b. Rast NEER se negativno odrazio i na povećanje REER, iako još uvijek niža inflacija u odnosu na zemlje glavne trgovinske partnere utječe na to da se indeks REER još uvijek nalazi ispod bazne razine. Иако BAM углавном депрецира према валутама главних трговинских партнера, знатна апрецијација BAM према руској рубљи је у коначници одредила и апрецијацију номиналног ефективног курса (NEER), који је на кварталном нивоу већи за 86 б.п, док је на годишњем нивоу апрецијација још израженија и износи 2,2 п.п. (графикон 4.9). Апрецијацијски тренд NEER је јако изражен у посљедња три квартала. Реални ефективни курс (REER) мјерен индексом потрошачких цијена указује да је дошло до реалне апрецијације BAM. REER је на кварталном нивоу већи за 13 б.п, док апрецијација на годишњем нивоу износи 32 б.п. Раст NEER се негативно одразио и на повећање REER, иако још увијек нижа инфлација у односу на земље главне трговинске партнере утиче на то да се индекс REER још увијек налази испод базног нивоа. Slika 4.9: Nominalni i realni efektivni tečaj BAM Графикон 4.9: Номинални и реални ефективни курс BAM NEER REER Izvor: CBBiH 2010= Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q NEER REER Извор: ЦББиХ 105

106 CBBiH Bilten CBBH Bulletin VLADINE FINANSIJE 5. GOVERNMENT FINANCE Zaduživanje sektora generalne vlade je nastavljeno i u prvom kvartalu godine, kako po osnovu unutrašnjeg tako i po osnovu vanjskog duga. Stanje vanjske zaduženosti tako je doseglo iznos od 8,58 milijardi BAM. Prihodi od indirektnih poreza bilježe rast na godišnjem nivou, dok direktni porezi istovremeno bilježe smanjenje. Rastu indirektnih poreza najveći doprinos dali su akcize i carine. 5.1 Javni dug sektora generalne vlade Zaduživanje sektora generalne vlade, koje je okarakterisalo prethodne periode, nastavljeno je i u prvom kvartalu godine, kada je zabilježen rast unutrašnjeg i vanjskog duga. Rast potraživanja komercijalnih banaka od sektora generalne vlade 26, kako po osnovu vrijednosnih papira tako i kredita, nastavljen je i u ovom izvještajnom periodu, a veći dio vrijednosnih papira i dalje otkupljuju banke (grafikon 5.1). Zbog nedostatka finansijskih sredstava za finansiranje tekućih obaveza i refinansiranja ranije izdatih vrijednosnih papira, entitetske vlade su u prvom kvartalu godine izdale vrijednosne papire na domaćem tržištu kapitala u ukupnom iznosu od 155,0 miliona BAM (detaljnije pogledati u potpoglavlju 3.4). Borrowing by the general government sector continued in the first quarter of 2015, on the basis of both internal and external debt. So, the balance of external debt reached the amount of BAM 8.58 billion. Revenues from indirect taxes recorded a growth at the annual level, while direct taxes at the same time recorded a decrease. The growth of indirect taxes was mostly contributed by excise duties and customs duties. 5.1 Public Debt of the General Government Sector Borrowing by the general government sector, which was the characteristic of the previous periods, was continued in the first quarter of 2015, when the growth of internal and external debt was recorded. The growth of claims of commercial banks on the general government sector 26 both on the basis of the securities and loans was continued in this reporting period, and the major part of securities was still purchased by banks (Graph 5.1). Due to the lack of financial resources for financing current obligations and the refinancing of the securities issued earlier, the Entity governments in the first quarter of 2015 issued securities on the domestic capital market in the total amount of BAM million (see the details in Section 3.4). Grafikon 5.1: Potraživanja komercijalnih banaka od generalne vlade Graph 5.1: Commercial Banks Claims from General Government Potraživanja komercijalnih banaka od generalne vlade po osnovu vrijednosnih papira Commercial Banks' Claims from General Government, Related to Securities Potraživanja komercijalnih banaka od generalne vlade po osnovu kredita u milionima BAM in BAM million Commercial Banks' Claims from General Government, Related to Loans Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Source: CBBH Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i opštinskih vlada). 26 Claims on the general government include the claims on all the government levels: central government (BH institutions, Entity governments, Entity funds of social security and Brčko District) and non-central government (cantonal and municipal governments).

107 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен VLADINE FINANCIJE 5. ВЛАДИНЕ ФИНАНСИЈЕ Zaduživanje sektora generalne vlade je nastavljeno i u prvom tromjesečju godine, kako po osnovi unutarnjeg tako i po osnovi vanjskog duga. Stanje vanjske zaduženosti tako je doseglo iznos od 8,58 milijardi BAM. Prihodi od neizravnih poreza bilježe rast na godišnjoj razini, dok izravni porezi istodobno bilježe smanjenje. Rastu neizravnih poreza najveći doprinos dali su akcize i carine. 5.1 Javni dug sektora generalne vlade Zaduživanje sektora generalne vlade, koje je okarakteriziralo prethodna razdoblja, nastavljeno je i u prvom tromjesečju godine, kada je zabilježen rast unutarnjeg i vanjskog duga. Rast potraživanja komercijalnih banaka od sektora generalne vlade 26, kako po osnovi vrijednosnih papira tako i kredita, nastavljen je i u ovom izvještajnom razdoblju, a veći dio vrijednosnih papira i dalje otkupljuju banke (slika 5.1). Zbog nedostatka financijskih sredstava za financiranje tekućih obveza i refinanciranja ranije izdanih vrijednosnih papira, entitetske vlade su u prvom tromjesečju godine izdale vrijednosne papire na domaćem tržištu kapitala u ukupnom iznosu od 155,0 milijuna BAM (detaljnije pogledati u potpoglavlju 3.4). Задуживање сектора генералне владе је настављено и у првом кварталу године, како по основу унутрашњег тако и по основу спољног дуга. Стање спољне задужености тако је досегло износ од 8,58 милијарди BAM. Приходи од индиректних пореза биљеже раст на годишњем нивоу, док директни порези истовремено биљеже смањење. Расту индиректних пореза највећи допринос дали су акцизе и царине. 5.1 Јавни дуг сектора генералне владе Задуживање сектора генералне владе, које је окарактерисало претходне периоде, настављено је и у првом кварталу године, када је забиљежен раст унутрашњег и спољног дуга. Раст потраживања комерцијалних банака од сектора генералне владе 26, како по основу хартија од вриједности тако и кредита, настављен је и у овом извјештајном периоду, а већи дио хартија од вриједности и даље откупљују банке (графикон 5.1). Због недостатка финансијских средстава за финансирање текућих обавеза и рефинансирања раније издатих хартија од вриједности, ентитетске владе су у првом кварталу године издале хартије од вриједности на домаћем тржишту капитала у укупном износу од 155,0 милиона BAM (детаљније погледати у потпоглављу 3.4). Slika 5.1: Potraživanja poslovnih banaka od generalne vlade Графикон 5.1: Потраживања комерцијалних банака од генералне владе Potraživanja komercijalnih banaka od generalne vlade po osnovu vrijednosnih papira Потраживања комерцијалних банака од генералне владе о хартијама од вредности Potraživanja komercijalnih banaka od generalne vlade po osnovu kredita u milijunima BAM у милионима BAM Потраживања комерцијалних банака од генералне владе по основу кредита Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: CBBiH Извор: ЦББиХ 26 Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i nesredišnje vlade (vlada kantona i općinskih vlada). 26 Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). 107

108 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Stanje vanjskog duga je zabilježilo rast u iznosu od 365,8 miliona BAM i na kraju marta ukupna vanjska zaduženost iznosi 8,58 milijardi BAM (grafikon 5.2). Ukupno povučena sredstva od inokreditora su iznosila 78,5 miliona BAM i u najvećoj mjeri su namijenjena za finansiranje koridora 5C, kao i za finansiranje izgradnje zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. Za navedeni iznos povučenih sredstava, smanjila su se i neangažovana sredstva, što je imalo pozitivan efekat, s obzirom na to da se plaćaju visoke kaznene kamate na neangažovana sredstva (neangažovana sredstva su na kraju prvog kvartala iznosila 1,97 milijardi BAM). Iako je otplata vanjskog duga u ovom kvartalu iznosila 126,5 miliona BAM, kursne razlike su uticale u značajnoj mjeri na rast inozaduženosti, kao rezultat slabljenja eura u odnosu na dolar. Na kraju godine, u strukturi ukupnog vanjskog duga generalne vlade BiH, zaduženost u dolarima je iznosila 21,3%. Grafikon 5.2: Vanjska zaduženost sektora generalne vlade The external debt balance recorded a growth in the amount of BAM million and at the end of March, the total external debt amounted to BAM 8.58 billion (Graph 5.2). The total withdrawn funds from foreign creditors amounted to BAM 78.5 million and they were mainly intended for the financing of the 5C corridor, and also the financing of the construction of health care institutions in Republika Srpska. The non-engaged funds decreased by the mentioned amount of the withdrawn funds, which had a positive effect, as high penalty interest on non-engaged funds is paid (non-engaged funds in the end of the first quarter amounted to BAM 1.97 billion). Although the repayment of foreign debt in this quarter amounted to BAM million, the exchange rate differences influenced significantly the growth of foreign debt, as a result of the weakening of euro in relation to dollar. In the end of 2014, in the structure of the total foreign debt of BH general government, the debt in dollars amounted to 21.3%. Graph 5.2: External Indebtedness of General Government Sector Kvartalne promjene stanja duga (l.skala) Stanje vanjskog duga sektora generalne vlade (d.skala) u milionima BAM in BAM million u milijardama BAM in BAM billion Quarter Changes of Debt Balance (lh scale) External Debt Balance of General Government Sector (rh scale) -600 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: Indirect Taxation Authority Planirani iznos otplate vanjskog duga sektora generalne vlade za godinu je 583,6 miliona BAM. S obzirom na to da je iznos otplate manji u odnosu na prethodnu godinu, samim tim će se smanjiti procentualno učešće kvartalnih otplata u prihodima od indirektnih poreza (grafikon 5.3). Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje, projicirani rast prihoda od indirektnih poreza za godinu je 3,2%, što u konačnici može ukazivati na manji pritisak na nova zaduženja. The planned amount of the repayment of the external debt of the general government sector for 2015 is BAM million. As the repayment amount is lower compared to the previous year, the percentage shares of the quarterly repayments in the revenues from indirect taxes will be decreased (Graph 5.3). According to the Indirect Taxation Authority, the projected growth of revenues from indirect taxes for 2015 is 3.2%, which finally can indicate a less intensive pressure on new debts. 108

109 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Stanje vanjskog duga je zabilježilo rast u iznosu od 365,8 milijuna BAM i na kraju ožujka ukupna vanjska zaduženost iznosi 8,58 milijardi BAM (slika 5.2). Ukupno povučena sredstva od inokreditora su iznosila 78,5 milijuna BAM i u najvećoj mjeri su namijenjena za financiranje koridora 5C, kao i za financiranje izgradnje zdravstvenih ustanova u Republici Srpskoj. Za navedeni iznos povučenih sredstava, smanjila su se i neangažirana sredstva, što je imalo pozitivan učinak, s obzirom na to da se plaćaju visoke kaznene kamate na neangažirana sredstva (neangažirana sredstva su na kraju prvog tromjesečja iznosila 1,97 milijardi BAM). Iako je otplata vanjskog duga u ovom tromjesečju iznosila 126,5 milijuna BAM, tečajne razlike su utjecale u značajnoj mjeri na rast inozaduženosti, kao rezultat slabljenja eura u odnosu na dolar. Na kraju godine, u strukturi ukupnog vanjskog duga generalne vlade BiH, zaduženost u dolarima je iznosila 21,3%. Стање спољног дуга је забиљежило раст у износу од 365,8 милиона BAM и на крају марта укупна спољна задуженост износи 8,58 милијарди BAM (графикон 5.2). Укупно повучена средства од инокредитора су износила 78,5 милиона BAM и у највећој мјери су намијењена за финансирање коридора 5C, као и за финансирање изградње здравствених установа у Републици Српској. За наведени износ повучених средстава, смањила су се и неангажована средства, што је имало позитиван ефекат, с обзиром на то да се плаћају високе казнене камате на неангажована средства (неангажована средства су на крају првог квартала износила 1,97 милијарди BAM). Иако је отплата спољног дуга у овом кварталу износила 126,5 милиона BAM, курсне разлике су утицале у значајној мјери на раст инозадужености, као резултат слабљења евра у односу на долар. На крају године, у структури укупног спољног дуга генералне владе БиХ, задуженост у доларима је износила 21,3%. Slika 5.2: Vanjska zaduženost sektora generalne vlade Графикон 5.2: Спољни дуг сектора генералне владе Tromjesečne promjene stanja duga (l.skala) Stanje vanjskog duga sektora generalne vlade (d.skala) u milijunima BAM у милионима BAM u milijardama BAM у милијардама BAM Кварталне промјене стања дуга (л.скала) Стање спољног дуга сектора генералне владе (д.скала) -600 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање Planirani iznos otplate vanjskog duga sektora generalne vlade za godinu je 583,6 milijuna BAM. S obzirom na to da je iznos otplate manji u odnosu na prethodnu godinu, samim tim će se smanjiti postotni udio tromjesečnih otplata u prihodima od neizravnih poreza (slika 5.3). Prema podacima Uprave za neizravno oporezivanje, projicirani rast prihoda od neizravnih poreza za godinu je 3,2%, što u konačnici može ukazivati na manji pritisak na nova zaduženja. Планирани износ отплате спољног дуга сектора генералне владе за годину је 583,6 милиона BAM. С обзиром на то да је износ отплате мањи у односу на претходну годину, самим тим ће се смањити процентуално учешће кварталних отплата у приходима од индиректних пореза (графикон 5.3). Према подацима Управе за индиректно опорезивање, пројицирани раст прихода од индиректних пореза за годину је 3,2%, што у коначници може указивати на мањи притисак на нова задужења. 109

110 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 5.3: Otplate vanjskog duga u % prihoda od indirektnih poreza Graph 5.3: Repayment of External Debt in % of Indirect Taxes Revenues 5,0% 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q * Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje i CBBiH Source: ITA and CBBH * Projekcija prihoda UINO * ITA revenues projection 5.2 Poreski i neporeski prihodi Navedeni projicirani rast predstavlja nastavak godišnjeg rasta budžetskih prihoda po osnovu indirektnih poreza (grafikon 5.4). Prema projekcijama UINO, rast prihoda je projiciran kod svih kategorija indirektnih poreza, a najveći rast prihoda je projiciran kod PDV-a i akciza, kao rezultat projiciranog rasta potrošnje i diferenciranih stopa kod akciza. 5.2 Tax and Non-tax Revenues The mentioned projected growth represents the continuation of the annual growth of the budget revenues on the basis of indirect taxes (Graph 5.4). According to the projections of ITA, the growth of revenues was projected with all the kinds of indirect taxes, and the highest growth of revenues was projected with VAT and excise duties, as a result of the projected growth of spending and differentiated rates of excise duties. Grafikon 5.4: Neto indirektni porezi Graph 5.4: Net Indirect Taxes Neto indirektni porezi 5,4 9,00% Net Indirect Taxes Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza u milijardama BAM in BAM billion 5,2 5 4,8 6,00% 3,00% 0,00% Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes 4,6-3,00% 4, *. -6,00% Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: ITA * Projekcija UINO * ITA projection 110

111 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 5.3: Otplate vanjskog duga u % prihoda od neizravnih poreza Графикон 5.3: Спољни дуг у% прихода од индиректних пореза 5,0% 4,0% 3,0% 2,0% 1,0% 0,0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q * Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje i CBBiH Извор: Управа за индиректно опорезивање и ЦББиХ * Projekcija prihoda UINO * Пројекција прихода УИНО 5.2 Porezni i neporezni prihodi 5.2 Порески и непорески приходи Navedeni projicirani rast predstavlja nastavak godišnjeg rasta proračunskih prihoda po osnovi neizravnih poreza (slika 5.4). Prema projekcijama UINO, rast prihoda je projiciran kod svih kategorija neizravnih poreza, a najveći rast prihoda je projiciran kod PDV-a i akciza, kao rezultat projiciranog rasta potrošnje i diferenciranih stopa kod akciza. Наведени пројицирани раст представља наставак годишњег раста буџетских прихода по основу индиректних пореза (графикон 5.4). Према пројекцијама УИНО, раст прихода је пројициран код свих категорија индиректних пореза, а највећи раст прихода је пројициран код ПДВ-а и акциза, као резултат пројицираног раста потрошње и диференцираних стопа код акциза. Slika 5.4: Neto neizravni porezi Графикон 5.4: Нето индиректни порези Neto neizravni porezi 5,4 9,00% Нето индиректни порези Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza u milijardama BAM у милијардама BAM 5,2 5 4,8 6,00% 3,00% 0,00% Годишња стопа раста нето индиректних пореза 4,6-3,00% 4, *. -6,00% Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање * Projekcija UINO * Пројекција УИНО 111

112 CBBiH Bilten CBBH Bulletin U prvom kvartalu godine, zabilježen je rast prihoda od indirektnih poreza na godišnjem nivou. U navedenom periodu je prikupljeno ukupno 1,16 milijardi BAM, što predstavlja povećanje od 21,4 miliona BAM (1,9%) u odnosu na isti period prethodne godine (grafikon 5.5). Prema podacima Uprave za indirektno oporezivanje, u ovom kvartalu je prvi put, nakon godine kontinuiranog rasta isplate povrata od indirektnih poreza na godišnjem nivou, došlo do njihovog smanjenja od 1,2%, što je imalo pozitivan efekat na rast neto prihoda od indirektnih poreza. Grafikon 5.5: Neto indirektni porezi i godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza In the first quarter of 2015, the growth of revenues from indirect taxes at the annual level was recorded. In the mentioned period, the total of BAM 1.16 billion was collected, which is an increase of BAM 21.4 million (1.9%) compared to the same period of the previous year (Graph 5.5). According to the data of the Indirect Taxation Authority, in this quarter, for the first time after the year of the continuous growth of the payments of reimbursements based on indirect taxes, their decrease was recorded at the annual level amounting to 1.2%, which had a positive effect on the growth of the net revenues from indirect taxes. Graph 5.5: Net Indirect Taxes and Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes Neto indirektni porezi (l.skala) % Net Indirect Taxes (lh scale) Godišnja stopa rasta neto indirektnih poreza (d.skala) u milionima BAM in BAM million % 10% 0% Annual Growth Rate of Net Indirect Taxes (rh scale) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-10% Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: ITA Rast prihoda je zabilježen i kod akciza i carina. Glavni doprinos rastu prihoda je zabilježen kod akciza, u iznosu od 28,4 miliona BAM (10,1%). Glavni doprinos rastu prihoda od akciza dolazi iz kategorije oporezivanja duhana, kako onog domaće proizvodnje tako i uvoznog, a porast je zabilježen i kod akciza na naftne derivate. Prihodi od carina su zabilježili značajan rast na godišnjem nivou u iznosu od 5,9 miliona BAM (11,4%). Glavna vrsta prihoda od indirektnih poreza, porez na dodatu vrijednost (PDV) na godišnjem nivou je zabilježio pad u iznosu od 16,9 miliona BAM (2,3%), najviše kao rezultat pada vrijednosti uvoza nafte. Jedan od razloga za slabiju naplatu PDV-a na godišnjem nivou je i statistička osnovica za poređenje, s obzirom da je početkom prošle godine zabilježen historijski maksimum i u bruto i u neto naplati PDV-a (grafikon 5.6). Mogući razlog za razlike u osnovici može biti posljedica promjene u cijenama nafte na svjetskim tržištima. The growth of revenues was recorded with both excise duties and customs duties. The main contribution to the growth of revenues was recorded with excise duties, in the amount of BAM 28.4 million (10.1%). The main contribution to the growth of revenues from excise duties came from the category of the taxation of tobacco, both domestic and imported, and the increase was recorded also with the excise duties on oil derivatives. Revenues from customs duties recorded a significant growth at the annual level in the amount of BAM 5.9 million (11.4%). The main kind of revenues from indirect taxes, the value added tax (VAT), at the annual level recorded a decline in the amount of BAM 16.9 million (2.3%), mainly resulting from the decline of the value of the imports of oil. One of the reasons for the lower collection of VAT at the annual level is a statistical base for comparison, as the historical maximum in both gross and net collection of VAT was recorded in the beginning of the previous year (Graph 5.6). The possible reason for the differences in the base may arise from the changes in the prices of oil on the world markets. 112

113 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен U prvom tromjesečju godine, zabilježen je rast prihoda od neizravnih poreza na godišnjoj razini. U navedenom razdoblju je prikupljeno ukupno 1,16 milijardi BAM, što predstavlja povećanje od 21,4 milijuna BAM (1,9%) u odnosu na isto razdoblje prethodne godine (slika 5.5). Prema podacima Uprave za neizravno oporezivanje, u ovom tromjesečju je prvi put, nakon godine kontinuiranog rasta isplate povrata od neizravnih poreza na godišnjoj razini, došlo do njihovog smanjenja od 1,2%, što je imalo pozitivan učinak na rast neto prihoda od neizravnih poreza. Slika 5.5: Neto neizravni porezi i godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza У првом кварталу године, забиљежен је раст прихода од индиректних пореза на годишњем нивоу. У наведеном периоду је прикупљено укупно 1,16 милијарди BAM, што представља повећање од 21,4 милиона BAM (1,9%) у односу на исти период претходне године (графикон 5.5). Према подацима Управе за индиректно опорезивање, у овом кварталу је први пут, након године континуираног раста исплате поврата од индиректних пореза на годишњем нивоу, дошло до њиховог смањења од 1,2%, што је имало позитиван ефекат на раст нето прихода од индиректних пореза. Графикон 5.5: Нето индиректни порези и годишња стопа раста нето индиректних пореза Neto neizravni porezi (l.skala) % Нето индиректни порези (л.скала) Godišnja stopa rasta neto neizravnih poreza (d.skala) u milijunima BAM у милионима BAM % 10% 0% Годишња стопа раста нето индиректних пореза (д.скала) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-10% Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање Rast prihoda je zabilježen i kod akciza i carina. Glavni doprinos rastu prihoda je zabilježen kod akciza, u iznosu od 28,4 milijuna BAM (10,1%). Glavni doprinos rastu prihoda od akciza dolazi iz kategorije oporezivanja duhana, kako onog domaće proizvodnje tako i uvoznog, a porast je zabilježen i kod akciza na naftne derivate. Prihodi od carina su zabilježili značajan rast na godišnjoj razini u iznosu od 5,9 milijuna BAM (11,4%). Glavna vrsta prihoda od neizravnih poreza, porez na dodatu vrijednost (PDV) na godišnjoj razini je zabilježio pad u iznosu od 16,9 milijuna BAM (2,3%), najviše kao rezultat pada vrijednosti uvoza nafte. Jedan od razloga za slabiju naplatu PDV-a na godišnjoj razini je i statistička osnovica za poređenje, s obzirom da je početkom prošle godine zabilježen povijesni maksimum i u bruto i u neto naplati PDV-a (slika 5.6). Mogući razlog za razlike u osnovici može biti posljedica promjene u cijenama nafte na svjetskim tržištima. Раст прихода је забиљежен и код акциза и царина. Главни допринос расту прихода је забиљежен код акциза, у износу од 28,4 милиона BAM (10,1%). Главни допринос расту прихода од акциза долази из категорије опорезивања дувана, како оног домаће производње тако и увозног, а пораст је забиљежен и код акциза на нафтне деривате. Приходи од царина су забиљежили значајан раст на годишњем нивоу у износу од 5,9 милиона BAM (11,4%). Главна врста прихода од индиректних пореза, порез на додату вриједност (ПДВ) на годишњем нивоу је забиљежио пад у износу од 16,9 милиона BAM (2,3%), највише као резултат пада вриједности увоза нафте. Један од разлога за слабију наплату ПДВ-а на годишњем нивоу је и статистичка основица за поређење, с обзиром да је почетком прошле године забиљежен историјски максимум и у бруто и у нето наплати ПДВ-а (графикон 5.6). Могући разлог за разлике у основици може бити посљедица промјене у цијенама нафте на свјетским тржиштима. 113

114 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Grafikon 5.6: Doprinosi kretanju vodećih grupa indirektnih poreza Graph 5.6: Contribution to the Trends of Major Indirect Tax Groups Godišnje promjene carina (l. skala) Godišnje promjene akciza (l.skala) Godišnje promjene PDV-a (l.skala) Godišnje promjene neto indirektnih poreza (d.skala) u milionima BAM in BAM million % 30% 20% 10% Annual Changes of Custom Duties (lh scale) Annual Changes of Excises (lh scale) Annual Changes of VAT (lh scale) Annual Changes of Net Indirect Taxes (rh scale) -80 0% -120 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-10% Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: ITA Iako je zabilježen rast prihoda od indirektnih poreza na godišnjem nivou, u prvom kvartalu godine u odnosu na četvrti kvartal prethodne godine, prihodi od svih vodećih grupa indirektnih poreza su zabilježili pad (grafikon 5.7). PDV je zabilježio veliki pad u iznosu od 136,0 miliona BAM (15,8%), dok su akcize zabilježile pad od 24,3 miliona BAM (7,3%). Ovakav trend naplate prihoda je uobičajen, i historijski gledano trend naplate prihoda u četvrtim kvartalima i prethodnih godina je bio bolji od prvih kvartala, imajući u vidu izraženiju ličnu potrošnju pred kraj godine zbog nastupajućih praznika. Grafikon 5.7: Kvartalne promjene prihoda po osnovu glavnih vrsta indirektnih poreza Although the growth of revenues from indirect taxes was recorded at the annual level, in the first quarter of 2015, compared to the fourth quarter of the previous year, revenues from all the main groups of indirect taxes recorded a decline (Graph 5.7). VAT recorded the most considerable decrease in the amount of BAM million (15.8%), while the excise duties recorded a decline of BAM 24.3 million (7.3%). Such trend of the collection of revenues is usual, and historically, the trend of the collection of revenues in the fourth quarters of the previous years was better than in the first quarters, having in mind a higher personal spending in the end of the year due to the forthcoming holidays. Graph 5.7: Quarter Changes of Revenues from Major Indirect Tax Groups Kvartalne promjene PDV-a Kvartalne promjene akciza Kvartalne promjene carina u milionima BAM in BAM million Quarter Changes of VAT Quarter Changes of Excises Quarter Changes of Custom Duties Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: ITA U prvom kvartalu godine, prikupljeno je 95,3 miliona BAM prihoda od direktnih poreza, što predstavlja pad od 12,2 miliona BAM (11,3%) u odnosu na isti kvartal prethodne godine. U strukturi direktnih prihoda, najznačajnija stavka su prihodi od poreza na dohodak i dobit. Na grafikonu 5.9 analizirani su troškovi bruto plata i prihoda od poreza na dohodak i dobit. U prvom In the first quarter of 2015, BAM 95.3 million of revenues was collected from direct taxes, which represents a decline of BAM 12.2 million (11.3%) compared to the same quarter of the previous year. In the structure of direct revenues, the most significant item were revenues from tax on income and profit. In Graph 5.9, the costs of gross wages and the revenues from tax on income and profit were analysed. In the first quarter, 114

115 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Slika 5.6: Doprinosi kretanju vodećih grupa neizravnih poreza Графикон 5.6: Доприноси кретању главних група индиректних пореза Godišnje promjene carina (l. skala) Godišnje promjene akciza (l.skala) Godišnje promjene PDV-a (l.skala) Godišnje promjene neto neizravnih poreza (d.skala) u milijunima BAM у милионима BAM % 30% 20% 10% Годишње промјене царина (л.скала) Годишње промјене акциза (л.скала) Годишње промјене у ПДВ (л.скала) Годишње промене у нето индиректних пореза (д.скала) -80 0% -120 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-10% Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање Iako je zabilježen rast prihoda od neizravnih poreza na godišnjoj razini, u prvom tromjesečju godine u odnosu na četvrto tromjesečje prethodne godine, prihodi od svih vodećih grupa neizravnih poreza su zabilježili pad (slika 5.7). PDV je zabilježio veliki pad u iznosu od 136,0 milijuna BAM (15,8%), dok su akcize zabilježile pad od 24,3 milijuna BAM (7,3%). Ovakav trend naplate prihoda je uobičajen i, povijesno gledano, trend naplate prihoda u četvrtim tromjesečjima i prethodnih godina je bio bolji od prvih tromjesečja, imajući u vidu izraženiju osobnu potrošnju pred kraj godine zbog nastupajućih praznika. Slika 5.7: Tromjesečne promjene prihoda po osnovu glavnih vrsta neizravnih poreza Иако је забиљежен раст прихода од индиректних пореза на годишњем нивоу, у првом кварталу године у односу на четврти квартал претходне године, приходи од свих водећих група индиректних пореза су забиљежили пад (графикон 5.7). ПДВ је забиљежио велики пад у износу од 136,0 милиона BAM (15,8%), док су акцизе забиљежиле пад од 24,3 милиона BAM (7,3%). Овакав тренд наплате прихода је уобичајен, и историјски гледано тренд наплате прихода у четвртим кварталима и претходних година је био бољи од првих квартала, имајући у виду израженију личну потрошњу пред крај године због наступајућих празника. Графикон 5.7: Кварталне промјене прихода на основу главних типова индиректних пореза Tromjesečne promjene PDV-a Tromjesečne promjene akciza Tromjesečne promjene carina u milijunima BAM у милионима BAM Кварталнe промjене ПДВ-а Кварталнe промjенe акциза Кварталнe промjенe царина Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање U prvom tromjesečju godine, prikupljeno je 95,3 milijuna BAM prihoda od izravnih poreza, što predstavlja pad od 12,2 milijuna BAM (11,3%) u odnosu na isto tromjesečje prethodne godine. U strukturi izravnih prihoda, najznačajnija stavka su prihodi od poreza na dohodak i dobit. Na slici 5.9 analizirani su troškovi bruto plaća i prihoda od poreza na dohodak i dobit. U prvom У првом кварталу године, прикупљено је 95,3 милиона BAM прихода од директних пореза, што представља пад од 12,2 милиона BAM (11,3%) у односу на исти квартал претходне године. У структури директних прихода, најзначајнија ставка су приходи од пореза на доходак и добит. На графикону 5.9 анализирани су трошкови бруто плата и прихода од пореза на доходак и добит. У првом 115

116 CBBiH Bilten CBBH Bulletin kvartalu je došlo do pada prihoda od poreza na dohodak i dobit na godišnjem nivou, dok su izdvajanja za ukupne troškove bruto plata zabilježila rast na godišnjem nivou (grafikon 5.8), što može ukazivati da se na veliki broj formalno zaposlenih radnika ne uplaćuju porezi, a što se odnosi na radnike na čekanju ili radnike koji su zaposleni u firmama koje su u stečaju. there was a decline of the revenues from income and profit tax at the annual level, while the allocations for the total costs of gross wages recorded a growth at the annual level (Graph 5.8), which can point out that taxes are not paid for a considerable number of the formally employed persons, which applies to the employees on stand-by or employees working in the companies in bankruptcy. Grafikon 5.8: Ukupni troškovi bruto plata i porez na dohodak i dobit Graph 5.8: Total Expenses of Gross Wages and Tax on Income and Profit Ukupni troškovi bruto plata (d.skala) Total Expenses of Gross Wages (rh scale) Porez na dohodak i dobit (l.skala) u milionima BAM in BAM million u milionima BAM in BAM million Tax on Income and Profit (lh scale) 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Izvor: BHAS i Uprava za indirektno oporezivanje Source: BHAS and ITA Neporeski prihodi su u prvom kvartalu godine zabilježili pad od 30,0 miliona BAM (20,3%) u odnosu na isti period prethodne godine (grafikon 5.9). Najveći udio u neporeznim prihodima se odnosi na naknade, takse i novčane kazne. Iako neporeski prihodi u ukupnim prihodima učestvuju sa svega 8,2% (u prvom kvartalu godine), projekcije entitetskih ministarstava finansija za i godinu su bile optimistične i ukazivale na njihov rast tokom perioda, što se do sada nije ostvarilo. Non-tax revenues in the first quarter of 2015 recorded a decline in the amount of BAM 30.0 million (20.3%) compared to the same period of the previous year (Graph 5.9). The biggest share in non-tax revenues is related to compensations, fees and fines. Although non-tax revenues accounted for only 8.2% of the total revenues (in the first quarter of 2015), the projections of the Entity Ministries of Finance for 2014 and 2015 were optimistic and indicated their growth during the period, which did not take place by now. Grafikon 5.9: Godišnja stopa rasta neporeskih prihoda Graph 5.9: Annual Growth Rate of Non-tax Revenues Neporeski prihodi (l.skala) % Non-tax Revenues (lh scale) Godišnji rast neporeskih prihoda (d.skala) u milionima BAM in BAM million % 100% 50% Annual Growth Rate of Non-tax Revenues (rh scale) 50 0% 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-50% Izvor: Uprava za indirektno oporezivanje Source: ITA 116

117 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен tromjesečju je došlo do pada prihoda od poreza na dohodak i dobit na godišnjoj razini, dok su izdvajanja za ukupne troškove bruto plaća zabilježila rast na godišnjoj razini (slika 5.8), što može ukazivati da se na veliki broj formalno zaposlenih radnika ne uplaćuju porezi, a što se odnosi na radnike na čekanju ili radnike koji su zaposleni u firmama koje su u stečaju. кварталу је дошло до пада прихода од пореза на доходак и добит на годишњем нивоу, док су издвајања за укупне трошкове бруто плата забиљежила раст на годишњем нивоу (графикон 5.8), што може указивати да се на велики број формално запослених радника не уплаћују порези, а што се односи на раднике на чекању или раднике који су запослени у фирмама које су у стечају. Slika 5.8: Ukupni troškovi bruto plaća i porez na dohodak i dobit Графикон 5.8: Укупни трошкови бруто плата и порез на доходак и добит Ukupni troškovi bruto plaća (d.skala) Укупни трошкови бруто плата (д.скала) Porez na dohodak i dobit (l.skala) u milijunima BAM у милионима BAM u milijunima BAM у милионима BAM Порези на доходак и добит (л.скала) Izvor: BHAS i Uprava za neizravno oporezivanje 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q Извор: БХАС и Управа за индиректно опорезивање Neporezni prihodi su u prvom tromjesečju godine zabilježili pad od 30,0 milijuna BAM (20,3%) u odnosu na isto razdoblje prethodne godine (slika 5.9). Najveći udio u neporeznim prihodima se odnosi na naknade, takse i novčane kazne. Iako neporezni prihodi u ukupnim prihodima sudjeluju sa svega 8,2% (u prvom tromjesečju godine), projekcije entitetskih ministarstava financija za i godinu su bile optimistične i ukazivale na njihov rast tijekom razdoblja, što se do sada nije ostvarilo. Непорески приходи су у првом кварталу године забиљежили пад од 30,0 милиона BAM (20,3%) у односу на исти период претходне године (графикон 5.9). Највећи удио у непорезним приходима се односи на накнаде, таксе и новчане казне. Иако непорески приходи у укупним приходима учествују са свега 8,2% (у првом кварталу године), пројекције ентитетских министарстава финансија за и годину су биле оптимистичне и указивале на њихов раст током периода, што се до сада није остварило. Slika 5.9: Godišnja stopa rasta neporeskih prihoda Графикон 5.9: Годишња стопа раста непореских прихода Neporeski prihodi (l.skala) % Непорески приходи (л.скала) Godišnji rast neporeskih prihoda (d.skala) u milijunima BAM у милионима BAM % 100% 50% Годишњи раст непореских прихода (д.скала) 50 0% 0 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1-50% Izvor: Uprava za neizravno oporezivanje Извор: Управа за индиректно опорезивање 117

118 CBBiH Bilten CBBH Bulletin STATISTIČKE TABELE 6. STATISTICAL TABLES

119 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен STATISTIČKE TABELE 6. СТАТИСТИЧКЕ ТАБЕЛЕ 119

120 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SPISAK TABELA T01: Kvartalni ekonomski indikatori T02: Bruto domaći proizvod BiH T03: Indeks industrijske proizvodnje T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije T08: Monetarni agregati T09: Monetarni pregled T10: Bilans stanja CBBiH T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u BiH T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u FBiH T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka u RS T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva T14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka T21: Kupovina i prodaja KM T22: Prosječne obavezne rezerve T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH T25: Transakcije u platnom prometu T26: Platni bilans: Zbirna tabela T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun T28: Platni bilans: Roba i usluge 6. LIST OF TABLES T01: Quartely Economic Indicators T02: Gross Domestic Product of BH T03: Index of Industrial Production T04: Structure of the Industrial Production Index T04a: Structure of Industrial Production Index of BH T05: Consumer Price Index for BH ( CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH ( CPI) T07: Average Gross and Net Wages and Pensions T08: Monetary Aggregates T09: Monetary Survey T10: Balance Sheet of the CBBH T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS T14a: Interest Rates on Loans to Households T14b: Interest Rates on Loans to Non-financial Corporations T14c: Interest Rates on Deposits of Households T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector T18: Structure of Short-term Loans of Commercial Banks by Sector T19: Structure of Long-term Loans of Commercial Banks by Sector T20: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks T21: Purchase and Sale of KM T22: Average Reserve Requirements T23: Required Reserves by Maintenance Periods T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges T25: Payments System Transactions T26: Balance of Payments: Summary Table T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts T28: Balance of Payments: Goods and Services 120

121 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен SPISAK TABLICA T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji T02: Bruto domaći proizvod BiH T03: Indeks industrijske proizvodnje T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine T08: Monetarni agregati T09: Monetarni pregled T10: Bilanca stanja CBBiH T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u BiH T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u FBiH T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka u RS T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima Т14c: Kamatne stope na depozite stanovništva T14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka T21: Kupovina i prodaja KM T22: Prosječne obavezne rezerve T23: Obavezne rezerve po obračunskim razdobljima T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH T25: Transakcije u platnom prometu T26: Platna bilanca: Zbirna tablica T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun T28: Platna bilanca: Roba i usluge 6. СПИСАК ТАБЕЛА Т01: Квартални економски индикатори Т02: Бруто домаћи производ БиХ Т03: Индекс индустријске производње Т04: Структура индекса индустријске производње Т04а: Структура индекса индустријске производње БиХ Т05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI) Т06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI) Т07: Просјечне бруто и нето плате и пензије Т08: Монетарни агрегати Т09: Монетарни преглед Т10: Биланс стања ЦББиХ Т11: Консолидовани биланс комерцијалних банака у БиХ Т12: Консолидовани биланс комерцијалних банака у ФБиХ Т13: Консолидовани биланс комерцијалних банака у РС Т14а: Каматне стопе на кредите становништву Т14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима Т14ц: Каматне стопе на депозите становништва Т14д: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа Т15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака Т16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака Т17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака Т18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака Т19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака Т20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака Т21: Куповина и продаја КМ Т22: Просјечне обавезне резерве Т23: Обавезне резерве по обрачунским периодима Т24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ Т25: Трансакције у платном промету Т26: Платни биланс: Збирна табела Т27: Платни биланс: Текући и капитални рачун Т28: Платни биланс: Роба и услуге 121

122 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T29: Platni bilans: Finansijski račun T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva T31: Servisiranje vanjskog duga T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima T33: Devizne rezerve CBBiH T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH T35: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije T36: BiH - Uvoz robe prema zemlji porijekla T37: Struktura izvoza robe T38: Struktura uvoza robe T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani prema zemlji stranog ulagača T47a: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti T47b: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po komponentama T49: Međunarodna investicijska pozicija T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne marke Napomena: Kratka metodološka objašnjenja nalaze se ispod svake tabele, dok su opširnija dostupna na Konvencija korištena u tabelama je sljedeća: Ø Prosjek * Oznaka za napomenu - Nema pojave... Ne raspolaže se podacima T29: Balance of Payments: Financial Account T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets T31: Foreign Debt Servicing T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors T33: Foreign Reserves of the CBBH T34: Foreign Trade Balance of BH T35: BH - Exports by Country of Destination T36: BH - Imports by Country of Origin T37: Structure of Exported Goods T38: Structure of Imported Goods T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark T40: Government Finance of BH - Government Sector Units T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expenses T44: Government Finance of RS - Government Sector Units T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of Foreign Investor T47a: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 1.1 Classification of Activities T47b: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2 Classification of Activities T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components T49: International Investment Position T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark Note: Brief notes on methodology can be found below each table, while more detailed ones are available at Convention used in the tables is as follows: Ø Average * Indicates a note bellow - No entry... Data not available 122

123 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T29: Platna bilanca: Financijski račun T30: Platna bilanca: Ostale investicije i rezervna aktiva T31: Servisiranje vanjskog duga T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima T33: Devizne rezerve CBBiH T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH T35: BiH - Izvoz robe prema zemlji destinacije T36: BiH - Uvoz robe prema zemlji podrijetla T37: Struktura izvoza robe T38: Struktura uvoza robe T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prema zemlji stranog ulagača T47a: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti T47b: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama T49: Međunarodna investicijska pozicija T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke Napomena: Kratka metodološka objašnjenja se nalaze ispod svake tablice, dok su opširnija dostupna na Konvencija korištena u tablicama je sljedeća: Ø prosjek * oznaka za napomenu - nema pojave... ne raspolaže se podacima Т29: Платни биланс: Финансијски рачун Т30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива Т31: Сервисирање спољног дуга Т32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима Т33: Девизне резерве ЦББиХ Т34: Спољнотрговинска размјена БиХ Т35: БиХ - Извоз робе према земљи дестинације Т36: БиХ - Увоз робе према земљи поријекла Т37: Структура извоза робе Т38: Структура увоза робе Т39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке Т40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе Т41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода Т42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе Т43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расхода Т44: Владине финансије РС - јединице сектора владе Т45: Владине финансије РС - структура консолидованих прихода и расхода Т46: Токови директних страних инвестиција у БиХ класификовани према земљи страног улагача Т47a: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 1.1 класификацији дјелатности Т47б: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 2 класификацији дјелатности Т48: Стање директних страних инвестиција у БиХ по компонентама Т49: Међународна инвестициона позиција Т50: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке Напомена: Кратка методолошка објашњења се налазе испод сваке табеле, док су опширнија доступна на Конвенција коришћена у табелама је сљедећа: Ø просјек * ознака за напомену - нема појаве... не располаже се подацима 123

124 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T01: Kvartalni ekonomski indikatori T01: Quartely Economic Indicators Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Kvartalne stope rasta / Quarterly Growth Rates Rast industrijske proizvodnje: FBiH 1) Industrial Production Growth: FBiH 1) -3,6 7,8-2,4 6,7-6,4-1,4 3,3 2,7 Rast industrijske proizvodnje: RS 1) Industrial Production Growth: RS 1) -14,6 14,1 3,2 2,7-14,8 8,7 4,1 6,0-13,2 Rast potrošačkih cijena (CPI) Consumer Prices Growth (CPI) 0,4-0,6-1,1 0,0-0,1-0,2-0,3 0,4-0,5 Rast ukupnih kredita 2) Total Credit Growth 2) 0,5 0,8 0,4 1,2 1,3 1,4 0,0 0,2 0,0 Rast ukupnih depozita Total Deposits Growth 1,1 0,0 3,4 2,3 1,2 0,7 5,2 0,7-1,0 Rast novca u užem smislu (M1) 5) Narrow Money Growth (M1) 5) 1,6 0,3 6,0 1,0-0,5 1,2 7,9 0,4-0,8 Rast novca u širem smislu (M2) Broad Money Growth (M2) 1,5 0,7 3,3 2,3 0,4 0,9 4,1 1,7 0,3 Kamatne stope na dugoročne kredite 3) Long-term Lending Rate 3) 7,64 7,46 7,31 7,38 7,31 7,20 7,11 7,01 6,85 Kamatne stope na dugoročne depozite 3) Long-term Deposit Rate 3) 3,09 3,00 3,05 2,99 2,91 2,70 2,58 2,48 2,50 u milionima KM / KM million Saldo robne razmjene 4) Trade Balance 4) Izvoz Exports Uvoz Imports Bilans tekućeg računa Current Account Balance Devizne rezerve Foreign reserves -177,9 131,9 436,3 169,6-114,6 190,1 592,9 88,9-28,8 Servisiranje vanjskog duga Foreign Debt Servicing 101,3 213,3 140,0 230,2 155,0 240,3 161,9 203,7 Kurs BAM/USD Exchange Rate BAM/USD 1,4819 1,4982 1,4775 1,4372 1,4277 1,4261 1,4750 1,5658 1,7343 Izvor: 1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovu mjesečnih stopa rasta u datom kvartalu. 2) Podaci za Q1 su korigovani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d. Sarajevo. 3) Kvartalne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderisanih kamatnih stopa iz izvještajnog kvartala na kredite privatnim preduzećima i udruženjima i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjem nivou. 4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilansnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). 5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Source: 1) Industrial production is calculated on the basis of monthly growth rates in the respective quarter. 2) Data for Q1 have been modified for the data on Postbank BH. 3) Quarterly interest rates are the arithmetic mean of the weighted monthly interest rates from the reporting quarter on loans to private companies and associations and term and savings deposits of households presented at the annual level. 4) Balance of exports and imports of goods on balance of payments basis includes adjustments of coverage and value done for the purpose of balance of payments reporting, in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, sixth edition). 5) Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January

125 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T01: Tromjesečni ekonomski pokazatelji T01: Квартални економски индикатори Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Q2 Q3 Q4 Q1 Tromjesečne stope rasta / Кварталне стопе раста Rast industrijske proizvodnje: FBiH 1) Раст индустријске производње: ФБиХ 1) -3,6 7,8-2,4 6,7-6,4-1,4 3,3 2,7 Rast industrijske proizvodnje: RS 1) Раст индустријске производње: РС 1) -14,6 14,1 3,2 2,7-14,8 8,7 4,1 6,0-13,2 Rast potrošačkih cijena (CPI) Раст потрошачких цијена (CPI) 0,4-0,6-1,1 0,0-0,1-0,2-0,3 0,4-0,5 Rast ukupnih kredita 2) Раст укупних кредита 2) 0,5 0,8 0,4 1,2 1,3 1,4 0,0 0,2 0,0 Rast ukupnih depozita Раст укупних депозита 1,1 0,0 3,4 2,3 1,2 0,7 5,2 0,7-1,0 Rast novca u užem smislu (M1) 5) Раст новца у ужем смислу (M1) 5) 1,6 0,3 6,0 1,0-0,5 1,2 7,9 0,4-0,8 Rast novca u širem smislu (M2) Раст новца у ширем смислу (M2) 1,5 0,7 3,3 2,3 0,4 0,9 4,1 1,7 0,3 Kamatne stope na dugoročne kredite 3) Каматне стопе на дугорочне кредите 3) 7,64 7,46 7,31 7,38 7,31 7,20 7,11 7,01 6,85 Kamatne stope na dugoročne depozite 3) Каматне стопе на дугорочне депозите 3) 3,09 3,00 3,05 2,99 2,91 2,70 2,58 2,48 2,50 u milijunima KM / у милионима КМ Saldo robne razmjene 4) Салдо робне размјене 4) Izvoz Извоз Uvoz Увоз Bilans tekućeg računa Биланс текућег рачуна Devizne rezerve Девизне резерве -177,9 131,9 436,3 169,6-114,6 190,1 592,9 88,9-28,8 Servisiranje vanjskog duga Сервисирање спољног дуга 101,3 213,3 140,0 230,2 155,0 240,3 161,9 203,7 Tečaj BAM/USD Курс BAM/USD 1,4819 1,4982 1,4775 1,4372 1,4277 1,4261 1,4750 1,5658 1,7343 Izvor: 1) Industrijske proizvodnje izračunate su na osnovi mjesečnih stopa rasta u danom tromjesečju. 2) Podaci za Q1 su korigirani za podatke Poštanske banke Bosne i Hercegovine d.d Sarajevo. 3) Tromjesečne kamatne stope predstavljaju aritmetičku sredinu mjesečnih ponderiranih kamatnih stopa iz izvještajnog tromjesečja na kredite privatnim poduzećima i udrugama i oročene i štedne depozite stanovništva iskazane na godišnjoj razini. 4) Saldo izvoza i uvoza robe na platnobilančnoj osnovi uključuje prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci, u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). 5) Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Напомена: 1) Индустријске производње израчунате су на основу мјесечних стопа раста у датом кварталу. 2) Подаци за Q1 су кориговани за податке Поштанске банке Босне и Херцеговине д.д. Сарајево 3) Кварталне каматне стопе представљају аритметичку средину мјесечних пондерисаних каматних стопа из извјештајног квартала на кредите приватним предузећима и удружењима и орочене и штедне депозите становништва исказане на годишњем нивоу. 4) Салдо извоза и увоза робе на платнобилансној основи укључује прилагођења обухвата и вриједности која се раде у сврху извјештавања о платном билансу, у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 5) Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. 125

126 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene) T02: Gross Domestic Product of Bosnia and Herzegovina (Current Prices) * Nominalni BDP (u milionima KM) Nominal GDP (KM Million) Nominalni BDP (u milionima USD) Nominal GDP (Million USD) BDP po stanovniku BiH (u KM) GDP per Capita (in KM) BDP po stanovniku BiH (u USD) GDP per Capita (in USD) Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u %) Real GDP Annual Growth (Growth Rate in %) ,6-2,7 0,8 1,0-1,2 2,5 0,7 Broj stanovnika (u hiljadama) 1) Population (in Thousands) 1) Prosječni godišnji kurs BAM/USD Annual Average Exchange Rate BAM/USD 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736 1,4740 Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje Bruto domaći proizvod - kvartalni podaci, januar Podatak o prosječnom godišnjem tečaju BAM/USD izvor je CBBiH. 1) Broj stanovnika za godinu je procijenjen na način da je broj za godinu korigovan za prirodni priraštaj za prvih deset mjeseci godine. Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopštenje Demografija, decembar * Procjena CBBiH Source: Agency for Statistics of BH, Press Release Gross Domestic Product - quarterly data, January Data on average annual BAM/USD exchange rate the source is CBBH. 1) Population number for 2014 is estimated with the 2013 population number corrected by the natural population growth for the first ten months of Source: Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, Press release Demography, December *The CBBH estimates 126

127 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T02: Bruto domaći proizvod Bosne i Hercegovine (tekuće cijene) T02: Бруто домаћи производ Босне и Херцеговине (текуће цијене) * Nominalni BDP (u milionima KM) Номинални БДП (у милионима KМ) Nominalni BDP (u milionima USD) Номинални БДП (у милионима USD) BDP po stanovniku BiH (u KM) БДП по становнику БиХ (у KМ) BDP po stanovniku BiH (u USD) БДП по становнику БиХ (у USD) Godišnji rast realnog BDP-a (stopa rasta u % ) Годишњи раст реалног БДП-а (стопа раста у %) ,6-2,7 0,8 1,0-1,2 2,5 0,7 Broj stanovnika (u hiljadama) 1) Број становника (у хиљадама) 1) Prosječni godišnji kurs BAM/USD Просјечни годишњи курс BAM/USD 1,3366 1,4068 1,4769 1,4061 1,5227 1,4736 1,4740 Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje Bruto domaći proizvod - tromjesečni podaci, siječanj Podatak o prosječnom godišnjem kursu BAM/USD izvor je CBBiH. 1) Broj stanovnika za godinu je procijenjen na način da je broj za godinu korigovan za prirodni priraštaj za prvih deset mjeseci godine. Izvor: Agencija za statistiku BiH, Saopćenje Demografija, decembar * Procjena CBBiH Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење Бруто домаћи производ - квартални подаци, јануар Податак о просјечном годишњем курсу БАМ/УСД извор је ЦББиХ. 1) Број становника за годину је процијењен на начин да је број за годину коригован за природни прираштај за првих десет мјесеци године. Извор: Агенција за статистику БиХ, Саопштење Демографија, децембар * Процјена ЦББиХ 127

128 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Index of Industrial Production Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine Mjesec / isti mjesec prethodne godine Period / isti period prethodne godine Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS Month / Previous Month of Current Year Month / the Same Month of Previous Year Period / the Same Period of Previous Year Year Month FBiH RS FBiH RS FBiH RS ,4 115,5 123,8 123, ,1 92,7 110,6 101, ,7 103,5 108,8 105, ,4 74,6 112,2 87, ,9 119,4 109,2 97, ,8 100,9 104,8 105, ,0 113,9 113,2 109, ,1 112,9 106,1 119, ,7 128,5 110,4 119, ,4 102,0 108,6 101, ,4 199,6 107,9 116, ,1 121,0 88,4 119, ,8 114,1 103,8 105, ,8 93,9 100,9 104, ,6 98,5 96,3 95, ,8 104,7 105,3 104, ,9 99,8 100,1 100, ,5 82,1 106,5 102,5 106,5 102, ,5 100,5 107,2 105,4 106,8 104, ,4 106,7 102,0 101,4 105,1 103, ,9 102,5 97,1 95,0 103,0 100, ,8 97,8 90,6 97,5 100,4 100, ,2 108,8 100,8 102,2 100,4 100, ,0 103,8 108,5 96,1 101,6 99, ,1 84,9 97,5 91,2 101,1 98, ,2 120,3 99,6 110,6 100,9 100, ,8 101,8 98,2 106,5 100,6 100, ,8 96,5 97,7 100,7 100,3 100, ,3 99,7 97,9 99,7 100,1 100, ,9 81,5 99,3 99,0 99,3 99, ,0 110,2 95,8 108,6 97,5 103, ,4-105,1-104,3 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics Bureau. Note: Industrial production index for a period / the same period of the previous year for December represents annual index in comparison to the previous year. 128

129 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T03: Indeks industrijske proizvodnje T03: Индекс индустријске производње Mjesec / prethodni mjesec tekuće godine Mjesec / isti mjesec prethodne godine Period / isti period prethodne godine Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS Мјесец / претходни мјесец текуће године Мјесец / исти мјесец претходне године Период / исти период претходне године Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ,4 115,5 123,8 123, ,1 92,7 110,6 101, ,7 103,5 108,8 105, ,4 74,6 112,2 87, ,9 119,4 109,2 97, ,8 100,9 104,8 105, ,0 113,9 113,2 109, ,1 112,9 106,1 119, ,7 128,5 110,4 119, ,4 102,0 108,6 101, ,4 199,6 107,9 116, ,1 121,0 88,4 119, ,8 114,1 103,8 105, ,8 93,9 100,9 104, ,6 98,5 96,3 95, ,8 104,7 105,3 104, ,9 99,8 100,1 100, ,5 82,1 106,5 102,5 106,5 102, ,5 100,5 107,2 105,4 106,8 104, ,4 106,7 102,0 101,4 105,1 103, ,9 102,5 97,1 95,0 103,0 100, ,8 97,8 90,6 97,5 100,4 100, ,2 108,8 100,8 102,2 100,4 100, ,0 103,8 108,5 96,1 101,6 99, ,1 84,9 97,5 91,2 101,1 98, ,2 120,3 99,6 110,6 100,9 100, ,8 101,8 98,2 106,5 100,6 100, ,8 96,5 97,7 100,7 100,3 100, ,3 99,7 97,9 99,7 100,1 100, ,9 81,5 99,3 99,0 99,3 99, ,0 110,2 95,8 108,6 97,5 103, ,4-105,1-104,3 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Indeks industrijske proizvodnje za period / isti period prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод за статистику РС. Напомена: Индекс индустријске производње за период / исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину. 129

130 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Structure of the Industrial Production Index Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Snabdijevanje el. energijom, plinom i vodom Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS Total Mining Manufacturing Electricity, Gas and Water Supply Year Month FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS ,8 123,0 122,8 129,7 113, ,6 101,6 99,4 117,9 101, ,8 105,6 110,4 107,9 110, ,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105, ,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87, ,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116, ,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105, ,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106, ,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109, ,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94, ,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110, ,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107, ,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103, ,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100, ,3 95,8 95,9 96,1 97,7 95,2 92,5 96, ,3 104,1 90,9 104,1 105,9 104,2 114,9 101, ,1 100,6 98,7 96,6 103,7 104,9 89,9 91, ,4 103,8 99,0 105,1 111,9 107,4 92,9 91, ,7 106,7 107,5 112,1 112,5 111,9 91,0 87, ,0 101,4 101,2 112,3 111,1 108,7 77,9 79, ,2 93,9 95,8 111,2 104,6 94,5 75,6 82, ,6 99,7 87,2 74,1 92,2 106,4 90,4 86, ,8 99,8 121,3 88,1 101,0 110,4 94,4 86, ,5 96,1 131,6 88,9 110,2 103,6 96,1 77, ,5 91,2 93,8 93,3 100,5 94,2 91,7 84, ,6 110,6 92,4 100,9 104,4 107,6 90,3 131, ,2 106,6 90,2 98,3 101,0 111,3 96,0 103, ,6 100,7 95,1 116,9 103,1 98,7 82,7 96, ,9 99,8 87,0 76,5 97,6 108,3 105,8 99, ,3 99,0 84,4 93,7 101,1 90,3 98,5 111, ,8 108,6 85,8 104,0 98,4 107,0 91,3 110, ,1-111,4-107,1-95,7 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigovani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Source: Federal Statistics Bureau of FBH (Adjusted data of 2010) and RS Republic Statistics Bureau. 130

131 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T04: Struktura indeksa industrijske proizvodnje T04: Структура индекса индустријске производње Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Opskrba el. energijom, plinom i vodom Godina Mjesec FBiH RS FBiH RS FBiH RS FBiH RS Укупно Рударство Прерађивачка индустрија Снабдијевање ел. енергијом, гасом и водом Година Мјесец ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ФБиХ РС ,8 123,0 122,8 129,7 113, ,6 101,6 99,4 117,9 101, ,8 105,6 110,4 107,9 110, ,2 87,1 102,7 96,5 114,3 79,1 111,4 105, ,2 97,5 114,9 86,8 113,3 104,1 99,3 87, ,8 105,7 104,6 122,4 105,2 99,5 99,1 116, ,2 109,7 105,8 136,7 114,5 107,2 116,1 105, ,1 119,8 104,2 118,0 111,4 123,2 96,3 106, ,4 119,1 108,8 120,6 110,4 121,3 111,6 109, ,6 101,4 105,6 102,7 111,7 104,1 101,7 94, ,9 116,8 105,1 114,1 108,2 119,4 109,1 110, ,4 119,0 96,4 92,5 83,9 135,1 95,7 107, ,8 105,0 95,7 109,1 106,2 105,1 102,4 103, ,9 104,7 112,3 118,2 100,0 103,9 95,1 100, ,3 95,8 95,9 96,1 97,7 95,2 92,5 96, ,3 104,1 90,9 104,1 105,9 104,2 114,9 101, ,1 100,6 98,7 96,6 103,7 104,9 89,9 91, ,4 103,8 99,0 105,1 111,9 107,4 92,9 91, ,7 106,7 107,5 112,1 112,5 111,9 91,0 87, ,0 101,4 101,2 112,3 111,1 108,7 77,9 79, ,2 93,9 95,8 111,2 104,6 94,5 75,6 82, ,6 99,7 87,2 74,1 92,2 106,4 90,4 86, ,8 99,8 121,3 88,1 101,0 110,4 94,4 86, ,5 96,1 131,6 88,9 110,2 103,6 96,1 77, ,5 91,2 93,8 93,3 100,5 94,2 91,7 84, ,6 110,6 92,4 100,9 104,4 107,6 90,3 131, ,2 106,6 90,2 98,3 101,0 111,3 96,0 103, ,6 100,7 95,1 116,9 103,1 98,7 82,7 96, ,9 99,8 87,0 76,5 97,6 108,3 105,8 99, ,3 99,0 84,4 93,7 101,1 90,3 98,5 111, ,8 108,6 85,8 104,0 98,4 107,0 91,3 110, ,1-111,4-107,1-95,7 Izvor: Federalni zavod za statistiku FBiH (korigirani podaci od 2010.) i Republički zavod za statistiku RS. Извор: Федерални завод за статистику ФБиХ (кориговани подаци од 2010.) и Републички завод за статистику РС. 131

132 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Structure of Industrial Production Index of BH Ø2010 =100 Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Year Month Total Mining Manufacturing Industry Snabdjevanje el. energijom i plinom Electricity and Gas Supply ,7 98,6 94,6 105, ,5 96,1 95,8 102, ,3 102,2 105,6 96, ,7 98,8 112,1 81, ,9 82,0 105,3 80, ,2 98,5 111,6 81, ,5 106,4 118,5 80, ,6 105,5 103,2 81, ,6 110,3 115,8 82, ,2 117,7 115,5 91, ,2 118,9 111,4 89, ,0 101,9 110,4 108, ,7 86,4 91,9 108, ,2 88,0 96,7 99, ,9 96,8 108,6 97,1 Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigovani podaci) Source: BH Agency for Statistics (Adjusted data ) 132

133 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T04 a: Struktura indeksa industrijske proizvodnje BiH T04 a: Структура индекса индустријске производње БиХ Ø2010 =100 Godina Mjesec Ukupno Rudarstvo Prerađivačka industrija Година Мјесец Укупно Рударство Прерађивачка индустрија Opskrba el. energijom, i plinom Снабдијевање ел.енергијом и гасом ,7 98,6 94,6 105, ,5 96,1 95,8 102, ,3 102,2 105,6 96, ,7 98,8 112,1 81, ,9 82,0 105,3 80, ,2 98,5 111,6 81, ,5 106,4 118,5 80, ,6 105,5 103,2 81, ,6 110,3 115,8 82, ,2 117,7 115,5 91, ,2 118,9 111,4 89, ,0 101,9 110,4 108, ,7 86,4 91,9 108, ,2 88,0 96,7 99, ,9 96,8 108,6 97,1 Izvor: Agencija za statistiku BiH (korigirani podaci) Source: Агенција за статистику БиХ (кориговани подаци) 133

134 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Consumer Price Index for BH (CPI) Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine Mjesec/isti mjesec prethodne godine Period/isti period prethodne godine Year Month Month/Previous Month of Current Year Month/the Same Month of Previous Year Period/the Same Period of Previous Year ,2 113, ,3 103, ,5 104, ,9 103, ,2 100, ,6 100, ,5 100, ,3 103, ,6 106, ,9 101, ,8 107, ,0 99, ,1 102, ,1 103, ,8 102, ,8 99, ,6 99, ,2 98,5 98, ,0 98,4 98, ,0 98,4 98, ,7 98,6 98, ,0 98,7 98, ,8 98,6 98, ,7 99,1 98, ,0 99,4 98, ,5 99,9 98, ,4 100,1 99, , , ,3 99,6 99, ,7 99,1 99, ,2 99,3 99, ,5 99,8 99,4 Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Do prikazan je indeks cijena na malo na nivou BiH i izračunat je kao ponderisani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja učešće entiteta u BDP-u. Za i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. Indeks cijena za period/isti period prethodne godine u decembru predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Source: BH Agency for Statistics since 2006, but until 2006 Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics Bureau Note: Retail price index is presented until 2006 at BH level, which is calculated as a weighted average of Entities monthly prices indices where the weights are the shares of the Entities in the GDP. For 2006 and following periods consumer price index is presented. Price index for a period/the same period of previous year for December represents annual index in comparison to the previous year. 134

135 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T05: Indeks potrošačkih cijena za BiH (CPI) T05: Индекс потрошачких цијена за БиХ (CPI) Godina Mjesec Mjesec/prethodni mjesec tekuće godine Mjesec/isti mjesec prethodne godine Razdoblje/isto razdoblje prethodne godine Година Мјесец Мјесец/претходни мјесец текуће године Мјесец/исти мјесец претходне године Период/исти период претходне године ,2 113, ,3 103, ,5 104, ,9 103, ,2 100, ,6 100, ,5 100, ,3 103, ,6 106, ,9 101, ,8 107, ,0 99, ,1 102, ,1 103, ,8 102, ,8 99, ,6 99, ,2 98,5 98, ,0 98,4 98, ,0 98,4 98, ,7 98,6 98, ,0 98,7 98, ,8 98,6 98, ,7 99,1 98, ,0 99,4 98, ,5 99,9 98, ,4 100,1 99, , , ,3 99,6 99, ,7 99,1 99, ,2 99,3 99, ,5 99,8 99,4 Izvor: Agencija za statistiku BiH od 2006, a do Federalni zavod za statistiku FBiH i Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Do prikazan je indeks cijena na malo na razini BiH i izračunat je kao ponderirani prosjek mjesečnih indeksa cijena entiteta, gdje ponder predstavlja udio entiteta u BDP-u. Za i dalje prikazan je indeks potrošačkih cijena. Indeks cijena za razdoblje/isto razdoblje prethodne godine u prosincu predstavlja godišnji indeks u odnosu na prethodnu godinu. Извор: Агенција за статистику БиХ од 2006, а до Федерални завод за статистику ФБиХ и Републички завод за статистику РС. Напомена: До приказан је индекс цијена на мало на нивоу БиХ и израчунат је као пондерисани просјек мјесечних индекса цијена ентитета, гдје пондер представља учешће ентитета у БДП-у. За и даље приказан је индекс потрошачких цијена. Индекс цијена за период/исти период претходне године у децембру представља годишњи индекс у односу на претходну годину. 135

136 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Structure of the Consumer Price Index for BH (CPI) Godina Year Mjesec Month Ukupno Total Hrana i bezalkoholna pića Food and Non-alcoholic Beverages Alkoholna pića i duhan Alcoholic Beverages, Tabacco Odjeća i obuća Clothing and Footwear Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi energenti Dwelling, Water, Electricity, Gas and other Sources of Energy Namještaj, kućanski uređaji i redovno održavanje kuće Furniture, Household Appliances and Regular House Maintenance Zdravstvo Health Care Prevoz Transpot Komunikacije Communication Rekreacija i kultura Recreation and Culture Obrazovanje Education Restorani i hoteli Restaurants and Hotels Ostala dobra i usluge Miscellaneous goods and services ,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101, ,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100, ,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102, ,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102, ,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100, ,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100, ,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101, ,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100, ,1 97,3 106,9 94,9 99,7 99,5 100,4 99,0 102,8 100,4 100,8 100,2 100, ,5 96,0 105,8 94,8 99,9 99,5 99,4 99,4 99,7 100,5 100,7 100,3 99, ,4 95,8 105,9 95,0 99,9 99,5 99,4 98,5 102,9 100,4 100,4 100,3 100, ,4 95,8 105,6 94,7 99,9 99,5 99,7 98,4 102,9 100,2 100,4 100,3 100, ,6 96,3 105,6 95,2 99,6 99,0 100,0 99,1 102,9 100,1 100,4 100,1 100, ,7 96,0 105,4 95,4 99,8 98,9 100,4 100,1 102,9 100,2 100,4 100,2 100, ,6 95,8 105,4 95,1 99,6 98,8 100,3 99,9 102,9 100,1 100,4 100,2 100, ,1 97,5 106,0 93,3 99,6 99,4 100,4 100,0 102,9 100,2 100,4 100,2 100, ,4 98,2 106,7 94,8 98,9 99,4 100,8 99,9 102,8 100,2 101,1 100,4 99, ,9 99,3 109,1 96,4 99,1 99,6 101,0 99,0 103,0 100,8 101,1 100,4 99, ,1 99,1 109,1 95,9 99,9 100,1 101,0 99,3 103,7 100,4 101,3 100,4 100, ,0 99,3 109,0 94,0 100,1 100,1 101,4 98,8 103,7 100,6 101,3 100,2 99, ,6 99,3 109,2 94,6 100,2 100,6 101,4 95,4 103,7 100,7 101,4 100,2 99, ,1 100,1 112,2 89,6 101,2 100,7 101,8 91,4 103,0 100,8 101,5 100,4 99, ,3 100,4 106,6 94,2 101,2 101,0 101,8 91,6 100,2 100,7 102,1 100,3 99, ,8 100,7 106,6 95,3 101,6 101,0 101,6 93,6 100,2 108,1 102,1 100,3 99,4 Izvor: Agencija za statistiku BiH Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine Source: BH Agency for Statistics Note: Consumer price indices are stated for a year in comparison to previous year and for a month in comparison to the same month of previous year. 136

137 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T06: Struktura indeksa potrošačkih cijena za BiH (CPI) T06: Структура индекса потрошачких цијена за БиХ (CPI) Godina Година Mjesec Мјесец Ukupno Укупно Hrana i bezalkoholna pića Храна и безалкохолна пића Alkoholna pića i duhan Алкохолна пића и дуван Odjeća i obuća Одјећа и обућа Stanovanje, voda, el. energija, plin i drugi energenti Становање, вода, ел. енергија, гас и други енергенти Namještaj, kućanski uređaji i redovno održavanje kuće Намјештај, кућански уређаји и редовно одржавање куће Zdravstvo Здравство Prijevoz Превоз Komunikacije Комуникације Rekreacija i kultura Рекреација и култура Obrazovanje Образовање Restorani i hoteli Ресторани и хотели Ostala dobra i usluge Остала добра и услуге ,1 108,3 100,0 99,2 113,0 101,2 109,0 105,2 113,7 104,8 101,9 103,9 101, ,5 102,9 100,4 96,9 102,4 100,4 101,0 100,2 102,2 101,4 104,4 102,8 100, ,4 112,1 101,1 97,9 108,5 102,2 100,4 111,2 104,4 104,0 102,5 107,1 102, ,6 99,1 109,8 96,1 103,9 100,8 100,8 90,1 101,5 103,2 99,8 104,9 102, ,1 99,3 120,2 95,4 103,1 100,1 101,8 107,1 106,9 100,7 102,6 101,1 100, ,7 106,0 108,2 92,7 103,1 101,1 98,1 107,5 105,4 100,6 100,0 101,8 100, ,1 101,8 109,9 93,9 102,9 101,2 99,7 104,8 101,5 100,5 100,0 101,7 101, ,9 100,0 106,4 91,0 100,8 100,1 98,3 98,9 100,2 101,0 101,4 100,4 100, ,1 97,3 106,9 94,9 99,7 99,5 100,4 99,0 102,8 100,4 100,8 100,2 100, ,5 96,0 105,8 94,8 99,9 99,5 99,4 99,4 99,7 100,5 100,7 100,3 99, ,4 95,8 105,9 95,0 99,9 99,5 99,4 98,5 102,9 100,4 100,4 100,3 100, ,4 95,8 105,6 94,7 99,9 99,5 99,7 98,4 102,9 100,2 100,4 100,3 100, ,6 96,3 105,6 95,2 99,6 99,0 100,0 99,1 102,9 100,1 100,4 100,1 100, ,7 96,0 105,4 95,4 99,8 98,9 100,4 100,1 102,9 100,2 100,4 100,2 100, ,6 95,8 105,4 95,1 99,6 98,8 100,3 99,9 102,9 100,1 100,4 100,2 100, ,1 97,5 106,0 93,3 99,6 99,4 100,4 100,0 102,9 100,2 100,4 100,2 100, ,4 98,2 106,7 94,8 98,9 99,4 100,8 99,9 102,8 100,2 101,1 100,4 99, ,9 99,3 109,1 96,4 99,1 99,6 101,0 99,0 103,0 100,8 101,1 100,4 99, ,1 99,1 109,1 95,9 99,9 100,1 101,0 99,3 103,7 100,4 101,3 100,4 100, ,0 99,3 109,0 94,0 100,1 100,1 101,4 98,8 103,7 100,6 101,3 100,2 99, ,6 99,3 109,2 94,6 100,2 100,6 101,4 95,4 103,7 100,7 101,4 100,2 99, ,1 100,1 112,2 89,6 101,2 100,7 101,8 91,4 103,0 100,8 101,5 100,4 99, ,3 100,4 106,6 94,2 101,2 101,0 101,8 91,6 100,2 100,7 102,1 100,3 99, ,8 100,7 106,6 95,3 101,6 101,0 101,6 93,6 100,2 108,1 102,1 100,3 99,4 Izvor: Agencija za statistiku BiH Napomena: Indeksi potrošačkih cijena iskazani su za godinu u odnosu na prethodnu godinu a za mjesec u odnosu na isti mjesec prethodne godine. Извор: Агенција за статистику БиХ Напомена: Индекси потрошачких цијена исказани су за годину у односу на претходну годину а за мјесец у односу на исти мјесец претходне године. 137

138 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T07: Prosječne bruto i neto plate i penzije - u KM - T07: Average Gross and Net Wages and Pensions - in KM - Bruto plate Neto plate Penzije Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko Gross wage Net wage Pensions Year Month FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko , Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Od bruto i neto plate za nivo BiH uključuju i Brčko distrikt. Source: BH Agency for Statistics, Federal Statistics Bureau of FBH and RS Republic Statistics Bureau. Note: Since 1 January 2006, gross and net wages for BH level include Brčko District. 138

139 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T07: Prosječne bruto i neto plaće i mirovine - u KM - T07: Просјечне бруто и нето плате и пензије - у KM - Bruto plaće Neto plaće Mirovine Godina Mjesec FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko BiH FBiH RS Brčko Бруто плате Нето плате Пензије Година Мјесец ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко БиХ ФБиХ РС Брчко , Izvor: Agencija za statistiku BiH, Federalni zavod za statistiku FBiH, Republički zavod za statistiku RS. Napomena: Od bruto i neto plaće za razinu BiH uključuju i Brčko distrikt. Извор: Агенција за статистику БиХ, Федерални завод за статистику ФБиХ, Републички завод за статистику РС Напомена: Од бруто и нето плате за ниво БиХ укључују и Брчко дистрикт. 139

140 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T08: Monetarni agregati - na kraju perioda, u milionima KM - T08: Monetary Aggregates - end of period, KM million - Godina Mjesec Gotovina izvan monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u stranoj valuti Year Month Cash outside Monetary Authorities Bank Deposits with Monetary Authorities Transf. Dep. other Resident Sectors with Monetary Authorities Cash outside Banks Transf. Deposits in Local Currency Other Deposits in Local Currency Transf. Deposits in Foreign Currency Ostali depoziti u stranoj valuti Rezervni novac M1 QM M = = = = ,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957, , , , ,0 734,7 2, , ,4 140,9 928,5 907, , , , , ,7 446,9 2, , ,3 272,2 817,1 974, , , , , ,9 885,4 1, , ,1 461,9 818, , , , , , , ,4 2, , ,9 703,4 988, , , , , , , ,1 3, , ,6 818, , , , , , , , ,9 10, , , ,4 692, , , , , , , ,1 12, , , ,5 834, , , , , , , ,2 7, , , , , , , , , , , ,1 6, , , , , , , , , , , ,5 8, , , , , , , , , , , ,8 11, , , , , , , , , , , ,6 13, , , , , , , , , , , ,3 15, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,0 18, , , , , , , , , , , ,9 14, , , , , , , , , , , ,6 12, , , , , , , , , , , ,7 11, , , , , , , , , , , ,2 9, , , , , , , , , , , ,6 8, , , , , , , , , , , ,8 9, , , , , , , , , , , ,2 5, , , , , , , , , , , ,3 7, , , , , , , , , , , ,5 6, , , , , , , , , , , ,9 4, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,5 10, , , , , , , , , , , ,7 19, , , , , , , , , , , ,6 7, , , , , , , , , ,2 Other Deposits in Foreign Currency Reserve Money M1 QM M2 Revidirani podaci za period januar - decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tabela 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tabela 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tabela 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tabela 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Revised data for period January - December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: The cash outside monetary authorities is taken from the CBBH Balance Sheet and it consists of cash outside the central bank (monetary authorities). Deposits of commercial banks are commercial banks funds in the accounts at the CBBH. Transferable deposits of other domestic sectors with monetary authorities are deposits of other domestic sectors (except for the central government deposits). The central government consists of BH institutions, Entity governments, Entities social security funds and those of Brčko District. Social security funds on Entity level (from Federation of BH: Pension Fund of FBH, Health Care Fund of FBH, Employment Fund of FBH, and from Republika Srpska: Pension and Disability Insurance Fund of RS, Health Care Fund of RS, Employment Fund of RS and Fund for Child Protection of RS) are classified at the central government level. The cash outside banks is taken from the CBBH Balance Sheet (Table 10) and consists of cash in circulation out of the central bank (monetary authorities) as well as cash outside the commercial banks. Transferable deposits in the domestic currency are taken from the Monetary Survey (table 09). They consist of deposits of non -central government (deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, of other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency are taken over from the Monetary survey (table 09). They consist of deposits of non central government (deposits of cantons and municipalities), deposits of public and private enterprises, other financial institutions and deposits of other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Reserve money (primary money or monetary base) is taken entirely from the CBBH Balance sheet (table 10). It consists of cash outside the monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for deposits of the central government) with the monetary authorities. According to the national definition, money supply comprises all transferable and other deposits of domestic nonbank and nongovernment sectors, as well sectors of local government in domestic and foreign currency. Deposits of Entities social security funds are included in those of the Central Government on Entity level and by that they are excluded from the Money Supply or Monetary Aggregates. Monetary aggregate M1 comprises cash outside banks and transferable deposits in domestic currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Monetary aggregate QM is defined in the same way as the corresponding item in the Monetary Survey (table 09). It consists of other deposits in domestic currency, transferable and other deposits in a foreign currency of all domestic sectors (except for deposits of the central government). Money supply M2 comprises monetary aggregates, M1 and QM. 140

141 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T08: Monetarni agregati - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T08: Монетарни агрегати - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Gotovina izvan monetarnih vlasti Depoziti banaka kod monetarnih vlasti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u inozemnoj valuti Year Month Готовина ван монетарних власти Депозити банака код монетарних власти Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти Готовина ван банака Преносиви депозити у домаћој валути Остали депозити у домаћој валути Преносиви депозити у страној валути Ostali depoziti u inozemnoj valuti Rezervni novac M1 QM M = = = = ,9 261,9 0,1 651,7 750,0 77,9 559,5 428,2 957, , , , ,0 734,7 2, , ,4 140,9 928,5 907, , , , , ,7 446,9 2, , ,3 272,2 817,1 974, , , , , ,9 885,4 1, , ,1 461,9 818, , , , , , , ,4 2, , ,9 703,4 988, , , , , , , ,1 3, , ,6 818, , , , , , , , ,9 10, , , ,4 692, , , , , , , ,1 12, , , ,5 834, , , , , , , ,2 7, , , , , , , , , , , ,1 6, , , , , , , , , , , ,5 8, , , , , , , , , , , ,8 11, , , , , , , , , , , ,6 13, , , , , , , , , , , ,3 15, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,0 18, , , , , , , , , , , ,9 14, , , , , , , , , , , ,6 12, , , , , , , , , , , ,7 11, , , , , , , , , , , ,2 9, , , , , , , , , , , ,6 8, , , , , , , , , , , ,8 9, , , , , , , , , , , ,2 5, , , , , , , , , , , ,3 7, , , , , , , , , , , ,5 6, , , , , , , , , , , ,9 4, , , , , , , , , , , ,1 38, , , , , , , , , , , ,5 10, , , , , , , , , , , ,7 19, , , , , , , , , , , ,6 7, , , , , , , , , ,2 Остали депозити у страној валути Резервни новац M1 QM M2 Revidirani podaci za razdoblje siječanj - prosinac godine. U studenome godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih poduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Gotovina izvan monetarnih vlasti je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH i predstavlja gotov novac izvan središnje banke (monetarnih vlasti). Depoziti komercijalnih banaka predstavljaju sredstva komercijalnih banaka na računima kod CBBiH. Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora kod monetarnih vlasti predstavljaju depozite drugih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske Fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Fondovi socijalne sigurnosti/zaštite na entitetskoj razini (iz Federacije BiH: Fond MIO, Fond zdravstva Federacije BiH, Fond za zapošljavanje Federacije BiH, a iz Republike Srpske: Fond penzijsko-invalidskog osiguranja RS, Fond zdravstva RS, Fond za zapošljavanje RS i Fond za dječiju zaštitu RS) klasificirani su na razini središnje vlade. Gotovina izvan banaka je preuzeta iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10) i predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan poslovnih banaka. Prenosivi ili transferabilni depoziti u domaćoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09) i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Ostali depoziti u domaćoj valuti, prenosivi i ostali depoziti u inozemnoj valuti su preuzeti iz Monetarnog pregleda (tablica 09), i predstavljaju depozite nesredišnje vlade (depozite kantona i općina), depozite javnih i privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i depozite ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) je u cijelosti preuzet iz Bilance stanja CBBiH (tablica 10), a čine ga gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Prema nacionalnoj definiciji, novčanu masu čine svi prenosivi i ostali depoziti domaćih nebankarskih i nevladinih sektora, kao i sektora lokalne vlade u domaćoj i inozemnoj valuti. Depoziti entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite priključeni su središnjoj vladi na entitetskoj razini i time isključeni iz Novčane mase ili Monetarnih agregata. Monetarni agregat M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Monetarni agregat QM je definiran kao istoimena pozicija u Monetarnom pregledu (tablica 09) i obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ревидирани подаци за период јануар - децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Готовина ван монетарних власти је преузета из Биланса стања ЦББиХ и представља готов новац ван централне банке (монетарних власти). Депозити комерцијалних банака представљају средства комерцијалних банака на рачунима код ЦББиХ. Преносиви депозити других домаћих сектора код монетарних власти представљају депозите других домаћих сектора (осим депозита централне владе). Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске Фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Фондови социјалне сигурности/заштите на ентитетском нивоу (из Федерације БиХ: Фонд ПИО, Фонд здравства Федерације БиХ, Фонд за запошљавање Федерације БиХ, а из Републике Српске: Фонд пензијско-инвалидског осигурања РС, Фонд здравства РС, Фонд за запошљавање РС и Фонд за дјечију заштиту РС) класификовани су на ниво централне владе. Готовина ван банака је преузета из Биланса стања ЦББиХ (табела 10) и представља готов новац у оптицају ван централне банке (монетарних власти) и готов новац ван комерцијалних банака. Преносиви или трансферабилни депозити у домаћој валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09) и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Остали депозити у домаћој валути, преносиви и остали депозити у страној валути су преузети из Монетарног прегледа (табела 09), и представљају депозите нецентралне владе (депозите кантона и општина), депозите јавних и приватних предузећа, осталих финансијских институција и депозите осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Резервни новац (примарни новац или монетарна база) је у цијелости преузет из Биланса стања ЦББиХ (табела 10), а чине га готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Према националној дефиницији, новчану масу чине сви преносиви и остали депозити домаћих небанкарских и невладиних сектора, као и сектора локалне владе у домаћој и страној валути. Депозити ентитетских фондова социјалне сигурности/заштите прикључени су централној влади на ентитетском нивоу и тиме искључени из Новчане масе или Монетарних агрегата. Монетарни агрегат М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Монетарни агрегат QМ је дефинисан као истоимена позиција у Монетарном прегледу (табела 09) и обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. 141

142 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T09: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM - Neto strana aktiva AKTIVA Domaći krediti T09: Monetary Survey - end of period, KM million - Godina Mjesec Strana aktiva Strana pasiva Potraživanja od centralne vlade (neto) Potraživanja od kantona i opština Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora UKUPNO Foreign Assets (Net) ASSETS Domestic Credit Year Month Foreign assets Foreign liabilities Claims on Central Government (net) Claims on Cantons and Municipalities Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Institutions Claims on other Domestic Sectors = = TOTAL 13 = , ,3 411,0-129,0 9, ,1 874,9 10,9 424, , , , , ,5-318,7 25, , ,8 20,0 712, , , , , ,7-385,1 28, , ,2 27, , , , , , ,6-467,5 21, , ,6 40, , , , , , ,8-443,0 24,7 691, ,2 60, , , , , , ,6-552,5 31,5 695, ,0 67, , , , , , ,8-971,4 62,3 634, ,1 89, , , , , , , ,8 96,1 626, ,7 159, , , , , , , ,2 148,3 629, ,6 169, , , , , , , ,1 195,6 636, ,5 103, , , , , , ,3-996,4 270,8 749, ,5 80, , , , , , ,9-439,7 323,1 768, ,9 94, , , , , , ,0-182,1 386,3 789, ,1 73, , , , , , ,6-18,5 422,5 829, ,4 67, , , , , , ,5 71,6 509,1 855, ,2 62, , , , , , ,3-121,4 418,7 819, ,3 70, , , , , , ,0 19,4 417,8 831, ,2 69, , , , , , ,1-40,0 430,5 822, ,1 70, , , , , , ,0-35,3 425,0 825, ,3 71, , , , , , ,0-38,7 441,4 827, ,3 65, , , , , , ,1-40,7 462,1 821, ,7 71, , , , , , ,7-273,1 481,3 822, ,8 67, , , , , , ,9-209,9 506,8 828, ,4 69, , , , , , ,9-18,0 507,5 843, ,0 68, , , , , , ,1-1,8 504,7 842, ,5 65, , , , , , ,5-19,3 512,2 844, ,6 59, , , , , , ,5 71,6 509,1 855, ,2 62, , , , , , ,8 199,9 521,8 869, ,1 72, , , , , , ,5 173,0 517,5 863, ,8 65, , , , , , ,8 219,8 534,7 870, ,4 65, , , ,0 Revidirani podaci za period januar - decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidovane podatke Bilansa stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tabela 10) i konsolidovanog bilansa komercijalnih banaka BiH (tabela 11). Neto strana aktiva predstavlja razliku između zbira stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbira stranih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od centralne vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite centralne vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Centralna vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasifikuju na nivo centralne vlade kao entitetski vanbudžetski fondovi, što se direktno odražava na podatke o neto potraživanjima od centralne vlade u Monetarnom pregledu. Revised data for period January - December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: The monetary survey presents the consolidated data from the Balance Sheet of the CBBH - monetary authorities (table 10) and the consolidated balance sheet of commercial banks of Bosnia and Herzegovina (table 11). Foreign assets (net) represent the difference between total CBBH foreign assets - the monetary authorities and commercial banks and CBBH total foreign liabilities - the monetary authorities and commercial banks of BH. Claims on domestic sectors represent commercial banks claims on all domestic sectors, but it should be noted that claims on central government are presented in net amounts, i.e. they are reduced by the deposits of central government with the CBBH and with BH commercial banks. The central government consists of BH institutions, Entities governements, Entities social security funds and those of Brčko District. According to new methodology, social security funds are classified on the central government level as the Entities off-budget funds, which has a direct impact on data about net claims on the central government in Monetary Survey. 142

143 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T09: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM - Neto strana aktiva Т09: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима KМ - AKTIVA Potraživanja od domaćih sektora Godina Mjesec Strana aktiva Strana pasiva Potraživanja od središnje vlade (neto) Potraživanja od kantona i općina Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora UKUPNO Нето страна актива АКТИВА Потраживања од домаћих сектора Year Мјесец Страна пасива Страна пасива Потраживања од централне владе (нето) Потрживања од кантона и општина Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора = = УКУПНО 13 = , ,3 411,0-129,0 9, ,1 874,9 10,9 424, , , , , ,5-318,7 25, , ,8 20,0 712, , , , , ,7-385,1 28, , ,2 27, , , , , , ,6-467,5 21, , ,6 40, , , , , , ,8-443,0 24,7 691, ,2 60, , , , , , ,6-552,5 31,5 695, ,0 67, , , , , , ,8-971,4 62,3 634, ,1 89, , , , , , , ,8 96,1 626, ,7 159, , , , , , , ,2 148,3 629, ,6 169, , , , , , , ,1 195,6 636, ,5 103, , , , , , ,3-996,4 270,8 749, ,5 80, , , , , , ,9-439,7 323,1 768, ,9 94, , , , , , ,0-182,1 386,3 789, ,1 73, , , , , , ,6-18,5 422,5 829, ,4 67, , , , , , ,5 71,6 509,1 855, ,2 62, , , , , , ,3-121,4 418,7 819, ,3 70, , , , , , ,0 19,4 417,8 831, ,2 69, , , , , , ,1-40,0 430,5 822, ,1 70, , , , , , ,0-35,3 425,0 825, ,3 71, , , , , , ,0-38,7 441,4 827, ,3 65, , , , , , ,1-40,7 462,1 821, ,7 71, , , , , , ,7-273,1 481,3 822, ,8 67, , , , , , ,9-209,9 506,8 828, ,4 69, , , , , , ,9-18,0 507,5 843, ,0 68, , , , , , ,1-1,8 504,7 842, ,5 65, , , , , , ,5-19,3 512,2 844, ,6 59, , , , , , ,5 71,6 509,1 855, ,2 62, , , , , , ,8 199,9 521,8 869, ,1 72, , , , , , ,5 173,0 517,5 863, ,8 65, , , , , , ,8 219,8 534,7 870, ,4 65, , , ,0 Revidirani podaci za period siječanj - prosinac godine. U studenome godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih poduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Monetarni pregled prikazuje konsolidirane podatke Bilance stanja CBBiH - monetarnih vlasti (tablica 10) i Konsolidirane bilance komercijalnih banaka BiH (tablica 11). Neto inozemna aktiva predstavlja razliku između zbroja stranih aktiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH i zbroja inozemnih pasiva CBBiH - monetarnih vlasti i komercijalnih banaka BiH. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih sektora, uz napomenu da su potraživanja od središnje vlade iskazana u neto iznosu, tj. umanjena za depozite središnje vlade kod CBBiH i kod komercijalnih banaka BiH. Središnja vlada predstavlja institucije BiH, vlade entiteta, entitetske fondove socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prema novoj metodologiji, fondovi socijalne sigurnosti/zaštite se klasificiraju na razinu središnje vlade kao entitetski izvanproračunski fondovi, što se izravno odražava na podatke o neto potraživanjima od središnje vlade u Monetarnom pregledu. Ревидирани подаци за период јануар - децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Монетарни преглед приказује консолидоване податке Биланса стања ЦББиХ - монетарних власти (табела 10) и Консолидованог биланса комерцијалних банака БиХ (табела 11). Нето страна актива представља разлику између збира страних актива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ и збира страних пасива ЦББиХ - монетарних власти и комерцијалних банака БиХ. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих сектора, уз напомену да су потраживања од централне владе исказана у нето износу, тј. умањена за депозите централне владе код ЦББиХ и код комерцијалних банака БиХ. Централна влада представља институције БиХ, владе ентитета, ентитетске фондове социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Према новој методологији, Фондови социјалне сигурности/заштите се класификују на ниво централне владе као ентитетски ванбуџетски фондови, што се директно одражава на податке о нето потраживањима од централне владе у Монетарном прегледу. 143

144 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T09: Monetarni pregled - na kraju perioda, u milionima KM - Novac (M1) Money (M1) PASIVA LIABILITIES Novčana masa (M2) Broad Money (M2) Kvazi novac (QM) Quasi Money (QM) T09: Monetary Survey - end of period, KM million - Year Month Cash outside Banks Transferable Deposits in Dom. Currency Transfer Deposits in Foreign Currency Other Deposits in Dom. Currency Other Deposits in Foreign Currency Securities Loans Shares and other Equity Other Items (net) TOTAL Godina Mjesec Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u stranoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) KUPUPNO = = = = ,7 750, ,7 559,5 77,9 428, , ,3 4,4 0,0 0,0 802, , , , ,3 928,5 140,9 907, , ,3 0,1 0,0 0,0 885, , , , ,6 817,1 272,2 974, , ,3 0,1 0,0 0,0 978, , , , ,4 818,3 461, , , ,1 0,0 0,0 0, , , , , ,4 988,1 703, , , ,6 0,0 0,0 0, , , , , , ,8 818, , , ,1 0,0 0,0 0, , , , , ,8 692, , , , ,6 0,0 114, ,9 187, , , , ,9 834, , , , ,9 5,2 106, ,0 300, , , , , , , , , ,0 17,9 264, ,2 407, , , , , , , , , ,8 13,6 446, ,6 414, , , , , , , , , ,9 9,1 595, ,8 721, , , , , , , , , ,1 0,0 675, ,4 981, , , , , , , , , ,5 0,0 712, , , , , , , , , , , ,3 0,0 707, , , , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , , , ,5 0,0 702, , , , , , , , , , , ,9 0,0 702, , , , , , , , , , , ,7 0,0 704, , , , , , , , , , , ,0 0,0 702, , , , , , , , , , , ,4 0,0 703, , , , , , , , , , , ,9 0,0 701, , , , , , , , , , , ,7 0,0 704, , , , , , , , , , , ,2 0,0 713, , , , , , , , , , , ,1 0,0 701, , , , , , , , , , , ,9 0,0 700, , , , , , , , , , , ,1 0,0 684, , , , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , , , ,6 0,0 647, , , , , , , , , , , ,2 0,0 647, , , , , , , , , , , ,2 0,0 637, , , ,0 Revidirani podaci za period januar - decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Kvazi-novac QM obuhvata ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita centralne vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni finansijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su takođe uključeni i ograničeni depoziti, protivstavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje. Revised data for period January - December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Money M1 includes cash outside banks, transferable deposits in the domestic currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Quasi money QM comprises other deposits in the domestic currency, transferable and other deposits in foreign currency of all domestic sectors (except the deposits of the central government). Money supply M2 includes monetary aggregates, money M1 and quasi money QM. Other liabilities include securities, loans, shares and other equity and other items (net). According to a new methodology, as separate financial instruments on the side of liabilities, loans (with which the calculated interest is added) are presented, and also shares and other equity. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Other items (net) also include restricted deposits, counter-items of funds and government lending funds. 144

145 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T09: Monetarni pregled - na kraju razdoblja, u milijunima KM - Novac (M1) Новац (М1) PASIVA ПАСИВА Novčana masa (M2) Новчана маса (М2) Kvazi novac (QM) Квази-новац (QМ) Т09: Монетарни преглед - на крају периода, у милионима KМ - Година Мјесец Готовина ван банака Преносиви депозити у домаћој валути Преносиви депозити у страној валути Остали депозити у домаћој валути Остали депозити у страној валути Хартије од вриједности Кредити Акције и други капитал Остале ставке (нето) УКУПНО Godina Mjesec Gotovina izvan banaka Prenosivi depoziti u domaćoj valuti Prenosivi depoziti u inozemnoj valuti Ostali depoziti u domaćoj valuti Ostali depoziti u inozemnoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) KUPUPNO = = = = ,7 750, ,7 559,5 77,9 428, , ,3 4,4 0,0 0,0 802, , , , ,3 928,5 140,9 907, , ,3 0,1 0,0 0,0 885, , , , ,6 817,1 272,2 974, , ,3 0,1 0,0 0,0 978, , , , ,4 818,3 461, , , ,1 0,0 0,0 0, , , , , ,4 988,1 703, , , ,6 0,0 0,0 0, , , , , , ,8 818, , , ,1 0,0 0,0 0, , , , , ,8 692, , , , ,6 0,0 114, ,9 187, , , , ,9 834, , , , ,9 5,2 106, ,0 300, , , , , , , , , ,0 17,9 264, ,2 407, , , , , , , , , ,8 13,6 446, ,6 414, , , , , , , , , ,9 9,1 595, ,8 721, , , , , , , , , ,1 0,0 675, ,4 981, , , , , , , , , ,5 0,0 712, , , , , , , , , , , ,3 0,0 707, , , , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , , , ,5 0,0 702, , , , , , , , , , , ,9 0,0 702, , , , , , , , , , , ,7 0,0 704, , , , , , , , , , , ,0 0,0 702, , , , , , , , , , , ,4 0,0 703, , , , , , , , , , , ,9 0,0 701, , , , , , , , , , , ,7 0,0 704, , , , , , , , , , , ,2 0,0 713, , , , , , , , , , , ,1 0,0 701, , , , , , , , , , , ,9 0,0 700, , , , , , , , , , , ,1 0,0 684, , , , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , , , ,6 0,0 647, , , , , , , , , , , ,2 0,0 647, , , , , , , , , , , ,2 0,0 637, , , ,0 Revidirani podaci za period siječanj - prosinac godine. U studenome godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih poduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Novac M1 čine gotovina izvan banaka i prenosivi depoziti u domaćoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Kvazi-novac QM obuhvaća ostale depozite u domaćoj valuti, prenosive i ostale depozite u inozemnoj valuti svih domaćih sektora (osim depozita središnje vlade). Novčanu masu M2 čine monetarni agregati, novac M1 i kvazi-novac QM. Ostalu pasivu čine vrijednosni papiri, krediti, dionice i drugi kapital i ostale stavke (neto). Prema novoj metodologiji, kao posebni financijski instrumenti na strani pasive se iskazuju krediti (uz koje se dodaje obračunata kamata), kao i dionice i drugi kapital. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. U ostale stavke (neto) su također uključeni i ograničeni depoziti, protustavke fondova i vladini fondovi za kreditiranje. Ревидирани подаци за период јануар - децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Новац М1 чине готовина ван банака и преносиви депозити у домаћој валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Квази-новац QМ обухвата остале депозите у домаћој валути, преносиве и остале депозите у страној валути свих домаћих сектора (осим депозита централне владе). Новчану масу М2 чине монетарни агрегати, новац М1 и квази-новац QМ. Осталу пасиву чине хартије од вриједности, кредити, акције и други капитал и остале ставке (нето). Према новој методологији, као посебни финансијски инструменти на страни пасиве се исказују кредити (уз које се додаје обрачуната камата), као и акције и други капитал. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. У остале ставке (нето) су такође укључени и ограничени депозити, противставке фондова и владини фондови за кредитирање. 145

146 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T10: Bilans stanja CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM - Godina Mjesec Strana aktiva Year Month Foreign Assets AKTIVA ASSETS Potraživanja od domaćih sektora Claims on Domestic Sectors Ukupno Total 5 = 3+4 Rezervni novac Reserve Money Gotovina izvan monetarnih vlasti Cash Outside Monetary Authorities Strana pasiva Foreign Liabilities PASIVA LIABILITIES Depoziti centralne vlade T10: Balance Sheet of the CBBH - end of period, KM milion - Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Deposits of Central Shares and Other Items Government Other Equity (Net) Ukupno Total 12 = ,7 0, ,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0, , ,0 0, , , ,9 30,0 48,7 121,5-7, , ,9 0, , , ,5 1,2 26,7 180,7-15, , ,7 1, , , ,1 1,0 18,6 214,7-21, , ,8 1, , , ,8 1,0 44,6 226,5-4, , ,3 1, , , ,4 1,0 37,7 245,0-1, , ,5 2, , , ,6 1,0 126,1 301,0-2, , ,3 2, , , ,0 0,9 74,8 386,4 37, , ,6 2, , , ,0 1,0 23,4 499,3 97, , ,9 1, , , ,9 0,9 56,7 502,5 33, , ,5 1, , , ,7 1,4 69,8 533,9-17, , ,4 1, , , ,9 1,1 66,2 547,6-10, , ,4 1, , , ,7 1,2 185,3 575,7-25, , ,2 1, , , ,0 1,0 258,2 466,3-28, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,0 1, , , ,7 1,0 292,1 511,9-29, , ,6 1, , , ,3 2,0 147,3 521,5-31, , ,6 1, , , ,2 1,6 181,8 523,0-30, , ,1 1, , , ,5 1,2 179,2 530,2-48, , ,0 1, , , ,9 2,0 185,5 542,7-47, , ,6 1, , , ,5 1,1 232,5 567,3-47, , ,3 1, , , ,3 1,1 137,9 573,2-48, , ,3 1, , , ,1 1,1 139,3 589,5-49, , ,6 1, , , ,2 1,7 142,3 589,0-48, , ,5 1, , , ,0 1,2 169,9 589,1-48, , ,1 1, , , ,1 1,5 280,6 598,5-47, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,9 1, , , ,8 1,1 361,4 640,6-24, , ,9 1, , , ,5 1,9 426,4 633,6-25, , ,6 1, , , ,3 1,6 401,0 640,1-24, ,1 Revidirani podaci za period januar - decembar godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Napomena: Strana aktiva CBBiH monetarnih vlasti obuhvata zlato, devize u trezoru CBBiH, devizne depozite kod inostranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovu računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim centralne vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u opticaju izvan centralne banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvata kratkoročne obaveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obaveze prema nerezidentima i obaveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti centralne vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Revised data for period January - December Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January Note: The CBBH (monetary authorities) foreign assets comprise gold, foreign currency in the CBBH vault, foreign currency deposits with foreign banks, SDR holdings, foreign securities and other. Claims on domestic sectors consist of claims on employees of the CBBH for the extended long-term loans and claims on commercial banks on the basis of settlement accounts. Reserve money (primary money or monetary base) is comprised of cash outside monetary authorities, deposits of commercial banks and deposits of other domestic sectors (except for the central government) with monetary authorities. Cash outside banks represents cash in circulation outside the Central Bank (monetary authorities) and cash outside commercial banks. The CBBH foreign liabilities are comprised of short-term liabilities towards non-residents, deposits of nonresidents and other short-term liabilities towards non-residents and liabilities towards the IMF (Accounts 1 and 2). Deposits of central government with the CBBH are transferable and other deposits of BH Institutions, Entity governments, Entity social security funds and those of Brčko District in the local currency. Shares and other equity comprise the equity, current year result, general and special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. 146

147 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T10: Bilanca stanja CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - Godina Година Mjesec Мјесец Strana aktiva Страна актива AKTIVA АКТИВА Potraživanja od domaćih sektora Потраживања од домаћих сектора Rezervni novac Резервни новац Gotovina izvan monetarnih Ukupno vlasti Укупно 5 = 3+4 Готовина ван монетарних власти Strana pasiva Страна пасива PASIVA ПАСИВА T10: Биланс стања ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ - Depoziti središnje vlade Депозити централне владе Dionice i drugi kapital Акције и други капитал Ostale stavke (neto) Остале ставке (нето) Ukupno Укупно 12 = ,7 0, ,7 695,9 957,9 0,2 10,3 58,5 0, , ,0 0, , , ,9 30,0 48,7 121,5-7, , ,9 0, , , ,5 1,2 26,7 180,7-15, , ,7 1, , , ,1 1,0 18,6 214,7-21, , ,8 1, , , ,8 1,0 44,6 226,5-4, , ,3 1, , , ,4 1,0 37,7 245,0-1, , ,5 2, , , ,6 1,0 126,1 301,0-2, , ,3 2, , , ,0 0,9 74,8 386,4 37, , ,6 2, , , ,0 1,0 23,4 499,3 97, , ,9 1, , , ,9 0,9 56,7 502,5 33, , ,5 1, , , ,7 1,4 69,8 533,9-17, , ,4 1, , , ,9 1,1 66,2 547,6-10, , ,4 1, , , ,7 1,2 185,3 575,7-25, , ,2 1, , , ,0 1,0 258,2 466,3-28, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,0 1, , , ,7 1,0 292,1 511,9-29, , ,6 1, , , ,3 2,0 147,3 521,5-31, , ,6 1, , , ,2 1,6 181,8 523,0-30, , ,1 1, , , ,5 1,2 179,2 530,2-48, , ,0 1, , , ,9 2,0 185,5 542,7-47, , ,6 1, , , ,5 1,1 232,5 567,3-47, , ,3 1, , , ,3 1,1 137,9 573,2-48, , ,3 1, , , ,1 1,1 139,3 589,5-49, , ,6 1, , , ,2 1,7 142,3 589,0-48, , ,5 1, , , ,0 1,2 169,9 589,1-48, , ,1 1, , , ,1 1,5 280,6 598,5-47, , ,4 1, , , ,9 1,1 293,2 585,0-24, , ,9 1, , , ,8 1,1 361,4 640,6-24, , ,9 1, , , ,5 1,9 426,4 633,6-25, , ,6 1, , , ,3 1,6 401,0 640,1-24, ,1 Revidirani podaci za period siječanj - prosinac godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Napomena: Strana aktiva CBBiH monetarnih vlasti obuhvaća zlato, devize u blagajni CBBiH, devizne depozite kod stranih banaka, raspolaganje SDR, strane vrijednosne papire i ostalo. Potraživanja od domaćih sektora predstavljaju potraživanja od radnika CBBiH za date dugoročne kredite i potraživanja od komercijalnih banaka po osnovi računa poravnanja. Rezervni novac (primarni novac ili monetarna baza) čine gotov novac izvan monetarnih vlasti, depoziti komercijalnih banaka i depoziti ostalih domaćih sektora (osim središnje vlade) kod monetarnih vlasti. Gotovina izvan banaka predstavlja gotov novac u optjecaju izvan središnje banke (monetarnih vlasti) i gotov novac izvan komercijalnih banaka. Strana pasiva CBBiH obuhvaća kratkoročne obveze prema nerezidentima, depozite nerezidenata i ostale kratkoročne obveze prema nerezidentima i obveze prema MMF-u (računi 1 i 2). Depoziti središnje vlade kod CBBiH predstavljaju prenosive i ostale depozite institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih Fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta u domaćoj valuti. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ревидирани подаци за период јануар - децембар године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Напомена: Страна актива ЦББиХ монетарних власти обухвата злато, девизе у трезору ЦББиХ, девизне депозите код иностраних банака, располагање SDR, стране хартије од вриједности и остало. Потраживања од домаћих сектора представљају потраживања од радника ЦББиХ за дате дугорочне кредите и потраживања од комерцијалних банака по основу рачуна поравнања. Резервни новац (примарни новац или монетарна база) чине готов новац изван монетарних власти, депозити комерцијалних банака и депозити осталих домаћих сектора (осим централне владе) код монетарних власти. Готовина изван банака представља готов новац у оптицају изван централне банке (монетарних власти) и готов новац изван комерцијалних банака. Страна пасива ЦББиХ обухвата краткорочне обавезе према нерезидентима, депозите нерезидената и остале краткорочне обавезе према нерезидентима и обавезе према ММФ-у (рачуни 1 и 2). Депозити централне владе код ЦББиХ представљају преносиве и остале депозите институција БиХ, влада ентитета, ентитетских Фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта у домаћој валути. Акције и други капитал обухватају акцијски капитал, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. 147

148 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM - AKTIVA T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, KM million - Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno ASSETS Year Month Reserves Foreign Assets Claims on General Government Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Insitutions Claims on Other Domestic Sectors Total = ,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265, , ,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574, , ,7 60,7 1254,7 1442,2 27, ,8 6345, , ,9 45,6 1166,7 1859,6 40, ,4 7688, , ,1 45,6 691,7 2478,2 60, ,4 9399, , ,6 50,1 695,0 3244,0 67, , , , ,1 70,3 634,4 4086,1 89, , , , ,6 128,1 626,7 5315,7 159, , , , ,1 266,1 629, ,6 169, , , , ,3 356,0 636, ,5 103, , , , ,2 465,9 749, ,5 80, , , , ,5 905,2 768, ,9 94, , , , , ,8 789, ,1 73, , , , , ,0 829, ,4 67, , , , , ,1 855, ,2 62, , , , , ,7 819, ,3 70, , , , , ,7 831, ,2 69, , , , , ,1 822, ,1 70, , , , , ,3 825, ,3 71, , , , , ,4 827, ,3 65, , , , , ,5 821, ,7 71, , , , , ,9 822, ,8 67, , , , , ,3 828, ,4 69, , , , , ,4 843, ,0 68, , , , , ,2 842, ,5 65, , , , , ,3 844, ,6 59, , , , , ,1 855, ,2 62, , , , , ,3 869, ,1 72, , , , , ,0 863, ,8 65, , , , , ,0 870, ,4 65, , ,6 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko distrikta (od jula do novembra 2002), NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Konsolidovana su međusobna potraživanja i obaveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u trezorima banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvata: devize u trezorima, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvataju potraživanja od svih nivoa vlada: centralne vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i necentralne vlade (vlada kantona i opštinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvataju: potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća, nefinansijskih privatnih preduzeća, ostalih finansijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasifikovanih sektora). Bilans stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivnog podbilansa i podatke pasivnog podbilansa. Pasivni podbilans sadrži obaveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. marta Ove obaveze će preuzeti Ministarstvo finansija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnom bilansu preduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji. Revised data for December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Consolidated balance sheet of commercial banks includes consolidated balance sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko District (from July 2001 until November 2002), NBRS (until December 1998) and the NBBH (until November 2002). Mutual claims and liabilities among the commercial banks have been consolidated. Banks reserves consist of cash in the banks vaults and banks deposits with the CBBH. Foreign assets of commercial banks include: foreign currency in the vaults, transferable and other deposits in foreign currency with nonresidents, loans to nonresidents, securities of non-residents in foreign currency, and other claims on non-residents. Claims on general government include claims on all levels of government: the central government (BH Institutions, Entities governments, Entity social security funds and those of Brčko District) and non-central governments (canton and municipality governments). Claims on other domestic sectors include: claims on public non-financial enterprises, private non-financial enterprises, other financial institutions and claims on other domestic sectors (households, non-profit institutions and other non-classified sectors). Balance sheets of commercial banks of Federation of BH in addition to active sub-balance sheets includes data from passive sub-balance sheets as well. Passive sub-balance sheets include liabilities arising from foreign loans as well as liabilities arising from frozen foreign currency savings deposits of citizens until 31 March These liabilities will be taken over, in the process of privatisation, by Ministry of Finance of BH Federation in accordance with the Entity Law on Opening Balance Sheets of Enterprises and Banks and Entity Law on Privatisation. 148

149 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - AKTIVA T11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потраживања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора = Укупно ,4 960,7 33,8 1673,1 874,9 10,9 424,2 4265, , ,0 32,9 1430,8 1142,8 20,0 712,6 5574, , ,7 60,7 1254,7 1442,2 27, ,8 6345, , ,9 45,6 1166,7 1859,6 40, ,4 7688, , ,1 45,6 691,7 2478,2 60, ,4 9399, , ,6 50,1 695,0 3244,0 67, , , , ,1 70,3 634,4 4086,1 89, , , , ,6 128,1 626,7 5315,7 159, , , , ,1 266,1 629, ,6 169, , , , ,3 356,0 636, ,5 103, , , , ,2 465,9 749, ,5 80, , , , ,5 905,2 768, ,9 94, , , , , ,8 789, ,1 73, , , , , ,0 829, ,4 67, , , , , ,1 855, ,2 62, , , , , ,7 819, ,3 70, , , , , ,7 831, ,2 69, , , , , ,1 822, ,1 70, , , , , ,3 825, ,3 71, , , , , ,4 827, ,3 65, , , , , ,5 821, ,7 71, , , , , ,9 822, ,8 67, , , , , ,3 828, ,4 69, , , , , ,4 843, ,0 68, , , , , ,2 842, ,5 65, , , , , ,3 844, ,6 59, , , , , ,1 855, ,2 62, , , , , ,3 869, ,1 72, , , , , ,0 863, ,8 65, , , , , ,0 870, ,4 65, , ,6 Revidirani podaci za prosinac godine. U studenome godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih poduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo, Glavne jedinice Mostar, Glavne banke Republike Srpske, Brčko distrikta (od srpnja do studenog 2002), NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Konsolidirana su međusobna potraživanja i obveze između komercijalnih banaka. Rezerve banaka sastoje se od gotovine u blagajnama banaka i depozita banaka kod CBBiH. Strana aktiva komercijalnih banaka obuhvaća: devize u blagajnama, prenosive i ostale depozite u stranoj valuti kod nerezidenata, kredite nerezidentima, vrijednosne papire nerezidenata u stranoj valuti i ostala potraživanja od nerezidenata. Potraživanja od generalne vlade obuhvaćaju potraživanja od svih razina vlada: središnje vlade (institucije BiH, vlade entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta) i nesredišnje vlade (vlada kantona i općinskih vlada). Potraživanja od ostalih domaćih sektora obuhvaćaju: potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća, nefinancijskih privatnih poduzeća, ostalih financijskih institucija i ostalih domaćih sektora (stanovništva, neprofitnih institucija i ostalih neklasificiranih sektora). Bilanca stanja komercijalnih banaka Federacije BiH sadrži pored aktivne podbilance i podatke pasivne podbilance. Pasivna podbilanca sadrži obveze po stranim kreditima i staroj deviznoj štednji građana do 31. ožujka Ove obveze će preuzeti Ministarstvo financija Federacije BiH u procesu privatizacije u skladu s entitetskim Zakonom o početnoj bilanci poduzeća i banaka i Zakonom o privatizaciji. Ревидирани подаци за децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево, Главне јединице Мостар, Главне банке Републике Српске, Брчко дистрикта (од јула до новембра 2002), НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). Консолидована су међусобна потраживања и обавезе између комерцијалних банака. Резерве банака састоје се од готовине у трезорима банака и депозита банака код ЦББиХ. Страна актива комерцијалних банака обухвата: девизе у трезорима, преносиве и остале депозите у страној валути код нерезидената, кредите нерезидентима, хартије од вриједности нерезидената у страној валути и остала потраживања од нерезидената. Потраживања од генералне владе обухватају потраживања од свих нивоа влада: централне владе (институције БиХ, владе ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта) и нецентралне владе (влада кантона и општинских влада). Потраживања од осталих домаћих сектора обухватају: потраживања од нефинансијских јавних предузећа, нефинансијских приватних предузећа, осталих финансијских институција и осталих домаћих сектора (становништва, непрофитних институција и осталих некласификованих сектора). Биланс стања комерцијалних банака Федерације БиХ садржи поред активног подбиланса и податке пасивног подбиланса. Пасивни подбиланс садржи обавезе по страним кредитима и старој девизној штедњи грађана до 31. марта Ове обавезе ће преузети Министарство финансија Федерације БиХ у процесу приватизације у складу с ентитетским Законом о почетном билансу предузећа и банака и Законом о приватизацији. 149

150 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T11: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka BiH - na kraju perioda, u milionima KM - T11: Consolidated Balance of Commercial Banks in BH - end of period, in KM million - PASIVA Godina Mjesec Depoziti centralne vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno LIABILITIES Year Month Deposits of Central Government Transf. Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Transf. Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Securities Loans Foreign Liabilities Shares and Other Equity Other Items (Net) Total = ,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0, , ,2-366, , , ,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0, , ,8-341, , , ,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0, , ,6-386, , , ,3 818,3 461, ,5 0,0 0, , ,4-420, , , ,9 988,1 703, ,6 0,0 0, , ,1-301, , , , ,8 818, ,4 0,0 0, , ,5-273, , , ,0 692, , ,4 0,0 114, , ,9 185, , , ,4 834, , ,1 5,2 106, , ,7 255, , , , , , ,7 17,9 264, , ,9 308, , , , , , ,0 13,6 446, , ,1 379, , , , , , ,4 9,1 595, , ,9 738, , , , , , ,9 0,0 675, , ,7 990, , , , , , ,2 0,0 712, , , , , , , , , ,1 0,0 707, , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , ,0 0,0 702, , , , , , , , , ,0 0,0 702, , , , , , , , , ,3 0,0 704, , , , , , , , , ,3 0,0 702, , , , , , , , , ,8 0,0 703, , , , , , , , , ,5 0,0 701, , , , , , , , , ,7 0,0 704, , , , , , , , , ,7 0,0 713, , , , , , , , , ,5 0,0 701, , , , , , , , , ,8 0,0 700, , , , , , , , , ,8 0,0 684, , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , ,2 0,0 647, , , , , , , , , ,0 0,0 647, , , , , , , , , ,5 0,0 637, , , , ,6 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Depoziti centralne vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti/zaštite i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obaveze banaka prema necentralnoj vladi (kantona i opština), nefinansijskim javnim preduzećima, nefinansijskim privatnim preduzećima, ostalim finansijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasifikovanim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvata obaveze banaka prema nerezidentima po osnovu prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban finansijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata. Dionice i drugi kapital obuhvataju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opšte i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) takođe obuhvataju i ograničene depozite. Revised data for December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Central government deposits include transferable and other deposits in the local and foreign currency of BH Institutions, Entity governments, Entity Social security funds and those of Brčko District. Transferable and other deposits of other domestic sectors in domestic and foreign currency represent banks liabilities towards non-central government (canton and municipality governments), public non financial enterprises, private non financial enterprises, other financial institutions and other domestic sectors (households, nonprofit institutions and other nonclassified sectors). Foreign liabilities of commercial banks include banks liabilities to nonresidents based on transferable and other deposits, loans, securities,trade loans and advance payments and other accounts payable. According to a new methodology, loans are presented in liabilities as a separate financial instrument, with which the calculated interest is added. Shares and other equity comprises equity, retained earnings, current year result, general and special reserves and adjustment/revaluation. Other items (net) are unallocated items of liabilities reduced by the unallocated items of assets. Restricted deposits are also included in other items (net). 150

151 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T11: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka BiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - PASIVA T11: Консолидовани биланс комерцијалних банака БиХ - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Depoziti središnje vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno ПАСИВА Година Мјесец Депозити централне владе Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути Остали депозити других домаћих сектора у домаћој валути Остали депозити других домаћих сектора у страној валути Хартије од вриједности Кредити Страна пасива Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно = ,2 749,9 554,5 77,9 428,2 4,4 0, , ,2-366, , , ,2 928,5 140,9 907,7 0,1 0, , ,8-341, , , ,3 817,1 272,2 974,4 0,1 0, , ,6-386, , , ,3 818,3 461, ,5 0,0 0, , ,4-420, , , ,9 988,1 703, ,6 0,0 0, , ,1-301, , , , ,8 818, ,4 0,0 0, , ,5-273, , , ,0 692, , ,4 0,0 114, , ,9 185, , , ,4 834, , ,1 5,2 106, , ,7 255, , , , , , ,7 17,9 264, , ,9 308, , , , , , ,0 13,6 446, , ,1 379, , , , , , ,4 9,1 595, , ,9 738, , , , , , ,9 0,0 675, , ,7 990, , , , , , ,2 0,0 712, , , , , , , , , ,1 0,0 707, , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , ,0 0,0 702, , , , , , , , , ,0 0,0 702, , , , , , , , , ,3 0,0 704, , , , , , , , , ,3 0,0 702, , , , , , , , , ,8 0,0 703, , , , , , , , , ,5 0,0 701, , , , , , , , , ,7 0,0 704, , , , , , , , , ,7 0,0 713, , , , , , , , , ,5 0,0 701, , , , , , , , , ,8 0,0 700, , , , , , , , , ,8 0,0 684, , , , , , , , , ,8 0,0 681, , , , , , , , , ,2 0,0 647, , , , , , , , , ,0 0,0 647, , , , , , , , , ,5 0,0 637, , , , ,6 Revidirani podaci za prosinac godine. U studenome godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih poduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Depoziti središnje vlade uključuju prenosive i ostale depozite u domaćoj i stranoj valuti institucija BiH, vlada entiteta, entitetskih fondova socijalne sigurnosti i Brčko distrikta. Prenosivi i ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj i stranoj valuti predstavljaju obveze banaka prema nesredišnjoj vladi (kantona i općina), nefinancijskim javnim poduzećima, nefinancijskim privatnim poduzećima, ostalim financijskim institucijama i ostalim domaćim sektorima (stanovništvu, neprofitnim institucijama i ostalim neklasificiranim sektorima). Strana pasiva komercijalnih banaka obuhvaća obveze banaka prema nerezidentima po osnovi prenosivih i ostalih depozita, kredita, vrijednosnih papira, trgovinskih kredita i avansa i ostalih računa dugovanja. Prema novoj metodologiji, krediti na strani pasive su prikazani kao poseban financijski instrument, uz koje se dodaje obračunata kamata. Dionice i drugi kapital obuhvaćaju dionički kapital, zadržani prihod, rezultat tekuće godine, opće i posebne rezerve i prilagođavanje/ponovno utvrđivanje vrijednosti. Ostale stavke (neto) su nelocirane (neraspoređene) stavke pasive umanjene za nelocirane (neraspoređene) stavke aktive. Ostale stavke (neto) također obuhvaćaju i ograničene depozite. Ревидирани подаци за децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Депозити централне владе укључују преносиве и остале депозите у домаћој и страној валути институција БиХ, влада ентитета, ентитетских фондова социјалне сигурности и Брчко дистрикта. Преносиви и остали депозити других домаћих сектора у домаћој и страној валути представљају обавезе банака према нецентралној влади (кантона и општина), нефинансијским јавним предузећима, нефинансијским приватним предузећима, осталим финансијским институцијама и осталим домаћим секторима (становништву, непрофитним институцијама и осталим некласификованим секторима). Страна пасива комерцијалних банака обухвата обавезе банака према нерезидентима по основу преносивих и осталих депозита, кредита, хартија од вриједности, трговинских кредита и аванса и осталих рачуна дуговања. Према новој методологији, кредити на страни пасиве су приказани као посебан финансијски инструмент, уз које се додаје обрачуната камата. Акције и други капитал обухватају акционарски капитал, задржани приход, резултат текуће године, опште и посебне резерве и прилагођавање/поновно утврђивање вриједности. Остале ставке (нето) су нелоциране (нераспоређене) ставке пасиве умањене за нелоциране (нераспоређене) ставке активе. Остале ставке (нето) такође обухватају и ограничене депозите. 151

152 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM - T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, KM million - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno ASSETS Year Month Reserves Foreign Assets Claims on General Government Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Institutions Claims on Other Domestic Sectors Total = ,5 854,1 22, ,8 584,5 8,5 373, , , ,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668, , , ,5 41,1 733, ,3 23, , , , ,5 35,6 639, ,9 35, , , , ,5 34,0 599, ,3 54, , , , ,7 37,4 619, ,2 64, , , , ,0 30,7 587, ,6 71, , , , ,0 34,8 577, ,8 138, , , , ,9 81,2 574, ,1 129, , , , ,3 85,5 576, ,3 79, , , , ,4 152,3 656, ,8 62, , , , ,7 280,3 691, ,0 68, , , , ,3 412,9 663, ,4 47, , , , ,7 441,0 669, ,4 43, , , , ,5 734,3 685, ,2 39, , , , ,0 437,7 656, ,9 44, , , , ,8 460,2 663, ,5 42, , , , ,4 472,3 656, ,8 45, , , , ,7 499,9 660, ,3 46, , , , ,7 507,3 662, ,9 39, , , , ,1 500,9 661, ,8 46, , , , ,9 523,7 663, ,4 41, , , , ,3 590,3 667, ,9 43, , , , ,4 654,6 680, ,4 42, , , , ,4 638,1 680, ,2 38, , , , ,0 681,8 683, ,5 39, , , , ,5 734,3 685, ,2 39, , , , ,8 749,2 700, ,0 48, , , , ,9 726,7 697, ,3 41, , , , ,2 821,2 705, ,9 42, , ,9 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Revised data for December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of nonfinancial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items. 152

153 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима KМ - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потражи-вања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора Укупно = ,5 854,1 22, ,8 584,5 8,5 373, , , ,1 29,2 811,6 811,2 16,5 668, , , ,5 41,1 733, ,3 23, , , , ,5 35,6 639, ,9 35, , , , ,5 34,0 599, ,3 54, , , , ,7 37,4 619, ,2 64, , , , ,0 30,7 587, ,6 71, , , , ,0 34,8 577, ,8 138, , , , ,9 81,2 574, ,1 129, , , , ,3 85,5 576, ,3 79, , , , ,4 152,3 656, ,8 62, , , , ,7 280,3 691, ,0 68, , , , ,3 412,9 663, ,4 47, , , , ,7 441,0 669, ,4 43, , , , ,5 734,3 685, ,2 39, , , , ,0 437,7 656, ,9 44, , , , ,8 460,2 663, ,5 42, , , , ,4 472,3 656, ,8 45, , , , ,7 499,9 660, ,3 46, , , , ,7 507,3 662, ,9 39, , , , ,1 500,9 661, ,8 46, , , , ,9 523,7 663, ,4 41, , , , ,3 590,3 667, ,9 43, , , , ,4 654,6 680, ,4 42, , , , ,4 638,1 680, ,2 38, , , , ,0 681,8 683, ,5 39, , , , ,5 734,3 685, ,2 39, , , , ,8 749,2 700, ,0 48, , , , ,9 726,7 697, ,3 41, , , , ,2 821,2 705, ,9 42, , ,9 Revidirani podaci za prosinac godine. U studenomе godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih pоduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Ревидирани подаци за децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

154 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Т12: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH - na kraju perioda, u milionima KM - T12: Consolidated Balance of Commercial Banks in FBH - end of period, KM million - PASIVA Godina Mjesec Depoziti centralne vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno LIABILITIES Year Month Deposits of Central Government Transf. Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Transf. Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Securities Loans Foreign Liabilities Shares and Other Equity Other Items (Net) Total = ,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4-255, , ,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3-210, , , ,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0, ,3 898,0-205, , , ,1 704,6 363, ,5 0,0 0, ,0 998,1-246, , , ,3 844,5 578, ,5 0,0 0, , ,9-212, , , ,3 993,1 647, ,7 0,0 0, , ,3-193, , , ,8 597, , ,7 0,0 50, , ,6 196, , , ,4 671, , ,0 0,0 49, , ,4 242, , , ,8 850, , ,1 8,7 41, , ,7 308, , , ,6 861, , ,0 8,9 40, , ,7 317, , , ,7 960, , ,5 9,1 39, , ,0 497, , , ,6 872, , ,6 0,0 53, , ,8 769, , , ,3 789, , ,6 0,0 51, , ,8 828, , , ,1 901, , ,5 0,0 40, , , , , , ,6 966, , ,0 0,0 65, , ,1 990, , , ,0 864, , ,3 0,0 42, , , , , , ,7 974, , ,7 0,0 42, , , , , , ,3 888, , ,4 0,0 42, , , , , , ,7 845, , ,1 0,0 46, , , , , , ,7 878, , ,6 0,0 48, , , , , , ,3 907, , ,2 0,0 52, , , , , , ,3 969, , ,1 0,0 50, , , , , , ,8 934, , ,9 0,0 59, , , , , , ,6 951, , ,0 0,0 54, , , , , , ,8 932, , ,2 0,0 56, , , , , , ,7 978, , ,0 0,0 60, , , , , , ,6 966, , ,0 0,0 65, , ,1 990, , , , , , ,3 0,0 66, , , , , , ,1 992, , ,2 0,0 71, , , , , , , , , ,2 0,0 69, , , , ,9 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka FBiH obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Revised data for December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of nonfinancial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Consolidated Balance Sheet of FBH commercial banks includes Consolidated Balance Sheets of commercial banks covered by Main Unit Sarajevo and Main Unit Mostar. Notes from table T11 are applicable for all items. 154

155 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Т12: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T12: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ - на крају периода, у милионима KМ - PASIVA Godina Mjesec Depoziti središnje vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno ПАСИВА Година Мјесец Депозити централне владе Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути Остали депозити других домаћих сектора у домаћој валути Остали депозити других домаћих сектора у страној валути Хартије од вриједности Кредити Страна пасива Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно = ,2 597,6 488,9 66,8 411,9 0,0 0,0 999,0 763,4-255, , ,6 825,3 830,7 125,6 859,5 0,0 0,0 954,8 755,3-210, , , ,2 732,4 207,9 913,9 0,1 0, ,3 898,0-205, , , ,1 704,6 363, ,5 0,0 0, ,0 998,1-246, , , ,3 844,5 578, ,5 0,0 0, , ,9-212, , , ,3 993,1 647, ,7 0,0 0, , ,3-193, , , ,8 597, , ,7 0,0 50, , ,6 196, , , ,4 671, , ,0 0,0 49, , ,4 242, , , ,8 850, , ,1 8,7 41, , ,7 308, , , ,6 861, , ,0 8,9 40, , ,7 317, , , ,7 960, , ,5 9,1 39, , ,0 497, , , ,6 872, , ,6 0,0 53, , ,8 769, , , ,3 789, , ,6 0,0 51, , ,8 828, , , ,1 901, , ,5 0,0 40, , , , , , ,6 966, , ,0 0,0 65, , ,1 990, , , ,0 864, , ,3 0,0 42, , , , , , ,7 974, , ,7 0,0 42, , , , , , ,3 888, , ,4 0,0 42, , , , , , ,7 845, , ,1 0,0 46, , , , , , ,7 878, , ,6 0,0 48, , , , , , ,3 907, , ,2 0,0 52, , , , , , ,3 969, , ,1 0,0 50, , , , , , ,8 934, , ,9 0,0 59, , , , , , ,6 951, , ,0 0,0 54, , , , , , ,8 932, , ,2 0,0 56, , , , , , ,7 978, , ,0 0,0 60, , , , , , ,6 966, , ,0 0,0 65, , ,1 990, , , , , , ,3 0,0 66, , , , , , ,1 992, , ,2 0,0 71, , , , , , , , , ,2 0,0 69, , , , ,9 Revidirani podaci za prosinac godine. U studenomе godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih pоduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka FBiH obuhvaća konsolidirane bilance komercijalnih banaka Glavne jedinice Sarajevo i Glavne jedinice Mostar. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Ревидирани подаци за децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака ФБиХ обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне јединице Сарајево и Главне јединице Мостар. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

156 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM - T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, KM million - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinansijskih javnih preduzeća Potraživanja od nefinansijskih privatnih preduzeća Potraživanja od ostalih finansijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno ASSETS Year Month Reserves Foreign Assets Claims on General Government Claims on Public Non-financial Enterprises Claims on Private Non-financial Enterprises Claims on Other Financial Institutions Claims on Other Domestic Sector Total = ,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50, , ,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43, , ,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170, , ,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307, , ,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447, , ,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658, , ,9 340,1 39,6 46, ,5 17,8 896, , , ,6 93,3 49, ,9 20, , , , ,1 184,9 55, ,5 39, , , ,1 701,0 270,5 59, ,2 23, , , ,8 631,8 313,6 92, ,7 17, , , ,9 506,8 625,0 77, ,9 25, , , ,7 519,5 823,9 126, ,6 26, , , ,3 683,7 939,0 160, ,0 24, , , ,0 789, ,8 170, ,9 23, , , ,2 656,2 939,1 163, ,4 25, , , ,0 632,3 957,5 167, ,7 26, , , ,4 613,6 933,8 166, ,3 25, , , ,8 582,6 958,4 164, ,0 25, , , ,0 613,7 967,1 165, ,4 25, , , ,7 601, ,6 160, ,9 25, , , ,0 672,3 997,3 159, ,4 25, , , ,9 710,9 995,0 160, ,5 25, , , ,4 712, ,8 163, ,6 26, , , ,3 757, ,2 161, ,3 26, , , ,7 722, ,5 160, ,1 20, , , ,0 789, ,8 170, ,9 23, , , ,3 658, ,1 168, ,1 23, , , ,1 625, ,3 165, ,6 23, , , ,3 560, ,9 165, ,5 23, , ,7 Revidirani podaci za decembar godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Revised data for December Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items. 156

157 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима KМ - AKTIVA Godina Mjesec Rezerve Strana aktiva Potraživanja od generalne vlade Potraživanja od nefinancijskih javnih poduzeća Potraživanja od nefinancijskih privatnih poduzeća Potraživanja od ostalih financijskih institucija Potraživanja od ostalih domaćih sektora Ukupno АКТИВА Година Мјесец Резерве Страна актива Потражи-вања од генералне владе Потраживања од нефинансијских јавних предузећа Потраживања од нефинансијских приватних предузећа Потраживања од осталих финансијских институција Потраживања од осталих домаћих сектора Укупно = ,9 90,5 6,5 639,3 290,4 2,4 50, , ,6 132,0 3,8 600,0 330,7 3,4 43, , ,5 167,1 19,6 521,3 298,9 4,5 170, , ,7 195,4 10,0 526,9 352,7 5,2 307, , ,7 215,6 11,6 92,4 504,9 5,5 447, , ,5 293,9 12,7 75,4 765,7 3,7 658, , ,9 340,1 39,6 46, ,5 17,8 896, , , ,6 93,3 49, ,9 20, , , , ,1 184,9 55, ,5 39, , , ,1 701,0 270,5 59, ,2 23, , , ,8 631,8 313,6 92, ,7 17, , , ,9 506,8 625,0 77, ,9 25, , , ,7 519,5 823,9 126, ,6 26, , , ,3 683,7 939,0 160, ,0 24, , , ,0 789, ,8 170, ,9 23, , , ,2 656,2 939,1 163, ,4 25, , , ,0 632,3 957,5 167, ,7 26, , , ,4 613,6 933,8 166, ,3 25, , , ,8 582,6 958,4 164, ,0 25, , , ,0 613,7 967,1 165, ,4 25, , , ,7 601, ,6 160, ,9 25, , , ,0 672,3 997,3 159, ,4 25, , , ,9 710,9 995,0 160, ,5 25, , , ,4 712, ,8 163, ,6 26, , , ,3 757, ,2 161, ,3 26, , , ,7 722, ,5 160, ,1 20, , , ,0 789, ,8 170, ,9 23, , , ,3 658, ,1 168, ,1 23, , , ,1 625, ,3 165, ,6 23, , , ,3 560, ,9 165, ,5 23, , ,7 Revidirani podaci za prosinac godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Ревидирани подаци за децембар године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

158 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T13: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS - na kraju perioda, u milionima KM - T13: Consolidated Balance of Commercial Banks in RS - end of period, KM million - PASIVA Godina Mjesec Depoziti centralne vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno LIABILITIES Year Month Deposits of Central Government Transf. Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Transf. Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in Dom. Curr. Other Dep. Other Domestic Sectors in For. Curr. Securities Loans Foreign Liabilities Shares and Other Equity Other Items (Net) Total = ,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6-80, , ,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4-107, , ,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6-181, , ,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3-174, , ,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2-89, , ,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2-80, , ,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4-10, , ,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56, ,8 463,3 12, , ,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222, ,6 537,2 0, , ,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406, ,0 543,5 62, , ,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240, , ,1 939,3 227,6 723, ,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221, , ,5 993,5 263,5 843, ,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302, , , ,3 287,7 961, ,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378, , , ,5 334, , ,8 0,0 615,5 731,0 818,5 590, , , ,8 285,6 984, ,7 0,0 660,2 781,5 869,4 381, , , ,1 291, , ,3 0,0 660,2 765,5 875,7 387, , , ,5 266, , ,8 0,0 661,6 733,7 878,7 373, , , ,3 280,0 972, ,3 0,0 656,3 746,0 881,3 389, , , ,8 304,7 975, ,2 0,0 655,6 732,7 877,6 403, , , ,5 306,9 979, ,3 0,0 649,6 742,8 899,0 481, , , ,3 294, , ,7 0,0 654,7 710,8 894,3 466, , , ,6 291, , ,9 0,0 654,7 741,7 901,4 480, , , ,1 306, , ,4 0,0 647,1 748,6 904,5 455, , , ,6 296, , ,6 0,0 643,9 773,7 909,0 475, , , ,2 291, , ,8 0,0 623,9 646,1 910,5 413, , , ,5 334, , ,8 0,0 615,5 731,0 818,5 590, , , ,9 296, , ,9 0,0 580,8 665,6 879,7 409, , , ,4 286, , ,8 0,0 576,4 664,2 876,8 392, , , ,4 284, , ,3 0,0 568,8 633,7 881,8 404, ,7 Revidirani podaci za decembar godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Konsolidovani bilans komercijalnih banaka RS obuhvata konsolidovane bilanse komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena iz tabele T11. Revised data for December Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Consolidated balance sheets of Republika Srpska commercial banks include Consolidated balance sheets of commercial banks covered by the CBBH Main Bank of Republika Srpska. Notes from table T11are applicable for all items. 158

159 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T13: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T13: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС - на крају периода, у милионима KМ - PASIVA Godina Mjesec Depoziti središnje vlade Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Prenosivi depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u domaćoj valuti Ostali depoziti drugih domaćih sektora u stranoj valuti Vrijednosni papiri Krediti Strana pasiva Dionice i drugi kapital Ostale stavke (neto) Ukupno ПАСИВА Година Мјесец Депозити централне владе Преносиви депозити других домаћих сектора у домаћој валути Преносиви депозити других домаћих сектора у страној валути Остали депозити других домаћих сектора у домаћој валути Остали депозити других домаћих сектора у страној валути Хартије од вриједности Кредити Страна пасива Акције и други капитал Остале ставке (нето) Укупно = ,9 152,3 65,6 11,1 16,3 4,4 0,0 572,9 319,6-80, , ,8 189,0 96,6 15,2 48,0 0,0 0,0 553,0 356,4-107, , ,2 210,2 84,6 64,4 60,5 0,0 0,0 633,4 315,6-181, , ,9 263,1 113,7 98,1 94,0 0,0 0,0 739,0 307,3-174, , ,4 361,6 143,6 124,6 145,1 0,0 0,0 434,8 259,2-89, , ,6 515,3 161,8 170,4 239,7 0,0 0,0 638,4 366,2-80, , ,9 593,2 94,9 280,9 429,6 0,0 63,2 877,0 386,4-10, , ,6 827,0 163,0 389,1 513,1 5,2 56, ,8 463,3 12, , ,2 921,6 257,8 505,8 652,6 9,2 222, ,6 537,2 0, , ,6 864,7 217,8 540,6 781,0 4,7 406, ,0 543,5 62, , ,8 867,7 249,9 611,0 870,9 0,0 556,1 857,8 707,9 240, , ,1 939,3 227,6 723, ,3 0,0 621,4 795,4 783,9 221, , ,5 993,5 263,5 843, ,5 0,0 660,8 938,9 791,0 302, , , ,3 287,7 961, ,6 0,0 667,2 851,2 856,1 378, , , ,5 334, , ,8 0,0 615,5 731,0 818,5 590, , , ,8 285,6 984, ,7 0,0 660,2 781,5 869,4 381, , , ,1 291, , ,3 0,0 660,2 765,5 875,7 387, , , ,5 266, , ,8 0,0 661,6 733,7 878,7 373, , , ,3 280,0 972, ,3 0,0 656,3 746,0 881,3 389, , , ,8 304,7 975, ,2 0,0 655,6 732,7 877,6 403, , , ,5 306,9 979, ,3 0,0 649,6 742,8 899,0 481, , , ,3 294, , ,7 0,0 654,7 710,8 894,3 466, , , ,6 291, , ,9 0,0 654,7 741,7 901,4 480, , , ,1 306, , ,4 0,0 647,1 748,6 904,5 455, , , ,6 296, , ,6 0,0 643,9 773,7 909,0 475, , , ,2 291, , ,8 0,0 623,9 646,1 910,5 413, , , ,5 334, , ,8 0,0 615,5 731,0 818,5 590, , , ,9 296, , ,9 0,0 580,8 665,6 879,7 409, , , ,4 286, , ,8 0,0 576,4 664,2 876,8 392, , , ,4 284, , ,3 0,0 568,8 633,7 881,8 404, ,7 Revidirani podaci za prosinac godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Konsolidirana bilanca komercijalnih banaka RS obuhvaća konsolidiranu bilancu komercijalnih banaka Glavne banke Republike Srpske CBBiH. Za sve pozicije vrijedi napomena uz tablicu T11. Ревидирани подаци за децембар године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Консолидовани биланс комерцијалних банака РС обухвата консолидоване билансе комерцијалних банака Главне банке Републике Српске ЦББиХ. За све позиције вриједи напомена уз табелу Т

160 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu - u postocima, na godišnjem nivou - Kamatne stope na kredite u KM STANOVNIŠTVO Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti T14a: Interest Rates on Loans to Households - in percents at the annual level - Revolving krediti, prekoračenja i kreditne kartice Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Godina Period promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS preko 10 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS Prekoračenja Kreditna kartica s produženim kreditom Prekoračenja Loans in KM HOUSEHOLDS Loans in KM Indexed to Foreign Currency For Consumption For other Purposes For Consumption For Housing Purchases For other Purposes Loans in KM Revolving Loans, Overdrafts and Credit Cards Loans in KM Indexed to Foreign Currency Year Period Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Over 10 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF ,269 7,225 8,699 7,996 8,226 8,326 6,626 8,070 7,210 6,990 9,146 9,278 8,306 13,123 13,825 13, ,112 7,420 8,813 7,340 9,449 8,665 6,594 7,961 7,710 7,018 9,205 9,196 8,274 13,044 15,064 13, ,480 7,012 8,748 7,844 9,193 9,120 6,752 7,864 7,557 6,387 9,157 9,425 8,309 13,158 15,109 13, ,227 7,052 8,607 8,028 8,639 8,910 6,678 8,042 7,440 6,763 8,578 9,217 8,304 13,090 15,172 13, ,118 6,435 8,347 7,983 7,179 8,213 6,553 7,837 7,864 6,279 8,793 8,692 8,097 13,120 15,159 13, ,321 6,384 7,831 7,880 8,475 8,935 6,518 7,673 7,516 5,964 8,616 8,636 8,432 13,001 14,381 13, ,342 6,697 7,926 8,091 8,095 9,055 6,511 7,304 7,625 6,353 8,842 8,711 8,686 12,576 14,543 13, , ,336 7,865 7,476 8,014 6,599 7,713 7,430 5,997 8,647 8,645 9,090 12,579 14,683 13, , ,195 7,893 7,490 8,844 6,272 7, ,922 8,649 8,440 8,809 12,584 14,596 13, , ,952 7,378 7, ,342 7,787 7,622 6,584 8,553 8,352 9,047 12,553 14,617 13, ,576 6,396 7,774 6,789 7,916 8,659 6,211 7,381 7,529 5,928 8,462 8,409 8,737 12,530 14,620 13, , ,607 6,772 7,661 8,216 6,427 7,184 7,357 6,459 8,346 8,278 8,596 12,471 14,617 13, , ,680 7,018 7,248 8,542 6,360 7,497 7,375 6,056 8,429 8,720 8,599 12,442 14,622 13, ,832 6,080 7,748 7,206 7,085 8,188 6,254 7,543 8,085 5,700 8,476 7,843 8,792 12,449 14,616 13, , ,869 8,645 7,974 7,939 6,417 6,956 7,596 5,320 8,168 8,106 8,774 12,414 14,607 13, , ,942 6,958 7,990 7,918 6,291 8,104 8,047 6,264 8,519 7,082 8,043 12,481 14,619 13, ,783 5,178 7,330 7,013 8,534 8,254 6,287 7,647 8,055 6,828 8,034 6,889 8,294 12,447 14,618 13, ,907 5,537 7,396 6,169 8,320 8,010 6,032 8,082 7,493 6,149 8,131 7,736 8,386 12,444 14,618 13, ,513 5,241 7,410 6,181 7,316 8,662 6,006 7,298 7,741 6,604 8,382 7,732 8,254 12,438 14,620 13, , ,579 6,296 7,636 8,324 6,226 8,112 7,304 6,224 8,587 8,028 7,994 12,434 14,615 13, , ,821 6,916 7,557 8,379 6,043 7,581 7,631 6,400 8,431 7,796 8,243 12,455 14,595 13, , ,782 6,986 8,059 8,238 6,151 7,045 7,383 6,291 8,522 7,968 7,784 12,392 14,652 13, , ,433 7,013 7,237 7,493 5,889 7,339 7,066 6,470 8,336 8,188 7,498 12,324 14,603 13, , ,531 7,134 6,806 8,520 6,340 7,068 6,854 5,943 8,311 7,699 8,198 12,297 14,680 13, ,663 7,728 7,180 7,090 5,689 8,200 6,120 6,819 6,010 6,172 8,408 7,485 7,520 11,516 14,652 13, ,338 6,825 7,664 6,784 7,038 7,706 5,907 6,362 5,987 5,984 8,688 7,494 7,980 12,196 14,655 13, ,808 6,220 7,477 6,844 7,368 7,349 6,075 6,741 6,447 5,846 8,012 7,259 8,002 12,500 14,800 13, ,361 5,040 7,383 6,754 7,618 7,883 5,956 6,428 6,353 5,950 7,961 7,038 7,980 12,293 14,828 13,759 Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Overdrafts Credit Card with Extended Credit Overdrafts Napomena: Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu Notes: Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending amounts. IRF initial rate fixation... insufficient data to be published The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred payment (0% ir), they are not published. No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts to households. 160

161 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T14a: Kamatne stope na kredite stanovništvu - u postocima, na godišnjem nivou - Kamatne stope na kredite u KM STANOVNIŠTVO Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Potrošački krediti Ostali krediti Potrošački krediti Stambeni krediti Ostali krediti T14a: Каматне стопе на кредите становништву - у процентима, на годишњем нивоу - Revolving krediti, prekoračenja i kreditne kartice Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Godina Razdoblje promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS preko 10 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS Prekoračenja Kreditna kartica s produženim kreditom Prekoračenja Kаматне стопе на кредите у KМ Потрошачки кредити Остали кредити СТАНОВНИШТВО Каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом Потрошачки кредити Стамбени кредити Остали кредити Револвинг кредити, прекорачења и кредитне каритце Каматне стопе на кредите у KМ Каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом Година Период промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС преко 10 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС Прекорачења Кредитна картица с продуженим кредитом ,269 7,225 8,699 7,996 8,226 8,326 6,626 8,070 7,210 6,990 9,146 9,278 8,306 13,123 13,825 13, ,112 7,420 8,813 7,340 9,449 8,665 6,594 7,961 7,710 7,018 9,205 9,196 8,274 13,044 15,064 13, ,480 7,012 8,748 7,844 9,193 9,120 6,752 7,864 7,557 6,387 9,157 9,425 8,309 13,158 15,109 13, ,227 7,052 8,607 8,028 8,639 8,910 6,678 8,042 7,440 6,763 8,578 9,217 8,304 13,090 15,172 13, ,118 6,435 8,347 7,983 7,179 8,213 6,553 7,837 7,864 6,279 8,793 8,692 8,097 13,120 15,159 13, ,321 6,384 7,831 7,880 8,475 8,935 6,518 7,673 7,516 5,964 8,616 8,636 8,432 13,001 14,381 13, ,342 6,697 7,926 8,091 8,095 9,055 6,511 7,304 7,625 6,353 8,842 8,711 8,686 12,576 14,543 13, , ,336 7,865 7,476 8,014 6,599 7,713 7,430 5,997 8,647 8,645 9,090 12,579 14,683 13, , ,195 7,893 7,490 8,844 6,272 7, ,922 8,649 8,440 8,809 12,584 14,596 13, , ,952 7,378 7, ,342 7,787 7,622 6,584 8,553 8,352 9,047 12,553 14,617 13, ,576 6,396 7,774 6,789 7,916 8,659 6,211 7,381 7,529 5,928 8,462 8,409 8,737 12,530 14,620 13, , ,607 6,772 7,661 8,216 6,427 7,184 7,357 6,459 8,346 8,278 8,596 12,471 14,617 13, , ,680 7,018 7,248 8,542 6,360 7,497 7,375 6,056 8,429 8,720 8,599 12,442 14,622 13, ,832 6,080 7,748 7,206 7,085 8,188 6,254 7,543 8,085 5,700 8,476 7,843 8,792 12,449 14,616 13, , ,869 8,645 7,974 7,939 6,417 6,956 7,596 5,320 8,168 8,106 8,774 12,414 14,607 13, , ,942 6,958 7,990 7,918 6,291 8,104 8,047 6,264 8,519 7,082 8,043 12,481 14,619 13, ,783 5,178 7,330 7,013 8,534 8,254 6,287 7,647 8,055 6,828 8,034 6,889 8,294 12,447 14,618 13, ,907 5,537 7,396 6,169 8,320 8,010 6,032 8,082 7,493 6,149 8,131 7,736 8,386 12,444 14,618 13, ,513 5,241 7,410 6,181 7,316 8,662 6,006 7,298 7,741 6,604 8,382 7,732 8,254 12,438 14,620 13, , ,579 6,296 7,636 8,324 6,226 8,112 7,304 6,224 8,587 8,028 7,994 12,434 14,615 13, , ,821 6,916 7,557 8,379 6,043 7,581 7,631 6,400 8,431 7,796 8,243 12,455 14,595 13, , ,782 6,986 8,059 8,238 6,151 7,045 7,383 6,291 8,522 7,968 7,784 12,392 14,652 13, , ,433 7,013 7,237 7,493 5,889 7,339 7,066 6,470 8,336 8,188 7,498 12,324 14,603 13, , ,531 7,134 6,806 8,520 6,340 7,068 6,854 5,943 8,311 7,699 8,198 12,297 14,680 13, ,663 7,728 7,180 7,090 5,689 8,200 6,120 6,819 6,010 6,172 8,408 7,485 7,520 11,516 14,652 13, ,338 6,825 7,664 6,784 7,038 7,706 5,907 6,362 5,987 5,984 8,688 7,494 7,980 12,196 14,655 13, ,808 6,220 7,477 6,844 7,368 7,349 6,075 6,741 6,447 5,846 8,012 7,259 8,002 12,500 14,800 13, ,361 5,040 7,383 6,754 7,618 7,883 5,956 6,428 6,353 5,950 7,961 7,038 7,980 12,293 14,828 13,759 Прекорачења Napomena: Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju. Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu. Напомена: Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на постојеће послове (преостала стања). ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе... недовољан број података за објављивање У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују. Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама и прекорачењима становништву. 161

162 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T14b: Kamatne stope na kredite nefinansijskim preduzećima - u postocima, na godišnjem nivou - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA T14b: Interest Rates on Loans to Non-financial Corporations - in percents at the annual level - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM Preko iznosa 1 mil EUR do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR Preko iznosa 1 mil EUR Revolving krediti i prekoračenja Godina Period promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom Up to an Amount of EUR 0.25 Million LOANS IN KM Over an Amount of EUR 0.25 Million and up to EUR 1 Million Over an Amount of EUR 1 Million NON-FINANCIAL CORPORATIONS LOANS IN KM INDEXED TO FOREIGN CURRENCY Up to an Amount of EUR 0.25 Million Over an Amount of EUR 0.25 Million and up to EUR 1 Million Over an Amount of EUR 1 Million Revolving Loans and Overdrafts Year Period Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Over 1 up to 5 Years IRF Over 5 Years IRF Floating Interest Rates up to 1 Year IRF Loans in KM Indexed to Foreign Currency ,245 8,005 6,691 6,670 7,689 8,727 7,765 7,998 6,414 7,914 7,000 7,029 6, ,995 8,480 6,604 6,312 8,211 8,375 7,201 7,462 6,928 7,686 6,907 7,017 6, ,096 8,382 6,563 6,282 7,953 8,549 7,696 7,392 7,354 7,122 7,358 6,995 6, ,080 8,133 6,806 6,374 7,983 8,738 7,629 7,392 7,368 7,314 6,493 7,044 6, ,045 8,179 6,915 6,165 7,865 8,563 8,223 7,030 6,924 6,386 6,937 7,129 6, ,127 8,633 6,412 5,519 7,948 8,419 8,314 6,932 7,407 7,809 6,985 6,985 6, ,012 8,280 6,490 6,262 7,848 8,528 7,552 7, ,800 7,066 6, ,733 7,892 6,429 5,815 7,906 8,936 8,424 6,447 7,971 5,328 5,668 7,093 6, ,001 7,369 6,564 6,496 8,041 8,978 8,054 6, ,182 7,147 6, ,030 7,887 6,948 6,653 7,666 8,950 8,479 7,097 7,431 6,836 5,879 6,996 6, ,857 7,248 6,882 6,308 7,873 8,712 8,096 7,060 7,547 7,762 5,890 6,917 6, ,861 7,175 6,221 6,997 7,778 8,624 7,958 6,790 7, ,300 6,970 6, ,011 7,526 6,460 7,223 7,834 8,231 8,016 6,731 6,707 7,867 6,417 6,838 6, ,571 7,922 6,493 6,828 8,297 7,963 7,478 6, ,413 6,868 6, ,501 8,398 5,967 6,662 8,402 8,745 8,143 7,295 6,689 7,012 5,999 6,810 6, ,905 7,882 6,542 6,330 7,549 8,592 8,093 6,150 7,485 6,979 5,599 6,714 6, ,698 7,615 6,507 6,001 7,582 8,096 7,506 6,485 5,886 7,532 5,734 6,776 6, ,769 7,979 6,583 6,491 7,567 8,147 8,079 6,450 6,990 7,738 5,154 6,656 6, ,585 8,219 6,247 5,918 7,379 7,609 7,713 5,778 7,845 6,292 5,894 6,593 6, ,442 7,650 6,503 6,998 7,493 8,129 7,111 6,672 6,871 6,802 5,888 6,692 6, ,273 7,987 6,375 7,191 7,469 8,464 6,787 6,887 7,116 7,464 5,925 6,668 6, ,213 7,281 5,985 6,019 7,633 7,631 7,729 6,879 6, ,365 6,533 6, ,128 7,283 5,846 5,441 7,659 7,512 7,179 6,380 7,122 7,620 5,626 6,508 6, ,354 6,850 5,736 4,965 7,283 7,894 7,781 6,613 7,529 6,888 6,146 6,399 6, ,071 7,097 5,798 6,003 6,668 7,572 6,997 6,175 6,479 5,444 4,875 6,355 6, ,123 6,736 5,632 6,408 7,382 7,351 7,451 6,660 6,738 6,929 5,769 6,256 6, ,006 6,704 5, ,571 7,519 7,761 6,201 6,566 7,235 5,456 6,288 6, ,126 6,476 5, ,539 7,354 7,227 6,217 6,150 6,976 6,433 6,134 6,242 Short-term Napomena: Kamatne stope u tabeli za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalni period fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne karitce s kreditnom podogodnosti podrazumjevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publikuju Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu Notes: Interest rates in table for revolving loans and credit cards refer to the outstending amounts. IRF initial rate fixation... insufficient data to be published The interest rate on the revolving loans and credit cards, includes data on credit cards with loan facility. Considering that credit cards with loan facility imply an interest free deferred payment (0% ir), they are not published. No data for interest rates on loans in foreign currency based on credit cards and overdrafts to households. 162

163 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T14b: Kamatne stope na kredite nefinancijskim poduzećima - u postocima, na godišnjoj razini - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR NEFINANCIJSKA PODUZEĆA T14б: Каматне стопе на кредите нефинансијским предузећима - у процентима, на годишњем нивоу - KAMATNE STOPE NA KREDITE U KM S VALUTNOM KLAUZULOM Preko iznosa 1 mil EUR do iznosa od 0,25 mil EUR preko 0,25 mil EUR do 1 mil EUR Preko iznosa 1 mil EUR Revolving krediti i prekoračenja Godina Razdoblje promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS preko 1 do 5 godina IPFKS preko 5 godina IPFKS promjenljiva stopa i do 1 godine IPFKS Kamatne stope na kredite u KM Kamatne stope na kredite u KM s valutnom klauzulom КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ до износа од 0,25 мил ЕUR Преко 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА КАМАТНЕ СТОПЕ НА КРЕДИТЕ У KМ С ВАЛУТНОМ КЛАУЗУЛОМ преко износа 1 мил ЕUR до износа од 0,25 мил ЕUR Преко 0,25 мил ЕUR до 1 мил ЕUR преко износа 1 мил ЕUR Револвинг кредити и прекорачења Година Период промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС преко 1 и до 5 година ИПФКС преко 5 година ИПФКС промјенљива стопа и до 1 године ИПФКС Каматне стопе на кредите у KМ каматне стопе на кредите у KМ с валутном клаузулом ,245 8,005 6,691 6,670 7,689 8,727 7,765 7,998 6,414 7,914 7,000 7,029 6, ,995 8,480 6,604 6,312 8,211 8,375 7,201 7,462 6,928 7,686 6,907 7,017 6, ,096 8,382 6,563 6,282 7,953 8,549 7,696 7,392 7,354 7,122 7,358 6,995 6, ,080 8,133 6,806 6,374 7,983 8,738 7,629 7,392 7,368 7,314 6,493 7,044 6, ,045 8,179 6,915 6,165 7,865 8,563 8,223 7,030 6,924 6,386 6,937 7,129 6, ,127 8,633 6,412 5,519 7,948 8,419 8,314 6,932 7,407 7,809 6,985 6,985 6, ,012 8,280 6,490 6,262 7,848 8,528 7,552 7, ,800 7,066 6, ,733 7,892 6,429 5,815 7,906 8,936 8,424 6,447 7,971 5,328 5,668 7,093 6, ,001 7,369 6,564 6,496 8,041 8,978 8,054 6, ,182 7,147 6, ,030 7,887 6,948 6,653 7,666 8,950 8,479 7,097 7,431 6,836 5,879 6,996 6, ,857 7,248 6,882 6,308 7,873 8,712 8,096 7,060 7,547 7,762 5,890 6,917 6, ,861 7,175 6,221 6,997 7,778 8,624 7,958 6,790 7, ,300 6,970 6, ,011 7,526 6,460 7,223 7,834 8,231 8,016 6,731 6,707 7,867 6,417 6,838 6, ,571 7,922 6,493 6,828 8,297 7,963 7,478 6, ,413 6,868 6, ,501 8,398 5,967 6,662 8,402 8,745 8,143 7,295 6,689 7,012 5,999 6,810 6, ,905 7,882 6,542 6,330 7,549 8,592 8,093 6,150 7,485 6,979 5,599 6,714 6, ,698 7,615 6,507 6,001 7,582 8,096 7,506 6,485 5,886 7,532 5,734 6,776 6, ,769 7,979 6,583 6,491 7,567 8,147 8,079 6,450 6,990 7,738 5,154 6,656 6, ,585 8,219 6,247 5,918 7,379 7,609 7,713 5,778 7,845 6,292 5,894 6,593 6, ,442 7,650 6,503 6,998 7,493 8,129 7,111 6,672 6,871 6,802 5,888 6,692 6, ,273 7,987 6,375 7,191 7,469 8,464 6,787 6,887 7,116 7,464 5,925 6,668 6, ,213 7,281 5,985 6,019 7,633 7,631 7,729 6,879 6, ,365 6,533 6, ,128 7,283 5,846 5,441 7,659 7,512 7,179 6,380 7,122 7,620 5,626 6,508 6, ,354 6,850 5,736 4,965 7,283 7,894 7,781 6,613 7,529 6,888 6,146 6,399 6, ,071 7,097 5,798 6,003 6,668 7,572 6,997 6,175 6,479 5,444 4,875 6,355 6, ,123 6,736 5,632 6,408 7,382 7,351 7,451 6,660 6,738 6,929 5,769 6,256 6, ,006 6,704 5, ,571 7,519 7,761 6,201 6,566 7,235 5,456 6,288 6, ,126 6,476 5, ,539 7,354 7,227 6,217 6,150 6,976 6,433 6,134 6,242 Napomena: Kamatne stope u tablici za revolving kredite i kreditne kartice se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). IPFKS - inicijalno razdoblje fiksne kamatne stope... nedovoljan broj podataka za objavljivanje U sklopu kamatnih stopa na revolving kredite i kreditne kartice prikupljaju se i podaci o kreditnim karticama s kreditnom pogodnosti. S obzirom da kreditne kartice s kreditnom podogodnosti podrazumijevaju beskamatnu odgodu plaćanja (0% ks), iste se i ne publiciraju. Nema podataka za kamatne stope na kredite u stranoj valuti po kreditnim karticama i prekoračenjima stanovništvu. Напомена: Каматне стопе у табели за револвинг кредите и кредитне картице односе се на постојеће послове (преостала стања). ИПФКС - иницијални период фиксне каматне стопе... недовољан број података за објављивање У склопу каматних стопа на револвинг кредите и кредитне картице прикупљају се и подаци о кредитним картицама с кредитном погодности. С обзиром да кредитне картице с кредитном погодности подразумијевају бескаматну одгоду плаћања (0% кс), исте се и не публикују. Нема података за каматне стопе на кредите у страној валути по кредитним картицама и прекорачењима становништву. 163

164 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T14c: Kamatne stope na depozite stanovništva - u postocima, na godišnjem nivou - Godina Year Period Period T14c: Interest Rates on Deposits of Households - in percents at the annual level - STANOVNIŠTVO Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti do 1 godine s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) do 1 godine s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine HOUSEHOLDS Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency Deposits in EUR Deposits in Foreign Currency up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity ,079 3,205 4,441 0,140 2,384 3,343 4,022 0,342 1,953 0, ,169 3,209 4,035 0,139 2,228 3,354 3,887 0,349 1,707 0, ,120 3,484 3,835 0,135 2,200 3,452 4,188 0,342 1,653 0, ,957 3,182 3,796 0,134 2,243 3,279 4,158 0,345 1,465 0, ,959 3,459 3,584 0,133 2,239 3,268 3,784 0,318 1,793 0, ,117 3,157 3,541 0,157 2,253 3,338 3,915 0,305 2,054 0, ,244 3,282 3,675 0,138 2,281 3,438 4,203 0,264 2,875 0, ,116 3,301 3,712 0,125 2,238 3,212 4,071 0,262 1,195 0, ,228 3,399 3,639 0,119 2,312 3,355 4,094 0,254 1,350 0, ,116 3,320 3,614 0,116 2,293 3,282 4,199 0,246 1,707 0, ,186 3,324 3,483 0,117 2,248 3,328 4,010 0,245 1,400 0, ,956 3,233 3,676 0,116 2,115 3,330 4,104 0,242 1,348 0, ,973 3,190 3,866 0,116 2,068 3,190 4,054 0,240 1,232 0, ,015 3,125 3,625 0,111 2,025 3,074 3,931 0,228 1,874 0, ,911 3,188 3,571 0,113 1,902 3,196 3,860 0,219 1,622 0, ,887 3,275 3,553 0,097 1,913 3,194 4,016 0,209 1,687 0, ,632 3,205 3,355 0,104 1,801 3,335 3,568 0,221 1,947 0, ,646 3,212 3,305 0,094 1,696 3,207 3,579 0,198 1,921 0, ,405 3,298 3,258 0,095 1,510 3,232 3,832 0,202 1,437 0, ,174 3,256 3,131 0,094 1,892 3,134 3,308 0,195 1,141 0, ,555 3,225 3,178 0,091 1,659 3,100 3,369 0,157 1,081 0, ,577 3,032 3,117 0,090 1,666 3,104 3,313 0,194 1,190 0, ,602 3,175 3,056 0,089 1,642 3,132 3,336 0,190 1,019 0, ,457 2,928 3,050 0,089 1,545 3,040 3,406 0,188 1,068 0, ,263 2,764 2,980 0,089 1,431 2,901 3,173 0,181 0,916 0, ,237 2,813 3,059 0,095 1,234 2,643 3,222 0,161 0,998 0, ,201 2,637 2,701 0,093 1,272 2,645 3,222 0,159 1,103 0, ,329 2,679 2,673 0,095 1,273 2,585 2,888 0,158 1,596 0,059 Over 1 and up to 2 Years Maturity preko 2 godine Over 2 Years Maturity Depoziti po viđenju (prekonoćni) Overnight Deposits s dogovorenim dospijećem with Agreed Maturity Depoziti po viđenju (prekonoćni) Overnight Deposits Napomena: Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove. Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR Notes: Interest rates on sight deposits refer to the outstanding amounts. Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business. Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR. 164

165 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T14c: Kamatne stope na depozite stanovništva - u postocima, na godišnjoj razini - Godina Година Period Период Т 14ц: Каматне стопе на депозите становништва - у процентима, на годишњем нивоу - STANOVNIŠTVO Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom Depoziti u EUR Depoziti u stranoj valuti do 1 godine s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) do 1 godine s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine СТАНОВНИШТВО Депозити у KМ и депозити с валутном клаузулом Депозити у ЕUR Депозити у страној валути до 1 године с договореним доспијећем преко 1 и до 2 године преко 2 године Депозити по виђењу (преконоћни) с договореним доспијећем до 1 године ,079 3,205 4,441 0,140 2,384 3,343 4,022 0,342 1,953 0, ,169 3,209 4,035 0,139 2,228 3,354 3,887 0,349 1,707 0, ,120 3,484 3,835 0,135 2,200 3,452 4,188 0,342 1,653 0, ,957 3,182 3,796 0,134 2,243 3,279 4,158 0,345 1,465 0, ,959 3,459 3,584 0,133 2,239 3,268 3,784 0,318 1,793 0, ,117 3,157 3,541 0,157 2,253 3,338 3,915 0,305 2,054 0, ,244 3,282 3,675 0,138 2,281 3,438 4,203 0,264 2,875 0, ,116 3,301 3,712 0,125 2,238 3,212 4,071 0,262 1,195 0, ,228 3,399 3,639 0,119 2,312 3,355 4,094 0,254 1,350 0, ,116 3,320 3,614 0,116 2,293 3,282 4,199 0,246 1,707 0, ,186 3,324 3,483 0,117 2,248 3,328 4,010 0,245 1,400 0, ,956 3,233 3,676 0,116 2,115 3,330 4,104 0,242 1,348 0, ,973 3,190 3,866 0,116 2,068 3,190 4,054 0,240 1,232 0, ,015 3,125 3,625 0,111 2,025 3,074 3,931 0,228 1,874 0, ,911 3,188 3,571 0,113 1,902 3,196 3,860 0,219 1,622 0, ,887 3,275 3,553 0,097 1,913 3,194 4,016 0,209 1,687 0, ,632 3,205 3,355 0,104 1,801 3,335 3,568 0,221 1,947 0, ,646 3,212 3,305 0,094 1,696 3,207 3,579 0,198 1,921 0, ,405 3,298 3,258 0,095 1,510 3,232 3,832 0,202 1,437 0, ,174 3,256 3,131 0,094 1,892 3,134 3,308 0,195 1,141 0, ,555 3,225 3,178 0,091 1,659 3,100 3,369 0,157 1,081 0, ,577 3,032 3,117 0,090 1,666 3,104 3,313 0,194 1,190 0, ,602 3,175 3,056 0,089 1,642 3,132 3,336 0,190 1,019 0, ,457 2,928 3,050 0,089 1,545 3,040 3,406 0,188 1,068 0, ,263 2,764 2,980 0,089 1,431 2,901 3,173 0,181 0,916 0, ,237 2,813 3,059 0,095 1,234 2,643 3,222 0,161 0,998 0, ,201 2,637 2,701 0,093 1,272 2,645 3,222 0,159 1,103 0, ,329 2,679 2,673 0,095 1,273 2,585 2,888 0,158 1,596 0,059 преко 1 и до 2 године preko 2 godine преко 2 године Depoziti po viđenju (prekonoćni) Депозити по виђењу (преконоћни) s dogovorenim dospijećem с договореним доспјећем Depoziti po viđenju (prekonoćni) Депозити по виђењу (преконоћни) Napomena: Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove. Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR. Напомена: Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове (преостала стања). Kаматне стопе на депозите са договореним доспијећем се односе на нове послове. Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR. 165

166 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T14d: Kamatne stope na depozite nefinansijskih preduzeća - u postocima, na godišnjem nivou - Godina Period do 1 godine Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) T14d: Interest Rates on Deposits of Non-financial Corporations - in percents at the annual level - NEFINANSIJSKA PREDUZEĆA do 1 godine Depoziti u EUR s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) Depoziti u stranoj valuti Depoziti po viđenju (prekonoćni) Deposits in KM and Indexed to Foreign Currency NON-FINANCIAL CORPORATIONS Deposits in EUR Deposits in Foreign Currency Year Period up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits up to 1 Year Maturity with Agreed Maturity ,467 4,868 4,159 0,176 1,456 4, ,136 0, ,757 4,788 4,448 0,192 1,908 4,127 5,331 0,132 0, ,334 4,930 4,581 0,190 2,114 4,102 4,806 0,128 0, ,228 4,076 4,809 0,209 2,424 3, ,152 0, ,119 4,569 4,158 0,206 1,746 4,563 4,393 0,139 0, ,152 4,347 4,740 0,220 1,635 4, ,209 0, ,469 4,452 3,857 0,216 1,471 4, ,210 0, ,307 4,150 4,054 0,210 2, ,229 0, ,390 4,091 4,068 0,230 1,097 4,045 3,995 0,137 0, ,307 4,132 4,279 0,231 2,235 3,685 4,123 0,152 0, ,323 4,035 4,528 0,249 2,050 4, ,151 0, ,011 4,373 3,630 0,237 1,314 2, ,146 0, ,686 3,862 3,933 0,219 2,458 3, ,144 0, ,656 3,737 3,444 0,217 2,446 3, ,202 0, ,354 3,953 3,954 0, ,398 4,780 0,202 0, ,801 3,446 3,909 0,206 1,573 2, ,211 0, ,957 3,744 4,035 0,219 2,335 3, ,242 0, ,826 3,388 2,912 0,216 1,079 3, ,183 0, ,149 3,150 4,502 0,204 1, ,375 0,201 0, ,821 3,763 3,741 0,195 2,191 2,601 3,559 0,213 0, ,912 3,009 3,653 0,206 1,308 3,051 3,414 0,211 0, ,634 3,329 3,641 0,219 2, ,775 0,201 0, ,161 3,250 3,066 0,201 1,173 2,300 3,358 0,143 0, ,781 3,058 2,122 0,210 1,973 3, ,160 0, ,760 2,852 2,970 0,203 1, ,319 0,132 0, ,929 2,448 2,118 0,195 0,201 3,405 3,174 0,130 0, ,967 2,830 3,250 0, ,299 3,394 0,139 0, ,051 2,646 2,909 0, ,806 4,184 0,144 0,078 Over 1 and up to 2 Years Maturity Over 2 Years Maturity Overnight Deposits Overnight Deposits Napomena: Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanje Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR Notes: Interest rates on sight deposits refer to outstanding amounts. Interest rates on deposit with agreed maturity refer to new business.... insufficient data to be published Deposits in foreign currency include all foreign currencies except EUR 166

167 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T14d: Kamatne stope na depozite nefinancijskih poduzeća - u postocima, na godišnjem nivou - Godina Period do 1 godine Depoziti u KM i depoziti s valutnom klauzulom s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) T14d: Каматне стопе на депозите нефинансијских предузећа - у процентима, на годишњем нивоу - NEFINANCIJSKA PODUZEĆA do 1 godine Depoziti u EUR s dogovorenim dospijećem preko 1 i do 2 godine preko 2 godine Depoziti po viđenju (prekonoćni) Depoziti u stranoj valuti Depoziti po viđenju (prekonoćni) Депозити у KМ и с валутном клаузулом НЕФИНАНСИЈСКА ПРЕДУЗЕЋА Депозити у ЕUR Депозити у страној валути Година Период до 1 године с договореним доспијећем преко 1 и до 2 године преко 2 године Депозити по виђењу (преконоћни) с договореним доспијећем ,467 4,868 4,159 0,176 1,456 4, ,136 0, ,757 4,788 4,448 0,192 1,908 4,127 5,331 0,132 0,158 до 1 године 02. 3,334 4,930 4,581 0,190 2,114 4,102 4,806 0,128 0, ,228 4,076 4,809 0,209 2,424 3, ,152 0, ,119 4,569 4,158 0,206 1,746 4,563 4,393 0,139 0, ,152 4,347 4,740 0,220 1,635 4, ,209 0, ,469 4,452 3,857 0,216 1,471 4, ,210 0, ,307 4,150 4,054 0,210 2, ,229 0, ,390 4,091 4,068 0,230 1,097 4,045 3,995 0,137 0, ,307 4,132 4,279 0,231 2,235 3,685 4,123 0,152 0, ,323 4,035 4,528 0,249 2,050 4, ,151 0, ,011 4,373 3,630 0,237 1,314 2, ,146 0, ,686 3,862 3,933 0,219 2,458 3, ,144 0, ,656 3,737 3,444 0,217 2,446 3, ,202 0, ,354 3,953 3,954 0, ,398 4,780 0,202 0, ,801 3,446 3,909 0,206 1,573 2, ,211 0, ,957 3,744 4,035 0,219 2,335 3, ,242 0, ,826 3,388 2,912 0,216 1,079 3, ,183 0, ,149 3,150 4,502 0,204 1, ,375 0,201 0, ,821 3,763 3,741 0,195 2,191 2,601 3,559 0,213 0, ,912 3,009 3,653 0,206 1,308 3,051 3,414 0,211 0, ,634 3,329 3,641 0,219 2, ,775 0,201 0, ,161 3,250 3,066 0,201 1,173 2,300 3,358 0,143 0, ,781 3,058 2,122 0,210 1,973 3, ,160 0, ,760 2,852 2,970 0,203 1, ,319 0,132 0, ,929 2,448 2,118 0,195 0,201 3,405 3,174 0,130 0, ,967 2,830 3,250 0, ,299 3,394 0,139 0, ,051 2,646 2,909 0, ,806 4,184 0,144 0,078 преко 1 и до 2 године преко 2 године с договореним доспјећем Депозити по виђењу (преконоћни) Napomena: Kamatne stope na depozite po viđenju se odnose na postojeće poslove (preostala stanja). Kamatne stope na depozite s dogovorenim dospijećem se odnose na nove poslove.... nedovoljan broj podataka za objavljivanje Depoziti u stranoj valuti obuhvaćaju sve strane valute osim EUR. Напомена: Каматне стопе на депозите по виђењу се односе на постојеће послове (преостала стања). Kаматне стопе на депозите с договореним доспијећем се односе на нове послове.... недовољан број података за објављивање Депозити у страној валути обухватају све стране валуте осим ЕUR. 167

168 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - T15: Total Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, KM million - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec Prenosivi depoziti Ostali depoziti Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Ukupni krediti DEPOSITS LOANS Year Month Transferable Deposits Other Deposits Total Deposits Short - term Loans Long - term Loans Total Loans (3+4) (6+7) ,8 568, ,7 878, , , , , ,7 913, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,1 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obaveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti. Revised data for period December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of nonfinancial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Total deposits represent liabilities of commercial banks of BH towards all domestic institutional sectors in domestic and foreign currency. Total loans represent claims of commercial banks of BH on all institutional sectors, in domestic and foreign currency. 168

169 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T15: Ukupni depoziti i krediti komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T15: Укупни депозити и кредити комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec Prenosivi depoziti Ostali depoziti Ukupni depoziti Kratkoročni krediti Dugoročni krediti Ukupni krediti ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ Година Мјесец Преносиви депозити Остали депозити Укупни депозити Краткорочни кредити Дугорочни кредити Укупни кредити (3+4) (6+7) ,8 568, ,7 878, , , , , ,7 913, , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,1 Revidirani podaci za period prosinac godine. U studenom godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Ukupni depoziti predstavljaju obveze komercijalnih banaka BiH prema svim domaćim institucionalnim sektorima u domaćoj i stranoj valuti. Ukupni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka BiH od svih institucionalnih sektora, u domaćoj i stranoj valuti. Ревидирани подаци за период децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Укупни депозити представљају обавезе комерцијалних банака БиХ према свим домаћим институционалним секторима у домаћој и страној валути. Укупни кредити представљају потраживања комерцијалних банака БиХ од свих институционалних сектора, у домаћој и страној валути. 169

170 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - T16: Structure of Transferable Deposits in Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih finansijskih institucija Depoziti nefinansijskih javnih preduzeća Depoziti nefinansijskih privatnih preduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Deposits of BH Institutions Entity Governments' Deposits Deposits of Cantonal Governments Deposits of Municipal Governments Deposits of Social Security Funds Deposits of other Financial Institutions Deposits of Nonfinancial Public Enterprises Deposits of Non-financial Private Enterprises Deposits of Non-profit Organisations Deposits of Households Other Deposits Total = ,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91, , ,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18, , ,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7, , ,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6, , ,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118, ,9 8, , ,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108, ,4 9, , ,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698, ,2 137,3 853,3 10, , ,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741, ,0 176, ,7 9, , ,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782, ,9 161, ,8 44, , ,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852, ,0 173, ,4 14, , ,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724, ,3 172, ,0 16, , ,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688, ,8 182, ,2 14, , ,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517, ,4 186, ,3 17, , ,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615, ,4 194, ,8 12, , ,0 412,1 261,4 176,9 61,4 171,5 470, ,4 247, ,7 13, , ,6 361,1 200,9 149,8 75,1 201,3 675, ,3 195, ,4 13, , ,6 350,1 230,1 162,6 109,4 233,0 693, ,1 200, ,9 13, , ,0 377,0 209,6 158,7 98,6 180,2 687, ,2 206, ,4 16, , ,0 375,8 194,3 159,7 88,2 164,7 621, ,2 209, ,0 13, , ,8 347,5 219,5 165,5 83,6 181,3 587, ,5 220, ,8 12, , ,2 356,3 210,3 161,7 59,6 169,8 585, ,8 225, ,8 12, , ,6 628,5 221,9 180,6 83,3 164,6 505, ,4 248, ,7 12, , ,2 576,5 236,4 187,6 69,6 220,0 527, ,4 267, ,3 13, , ,4 494,8 230,8 195,9 67,4 183,8 603, ,3 253, ,0 13, , ,3 489,0 236,5 190,9 63,7 179,3 508, ,3 249, ,1 11, , ,3 435,5 252,6 183,2 45,4 193,9 513, ,8 249, ,2 12, , ,0 412,1 261,4 176,9 61,4 171,5 470, ,4 247, ,7 13, , ,6 374,8 262,3 178,5 32,9 172,7 523, ,0 251, ,3 14, , ,1 356,8 265,2 182,7 25,9 179,1 500, ,1 250, ,5 10, , ,5 355,2 269,2 179,4 26,4 159,8 532, ,4 252, ,6 9, ,4 Revidirani podaci za decembar godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se direktno upotrijebiti za plaćanja trećim licima, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prenos sredstava na prenosive depozite. Revised data for period December Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Transferable deposits are available on demand without restrictions and charges, directly useable for payments to third parties, special savings accounts from which funds may be transferred to transferable deposits. 170

171 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T16: Sektorska struktura prenosivih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T16: Секторска структура преносивих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih finansijskih institucija Depoziti nefinancijskih javnih poduzeća Depoziti nefinancijskih privatnih poduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno ДЕПОЗИТИ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА Година Мјесец Депозити институција БиХ Депозити влада ентитета Депозити влада кантона Депозити влада општина Депозити фондова социјалне заштите Депозити осталих финансијских институција Депозити нефинансијских јавних предузећа Депозити нефинансијских приватних предузећа Депозити непрофитних организација Депозити домаћинства Остали депозити Укупно = ,5 68,8 50,2 29,9 25,1 35,7 334,0 394,1 107,3 236,9 91, , ,7 99,1 86,3 35,6 60,4 55,1 333,4 569,9 88,7 697,2 18, , ,4 149,0 62,0 58,2 50,8 72,3 397,1 544,5 105,9 789,6 7, , ,8 177,4 95,3 63,7 72,2 85,7 501,6 506,6 104,5 892,5 6, , ,4 254,3 163,9 90,6 104,6 86,3 486,9 656,8 118, ,9 8, , ,6 314,2 231,4 118,7 82,2 113,0 557,9 919,1 108, ,4 9, , ,2 393,7 351,8 169,8 124,3 155,2 698, ,2 137,3 853,3 10, , ,7 544,5 381,0 242,0 147,5 186,2 741, ,0 176, ,7 9, , ,3 255,2 271,7 204,0 108,2 137,5 782, ,9 161, ,8 44, , ,4 416,0 352,7 187,9 148,6 146,5 852, ,0 173, ,4 14, , ,8 458,1 291,0 194,6 149,7 144,2 724, ,3 172, ,0 16, , ,2 413,1 290,9 190,0 154,8 176,9 688, ,8 182, ,2 14, , ,0 339,2 231,1 195,2 105,9 161,5 517, ,4 186, ,3 17, , ,3 300,8 228,1 172,4 79,0 209,7 615, ,4 194, ,8 12, , ,0 412,1 261,4 176,9 61,4 171,5 470, ,4 247, ,7 13, , ,6 361,1 200,9 149,8 75,1 201,3 675, ,3 195, ,4 13, , ,6 350,1 230,1 162,6 109,4 233,0 693, ,1 200, ,9 13, , ,0 377,0 209,6 158,7 98,6 180,2 687, ,2 206, ,4 16, , ,0 375,8 194,3 159,7 88,2 164,7 621, ,2 209, ,0 13, , ,8 347,5 219,5 165,5 83,6 181,3 587, ,5 220, ,8 12, , ,2 356,3 210,3 161,7 59,6 169,8 585, ,8 225, ,8 12, , ,6 628,5 221,9 180,6 83,3 164,6 505, ,4 248, ,7 12, , ,2 576,5 236,4 187,6 69,6 220,0 527, ,4 267, ,3 13, , ,4 494,8 230,8 195,9 67,4 183,8 603, ,3 253, ,0 13, , ,3 489,0 236,5 190,9 63,7 179,3 508, ,3 249, ,1 11, , ,3 435,5 252,6 183,2 45,4 193,9 513, ,8 249, ,2 12, , ,0 412,1 261,4 176,9 61,4 171,5 470, ,4 247, ,7 13, , ,6 374,8 262,3 178,5 32,9 172,7 523, ,0 251, ,3 14, , ,1 356,8 265,2 182,7 25,9 179,1 500, ,1 250, ,5 10, , ,5 355,2 269,2 179,4 26,4 159,8 532, ,4 252, ,6 9, ,4 Revidirani podaci za period prosinac godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Prenosivi depoziti su raspoloživi na zahtjev bez naknada i ograničenja, mogu se izravno uporabiti za plaćanja trećim osobama, posebni štedni računi s kojih je dozvoljen prijenos sredstava na prenosive depozite. Ревидирани подаци за период децембар године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Преносиви депозити су расположиви на захтјев без накнада и ограничења, могу се директно употријебити за плаћања трећим лицима, посебни штедни рачуни с којих је дозвољен пренос средстава на преносиве депозите. 171

172 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA T17: Structure of Other Deposits in Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih finansijskih institucija Depoziti nefinansijskih javnih preduzeća Depoziti nefinansijskih privatnih preduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno DEPOSITS OF ALL DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Deposits of BH Institutions Entity Governments' Deposits Deposits of Cantonal Governments Deposits of Municipal Governments Deposits of Social Security Funds Deposits of other Financial Institutions Deposits of Nonfinancial Public Enterprises Deposits of Non-financial Private Enterprises Deposits of Non-profit Organisations Deposits of Households Other Deposits Total = ,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568, ,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16, , ,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5, , ,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19, ,4 6, , ,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28, ,2 10, , ,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41, ,9 6, , ,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50, ,9 15, , , ,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59, ,2 18, , , ,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78, ,0 8, , ,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100, ,0 14, , ,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91, ,4 19, , ,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79, ,1 9, , ,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87, ,9 23, , ,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100, ,1 17, , ,1 266,0 36,8 36,0 32,0 674,0 670,4 529,3 115, ,3 16, , ,2 171,6 20,8 45,0 38,5 666,6 703,7 542,3 102, ,3 13, , ,7 133,8 21,1 46,2 37,8 664,7 719,1 528,7 100, ,2 13, , ,0 125,1 26,2 50,8 35,9 665,3 683,6 547,1 98, ,9 22, , ,3 181,5 26,5 50,9 32,8 658,4 650,9 548,1 105, ,8 22, , ,1 205,9 27,4 48,3 33,6 655,7 672,0 551,8 100, ,5 14, , ,9 210,6 27,9 44,2 34,3 667,7 584,8 520,9 99, ,8 14, , ,4 228,3 33,2 40,8 32,0 664,4 629,2 512,0 100, ,1 14, , ,7 231,0 34,5 40,8 32,5 673,4 632,4 502,3 103, ,8 15, , ,8 238,9 33,6 40,2 33,0 676,4 544,1 505,8 113, ,3 16, , ,6 204,6 33,8 41,4 36,1 682,2 639,6 502,5 116, ,9 16, , ,4 207,1 33,3 41,6 36,6 673,7 658,2 500,0 113, ,7 14, , ,1 266,0 36,8 36,0 32,0 674,0 670,4 529,3 115, ,3 16, , ,8 194,9 36,5 31,5 34,4 683,9 633,2 507,9 116, ,6 16, , ,8 177,5 36,4 33,6 31,9 682,5 680,2 500,2 115, ,3 16, , ,3 198,2 38,6 35,1 29,2 655,8 665,9 494,7 109, ,5 16, ,6 Revidirani podaci za decembar godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim licima, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo. Revised data for period December Monetary data updated according to the MMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Other deposits allow automatic withdrawals of funds but not payment to third parties, time and savings deposits, other deposits-other. 172

173 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T17: Sektorska struktura ostalih depozita kod komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T17: Секторска структура осталих депозита код комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI SVIH DOMAĆIH INSTITUCIONALNIH SEKTORA Godina Mjesec Depoziti Institucija BiH Depoziti vlada entiteta Depoziti vlada kantona Depoziti vlada općina Depoziti fondova socijalne zaštite Depoziti ostalih finansijskih institucija Depoziti nefinancijskih javnih poduzeća Depoziti nefinancijskih privatnih poduzeća Depoziti neprofitnih organizacija Depotizi domaćinstva Ostali depoziti Ukupno ДЕПОЗИТИ СВИХ ДОМАЋИХ ИНСТИТУЦИОНАЛНИХ СЕКТОРА Година Мјесец Депозити институција БиХ Депозити влада ентитета Депозити влада кантона Депозити влада општина Депозити фондова социјалне заштите Депозити осталих финансијских институција Депозити нефинансијских јавних предузећа Депозити нефинансијских приватних предузећа Депозити непрофитних организација Депозити домаћинства Остали депозити Укупно = ,3 56,5 18,0 4,4 7,6 29,7 42,8 86,8 25,8 285,5 5,6 568, ,6 150,2 33,5 4,2 8,5 36,9 60,0 120,7 18,4 750,1 16, , ,3 160,6 41,2 12,6 4,2 87,8 59,1 182,9 21,7 831,7 5, , ,1 218,8 54,5 22,2 3,1 103,0 127,3 195,0 19, ,4 6, , ,0 128,6 66,3 28,4 2,6 126,2 355,9 336,2 28, ,2 10, , ,2 174,4 58,5 18,9 19,7 190,3 339,1 341,4 41, ,9 6, , ,7 222,3 35,6 33,0 42,4 168,3 405,0 516,0 50, ,9 15, , , ,4 56,4 47,4 124,0 217,5 537,8 595,4 59, ,2 18, , , ,7 21,3 50,1 101,5 334,0 758,5 743,7 78, ,0 8, , ,7 725,3 20,9 48,8 61,7 478,8 753,5 606,0 100, ,0 14, , ,5 383,2 16,8 41,2 49,2 438,8 825,0 504,5 91, ,4 19, , ,8 237,8 24,0 30,0 41,7 567,5 817,1 471,5 79, ,1 9, , ,7 242,0 21,4 27,6 31,0 598,3 779,7 537,8 87, ,9 23, , ,7 170,8 21,0 26,6 35,0 651,4 724,7 531,1 100, ,1 17, , ,1 266,0 36,8 36,0 32,0 674,0 670,4 529,3 115, ,3 16, , ,2 171,6 20,8 45,0 38,5 666,6 703,7 542,3 102, ,3 13, , ,7 133,8 21,1 46,2 37,8 664,7 719,1 528,7 100, ,2 13, , ,0 125,1 26,2 50,8 35,9 665,3 683,6 547,1 98, ,9 22, , ,3 181,5 26,5 50,9 32,8 658,4 650,9 548,1 105, ,8 22, , ,1 205,9 27,4 48,3 33,6 655,7 672,0 551,8 100, ,5 14, , ,9 210,6 27,9 44,2 34,3 667,7 584,8 520,9 99, ,8 14, , ,4 228,3 33,2 40,8 32,0 664,4 629,2 512,0 100, ,1 14, , ,7 231,0 34,5 40,8 32,5 673,4 632,4 502,3 103, ,8 15, , ,8 238,9 33,6 40,2 33,0 676,4 544,1 505,8 113, ,3 16, , ,6 204,6 33,8 41,4 36,1 682,2 639,6 502,5 116, ,9 16, , ,4 207,1 33,3 41,6 36,6 673,7 658,2 500,0 113, ,7 14, , ,1 266,0 36,8 36,0 32,0 674,0 670,4 529,3 115, ,3 16, , ,8 194,9 36,5 31,5 34,4 683,9 633,2 507,9 116, ,6 16, , ,8 177,5 36,4 33,6 31,9 682,5 680,2 500,2 115, ,3 16, , ,3 198,2 38,6 35,1 29,2 655,8 665,9 494,7 109, ,5 16, ,6 Revidirani podaci za period prosinac godine. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Ostali depoziti dozvoljavaju automatsko povlačenje sredstava ali ne i plaćanje trećim osobama, štedne i oročene depozite, ostale depozite - ostalo. Ревидирани подаци за период децембар године. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Остали депозити дозвољавају аутоматско повлачење средстава али не и плаћање трећим лицима, штедне и орочене депозите, остале депозите - остало. 173

174 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA T18: Structure of Short-terms Loans of Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama opština Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim finansijskim institucijama Krediti nefinansijskim javnim preduzećima Krediti nefinansijskim privatnim preduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Loans to BH Institutions Loans to Entity Governments Loans to Cantonal Governments Loans to Municipal Governments Loans to Social Security Funds Loans to other Financial Institutions Loans to Non-financial Public Enterprises Loans to Non-financial Private Enterprises Loans to Non-profit Organizations Loans to Households Other Loans Total 14 = ,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878, ,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913, ,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7, , ,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27, , ,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160, ,0 5,2 270,1 7, , ,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116, ,8 6,1 396,4 12, , ,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88, ,4 11,8 466,6 7, , ,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84, ,0 17,0 564,5 4, , ,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87, ,8 32,8 645,7 4, , ,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90, ,8 10,6 716,4 12, , ,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80, ,0 13,5 801,9 7, , ,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81, ,2 5,9 858,4 4, , ,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 85, ,4 6,7 919,5 6, , ,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100, ,2 5,5 942,2 12, , ,0 27,3 4,0 45,3 26,0 27,4 100, ,9 4,9 974,2 19, , ,0 13,7 2,0 42,7 43,8 31,8 96, ,6 6,2 932,8 8, , ,0 13,7 2,3 46,8 48,5 30,3 99, ,9 6,1 929,1 8, , ,0 13,2 3,0 39,0 48,4 31,8 96, ,4 6,1 948,9 10, , ,0 27,2 1,3 40,1 39,0 32,7 107, ,2 5,3 932,7 14, , ,0 27,7 8,9 41,1 44,3 30,9 105, ,1 5,4 954,1 15, , ,0 56,3 8,9 40,4 44,7 33,7 100, ,4 5,4 963,7 16, , ,0 28,2 19,8 43,7 26,5 32,6 93, ,4 6,0 965,7 18, , ,0 29,2 29,5 38,6 21,5 33,0 90, ,6 6,3 964,3 19, , ,0 37,6 29,7 39,2 28,6 33,2 92, ,3 6,2 974,5 19, , ,0 24,5 19,5 51,0 33,1 28,1 93, ,4 6,4 976,7 19, , ,0 41,3 21,8 44,9 17,4 25,8 94, ,0 5,2 979,3 22, , ,0 27,3 4,0 45,3 26,0 27,4 100, ,9 4,9 974,2 19, , ,0 30,2 13,7 43,6 38,8 27,2 98, ,7 4,1 961,9 23, , ,0 27,1 13,5 42,4 47,4 26,8 96, ,7 4,1 957,1 27, , ,0 47,6 13,2 42,6 40,1 26,3 104, ,7 4,3 969,8 26, ,1 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na nivou Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Filijala Brčko (od jula do novembra 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do decembra 1998) i NBBiH (do novembra 2002). Do ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Od aprila došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. Revised data for period December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: Loans to domestic institutional sectors represent claims of commercial banks on all institutional sectors. Loans at the BH level include loans extended by commercial banks covered by Main Unit Sarajevo, Main Unit Mostar, Main Bank RS, Brčko Branch (from July 2001 until November 2002), loans with NBRS (until December 1998) and NBBH (until November 2002). By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long-term) are shown in table of short-term loans (columns 3,4,5,6,7) in the total amount because source data do no provide maturity structure of claims for governments and funds. Short terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors up to one year, in domestic and foreign currency. Claims on BH Institutions have been reclassified since April

175 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T18: Sektorska struktura kratkoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T18: Секторска структура краткорочних кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama općina Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim financijskim institucijama Krediti nefinancijskim javnim preduzećima Krediti nefinancijskim privatnim preduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА Година Мјесец Кредити институцијама БиХ Кредити владама ентитета Кредити владама кантона Кредити владама општина Кредити фондовима социјалне заштите Кредити осталим финансијским институцијама Кредити нефинансијским јавним предузећима Кредити нефинансијским приватним предузећима Кредити непрофитним организацијама Кредити становништву Остали кредити Укупно 14 = ,7 23,9 1,9 7,2 0,2 3,2 246,6 469,5 33,4 88,3 3,6 878, ,0 7,5 13,3 8,8 3,4 11,6 215,2 544,5 22,5 84,1 2,5 913, ,6 23,3 13,7 9,5 5,5 15,3 210,5 655,9 13,2 135,1 7, , ,6 23,5 4,8 16,7 0,0 24,8 158,9 815,2 7,4 154,0 27, , ,0 20,9 2,5 22,2 0,0 31,4 160, ,0 5,2 270,1 7, , ,0 18,6 3,7 27,8 0,0 41,4 116, ,8 6,1 396,4 12, , ,1 6,8 2,2 1,4 0,1 30,1 88, ,4 11,8 466,6 7, , ,0 6,9 2,3 0,3 0,0 53,5 84, ,0 17,0 564,5 4, , ,0 6,6 2,3 10,4 0,1 69,8 87, ,8 32,8 645,7 4, , ,0 9,3 2,2 31,7 33,5 33,4 90, ,8 10,6 716,4 12, , ,0 6,7 2,3 21,9 40,6 28,1 80, ,0 13,5 801,9 7, , ,0 12,5 1,4 21,5 26,0 37,4 81, ,2 5,9 858,4 4, , ,0 3,2 0,7 22,2 9,9 41,1 85, ,4 6,7 919,5 6, , ,0 13,5 0,6 40,1 35,3 28,5 100, ,2 5,5 942,2 12, , ,0 27,3 4,0 45,3 26,0 27,4 100, ,9 4,9 974,2 19, , ,0 13,7 2,0 42,7 43,8 31,8 96, ,6 6,2 932,8 8, , ,0 13,7 2,3 46,8 48,5 30,3 99, ,9 6,1 929,1 8, , ,0 13,2 3,0 39,0 48,4 31,8 96, ,4 6,1 948,9 10, , ,0 27,2 1,3 40,1 39,0 32,7 107, ,2 5,3 932,7 14, , ,0 27,7 8,9 41,1 44,3 30,9 105, ,1 5,4 954,1 15, , ,0 56,3 8,9 40,4 44,7 33,7 100, ,4 5,4 963,7 16, , ,0 28,2 19,8 43,7 26,5 32,6 93, ,4 6,0 965,7 18, , ,0 29,2 29,5 38,6 21,5 33,0 90, ,6 6,3 964,3 19, , ,0 37,6 29,7 39,2 28,6 33,2 92, ,3 6,2 974,5 19, , ,0 24,5 19,5 51,0 33,1 28,1 93, ,4 6,4 976,7 19, , ,0 41,3 21,8 44,9 17,4 25,8 94, ,0 5,2 979,3 22, , ,0 27,3 4,0 45,3 26,0 27,4 100, ,9 4,9 974,2 19, , ,0 30,2 13,7 43,6 38,8 27,2 98, ,7 4,1 961,9 23, , ,0 27,1 13,5 42,4 47,4 26,8 96, ,7 4,1 957,1 27, , ,0 47,6 13,2 42,6 40,1 26,3 104, ,7 4,3 969,8 26, ,1 Revidirani podaci za period prosinac godine. U studenom godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Krediti domaćim institucionalnim sektorima predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih institucionalnih sektora. Krediti na razini Bosne i Hercegovine uključuju kredite plasirane preko komercijalnih banaka koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo, Glavna jedinica Mostar, Glavna banka Republike Srpske, Podružnica Brčko (od srpnja do studenog 2002), kredite koji su se vodili kod NBRS (do prosinca 1998) i NBBiH (do studenog 2002). Do ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) su prikazana u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Kratkoročni krediti predstavljaju potraživanja poslovnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora do jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Od travnja došlo je do reklasifikacije potraživanja od institucija BiH. Ревидирани подаци за период децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Кредити домаћим институционалним секторима представљају потраживања комерцијалних банака од свих институционалних сектора. Кредити на нивоу Босне и Херцеговине укључују кредите пласиране преко комерцијалних банака које покрива Главна јединица Сарајево, Главна јединица Мостар, Главна банка Републике Српске, Филијала Брчко (од јула до новембра 2002), кредите који су се водили код НБРС (до децембра 1998) и НББиХ (до новембра 2002). До укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) су приказана у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Краткорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора до једне године, у домаћој и страној валути. Од априла дошло је до рекласификације потраживања од институција БиХ. 175

176 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA T19: Structure of Long-terms Loans of Commercial Banks by Sector - end of period, KM million - Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama opština Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim finansijskim institucijama Krediti nefinansijskim javnim preduzećima Krediti nefinansijskim privatnim preduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno LOANS TO DOMESTIC INSTITUTIONAL SECTORS Year Month Loans to BH Institutions Loans to Entity Governments Loans to Cantonal Governments Loans to Municipal Governments Loans to Social Security Funds Loans to other Financial Institutions Loans to Non-financial Public Enterprises Loans to Non-financial Private Enterprises Loans to Non-profit Organizations Loans to Households Other Loans Total = , ,5 405,4 3,1 295,9 0, , , ,6 598,3 5,7 597,8 0, , , ,2 786,3 4, ,2 14, , , , ,3 3, ,4 4, , ,7 531, ,2 6, ,5 4, , ,5 578, ,2 10, ,0 4, , ,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542, ,7 10, ,0 1, , ,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539, ,2 18, ,4 0, , ,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539, ,2 19, ,1 0, , ,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542, ,9 17, ,8 0, , ,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657, ,5 17, ,3 9, , ,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682, ,7 12, ,4 7, , ,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700, ,8 16, ,2 7, , ,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728, ,0 15, ,0 2, , ,0 465,2 161,2 295,2 77,1 20,0 753, ,6 9, ,7 2, , ,0 414,8 74,9 294,7 16,6 23,4 722, ,9 16, ,9 2, , ,0 430,4 76,3 287,9 15,8 23,1 730, ,6 15, ,3 2, , ,0 427,0 84,9 299,2 14,9 22,0 724, ,3 15, ,9 2, , ,0 423,7 83,2 296,4 14,0 22,2 717, ,0 10, ,6 2, , ,0 420,9 92,3 295,2 13,5 22,0 721, ,8 10, ,3 2, , ,0 445,3 109,5 299,1 12,9 23,0 720, ,6 10, ,6 2, , ,0 436,9 118,6 295,6 12,3 21,0 726, ,1 10, ,7 2, , ,0 434,8 137,0 298,0 21,3 20,5 736, ,7 10, ,9 2, , ,0 431,4 135,2 299,7 20,5 19,4 749, ,4 9, ,9 2, , ,0 432,7 144,6 286,2 19,7 19,8 747, ,4 9, ,5 2, , ,0 433,6 152,6 289,4 47,9 17,2 747, ,1 9, ,3 2, , ,0 465,2 161,2 295,2 77,1 20,0 753, ,6 9, ,7 2, , ,0 454,6 165,2 296,2 76,2 20,1 768, ,9 10, ,5 2, , ,0 451,6 163,8 294,4 75,5 19,6 766, ,1 10, ,1 2, , ,0 445,9 184,7 290,9 74,6 20,1 764, ,4 10, ,4 2, ,0 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Do ukupna potraživanja od svih nivoa vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tabeli kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Revised data for period December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of nonfinancial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: By 2006, the total claims on all level governments and funds (short-term and long term) are shown in table of short-term loans (colum ns 3,4,5,6,7) in the total amount, because source data do not provide maturity structure of claims for governments and funds. Long terms loans represent claims of commercial banks on all domestic institutional sectors over one year in domestic and foreign currency. 176

177 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T19: Sektorska struktura dugoročnih kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T19: Секторска структура дугорочних кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - KREDITI DOMAĆIM INSTITUCIONALNIM SEKTORIMA Godina Mjesec Krediti institucijama BiH Krediti vladama entiteta Krediti vladama kantona Krediti vladama općina Krediti fondovima socijalne zaštite Krediti ostalim financijskim institucijama Krediti nefinancijskim javnim preduzećima Krediti nefinancijskim privatnim preduzećima Krediti neprofitnim organizacijama Krediti stanovništvu Ostali krediti Ukupno КРЕДИТИ ДОМАЋИМ ИНСТИТУЦИОНАЛНИМ СЕКТОРИМА Година Мјесец Кредити институцијама БиХ Кредити владама ентитета Кредити владама кантона Кредити владама општина Кредити фондовима социјалне заштите Кредити осталим финансијским институцијама Кредити нефинансијским јавним предузећима Кредити нефинансијским приватним предузећима Кредити непрофитним организацијама Кредити становништву Остали кредити Укупно 14 = , ,5 405,4 3,1 295,9 0, , , ,6 598,3 5,7 597,8 0, , , ,2 786,3 4, ,2 14, , , , ,3 3, ,4 4, , ,7 531, ,2 6, ,5 4, , ,5 578, ,2 10, ,0 4, , ,0 0,4 1,3 56,2 0,6 31,8 542, ,7 10, ,0 1, , ,7 8,8 1,1 92,3 15,5 77,9 539, ,2 18, ,4 0, , ,7 95,6 0,9 132,5 13,5 73,9 539, ,2 19, ,1 0, , ,4 89,2 2,1 155,5 19,7 43,6 542, ,9 17, ,8 0, , ,1 105,8 40,2 201,6 26,5 27,0 657, ,5 17, ,3 9, , ,0 233,2 42,8 251,1 38,8 25,4 682, ,7 12, ,4 7, , ,0 404,3 68,7 289,5 28,4 19,3 700, ,8 16, ,2 7, , ,0 418,6 77,9 299,4 17,5 23,4 728, ,0 15, ,0 2, , ,0 465,2 161,2 295,2 77,1 20,0 753, ,6 9, ,7 2, , ,0 414,8 74,9 294,7 16,6 23,4 722, ,9 16, ,9 2, , ,0 430,4 76,3 287,9 15,8 23,1 730, ,6 15, ,3 2, , ,0 427,0 84,9 299,2 14,9 22,0 724, ,3 15, ,9 2, , ,0 423,7 83,2 296,4 14,0 22,2 717, ,0 10, ,6 2, , ,0 420,9 92,3 295,2 13,5 22,0 721, ,8 10, ,3 2, , ,0 445,3 109,5 299,1 12,9 23,0 720, ,6 10, ,6 2, , ,0 436,9 118,6 295,6 12,3 21,0 726, ,1 10, ,7 2, , ,0 434,8 137,0 298,0 21,3 20,5 736, ,7 10, ,9 2, , ,0 431,4 135,2 299,7 20,5 19,4 749, ,4 9, ,9 2, , ,0 432,7 144,6 286,2 19,7 19,8 747, ,4 9, ,5 2, , ,0 433,6 152,6 289,4 47,9 17,2 747, ,1 9, ,3 2, , ,0 465,2 161,2 295,2 77,1 20,0 753, ,6 9, ,7 2, , ,0 454,6 165,2 296,2 76,2 20,1 768, ,9 10, ,5 2, , ,0 451,6 163,8 294,4 75,5 19,6 766, ,1 10, ,1 2, , ,0 445,9 184,7 290,9 74,6 20,1 764, ,4 10, ,4 2, ,0 Revidirani podaci za period prosinac godine. U studenom godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Do godine ukupna potraživanja od svih razina vlada i fondova (kratkoročno i dugoročno) prikazana su u tablici kratkoročnih kredita (kolone 3, 4, 5, 6, 7) u ukupnom iznosu, jer izvorni podaci ne daju ročnu strukturu potraživanja za vlade i fondove. Dugoročni krediti predstavljaju potraživanja komercijalnih banaka od svih domaćih institucionalnih sektora preko jedne godine, u domaćoj i stranoj valuti. Ревидирани подаци за период децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: До године укупна потраживања од свих нивоа влада и фондова (краткорочно и дугорочно) приказана су у табели краткорочних кредита (колоне 3, 4, 5, 6, 7) у укупном износу, јер изворни подаци не дају рочну структуру потраживања за владе и фондове. Дугорочни кредити представљају потраживања комерцијалних банака од свих домаћих институционалних сектора преко једне године, у домаћој и страној валути. 177

178 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka - na kraju perioda, u milionima KM - T20: Currency Structure of Deposits and Loans of Commercial Banks - end of period, KM million - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec KM EUR Ostala strana valuta Ukupno u KM KM EUR DEPOSITS LOANS Year Month Other Foreign KM EUR Currency Total in KM KM EUR = Ostala strana valuta Other Foreign Currency Ukupno u KM Total in KM 10 = ,9 782,3 267, ,7 993,3 765, , , ,3 892, , , ,9 518, , , , ,4 238, , ,9 697,8 808, , , ,4 262, , ,4 714,6 721, , , ,4 415, , ,7 535,2 377, , , ,7 508, , ,9 773,2 426, , , ,8 561, , ,6 493,2 513, , , ,2 579, , ,4 526,3 678, , , ,9 570, , ,0 679,8 767, , , ,8 503, , ,7 732,4 701, , , ,4 540, , ,9 325,3 718, , , ,9 594, , ,9 355,5 372, , , ,1 606, , ,0 293,8 357, , , ,0 589, , ,1 312,3 322, , , ,5 617, , ,1 285,0 356, , , ,9 595, , ,1 310,7 327, , , ,6 599, , ,0 308,9 326, , , ,2 600, , ,0 276,3 323, , , ,0 589, , ,9 276,4 322, , , ,4 604, , ,7 274,4 327, , , ,2 610, , ,2 273,6 327, , , ,0 615, , ,5 271,2 332, , , ,3 621, , ,0 274,4 336, , , ,7 618, , ,1 279,1 346, , , ,5 616, , ,5 285,9 347, , , ,9 622, , ,6 285,6 348, , , ,5 617, , ,1 285,0 356, , , ,5 656, , ,7 279,8 384, , , ,2 620, , ,4 289,9 385, , , ,0 641, , ,7 315,6 389, ,1 Revidirani podaci za decembar godine. U novembru godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Vidi napomenu na strani 244 Napomena: Od septembra promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i finansijsku statistiku u BiH iz maja prema kojoj svi krediti plasirani u KM a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za EUR), treba da budu klasifikovani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). Do septembra nismo raspolagali podacima o valutnoj strukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa је ukupan iznos depozita i kredita u RS-u za ovaj period uključen u kolonu Ukupno. Revised data for December In November 2014, two banks have realized the sale and transfer of part of the loan portfolio which resulted with increase in reserves with monetary authorities in the amount of 64 million KM and a decrease in the following items: claims of non-financial private enterprises 260 million KM, foreign liabilities 101 million KM and other items (net) 95 million KM. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January See note on page 244 Note: From September 2004 change in the currency structure of loans is result of implementation of recommendations of IMF Mission for monetary and financial statistics in BH from May 2004, according to which all loans in KM which include currency clause (indexed to euro), should be classified as loans in KM (domestic currency). By September 1999, the data on the currency structure of deposits and loans in Republika Srpska were not available, so the total amount of deposits and loans in RS for this period is included in the column Total. 178

179 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T20: Valutna struktura depozita i kredita komercijalnih banaka - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T20: Валутна структура депозита и кредита комерцијалних банака - на крају периода, у милионима KМ - DEPOZITI KREDITI Godina Mjesec KM EUR Ostala strana valuta Ukupno u KM KM EUR ДЕПОЗИТИ КРЕДИТИ Година Мјесец Остала страна KM EUR валута Укупно у KМ KM EUR = Ostala strana valuta Остала страна валута Ukupno u KM Укупно у KМ 10 = ,9 782,3 267, ,7 993,3 765, , , ,3 892, , , ,9 518, , , , ,4 238, , ,9 697,8 808, , , ,4 262, , ,4 714,6 721, , , ,4 415, , ,7 535,2 377, , , ,7 508, , ,9 773,2 426, , , ,8 561, , ,6 493,2 513, , , ,2 579, , ,4 526,3 678, , , ,9 570, , ,0 679,8 767, , , ,8 503, , ,7 732,4 701, , , ,4 540, , ,9 325,3 718, , , ,9 594, , ,9 355,5 372, , , ,1 606, , ,0 293,8 357, , , ,0 589, , ,1 312,3 322, , , ,5 617, , ,1 285,0 356, , , ,9 595, , ,1 310,7 327, , , ,6 599, , ,0 308,9 326, , , ,2 600, , ,0 276,3 323, , , ,0 589, , ,9 276,4 322, , , ,4 604, , ,7 274,4 327, , , ,2 610, , ,2 273,6 327, , , ,0 615, , ,5 271,2 332, , , ,3 621, , ,0 274,4 336, , , ,7 618, , ,1 279,1 346, , , ,5 616, , ,5 285,9 347, , , ,9 622, , ,6 285,6 348, , , ,5 617, , ,1 285,0 356, , , ,5 656, , ,7 279,8 384, , , ,2 620, , ,4 289,9 385, , , ,0 641, , ,7 315,6 389, ,1 Revidirani podaci za prosinac godine. U studenom godine, dvije banke su izvršile prodaju i prenos dijela kreditnog portfolija što je za efekat imalo povećanje rezervi kod monetarnih vlasti u ukupnom iznosu od 64 miliona KM i smanjenja slijedećih stavki: potraživanja od privatnih preduzeća za 260 miliona KM, strane pasive za 101 milion KM i ostalih stavki (neto) za 95 miliona KM. Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Vidi napomenu na strani 245 Napomena: Od rujna promjena valutne strukture kredita rezultat je primjene preporuka Misije MMF-a za monetarnu i financijsku statistiku u BiH iz svibnja prema kojoj svi krediti plasirani u KM, a koji sadrže valutnu klauzulu (vezani za EUR), trebaju biti klasificirani kao krediti u KM (u domaćoj valuti). Do rujna nismo raspolagali podacima o valutnoj stukturi depozita i kredita u Republici Srpskoj, pa je cjelokupni iznos depozita i kredita u RS-u za ovo razdoblje uključen u kolonu Ukupno. Ревидирани подаци за децембар године. У новембру године, двије банке су извршиле пренос и продају дијела кредитног портфолија што је за ефекат имало повећање резерви код монетарних власти у укупном износу од 64 милиона КМ и смањења слиједећих ставки: потраживања од приватних предузећа за 260 милиона КМ, стране пасиве за 101 милион КМ и осталих ставки (нето) за 95 милиона КМ. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Види напомену на страни 245 Напомена: Од септембра промјена валутне структуре кредита резултат је примјене препорука Мисије ММФ-а за монетарну и финансијску статистику у БиХ из маја према којој сви кредити пласирани у KМ а који садрже валутну клаузулу (везани за EUR), треба да буду класификовани као кредити у KМ (у домаћој валути). Дo септембра нисмо располагали подацима о валутној стуктури депозита i кредита у Републици Српској, па je укупан износ депозита и кредита у РС-у за овај период укључен у колону Укупно. 179

180 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Т21: Kupovina i prodaja KM - u hiljadama KM - T21: Purchase and Sale of KM - KM thousand - Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda Year Month Selling Purchase Balance Cumulative Balance (3-4)

181 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Т21: Kupovina i prodaja KM - u tisućama KM - T21: Куповина и продаја KМ - у хиљадама KМ - Godina Mjesec Prodaja Kupovina Saldo Kumulativ salda Година Мјесец Продаја Куповина Салдо Кумулатив салда (3-4)

182 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Т22: Prosječne obavezne rezerve - u hiljadama KM - T22: Average Reserve Requirements - KM thousand - Godina Year Mjesec Month Osnovica za obračun obavezne rezerve Base for Required Reserve Calculation Prosječne obavezne rezerve Average Reserve Requirement Prosječan saldo računa obaveznih rezervi kod CBBiH Average Balance on the Required Reserve Accounts with the CBBH (3-4) 6 Razlika Balance Napomena: Od 1. januara stopa obavezene rezerve iznosi 18%. Od 11. oktobra stopa obavezne rezerve je smanjena s 18% na 14%. Od 1. januara stopa obavezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine. Od 1. aprila stopa naknade se utvrđuje: - na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obavezne rezerve po stopi 0,50% - na iznos sredstava iznad obavezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovu prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana. Od 1. maja stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. Od 1. jula stopa naknade na iznos obavezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovu prosjeka kamatne stope koju je u istom periodu ostvarila Centralna banka na overnight depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obavezne rezerve ostala nepromijenjena. Od 1. februara stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena s 14% na 10%, dok je stopa obavezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena. Od 1. augusta stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope. Od 1. septembra stopa naknade se utvrđuje na osnovu ponderisanog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom periodu na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obavezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula, a na iznos sredstava iznad obavezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula. *Podatak o prosječnoj obaveznoj rezervi za nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna obavezne rezerve od 1. juna Note: From 1 January 2008, required reserve rate was 18%. From 11 October 2008, required reserve rate was decreased from 18% to 14%. From 1 January 2009 the required reserve rate was 14% on deposits and borrowed funds with agreed maturity up to one year and 10% on deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year. From 1 April 2009 remuneration rate was calculated: - On the amount of required reserves at the rate of 0.5%, - On the amount of excess reserves at the rate defined on the basis of the average of interest rates, which were earned by the Central Bank in the same period on the market on deposits invested up to one month. From 1 May 2009 the required reserve rate was 7% on deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year. From 1July 2010 remuneration rate on the amount of required reserves was changed and calculated on the basis of the average of interest rates, which were earned by the Central Bank on overnight deposits in the same period,while remuneration rate on the amount of excess reserves was not changed. From 1 February 2011 required reserve rate on deposits and borrowed funds with agreed maturity up to one year was decreased from 14% to 10%, while required reserve rate on deposits and borrowed funds with agreed maturity over one year was not changed. From 1 August 2011, the remuneration rate has been calculated on the basis of the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount of required reserve, while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount of excess reserves. From 1 September 2014, the remuneration rate has been calculated on the basis of the weighted average interest rate which was earned by the Central Bank of BH on the market in the same period on deposits invested up to a month ; and 70% is calculated on the amount of required reserve or 0 at minimum, while 90% of the mentioned rate is calculated on the amount of excess reserves or 0 at minimum. *Data on average reserve requirement for 2003 are not applicable because of the changes in calculation of required reserves since 1 June

183 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Т22: Prosječne obvezne rezerve - u tisućama KM - T22: Просјечне обавезне резерве - у хиљадама KМ - Godina Година Mjesec Мјесец Osnovica za obračun obvezne rezerve Основица за обрачун обавезне резерве Prosječne obvezne rezerve Просјечне обавезне резерве Prosječan saldo računa obveznih rezerva kod CBBiH Просјечан салдо рачуна обавезних резерви код ЦББиХ (3-4) 6 Razlika Разлика Napomena: Od 1. siječnja stopa obvezne rezerve iznosi 18%. Od 11. listopada stopa obvezne rezerve je smanjena sa 18% na 14%. Od 1. siječnja stopa obvezne rezerve je 14% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine, a 10% na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine. Od 1. travnja stopa naknade se utvrđuje: - na iznos sredstava koji je banka dužna da drži kao obvezne rezerve po stopi 0,5% - na iznos sredstava iznad obvezne rezerve po stopi koja se utvrđuje na osnovi prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite uložene do mjesec dana. Od 1. svibnja stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine iznosi 7%. Od 1. srpnja stopa naknade na iznos obvezne rezerve je promijenjena i obračunava se na osnovi prosjeka kamatne stope koju je u istom razdoblju ostvarila Centralna banka na overnight depozite, dok je stopa naknade na iznos sredstava iznad obvezne rezerve ostala nepromijenjena. Od 1. veljače stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća do jedne godine je smanjena sa14% na 10%, dok je stopa obvezne rezerve na depozite i pozajmljena sredstva s ugovorenim rokom dospijeća preko jedne godine ostala nepromijenjena. Od 1. kolovoza stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70%, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope. Od 1. rujna stopa naknade se utvrđuje na osnovi ponderiranog prosjeka kamatnih stopa koje je u istom razdoblju na tržištu ostvarila Centralna banka na depozite investirane do mjesec dana, s tim da se na iznos obvezne rezerve obračunava 70% ili minimum nula, a na iznos sredstava iznad obvezne rezerve 90% od navedene stope ili minimum nula. *Podatak o prosječnoj obveznoj rezervi za nije primjenjiv zbog promjene u načinu obračuna obvezne rezerve od 1. lipnja Напомена: Од 1. јануара стопа обавезне резерве износи 18%. Од 11. октобра стопа обавезне резерве је смањена са 18% на 14%. Од 1. јануара стопа обавезне резерве је 14% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године, а 10% на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године. Од 1. априла стопа накнаде се утврђује: - на износ средстава који је банка дужна да држи као обавезну резерву по стопи од 0,5% - на износ средсрава изнад обавезне резерве по стопи која се утврђује на основу просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту оствaрила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана. Од 1. маја стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године износи 7%. Од 1. јула стопа накнаде на износ обавезне резерве је промијењена и обрачунава се на основу просјека каматне стопе коју је у истом периоду остварила Централана банка на депозите, док је стопа накнаде на износ средстава изнад обавезне резерве остала непромијењена. Од 1. фебруара стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа до једне године је смањена са14% на 10%, док је стопа обавезне резерве на депозите и позајмљена средства с уговореним роком доспијећа преко једне године остала непромијењена. Од 1. августа стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70%, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе. Од 1. септемба стопа накнаде се утврђује на основу пондерисаног просјека каматних стопа које је у истом периоду на тржишту остварила Централна банка на депозите инвестиране до мјесец дана, с тим да се на износ обавезне резерве обрачунава 70% или минимум нула, а на износ средстава изнад обавезне резерве 90% од наведене стопе или минимум нула. *Податак о просјечној обавезној резерви за није примјењив због промјене у начину обрачуна обавезне резерве од 1. јуна

184 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T23: Obavezne rezerve po obračunskim periodima - u hiljadama KM - Osnovica za obračun obavezne rezerve* Godina Obračunski period u KM u ostalim valutama Ukupno Base for Calculation of Reserve Requirement* Prosječna obavezna rezerva Prosječna salda na računu obaveznih rezervi T23: Required Reserves by Maintenance Periods - KM thousand - Razlika Obračunata naknada Kaznena kamata Year Maintance period in KM in other currencies Total Average required reserves Average reserve account balances Difference Remuneration paid by CBBH Penalties charged by CBBH = (3+4) 6= (5*OR) 8 10= (9-6) ,2 0, ,0 0, ,3 0, ,3 0, ,4 0, ,9 0, ,7 0, ,3 0, ,0 0, ,3 0, ,5 0, ,1 0, ,7 0, ,6 0, ,5 0, ,6 0, ,7 0, ,2 0, ,2 0, ,5 0, ,8 0, ,0 0, ,3 0, ,8 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 286, ,0 242, ,0 55, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0,0 Napomena: Vidi bilješku uz tabelu T22. *Osnovicu za obračun obavezne rezerve čine depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i drugim valutama izraženi u KM. Note: See the note for table T22 *The base for calculation of required reserves includes deposits and borrowed funds in domestic and other currency expressed in KM. 184

185 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T23: Obvezne rezerve po obračunskim razdobljima - u tisućama KM - Osnovica za obračun obavezne rezerve* Godina Obračunsko razdoblje u KM u ostalim valutama Ukupno Основица за обрачун обавезне резерве* Prosječna obvezna rezerva Просјечна обавезна резерва T23: Обавезне резерве по обрачунским периодима - у хиљадама KМ - Prosječna salda na računu obveznih rezerva Просјечна салда на рачуну обавезних резерви Razlika Obračunata naknada Kaznena kamata Обрачунски У осталим Обрачуната Казнена Година период у KМ валутама Укупно Разлика накнада камата = (3+4) 6= (5*OR) 8 10= (9-6) ,2 0, ,0 0, ,3 0, ,3 0, ,4 0, ,9 0, ,7 0, ,3 0, ,0 0, ,3 0, ,5 0, ,1 0, ,7 0, ,6 0, ,5 0, ,6 0, ,7 0, ,2 0, ,2 0, ,5 0, ,8 0, ,0 0, ,3 0, ,8 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 286, ,0 242, ,0 55, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0, ,0 0,0 Napomena: Vidi napomenu uz tablicu T22. *U osnovicu za obračun obvezne rezerve ulaze depoziti i pozajmljena sredstva u domaćoj i stranoj valuti izraženi u KM. Напомена: Види напомену уз табелу Т22. * У основицу за обрачун обавезне резерве улазе депозити и позајмљена средства у домаћој и страној валути изражени у KМ. 185

186 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T24: Promet vrijednosnih papira na berzama BiH T24: Turnover of Securities on BH Stock Exchanges Vlasničke vrijednosnice Banjalučka berza Dužničke vrijednosnice Ukupno vrijednosnice Vlasničke vrijednosnice Sarajevska berza Dužničke vrijednosnice Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM) Ukupno vrijednosnice Equity Securities Banja Luka Stock Exchange Debt Securities Total Securities Equity Securities Sarajevo Stock Exchange Debt Securities Year Мonth Turnover (in KM) Turnover (in KM) Total Securities (3+4) 6 7 8(6+7) Izvor: Berze u Sarajevu i Banjoj Luci Source: Sarajevo and Banja Luka Stock Exchanges 186

187 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T24: Promet vrijednosnica na burzama BiH T24: Промет хартија од вриједности на берзама БиХ Vlasničke vrijednosnice Banjalučka burza Dužničke vrijednosnice Ukupno vrijednosnice Vlasničke vrijednosnice Sarajevska burza Dužničke vrijednosnice Godina Mjesec Promet (u KM) Promet (u KM) Ukupno vrijednosnice Власничке хартије од вриједности Бањалучка бeрза Дужничке хартије од вриједности Укупно хартије од вриједности Власничке хартије од вриједности Сарајевска бeрза Дужничке хартије од вриједности Година Мјесец Промет (у КМ) Промет (у КМ) Укупно хартије од вриједности (3+4) 6 7 8(6+7) Izvor: Burze u Sarajevu i Banjoj Luci Извор: Берзе у Сарајеву и Бањој Луци 187

188 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T25: Transakcije u platnom prometu - u milionima KM - T25: Payments System Transactions - KM million - RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO Godina Mjesec br. transakcija iznos br. transakcija iznos br. transakcija iznos RTGS GYRO CLEARING TOTAL Year Month No of Transactions Amount No of Transactions Amount No of Transactions Amount =3+5 8=

189 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T25: Transakcije u platnom prometu - u milijunima KM - T25: Трансакције у платном промету - у милионима KМ - RTGS ŽIROKLIRING UKUPNO Godina Mjesec br. transakcija iznos br. transakcija iznos br. transakcija iznos RTGS ЖИРОКЛИРИНГ УКУПНО Година Мјесец бр. трансакција износ бр. трансакција износ бр. трансакција износ =3+5 8=

190 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T26: Platni bilans: Zbirna tabela - u milionima KM - Period Roba Usluge TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN Tekući račun Primarni dohodak Sekundarni dohodak CURRENT AND CAPITAL ACCOUNTS Current Account Current Period Goods Services Income transfers Kapitalni račun Capital account T26: Balance of Payments: Summary Table - KM million - Ukupno Total FINANSIJSKI RAČUN FINANCIAL ACCOUNT NETO GREŠKE I PROPUSTI NET ERRORS AND OMISSIONS Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 190

191 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T26: Platna bilanca: Zbrojna tablica - u milijunima KM - Razdoblje Roba Usluge Период Роба Услуге TEKUĆI I KAPITALNI RAČUN Tekući račun Primarni dohodak Sekundarni dohodak ТЕКУЋИ И КАПИТАЛНИ РАЧУН Текући рачун Примарни доходак Секундарни доходак Kapitalni račun Капитални рачун Ukupno Укупно T26: Платни биланс: Збирна табела - у милионима KМ - FINANCIJSKI RAČUN ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН NETO POGREŠKE I PROPUSTI НЕТО ГРЕШКЕ И ПРОПУСТИ Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 191

192 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T27: Platni bilans: Tekući i kapitalni račun - u milionima KM - TEKUĆI RAČUN Tekući račun - ukupno Roba Usluge Primarni dohodak T27: Balance of Payments: Current and Capital Accounts - KM million - Sekundarni dohodak KAPITALNI RAČUN Period Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo CURRENT ACCOUNT CAPITAL ACCOUNT Current account - total Secondary Goods Services Primary Income Income Period Credit Debit Balance Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Balance Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 192

193 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T27: Platna bilanca: Tekući i kapitalni račun - u milijunima KM - TEKUĆI RAČUN Tekući račun - ukupno Roba Usluge Primarni dohodak T27: Платни биланс: Текући и капитални рачун - у милионима KМ - Sekundarni dohodak KAPITALNI RAČUN Razdoblje Potražuje Duguje Saldo Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Saldo ТЕКУЋИ РАЧУН КАПИТАЛНИ РАЧУН Текући рачун - укупно Секундарни Роба Услуге Примарни доходак доходак Период Потражује Дугује Салдо Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Салдо Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 193

194 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T28: Platni bilans: Roba i usluge - u milionima KM - ROBA USLUGE T28: Balance of Payments: Goods and Services - KM million - Izvoz f.o.b. Uvoz f.o.b. Saldo Roba za procesuiranje u BiH Roba za procesuiranje u inostanstvu Prevoz Putovanja Građevinski radovi Telekomunikacioni, kompjuterski i informacioni sistemi Ostalo Ukupno Period Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje GOODS SERVICES Exports f.o.b. Imports f.o.b. Balance Goods for Processing in BH Goods for Processing Abroad Transportation Travel Construction Telecommunications, Computer, and Information Systems Other Total Period Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Credit Debit Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 194

195 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T28: Platna bilanca: Roba i usluge - u milijunima KM - ROBA USLUGE T28: Платни биланс: Роба и услуге - у милионима KМ - Izvoz f.o.b. Uvoz f.o.b. Saldo Roba za procesuiranje u BiH Roba za procesuiranje u inozemstvu Prijevoz Putovanja Građevinski radovi Telekomunikacioni, kompjuterski i informacijski sustavi Ostalo Ukupno Razdoblje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Potražuje Duguje Извоз f.о.b. РОБА Увоз f.о.b. Салдо Роба за процесуирање у БиХ Роба за процесуирање у иностанству Превоз УСЛУГЕ Путовања Грађевински радови Телекомуникациони, компјутерски и информациони системи Остало Укупно Period Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Потражује Дугује Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 195

196 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T29: Platni bilans: Finansijski račun - u milionima KM - T29: Balance of Payments: Financial Account - KM million - Period Period Direktne investicije Direct Investment Portfolio investicije Portfolio Investment FINANSIJSKI RAČUN FINANCIAL ACCOUNT Ostale investicije Rezervna aktiva Ukupno Other Investment Reserve Assets Total Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 196

197 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T29: Platna bilanca: Financijski račun - u milijunima KM - T29: Платни биланс: Финансијски рачун - у милионима KМ - Razdoblje Период Izravna ulaganja Директне инвестиције Portfeljna ulaganja FINANCIJSKI RAČUN ФИНАНСИЈСКИ РАЧУН Портфељ инвестиције Ostala ulaganja Rezervna aktiva Ukupno Oстале инвестиције Резервна актива Укупно Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 197

198 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T30: Platni bilans: Ostale investicije i rezervna aktiva - u milionima KM - Aktiva OSTALE INVESTICIJE Pasiva T30: Balance of Payments: Other Investment and Reserve Assets - KM million - REZERVNA AKTIVA Period Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala finansijska aktiva Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala finansijska pasiva Ukupno Monetarno zlato Valuta i depoziti Vrijednosni papiri Ostala rezervna aktiva Ukupno Assets OTHER INVESTMENT Liabilities RESERVE ASSETS Period Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Financial Assets Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Financial Liabilities Total Monetary Gold Currency and Deposits Securities Other Reserve Assets Total Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Napomena: Platni bilans BiH urađen je u skladu s metodologijom MMF-a (Priručnik za platni bilans, šesto izdanje). Note: The BH Balance of Payments was prepared in accordance with the IMF methodology (Balance of Payments Manual, 6th edition). 198

199 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T30: Platna bilanca: Ostala ulaganja i rezervna aktiva - u milijunima KM - Aktiva OSTALE INVESTICIJE Pasiva T30: Платни биланс: Остале инвестиције и резервна актива - у милионима KМ - REZERVNA AKTIVA Razdoblje Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala financijska aktiva Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala financijska pasiva Ukupno Monetarno zlato Valuta i depoziti Vrijednosni papiri Ostala rezervna aktiva Ukupno Актива ОСТАЛЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ Пасива РЕЗЕРВНА АКТИВА Период Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала финансијска актива Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала финансијска пасива Укупно Монетарно злато Валута и депозити Хартије од вриједности Остала резервна актива Укупно Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Q Bilješka: Platna bilanca BiH urađena je sukladno metodologiji MMF-a (Priručnik za platnu bilancu, šesto izdanje). Биљешка: Платни биланс БиХ урађен је у складу с методологијом ММФ-а (Приручник за платни биланс, шесто издање). 199

200 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T31: Servisiranje vanjskog duga - u hiljadama KM - Plan otplate u T31: Foreign Debt Servicing - KM thousand - Zaključno sa martom Izvršeno u (kamata + glavnica) Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno Repayment plan 2015 At the End of March Achived in 2015 (Intrest + Principal) Creditor Principal Interest Total Principal Interest Total Javni kreditori Public creditors Međunarodne i regionalne organizacije International and regional organizations Evropska investicijska banka European Investment Bank Evropska banka za obnovu i razvoj European Bank for Reconstr. and Development Svjetska banka - IDA World Bank - IDA Svjetska banka - IBRD World Bank - IBRD 1) Razvojna banka Vijeća Evrope 1) Council of Europe Development Bank 1) Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede International Fund of Agriculture Development MMF IMF Evropska komisija European Commision Vlada i vladine agencije Government and Government Agencies Pariski klub 1) Paris Club 1) Saudijski fond za razvoj Saudi development fund Ostala bilaterala Other Bilateral Privatni kreditori Private creditors Londonski klub 1) London Club 1) Ukupno Total Izvor: Ministarstvo finansija i trezora BiH 1) Dug nastao prije Source: BH Ministry of Finance and Treasury 1) Debt incurred before

201 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T31: Servisiranje vanjskog duga - u tisućama KM - Plan otplate u T31: Сервисирање спољног дуга - у хиљадама KМ- Zaključno sa ožujkom Izvršeno u (kamata + glavnica) Kreditor Glavnica Kamata Ukupno Glavnica Kamata Ukupno План отплате у Закључно са мартом Извршено у (камата + главница) Кредитор Главница Камата Укупно Главница Камата Укупно Javni kreditori Јавни кредитори Međunarodne i regionalne organizacije Међународне и регионалне организације Evropska investicijska banka Европска инвестициона банка EBRD - Europska banka za obnovu i razvoj EBRD - Европска банка за обнову и развој Svjetska banka - IDA Свјетска банка - IDA Svjetska banka - IBRD Свјетска банка - IBRD 1) Razvojna banka Vijeća Evrope 1) Развојна банка Савјета Европе 1) Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede Међународни фонд за развој пољопривреде MMF ММФ Europsko povjerenstvo Evropska komisija Vlada i vladine agencije Влада и владине агенције Pariski klub 1) Париски клуб 1) Saudijski fond za razvoj Саудијски фонд за развој Ostala bilaterala Остала билатерала Privatni kreditori Приватни кредитори Londonski klub 1) Лондонски клуб 1) Ukupno Укупно Izvor: Ministarstvo financija i trezora BiH 1) Dug nastao prije Извор: Министарство финансија и трезора БиХ 1)Дуг настао прије

202 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T32: Vanjski dug opšte vlade BiH po kreditorima** - u hiljadama KM - T32: Foreign Debt of BH General Government by Creditors** - KM thousand - Kreditor Creditor Neangažovano sa Undisbursed at * Javni kreditori Public Creditors Međunarodne i regionalne organizacije International and regional organisations Evropska investicijska banka European Investment Bank Evropska banka za obnovu i razvoj European Bank for Reconstr. and Development Svjetska banka - IDA World Bank - IDA Svjetska banka - IBRD 5) World Bank - IBRD 5) Evropska razvojna banka European Development Bank Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede International Fund for Agriculture Development Međunarodni monetarni fond International Monetary Fund ,0 EUROFIMA 1) ,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 EUROFIMA 1) Evropska komisija European Commission ,0 Ostalo 2) Others 2) Vlada i vladine agencije Government and Government Agencies Saudijski razvojni fond Saudi Development Fund Pariski klub 1) ,0 Paris Club 1) Japan Japan Kuvajt 3) ,0 Kuwait 3) Ostalo 3)4) Others 3)4) Privatni kreditori Private Creditors Londonski klub 1) ,0 London Club 1) Ostalo Others Ukupno Total Izvor: Baza podataka Ministarstva finansija i trezora BiH Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po kursnoj listi CBBiH važećoj za posmatrani datum. 1) Dug nastao prije ) Uključuje fond OPEC. 3) Uključuje i direktno zaduženje entitetskih vlada. 4) Ova kategorija uključuje Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugal, Španiju, Švedsku, Koreju, KFW agenciju i Banku za rad i privredu, Austrijsku poštansku štedionicu i Mađarsku banku za izvoz i uvoz. * Preliminarni podaci ** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od Source: BH Ministry of Finance and Treasury data base Note: Debt outstanding is derived from converting the foreign currency in which each loan was approved into KM according to the exchange rate list by the CBBH valid for the relevent date. 1) Debt incurred before ) Including OPEC Fund. 3) Including direct debts of the Entity governments. 4) This category includes Austria, Belgium, Hungary, Portugal, Spain, Sweden, Korea, KFW Agency and Bank for Labour and Economy, Austrian Post Saving Bank and Hungarian Bank for Export and Import. * Preliminary Data ** Data revised in accordance with the update of data base on May 13th,

203 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T32: Vanjski dug opće vlade BiH po kreditorima** - u tisućama KM - T32: Спољни дуг опште владе БиХ по кредиторима** - у хиљадама KМ - Kreditor Кредитор Neangažirano sa Неангажовано са * Javni kreditori Јавни кредитори Međunarodne i regionalne organizacije Међународне и регионалне организације Europska investicijska banka Европска инвестициона банка Europska banka za obnovu i razvoj Европска банка за обнову и развој Svjetska banka - IDA Свјетска банка - IDА Svjetska banka - IBRD 1) Свјетска банка - IBRD 1) Europska razvojna banka Европска развојна банка Međunarodni fond za razvoj poljoprivrede Међународни фонд за развој пољопривреде Međunarodni monetarni fond Међународни монетарни фонд ,0 EUROFIMA 1) ,0 0,0 0,0 0,0 0,0 0,0 ЕВРОФИМА 1) Europska komisija Европска комисија ,0 Остало 2) Others 2) Vlada i vladine agencije Влада и владине агенције Saudijski razvojni fond Саудијски развојни фонд Pariski klub 1) ,0 Париски клуб 1) Japan Јапан Kuvajt 3) ,0 Кувајт 3) Ostalo 3)4) Остало 3)4) Privatni kreditori Приватни кредитори Londonski klub 1) ,0 Лондонски клуб 1) Ostalo Остало Ukupno Укупно Izvor: Baza podataka Ministarstva financija i trezora BiH Napomena: Stanje duga je dobijeno preračunom valute u kojoj je kredit ugovoren u KM po tečajnoj listi CBBiH važećoj za promatrani datum. 1) Dug nastao prije ) Uključuje OPEC fond. 3) Uključuje i izravno zaduženje entitetskih vlada. 4) Ova kategorija uključuje: Austriju, Belgiju, Mađarsku, Portugaliju, Španjolsku, Švedsku, Koreju, KFW agenciju, Banku za rad i gospodarstvo, Austrijsku poštansku štedionicu i Mađarsku banku za izvoz i uvoz. * Preliminarni podaci ** Podaci revidirani u skladu s izmjenama u bazi podataka od Извор: База података Министарства финансија и трезора БиХ Напомена: Стање дуга је добијено прерачуном валуте у којој је кредит уговорен у KМ по курсној листи ЦББиХ важећој за посматрани датум. 1) Дуг настао прије ) Укључује OPEC фонд. 3) Укључује и директно задужење ентитетских влада. 4) Ова категорија укључује: Аустрију, Белгију, Мађарску, Португал, Шпанију, Шведску, Кореју, КFW агенцију, Банку за рад и привреду, Аустријску поштанску штедионицу и Мађарску банку за извоз и увоз. * Прелиминарни подаци ** Подаци ревидирани у складу с измјенама у бази података од

204 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T33: Devizne rezerve CBBiH - na kraju perioda, u milionima KM - T33: Foreign Reserves of the CBBH - end of period, KM million - Bruto devizne rezerve Godina Mjesec Zlato Držanje SDR Strana valuta u trezoru CBBiH Depoziti kod nerezidentnih banaka Ostalo Gross foreign reserves Investicije u vrijednosne papire Neto devizne rezerve Monetarna pasiva Neto strana aktiva CBBiH Year Month Gold Holdings of SDR Foreign Currency in CBBH Vault Deposits With Nonresident Banks Other Investment in Foreign Securities = Net Foreign Reserves Monetary Liabilities Net Foreign Assets of CBBH 12= ,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3-16, ,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29, ,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30, ,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0, , ,3 973,2 54, ,0 0,0 804, ,6 11,9 0, , , ,6 86, ,0 5,9 58, ,6 19,7 0, , , ,2 137, ,0 5,3 59, ,2 12,3 0, , , ,7 164, ,0 0,7 37, ,7 21,5 0, , , ,6 174, ,0 0,5 40, ,9 28,6 0, , , ,1 213, ,0 0,6 55, ,4 51,3 393, , , ,6 268, ,0 0,4 40, ,1 80,7 606, , , ,9 393, ,0 0,4 212, ,9 49, , , , ,5 567, ,3 5,7 107, ,0 2, , , , ,5 505, ,9 0,0 102, ,8 2, , , , ,6 486, ,3 1,1 93, ,6 0, , , , ,1 507, ,0 4,5 133, ,5 0, , , , ,0 520, ,1 2,7 91, ,6 0, , , , ,2 408, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,0 96,2 119, ,4 0, , , , ,8 453, ,3 2,6 57, ,5 0, , , , ,6 461, ,2 2,6 72, ,3 0, , , , ,0 463, ,4 5,2 93, ,9 0, , , , ,7 452, ,6 2,8 111, ,1 0, , , , ,4 465, ,0 2,7 59, ,5 0, , , , ,1 490, ,6 6,4 75, ,8 0, , , , ,2 495, ,2 3,8 95, ,9 0, , , , ,3 511, ,7 3,5 40, ,5 0, , , , ,6 511, ,0 8,2 51, ,4 0, , , , ,9 511, ,5 5,1 61, ,3 0, , , , ,6 521, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,1 5,4 83, ,8 0, , , , ,1 586, ,6 9,3 89, ,8 0, , , , ,9 579, ,8 9,5 97, ,8 0, , , , ,4 585,9 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i finansijsku statistiku, 2000), od januara godine. Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilansnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od jula po odluci Investicionog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezervi i obaveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezervi i monetarne pasive CBBiH. Monetary data updated according to the IMF methodology (Monetary and Financial Statistics Manual, 2000), from January Note: Gross foreign reserves consist of balance sheet positions of short-term foreign assets of the CBBH (gold, CBBH SDR holdings, foreign currency in the CBBH vault, transferable deposits in foreign currency with non-resident banks and other) and investment in securities according to the CBBH Investment Committee Decision from July Net foreign reserves represent a difference between gross foreign reserves and liabilities to non-residents. Monetary liabilities of the CBBH include currency outside monetary authorities and deposits of residents with monetary authorities. Net foreign assets of the CBBH represents a difference between net foreign exchange reserves and monetary liabilities of the CBBH. 204

205 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T33: Devizne rezerve CBBiH - na kraju razdoblja, u milijunima KM - T33: Девизне резерве ЦББиХ - на крају периода, у милионима KМ - Godina Mjesec Zlato Година Мјесец Злато Držanje SDR Држање SDR Strana valuta u trezoru CBBiH Страна валута у трезору ЦББиХ Bruto devizne rezerve Depoziti kod nerezidentnih banaka Ostalo Бруто девизне резерве Девизни депозити код нерезидентних банака Остало Investicije u vrijednosne papire Инвестиције у хартије од вриједности = Neto devizne rezerve Нето девизне резерве Monetarna pasiva Монетарна пасива Neto strana aktiva CBBiH Нето страна актива ЦББиХ 12= ,0 0,0 6,2 138,0 0,0 0,0 144,1 144,1 160,3-16, ,0 0,0 32,7 250,6 0,0 0,0 283,3 283,3 253,9 29, ,0 0,0 83,5 782,2 1,3 0,0 867,0 866,9 836,7 30, ,0 0,0 38,1 983,2 6,2 0, , ,3 973,2 54, ,0 0,0 804, ,6 11,9 0, , , ,6 86, ,0 5,9 58, ,6 19,7 0, , , ,2 137, ,0 5,3 59, ,2 12,3 0, , , ,7 164, ,0 0,7 37, ,7 21,5 0, , , ,6 174, ,0 0,5 40, ,9 28,6 0, , , ,1 213, ,0 0,6 55, ,4 51,3 393, , , ,6 268, ,0 0,4 40, ,1 80,7 606, , , ,9 393, ,0 0,4 212, ,9 49, , , , ,5 567, ,3 5,7 107, ,0 2, , , , ,5 505, ,9 0,0 102, ,8 2, , , , ,6 486, ,3 1,1 93, ,6 0, , , , ,1 507, ,0 4,5 133, ,5 0, , , , ,0 520, ,1 2,7 91, ,6 0, , , , ,2 408, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,0 96,2 119, ,4 0, , , , ,8 453, ,3 2,6 57, ,5 0, , , , ,6 461, ,2 2,6 72, ,3 0, , , , ,0 463, ,4 5,2 93, ,9 0, , , , ,7 452, ,6 2,8 111, ,1 0, , , , ,4 465, ,0 2,7 59, ,5 0, , , , ,1 490, ,6 6,4 75, ,8 0, , , , ,2 495, ,2 3,8 95, ,9 0, , , , ,3 511, ,7 3,5 40, ,5 0, , , , ,6 511, ,0 8,2 51, ,4 0, , , , ,9 511, ,5 5,1 61, ,3 0, , , , ,6 521, ,7 5,2 71, ,7 0, , , , ,1 531, ,1 5,4 83, ,8 0, , , , ,1 586, ,6 9,3 89, ,8 0, , , , ,9 579, ,8 9,5 97, ,8 0, , , , ,4 585,9 Monetarni podaci ažurirani u skladu sa metodologijom MMF-a (Priručnik za monetarnu i financijsku statistiku 2000), od siječnja godine. Napomena: Bruto devizne rezerve čine stanja bilančnih pozicija kratkoročne strane aktive CBBiH (zlato, raspolaganje CBBiH SDR, devize u trezoru CBBiH, prenosivi depoziti u stranoj valuti kod nerezidentnih banaka i ostalo) i investiranja u vrijednosne papire od srpnja po odluci Investiciјskog komiteta CBBiH. Neto devizne rezerve predstavljaju razliku između bruto deviznih rezerva i obveza prema nerezidentima. Monetarnu pasivu CBBiH čine novac izvan monetarnih vlasti i depoziti rezidenata kod monetarnih vlasti. Neto strana aktiva CBBiH predstavlja razliku između neto deviznih rezerva i monetarne pasive CBBiH. Монетарни подаци ажурирани у складу са методологијом ММФ-а (Приручник за монетарну и финансијску статистику, 2000), од јануара године. Напомена: Бруто девизне резерве чине стања билансних позиција краткорочне стране активе ЦББиХ (злато, располагање ЦББиХ SDR, девизе у трезору ЦББиХ, преносиви депозити у страној валути код нерезидентних банака и остало) и инвестирања у хартије од вриједности од јула по одлуци Инвестиционoг комитета ЦББиХ. Нето девизне резерве представљају разлику између бруто девизних резерви и обавеза према нерезидентима. Монетарну пасиву ЦББиХ чине новац изван монетарних власти и депозити резидената код монетарних власти. Нето страна актива ЦББиХ представља разлику између нето девизних резерви и монетарне пасиве ЦББиХ. 205

206 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH - u milionima KM - T34: Foreign Trade Balance of BH - KM million - Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Year Month Exports of Goods Imports of Goods Saldo izvoza i uvoza robe Export and Import Balance Pokrivenost uvoza izvozom u % Coverage of Imports by Exports in % =(3-4) 6=(3/4)x , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,9 Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sistemu trgovine i nisu uključena prilagođenja obuhvata i vrijednosti koja se rade u svrhu izvještavanja o platnom bilansu. Note: The latest data of Statistics Agency of Bosniaand Heerzgovina were used on exports and imports of goods in Special Trade System and the adjustments of coverage and value, done for the BoP dissemination purposes, are not included. 206

207 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T34: Vanjskotrgovinska razmjena BiH - u milijunima KM - T34: Спољнотрговинска размјена БиХ - у милионима KМ - Godina Mjesec Izvoz robe Uvoz robe Година Мјесец Извоз робе Увоз робе Saldo izvoza i uvoza robe Салдо извоза и увоза робе Pokrivenost uvoza izvozom u % Покривеност увоза извозом у % =(3-4) 6=(3/4)x , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,9 Napomena: Korišteni su najnoviji podaci Agencije za statistiku Bosne i Hercegovine o vrijednosti izvoza i uvoza robe po specijalnom sustavu trgovine i nisu uključene prilagodbe obuhvata i vrijednosti koje se rade u svrhu izvještavanja o platnoj bilanci. Напомена: Коришћени су најновији подаци Агенције за статистику Босне и Херцеговине о вриједности извоза и увоза робе по специјалном систему трговине и нису укључена прилагођења обухвата и вриједности која се раде у циљу извјештавања о платном билансу. 207

208 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T35: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije - u hiljadama KM - T35: BH - Exports by Country of Destination - KM thousand - Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Year Month Germany Croatia Serbia* Italy Slovenia Austria Montenegro Druge zemlje Other Countries Ukupno Total Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je procenat učešća izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za U skladu s prethodno navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. *Do podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog datuma se Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje. Note: The share of exports to the country in the total BH exports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of exports. Thus, all the countries where exports are higher than 4% of the total BH exports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented in the column Other Countries. *Until February 12, 2007 data on exports to Serbia and Montenegro were presented as exports to Serbia, but since then Serbia and Montenegro are presented separately. 208

209 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T35: BiH - Izvoz prema zemlji destinacije - u tisućama KM - T35: БиХ-Извоз према земљи дестинације - у хиљадама KМ - Godina Mjesec Njemačka Hrvatska Srbija* Italija Slovenija Austrija Crna Gora* Godina Мјесец Њемачка Хрватска Србија* Италија Словенија Аустрија Crna Gora* Druge zemlje Друге земље Ukupno Укупно Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje izvoza korišten je postotak udjela izvoza u tu zemlju u odnosu na ukupan bh. izvoz za U skladu s navedenim, sve zemlje u koje je izvoz veći od 4% ukupnog bh. izvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. *Do podaci o izvozu u Srbiju i Crnu Goru su prikazani kao izvoz u Srbiju a od tog se datuma Srbija i Crna Gora prikazuju kao zasebne zemlje. Напомена: Као критеријум за приказивање земље извоза коришћен је проценат учешћа извоза у ту земљу у односу на укупан бх. извоз за У скаду с претходно наведеним све земље у које је извоз већи од 4% укупног бх. извоза у су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони Друге земље. *До подаци о извозу у Србију и Црну Гору су приказани као извоз у Србију а од тог датума се Србија и Црна Гора приказују као засебне земље. 209

210 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T36: BiH - Uvoz prema zemljama porijekla - u hiljadama KM - T36: BH - Imports by Country of Origin - KM thousand - Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Year Month Croatia Serbia* Germany Italy Ruska Federacija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Russian Federation Slovenia China Austria USA Hungary Druge zemlje Other Countries Ukupno Total Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je procenat učešća uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. *Do podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen je uvozom predstavljenim u koloni Druge zemlje. Note: The share of imports from the country in the total BH imports for 2010 was used as a criterion for presenting the country of imports. Thus, all the countries with higher share of imports than 3% of total BH imports for 2010 are separately presented, while the other countries are presented in the column Other Countries. *Until February 12, 2007 data on imports from Serbia included also imports from Montenegro, and since then imports from Montenegro is included in the column Other Countries. 210

211 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T36: BiH - Uvoz prema zemljama podrijetla - u tisućama KM - T36: БиХ-Увоз према земљама поријекла - у хиљадама KМ - Godina Mjesec Hrvatska Srbija* Njemačka Italija Година Мјесец Хрватска Србија* Њемачка Италија Ruska Federacija Slovenija Kina Austrija SAD Mađarska Руска Федерација Словенија Кина Аустрија САД Мађарска Druge zemlje Друге земље Ukupno Укупно Napomena: Kao kriterij za prikazivanje zemlje uvoza korišten je postotak udjela uvoza iz te zemlju u odnosu na ukupan bh. uvoz za U skladu s navedenim, sve zemlje iz kojih je uvoz veći od 3% ukupnog bh. uvoza u iskazane su posebno, dok su ostale zemlje prikazane u koloni Druge zemlje. Do podaci o uvozu iz Srbije uključivali su i uvoz iz Crne Gore a od tog je datuma uvoz iz Crne Gore obuhvaćen uvozom predstavljenim u koloni Druge zemlje. Напомена: Критеријум за приказивање земље увоза је проценат учешћа увоза из те земље у односу на укупан бх. увоз у У скаду с претходно наведеним, све земље из којих је увоз већи од 3% укупног бх. увоза у су исказане посебно, док су остале земље приказане у колони Друге земље. До подаци о увозу из Србије укључивали су и увоз из Црне Горе а од тог датума увоз из Црне Горе обухваћен је увозом представљеним у колони Друге земље. 211

212 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T37: Struktura izvoza robe T37: Structure of Exported Goods Period: januar - mart januar - mart Grupa proizvoda Iznos u hiljadama KM Iznos u hiljadama KM Procenat učešća Procenat promjene u odnosu na isti period prethodne godine Period: January - March 2014 January - March 2015 Commodity group Amount in Thousands KM Amount in Thousands KM Share in percents Percentage of Change Compared to the Same Period in Previous Year Životinje i proizvodi životinjskog porijekla Animals & Animal Products Proizvodi biljnog porijekla Vegetable Products Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla Animal or Vegetable Fats and Oils Prehrambene prerađevine Food Products Proizvodi mineralnog porijekla Mineral Origin Products Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija Chemical Products and Related Industries Products Plastične mase, guma i kaučuk Plastic, Rubber and Caoutchouc Koža i krzno Fur and Leather Drvo i proizvodi od drveta Wood & wood products Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Cellulose, Paper and Cardboard and their Products Tekstil i tekstilni proizvodi Textile & Textile Products Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Footwear, Headwear and Similar Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass Products Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious Stones Bazni metali i proizvodi od baznih metala Base Metals and Base Metal Products Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji Machinery, Devices, Mechanical and Electric Appliances Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor Means of Transportation, and their Parts and Equipment Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Arms and Ammunition, their Parts and Equipment Razni proizvodi Miscellaneous Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Works of Arts, Collectors Pieces and Antiques Nerazvrstano Unclassified Ukupno Total ,5 42, ,8 78, ,6 74, ,0-4, ,4-18, ,4 13, ,9 20, ,7 6, ,9-12, ,7-12, ,5 18, ,5-2, ,7-8, ,2-18, ,3 5, ,5 4, ,7 0, ,2 3, ,6 37, ,9 2, ,0-7, ,0-100, ,0 2,7 Napomena: - Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. - Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Note: - Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of payments statistics, which includes various adjustments. - Data are classified in accordance with World Trade Organization s Harmonized Code System. 212

213 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T37: Struktura izvoza robe T37: Структура извоза робе Razdoblje: Siječanj - ožujak Siječanj - ožujak Skupina proizvoda Iznos u tisućama KM Iznos u tisućama KM Postotak učešća Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje prethodne godine Период: Јануар - март Јануар - март Група производа Износ у хиљадама КМ Износ у хиљадама КМ Проценат учешћа Проценат промјене у односу на исти период претходне године Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla Животиње и производи животињског поријекла Proizvodi biljnog podrijetla Производи биљног поријекла Masti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла Prehrambene prerađevine Прехрамбене прерађевине Proizvodi mineralnog podrijetla Производи минералног поријекла Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija Производи хемијске индустрије или сродних индустрија Plastične mase, guma i kaučuk Пластичне масе, гума и каучук Koža i krzno Кожа и крзно Drvo i proizvodi od drveta Дрво и производи од дрвета Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Целулоза, папир и картон и њихови производи Tekstil i tekstilni proizvodi Текстил и текстилни производи Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Обућа, шешири, капе и слични производи Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производи Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење Bazni metali i proizvodi od baznih metala Базни метали и производи од базних метала Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji Машине, апарати, механички и електрични уређаји Transportna sredstva i njihovi dijelovi Транспортна средства и њихови дијелови и прибор Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор Razni proizvodi Разни производи Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети Nerazvrstano Неразврстано Ukupno Укупно ,5 42, ,8 78, ,6 74, ,0-4, ,4-18, ,4 13, ,9 20, ,7 6, ,9-12, ,7-12, ,5 18, ,5-2, ,7-8, ,2-18, ,3 5, ,5 4, ,7 0, ,2 3, ,6 37, ,9 2, ,0-7, ,0-100, ,0 2,7 Napomena: -Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Напомена: -Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укључује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације. 213

214 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T38: Struktura uvoza robe T38: Structure of Imported Goods Period: januar - mart januar - mart Grupa proizvoda Iznos u hiljadama KM Iznos u hiljadama KM Procenat učešća Procenat promjene u odnosu na isti period prethodne godine Period: January - March 2014 January - March 2015 Commodity group Amount in Thousands KM Amount in Thousands KM Share in percents Percentage of Change Compared to the Same Period in Previous Year Životinje i proizvodi životinjskog porijekla Animals & Animal Products Proizvodi biljnog porijekla Vegetable Products Masti i ulja životinjskog porijekla i biljnog porijekla Animal or Vegetable Fats and Oils Prehrambene prerađevine Food Products Proizvodi mineralnog porijekla Mineral Origin Products Proizvodi hemijske industrije ili srodnih industrija Chemical Products and Related Industries Products Plastične mase, guma i kaučuk Plastic, Rubber and Caoutchouc Koža i krzno Fur and Leather Drvo i proizvodi od drveta Wood & wood products Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Cellulose, Paper and Cardboard and their Products Tekstil i tekstilni proizvodi Textile & Textile Products Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Footwear, Headwear and Similar Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Stone, Plaster, Cement and Similar Material Products, Ceramic Products, Glass and Glass Products Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Pearls, Precious Metals and their Products, Precious and Semi-precious Stones Bazni metali i proizvodi od baznih metala Base Metals and Base Metal Products Mašine, aparati, mehanički i električni uređaji Machinery, Devices, Mechanical and Electric Appliances Transportna sredstva i njihovi dijelovi i pribor Means of Transportation, and their Parts and Equipment Satovi, mjerni, muzički i medicinski instrumenti Watches, Musical and Medical Instruments, Measuring Tools Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Arms and Ammunition, their Parts and Equipment Razni proizvodi Miscellaneous Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Works of Arts, Collectors Pieces and Antiques Nerazvrstano Unclassified Ukupno Total ,8 0, ,4 16, ,1 25, ,3 2, ,0-25, ,3 2, ,8 2, ,9-17, ,2 10, ,6 8, ,6 4, ,7 11, ,8 12, ,1-27, ,6 4, ,3-2, ,4 5, ,6 47, ,0-32, ,3 9, ,0 879, ,0 0, ,0-1,9 Napomena: - Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platnog bilansa koja uključuje razna prilagođenja. - Podaci su klasifikovani prema Harmonizovanom sistemu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Note: - Source of these data is Agency for Statistics of Bosnia and Herzegovina, and for that reason total exports and imports of goods differ from those shown in balance of payments statistics, which includes various adjustments. - Data are classified in accordance with World Trade Organization s Harmonized Code System. 214

215 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T38: Struktura uvoza robe T38: Структура увоза робе Razdoblje: Siječanj - ožujak Siječanj - ožujak Skupina proizvoda Iznos u tisućama KM Iznos u tisućama KM Postotak učešća Postotak promjene u odnosu na isto razdoblje prethodne godine Период: Јануар - март Јануар - март Група производа Износ у хиљадама КМ Износ у хиљадама КМ Проценат учешћа Проценат промјене у односу на исти период претходне године Životinje i proizvodi životinjskog podrijetla Животиње и производи животињског поријекла Proizvodi biljnog podrijetla Производи биљног поријекла Masti i ulja životinjskog podrijetla i biljnog podrijetla Масти и уља животињског поријекла и биљног поријекла Prehrambene prerađevine Прехрамбене прерађевине Proizvodi mineralnog podrijetla Производи минералног поријекла Proizvodi kemijske industrije ili srodnih industrija Производи хемијске индустрије или сродних индустрија Plastične mase, guma i kaučuk Пластичне масе, гума и каучук Koža i krzno Кожа и крзно Drvo i proizvodi od drveta Дрво и производи од дрвета Celuloza, papir i karton i njihovi proizvodi Целулоза, папир и картон и њихови производи Tekstil i tekstilni proizvodi Текстил и текстилни производи Obuća, šeširi, kape i slični proizvodi Обућа, шешири, капе и слични производи Proizvodi od kamena, gipsa, cementa i sličnih materijala, keramički proizvodi, staklo i stakleni proizvodi Производи од камена, гипса, цемента и сличних материјала, керамички производи, стакло и стаклени производи Biseri, plemeniti metali i njihovi proizvodi, drago i poludrago kamenje Бисери, племенити метали и њихови производи, драго и полудраго камење Bazni metali i proizvodi od baznih metala Базни метали и производи од базних метала Strojevi, aparati, mehanički i električni uređaji Машине, апарати, механички и електрични уређаји Transportna sredstva i njihovi dijelovi Транспортна средства и њихови дијелови и прибор Satovi, mjerni, glazbeni i medicinski instrumenti Сатови, мјерни, музички и медицински инструменти Oružje i municija;njihovi dijelovi i pribor Оружје и муниција; њихови дијелови и прибор Razni proizvodi Разни производи Umjetnička djela, kolekcionarski predmeti i antikviteti Умјетничка дјела, колекционарски предмети и антиквитети Nerazvrstano Неразврстано Ukupno Укупно ,8 0, ,4 16, ,1 25, ,3 2, ,0-25, ,3 2, ,8 2, ,9-17, ,2 10, ,6 8, ,6 4, ,7 11, ,8 12, ,1-27, ,6 4, ,3-2, ,4 5, ,6 47, ,0-32, ,3 9, ,0 879, ,0 0, ,0-1,9 Napomena: -Izvor ovih podataka je Agencija za statistiku BiH i zbog toga se ukupan izvoz i uvoz robe razlikuju od vrijednosti iskazanih u statistici platne bilance koja uključuje razne prilagodbe. -Podaci su klasificirani prema Harmoniziranom sustavu kodova Svjetske trgovinske organizacije. Напомена: -Извор ових података је Агенција за статистику Босне и Херцеговине и због тога се укупан извоз и увоз робе разликују од вриједности исказаних у статистици платног биланса која укључује разна прилагођења. -Подаци су класификовани према Хармонизованом систему кодова Свјетске трговинске организације. 215

216 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T39: Pregled prosječnih srednjih kurseva konvertibilne marke T39: Average Middle Exchange Rates of Convertible Mark EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija EMU Croatia Hungary Switzerland UK USA Serbia Godina Mjesec EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD Year Month , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

217 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T39: Pregled prosječnih srednjih tečajeva konvertibilne marke T39: Преглед просјечних средњих курсева конвертибилне марке EMU Hrvatska Mađarska Švicarska V. Britanija SAD Srbija ЕМУ Хрватска Мађарска Швајцарска В. Британија САД Србија Godina Mjesec EUR HRK HUF CHF GBP USD RSD Година Мјесец , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

218 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T40: Vladine finansije BiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM - T40: Government Finance of BH - Government Sector Units - KM million - BH Institutions FBH RS Brčko Conslidated Revenues BH Institutions FBH RS Brčko Consolidated Expenses Net acquisition of nonfinancial assets Net Surplus/ Deficit Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidovani prihodi Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidovani rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , ,5 199, ,0 254, , ,7 161, ,4 237,9 102, , , ,7 206, ,2 295, , ,9 157, ,7 229,5 253, , , ,5 178, ,1 399, , ,8 162, ,5 351,8 410, , , ,6 201, ,4 713, , ,5 174, ,0 489,6 550, , , ,1 241, ,7 753, , ,9 197, ,8 745,8 258, , , ,5 236, ,1 876, , ,7 184, ,6 842,8-539, , , ,3 210, ,5 975, , ,6 189, ,5 748, , , , ,6 235, ,6 996, , ,6 200, ,3 634,2-611, , , ,6 237, ,1 983, , ,1 209, ,7 771,1-322, , , ,6 246, ,5 952, , ,1 215, ,8 815,7-526, , , ,5 232, ,3 939, , ,6 219, , ,8-609, Q1 217, ,9 577,7 42, ,0 203, ,5 621,7 28, ,2 32,3-122,4 Q2 377, ,5 610,5 50, ,7 252, ,4 741,0 45, ,3 54,1-57,7 Q3 222, ,8 621,7 56, ,1 235, ,1 711,6 50, ,4 62,9-69,2 Q4 269, ,2 688,2 60, ,3 284, ,4 889,9 65, ,2 161,1-696, Q1 205, ,9 611,2 50, ,2 201, ,4 649,2 33, ,1 53,7-73,6 Q2 297, ,8 659,2 51, ,7 268, ,4 682,3 44, ,9 61,6-71,8 Q3 215, ,6 637,9 55, ,3 224, ,8 745,4 56, ,2 57,3-86,2 Q4 291, ,6 692,8 78, ,5 301, ,9 841,5 65, ,8 136,1-301, Q1 208, ,8 610,0 46, ,1 207, ,9 652,4 36, ,1 11,4-22,4 Q2 256, ,4 752,8 55, ,9 255, ,6 738,9 47, ,4 35,3-0,8 Q3 227, ,5 785,4 57, ,7 244, ,6 729,9 46, ,8 34,3 131,6 Q4 276, ,3 865,1 78, ,5 277, ,0 789,2 78, ,9 144,8-279, Q1 207, ,0 669,7 49, ,2 208, ,7 664,7 36, ,7 28,8-40,3 Q2 292, ,0 759,0 54, ,9 239, ,2 743,6 45, ,8 31,4 75,6 Q3 254, ,1 760,7 76, ,9 244, ,1 723,5 63, ,3 42,9 88,7 Q4 291, ,4 830,9 65, ,8 260, ,1 898,3 70, ,2 86,7-315, Q1 223, ,9 636,9 47, ,2 211, ,8 659,6 40, ,9 20,5-66,2 Q2 288, ,2 764,2 64, ,6 233, ,7 701,4 57, ,0 32,8 175,7 Q3 241, ,2 761,6 61, ,2 220, ,0 731,2 59, ,5 49,4 73,3 Q4 317, ,5 854,8 59, ,6 273, ,4 854,3 61, ,0 91,6-213, Q1 238, ,7 761,7 49, ,8 220, ,7 695,9 39, ,1 21,8 81,8 Q2 274, ,2 744,0 54, ,4 222, ,7 746,7 50, ,0 32,4 133,0 Q3 256, ,1 784,7 58, ,1 220, ,9 805,6 58, ,2 56,3 31,5 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: : Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of governement, Social Security Funds of all levels of government, Entities Public Companies for Roads and Entities Public Companies for Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Company for Roads of all levels of government of FBH, Public Company for Roads of RS, Public Company for Motorways of FBH and Public Company for Motorways of RS, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side, represents net surplus/deficit. 218

219 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T40: Vladine financije BiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM - T40: Владине финансије БиХ - јединице сектора владе - у милионима KМ - Институције БиХ ФБиХ РС Брчко Консолидовани приходи Институције БиХ ФБиХ РС Брчко Консолидовани расходи Нето набавка нефинансијских средстава Нето суфицит/ дефицит Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidirani prihodi Institucije BiH FBiH RS Brčko Konsolidirani rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , ,5 199, ,0 254, , ,7 161, ,4 237,9 102, , , ,7 206, ,2 295, , ,9 157, ,7 229,5 253, , , ,5 178, ,1 399, , ,8 162, ,5 351,8 410, , , ,6 201, ,4 713, , ,5 174, ,0 489,6 550, , , ,1 241, ,7 753, , ,9 197, ,8 745,8 258, , , ,5 236, ,1 876, , ,7 184, ,6 842,8-539, , , ,3 210, ,5 975, , ,6 189, ,5 748, , , , ,6 235, ,6 996, , ,6 200, ,3 634,2-611, , , ,6 237, ,1 983, , ,1 209, ,7 771,1-322, , , ,6 246, ,5 952, , ,1 215, ,8 815,7-526, , , ,5 232, ,3 939, , ,6 219, , ,8-609, Q1 217, ,9 577,7 42, ,0 203, ,5 621,7 28, ,2 32,3-122,4 Q2 377, ,5 610,5 50, ,7 252, ,4 741,0 45, ,3 54,1-57,7 Q3 222, ,8 621,7 56, ,1 235, ,1 711,6 50, ,4 62,9-69,2 Q4 269, ,2 688,2 60, ,3 284, ,4 889,9 65, ,2 161,1-696, Q1 205, ,9 611,2 50, ,2 201, ,4 649,2 33, ,1 53,7-73,6 Q2 297, ,8 659,2 51, ,7 268, ,4 682,3 44, ,9 61,6-71,8 Q3 215, ,6 637,9 55, ,3 224, ,8 745,4 56, ,2 57,3-86,2 Q4 291, ,6 692,8 78, ,5 301, ,9 841,5 65, ,8 136,1-301, Q1 208, ,8 610,0 46, ,1 207, ,9 652,4 36, ,1 11,4-22,4 Q2 256, ,4 752,8 55, ,9 255, ,6 738,9 47, ,4 35,3-0,8 Q3 227, ,5 785,4 57, ,7 244, ,6 729,9 46, ,8 34,3 131,6 Q4 276, ,3 865,1 78, ,5 277, ,0 789,2 78, ,9 144,8-279, Q1 207, ,0 669,7 49, ,2 208, ,7 664,7 36, ,7 28,8-40,3 Q2 292, ,0 759,0 54, ,9 239, ,2 743,6 45, ,8 31,4 75,6 Q3 254, ,1 760,7 76, ,9 244, ,1 723,5 63, ,3 42,9 88,7 Q4 291, ,4 830,9 65, ,8 260, ,1 898,3 70, ,2 86,7-315, Q1 223, ,9 636,9 47, ,2 211, ,8 659,6 40, ,9 20,5-66,2 Q2 288, ,2 764,2 64, ,6 233, ,7 701,4 57, ,0 32,8 175,7 Q3 241, ,2 761,6 61, ,2 220, ,0 731,2 59, ,5 49,4 73,3 Q4 317, ,5 854,8 59, ,6 273, ,4 854,3 61, ,0 91,6-213, Q1 238, ,7 761,7 49, ,8 220, ,7 695,9 39, ,1 21,8 81,8 Q2 274, ,2 744,0 54, ,4 222, ,7 746,7 50, ,0 32,4 133,0 Q3 256, ,1 784,7 58, ,1 220, ,9 805,6 58, ,2 56,3 31,5 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предзећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 219

220 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T41: Vladine finansije BiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM - T41: Government Finance of BH - Structure of Consolidated Revenues and Expensess - KM million - Taxes Social Contributions Grants and Other Revenues Revenues Compensation of Employees Use of Goods and Services Interest Subsidies Social Benefits Grants and Other Expenses Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija zaposlenih Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava , ,8 919, , , ,4 107,2 154, ,7 366, ,4 237, , ,8 975, , , ,8 84,4 184, ,4 471, ,7 229, , , , , , ,4 96,4 217, ,2 397, ,5 351, , , , , , ,0 108,0 310, ,5 492, ,0 489, , , , , , ,9 110,8 378, ,6 553, ,8 745, , , , , , ,0 123,6 439, ,1 607, ,6 842, , , , , , ,4 123,9 418, ,0 526, ,5 748, , , , , , ,1 122,7 476, ,3 707, ,3 634, , , , , , ,2 161,4 402, ,3 589, ,7 771, , , , , , ,4 200,6 416, ,4 679, ,8 815, , , , , , ,7 201,1 383, ,2 526, , , Q ,6 816,3 159, ,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69, ,2 32,3 Q ,0 926,8 336, ,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108, ,3 54,1 Q ,5 927,4 209, ,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162, ,4 62,9 Q ,1 967,9 223, ,3 776,4 666,5 30,0 134, ,2 226, ,2 161, Q ,5 902,0 154, ,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84, ,1 53,7 Q ,8 944,2 223, ,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127, ,9 61,6 Q ,7 925,1 180, ,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186, ,2 57,3 Q , ,7 281, ,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282, ,8 136, Q ,2 890,7 154, ,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69, ,1 11,4 Q , ,9 178, ,9 709,3 424,3 39,1 50, ,0 161, ,4 35,3 Q , ,3 232, ,7 712,3 400,5 37,0 116, ,1 84, ,8 34,3 Q , ,5 195, ,5 712,5 533,9 43,1 155, ,6 287, ,9 144, Q ,0 931,4 166, ,2 702,6 367,7 34,2 32, ,2 76, ,7 28,8 Q , ,9 243, ,9 704,3 429,3 52,4 52, ,0 151, ,8 31,4 Q , ,0 239, ,9 697,5 397,7 36,4 109, ,2 142, ,3 42,9 Q , ,4 170, ,8 731,7 521,0 51,8 175, ,8 305, ,2 86, Q ,3 930,9 159, ,2 685,5 381,5 30,1 25, ,8 87, ,9 20,5 Q , ,2 274, ,6 697,2 420,7 58,1 58, ,2 109, ,0 32,8 Q , ,1 187, ,2 690,2 407,4 33,3 86, ,5 143, ,5 49,4 Q , ,0 196, ,6 707,1 516,8 48,2 173, ,7 208, ,0 91, Q ,3 961,3 248, ,8 697,3 387,9 38,3 31, ,3 77, ,1 21,8 Q , ,0 308, ,4 710,0 417,4 50,5 62, ,1 123, ,0 32,4 Q , ,4 250, ,1 708,7 427,1 32,5 87, ,2 180, ,2 56,3 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija svih nivoa vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti, entitetskih javnih preduzeća za ceste i entitetskih javnih preduzeća za autoceste. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradove), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance of all levels of government, Social Security Funds of all levels of government, Entities Public Companies for Roads and Entities Public Companies for Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Company for Roads of all levels of government of FBH, Public Company for Roads of RS, Public Company for Motorways of FBH and Public Company for Motorways of RS, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side, represents net surplus/deficit. 220

221 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T41: Vladine financije BiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM - T41: Владине финансије БиХ - структура консолидованих прихода и расхода - у милионима KМ - Порез Доприноси за социјално Грантови и остали приходи Приходи Компензација запослених Коришћење роба и услуга Камате Субвенције Социјална давања Грантови и остали расходи Расходи Нето набавка нефинансијских средстава Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija uposlenika Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava , ,8 919, , , ,4 107,2 154, ,7 366, ,4 237, , ,8 975, , , ,8 84,4 184, ,4 471, ,7 229, , , , , , ,4 96,4 217, ,2 397, ,5 351, , , , , , ,0 108,0 310, ,5 492, ,0 489, , , , , , ,9 110,8 378, ,6 553, ,8 745, , , , , , ,0 123,6 439, ,1 607, ,6 842, , , , , , ,4 123,9 418, ,0 526, ,5 748, , , , , , ,1 122,7 476, ,3 707, ,3 634, , , , , , ,2 161,4 402, ,3 589, ,7 771, , , , , , ,4 200,6 416, ,4 679, ,8 815, , , , , , ,7 201,1 383, ,2 526, , , Q ,6 816,3 159, ,0 661,2 463,4 18,9 38,2 839,7 69, ,2 32,3 Q ,0 926,8 336, ,7 711,8 558,3 41,8 90,9 901,2 108, ,3 54,1 Q ,5 927,4 209, ,1 631,8 462,8 20,2 115,9 945,1 162, ,4 62,9 Q ,1 967,9 223, ,3 776,4 666,5 30,0 134, ,2 226, ,2 161, Q ,5 902,0 154, ,2 634,6 485,7 18,0 48,4 853,6 84, ,1 53,7 Q ,8 944,2 223, ,7 707,5 548,9 34,5 102,5 921,9 127, ,9 61,6 Q ,7 925,1 180, ,3 644,9 541,6 17,6 115,3 905,9 186, ,2 57,3 Q , ,7 281, ,5 725,9 622,7 35,3 170,0 959,7 282, ,8 136, Q ,2 890,7 154, ,1 697,1 350,8 21,8 39,4 995,2 69, ,1 11,4 Q , ,9 178, ,9 709,3 424,3 39,1 50, ,0 161, ,4 35,3 Q , ,3 232, ,7 712,3 400,5 37,0 116, ,1 84, ,8 34,3 Q , ,5 195, ,5 712,5 533,9 43,1 155, ,6 287, ,9 144, Q ,0 931,4 166, ,2 702,6 367,7 34,2 32, ,2 76, ,7 28,8 Q , ,9 243, ,9 704,3 429,3 52,4 52, ,0 151, ,8 31,4 Q , ,0 239, ,9 697,5 397,7 36,4 109, ,2 142, ,3 42,9 Q , ,4 170, ,8 731,7 521,0 51,8 175, ,8 305, ,2 86, Q ,3 930,9 159, ,2 685,5 381,5 30,1 25, ,8 87, ,9 20,5 Q , ,2 274, ,6 697,2 420,7 58,1 58, ,2 109, ,0 32,8 Q , ,1 187, ,2 690,2 407,4 33,3 86, ,5 143, ,5 49,4 Q , ,0 196, ,6 707,1 516,8 48,2 173, ,7 208, ,0 91, Q ,3 961,3 248, ,8 697,3 387,9 38,3 31, ,3 77, ,1 21,8 Q , ,0 308, ,4 710,0 417,4 50,5 62, ,1 123, ,0 32,4 Q , ,4 250, ,1 708,7 427,1 32,5 87, ,2 180, ,2 56,3 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija svih razina vlasti, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti, entitetskih javnih poduzeća za ceste i entitetskih javnih poduzeća za autoceste. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradovi), JP Ceste svih razina vlasti FBiH, JP Putevi RS, JP Autoceste FBiH i JP Autoputevi RS dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија свих нивоа власти, фондова социјалнoг осигурања свих нивоа власти, ентитетских јавних предузећа за путеве и ентитетских јавних предузећа за аутопутеве. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ, ЈП Путеви РС, ЈП Аутоцесте ФБиХ и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 221

222 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T42: Vladine finansije FBiH - jedinice sektora vlade - u milionima KM - T42: Government Finance of FBH - Government Sector Units - KM million - Federation BH Budget Social Security Funds Cantons Consolidated Revenues Federation of BH Budget Social Security Funds Cantons Consolidated Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Net Surplus/ Deficit Budžet Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidovani prihodi Budžet Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidovani rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , , ,1 992, , , ,7 92,3 90, , , , ,0 988, , , ,5 127,6 157, , , , ,3 912, , , ,6 118,3 287, , , , ,2 846, , , ,0 198,4 388, , , , , , , , ,4 248,1 120, , , , , , , , ,2 397,4-511, , , , , , , , ,4 300,7-518, , , , , , , , ,5 281,3-131, , , , , , , , ,7 338,8-217, , , , , , , , ,9 442,5-395, , , , , , , , ,9 645,6-507, Q1 245,9 576,7 384, ,9 174,7 685,0 421, ,5 13,4-88,0 Q2 346,4 684,3 447, ,5 320,7 705,1 455, ,4 26,9-29,8 Q3 341,3 686,4 474, ,8 307,5 686,0 417, ,1 26,5 64,2 Q4 271,7 792,4 482, ,2 554,2 736,2 570, ,4 52,8-367, Q1 254,9 672,3 398, ,9 226,1 688,2 412, ,4 26,8-28,3 Q2 356,9 718,9 460, ,8 397,4 709,0 453, ,4 22,2-45,8 Q3 368,4 711,5 483, ,6 295,4 721,2 458, ,8 30,4 58,3 Q4 418,6 772,5 457, ,6 406,6 741,5 519, ,9 51,4-70, Q1 261,6 687,1 417, ,8 248,2 695,1 402, ,9 6,2 13,7 Q2 323,6 724,6 465, ,4 300,7 752,1 449, ,6 8,5 3,2 Q3 388,1 736,5 507, ,5 327,7 748,3 440, ,6 11,3 104,6 Q4 348,3 775,7 458, ,3 442,1 794,9 554, ,0 37,4-246, Q1 291,7 688,2 401, ,0 255,1 742,8 412, ,7 8,1-36,8 Q2 351,1 737,3 448, ,0 306,4 749,9 451, ,2 11,0 18,9 Q3 382,8 768,6 489, ,1 353,2 757,1 458, ,1 12,3 59,7 Q4 390,9 786,8 442, ,4 463,8 776,6 567, ,1 26,8-214, Q1 276,9 706,4 386, ,9 267,4 746,0 397, ,8 3,3-44,2 Q2 436,3 735,9 426, ,2 300,6 762,6 450, ,7 6,2 78,4 Q3 352,1 759,0 457, ,2 322,8 742,4 434, ,0 10,1 59,0 Q4 392,2 779,2 397, ,5 453,4 776,3 503, ,4 25,1-189, Q1 314,5 726,2 411, ,7 268,4 768,0 404, ,7 5,0 5,9 Q2 484,4 772,6 393, ,2 308,8 788,7 440, ,7 10,3 102,2 Q3 399,8 787,0 509, ,1 385,6 786,7 450, ,9 17,5 55,7 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of governmentof FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include the local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit. 222

223 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T42: Vladine financije FBiH - jedinice sektora vlade - u milijunima KM - T42: Владине финансије ФБиХ - јединице сектора владе - у милионима KМ - Буџет Федерације БиХ Фондови социјалног осигурања Кантони Консолидовани приходи Буџет Федерације БиХ Фондови социјалног осигурања Кантони Консолидовани расходи Нето набавка нефинансијских средстава Нето суфицит/ дефицит Proračun Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidirani prihodi Proračun Federacije BiH Fondovi socijalnog osiguranja Kantoni Konsolidirani rashodi Neto nabava nefinancijskih sredstava Neto suficit/ deficit , , , ,1 992, , , ,7 92,3 90, , , , ,0 988, , , ,5 127,6 157, , , , ,3 912, , , ,6 118,3 287, , , , ,2 846, , , ,0 198,4 388, , , , , , , , ,4 248,1 120, , , , , , , , ,2 397,4-511, , , , , , , , ,4 300,7-518, , , , , , , , ,5 281,3-131, , , , , , , , ,7 338,8-217, , , , , , , , ,9 442,5-395, , , , , , , , ,9 645,6-507, Q1 245,9 576,7 384, ,9 174,7 685,0 421, ,5 13,4-88,0 Q2 346,4 684,3 447, ,5 320,7 705,1 455, ,4 26,9-29,8 Q3 341,3 686,4 474, ,8 307,5 686,0 417, ,1 26,5 64,2 Q4 271,7 792,4 482, ,2 554,2 736,2 570, ,4 52,8-367, Q1 254,9 672,3 398, ,9 226,1 688,2 412, ,4 26,8-28,3 Q2 356,9 718,9 460, ,8 397,4 709,0 453, ,4 22,2-45,8 Q3 368,4 711,5 483, ,6 295,4 721,2 458, ,8 30,4 58,3 Q4 418,6 772,5 457, ,6 406,6 741,5 519, ,9 51,4-70, Q1 261,6 687,1 417, ,8 248,2 695,1 402, ,9 6,2 13,7 Q2 323,6 724,6 465, ,4 300,7 752,1 449, ,6 8,5 3,2 Q3 388,1 736,5 507, ,5 327,7 748,3 440, ,6 11,3 104,6 Q4 348,3 775,7 458, ,3 442,1 794,9 554, ,0 37,4-246, Q1 291,7 688,2 401, ,0 255,1 742,8 412, ,7 8,1-36,8 Q2 351,1 737,3 448, ,0 306,4 749,9 451, ,2 11,0 18,9 Q3 382,8 768,6 489, ,1 353,2 757,1 458, ,1 12,3 59,7 Q4 390,9 786,8 442, ,4 463,8 776,6 567, ,1 26,8-214, Q1 276,9 706,4 386, ,9 267,4 746,0 397, ,8 3,3-44,2 Q2 436,3 735,9 426, ,2 300,6 762,6 450, ,7 6,2 78,4 Q3 352,1 759,0 457, ,2 322,8 742,4 434, ,0 10,1 59,0 Q4 392,2 779,2 397, ,5 453,4 776,3 503, ,4 25,1-189, Q1 314,5 726,2 411, ,7 268,4 768,0 404, ,7 5,0 5,9 Q2 484,4 772,6 393, ,2 308,8 788,7 440, ,7 10,3 102,2 Q3 399,8 787,0 509, ,1 385,6 786,7 450, ,9 17,5 55,7 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/ rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 223

224 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T43: Vladine finansije FBiH - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM - T43: Government Finance of FBH - Structure of Consolidated Revenues and Expensess - KM million - Taxes Social Contributions Grants and other Revenues Revenues Compensation of Employees Use of Goods and Services Interest Subsidies Social Benefits Grants and Other Expenses Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija zaposlenih Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava , ,9 441, , ,5 896,5 74,8 86, ,7 240, ,7 92, , ,7 485, , ,3 868,9 53,5 112, ,2 381, ,5 127, , ,1 544, , , ,9 59,1 133, ,8 260, ,6 118, , ,5 595, , , ,3 64,8 208, ,2 375, ,0 198, , ,0 684, , , ,9 64,1 232, ,0 462, ,4 248, , ,6 731, , , ,6 68,8 274, ,6 470, ,2 397, , ,4 714, , , ,9 67,8 247, ,4 288, ,4 300, , ,2 754, , , ,0 65,4 294, ,3 366, ,5 281, , ,8 698, , , ,5 91,1 251, ,7 382, ,7 338, , ,8 801, , , ,3 99,4 258, ,0 443, ,9 442, , ,9 779, , , ,7 93,8 239, ,2 337, ,9 645, Q1 551,3 543,5 86, ,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47, ,5 13,4 Q2 644,3 638,4 136, ,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65, ,4 26,9 Q3 679,3 632,7 130, ,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58, ,1 26,5 Q4 640,3 652,5 155, ,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82, ,4 52, Q1 582,4 590,6 78, ,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54, ,4 26,8 Q2 732,4 644,9 81, ,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88, ,4 22,2 Q3 735,5 640,2 111, ,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108, ,8 30,4 Q4 697,2 741,5 159, ,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135, ,9 51, Q1 610,8 629,4 72, ,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47, ,9 6,2 Q2 715,9 660,1 73, ,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81, ,6 8,5 Q3 729,0 665,2 164, ,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63, ,6 11,3 Q4 724,9 696,1 88, ,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199, ,0 37, Q1 602,3 618,1 99, ,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53, ,7 8,1 Q2 683,4 673,8 118, ,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85, ,2 11,0 Q3 720,6 664,9 169, ,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90, ,1 12,3 Q4 759,6 712,0 69, ,4 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 221, ,1 26, Q1 585,9 636,6 86, ,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53, ,8 3,3 Q2 709,7 672,8 150, ,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75, ,7 6,2 Q3 705,1 685,2 103, ,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77, ,0 10,1 Q4 716,4 712,3 68, ,5 359,5 394,1 23,0 98,3 650,6 135, ,4 25, Q1 645,3 657,7 84, ,7 349,5 317,3 20,3 22,4 618,8 48, ,7 5,0 Q2 675,3 698,3 203, ,2 354,7 340,2 33,1 32,5 631,4 72, ,7 10,3 Q3 743,1 704,8 154, ,1 349,1 329,3 19,7 63,4 656,2 111, ,9 17,5 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava finansija, fondova socijalnog osiguranja svih nivoa vlasti u FBiH, JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/ rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Ceste svih nivoa vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/ deficit. Note: Administrative data collected from: Ministries of Finance, Social Security Funds of all levels of government of FBH, Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of government (municipalities and towns), Public Companies of Roads of all levels of government of FBH and Public Company of Motorways of FBH, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side and expenses with net acquisition of non-financial assets, on the other side, represents net surplus/deficit. 224

225 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T43: Vladine financije FBiH - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM - T43: Владине финансије ФБиХ - структура консолидованих прихода и расходаа - у милионима KМ - Порез Доприноси за социјално Грантови и остали приходи Приход Компензација запослених Коришћење роба и услуга Камате Субвенције Социјална давања Грантови и остали расходи Расходи Нето набавка нефинансијских средстава Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija uposlenika Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava , ,9 441, , ,5 896,5 74,8 86, ,7 240, ,7 92, , ,7 485, , ,3 868,9 53,5 112, ,2 381, ,5 127, , ,1 544, , , ,9 59,1 133, ,8 260, ,6 118, , ,5 595, , , ,3 64,8 208, ,2 375, ,0 198, , ,0 684, , , ,9 64,1 232, ,0 462, ,4 248, , ,6 731, , , ,6 68,8 274, ,6 470, ,2 397, , ,4 714, , , ,9 67,8 247, ,4 288, ,4 300, , ,2 754, , , ,0 65,4 294, ,3 366, ,5 281, , ,8 698, , , ,5 91,1 251, ,7 382, ,7 338, , ,8 801, , , ,3 99,4 258, ,0 443, ,9 442, , ,9 779, , , ,7 93,8 239, ,2 337, ,9 645, Q1 551,3 543,5 86, ,9 322,9 297,3 11,5 26,9 549,8 47, ,5 13,4 Q2 644,3 638,4 136, ,5 364,0 311,9 24,4 36,4 620,3 65, ,4 26,9 Q3 679,3 632,7 130, ,8 294,1 298,3 12,1 81,6 607,4 58, ,1 26,5 Q4 640,3 652,5 155, ,2 429,5 391,4 18,3 76,2 764,6 82, ,4 52, Q1 582,4 590,6 78, ,9 305,8 299,0 10,3 35,4 547,2 54, ,4 26,8 Q2 732,4 644,9 81, ,8 355,7 327,8 21,8 71,2 617,7 88, ,4 22,2 Q3 735,5 640,2 111, ,6 309,3 311,9 8,7 64,6 596,0 108, ,8 30,4 Q4 697,2 741,5 159, ,6 364,8 374,6 22,5 96,6 624,0 135, ,9 51, Q1 610,8 629,4 72, ,8 339,4 297,8 11,9 23,6 572,5 47, ,9 6,2 Q2 715,9 660,1 73, ,4 345,4 341,8 24,4 27,1 617,4 81, ,6 8,5 Q3 729,0 665,2 164, ,5 342,7 313,0 26,2 73,7 623,0 63, ,6 11,3 Q4 724,9 696,1 88, ,3 346,8 383,3 25,4 101,3 661,9 199, ,0 37, Q1 602,3 618,1 99, ,0 339,7 310,9 19,6 24,1 601,5 53, ,7 8,1 Q2 683,4 673,8 118, ,0 340,2 347,2 30,2 32,1 611,1 85, ,2 11,0 Q3 720,6 664,9 169, ,1 337,3 316,6 20,2 85,0 633,2 90, ,1 12,3 Q4 759,6 712,0 69, ,4 366,6 376,3 26,4 87,5 650,6 221, ,1 26, Q1 585,9 636,6 86, ,9 342,0 318,2 19,0 16,9 600,8 53, ,8 3,3 Q2 709,7 672,8 150, ,2 350,3 342,0 29,4 42,1 609,5 75, ,7 6,2 Q3 705,1 685,2 103, ,2 342,7 317,5 18,4 53,0 616,0 77, ,0 10,1 Q4 716,4 712,3 68, ,5 359,5 394,1 23,0 98,3 650,6 135, ,4 25, Q1 645,3 657,7 84, ,7 349,5 317,3 20,3 22,4 618,8 48, ,7 5,0 Q2 675,3 698,3 203, ,2 354,7 340,2 33,1 32,5 631,4 72, ,7 10,3 Q3 743,1 704,8 154, ,1 349,1 329,3 19,7 63,4 656,2 111, ,9 17,5 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: ministarstava financija, fondova socijalnog osiguranja svih razina vlasti u FBiH, JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Ceste svih razina vlasti FBiH i JP Autoceste FBiH, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: министарстава финансија, фондова социјалног осигурања свих нивоа власти у ФБиХ, ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градови), ЈП Цесте свих нивоа власти ФБиХ и ЈП Аутоцесте ФБиХ, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинансијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 225

226 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T44: Vladine finansije RS - jedinice sektora vlade - u milionima KM - T44: Government Finance of RS - Government Sector Units - KM million - Republika Srpska Budget Social Security Funds Consolidated Revenues Republika Srpska Budget Social Security Funds Consolidated Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Net Surplus/ Deficit Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidovani prihodi Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidovani rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava Neto suficit/ deficit ,5 561, ,5 904,2 596, ,7 77,7 26, ,2 653, ,7 922,0 653, ,9 75,8 34, ,0 713, ,5 912,4 720, ,8 169,4 98, ,3 950, , ,1 944, ,5 212,0 126, , , , , , ,9 433,5 26, , , , , , ,7 329,4-68, , , , , , ,6 310,0-546, , , , , , ,6 241,8-417, , , , , , ,1 372,6-59, , , , , , ,1 307,7-189, , , , , , ,6 310,3-155, Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2-58,2 Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2-133,7 Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1-98,9 Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9-228, Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4-59,4 Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4-49,5 Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1-116,6 Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7-158, Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2-45,6 Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9-3,0 Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8 Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2, Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9-11,0 Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8 Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0 Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6-88, Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0-31,7 Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3 Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6 Q4 452,5 469,3 854,8 486,6 434,8 854,3 21,3-20, Q1 454,2 352,3 761,7 336,5 404,1 695,9 10,7 55,1 Q4 402,3 413,9 744,0 405,1 413,8 746,7 18,0-20,7 Q3 440,2 440,3 784,7 478,9 422,6 805,6 12,4-33,3 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side, and expenses with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit. 226

227 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T44: Vladine financije RS - jedinice sektora vlade - u milijunima KM - T44: Владине финансије РС - јединице сектора владе - у милионима KМ - Буџет Републике Српске Фондови социјалног осигурања Консолидовани приходи Буџет Републике Српске Фондови социјалног осигурања Консолидовани расходи Нето набавка нефинансијских средстава Нето суфицит/ дефицит Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidirani prihodi Budžet Republike Srpske Fondovi socijalnog osiguranja Konsolidirani rashodi Neto nabava nefinancijskih sredstava Neto suficit/ deficit ,5 561, ,5 904,2 596, ,7 77,7 26, ,2 653, ,7 922,0 653, ,9 75,8 34, ,0 713, ,5 912,4 720, ,8 169,4 98, ,3 950, , ,1 944, ,5 212,0 126, , , , , , ,9 433,5 26, , , , , , ,7 329,4-68, , , , , , ,6 310,0-546, , , , , , ,6 241,8-417, , , , , , ,1 372,6-59, , , , , , ,1 307,7-189, , , , , , ,6 310,3-155, Q1 309,4 323,9 577,7 305,4 371,8 621,7 14,2-58,2 Q2 327,2 341,7 610,5 419,7 379,7 741,0 3,2-133,7 Q3 332,7 339,6 621,7 376,8 385,4 711,6 9,1-98,9 Q4 380,1 372,7 688,2 574,1 380,5 889,9 26,9-228, Q1 304,8 367,0 611,2 336,6 373,2 649,2 21,4-59,4 Q2 358,2 371,1 659,2 365,4 387,0 682,3 26,4-49,5 Q3 357,9 336,0 637,9 413,0 388,5 745,4 9,1-116,6 Q4 401,9 413,9 692,8 561,3 403,2 841,5 9,7-158, Q1 353,3 334,2 610,0 348,9 380,9 652,4 3,2-45,6 Q2 414,4 397,6 752,8 402,9 395,2 738,9 16,9-3,0 Q3 422,3 389,6 785,4 365,7 390,7 729,9 9,6 45,8 Q4 466,4 448,5 865,1 511,2 327,7 789,2 73,0 2, Q1 360,1 359,6 669,7 338,7 376,0 664,7 15,9-11,0 Q2 415,7 393,9 759,0 391,4 402,8 743,6 13,5 1,8 Q3 428,9 382,3 760,7 370,1 403,8 723,5 16,2 21,0 Q4 461,8 427,1 830,9 547,7 408,6 898,3 20,6-88, Q1 346,7 340,1 636,9 317,6 391,9 659,6 9,0-31,7 Q2 419,6 405,7 764,2 352,3 410,2 701,4 12,5 50,3 Q3 419,6 397,5 761,6 390,4 396,3 731,2 15,8 14,6 Q4 452,5 469,3 854,8 486,6 434,8 854,3 21,3-20, Q1 454,2 352,3 761,7 336,5 404,1 695,9 10,7 55,1 Q4 402,3 413,9 744,0 405,1 413,8 746,7 18,0-20,7 Q3 440,2 440,3 784,7 478,9 422,6 805,6 12,4-33,3 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne, i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: Mинистарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода, с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 227

228 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T45: Vladine finansije RS - struktura konsolidovanih prihoda i rashoda - u milionima KM - T45: Government Finance of RS - Structure of Consolidated Revenues and Expenses - KM million - Taxes Social Contributions Grants and Other Revenues Revenues Compensation of Employees Use of Goods and Services Interest Subsidies Social Benefits Grants and Other Expenses Expenses Net Acquisition of Non-financial Assets Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija zaposlenih Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinansijskih sredstava ,5 523,1 358, ,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210, ,7 77, ,2 532,5 290, ,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170, ,9 75, ,9 530,2 312, ,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126, ,8 169, ,8 736,6 354, ,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122, ,5 212, ,2 811,2 508, ,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87, ,9 433, , ,3 461, ,5 780,9 734,8 54,4 163, ,9 124, ,7 329, , ,1 395, ,3 840,6 815,3 55,5 167, ,5 176, ,6 310, , ,3 456, ,6 830,7 853,3 56,7 176, ,4 255, ,6 241, , ,1 415, ,6 951,0 285,5 69,3 142, ,1 184, ,1 328, , ,3 414, ,6 937,0 346,2 100,1 146, ,5 203, ,1 307, , ,6 376, ,5 881,3 303,6 105,7 123, ,3 146, ,6 310, Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2 Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2 Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1 Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26, Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4 Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4 Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1 Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9, Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2 Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9 Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6 Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73, Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9 Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5 Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2 Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20, Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0 Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5 Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8 Q4 372,7 397,6 84,6 854,8 179,4 49,5 24,3 68,6 479,0 53,7 854,3 21, Q1 341,8 297,8 122,2 761,7 176,5 15,8 17,7 7,1 452,8 25,9 695,9 10,7 Q2 362,7 341,7 39,6 744,0 183,6 30,8 17,3 22,3 452,2 40,5 746,7 18,0 Q3 370,5 364,2 50,0 784,7 182,2 33,5 12,5 22,6 490,1 64,7 805,6 12,4 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva finansija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjem nivou za konsolidovane prihode/rashode uključuju lokalni nivo vlasti (opštine i gradovi), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za kvartale zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda, s jedne strane, i rashoda s neto nabavkom nefinansijskih sredstava, s druge strane, predstavlja neto suficit/deficit. Note: Administrative data collected from: Ministry of Finance, Social Security Funds in RS, Public Company RS Roads and Public Company RS Motorways. Annual data for consolidated revenues/expenses include local level of authorities (municipalities and towns), Public Company RS Roads and Public Public Company RS Motorways, while quarterly data do not include them as the source data are not available. Difference between revenues on one side, and expensess with net acquisition of non-financial assets on the other side represents net surplus/deficit. 228

229 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T45: Vladine financije RS - struktura konsolidiranih prihoda i rashoda - u milijunima KM - T45: Владине финансије PC - структура консолидованих прихода и расходаа - у милионима KМ - Порез Доприноси за социјално Грантови и остали приходи Приход Компензација запослених Коришћење роба и услуга Камате Субвенције Социјална давања Грантови и остали расходи Расходи Нето набавка нефинансијских средстава Porez Doprinosi za socijalno Grantovi i ostali prihodi Prihodi Kompenzacija uposlenika Korištenje roba i usluga Kamate Subvencije Socijalna davanja Grantovi i ostali rashodi Rashodi Neto nabavka nefinancijskih sredstava ,5 523,1 358, ,5 428,1 496,4 32,5 67,7 515,1 210, ,7 77, ,2 532,5 290, ,7 453,2 414,7 30,9 71,9 602,4 170, ,9 75, ,9 530,2 312, ,5 449,2 444,3 37,2 82,2 671,1 126, ,8 169, ,8 736,6 354, ,6 487,9 644,9 42,3 101,8 788,4 122, ,5 212, ,2 811,2 508, ,1 578,1 707,5 46,6 131,4 907,6 87, ,9 433, , ,3 461, ,5 780,9 734,8 54,4 163, ,9 124, ,7 329, , ,1 395, ,3 840,6 815,3 55,5 167, ,5 176, ,6 310, , ,3 456, ,6 830,7 853,3 56,7 176, ,4 255, ,6 241, , ,1 415, ,6 951,0 285,5 69,3 142, ,1 184, ,1 328, , ,3 414, ,6 937,0 346,2 100,1 146, ,5 203, ,1 307, , ,6 376, ,5 881,3 303,6 105,7 123, ,3 146, ,6 310, Q1 266,5 267,3 43,8 577,7 166,6 138,8 7,1 11,1 284,4 13,6 621,7 14,2 Q2 284,4 282,0 44,1 610,5 166,8 198,0 17,4 50,4 271,9 36,6 741,0 3,2 Q3 290,2 288,1 43,4 621,7 161,4 117,4 7,9 31,8 317,9 75,2 711,6 9,1 Q4 334,3 307,7 46,2 688,2 170,2 184,9 11,6 61,4 334,8 127,0 889,9 26, Q1 258,5 305,9 46,8 611,2 159,8 147,2 7,4 12,7 297,4 24,6 649,2 21,4 Q2 318,9 292,5 47,8 659,2 163,3 162,9 12,8 30,8 283,8 28,7 682,3 26,4 Q3 314,9 278,0 45,0 637,9 163,0 160,9 8,6 47,9 291,1 73,9 745,4 9,1 Q4 338,0 284,8 70,0 692,8 170,7 192,7 12,8 71,2 313,3 80,8 841,5 9, Q1 303,5 255,5 50,9 610,0 182,4 13,5 9,5 15,5 411,9 19,5 652,4 3,2 Q2 367,8 337,8 47,2 752,8 185,9 25,8 14,5 22,3 423,0 67,4 738,9 16,9 Q3 392,3 362,3 30,8 785,4 178,7 26,2 10,4 42,8 451,5 20,3 729,9 9,6 Q4 412,0 395,4 57,7 865,1 187,0 53,1 17,6 46,5 403,1 81,8 789,2 73, Q1 321,9 307,6 40,3 669,7 184,4 17,6 14,2 7,6 419,8 21,2 664,7 15,9 Q2 371,0 341,3 46,6 759,0 187,4 28,9 22,2 18,8 426,4 59,9 743,6 13,5 Q3 385,6 327,1 48,0 760,7 181,8 26,1 16,1 15,0 442,9 41,6 723,5 16,2 Q4 395,5 366,3 69,1 830,9 193,9 55,4 24,9 87,1 466,8 70,2 898,3 20, Q1 306,7 288,5 41,7 636,9 167,2 17,2 11,1 7,0 428,2 28,9 659,6 9,0 Q2 388,9 335,5 39,9 764,2 168,4 21,5 28,4 10,2 447,7 25,2 701,4 12,5 Q3 378,2 341,0 42,3 761,6 173,8 28,1 14,6 26,6 435,6 52,4 731,2 15,8 Q4 372,7 397,6 84,6 854,8 179,4 49,5 24,3 68,6 479,0 53,7 854,3 21, Q1 341,8 297,8 122,2 761,7 176,5 15,8 17,7 7,1 452,8 25,9 695,9 10,7 Q2 362,7 341,7 39,6 744,0 183,6 30,8 17,3 22,3 452,2 40,5 746,7 18,0 Q3 370,5 364,2 50,0 784,7 182,2 33,5 12,5 22,6 490,1 64,7 805,6 12,4 Napomena: Administrativni podaci prikupljeni od: Ministarstva financija, fondova socijalnog osiguranja u RS, JP Putevi RS i JP Autoputevi RS. Podaci na godišnjoj razini za konsolidirane prihode/rashode uključuju lokalnu razinu vlasti (općine i gradove), JP Putevi RS i JP Autoputevi RS, dok ih podaci za tromjesečja zbog nedostupnosti izvornih podataka ne uključuju. Razlika između prihoda,s jedne,i rashoda s neto nabavom nefinancijskih sredstava,s druge strane,predstavlja neto suficit/deficit. Напомена: Административни подаци прикупљени од: Mинистарства финансија, фондова социјалног осигурања у РС, ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС. Подаци на годишњем нивоу за консолидоване приходе/расходе укључују локални ниво власти (општине и градове), ЈП Путеви РС и ЈП Аутопутеви РС, док их подаци за квартале због недоступности изворних података не укључују. Разлика између прихода,с једне, и расхода с нето набавком нефинасијских средстава, с друге стране, представља нето суфицит/дефицит. 229

230 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T46: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH klasifikovani prema zemlji stranog ulagača - u milionima KM - T46: Flows of Foreign Direct Investments in BH Classified by Country of Foreign Investor - KM million - Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Year Austria Netherlands Croatia Italy Germany Russia Slovenia Serbia* Switzerland Turkey Ostale zemlje Other countries Ukupno Total ,6 24,3 108,2 30,2 62,9 n/a 72,2 6,1 8,0 11,6 314,2 805, ,1 29,9 81,7 26,0 23,6 n/a 110,2 39,0 21,6 16,8 45,2 552, ,0 41,2 182,0 41,8 37,2 n/a 115,8 38,8 55,6 47,7 69,6 864, ,5 29,0 160,6 23,2 16,7 332,8 132, ,1 65,8-0,6 195, , ,9 36,0 103,0 47,7 28,8 339,4 210,3 213,3 40,6 5,8 69, , ,6-16,5 125,2 3,7-9,1 129,2 58,9 3,4-122,2 18,0 81,8 351, ,0 47,7 85,1 16,6 34,3 89,1-22,8 40,5 83,6 46,4 119,2 599, ,6 14,5 32,7 4,7 38,3 140,3 64,5 110,0-5,9 31,6 130,2 698, ,9 1,6 98,8 12,6 32,5 150,0-59,1 4,0 8,4-5,3 157,7 534, ,1 31,8 30,9 30,2 40,3-79,2-21,7 62,0 43,5 30,9 197,8 417,6 Jan - Sep ,4 21,0 38,5 10,6-3,6 186,3 20,5 8,3 21,4 4,8 197,5 554,5 Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period * Od podaci se odnose na Srbiju, a do podaci su uključivali Srbiju i Crnu Goru. Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments, category other capital,while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. * Since 2007, the data are related to Serbia, while until 2007 the data included Serbia and Montenegro. 230

231 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T46: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH klasificirani prеma zemlji stranog ulagača - u milijunima KM - T46: Токови директних страних инвестиција у БиХ класификовани према земљи страног улагача - у милионима KМ - Godina Austrija Holandija Hrvatska Italija Njemačka Rusija Slovenija Srbija* Švicarska Turska Година Аустрија Холандија Хрватска Италија Њемачка Русија Словенија Србија* Швајцарска Турска Ostale zemlje Остале земље Ukupno Укупно ,6 24,3 108,2 30,2 62,9 n/a 72,2 6,1 8,0 11,6 314,2 805, ,1 29,9 81,7 26,0 23,6 n/a 110,2 39,0 21,6 16,8 45,2 552, ,0 41,2 182,0 41,8 37,2 n/a 115,8 38,8 55,6 47,7 69,6 864, ,5 29,0 160,6 23,2 16,7 332,8 132, ,1 65,8-0,6 195, , ,9 36,0 103,0 47,7 28,8 339,4 210,3 213,3 40,6 5,8 69, , ,6-16,5 125,2 3,7-9,1 129,2 58,9 3,4-122,2 18,0 81,8 351, ,0 47,7 85,1 16,6 34,3 89,1-22,8 40,5 83,6 46,4 119,2 599, ,6 14,5 32,7 4,7 38,3 140,3 64,5 110,0-5,9 31,6 130,2 698, ,9 1,6 98,8 12,6 32,5 150,0-59,1 4,0 8,4-5,3 157,7 534, ,1 31,8 30,9 30,2 40,3-79,2-21,7 62,0 43,5 30,9 197,8 417,6 Sij - Ruj Јан - Сеп ,4 21,0 38,5 10,6-3,6 186,3 20,5 8,3 21,4 4,8 197,5 554,5 Napomena: Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih investicija, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Оstalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje * Od podaci se odnose na Srbiju, a do podaci su uključivali Srbiju i Crnu Goru. Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Осталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период * Од подаци се односе на Србију, а до подаци су укључивали Србију и Црну Гору. 231

232 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T47a: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti - u milionima KM - T47a: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 1.1 Classification of Activities - KM million - Year Manufacture of food products and beverages Manufacture of wood and of products of wood and cork, except furniture/ manufacture of articles of straw and plaiting mater Manufacture of Coke, Oil Derivatives and Nuclear Fuel Manufacture of Chemical Products Manufacture of other Non-metallic Mineral Products Manufacture of basic metals Manufacture of motor vehicles, trailers and semi-trailers Wholesale Trade and Trade Mediation, except for Motor Vehicles and Motorcycles Trade Retail Trade, except for Motor Vehicles and Motorcycles Trade; Repair of Personal and Household Goods Post and telecommunications Financial Intermediation, except for Insurance and Pension Funds Real estate activities Other industries Total Godina Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića Prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva Proizvodnja hemijskih proizvoda Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih minerala Proizvodnja baznih metala Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima; popravak predmeta za ličnu upotrebu i domaćinstvo Pošta i telekomunikacije Finansijsko posredovanje, osim osiguranja i penzijskih fondova Poslovanje nekretninama Ostale djelatnosti Ukupno ,6 4,3 n/a 21,0 21,1 260,0 23,4 110,2-0,0 12,8 126,7 2,7 171,4 805, ,9 6,3 n/a 26,5 13,9-2,2 18,5 44,1-0,0 12,5 176,6 7,1 185,1 552, ,8 5,2 n/a 58,1 49,3 35,5 12,8 65,0 29,7 10,7 283,0 24,5 170,3 864, ,7 15,2 315,5 5,8 0,4 132,9 16,7 120,6 15, ,8 266,8 40,5 243, , ,7 14,0 215,2 19,0 93,2 36,9 21,2 173,9 113,1 164,0 222,0 27,1 213, , ,0-8,7 46,3 52,2 17,9-127,8 14,7 161,8 19,6-30,2 73,4-21,7 99,3 351, ,8-4,0 33,7-27,7 33,4 47,5-8,4 94,0 22,7-9,5 48,5 31,6 354,8 599, ,8 12,3 43,6 17,6-7,3-24,0-5,5 125,3 47,7 11,1 165,4 99,6 192,1 698, ,3-0,2 5,0 31,4 3,6-30,9 6,4 145,2 54,9 5,6 130,3 3,6 173,9 534,2 Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period n/a u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri preduzeća s direktnim investicijama, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose investicija Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. n/a in this industry/country there are less then three companies with direct investment and in accordance with statistical standards we are not able to present invested amounts. 232

233 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T47a: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 1.1 klasifikaciji djelatnosti - u milijunima KM - T47a: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 1.1 класификацији дјелатности - у милионима KМ - Година Производња прехрамбених производа и пића Прерада дрвета и производа од дрвета и плуте, сем намјештаја; производња предмета од сламе и плетарских материјала Производња кокса, деривата нафте и нуклеарног горива Производња хемијских производа Производња осталих производа од неметалних минерала Производња базних метала Производња моторних возила, приколица и полуприколица Трговина на велико и посредовање у трговини, сем трговине моторним возилима и мотоциклима Трговина на мало, сем трговине моторним возилима и мотоциклима; поправак предмета за личну употребу и домаћинство Пошта и телекомуникације Финансијско посредовање, сем осигурања и пензионих фондова Пословање некретнинама Остале дјелатности Укупно Godina Proizvodnja prehrambenih proizvoda i pića Prerada drveta i proizvoda od drveta i plute, osim namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva Proizvodnja kemijskih proizvoda Proizvodnja ostalih proizvoda od nemetalnih minerala Proizvodnja baznih metala Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Trgovina na veliko i posredovanje u trgovini, osim trgovine motornim vozilima i motorkotačima Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motorkotačima; popravak predmeta za osobnu uporabu i kućanstvo Pošta i telekomunikacije Financijsko posredovanje, osim osiguranja i mirovinskih fondova Poslovanje nekretninama Ostale djelatnosti Ukupno ,6 4,3 n/a 21,0 21,1 260,0 23,4 110,2-0,0 12,8 126,7 2,7 171,4 805, ,9 6,3 n/a 26,5 13,9-2,2 18,5 44,1-0,0 12,5 176,6 7,1 185,1 552, ,8 5,2 n/a 58,1 49,3 35,5 12,8 65,0 29,7 10,7 283,0 24,5 170,3 864, ,7 15,2 315,5 5,8 0,4 132,9 16,7 120,6 15, ,8 266,8 40,5 243, , ,7 14,0 215,2 19,0 93,2 36,9 21,2 173,9 113,1 164,0 222,0 27,1 213, , ,0-8,7 46,3 52,2 17,9-127,8 14,7 161,8 19,6-30,2 73,4-21,7 99,3 351, ,8-4,0 33,7-27,7 33,4 47,5-8,4 94,0 22,7-9,5 48,5 31,6 354,8 599, ,8 12,3 43,6 17,6-7,3-24,0-5,5 125,3 47,7 11,1 165,4 99,6 192,1 698, ,3-0,2 5,0 31,4 3,6-30,9 6,4 145,2 54,9 5,6 130,3 3,6 173,9 534,2 Napomena: Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje n/a u ovoj djelatnosti/zemlji manje je od tri poduzeća s izravnim ulaganjem, te u skladu sa statističkim standardima nismo u mogućnosti prikazati iznose ulaganja. Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија саистим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период n/a у овој дјелатности/земљи мање је од три предузећа с директним инвестицијама, те у складу са статистичким стандардима нисмо у могућности приказати износе инвестиција 233

234 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T47b: Tokovi direktnih stranih investicija u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti - u milionima KM - T47b: Flows of Foreign Direct Investment in BH by NACE Rev 2 Classification of Activities - KM million - Year Manufacture of Food Products Manufacture of Wood and Products of Wood and Cork, except Furniture; Manufacture of Articles of Straw and Plaiting Materials Manufacture of Coke and Refined Petroleum Products Manufacture of Chemicals and Chemical Products Manufacture of Other Non-metallic Mineral Products Manufacture of basic metals Manufacture of motor vehicles, trailers and semi-trailers Wholesale Trade, except of Motor Vehicles and Motorcycles Retail Trade, except of Motor Vehicles and Motorcycles Telecommunications Financial Service Activities, except Insurance and Pension Funding Real Estate Activities Other Industries Total Godina Proizvodnja prehrambenih proizvoda Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda Proizvodnja hemijskih proizvoda Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda Proizvodnja baznih metala Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Telekomunikacije Finansijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i penzijskih fondova Poslovanje nekretninama Ostale djelatnosti Ukupno ,2 12,5 43,6 12,2-7,3-24,0-5,2 125,3 63,8 10,8 165,4 78,7 190,6 698, ,0-0,2 5,0 18,6 3,6-30,9 6,7 145,2-15,6 6,4 130,3 1,1 271,9 534, ,6 2,2-92,6 25,4 14,0-18,2 8,3-1,3 28,6 13,0 141,8 33,3 248,8 417,6 jan - sep Jan - Sep ,7 2,6 184,0-0,3 2,7 5,9-10,5 30,5 19,4 38,9 62,6 8,9 212,4 554,5 Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za period Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. 234

235 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T47b: Tokovi izravnih stranih ulaganja u BiH prema NACE Rev 2 klasifikaciji djelatnosti - u milijunima KM - T47б: Токови директних страних инвестиција у БиХ према NACE Rev 2 класификацији дјелатности - у милионима KМ - Година Производња прехрамбених производа Прерада дрвета и производа од дрвета и плута, осим намјештаја; производња предмета од сламе и плетарских материјала Производња кокса и рафинисаних нафтних производа Производња хемијских производа Производња осталих производа од неметалних минерала Производња базних метала Производња моторних возила, приколица и полуприколица Трговина на велико, осим трговине моторним возилима и мотоциклима Трговина на мало, осим трговине моторним возилима и мотоциклима Телекомуникације Финансијске услужне дјелатности, осим осигурања и пензионих фондова Пословање некретнинама Остале дјелатности Укупно Godina Proizvodnja prehrambenih proizvoda Prerada drva i proizvoda od drva i pluta, osim namještaja; proizvodnja predmeta od slame i pletarskih materijala Proizvodnja koksa i rafiniranih naftnih proizvoda Proizvodnja kemijskih proizvoda Proizvodnja ostalih nemetalnih mineralnih proizvoda Proizvodnja baznih metala Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica Trgovina na veliko, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Trgovina na malo, osim trgovine motornim vozilima i motociklima Telekomunikacije Financijske uslužne djelatnosti, osim osiguranja i mirovinskih fondova Poslovanje nekretninama Ostale djelatnosti Ukupno ,2 12,5 43,6 12,2-7,3-24,0-5,2 125,3 63,8 10,8 165,4 78,7 190,6 698, ,0-0,2 5,0 18,6 3,6-30,9 6,7 145,2-15,6 6,4 130,3 1,1 271,9 534, ,6 2,2-92,6 25,4 14,0-18,2 8,3-1,3 28,6 13,0 141,8 33,3 248,8 417,6 Sij - Ruj Јан - Сеп ,7 2,6 184,0-0,3 2,7 5,9-10,5 30,5 19,4 38,9 62,6 8,9 212,4 554,5 Napomena: Izravna strana ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodološkim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja. (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija sa istim izravnim stranih ulagačem uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodologijskim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција- четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија саистим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период

236 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T48: Stanje direktnih stranih investicija u BiH po komponentama - u milionima KM - Godina Year Ostali kapital Other capital Vlasnički udjeli i zadržane zarade Zaduživanja Ostalo Equity and Reinvested earnings Borrowings Other T48: Stocks of Foreign Direct Investments in BH by Components - KM million - Ukupno direktna strana ulaganja Total foreign direct investment ,7 276,6 67, , ,4 340,4 104, , ,2 385,6 134, , ,4 325,3 213, , ,4 385,7 300, , ,8 889,1 397, , , ,5 500, , , ,7 540, , , ,6 524, , , ,9 606, , , ,8 579, ,0 Napomena: Direktne strane investicije (tokovi i stanja) kompilirane su u skladu s najnovijim metodološkim uputstvima i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platni bilans - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije direktnih stranih investicija - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove metodologije u odnosu na prethodno korištenu se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obaveza za finansijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz direktnih investicija), dok se u platnom bilansu sada uključuju u kategoriju Ostalih investicija) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za period u kojem su isplaćene, a ne za period u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - investicije sestrinskih preduzeća su uključene u direktne investicije u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnom bilansu sada isključuju iz kategorije Ostalih investicija. (Sestrinska preduzeća su preduzeća iz različitih ekonomija s istim direktnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili iz ekonomije sestrinskog preduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama revidirani u podaci i za period Note: Foreign Direct Investments (flows and stocks) are compiled in accordance with the most recent methodological instructions and recommendations of the International Monetary Fund (IMF) and Organization for Economic Cooperation and Development (OECD). Detailed methodological approach to compilation and presentation is included in the IMF Balance of Payments Manual, sixth edition and OECD Framework Definition of Foreign Direct Investments, fourth edition. The differences resulting from the implementation of new methodology compared to the earlier used one are the following: - treatment of inter-company loans and other liabilities for financial intermediaries (transactions within this category, other capital-withdrawals and repayments of this kind of loans are excluded from direct investments), while these are included in category Other Investments in the balance of payments) - recording of dividends (dividends are recorded for the period when paid out, not for the period when earned as it was done according to the previous methodology) - investments of fellow enterprises are included in direct investments,in other capital, while in the BoP these are now excluded from category Other Investments. (Companies from different economies are fellow enterprises if both have the same foreign direct investor usually from the third economy or from the fellow enterprise economy). According to above listed methodological changes, data for the period have been revised. 236

237 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T48: Stanje izravnih stranih ulaganja u BiH po komponentama - u milijunima KM - Godina Година Ostali kapital Остали капитал Vlasnički udjeli i zadržane zarade Zaduživanja Ostalo Власничко учешће и задржане зараде Задуживања Остало T48: Стање директних страних инвестиција у БиХ по компонентама - у милионима KМ - Ukupno direktna strana ulaganja Укупно директне стране инвестиције ,7 276,6 67, , ,4 340,4 104, , ,2 385,6 134, , ,4 325,3 213, , ,4 385,7 300, , ,8 889,1 397, , , ,5 500, , , ,7 540, , , ,6 524, , , ,9 606, , , ,8 579, ,0 Napomena: Strana inozemna ulaganja (tokovi i stanja) kompilirana su u skladu s najnovijim metodologškim uputama i preporukama Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Organizacije za ekonomsku suradnju i razvoj (OECD). Detaljan metodološki pristup kompilaciji i prezentiranju je predstavljen u MMF-ovom Priručniku za platnu bilancu - šesto izdanje i OECD-ovom Okvirnom konceptu definicije izravnih stranih ulaganja - četvrto izdanje. Razlike koje su posljedica primjene nove u odnosu na prethodno korištenu metodologiju se ogledaju u sljedećem: - tretiranje međukompanijskih zajmova i ostalih obveza za financijske posrednike (transakcije iz ove kategorije, ostali kapital - povlačenja i otplate ove vrste zajmova - isključene su iz izravnih ulaganja, dok se u platnoj bilanci sada uključuju u kategoriju Ostalih ulaganja) - evidentiranje dividendi (dividende se knjiže za razdoblje u kojem su isplaćene, a ne za razdoblje u kojem su zarađene kako je bilo po prethodnoj metodologiji) - ulaganja sestrinskih poduzeća su uključena u izravna ulaganja u kategoriji Ostalog kapitala, a dok se u platnoj bilanci sada isključuju iz kategorije Ostalih ulaganja (Sestrinska poduzeća su poduzeća iz različitih ekonomija s istim izravnim stranim ulagačem, uglavnom iz treće ekonomije ili ekonomije sestrinskog poduzeća). U skladu s ovim metodološkim izmjenama su revidirani podaci i za razdoblje Напомена: Директне стране инвестиције (токови и стања) компиловане су у складу с најновијим методолошким упутствима и препорукама Међународног монетарног фонда (ММФ) и Организације за економску сарадњу и развој (OECD). Детаљан методолошки приступ компилацији и презентовању је представљен у ММФ-овом Приручнику за платни биланс - шесто издање и OECD-овом Оквирном концепту дефиниције директних страних инвестиција - четврто издање. Разлике које су посљедица примјене нове методологије у односу на претходно коришћену се огледају у сљедећем: - третирање међукомпанијских зајмова и осталих обавеза за финансијске посреднике (трансакције из ове категорије, остали капитал - повлачења и отплате ове врсте зајмова - искључене су из директних инвестиција, док се у платном билансу сада укључују у категорију Осталих инвестиција) - евиденција дивиденди (дивиденде се књиже за период у којем су исплаћене, а не за период у којем су зарађене како је било по претходној методологији) - инвестиције сестринских предузећа су укључене у директне инвестиције у категорији Oсталог капитала, а док се у платном билансу сада искључују из категорије Осталих инвестиција. (Сестринска предузећа су предузећа из различитих економија с истим директним страним улагачем углавном из треће економије или економије сестринског предузећа). У складу с овим методолошким измјенама су ревидирани подаци и за период

238 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milionima KM - Direktne investicije u inostranstvo AKTIVA T49: International Investment Position (IIP) - KM million - Ostala ulaganja Godina Neto MIP Ukupna Aktiva Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Portfolio investicije u inostranstvo Finansijski derivativi Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala aktiva Rezervna aktiva ASSETS Direct Investment Abroad Other Investment Year Net IIP Total Assets Total Equity and Investment Fund Shares Debt Instruments Portfolio Investment Abroad Financial Derivatives Total Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Assets Reserve Assets 1 2=3-15 3= = = , ,1 114,4 75,0 39,4 15,2 0, , ,4 5,3 368,7 130, , , ,8 245,5 79,3 166,2 28,8 0, , ,3 130,2 461,9 63, , , ,7 340,6 110,5 230,1 16,3 0, , ,8 194,3 749,8 81, , , ,9 398,8 126,0 272,9 33,6 0, , ,6 165, ,9 94, , , ,1 266,1 124,0 142,1 305,5 0, , ,6 161, ,0 107, , , ,5 428,5 233,6 194,9 432,0 0, , ,1 184, ,4 132, , , ,1 417,1 250,6 166,5 415,0 0, , ,6 88, ,1 151, , , ,9 451,9 280,0 171,9 447,8 0, , ,5 77, ,3 184, , , ,5 476,3 253,0 223,3 505,3 0, , ,7 118, ,1 229, ,1 Napomena: Međunarodna investiciјska pozicija za BiH kompilirana je u skladu sa najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, šesto izdanje (BPM6). Pored redovne revizije podatka, koja podrazumjeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostale periode. Revizija je urađena u skladu sa najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike direktnih investicija, kao i u skladu sa najnovijim revizijama podataka za stranu aktivu vladinog sektora. Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund Methodology for compilation of balance of payments and international investment position statistics, sixth edition (BPM6). In addition to the regular data revisions, which includes revision of data for previous two years, data are revised for other periods as well. The revision was made in accordance with the latest revisions of monetary statistics, direct investment statistics, as well as in accordance with the latest revisions of the data for the foreign assets of government sector 238

239 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milionima KM - Izravna ulaganja u inozemstvo SREDSTVA T49: Међународна инвестициона позиција (МИП) - у милионима KM - Ostala ulaganja Godina Neto MIP Ukupna sredstva Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Portfeljna ulaganja u inozemstvo Financijski derivativi Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala aktiva Rezervna aktiva АКТИВА Директне инвестиције у иностранство Остале инвестиције Година Нето МИП Укупно актива Укупно Власнички капитал и акције инвестиционих фондова Задужење (разни дужнички инструменти) Портфолио инвестиције у иностранство Финансијски деривативи Укупно Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала актива Резервна актива 1 2=3-15 3= = = , ,1 114,4 75,0 39,4 15,2 0, , ,4 5,3 368,7 130, , , ,8 245,5 79,3 166,2 28,8 0, , ,3 130,2 461,9 63, , , ,7 340,6 110,5 230,1 16,3 0, , ,8 194,3 749,8 81, , , ,9 398,8 126,0 272,9 33,6 0, , ,6 165, ,9 94, , , ,1 266,1 124,0 142,1 305,5 0, , ,6 161, ,0 107, , , ,5 428,5 233,6 194,9 432,0 0, , ,1 184, ,4 132, , , ,1 417,1 250,6 166,5 415,0 0, , ,6 88, ,1 151, , , ,9 451,9 280,0 171,9 447,8 0, , ,5 77, ,3 184, , , ,5 476,3 253,0 223,3 505,3 0, , ,7 118, ,1 229, ,1 Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6). Uz redovnu reviziju podatka, koja podrazumijeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostala razdoblja. Revizija je urađena u skladu s najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike izravnih investicija, kao i u skladu s najnovijim revizijama podataka za inozemnu aktivu vladinog sektora Напомена: Међународна инвестициона позиција за БиХ компилована је у складу с најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6). Поред редовне ревизије података, која подразумијева ревизију двије претходне године, ревидирани су и подаци за остале периоде. Ревизија је урађена у складу с најновијим ревизијама података Монетарне статистике, Статистике директних инвестиција, као и у складу с најновијим ревизијама података за страну активу владиног сектора. 239

240 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milionima KM - Direktne investicije u BiH PASIVA T49: International Investment Position (IIP) - KM million - Ostala ulaganja Godina Ukupna Pasiva Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Portfolio investicije u BiH Finansijski derivativi Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostala pasiva LIABILITIES Direct Investment in BH Other Investment Year Total Liabilities Total Equity and Investment Fund Shares Debt Instruments Portfolio Investment in BH Financial Derivatives Total Currency and Deposits Loans Trade Credits and Advances Other Liabilities 15= = = , , ,2 549,8 256,7 0, , , ,2 691,6 201, , , ,5 693,7 251,5 0, , , ,1 769,2 233, , , ,5 895,9 244,2 0, , , ,6 823,0 264, , , , ,4 331,4 0, , , , ,0 270, , , , ,2 751,9 0, , , , ,9 624, , , , ,8 699,8 0, , , , ,6 577, , , , ,2 642,3 0, , , , ,1 571, , , , ,3 579,7 0, , , , ,8 537, , , , ,0 417,1 0, , , , ,4 525,6 Napomena: Međunarodna investiciјska pozicija za BiH kompilirana je u skladu sa najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platnog bilansa i međunarodne investicione pozicije, šesto izdanje (BPM6). Pored redovne revizije podatka, koja podrazumjeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostale periode. Revizija je urađena u skladu sa najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike direktnih investicija, kao i u skladu sa najnovijim revizijama podataka za stranu aktivu vladinog sektora. Note: International investment position for BH is compiled in accordance with the latest International Monetary Fund Methodology for compilation of balance of payments and international investment position statistics, sixth edition (BPM6). In addition to the regular data revisions, which includes revision of data for previous two years, data are revised for other periods as well. The revision was made in accordance with the latest revisions of monetary statistics, direct investment statistics, as well as in accordance with the latest revisions of the data for the foreign assets of government sector 240

241 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T49: Međunarodna investicijska pozicija (MIP) - u milijunima KM - Izravna ulaganja u BiH OBVEZE T49: Међународна инвестициона позиција (МИП) - у милионима KM - Ostala ulaganja Godina Ukupne obveze Ukupno Vlasnički kapital i dionice investicijskih fondova Zaduženje (razni dužnički instrumenti) Portfeljna ulaganja u BiH Finansijski derivativi Ukupno Valuta i depoziti Zajmovi Trgovinski krediti i avansi Ostale obveze ПАСИВА Директне инвестиције у БиХ Остале инвестиције Година Укупнa пасива Укупно Власнички капитал и акције инвестиционих фондова Задужење (разни дужнички инструменти) Портфолио инвестиције у БиХ Финансијски деривативи Укпуно Валута и депозити Зајмови Трговински кредити и аванси Остала пасива 15= = = , , ,2 549,8 256,7 0, , , ,2 691,6 201, , , ,5 693,7 251,5 0, , , ,1 769,2 233, , , ,5 895,9 244,2 0, , , ,6 823,0 264, , , , ,4 331,4 0, , , , ,0 270, , , , ,2 751,9 0, , , , ,9 624, , , , ,8 699,8 0, , , , ,6 577, , , , ,2 642,3 0, , , , ,1 571, , , , ,3 579,7 0, , , , ,8 537, , , , ,0 417,1 0, , , , ,4 525,6 Napomena: Međunarodna investicijska pozicija za BiH kompilirana je u skladu s najnovijom metodologijom Međunarodnog monetarnog fonda za kompilaciju statistike platne bilance i međunarodne investicijske pozicije, šesto izdanje (BPM6). Uz redovnu reviziju podatka, koja podrazumijeva reviziju dvije prethodne godine, revidirani su i podaci za ostala razdoblja. Revizija je urađena u skladu s najnovijim revizijama podataka Monetrane statistike, Statistike izravnih investicija, kao i u skladu s najnovijim revizijama podataka za inozemnu aktivu vladinog sektora Напомена: Међународна инвестициона позиција за БиХ компилована је у складу с најновијом методологијом Међународног монетарног фонда за компилацију статистике платног биланса и међународне инвестиционе позиције, шесто издање (BPM6). Поред редовне ревизије података, која подразумијева ревизију двије претходне године, ревидирани су и подаци за остале периоде. Ревизија је урађена у складу с најновијим ревизијама података Монетарне статистике, Статистике директних инвестиција, као и у складу с најновијим ревизијама података за страну активу владиног сектора. 241

242 CBBiH Bilten CBBH Bulletin T50: Nominalni i realni efektivni kurs konvertibilne marke T50: Nominal and Real Effective Exchange Rate of Convertible Mark EFEKTIVNI KURS KM (2010=100) Godina Mjesec NEER 20* REER 20* EFFECTIVE EXCHANGE RATE KM (2010=100) Year Month NEER 20* REER 20* ,71 99, ,92 101, ,37 98, ,36 100, ,38 100, ,98 100, ,86 100, ,57 99, ,76 97, ,43 98, ,63 98, ,27 98, ,80 98, ,41 98, ,00 97, ,59 96, ,74 96, ,07 97, ,03 97, ,45 98, ,20 98, ,01 99, ,26 100, ,81 99, ,14 97,66 Napomena: Zbog promjene bazne godine (2010=100), u odnosu na prijašnju baznu godinu (2005=100), za indeks potrošačkih cijena i indeks kursa KM, od godine revidirani su i podaci NEER-a i REER-a. Kraće metodološke napomene izračuna NEER-a i REER-a su sljedeće: Prilikom izračuna NEER-a ponder se računa u odnosu na ukupnu trgovinu za tri uzastopne godine (počevši od 2005, i koristi se ponder koji se dobije iz vrijednosti zbira ukupne trgovine od ; za 2008, i godinu vrijednost zbira ukupne trgovine od , za godine 2011, i se računa koristeći vrijednosti , dok se za godinu i dalje, sve dok nemamo period od tri uzastopne godine, koristi ponder koji je rezultat perioda ). Također, po datoj metodologiji koristi se kurs koji izražava koliki broj jedinica strane valute odgovara jednom KM. Za izračun REER-a, pored NEER-a, koristi se i indeks potrošačkih cijena CPI. CPI je inverzno postavljen i formiran je na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Mađarska, Italija, Litvanija, Holandija, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, BJR Makedonija, Rumunija, Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG od posmatra se samo Srbija, Švicarska i Turska). Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun indeksa NEER-a i REER-a su dostupna na web stranici CBBiH. Note: Due to the change of the base year (2010 = 100), compared to the previous base year (2005 = 100), the consumer price index and the index rate of KM, since 2005, are revised, as well as NEER and REER data. Shorter methodology notes for the calculation of NEER and REER are as follows: In the calculation of NEER weight is calculated based on the total trade for three consecutive years (starting from 2005, 2006 and 2007 the weight is calculated on the sum of total trade from 2005 to 2007, for 2008, 2009 and 2010, the sum of the total trade in and for 2011, 2012 and 2013, using the values , while for 2014 and beyond, until we have a period of three consecutive years, the weight used is from the period 2011 to 2013). Also, by the applied methodology, exchange rate is expressed as the number of units of foreign currency per one KM. To calculate REER, in addition to NEER, Consumer Price Index CPI is also used. CPI index is set inversely and calculated on the basis of twenty trading partners (Austria, Czech Republic, France, Germany, Hungary, Italy, Lithuania, Netherlands, Poland, Slovenia, Croatia, China, United Kingdom, FYR Macedonia, Romania, Russian Federation, USA, Serbia and Montenegro since only Serbia is observed, Switzerland and Turkey). Detailed methodological explanations for compiling and calculating the nominal (NEER) and real (REER) effective exchange rate are available at the CBBH website. 242

243 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен T50: Nominalni i realni efektivni tečaj konvertibilne marke T50: Номинални и реални ефективни курс конвертибилне марке EFEKTIVNI TEČAJ KM (2010=100) Godina Mjesec NEER 20* REER 20* ЕФЕКТИВНИ КУРС KM (2010=100) Година Мјесец NEER 20* REER 20* ,71 99, ,92 101, ,37 98, ,36 100, ,38 100, ,98 100, ,86 100, ,57 99, ,76 97, ,43 98, ,63 98, ,27 98, ,80 98, ,41 98, ,00 97, ,59 96, ,74 96, ,07 97, ,03 97, ,45 98, ,20 98, ,01 99, ,26 100, ,81 99, ,14 97,66 Napomena: Zbog promjene bazne godine (2010=100), u odnosu na prijašnju baznu godinu (2005=100), za indeks potrošačkih cijena i indeks tečaja KM, od godine revidirani su i podaci NEER-a i REER-a. Kraće metodološke napomene izračuna NEER-a i REER-a su sljedeće: Prilikom izračuna NEER-a ponder se računa u odnosu na ukupnu trgovinu za tri uzastopne godine (počevši od 2005, i koristi se ponder koji se dobije iz vrijednosti zbroja ukupne trgovine od ; za 2008, i godinu vrijednost zbroja ukupne trgovine od , za godine 2011, i se računa koristeći vrijednosti , dok se za godinu i dalje, sve dok nemamo razdoblje od tri uzastopne godine, koristi ponder koji je rezultat razdoblja ). Također, po danoj metodologiji koristi se tečaj koji izražava koliki broj jedinica strane valute odgovara jednom KM. Za izračun REER-a, pored NEER-a koristi se i indeks potrošačkih cijena CPI. CPI je inverzno postavljen i formiran je na osnovi dvadeset trgovinskih partnera (Austrija, Češka, Francuska, Njemačka, Madžarska, Italija, Litva, Nizozemska, Poljska, Slovenija, Hrvatska, Kina, Velika Britanija, BJR Makedonija, Rumunjska, Ruska Federacija, SAD, Srbija i CG od promatra se samo Srbija, Švicarska i Turska). Detaljna metodološka objašnjenja za kompilaciju i izračun indeksa NEER-a i REER-a su dostupna na web stranici CBBiH. Напомена: Због промјене базне године (2010=100), у односу на пријашњу базну годину (2005=100), за индекс потрошачких цијена и индекс курса KM, од године ревидирани су и подаци NEER-а и REER-а. Краће методолошке напомене израчуна NEER-а и REER-а су сљедеће: Приликом израчуна NEER-а пондер се рачуна у односу на укупну трговину за три узастопне године (почевши од 2005, и користи се пондер који се добије из вриједности збира укупне трговине од ; за 2008, и годину вриједност збира укупне трговине од , за године 2011, и се рачуна користећи вриједности , док се за годину и даље, све док немамо период од три узастопне године, користи пондер који је резултат периода ). Такође, по датој методологији користи се курс који изражава колики број јединица стране валуте одговара једном KM. За израчун REER-a, поред NEER-а користи се и индекс потрошачких цијена CPI. CPI је инверзно постављен и формиран је на основу двадесет трговинских партнера (Аустрија, Чешка, Француска, Њемачка, Мађарска, Италија, Литванија, Холандија, Пољска, Словенија, Хрватска, Кина, Велика Британија, БЈР Македонија, Румунија, Руска Федерација, САД, Србија и ЦГ од посматра се само Србија, Швицарска и Турска). Детаљна методолошка објашњења за компилацију и израчун индекса NEER-а и REER-а су доступна на веб страници ЦББиХ. 243

244 CBBiH Bilten CBBH Bulletin NAPOMENA: - Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u finansijskim izvještajima banaka Federacije BiH i prenosa novčanih tokova u decembarskim podacima za 2011, došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 miliona KM, povećanja ostale aktive za 10 miliona KM, na strani pasive: smanjenja obaveza prema nerezidentima u iznosu od 624 miliona KM, povećanja rezervisanja za kreditne gubitke za 472 miliona KM i povećanja ostale pasive za sedam miliona KM. - U februaru jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 miliona KM, s depozita javnih preduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a. - Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u junu jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 miliona KM potraživanja po osnovu vrijednosnih papira od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U decembru ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za period od augusta 2009, kada je greška nastala, do maja Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto. - Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju finansijskih instrumenata u okviru strane aktive za period januar - august u iznosu od oko 40 miliona KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovu kredita reklasifikovana su u potraživanja od nerezidenata po osnovu vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive. - Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju finansijskih instrumenata na strani pasive za period septembar novembar 2010, tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih finansijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu miliona KM. - U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS-a, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasifikovanih u kategoriju E, obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna opštih i posebnih rezervisanja, banke iz RS-a su u podacima za decembar izvršile primjenu navedene regulative prenosom navedenih pozicija iz vanbilansne evidencije u bilans. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od 144 miliona KM, porast dospjelih kamata u iznosu od 36 miliona KM, a na strani pasive na porast rezervisanja za kreditne gubitke u iznosu od 180 miliona KM u okviru računa kapitala. NOTE: - Due to the application of International Accounting Standards (IAS) and the International Financial Reporting Standards applied in BH Federation banks and the transfer of money flows in December 2011 data, the following changes have occurred at the assets side: decrease of loans by KM 155 million, an increase in other assets by KM 10 million, at the liabilities side: decrease of liabilities to non-residents in the amount of KM624 million, an increase in loan loss provisions by KM 472 million and other liabilities increased by KM 7 million. - In February 2011, one bank from BH Federation reclassified deposits in the amount of around KM 80 million, from the deposits of public companies to the Entities governments deposits, in line with the IMF recommendations. - By order of the FBH Banking Agency, in June 2010, one bank made a reclassification of about KM 300 million of claims based on securities on domestic institutional sectors to the claims on non-residents. In December 2010, the same bank made this reclassification, retroactively, in the respective amounts for the period from August 2009 when the error occurred, until May The above reclassification was reflected in the increase in foreign assets and decrease in other items net. - One bank from FBH made a reclassification of financial instruments in the foreign assets amounting to about KM 40 million for the period January - August Claims on non-residents based on loans were reclassified in claims on non-residents on the basis of securities, which resulted in changes in the short- term and long- term foreign assets. - By order of the Banking Agency of Republika Srpska one bank made a reclassification of financial instruments on the liabilities side, for the period of September November 2010,.ie. the decrease in time and savings deposits of nonbank financial institutions and government sector, and the increase in loans from the same sectors, respectively, in the appropriate amounts, by months, ranging from million KM. - In accordance with new regulations of the RS Banking Agency, published in the Official Gazette of RS, no.136/10, which has regulated a new manner of recording receivables classified in category E, accounting and bookkeeping of interest on non-performing assets and calculation of general and special provisions, RS banks, in the data for December 2010, implemented the mentioned regulations, by transfering these items from off-balance records into balance sheet. The correction was reflected on the assets side, as increase of loans in the amount of about KM 144 million, and increase of due interest in the amount of KM 36 million, and on the liabilities side, as increase in provisions for loan losses amounting to about KM 180 million within the capital account. 244

245 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен NAPOMENA: - Zbog primjene Međunarodnih računovodstvenih standarda (MRS) i Međunarodnih standarda u financijskim izvješćima banaka Federacije BiH i prijenosa novčanih tokova u podacima za prosinac došlo je do sljedećih promjena na strani aktive: smanjenja kredita za 155 milijuna KM, povećanja ostale aktive za 10 milijuna KM, na strani pasive: smanjenja obveza prema nerezidentima u iznosu od 624 milijuna KM, povećanja rezerviranja za kreditne gubitke za 472 milijuna KM i povećanja ostale pasive za sedam milijuna KM. - U veljači jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju depozita u iznosu od oko 80 milijuna KM, s depozita javnih poduzeća na depozite vlade entiteta, u skladu s preporukama MMF-a. - Po nalogu Agencije za bankarstvo FBiH, u lipnju jedna banka je izvršila preknjižavanje oko 300 milijuna KM potraživanja po osnovi vrijednosnih papira od domaćih institucionalnih sektora na potraživanja od nerezidenata. U prosincu ista banka je izvršila retroaktivno ovu ispravku u odgovarajućim iznosima za razdoblje od kolovoza 2009, kada je greška nastala, do svibnja Navedena ispravka se odrazila na porast strane aktive i pad ostalih stavki neto. - Jedna banka iz Federacije BiH izvršila je reklasifikaciju financijskih instrumenata u okviru strane aktive za razdoblje siječanj - kolovoz u iznosu od oko 40 milijuna KM. Potraživanja od nerezidenata po osnovi kredita reklasificirana su u potraživanja od nerezidenata po osnovi vrijednosnih papira, što se odrazilo na promjene unutar kratkoročne i dugoročne strane aktive. - Po nalogu Agencije za bankarstvo Republike Srpske, jedna banka je izvršila reklasifikaciju financijskih instrumenata na strani pasive za razdoblje rujan studeni tj. smanjenje oročenih i štednih depozita nebankarskih financijskih institucija i sektora vlade, a povećanje kredita od navedenih sektora, respektivno, u odgovarajućim iznosima, po mjesecima, u rasponu od milijuna KM. - U skladu s novom regulativom Agencije za bankarstvo RS, objavljenoj u Sl. glasniku RS br. 136/10, kojom je propisan novi način knjigovodstvenog evidentiranja potraživanja klasificiranih u kategoriju «E», obračuna i knjigovodstvenog evidentiranja kamate po nekvalitetnoj aktivi, te obračuna općih i posebnih rezerviranja, banke iz RS-a su u podacima za prosinac izvršile primjenu navedene regulative, prijenosom navedenih pozicija iz izvanbilančne evidencije u bilancu. Ispravka se odrazila na strani aktive na porast kredita u iznosu od oko 144 milijuna KM, porast dospjelih kamata u iznosu od oko 36 milijuna KM, a na strani pasive na porast rezerviranja za kreditne gubitke u iznosu od oko 180 milijuna KM u okviru računa kapitala. НАПОМЕНА: - Због примјене Међународних рачуноводствених стандарда (МРС) и Међународних старндарда у финансијским извјештајима банака Федерације БиХ и преноса новчаних токова у децембарским подацима за дошло је до сљедећих промјена на страни активе: смањења кредита за 155 милиона KМ, повећања остале активе за 10 милиона KМ, на страни пасиве смањења обавеза према нерезидентима у износу од 624 милиона KМ, повећања резервисања за кредитне губитке за 472 милиона KМ и повећања остале пасиве за седам милиона KМ. - У фебруару једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију депозита у износу од око 80милиона KM, с депозита јавних предузећа на депозите владе ентитета, у складу с препорукама ММФ-а. - По налогу Агенције за банкарство ФБиХ, у јуну једна банка је извршила прекњижавање око 300 милиона KМ потраживања по основу хартија од вриједности од домаћих институционалних сектора на потраживања од нерезидената. У децембру иста банка је извршила ретроактивно ову исправку у одговарајућим износима за период од августа 2009, када је грешка настала, до маја Наведена исправка се одразила на пораст стране активе и пад осталих ставки нето. - Једна банка из Федерације БиХ извршила је рекласификацију финансијских инструмената у оквиру стране активе за период јануар - август у износу од око 40 милиона KМ. Потраживања од нерезидената по основу кредита рекласификована су у потраживања од нерезидената по основу хартија од вриједности, што се одразило на промјене унутар краткорочне и дугорочне стране активе. - По налогу Агенције за банкарство Републике Српске, једна банка је извршила рекласификацију финансијских инструмената на страни пасиве за период септембар новембар тј. смањење орочених и штедних депозита небанкарских финансијских институција и сектора владе, а повећање кредита од истог сектора у одговарајућим износима, по мјесецима, у распону од 50 до 150 милиона KМ. - У складу с новом регулативом Агенције за банкарство РС, објављеној у Сл. гласнику РС бр. 136/10, којом је прописан нови начин књиговодственог евидентирања потраживања класификованих у категорију «Е», обрачуна и књиговодственог евидентирања камате по неквалитетној активи, те обрачуна општих и посебних резервисања, банке из РС-a су у подацима за децембар извршиле примјену наведене регулативе, преносом наведених позиција из ванбилансне евиденције у биланс. Исправка се одразила на страни активе на пораст кредита у износу од 144 милиона KМ, пораст доспјелих камата у износу од 36 милиона KМ, а на стрaни пасиве на пораст резервисања за кредитне губитке у износу од 180 милиона KМ у оквиру рачуна капитала. 245

246 CBBiH Bilten CBBH Bulletin DODATAK 7. APPENDIX 246

247 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен DODATAK 7. ДОДАТАК

248 CBBiH Bilten CBBH Bulletin SPISAK BANAKA Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo 1. Sparkasse Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 3. BOR banka d.d. Sarajevo 4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo 5. Investiciono komercijalna banka d.d. Zenica 6. Moja banka d.d. Sarajevo 7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 8. Privredna banka d.d. Sarajevo 9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo 10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo 11. NLB banka d.d. Tuzla 12. Union banka d.d. Sarajevo 13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo 14. Vakufska banka d.d. Sarajevo 15. Sberbank BH d.d. Sarajevo Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar 1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 2. Komercijalno investiciona banka d.d. Velika Kladuša 3. UniCredit Bank d.d. Mostar Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka 1. Banka Srpske a.d. Banja Luka 2. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka 3. Unicredit bank a.d. Banja Luka 4. Nova banka a.d. Banja Luka 5. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 6. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka 7. Sberbank a.d. Banja Luka 8. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 9. MF banka a.d. Banja Luka LIST OF COMMERCIAL BANKS Banks covered by Main Unit Sarajevo 1. Sparkasse Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 3. BOR banka d.d. Sarajevo 4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo 5. Investiciono komercijalna banka d.d. Zenica 6. Moja banka d.d. Sarajevo 7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 8. Privredna banka d.d. Sarajevo 9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo 10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo 11. NLB banka d.d. Tuzla 12. Union banka d.d. Sarajevo 13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo 14. Vakufska banka d.d. Sarajevo 15. Sberbank BH d.d. Sarajevo Banks covered by Main Unit Mostar 1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 2. Komercijalno investiciona banka d.d. Velika Kladuša 3. UniCredit Bank d.d. Mostar Banks covered by Main Bank of Republika Srpska of CBBH 1. Banka Srpske a.d. Banja Luka 2. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka 3. Unicredit bank a.d. Banja Luka 4. Nova banka a.d. Banja Luka 5. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 6. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka 7. Sberbank a.d. Banja Luka 8. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 9. MF banka a.d. Banja Luka Članica programa za osiguranje depozita Member of Deposit Insurance Program 248

249 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен SPISAK BANAKA Banke koje pokriva Glavna jedinica Sarajevo 1. Sparkasse Bank d.d. Bosna i Hercegovina Sarajevo 2. Bosna Bank International d.d. Sarajevo 3. BOR banka d.d. Sarajevo 4. Razvojna banka Federacije BiH d.d Sarajevo 5. Investiciono komercijalna banka d.d. Zenica 6. Moja banka d.d. Sarajevo 7. ProCredit Bank d.d. Sarajevo 8. Privredna banka d.d. Sarajevo 9. Raiffeisen Bank BH d.d. Sarajevo 10. Ziraat Bank Bosnia d.d. Sarajevo 11. NLB banka d.d. Tuzla 12. Union banka d.d. Sarajevo 13. Intesa Sanpaolo banka d.d. Sarajevo 14. Vakufska banka d.d. Sarajevo 15. Sberbank BH d.d. Sarajevo Banke koje pokriva Glavna jedinica Mostar 1. Hypo Alpe Adria Bank d.d. Mostar 2. Komercijalno investiciona banka d.d. Velika Kladuša 3. UniCredit Bank d.d. Mostar Banke koje pokriva Glavna banka RS Banja Luka 1. Banka Srpske a.d. Banja Luka 2. Hypo Alpe Adria Bank a.d. Banja Luka 3. Unicredit bank a.d. Banja Luka 4. Nova banka a.d. Banja Luka 5. Pavlović International Bank a.d. Bijeljina 6. NLB Razvojna banka a.d. Banja Luka 7. Sberbank a.d. Banja Luka 8. Komercijalna banka a.d. Banja Luka 9. MF banka a.d. Banja Luka СПИСАК БАНАКА Банке које покрива Главна јединица Сарајево 1. Sparkasse Bank d.d. Босна и Херцеговина Сарајево 2. Bosna Bank International д.д. Сарајево 3. БОР банка д.д. Сарајево 4. Развојна банка Федерације БиХ д.д. Сарајево 5. Инвестиционо-комерцијална банка д.д. Зеница 6. Моја банка д.д. Сарајево 7. ProCredit Bank d.d. Сарајево 8. Привредна банка д.д. Сарајево 9. Raiffeisen Bank BH д.д. Сарајево 10. Ziraat Bank Bosnia д.д. Сарајево 11. НЛБ банка д.д. Тузла 12. Унион банка д.д. Сарајево 13. Intesa Sanpaolo banka д.д. Сарајево 14. Вакуфска банка д.д. Сарајево 15. Sberbank BH д.д. Сарајево Банке које покрива Главна јединица Мостар 1. Hypo Alpe Adria Bank д.д. Мостар 2. Комерцијално-инвестициона банка д.д. Велика Кладуша 3. UniCredit Bank д.д. Мостар Банке које покрива Главна банка РС Бања Лука 1. Банка Српске a.д. Бања Лука 2. Hypo Alpe Adria Bank а.д. Бања Лука 3. Unicredit bank а.д. Бања Лука 4. Нова банка а.д. Бања Лука 5. Pavlović International Bank а.д. Бијељина 6. НЛБ Развојна банка а.д. Бања Лука 7. Sberbank а.д. Бања Лука 8. Комерцијална банка а.д. Бања Лука 9. МФ банка а.д. Бања Лука Članica programa za osiguranje depozita Чланица програма за осигурање депозита 249

250 CBBiH Bilten CBBH Bulletin UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE UPRAVNO VIJEĆE: Predsjedavajući i guverner dr. Kemal Kozarić Članovi: dr. Fikret Čaušević dr. Milenko Krajišnik dr. Željko Šain dr. Vasilj Žarković Viceguverneri : Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme mr. Ankica Kolobarić Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom dr. Radomir Božić Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i finansije mr. Ernadina Bajrović Glavni interni revizor mr. Edis Kovačević Zamjenici glavnog internog revizora Angela Medić Jasmina Novalija Krstinja Tošović Ured vodećeg ekonomiste Vodeći ekonomista dr. Belma Čolaković Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, evropske integracije i platne sisteme Rukovodni tim Renata Barić Đorđe Racković mr. Verica Božić mr. Amir Hadžiomeragić Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Rukovodni tim mr. Emina Ćeman Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić mr. Vidosav Pantić Sektor za administraciju i finansije Rukovodni tim mr Jasmin Hadžigrahić Lejla Krkalić Rade Jovanović dr. Ninoslav Gregović Igor Soldo GOVERNING BOARD AND SENIOR STAFF GOVERNING BOARD: Chairman and Governor Kemal Kozarić, Ph.D. Members: Fikret Čaušević, Ph.D. Milenko Krajišnik, Ph.D. Željko Šain, Ph.D. Vasilj Žarković, Ph.D. Vice Governors: Vice Governor in charge of Sector for Statistics, External Debt Servicing, European Integrations and Payments Systems Ankica Kolabarić, M.Sc. Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations, Cash and Foreign Currency Reserves Management Radomir Božić, Ph.D. Vice Governor in charge of Sector for Administration and Finances Ernadina Bajrović, M.A. Main Internal Auditor Edis Kovačević, M.Sc. Deputies to the Main Internal Auditor Angela Medić Jasmina Novalija Krstinja Tošović Office of the Chief Economist Chief Economist Belma Čolaković, Ph.D. Sector for Statistics, External Debt Servicing, European Integrations and Payments Systems Management Team Renata Barić Đorđe Racković Verica Božić, M.Sc. Amir Hadžiomeragić, M.Sc. Vice Governor in charge of Sector for Monetary Operations, Cash and Foreign Currency Reserves Management, Management Team Emina Ćeman, M.Sc. Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić Vidosav Pantić, M.Sc. Sector for Administration and Finances Management Team Jasmin Hadžigrahić, M.Sc. Lejla Krkalić Rade Jovanović Ninoslav Gregović, Ph.D. Igor Soldo 250

251 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен UPRAVNO VIJEĆE I VIŠE OSOBLJE UPRAVNO VIJEĆE: Predsjedatelj i guverner dr. Kemal Kozarić Članovi: dr. Fikret Čaušević dr. Milenko Krajišnik dr. Željko Šain dr. Vasilj Žarković Viceguverneri: Viceguverner nadležan za Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, europske integracije i platne sustave mr. Ankica Kolobarić Viceguverner nadležan za Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom dr. Radomir Božić Viceguverner nadležan za Sektor za administraciju i financije mr. Ernadina Bajrović Glavni interni revizor mr. Edis Kovačević Zamjenici glavnog internog revizora Angela Medić Jasmina Novalija Krstinja Tošović Ured vodećeg ekonomiste Vodeći ekonomista dr. Belma Čolaković Sektor za statistiku, servisiranje vanjskog duga, europske integracije i platne sustave Rukovodni tim Renata Barić Đorđe Racković mr. Verica Božić mr. Amir Hadžiomeragić Sektor za monetarne operacije, upravljanje deviznim rezervama i gotovinom Rukovodni tim mr. Emina Ćeman Vesna Papić Dejan Kovačević Edin Sijerčić mr. Vidosav Pantić Sektor za administraciju i financije Rukovodni tim mr. Jasmin Hadžigrahić Lejla Krkalić Rade Jovanović dr. Ninoslav Gregović Igor Soldo УПРАВНИ ОДБОР И ВИШЕ ОСОБЉЕ УПРАВНИ ОДБОР: Предсједавајући и гувернер др Кемал Козарић Чланови: др Фикрет Чаушевић др Миленко Крајишник др Жељко Шаин др Васиљ Жарковић Вицегувернери: Вицегувернер надлежан за Сектор за статистику, сервисирање спољног дуга, европске интеграције и платне системе мр Анкица Колобарић Вицегувернер надлежан за Сектор за монетарне операције, управљање девизним резервама и готовином др Радомир Божић Вицегувернер надлежан за Сектор за администрацију и финансије мр Ернадина Бајровић Главни интерни ревизор мр Едис Ковачевић Замјеници главног интерног ревизора Ангела Медић Јасмина Новалија Крстиња Тошовић Канцеларија водећег економисте Водећи економиста др Белма Чолаковић Сектор за статистику, сервисирање спољног дуга, европске интеграције и платне системе Руководни тим Рената Барић Ђорђе Рацковић мр Верица Божић мр Амир Хаџиомерагић Сектор за монетарне операције, управљање девизним резервама и готовином Руководни тим мр Емина Ћеман Весна Папић Дејан Ковачевић Един Сијерчић мр Видосав Пантић Сектор за администрацију и финансије Руководни тим мр Јасмин Хаџиграхић Лејла Кркалић Раде Јовановић др Нинослав Греговић Игор Солдо 251

252 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Sarajevo, direktor Sadik Kadrić Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Mostar, direktor Biserka Krešić Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH, direktor dr. Željko Vaško Filijala Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama, rukovodilac Uglješa Simović Centralna banka Bosne i Hecegovine Filijala Brčko, rukovodilac Mirzeta Arnautović Central Bank of Bosnia Herzegovina - Sarajevo Main Unit, Director Sadik Kadrić Central Bank of Bosnia Herzegovina - Mostar Main Unit, Director Biserka Krešić Main Bank Of Republika Srpska of the Central Bank of BH, Director Željko Vaško, Ph.D. Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina in Pale, Manager Uglješa Simović Brčko Branch of the Central Bank of Bosnia and Herzegovina, Manager Mirzeta Arnautović 252

253 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Sarajevo, direktor Sadik Kadrić Centralna banka Bosne i Hercegovine Glavna jedinica Mostar, direktor Biserka Krešić Glavna banka Republike Srpske Centralne banke BiH, direktor dr. Željko Vaško Podružnica Centralne banke Bosne i Hercegovine na Palama, rukovoditelj Uglješa Simović Centralna banka Bosne i Hercegovine Podružnica Brčko, rukovoditelj Mirzeta Arnautović Централна банка Босне и Херцеговине Главна jединица Сарајево, директор Садик Кадрић Централна банка Босне и Херцеговине Главна јединица Мостар, директор Бисерка Крешић Главна банка Републике Српске Централне банке БиХ, директор др Жељко Вашко Филијала Централнe банкe Босне и Херцеговине на Палама, руководилац Угљеша Симовић Централна банка Босне и Херцеговине Филијала Брчко, руководилац Мирзета Арнаутовић 253

254 CBBiH Bilten CBBH Bulletin Priprema: Aleksandar Sikiraš DTP: Aleksandar Sikiraš Tiraž: 400 primjeraka Circulation: 400 copies Publikovanje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora. Reprooduction of this material for educational and non-commercial purposes is permitted provided that the source is acknowledged. Centralna Banka Bosne i Hercegovine sva prava zadržana Central Bank of Bosnia and Herzegovina all rights reserved 254

255 CBBiH Bilten ЦББиХ Билтен Priprema: Aleksandar Sikiraš Припрема: Александар Сикираш Tiraž: 400 primjeraka Тираж: 400 примјерака Publiciranje i umnožavanje u obrazovne i nekomercijalne svrhe je dozvoljeno uz obavezno navođenje izvora. Публиковање и умножавање у образовне и некомерцијалне сврхе је дозвољено уз обавезно навођење извора. Centralna Banka Bosne i Hercegovine sva prava pridržana Централна Банка Босне и Херцеговине сва права задржана 255

256 CBBiH Bilten CBBH Bulletin