УТИЦАЈ ГЛОБАЛНЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ НА СТАЊЕ МАКРО-ЕКОНОМСКИХ ПЕРФОРМАНСИ У СРБИЈИ

Transcription

1 Економски погледи, 1/2010, стр , Прегледни рад, UDC (327) УТИЦАЈ ГЛОБАЛНЕ ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ НА СТАЊЕ МАКРО-ЕКОНОМСКИХ ПЕРФОРМАНСИ У СРБИЈИ IMPACT OF GLOBAL FINANCIAL CRISIS ON SERBIAN MACRO - ECONOMIC PERFORMANCES Слободан Анђелковић Економски факултет Универзитета у Крагујевцу, Србија Данијела Ивков Институт А&Д за рачуноводство, финансије и маркетинг, Србија Сажетак: Висока стопа привредног раста у Србији постигнута је уз растући фискални и спољнотрговински дефицит, висок ниво инфлације, ниску домаћу штедњу и висок ниво спољног дуга. Основни разлог за такво стање налази се у фундаменталним концептима транзиције: макроекономска стабилизација и транзиционе стратегије. Макроекономске неравнотеже и ризици су несумњиви и већ се манифестују у довољно високом степену. Они из године у годину нарастају, првенствено због неизграђености институција и високе јавне потрошње. Постоје три дела која се баве поменутим проблемима. Прва два дела посвећена су светској финансијској кризи и стању макроекономских показатеља. Трећи део односи се на измену макроекономских показатеља као изазов светске финансијске кризе. Кључне речи: Транзиција, транзициони дефицит, привредни раст, бруто домаћи производ, инвестиције, инфлација, перформансе, конкурентност, тржиште. Abstract: High rate of economic growth of Serbian was achieved with growing fiscal and foreign-trade deficit, high rate of inflation, low domestic savings and high level of foreign debt. Main reason for such a status is in fundamental concepts of the transition: macro-economic stabilization and transition strategies. Macro-economic imbalances and risks are indisputable, and are already manifested in sufficiently high degree. They grow from one year to another, primarily due to lack of fully built institutions and due to high public consumption. There are three parts dealing with the above said issues. First two parts are dedicated to global economic crisis and the state of macro-economic indicators. The third part relates to change of macro-economic indicators, as a challenge of global economic crisis Keywords: transition, transitional deficit, economic growth, gross domestic product, investments, inflation, performances, competitiveness, market. УВОД Tранзиција у Србији је била спора, пуна прекида и нејасноћа. Као последица вакума који настаје тренутним рушењем старог и постепеним настајањем новог система долази до пада привредних 23

2 активности и раста инфлаторног притиска. Са друге стране, одржавање стабилности у транзицији је контраверзно питање повезано са високим трошковима. На пример, познат је проблем финансирања буџетског дефицита у транзицији када због приватизације и консолидације јавног сектора долази истовремено до смањења буџетских прихода и повећања буџетских расхода. Супротно очекивањима, и у овом, новијем периоду транзиција нема снагу ударног таласа. Привредни раст Србије у протеклих девет година транзиције је остварен захваљујући брзом расту агрегатне тражње и кредитној експанзији. Висока стопа привредног раста постигнута је уз растући фискални и спољнотрговински дефицит, висок ниво инфлације, ниску домаћу штедњу и висок ниво спољног дуга. Макроекономске неравнотеже и ризици су несумњиви и већ се манифестују у довољно високом степену. Са појавом светске финансијске кризе, неминовно је смањење домаће тражње кроз смањење јавне и личне потрошње, као и успоравање извоза због смањења увозне тражње. Неповољни утицај наведених чинилаца успориће раст Србије у наредним годинама. У даљем излагању указује се на ефекте глобалне финансијске кризе и њихов ограничавајући утицај на спровођење постојеће економске политике наше земље. 1. ГЛОБАЛНА ФИНАНСИЈСА КРИЗА КАО ОГРАНИЧЕЊЕ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ЕКОНОМСКЕ ПОЛИТИКЕ На привреду Србије већ се испољавају негативни ефекти светске финансијске кризе, што се огледа у турбуленцијама на берзи, повлачењу депозита домаћинства код банака, успоравању кредитне активности банака према привреди и становништву, повећању трошкова страног финансирања, јачању притиска на девизни курс динара према евру, повећању кредитног ризика и др. Рецесија привреде САД, Немачке, Француске и других европских и суседних земаља утицаће на успоравање раста БДП, агрегатне тражње и понуде, извоза и увоза Србије у и наредној години, и последично на смањење прихода за буџет, што захтева ограничавање раста плата и пензија и смањење укупне јавне потрошње. Под утицајем глобалне финансијске и економске кризе економске политике које ће се спроводити у и наредној години биће усмерене на очување макроекономске и финансијске стабилности и привредног раста у земљи у изузетно неповољном глобалном и регионалном окружењу. Из тог разлога неопходно је 24

3 водити рестриктивну монетарну и фискалну политику и спроводити структурне реформе које ће повећавати конкурентност привреде и капацитет привреде Србије да више производи, извози и штеди. Конкурентност Србије може се повећати макроекономским и микроекономским реформама. Стабилност, пре свега, макроекономска, политичка и институционална представљају инфраструктуру за побољшање микроекономских реформи. Другим речима, ако не постоји стабилност нећемо имати прилику да остваримо микроекономске реформе. Главно ограничење за реализацију економских политика биће негативни ефекти светске финансијске кризе на привреду Србије. Главне компоненте успоравања привредног раста у Србији у условима глобалне финансијске кризе и рецесије светске привреде јесу: смањење домаће тражње кроз смањење јавне и приватне потрошње због ограничења раста зарада и пензија и кроз смањење кредита привреди; смањење извоза због смањења увозне тражње у земљама ЕУ као главних спољнотрговинских партнера Србије; смањење прилива страних инвестиција и међународних кредита због оштрих финансијских ограничења; успоравање раста услуга финансијског посредовања због погоршавања ликвидности банака и поскупљења кредита, што последично значи смањење кредитне активности банака према привреди и становништву (1, стр.9). Под утицајем глобалне финансијске кризе и рецесије светске привреде неопходно је било ревидирати макроекономске показатеље за годинуз и наредни двогодишњи период. Глобалне економске прилике су се знатно погоршале од септембра године са снажним последицама на привреду Србије. Нагло измењене глобалне процене показују пад БДП као главног индикатора привредне активности код водећих развијених привреда (САД, ЕУ, Јапан) и знатно нижи раст земаља у развоју, укључујући земље југоисточне Европе. ММФ је предвиђао раст светске привреде у години по стопи од 2,2%, раст привреда развијених земаља по стопи од -0,3% и раст привреда земаља у развоју по стопи од 5,1%. Ефекти светске финансијске и економске кризе пренели су се на реални сектор, на привреду и финансије Србије, што показује пад вредности берзанских индекса, пораст трошкова финансирања, повлачење девизне штедње становништва, успоравање индустријске производње и извоза, депрецијација динара. Високи дефицит 25

4 текућих трансакција је главни канал изложености Србије ефектима светске економске кризе (1, стр. 10). Табела 1: Преглед ревидираних стопа раста светске економије за годину Остварење Процена Пројекција Светска економија 5,0 3,7 2,2 Развијене земље 2,6 1,4-0,3 - САД 2,0 1,4-0,7 - ЕУ 3,1 1,5-0,2 - Јапан 2,1 0,5-0,2 Земље у развоју 8,0 6,6 5,1 - Кина 11,9 9,7 8,5 - Русија 8,1 6,8 3,5 -Централна и источна 5,7 4,2 2,5 Европа Србија 7,1 6,0 3,5 Извор: MMF, World Economic Outlook, новембар год. Дефицит текућег рачуна је до сада финансиран у условима повољних глобалних финансијских кретања (инострани кредити и инвестиције), док ће у новим околностима финансирање овог дефицита бити неизвесно, ограничено и скупо због оштрих финансијских ограничења. 2. СТАЊЕ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПЕРФОРМАНСИ На нивоу Србије неопходно је ради илустрације сагледати кретање основних показатеља привреде Србије и то упоредити са основним показатељима у трговини. Табела 2. даје преглед кретања основних показатеља привреде Србије за период године (2, стр. 19). Такође, посебно се наводе иновирани подаци за годину, који се односе на бруто домаћи производ. Бруто домаћи производ се најчешће користи као индикатор укупних економских активности на нивоу Републике Бруто домаћи производ једнак је збиру додатних вредности по делатностима, у базним ценама и укупних пореза на производе умањених за износ субвенција на производе на нивоу укупне економије (3). 26

5 Табела 2: Перформансе привреде Србије Показатељи Номинални БДП (у милијардама 19,7 21,0 24,3 ЕУР) БДП п.ц. (у ЕУР) Стопа раста БДП 9,3 6,3 5,7 Инфлација yоy, еоп (у%) 12,1 17,1 6,6 Инфлација yоy, авг (у%) 11,4 16,2 12,7 Просечна стопа незапослености 18,5 20,8 20,9 (у%) Текући рачун/бдп (у%) -11,6-8,6-11,5 Стране директне инвестиције/бдп 3,9 5,9 13,9 (у%) Јавни дуг/бдп (у%) 57,8 48,2 38,8 Дуг/БДП (у %) 57,5 59,2 61,7 Као што се може запазити из Табеле 2, перфoрмансе приказане у апслолутним вредностима бележе благи пузећи раст, а релативне перформансе упозоравају на структурне промене. Са ниским нивоом БДП пер цапита ( ЕУР 3.231), повећаним учешћем дуга ( 61,0 % БДП) и порастом дефицита текућег платног биланса (11,5 % БДП ) у години Србија не представља импресивно место за инвестиције. То потврђује и кредит рејтинг земље који је средином године пао на ББ-/стабле према Фитцх и С&П. Дебаланс између нивоа активности и нивоа агрегатне тражње представља структурни узрок инфлације у Србији. За смањење инфлације углавном се користе мере рестриктивне монетарне политике. Међутим, у питању су скупе мере које не доводе до трајног отклањања узрока инфлације. Такође, у питању су ризичне мере које могу да буду и контрапородуктивне у смислу да повећавају степен раштимованости привреде. На бази илустрације временске серије података за период коришћењем базе података ЕБРД и домаће статистике (2, стр. 21), може се имати увид у трајање ефекта транзиционе стагфлације као кључнјог феномена економске транзиције. Конкретно, на илустрацији се прате три компоненте: ниво бруто домаћег производа (испод или изнад претранзиционог нивоа), просечна годишња инфлација (двоцифрена или једноцифрена) и стопа раста (испод или изнад просека транзиционих привреда). Кључна карактеристика транзиције у Србији је драматичан пад нивоа активности који је кулминирао године када је ниво 27

6 БДП пао на око 40% од ниова из претранзиционе године. Конкретно, у години Србија је достигла тек 64% претранзиционог нивоа док су остале привреде у узорку увелико превазишле тај ниво. О превазилажењу разорног ефекта транзиционе стагфлације у другим привредама из узорка (Словенија године, Мађарска године а Хрватска и Румунија године) говоре и подаци о стопама инфлације и стопама раста. Супротно, инфлаторни притисак у Србији је још увек висок. Што се тиче раста, иако је просечна стопа раста у Србији за период била 6%, што је више од просека привреда у транзицији, она није била довољна да се надокнади транзициони дефицит. Дебаланс између нивоа активности и нивоа агрегатне тражње представља структурни узрок инфлације у Србији. За смањење инфлације углавном се користе мере рестриктивне монетарне политике. Међутим, у питању су скупе мере које не доводе до трајног отклањања узрока инфлације, Такође, у питању су ризичне мере које могу да буду и контрапродуктивне у смислу да повећавају степен раштимованости привреде. 3. ИЗМЕНЕ МАКРОЕКОНОМСКИХ ПРОЈЕКЦИЈА ЗА ПЕРИОД ГОДИНЕ Глобална финансијска и економска криза се све више осећа у Србији. Привредна активност Србије је успорена много брже у односу на очекивања. О томе говоре и перформансе које се односе како на ову тако и прошлу годину које се односе на извоз и индустријску производњу. Предузећа, домаћинства и јавне институције су током протеклих девет година трошили много више од својих могућности, захваљујући пре свега финансирању потрошње из лако доступних прилива иностраног капитала. Влада је протумачила значајне буџетске приходе током последњих година као трајно повећање властитих могућности потрошње, посебно кад је реч о пензијама и платама у јавном сектору. Према томе, досадашњи привредни раст Србије је био неодржив. Значајно смањење потрошње у односу на доходак би се догодило и да није дошло до глобалне финансијске кризе и рецесије светске привреде. Оно је резултат реалног стања исхода макроекономске и микроекономске политике која је вођења у нашој земљи. Имајући у виду основне циљеве макроекономије: а) висок ниво и раст оутпута и потрошње, б) високу запосленост, ц) стабилан ниво цена, и д) позитиван спољнотрговински биланс (4, стр. 4о), Самуелсон/Нордхаус наводи: кључ аналитичке апаратуре за разумевање откуцаја макроекономије налази се у агрегатној понуди и агрегатној тражњи (5, стр ). 28

7 Полазећи од нових глобалних процена, у табели 3. дате су макроекономске пројекције за Србију у периоду године. Табела 3: Ревидиране макроекономске пројекције за период године Ревидирани Меморандум (октобар године) Нова пројекција (новембар године) БДП, реални раст, % 6,5 6,5 7,5 3,5 4,5 6,0 БДП по текућим тржишним ценама, млрд. динара 3,169,7 3,564,8 4,012,2 3,060,0 3,428,0 3,860,8 Инфлација, крај 6,0 5,0 4,0 8,0 6,5 6,0 периода Инфлација, просек 7,1 5,3 4,5 8,2 7,2 6,2 периода Извоз робе, стопа раста 24,5 25,5 26,5-4,8 12,9 13,6 Увоз робе, стопа раста 17,9 17,0 16,7-5,4 7,8 8,0 Дефицит текућег рачуна, % БДП -17,8-17,1-15,4-16,3-15,7-14,4 Извор: ММФ Светска финансијска и економска криза узроковаће смањење стопе реалног раста БДП са 6% у на 3,5% у 2009., а затим умерени раст у и години по стопама раста БДП од 4,5% и 6%, респективно. Просечни годишњи раст БДП у периоду године процењује се на 4,7%. Остварење процењених стопа раста БДП у великој мери зависиће од трајања и дубине глобалне економске кризе. На достизање пројектованих стопа раста у значајној мери утиче чињеница да је сектор неразменљивих добара, укључујући финансијске услуге и трговину, који је претходних година био главни генератор раста БДП, у години оштро успорио раст. Пројекција раста БДП заснована је на претпоставци да ће се глобална финансијска криза одразити на веће смањење домаће производње и потрошње у години.у новим условима привреда Србије биће суочена и са смањеном домаћом тражњом која је 29

8 претходних година давала снажан импулс привредном расту кроз раст јавне потрошње, пре свега раст плата запослених у јавном сектору и раст капиталних издатака. У новонасталим околностима неопходно је смањење укупне јавне потрошње, што ће смањити прегрејану домаћу тртажњу која је претходних година генерисала инфлацију, раст увоза и повећање дефицита текућег рачуна који ће на крају године премашити 18% БДП. За разлику од претходних година када је дефицит текућег рачуна покриван донацијама и приливом страног капитала, у наредним годинама привреда Србије може бити рањива на изненадне прекиде прилива страних инвестиција и кредита. Нагла промена глобалних финансијских услова узроковала је смањење тражње и пад цена извозних производа привреде Србије, што захтева већа реална и финансијска прилагођавања. Смањена увозна тражња у земљама ЕУ и другим земљама које су трговински партнери Србије условила је и пад извоза Србије, кога прати и пад увоза због смањене домаће тражње. На основу објављених података Европске комисије за државе чланице ЕУ и државе кандидате може се јасно добити увид о позицији Србије у односу на суседне државе. Евидентно је да је раст БДП био успорен у и да ће бити успорен у2010. години код свих посматраних држава, и да ће Србија бити на нивоу регионалног просека по планираном расту БДП. Инфлација ће бити посебно висока у Бугарској и Србији. Стопа незапослености је и након десет година транзиције висока због таласа отпуштања радника. Македонија има стопу незапослености преко 30%, а затим Србија има стопу незапослености од 19%, док остале земље имају испод 10% стопу незапослености. У години Србија је забележила највећи дефицит текућег рачуна мереног према учешћу у БДП. Србија и Бугарска имају највећа учешћа дефицита текућег рачуна у БДП, који у наредном периоду неће бити поправљен у компарацији за државама региона. Уколико се изузму Мађарска и Хрватска, Србија ће и по овој категорији бити лошија од просека, имајући у виду деноминацију дуга у страној валути, пропуштену прилику да се развија домаће тржиште, евидентну депрецијацију домаће валуте, планирана нова задужења за финансирање државних инвестиција у страној валути (1, стр ). Очекивано успоравање раста светске привреде и светске трговине у наредном средњорочном периоду, посебно привредне активности у земљама ЕУ, имаће јак утицај на привредна кретања у Србији. Посебан утицај имаће кретања у земљама које имају високи 30

9 удео у робној размени са Србијом и које стога представљају њене главне спољнотрговинске партнере. ЗАКЉУЧАК Супротно очекивањима транзиција после политичких и економских промена године нема снагу ударног таласа. Остаје чињеница да транзиција у Србији после скоро две деценије није завршена. Незавршена еконолмска транзиција је главни разлог лоших перформанси привреде Србије. Конкурентност је агрегатна перформанса и сводно мерило просперитетности националне економије. Ранг наше земље је такав да представљамо Европску земљу са ниским нивоом конкурентности. У Србији и даље делује ефекат транзиционе стагфлације. У условима институционалне незаокружености и структурне неусклађености стање се не може поправити спонтаним деловањем тржишних сила. Чињеница је да и пракса у развијеним тржишним привредама показује да спонтаног либерализма нема и да је неопходна јасна дефинисана стратегија развоја привреде и економске политике. Нагла промена глобалних финансијских услова засигурно ће променити структуру јавне потрошње, предвиђени привредни раст и условиће повећање буџетског дефицита. Ребалансом буџета узеће се у обзир нижи приходи, али због потребе повећања прихода очекује се убрзана приватизација јавних предузећа. За јачање девизних резерви, осим прихода од приватизације, пристутни су и аранжмани са ММФ. Повлачењем кредита држава ће се обавезати на одређене услове који прате сваки аранжман са овом међународном финансијском институцијом. Два услова су неопходна у будућем периоду дефинисања визије државе. Први услов, је нужан услов, и односи се на стабилност, пре свега макроекономску али и политичку и институционалну. Други, тзв. довољан услов је раст предузетничког капитала. Уколико Србија жели да претендује да буде развијена земља она се не може ослањати на стране директне инвстиције. Уколико жели да изађе из кризе Србија мора да има своје технологије, своје маркетинг стратегије (6, стр. 158). У периоду глобализације главна претња долази од технологија. Технолошка назависност повећава геополитичку и економску позицију. Друга ствар је достојанство. Нема достојанства без независности, што свакако подразумева и поштовање људских права. Трећа ствар је образовање. Морамо да се бавимо и као економисти и као одговорни 31

10 интелектуалци правим стварима уколико желимо да померајући границе прогреса са себе то истовремено чинимо и за друге. ЛИТЕРАТУРА 1. Анђелковић, С., (2001), Понашање потрошача у маркетинг истраживањима, ВПШ, Београд, 2. Бошњак, М., (2008), Макроекономске неравнотеже као изазов економске политике, Тренђови, РЗС, 3. Ђуричин, Д., (2007), Стање и приоритети реформи, Саветовање СЕС: Корпоративно и јавно управљање у функцији развоја конкурентности, Милочерски економски форум 2007., стр Републички завод за статистику, (2008) Саопштење, бр. 073, LVIII, Београд, 5. Lumpkin, D. G., and A. Eisner, (2007), Strategic Management: Teori and Casies, McGrow-Hill Comparsies, Inc, превод data status 6. Samuelson, P., and W. Nordhaus, (1985), Economics, 12 ev., Mc Grow- Hill, New York, 32